K

K, k dvanaesto slovo nae irilice, petnaeste nae latinice (K, k); kao skraenica: So., Comp., Cie = kompanija; SoA. = kodeks; Cio = KOHTo; st = centimetar; kg=kilogram; km = kilometar; Ljt = kubni metar; sst = kubni centimetar; stt = kubni milimetar; = metrika centa; qcm = KBafl-ratni centimetar; astr. k=Gausova kon-stanta, brojna vrednost gravitacione kon-stante Sunevog sistema; mat. so$ = kosi-nus; ctg ili cotg=kotangens; fiz. K = kel-vin; S = kulon; hem. SA = kadmijum; K=ka-lijum; Cf= kalifornijum; Sa = kalcijum; S = karbon; St = kirijum; So = kobalt; K.g=kripton; He = ksenon; Si = kuprum; Ki = kur a tovi j um. Kaba (arap. Kjabe) duguljasto-etvrtasta, 12 m duga, 10 m iroka i 15 m visoka zgrada u Meki, koju je islamski svet odvajkada smatrao svetinjom, a sam Muhamed proglasio iom islamske vere i ciljem poklonstvenih poseta vernih (hadija); u jugoistonom uglu zgrade nalazi se uzidan sveti crni kamen" (hadar), koji poboni posetioci sa najveim potovanjem dodiruju i celivaju; nai muslimani obino kau aba. kabadahija (tur. kabadayi) prost vojnik, grubi dahija, nasilnik. kabak (rus. kabak, fr. cabaret) rakidinica, livnica, krma. kabala (hebr. kabbalah) jevrejske tajno uenje, religijsko i filozofsko, ija je osnova istonjake uenje o emanaciji; vetina optenja s duhovima; tumaenje tajanstvenih znakova; pravo klanja stoke koje rabiner daje ahterima poto poloe ispit; trg. tajni ortakluk; fig. tajno udruenje; sporazum potajno napravljen radi postignua nekog runog cilja; spletka, smicalica, ogovaranje, intriga. kabaler (fr. cabaleur) spletkar, spletka, up. kabalist. kabalero (p. caballero) vitez, gospodin; kavaljer. ka ba leta (ital. cabaletta) muz. naroito prijatan i milozvuan umetak u veim muzikim delima, u ariji ili kavatini italijanskih opera. kabalirati (fr. cabaler) spletkariti, spletkaiti, praviti spletke. kabalist (hebr. kabbalah) jevrejski mistiar, uitelj i poznavalac jevrejskih tajnih uenja; trg. tajni ortak; fig. spletka, spletkar, smutljivac, intrigant; kabaler. kabalistika (hebr. kabbalah) tobonje op-tenje s duhovima; tajno uenje, maijska vetina. kabalistiki (fr. cabalistique) tajanstven, nerazumljiv, zagonetan, mraan; koji pripada jevrejskom predanju, koji je u vezi sa jevrejskim predanjem; up. kabala. kabardinci pl. rasa erkeskih konja iz oblasti Kabarde, na severnoj strani Kavkaza. kabardisati (tur. kabarmak) otei, oticati, naduti se, nabubriti. kabare (fr. cabaret, arap. hamarat) krma; elegantna gostionica u kojoj se daju i artistike produkcije (kabaret); stoi, sluavnik za aice i oljice; lepeza-sta inija za kompot. kabaret (fr. cabaret, nem. Kabareti), v. pod kabare. kabast (tur. kaba) krupan, debeo, glomazan. kabestan (fr. cabestan) lom. vitao, ekrk, kotur na koji se namotava ue. kabildo (nm. cabildo, lat. capitulum) mesto gde kalueri dre skuptinu, kaptol; optinska sudnica; venica, senat u ju-noamerikim republikama. Kabili (arap.) pl. ime mnogobrojnih plemena severne Afrike, Berberi. kabil (arap., pere.) brani ugovor kod Turaka i Persijanaca, koji se sklapa za odreeno vreme; izdravanje koje pripada udo-vicama turskih paa. kabina (fr. cabine, eng. cabin) sobica na brodu, avionu, sobica u javnom kupatilu; sobica ili kuica za telefon. kabine separe (fr. cabinet separe) naroita soba, zasebna soba. kabinet (fr. cabinet) mala soba, sporedna sobica; u vladarskim dvorovima: soba za stanovanje i soba za poverljiva savetovanja i rad; kancelarija; vlada, tj. lanovi ministarskog saveta; osoblje kancelarije ministra, predsednika parlamenta i sl.; zbirka uila (u kolama); soba u kojoj su izloene retkosti, naroito umetni-

kabir

381
kavaz (tur. kavas) lini momak ili poasni straar stranih diplomatskih predstavnika u Turskoj i viih dravnih inovnika uopte; straar, policajac. kaval (tur. kaval) l. vrsta frule, svirale; 2. vrsta kratke starinske puke. kavalerija v. kavaljerija. kavaleta (ital. cavalletta) muz. -v. kabaleta. kavaleto (ital. cavalletto konjic") drveni konj za vebanje u skakanju na konja i preko konja (up. voltigiranje); drveni magarac za batinjanje; slikarske nogare, tafelaj. kavalir v. kavalir. kavalkada (fr. sa val ae) svean sprovod na konjima; sjajna povorka ili grupa konjanika; etnja na konjima. kavalke (fr. cavalquet) voj. mar konjice; trubio sviranje pri ulasku konjice u neku varo. kavaljer (fr. cavalier, ital. cavaliere) konjanik, jaha; pratilac, udvara neke dame; ovek usluan i izdaan (naroito u novcu), otmen ovek, fin gospodin; vitez, plemi; konj (u ahu); hartija velikog formata; hartija za pisma malog formata; fort. prednji, istaknuti deo nekog utvrenja. kavaljerija (ital. cavalleria, fr. cavalerie) voj. konjica; u taroku: etiri slike u istoj boji jedna za drugom. kavaljerist(a) (ital. cavaliere) voj. konjanik. kavaljeros (p. caballeros) vrsta panske vune. kavaljerski (fr. cavalierement) pril. viteki; ljubazno, usluno, predusretljivo; fino, gospodstvene; otvoreno, neusiljeno, slobodno. kavana (tur. kahvehane) mesto, radnja u kojoj se kuva kafa, kafana. kavata (ital. sa vata, cavare) 1. uz. mala, laka i jednostavna pesma (za razliku od raskone operske arije); trg. iznos menice prema kursu; prodaja meninog pisma za gotov novac. kavata (lat. cavus upalj) 2. svod; gra, temelji na svod jedne crkve. kavatina (ital. cavatina) muz. kratak i jednostavan muziki komad za pevanje bez ikakvih ukrasa i bez uobiajenih ponavljanja kod arije; up. kavata 1. kavacija (lat. cavatio pravljenje neega upljim) gra. kopanje podruma. kavga (pere. gawga, tur. kavga, gavga) prepirka, svaa; bitka. kavgadija (pers.-tur.) onaj koji izaziva svau, prepirku, svaalica. kave (lat. cave) uvaj se! kaveat (lat. cavere, caveat) neka se uva, neka se pripazi"; prav. opomena; sudski prigovor. kavez (pere. qafes, tur. kafes) krletka; reetke na prozorima starinskih kua; ka-fez.

ki predmeti; orman sa fiokama; nunik; kabinetsko pitanje pitanje od ijeg reenja zavisi opstanak jednog kabineta (vlade); kabinetski rat rat koji se vodi iz dinastikih razloga; kabinetsko pismo pismo jednog suverena bez premapotpisa ministrovog; kabinetsko vino skupoceno vino. kabir (arap.) voa putnika kroz pustinju. ka bl (fr. cable, eng. cable, nlat. caplum, lat. sarege hvatati, uhvatiti) debelo ue, pa-lamar od kudel>e ili tanke ice za vezivanje laa, viseih mostova itd.; ue od bakarne ice, izolovano gumom i gutaper-kom, zatieno spolja metalom, slui kao provodnik elektrine struje kod podzemnih i podmorskih telegrafa, telefona i DRkablirati (fr. cabler) telefonirati ili telegrafirati podzemnom ili podmor-skom icom; sukati, upredati ue, praviti kablove, palamare. kablogram (fr. cable, gr. gramma slovo) depea poslata podzemnom ili podmor-skom icom (kablom). kabotaa (fr. cabotage) plovidba kraj obale; primorska (ili: obalska) trgovina, tj. trgovina obalama jedne zemlje, od jednog pristanita do drugog. kaboten (fr. cabotin) putujui glumac; rav glumac; komedija; ovek koji se ponaa kao glumac. kabotinirati (fr. cabotiner) iveti ivotom putujueg glumca; ravo glumiti; ponaati se kao glumac. kabotirati (fr. caboter, um. cabo rt) ploviti od rta do rta", tj. du; obale, baviti se obalskom trgovinom. kabotje (fr. cabotier) mali brod koji plovi du obale (kabotjera); takoe: sprovodnik brodova kroz opasna mesta. kabotjera (fr. cabotiere) v. kabotje. kaboon (fr. cabochon) dragi kamen nebru-en, ili bruen samo prema svom prirodnom obliku, naroito rubin; bakreni klinac pozlaen ili bronziran, sa ukrae-nom glavom, koji se upotrebljava za nametaj. kabriolet (fr. cabriolet) lake dvokolice sa konim koem i sa jednim konjem; vrsta otvorenog automobila sa dva do etiri sedita; vrsta enskog eira; vrsta male naslonjae. nabuja (p. cabuya) vrsta junoamerike konoplje. kabuki japanske narodno pozorite (od poetka HUP v.); prikazuje istorijske, ro-mantine i ljubavne drame uz muziku pratnju i igru; enske uloge igraju mukarci. kabuliti (arap. qabul, tur. kabul) primiti, dopustiti, dozvoliti, odobriti. kavaa (fr. sa vage) trg. smetaj robe u podrum; kirija za podrum; plata radnicima koji vre smetanje robe.

kaverna

382

kadmij(um )

kaverna (lat. caverna) upljina, otvor, duplja; peina, pilja; podrum; med. upljina u pluima, koja je nastala usled raspadanja tkiva, naroito kod tuberkuloze, a ponekad i usled apscesa i gangrene. kavernozan (lat. cavernosus) pun peina, pun duplji; upljikav, upljikast, spuvast; kavernozna respiracija med. upljinsko disanje. kavedija (tur. kahveci) sopstvenik kafane; onaj koji kuva kafu; onaj koji voli da pije kafu. kaveta (fr. cavette) fort. mali utvreni op-kop izmeu dva vea. kavijar (tat., fr. caviar, ital. caviale, tur. hayvar) usoljena ikra od jesetre, morune i drugih riba, naroito iz Volge i Kaspij-skog jezera; hajvar. kavilacija (lat. cavillatio) zadirkivanje, peckanje, podsmevanje; pravljenje sofiza-ma, govorenje u sofizmima. kavirati (lat. cavere) uvati se; jamiti; pri maevanju; izbegavati protivnikov udarac odbijanjem njegovog maa udarcem odozdo i izmicanjem tela; trg. naplatiti (menicu). kavitacija (lat. cavitas gen. cavitatis) nastajanje mehura ili vakuuma u tenosti koja se vrtlono kree. kavitet (lat. cavus pgupalj, nlat. cavitas) upljina, duplja, naroito u ovejem telu (glavi, grudna i trbuna duplja). kavkaski koji pripada Kavkazu, koji potie od planine Kavkaza; kavkaska rasa bela ili indoatlantska rasa, kojoj pripadaju stanovnici Evrope (sem Maara, Turaka, Samojeda, Laplanana i Finaca), Prednje Azije, Indije i Sev. Amerike. kavurma (tur. kavurma) l. vrsta jela od iznutrice i drugih dodataka; 2. vrsta orbe od iznutrice; 3. ovije ili svinjsko meso u komadiima ispreno i konzervi-rano zalivenom mau. kagular (fr. cagoule) pripadnik tajne poluvojnike faistike organizacije u Francuskoj u vreme od 1932. do 1940. god. kadaver (lat. cadaver) leina, mrtvac, mrtvo telo, strvina, mrcina. kadaverin (lat. cadaver leina) hem. otrovno organsko hemijsko jedinjenje iz grupe ami-na koje se stvara razgraivanjem belanevina, pri raspadanju mrtve ivotinjske materije (npr. leeva). kadaverozan (lat. cadaverosus) mrtvaki, leinski, strvinast. kadaif (tur. kadayif) vrsta slatkog jela, spravljenog od brana, jaja, masla i eera. kadar (fr. cadre, lat. quadrum etvorougao) 1. voj. skupina (kor) oficira i podoficira u jednoj vojnoj jedinici; stalni kadar mirnodopska vojna sila jedne drave, vojnici koji su na odsluenju svog zakonom propisanog roka; adi. slubenitvo, inovnitvo, svi slubenici (ili: inov-

nici) jednog nadletva; struni kadrovi struni ljudi za pojedine delatnosti u drutvenom i dravnom ivotu. kadar (arap. qadir, tur. kadir) 2. pr. koji je u stanju da neto uradi, moan, sposoban za neto. kadariti (arap.) sudbinai", protivnici ortodoksnog shvatanja sudbine i fatali-zma u islamu, a pristalice slobode ljudske volje. kadeliti (arap.) v. kadri. kadentan (lat. cadens, cadere padati, pasti) koji pada, koji je u padu, koji tone, koji se sputa. kadsnte (ital. mese cadente) trg. protekli, proli mesec. kadenca (ital. cadenza, nlat. cadentia) odmor na poslednjem, naglaenom slogu (stiha, reenice); ritam; kretanje po taktu; muz. zavrni ton, sputanje glasa na zavretku (pesme); svretak jednog reda akorada; u plesu: takt. kadencirati (fr. cadencer) pravilno i lepo udesiti, odmeriti po taktu, npr. korake pri plesu. kadet (fr. cadet, lat. caput) uenik, pitomac vojne akademije, oficirski pripravnik; mlai sin, sin mezimac, naroito u plemikim porodicama, koji se sprema za vojnu vebu; lan mlade ekipe nekog sportskog kluba. kadeta (fr. cadette) kamena ploa (za kaldrmisanje, poploavanje); kratak bilijarski tak. kadeti pl. lanovi stranke konstitucio-nalnih demokrata" (po emu je napravljen i naziv: k. d.) u bivoj Rusiji, koji su imali u programu: ustavne slobode, versku trpeljivost, slobodu tampe, ravnopravnost Jevreja i agrarnu reformu; voa stranke bio je Pavle Miljukov. kadi (fr. cadis, eng. caddis) trg. fina naborana vunena tkanina. kadija (tur. kadi) sudija, nii sudija, mi-rovni sudija kod Turaka i drugih muhame-danskih naroda. kadiluk (tur. kadihk) zvanje sudije; oblast, delokrug jednog sudije. padine (tur. kadin) pl. ene sultanove (sedam na broju), koje su birane izmeu haremskih robinja, po rangu su stojale izmeu kasekisultane i odalisaka. kadifa (tur. kadife) svilena tkanina koja s jedne strane (s lica) ima nisko saseene dlake, a s druge strane je potpuno glatka, svileni somot. kadi (hebr. kaddisch) molitva za mrtve kod Jevreja. kadmij(um) (gr. kadmla kalamina) hem. element, atomska masa 112, 40, redni broj 48, znak Cd, cinku slian metal, plavkasto-belog sjaja, upotrebljava se u zubarskoj tehnici, kao materijal za elektrode itd.; spojen sa sumporom daje lepu utu slikarsku boju.

kadmiologiJa

383

kazuistika

kadmiologija (gr. kadmia kalamina, logia) nauka o kobaltu; nauka o upotrebi kobal-ta. kadet (hebr. kadosch) v. kadi. kadran (fr. cadran) brojanik, brojnik, cifarnik, ploa sa brojkama (ciframa) na asovniku; sunanik, sunani sat; astr. sprava za merenje Suneve visine. kadri (arap. kadri, kadarijat) pl. oni koji su Bogom odreeni da budu moni", lanovi jedne strogo religiozne muhamedanske sekte; kadeliti. kadril (fr. quadrille) 1. etvorka, poznati francuski ples sa etiri para igraa; 2. viteka igra koju izvode etiri odreda konjanika; 3. jedna igra karata uetvoro (kod l'ombra). kadrirati (fr. cadre) ralanjavati radnju (filma, televizijskog programa) na pojedine delove. kadrovac voj. onaj koji slui obavezni vojni rok u stalnom kadru. kadrovik 1. slubenik koji vodi brigu o kadrovskom, personalnom sastavu preduzea, ustanove i sl., personalki referent. 2. aktivni oficir ili vojnik (koji pripada stalnom kadru). kadukan (lat. caducus) l. bezvredan, troan; 2. oronuo, nemoan. kaduna (tur. kadin, hatun) gospoa, ugledna ena, dama, kneginja; dobra domaica. kaducej (lat. caduceus) kit. tap antikog boga trgovine Merkura, sa dva krila na vrhu i obavijen dvema zmijama; takav tap kao glasnika palica i simbol trgovine. kaduceus v. kaducej. kaducirati (lat. caducus sklon padu; pao) proglasiti propalim, uiniti ne-vaeim; kaducirano imanje prav. imanje bez naslednika koje, zbog toga, ima da postane dravna svojina. kaducitet (nlat. caducitas) sklonost padu, tronost, dotrajalost; nevaenje; fig. prolaznost. kaza (tur. kaza) ist. administrativno-uprav-na jedinica u nekadanjoj Turskoj, sastavni deo sandaka, kadiluk, srez. kazaz (arap. qazz svila, tur. kazzaz) svilar, , zanatlija koji izrauje svilene i pamune predmete i ukrase. kazak (fr. casaque) kabanica, ogrta; dokejski kaputi; duga enska bluza. kazaken (fr. casaquin) vrsta gornjeg kaputa; vrsta enske gornje hal>ine. kazamat (lat. asa madida vlana koliba, fr. casemate, ital. casamatta) voj. podzemno odeljenje na svodove u tvravi koje je sigurno od puanih zrna; na ratnim brodovima: oklopljena prostorija za smetaj topova i municije; podzemni magazin; fig. podzemni zatvor, tamnica, hapsana. kazan (pere., tur. kazan, Kazgan) kotao, veliki lonac; janiarski puk.

kazaok (rus. kazaok) vrlo iva ukrajin-ska narodna igra u dvoetvrtinskom taktu: poinje lagano, zatim postaje sve bra, a na kraju igra pravi temperamentne skokove i unjeve na jednoj nozi. kazba (arap. kasba) grad, tvrava; stambena etvrt u gradovima severne Afrike oko vladareva dvorca; sam taj dvorac. kazeaza hem. ferment koji razlae belanevinu kazein u prostije jedinjenja. kazein (lat. caseus sir) hem. vrsta belanevi-ne koja se nalazi u mleku i koja se pri sasiravanju, pod uticajem kiseline, izdvaja. kazimir (sskr. kacmira, fr. casimir, cachmir, eng. cassemere) laka, tanka, naborana vunena tkanina, vrsta poluoje; fina i meka tkanina od kostreti kamirske koze; up. kamir. kaznio (ital. asa, casino), kuica", letnjikovac, vila; nekada kockarnica u Firenci u kojoj su se skupljali plemii (otuda isti naziv i za veinu dananjih kockarnica); zatvoreno, ue drutvo i kua u kojoj se takvo drutvo sastaje, drutveni dom, klub i klupske prostorije; gostionica u kojoj se hrane oficiri, fabriki inovnici i dr.; igra uetvoro ili utroje sa francuskim kartama; ka-sina. kazu (lat. casus sluaj, asu) sluajno, sluajem; in kazu (lat. in asu) prav. u sluaju itd.; in prezenti kazu (lat. in praesenti asu) u sadanjem sluaju, u datom sluaju. ka zu a lan (lat. casualis, fr. casuel) sluajan, koji zavisi od sluaja, neizvestan; spore-dan, neredovan. kazualizam (lat. casus sluaj) fil. uenje o sluajnosti, tj. shvatanje da sve u svetu postaje i biva sluajno. kazualije (lat. casualia) pl. sluajnosti; sluajne pojave; neredovni (ili: sporedni, nepredvieni, sluajni) prihodi ili ras-hodi. kazualist(a) (lat. casus) fil. pristalica (ili: propovednik) kazualizma. kazualitet (nlat. casualitas) sluajnost. kazuar (mal. cassuwari, suwari) zool. vrsta velike australijske i istonoindijske ptice, sline noju. kazuarina bog. zimzelena biljka Casuarina iz fam. Casuarinaceae koja ima prljenasto razgranato stablo s ljuskastim listiima; gaji se kao ukrasna biljka. kazuizam (lat. casus sluaj) fil. v. kazualizam. kazuist(a) (lat. casus sluaj, fr. casuiste) vetak u reavanju raznih, naroito spornih pitanja savesti; poznavalac tekih i zamrenih pravnih sluajeva; up. kazuistika. kazuistika (lat. casus sluaj, fr.sazi!8^ie) fil. uenje o sukobima izmeu raznih dunosti, naroito izmeu razliitih ten-dencija, interesa i sl.; vetina rea-

kazuk

384 kajak-amac sp. veoma spretan amac, poreklom sa Grenlanda, slui za vonju po brdskim rekama, preko slapova i brzaka, gradi se od gume ili neprobojnog platna, nosi jednoga a najvie dva veslaa, tera se naroito udeenim dvostrukim veslom, moe se lako sloiti i nositi na leima. kajalit (tur. kaja cement, gr. Hthos kamen) vetaka kamena masa od magnezija-cementa, upotrebljava se za izradu stonih kamenih ploa i dr. kajarsuz (gur.) konj koji nije kajaren, tj. nepotkovan konj. kajao (tur. kayasa) kona uzica, remen. kajgana (tur. kaygana) jelo od izmuenih prenih jaja. kajda (fr. cahier) v. kaja. ka jen (fr. saueppe) najbolja boja u vistu; trg. vrsta polusvilene letnje tkanine sa prugama. kajzer (nlat. Kaiser, lat. Caesar) car, uobiajen naziv za biveg nemakog cara Vilhelma P. kajzerbart (nem. Kaiserbart) brada du obraza; up. bakenbart. kajzerizam (nem. Kaiser car) sistem unutarnje (to bolje naoruanje i jaka vojna organizacije) a poglavito spoljne imperijalistike (Drang nach Osten") politike koji je naroito bio zaveo nemaki kajzer Vilhelm II. kajzerica (nem. Kaiser car) carska zemika", vrsta malog okruglog peciva. kazeriit (nem. Kaiserschnitt carski rez") med. v. sekcio cezarea. kajita (hol. kajuit, v. kajuta) mor. soba za stanovanje na lai. kajmak (tur. kaymak) ono to stoji", skorup, fig. ono to je najbolje, probrano, sr neega. kajmakam tur. kaymakam) zastupnik; u Turskoj: okruni naelnik, pomonik velikog vezira; takoe: zastupnik jednog ta-tarskog kneza. kajmaka (ind.) vrsta finog indijskog platna. Kajmakalan (tur. kaymakcali probrana ikara, grmlje i trnje) najvii vrh na planini Nice u Makedoniji. kajnauba-vosak prirodni vosak, dobiva se, u obliku ljuspica, sa lia brazilijanske votane palme (Copernicia cerifera); upotrebljava se za izradu raznih maziva. kajsija (tur. kaysi) marelica, Prunus armeniaca. kajuta v. kajita. kakadu (mal. kakatua) zool. vrsta belih papagaja sa uspravnom ubom, ivi u Australiji i na indijskim ostrvima. kakalekseterije (gr. kakos rav, alexo branim) med. sredstva i lekovi koji slue za poboljanje i jaanje telesnih sokova. kakao (meke. Kakauati, nlat. theobroma cacao) vot. drvo koje raste u tropskoj Americi i zapadnoj Indiji, sa plodom slinim kra-

valja raznih pitanja savesti; mudro i umeao raspravljanje i snalaenje u tekim praznim pitanjima; uopte: vetina pronalaenja pomirljivog, srednjeg puta; fig. lukavost, dovitljivost, doskolji-vost. kazuk (tur. kaak) debeo kolac na renoj obali za vezivanje laa i amaca. kazula (lat. casula) obredna haljina katolikih svetenika, bez rukava, razrezana sa strane, u kojoj se slui misa. kazus (lat. casus) sluaj, dogaaj; gram. pade (u promeni imenica, zamenica, prideva i brojeva). kazus beli (lat. casus belli) povod ratu, uzrok ratu, razlog zbog koga se objavljuje ili vodi rat. kazus mikstus (lat. casus mixtus) prav. meo-vit sluaj, tj. sluaj u kome ima krivice i do onoga lica kome se dogodio. kazus oblikvus (lat. casus obliquus) gram. kosi, zavisni pade u lat. jeziku (genitiv, dativ, akuzativ i ablativ); per kazum oblikvum (lat. reg casum obliquum) fig. kosim putem, zaobilazno. kazus rektus (lat. casus rectus) gram. nezavi-sni pade (nominativ i vokativ). kazus federis (lat. casus foederis) prav. sluaj kada jedan savez stupa na snagu, tj. kad treba da doe do izraaja. kaid (arap.) vo, poglavica; arapski poglavar u Maroku, Aliru i Tunisu. nail (arap. qa'il, tur. kail) naklonjen, odan, zaljubljen; spreman, voljan, sporazuman. kaim (arap., tur. kaime) turski papirni novac; uvar u moejama. Kain (hebr. Kajin) mit. stariji sin Adama i Eve (I Moje., 4), ubica svog brata Avelja, koga je Bog zbog toga igosao (Kainov ig). kainit (gr. kain6s nov) mineral, dvojka so kalijumhlorida i magnezijumsulfata sa tri molekula vode; upotrebljava se kao vetake ubrivo. kainka-koren farm. koren meksike i antil-ske biljke (nlat. chiococca racemosa) iz porodice broeva (rubijacea), koji se upotrebljava kao lek protiv ujeda zmije i vodene bolesti. kaiten (jap.: put u nebo) tzv. ivi torpedo, japanske oruje slino kamikazama; dobrovoljac-samoubica upravlja torpedom pomou periskopa u pravcu neprijateljskog broda; upotrebljavan u drugom svetskom ratu od 1944. god. kai (tur. kayis) remen; koni opasa. kaiar (tur. kayis) podvaladija; zelena, lihvar. kaja (fr. cahier) sveska (hartije); muz. notna sveska; trg. sveska za pribeleke; kajda. kajak (tur. kayik) amac, un, barka; laka turska laa sa 17 pari vesala. kajaka sp. onaj koji se bavi veslakim sportom u kajacima. kajakatvo sp. vrsta veslakog sporta, veslanje u kajacima i kanuima.

kakaovac

385

kakofonian

stavcu, u kome ima mnogo semena, veliine zrna pasulja; od semena se prenjem spravlja kakao-prah, okolada, mast i kakao--buter, od koga se prave razne vrste poma-da, cerati i fini sapuni. kakaovac (Theobroma cacao) drvo tropske Amerike, visoko do 8 t; gaji se i u zapad-noj Africi i na Cejlonu zbog hranljivih semenki, iz kojih se dobiva kakao. kakemono ,(jap.: ono to se vea) slika u obliku svitka od svile ili papira u umetnosti azijskih naroda, naroito u Japanu; uva se savijena i vea samo u odreenim prilikama; up. makimono. kakesteza (gr. kaks rav, zao, lo, aisthesis oseanje) med. bolesno i nelagodno oseanje. kaki (pere. khaki) tkanine zemljane boje od koje se prave tropske uniforme. kakistokratija (gr. kakos rav, kakistos najgori, krateo vladam) vladavina najgo-rih. kaklofon (gr. kachlozo umeti, klokotati, phone) starogrka pozorina sprava za pojaavanje glasa. kako- (gr. kakos lo) predmetak u sloenicama sa znaenjem: rav, nepravilan, pogrean. kakogalaktija (gr. kakos, gala mleko) med. ravost mleka, rav sastav mleka. kakogamija (gr. kakos, gamo enim se, udajem se) rav brak, rava (ili: nezakonita) enidba (ili: udaja). kakografija (gr. kakographia) runo pisanje, ravo pisanje, naroito ono to nije u skladu sa pravopisom. kakodemon (gr. kako-daimon) zao demon, zao duh; fig. siromaak, ubogi avo. kakodemonija (gr. kakodaimonfa) ludilo, besnilo, nesrea, nevolja, ubogost. kakodil (gr. kakos) hem. bezbojna, runa mirisa i otrovna tenost, na vazduhu gori, radikal koji se sastoji iz ugljenika, vodonika i arsenika, iji su oksidi al-karzin ili kakodiloksid, i alkargenilk kakodilna kiselina. kakodoksija (gr. kakodoxia) ravo miljenje, zao glas. kakoet (gr. kakoethes ravog pomiljenja na srcu, ravog karaktera) med. neizleiva bolest, npr. rak; fig. neiskorenjiva navika, neodoljiva strast, naroito za pi-sanjem (po jednom izrazu Juvenalovom). kakoza (gr. kakosis) med. pogoranje, ravo (ili: bolesno) telesne stanje. kakozelija (gr. kakozeUa) naopako povoenje za kim, glupo podraavanje; podraavanje ravih stvari. kakozelon (gr. kakos, zelo revnujem, podraavam) neukusnost u podraavanju ravih uzora. kakozelos (gr. kakos, zelos revnost, nagon, tenja) nespretan (ili: zlosrean) podraavalac.
25 Leksikon

kakozmija (gr. kakos, osme miris) ruan (ili: rav, neprijatan, otuan, nezdrav) miris. kakoknemos (gr. kakos, kneme golenjaa, gnjat, list) anat. ovek tankih, slabih listova (zadnjeg, mesnatog dela gnjata). kakokratija (gr. kakos, kratia vlada, upravljanje) ravo, nezakonito vladanje ili upravljanje. kakologija (gr. kakologfa) zao govor, ruenje, potvora; gram. pogrean govor, rav govor. kakometar (gr. kaks, metron) fiz. instru-ment za merenje pokvarenosti vazduha; up. eudiometar. kakomorfija (gr. kaks, morphe oblik) nakaznost organskih delova tela. kakomorfoza (gr. kakos, morphosis uoblienje, oblik) v. kakomorfija. kakonihija (gr. kakos, onix nokat, gei. cnixos) med. rav sastav (ili: bolest) noktiju. kakopatija (gr. kako-pathta) nevolja, muka, zlovolja, ravo raspoloenje, nepovoljno zdravstveno oseanje. kakopragija (gr. kako-pragfa nezgoda, nesrea) med. slabost utrobe, poremeaj u delatnosti organa za varenje. kakorahitis (gr. kaks, rachis rtenjaa, kima) med. pokvarenost (ili: iskrivlje-nost) hrpta (kime). kakosinteton (gr. kaks, syntheton sloene, sloenica) gram. pogreno, nepravilno sastavljena re. kakositija (gr. kak-sitos) med. odvratnost prema jelima, gadljivost na jela. kakospermazija (gr. kakos, sperma seme) med. rav sastav semena. kakosplanhnija (gr. kakos, splanchnon utroba) med. poremeenost utrobe i, kao posledica tog, ravo varenje. kakostomahus (gr. kaks, stmachos eludac) med. ovek slaba eluca. kakostomija (gr. kaks, stma usta) rav izgovor, nepravilan izgovor. kakosfiksija (gr. kakosphyxia) med. neuredno bilo, nepravilan puls. kakotimija (gr. kakothymfa) med. neraspoloenje, zlovol>a, utuenost; ludilo sa pojaanom besnoom. kakotrihija (gr. kaks, thrix, trichs vlas, dlaka, kosa) med. retkoa kose, bolesno stanje kose. kakotrofija (gr. kaks, tropheta ishrana, hranjenje) med. ravo (ili: nedovoljno) hranjenje (dece). kakofil (gr. kaks, philos) prijatelj zla, ovek odan zlu, zao ovek. kakofonija (gr. kaks, phoneo zvuim) neskladnost zvukova, disharmonija; gram. rav izgovor, neblagoglasnost; supr. eufonija. kakofonian (gr. kaks, phoneo zvuim) neskladan, neblagoglasan.

kakofrazija

386

Kalevala

kakofrazija (gr. kakos, phrazem govoriti, kazivati) med. mucanje, ravo govorenje, teko govorenje. kakohilija (gr. kakos, chylos sok) med. rav sastav (ili: pokvarenost) mlenog i hranljivog soka uopte. kakohimija (gr. kakos, chemeia hemija) med ravo rastvaranje hrane u elucu, stvaranje nezdravih sokova, slabo varenje hrane, rava probava hrane; pr. kakohimian. kakoholija (gr. kakos, chole u) med. bolest ui, pokvarenost ui. kakoholian (gr. kakos, chole u) med. bolestan od ui; koji je doao kao posledica oboljenja ui. kakohreja (gr. kaks, chroia boja koe) med. rav izgled, bolesna boja koe. kaktus (gr. kaktos) vot. junoamerika zelena i mesnata bodljikava biljka. kakuminalni suglasnici (lat. cacumen vrh) lingv. suglasnici koji nastaju udarom vrha jezika o nepce. kala-azar (ind.) med. crna groznica (bolest poreklom iz Indije, u Evropi retka; simptomi: tamne mrlje po celom telu, vrlo visoka temperatura, poveane slezina i jetra i dr.). kalabaluk (tur. kalabahk) mnoina, gomila; velika i glomazna pratnja; mnoge ali potrebne stvari. kalabrezac (lat. Calaber kalabrijski) eir sa irokim obodom kakav su nosili stanovnici Kalabrije, oblasti u junoj Italiji, znak republikanstva. kalabrijas (po Kalabriji, pokrajini na jugu Italije) vrsta kartake igre. kalada (fr. calade, ital. calare) sp. obronak, padina na konjskim trkalitima. kalaj (arap. kali) hen. element, atomska masa 118,69, redni broj 50, znak Sn, sjajnosrebrnast metal; u prirodi se najee javlja u obliku oksida; upotrebljava se za izradu raznih legura za prevlaenje gvozdenog lima kutija za konzerve. kalam (gr. kalamos) v. kalem. kalamajka (rus.) iva narodna igra prikarpatskih Ukrajinaca u 2/4 takta (nazvana po gradu Kolomiji). kalamank (eng. calamanco, fr. calmande) vrsta prugaste vunene tkanine, najpre izraivane u Brabantu, sa sjajnim licem; kalmank. kalambur (fr. calembour) dosetka, igra rei koja se sastoji u upotrebi rei sa dvostrukim znaenjem, npr. Tu nek plijen vranom vranu stoji" (Ivan Maurani); kalan-bur. kalamburist (fr. calembour) onaj koji u govoru ili pisanju upotrebljava kalambu-re; veseljak, aljivina. kalamistrum (lat. calamistrum) gvoe za pravljenje kovrica u kosi; ret. preterana kitnjastost u govoru i nainu izraavanja.

kalamitet (lat. calamitas) beda, nevolja, nesrea; teta, gubitak, propast; poraz; ka-lamiteti nesreni sluajevi. kalamo (lat. calamus, gr. kalamos, ital. calamo trska) ribarska sprava, tap za koji je vezana jedna ili vie udica. kalamus (lat. calamus, gr. kalamos) trska; pero za pisanje od trske; lapsus kalami (lat. lapsus calami) pogreka (ili: omaka) pri pisanju; up. kalem. kalanbur (fr. calembour) v. kalambur. kalander (fr. calandre, lat. cylindrus) maina za roljanje, roljaa sa valjcima koji stoje jedan nad drugim; slui za satini-ranje, tj. za davanje vee tvrdoe, sjaja i glatkosti tkaninama, hartiji, koi i dr, kalando (ital. calando) muz. poputajui u jaini tona i u tempu, tj. u isto vreme i slabije i sporije. kalandrirati (fr. calandrer) roljati, putati tkanine, hartiju, kou i dr. kroz kalandermainu da bi im se na taj nain dala vea tvrdoa, sjajnost i glatkost. kalanka (ital. calanca, fr. calencar) vrsta istonoindijskih pamunih tkanina sa arama, mustrama. kalauz (tur. kilavuz) putovoa, pratilac; klju koji otvara svaku bravu. kalafatirati v. kalfatirati. kala (pere. qalas) rasipnik, raspikua; lopov, nevaljalac, bitanga; kalatura. kalatura (pere.) raskalana ena. kalvados (fr. calvados) vrsta rakije od jabuka. Kalvarija (lat. calva lubanja, calvaria lubanja) breg lubanja", gubilite koje je nekada bilo izvan Jerusalima, a sada je na tom mestu crkva Svetog groba = biblijska Golgota; u katolikim zemljama: breg sa raspeem, esto vetaki napravljen; fig. raspee, muenitvo, stradanje; up. Golgota. kalvila (fr. calville) vrsta glatkih i veoma ukusnih jabuka. kalvinizam uenje verskog reformatora ana Kalvina (15091564), koje se od Luterovog razlikuje u uenju o priei-vanju i predestinaciji. kalvinist(a) pristalica (ili: sledbenik) Kalvinovog uenja, kalvinizma. kalvitet (nlat. calvitas) med. elavost. kalvicij(um) (lat. calvitium) ela, pleina, elavo mesto. kaldera (tl. caldera kotao) otvor vulkana, krater, grotlo. kaldrma (gr. Kalos drmos lep put, tur. kaldmm) kamenom poploan drum, plonik; kamen za poploavanje drumova. kale (tur.) tvrava (re koju esto sretamo u sastavu, na poetku ili zavretku, imena mesta, naroito mesta koja se nalaze na Crnom moru). Kalevala (fine. Kalewala) zemlja Ka l eva", tj. Finska; ime starog finskog narodnog eposa, sa oko 23 hiljade aliterirajuih

387
stihova, KOJI se kroz dugi niz vekova ouvao u usmenom predanju naroda; prvi put objavl>en 1835. god. kale (lat. calix) aa (sa stalkom) koja se, u katolika, upotrebljava prilikom crkvenih obreda, putir. kaleidoskop (gr. kals lep, eidos vid, oblik, skopein gledati, posmatrati) fiz. op-tika naprava koja se sastoji iz jedne cevi sa obino est ravnih ogledala koja se spajaju svojim ivicama, ispod kojih predmeti (komadii raznobojnog stakla, inuve, mahovina) izgledaju umnoeni i pokazuju lepe figure, koje se pri obrtanju naprave oko dune ose i stalno menjaju; zove se i miriomorfoskop. kaleidofon (gr. kalos, eidos, phone zvuk, ton) fiz. naprava pomou koje se mogu videti treptaji potrebni za proizvoenje tonova; foniki kaleidoskop. kalem (gr. kalamos) trska za pisanje na Istoku (pero i dralje); kalam. kalendar (nlat. calendarium, lat. calendae) prvobitno, kod Rimljana, knjiga u koju su se unosili porezi primljeni o ka l end ama; docnije: prihod koji se od toga poreza dobivao; u novije vreme: godinjak, tj. knjiga sa podelom godine na mesece (12), nedelje (52) i dane (365), sa naznaenjem praznika. kalendariograf (nlat. calendarium, gr. grapho piem) pisac (ili: sastavlja) kalendara. kalendariografija (nlat. calendarium, gr. graphia) uputstvo o sastavljanju kalendara, sastavljanje kalendara. kalende (lat. calendae) pl. kod Rimljana: prvi dan svakoga meseca; ad kalendas gre-kas (lat. ad calendas graecas) na kukovo leto tj. nikada. kalentura amarilja (tl. calentura amarilla) uta groznica u tropskim predelima. kaleologija (gr. kalos lep, logfa) nauka o lepom; up. kalilogija. kaleta (ital. caletta) kod brilijanata: bru-ena povrina koja zatupljuje donju piramidu. kalefaktor (lat. calefactor) loa, onaj koji zagreva sobe; sluga, posluitelj; glasonoa, doaptava lo, ulizice; kalfaktor. kalefacijencije (lat. calefacientia) pl. sredstva za zagrevanje. naleta (fr. caleche, od nem. Kalesche od e. kolesa, od slov. kolo = toak) polufi-jaker, intov, karuce, otvorena putnika kola. Kaliban (Caliban) u ekspirovoj Buri": udovite koje samo upola lii na oveka (protivnost Arijelu); fig. grubo i neotesa-no stvorenje. kalibar (fr. calibre, ital. calibro, lat. qua libra) voj. prenik upljine kod vatrenog oruja; prenik metka, zrna; veliina i teina topovskog metka; fig. vrednost,

Kalimegdan

valjanost, vanost; kalup, obrazac; vrsta, kov, fajta, soj. kaliblefaron (gr. kallos lepota, blepha-ron oni kapak) sredstvo za ulepavanje trepavica. kalibrenik (fr. calibre, ital. calibro) sprava za merenje kalibra cevi lakog vatrenog oruja i artiljerijskih zrna. kalibrer tehn. onaj koji priprema valjke za valjanje elika odreenog oblika. kalibrirati (fr. calibrer) udesiti prema odreenoj meri (kalibru), odrediti prenik cevi, zrna (puanog, topovskog), izmeriti kalibar. kaligrai (gr. kalos lep, gramma) pesma iji je motiv predstavljen i likovno, vetim preplitanjem slova. kaligraf (gr. kalligrapheo lepo piem) onaj koji ima lep rukopis, vetak u lepom pisanju, krasnopisac. kaligrafija (gr. kalligraphia) lepo pisanje, vetina lepog pisanja, krasnopis; pr. kaligrafski. kalidan (lat. calidus) topao, vru, vreo. kaliditst (nlat. caliditas) toplota, vrelina; koliina toplote. kalidukt (lat. calidus topao, ducere voditi) provodnik toplote, cev koja sprovodi toplotu (kod centralnog grejanja). kaliestetika (gr. kallos lepota, aisthanomai oseam, opaam) nauka o oseanju lepoga, ispitivanje i prouavanje onoga to je u lepom dopadljivo. kalij(um) (arap. kali) he. element, atomska masa 39,102, redni broj 19, znak K, srebrnobeo, jako sjajni metal, topi se na 62, mek skoro kao vosak, na vazduhu brzo potamni, jer naglo oksiduje (stoga se ne moe na vazduhu ni odrati u istom stanju; odrava se u tenostima bez kiseonika, npr. u petroleju). kalikandus vot. ukrasna mirisava biljka Calycanthus floridus iz fam. Calycanthaseae, poreklom iz Severne Amerike, ija se kora upotrebljava kao lek i zain. kaliko (fr. calicot, eng. calico) prvobitno: katun; fina pamune tkanina, platno, naroito za povezivanje knjiga (potie iz Kalkute po emu joj i ime). kaliks (lat. calix) aa, pehar; putir; bog. aica, aka. kalikstiici (lat. calix) pl. jedna stranka husita u XV veku, pristalica Jana Husa, iji su lanovi naroito traili au (putir), tj. da se prieuju i hlebom i vinom (sub utraque specie, pod obadva vida); up. utrakvisti. kalilogija (gr. kallilogia) govornika vetina, reitost; nauka o lepom. kalime (fr. calumet, lat. calamus) ukraena lula sa dugakim ibukom amerikih In-dijanaca, iz koje, pri pregovorima o miru, svi pue dodajui je jedni drugima. Kalimegdan (arap., tur. kale tvrava, teu-dan polje, vaarite; boj, dvoboj) veli-

25*

kaliologija

388

kalkulirati

ki javni park u Beogradu na uzviici iznad ua Save u Dunav; Kalemegdan. kaliologija (gr. kalia gnezdo, logfa) prouavanje ptijih gnezda, nauka o tijim i dr. gnezdima. Kaliopa (gr. Ka-ore) nit. miloglasna", jedna od devet muza (deveta po redu i najstarija), zatitnica epskog pesnitva, filozofije i retorike, koju su pri-kazivali sa votanom ploom i pisalj-kom; up. muza. kalipsdija (gr. kalli-pais koji ima lepu decu; lepo dete) vetina podizanje lepe dece; imanje lepe dece. kalipedopeja (gr. kalli-pais lepo dete, poieo pravim, inim, stvaram) vetina stvaranja i podizanje lepe dece. Kalipso (gr. Kalypso) mit. ki Atlasova, nimfa koja jb drala kod sebe, na ostrvu Ogigiji, Odiseja sedam godina, kada mu se, na povratku iz Troje, razbila laa; astr. asteroid otkriven 1858. god. kalipso (gr. kalypso) 1. narodna popevka na Karipskim ostrvima; 2. ples u 2/4 taktu, poreklom iz Latinske Amerike. kalipter (gr. kalypto pokrivam) med. poklopac, zaklopac, korice. kalirati (ital. calare, gr. chalao popu-tam, labavim) trg. ne imati potrebnu teinu, gubiti (ili: izgubiti) u teini usled suenja i dr.; kor. spustiti, sputati jedra. kalistenija (gr. kallos lepota, sthenos ja-kost, snaga) telesno vebanje radi jaanja snage i lepote naroito kod mladih devojaka. kalistija (gr. kals lep, kallistos najlepi) u staroj Grkoj: nadmetanje mukaraca i ena za prvenstvo u telesnoj lepoti. kalitehnika (gr. kallos lepota, technike) vetina ulepavanje, vetina lepog pri-kazivanja. kalitipija (gr. kallos, typos otisak) fotografski postupak pri izradi zagasitih kopija iz ferioksalata i srebrnog ni-trata. kalif (arap. hhalif) zastupnik, naslednik (titula islamskih vladalaca koji, smatrajui se zakonitim naslednicima Muha-medovim, stoje na elu islama; u poetku su kalife bili birani i stanovali su u Medini, docnije u Damasku, Bagdadu, Kai-ru i, naposletku, u Carigradu, gde su svi turski sultani bili ujedno i kalife; marta 1924. god. kalifat je ukinula narodna skuptina u Angori). kalifat (arap. hhalifah) zvanje (ili: vlast) kalife. kalifonija (gr. kalos lep, phone glas) lepota glasa. kalifornij(um) (po mestu otkria Kali-forniji) hen. element (transuran), znak Cf, atomska masa 249, red. broj 98; nema ga u prirodi; dobiven vetaki 1950. god.

kalicifloran (lat. calix, gec culicis aa, kupa, florere cvetati) vot. akat, ai-at, koji ima aku. kaliciforman (lat. calix aa, kupa, forma oblik) vot. aiast, akast, u obliku ake. kalk (fr. calque) taan precrt kroz providnu hartiju; linga. re ili izraz nainjen obinim kopiranjem naina na koji su odgovarajuu re ili izraz napravili u nekom stranom jeziku, npr. samostalan" je kalk nemake rei selbstandig, kolodvor" Bahnhof, veleizdaje" Nos-verrat, podmet" od lat. subjectum itd.; pl. kalck; fig. slepo, potpuno podraavanje, obina patvorina. kalkaa (fr. calquage) precrtavanje kroz providnu hartiju; patvorenje. kalkan (tur. kalkan tit, zaklon) 1. vrsta starinske enske kape; 2. tit; 3. gornji trouglasti deo zida na kui sa dvostranim krovom; daana zatitna ograda na zidu; natkriveni otvor, vrata na krovu; 4. potkrovlje, tavan; zatvoreni balkon; 5. naprava od drveta ili koe koja se stavlja na lea jahaoj ivotinji i slui kao sedite jahau. kalkaneum (lat. calcaneum os) aiat. petna kost, petnjaa. kalkant (lat. calcare gaziti, calcans) onaj to gazi mehove na orguljama. kalkarija (lat. calcarius kreni, calx kre-njak, kre) kreata zemlja, zemlja u kojoj ima krea, krena zemlja, kre. kalkator (lat. calcator) onaj koji gazi mehove na orguljama; up. kalkant. kalkatura (lat. calcatura) gaenje, gnjeenje, muljanje (groa). kalkil (fr. calcul) trg. raun, obraun, pred-raun. kalkirati (fr. calquer) precrtati (kroz providnu hartiju); slepo podraavati, ropski se ugledati; up. kalk. nalije (lat. calquier) vrsta istonoindijske atlasne tkanine. kalkograf (gr. chalkos bakar, tu, bronza, grapho) v. halkograf. kalks (lat. calx) min. kre; krenjak; znat. peta. kalkulativan (lat. calculare) koji slui za obraunavanje, obraunski; odreen, utvren kalkulacijom, zasnovan na kalkula-ciji. kalkulator (lat. calculus raun) raundija; raunovoa, onaj koji vri proraune i obraune; raunoispita. kalkulatura (lat.) raunanje; proraunavanje, obraunavanje; mesto (ili: soba, odeljenje) gde se vre obrauni i sl. kalkulacija (nlat. calculatio) sraunavanje, izraunavanje, proraunavanje; predra-un, proraun. kalkulirati (lat. calculare) raunati, izraunati, prorauna, proraunavati,

kalkulisati

389

kalumniJa

obraunavati, obraunati; fig. odmeriti, odmeravati. kalkulisati v. kalkulira. kalkulozan (lat. calculosus, calx krenjak) med. koji ima kamena (u mokranom mehuru, u bu bregu); kol. kamenit. kalkulus (lat. calx krenjak, calculus kamiak, kamene) kamiak, kamen za raunanje (up. kalkil); med. kamen u mokranom mehuru ili u bubrezima. kalmank (eng. calamanco) v. kalamank. kalmantan (fr. calmant) stiavan, koji stiava, uminjavan, koji uminjava, ublaa-van, koji umiruje, koji ublaava (npr. bol). kalmato (ital. calmato) muz. blago, tiho, mirno. Kalmetova vakcinacija med. vakcinacija koja slui kao predohrana protiv tuberkuloze. Kalmici (tat.) pl. otpadnici", mongolsko pleme koje ivi u unutranjosti Azije nomadskim ivotom. kalmuk (fr. calmouc) vrsta dlakavog sukna, nazvana po tome to Kalmici nose ogrta-e od slinog sukna. kalo (ital. calare gubiti, calo) trg. gubitak, manjak u teini neke robe usled suenja, prerade i dr.; naknada za takav gubitak; kalirati kalobiotika (gr. kalos lep, bi'os ivot) vetina lepo, tj. razumno iveti, vetina shvatanja ivota tako da ga ovek moe smatrati kao sreu. kaloderma (gr. kalos, drma koa) kozmetiko sredstvo za negovanje koe (pravi se od elatina, meda, glicerina, vode i parfema). kalo di pezo (ital. calo di peso) trg. manjak, nedostatak u potrebnoj teini. kalo di preco (ital. calo di prezzo) trg. padanje cene (nekoj robi). kalodont (gr. kalos lep, odys gen. odontos zub) pasta za negovanje zuba. kalozan (lat. callosus) uljevit, koji ima debelu kou, koji ima ul>eve, nauljen; fig. neosetljiv, otupeo, okoreo, oguglao. kalozitet (lat. callositas) med. zadebljalost koe, otvrdnue koe, uljevitost; fig. neosetljivost, oguglalost. kalokagatija (gr. kalos, kai agathos lep i dobar) fil. udruenost onoga to je lepo sa onim to je dobro, moralna lepota i dobrota, moralan i u isto vreme lep nain ivota (etiki ideal starih Grka). kalologija (gr. kallos lepota, logia) uenje (ili: nauka) o lepom. kalomel (gr. kalos lep, melas crn, zagasit) hem. med. jedinjenje ive i hlora Hg2 C12, upotrebljava se kao sredstvo za ienje, pri leenju sifilisa i nekih spoljnih onih bolesti. kalometrija (gr. kalos, metria mera, merilo) merenje lepote; nauka o odreivanju stepena lepote umetnikih dela itd.

kalong zool. tropski sisar Pteropus edulis iz reda Megachiroptera, nona ivotinja koja se hrani sokovima plodova, a danju spava obeena o granje drvea, letipas. kalopizam (gr. kallopismos kraenje, reenje, ukraavanje) vetina ulepavanja i doterivanja, vetina ukusnog odevanja; kalopistrija. J kalopistrija (gr. kallopizo krasim, resim, ukraavam) v. kalopizam. kalor (lat. calor) toplota, jara, ega; ar, vatra. kalorizirati (lat.) prevlai metal alu-minijem. kalorija (lat.) fiz. jedinica za merenje toplote, tj. ona koliina toplote koja je u stanju da jednom kubnom centimetru (1 st3) iste vode povisi temperaturu za jedan stepen Celzijusov (1S od 14,5 do 15,5) zvana gramkalorija (cal); hiljadu puta vea koliina toplote zove se kilogram-kalorija (kcal); up. mehaniki ekvivalent toplote. kalorika (lat.) fiz. nauka o toploti. kalorimetar (lat. calor, gr. metron).sprava za merenje toplote. kalorimetrija (lat., gr.) merenje toplote. kalorifer (fr. calorifere) toplonoa, pro-vodnik toplote, maina za centralno gre-janje, pe od livenog gvoa; greja. kalorifikacija (nlat. calorificatio) proizvoenje toplote. kalorinost (lat. calor toplota) osobina onoga to je kalorino, sposobnost stvaranja kalorija; koliina kalorija u neemu, kalorina vrednost. kalospintehromokrena (gr. kalos lep, spint-her iskra, varnica, chroma boja, krene izvor, vrelo) vodoskok koji, osvetljavan raznim bojama, izgleda kao da baca oko sebe raznobojne svetlucave iskre. kalota (fr. calotte) istonjake kapa, kapi-ca; okrugla svetenika kapica koja pokriva samo teme (naroito kod katolika), elepu; kat. odseak lopte; arh. plitko kube, okruglo zasvedena tavanica. kalotip (gr. kalos lep, typos otisak) slika izraena putem kalotipije, tj. fotografija. kalotipija (gr.) izrada slika na hartiji hemijski prireenoj (pronalazak engleskog hemiara Foksa Talbota); talbotiii-ja, fotografija. kalone (nem. Galoschen) v. galone. kalpak (tur. kalpak, ma. kalpag) l. visoka okrugla kapa od krzna ili opivena krznom; 2. vojnika kapa od lakog metala, lem. kaluer (gr. kalos lep, geron starac) sve-teno lice monakog reda, monah. kalumet (eng. calumet) dugaka, ukraena lula severoamerikih Indijanaca, tzv. lula mira" (pui se uz naroite ceremonije); kalime. kalumnija (lat. calumnia) v. kalumnijacija.

kalumnijant

390

kambij(um )

kalumnijant (lat. calumniari klevetati) onaj koji lano optuuje, klevetnik, spletkar. kalumnijacija (nlat. calumniatio) lana optuba, kleveta, spletka, prevara; kalumnija. kalumniozan (lat. calumniosus) klevetan, klevetniki, spletkarski. kalumnirati (lat. calumniari) lano op-tuivati, klevetati, spletkariti. kalup (pere. kalib, kalbud, arap. qaleb, qalib) obrazac, model, forma, oblik. kalus (lat. callus) mulj, debela koa; kota-na masa koja ponovo spaja prelomljene kosti. kalfa (arap., tur. kalfa) trgovaki ili za-natlijski pomonik, onaj koji je nakon egrtskog staa poloio ispit za kalfu i stekao pravo na polaganje majstorskog ispita. kalfaktor (lat. calefactor) v. kalefaktor. kalfataa (fr. calfatage) uperenje, zapuavanje, kuinom i smolom sastavaka, rupa ili pukotina na lai, amcu, tegljeni-ci, prozorima ili vratima, kalavaenje. kalfatirati (fr. calfater) uperiti, zapu-avati sastavke na brodu, amcu (ili: ispucaloj, rastoenoj lai) kuinom i smolom, kalavatiti. kalcedon (gr. Kalchedon) min. mleni kamen, vrsta poludragulja (nazvan po maloazijskoj varoi Kalhedon, odakle je prvi put doao u trgovinu). kalcedoniks (gr. Kalchedon, bpuh nokat) . mleni kamen sa mrkim, belim i sivim prugama. palci (fr. calques) pl. lingv. v. kalk. kalcidi (lat. calx, calcis) pl. krena tela. kalcijum (nlat. calcium, calx krenjak) hen. element, atomska masa 40,08, redni broj 20, znak Sa, lak zemnoalkalni metal, hemij-ski veoma aktivan, sjajnobele boje, neophodan sastavni deo organizma, naroito kostura, skeleta. kalcinabilan (nlat. calcinabilis) pretvo-rljiv u kre, ukreljiv, koji se moe pretvoriti u kre. kalcinabilitet (nlat. calcinabilitas) pretvorljivost u kre, ukreljivost. kalcinacija (nlat. calcinatio, lat. calx kre) skreavanje, pretvaranje u kre. kalcinirati (nlat. calcinare) pretvarati, pretvoriti u kre; hen. kiseonik spojiti s metalima, = oksidirati. kalcinozan (nlat. calcinosus) kreat, koji ima u sebi krea, kreni. kalcit (lat. calx krenjak, kre) min. prirodan kristalisan romboedarski kalcijum karbonat (Sa SO3); predstavlja trei stupanj tvrdoe po Mosovoj lestvici. kalcitratan (lat. calcitrans) koji se opire, koji se protivi. kalciferan (lat. calx kre, fero nosim) kreat, koji ima u sebi krea. kalcifikacija (lat. calx gei. calcis kre, facere initi, praviti) snabdevanje kre-

om, dodavanje krea, okreavanje, zakreavanje; pretvaranje u kre. kalcificirati (lat.) snabdeti (ili: snab-devati) kreom, dodati (ili: dodavati) kre, okreiti, okreavati, zakreiti, zakreavati; pretvoriti (ili: pretvarati) u kre. kalj (nem. Kachel)., etvrtasti crep (opeka) s jedne strane gleosan, za graenje pei. kalja (tur. kalya) 1. vrsta jela od kuvanog kupusa sa mesom; 2. vrsta jela od prenog ili kuvanog krompira; 3. jelo od boranije. kaljun (tur. kalyon, um. galion) vrsta lae jedrenjae koja je bila naoruana topovima (u ratnoj mornarici Turske Carevine). kama (tur. kama) no, bode prav i otar sa obe strane. kamamber (fr. camembert) vrsta sira iz okoline francuskog grada Kamambera. kamara (gr. kamara) l. gomila, hrpa; veliki broj, mnotvo; 2. plast, stog sadevenog skoplja ili slame. kamerad (fr. camarade) drug, drugar; kolski drug, drug po slubi. kamaraderija (fr. camaraderie) drugarstvo; drutvo za meusobno pomaganje, klika, koterija. kamarera (p. camarera, ital. cameriera) dvorska dama, komorkinja; poasna dama kraljiine. kamarero (p. camara soba, camarero) sobar; komornik. kamarijer (p. camarero) l. titula koju papa daje crkvenim prelatima; 2. sobar; posluitelj. kamarila (p. camarilla, lat. camera) sobica"; dvorska klika, ua okolina jednog vladaoca koja vri osetan i negativan, ali neodgovoran uticaj na upravljanje zemljom. kamarinskaja (rus. kamarinskal) ruska narodna igra sivih pokreta u 2/4 ili 3/4 taktu. kamarologija (gr. kammaros rak, logi'a) nauka o rakovima. kamarot (ital. camerotto) pomonik, sluga na brodu. kamata (gr. kamatos) dobit, interes na uloeni novac. kamane (fr. gamache) naglavci od sukna ili koe; gamane. kambana (ital. satrapa) nuz. \. narodni muziki instrument u Makedoniji, vrsta udaraljki; 2. crkvene zvono; zvono uopte. kambiza (fr. cambuse) brodske kuhinja. kambijalno pravo menino pravo. kambijatura (ital. cambiatura) menini raun; menjanje pote, italijanska putnika pota. kambijirati (ital. cambiare) trg. baviti se meninim poslovima. kambij(um) (lat. cambium) biol. sloj elija izmeu kore i drvenog dela biljke ijim deobama delovi biljke (koren, stablo i grane) debljaju.

kambio

391

kamertuh kameralizam (gr. kataga, lat. camera soba) ekonomska politika kojoj je cilj podizanje nacionalne industrije, poveanje izvoza a smenjivanje uvoza radi aktivnosti spoljanjeg trgovinskog bilansa. kameralije (lat. cameralia) pl. nauka o dravnim finansijama, nauka o upravljanju dravnim prihodima i rashodima; nauka o trgovini i privreivanju uopte; kameralne nauke. kameralist(a) (lat.) finansijski strunjak u teorijskom ili praktinom pogledu, onaj koji se bavi kameralnim naukama. kameralistika (lat.) nauka o dravnim finansijama i privreda. kameralne nauke v. kameralije. kamera lucida (lat. camera lucida) fiz. svetla komora", instrument u kojem se svetlosni zraci od predmeta odbijaju pomou prizme i obrazuju lik na hartiji koji se nalazi dole u instrumentu, te se taj lik moe nacrtati pisaljkom. kamera opskura (lat. camera obscura) fiz. mrana komora", sandue, iznutra crno, na prednjoj strani ima otvor sa sabirnim soivom, koje daje stvaran, izvrnut i umanjen lik predmeta spoljanjeg na hartiji, staklu itd. koji se nalazi u ii soiva (svaki fotografski aparat je, u stvari, jedna ovakva komora). kamerarijus (nlat. camerarius) nadzornik blagajne, naroito papski komornik (kardinal koji stoji na elu Aposto.lske komore). kameracija (lat. cameratio) vrh. ispupenje, svod; zidanje na svod. kamerdiner (nem. Kammerdiner) sobar u otmenim kuama, komornik. nameri j a (tur. Kameriye) isturen, obino otvoren, nezastakljen balkon, doksat (prema dvoritu) u starim muslimanskim kuama. kamerirati (lat. camera) arh. zasvoavati, zidati na svod. kamerjunker (nem. Kammerjunker) v. kamerher. kamerleng (ital. camerlengo) ist. komornik, blagajnik. kamermuzik (nem. Kammermusik) v. kamerna muzika. kamerna muzika sobna muzika, tj. muzika koja je namenjena za ui prostor i ui krug slualaca, i koja se, zbog toga, izvodi sa manjim brojem instrumenata, naroito soloinstrumenata. kamerton (lat. camera, tonus, gr. kamara, tonos) muz. osnovica za podeavanje muzikih instrumenata po meunarodnom spora-zumu = 435 treptaja u jedinici vremena. kamertuh (nem. Kammertuch, fr. cambresine, eng. cambric) vrsta veoma finog sukna, nazvanog po hol. gradu Kammerich ili Kambray; up. kambrik.

kambio (ital. cambio, nlat. cambium) trg. menica, menino pismo; menjanica. kambio di polica (ital. cambio di polizza) trg. menino pismo. kambio di ritorno (ital. cambio di ritorno) trg. povratka menica. kambio konto (ital. cambio conto) trg. meni-ni raun. kambio seko (ital. cambio secco) trg. suva", tj. sopstvena menica. kambist(a) (ital. cambio) trgovac menicama. kambrijska formacija geol. v. kambrijski period. kambrijski period geol. doba u razvitku Zemljine kore u kojem su postali najstariji zemaljski slojevi u kojima su naeni pouzdani i mnogobrojni organski ostaci; naziv po Kambriji Cambria, keltskom imenu za engleski Vele, gde su ovi slojevi prvi put proueni. kambrik (eng. cambric) vrsta finog tankog pamunog ili lanenog platna; up. kamertuh. kamgarn (nem. Kamm-garn) predano sa rapavom vunenom icom, jako i sjajno, za koje se vuna, po ienju, najpre pomou magline dobro izgrebena i uvalja. kameja (fr. satee, ital. cammeo, nlat. samaeus, lat. sata, satta) izvajan, rezan kamen; naroito: rezan dragi kamen kod koga ispupena figura ima drukiju boju nego osnova; takoe: slika u jednoj boji, slika u kamenu. kamel (gr. kamelos) sprava za izdizanje olovnih objekata (laa, amaca i dr.) iznad vode; up. kamila. kameleov (gr. chamaileon) zool. vrsta gutera, ivi u Africi, Australiji i Indiji, glavna mu je odlika to moe pomou pigmentskih elija da menja svoju zelenu boju; fig. prevrtljivac, prevrtljiv, bezna-elan ovek, onaj koji lako menja boju. kamelija (nlat. camelia) bog. japanska ili kineska rua, nazvana po ital. jezuiti G. Kamelusu, koji ju je 1639. pronaao na Filipinima i odatle preneo u Evropu. kamelopard (lat. camelopardalis) zool. i-rafa. kamelot (fr. camelot) l. glatka tkanina od eljane vune, kostreti ili svile, slina taftu; 2. ulini prodavac igraaka; prodavac novina u Parizu. kamelhar (nem. Kamelhaar) trg. kamilja dlaka. kamera (lat. camera, gr. kamara soba, odaja na svod) sprava za snimanje slika (fotografski aparat; filmska kamera); TV elektronske sprava za direktni prenos sivih prizora na daljinu. kamera del komero (ital. camera del commercio) trgovaka komora. kamera klara (lat. camera clara) fiz. jasna komora", instrument za precrtavanje i neosvetljenih predmeta.

kamerher

392

kamdija

kamerher (nem. Kammerherr) otmeni lini sluga nekog vladara; upotrebljava se esto samo kao titula; kamerjunker. kamze (tur. Kabiz) drak sablje, handara, noa i sl. kami (jap.) opti naziv za japanska boanstva; titula koja se davala plemiima. kamizol (fr. camisole, ital. camiciuola) rekla, prslue, zubun. kamikaze (jap.) boji vetar", ciklon koji je u H veku spasao Japan potopivi mon-golsku invazionu flotu; japanski pilot samoubica koji se zajedno sa svojim avionom (torpedom) punim eksploziva bacao na neprijateljski brod. kamila (gr. Kamelos) zool. poznata azijske i afrika tovarna ivotinja sa jednom grbom ili dve grbe; up. kamel. kamilavka (gr. Kamelauke) okrugla visoka kapa pravoslavnih kaluera i svetenika. kamiltej (nem. Kamillentee) aj od kamilice. kamin (gr. Kaminos pe, lat. caminus) pe, furuna, sobno ognjite; odak. kaminirati (ital. camininare, fr. chemin) kod maevanja: uzmiui pri borbi gledati da se protivnik navede na otkrivanje. kamion (fr. camion) velika teretna kola, teretni automobil. kamionet (fr. camionnete) lako teretno motorno vozilo (za prevoz tereta do 2000 kg.). kamis (arap.) pamuna nona haljina; koulja kojom Turci pokrivaju mrtvace poto ih okupaju. kami (tur. Kami) cev na luli za puenje, ibuk. kamlo (fr. camelot) v. kamelot. kami (eng. satr) mesto sa atorima ili kuicama koji slue za letovanje, sportski ili turistiki logor. kampada dud. deo, prsten rudarskog tunela, jame. kampana (nlat., ital. satrapa, fr. satrape) zvono, crkvene zvono; zvono na vazdunom mrku (pumpi); arh. kapitel u obliku izvrnutog zvona na korintskom stubu; bog. zvonce, zvoni; zvoncaste kite i rojte od svile ili zlatnog konca za ukraavanje sveanih dvorana. kampanelizam v. kampanilizam. kampaneta (ital. campanetta) huz. zvonjenje. kampanile (ital. campanile) zvonara, zvonik; toranj; kube, tornji na zgradi gde stoji asovnik. kampanilizam (ital. campanilismo) preterana ljubav prema rodnom kraju, lokalni patriotizam. kampanilist (ital. campanilismo) privre-nik kampanilizma, uskogrudi patriota. kampanologija (nlat. satrapa, gr. logia) nauka o zvonima, nauka o livenju zvona. kampanula (nlat. campanula) bog. zvonce, zvoni.

kampanularia (nlat. campanularia) pl. zool. korali zvonastog oblika. kampanja (fr. campagne, ital. campagna, lat. campus polje, campaneus poljski) 1. poljsko dobro; selo; 2. fig. voj. vojni pohod, rat, ratovanje; 3. borba za ili protiv (koga ili ega, naroito putem tampe); 4. svi radovi kojima se priprema ostvarenje nekog socijalnopolitikog zadatka, npr. izborna kampanja; 5. doba odreenog rada u godini, sezona radova na neemu, npr. kampanja eerne repe itd. kamparij(us) (nlat. camparius) poljar, uvar polja. kampelogija (gr. katre krivina, logia) nauka o krivinama, o krivim linijama. kampemetar (gr. katre krivina, metron mera) sprava za merenje krivina. kamper (eng. satr) onaj koji logoruje u kampu, itelj kampa. kampilogramika (gr. kampylos savijen, kriv, gramma crta, linija) nauka o krivim linijama i krivolinijskim velii-nama. kamping (eng. camping) boravljenje, logorovanje u kampu. kampirati (fr. camper) logorovati, iveti u polju (ili: u okolu, logoru); uokoliti se, ulogoriti se; fig. privremeno se smestiti, privremeno stanova. kampodeja zool. vrsta insekta, ukaste boje, koji obino ivi pod kamenjem ili mahovinom, Campodea staphylinus. kampo santo (ital. satro santo) sveto polje"; groblje, kosturnica, naroito: groblje opkoljene otvorenim arkadama. kamut (nem. Kummet) ogrlina, ogrljak koji se stavlja ivotinji (obino konju) oko vrata; okovratnik na amu. kamuflaa (fr. camouflage) preruivanj'e, preruenje, preobraavanje; voj. bojadi-sanje ratnog materijala tako da se ne razlikuje od okoline u kojoj se nalazi; fig. zavaravanje (traga i sl.). kamufdirati (fr. camoufler) preruiti, preruavati; voj. obojiti (ili: pokriti, udesiti) ratni materijal tako da se ne razlikuje od okoline u kojoj se nalazi; zavarati, zavaravati (trag i sl.). kamfin (nlat. camphora) hen. materija koja se pomou joda dobiva iz kamfora; meavina terpentina i piritusa koju u Se-vernoj Americi upotrebljavaju kao gorivo u lampama. kamfor (nlat. camphora) bela smola kamforovog drveta, sagorljiva i jakog mirisa i ukusa; upotrebljava se mnogo u fabrikaci-ji celuloida i eksploziva, a u medicini, u alkoholnom rastvoru (piritus-kamfor), za trljanje kod reumatizma i neuralgije, naroito kod slabosti srca i krvnih sudova, zapaljenja plua i dr. kamdija (tur. Kamci) bi; kandija.

393
kan (tur., tatar.) turska titula sultanova; knez, vladar, gospodar, naroito kod Tatara. kana (lat., ital. sappa, fr. sappe) 1. trska, rogoz; tap, palica.
kana 2. v. kna.

kanabe (lat. soporep, gr. konopeion) divan, sofa; kanape. kanabizam (gr. Kannabis konoplja) bolesni nagon za uivanjem haia; up. kanabin; kanabinomanija. kanabin (gr. Kannabis konoplja, lat. sapa-bis) heh. alkoholni sastavni deo indijske konoplje koje ima jako narkotino dejstvo. kanabinomanija (gr. kannabis, mama strast) v. kanabizam. kanabis (gr. Kannabis, lat. cannabis) vot. konoplja. kanadaris pl. polusvilene istono-indijske tkanine sa crvenim i crnim prugama; vrsta francuskog tepiha. kanal (lat. canalis oluk, brazda, leb, sappa trska) vetaka reka, propust, prokop; vodovod, oluk; moreuz; cev, unak; fig. sredstvo, put i nain za postignue nekog cilja; aiat. ila; arh. leb. kanalizacija (nlat. canalisatio) prokopa-vanje kanala, sprovoenje kanala, naroito podzemnih (u gradovima); mrea podzemnih cevi za odvoenja vode i neistoe iz kua i naselja. kanalizirati (nlat. canalisare) graditi kanal (ili: kanale), sprovoditi kanale; fig. dati jednoj stvari ili pokretu izvestan smer i pravac, uputiti ih odreenim tokom. kanalisati v. kanalizirati. kanaliti (lat. sappa trska, cev, gr. lithos kamen) pl. kol. cevaste okamenotine jedne vrste biljki-ivotinja; v. tubuliti. kanap (ital. saparo) uzica, vrpca; konopac, ue. kanarinac (ital. canarino, fr. canari) zool. mala uta ptica pevaica, poreklom sa Kanarskih ostrva. kanarinka (ital. canarino) v. kanarinac. kanaris (ind.) pl. indijske depne maramice od ute svile sa belim takama. kanaster (gr. Kanastron korpa od vrbovog prua, tl. canastro) l. najfinija vrsta venecuelskog duvana koji je putan u trgovinu lakovan u kotarice (p. canastro); duvan u valjcima, nepreraen duvan; 2. dak od ivotinjske koe za pakovanje robe u Indiji. kanat (tur. kanad) l. krilo prozora ili vrata; 2. pregrada; 3. drvena ograda na kolima sa sve etiri strane. kanaus (pere.) vrsta fine persijske svilene tkanine. kanaf(a) v. kanap. kanafas (fr. sape vas) vrsto, gusto laneno ili namuio platno; upotrebljava se za muke kapute i za izradu madraca.

kan volan (fr. camp volant) voj. letei logor, letea vojska, vojni odred kome je zadatak da napada neprijatelja iznenadno, as ovde as onde. kandahar (po eng. grofu od Kandahara) naziv za vezu kojom se skijaka cipela vre vezuje uz skiju. kandela (lat. candela svea) fiz. jedinica za jainu svetlosti po Meunarodnom sistemu jedinica. kandelabar (lat. candelabrum svenjak, candela svea, votanica) bogato ukraen veliki svenjak u obliku stuba sa tri i vie ogranaka; veliki svenjak na javnim mestima, naroito pred trgovima, zgradama itd. kandidan (lat. candidus) ist, beo, sjajan; neizvetaen, iskren, estit; vedar, srean, veseo. kandidat (lat. candidatus ,,y belo obuen", jer su u starom Rimu oni koji su se takmiili za neki poloaj bili, za vreme izbora, u belo obueni) onaj koji trai mesto ili slubu; pripravnik; ak koji stoji pred ispitom; onaj koji se sprema i radi da bude izabran za narodnog poslanika, predsednika republike, vladaoca i sl. kandidatura (nlat. candidatura) takmienje za neko zvanje (ili: mesto), neki poloaj, vrbovanje; up. kandidat. kandidacija v. kandidatura. kandidirati v. kandidovati. kandidovan! (lat. candidatus) istaknuti (ili: isticati) za kandidata; kandidovati se, kandidirati se takmiiti se, pojaviti se kao takmac za neko zvanje, mesto, poloaj i dr. kandizacija (fr. candi) prevlaenje (ili: posipanje) eerom; kristalizovana eera. kandilo (gr. Kandelos, tur. kandil) l. mala staklena posuda, svetiljka u kojoj gori iak u ulju (obino u crkvi, na grobu, pred ikonom i sl.); 2. v. kandilj 1. kandilj (tur. Kandil) l. fenjer ili elektrina sijalica, obino na minaretu, koja se pali prilikom muslimanskih praznika; 2. v. kandilo. kandirati (fr. candir) zaeeriti, posuti eerom, prevui eerom; ueeriti; kandirano sohe ueereno voe, eerne voe. kandi s (sskr. khanda, fr. candis) prei-en, kristalizovan eer. kandi-stor (eng. candy-store) engleska poslastiarnice; konditoraj. kaneva (fr. canevas, nlat. canevasium) juga, retko platno sa pravilnim etvrtastim rupicama za urev (za vez); holandsko jedrilsko platno; fig. prvi nacrt knji-evnog dela ili slike, skica, plan; u italijanskoj nepisano] komediji: podela dramske grae na inove i scene, koje posle glumci ispunjavaju improvizujui.

394
kanela (nlat. canella, fr. cannelle) kora od cimeta, cimet. kanslas (fr. cannelle) cimet prevuen eerom. kanelira (fr. cannelure) vrh. uzduna plitka brazda, obino polukruna, na antikom stubu. kanelirati (fr. canneler) ilebiti, izbraz-dati, izoluiti, napraviti prugastim, npr. stubove. kanepen (fr. canepin, ital. canapino, lat. cannabis konoplja) fina, belo uinjena jagnjea ili jarea koa (za rukavice). kanibal (i. canibal, Caribal = Caribe) stanovnik Karibijskih ostrva, ljudoder, antropofag; fig. divlji (ili: grub, surov) ovek, neovek, divljak. kanibalizam (i.) ljudoderstvo, antropo-fagija; fig. svirepost, neovenost, di-vljatvo. kanibalski (tl.) ljudoderski; divlji, surov, neovean, zverski. kanije (tur. kin) korice noa ili sablje. navila (fr. cannule, lat. cannula) cevica; ned. cev na trcaljki, klistiru; hirurka metalna cevica. kaikan (fr. sapsap) ritmika igra, vrsta zabavnog baleta; bila vrlo popularne, naroito u Parizu u drugoj polovini XIX veka. kankanovati (fr. sapsap) igrati, plesati kankan. kainov (ma. kanko) med kapavac, triper, gonoreja. kankrinski (nlat. cancrinus, lat. sapseg rak) koji ide kao rak; o stihovima: koje treba itati odnatrag, ili kod kojih je, itani spreda ili odnatrag, isti red rei, npr. Signe te, signa; temere me tangis et angis. kankroid (lat. sapseg, gr. eidos oblik, vid) med. otok slian raku; rak prostog epitela. kano (fr. canot, eng. sapoe, port., ital., p. sapoa) lak un od kore drveta ili izdube-nog stabla, kakav obino upotrebljavaju severnoameriki Indijanci, oranica; up. kanu, kenu. kanobe (eg.) v. kanope. kanoistika v. kajakatvo. kanon (gr. kanon, lat. sapop) pravilo, propis, merile, uzor; crkvena odluka, crkveni zakon; zbir knjiga ili spisa koje je neki autoritet (crkveni sabor) oglasio i priznao kao autentine (Sveto pismo) i koje sadre pravila hrianske vere i hrianskog ivota; u katolikoj crkvi: srednji deo mise koji se nikad ne menja (od Sanktus do Komuniona); muz. komad za dva glasa ili vie glasova u kome drugi ili ostali glasovi istu melodiju, upadajui, ponavljaju jedni za drugima; vrsta moio-horda u muzici Grka; tip. vrsta velikih slova od 42 i 32 tipografske take; u likovnoj umetnosti: pravilo o prikazi-vanju lepote ovejeg tela.

kantalupa

kanonada (fr. canonade) pucanje (ili: bi-jenje, gaanje) iz topova, topovska paljba, gruvanje topova, bombardovanje. kanonenfuter (nem. Kanonenfutter) hrana za topove", podrugljiv izraz za vojnike koji su rtve topovskih zrna (fr. chaire a sapop = er a kanon). kanonizacija (gr. kanonfzo) proglaavanje nekoga ili neega svetim, uvrenje u red svetaca, posveivanje. kanonizirati (gr.) proglasiti nekoga ili neto svetim, uvrstiti u red svetaca, posveti. kanonizovati v. kanonizirati. kanonik (nlat. canonicus) u katolikoj crkvi: vie sveteno lice svetovnjakog reda, prota. kanonist(a) (nlat. canonicus, gr. kanon) v. kanoniar. kanoniar (gr. kanon, nlat. canonicus) poznavalac ili uitelj crkvenog, kanonskog prava; kanonist. kanonske godine godine starosti koje su propisane kao uslov za primanje svete-* nikog ina. kanonske knjige knjige Svetog pisma koje crkva priznaje kao svete i nadahnute, i koje, zbog toga, smatra kao najvii verski autoritet. panonski (nlat. canonicus, gr. kanon) koji odgovara crkvenim propisima (kanonima), koji je u skladu sa crkvenim propisima ili autoritetom, propisan, verodostojan (knjige, spisi); crkveni, papski; fig. koji slui kao uzor, uzorak, ugledan. panonski asovi (nlat. horae canonicae) asovi koje kalueri i svetenici treba dnevno da provedu u molitvi. kanonsko pravo (nlat. j us canonicum) pravo hrianske crkve, sadrano u Corpus juri canonici, koje, osim isto crkvenih odredaba, donesenih na crkvenim saborima, sadri i privatne, procesne i kaznene odred be. kanope (eg.) pl. egilatske vaze idoli u obliku trbuastih kraga sa ovejem glavom na vrhu (poklopcu), u kojima su nekada uvali mumizirane unutarnje delove tela (srce i plua); takoe: vaze u etrurskim grobovima; kanobe. Kanosa (ital. Canossa) zamak, danas ruevine, u ital. provinciji Reino nel' Emili-ja, u kojem se 1077. nemaki car Henrik IV pokorio papi Grguru UP, izvukavi od toga ponienja politike koristi; otuda: uhu u Kanosu poniziti se pred papom ili uopte pred nekim kome si se dotle protivio. kantabile (ital. cantabile) kuz. za pevanje, to se moe pevati; pevajui. kantalup (fr. cantaloupe, ital. cantalupo) vot. hrapava dinja (nazvana po zamku Kan-talupo, u Ankoni, gde je najpre donesena iz Jermenije). kantalupa v. kantalup.

kantando

395

kancelar rauna; okolnost o kojoj se ne mora voditi rauna pri reavanju kakvog politikog ili ekonomskog pitanja. kantitis (gr. kanthos oni ugao; oko) med. zapaljenje onog kutia, zapaljenje oka. kante (ital. canto, lat. cantare pevati, cantus) pesma; pevanje. kantovac fil. v. kantist. kanton (ital. cantone, fr. canton) srez, okrug, oblast; u Francuskoj: jedan deo arondismana; u vajcarskoj: savezna dr-avica (25 saveznik republika). kantonada (fr. cantonade) deo pozornice koji se nalazi iza kulisa. kantonalni (fr. cantonal) koji pripada kan-tonu; sreski, oblasni. kantonizirati (fr. canton) deliti (ili: podeliti) na kantone. kantoniran (ital. canto) apx. sa stubovima na uglovima. kantoniranje (fr. cantoppeg) voj. smetaj (ili: razmeta)) vojske po stanovima i kuama u nekom mestu; boravljenje vojske po kuama (supr. logorovanje); up. kanton-man. kantonirati (fr.) voj. razmesti (ili: smestiti) vojnike po stanovima i kuama nekog mesta; boraviti u kantonmanu. kantonist(a) (fr. canton) vojni obveznik. kantonman (fr. cantonnement) smetaj vojske po kuama u nekom mestu (kantoniranje); mesto takvog smetanja. kantor (lat. cantor, sapege pevati) peva, crkveni pojac (kod katolika); uitelj crkvenog pevanja i muzike. kantr (eng. canter) kratak galop (ili: kratak trk) konja. kanu (p., port., ital. sapoa, eng. sapoe, nem. Kahn, fr. canot) uzan amac primitivnih naroda napravljen od izdubenog stabla, oranica; u veslakom sportu: amac sa dvostrukim veslom za jednog, ree za dva veslaa; up. kano. kanun (tur. kanun) muz. stari arapski muziki instrument s velikim brojem ica. kanuni (arap.) pl. sastavni deo erijatskog prava, svetovno pravo muslimanskih naroda koje izdaju islamski vladari, prema prilikama i potrebama drutva, i koje je, prema tome, promenljivog i mesnog (lo-kalnog) karaktera, jer se moe menjati i vai samo za dravu koja ga je izdala; up. fikh. kanu ra (tur. kaput) nametak pree (vunene, pamune i sl.) pripremljene za bojenje. kancel (lat. cancelli reetka, ograda) propovedaonica, predikaonica, govornica u katolikoj crkvi (zapravo prostor koji je ograen reetkama); up. kancelarija. kancelar (lat. cancellarius) u srednjem veku: najvii dvorski slubenik, uvar dravnog peata i sastavlja javnih isprava; prvi dravnik (u Nemakoj je prvi dobio titulu kancelara Bizmark).

kantando (ital. cantando) muz. pevajui, tj. navodei tako kao da se peva. kantante (ital. cantante) muz. pevajui. kantaride (gr. kantharis, gen. kantharidos panska buba) zool. panske bube, spadaju u porodicu majaka, zlatnozelene boje; skupljaju ih, sue i trljaju, pa od toga prave melem koji izvlai plikove na koi. kantaridizam (gr.) med. trovanje otrovom od panske bube, kantaridinom. kantaridin (gr.) hem. otrov od panske bube. kantata (ital. cantata) muz. prvobitno, za razliku od sonate, pesma koja se pevala uz pratnju instrumenata; sada: vea crkvena pesma, kompozicija za pevanje u sveanim prilikama. kantatila (ital. cantatilla) v. kantatina. kantatina (ital. cantatina) muz. mala kantata, pesmica za pevanje. kantatorij(um) (nlat. cantatorium) kod katolika: knjiga iz koje pojac (kantor)na misi odgovara. kavgadija (lat. cantatio) pevanje, pesma. kantela (fine. Kantele) harfa sa pet metalnih ica uz koju finski narodni pevai pevaju narodne pesme; up. runo. kantizam fil. v. kantijanizam. kantijanizam fil. kritika i transcenden-talna filozofija Imanuela Kanta (1724 1804) sa svojim razlikovanjem forme od predmeta saznanja, apriornog od aposte-riornog, sa svojim uenjem o apriornosti formi opaanja prostora, vremena i kategorija, sa svojim ogranienjem celokupnog saznanja na pojave, tj. na predmete mogueg iskustva, dok se sama stvar po sebi (da Ding ap sich) ne moe saznati; Kant, dakle, priznaje postojanje stvari nezavisno od nae svesti; kantizam;v. transcen-dentalna filozofija, transceidentalni idealizam. kantikum (lat. sapege pevati, canticum) pesma koja se peva. Kantikum kantikorum (lat. Canticum canticorum) Pesma nad pesmama (pripisuje se izrailjskom caru Solomonu, 970-930. god. pre n. e.). kantilena (lat., ital. cantilena) muz. pesmica, pesmica za pevanje; melodija; kratak muziki komad u obliku pesme (za pevanje); istaknuta pevaka melodija u veim muzikim delima. kantina (ital. cantina) baraka, krma, prostor u nekom preduzeu gde se mogu dobiti hrana i pie; sanduk sa pregradama (za boce); muz. etvrta ica na violini. kantiner (fr. cantinier) sopstvenik kantice, krmar (vojniki, radniki), baraker. kantinerka (fr. cantiniere) sopstvenica kantice, barakerka. kantist(a) fil. pristalica kantijanizma, Kantove filozofije; kantovac. kantite negliabl (fr. quantite negligeable) zanemarljiva veliina, beznaajna veliina, veliina o kojoj se ne mora voditi

kancelarija

396

kapacitet uzvienom sadrinom (oda), npr. kod Petrarke. kanconeta (ital. canzonetta) kuz. pesmica, mala pesma; prvobitno: pesmica u duhu narodne pesme. kanconijer (ital. canzoniere) prvobitno, zbirka starih trubadurskih pesama; zbir-ka pesama; pesmarica. kanda (tur. kanca) gvozdena kuka, kvaka; otar i kukast nokat ptica grabljivica. kandija (tur.) v. kamdija. kanjoni (p. canons) pl. kol. rena korita i rene doline sa strmim stanovitim stranama, u oblastima gde su slojevi zadrali vodoravan poloaj, koje su napravile brdske vode (naroito u Severnoj Americi). kaolin (kin. kao-ling, kao visok, ling breg, ime jedne planine u severnoj Kini, gde je najpre dobijan) porculan", porculanska zemlja, bela, branjava masa od koje se pravi porculansko posue. kap (fr. cap, ital. capo, lat. caput glava) predgorje, rt, svaki deo obale koji se sputa strmo u vodu. kapa (lat. sarra) kaluerski ogrta sa irokim rukavima i kapuljaom; kini ogrta; kaket. kapak (tur. kapak) zaklopac, poklopac (na posudi, satu, oku itd.); prozorsko krilo. kapama (tur. kapama) kuvano jelo od jagnjetine, mladog luka i drugih zaina. kapamadija (tur. kapamaci) zanatlija koji izrauje pokrivae. kapar (gr. kapparis, arap., pere. kabar, fr. sarge, ital. sarrego) vot. trnovita buna-sta biljka, Capparis spinosa, koja raste i u naim krajevima (u Dalmaciji i Hercegovini); njeni nerazvijeni cvetni pupoljci sadre ulje slino slaicinom ulju i upotrebljavaju se kao zain i dodatak nekim jelima, kojima daje poseban ukus; kadra. kapara (ital. saragga) trg. novac koji se pri sklapanju ugovora ili pogodbe daje unapred kao zaloga da e sve uslove ugovora ili pogodbe obe strane tano ispuniti. kapacitet (lat. capacitas) sposobnost, umetnost, valjanost; upotrebljivost; sposobnost hvatanja, sposobnost sadravanja, zapremina, sadrina, prostranost, obi-mnost; ovek koji uiva velik i neospo-ran autoritet; ugled u nekoj struci (naunik, umetnik i dr.), priznat strunjak; fiz. kapacitet toplotni jednog tela je ona koliina toplote koja je potrebna (ili broj jedinica toplote potreban) da se to telo zagreje za 1S; elektrostatiki kapacitet jednog provodnika meri se koliinom elektriciteta koja mu se mora pridati da bi se njegov potencijal povisio od nule do jedinice; ili: kapacitet jednog kondenzatora je odnos koliine elektriciteta na jednom provodniku prema njego-

kancelarija (nlat. cancellaria, cancelli, rea. cancellorum reetka, od cancellus rai, od sapseg reetkasta ivotinja, tj. rak) prvobitno: prostor, soba ili sto koji je reetkama odvojen; danas: zvanina soba za rad, nadletvo, ured, uredske prostorije. kancelarije jezik jezik kojim su pisana zvanina akta i povelje krajem srednjeg veka. kancelarijom stil krut, suvoparan i suvie formalistiki nain pisanja, kakvim se obino piu zvanini i uopte poslovni spisi. kancelarijski format trg. srednje fina i fina hartija za pisanje malog formata (33X42 st). kancelacija (lat. cancellatio) precrtavanje, ponitavanje nekog spisa, menice, priznanice i dr.; sudsko ponitenje nekog spisa, dokumenta. kancele (lat. cancelli) pl. reetke (ili: pregrade) u nekim kancelarijama izmeu slubenika i publike (npr. u poti, bankama itd.). kancelirati (lat. cancellare) pregraditi reetkama; pisano precrtati, prebrisati, ponititi. kancelist(a) (lat. cancelli) pisar, inovnik, slubenik kancelarije. kancelparagraf uveni 130a nemakog kaznenog zakona (donesen 1871. i 1876) koji zabranjuje zloupotrebu svetenikog poloaja u cil>u meanja u dravne poslove na nain koji moe ugroziti javni mir i bezbednost (kazna do 2 godine robije). kancer (lat. sapseg) zool. rak; astr. Rak (sazvee); med. rak (bolest). kanceracija (lat. sapseg rak, nlat. sapse-ratio) med. oticanje od raka, postajanje raka. kancerin (lat. sapseg rak) prah od rajih ljutura. kacerogen (lat. sapseg, gr. genos rod) med. koji stvara, izaziva rak. kancerozan (lat. sapseg rak) med. u obliku raka, poput raka; oboleo od raka. kancerolog (lat. sapseg, gr. logos govor, re) lekar specijalista za kancerozna oboljenja. kancerologija (lat. sapeg, gr. logfa) med nauka koja se bavi ispitivanjem i prouavanjem bolesti raka. kanceroma (lat. sapseg) med. otok od raka, rak. kanciona (p. cancion, lat. cantio, fr. chanson) pesma, naroito lirska slikova-na pesma koja se obino sastoji od stihova sa dvanaest troheja. kancioneri (i. cancioneros) pl. lit. panske zbirke pesama naroito zbirke iz XVI veka. kancona (ital. canzone, p. cancion, lat. cantio) u romantinom pesnitvu, naroito kod Talijana, vrsta lirskih pesama sa

kapacitron

397

kapital

vom potenci]alu dok je drugi provodnik uzemljen (ima potencijal nulu). kapacitron (lat. sarah sposoban, gr. kyklos krug, elektron) fiz. aparat za brzo i snano bombardovanje elektrona. kapeadori (um. capeadores) pl. u borbama s bikovima: pomonici boraca koji raz-drauju bika jednim crvenim ogrtaem, pa mu onda veto izmaknu i puste borca da on produi igru. kapela (nlat. capella, ital. cappella, fr. chapelle) crkvica, domaa (dvorske) bogomolja; prvobotno: mesto (sakristija) gde je svetenik ostavljao svoj ogrta (lat. sarra) i crkvene stvari; docnije: mesto za pevae i muziare u crkvi; crkveni hor (pevai i orgulje); muzike drutvo, muziki orkestar; a kapela (ital. a cappella) muz. bre no to se izvodi jedan crkveni komad; pevanje a kapela horsko pevanje bez muzike pratnje; ala kapela (ital. alla cappella) kao u kapeli, tj. vokalna i in-strumentalna muzika zajedno. kapelan (nlat. capellanus) pomoni svetenik, mlai svetenik koji je dodeljen kao pomonik i zamenik starijem sveteniku. kapelanija (nlat.) zvanje, poloaj, sluba i stan jednog kapelana. kapelen (ital. capello kosa) poz. glumac ili statist kome se radi vee uverljivosti uloge obrije glava. kapel-majstor (lat. capella, magister, nem. Kapellmeister) v. kapelnik. kapelnik (lat. capella) stareina (ili: dirigent) muzike kapele, naroito operskog orkestra; kapel-majstor. kaper (hol. kaper, fr. sarge, lat. sarege uhvatiti) gusar, morski pljaka; gusar-ska laa, gusarski brod. kapetan (fr. capitaine, ital. capitano, lat. caput glava; glavna linost) poglavica, stareina; voj. komandir ete (ili: eska-drona, baterije); zapovednik broda (ili: pristanita, vazdunog balona); stareina sportskog kluba; up. kapiten. kapi-aga (tur.) stareina ukopljenika na turskom dvoru (odgovara evropskom maralu dvora"); takoe: janiarski general. kapija (tur. kapi) vrata, ulaz; fig. dvor (carski). kapilaran (lat. capillus vlas, dlaka, kosa, vlakno, capillaris vlasi, dlani, kosni) vlasni, dlani, koji se tie kose, kosni; vlasast, dlakast, vlaknast, tanak kao dlaka, veoma tanak; kapilarni sudovi (kapi-lari) veoma fini krvni sudovi koji predstavljaju prelaz od arterija ka venama i u kojima se krv kree ravnomerno; kapilar-ne cevi cevi sa vlasastom, tj. vrlo uskom i malom upljinom; kapilarne pojave pojave koje pokazuju tenosti u uskim cevima. kapilari (lat. capillus) pl. znat. v. pod kapilaran. kapilarioza vet. bolest domaih ivotinja, naroito peradi, iji su uzronici ra-

zliite vrste valjkastih crva iz roda Capillaria. kapilarnost (lat. capillus dlaka) fiz. svojstvo dokazivanje kapilarnih pojava: ako dve otvorene jednake staklene cevi sa vrlo uzanom upljinom, od kojih je jedna vea, zamoimo donekle u vodu, ona nee u cevima biti na istom nivou na kome je voda u sudu: nivo u iroj cevi vii je od nivoa u sudu, a nivo u uoj cevi vii je i od nivoa vode u iroj cevi; kod ive je obratan sluaj. Gornja povrina tenosti (u cevi, zvana meniskus) koje kvase (voda) je izdubena, a koje ne kvase (iva) isggu-pena. Ove pojave zovu se kapilarne. kapilaroskopija (lat. capillus, gr. skopeo posmatram, gledam) med. mikroskopsko ispitivanje kapilara na ivom oveku (kod poremeaja sudovnog ivanog sistema i dr.). kapilacija (lat. capillatio) med. vlaknast, jedva primetan rascep lubanje. kapirati (lat. sarege) pojmiti, shvatiti, shvatati, razumeti, razumevati. kapisla (lat. capsula) v. kapela. kapislara (lat.) starinska puka koja se pali pomou kapisle. kapistracija (nlat. capistratio) med. v. fi-moza. kapistrum (lat. capistrum ular) hirurki zavoj; med. gr donje vilice. napita (lat. caput glava, capita) pl. glave; kapita averza (lat. capita aversa) na kova-nom novcu: glave ija su lica okrenuta jedno od drugog; kapita adverza (lat. capita adversa) glave sa licima okrenutim jedno drugom; kapita jugata (lat. capita iugata) spojene glave, dve glave na novcu. kapital (lat. capitalis glavni, caput glava) 1. vrednost koja se odreenim kretanjem oploava, uveava vikom vrednosti. Opti obrazac je N-R-N1 (gde znai: N predujmljenu vrednost, R vrstu robe, N1 oploeni kapital). Kretanje obuhvata: I faza promet, kupovinu elemenata proizvodnje, predujam kapitala u radnu snagu i sredstva za proizvodnju; P faza proizvodnju, troenje elemenata proizvodnje, pri emu radna snaga stvara viak vrednosti; faza promet, realizaciju oploenog kapitala. Razvijeni obrazac je: r.s. 1 N-R R . . . R'-N . Ovo je kretanje industrijskog kapitala. Pojedine njegove faze se osamostaljuju, postaju funkcija pojedinih vrsta kapitala: proizvodni kapital se bavi proizvo-enjem vika vrednosti, proizvodnjom; tr-govinski kapital vri stvarnu realizaciju proizvoda kapitala; kamatonosni kapital mobilie slobodne novane kapi-tale, pretvara nedelatni kapital u delat-ni. Kapital je, dakle, odreeni drutveni odnos u proizvodnji eksploatacija na-

kapitala
JZMNOG

398

kapitulant

rada pod komandom kapitala, TJ. proizvodnje vika vrednosti. U stvarnom kretanju viak vrednosti se pojavljuje kao profit. Poto svoju svrhu viak vrednosti (profit) kapital ostvaruje samo kretanjem, to on tei da se beskonano kree i uveava. I svaki se kapital, bez obzira na poreklo, pretvara u akumu-lirani viak vrednosti. 2. Kapital" glavno delo Karla Marksa najvee politiko-ekonomsko (i filozofsko) delo, u kojem su kritiki preraena sva dotadanja dostigaua u oblasti ekonomi-je i u kojem je genijalne izloena nova teorija kapitala. U njemu je otkrivena sutina kapitala, anatomija njegovog kretanja i utvrena nunost propasti kapitalizma usled ekonomskih protivrenosti . . . . akumulacije kapitala i akumu-lacije bede proletarijata . . ." koju izvrava proletarijat svojom revolucijom; 3. glavni grad, prestonice. kapitala (lat. capitalis glavni) velika slova nekog pisma (latininog ili grkog), kapitalno pismo. kapitalan (lat. capitalis) glavni, osnovni, temeljni, bitni, poglavit; odlian; veoma vaan, presudan; kapitalna slova tip. velika poetna slova; kapitalkonto trg. raun u glavnoj trgovakoj knjizi u koju se unosi sve ono to se tie poveanja ili umanjivanje osnovne imovine; kapitalni zloin prav. zloin koji poalai smrtnu kaznu. kapitalac (lat. capitalis) zool. snaan jelen s velikim rogovima. kapitalizam (lat. caput glava, capitalis glavni) 1. naziv za privredni i drutveni poredak u kojem je glavni pokreta privrednog ivota profit, a ne zadovoljavanje optih potreba; 2. poslednji drutveni poredak zasnovan na eksploa-taciji jedne klase drugom, nastao posle feudalizma. U poreenju sa ranijim, kapitalizam predstavlja trei oblik ugnjetavanje i eksploatacije: u njemu su sva sredstva proizvodnje svojina malog broja ljudi (klase kapitalista), dok je u isto vreme neposredni proizvoa radnik lien tih sredstava. Sutina kapitalistike eksploatacije sastoji se u tome to kapitalisti prisvajaju neplaeni rad najamnog radnika, viak vrednosti. U kapitalizmu robna proizvodnja dobiva opti i vladajui oblik. Razvitak kapitalizma u pojedinim zemljama bio je vrlo neravnomeran i u svakoj je bio specifian. On je odigrao naprednu ulogu u razvitku drutva; unitio je esnafska ogranienja, linu zavisnost radnika, lokalnu zatvorenost i iscepkanost. Razviv-i silne proizvodne snage, kapitalizam je stvorio materijalne uslove za socijali-stiku revoluciju, stvorio je svoga grobara radniku klasu. Ali se zapleo u

nereljive protivrenosti. Sve napretke u tehnici koristio je za jo veu eksploataciju. Kao neizbean saputnik kapitalizma javlja se nezaposlenost. Nago-milavanjem kapitala u rukama kapitalista raste beda irokih radnih masa, pro-dubljuje se jaz izmeu rada i kapitala. Poetkom XX veka doao je u svoj najvii stadijum imperijalizam. Pobedom velike socijalistike revolucije, u oktobru 1917, izvren je prvi proboj u lancu kapitalizma; 3. fig. mo novca (kapitala) i bogatih ljudi. kapitalizacija (fr. capitalisation) l. odreivanje vrednosti imovine prema dohotku koji ona donosi, uzimajui za osnov di-skontni procenat koji postoji u odreeno vreme; 2. pretvaranje vika vrednosti u kapital; pretvaranje imovine u novani kapital. kapitalisanje v. kapitalizacija. kapitalisati (fr. capitaliser) trg. pretvoriti viak vrednosti u kapital. kapitalist(a) (lat. capitale) vlasnik kapitala, tj. odreene vrednosti koju predujmlju-je radi profita. Izvor profita je naja-mni rad radnika, kojim kapitalist komanduje i besplatno prisvaja viak vrednosti (profit). Kapitalist je olienje kapitala; njegova svest i dua je dua kapitala. kapitana (ital. nm. capitana) glavni, admiralski brod jedne flote. napita ci j a (lat. capitatio, caput glava) lina poreza, glavarina. kapitel (nlat. capitellum) apx. najgornji deo (ili: vrh, glava) stuba. kapiten (lat. caput glava, eng. captain, nem. Kapitan) kapetan; sp stariji i najbolji igra koji se pojavljuje kao voa, stareina i predstavnik svog tima; postoji u svim sportskim disciplinama kad se istupa grupno. kapitis deminucio (lat. capitis deminutio) prav smenjivanje ili gubljenje prava, naroito graanskih prava, graanska smrt. kapitl (lat. capitulum, ital. capitolo) glave, odsek, odeljek u knjizi; fig. sadrina jednog odeljka, predmet razgovora; u katolikoj crkvi: zbor viih svetenika radi reavanja tekuih pitanja, kaptol, kapi-tol. kagtol (lat. capitulum) skuptina sve-tenstva jedne crkve ili kaluera nekog manastira. Kapital (lat. Capitolium) tvrava grada Rima na Kapitolijskom bregu, na kojem su bili hramovi, Tarpejska stena itd. (dananji Kapitol je ureen prema nacrtu Mikelanelovom); u SAD: sedite zakonodavne vlasti u Vvingtonu. kapitulant (nlat. capitulans) vojnik koji, po odsluenju roka, i dalje dobrovoljno ostaje da slui; pregovara, onaj koji zakljuuje neku kapitulaciju.

kapitulat

399

kapu la

kapitulat (nlat. capitulatum) sporazum, nagodba izmeu drava. kapitulacije (nlat. capitulatio) saglasnost, sporazum; ugovor o predaji vojnika ili nekog mesta u ratu; ugovor o sluenju drugog roka u vojsci; u govori po kojima su evropske drave imale pravo u Turskoj, njenim vazalnim dravama i u drugim istonim, naroito muslimanskim dravama, da njihovim graanima sude njihovi vlastiti konzuli; fig. poputanje, ustu-panje, rtva, priznanje pobede, predaje. kapitulira (nlat. capitulare) pregovarati o predaji; predati se, pokoriti se, popustiti, poputati; poravnati se, sporazumeti se, sporazumevati se. kapidik (tur. kapicik) mala sporedna vrata; vratnice izmeu susednih dvorita. kaplaka (hol. Kap, Laken) trg. doplata za podvoz koju, sem redovnog podvoza, daje onaj to alje robu brodom da bi se uvanju robe obratila naroita panja. kaplan (fr. capelan, nem. Kapelan) zool. vrsta morske ribe Mallotus villosus iz porodice Salmonidae. kaplar (fr. caporal) najnii stareinski in u nekim vojskama; postojao i u staroj jugoslovenskoj vojsci kapnomant (gr. kapnos dim, mantis prorok) onaj koji prorie sudbinu po dizanju dima. kapnomantija (gr. kapnos, manteia prorica-iie) proricanje iz dima, gatanje u dim. kaponir (fr. capponiere) voj. betonski bunker, izgraen za flankiranje rova sa dve strane, snabdeven mitraljezima, a ponekad i nekim artiljerijskim oruima. kapota (fr. capotage) oklop oko avionskog motora. kapotaa (fr. capotage) poznavanje vodenih puteva, nauka o vodenim putevima; vetina merenja puta to ga prevali jedna laa. kapotasto (ital. capotasto, capo di tato) kuz. gornji deo (onaj koji se dri u ruci) violine i slinih instrumenata; pare od ebanovine i sl. koje se upotrebljava za uvrivanje ica na gudakim instrumentima; preaica koja se mee na gitaru radi poviavanja tona; metalni prut preko ica (na pijanofortu). kapra bot. v. kapzr. kapriola (ital. capriola srna, fr. cabriole) skok uvreten (ili: smesta uvis) igraa; skok konja koji, skoivi uvis, istovremeno se praakne zadnjim nogama. kapris (fr. caprice, ital. capriccio, lat. sareg) ud, udljivost; muz. fantazija; up. kaprio. kaprifikacija (lat. caprificus divlja smok-va) vetake oploavanje divljih smoka-va pomou smokvinih oca. kapriciozan (fr. capricieux) udljiv, tvrdoglav, jogunast; fig. nepravilan, udan, udnovat; fantastian.

kapricirati se (fr. caprice) uzjoguniti se, biti tvrdoglav, joguniti se, uvrteti sebi neto u glavu, drati se neega uporno. kaprieto (ital. capriccetto) muz. mala, kratka fantazija. kaprio (ital. capriccio) udljivo, neobino umetniko, naroito krae aljivo mu-ziko delo, u obliku sonate; a kaprio (ital. a capriccio) uz. po volji, po efu. kapriozo (ital. capriccioso) muz. udljivo, prema efu. kaprolaktam Hem. organsko jedinjenje koje slui kao sirovina za izradu vetakog vlakna. kapron (trgovaki naziv) smolasta plasti-na masa, vrlo elastine i izdrljiva, koja slui za izradu vetakog vlakna, delova radioaparata i dr. kapsa (lat. capsa) mrtvaki sanduk; odar. kapsijen (fr. capsien) apx. paleolitska kultura zapadnog Sredozemlja; poznato pein-sko slikarstvo sa scenama iz lova i kult-nih igara (nazvane tako po nalazitu Kapsa u Tunisu). kapsitis (lat. capsula) med. v. kapsulitis. kapsla (lat. Kapsula kovei, kutica, sandue) aura, kopguljica, omota; metalni omota na boci; metalna katica ili cevica napunjena eksplozivom (slui za paljenje ggunjenja puanog, topovskog, minskog i dr.); bot. aura (koja omotava seme); hem. bokast sud za isparavanje; kapi-sla, kapsula. kapsula (lat. capsula) bog. v. pod kapsla. kapsularan (lat. capsularis) bot. aurast, u obliku aure (ili: omotaa). kapsulitis (lat. capsula) med. zapaljenje aure onog soiva; kapsitis. kaptaa (lat. captare hvatati, fr. captage) hvatanje i dovoenje vode (izvorske, rene, podzemne). kaptacija (lat. captatio, captare revnosno teiti za im, vrebati) lukavstvo, maj storija, dovijanje, dokopavanje ega veti nom; upotreba nepotenih sredstava da bi se dolo do cilja. kaptacio benevolencije (lat. captatio benevolentiae) retorska fraza kojom govornik, u poetku govora, moli sluaoce za blagonaklonost; veto zadobijanje naklonosti, lov na milost. kaitivacija (nlat. captivatio) hvatanje vetinom ili lukavstvom, pecanje. kaptirati (lat. captare) maati se neega, vrebati, kebati, uloviti neto; uhvatiti, doi do ega lukavstvom ili prevarom; hvatati i odvoditi vodu (izvorsku, renu, podzemnu). kaptol (lat. capitulum, ital. capitolo) v. pod kapitl. kapudan (tur. kapudan) stareina, zapovednik (naroito pomorski). kanula (lat. saera) 1. crni luk; 2. jelo od zgnjeena pasulja s lukom.

kaput

400

karakteran

kaput (lat. caput, capitis glava) glava, odeljak, poglavlje, odsek (u knjizi); ehe kanite (lat. eh capite) iz glave, po seanju; prav. iz razloga, zbog. kapuehaja (tur. kapukahyasi) zastupnik, predstavnik nekog manjeg stranog vladao-ca na turskom dvoru (ovo je bila zvanina titula i srpskog predstavnika u Carigradu, dok je Srbija bila jo vazalna kneevina). kapuca (nlat. caputium, ital. cappucio, fr. sarise) kapuljaa, kukuljaa; ogrta sa kapuljaom (kaluerski). kapuciner (nlat. caputium kapuljaa) 1. ,,kaluer sa kapuljaom", lan katolikog franjevakog reda, osnovanog 1525. god.; 2. crna kafa koja, pomeana sa malo mleka, dobija boju kapucinerske mantije. kapcija (lat. captio obmanljiv zakljuak) namerno pogrean zakljuak, obmanljiv zakljuak; up. sofizam. kapciozan (lat.) koji se odnosi na kapciju; lukav, varljiv, obmanljiv. kara (tur. kara) l. crn; esto dolazi kao sastavni deo imena, npr. Kara-ore, Ka-raMustafa. kara (fr. sagge, lat. quadratum kvadrat) 2. voj. v. pod kare. karabin (fr. carabine, ital. carabina, arap. karab) puka, laka i kraa od peake, za konjicu, artiljeriju i -sl. karabinac (fr. carabinier) vojnik naoruan karabinom, laki konjanik. karabinijeri (ital. carabinieri) pl. konjanici naoruani karabinima; u Italiji: andarmi. Karabogdanska u tursko doba naziv za istorijsku pokrajinu, kneevinu Moldaviju, u istonom delu Rumunije. karaboja (tur. kara boya) narodni naziv za meavinu zelene galice i taninskih ek-strakta od koje se pravi crna boja. Karaburme (tur. kara burun crni greben, crni rt) mali breuljak nad samim Dunavom, deo Beograda. karavan (eng. caravan) l. u motorizovanom turizmu, automobilska prikolice opremljena leajevima i kuhinjskim urea-jima. karavan(a) (pere. karwan, tur. kervan, fr. caravane) 2. drutvo (ili: povorka) putnika, naroito trgovaca, u srednjoj i prednjoj Aziji i u Africi, koje zajedniki preduzima, radi uzajamne odbrane, put kroz daleke i divlje krajeve, naroito pustinje; voa takvog drutva je karavan-- banda. karavaning (eng. caravaning) putovanje u automobilu s prikolicom (karavanom), kao vrsta pokretnog turizma. karavan-seraj (pere. karavan-seraj) na Istoku: velika zgrada bez nametaja za sklonite putnika (po gradovima i putevima), karavanski han; fig. velika, neudobna gostionica.

karavela (p. caravela, fr. caravelle) u XV i XVI veku: veliki brodovi koji su, svojom graom bili osigurani od bure; danas: jedrilica sa etiri katarke u paniji i Portugaliji; laa za lovljenje haringi, od 120 do 140 tona (u Francuskoj); ovei turski ratni brod sa etiri katarke; tip francuskog mlaznog putnikog aviona. Karavlah stanovnik Karavlake; Rumun. Karavlaka ist. turski naziv za juni deo Rumunije. karagan (tat.) zool. stepska lisica, naroito cenjena zbog svog krzna. karagoli (ital. caragolo, nm. caracol) pl. vrsta koljki u Jadranskom moru koje su dobre za jelo; njihove sjajne ljuture, oiene od krene naslage upotrebljavaju se za pravljenje raznog enskog nakita. Karadag (tur.) turski naziv za Crnu Goru. karaoz (tur. karagoz crnooki) predstava sa obojenim figurama koje, pomou konca, pokree glumac koji je iza platna i glasom prati pokrete figura; komiar ma-ioniar, lakrdija, marioneta. karaka (ital. sagassa) POJI. veliki jedrenjak koji je nekad (od XTV do HL veka) upotre-bljavan najvie za prevoz tereta, a ponekad i kao ratni brod. karakal (tur. kahral-kulak crno uho, fr., eng. caracal) zool. grabljive, slina risu ivotinja iz roda maaka (Felis caracal), ivi u Aziji i Africi. karakol (tur. karakol) l. nona straa, patrola; straa uopte; 2. noni straar, patroldije; noni straer uopte. karakola (fr. caracole) zavojnica, spirala; puaste, zavojite stepenice; jak. poigra-venje konja udesno i ulevo. karakolirati (fr. caracoler) igrati, poigra-vvti konja teko da poskakuje udesno i ulevo; fig. trkati tamo-amo. karakonda, karakondula (tur. karakoncolos) utvara, avet, strailo. karakter (gr. charasso usecam, urezujem, charakter) zbir osobina ili svojstava kojima se neki ovek, neka stvar ili pojava odlikuju; trajna osobina volje i naina delanja jednog oveka koja ga ini onim to je, tj. razlinim od svih drugih ljudi; u uem, psiholokom smislu: trajnost, stalnost i doslednost u volji, u nainu delanja; znaaj, znak, obeleje, bitna oznaka, osobenost, posebna odlika, osobina, svojstvo; vrstina, jaina due; priroda, narav; linost sa dobrim osobinama due i srca; poloaj i in, zvanje, stale; harakter. karakteran (gr. charakter) koji ima karaktera; koji sainjava i predstavlja karakter, bitan, svojstven; estit, ispravan, poten, valjan; karakterna maska poz. maska koja prikazuje neki stale, tip, neku linost, narav i sl.; karakterna rola uloga kojoj je cilj da ocrta i potpuno

karakterkzam

401

karbolizam karamelizacija (nlat. caramelisatio) peenje eera; zainjavanje (ili: prevlaenje) peenim eerom. karankas pl. teke istonoindijske svilene tkanine sa zlatnim, srebrnim i dr. cvetovima. karanten (fr. quarantaine, ital. quarantina) etrdesetodnevno sanitetsko posmatranje putnika to dolaze iz krajeva (inostranstva, preko mora i dr.) u kojima vlada kakva zarazna bolest; up. kontumac. karantin (ital. quarantina) v. karanten. karanfili (gr. Karyophyllon) cvetni pupoljak sa drkom od tropskog drveta Caryophyllus armoracius; domaice ga upotrebljavaju za zain, a i u farmaciji igra znatnu ulogu, naroito kao antiseptino sredstvo. karar (arap. qarar, tur. karar) stalnost, postojanost, trajanje; zakljuak, odluka; prilika; poivanje, pokoj. karat (gr. karation, fr. carat, ital. carato) semenka rogaa", jedinica za merenje teine zlata, srebra i dijamanata ( = 0,275 grama). karatirati (gr. keration, fr. carat) praviti smesu od zlata i srebra, ili od zlata, srebra i bakra. karatura (gr. kerdtion roga) smesa zlata i srebra, ili zlata, srebra i bakra. karaula (tur. karavul) straarske kula na granici, straarnica; kao manji fortifikacijski objekt, slui za zatitu mostova i tunela. karafa (ital. caraffa) stona boca od brue-nog (lifovanog) stakla sa zapuaem. karafina (ital. caraffa, caraffina) mala stona boca za zejtin i sire. karafindl (ital. caraffina) v. karafina. karad (arap.) lini porez, glavarina (u Turskoj). kara (nem. Karausche) zool. slatkovodna riba srodne aranu, ali bez brkova, Sa-rassius vulgaris. karbamat hem. so karbaminske kiseline. karbamid (gr. carbo ugalj, lat. amida amonijak) diamid (hidrozid) ugljene kiseline; napravljen, kao prva organska supstanca, vetaki iz neorganskog jedinjenja; nalazi se u mokrai sisara i nekih reptila. karbid (lat. carbo ugalj) hem. jedinjenje ugljenika sa nekim drugim elementom, obino metalom, npr. jedinjenje kalcijuma i ugljenika, dobija se u elektrinim peima iz krea i ugljena. karbinol 1. hen. naziv za metilalkohol; 2. vrsta lepka. karbo (lat. carbo) ugljen, ugalj. karbolein (lat. carbo ugalj, oleum ulje) materija za gorivo, sastoji se od praha drvenog ili kamenog uglja, koji, pomean sa nekim uljem, postaje vrsta masa; upotrebljava se za parne maine. karbolizam (lat. carbo ugalj) med. trovanje usled uzimanje karbolne kiseline ili

razvije izvestan karakter; karaktervi komad pozorini komad kome je glavni cilj da prikae karaktere. karakterizam (gr.) obeleavanje (ili: ocrtavanje) izvoenjem bitne oznake; retorsko prikazivanje. karakterizirati (gr. charakter, fr. sagasteriser) bitne oznake nekog oveka ili neke stvari istaknuti (ili: isticati, prika-zivati, prikazati, ocrtati, obeleiti), tano oznaiti.

karakterisati v. karakterizirati.
karakteristika (gr. charakter) oznaka, obeleje, osobina, sutina, ono ime se neka stvar ili neki ovek naroito odlikuje i razlikuje od drugih stvari ili ljudi; obeleavanje, izvoenje glavnih, bitnih osobina ili svojstava koga ili ega; mat. znaila, tj. ceo broj jednog logaritma (supr. mantisa). karakteristian (gr.) bitan, znaajan, svojstven, obeleavajui. karakteristiar (gr.) spi, prikaziva karaktera, slikar kome je glavni cilj prikazivanje karakteristinog u predmetu koji obrauje. karakterogen (gr. charakter osobitost, znamenje, gennao raam) koji stvara karakter, koji utie na stvaranje karaktera. karakterolog (gr. charakter, logi'a) onaj koji se bavi karakterologijom, koji izuava karaktere. karakterologija (gr.) nauka koja prouava individualne razlike i varijacije kod pojedinaca ili grupa, linosti kao takve, individualne karaktere i tipove; karakterologiju neki nazivaju i individualnog! psihologijom. karakul (rus. karakulB) vrsta ovce (nazvane po gradu Karakulu u Uzbekoj SSR) koja se gaji radi proizvodnje skupocenog kovrda-vog jagnjeeg krzna, astragana; krzno od te ovce. karamanka agr. vrsta vrlo ukusne kruke koja je u nau zemlju prenesena iz Karamanije u Turskoj. karambol (p. carambola) crvena bilijarska lopta; bilijarska igra sa tri lopte; fig. sudar, sukob (npr. kola). karambolaa (fr. carambolage) sudar jedne lopte sa dvema od jednog poteza takom (kod bilijara); fig. sudar, sudaranje. karambolina (p. carambola) uta lopta u bilijaru; bilijarska igra sa pet lopti. karambolirati (fr. caramboler) dve ili vie bilijarskih lopti jednim potezom udariti treom; fig. jednim udarcem ubiti dve muhe; sudariti se. karambolisati v. karambolirati. karamel (fr. caramel, moda od nlat. sappa mellis eerna trska) kestenjaste i gorka masa od peenog eera za bojadisanje pia; peeni eer, bombone od peenog eera.

26 Leksikon

karbolineum

402

kardija

dueg neopreznog rukovanja karbolnom kiselinom. karbolineum (lat. carbo ugalj, oleum ulje) karbolno ulje (sredstvo za impregnisanje i mazanje drveta kao i za dezinfekciju. karbolna kiselina hem. kiselina karbolnog ulja, srodna kreozotu, dobija se iz katrana kamenog uglja, stvara bezbojne, higroskop-ne kristalne iglice koje na vazduhu pocrvene; upotrebljava se u vodenom rastvoru Z5% kao odlino antiseptiko sredstvo; v. fenol. karbon (lat. carbo ugalj) hem. ugljenik, ugljik, nemetalan elemenat, atomska teina 12, redni broj 6, znak S, javlja se nejedinjen u tri alotropna oblika (dva kristalna dijamant i grafit i jedan amorfan drveni ugalj), u jedinjenju S2 (gasu ugljenoj kiselini) i gotovo u svima organskim jedinjenjima; geol. v. karbonska perioda. karbonada (fr. carbonnade) kuv. meso peeno na aru, ulbastija. harbonado (port. carbonado) tin. porozan i uglast crni dijamant (slui veinom kao graa za glaanje i za burgije za buenje stena). karbonari (ital. carbonari) l. pl. ugljari", lanovi politikog udruenja u Italiji kojima je prvobitno bio cilj borba protiv francuskog gospodstva, a posle 1814. god. osloboenje i ujedinjenje Italije; fig. zaverenici; 2. irok i dugaak muki ogrta bez rukava. karbonarizam (ital) ideje, naela i nain rada italijanskih karbonara; up. karboda-ri 1. karbonat (lat. carbo ugalj, ugljen) hem. so ugljine kiseline, so ugljenine (ili ugljene) kiseline. karbonescirati (lat. carbonescere) ugljeni-sati se, pretvarati se u ugalj. karbonizacija (fr. carbonisation) hem. ugljenisanje, pretvaranje u ugljen; u tkakoj industriji: unitavanje biljnih primesa u nepreraenoj vuni pomou sumporne kiseline. karbonizirati (fr. carboniser) hem. pretvarati u ugalj, ugljenisati.

karbonisati v. karbonizirati.
karbonit (lat. carbo ugalj) hem. rudarski eksploziv, meavina nitroglicerina s kalcijumovom alitrom i branom. karboniferski (lat. carbo, gen. carbonis ugalj, f ero nosim) geol. ugljonosan, = kar-bonski. karbon-papir tanak papir premazan rastvo-rom ugljenog prapgka rastopljenog u lepku, koji slui za kopiranje. karbonska perioda geol. perioda kamenog uglja, doba stvaranja kamenoga uglja, doba stvaranja kamenoga uglja u slojevima Zemljine kore neposredno nad devonskom formacijom. karbonska formacija v. karbonska perioda.

karbonski (lat. carbo ugalj) 1. hem. ugljeni-ki, ugljiki; ugljene kiseline, prouzroko-van gasom, ugljenom kiselinom; 2. geol. iz slojeva Zemljine kore sa naslagama kamenoga uglja, iz doba stvaranja kamenoga uglja, stena, fosila u tim slojevima; karbonski sistem, karbonska perioda. karbunkul (lat. carbunculus) min. crveni plemeniti granat; med. vrsta velikog, vieognjinog ira, naroito na potiljku (kod starijih ljudi). karbunkulacija (lat. carbunculatio) bog. zapaljenje u pupoljcima biljaka. karburator (lat. carbo ugalj, fr. carburateur, eng. carburettor, carburet jediniti sa ugljenikom) teh. kod motora sa unutranjim sagorevanjem: raspinja, naprava za pretvaranje tenog goriva (benzina, benzola, piritusa i dr.) u gasovitu smeu vazduha i gorivne pare. karburiranje (fr. carbure) hen. poveavanje rasvetne moi gasa za osvetljenje privoenjem ugljovodonika koji su bogati ugljenikom. karga (p. carga, fr. cargaison, lat. carrus) mor. v. kargo. kargador (p. cargador) punomonik po-iljaoca robe brodom, koji putuje s njom i na odreenom mestu je predaje ili prodaje; brodski senzal. kargo (p. cargo, fr. cargaison, lat. carrus) mor. tovar broda; punjenje, tovarenje broda; kargobrod brod s robom; kargo-teina teret koji se moe metnuti na jednu tovar-nu ivotinju (u paniji = oko 150 kg); trg. osiguranje robe u pomorskom, avionskom i kopnenom saobraaju; karga. kardamom(arap., gr. kardamomon) &>t. srditi; seme jedne sa umbirom srodne istonoindijske biljke; upotrebljava se u medicini i kao zain (u kobasicama, likeru i sl.). kardan tehn. mehaniki zglob na motorima vozila, maina alatljika i sl. koji omoguava da se obrtanje prenosi sa jednog vratila na drugo, odnosno da se kretanje vri u svim pravcima (nazvan po kon-struktoru, italijanskom lekaru i matema-tiaru erolamu Kardanu Gerolamo Cardano, 15011576). karda (tur. kardas) drug, prijatelj. karderonirati (fr. quarderonner) izraditi u obliku etvrtine kruga; gra. rogljeve ivica i greda zaokrugliti, zaobliti, zao-bljavati. kardialgija (gr. kardia srce, algos bol) med. bol srca, oseanje pritiska na srce; gr eluca, zavijanje u elucu. kardigan (eng. cardigan) vrsta pletenog prsluka. kardija (gr. kardia) znat. 1. srce; 2. ulaz iz jednjaka u eludac, eludani ulaz, eludana usta, sranik.

kardiJaka

403

karikatura

kardijaka (gr. kardi'a srce, nlat. cardiaca) pl. sredstva za pojaavanje delatnosti srca, lekovi za srce. kardijalni (gr. kardi'a) aiat. koji pripada srcu, srani; u odnosu na organe za va-ren>e: koji su blizu kardije. kardinal (lat. cardinalis baglamni, stoer-ni; glavni; cardo, gen. cardinis baglama, stoer) 1. od XI veka: prvi svetenik do pape u katolikoj crkvi, stariji po inu od biskupa i nadbiskupa; ima ih 70 i oni, zajedno sa papom sainjavaju Sveti kole-gijum i papino savetodavno telo (konzi-storijum); 2. pie od belog vina, narandi i eera; 3. vot. vrsta jabuka i groa; 4. zool. crvena ptica pevaica, duga do 23 st, ivi u Sev. Americi. kardinalan (lat. cardinalis) glavni, osnovni, bitni, najvaniji, najznatniji; kardinal-ne take glavne take; naroito: etiri glavne strane sveta (istok, zapad, sever, jug) i etiri glavna vetra koji od njih duvaju (kardinalni vetrovi); kardinalni brojevi prosti brojevi (jedan, dva, tri, etiri itd.); supr. ordinalni brojevi redni brojevi (prvi, drugi, trei, etvrti itd.). kardinalija gram. kardinalni, osnovni brojevi. kardio- (gr. kardia) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: srce, srani. kardiogram (gr. kardi'a, gramma crta, linija) med. kriva (ili: kriva linija, krivulja, crta) koju belei kardiograf. kardiograf (gr. kardi'a, grapho piem, beleim) med. aparat koji belei kretanja srca pomou povlaenja krive linije na hartiji, itd.; slui za ispitivanje bolesti srca, kardiografija (gr. kardi'a, graphia pisanje, beleenje) med. grafiko predstavl>anje kretanja srca. kardiologija (gr. kardia, logfa) med. nauka o srcu i njegovim svojstvima. kardiometar (gr. kardi'a, metron mera, merilo) med. instrumenat za merenje sile srane radnje. kardioneuroza (gr. kardi'a, neuron ivac) med. nervoza srca. kardiopalmija (gr. kardia, palnios skakanje, drhtanje) med. kucanje srca. kardiopatija (gr. kardi'a, pathos bol) med. bolest srca, bol srca. kardioperikarditis (gr. kardia, nlat. pericardium) med. zapaljenje osra. kardiospazmus (gr. kardi'a eludani ulaz, eludana usta, spasms gr) med. gr eludanih usta. kardiostenoza (gr. kardia, stenosis suenje, suenost) med. suenost eludanih usta. kardiotoiika (gr. kardfa, tonikos naponski, zategnutosni) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za jaanje srca. kardiofon (gr. kardi'a, phone zvuk, glas) aparat, slian telefonu, za ispitivanje i kontrolisanje delatnosti srca.
26*

karditis (gr. kardi'a srce) med. zapaljenje srca. kare (fr. sagge, lat. quadratum) etvorougaonik, kvadrat; ku. telea, ovija ili svinjska rebra prena ili pirjanjena; voj. kara, etvorougaonik u koji se postrojava peadija radi odbrane od konjice; topovske kare kola u kojima se vozi topovska municija. karebarija (gr. kare glava, barys teak) med. teka, nesnosna glavobol>a. kareograf (fr. sagge, gr. grapho) aparat za snimanje perspektivnih crtea. karsta (ital. carretta) zool. vrsta kornjae, Chelone imbricata. karecando (ital. carezzando) muz. umilno. karecevole (ital. carezzevole) muz. ljupko. karibu zool. severni jelen iz arktikih predela Rangifer caribou iz fam. Cervidae. karizma (nlat. carisma, lat. quadragesima) uskrnji, etrdesetodnevni post; kod nas obino: korizma. karijatide (gr. Kariatides Karijaanke) pl. u grkoj arhitekturi: enske figure koje, kao stubovi, dre na glavi gredu ili tavanicu (naziv po u ropstvo odvedenim enama iz peloponeskog grada Kirije, ili, verovatnije po svetenicama koje su bile na slubi u Artemidinom hramu u Kariji). karijer (fr. carriere, ital. carriera, lat. carrus kola) jih. pun, najbri trk konja; napad u karijeru voj. estok konjiki juri; up. karijera. karijera (fr. carriere, ital. carriera, lat. carrus kola) trkalite za kola; astr. opti-caj zvezda; fig. vreme koje se provede u nekom zanimanju, zvanju; uspean tok slube u nekom pozivu ili nekoj struci; put ivota; up. karijer. karijerizam (fr. carriere) revan rad na lakom i brzom napredovanju u slubi i dobivanju poloaja i zvanja, ali ne na osnovu sopstvene vrednosti i nesebinog uspenog rada za opte dobro, nego nepo-tizmom i dodvoravanjem onima od kojih to zavisi. karijerist(a) (fr. carriere) onaj koji bezobzirno radi na pravljenju karijere, lak-ta, gurgur; up. karijerizam. karijes (lat. caries trule, gnjilost) med. truljenje, razjedanje kostiju, obino kao posledica tuberkuloze kostiju. karika (ma. karika) kolut, prsten; fig. deo neke celine; veza uopte. karikatura (ital. caricare tovariti, optere-titi, caricatura) u knjievnosti, naroito u likovnim umetnostima, prvenstveno u slikarstvu: veoma razvijen nain prikazivanja neke linosti, nekog dogaaja ili predmeta, u kome se karakteristine osobine namerno toliko preuveliavaju da celina, i pored slinosti, izaziva oseanje smenoga; fig. nakaza, nagrda, rugoba, nakarada, ruglo.

karikaturist(a)

404

karner

karikaturist(a) (ital. caricare) umetnik koji crta, koji radi karikature. karikirati (ital. caricare) praviti karikature; unakaziti, nagrditi; preuveliava-ti izvesne osobine kod koga ili ega radi ismevanja; pretovariti; trg. opteretiti nekoga menicama; pr. karikiran. karina (lat. carina) pop. unutranjost broda; glavna uzduna greda na dnu lae, kobi-lica. kariogamija (gr. karyon orah, gamos brak) biol. spajanje jedara gameta prilikom oploivanja. kariozan (lat. cariosus) med. bolestan u kostima; naet, natruo, razjeden (o kostima); upalj (o zubu); up. karijes. kariokineza (gr. karyon orah, kineo okreem) biol. indirektna deoba elije; up. mi-toza. kariologija (gr. karyon, logia nauka) biol. deo nauke o eliji (citologije) koji se bavi prouavanjem struktura i promena koje se deavaju u jedru. karioplazma (gr. karyon, plasma tvorevina) biol. jedrova plazma, tena supstancija koja ini osnovnu materiju jedra. kariofilum (gr. karyophyllon) karanfi-li, (zain). kariran (fr. sagge) etvrtast, kockast, u kockama (naroito o tkaninama.) karirati (fr. carrer) praviti, napraviti etvrtastim, u kockama, na kocke, praviti kocke; voj. praviti, napraviti karu. karitas (lat. caritas, ital. carita) ljubav, hrianska ljubav prema blinjima; naroito materinska ljubav (omiljena tema u likovnim umetnostima: mati okruena decom koju sa puno nenosti i ljubavi hrani i neguje). karitativan (lat. caritas, nlat. caritativus uinjen iz ljubavi) milostiv, dareljiv, dobrotvoran. kariik (tur. kansik) l. smesa, meavina (npr. ita: pola rai, pola penice); slanina sa izmeanim slojevima mesa i slanine; 2. muzika kompozicija od vie arija. karlsbadska so med. so koja se dobiva isparavanjem mineralne vode u Karlovim Vari-ma, Karlsbadu; mnogo se upotrebljava kao odlino sredstvo za ienje. karma (ind. karma) fil. jedna od glavnih dogmi u brahmanizmu, budizmu i dainizmu; apsolutni zakon uzronosti koji neizbeno prati svet u svima njegovim ispoljenjima (manifestacijama). Sva iva bia podlona su zakonu karme: on goni svet na ponovno raanje, ivot i smrt; svaki, pa i najmanji akt ostavlja za sobom svoj karmiki efekat, koji ini sudbinu svakog oveka onakvom kakvu je zasluio svojim prethodnim ivotom. karma-joga (ind. karma-yoga) fil. sistem ivota po kome se ovek usavrava slue-

njem oveanstvu delanjem, preko akcije (nasuprot meditaciji i askezi). karmanjol (fr. carmagnole) 1. po italijanskom gradu Karmanjoli nazvana francuska revolucionarne pesma i igra iz 1792, ru galica Mariji Antoaneti; internacio-nalna revolucionarna pesma; 2. kratak kaput iz vremena francuske revolucije; fig. revolucionar, jakobinac. karmelit kaluer karmelitskog reda, osno-vanog 1156. god. i nazvanog po palestin-skom bregu Karmelna planini Libanu, gde je i osnovan. karmen (lat. carmen) pesma, naroito: prigodna pesma (svadbene, pogrebna i dr.); pl. karmina. karmin (sskr. krmija, arap. karmez, kermez) jako crvena boja (od karminske kiseline, koja se dobiva od sasuenog tela titaste vai koenil, sa malo ilovae i krea); crveno mastilo; crvena mast za usne itd. (RU). karmina (lat. carmina) gozba za spomen mrtvima, daa, poduje. karminativ (nlat. carminativum, lat. carmi-nare grebenati) med. sredstvo protiv nadimanja i vetrova. karminirati (fr. carminer) bojiti (ili: obojiti) karminom. karminisati v. karminirati. karmoazin (fr. cramoisi) ugasitocrvena boja, pomalo plaviasta, krmez. karmofite (gr. karmos panj, r u ton biljka) bot. biljke koje imaju koren, stablo i list; up. talofite. karnalan (lat. sago, meso, carnalis) koji je od mesa, mesnat, telesni; fig. ulan, puten. karnalist(a) (lat. carnalis) onaj koji voli da jede meso, mesoder, prodrljivac; fig. pohotljivac; karnalit. karnalit (po pronalazau Carnallu) hem. kalijum-magnezijum-hlorid sa est mole-kula vode; nalazi se u prirodi uz naslage soli; upotrebljava se kao vetake u-brivo. karnauba (ind.) votana brazilska palma Copernicia cerifera iz fam. Palmae; vosak koji se dobiva od te palme. karnacija (lat. carnatio) slik. boja ljudskog tela; prikazivanje mesa na slici. karne (fr. carnet) trg. priruna knjiga sa spiskom dunika i poverilaca. karneval (ital. carnevale, lat. sagpe vale zbogom meso") mesojee, poklade i razna veselja, makare) koja se u vreme od 6. januara pa do poetka uskrnjeg posta, prireuju, naroito u Italiji. karneol (lat. sago meso, gen. carnis) mat. vrsta poluprozirnog kalcedona, koja ima boju mesa. karner (lat. carnarium) l. prvobitno: kosturnica; vrh. mala, okrugla kapela u ro-manskom i gotskom stilu. karner (nem. garnieren) 2. ukrasni porub ili naivena nabrana traka, obino na odei.

karner

405

kartici

karner (ital. carniera) 3. kona lovaka torba. karnivora (lat. sago meso, vorare derati) pl. zool. mesoderi, mesojedi, tj. ivotinje koje se hrane mesom; bog. bubojede biljke tj. biljke koje deru insekte. karniz (nem. Karnies) arhit. ukrasni ispust sa reljefom na graevini, obino ispod krova ili iznad prozora i vrata.

karniza v. karniz, karnia.

karnifikacija (lat. carnlficatio) ned. omekavanje (ili: omekanje) kostiju; pretvaranje u meso, npr. plua. karnificirati (lat. carnificare) med. pretvoriti u meso; pretvarati se u meso; fig. kinjiti, muiti. karnia (fr. corniche) l. v. karniz; 2. preaga iznad prozora, vrata i sl. za koju se privruje zavesa. karnozan (lat. carnosus mesnat) med. zgusnut usled bolesti; bog. tvrd i soan. karo 1. (fr. saggeai) karta za igranje sa crvenim kvadratima; kamena kocka, kockasta kaldrma; ara, motiv u obliku etvorugla; tkanina sa takvom arom; 2. (fr. quarreau) etvrtast lenjir za povlaenje jednako udaljenih linija. karoza (gr. Karos dubok san, zanos, samrtni san) med. vrtoglavica, bolesna elja za spavanjem; up. karus. karolina latinski pismo kojim se pisalo u doba Karla Velikoga (oko 800. god.). karos (gr. karos) med. v. karus. karoserija (fr. carrossene) gornji deo kola, naroito automobila, kolni sanduk (pod, sedita i krov.) karota (nlat. daucus carota, fr. carotte, gr. karotn) bog. mrkva, argarepa; smotuljak duvanskih listova za mrvljenje u burmut. karotaa (fr. carottage) tehn. ispitivanje terena analizom vretenastih odrezaka zemlje izvuenih sondom iz slojeva razliite dubine, sondaa. karotide (gr. karotides, karoyn uspavati dubokim i tekim snom, zaneti, jer se pritiskanjem vratnih arterija proizvodi zanos, oamuenost Galen) pl. znat. dve velike vratne arterije, desna i leva, koje dolazei iz aorte, vode krv v mozak. karotika (gr. karos) pl. v. karotikum. karotikum (gr. karotiks oamutan, koji proizvodi zanos, nlat. caroticum) med. sredstvo za uspavljivanje, za omamljivanje; pl. karotika. karotin (nlat. daucus carota) bog. crvena boja od hromoplasta. karpe diem (lat. carpe diem) beri dan", tj. koristi se vremenom! karpolit (gr. karpos plod, ilthos kamen) geol. skamenjen plod. karpolog (gr. karpos, logos) bog. poznavalac plodova biljaka, drvea. karpologija (gr. karpos, logfa) vot. nauka o plodovima bilja, drvea.

karpuz(a) (tur. karpuz) vot. lubenica. karpus (gr. karpos, nlat. carpus) anat. ani koren. karst (nem. Karst) geol. kr, kras, krenjaki predeli koji imaju, na povrini, duboke brazde razdvojene otrim zupcima (krape) i utolegline tanjiraste i levka-ste (vrtae). karstologija (nem. Karst, gr. logfa nauka) nauna disciplina koja se bavi proua-vanjem karsta. karta (gr. charte, lat. charta) pare krute, debele hartije; pare krute hartije sa slikom (za igranje); geografske mapa (kogena, morska, astronomska); posetni-ca; potanske otvoreno pismo, dopisnica, dopisna karta; jelovnik, raun za jelo; jasti a la kart (fr. a la carte) jesti po jelovniku; posedovati neto per kartam (lat. per chartam) prav. posedovati neto na osnovu nekog pismenog zavetanja. karta bjanka (ital. carta bianca bela hartija") fig. neogranieno poverenje, neograniena punomo, potpuno slobodne ruke, potpuna sloboda; kart blan. kartamin (nlat. chartamus) v. kartamus. kartamus (nlat. carthamus, hebr. qarthami) bog. divlji afran, od koga se dobiva crvena bojena materija kartamin. kart blan (fr. carte blanche) ista bela hartija"; v. karta bjanka. kartezijanizam filozofija osnivaa novi-jeg racionalizma i dualizma Rene Dekarta (lat. Renatus Cartesius, 15961650), oca novije filozofije i njegovih uenika. kartezijanci fil. uenici filozofa Karte-zijusa (Dekarta), pristalice kartezijani-zma. kartel (fr. cartel, ital. cartello) l. red borbi pri turnirskim utakmicama; u meuna-rodnom pravu: ugovor, sporazum zaraenih drava o razmeni zarobljenika; sporazum, savez, naroito izmeu politikih partija u cilju pomaganja pri izborima (kartelisane partije); 2. oblik kapitali-stikog monopola; sporazum meu kapita-listima oko kvote proizvodnje, prodajnih cena i deobe trite, radi odstranjivanja konkurencije i postizanja monopolskog profita. kartelant (fr. cartel) donosilac pisma kojim se neko izaziva na dvoboj. kartel ski brod (fr. cartel) ratni brod koji vozi zarobljenike radi razmene. karter (eng. arter) tehn. osnovni deo motora sa unutranjim sagorevanjem, kuite. karte (ital. cartoccio, fr. cartouche) voj. topovsko zrno napunjene komadiima gvoa, rapnelima, rasprskava se jo u topovskoj cevi; slue samoodbrani artiljerije za gaanje na kraa odstojanja (450 t) i u meso. kartidi (fr. quartidi) u kalendaru velike francuske revolucije: etvrti dan jedne dekade.

kartilaginozan

406

kasavet

kartilaginozan (lat. cartilago hrskavica, cartilaginosus) a"iat. hrskaviav. kartilago (lat. cartilago) znat. hrskavica. karting (eng. carting) sp. takmienje malim, niskim sportskim automobilom bez karoserije. kartirati (fr. carte) zabeleiti, zapisati; uneti, upisati u kartu; potanske po-iljke (pakete i sl.) odaslati sa potrebnim uputnicama, tovarnim listovima itd. kartogram (fr. carte, gr. gramma crta, linija) geografske karta koja, pomou raznih crtica i sl., prikazuje statisti-ke odnose u pojedinim zemljama. kartograf (fr. carte, gr. grapho piem, beleim) crta (ili: izraiva) geografskih karata. kartografija (fr. carte, gr. graphia) nauka o tome kako se rade geografske karte, planovi i sl.; pravljenje geografskih karata, planova i sl.; zbirka geografskih karata. kartomantija (fr. carte, gr. manteia proricanje, gatanje) gledanje u karte, bacanje karata, gatanje (ili: proricanja) iz karata. kartometar (fr. carte, gr. metron mera) sprava za merenje dimenzija geografskog objekta na osnovu geografske karte. kartometrija (fr. carte, gr. mtron) merenje po kartama, nauka o merenju po planovima, na topografskim i geografskim kartama. karton (fr. carton, ital. cartone) kruta i debela hartija; slikarska skica; blok za crtanje; korice od debele hartije (meki povez). kartonaa (fr. cartonnage) pravljenje kartona; povezivanje knjiga kartonom; izra-ivanje kutija i dr. predmeta od kartona; radnja koja radi poslove sa kartonom; prodavnica predmeta izraenih od kartona. kartonerija (fr. cartonnerie) vetina pra-vljenja kartona, fabrika kartona; predmeti od kartona. kartonirati (fr. cartonner) koriiti, uko-riiti, povezati knjigu kartonom. kartoskop (fr. carte, gr. skopein) aparat za gledanje malih kinematografskih nizova slika. kartoteke (fr. carte, gr. theke ostava, spremite, koveg) mesto gde se dre karte; registar karata; u knjiarstvu, bibliote-karstvu (knjiniarstvu), trgovini, admi-nistrativnoj struci: ureena zbirka karata na kojima je po alfabetskom (azbunom) redu, brojevima ili pojmovima zapisano ono to moe zatrebati (knjige sa imenima pisaca i izdavaa, adrese i sl.). kartuzijanci v. kartezijanizam. kartular (lat. charta isprava) rukopisni zbornik (zbirka) prepisa isprava, ugovora, testamenata i sl.

kartu (fr. cartouche) l. iseena hartija ili karton kao mustra (uzorak) za molo-vanje ili krojenje; ukrasi oko naslova, u obliku razvijenog lista hartije, na planovima, grbovima i sl.; na staroegipat-skim spomenicima; eliptine figure ispunjene hijeroglifima; arhitektonski ukras; fiek, metak; fieklija (kod konjanika); 2. lopov, razbojnik (po uvenom pariskom razbojniku Kartuu, smak-nutom 1721. godine). karunkula (lat. caruncula mesce, malo pare mesa, sago meso) ned. suzna bradavica, krestica. karus (gr. karos) ned. samrtni, dubok san, bolest spavanja u visokom stepenu; karoza. karusel (fr. carrousel, ital. carosello) viteka igra na konjima u kojoj takmiar pokazuje svoju vetinu jahanja i gaanja alke; mesto gde se vre takve viteke igre-utakmice na konjima; okretaljka, vr-teka, ringlpil sa drvenim konjima. karuca (ital. carrozza) koije na feder. karfiol (ital. cavoli fiori, lat. cauli flores) bog. cvetaa, poznata biljka sa mesnatim i ukusnim cvetnim plodom. karfolog (gr. karphologeo suve grane skidam, suve slamke berem) med. bolesnik, ludak ili onaj koji je u bunilu od groznice, koji upa krevetski arav; fig. ce-pi dlaka. karfologija (gr. karphologia) med. upkanje krevetskog arava, kako rade umobolni i koji su u vatri od groznice (krocidizam); fig. cepidlaenje u ocenjivanju. karcinit (gr. karkmos rak, lithos kamen) geol. okamenjeni rak. karcinoza (gr. karkmos rak, ivotinja i bolest) med. v. karcinom. karcivoidan (gr. karkfnos, eidos vid, oblik) poput raka, slian raku; karcinomatozan. karcinologija (gr. karkfnos, logfa) zool. nauka o racima, nauka o ljuskarima, prouavanje ljuskara. karcinom (gr. karkfnoma) med. bolest raka; karcinoza. karcinomatozan (nlat. carcinomatosus) v. karcinoidan. karcinofobija (gr. karkfnos rak, phbos strah) med. preteran strah od raka (bolesti). kasa (lat. capsa, ital. cassa) blagajna, metalni ormar gde se uva novac, mesto gde se novac prima i isplauje; trg. gotov novac; kasa defekt, kasa deficit, kasa manko manjak pri pregledu faktikog stanja blagajne i blagajnikih knjiga; in kasa (ital. in cassa) nalazi se u kasi, tj. u gotovom novcu; per kasa (ital. per cassa) uz plaanje u gotovom novcu. kasaba (tur. kasaba) gradi, varoica, palanka. kasavet (arap., tur. kasavet) alost, tuga, briga; kajanje.

kasa-konto

407

kastoreum

kasa-konto (ital. cassa-conto) trg. raun blagajne, jedan od rauna glavne knjige" u koji se zbirno unose, dnevno ili meseno, sva primanja i izdavanja na blagajni (ovaj se raun saldira raunom izravnanja; sal-do ovog rauna pokazuje stanje blagajne). kasapin (arap. qassab, tur. kasap) mesar. kasarna (fr. caserne) zgrada u kojoj stalno stanuje vojska; fig. kuerina. kasa-saldo (ital. cassa-saldo) trg. ostatak (ili: pretek) posle zakljuivanja kase; zakljuak stanja kase. kasatoran (fr. casser ponititi) prav. uki-dan, koji ukida, ponitavan, koji poni-tava, smenjuje; kasatorna klauzula spo-redan ugovor, koji se dodaje glavnom ugovoru, po kome jedna strana ne mora da se dri ugovora ako druga ne ispunjava njegove odredbe. kasacija (fr. cassation) l. otputanje iz slube, smenjivanje sa dunosti, lienje ina; ponitenje, npr. jedne presude i dr.; najvii sud koji donosi konane odluke o presudama prvostepenih i apelacionih sudova. kasacija (ital. cassatione, eng., fr. cassation, nem. Kassation) 2. iuz. u HU v. muzika kompozicija za solistiki instrumentalni sastav, srodna serenada. kaea-konto (ital. cassa-sconto) trg. odbitak (ili: smanjenje) kupcima i dunicima kad kupuju za gotovo ili kad plaaju dug pre roka. kasa-tik (nem. Kassenstiick) pozorini komad, film i sl. koji ima mnogo posetilaca, te donosi dobar prihod. kasa-traca (ital. cassa-strazza) trg. pomona knjiga u koju se privremeno unose primili i izdaci, da bi se docnije uneli u glavnu knjigu blagajne. kaseki-sultana (arap. khos, tur. kaseh) prva sultanova ena, majka naslednika prestola; up. kadine. kaseta (fr. cassette, ital. cassetta, cassa) kasica, sandue, kutija za novac ili nakit; arh. udu bena polja kao ukras na tavanici; fot. pljosnata kutija gde se uvaju ploe ili filmovi; postoje i audio--kasete sa magnetofonskom trakom na koju se snimaju muzika, govor i sl. kao i video-kasete za snimanje TV materijala. kasetirati (fr. cassette) arh. praviti na tavanici udu bena polja. kasida (arap. quasida) vrsta podue lirske pesme kojom se velia neka linost. kasina (ital. casina) v. kaznio. kasir (ital. cassiere) osoba koja rukuje kasom, novcem, blagajnik. kasirati (ital. cassa, incassare) 1. primiti, naplati novac; inkasirati. kasirati (ital. cassare, fr. casser) 2. ponititi, proglasiti nevaeim, npr. neki dokumenat, testamenat i dr.; liiti ina (ili: zvanja, slube), rainiti, otpustiti iz slube.

kasiterin (gr. kassfteros kalaj) metalna smesa iji je glavni sastojak kalaj. kasiterit (gr. kassfteros kalaj) min. prirodan dioksid kalaja, najobinija kalajna RUDa. kask (fr. casque) voj. lem, kaciga, kapa sa gvozdenim titom za odbranu od udarca sablje i rapnela. kaskavela (p. cascabel) zool. junoamerika i srednjoamerika otrovna zmija, Crotalus tezrificus. kaskada (fr. cascade, p. cascada, ital. cascata) vodopad, vodoskok; vatromet u obliku vodopada. kaskader (fr. cascadeur) naziv za filmskog radnika koji se specijalizovao za padanje s konja, veih visina itd.; obino zamenjuje (dublira) u tim scenama glavnog junaka. kasko (p. casco) lem, kaciga, kalpak; dete mulatskih roditelja; u lonbru: kupo-vanje" potrebnih karata; tor. trup broda; trg. osiguranje broda, aviona, automobila od razliitih rizika (bez robe i prtljaga) . kasonada (fr. cassonade) nepreien eer iz francuskih kolonije; eer kuhinjski, za meenje. kasta (p., port. casta, lat. castus ist) stale, klasa ljudi, drutveni red. kastanija (gr. kastanon, lat. castanea kesten) bog. drvo i plod kestena (nazvan po maloazijskom gradu Kastana). kastanjete (nm. castanetas, fr. castagnettes) pl. mali i zvonki koturi od drveta ili slonove kosti koji se nataknu na prste i udaraju jedni o druge pri igranju (nazvani zbog slinosti sa prepolovljenim keste-nom). kastel (lat. castellum, castrum) dvorac, za-mak; mala tvrava, gradi, utvreno mesto; katel. kastelan (lat. castellanus) upravnik (ili: nadzornik) dvorca (ili: zamka); upravnik ili kuvar jednog drutvenog lokala; uvar kue; nadzornik graevina. kastigacija (lat. castigatio) kanjavanje, kazna; prekorevanje, ukor. kastigirati (lat. castigare) kazniti, kanja-vati; koriti, karati; kastigovati, kati-govati. kastigovati v. kastigirati. kastitas violata (lat. castitas violata) prav. povreena nevinost, povreeno devianstvo. kastico (p. castizo) potomak portugalskih uroenika (kreolaca) i mestika u Junoj Americi. kastor (gr. kastor, lat. castor, sskr. kasttiri) zool. dabar; dabrovo krzno, dabrovina; eir od dabrove dlake. kastoreum (lat. castoreum) farm. ukasta zejtinjava tenost u jednoj lezdi blizu mara kod dabra, opojna mirisa i gorka ukusa, slui kao odlian lek protiv bolesti ivaca.

kastorin

408

katalizator

kastorin (lat. castor) kao svila sjajna tka-nina od najbolje panske vune; takoe: pamuni konfekcijski pli. Kastor i Poluks (gr. Kastor, Polydeykes) mit. blizanci spartanskog kralja Tindare-ja, ili Zevsa, i Lede, nerazdvojna braa koja, poto su pretvoreni u zvezde, slue mornarima kao vodii i zatitnici; fig. olienje nerazdvojnog drugarstva i prijateljstva; astr. sazvee Blizanci" u Zodijaku; up. Dioskuri. kastrametacija (lat. castra logor, oko, metari omeiti) voj. podizanje i ureivanje poljskog logora; vetina podizanje logora. kastrametrija (lat. castrum logor, fr. castrametrie) vetina izbora mesta za logor trupa i njegovo utvrivanje. kastrat (lat. castrare utrojiti, castratus) ukopljenik, evnuh. kastracija (lat. castratio) vaenje spolnih lezda, kopljenje, trojenje, jalovljenje. kastrirati (lat. castrare) ukopiti, utro-jiti, ujaloviti; izbrisati, izbaciti, smanjiti; kastriran spis spis iz koga su neka mesta izbaena. kastrola (fr. casserolle, castrole) gperpa, pherpenja, inija, sud za prenje od metala ili gline sa dugakom drkom ili rukama. kastrum (lat. castruin) utvrenje, tvrava, utvreni grad; u srednjem veku: plemiki zamak, plemike gnezdo (lat. castrum nobile) kast stil (eng. ast steel) liveni elik. kat (tur. kat) red, sloj; sprat; materijal za jedno odelo. kat- (gr. kata) v. kata-. kata- (gr. kata) grki predlog koji se pojavljuje kao predmetak u mnogim sloenica-ma i naunim terminima, izraava, uglavnom, neko kretanje i pravac nekom cilju, obzir, odnos, prilagoenost, slinost itd.; slui i za graenje prelaznih glagola; pred samoglasnicima; kat- (kat- i kath-). katabazija (gr. katabasis, kata-balno silazim) ulaz u neku podzemnu prostoriju; u grkim crkvama: mesto ispod oltara na kome se uvaju relikvije. katabolizam (gr. katabole) biol. opti naziv za hemijske procese razlaganje hranljivih materija u organizmu na razliita jedinjenja, pri emu se iz tih jedinjenja oslobaa energija potrebna za odravanje ivota. katavasija (gr. katabasfa) u pravoslavno] crkvi: izvodi iz kanona; pesme koje se pevaju na jutrenju. katagma (gr. katagma) med. prelom kosti; pr. Katagmatian. katagrafologija (gr. katagrapho opiem, opisujem, logfa) nauka o opisivanju lekova. katadioptrika (gr. kata u katoptrika i dioptrika) opt. nauka o pojavama koje poi-

vaju i na odbijanju i na prelamanju svetlosti. katadioptrian (gr. kata u katoptrian i dioptrian) opt. koji pripada odbijanju i prelamanju svetlosti, koji se tie odbijanje i prelamanja svetlosti; koji prividno uveava ili pribliava predmet gledanja (npr. staklo, ogledalo, naoari). katakana japanske pismo. kataklaza (gr. kata-klao slomim; savijem) med. lomljenje kostiju; gr onih kapaka. kataklizma (gr. kataklysmos poplava, potop) med. ispiranje creva, klistir; potop, poplava; fig. prevrat, slom, propast; teorija kataklizme Kivijeovo miljenje, zasnovano na paleontolokim istraivanjima i pod uticajem biblijskog uenja o stvorenju sveta, po kome e organski svet, usled poremeaja na zemljinoj povrini, ponovo biti uniten, a zatim opet se roditi u novom obliku (teorija katastrofe). katakombe (nlat. catacumbae, ital. catacomba) pl. podzemni hodnici, dugi ponegde i vie kilometara, u koje su se sahranjivali prvi hriani (u Rimu, Na-pulju, Jerusalimu, Sirakuzi). kataksis (gr. kataxis prelamanje) med. prelom kosti. katakustika (gr. kata, akustike) fiz. nauka o odbijanju zvuka; katafonika. kataleksa (gr. katalego prestajem) etr. zamena slogova koji nedostaju u stihu doda-vanjem pauze ili produenjem sloga. katalekte (gr. kata-lego uraunam, ubrojim, ubrajam) pl. zbirka odlomaka ili kraih pesama (npr. Vergilijevih); nepotpuni ostaci dela starih klasinih pisaca. katalektian (gr. kata-lego prestanem, zavrim; katalektikos koji prestaje) nepotpun; krnj; katalektian stih pong. stih kod koga je poslednja stopa kraa za jedan slog ili vie slogova (supr. akatalektian). katalepsija (gr. katalepsis) med. obamrlost, ukoenost, grenje, bolest spavanja; zadravanje tela i udova u svakom pa i najnezgodnijem datom poloaju (usled hipnotinog stanja i kod nekih duevno bolesnih). kataleptian (gr. kataleptikos) ukoen, obamro; up. katalepsija. kataliza (gr. katalysis) rastvaranje; hem. ubrzavanje jedne reakcije prostim prisustvom jedne materije (katalizatora), koja pri tom ne pretrpi nikakvu stalnu promenu (na katalizi se osniva oksidacija sum-porne kiseline pomou platine ili e-leznog oksida, zatim katatipija i dr.). katalizator (gr. kata-lyo rastvaram) hem. supstanca koja ima svojstvo da ubrzava hemijske procese ili da ih izaziva na znatno nioj temperaturi od one na kojoj bi se ti procesi sami sobom izvrili; up. kataliza.

katalitian

409

katastrirati

katalitian (gr. kata-lyo) rastvoran, koji rastvara; hem. koji ima svojstvo da dejstvuje katalizom, tj. da rastvara druga tela samim dodirom ne sjedinjujui se s njima. katalog (gr. katalogos) spisak, naroito umetnikih i naunih zbirki, ili spisak knjiga javnih ili privatnih biblioteka, antikvarnica i izdavakih preduzea; prozivnik aka jednog razreda. katalogizirati (gr. katalogos) uneti (ili: unositi) u spisak, u katalog; katalogi-rati. katalogirati (gr. katalogos) v. katalogizikatalotian (gr. kat-aloao smrvim) med. koji uklanja oiljke, masnice. katamenije (gr. katamenios meseni) pl. med. meseno pranje kod ena, menstruacija. katapazma (gr. katapasma, kata-passo nospem, posipam) med. praak za posipanje i sasuivanje rana. katapepsija (gr. kata-pesso svarim) med. svarivanje, potpuno varenje hrane u elucu. katapeptian (gr. kata-pesso) med. koji se tie varenja, koji pomae i olakava varenje, probavni. katapirin (gr. kata, rug vatra, oganj) med. lek protiv vatre, groznice, glavobolje i DRkataplazma (gr. kataplasma namazano, premazane, kata-plasso namaem) med. gusta kaa od raznih vrsta brana ili od ukuvanih trava (upotrebljava se, u obliku zavoja, kao sredstvo za odravanje vlage na ranama, otocima i drugim obolelim mestima). kataplazmirati (gr. kata-plasso namaem) med. stavljati na bolesna mesta obloge od guste kae; up. kataplazma. katapleksija (gr. kataplexis) med. ukoenost tela usled kaplje; koenje vilica, lica i dr.; fig. uplaenost, utuenost. kataptoza (gr. kataptosis pad) med. v. epilepsija. katapult (gr. katapeltes, lat, catapulta) sprava za bacanje kamenja, strela ili kopalja u grkoj i rimskoj vojsci; uvrtni (ili: torzioni) top; mor. mehanika napra-va za uzletanje aviona s broda koji nema palubu za uzletanje; mehanizam za automatske odvajanje kosmonauta od svemir-skog broda. katar (gr. katarrus stakanje, salevanje, katar-reo staem se, salevam se) med. zapaljenje sluzokoe nekog organa (nosa, drela, grkljana, dunika, uva, beike, creva, plua i dr.) usled nazeba ili mesnog (lokalnog) nadraaja, praeno lu-enjem sluzavog proizvoda; kijavica, na-zeb. katarakt (gr. katarraktes vodopad, lat. cataracta) vodopad, brzak; med. zamuenost onog soiva, siva ili bela mrena, besna, beloica, belorka, belo perde (katarakta);

teh. sprava za regulisanje rada parnih maina. katarakta (gr. katarraktes) med. v. pod katarakt. kataraktian (gr. katarraktes) med. sa belom mrenom u oima, bolestan od katarakta. kataralan (gr. katar-reo) med. koji je u zapaljenju, koji lui sluz; kijaviav, nazebao; kataralna groznica groznica praena luenjem sluzi; katarian. katareksa (gr. katarrexis) jako trganje, upanje; med. estok proliv. katareuma (gr. katar-reo staem se, slevam se) med. luenje sluzi, izbacivanje sluzi, sluzotok. katarza (gr. katharsis) med. ienje, ispranjavanje creva; fil. moralno ienje i uzdizanje due iznad svih telesnih, ulnih strasti i prljavtina (po Aristotelu cilj tragedije). katarizam (gr. kathafro istim) ienje jezika; v. purizam. katarian (gr. katar-reo staem se, slevam se) med. v. kataralan. katarka (ngr. katartakion) drevni ili gvozdeni stub na brodu na kojem se razapinju jedra; up. jarbol. katartiza (gr. katartisis ureenje, doterivanje) med. v. katartizam. katartizam (gr. katartismos zglobljenje, uaenje) med. nametanje prelomljene ili iaene kosti; katartiza. katartika (gr. kathartikos ienje) 1. fil. nauka, uenje o ienju due vetina moralnog oiavanja; 2. pl. med. sredstva za ienje creva; pr. katartian. katartister (gr. katartister) hir. instrumenat za nametanje prelomljenih ili i-aenih kostiju. katasarka (gr. kata, sarx meso) med. v. anasarka. katastaza (gr. katastasis) poet. deo drame u kome se zaplet, poet u epitazi, joni vie zamrava i zaplie, dok se, u katastrofi, potpuno ne rasplete; ret. deo govora u kojem se izlae predmet za raspravljanje; med. stanje, sastav. katastaltika (gr. katastaltikos podesan za zaustavljanje, za spreavanje, katastello zaustavljam, spreavam) pl. med. sredstva za zaustavljanje krvi. katastar (nlat. catastrum) dravna ustanova za istraivanje istog prihoda od zemljita i odmeravanje poreza na zemlju; zadatak katastra je da prikupi potreban materijal za procenu i da sprema osnovu za sastav batinskih knjiga, gruntovnica. katastih (gr. kata, stfchos red, vrsta) u starim srpskim manastirima: runa knjiga u koju je manastirska uprava upisivala sve priloge i zavetanja to ih je narod darivao, pisao" manastiru. katastrirati (nlat. catastrum) uneti (ili: unositi, uvoditi, uvesti, upisati, upi-sivati) u katastar.

katastrofa

410

katereza

katastrofa (gr. katastrophe) preokret, prevrat, obrt, presudan, odluan trenutak; u drami: odluan dogaaj koji dovodi do reenja zapleta (up. epitaza i katastaza); svaki odluujui, naroito nesrean obrt; teak (ili: nesrean) dogaaj, propast; teorija katastrofe v. pod kataklizma; pr. katastrofalan. katastrofizam (gr. katastrophe prevrat, preokret; propast) teorija po kojoj su neke geoloke i bioloke pojave bile prouzrokovane katastrofama, ili naglim i silnim poremeajima u prirodi, u Zemljinoj kori. katashazmus (gr. kata-schazo zaparam) med. lokalno putanje krvi pomou kupica. katasheza (gr. kataschesis) med. dobar, povoljan telesni sastav. katataza (gr. katateino isteem, katarasis uzglobljena istezanjem) med. nametanje prelome kosti. katatipija (gr. kata, typos otisak) med. fotografski postupak, osnovan na katalizi, pri pravljenju kopija sa negativa i bez uticaja svetlosti. katatonija (gr. katatonos manje napregnut nego to bi trebalo da bude) med. duevna bolest praena povremenom melanholijom, potpunom nepokretljivou, grevima, raznim halucinacijama, sumanutim idejama i sl. katafalk (ital. catafalco, fr. catafalque) postolje ukraeno crnim draperijama i dr. na koje se mee sanduk sa mrtvacem, sveani odar. katafonika (gr. kata, phone zvuk) fiz. v. ka takustika. katafora (gr. kataphora san sa zanosom) med. dubok bolesniki san, bolesna elja za spavanjem. kataforeza v. elektroforeza. katafrakt (gr. kataphratto oklopim, kataphraktos oklopljen) grudni oklop; med. zavoj za prebijena rebra. katahreza (gr. katachresis) rava upotreba; ret. pogreka u upotrebi figura, bilo da je samo jedna figura nelogine i netana, ili da su dve figure ravo vezane, npr.: Na troje je vojsku razdvojio", Klie Arap iz grla bijela" itd.; pr. katahresti-an. katgut (eng. catgut) hir. konac, ranije izrai-van od majeg creva (eng. sa1=maka), kojim hirurzi podvezuju krvne sudove. kateget (gr. kathegetes) voa, uitelj, vaspi-ta. kategzohen (gr. kat' exochen) prvenstveno, po prevashodstvu, osobito, odlino izvanredno. kategorizirati (gr. kategoreo) v. kategori-sati. kategorija (gr. kategorfa) odsek, vrsta, rod, klasa, red; fil. najoptiji pojmovi bez kojih se nita ne moe zamisliti a da se ne bi moglo podrediti pod jedan od tih

najoptijih pojmova. Po Aristotelu, takvih kategorija ima 10: Supstancija (ovek, konj); Koliko (od dva lakta, od tri lakta); Kakvo (belo, gramatiki); Odnos, prema (dvostruko, pola, vie); Gde (na trgu); Kada (danas, lane); Poloaj (leati); Stanje (biti opremljen); Delati (sei, kopati); Trpeti (biti bijen, zepsti). Po Kantu, kategorije su osnovni pojmovi saznanja (apriorni pojmovi) koji omoguuju saznanje, jer su funkcije za suenje, i dele se na 4 grupe (svaka sa po 3 dela): kvalitet, kvantitet, relacija i modalitet. Po Hegelu: ........ objektivni pojam stvari ini samu stvar". kategorisati (gr. kategoreo) urediti, urei-vati, deliti po vrstama (ili: rodovima, strukama), razvrstati, razvrstavati, srediti, sreivati. kategorian (gr. kategorikos koji tvrdi) koji tvrdi bezuslovno, bezuslovan, odluan, odreen, taan, jasan; fil. kategorian sud log. sud u kome se jednom subjektu naprosto neto daje ili odrie. kategoriki imperativ fil. imperativ dunosti, koji je nemaki filozof Kant ovako postavio: Dela j tako da maksima (ili: naelo* princip) tvoje volje u svako doba istovremeno moe vaiti kao naelo opteg zakonodavstva; ua. imperativa katedre (gr. kathedra sedite) stolica, uiteljev sto; uzvieno mesto sa naslonom za grudi, sa koga nastavnik dri predavanje; biskupska, papska stolica; fig. nauni predmet na univerzitetu (katedra slavistike, filozofije itd.); eks katedra (lat. eh cathedra) na nain onoga koji govori zvanino, sa autoritetom. katedrala (gr. kathedra sedite) glavna, saborna crkva, pored koje obino stanuje crkveni velikodostojnik (patrijarh, biskup, vladika). katedralan (gr. kathdra) koji se tie biskupske, vladianske vlasti, saborni. katenarav (lat. catenarius) verigast, lan-ast, u obliku lanca. katenarija (lat. catena lanac, catenaria) mat. lananica, kriva linija koju gradi lanac ili konopac podjednake gustine koji slobodno visi o dvema utvrenim takama koje nisu u istoj uspravnoj, vertikalnoj, liniji. katenacija (lat. catenatio) vezanje lancem; ulanavanje, spajanje, pripajanje. katenizacija (lat. catena, sa tena tio) proces slivalja glasova u glasovne skupine, tj. slogove rei; itavanje; sastavni deo procesa poetnog itanja. katenuliran (lat. catenula) veriica, lani) sastavljen od lania, sastavl>en od lania. katereza (gr. kathalresis smanjivanje, smravljenje) med. klonulost, slabost, utue-nost.

kateretika

411

katoptromantija

kateretika (gr. kathairetikos podesan za slabljenje) pl. sredstva za slabljenje, umrtvljivanje; sredstva za ubijanje; sredstva za nagrizanje. kateta (gr. kathete uspravnica, uspravna linija, kathiemi sputam) geoa. strana u pravouglom trouglu koja sa drugom stranom toga trougla zaklapa ugao od 90; up. hipotenuza. katetar (gr. katheter ono to se sputa) med. valjasta cev od kauuka ili metala koja se uvlai kroz mokranu cev u mokrani mehur radi vetakog poputanja za-drane mokrae; upotrebljava se i za unoenje lekova u telo. kateter (gr. katheter) med. v. katetar. kateterizam (gr. katheter) med. isputanje zadrane mokrae uvlaenjem katetra u mokrani mehur. kateterizirati (gr. katheter) isputati za-dranu mokrau pomou katetra. katetometar (gr. kathete uspravnica, uspravna linija, metron mera, merilo) sprava za merenje razlike u visini dveju taaka, naroito malih razlika nivoa tenih stubova u cevima; takoe: aparat za merenje lubanje. kateheza (gr. katechesis usmena nastava) pouavanje; u hrianskoj crkvi: poua-vanje u obliku pitanja i odgovora; pouavanje onih koji sele da preu u hrianstvo. katehet (gr. kat-echetes nastavnik, uitelj) verouitelj koji pouava putem pitanja i odgovora; uitelj nauke o veri; katiheta. katehetika (gr. kat-echeo usmeno pouavam) vetina pouavanja u veri u obliku pitanja i odgovora; metodsko upuivanje i uvoenje u ovu vetinu; katihetika. katehizacija (nlat. catechisatio) pouavanje u veri u obliku pitanja i odgovora; katihi-zacija. katehizirati (gr. katechfzo) pouavati u veri putem pitanja i odgovora. katehizmus (gr. katechismos) svaki kratak i jezgrovit udbenik neke nauke ili umetnosti; udbenik o osnovama hrigpanske vere, napisan u obliku pitanja i odgovora; ka-tihizis. katilinizam pravljenje zavere, zaverenike spletke i intrige (po L. S. Katilini, tvorcu jedne opasne zavere uperene protiv republike u starom Rimu, koju je otkrio i osujetio Ciceron). katirati (fr. catir) valjati i presovati tofove da bi dobili veu jakost i sjaj-nost. katiheta (gr. kat-echeo) v. katehet. katihizacija (gr. kat-echeo) v. katehizacija. katihizis (gr. katechismos) v. katehizmus. katjon (gr. kation ono to silazi, silazee, katienai silaziti) fiz. elektropozitivan elemenat koji se u elektrohemijskom razlaganju razvija na katodi (supr. anjon;

Faradejeve kovanice), npr. vodonik, cink (anjon npr. hlor, azot). katoda (gr. kathodos put nadole) fiz. 1. put kojim elektrina struja naputa elektro-lit i prelazi u negativan pol; taka ili mesto ili povrina u dodiru sa negativ-nim polom; 2. jezika upotreba poistove-tila je krajeve elektrolita, tenoga pro-vodnika, sa naleglim krajevima metalnoga provodnika, elektrodama, te negativnu elektrodu naziva katodom. katodna cev naprava u kojoj se proizvode katodni zraci odn. mlaz elektrona (Brau-nova cev). Nalazi primenu za katodne osciloskope, televizijske prijemnike i DRkatodni zraci fiz. zraci sastavljeni od elektrona; nastaju pri elektrinom pranjenju u cevi u kojoj pritisak spadne na nekoliko stotih milimetara ive; svetlei stub odvoji se od katode pri emu iz katode izlaze plaviasti zraci koji se zovu katodni. Oni se prostiru pravoli-nijski dok ne udare o anodu ili stakleni zid, pri emu staklo fluorescira zelenkasto; up. katoda. katodofon (gr. kathodos put nanie, phone zvuk) vrsta mikrofona za tonfilm i radio, kod koga jonizirani vazduh slui kao provodnik struje -izmeu slabo zagrejane svetle katode i anode. katolizirati (gr. kata, holos ceo) prevesti (ili: prevoditi) u rimokatoliku veru, pokatoliiti. katolik (gr. kata, holos, katholhcos opti, celinski) 1. hripganin koji svoje crkve-no verovanje smatra kao jedino pravo i obavezno, pravoverni hrianin; 2. pristalica (ili: lan) rimokatolike crkve. katolikon (gr. kata, holos, katholikn opte) neto opte; naroito: opti renik, renik sveg znanja; opti lek, tj. lek koji treba da lei sve bolesti. katolicizam (gr. kata, hlos, katholikos) shvatanje i tumaenje hrianstva u duhu rimokatolike crkve; rimokatolika veroispovest. katoliki (gr. kata, holos, katholikos) opti, optevaei; pravi, pravoverni; koji se tie rimokatolike crkve, koji pripada rimokatolikoj crkvi, papski. Katon (lat. Cato) uveni rimski dravnik, nepomirljivi protivnik Kartage, velik rodoljub i strog moralista (234149. pre n. e.); fig. ozbiljan mudrac, strog i neumi-tan sudija u pitanjima morala. katonizam strogost u pridravanju moralnih i etikih normi, strogo potovanje tih normi (prema imenu rimskog dravnika Katona). katoptrika (gr. kat-optron ogledalo) opt. nauka o odbijanju svetlosti; anakamptika. katoptromantija (gr. kat-optron ogledalo, manteia proricanje) proricanje iz ogledala.

katorga

412

kaustian

katorga (gr. katergon, delo, rad) robija, prinudni rad, kuluk. katoterika (gr. katoterikos koji isti) al. med. sredstva, lekovi za ienje; pr. ka-toterian. katoha (gr. katoche ukoenost) med. krutost, ukoenost udova; tvrdo spavanje pri otvorenim oima. katren (fr. quatrain) post. strofa od etiri stiha, etvorostih. katronin tehnol. vrsta hemijskog jedinjenja koje se upotrebljava za punjenje vatroga-snih aparata. katul-bujruntija (arap. qatl, tur. katal ubistvo, pogubljenje) pismena zapovest kojom se nareuje da se neko pogubi. katul-ferman (arap. qatl, tur. katil) sultanova pismena zapovest kojom se nareuje da se neko pogubi. katun (arap. kuton, ital. cotone, pamuk, engl. cotton) vrsta krute i sjajne pamune tkanine, obino sa arama, sa mustrama. kathipnija (gr. kata, hypnos san) med. veoma tvrd san, dubok san. kaua (rus. hip. od Katarine) popularan naziv za sovjetska viecevna (plotunska) raketna orua iz drugog svetskog rata. kauboj (eng. cowboy) kravar, govedar, pastir, na konju na zapadu Sjedinjenih Amerikih Drava. kaudalan (lat. caudalis, cauda, rep) zool. koji pripada repu, repni. kaudiljo (p. caudillo voa) voa; titula panskog diktatora generala Franka; up. due, firer. kauza (lat. causa) uzrok; razlog, povod, pobuda; pravna stvar, pravio pitanje, sporno pitanje, parnica, in kauza (lat. in causa) prav. u spornoj stvari. kauza eficijens (lat. causa efficiens) dej-stveni uzrok, uinski uzrok, uzrok koji prethodi delu, stvarni uzrok (supr. kauza finalis). kauza kriminalne (lat. causa criminalis) prav. krivini predmet, predmet krivine parnice. kauzalan (lat. causalis) uzroan, uzroni; kauzalna konjunkcija gram. uzrona svezica; kauzalna ili uzrona reenica zavi-sna reenica kojom se kazuje uzrok radnje u glavnoj reenici, npr.: Posluaj, ga, jer je pametan. kauzalgija (gr. kausis paljenje, algos bol) med. jaki bolovi u ruci ili nozi. kauzalizam (lat. causa) naglaavanje kauzalnosti, uzrone povezanosti pojava. kauzalitet (lat. causalitas) fil. uzronost, uzrona veza, odnos izmeu uzroka i posledice; princip kauzaliteta glasi: svaka promena mora imati i svoj uzrok. kauzal-neksus (lat. causa uzrok, causalis uzroni, nexus veza) prav. u krivinim delima: uzrona veza izmeu krivine radnje koju je uinio izvrilac i tet-nih posledica koje su usled te radnje nas-

tale; dok se ne utvrdi ta veza, smatra se da ne postoji ni krivina odgovornost. kauzalno-genetian (lat. causa gr. genesis postanak) koji izlae uzroke razvitka, koji poiva na uzrocima razvoja. kauza sine kla non (lat. causa sine qua pop) uzrok bez koga se neto ne bi uopte ni dogodilo, tj. glavni, osnovni uzrok. kauza sui (lat. causa sui) fil. sam sebi uzrok, bezuzroan, apsolutan. kauzativan (nlat. causativus) uzroan, uinski; kauzativni glagoli gram. glagoli koji iskazuju uzrok neke radnje, uzroni, uinski, faktitivni glagoli (npr. deliti, belim je kauzativan znai: inim da neto postane belo prema glagolu bele-ti, belim, koji znai: postajem beo). kauzator (nlat. causator) vinovnik, tvorac. kauza finalis (lat. causa finalis) krajnji uzrok, krajnji cilj, svrhni uzrok. kauza civilne (lat. causa civilis) prav. graanski spor; predmet graanske parnice. nauk (tur. kavuk) okrugla kapa od deblje tkanine oko koje Turci obavijaju almu. kaul (arap. qawl, tur. kavil) re, govor; uslov, ugovor. kauledon (gr. kaulos stabljika) med. popre-an prelom kosti. kaulescentan (lat. caulis stablo zeljastih biljaka) bog. koji utie na stvaranje stabla, koji stvara stablo. kaulikulue (lat. cauliculus) apx. cvetno stablo na glavi korintskih stubova. kauliflorija (gr. kauls stabljika, lat. flos, floris cvet) bog. pojava cvetova na starijim delovima stabla i grana. kaulom (lat. caulis stablo) bot. svaka stablji-ci slina tvorevina na biljci (za razliku od lia, korena i dr.). nauma (gr. kauma vruina, ar) med. jaka vatra, groznina vatra. kaunt (eng. count) u Engleskoj: naziv za grofa" koji nije Englez, za razliku od erla, engleskog grofa. kauper (eng. couper) tehn. aparat za zagrevanje vazduha potrebnog za proizvodnju gvoa u visokoj pei. kaur v. aur. kauri (eng. cowrie) 3007. vrsta afrikog pua Surgea moneta iz fam. Cypraeidae, ija se arena ljutura upotrebljavale kao sredstvo plaanja, umesto novca. kaustika (gr. kaustikos nagrizan, koji nagriza) 1. pl. sredstva za nagrizanje, za najedanje; kaustina sredstva; 2. sposobnost nagrizanja pomou kaustinih sredstava; takoe: nauka o kaustinim kri-vuljama (v. pod kaustian). kausticitet (nlat. causticitas) nagriznost, najednost, mo (ili: svojstvo) nagrizanja (ili: najedanja); fig. zajedljivost, za-griljivost, podsmeljivost. kaustian (gr. kaustiks) nagrizan, najedan, koji nagriza, koji najeda; fig. zajedljiv, zagriljiv, satirian; kaustina kri-

kaustinost

413

kvadrat

vulja (linija) fiz. kriva linija koju obrazuju svetlosni zraci koje je odbila ili prelomila neka kriva povrina; hen. kau-stina soda jedinjenje natrijuma, vodonika i kiseonika (NaHO). kaustinost v. kausticitet. kaustobioliti (gr. kaustikos koji gori, bios ivot, Hthos kamen) sedimenti koji gore (ugalj, bitumen, nafta i dr.). kautela (lat. cautela) prav. mera predostronosti, odredba ugovora kojoj je cilj obezbeenje od mogue tete. kautelarna jurisprudencija deo praktine pravne nauke koji se bavi merama za obezbeenje od mogue tete. kauterizacija (nlat. cauterisatio) med. sagorevanje rane u cilju spreavanja dal>eg procesa, vetake otvaranje rane pomou nagriznih (ili: razjednih) hemijskih sredstava, usijanog metala ili varnica elektrine struje visokog napona. kauterizirati (nlat. cauterisare) med- leiti pomou povrinskog nagrizanja ili sagorevanja tkiva. kauterijum (gr. kauterion) med. sredstvo za nagrizanje, za povrinsko sagorevanje tkiva u cilju leenja; metal pomou koga se vri kauterizacija. kaucija (lat. cautio) jamstvo, jamevina, izvesna suma novca poloena na ime jamstva za nekoga ili za sebe, zaloga; realna kaucija (lat. cautio realis) prav. osiguranje dobara. kaucirati (lat. cautio) poloiti (ili: pola-gati kauciju) (ili: jamevinu). kau (eng. couch postel>a, leaj) moderni krevet sa malim naslonom koji moe da poslui i za sedenje. kauuk (fr. caoutchouc) guma koja se dobiva iz mlenog soka izvesnih tropskih junoamerikih, afrikih i indijskih drveta, naroito od drveta ficus elastica; mnogo se upotrebljava u privatnom ivotu, tehnici i nauci (re uzeta iz jezika brazilskih Indijanaca, cahuchu suze drveta). kafa (arap. qahwa, fr. cafe, eng. coffee, nem. Kaffee) 1. drvo poreklom iz Etiopije, raste u Arabiji, ist. Indiji i ostalim tropskim krajevima Starog i Novog sveta; kotuniav plod toga drveta; poznato i omiljeno pie od toga ploda. kafa 2. trg. vrsta indijskog katuna. kafana (tur. ) v. kavana. kafe (fr. cafe) kafa (roba i pie); kafana; kaferestoran (fr. cafe-restaurant) kafana i gostionica; kafeantan (fr. caf--chantant) kafana u kojoj se prireuju artistike, naroito pevake predstave. kafeizam med. oboljenje koje nastaje od preteranog pijenja kafe. kafeni (arap., qahwa, nlat. caffeinum) lei. v. kofein. kafilerija (nem. Kaffillerie) ustanova u kojoj se unitavaju leine uvijenih i uginu-

lih ivotinja, strvodernica (nemaki izraz iz HUP v.). kaftan (pere., tur. kaftan) duga gornja haljina, muka i enska, obino od plave ohe; kod Turaka: poasna duga gornja haljina koju su sultani iz poasti davali stranim podanicima; kod Rusa: dugaak kaput (narodna nonja). kahal (hebr.) v. kagal. kaheksija (gr. kachexfa ravo stanje tela, zdravlja, kakos rav, hexis stanje, svojstvo) ned. slabo stanje zdravlja, rav izgled, oronulost, kao posledica tekih hroni-nih optih bolesti (sifilisa, tuberkuloze, raka i dr.); kahektika. kahektika (gr. kakds, hexis) med. v. kaheksija. kahektian (gr. kakos, hcxis) med. slab, tuberkulozan, ispijen boleu. kaciga (lat. cassis) vrsta lema. kacik (i. cacique) haitska re kojom se naziva poglavica divljih indijanskih plemena u Srednjoj Americi, Meksiku i Gvatemali; oni su i danas predsednici indijanskih optina. kama (ital. caccia lov) muz. lovaka muzika sa rogovima. kaak (tur. kapak) l. begunac, odmetnik; 2. prokrijumarena roba. kaamak (tur. kacamak) vrsta jela od kukuruznog brana, mamaljuga, ganjci, pura; palenta. kakavalj (ital. caciocavallo) vrsta prevre-log presovanog sira, spravljenog obino od ovjeg mleka. kaket (fr. casquette, ital. caschetto) kapa sa titom; oficirska kapa. kaika (tur. kasik) lica, oica. kairati (fr. cacher) kod knjigovezaca: obaviti hartijom, prevui hartijom; prile-piti, staviti na platno, npr. geografsku kartu; kriti, prikrivati, preutati, zatajiti. kakavalj v. kakavalj. kamir (sskr. kacmira, fr. cachemir) vrsta fine i mekane tkanine koja se izrauje od kostreti kamirskih koza. katel (lat. castellum) v. kastel. katelan v. kastelan. katigovati (lat. castigare) v. kastigirati. k&adar (lat. quadra) 1. /tom. prav kvadratni ili pravougaoni paralelepiped; arh. pravilno otesan etvorougli zidarski kamen. kvadar (ital. quadro) 2. slika, slikarski rad etvrtastog oblika. kvadernarija (ital. quadernario) post. strofa sa etiri stiha jednog soneta. kvadragezima (lat. quadragesima) kod katolika: etrdeseti dan pre Uskrsa, prvi dan uskrnjeg posta. kvadragezimale (nlat. quadragesimale) kod katolika: etrdesetodnevni post, uskr-nji post. kvadrant (lat. quadrans) etvrti deo jedne celine, etvrtina kruga; astr., brod. sprava

kvadrati elektrometar

414

kvadrupedi

za merenje visine planeta, sluila za odreivanje poloaja broda (etvrtina kruga podeljena na stepene); voj. instrumenat za upravljanje topova; sprava za merenje uglova, uglomer. kvadrati elektrometar fiz. veoma osetljiv instrument za merenje elektrinog tovara (ili: elektrinog naboja, optereenja). kvadrat (lat. quadratum) mat. etvorougaonik sa jednakim stranama i uglovima; kvadrati metar povrina od l m duine i l m irine; alt. drugi stepen (druga potencija). kvadrati (lat. quadratum) pl. tip. vei delovi sloga, dugi 24, 36 i 48 tipografskih taaka (punktova). kvadratne jednaina mat. jednaina drugog stepena (kod koje nepoznata veliina stoji na drugoj potenciji). kvadrati (lat. quadratus) etvorouglast, etvrtast; mat. kvadrati broj druga potencija, tj. proizvod koji se dobija kad se jedan broj pomnoi samim sobom; kvadrat-ni koren broj koji je osnova" jednog kvadratnog broja, npr. 5 je kvadratni koren od 25 (V/25 = 5); kvadratni metar v. pod kvadrat; min. kvadratni kristalni sistem v. tetragonalni kristalni sistem. kvadratura (lat. quadratura) 1. mat. izna-laenje jedne povrine jednake sa nekom danom povrinom, naroito iznalaenje kvadrata jednakog po povrini sa jednom danom povrinom, kao u uvenom problemu koji se zove kvadratura kruga, tj. pretvaranje kruga u kvadrat s jednakom povrinom pomou estara i lenjira; fig. traiti kvadraturu kruga traiti neto nemogue, poto je broj ut" (pi) transcen-dentan broj; 2. astr. odnosni (relativan) poloaj dvaju nebeskih tela kada je njihova razlika duine 90. kvadrivalvan (lat. quattuor etiri, valva krilo vrata, valvulae mahune, ljuske) bog. koji ima etiri mahune, etvoromahunast; zool. koji ima etiri ljuture. kvadrivalentan (nlat. quadrivalens) hen. etvorovredan, koji je (tj. jedan atom nekog elementa) vezan sa etiri atoma vodoni-ka, etvorovalentan; up., valencija. kvadrivaskularan (lat. quattuor etiri, vasculum sudi) bog. koji ima etiri aice (ake) etvorodomni. kvadrivijum (lat. quadrivium, quattuor, via put) mesto gde se sastaju etiri puta, raskrsnice; u srednjem veku: etiri dela matematike: aritmetike, geometrija, astronomija i muzika, koje su stari, pored trivijuma (gramatike, retorike i dija-lektike), pod imenom sedam slobodnih nauka", smatrali glavnim predmetima vieg kolskog obrazovanja. kvadrita (lat. quadriga, quattuor, jugum zaprega) zaprega od 4 konja; dvokolice sa 4 konja (u starom veku upotrebljavate naroito pri utakmicama, trijumfima i sl.);

um. plastino prikazivanje ovakvih kola; med. unakrsni zavoj. kvadrienalan (lat. quadriennalis) koji ima etiri godine, etvorogodinji. kvadrienijum (lat. quadriennium) etvorole-e, vreme od etiri godine. kvadrilijun v. kvadrilion. kvadrilion (nlat. quadrillio) milion tri-liona: jedinica sa dopisane 24 nule, tj. 1024 (u SFRJ, SSSR, Engleskoj, Nemakoj), ili jedinica sa dopisanih 15 nula, 1015 (u SAD, Francuskoj). kvadrimani (lat. quadrimani) pl. zool. v. kvadrumani. kvadrinom (lat. quattuor etiri, nomen ime) mat. veliina koja se sastoji od etiri lana, etvorolan izraz, etvoroimena koliina. kvadrinoman (lat. quattuor, nomen) mat. koji ima etiri lana, etvorolan, etvoro-imen (izraz). kvadripartirati (lat. quadripartire) deliti sa 4, podeliti na etiri dela. kvadripartiran (lat. quadripartitus) podeljen na etiri dela, etvorostruk. kvadriparticija (lat. quadripartitio) deljenje na etiri dela, etvrtanje. kvadrirati (lat. quadrare) napraviti etvorouglastim; mat. iznai povrinu jednaku sa nekom danom povrinom, iznai kvadrat jednak po povrini sa jednom danom povrinom; broj (ili; izraz) podii na drugi stepen, tj. pomnoiti ga sa samim sobom; napraviti na spoljanjem zidu takve useke da izgleda kao da je sastavljen od etvrtastog kamenja; fig. slagati se, sloiti se, biti prilagoen. kvadrirema (lat. quadriremis) laa sa etiri reda vesala (veslakih klupa). kvadrisekcnja (lat. quattuor etiri, secare sei, nlat. quadrisectio) deljenje na etiri dela, rasecanje na etvoro, etvrtanje. kvadrisilabum (lat. quattuor, gr. syllabos slog) etvoroslona re; pr. kvadrisila-bian. kvadrifilan (lat. quattuor, gr. phyllon list) bot. etvorolist, sa etiri lista. kvadrifloran (nl. quadrifloris) bog. sa etiri cveta, etvorocvetni. kvadrifolij(um) (nlat. quadrifolium) bot. etvorolist, sa etiri lista; pr. kvadrifloran. kvadrifilan (lat. quattuor, gr. phyllon rooblian, koji ima etiri oblika. kvadricikl (nlat. quadri-cyclus) velosiped na etiri toka; up. bicikl. kvadro (ital. quadro) muz. komad za etiri glasa ili instrumenta (kvartet); arh, ploa (kocka) u podnoju spomenika. kvadrumani (lat. quadrumani) pl. zool. sisari sa etiri ruke, tj. majmuni. kvadrupedi (lat. quadrupedes) pl. zool. etvoronoci, etverononi sisari.

kvadruplika

415
neku stvar pod uslovom da jednom stvar iste vrste i vrednosti dade u naknadu za nju. kvale (lat. qualis kakav, quale kakvo) svojstvo, osobina, kakvoa. kvalitativav (nlat. qualitativus) kakvoni, osobinski, koji se odnosi na osobinu, kakvou, vrednost neke stvari; kvalita-tivna razlika razlika usled pripadnosti dvama rodovima, razlika po kakvoi (supr. kvantitativna razlika); hen. v. analize. kvalitet (lat. qualitas) kakvoa, svojstvo, osobina; vrlina, vrednost, dobrota, dobra osobina; log. kvalitet suda svojstvo suda s obzirom na potvrivanje i odricanje predikata (afirmativni potvrdim i nega-tivni odreni); psih. kvalitet oseaja ono glavno svojstvo jednog oseaja koje ga ini onim to je. kvalitetni (lat. qualitas kakvoa) koji je dobre kakvoe, koji je od vrednosti. kvalifikativan (nlat. qualificativus) odre-dan, koji blie odreuje, koji pridaje ili odreuje osobinu, svojstvo. kvalifikator (nlat. qualificator) prav. izve-stilac, odredilac jednog krivinog dela prema krivinom zakonu, referent, tui-lac (u krivinim delima). kvalifikacija (lat. qualificatio) odreivanje kakvoe ili svojstva, pridavanje (ili: davanje) imena emu; vrednost, sposobnost, upotrebljivost; prav. pravni osnov tube, tj. zakonski naziv jednog krivinog dela koje je predmet tube, zajedno sa izvoenjem krivinog zakona, koji se, po predlogu tuioca, ima da primeni; kvali-fikacije pl. sposobnosti neije za to, naroito s obzirom na svedoanstva o svrenim kolama, osposobljena, osposo-bljenost. kvalifikovan (nlat. qualificatus) sposoban (ili: dorastao) za neki posao, osposobljen, struno spreman. kvalifikovati (nlat. qualificare) odrediti (ili: odreivati, pridavati, pripisati, pripisivati, pridati) izvesne osobine, kakvou nekome ili neemu, utvrditi neemu vrednost, priznati sposobnost za neto; kvalifikovati se pokazati se sposobnim (ili: vrednim, doraslim) za neki posao, osposobiti se. kvalificiran v. kvalifikovan. kvalificirati v. kvalifikovati. kvalunkvizam (ital. uomo qualunque obian, mali ovek) pol. politiki pokret u Italiji posle drugog svetskog rata, osnovan od bivih faista. kvalunkvist(a) pristalica kvaluikvizma. kvant (lat. quantum koliko) koliina iji se iznos ne odreuje potpuno; fiz. najmanja koliina energije; teorija kvanta uenje novije fizike po kome energija nije bezgranino deljiva, tj. i energija je diskretna kao i materija (Plank).

kvadruplika (lat. quadruplum) prav. etvrti spis ili trei odbrambeni spis optuenoga, odgovor na tripliku. kvadrurati (lat. quadruplare) uetvorostruiti, uetvorostruavati, uetvoro-gubiti, uetvorogubljavati, izraditi u etiri primerna. kvadruplicirati (lat. quadruplicare) v. kvadruplirati; prav. predati sudu kvadru-pliku. kvadruplum (lat. quadruplum) ono to je etvorostruko, etvorogubo, u etiri primerna. kvadiling (hol. quadschilling) holandski srebrni novac. kvazar (Quasar od eng. quasi stellar radio source tj. tobonji zvezdani izvor) do sada najudaljeniji uoeni kosmiki objekti (i do 12 milijardi svetlosnih godina) izvanrednog sjaja, neuporedive gustine i energije, ije poreklo i struktura jo nisu dovoljno nauio objanjeni. kvazi (lat. quasi) kao, kao da, gotovo, skoro, donekle, otprilike; muz. kao, skoro; u sastavljenim reima (sloenicama) obino u znaenju: tobonji, vajni, polu-, nadri-, npr. kvazi-naunik, kvazi-umetnik itd. kvazi-afinitet (lat. quasi affinitas) prav. odnos slian rodbinskom odnosu. kvazi-dezercija (lat. quasi desertio) prav. postupak jednog suprunika koji je slian naputanju brane zajednice, nevrenje brane dunosti. kvazi-delikt (lat. quasi delictum) prav. delo ili radnja koja se granii sa prestupom i koja se, u svojim privatnopravnim dej-stvima, tretira kao prestup; neizmeran prestup, prestup bez predumiljaja. kvazi-dominij(um) (lat. quasi dominium) prav. prividna svojina, koja se prethodno tretira kao svojina. kvazi-kontrakt (lat. quasi contractus) prav. prividan ugovor; pravni odnos koji se tretira i smatra kao ugovor poto ne postoji pravi ugovor, preutan ugovor. kvazi legitimitet (nlat. quasi legitimitas) prav. prividna (ili: tobonja) zakonitost. Kvazimodo (lat. Quasimodo) grbavi zvonar Bogorodiine crkve u Parizu, glavni junak romana Viktora Igoa: Bogorodiina crkva u Parizu"; fig. nakaza, rugoba. kvazimodogeniti (lat. quasi modo geniti) pl. kao da su tek roeni", prva nedelja posle Uskrsa, bela nedelja" (zato to su tada, u staro hrianske vreme, krteni poslednji put nosili svoje bele haljine). kvazi-posesija (lat. quasi-possessio) prav. nestvarno posedovanje, posedovanje netelesnih stvari, ije se stvarno posedovanje u pravom smislu ne moe zamisliti. kvazi-tradicija (lat. quasi traditio) prav. radnja koja zamenjuje radnju formalne predaje. kvazi-uzusfruktus (lat. quasi ususfructus) prav. pravo koje se daje nekome da uiva

416
kvanta (lat. quantum koliko, koliina, veliina, quanta) pl. od kvantum; kvanta diskreta (lat. quanta discreta) prekidne, neprodune veliine; kvanta kontinua (lat. quanta continua) neprekidne veliine, produne veliine; v. kvant. kvanta (lat. quantum koliko, koliina) prodavac i kupac naveliko. kvantitativa (nlat. quantitativa sc. nomina) pl. gram. imenice koje oznauju koliinu. kvantitativan (nlat. quantitativus) koliin-ski, veliinski, s obzirom na koliinu, na veliinu, na kvantitet; kvantitativna razlika koliinska ili veliinska razlika, razlika po koliini, po veliini a ne po pripadnosti dvama rodovima; hen. v. analiza; supr. kvalitativan. kvantitet (lat. quantitas) koliina, mnoina, veliina; broj, brojna odreenost; gram. duina i kratkoa slogova, koliina sloga; muz. mera vremena, mera tona; log. kvantitet suda odreenost jednog suda prema obimu subjekta (univerzalni opti, partikularni delimini, singularni pojedinani). kvantitetski (lat. quantitas koliina) gram. koliinski, koji se tie koliine, npr. kvantitetske promene. kvantitirati (lat. quantitas) etr. slogove u stihu meriti i graditi po kvantitetu, tj. s obzirom na duinu i kratkou a ne po naglasku. kvantifikacija (nlat. quantificatio) ukoliinjavanje; log. izjednaavanje, poklapanje; kvantifikacija predika ga izjednaavanje predikata sa subjektom po obimu, tj. odreivanje veliine obima predikata prema veliini obima subjekta. kvantifikovati log. po obimu izjednai sa subjektom. kvantum (lat. quantum) koliina, odreen udeo, mera, iznos, zbir, broj, mnoina, veliina (pl. kvanta); fiz. energijski atom, elemenat energije; up. elektrini elementarni kvantum. kvarat (lat. quartarius) etvrti deo, etvrtina neke mere; up. kvart. kvargl (nem. Quargel) specijalna vrsta sira. kvark (eng. quark) jedna od tri hopotetine estice (i njihove odgovarajue antiesti-ce antikvarkovi) iz kojih se, kako se pretpostavlja, sastoje sve poznate elementarne estice. Zbog nedostataka ove teorije, u poslednje vreme ine se pokuaji dopune sa jo nekoliko estica tipa kvark (hipoteze broja, hipoteze arma, Han-Nambu model). kvart (lat. quartum) etvrt, etvrtina; tip. format hartije u veliini etvrtine jednog tabaka; mera za tenosti i sito u nekim zemljama; gradska etvrt, rejon; in kvarto (lat. in quarto) u kvartu, tj. u veliini V 4 tabaka (knjiga). kvarta (lat. quarta) etvrti razred jedne kole; muz. etvrti ton po redu poev od

kvarc-lampa

osnovnog tona, kvarta izvri 4/ 3 puta toliko treptaja u sekundi koliko izvri osnovni ton; trea ica na violini (a); ma. etvrti nain zadavanja udarca; u igri karata: 4 karte iste boje koje dolaze jedna za drugom. kvartal (nlat. quartale) etvrtina godine, tromeseje, tromeseni period ili ras-hod; kvartalni asopis tromesenik, asopis koji izlazi svaka tri meseca. kvartana (lat. quartana sc. febris groznica) groznica koja dolazi svaka 4 dana, etvorodnevka. kvartar (nlat. quartarius) kol. najmlai slo-jevi Zemljine kore (diluvijum i aluvijum), sa prvim tragovima oveka. kvartarni (nlat. quartarius) etvrti po redu, koji zauzima etvrto mesto u nekom redu ili nizu, npr. kvartarni period, geol. v. kvartar. kvartacija (nlat. quartatio) razluivanje zlata od srebra pomou alitrene kiseline, ako je srazmera izmeu oba metala 1:3; up. kvartirati 2. kvarter (eng. quarter) engleska (290,951) i amerika (242,10 1) mera za zapreminu suvih materija. kvarteroni (p. cuarteron) pl. potomci jednog Evropljanina i jedne terceronke, ili terceronca i Evropljanke. kvartet (ital. quartetto) muz. kompozicija za etiri instrumenta, ili etiri glasa; kvadro. kvartetino (ital. quartettino) muz. mali muziki komad za etiri glasa. kvartir (fr. quartier, nem. Quartier) stan, sklonite, konak; voj. logor, logorite, bkb, vojniki stan van kasarne. kvartirati (fr. quartier, nem. quartieren) 1. smestiti (ili: smetati) vojnike u logor, kasarnu, uokoliti, ulogoriti; stanovati. kvartirati (lat. quartus etvrti, nlat. quartare) 2. zlato i srebro otopiti u sra-zmeri 1:3, pa ih onda, putem kvartacije, razluiti. kvartir-majster (nem. Quartier-meister) voj. onaj koji se stara o stanovanju vojnika, stanar, konaar; mor. pomonik krmara, nadzornik brodskih straa, mornarski kaplar. kvarto (ital., p. quarto) etvrti deo neega, etvrtina. kvartus (lat. quartus) etvrti. kvarc (nem. Quarz) min. belutak, kremen, vrsta kamena velike tvrdoe, u vodi i kiselinama gotovo nerastvoran, po hemijskom sastavu silicijeva kiselina bez vode; na 1720 S postaje tean i tada se od njega izrauju predmeti za hemijske, fizike i medicinske laboratorije. kvarcit (nem. Quarz) kol. obian kvarc, stena od kvarca. kvarc-lampa med. kremena svetiljka", lampa kod koje elektrina struja prolazi kroz ivinu paru, ima veoma jaku svetlost i

kvarcovanje

417

kvescionirati

zrai ultravioletne (nadljubiaste) zrake; staklo u ovoj lampi je od kvarca. kvarcovanje (nem. Quarz) ned. zraenje ultravioletnim, nadljubiastim, zracima pomou kvarc-lampe radi predohrane i spreavanja irenja izvesnih bolesti. kvas (rus. kvas) nakiselo, osveavajue bezalkoholno pie u Rusiji, spravlja se previranjem slada, raenog brana i vode. kvasija (nlat. quassia amara) bog. jedna surinamska biljka sa gorkim korenom i gorkom korom; upotrebljava se za pojaavanje prohteva za jelom i okrepljenje uopte (nazvana po nekom crncu Koasiju). kvasin (nlat. quassia) hen. alkaloid, glavni sastojak kvasije; upotrebljava se za klistiranje i kao sredstvo protiv glista pozderua. kvastna (nem. Quaste) kita, rojta, peca; jastui za puderisanje. kvaterna (lat. quarterni po etiri; etiri odjednom, nlat. quaterna) dobitak na etiri broja uzeta i zvuena (kod tombole ili lutrije). kvaternar (lat. quaternarius koji se sastoji od po etiri) poet. etvorostopni stih; v. dimetar. kvaternaran (lat. quaternarius koji se sastoji od po etiri) etvorostruk, od etiri dela; kvaternarni slojeva kol. etvrti i poslednji slojevi u obrazovanju Zemljine kore. kvaternio (nlat. quaternio) etvrtina, mnotvo od etiri, celina koja se sastoji od etiri dela; naroito u starim rukopisima i knjigama; jedan sloj od etiri dvostruka lista koji su umetnuti jedni u druge; pl. kvaternioni. kvaternion (lat. quaterni po etiri, nlat. quaternio) 1. skupina etiri lica ili etiri stvari; 2. kat. kolinik dva vekto-ra, ili operater koji menja jedan vektor u drugi, tako nazvan zbog zavisnosti od etiri geometrijska elementa; pl. kvaternioni onaj oblik rauna vektora u kojem se upotrebljava ovaj operater. kvaternio terminorum (lat. quaternio Terminorum) log. etvrtina pojmova, etiri pojma, pogreka u zakljuivanju koja nastaje usled dvosmislenosti jednoga od tri pojma (gornji, srednji i donji pojam) u zakljuku, silogizmu, koji u ovom sluaju ima, mesto tri, etiri lana. kvaternitet (nlat. quaternitas) etvornost, etvorostrukost. ' kvaterno (ital. quaderna) etiri broja na jedno] istoj vodoravnoj liniji (u tomboli). kvatriduum (lat. quatriduum) vreme od etiri dana, etvorodnevni rok. kvatricinij(um) (nlat. quatricinium) muz. muziki komad za etiri roga ili etiri trube.

kvatro (ital. quattro, lat. quattuor etiri) a kvatro ili a kvatro voi (ital. a quattro voci) muz. za etiri glasa (muziki komad). kvatroentisti (ital. quattrocento etiri stotine) pl. italijanski pisci i umetnici! iz XV veka, tj. u poetku renesanse. kvatroento (ital. quattrocento etiri stotine) talijanski naziv za XV vek, naroito s obziro! na knjievnost i umetnost toga vremena. kvezitor (lat. quaesitor trailac) prav. istrani sudija. kvezitum (lat. quaesitum) ono to se trai, traeno. kveker (nem. Quacke mamac za ivotinje) u izrazu: udariti nekome kveker: podvaliti, nasamariti (nekoga). kvekeri (eng. quakers) pl. oni koji drhte, drhtavin (nazvani po tome to dru kad padnu u verski zanos), religijska hrianska sekta u Engleskoj i Americi koja nema ni svetenika, ni crkvenih obreda, ni tajni; oni ne priznaju zakletvu, vojsku (rat), zadovoljstva, prazne formalnosti itd., sve ljude oslovljava ju sa ti", ni pred kim ne skidaju kapu, a same sebe nazivaju drutvom prijatelja"; osniva sekte je eng. obuar Dord Foks 1652. god. u Engleskoj, a B. Pen je preneo u Sev. Ameriku 1682. godine. kverela nulitatis (lat. querela nullitatis) prav. nitavna alba, tuba zbog nita-vosti kojoj je cilj da, i posle formalne pravosnanosti, ukloni dva najtea razloga nitavosti; uee iskljuenog sudije pri donoenju pobijenog reenja i nedostatak stranakog zastupanja. kverulant (nlat. querulans) tuibaba, onaj koji pati od toga da stalno tuaka; prav. predavalac tube sudu. kverulancija (lat. querulus) bolesna sklonost tuakanju i parnienju. kverulat (nlat. querulatus) prav. lice protiv koga se podnosi tuba, tueni. kverulirati (lat. querulus, nlat. querulare) tuakati, podnositi tubu bez naroito opravdanih razloga. kvestor (lat. quaestor) 1. visok finansijski slubenik kod starih Rimljana, dravni blagajnik kome je bila dunost da skuplja dravne prihode; 2. na nekim univerzite-tima: skuplja, naplaivalac honorara za profesorska predavanja; 3. u nekim dravama: upravnik policije. kvestura (lat. quaestura) zvanje i sluba kvestora. kvescio (lat. questio) pitanje, sporno pitanje; nauio pitanje; nauio ispitivanje; zadatak, istraga, sporna taka; muno pitanje, muka, muenje. kvescio jurne (lat. quaestio juri) prav. pravio pitanje, pitanje koje spada u oblast prava. kvescionirati (lat. quaestio) prav. pitati, istraivati, ispitivati, muiti ili do-saivati pitanjima.

27 Leksikon

kvescio fakti

418

Kvirinal

kvescio fakti (lat. quaestio facti) prav. ispitivanje (ili: pitanje) o stvarnom, inje-ninom (za razliku od ispitivanja pravnog naela). kvecal (sa actekog) 1. ptica iz Srednje Amerike, neobino lepa, crveno-zelene boje; smatra se simbolom slobode i nalazi se u grbu Republike Gvatemale; 2. novana jedinica Gvatemale, deli se na 100 centa-vosa. kvecalkoatl (acteki) pernata zmija. kviditet (nlat. quidditas, od lat. quid to, ta) fil. bitnost, sutina stvari. kvid pro kvo (lat. quid pro quo) jedno mesto drugog, brkanje, nesporazum, zamena u pojmu, osobi ili imenu. kviz (eng. quiz) ispit; ispitivanje neijeg znanja postavljanjem zadataka, priredba s takmienjem u znanju i vetini iz razliitih oblasti. kvijer (lat. corium ivotinjska koa, fr. cuir) pergament; dokument na njemu. cvijeta non movere (lat. quieta pop movere) ono to miruje ne treba dirati (po Platonu), opomena vladama da ne preteru-ju u donoenju reformi. kvijetiv (lat. quies mir) fil. saznanje prave sutine stvari koje vodi ka umirivanju volje za ivotom, ka odricanju te volje u razoaranju, rezignaciji (up. pesimizam). kvijetizam (lat. quies, gen. quietis mir) 1. fil. tenja odvraanju od ivotnog nemira i elja za to pasivnijim i bezoseajnijim stavom u ivotu, za kontemplativnim udu-bljivanjem u boanstvo; 2. uenje jedne hrianske sekte, osnovane u XVH v. u paniji, koje se sastoji u sticanju unutarnjeg mira putem potpunog udubljivanja i predavanja due bogu; up. kvijetisti. kvijetisti (lat. quies) pl. pristalice filozofskog ili religioznog kvijetizma. kvijeto (ital. quieto) muz. mirno, spokojno. kvinar (lat. quinarius koji sadri pet) metr. stih od pet stopa. kvinaran (lat. quinarius) koji se sastoji od pet, deljiv sa pet, petostruk; kome je osnova pet. kvindekagoi (lat. quindecim petnaest, gr. gonia ugao) kom. petnaestougaonik. kvinkvagezima (lat. quinquagesima) sedma nedelja, odnosno pedeseti dan pre Uskrsa (kod katolika), koji obino zovu i esto-mihi. kvinkvenal (lat. quinquennalis petogodi-nji) trg. petogodinji poek plaanja; up. moratorijum. kvinkvenalan (lat. quinguennalis) koji traje pet godina, koji biva svake pete godine, petogodinji. kvinkvenijum (lat. quinquennium) vreme od pet godina, petogodite, petogoe, peto-lee. kvinkverema (lat. quinqueremis) laa sa pet reda vesala, ili sa pet veslakih klupa.

kvinkvercij(um) (lat. quinquertium petoboj) petostruka borba, pet vrsta berbenih vebi kod starih Grka i Rimljana: skakanje, bacanje diskrsa, hitanje koplja, tranje i rvanje; kod Grka: pentatlon. kvinkvecentisti (nlat. quinquecentisti, ital. cinquecentisti) v. inkveentisti. kvinkvilion (lat. quinque pet) milion kvadriliona, tj. 1030. kvins-metal (eng. queens-metal) metalna sme-sa od cinka, olova, antimona i bizmuta. kvint (lat. quintus peti) v. kvinta. kvinta (lat. quinta) peti razred jedne kole; muz. alt-violina; E ica na violini; peti ton od osnovnog tona koji u sekundi izvri 3/2 puta toliko treptaja koliko izvri osnovni ton (zvana jo dominanta); ma. peti nain zadavanja udarca; u piketu: peta po redu karta iste boje. kvintal (p. quintal, fr. quintal) pedeset kilograma; metarski kvintal sto kilograma. kvintana (lat. quintana) med. petodnevka, groznica koja dolazi svakog petog dana. kvinternio (nlat. quinternio) letina, mnotvo od pet, celina sastavljena od pet delova; u starim rukopisima i knjigama: sloj od pet dvostrukih listova koji su u metnu ti jedni u druge; pl. kvinternkoni. kvintesenca (lat. quinta essentia peta sutina) fil. prvobitno: eter, koji je Ari-stotel dodao, kao peti uz etiri elementa (vatru, vodu, vazduh, zemlju), ali koji vai, zbog svoje finoe, kao prvi, naj-glavniji elemenat; fig. ono to je najfinije i najistije u neemu, sutina, sr, jezgro, skup onoga to je najbolje, najbitnije, ekstrakt; hem. najfiniji deo; alhem. glavna materija za pretvaranje metala; kvintesencija. kvintesencija (lat. quinta essentia) v. kvintesenca. kvintesenciran (lat. quinta essentia) pr hem. koji je pretvoren u ekstrakt, iz koga je izvaen ekstrakt. kvintet (ital. quintetto) muziki komad za pet glasova ili pet instrumenata. kvintilijun v. kvintilion. kvintilion (lat. quintus peti) broj 1018 (u Francuskoj i SAD) ili broj 1030 (u Engleskoj i Nemakoj). kvintirati (fr. quinter) muz. svirati u kvin-tama; igosati metal, naroito zlato i srebro. kvintola (lat. quintus peti) muz. tonska figura od pet nota koje, izvedene povezano, dobivaju vrednost etiri takve note. kvintuplika (nlat. quintuplum petostruko, petogubo) prav. peti protivodgovor, peti utuk. kvintuplum (nlat. quintuplum) petostruko, petogubo, petostruka koliina. Kvirinal (lat. Quirinalis sc. collis breuljak) jedan od sedam breuljaka u Rimu, na kojem se, od 1870, nalazio kraljev dvor;

kvisling

419

kelnska voda

otuda nekada fig. italijanska vlada (up. Vatikan). kvisling onaj koji je u slubi tuina, a protiv oseanja i interesa svoga naroda (po norvekom politiaru Vidkunu Kvi-sliigu, koji je, u drugom svetskom ratu, stupio u slubu okupatora Nemaca i bio, u to vreme, predsednik norveke ,,kvi-slinke" vlade). Kvislinzima su u to vreme smatrani: Haha u ekoj, Paveli u Hrvatskoj, Rupniku Sloveniji, Nediu Srbiji, Peten u Francuskoj, Degrel u Belgiji, Tuka u Slovakoj, Antonesku u Rumuniji i dr. kvit (fr. quitte, lat. quietus) gotov, svren; izmiren, slobodan, razreen obaveze, razduen. kvita (fr. quittance) priznanica, namira. kvitancija (fr. quittance) v. kvita. kvitirati (fr. quitter) osloboditi, razreiti, razreavati; osloboditi se obaveze, razduiti se; potvrditi prijem novca (priznanicom); ostaviti, napustiti (posao, slubu); razii se, raskrstiti s kim ili s im. Kvo vadis? (lat. Quo vadi, Domine?) Kuda ide, Gospode? pitanje koje je, po hrianskom predanju, apostol Petar, beei iz Rima, uputio Isusu susrevi ga na izlasku iz grada. Isus mu je odgovorio da se umesto njega vraa u Rim 1 bude ponovo razapet, to da je Petra postieno! nateralo da se vrati u Rim, gde je doiveo mueni-ku smrt. kvod erat demonstrandum (lat. quod erat demonstrandum, skraeno q. e. d.) to je bilo za dokazivanje, to je trebalo da se dokae. kvorum (lat. quorum kojih) predvien minimalni broj lanova jedne organizacije ije je prisustvo na sednici potrebno da bi se poslovi mogli obavljati; u parlamentu: potreban broj lanova (poslanika) za punovano reavanje. kvota (lat. quota sc. pars koliki deo) deo koji pri nekoj deobi, pripada pojedincu, srazmeran deo, pripadajui deo, udeo; po-reski iznos; pro kvota (lat. pro quota) prema udelu, srazmerno. kvotacija (nlat. quotatio) obraunavanje i podela kvote, udela; kvotizacija. kvotidijana (nlat. quotidiana) med. svakodnevka, svakodnevna groznica. kvotidijanus tipus (lat. quotidianus typus) med. svakodnevni povraaj neke bolesti. kvotizacija (nlat. quotisatio) v. kvotacija. kvotizirati (lat. quota sc. pars koliki deo) srazmerno deliti (ili: podeliti), utvri-vati (ili: utvrditi, odrediti) kvotu: fi-nansijskim zakonom utvrditi, u parlamentu, visinu poreza koji se ima pokupiti u svakoj budetskoj periodi, prema dravnim finansijskim potrebama.

kvotirati (lat. quota sc. pars) prav. podeliti na srazmerne delove, obeleiti brojevima spise koji se tiu jedne parnice. kvo titule (lat. quo titulo) na osnovu ega? s kojim pravom? kvouskve tandem (lat. Quousque tandem Catilina, abutere patientia nostra?) ta dokle e!" izraz kojim se iskazuje nestrpljenje (prema poetnim reima Ciceronovog prvog govora protiv Katiline). kvocijent (lat. quotiens koliko puta) mat. kolinik, broj koji kazuje koliko se puta jedan broj sadri u nekom drugom broju. ke (fr. queue, lat. cauda rep) red, povorka lica koja ekaju na red (npr. na ulazu u poz. blagajnu i sl.); ograen prostor pred blagajnom, da bi se izbegla guva; bili-jarski tap, tak; muz. drka na violini, inik, hordar. keb (eng. cab) najamna jednoprena koija u Engleskoj. kebl (eng. cable) mera za konac u Sev. Americi, = oko 220 t. kegl (nem. Kegel) kupa, un; nian (na ku glani). kediv (pere. liidiw) titula biveg egipatskog vicekralja; vladalac, knez, velianstvo. kej (fr. quai, eng. quay) zid pored rene ili morske obale, ozidana obala; mesto u pristanitu za utovar i istovar robe; ulica pored obale, put izmeu vode i kua; elezniki peron. kejaa (fr. quaiage) trg. dabina za utovar i istovar robe; up. kej. keko (eng. cake, cakes) pl. engleski dvopek, sitni suvi kolaii koji se naroito jedu uz aj. kelvin (skra. K) fiz. jedinica za merenje temperature u Meunarodnom sistemu jedinica (po engleskom fiziaru V. Kelvi-nu, 18241907). keleraba (nem. Kohlrabi, dijal. Kehlerabe) vot. dvogodinja zeljasta biljka, iji se ko-renstablo jede. keler-menica (nem. Keller-Wechsel) trg. lana menica, na kojoj su potpisi trasanta, akceptanta i indosanta izmiljeni, poto to lice ne postoji, a samo je potpis poslednjeg indosanta istinit, i on nema namere da se izvue iz obaveze, nego samo da doe za neko vreme do novca; fingirana menica, proforma-menica. kelimei ehadet (arap.) dve glavne osnove islamske vere, islamsko vjeruju": verovanje u jedinstvo boje i poslanstvo Muhamedovo. kelner (lat. cellarius podrumar, nem. Kellner) kafanski momak koji slui goste jelima i piima, konobar. kelnera] (nem. Kellnerei) pregraen prostor u krmama i gostionicama u kome stoje ae, boce, pie i dr. kelnska voda (nem. Kolnisches Wasser) v. kolonjska voda.

27*

kelologija

420

keratomi

kelologija (gr. kele kila, prosutost, logia) med. nauka o kili, nauka o prosutosti. kelotom (gr. kele, tome seenje, rezanje) hir. no. kojim se vri operacija kile. kelotomija (gr. kele, tome) hir. operacija kile. Kelti (gr. Keltoi, lat. Celtae) pl. staro indoevropsko pleme u zap. Evropi (naroito u Galiji, paniji i Britaniji) koje se, veim delom, izmealo sa Germanima. keltolog naunik koji prouava istoriju, jezik i kulturu Kelta. kemalizam politike, ekonomske, socijalne i kulturne reforme Kemala Ataturka, voe turskog naroda i obnovitelja turske drave, koji je za neto vie od 10 godina, od Turske, nekadanjeg bolesnika na Bosforu" i sinonima zaostalosti i zaparloenosti, napravio modernu dravu. kemalisti pristalice nekadanjeg predsednika Turske Republike Mustafe Kemala Ataturka; up. kemalizam. kemp (eng.) v. kamp. kemping v. kamping. keiangija (gr. kenos prazan, angos sud) med. praznoa krvnih sudova, malokrvnost. kengur(u) (domorodaki gangaruh, eng. kangaroo) zool. vrsta velikog biljojedog australijskog torbara, sa dugim repom, dugim i snanim zadnjim nogama, koje mu slue za skakanje i odbranu, i sa kratkim, slabim prednjim nogama; meso mu se jede, a krzno je vaan trg. artikl. kendo (jan. ken ma, do nain, vetina) sp. stara japanska vetina borenja maem; od XIX v. sportska disciplina; borci nose zatitnu opremu, a bore se bambusovim tapovima. kenesteza (gr. koinos zajedniki, opti, aisthesis oseaj, oseanje) psih. opti oseaj postojanja koji potie od ukupnosti telesnih utisaka; ivotni oseaj. kenobij(um) (gr. koinobion, koinos zajedniki, opti, bios ivot) manastir. kenobit (gr. koinos, bioo ivim) optei-telj, onaj koji ivi u manastiru, kaluer; fig. usamljenik, isposnik. kenogeneza (gr. kenos prazan, genesis postanak) zool. odstupanje od palingeneze u ontogenetskom razvitku: uzrok prilagoavanja vrste novim uslovima za indivi-dualni razvitak, razvitak koji ne odgovara zakonima ivota jednog organizma. kenoza (gr. kainos nov, zoon ivotinja) kec. ispranjavanje, ienje. kenozoik (gr. kainos nov, zoon ivotinja) geol. v. kenozojski period. kenozojska formacija geol. v. kenozojski period. kenozojski (gr. kainos nov, zoon ivotinja) koji je iz treeg velikog geolokog doba, koji pripada treem velikom geolokom dobu, koji obuhvata tercijarno i kvater-

narno doba, koji sadri ivotinjske ostatke novijeg doba. kenozojski period geol. najmlae Zemljine formacije (tj. tercijar, diluvijum, aluvi-jum); kenozojska formacija. kenologija (gr. koinos zajedniki, logia) dogovor, savetovanje; savetovanje lekara o stanju bolesnika, lekarski konzilijum. kenotaf (gr. keno-taphion) prazna grobnica (bez mrtvaca), kakve su Grci podizali u ast pokojnika poginulih u ratu ili na moru kojima se nije znalo za grob; poasni spomenik. kenofobija (gr. kenon prazno, prazan prostor, phobem plaiti se) med. strah od velikih praznih prostora (trgova, poljana i sl.). Kentaur (gr. Kentauros) mit. neman pola ovek a pola konj, Centaur. nenu (eng. sapoe) v. kano i kanu. kenhriti (gr. kenchros proso) pl. min. kamenje ija su zrnca slina prosu.
kenhroiti min. v. kenhriti.

kenjaa (ma. kenocs) kolomast. kep (eng. sare, nem. Karre, nlat. sarra) med. dug enski proleni ogrta bez rukava. kepotaf (gr. kepos vrt, gradina, taphos grob) nadgrobni spomenik oko koga je napravljen vrti. kepija (tur. kepce, kefce) kutlaa. ker (fr. coeur) srce; crveno srce na francuskim kartama za igranje; up. herc. keramika (gr. keramike) lonarstvo, grnarstvo, izrada posuda i dr. stvari od gline peenjem; triarija, grnarska roba; pr. keramike. keramografija (gr. keramos lonara, grn-ara, glina, graphia) slikanje na posudama od gline, naroito na vazama, kod starih Grka. keramografika (gr. keramos, graphike) v. keramografija. keratektomija (gr. kras rog, ek-temno iseem) med. operativno odstranjenje (ili: isecanje) ronjae oka. keratijazis (gr. kras) med. roast izrataj na delu tela. keratin (gr. kras) fiziol. ronina, belanevinasta tvar, supstancija u rogovima, pokoici, noktima i dlakama. keratina (gr. keras) muz. krivi rog, pozauna. keratitis (gr. kras) med. zapaljenje ronjae oka. keratogeneza (gr. keras, gnesis postanak, obrazovanje) stvaranje roga, oroavanje. keratoza (gr. kras) med. bolest koe koja se sastoji u hipertrofiji roastog dela po-koice. keratoidi (gr. keras, eidos vid, oblik) pl. geol. rogu sline okamenotine. keratoliti (gr. keras, Uthos kamen) pl. geol. okamenjeni rogovi. keratomi (gr. keras) pl. med. mrke ili crvenkastomrke bradavice, obino u veliini soiva, pojavljuju se na oveku posle etr-

keratoplastika

421
keser (tur. keser od kesmek sei) tesarska sekira; vrsta ekia kojim se moe uki-vati, sei i tesati, bradva; hecep. kesedija (tur. kesici) l. junak, dobar borac (koji see glave protivnika; 2. drumski razbojnik, kradikesa, ubojica. kesim (tur. kesim) zakup, najam, arenda. kesov (fr. caisson) municiona kara; komordijska kola; kolski sanduk na boku, ispod sedita; mor.' sanduk na stranjem kraju lae; metalni sanduk koji se sputa u vodu da bi se mogli kopati pod vodom temelji i zidati stubovi za mostove, ureen za radnike da bi mogli raditi pod visokim vazdunim pritiskom bez tete po zdravlje. kefalagra (gr. kephalargia, atiki za kephalalgia, kephale glava, algos bol) med. ulozi, post glave. kefalgija (gr. kephale, algos) med. bol glave, glavobolja. kefaleja (gr. kephale) med. jaka, teka glavobolja. kefalija (gr. kephale) u srpskoj srednjovekovne] dravi: poglavar, stareina grada (poglavito vojno-politika linost). kefalika (gr. kephale) pl. med. sredstva, lekovi za jaanje glave. kefalitis (gr. kephale) med. zapaljenje glave, mozga. kefalodinija (gr. kephale, odyne bol) med. glavobolja. kefalometar (gr. kephale, metron mera, merilo) glavomer, sprava za merenje glave novoroenadi. kefalopodi (gr. kephale, pus, gen. podos noga) pl. zool. glavonoci, ivotinje iz kola mekuaca, najsavreniji mekuci. kefaloskopija (gr. kephale, skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje glave, pregledanje glave. kefalotrib (gr. kephale, tribe) med. v. bazio-trib. kefalotripsija (gr. kephale, tripsis trenje, tribo tarem, satrem) med. lomljenje, razbijanje glave mrtvog deteta u utrobi poro-dilje, u sluajevima tekog poraanja. kefalotriptor (gr. kephale, tribo), med. v. baziotrib. kefalocentriai (gr. kephale lat. centrum sredite) fil. koji se nalazi u glavi, koji postoji samo u glavi. kefir (tat.) penuavo i gusto mleno vino od kravljeg mleka i kefirskih zrna ili kefirskih gljiva, prijatna i svea mirisa i ukusa, pronali ga kavkaski Tatari; upotrebljava se i kao sredstvo protiv malokrvnosti, bledoe i hroninih bolesti plua. ke (eng. catch) l. muz. kompozicija komine pesme u stilu fuga, naroito omiljena u Engleskoj. ke (eng. catch, skr. za catch-as-catch-can, doslovno: uhvati kako moe) 2. sp. vrsta

desete godine ivota usled otvrdnua, oronjenja koe. keratoplastika (gr. keras, plastike) med. obrazovanje roastog dela koe veta-kim putem; zamena neprozirnog dela ronjae prozirnim. keratoskop (gr. keras, skopem gledati, posmatrati) ned. aparat za ispitivanje krivina ronjae i utvrivanje njihovih ne-pravilnosti. keratoskopija (gr. keras, skopem) med. ispitivanje ronjae pomou keratoskopa. keratotom (gr. keras, temno seem, reem) med. instrumenat za probadanje ili prose-canje ronjae. keratotomija (gr. keras, temno) med. probadanje ronjae, prosecanje ronjae. keraunometar (gr. keraunos grom, metron mera, merilo) aparat za merenje jaine munje i oluje. keraunoskopija (gr. keraunos, skopem gledati, posmatrati) gatanje po oluji, nepogodi, munji. keraunoskopijum (gr. keraunos grom, skopem) mesto sa koga se posmatra grmljavina; maina za proizvoenje grmljavine na pozornicama. Kerber (gr. Kerberos) l. mit. troglavi pas sa zmijskim repom koji je uvao ulaz u podzemni svet i na ulaznike mahao repom, ali nikoga nije pustio da izie; fig. grub i neljubazan vratar, surov hapsandija; 2. astr. sazvee koje sada spada u Herkul. kere (gr. Keres) pl. mit. boginje smrti i sudbine, naroito nasilne smrti kod starih Grka. kerentina sistem slabe i labave uprave, uplji govori, paradiranje rodoljubljem i besplodna politika (po A. F. Kerenskom, prvom predsedniku ruske vlade posle odstupanja cara Nikole P, 1917). keriktika (gr. keryx glasnik, objavljiva) vetina propovedanje; homiletika. kermez (arap.) vrsta junoevropske tita-ste vaice; jagodiasta udubljenja na liu, u kojima ova vaica nosi jaja, od kojih se prave crvene boje. kermes (eng. kermess) zabava, obino dobrotvorne, koja se prireuje u slobodnoj prirodi. kerner (nem. Korner) teh. obelea, burgija kojom se poinje buenje rupa, takalo. kerografija (gr. keros vosak, graphia) slikanje voskom, slikanje u vosku. kerozin (gr. kros) svetlea materija koja se dobiva od amerikog petroleja. keroidan (gr. keros, eidos vid, oblik) vo-ast, slian vosku. keromantija (gr. keros, manteia proricanje) gatanje u vosak. keroplastika (gr. keros, plastike) pravljenje figura od voska. kesa (pere. kie, tur. kese) vrea, dai, torba; papirna vreica; vreica za dranje novca.

keer

422

kilistika

rvanja u kome su dozvoljeni svi zahvati, rvanje slobodnim stilom.

keer (eng. catch) sp. sportista koji se bavi keomrva slobodnog stila.
ke (eng. cash) novac u gotovom; plaanje u gotovom. kibernetika (gr. kybernao upravljam, vladam, krmanim) nauka o optim zakonito-stima procesa upravljanja i komunikacije u organizovanim sistemima mainama, ivim organizmima i meusobnom odnosu jednih prema drugima; definie se i kao nauka o nainima primanja, predaje, u-vanja, obrade i iskoriavani informacija u mainama, ivim organizmima i meusobnom odnosu jednih prema drugima. kibernetiar naunik koji se bavi kiberne-tikom. kibitka (rus., arap.) ator nomadskih Kal-mika i Kirgiza od koa ili kore drveta; polupokrivena ruska putnika kola ili saonice. kibicer (nem. Kiebitz) radoznao posmatra i savetnik nekog igraa pri igri (karata); radoznao posmatra uopte, merkalo. kibicovati (nem. kiebitzen) posmatrati sa zadovoljstvom druge pri igranju karata; radoznalo posmatrati uopte, merkati. kibla (arap. qibla) 1. strana okrenuta prema nama, strana u koju gledamo, prednja strana, naroito juna; jerusalimski, naroito mekanski hram; taka koja oznaava geografski poloaj Meke, prema kojoj se muslimani okreu kad se mole Bogu; ormar sa Korakom u svakoj damiji koji oznaava taj pravac. kibla (nem. Kubel) 2. kablica, abrica. kibomantija (gr. kybos kocka, manteia proricanje) proricanje iz kocaka, gatanje u kocke. kibuc (hebr.) poljoprivredna komuna u Izraelu, sa zajednikom svojinom nad zemljom i sredstvima za proizvodnju; pod uticajem su raznih politikih i verskih organizacije. kivan (pere. km ljutnja, osveta) ljut, neprijateljski raspoloen, spreman za neku osvetu. kiveta (fr. cuvette) umivaonik; sud za hvatanje kinice s krova; anak u kome stoji saksija sa cveem; kod depnih satova sa kljuniem; unutranji poklopac sa dve rupice za navijanje i doterivanje; voj. ki-neta. kini zool. retka i sve rea ptica trkaice sa Novog Zelanda sa dugim i tankim kljunom, potpuno zakrljalim krilima i repom, i dlakastim perjem. ki vivra, vera (fr. qui vivra, verra) ko ivi, videe, tj. budunost e pokazati, videe se. kivlaa (fr. cuvelage) podgraivanje, obla-ganje okna daskama; u voenje metalne cevi u arteski bunar.

kivot (gr. kibotos) u pravoslavno j crkvi: koveg sa motima nekog svetitelja; kutija u kojoj se uva euharistija; ivot. kid (eng. kid) uinjena jarea koa. kidisati (gr. kindyneuo, tur. kiymak) 1. navaliti, napasti (na nekoga ili na neto), juriati, nasrnuti, saleteti, spo-pasti; 2. prionuti, prianjati na posao; 3. oduzeti nekome ivot, ubiti (se). kidnaper (eng. kidnapper) kradljivac deteta ili odrasle osobe u cilju ucenjivanja. kneza (gr. kyesis) med. trudnoa, bremeni-tost. kieziologija (gr. kyesis, logia) med. nauka o trudnoi, bremenitosti. kiema (gr. kyema) biol. zametak, embrio. kienognoza (gr. kyesis trudnoa, gnosis poznavanje) med. poznavanje (ili: utvriva-nje) trudnoe. kizlar-ara (tur. kizlar agasi) glavni nadzornik crnih ukopljenika (evnuha) i sultanovog harema. kijamet (arap. qiyama) zabuna, buna, gungula, vika i galama; nepogoda, meava, ravo vreme; napast, zlo, nedaa; smak sveta; uskrsnue mrtvih na dan stranog suda. kijanizacija natapanje drveta u rastvoru ivinog sublimata, vitriola, bakra i dr. radi zatite od truljenje, nazvan po engleskom pronalazau ovoga metoda Kijanu (Kuap). kijanit (gr. kyanos zatvorenoplav, modar) min. vrsta minerala, aluminijev silikat, obino modre boje. kijanometar (gr. kyanos zatvorenoplav, te-tron merilo) instrumenat za merenje jaine nebeskog plavetnila; cijanometar. kik (eng. kick) sp. kod fudbala: udarac, ut; takoe: pravo na udarac po redu. kiker (eng. kicker) sp. fudbalski igra, lan fudbalskog kluba. Kiklop (gr. Kyklops) kit. mitski din na Siciliji, sa jednim okom na elu; Kiklo-pi, kod Homera: prastari narod gorostasa na Siciliji; Ciklop. kiks (nem. Kickser, eng. kick) muz. pogrean ton duvakog instrumenta; fig. pogreka, omaka. kikser (nem. Kickser) v. kiks. kiksirati (eng. kick) uiniti neto kako ne treba, promaiti, promaivati. kikstarter (eng. kickstarter) noni mehaniki pokreta na motornom vozilu. kila (gr. chilioi hiljadu) v. kilogram. kilar (gr. chilioi, lat. agea) mera za povrinu, 1000 arz = 100.000 t 2 ; kiliar. kilasa (fr. culasse) voj. zadnji deo topa, leite topa; donji deo brilijanta. kiler (nem. Kuhler) naprava za hlaenje pri destilaciji i kod automobila, hladnjak. kiliar (gr. chilioi, lat. agea) v. kilar. kilistika (gr. kylistikos koji pripada valjanju, vet u valjanju) vetina hodanja na rukama i stajanja na glavi.

kilka

423

kinematografija

kilka (rus.) zool. ruska sardela, cenjena zbog veoma ukusnog mesa. kilo (gr. chilioi hiljadu) v. kilogram. kilo- (gr. chilioi) u sastavljenim nazivima metarskog sistema mera i teina, kao i elektrinih jedinica = hiljadostruki broj jedinice uz koju stoji, npr. kilovat, kilogram, kilometar itd. kilobar (gr. chfUoi, baros teina) megeor. jedinica za merenje atmosferskog pritiska, od 1000 kg na 1 st 2 . kilovat (gr. chilioi, eng. watt) = 1000 vata = 1,36 konjske snage; kilovat-as = 1000 vatasova. kilogram (gr. chilioi, gramma) 1000 grama; jedna od osnovnih mernih jedinica po Meunarodnom sistemu jedinica = masi etalona koji je sankcionisala Generalne konferencija za teine i mere, odrana u Parizu 1889. godine. kilogramkalorija v. kalorija. kilogramometar (gr. chilioi, gramma, metron) fiz. jedinica rada u tehnikom ili gravitacionom sistemu merenja, rad koji se izvri kada se l kg podigne na visinu od jednog metra. kiloza (gr. kyllcs kriv, iskrivljen) med. iskrivljenost, uzetost udova i, kao posledica toga, klaenje pri hodu. kilokalorija v. kalorija. kilolitar v. kilolitra. kilolitra (gr. chilioi, litra) hiljadu litara. kilometar (gr. chilioi, metron) duina od 1000 metara. kilometarska fotografija v. rotaciona fotografija. kilometraa (gr. chilioi, metron) merenje u kilometrima; obeleavanje kilometara; raunanje po kilometrima, nagrada po preenom kilometru. kilote (fr. culotte) pl. kratke akire; kratke gae; enske gaice. kiloherc (gr. chilioi, nem. Herc) v. hiljadu herca (kHz hiljadu oscilacija u sekundi), mera za frekvenciju. kilodaul (gr. chilioi, eng. joule) fiz. hiljadu daula. kilt (eng. kilt) kockasta nabrana suknja, narodna nonja kotskih brana. kilj(a) (ital. chiglia) glavna uzduna greda na dnu lae, kobilica. kim (gr. kyminon, tur. kimyon, nem. Kummel) bog. vrsta biljke (Carum carvi) iz fam. titarica, koja slui kao hrana za stoku, a njene sitne sivosmee semenke kao zain. kima (gr. kyma) apx. talasasti deo glave stuba. kimberlit geol. alkalna eruptivna stena tamne boje (nazvana prema Kimberliju, gradu u Junoafrikoj Republici). kimograf (gr. kyma talas, talasanje, gra-pho piem) 1. aparat koji grafiki regi-struje fizioloke pojave (krvni pritisak, puls, disanje i dr.); 2. u eksperimen-

talnoj fonetici: aparat koji belei krivu lju zvuka. kimografija (gr. kymamo talasam se, graphia) med. merenje i grafiko predstavljanje pritiska krvi. kimografion (gr. kymaino talasam, grapho piem) med. aparat pomou koga se meri i grafiki predstavlja pritisak krvi. kimono (jap.) muka i enska gornja haljina kod Japanaca sa irokim rukavima (prenesena i u Evropu). kiva-vino farm. vino sa tinkturom kinina; upotrebljava se za jaanje organizma. kina-kora farm. kora junoamerikog kina-drveta, jednog od najvanijih lekova protiv groznice; kino-koren se ne dobija od ovoga drveta, nego od persijske biljke kina-smilaks; peruanska kora. king 1. stari kineski muziki instrumenat; 2. kineska mera za povrinu = 6,7335 ari; fu. king-sajz (eng. king sie kraljevska mera) odreena duina cigareta, domaih i stranih (srednje dugaka). kined (gr. kmaidos) pasivni pederast, protivprirodan bludnik. kinedija (gr. kinaidi'a neprirodna pohota) pederastija, protivprirodan blud. kineza (gr. kinesis) kretanje. kinezijatrika (gr. kinesis kretanje, iatrike lekarstvo) leenje (ili: snaenje) tela pomou kretanja, gimnastike. kineziometrija (gr. kinesis, metria) vetina merenja kretanja. kinezioneuroza (gr. kinesis, neuron ivac) med. ivano, nervno, oboljenje pribora za kretanje. kinezioterapija (gr. kinesis, therapeia leenje) leenje pomou kretanja, gimnastike. kineziterapija v. kinezioterapija. kinema (gr. kinema pokret, kretanje) v. kinematograf. kinematika (gr. kinema) nauka o zakonima kretanja tela bez obzira na sile i mase koje to kretanje proizvode; primenjena kinematika deo ove nauke koji se bavi mehanizmom kretanja; up. kinetika. kinematogram (gr. kinema kretanje, gramma slika) niz ivih, kinematografskih slika. kinematograf (gr. kinema, graphem pisati) 1. aparat za snimanje i reprodukovanje predmeta koji se kreu, pronaen 1895. god. naroita vrsta fotografskog aparata koji pravi u sekundi oko 20 snimaka; 2. dvorana u kojoj se prikazuju i gledaju filmski snimci; kinetograf, kineto-skop. kinematografija (gr. kinema kreem, grapho piem) uzastopno snimanje ivih bia ili stvari u pokretu kino-foto-ka-merom na kino-filmu i njihovo uveli-ano projektovanje kinoprojekcijom na filmske platno.

kineskop

424

kir

kineskop (gr. kineo kreem, skopeo gledam) sprava sa stereoskopskim slikama koje se okreu. kinestezija (gr. kinesis kretanje, anaisthesis oseanje) oseanje kretanja. kinestetini oseaji psih. naroiti oseaji kretanja, napetosti i napregnutosti snage. kineta (fr. cunette, lat. cunae) voj. odvodni kanal u sredini suvog tvravskog rova. kinetika (gr. kinetikos pokretan, koji pokree) deo dinamike koji istrauje odnose izmeu kretanja tela i sila koje dejstvuju na njih (supr. statika); pr. kine-tiki. kinetika energija fiz. energija kretanja, tj. sposobnost jednog tela da svojim kretanjem izvri rad, zvana jo i iva sila: polovina proizvoda iz mase tela i kvadrata njegove brzine (supr. potencijalna energija ili energija poloaja). kinetike vetine mimike vetine. kinetograf (gr. kinetos pokretljiv, pomian, grapho piem) v. kinematograf. kinetografija (gr. kinetos, grapho) pismo za plesne pokrete; upotrebljava se u nekoliko zemalja: SAD, Nemakoj, Vel. Britaniji i dr. kinetoze (gr. kineo okreem, vrtim) pl. med. poremeaji vegetativnog nervnog sistema koji se ispoljavaju bledilom, gaenjem i povraanjem kod osoba izloenih posebnim pasivnim kretanjima za vreme plo-vljenja, letenja i vonje automobilom i vozom. kinetoskop (gr. kinetos, skopem gledati, pogledati) v. kinematograf. kinetofon (gr. kinetos, phone zvuk, ton) Edisonov pronalazak: kombinacija kinematografa i gramofona, pri kojoj radnju na slici prate odgovarajue rei, pretea tonfilma. kinefot (gr. kineo kreem, pokreem, phos gen. photos svetlost) aparat za gledanje malih kinematografskih slika, poreanih na ploi u krugu ili zavojito, spi-ralno, slian kartoskopu. kinidin (per. quina) hen. smolasti sastojak kore kininskog drveta, po hem. sastavu slian kininu; slui kao lek kod iva-nih poremeaja srca. kinizam v. cinizam. kinin (per. quina) form. osoben alkaloid, so koja se pravi od kore kininskog drveta, poznato odlino sredstvo protiv groznice. kininizacija (nlat. cininisatio) med. opta upotreba kinina kao sredstva za predo-hranu od bolesti, naroito u malarinim krajevima. kininovac (per.) vot. rod tropskog visokog drveta iz ije se kore dobija kinin. kinici (gr. kynikos) pl. fil. v. cinici. kino (gr. kineo kreem) krai izraz za kinematograf.

kinovija (gr. koinosbios) manastirska zajednica u kojoj kalueri ive kao lanovi jednog, zajednikog domainstva. kinodiva (gr. kineo kreem, lat. diva boanska, omiljena) uvena, slavna i omiljena filmska glumica, filmska zvezda. kinoidin (per. quina, gr. eidos) hem. gorak i bez mirisa proizvod koji se, kao uzgredan, dobiva pri spravljanju kinina; upotrebljava se i kao lek protiv groznice. kinodroi (gr. kyon, pas, drmos put, cesta) sportske trkalite za pse. kinologija (gr. kyon gen. kynos pas, logfa) nauka o psima i o pseim rasama. kinoreksija (gr. kyon, orexis tenja, prohtev, udnja) med. kurjaka glad, pasja glad, neodoljiva udnja za jelom. kinoskop (gr. kinesis kretanje, skopeo gledam) aparat za presnimavanje televizijskih emisija sa televizijskog ekrana. kinoteke (gr. kineo kreem, theke kutija, sanduk; ostava) zbirka filmova, filmska arhiva; zgrada u kojoj se nalazi' ovakva zbirka. kinofikacija (gr. kineo okreem, vrtim, lat. facere initi, raditi) uvoenje i irenje kinematografske mree; populari-zacija kinematografske umetnosti. kinofobija (gr. kyon pas, phobos strah) med. bolesni strah od pasa. kinteron (p. quinteron) petina crnca"; potomak Evropljanina i kvarteronke; up. kvarteroni. kindal (rus. kinal, tur. hancer) no sa otricom na obe strane, bode. kionitis (gr. ki'on peca) med. zapaljenje resice. kionoptoza (gr. ki'on, ptosis pad) med. spadnutost resice. kionofaranks (gr. kion, pharanx klisura) med. rascep resice. kiosk (tur. kok ugao, oak) orijentalski hladnjak u bati na stubovima; istaknuti deo na orijentalskim zgradama u obliku zatvorenog balkona; ulini paviljon od drveta, gvoa ili stakla u kome se prodaju novine, duvan i sl. kiotrofija (gr. kyos zametak, breme, trophe ishrana) med. ishranjivanje zametka u materici. kioforija (gr. kyos, phoreo nosim) med. noenje, vreme trudnoe, trajanje trudnoe. kip (ma. kep slika, lik) 1. Um. izvajan lik oveka u glini ili kamenu; statua, spomenik. kip 2. novana jedinica Laosa, deli se na 100 ata. kiper (nem. Kipper) l. teretno vozilo (obino kamion) sa pokretnom karoseri-jom za brzo istovarivanje tereta; 2. dizalica, lift. kir (gr. kyrios) gospodin, gospodar (naroito kao sastavni deo osobnog imena, npr. KirJanja); ir.

kiraet

425

kitab

kiraet (arap.) kod muslimana: itanje, recitovanje Korana. kirasa (fr. cuirasse) oklop (koni, gvozdeni i sl.) koji je titio grudi i lea vojnika; grudni deo oklopa. kirasir (fr. cuirassier) konjanik sa prsnim oklopom. Kirgizi pl. nomadski narod tursko-tatar-skog plemena, ivi u Kirgijskoj stepi, izmeu Urala i Irtia. kire (fr. sigee, ital. corata) lov. deo ubijene divljai koji se daje psima (utroba i krv). kirenajici pl. fil. pristalice Sokratovog uenika Aristipa iz Kirene, koji su smatrali kao najvie dobro hedonizam (naelo zadovoljstva). kireta (fr. curette, curer) med. greblica, naroita kaika na dugakoj drci za ienje materice. kiretaa (fr. curettage) med. ienje materice pomou kirete. kirzomfalus (gr. kirsos prskanje ili proirenje krvnog suda, omphalos pupak) med. proirenost trbune vene. kirzotomija (gr. kirsos, tome seenje, rezanje) med. odsecanje vene, odvajanje vene seenjem. kirzoftalmija (gr. kirsos, ophthalmos oko) med. zapaljenje oiju sa proirenjem vena. kirzocela (gr. kirsos, kele kila, prosutost) med. prosutost vena, proirenost semene vene. kirzus (gr. kirsos) med. proirenje vene. kiri (skr. Ci) fiz. ranija jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci; predstavlja 3,7H1010 radioaktivnih raspada u sekundi; naziv po francuskoj naunici poljskog porekla Mariji Kiri; danas se za jedinicu uzima bekerel. kirija (arap. kira) zakup, zakupnina, zakup-na cena. kirije eleison (gr. kyrios gospodin, eleeo saalim se, smilujem se) Gospodi pomiluj! rei kojima poinje katolika misa. kirij(um) hem. radioaktivan trovalentni elemenat, atomska masa 247, redni broj 96, znak St; ime po Mariji k Pjeru Kiri. kiriologija (gr. kyrios glavni, presudan, logia) pravo znaenje, stvarno znaenje, pravi smisao. kirioloki (gr. kyrics, logos) prid. to treba razumeti u pravom smislu; u pravom izrazu; prirodno predstavljene, prirodno prikazano. Kirka (gr. Kirke) kit. grka arobnice koja je pretvarala ljude u ivotinje, poznata po tome to je kod sebe zadravala Odiseja kad se vraao od Troje (Homerova Odiseja"); fig. opasna ljubavnica; astr. ime jednog asteroida otkrivenog 1855. godine. kirner (nem. Korner) v. kerner. kirtoma (gr. kyrtoma) med. otok, taka, micina.

kisa (gr. kissa) med. gaenje na obina jela i bolestan prohtev za neobinim jelima kod trudnih ena; kita. kislev (hebr.) trei mesec jevrejskog kalendara. kismet (tur. kismet, arap. qisma) sudbina, udes, ono to je provienje svakom unapred odredilo. kismis (ind.) vrsta istonoindijskog ka tuna. J kisoida (gr. kissos brljan, eidos oblik, vid) mat. linija brljanastog lista, kriva linija treeg stepena. kist (rus. kistv) slikarska etkica, kiica; etkica za bojenje; fig. nain, tehnika slikanja, slikarski stil; vetina slikanja, slikarski rad, slikarstvo; slikar. nista (gr. kystis mehur, kesa) znat. mokrani mehur, mokrana beika; med. okruglasta i uplja oteklina sa kaastim ili tenim sadrajem; kistis. kistalgija (gr. kystis mokrani mehur, algos bol) med. bol u mokranom mehuru; kistodi-nija. kistis (gr. kystis) znat. v. kista. kistitis (gr. kystis mokrani mehur) 1. med. zapaljenje mokranog mehura. kistitis (gr. kysthos stidnica) 2. med. zapaljenje usmine (na enskom spolnom organu). kistian (gr. kystis mehur; kesa) pr. koji se tie mokranog mehura; mehurast, bei-ast. kistodinija (gr. kystis, odyne bol) med. v. kistalgija. kistolit (gr. kystis, llthos kamen) med. kamen u mokranom mehuru. kmetom (gr. kystis) med. izrataj podeljen na vie upljine sa tenom ili pihtijastom sadrinom. kistopatija (gr. kystis, pathos bol, bolest) med. oboljenje mokranog mehura. kistoskop (gr. kystis, skopeo posmatram, gledam) med. sprava (ili: ogledalo) za pregled mokranog mehura. kistoskopija (gr. kystis, skopeo) med. pregled mokranog mehura kistoskopom. kistotom (gr. kystis, tome seenje, rezanje) med. no za prorezivanje mokranog mehura. kistotomija (gr. kystis, tome) med. operativne otvaranje, prorezivanje mokranog mehura. kistocela (gr. kystis, kele) med. kila (ili: prosutost) mokranog mehura. kit (gr. ketos) l. zool. najvei sisar koji ivi u okeanima, Balaena mysticetus. kit (nem. Kitt) 2. meka, testasta tvar, sup-stanca koja se, posle upotrebe, stvrdnjava; slui za privrivanje vrstih tela (npr. prozorskih okana). kit 3. egipatska jedinica za teinu. kita (gr. kitta) med. v. kisa. kitab (arap.) knjiga, pismo; Koran, itab.

kitajka

426

klarirati

kitajka (rus. kitaika) trg. vrsta kineske svilene ili pamune tkanine; u ekoj: vrsta finog katuna. kotara (gr. kithara) muz. v. gitara. kitatka (rus.) vrsta kineske pamune tkanine. kitirati (nem. kitten) spojiti, stajati kitom; kitovati. kitnkes (nem. Quitten-kase) sir od dua", spihtijan sok od kuvanih dunja. kitovati v. kitirati. kit u dubl (fr. quitte ou double) u igri: ili gubitak povratiti ili dvostruko platiti; fig. staviti sve na kocku, ili ostati ili propasti. kifl(a) (nem. Kipfel) vrsta finog peciva obino u obliku polukruga. kifoza (gr. kyphos grba) med. krivljenje (ili: iskrivljenost) hrpta (kime) unazad, grbavost, grba; up. lordoza, sholioza. kifom (gr. kyphoma grba) med. v. kifoza. ki (nem. Kitsch od eng. sketch ekipa) prvobitno, naziv za jeftinu robu iz oblasti primenjeno umetnosti; sada opti naziv za proizvode likovne, literarne i muzike nazovi umetnosti. kima (tur. kif stranja strana) lea, leni stub. kjat burmanska novana jedinica, deli se na 100 pjasa. Kju-kluks-klan (eng. Ki Klux Klan) naziv tajne rasistike organizacije u SAD koja iri rasnu diskriminaciju i sprovodi teror nad Crncima i naprednim pokretima u SAD. Organizacije osnovana 1867, ukinuta zakonom od 1871. ponovo oivela 1915. godine. klabo (fr. clabaud) kevkalo; vrsta levakih pasa klempavih uiju. klavijatura (lat. clavis klju) muz. sve dirke, red i raspored dirki na klaviru i orguljama; tastatura. klavikula (lat. clavicula kljui) aiat. kljuna kost, kljunjaa. klavikularan (lat. clavicula kljui, nlat. clavicularis) znat. kljunjani, koji se tie kljune kosti. klavir (lat. claviarium, fr. clavier) muz. najvaniji instrumenat sa dirkama i ica-ma, kod koga obim tonova iznosi est i po do sedam oktava. klavirtimer (nem. Klavierstimmer) onaj koji podeava, ugaa, timuje klavire. klavis (lat. clavis) klju; muz. dir ka kod orgulja i klavira; notni klju, znak kojim se obeleava ton nota; filolokiklavis jeziki klju, renik, npr. Clavis Homeria renik sa tumaenjem Homerovih rei. klavihord (lat. clavis, gr. chorde ica) stariji, klaviru slian muziki instrumenat. klaviembalo (ital. clavicembalo) muz. v. klavihord.

klav(e)sen (fr. clavecin) muz. iani muziki instrumenat, pretea dananjeg klavira; up. klaviembalo. klavus okuli (lat. clavus oculi) med. ispad duice (oka) kroz otok na ronjai. klavus pedis (lat. clavus pedis) med. ulj na nozi, kurje oko. klavus histerikus (nlat. clavus hystericus) med. estok bol samo na jednom mestu glave. klajdertok (nem. Kleiderstock) vealica za odela, iviluk. klajster (nem. Kleister) obuarski lepak; iri. klak (fr. claque) amar; potplaeni plje-skai (u pozoritu); eir (cilindar) na sklapanje. klaker (fr. claqueur) plaeni pljeska; up. klak. klakson (eng. clack kljocati, lat. sonus glas) zvuni signalni, alarmni ureaj, sirena. klaksofon (eng. clack, gr. phone glas) v. klakson. klamer (nem. Klammer) spojnica, spojka, spajalica, abica. klamfa (nem. Klampfe) gvozdena kuka kojom se sastavljaju grede i slini vei predmeti. klan (kelt.) 1. u kotskoj: bratstvo iji su lanovi verovali da vode poreklo od jednog osnivaa, tako da je stareina bratstva imao nad njima neku vrstu patri-jarhalne vlasti (klansko ureenje ukinuto 1745. god.); 2. e. naziv za bratstvo iji se lanovi smatraju krvnim srodnicima, te, prema tome, ne sklapaju izmeu sebe brakove, svete se zajednikom neprijatelju i dr.; fig. grupa ljudi vezanih zajednikim interesima. klandestina posesio (lat. clandestina possessio) prav. imanje do koga je neko doao potajno. klandestina sponzalia (lat. clandestina spo-salia) pl. prav. potajni verenici. klandestinum konjugijum (lat. clandestinum coniugium) prav. potajni brak. klapa (nem. Klappe) film. naroita ploica sa udarnim delom odozgo sa koje se snimaju oznake za obeleavanje pojedinih kadrova filma; klapna. klapna (nem. Klappe) l. v. ventil; 2. deo mehanizma koji putem pritiska, pomeranje i sl. slui za zatvaranje ili otvaranje nekog otvora, ukljuivanje ili iskljuivanje nekog ureaja i dr.; 3. film. v. klapa. klarina (ital clarino) muz. truba, trompeta. klarinet (fr. clarinette) muz. drveni duvaki instrumenat, vrsta flaute; pronaen oko 1700. godine. klarinetist(a) (fr. clarinette) svira u klarinet. klarirati (lat. clarare) razjasni, izvesti na istinu; obaviti carinski postupak pri dolasku ili odlasku broda; oslobodi-

klarisimus

427
je u nekoj knjievnosti, s obzirom na vrednost, najbolje, prvorazredno. klasina starina vreme starih Grka i Rimljana. klasna borba borba o prevlast dveju klasa koje se" po politikoekonomskom poloaju i pogledima, meusobno razlikuju; u uem smislu: borba modernog proletarijata protiv kapitalistikog drutvenog ureenja. U modernoj istoriji bar je, dakle, dokazano da sve politike borbe jesu klasne borbe i da se sve emancipacij-ske borbe klasa, uprkos svome nuno politikom obliku jer je svaka klasna borba politika borba najzad okreu oko ekonomske emancipacije". Fridrih Engels. klasna svest celokupan pogled na svet jedne drutvene klase do koga je dola i u kome je vaspitana na osnovu svoga politikoekonomskog poloaja i optih uslova ivota. klasni porez neposredan porez, pri kome se poreski obveznici razvrstavaju u odreene klase, prema spoljnim oznakama (socijalni poloaj itd.), i prema tome se razliito oporezuju. klauza (nlat. clausa, clausum, claudere zakljuati, zatvoriti) prebivalite, koliba; kaluerova ili isposnikova elija; tesnac, klanac; sprava za valjanje stabala sa planina u doline. klauzula (lat. clausula) prav. uslov koji ograniava, odredba, taka, lan (ugovora, zakona); ret., muz. zakljuak jednog perioda; sine klauzula (lat. sine clausula) bez ogranienja. klauzura (lat. claudere zakljuati, zatvoriti, clausura zatvor, brava) zatvaranje; hapenje, manastirski haps; manastirska osamljenost; pismeni zadatak na zavr-nim dravnim ispitima koji se radi pod nadzorom lanova ispitne komisije (u zatvoreno j sobi). klaustrofobije (lat. claudere, gr. phobos strah) strah od zatvorenih prostora. klaustrum (lat. claustrum) manastir, zatvoreno mesto"; u katolikim manastirima: unutranje dvorite okrueno tremovi-ma sa arkadama (klaustar); samostan; klo-ster. kleidagra (gr. kleis, kleidos kljunjaa, agra ispadanje, napad) med. kostobolja kljunjae. kleidomantija (gr. kleis klju, manteia proricanje) proricanje po kljuevima, gatanje u kljueve. kleplovati (nem. kloppeln) u enskom ru-nom radu: plesti ipku drvenim tapiima (iglama). klepsidra (gr. klepsydra, klepto skrivam, hydor voda) starinski vodeni asovnik slian peaniku, peanom satu. klepte (gr. kleptes) pl. v. klefte.

ti robu poto se odgovori svim carin-skim obavezama. klarisimus (lat. clarissimus) najslavniji", Visost, Svetlost (grof, titula). klarifikacija (nlat. clarificatio) bistrenje, preiavanje (neke tenosti); prav. objanjenje, izvianje, izviaj. klasa (lat. classis razred) bog., zool. 1. razred, kolo; 2. u sociolokom smislu: Klase se zovu velike grupe ljudi koje se razlikuju po svome mestu i istorijski odreenom sistemu drutvene proizvodnje, po svome odnosu . . . prema sredstvima za proizvodnju, po svojoj ulozi u drutvenoj organizaciji rada i, prema tome, po nainu dobijanja bogatstva kojim raspolau" (Lenjin). Klase su istorijski prolazna kategorija. Po marksizmu, borba klasa u savremenom drutvu nuno vodi diktatu-ri proletarijata kao obliku ukidanja klasa; 3. vrsta; razred, uionice, odeljenje; voj. obveznici kojima iste godine pada rok sluenja; sp. npr. konj od klase odlian konj, odlian trka. klaser (lat. classis razred) u filateliji: naroita knjiga za umetanje i uvanje maraka i duplikata maraka; zbirka predmeta sloenih po nekom redu, principu, kolekcija. klasik (lat. classicus) v. klasici. klasirati (fr. classer, lat. classis) razvrsta-ti, razvrstavati, deliti ili podeliti na redove, kola, vrste itd.; odrediti vrednost, red. rang, klasu. klasifikacija (lat. classificatio) podela, raspored, razvrstavanje, logika klasifi-kacija podela obima jednog pojma, tj. podela toga pojma na one pojmove koje on pod sobom obuhvata, npr. pojam paralelograma deli se na: kvadrat, pravougaonik, romb i romboid. klasifikovati (nlat. classificare), razvrsta-ti, razvrstavati, podeliti na vrste, grupe, kola, redove i dr.; ocepiti (uenike). klasificirati v. klasifikovati. klasici (lat. classici) pl. u starom Rimu: graani prve klase; docnije: istaknuti pisci grke i rimske starine; u novijim knjievnostima: pisci koji su pisali ugledajui se na starogrke i rimske pisce, ili oni ija dela, po vrednosti spadaju u prvi red; sit. klasik. klasicizam (lat. classis) pravac u novijoj knjievnosti i umetnosti ija je glavna odlika ugledanje na slina dela klasine starine i renesansa; supr. romangizam. klasicitet (lat. classis) ono to je primer-no, uzorno, nedostino, npr. stil. klasian (lat. classicus) koji se odnosi na klasike ili potie od klasika, antiki; uzorit, odlian, prvorazredan; klasini jezici grki i latinski jezik. klasina knjievnost knjievnost starih Grka i Rimljana; u irem smislu: ono to

kleptoman

428
klijentela (lat. clientela) tienici, kli-jenti advokata; bolesnici, pacijenti lekara; muterije trgovca. klik (eng. cliks) liigv. fonetski termin za glasove nekih afrikih i dr. jezika koji se proizvode na taj nain to se vazduh uvue unutra pa se pritom crkne jezikom. klika (fr. clique) drutvo za spletkarenje ili varanje, meusobno pomaganje nea-snim sredstvima, bagra, fajta. klima (gr. klima nagib, predeo Zemlje, klin naginjem) podneblje, stanje (ili okolnosti, prilike) jednog predela, ili kraja, neke oblasti u odnosu prema pretenim pojavama kao to su temperatura, vlaga itd., osobito ukoliko to utie na ivotinjski i biljni ivot. klimazona (gr. klima, zone pojas) geol. oblast sa odreenom klimolg(od koje zavisi stvaranje Zemlje). klimaks (gr. klimax lestve, stube) penjanje; poet. reanje u kome se ide od injenica najmanje vanosti ka onima koje su najvanije, npr.: e obrne hoe nianiti, (e niani hoe pogoditi,) e pogodi melem ne trebuje"; gradacija. klimakterij (gr. klimakter stupanj, lestvna preaga) med. doba kod ene kada joj prestaje menstruacija; fig. stupanjska godina, opasna ili prekretna godina u ljudskom ivotu. klimakterian (gr. klimakteriks stupanj-ski, stepenski) klimakterine godine kritine opasne" godine (kod ena doba kad im se spolne funkcije ponu gasiti, izmeu 45 55, a kod mukaraca izmeu 5060 godine). klimatizator (gr. klima) aparat kojim se regulie i odrava odgovarajue temperatura u zatvorskoj prostoriji. klimatizacija (fr. climatisation) odravanje odgovarajue temperature i vlano-sti vazduha u zatvorenim prostorijama pomou klimatizatora. klimatika (gr. klima) nauka o uticaju klime, podneblja, na telo. klimatografija (gr. klfma, grapho) opisivanje klime. klimatologija (gr. klima, logia) nauka o klimi (deo fizike geografije). klimatoterapija (gr. klima, therapeia leenje) leenje uticajem klimatskih prilika. klimatske bolesti bolesti koje, uglavnom, posredno ili neposredno, izaziva klima (toplota, vlanost, vetar, nadmorska visina itd.); preteno su tropske prirode, javljaju se u arkom pojasu. klimatski (gr. klima) koji se odnosi na klimu, koji je u vezi sa klimom. klinike (gr. klinikos koji lei bolestan u krevetu, kline leite, krevet) med. prouavanje u praktinoj medicini na samim bolesnicima; bolnica, zdravstveni zavod gde se daju takve pouke studentima medici-

kleptoman (gr. klepto kradem, mania pomama, ludilo) osoba optereena bolesnim i neodol>ivim nagonom za kraom. kleptomanija (gr. klepto, mania) med. bolestan i neodoljiv nagon za kraom kod psihopata, slaboumnih, epileptiara i histerinih osoba; kleptosine. kleptosine (gr. kleptosyne lupetvo, lopovtina, kraa) v. kleptomanija. kler (fr. dere, gr. kleros drebljenjem dobijeno, nasleeno dobro) svetenstvo, duhovnitvo; duhovniki stale. klerik (gr. kleros) svetenik, duhovnik; pisac, naunik; klirik. klerikalan (gr. kleros) sveteniki, koji pripada svetenikom staleu; koji u radu strogo vodi rauna o interesima crkve i svetenstva (ultramontan). klerikalac (gr. kleros) pristalica svetenstva i klerikalizma. klerikalizam (gr. kleros) sistem politike i ideologije katolikog ultramontanskog svetenstva, koje u svima svojim postupcima i javnom radu vodi prvenstveno rauna o interesima katolike crkve i svoga stalea. klerikat (nlat. clericatus) sveteniki stale, svetenstvo. klerogamija (gr. kleros, gamia enidba, udaja) sveteniki brak. klerokratija (gr. kleros, kratfa vladavina, vlast) vladavina, svetenikog stalea, vladavina, uticaj i mo klerikalaca. kleromantija (gr. kleros, manteia prori-canje, gatanje) proricanje iz kocaka ili datih brojeva. klerofaizam (gr. kleros, ital. fascismo) moralna i fizika saradnja i sprega rimokatolikog svetenstva (naroito vieg, sa biskupima i Vatikanom na elu) sa faizmom i faistikim dravama (Nemakom, Italijom i panijom) u borbi protiv naprednih i demokratskih ideologija i drava u svetu, naroito pred drugi svetski rat i u vreme njegovo. klerus (gr. kleros, lat. clerus) sveteniki stale, svetenstvo; up. klir. klefte (gr. kleptes) pl. hajduci koji su se, kad su Turci pokorili Grku, povukli u planine severne i srednje Grke i odatle radili na osloboenju svoje otadbine; klee. klizeometar (gr. kh'sis savi j anje, nagib, metron) ned. instrumenat za merenje enske karlice (zdelice). kliziometar (gr. klisis, metron) ned. v. klizeometar. klizma (gr. klysma) v. klistir. klijen(a)t (lat. cliens gen. clientis onaj koji se odziva" svom zatitniku, gr. Muo ujem, sluam) tienik; lice koje se poverilo advokatu da mu ovaj titi interese; med. bolesnik, pacijent; trg. muterija, kupac.

kliniar

429
enje lekova i hrane; sprava pomou koje se to vri. klistirati (gr. klyzo ispiram, ispiram creva) ispirati creva pomou klistira. klitoridektomija (gr. kleitoris, gei. kleitori-dos sekilj, sikilj, draica, ektome iseca-nje) med. operativne vaenje klitorisa. klitorizam (gr. kleitoris) med. bolesni otok klitorisa; protivprirodna upotreba se-kilja, draice radi zadovoljenja spolnog nagona. klitoris (gr. kleitoris) med. sekilj, sikilj, draica (valjast organ na prednjem i gornjem delu enskog spoljanjeg spolnog organa). klitoritis (gr. kleitoris) ned. zapaljenje klitorisa. klif (eng. cliff) strmo zemljite koje se uzdie visoko iznad vode (mora) ili okol-nog zemljita. klie (fr. cliche) fotografski snimak na staklu ili metalno j ploi, stereotipne ploa, otisak slike, kalup sa slikom (slika za umnoavanje). kliirati (fr. clicher) prenositi (ili: preneti) sliku na kalup (klie) radi umnoavanja. kliograf (fr. cliche, gr. grapho piem) sprava za kliiranje elektromehanikim putem; upotrebljava se veinom u novinarstvu. kloaka (lat. cloaca) ubrite, pomijara; podzemni odvodni kanal za neistou; zool. zajedniki odvodni kanal za izmet i mokrau kod ptica. klovn (eng. clown, lat. colonus seljak, budala) aljivina na staroengleskoj pozornici (ono to je Hanswurstkod Nemaca); danas: komedija, lakrdija, pajac u cirkusu klaun. klozet (stfr. dem. od clos, lat. clausum od claudere zakljuati, zatvoriti) nunik, zahod; engleski klozet nunik u kojem se neistoa spira vodom u dovodnu jamu. klon (gr. klon klica, mladica) biol. red direktnih potomaka nasledio Jednorodnih organizama (ili odvojenih elija u kulturama) nastalih kao rezultat bespol-nog ili vegetativnog razmnoavanja od jednog zajednikog pretka; u mikrobiolo-giji klon predstavlja sveukupnost potomaka jedne elije rodonaelnika (nasleuju se geni samo jednog pretka samo oca ili samo majke). klonian (gr. klons estok pokret, silan pokret) med. trzav, trzajni; supr. tonian. klonuo (gr. klonos) med. trzajni gr, trza-vica. klonfer (nem. Klempner) limar. kloster (lat. claustrum, nem. Kloster) manastir, samostan. klot (eng. cloth) sukno, platno, materija za postavu.

ne; stacionarna klinika bolnica iji bolesnici slue i kao nastavni materijal; poliklinika zavod u koji dolaze bolesnici radi saveta; ambulatorna klinika poseta bolesnicima u njihovim stanovima (naroito od strane mlaih lekara) leenje bolesnika koji ne lee u postelji. kliniar (gr. kline leite, krevet) med. nastavnik u klinici; student koji poseuje kliniku radi uenja. kliniki (Gr. klinikos) koji se tie leenja bolesnika vezanih za postelju; kliniki institut ustanova za prouavanje bolesti i leenje bolesnika pored bolesnike postelje. klinkeri ( eng. clinker) pl. sp. trkaki amci preklopne gradnje. klinoidan (gr. kline krevet, postelja, eidos oblik, vid) posteljast, krevetast, u obliku postelje, sedla (kost). klinologija (gr. kline, logia) ned. nauka o najboljem i najcelishodnijem nainu negovanja i leenja bolesnika. klinometar (gr. klinein nagnuti, nagibati, metron mera, merile) rudarski instrumenat za merenje nagibnog ugla brdskih slojeva. klinoskop (gr. klino nagnem, nagibam, sko-reb posmatram) rudarski instrumenat koji pokazuje da li neka povrina ili linija odstupa od vodoravnog pravca. klinotehnika (gr. kline postelja, krevet, technike) med. vetina ureenja bolnica, bolesnikih soba i dr. klin (eng. clinch) sp. u boksovanju, pesnienju: poloaj kad se borac nasloni na (ili uhvati za) svog protivnika i na taj nain ga spreava da zadaje udarce. Klio (gr. kleio, kleos dobar glas, slava) nit. jedna od devet muza, muza zatitnica istorije, obino predstavljena sa poluotvorenim smotuljkom hartije u ruci; up. muza. kliper (eng. clipper) vrsta severnoameri-kih brzih trgovakih jedrilica u XIX veku; veliki transportni avion. klir (gr. kleros) v. kler. kliring (eng. clearing) u ekonomskoj politici: sistem razmene dobara kome je cilj da uvozi iz jedne drave u drugu budu podjed-naki, tj. da roba robu plaa; trg. plaanje obaveza bez davanja gotovog novca ili deviza, prostim prenoenjem sa svog rauna kod neke banke na raun onoga prema kome se imaju obaveze plaanja. kliring-haus (eng. clearing-house) ustanova u kojoj bankari izravnavaju svoja potraivanja (menina, ekovna i dr.); prva ovakva ustanova osnovana je 1775. u Londonu. klistir (gr. klyster trcaljke) ubrizga-vanje tople ili hladne vode (esto sa dodatkom zejtina, soli, sapuna, sireta ili male koliine, glicerina) u creva radi ispiranja i ienja od zaostale hrane (upotrebljava se i za direktno uno-

klu

430

kovarijacija

klu (fr. clou avao, klin) fig . vrhunac, centralna, najuzbudljivija taka neke priredbe. klub (eng. club) ue drutvo (politiko, knjievno, prijateljsko) i mesto gde se takvo drutvo sastaje; sportske drutvo; prid. klupski. kna (tur. kina, arap. hinna') misirska kalina, egipatska pasjakovina (Lawsonia intermis) ijim listom ene na Istoku bojadiu nokte i kosu crvenkastonarandastom bojom. knedla (nem. Knodel) kup. poznato jelo od brana i jaja (sa sirom, ljivama i dr.) oblika lopte, valjuak. tsnjszdga V^P^- VcnSesis "eanj^ med. rDnaip mesto, oiljak ili rana napravljena e-anjem. knezmus (gr. knesmos) med. svrab. Kneset (hebr.) slubeni naziv za izraelski Parlament. knidozis (gr. knide kopriva) med. svrab, svrbljenje; koprivnjaa; pbanje koprivama (kod neosetljivosti), urtikarija. kniks (nem. Knicks) poklon pred kim sa malim poklecavanjem. knisoregmija (gr. kni'ssa miris peenja, regnymi izbijem, pokuljam) med. podrigivanje. knuta (rus. knut, got. hunto) bi, kamdija; naroiti bi od neuinjene koe kojim su u Rusiji, sve do 1845, ibali one koji su osuivani na macke. koagulancia (lat. coagulantia) pl. med. sredstva koja izazivaju zgruavanje krvi i krvne surutke (krvnog seruma). koagulativan (nlat. coagulativus) zgruavan, koji izaziva zgruavanje, koji pomae usiravanje. koagulacija (lat. coagulatio) zgruavanje, zgruanje, gruanje, sasiravanje, usiravanje, usirenje; zgruanost, sasirenje, sa-sirenost, usirenje, usirenost. koagulirati (lat. coagulare) zgruati, zgru-avati, sasiriti, sasiravati, usiriti, usiravati; zgruati se, zgruavati se, sasiriti se, sasiravati se, usiriti se, usiravati se, zdrigosati se. koagulum (lat. coagulum) sredstvo za zgruavanje; med. krvni kola koji se stvara pri zgruavanju krvi. koadjuvancija (nlat. coadjuvantia) pomo, saradnja. koadjutor (nlat. coadjutor) pomonik; pomonik ili unapred odreeni naslednik crkvenog velikodostojnika kod katolika, naroito nadbiskupa. koadjutorat (nlat. coadjutoratus) zvanje i

koaksacija (lat. coaxatio) v. koasacija. koaksijalan (lat. sit sa, axis oca, osovina, nlat. coaxialis) saosni, saosovinski, sa zajednikom osom (ili: osovinom). koaktivan (lat. cogere primorati, prinuditi, coactio primoravanje, prinuenje) prinudan, prisilan, koji ima pravo da prisili. koakcija (lat. coactio) prinuda, prisiljavanje; prinudno naplaivanje. koala zool. vrsta sisara torbara (Phasedarctus cinerens) koji ivi u Australiji; slian je malom medvedu. koalescencija (nlat. coalescentia) med. sraivanje; sraslost.

stati; koalizirati.
koalizirati (fr. coaliser) v. koalescirati. koalirati (lat. coalescere) udruiti, sjedi-niti. koalicija (lat. coalitio) udruivanje, savez; naroito: udruivanje vie sila ili politikih stranaka protiv zajednikog protivnika. koaptacija (lat. co-aptatio) podeavanje, prilagoavanje; med. nametanje slomljenih ili osakaenih udova. koaptirati (lat. co-aptare) sastaviti, priljubiti; podesiti, prilagoditi. koarktacija (lat. coarctatio) jako suavanje, stenjavanje, stenjenje, zbijanje; jako suenje, jaka suenost, stenjenje, stenje-nost. koartikulacija (nlat. coarticulatio) znat. sastav (ili spoj, veza) dveju kostiju; sinar-troza. koacervacija (lat. coacervatio) ret. gomilanje, nagomilavanje (dokaza, razloga). kobalt (nem. Kobalt, ista re kao Kobold, jer su nekad rudari smatrali da nema vrednosti) hen. elemenat, atomska masa 58,9332, redni broj 27, znak So, belosiv metal, tvri od gvoa, kovan je magneti-an, ima ga u prirodi samo u obliku jedinjenja sa arsenom i sumporom; od njegovog oksida dobiva se lepa plava boja (smalta) za bojenje stakla i glazura za grnariju; kobalt-ultramarin plava boja sastavljena od kobaltovog oksida i gline. kobaltna bomba med. ureaj kojim se omoguuje primena radioaktivnog kobalta za ozraavanje i unitavanje malignih elija; tehiol. ureaj za dobijanje radiograf-skih snimaka metalnih ili betonskih delova; voj. hidrogenska bomba sa omotaem od kobalta koji prilikom eksplozije razvija radioaktivni kobaltni prah ogromne snage. koboldi (nem. Kobolde) pl. u nemakoj mitologiji: runi, pakosni, kao patuljci mali domai i brdski demoni. kobre (port. cobra, lat. colubra zmija) zool. istonoindijska naoarka (zmija otrov-nica). kovarijacija (lat. co-variatio) v. korelacija.

sluba koadjutora.
koadjutorkinja (nlat. coadjutor) pomonice ili unapred odreena naslednica jedne opatkinje, igumanije. koadunacija (nlat. coadunatio) ponovno spajanje, udruivanje onoga to je ranije bilo odvojeno.

koventrirati

431

koercitivan

koventrirati (eng. Coventry) bombardovanje! topovima i iz vazduha jedan grad ili naselje pretvoriti u gomilu ruevina (kao to su Nemci, u prvoj fazi drugog svetskog rata uinili sa engleskim indu-strijskim gradom Koventrijem); up. ham-burgirati. koverat (fr. couvert) v. kuvert. koverkot (eng. covercoat) glatka vunena tkanina; ogrta od takve tkanine. kovrdast (tur. Kivircik) kudrav, kutrav, loknast. kovrdica (tur. Kivircik) lokna, pramen uvijene kose. kogitabilan (lat. cogitabilis) zamiljiv, koji se moe zamisliti. kogitacija (lat. cogitatio) fil. miljenje, razmiljanje, smiljanje; svesnost, svest. kogito, ergo sum (lat. cogito, ergo um) fil. mislim, dakle postojim (osnovno naelo Dekartove filozofije). kognat (lat. cognatus) srodnik, roak po krvi, roak po enskoj strani (materi ili seni); Supr. agnat. kognacija (lat. cognatio) krvno srodstvo; fig. slinost, srodnost; kognacio spiritualis (lat. cognatio spiritualis) duhovno srodstvo, kumstvo. kognitivan (nlat. cognitivus) saznanjski, koji se tie saznanja, saznajni, spoznajni. kognicija (lat. cognitio) mo saznavanja, saznanje, znanje; prav. sudska istraga. kognicionalni (lat. cognitionalis) prav. koji spada u sudsku istragu, koji se tie sudske istrage. kod (fr. code) l. P1ifra, klju; 2. meunarodni naziv za sistem znakova za signaliza-ciju i sporazumevanje. koda (ital. coda, lat. cauda rep) muz. zavretak jednog muzikog komada; post. stihovi kao dodatak uz sonet. kodak (Kodak) izmiljeno fabriko ime kao zatitni znak za ameriko-engleske proizvode fotografskih aparata i filmova; fotografski aparat. kodebitor (nlat. codebitor) sadunik. kodein (gr. kodeia makova aura, nlat. codeinum) he. alkaloid koji se nalazi u opijumu, spravlja se vetaki iz morfi-na, ali je blai od ovoga; upotrebljava se kao sredstvo za smirenje kalja, bolova i ivane napetosti. kodeks (lat. codex trupac, deblo, panj; knjiga, jer su stari pisali na drvenim tabli-cama prevuenim voskom, caudex belenica) zakonik, zbornik zakona; rukopis; fig. propis, propisi, pravila. kodeks kartaceus (lat. codex chartaceus) stari rukopis napisan na hartiji. kodeks manuskriptus (lat. codex manuscriptus) delo u rukopisu, naroito: stari rukopis. kodeks reskriptus (lat. codex rescriptus) v. palimpsest.

kodenuncijat (nlat. co-denuntiatus) prav. saoptuenik, saokrivljenik. kodecernent (nlat. co-decernere saodluiti, sarep!iti) uesnik u donoenju odluke, saradnik na donoenju odluke. kodivizija (nlat. co-divisio) sporedna podela neega po drugom nekom naelu. kodirektor (nlat. codirector) saupravnik, saupravitelj. kodirekcija (nlat. codirectio) sauprava, saupravljanje. kodifikator (nlat. codificator) sastavlja zakonika (ili: zbornika zakona). kodifikacija (lat. codex zakonik, facere initi, praviti) pribiranje pojedinanih zakona i njihovo sreivanje i unoenje u jedno jedinstveno, sistematsko delo. kodifikovati v. kodificirati. kodificirati (lat. codex zakonik, facere initi, praviti) sastavljati zakonik, sastaviti zakonik (ili: zbornik zakona). kodicil (lat. codicillus dem. od codex) prav. dodatak testamentu koji sadri neke sporednije i manje vane odredbe; takoe: testamenat koji nije sastavljen u propisnom obliku i pred dovoljnim brojem svedoka; kodicilarna klauzula odredba po kojoj jedan testamenat treba smatrati kao kodicil u sluaju da ne bude priznat kao pravi. Kod Napoleon (fr. Code Napoleon) francuski graanski zakonik koji je nazvan tako po tome to je izraen pod predsedni-tvom Napoleona I i objavljen 1804. godine. koegzistencija (nlat. coexistentia) saposto-janje, saopstanak, istovremeno postojanje, zajedniko postojanje, postojanje vie stvari u isto vreme. koegzistirati (nlat. coexistere) postojati u isto vreme, zajedno postojati. koegzistovati v. koegzistirati. koedukacija (lat. co-educatio) zajedniko vaspitavanje muke i enske dece u istom razredu (odeljenju), u meovitom kolama. koekstenzivan (nlat. coextensivus) koji se podjednako daleko prostire, prua. koekstenzija (lat. coextensio) podjednako prostiranje, podjednako pruanje. koemcija (lat. coemptio) kupovina, ortaka kupovina; brak pri kome se ena kupuje. koepiskop (lat. so-, gr. episkopos) suvladi-ka, saepiskop, sabiskup. koercibilan (nlat. coercibilis) ukrotljiv, savladljiv; za gasove: utenjiv, koji se moe pretvoriti u tenost. koercibilitet (nlat. coercibilitas) ukrotlji-vost, savladljivost. koercirati (lat. soegsege) prisiliti, prinu-diti, primorati, ukrotiti. koercitivan (nlat. coercitivus) prinudan, prisilan; koercitivna sila fiz. sposobnost gvoa da zadri u sebi preostali magnetizam po prestanku dejstva induku-jueg magneta.

., koerciciJa

432
koincidencija (lat. coincidentia) geom. poklapanje, podudaranje; fig. jednovremenost, istovremenost, dogaanje u isto vreme; susret; koikcidencija opozitorum (nlat. coincidentia oppositorum) fil. podudaranje (ili: slaganje) suprotnosti. koincidirati (lat. coincidere) geok. poduda-rati se, podudariti se, poklapati se, poklopiti se; fig. dogoditi se (ili: dogaati se, zbivati se, zbiti se) jednovremeno, istovremeno imati vezu sa; prid. koinci-dentan. koir vlakna od ljuske kokosovog oraha, koja slue za pravljenje konopaca, etaka i sl. koitus (lat. co-ire sastati se, spojiti se, coitus) snoaj, parenje; obljuba. koitus animalijum (lat. coitus animalium) parenje ivotinja. kojon (fr. coillon) v. kujon. kojot (p. coycte) zool. ameriki P1akal (izmeu lisice, kurjaka i psa). koka (lat. coccus bobica) 1. biol.-med. bakterija loptastog ili jajastog oblika, izaziva mnogih zaraznih bolesti: zapaljenja mozga (meningokoka), zapaljenja plua (pneumokoka), gonoreja (gonokoka) i dr. koka (i. sosa, nlat., erythroxylon sosa) 2. peruanska biljka ije mirisavo i gorka ukusa lie vau radi njegovog stimula-tivnog, oivljavajueg dejstva. kokana (i.) Hem. alkaloidna materija koja se nalazi u liu koke, upotrebljava se za umirivanje ivaca i uminjavanje bolova. kokainizam (p.) uivanje kokaina, oblik narkomanije; trovanje kokainom. kokainist(a) (p. cocaina, fr. sosate) onaj koji uzima kokain kao drogu. kokainomanija (p. sosa, gr. tata pomama, ludilo) teka telesna i duhovna rastroje-nost kao posledica uivanja u kokainu. kokakola osveavajue pie od razliitih biljnih ekstrakta s dodatkom vrlo male koliine kofeina. kokarda (fr. cocarde, coq petao, nazvane tako po petlovoj kresti) znaka (na kapi ili kaputu) kao znak pripadnosti nekom staleu (vojsci) ili nekoj organizaciji (politikoj, socijalne j, kulturnoj, sportskoj itd.), znak lanstva nekog stalea ili neke organizacije. kokve (lat. coquere, coque) farm. kuva j (na receptima). koker (eng. cocker) zool. mali lovaki pas, vrsta prepeliara, kovrdave dlake, crne, rie, ute ili mrke boje, sa belim pegama ili bez njih. kokerija (fr. coquerie) 1. brodske kuhinja; 2. fabrika, pogon za proizvodnju plina, plinara; 3. fabrika, pogon za proizvodnju

koercicija (lat. coercitio) ograniavanje, obuzdavanje; primoravanje. koesencija (nlat. coessentia) jednosunost, jednaka sutina (u uenju o sv. Trojici); koesencijalitet. koesencijalan (nlat. coessentialis) iste sutine, iste bitnosti, jednosuan. koesencijalnost (nlat. coessentialitas) v. koesencija. koeficijent (nlat. coefficiens) kat. stalna ili poznata veliina koja je mnoitelj promenljive ili nepoznate veliine, sainitelj, sainilac. koeficijencija (nlat. coefficientia) sadej-stvo, saradnja, sudelovanje. kozakin (rus.) vrsta kraeg mukog ogrtaa. kozaci (rus.) u caristikoj Rusiji: plaanja poreza osloboeni, ali zato uvek za polazak u rat spremni ruski stanovnici na jugu evropske Rusije, severnom Kavkazu i du azijske granice (ukrajinski, donski, uralski, kubanski, zaporoki, sibirski i DR-)kozer (fr. causeur) ovek koji ume i voli lepo i zanimljivo da pria, prialo, askalo. kozerija (fr. causerie) razgovaranje, askanje, prianje; predavanje ili napis vie zabavnog nego ozbiljnog i strogo naunog karaktera. kozinus v. kosinus. kozirati (fr. causer) priati, askati. kozmetika (gr. Kosmetike) v. kosmetika. kozmizam v. kosmizam. kozmo- (gr. kosmo-) v. kosmo. kozmoglobus v. kosmoglobus. kozmodrom v. kosmodrom. kozmozoa v. kosmozoe. koilanaglif (gr. Koilaino izdubiti, glypho urezati u kamen) um. plitak reljef na kojem su samo obrisi figura urezani u podlogu. koilometrija (gr. koilos upalj, tb koilon udubljenje, metria merenje) vetina merenja pgupljih tela, nauka o merenju posuda. koilostomija (gr. Koilos, stoma usta) u-pljina glasa, upalj glas. koindikantan (nlat. coindicans) ned. koji pored ostalih pojava, takoe pokazuje, npr. postojanje neke bolesti. koindikacija (nlat. coindicatio) med. saznak, istovremen znak, sporedna pojava, spore-dan simptom (neke bolesti). koiae (gr. Koinos zajedniki) prvobitno, opti, zajedniki govorni i knjievni jezik starih Grka postao od razliitih dijalekata, a u irem smislu svaki jezik postao na taj nain uklanjanjem razlika meu mesnim govorima, odnosno meu razliitim dijalektima. koinologija (gr. Koinologia) zajedniko savetovanje, dogovor, naroito lekara (konzilijum). koinspektor (nlat. coinspector) sanadzornik.

koksa, koksara.

koketa (fr. coquette) ena koja voli i gle-, da da se dopadne drugima (naroito mukarcima); kaiperka, namigua, svidljivica.

koketan

433

kolare

koketan (fr. coquet) koji voli (ili: udeava, trai) da se drugima dopadne; lep, krasan, cifrast, ukusan (za stvari). koketerije (fr. coquetterie) elja za dopadanjem, za svianjem; udvaranje; kaiperstvo, namigivanje, cifranje. koketirati (fr. coq petao, coqueter) ponaati se kao petao", tj. teiti na sve mogue naine da se zadobije i privue panja suprotnog pola. koketovati v. koketirati. koki (lat. cocci) l. pl. med. v. kokus. koki (fr. sosi, lat. cuculus kukavica) 2. prevaren mu, rogonja, rogan (zapravo kukavica", zato to mujak kukaviin biva, toboe, prevaren na taj nain to njegova ena nosi jaja u gnezda drugih ptica i ostavlja da ih one izvedu). kokila (fr. coquille koljka) metalni kalup za livenje. kokli (fr. coqueluche, lat. cucullus) kaluerske kapuljae; med. magarei kaalj, hripavac; fig. ljubimac ena. kokni (eng. cockney) maza, mekuac (podrugljivo ime za Londonce). koknizam (eng. cockneyism) londonski dijalekat. kokon (fr. coque, cocon) aura ili mehurak svilene bube, zapredak gusenice, svilo-prelje. kokota (fr. cocotte koka, kokica) otmena javna seneka, supr. grizeta. koks (eng. coke) materijal za gorivo koji se dobiva suvom destilacijom kamenog uglja, laki ali vri i bolji od njega. koksagiz bog. viegodinja zeljasta biljka Taraxacum iz fam. Campositae, iji koren i lie sadre kauuk; koksagis. koksagra (lat. soha kuk, gr. agra napad) med. kostobolja kukova. koksalgija (lat. soha, gr. algos bol) med. bol u kukovima, bol u slabinskom delu. koksara fabrika, pogon za proizvodnju koksa. koksitis (lat. soha) med. zapaljenje bedrenog zgloba. koksohemija (nem. KOKS , eng. coke, gr. chemeia) tehn. grana tehnologije koja prouava nain proizvodnje koksa. koktel (eng. cocktail) petlov rep", konj koji nije iste rase; vrsta rashlaenog groga, gorka ukusa (meavina rakije, eera, limuna i leda). koktel-bar (eng. cocktail, bar) zasebna prostorija (obino u veim hotelima) gde se slui pie, a gosti se zadravaju krae vreme. koktel-partija (eng. cocktail, fr. partie) prijem sa manjim posluenjem (obino popodnevni). koktura (lat. coquere kuvati, coctura) v. kokcija. kokus (lat. coccus bobica) med. klica okru-glasta ili jajasta, izaziva raznih oboljenja, npr. gonokok (izaziva tripera
28 Leksikon

ili kapavca), meningokok (izaziva zapaljenja mozga), pneumokok (izaziva zapaljenja plua), stafilokok (izaziva gnojenja), streptokok(izaziva crvenog vetra, zapaljenja u trbunoj i grudnoj duplji i gnojenja); pl. koki. kokcidije (nlat. coccidia) pl. med. gotovanske (parazitske) praivotinje, izazivai veoma opasnih bolesti jetre i creva. kokcidioza (nlat. coccidia) med. veoma opasna, obino smrtonosne, bolest jetre i creva, izazvana prisustvom jednoelijskih ivotinjica kokcidija. kokcija (lat. coctio) kuvanje, varenje; varenje, probava hrane u elucu; koktura. kola (lat. colare procediti, cola) 1. farm. na receptima: procedi, filtriraj. kola (gr. kolla) 2. lepak, klija, iri, tutkalo. kolabirati (lat. collabi) med. naglo malaksa-ti, klonuti snagom; onesvestiti se; biti napadnut kolapsom. kolaborator (lat. collaborator) saradnik, pomonik; pomoni uitelj, svetenik; u P svetskom ratu saradnik faistikog okupatora; up. KVISLING. kolaboratura (lat. collaboratura) sarai-vanje, saradnja; saradniko mesto. kolaboracija (lat. collaboratio) saradnja, saraivanje; prav. zajedniko privreivanje mua i ene. kolaboracionizam (lat. collaborare) saradnja s faistikim okupatorom u P svetskom ratu. kolaboracionist(a) (fr. collaboration capaivanje, saradnja) ovek koji je u drugom svetskom ratu saraivao sa faistikim zavojevaem, saradnik okupatora. kolaborirati (lat. collaborare) saraivati, sudelovati u radu. kolaborisati v. kolaborirati. kola (fr. colle lepilo) slik. slika od nale-pljenih komada razliitog materijala, novinskih iseaka, tampanog teksta i ilustracija, fotografija, tkanina itd. kola jna (ital. collana ogrlica) 1. metalna ploica sa simbolinim znakom, likom ili natpisom, obeena na tekstilnu pantljiku, koja se daje nekom zaslunom licu; orden; 2. ogrlica, erdan. kola parte (ital. colla parte) uz. oznaka za glasove koji prate ili se upravljaju prema glavnom glasu. kolale (nlat. collapsus) med. nagla malaksalost, naglo opadanje ivotne energije posle jakog gubitka krvi i bolesti koje iscrpljuju, praeno hladnoom koe, slabim bilom, vrlo slabim disanjem i dr.; slom. kolaptika (gr. Kolapto) izdubljivanje dle-tom, vajanje dletom. kolare (lat. collare) okovratnik; kod katolikih svetenika; okovratnik ugasite boje sa belim prugama ili ipkama.

kol arno

434

kolektivni

kol arko (ital. coll'arco) huz. gudalom, tj. vui, svirati. kolateralan (nlat. collateralis) poboni, sporedni, prostran; kolateralna utvrenja voj. sporedna utvrenja u sastavu jedne tvrave; kolateralni naslednici prav. naslednici u pobonoj liniji. kolateralna linija pobona linija, sporedno srodstvo. kolator (lat. collator) sravnjiva, uporei-va razliitih rukopisa istog dela. kolatorijum (lat. colatorium) tkanina koja slui za filtriranje tenosti. kolatura (lat. colare procedi, colatura) hem. filtrirana, proceena tenost. kolaudacija (lat. collaudatio) pohvaljivanje, pohvala; zvanian pregled graevina radi proveravanja da li njihova izrada odgovara ugovoru. kolaudirati (lat. collaudatio) l. vriti, izvriti kolaudaciju; 2. pregledati, sravniti, sravnjivati. kolacija (lat. conferre, collatio) 1. prav. unoenje, spajanje imanja u zajedniku masu (lat. collatio bonorum); davanje crkvenog dobra, univerzitetske titule i sl.; skromna veera o postu; svaki skroman obrok uopte; uporeivanje, sravnjivanje prepisa sa originalom. kolacija (lat. colare, colatio) 2. v. kolatura. kolacionirati (lat. collatio) sravniti (ili: sravnjivati, uporediti) prepis sa originalom; razgledati (ili: pregledati) nepovezane knjige, list po list, radi proveravanja da li su potpune; uinati, dorukovati. kolbertizam po an Batistu Kolberu(1619- 1683) nezvani sistem u narodnoj ekono-miji: pretpostavljanje i povlaivenje industrije, a zapostavljanje poljoprivrede, oteavanje uvoza (putem velikih uvoz-nih carina), unapreivanje izvoza (putem naroitih povlastice); merkantilizam. kold-krim (eng. cold-cream) bela pomada za omekavanje koe. kolega (lat. collega) drug, drugar; drug u struci (ili: u slubi, po koli). kolegijalan (lat. collegium) drugarski, druevan, druel>ubiv. kolegijalitet (lat. coellegialitas) v. kolegi-jalnost. kolegijalnost (lat. collegialitas) prijateljski i srdaan odnos meu lanovima istog reda ili poziva; drugarstvo, drueljublje; kolegijalitet. kolegijat (lat. collega) lan nekog akadem-skog drutva koje uiva prihode od zgrada (kolegijatura) koje pripadaju akademiji. kolegijatura (lat. collega) studentski dom, zgrada u kojoj stanuju studenti pod nadzorom nastavnika (najpre u Parizu, zatim i na dr. univerzitetima). kolegij(um) (lat. collegium) drutvo (ili: skup) osoba koje su meusobno vezane istim

zvanjem, npr. svi nastavnici jedne kole, venici jednog grada, lanovi jednog suda itd.; drutvo sa odreenim ciljem; aka-demsko predavanje na univerzitetu; up. ko-le. kolegijum medikum (lat. collegium medicum) zdravstveni savet, sanitetski savet. kolegijum privatisimum (lat. collegium privatissimum) plaeno predavanje samo za ogranien broj slualaca. kolegijum privatum (lat. collegium privatum) naroito predavanje koje sluaoci plaaju. kolegijum publikum (lat. collegium publicum) javno besplatno predavanje. kolegijum sakrum (lat. collegium sacrum) sveti sabor, sabor kardinala u Rimu. koleda (lat. calendae) prvobitno: Boi ili Nova godina; docnije: povorka mladih momaka koji, u boinoj sezoni, idu od kue do kue i igraju i pevaju pesme, kojima se doarava plodnost i bogatstvo, i za koje je karakteristian pripev koledo (starinski obiaj, postoji i kod nas). kole (fr. college) zavod za vaspitanje; privatna gimnazija (u Francuskoj i Belgiji). koleza (gr. Kollesis) slepljivanje; spajanje metala, lomljenje; ned. brzo sraivanje. koleitis (gr. Koleos korice, kapija) med. zapaljenje vagine; vaginitis. kolekta (lat. colligere skupljati, zbrati, collecta) skupljanje priloga, novac skupljen u dobrotvorne svrhe; u kat. liturgiji: molitva koju svetenik govori ili peva pre itanja evanelje. kolektanea (lat. collectanea) pl. zbirke misli iz dela raznih pisaca, izvodi iz dela. kolektant (nlat. collectans) skuplja, sabi-ra (npr. milostinje). kolektacija (nlat. collectatio) skupljanje priloga u dobrotvorne svrhe. kolektiv (lat. collectivum) l. gram. zbirno ime, zbirna imenica (ona koja jedninom oznaava vei broj lica ili stvari, npr.: momad, eljad, deca, lie i dr.; 2. sva lica zdruena na istom, zajednikom radu, npr.: kolektiv fabrike duvana, kolektiv narodnog pozorita, kolektiv pro-svetnih radnika i sl. kolektivni (lat. collectivus) zbirni, skupni, zajedniki, opti; gram. kolektivna imenica zbirna imenica; kolektivni pojam fil. pojam koji obuhvata vie predmeta kao jednu celinu, npr. puk; kolektivna garancija zajedniko jemstvo opte jemstvo, jamstvo svih; kolektivna presuda prav. presuda koja obuhvete vie lica; kolektivne soivo ont. soivo mikroskope okrenuto predmetu; kolektivni ugovor u meunarodnom prevu: drvvni ugovor u kojem na svakoj strani uestvuje vie od jedne strane ugovornice (meunarodno pravo i izgraeno je u sutini na zaklju-ivanju kolektivnih ugovore); u privred-

kolektivizam

435

kolimator
stoji se od tekih tokova koji se kotrljaju preko grae i drobe je. kolereta (fr. collerette) enska ogrlica, jaica od tankog platna. kolerik (gr. cholerikos ljut, besan) uan i plah ovek, onaj kod koga je energija zdruena sa unou i plahovitou. kolerina (gr. cholera) med. blai sluaj kolere, obino se javlja samo u obliku proliva; takoe: teak eludanocrevni poremeaj, naroito kod dece. kolerian (gr. cholerikos ljut) plah, uan, estok, vatren, kod koga je energija zdruena sa unou i plahovitou, npr. kolerian temperament (up. kolerik); med. bolestan od kolere. koletika (gr. kolletikos podesan za lepljenje) pl. med. sredstva koja slepljivanjem pomau brzo sraivanje; up. koleza. koletian (gr. kolletikos) podesan za lepljenje) koji slepljuje; med. koji doprinosi zaraivanju. koleto (fr. coli, ital. collo) sveanj, denjak, koji se alje eleznicom, brodom ili potom. koled (eng. college) u Engleskoj i SAD: ime raznih vaspitnih zavoda i kola, od srednjih kola do univerziteta; takoe: naziv specijalnih viih kola. kolibacil (nlat. bacillus coli) med. bacil koji ivi u debelom, naroito u sitom crevu ljudi i ivotinja, veoma slian tifusnom bacilu kod ljudi; izaziva teka oboljenja mokranih organa, zapaljenje slepog creva, sranih opni, unih kanala i dr. kolibri (p. colibri) zool. jedna od najmanjih ptica, duga svega 6 st, ivi u tropskim krajevima Amerike. koligacija (lat. colligatio) spajanje, zdrui-vanje, vezivanje, povezivanje. kolidirati (lat. collidere) sudariti se, suda-rati se, sukobljavati se, sukobiti se, doi (ili: dolaziti) u opreku.

nom pravu: ugovor izmeu vie radnika i jednog poslodavca ili vie poslodavaca. kolektivizam (lat. colligere skupljati, zbrati) oseanje vrste nevezanosti linosti s kolektivom, izjednaena svoga bia s kolektivom u kome ivi i radi i uverenje da bez napretka kolektiva i itave zajednice nema ni linog napretka i sree. kolektivizacija (lat. colligere zdruiti) udruivanje individualnih poljopri-vrednih domainstava u velika zadruna domainstva socijalistikog tipa. kolektivne nota zajedniko formalno (pismeno) saoptenje vie kabineta (vlada) vladi neke drave u kome se izlae zajedniko gledite tih kabineta odnosno nekog aktuelnog politikog pitanja. kolektivni prokura trg. kada je vie lica ovlaeno da potpisuju firmu, ali se sva smatraju kao jedan prokurist (ako sva ne potpiu firmu, potpis nema vrednosti). kolektivum (lat. nomen collectivum) gram. v. kolektiv 1. kolektirati (lat. collectare) skupljati; prirediti kolektu; pevati ili itati kolek-tu(u katolikoj crkvi). kolektor (nlat. collector) sakuplja, sabira, npr. maraka, bilja i dr.; prodavac sreaka; sabirna jama u kanalizaciji; deo elektrinog generatora koji sakuplja naizme-ninu struju iz rotora i pretvara u jednosmernu; elektroda tranzistora koja odgovara anodi u elektronskoj cevi; sabirno soivo. kolekcije (lat. collectio) zbirka (npr. starog novca, oruja, rukopisa, pisama, maraka itd.); skupljanje. kolenhim (gr. kbNa lepak, cnchyma usuto) bot. tkivo sa izduenim i po uglovima zadebljanim elijama kao u lisnim peteljkama i mladim stabljikama mnogih dikotiledona. koleopter (fr. coleoptere) vazduhoplov sa nepokretnim prstenastim krilom i sopstvenim mehanikim pogonom. koleoptera (gr. koleos krilni poklopac, pteron krilo) pl. zool. tvrdokrilci. koleoptoza (gr. koleos korice, kapija, ptosis pad) ned. spad (ili: sputenost) vagine. koleoreksis (gr. koleds, rexis kidanje, provaljivanje) med. provaljenost (ili: iski-danost) vagine. koleocela (gr. koleos, kele) med. prosutost, kila vagine. kolera (gr. cholra, lat. cholera) med. vrlo teppsa zarazna i paidemina bolest koja se sastoji u iznenadnom i veoma jakom prolivu, povraanju, velikom gubitku tenosti, padu telesne temperature, promuklosti i dr.; u najvie sluajeva zavrava se smru. koleraba (nem. Kohlrabi) v. keleraba. kolergang (nem. Kollergang) Tex. drobilica za usitnjavanje ruda, kamena, uglja i dr.; sa-

kolidovati v. kolidirati.
kolizija (lat. collisio) sudar, sukob, opreka, borba. kolika (gr. kolikos koji pati od greva u stomaku) med. svaki jak trbuni bol koji se javlja kao upanje i zavijanje; jak i iznenadan proliv. kolikvativan (nlat. colliquativus) koji utenjava, koji pretvara u tenost; koji rastapa, koji izaziva slabljenje; kolikva-tivno dao/elje jako znojenje koje oslabljuje. kolikvacija (lat. colliquatio) utenjavanje, utenjenje, pretvaranje u tenost, stapanje, rastapanje; med. rastvaranje sokova; truljenje. kolikodinija (gr. kolon sito crevo, odyne bol) med. bol sitog creva. kolimator (nlat. collimator) ont. mali durbin za doterivanje linije kolimacije drugog durbina na kojem je privren; up. koli-macija; cev sa procepom i seivom (ili: samo soivo) u spektroskopu za skupljanje

kolimaciJa

436

kolonijalna roba

svetlosti i bacanje ove u paralelnim zracima na prizmu. kolimacija (nlat. collimatio od collineatio dovoenje u jednu zajedniku pravu liniju) kod optikih instrumenata za merenje: poklapanje vidne linije sa optikom osom; kolimaciona linija vidna linija ili optika oca; kolimaciona greka iznos za koji vidna linija skree od svoga poloaja tane podeenosti. kolimirati (lat. collimare od collineare) opt. doterati vidnu liniju (durbina); namesti-ti (dva soiva, itd.) tako da (njihove) optike ose budu u istoj pravoj liniji. kolitis (gr. kolon sito crevo) med. zapaljenje sitog creva. kolma (ital. colma) plima na Jadranskom moru. kolo (ital. collo) trg. denjak, bala robe. koloboma (gr. koloboma osakaeno, osakaen deo) med. unakaenost ili osakaenost nekog organa, naroito mana duice usled nepotpunog zatvaranja sudovnjaine pukotine. kolodij(um) (gr. kolla lepak) Hek. rastvor koji se dobija rastvaranjem dinitrocelu-loze u alkoholu i etru; posle isparenja ostavlja tanku i providnu opnicu; upotrebljava se za premazivanje manjih rana i u fotografiji. koloid (gr. kolla lepak, eidos oblik, vid) med. pihtijasto tkivo koje se razvija u telu; fiz., hen. svaka supstanca koja se rastvara ali pritom ne obrazuje kristale, npr. dekstrin, sirup, belanevinasta materija, lepak i dr.: prid. koloidalan; up. kristaloid. koloidna hemija grana fizike hemije koja prouava koloide. kolokacija (lat. collocatio) poloaj; sme-tanje, odreivanje mesta; prav. stavljanje poverilaca u red po kome e se naplaiva-ti; kolokaciona presuda reenje po kome e se redu poverioci isplaivati (kod steaja). kolokvijalan (lat. colloquium) koji je svoj-stven razgovornom jeziku, tj. svakidanjem jeziku, razgovorni, nenameten, neformalan (stil, izgovor). kolokvijalizam (lat. colloquium) lingv. re (ili izraz) svojstvena razgovornom jeziku (npr.: Uasno sam se umorio; Strano mi ga je ao; i sl.). kolokvijum (lat. colloquium) razgovor, odgovor; led. nastavka metoda koja se sastoji u pitanjima uiteljevim i odgovorima uenikovim; propitivanje uenika (na univerzitetu), usmeni ispit. kolokvirati (lat. colloqui) razgovarati, dogovarati se; polagati usmeni ispit. kolokucija (lat. collocutio) v. kolokvijum. kolon (gr. kolon) l. lan (ili: odsek) jednog perioda, naroito deo reenice; dve take (u interpunkciji).

kolon (gr. kolon) 2. aiat. sito (debelo) crevo. kolon (lat. colonus) 3. sitni zemljoradnik u starom Rimu koji je dobio zemlju od parcelisanih latifundija, s obavezom da je ne sme napustiti i da jedan deo prihoda daje vlasniku zemlje; up, kolonat. kolon 4. novana jedinica Kostarike (= 100 centimosa) i Salvadora (= 100 centavosa). kolona (fr. collone, ital. colonna, lat. columna) stub; spomenik u obliku stuba; stubac (u novinama, knjizi); voj. red, razmeta] vojnika pri kome pojedini delovi (vodovi, ete i dr.) stoje jedan za drugima; takoe oznaka za delove vojske: municio-na, ikinjerska, sanitetska, automobilska kolona itd. kolonadi (fr. collonade) red stubova; hodnik (ili: dvornice) na stubove. kolonat (lat. colonatus) sistem proizvodnih odnosa koji se razvijao u periodu raspadanja robovlasnikog poretka. Nastao ce-panjem krupnih latifundija na sitne par-cele, koje se daju na obraivanje kolonima, tj. upropaenim seljacima ili osloboe-nim robovima, a ovi vlasnicima ustupaju viak roda u obliku naturalis rente. Zaetak feudalizma. kolonatikum (nlat. colonaticum) sluba koju je obraivalac duan da vri sopstveni-ku zemljita. kolonel (fr. colonel) voj. pukovnik; tip. vrsta sitnijih tamparskih slova (izmeu nonparela i petita). kolonizator (fr. colonisateur) osniva naseobine, naseljiva. kolonizacija (nlat. colonisatio) naseljavanje, naseljenje, osnivanje kolonije. kolonizirati v. kolonizovati. kolonizovati (fr. coloniser) naseliti, naseljavati, osnivati naseobine; uiniti kolonijom. kolonija (lat. colonia) l. naseobina, naselje; naselja u nekoj stranoj, naroito prekomorskoj zemlji, koja osniva jedna strana drava radi ekonomske koristi; 2. u imperijalizmu podruje koje je prigrabi-la neka od razvijenih drava i koje njen finansijski kapital monopolski eks-ploatie kao sferu izvoza kapitala, izvore sirovina i prodajno trite; u posleratnom periodu dekolonizacije najvei deo nekadanjih kolonija osloboen je i od njih su stvorene nove nezavisne drave; 3. ferijalne, slikarske i sl. kolonije, sezonski skupovi omladinaca ili umetnika u prirodi ili kakvom ru-ralnom ambijentu. kolonijalizam borba za kolonije radi njihovog poveanje, uvanja ili stvaranja koju vode imperijalistike zemlje. kolonijalna roba trg. nepreraeni proizvodi arkog pojasa, naroito iz nekadanjih kolonija evropskih drava: kafa, eer, aj, zaini i sl.

koloni) alni

437

kolumela

kolonijalni (nlat. colonialis) koji se tie kolonija ili potie iz kolonije; naselje-niki, naseobinski. kolonista (lat. colonus) naseljenik, stanovnik kolonije. kolonjska voda (fr. eau d e Cologne) meavina raznih mirisnih esencija (jorgovana, ruzmarina, rue, kedra, limuna i dr.) u utvrenim srazmerama sa alkoholom od 90%; kelnska voda. kolor (lat. color) boja; izgled, spoljanost koloramento (ital. coloramento) slik. nain rasporeivanja boja na slikama. koloratura (ital. coloratura) muz. pevaki ukras, finesa, svako sa izvesnom okretno-u i vetinom izvedeno spajanje vie nota na jednom slogu; koloraturne pevaice sopranistkinje koje umeju i mogu da pri pevanju prave kolorature. koloracija (nlat. coloratio) bojenje, bojadi-sanje; bojenost, bojadisanost; doterivanje, ulepavanje. kolorimetar (lat. color boja, gr. metron mera, merilo) sprava za merenje jaine neke boje. kolorimetrija (lat. color, gr. metrfa merenje) merenje jaine boje; hen. odreivanje jaine rastvora prema jaini boje. kolorisati (lat. colorare, ital. colorare) bo-jiti, obojiti; dati lep izgled, doterati, doterivati, ulepavati, ulepati, ukra-siti; uiniti slikovitim; prid. kolori-san. kolorist(a) (fr. coloriste) slikar koji veto upotrebljava boje, jak u bojama, koji slika u lepim, sveim, izrazitim i ivim bojama; pisac iji je stil sjajan, izrazit, iv i slikovit. kolorit (ital. colorito) vetina bojenja, vetina davanja i upotrebe boja; prirodan sjaj boje; mesna, lokalna boja; nain izlaganja nekog pisca ili pesnika; muz. nain instrumentacije kompozitorove. kolor-fotografija (lat. color boja, phos svetlost, grapho piem) fotografija u boji. kolos (gr. kollosos gorostasan kip, kip izraen preko prirodne veliine) neto ogromno, gorostasno; naroito: kip na ostrvu Rodosu koji prikazuje Apolona i koji su stari smatrali kao jedno od sedam svetskih uda (34 m visok); fig. gorostas, div, din, ispolin. kolosalan (nlat. colossalis) ogroman, gorostasan, dinovski, divovski, ispolinski, veoma velik. kolosalnost (nlat. colossalis) ogromnost, gorostasnost, divovska, ispolinska veliina. koloseum (lat. colosseum) ogroman amfiteatar u starom Rimu (opseg 524 t, visina 48,5 t), u kojem su se prireivale javne igre, mogao je primiti 40.00050.000 gledalaca, dovren 80. god. nae ere, danas velianstvena ruevina; u novije vreme

ovim se imenom nazivaju velike graevine za javne priredbe. kolostomija (gr. klon sito crevo, tome rezanje) med. operativne stvaranje otvora na debelom crevu. kolostracija (lat. colostratio) ked. bolest koju odoje dobija od prvog materinog mleka, kolostruma. kolostrum (lat. colostrum) ked. prvo mleko posle poroaja, babinje mleko, ono koje mlene lezde lue pre nadolaenja pravog mleka, grualina. kolotomija (gr. kolon, tome) med. otvaranje kolona (sitog creva) operativnim putem. kolofon (gr. kolophon) vrh, kraj, zavretak, zavrni kamen; otuda, na poslednjoj stranici starih knjiga: beleka sa imenom pisca, tampara, mesta i godine tampanja (ovaj se obiaj u najnovije vreme poeo ponovo uvoditi). kolofonij(um) (gr. Kolophon jedan od 12 jonskih gradova) smola za mazanje violinskih gudala, nazvana po maloazijskom gradu Kolofonu. kolpalgija (gr. kolpos stidnica, algos bol) med. bol usmine (ili: stidnice, vagine). kolpeuriza (gr. kolpos, euryno proirim) med. proirivano (ili: rastezanje) vagine. kolpeurinter (gr. kolpos, eyrynter) med. rasteza (ili: proiriva) vagine. kolpitis (gr. kolpos stidnica) med. zapaljenje vagine. kolportaa (fr. colportage) raznoenje i prodaja novina i knjiga po ulicama i kuama; torbarenje, telaljenje; prenoenje vesti. kolporter (fr. colporteur) ulini prodavac sitnica, naroito novina, knjiga i sl.; raznosa glasova. kolportirati (fr. colporter) prodavati po kuama i ulicama, torbariti; fig. razno-siti glasove, pronositi glasove. kolpohisterotomija (gr. kolpos stidnica, hystera materica, tome seenje) med. otvaranje materice sa strane stidnice, za vreme trudnoe nazivano i stidnini carski rez. kolt (eng. colt) vrsta amerikog vojnikog revolvera (po pronalazau Samjuelu Koltu). koluzija (lat. collusio) urovanje, domunavanje; prav. potajan sporazum izmeu optuenog i svedoka u cilju prikrivanja istine; prid. koluzoran. kolum (lat. colum) cedilo. kolumbarij(um) (lat. columbarium) golubarnik", udubljenje sa pregradama (slinim golubarniku) u zidu starih rimskih grobnica za posude sa pepelom spaljenih; danas: mesto gde stoje urne sa pepelom spaljenih leeva. kolumbij(um) (nlat. columbium) Hem. v. tantal. kolumela (lat. columella) stubi; geol. valja-sta okamenotina; kolumelarni zubi zubi

kolumna

438

kombinacija

onjaci, koljai u nekih ivotinja (npr. u zveri, divlje i domae svinje itd.). kolumna (lat. columna stub) tip. stubac, tampana strana; up. kolona. kolure (gr. koluros) pl. astr. dva najvea kruga koja se u nebeskim polovima seku, od kojih jedan prolazi kroz ekvinocijalne (ekvinocijalna kolura), a drugi kroz solsticijalne (solsticijalna kolura) take ekliptike. kolutorij(um) (nlat. collutorium) farm. voda za ispiranje usta. kolhicin hen. otrovni alkaloid; nalazi se u semenkama biljke mrazovac (Colchicum autumnale). kolhoz (rus. kolektivnoe hoznistvo kolektivne gazdinstvo) oblik krupnog (zadru-nog) gazdinstva u poljoprivrede! u SSSR-u. Poseduje zemlju, stoku i manje vana oruainventar. Nastao kolektivi-zacijom. Najglavnija tehnika orua za rad (traktore, kombajne itd.) dre main-sko-traktorske stanice, koje su dravna preduzea. kolje (fr. collier) erdan, ogrlica; psei litar, kai oko vrata. kom (lat. sit, sop- s, sa) predmetak u sloenicama sa znaenjem: s, sa. koma (gr. koma od koimao uspavam) 1. med. duboka zanesenost, pospanost u kojoj su modana delatnost, oseajnost i voljni pokreti delimino ili potpuno iezli, tako da bolesnik uopte ne moe da odgovara na spoljne nadraaje. koma (gr. komma urez, zarez od kopto udarim) 2. gram. zaleta, zarez (reenini znak); muz. deveti deo tona, devetina tona. komanda (ital. comando) voj. zapovednitvo; kratka vojnika zapovest koja se mora odmah izvriti; sedite nekog vojnog nadletva, npr. komande mesta, divizij-ske oblasti i dr.; trg. narudbine, porudbi-na; teh. ureaj koji automatski ili na pritisak izvrava eljenu radnju. komandant (ital. comandante) voj. zapovednik (grada, tvrave, vojne jedinice od bataljona navie, ratne lae itd.). komandantura (ital. comandatura) zvanje, stan ili kancelarija komandanta. komandir (fr. commandeur) voj. zapovednik ete, baterije, eskadrona i dr.; vitez, nosilac nekoga vieg ordena, npr. legije asti". komandira (ital. comandare, fr. sotmander) zapovedati, narediti, nareivati, nalagati, naloiti; vladati im; trg. naruiti, naruivati, poruiti, poruivati. komandita (ital. commandita) trg. v. koman-ditno drutvo. komanditar (fr. commanditaire) trg. tajni ortak; up. komanditno drutvo. komanditist(a) (ital. commandita) trg. spoljni lan komanditnog drutva.

komanditno drutvo trg. ortako preduzee pod zajednikom firmom sa dvostrukim jemstvom ortaka: jedni jeme celokupnom imovinom (komplementari, tj. unutarnji lanovi), a drugi ulogom u novcu, robi ili radu (komanditisti, tj. spoljni lanovi); u voenju poslova uestvuju samo komplementari, a komanditisti imaju pravo nadzora. komandova (ital. comandare) v. komandira ti. komandosi (port), voj. jurini odredi ili pojedinci specijalno obueni za izvr-avanje diverzantskih akcija na neprijateljskoj ili neutralnoj teritoriji. komasacija (nlat. commassatio) zgrupisa-vanje imanja, naroito zemljita, npr. kad seljaci formiraju radnu zadrugu, mogu dobiti zemljite u jednom kompleksu, a svoja rasuta imanja ustupaju vlasnicima uzete zemlje. komatizam (gr. komma odseeno, komad) iseckan nain pisanja, pisanje u kratkim reenicama. komatian (gr. kommatikos odseen, koji se sastoji iz pojedinih odeljaka ili odseka) sastavljen iz pojedinih stavova ili reenica. komatozan (gr. koma dubok san, zanos u snu, fr. comateux) koji izaziva ili pokazuje znake duboke zanesenosti; up. koma 1. kombabizirati samog sebe utrojiti, ujalo-viti (po imenu Kombabos). kombajn (eng. combine spojiti) maina sastavljena od vie raznih maina tako da istovremeno obavlja nekolike poslove; poljoprivredni kombajn sastoji se od maina etelice i vralice, te moe istovremeno i da sanje i vre ito. kombatanti (fr. combattant) pl. borci, ratnici (za razliku od neboraca); ratni drugovi, saborci. kombatirati (fr. combattre) boriti se, tui se; fig. pobijati (dokaze). kombinabilan (nlat. combinabilis) sklo-pljiv, sastavljiv, sloljiv. kombinat (lat. combinare spojiti) tehnoloke i organizaciono povezivanje preduzea gde proizvodi jednog slue kao sirovina (materijal) za drugo preduzee; najvie su zastupljeni u povezivanju poljoprivrede i umarstva sa industrijom. kombinator (nlat. combinator) spaja, skuplja, sastavlja. kombinatorika (lat. combinare) mat. deo matematike koji istrauje broj razliitih kompleksija datih stvari ili elemenata (deli se na permutacije, kombinacije i varijacije). kombinacija (nlat. combinatio) sastav, sklop, spoj, stajanje dveju ili vie stvari, jedinjenje; splet, sticaj; log. vezivanje srodnih pojmova; fig. raunanje, prorau-

kombinacije

439

komentara

navanje, dovijanje; nasluivanje; plan, namera; kombinovanje. kombinacije (nlat. combinatio) pl. hat. razliite skupine, grupe odreenoga broja koje se mogu nainiti od svakoga broja danih elemenata bez obzira na njihov red u poreanosti. kombinacioni ton ak. trei ton koji se uje kad jednovremeno neprekidno zvue dva tona razliite visine vrlo snano i podjednako jako pri pogodnom intervalu i podesnoj jaini, i broj treptaja ovoga tona ravan je razlici broja treptaja ona dva tona: diferencijalni ton, Tartinijev ton; uju se zbirni topovi ili sumacioni golovi, iji je broj treptaja jednak sa zbi-rom ova dva tona; diferencijalni k sumacioni tonovi jesu kombinacioni topovi. kombinezon (fr. combinaison) mod. ensko donje rublje; radno odelo (zanatlija, avijatiara, traktorista, rudara i dr.) koje se sastoji od kaputa i akira izraenih izjedna. kombinira (lat. combinare) sastaviti, sloiti, sjediniti, spajati, spojiti, srediti; praviti plan za neki posao, smisliti, smilja, dovijati se: hen. jediniti, sjediniti, spojiti, spajati dva tela ili vie raznih tela po utvrenom merilu; kombinovati. kombinovati (lat. combinare) v. kombinirati. kombustibilan (nlat. combustibilis) zapa-ljiv, gorljiv, sagorljiv. kombustibilije (nlat. combustibilia) pl. zapaljive tvari, zapaljive materije. kombustibilitet (nlat. combustibilitas) zapaljivost, gorljivost, sagorllvost. kombustija (lat. combustio) gorenje, sagorevanje; poar; zgarite. kombustor (nlat. combustor) odrava sagorevanja; hen. naziv za elemenat koji se, pod uticajem svetlosti i toplote, lako spaja sa drugim nekim elementom, npr. kiseonik. komedi a tiroar (fr. comedie a tiroir) aljiv poz. komad sa scenama bez meusobne veze. komedija (gr. komodia) prvobitno: pesma u ast boga Dioniza, iz koje se razvila starogrka komedija; danas: vesela, aljiva igra; dramsko prikazivanje ko-minog sukoba, u kome glavni junak u toku cele radnje strada, ali to njegovo stradanje ne izaziva u nama oseanje saaljenja, nego oseanje smenoga, koje dostie svoj vrhunac na kraju, kada se ipak sve svrava lepo (supr.: tragedija); fig. ala, egaenje, aljiv sluaj. komedijant (gr. komos, ital. commediante) glumac, putujui glumac; fig. glumac, licemer, ovek koji u ivotu glumi. komedija (gr. komodia) zbijati alu, aliti se, egaiti se

komedija (gr. komodia) aljivina; predstavlja aljivih uloga (cirkuskih), klovn, pajac. komediograf (gr. komodia, grapho piem) pisac komedija. komediografija (gr. komodia, grapho) pisanj e komedija. ., Komedi fransez (fr. Comedie francaise) Francuska komedija, parisko pozorite koje prikazuje poglavito klasine komade; osnovano 1680. godine. komedo (lat. comedo) ned. mozuljica, lojavi-ca, sujed; miteser. komemorabilan (lat. commemorabilis) vredan (ili: zasluen) seanja, vredan (ili: zasluan) pominjanja. komemorativan (nlat. commemorativus) koji se prireuje radi seanja, za uspomenu, u spomen, koji slui za seanje, za uspomenu, u spomen. komemoracija (lat. commemoratio) spomen, seanje; svean sastanak u slavu nekog velikog pokojnika (na kome se govori o njegovom ivotu, radu i zaslugama); (crkveni) pomen umrlima, poduje. komemorirati (lat. commemorare) spominjati, seati se, obnavljati uspomenu na koga ili to; drati pomen umrlom. komenda (nlat. commenda) upranjena paro-hija (kod katolika); imanje verskog reda; imanje koje uiva neko po svom inu ili zvanju (svetenik, uitelj). kombinacija (lat. commendatio) preporuka; kod katolika: molitva za umrlog, zaupo-kojna molitva. komendirati (lat. commendare) preporui-ti, preporuivati. komenzal (lat. commensalis) stoni drug, onaj koji se hrani za istim stolom sa nekim, u zajednici, solojednik; zool. v. parazit. komenzalizam (lat. commensalis) zool, naziv za simbiozu kod koje se jedne ivotinje, ivei u zajednici sa ivotinjama druge vrste, hrane otpacima njihove hrane. komenzurabilan (nlat. commensurabilis) tat. naziv za sve veliine koje se mogu deliti ili meriti bez ostatka nekom drugom veliinom kao njihovom zajednikom merom; koji ima zajedniku meru, samerljiv; upo-redljiv. komsnzurabilitet (nlat. commensurabilitas) mat. samerljivost; uporedljivost. komensalizam v. komenzalizam. komentar (lat. commentarius) objanjavanje, izlaganje, tumaenje; knjiga sa objanjenjima. komentarisati (lat. commentari) v. komenti-rati. komentator (lat. commentator) objanjava-lac, izlagalac (dela, pisca, dogaaja itd.). komentacija (lat. commentatio) nauna rasprava koja objanjava neki predmet. komentirati (lat. commentari) tumaiti, objanjavati; komentarisati.

kome prima

440

komisiono izdanje

kome prima (ital. come prima) auz. kao pre, kao gore. komers (lat. commercium, fr. commerce) trgovina, trgovanje, trgovinstvo; u studentskom jeziku: sveana gozba, pijanka (up. kermes); igra karata. komercijalan (nlat. commercialis) trgovaki, obrtni, privredni, prometni; dru-tveni; komercijalna ulica trgovaka ulica; komercijalne igre drutvene igre; komercijalni sistem sistem dravne privredne politike koja povlauje trgovinu, naroito na raun poljoprivrede; komercijalni traktat trgovinski ugovor. komercijalist(a) (lat. commercium) lice struno za voenje trgovakih poslova; lice koje se bavi trgovakim poslovima. komercijum (lat. commercium) odnos, optenje; v. komers. komes (lat. comes) saputnik, pratilac; muz. slino ponavljanje fuge u drugom nekom glasu. komesar (nlat. commissarius) osoba kojoj je neki naredbodavac, naroito drava, poverio naroitu dunost (npr. finansij-ski komesar, vladin komesar); vojni komesar onaj koji se stara o snabdevanju vojske hranom, odelom i dr.; u narodnooslobodi-lakoj borbi: politiki rukovodioci pojedinih jedinica. komesarijat (lat. commissariatus) zvanje, dunost i sedite (kancelarija) komesara; komisarijat. komesarija t. kome sopra (ital. come sopra) muz. v. kome prima. kome sta (ital. come sta) muz. kako stoji, kako jest, bez svojevoljnog ukraavanja. kometa (gr. kometes, lat. cometes) astr. zvezda repatica, kosara, kree se oko Sunca parabolom ili eliptinom putanjom (velikog ekscentriciteta), tako da je te putanje teko razlikovati. kometografija (gr. kometes, graphia) astr. opisivanje (ili: prouavanje) zvezda repatica. kometologija (gr. kometes, logia) nauka o zvezdama repaticama. kometomantija (gr. kometes, mantela proricanje, gatanje) proricanje na pojavama kometa. komi (fr. commis) trgovaki pomonik; nii inovnik, pisar. komi voajasr (fr. commis voyager) trgovaki putnik. komigracija (lat. commigratio) odlaenje, odlazak, seljenje, seoba. komigrirati (lat. commigrare) seliti se, odseliti se, odseljavati se. komizeracija (lat. commiseratio) saaljenje; deo govora kojim branilac eli da izazove kod sudije saaljenje (samilost) prema optuenom. komika (gr. komos terevenke, pijanka, veselje, komikos aljiv, smean) ono to je

smeno, to izaziva smeh; sposobnost da se izazove oseanje smenog. komikstura (nlat. commixtura) v. komiks-cija. komikscija (nlat. commixtio) meanje; primesa; smesa; komikstura. komilitoii (lat. commilito) pl. saborci, braa po oruju, ratni drugovi; kolski drugovi. kom il fo (fr. comme il faut) uzorno, valjano, primerno, ba kako treba, kao to prilii; otmenost. kominacija (lat. comminatio) prav. pretnja, zaplaivanje, stroga opomena. kominike (fr. communique) slubena objava, zvanino saoptenje, zvanian izvetaj; komunikat. Kominterna skr. za Komunistika internacionala v. internacionala. komis (lat. commissus) naziv za stvari koje drava daje vojniku (rublje, cipele, hleb itd.). komisar (nlat. commissarius) v. komesar. komisarijat (nlat. commissariatus) v. komesarijat. komisija (lat. commissio) nalog za izvrenje nekog posla; lica koja treba da izvre taj posao; naroito: zvanina lica koja drava ili neka ustanova odreuje radi obavljanja izvesnog posla (ispitna, anket-na, sanitetske, regruta komisija i dr.); eks komisione (lat. eh commissione) po nalogu; tehnika komisija odbor strunjaka. komision (lat. commissio) trt. v. komisiona trgovina. komisiona knjiga trg. knjiga u koju se unose svi nalozi i sve narudbine. komisiona menica trg. menica vuena i prodata po nalogu nekog treeg (komitenta); komisiona tra ta. komisionar (nlat. kommissionarius) trg. posrednik, onaj koji prima naloge, opunomoenik, lice koje obavlja trgovake poslove za tu raun uz izvestan procenat. komisiona rimesa trg. menica izdata po nalogu i za raun nekog treeg (komitenta). komisiona trata trg. v. komisiona menica. komisiona trgovina trgovaki posao (kupovina i prodaja), po kojem komisionar sklapa trgovake poslove u svoje ime, ali za tu raun (za raun komitenta), i uz izvestan procenat; trgovaka organizacije koja obavlja takve poslove; komisioni posao. komisioni artikl trg. roba koju trgovac, uz izvestan procenat, prodaje za raun sopstvenika robe. komisioni biro ustanova koja obavlja poslovne naloge uz izvesnu nagradu. komisioni konto trg. raun o poslovima obavljenim za tu raun. komisioni posao v. komisiona trgovina. komisiono izdanje u knjiarstvu: kada se knjiar primi, uz izvestan procenat, pro-

komisiono pismo

441

kompanije

daje dela koje je pisac ili neko drugi izdao o svom troku. komisiono pismo trg. pismo kojim se izdaje nalog za obavljanje nekog posla. komisura (lat. commissura) spoj, sveza; alat. ivani (nervni) spletovi koji spajaju levu i desnu stranu sredinog ivanog pribora (centralnog nervnog sistema). komita (lat. comes, comitis drug, pratilac) voj. pripadnik oruanih formacija koje nisu sastavni delovi redovne vojske. komitet (lat. comitatus) pratnja; svita. komitativ (lat. committere sastaviti, zadu-iti) gram. pade koji znai drutvo ili zajednicu. komitent (lat. commitens) trg. naredbodavac; poslovni prijatel> van mesta u kojem je trgovina kome se poverava da u svome mestu zastupa dotinu trgovinu; up. komisiona trgovina. komitet (fr. comite) l. odbor koji je meu svojim lanovima izabrala neka vea organizacije da radi u njeno ime na ostvarenju izvesnih ciljeva (politikih, privrednih, kulturnih i sl.); lokalni komitet mesni odbor; centralni komitet glavni odbor; 2. rukovodei partijski organ ili partijski forum; 3. naziv za neke dravne ustanove. komitiv (lat. committere poveriti, predati) 1. trg. narudbenica, porudbeno pismo, porudbenica, punomono pismo. komitiv (nlat. comitivum) 2. pismeno ovlaenje ili punomo. komitirati (lat. committere poveriti, predati) 1. Trg. izdati nalog, porudbinu; omastiti, dati pismeno ovlaenje, opu-nomoiti. komitirati (lat. comitari) 2. pratiti, oiti u pratnji. komicije (lat. comitium) pl. narodna skuptina kod Rimljana, koja je reavala o vanim dravnim poslovima. komian (gr. komikos smean, aljiv, ko-mos terevenka, pijanka, veselje) smean, aljiv; zabavan. komiar (gr. komikos, lat. comicus) pisac aljivih stvari, komedija; glumac koji prikazuje aljive, komine uloge. komoda (fr. commode) onizak ormar sa fiokama. komodamente (ital. comodamente) muz. v. komodo. komodan (lat. commodus) prijatan, ugodan, udoban, pogodak, zgodan; popustljiv, koji gleda kroz prste; nemaran (kod nas se esto upotrebljava, u ovom znaenju, re komotan). komodant (lat. commodans) prav. v. komodat. komodat (lat. commodatum) prav. stvar koju njen sopstvenik (komodant) daje privremeno na upotrebu nekome (komodataru) besplatno. komodatar (lat. commodatarus) prav. v. komodat.

komodacija (lat. commodatio) prav. pozajmljivanje, pozajmljenje; zajam. komodeto (ital. comodetto) muz. v. komode. komoditet (lat. commoditas) udobnost, ugodnost; popustljivost, nemarnost. komodo (ital. comodo) muz. udobno, umereno, natenane. komodor (eng. commodore) mor. oficir zapovednik po inu iznad kapetana a ispod kontra-admirala; zapovednik male ratne eskadre kojoj se poverava izvrenje nekog naroitog zadatka; glavni brod trgovake flote. komodum (lat. commodum) prav. korist, dobit; dobro, blagodet; udobnost; komodum posesionis (lat. commodum possessionis) korist vezana sa posedovanjem neke stvari na osnovu prava; komodum publikum (lat. commodum publicum) opte dobro; komodum rep vendite (lat. commodum rei venditae) pravo uivanja prodate stvari. Komonvelt (engl. commonwealth zajednica) zajednica koju sainjava Velika Britani-ja sa svojim bivim kolonijama i domi-nionima, sada samostalnim draveme; to je novi vid meudravne organizacije najveeg dela bive Britanske Imperije ustanovljen 1948. godine. komonicija (lat. commonitio) opominjanje, podseanje, opomena. komora (gr. kamara, lat. camera) svod; odaja na svod, soba; organizacije nekih stalea (advokatske, trgovake, itd.); ranije, u nekim dravama, parlement ili dravna blagajna; voj. eta s vozilima za snebde-venje berbenih trupa; rud. podzemni prazni rudarski prostori odeljeni monolitima rude koja se kopa; znat. duplja u nekim organime tela (modana, srana, ona, grkljanska komora); opt. mrana komora, v. kamera opskura; up. kamera. komorna muzika v. kamerna muzika. komot v. kamut. komotan (lat. commodus) v. komodan. komedija (lat. commotio) pokret, potres, uzbuenje; med. jak unutranji potres, npr. mozga. Ova se re kod nas esto pogreno upotrebljava mesto komoditet. kompakt (lat. compactum, compacisci sporazumeti se meusobnim ugovorom) ugovor, sporazum, nagodbe; kompakti (lat. sot-pacta) pl. teke ugovora. kompaktan (lat. compactus, compingere sastaviti, zbiti ) vrst, jeder, gust, zbijen, jedinstven; jek, solidan. kompaktat (lat. compacisci uglaviti) ugovor, sporazum; poznat eki ili Preki sklopljen izmeu husitskih utrakvista i izaslanika sabora u Bazelu. kompakcija (lat. compactio) sklop, zbije-nost, jedrine. kompanija (fr. compagnie, ital. compagnia) drutvo, udruenje; trgovako drutvo; voj. eta; kompanija.

kompanjo n

442

kompetovati

kompanjon (fr. compagnon, ital. compagno) trg. ortak, drug u nekom poslu; drug, pratilac, saradnik; konpanjon. komparabilan (lat. comparabilis) uporedljiv, sravnjiv. komparativ (lat. comparativus) gram. drugi poredbeni stepen prideva (npr. lepi, bol>i itd.). komparativan (lat. comparativus) uporedni, poredbeni. komparator (lat. comparator) sravnjiva; sprava za merenje veoma finih razlika u duini. komparapija (lat. comparatio) poreenje, uporeivanje, sravnjivanje, sravnjenje, uporeenje; ret. figura kojoj je cilj da nam neto uini poznatijim tim to e to nepoznato uporediti sa neim njemu slinim a poznatijim, npr.: Pree Milo preko pol>a ravna, kao zezda preko neba sjajna"; gram. poredba prideva. komparent (lat. comparere pojaviti se, predstati) prav. onaj koji predstaje sudu. komparencija (lat. sotragege.nlat. sotrarentia) prav. predstajanje sudu. komparzerija (ital. comparsa) v. komparserija. komparirati (lat. comparare) l. uporeivati, uporediti, sravniti, porediti, sra-vnjivati, ret. praviti poreenje; gram. porediti prideve. komparirati (lat. comparere) 2. pojaviti se pred sudom, predstati sudu. komparicija (lat. comparere, nlat. comparitio) prav. v. komparencija. komparsa (ital. comparsa) v. komparserija. komparserija (ital. comparsa) poz. lica koja u pozoritu i filmu nastupaju kao neme figure, statisti, figuranti; raspored i pojavljivanje statista; komparzerija, komparsa. kompartiment (ital. compartimento) pravilna podela polja ili odeljaka; elezniki odeljak (ili: kupe). komparticija (nlat. compartitio) podela na pravilne odeljke. kompas (lat. sit, passus) sprava, u obliku kutije, sa magnetnom iglom, slui za odreivanje strana sveta (busola); fig. snalaenje u neemu; pravilno opredeljivanje. kompasija (lat. compassio) samilost, saaljenje, sauee. kompaskuum (lat. compascuum) prav. zajednika paa. kompateriitet (nlat. compaternitas) duhovno srodstvo, kumstvo. kompatibilan (nlat. compatibilis) saglasan, saglaljiv, sloljiv, spojljiv, snoljiv; pomirljiv. kompatibilitet (nlat. compatibilitas) saglasnost, saglaljivost, sloljivost, sno-ljivost; pomirljivost; mogunost da jedno lice istovremeno vri vie javnih poslova.

kompatriot (fr. compatriote) zemljak, sunarodnik. kompaund-maina (eng. compound) teh. parna maina sa kondenzatorom u kojoj mehanike dejstvo pare poinje u jednoj manjoj stublini (cilindru), a zavrava se u jednoj veoj stublini. kompendijum (lat. compendium) izvod, izvadak, kratka sadrina; udbenik u izvodu, priruna knjiga, prirunik, podsetnik. kompendiozan (lat. compendiosus) kratak, saet, zbijen, u izvodu. hompenzabilan (nlat. compensabilis) naknadljiv, odtetljiv. kompevzator (nlat. compensator) onaj koji ili ono to naknauje, naknadilac, na-knadilo, regulator. kompenzacija (lat. compensatio) naknada, odteta, obeteenje; izravnanje, poravnavanje, zamena; fiz. izravnanje dejstva neega to bi, inae, tetno delovalo; kompenzaciono klatno klatno udeeno tako da usled temperaturskih promena ne menja svoju duinu, pa stoga ni vreme klaenja; med. prilagoavanje srca uticajima koji menjaju krvotok. kompenzirati (lat. compensare) naknaditi, naknaivati, vratiti, izravnati, izrav-navati, odtetiti; izravnati se, izravnava se, poravnati se, poravnavati se, nagoditi se. komperendinator (nlat. comperendinator) prav. lice koje iznosi nove injenice da bi izazvalo odlaganje presude. komperendinacija (lat. comperendinatio) prav, odlaganje za trei dan; pozivanje obeju stranaka da treeg dana predstavu sudu; obnavljanje spora. komperendinirati (lat. comperendinare) prav. odloiti rok predstajanja sudu za trei dan. kompetent (lat. competens) suparnik, tak-mac, satrailac, polaga prava na. kompetentan (lat. competens) nadlean, merodavan, formalno ili stvarno osposobljen (kvalifikovan) za neki posao, sposoban. kompetencija (nlat. competentia) nadlenost, merodavnost; sposobnost (ili: pozva-nost sudije za suenje ili ocenjivanje; polje rada (ili: podruje) nekog nadletva; takmienje vie lica za neko mesto; ono to se ostavlja duniku da bi mogao od toga da sivi; pitanje kompetencije pitanje nadlenosti (npr. nekog suda, nadletva itd.). kompetirati v. kompetovati. kompetitor (lat. competitor) v. kompetent. kompeticija (nlat. competitio) polaganje prava na, takmienje, suparnitvo. kompetovati (lat. competere) pripadati po pravu; biti u nadlenosti, spadati u nadlenost; naticati se, takmiiti se za neko mesto, zajedno s nekim teiti za im.

kompilator

443

kompozitoran

kompilator (lat. compilator) sabira, pa-birar, sastavl>a iz tuih knjiga. kompilacija (lat. compilatio) delo sastavljeno pabirenjem (ili: paletkovanjem), knjievni pabirak (ili: paletak); sasta-vljanje dela pabirenjem iz tuih knjiga; skupljanje, pabirenje, palektovanje. kompilirati (lat. compilare) skupljati (ili: paletkovati, pabiriti), iz tuih dela. kompilovati v. kompilirati. kompjaevole (ital. compiacevole) muz. ljupko, dopadljivo. kompjuter (eng. computor) elektronska maina za raunanje, elektronski mozak"; kompjuter. komplanabilan (nlat. complanabilis) mogu za upravljanje, uravnjiv; koji se moe izjednaiti, izjednaljiv. komplanacija (lat. complanatio) mag. izraunavanje povrja neravnih povrina; uravnavanje, uravnjenje, npr. tvravskih postrojenja. komplanirati (lat. complanare) poravniti; sravniti) uravnati, uravnavati, izravna-vati, izravniti; fig. otkloniti, otklanja-ti tekoe. kompleks (lat. complexus) gomila, masa koja sainjava celinu, npr. kue, zemljite; sloeno, sloenost; fil. sloen pojam; u psihoanalizi: sadraji svesti, veinom uvstveni (emocionalni), potisnuti te otuda podsvesni, koji dovode do nenormal-nog duevnog stanja. kompleksan (lat. complexus) sloen, sastavljen od delova povezanih meu sobom; zapleten; mat. kompleksan broj (broj sastavljen od realnih i imaginarnih veliina (npr. a+Lj, gde je i imaginarna jedinica, tj!U^T, a a i b realni brojevi. kompleksija (lat. complexio) celokupnost, ukupnost; sastav tela, sklop tela; boja lica, izgled. komplement (lat. complere dopuniti, sotplementum) dopuna, dodatak, popuna; gram. dopuna, odredba; mat. ugao koji se dopunjuje do 90 (up. suplement); med. serumska materija koja ima sposobnost da unitava bakterije ili da neutralie njihove otrove. komplementan (lat. complementum) v. komplementaran. komplementar (nlat. complementarius) trg. zamenik, zastupnik, administrator trgovake kue; v. pod komanditno drutvo. komplementaran (nlat. complementarius) dopunski, koji dopunjuje, koji slui kao dopuna ili dodatak (emu); komplementar-ne boje dopunske boje, tj. one dve koje daju belu boju kad se pomeaju u odreenom odnosu, npr. uta i indigoplava boja (harmonine boje); komplementarni dan dopunski dan (29) u februaru svake pre-stupne godine. komplot (lat. completus) celokupna dela jednog pisca; svi brojevi (ili: sva godita)

nekih novina (ili: nekog asopisa, neke zbirke i sl.); sve to sainjava potpunost knjinice, zbirke, trgovine, kue itd. kompletan (lat. completus) potpun, celokupan, sav, ceo; savren; popunjen, dovren. kompletirati (fr. completer) popuniti, popunjavati, dopuniti, dopunjavati. komplikacija (lat. complicatio savijanje, smotavanje) nejasnost, zaplet, zapletenrst, zamrenost; med. oboljenje koje se pojavljuje u toku nekog drugog, ve izraenog oboljenja, i time oteava bolesnikovo stanje i remeti pravilan tok glavne bolesti; psih. udruivanje izmeu neistovr-snih, po kakvoi razliitih, elemenata (oseanja razliitih ula) pri emu je jedan elemenat (oseaj) preteak, tj. njega smo vie i jasnije svesni nego ostalih. komplikovati (lat. complicare) zaplesti, zapletati, zamrsiti, zamutiti, zapetljati, zapetljavati (neku stvar); zbog nespretnosti uiniti jednu stvar tezgom no to bi trebalo; komplikovati se zaplesti se, za-pletati se, zapetljavati se; za bolest: poi na gore, biti otean (drugom boleu); komplicirati. komllimenat (ital. complimento, fr. compliment) izraz potovanja reima i pokretima, naklon, poklon; laskava re; kazati nekom komplimenat kazati nekom ono to mu godi; praviti komplimente govoriti laskave, udvarati se, estitati kome na emu. komplimentirati (fr. complimenter) pozdraviti, pozdravljali, pokloniti se, klanjati se; estitati, pohvaliti, govoriti ljubazne rei. komplipes delikti (nlat. complices delicti)
pl. prav. V. KOMPLICI.

komplici (lat. complex gen. complicis saveznik, uesnik) pl. prav. sauesnici, pomagai, sukrivci. komplicirati (lat. complicare saviti, savi-jati, sklopiti) v. komplikovati. komplicitet (nlat. complicitas) prav. sauesnitvo, sauestvovanje, sauee. komplot (fr. complot) zavera, tajni sporazum, sprezanje vie osoba radi izvrenja nekog zloina, udara, pobune. komplotirati (fr. comploter) kovati zaveru, skovati zaveru, snovati, spremati u potaji (prevrat, udar i sl.). kompozita (lat. composita) pl. od kompozi-tum. kompozite (lat. compositae) pl. bog. glavoike, mnogobrojna porodica biljaka sa sloenim cvetovima (sa preko trinaest hiljada vrsta). kompozitor (fr. compositeur) muz. v. kompo-nist. kompozitoran (nlat. compositorius) muz. koji se tie izrade muzikog dela, koji je u vezi (ili: u odnosu) sa izradom muzikog dela.

kompozitum

444

kompulzorij(um)

kompozitum (lat. componere sastaviti, compositum) ono to je sastavljeno, od vie delova, sloene; gran. sloena re, sloenica; mikstum kompozitum (lat. mixtum compositum) uasna zbrka, straan darmar; eko kompozito (lat. eh composito) prav. po sporazumu, po pogodbi, po nagodbi. kompozitora (lat. compositura) sklop, sastav, leb za spajanje. kompozicija (lat. compositio) sastavljanje, sastav, sklop, sastavljanje delova u celinu; u estetici: umetnika obrada jedne misli prema zahtevima i zakonima umet-nikog prikazivanja; muz. pronalaenje i umetnika izrada muzikog dela, muzike delo; slik. delo, obino veih razmera, na kojem je prikazano vie osoba i stvari, veto povezanih u celinu; u najmoderni-jem slikarstvu, tzv. apstraktnom: slika bez ikakvog motiva, u kojoj je najglavnije raspored boja; . naziv za razne metalne slitine, legure; hen. jedinjenje, sjedinja-vanje; sva kola (ili: svi vagoni) jednog voza. komponenta (lat. componere sastaviti) sastavnica, sastojak, svaki sastavni deo jedne celine; fiz. sastavnica (supr. rezul-tanta). komponirati v. komponovati. komponist(a) (lat. componere) sastavlja muzikog dela; kompozitor. komponovati (lat. componere) sastaviti, sastavljati; izraditi plan za neko umetniko delo i srediti njegove delove; muz. sastaviti muzike delo; komponirati. komportirati se (fr. se comporter) vladati se, ponaati se; slagati se, snositi se. komposesija (nlat. compossessio) prav. zajedniko imanje, zajedniki posed. kompost (lat. compositum) meanac, meani gnoj, meano gnojivo (ili: ubrivo, ubre), naroito: meavina zemlje sa istrulelim organskim materijama. kompostirati (lat. compositum) ubriti meanim ubretom (kompostom). komposto (ital. composto) muz. sloene. kompot (fr. compote, lat. compositum sastavljeno, componere sastaviti, udesiti) voe kuvano sa eerom. komprador (port.) u Kini i nekim drugim zemljama Istoka, posrednik, obino komisionar, koji posreduje u izvoznoj i uvoznoj trgovini za raun inostranih firmi. komlres (lat. compressa) med. obloga, zavoj od vie puta presavijenog komada platna ili gaze; kompresa. kompresa (lat. compressa) med. v. kompres. kompresan (lat. compressus) zgusnut, stisnut, zbijen. kompresibilan (nlat. compresibilis) sti-ljiv, zgunjiv. kompresibilitet (nlat. compressibilitas) fiz. stiljivost, zgunjivost.

kompresivan (lat. comprimere stisnuti, nlat. compressivus) stiskav, koji stiska, sabijan, koji sabija, zbijajui. kompresija (lat. compressio) pritisak; sabi-janje, stiskanje, stezanje, zbijanje; fig. pri-nuivanje, potitavanje, tlaenje; kompre-siona maina sprava za zbijanje elasti-nih, naroito gasovitih tela; kompresio-no ognjilo v. pneumatino ognjilo. kompresor (nlat. compressor) sabija, sabijalo, sprava za sabijanje (ili: zgunja-vanje) vazduha ili gasova. kompresorij(um) (nlat. compressorium) med. hirurki instrumenat za vrenje pritiska na krvne sudove; u mikroskopiji: aparat pomou koga se predmet ispitivanja i posmatranja uini tanjim i providnijim. komprehevzibilan (lat. comprehensibilis) pojmljiv, shvatljiv, razumljiv. komprehenzivan (nlat. comprehensivus) obuhvatan, koji obuhvata; shvatljiv, koji shvata, koji pojima, koji razume. komprehevzija (lat. comprehensio) shvatljivost, mo shvatanja, sposobnost pojimanja (ili: shvatanja, razumevanja); shvatanje, razumevanje. komprimirati (lat. comprimere) sabiti, sa-bijati, zbiti, zbijati, stisnuti, stiskati, zgunjava, zgusnuti; fig. uguiti, ukrotiti, priguiti. komprimovati v. komprimirati. komprobacija (lat. comprobatio) priznanje, priznavanje, odobrenje. kompromis (lat. compromissum) sporazum, poravnanje, nagodba; prav. u graanskoj parnici: sporazum stranaka koje su u sporu da e se, izabravi sudiju spora (arbitra), pokoriti njegovoj presudi. kompromisar (nlat. compromissarius) prav. izborni sudija. kompromisor (nlat. compromissor) sajemac, onaj koji jo sa jednim stoji za nekoga dobar. kompromitent (lat. compromittens) prav. onaj koji pristaje da spor rei izborni sudija. kompromitira (lat. compromittere) l. prav. sporazumeti se da spor rei izborni sudija; 2. izloiti (ili: izlagati) neprilici ili opasnosti, nahuditi (ili: huditi) ugledu ili poverenju, dovesti (ili: dovoditi) u pitanje, izneti (ili: iznositi) na rav glas, brukati, obrukati. kompromitovati v. kompromitirati. komlulzacija (nlat. compulsatio) v. kompulzija. kompulzija (nlat. compulsio) primoravanje, prisiljavanje, prinuda, prisila. kompulzor (nlat. compulsor) naplaivalac (rauna, poreza i dr.). kompulzoran (nlat. compulsorius) prinudan, prisilan. kompulzorij(um) (nlat. compulsorium) prav. akt kojim vii sud nareuje niem da pohita sa odlukom o nekoj stvari.

kompurgator

445

komunicirati

kompurgator (nlat. compurgator) prav. onaj koji pod zakletvom jemi za neiju nevinost. komputabilan (lat. computabilis) sraunljiv, proraunljiv, izraunljiv. komputacija (lat. computatio) izraunavanje; prav. odreivanje stepena srodstva po rimskom (civilna komputacija), ili po papskom pravu (kanonska komputacija). komputirati (lat. computare) sraunata, preraunato, zbrojiti. kom si, kom sa (fr. comme ci, comme sa) i ovako i onako, svakojako. Komsomol (rus. Sokzz kommunistieskoi molodei) skraenica za Savez komunistike omladine", omladinske organizacije u Sovjetskom Savezu sa zadatkom da vaspitava omladinu smenu", kako kau boljevici u marksistiko-ko-munistikom duhu. komun (lat. communis) pr. opti, zajedniki, javan. komuna (fr. commune) optina, teritori-jalna jedinica sa lokalnom samoupravom; graani jedne optine; optinski dom; zajednica; Pariske komuna socijalistika vladavina u Parizu, ustanovljena 18. 1871; posle estokih borbi uguena od versajske vlade u maju iste godine. komunaliziranje (lat. communalis) prelaenje privatnih preduzea u optinske ruke (ili: pod optinsku upravu). komunalije (nlat. communalia) pl. optinske stvari, optinski poslovi. komunalni (lat. communalis) optinski, koji pripada optini, koji se tie optine. komunalni sistem upravno-teritorijalno ureenje, u okviru ustavnih odredbi, koje se zasniva na samoupravi komuna (optina) a ostvaruje se u punoj samostalnosti optinskih ustanova, organa i udruenja graana u privrednoj, kulturnoj i drugim oblastima. komunar (fr. communard) uesnik u Pari-skoj komuni (1871). komunizam (lat. communis) drutveni poredak koji istorijski smenjuje kapitalizam. Besklasno drutvo na bazi visokog stupnja proizvodnih snaga. U njemu su sva sredstva za proizvodnju u direktom drutvenom posedovanju. Proizvodnja je planska, pod sveskom kontrolom drutva (proizvoai) i slui njegovim raznovrsnim potrebama. Razlikujemo niu i viu fazu komunizma. Nia faza komunizma = socijalizam, jo ima tragova prolosti, tj. kapitalizma. Sredstva za proizvodnju su podrutvljena, ali nagraivanje se vri prema radu. Jo uvek postoje izvesne klasne razlike. Nije uki-nuta suprotnost umnog i fizikog rada. Postoje i neke dravne funkcije. Via faza komunizma se razvija na daljem stupnju ekonomskog napredovanje drutva. U njemu se svi (sposobni) bave proizvodnim

radom uz skraeno radno vreme. Prisva-janje sredstava za potronju je prema potrebama pojedinaca. Nema nikakvih klasa ni drave. komunikabilan (nlat. communicabilis) saoptljiv, dostavljiv; spojljiv, saobraajne spojljiv, koji se moe vezati, spojiti (saobraajnom vezom). komunikant (lat. communicans) u katolikoj crkvi: priesnik, onaj koji prima priest. komunikat (lat. communicatum) v. kominike. komunikativan (nlat. communicativus) prenoljiv, koji se lako prenosi na drugoga; saoptljiv, koji rado kazuje svoje misli drugome, razgovoran; pristupaan. komunikativnost (lat. communicare) pristupanost, vetina u optenju i sporazumevanju s ljudima. komunikacija (lat. communicatio) saoptavanje, saoptenje; veza, ophoenje, optenje, dodir; saobraaj; saobraajnica; voj. zatien pristup prednjim poloajima, komunikaciona linija saobraajne linija. komunikacio idiomatum (nlat. communicatio idiomatum) teol. sjedinjenost svojstava boanskih i oveanskih u Isusu Hristu. komunio (lat. communio) zajednica, naroito crkvena, verska; priest; vreme kad se prieuje (u katolikoj crkvi); zajedniko uee. komunista) (lat. communis) pristalica komunizma; lan komunistike partije.
Komunistika internacionala internacionale. v. pod

Komunistiki manifest spis koji su 1848. objavili, po nalogu internacionalnog Komunistikog saveza, Krl Marks i Fri-drih Engels, u kojem su izloene osnove komunizma. Sa genijalnom jasnoom izne-to je u ovom delu novo shvatanje sveta, dosledni i oblast drutvenog ivota obuhvatni materijalizam, dijalektika kao najmnogostranije i najdublje uenje o razvoju, teorija klasne borbe i svetsko istorijske revolucionarne uloge proletarijata, tvorca novoga, komunistikog drutva" (V. I. Lenjin). komunitet (lat. communitas) zajednica; smisao za zajednicu; opte dobro. komunice (lat. communis zajedniki) pl. zajednike ispae (gore, ume i planine jednoga plemena, sela ili zadruge). Svi kojima one pripadaju imaju podjednako pravo uivanja, ali ne mogu nijedan deo otuiti. komunicirati (lat. comunicare) pozajedni-iti, pozajedniavati, uiniti zajednikim; saoptiti, saoptava, objaviti, izneti (ili: iznositi) na javnost; biti u vezi s kim, dopisivati se, optiti; u katolikoj crkvi: priesti se, prie-ivati se.

komutabilan

446

konvencionalan

komutabilan (lat. commutabilis) zamenljiv, promenljiv. komutativni ugovor (lat. commutare promeniti) dvostrani ugovor zasnovan na obavezi da ono to jedna strana daje drugoj mora biti jednako onome to od nje prima (npr. ugovor o kupoprodaji, zajmu, zameni). komutator (lat. commutare) fiz. prekida, sprava kojom se vri naizmenino prekid i ukljuenje elektrine struje u jednom kolu, prema potrebi i automatski, odvo-enje struje u drugo kolo, ili menjanje smera struje; sprava kojom se otvara ili zatvara galvanska struja i u zatvorenom luku po volji obre; strujni menja, koji na dinamomaini naizmenino struje upravlja jednim pravcem. komutacija (lat. commutatio) menjanje, izmena, promena, zamena; prav. zamenjivanje jedne kazne drugom; lingv. metod isptivanja koji se sastoji u tome da se pri izmenama na jednom jezikom planu (nivou) javljaju neke izmene na drugom jezikom planu; kat. zakon komutacije: zbir (proizvod) ne menja vrednost ako sabirci (inioci) promene mesta. komutirati (lat. commutare) menjati, razmenite, zameniti. komfor (eng. comfort) ugodnost, udobnost; konfor. komfortabilan (eng. comfortable) ugodan, udoban; konfortabilan. komfortan (eng. comfort udobnost) v. komfortabilan. komforter (eng. comforter) ogrta za kiu. komija (tur. kom?u) sused. kon- (lat. sit, sop-) predmegak u sloeni-cama sa znaenjem: s, sa. konak (tur. konak od konmak odsesti, biti gost) dvor, gospodski dvor, palata; put koji se prevali za jedan dan; noite, prenoite. kon alegreca (itzl. sop allegrezza) muz. sa ivou, ivahno, sa veselou. kon amareca (ital. sop amarezza) muz. sa gorinom, tuno. kon amore (ital. sop amore) muz. s ljubavlju, radosno, sa zadovoljstvom. kon anima (ital. sop anima) muz. sa izrazom punim due. konat (lat. conatus) pokuaj, namera; prav. pokuaj nedozvoljene radnje. konaturalitet (nlat. connaturalitas) prirodna veza, srodnost po prirodi. kon afeto (ital. sop affetto) v. afetuozo. kon aditacione (ital. sop agitazione) muz. v. aditato. kon brio (ital. sop brio) muz. ivahno, burno, vatreno. konvalescent (lat. convalescens) bolesnik koji je poeo da se oporavlja. konvalescencija (lat. convalescentia) oporavljanje od bolesti, ozdravljenje.

konvalescirati (lat. convalescere) opora-vljati se, biti na putu ozdravljenja. kon varijacioni (ital. sop variazioni) muz. sa varijacijom, sa deliminim odstupanjima od glavne teme. konvejer (eng. conveyer, conveyor) ureaj, beskrajna traka", koji slui za neprekidno dodavanje proizvoda u fazi izrade od jednog radnika do drugog; ureaj za prenos tereta, transporter. konveksan (lat. convexus) ispupen, soi-vast (supr. konkavan). konveksitet (lat. convexitas) ispupenost; (supr. konkavitet). konveks-konveks (lat. convexus) v. bikonveksan. konveksno-konkavan (lat. convexus ispupen, concavus izduben) ispupeno-iz-duben. konvektor (lat. convectio) ureaj za grejanje prostorija. konvekcija (nlat. convectio) fiz. strujanje (up. kondukcija, radijacija); meteor. strujanje toplog vazduha od Zemlje uvis i njegovo meanje sa gornjim, hladnijim vazduhom. kon vol o ita (ital. sop velocita) muz. v. ve-loe. konvenabilan (fr. convenable) zgodan, pogodak, podesan, prikladan, povoljan. konvenijencija (lat. convenientia) pristoj-nost, uljudnost; ugodnost, udobnost, prijatnost; podudaranje, slaganje, saglasnost, skladnost, prikladnost, podesnost; voenje rauna i imanje obzira prema onome to postoji, to odgovara spoljanjim okolnostima (poloaju, zvanju, imetku i dr.), obzir. konvenirati (lat. convenire) slagati se, odgovarati; svideti se, dopadati se, goditi; pristojiti, priliiti, biti u skladu sa interesima. konvent (lat. conventus) sastanak, zbor, skuptina, sabor (naroito kaluerski); manastir, samostan; Konvent 1792. u Francuskoj sazvana Ustavotvorna skuptina Convention nationale. konventual (nlat. conventualis) kaluer, monah; naroito: katoliki kaluer koji pripada redu sa blaim i slobodnijim propisima (za razliku od opservanta). konvencija (lat. conventio) sporazum (ili: pogodba, ugovor) izmeu pojedinih drava kojim se reguliu njihovi meusobni pravni, politiki i ekonomski odnosi (knjievna, vojnika, finansijska i dr.); sporazum, dogovor; u Engleskoj: sastanak parlamenta u vreme kad nema kralja; obiaj, primljene pravilo, uobiajenost. konvencionalan (lat. conventionalis) koji se osniva na konvenciji, koji odgovara sporazumu, sporazumni, ugovorni, dogovorni; uobiajen, koji se dri primljenih navika ili obiaja; konvencionalni braJgbrak koji je sklopljen prema stalekim ili imovnim obzirima, a ne prema naklono-

konvencionalna kazna

447

kongelacije

sti; konvencionalna la neistina prihvaena po sporazumu. konvencionalna kazna kazna kojom se neko obavezuje da e platiti izvesnu sumu u sluaju ako ne izvri, ili ne izvri kko treba, neki posao. konvergencija (nlat. convergentia) geom., fiz. uzajamno pribliavanje, sticanje; fig. stremljenje (ili: tenja) istom cilju, slaganje. konvergirati (nlat. convergere) priblia-vati se uzajamno, sticati se (u istoj taki); fig. stremiti (ili: teiti) istom cilju; pr. konvergentan. konvergovati v. konvergirati. konverza (lat. conversa) v. konvertirati. konverzatorij(um) (nlat. conversatorium) soba za razgovor; drutvo za zabavu koja se sastoji u razgovoru. konverzacija (lat. conversatio) razgovor, razgovaranje, zabavljanje ili uenje stranog jezika razgovorom. konverzacioni leksikon veliki enciklope-dijski stvarni renik, koji obrauje, al-fabetskim (azbunim, abecednim) redom, predmete koji se u ophoenju pojavljuju (naroito su poznati veliki nemaki konverzacioni leksikoni Brokhausov i Majerov). konverzija (lat. conversio) okretanje, obrtanje, promena, pretvaranje; trg. promena interesne stope, pretvaranje jednog duga u drugi sa povoljnijim uslovima; preo-braanje; preobraanje u veru, prevera-vanje, preverenje; fil. logika konverzija obrtanje jednog suda, tj. kad suojekat i predikat promene svoja mesta (up. kon-trapozicija); prav. pretvaranje Jednog pravnog odnosa u drukiji, npr. zakupa u najam. konverzirati (lat. conversari) razgovarati, zabavljati se razgovorom; uiti strani jezik razgovorom. konverzus (lat. conversus) v. konvertit. konverter (lat. convertere okretati, pretvarati) 1. tehnol. aparat za preiavanje rastopljenog metala oksidacijom; 2. TV adapter koji omoguava primanje frek-ventnog podruja za koje televizor nije bio prvobitno konstruisan; 3. el. menja; konvertor. konvertibilan (nlat. convertibilis) pretvor-ljiv, preobratljiv. konvertibilnost (lat. convertere okretati, pretvarati) preobratljivost, pretvorlji-vost, promenljivost (u). konvertiplan (eng. convertiplane) avion sa rotorom, kombinacija helikopteri i aviona. konvertirati (lat. convertere) preobraziti, preobraati, preobratiti, pretvoriti, promeniti (u); preveriti, preveravati, preobratiti, prevesti u drugu veru; fin. pretvoriti (ili: pretvarati) jedan dug u drugi pod povoljnijim uslovima po dunika.

konvertit (ital. convertito) preverenik, onaj koji je preao iz jedne vere u drugu, preobraeni; konzervus. konvertita (ital. convertita) preverenica, preobraenica, ona koja je prela u drugu veru, preobraena; konverza. kon viveca (ital. con vivezza) muz. ivahno, ivo. konvivij(um) (lat. convivium) gozba, ast, goenje. kon vigore (ital. con vigore) muz. krepko, ivahno, snano, izrazito. konvikt (lat. convictus) zavod u kome stanuju studenti katolike teologije ili aci uopte; takoe: ustanova u kojoj se aci hrane besplatno ili uz znatan popust. konviktorij(um) (nlat. convictorium) zajednika trpezarija. konviktorist(a) (lat. convictus) pitomac konvikta. konvikcija (lat. convictio, convincere) prav. uverenje, ubeenje, dokaz. konvincirati (lat. convinecere) prav. ubediti, uveriti, dokazati. konvoj (fr. convoi pratnja) voj. grupa trgovakih ili transportnih brodova sa pratnjom jedinica ratnih brodova (radi zatite od napada neprijateljskih podmornica i aviona); grupa vozila koja se kree pod zatitom oruane pratnje; svaka oruana pratnja kojoj je zadatak zatita. konvokacija (lat. convocatio) sazivanje, sa-ziv; prav. pozivanje poverilaca. konvolatilizacija (nlat. convolatilisatio) hen. saisparavanje, pretvaranje u paru zajedno sa drugim tenostima. konvolvulus (lat. convolvulus) bog. poponac, s lak; med. zapletenost creva. konvolut (lat. convolvere smetati, skotura-ti, convolutim) smotak akata; sveska za akta (ili: spise). konvoluta (nlat. convoluta) apx. zavojica na jonskom kapitlu. konvolucija (nlat. convolutio) med. umotavanje. konvocirati (lat. convocare) sazvati, sazi-vati. konvulzibilitet (nlat. convulsibilitas) med. trzavost, trzanje miia. konvulzivan (lat. convulsus, nlat. convul-sivus) med. grevit, praen grevima; koji izaziva greve (ili: trzaje). konvulzija (lat. convulsio, convellere) med. grenje, grevi, trzanje; fig. trzavica; pokret, potres. konvulzionar (nlat. convulsionarius) med. onaj koji boluje od grenja, trzanja miia; takoe: kveker. kongelativan (nlat. congelativus) koji izaziva smrzavanje, koji smrzava. koigelacija (lat. congelatio) smrzavanje, smrznue, sleavanje, sleenje; smrznue, smrznutost, sleenje, sleenost; stvrdnjavanje, zgruavanje.

kongelirati

448

kondsnzativan

kongelirati (lat. congelare) smrznuti, smrzavati; zgusnuti, zgunjava; zgruati, usiriti. kongenerian (lat. congener, genus rod) jednorodan, istorodan, istovrsan. kongenijalan (nlat. congenialis) duhovno srodan, srodan po duhu. kongenijalitet (nlat. congenialitas) srodnost po duhu, duhovna srodnost. kongenijalnost v. kongenijalitet. kongenitalan (lat. congenitus, nlat. sopgenitalis) uroen, koji postoji od samog roenja, npr. neka bolest (mana srca). kongerirati (lat. congerere) snositi, zgrta-ti, nagonilavati; up. kongestija. kongestivan (nlat. congestivus) koji izaziva navalu krvi, koji potie od navale krvi. kongestija (lat. congestio) ned. navala krvi ili sokova, prepunjavanje jednog organa krvlju, podilaenje krvi. konglobacija (lat. conglobatio) zgrtanje, gomilanje; ret. gomilanje dokaza. konglobirati (lat. conglobare) gomilati, nagomilavati; ugrudvati, ugrudvavati. konglomerat (lat. conglomerare zgomilati, zbiti) geol. gromaa, slepljevina (kad se kakvim lepkom slepi krupan reni, jezer-ski ili morski ljunak ili valuci); fig. prenatrpanost, meavina svega i svaega. konglomeracija (lat. conglomeratio) gomilanje, nagomilavanje, slepljivanje; spajanje svega i svaega. konglomerirati (lat. conglomerare) zgrudva-ti, nagomilati, skupiti, slepiti. konglutinantan (lat. conglutinans) lepljiv, slepljiv. konglutinancia (lat. conglutinantia) pl. farh. v. koletika. konglutinat (lat. conglutinatum) neto slepljeno; min. nekristalisan kamen slepljen nekom masom. konglutinacija (lat. conglutinatio) slepljivanje, slepljenje; zgunjavanje, zgrua-vanje, usiravanje. konglutinirati (ital. conglutinare) lepiti, slepiti; zgusnuti, zgunjavati. kon granita (ital. con gravlta) iuz. dostojanstveno, sa dostojanstvom. kongratulacija (lat. congratulatio) v. gratulant ja. kongratulirati (lat. congratular) v. gratuli-rati. kon gracija (ital. con grazia) muz. ljupko, umilno. kongregati (nlat. congregatum) pl. min. nekristalisano kamenje koje se samo sobom, bez neke naroito lepljive materije, slabo odrava u vezi. kongregacija (lat. congregatio) verske udruenje, zajednica, bratstvo; udrui-vanje vie manastira istoga reda u organizovanu celinu; skuptina kardinala; naziv jedanaest administrativnih odeljenja kardinalskog kolegijuma u Rimu (inkvizicija, propaganda vere itd.).

kongregacionalisti (lat. congregatio) pl. lanovi verske partije u Engleskoj koji priznaju kao jedini izvor vere Sv. pismo, odbacuju svaku simbolinu versku formu, ne priznaju nikakve verske poglavare (biskupe, papu); independenti. kongregacionisti (lat. congregatio) pl. lanovi jedne verske kongregacije, naroito jezuitske. kongregirati (lat. congregare) sabrati, udruiti, sjediniti, skupiti. kongres (lat. congressus) skuptina, skup, zbor, sastanak radi dogovaranja i savetovanja o zajednikim poslovima; naroito: sastanak punomoenika vie drava (npr. Pariski, Beki kongres); skuptina lanova istog stalea i iste struke (pro-fesorski, uiteljski, geografski itd. kongres) ili istih naela (partijski kongres); u SAD: zakonodavna skuptina narodnih poslanika. kongresija (lat. congressio) sastajanje, sastanak. kongresist (lat. congressus) lan kongresa, uesnik u kongresu. kongruentan (lat. congruens) saglasan, jednak, podudaran; mat. podudaran, jednak i slian, istog oblika i jednake povrine. kongruentnost (lat. congruere) v. kongruen-cija. kongruencija (lat. congruentia) saglasnost, slaganje; podudarnost, slinost i jednakost; istovetnost oblika i jednakost povrina; kongruentnost. kongruirati (lat. congruere) biti saglasan, slagati se; podudarati se, poklapati se, biti slian i jednak. kongruitet (nlat. congruitas) saglasnost, slaganje, potpuna jednakost. kon gusto (ital. con gusto) muz. v. gustozo. kondebitor (lat. condebitor) prav. sadunik. kondemnat (lat. condemnare osuditi, sopdemnatus) prav. osuenik. kondemnator (lat. condemnator) prav, onaj koji izdejstvuje donoenje presude, tui-lac. kondemnatoran (nlat. condemnatorius) prav. osudni, kazneni; kondemnatorna presuda (nlat. sententia condemnatoria) osudna presuda, ona koju izrie sud kad nae da je osuenik kriv za delo za koje se optuuje. kondemnacija (lat. condemnare osuditi, condemnatio) prav. osuda, kazna. kondenzabilan (nlat. condensabilis) koji se moe zgusnuti, zgunjiv. kondenzabilitet (nlat. condensabilitas) mogunost zgunjavanja, zgunjivost. kondenzans (lat. condensans) sredstvo za zgunjavanje; pl. kondenzaciJa. kondenzancia (lat. condensantia) pl. v. kondenzans. kondenzat (lat. condensare zgusnuti) fiz. tenost nastala kondenzacijom neke pare. kondenzativan (nlat. condensativus) zgunjavan, koji zgunjava, zgunjavajui.

kondenzator

449

konduit-lista

kondenzator (nlat. condensator) fiz. zgunji-va, skuplja; elektrini kondenzator dve metalne ploe, razdvojene slojem od materijala koji ne provodi elektricitet, die-lektrikuma (vazduh, staklo, porcelan, pa-rafin i dr.), od kojih je jedna vezana s izvorom elektriciteta a druga sa zemljom (slui za nagomilavanje elektriciteta u veoj koliini no to bi se to moglo postii samo sa jednom ploom); kod par-nih maina: sud s vodom u kome se zgunjava izraena para iz stubline, cilin-dra; kod pei za topljenje: sprava za zgunjavanje tenih supstanci. kondenzacija (lat. condensatio) fiz. zgunjavanje, pretvaranje pare u tenost putem rashlaivanja ili pritiska; elektrina kondenzacija zgunjavanje, nagomilavanje elektriciteta pomou elektrinog kondenzatora, lajdenske boce itd.; zbijanje, saimanje. kondenzirati (lat. condensare) zgusnuti, zgupgnjavati; zbiti, zbijati, skupljati; fig. saeti, saimati. kondenzitet (nlat. condensitas) gustoa, zgusnutost. kondenzovati v. kondenzirati. kondenzor (lat. condensor) aparat za osvetljavanje objekte posmatranja (kod mikroskope i projekcionog aparata); opt. soivo sabiraa, sakupljaa. kondikcija (lat. condictio) otkazivanje, otkaz; prav. zahtev za povraa] stvari koja nam pripada ili prava koje nam pripada; svaka lina tuba uopte. kon dilienca (ital. con diligenza) .itz. paljivo, briljivo. kondilom (gr. kcndylos) ked. guta, guka, izrataj, bradavica; prid. kondilomatozan. kondilus (gr. kondylos) znat. zglob, zglavak, ukalj. kondirektor (nlat. condirector) saupravnik. konditor (lat. condere osnovati, conditor) l. osniva, tvorac. konditor (lat. condire zainiti; ukusno zgo-toviti, conditor) 2. poslastiar; luksuzni pekar. konditoraj (lat. condire zainiti; ukusno zgotoviti) poslastiarnica; radnja sa luksuznim pecivom. konditum (lat. condire, conditum) farm. pomeano, zainjeno eerom. kondicija (lat. conditio) uslov; stanje, okolnost; sluba, poloaj, nametenje; mesto koje se dobiva pod izvesnim uslovima; privatno pouavanje aka, davanje privatnih asova acima; biti u kondiciji sp. biti u dobrom (ili: povoljnom) stanju (rva, bokser, teniser, fudbaler, veba na spravama, trkaki konj i dr.). kondicional (lat. conditionalis) gram. pogod-beni nain (kod glagola), npr.: Putovao bih, kad bih mogao. kondicionalan (lat. conditionalis) uslovan, pogodbeni; gran. kondicionalna ili pogod29 Leksikon

bena reenica ona koja kazuje pogodbu ili uslov pod kojim se vri ili bi se vrila radnja glavne reenice, npr.: Pomogao bih ti kad (ako) bih mogao. kondicionalizam (lat. condicio) fil. uenje po kojem pojam uzroka treba zameniti pojmom uslova. kondicionirati (lat. conditio) usloviti, uslovljavati; biti u nekoj slubi, zauzi-mati neko mesto; biti dobro kondicioni-ran (fr. conditionne) biti dobro ouvan, u dobrom stanju; kondicionirana menica uslovna menica. kondicio sine kva non (lat. conditio ine qua pop) uslov bez koga se neto ne moe zamisliti ili izvriti, tj. neminovan, neophodan, nuan, apsolutan uslov. kondicirati (lat. condicere) prav. tuiti, sudskim putem zahtevati vraanje neke stvari ili prava. kondolencija (lat. condolentia) sauee, saaljenje; izjava sauee. kondolirati (lat. condolere) saaljevati, uestvovati u ujoj alosti; izjaviti (ili: izjavljivati) sauee. kon dolore (ital. con dolore) muz. s bolom, tuno, alosno. kon doleca (ital. con dolcezza) muz. ljupko, umilno, slatko. kondom (fr. condom) kouljice, navlaka od gume ili ribljeg mehura koja se navlai na muki spolni organ radi predohrane od zaraze i zatrudnjavanja, nazvana po pronalazau, engleskom lekaru Conton-y; up. prezervativ. kondominat (nlat. condominatum) zajednika vladavina vie lica nekom zemljom; imanje sa vie gospodara. kondominij(um) (nlat. condominium) zajedniko vladanje vie drava nekom teritorijom, saposedovanje, zajedniko vlasnitvo, suvlasnitvo. kondominus (nlat. condominus) saposednik, suvlasnik. kondonacija (lat. condanatio) prav. poklanjanje, darivanje; oproptgenje. kondor (tl. condor) zool. najvei junoameriki sup, leinar. kondota (ital. condotta) pratnja, sprovo-enje; trg. otpremanje, odailjanje robe. kondotjeri (ital. condotieri) pl. voe najamnikih trupa u XIV i XV v., koji su u Italiji esto bili veoma moni; avanturisti. konduita (fr. conduite, lat. conducere) vladanje, ponaanje (naroito u slubi); ophoenje, nain ivota; svedodba o ponaanju. konduit-lista (fr. conduite, nem. Liste) lista u koju pretpostavljeni belee kvali-fikacije, zasluge, radnu sposobnost i ponaanje slubenika (inovnika) ili oficira.

kondukter

450

konzistorija

kondukter (fr. conducteur) voa, pratilac, sprovodnik (voza, tramvaja, pote, broda itd.); nadzornik, upravnik radova. konduktibilan (nlat. conductibilis) provod-ljiv, koji se moe rasprostreti ili iriti provoenjem, sprovodljiv. konduktibilitet (nlat. conductibilitas) provodljivost, mogunost provoenja. konduktor (lat. conductor) prav. zakupac; fiz. provodnik (elektriciteta, toplote itd.), tvar (ili: graa, supstanca) koja ima svojstvo da provodi elektricitet, toplotu itd., tj. da se kroz nju prostire toplota itd. od sloja do sloja (up. konvekcija, radijacija); naziv za jedan deo maine za proizvoenje elektriciteta trenjem koji skuplja elektricitet; gromovod na zgradama; med. hirurki instrumenat pomou koga se unosi neki drugi instrumenat u organe, uplja sonda; takoe: osoba koja prenosi bolest u prikrivenom stanju. kondukcija (lat. conductio) u rimskom pravu: davanje u zakup, iznajmljivanje; fiz. provoenje (toplote, elektriciteta, itd.), pro-stiranje od sloja do sloja ili od delia do delia; up. konvekcija, radijacija. kondurango-kora med. kora biljke gonolobus condurango, koja se upotrebljava kao lek protiv raka. konducirati (lat. conducere) voditi; spro-voditi, pratiti; provoditi; prav. najmiti, zakupiti. koneks (lat. connexus) spoj, tesna veza. koneksa (lat. soppeha) pl. spojene stvari, stvari koje su u meusobnoj vezi. koneksija (lat. connexio) veza, tesna veza; uticajno poznanstvo. konektiv (nlat. connectivum) bog. veza, produetak pranikog nita izmeu pranikih kesica. konektirati (lat. connectere) svezati, spojiti, skopati; biti spojen, biti vezan, biti u vezi. kon espresione (ital. con espressione) uz. sa izrazom, izrazito. konetabl (fr. connetable) maral, nekadanji glavni zapovednik vojske u Francuskoj; takoe kao nasledna poasna titula; u Engleskoj; policijski slubenik, kon-stabler. konz ... rei kojih nema ovde treba traiti pod kons. 1.1. konzerva (fr. conserve, ital. conserva) naroito spremljene i od kvarenja osigurane ivotne namirnice (voe, povre, ribe, meso) u limenim, dobro zatvorenim i zalemljenim kutijama ili bocama, turi-ja; voj. spoljanje utvrenje ispred velikog utvrenja. konzervabilan (nlat. conservabilis) sauv-ljiv, odrljiv, koji se moe sauvati, odrati. konzervativan (nlat. conservativus) koji odrava, koji uva ono to se zateklo, koji je protivan novotarijama, naroito u

politikom ivotu, staromodan, zastareo; supr. liberalan. konzervativac (nlat. conservativus) ovek konzervativnih pogleda i shvatanja; lan konzervativne stranke; supr. liberal. konzervativizam (lat. conservare sauvati, odrati) pravac miljenja i tenja onih koji ele da se odrava i uva staro, ono to se zateklo i nasledilo (u privatnom, drutvenom, politikom itd. ivotu). konzervator (lat. conservator) nadzornik, uvar; onaj koji odrava u redu umetnike stvari, starine, naune zbirke i sl. konzervatorij(um) (nlat. conservatorium) visoka muzika kola (u rangu fakulteta), zavod za negovanje dobre muzike; kua u kojoj se uvaju biljke od zimske hladnoe, zimska bata. konzervatorist(a) (nlat. conservatorium) ak visoke muzike kole; fig. ovek visoke muzike kulture. konzervacija (lat. conservatio) l. odravanje, odranje, uvanje; princip konzer-vacije energije naelo odranja energije; 2. spremanje hrane biljne i ivotinjske (suenjem, salamurom, dimljenjem, toplotom, hladnoom i hemikalijama), tako da se moe sauvati od kvarenja due vremena. konzerviran! (lat. conservare) uvati, ou-vati, sauvati, odrati; metati u turiju, praviti konzerve; prid. konzerviran. konzervisati v. konzervirati. konzilijar (lat. consiliarius) venik, savetnik; savetodavac; naroito: savetodavni lekar koji vai kao autoritet u svojoj struci. konzilij(um) (lat. consilium) savet, predlog; savetovanje, veanje. konzilijum abeundi (lat. consilium abeundi) savet aku da napusti kolu (zbog slabog uenja ili krivice), neto blaa vrsta relegacije. konzilijum medikum (lat. consilium medicum) lekarski savet, lekarske miljenje. konzilirati (lat. consiliar) veati, savetovati se; davati savet, savetovati; udaljiti od kole. konzistentan (lat. consistens) vrst, gust, jedar (npr. konzistentna mast); fig. stalan, postojan, odrljiv. konzistencija (nlat. consistentia) vrstoa, gustoa, slabija ili jaa povezanost sastojaka, trajnost; fig. stalnost, postoja-nost. konzistirati (lat. consistere) istrajati, biti istrajan, odrati se, ostati (ili: ostajati) pri emu. konzistorija (lat. consistorium) kod Rimljana: carski savet; mesto gde se taj savet sastajao; kod pravoslavnih: duhovni sud, pomoni organ eparhijskih episkopa pri vrenju njihove sudske vlasti; kod katolika: skuptina biskupovih pomonih organa, skuptina kardinala pod pred-

451
sednitvom pape; kod protestanata: crkvena vlast; pr. konzistorijalan. konzola v. konsola. konzorcij(um) (lat. consortium) v. konsorcijum. konzul (lat. consul) u starorimskoj republi-ci: titula dvojice najviih slubenika koji, zajedno sa senatom, upravl>ahu dravom; naziv tri najvia funkcionera u Francuskoj Republici (17991804); danas: slubenik koji u inostranstvu zastupa trgovake i privredne interese svoje drave i njenih podanika, a katkad mu se poverava i diplomatska funkcija (po rangu se dele na: generalne konzule, konzule, vice-konzule i konzulske agente. konzulat (lat. consulatus) dostojanstvo i zvanje konzula; nadlenost konzula; predstavnitvo jedne drave u raznim mestima druge kojemu je na elu konzul; kancelarija konzula. konzulsnt (lat. consulens) savetodavac, branilac, zastupnik; pravni savetnik. konzulirati (lat. consulere) savetovati se, pitati za savet. konzult (lat. consultum) odluka, reenje; pravio miljenje. konzulta (ital., p. consulta) savetodavna skuptina; dravni savet u Italiji i paniji. konzultativan (nlat. consultativus) savetoda-van. konzultator (nlat. consultator) onaj koji trai savet za to ili za miljenje o emu. konzultacija (lat. consultatio) v. konsulta-cija. konzultirati (lat. consultare) v. konsulti-rati. konzultovati v. konsultovati. konzultor v. konsultor. konzum (lat. consumere troiti, potroiti) potronja, troenje, proa. konzument (lat. consumere) potroa, naroito ivotnih namirnice i robe (supr. producent). konzumirati (lat. consumere) troiti, potroiti; jesti. konzumtibilije (nlat. consumtibilia) pl. roba koja se troi, naroito koja je za jelo, ivotne namirnice. konzumtivan (nlat. consumtivus) koji troi, nagrizan, koji nagriza, koji unitava. konzumtor (lat. consumtor) potroa. konzumcija (lat. consumtio) trg. troenje, potronja, npr. ivotnih namirnice; med. troenje tkiva, slabl>enje, suenje, su-ica. koniin (gr. koneion kukuta) hem. tenost bez boje, neprijatna i omamljiva mirisa, nalazi se u kukuti, veoma otrovan alkaloid (otrov kojim su otrovali Sokrata); ciku-tin. konimetar (gr. konos kupa, metron mera) sprava za merenje kupa.

kon]unktiv

konioza (gr. konis prah) med. oboljenje koje nastaje usled udisanja raznih vrsta praha (ugljenog, krenog, bakarnog, eleznog i DR-)konifere (gr. konos iarka, lat. ferre nositi, proizvoditi) pl. bog. etinari, npr. bor, omorike, jela, smra itd. konicitet (gr. konos kupa) kupastost; kosina, nagnutost. konian (gr. konos) kupast, unast, u obliku kupe; konana refrakcija prelamanje svetlosnog zraka u kupast snop; konano ogledalo kupasto ogledalo. konjektansa (lat. conjicere, conjectanea) pl. zbirka napomena, zapaanja, trenutnih desetaka i slino. konjektura (lat. conjectura) nasluivanje, nagaanje, pretpostavka, verovatnoe; nain itanje starih pisaca koji se oslanja na pretpostevke i nagaanja. konjekturalan (lat. conjecturalis) koji se osniva na nagaanjima, nasluivanjima, pretpostavkama. konjekturalizam (lat. conjectura nasluivanje) fil. uenje Nikole Kuzanuse (Kuzan-skog, 14011464), po kojem je, s obzirom na nedovoljnost naega saznanja, sve nae znanje samo nasluivanje i nagaanje beskrajne istine. konjekturirati (lat. conjectura) negeeti, pretpostavljati. konjicirati (lat. conjicere) nageati, praviti verovatne zakljuke; objanjavati (ili: popravljati, utvrivati, postavljati) verovatne varijacije nekog teksta. konjugalan (lat. conjugalis) brani, koji se tie braka; supruniki. konjugata (lat. conjugata linea) znat. mali prenik zdelice (karlice). konjugacija (lat. conjugatio spajanje) gram. promena glagola po licu, broju, vremenu, nainu i rodu; bog., zool. sljubljivanje (kod izvesnih alga i jednoelinih ivotinja jednostavan spolni proces koji se sastoji u stapanju dveju elija). konjugijum (lat. conjugium) brak. konjugirati (lat. conjugare) v. konjugovati. konjugicidijum (nlat. conjugicidium) prav. ubistvo branog druga. konjugovati (lat. conjugare spregnuti, spre-zati, spojiti, stajati) gram. menjati glago-le; geom. konjugovani prenici spregnuti prenici (jednog kupinog preseka): dva prenika takva da je svaki paralelan sa dirkom na kraju drugoga; fiz. konjugovana ogledala spregnuta ogledala: dva parabol-na ogledala postavljena tako jedno prema drugom da se toplotni ili svetlosni zraci koji polaze iz ie jednoga od njih odbijaju paralelne ka drugom, pa odatle u njegovu iu. konjugirati (lat. conjugere) vezati, spojiti, sjediniti, dodati. konjunktiv (lat. conjunctivus) gram. zavisni nain u glagolskoj promeni kojim se iska-

konjunktiva

452

konkordirati

zuje radnja koja se pretpostavlja (u grkoj, latinskoj, francuskoj i nemakoj grama-tici). konjunktiva (lat. conjunctiva) znat. veznica onih kapaka, venjaa, sluzokona opna koja vezuje onu jabuicu sa kapcima i oblae njihovu unutarnju stranu, kao i jedan deo one jabuice. konjunktivan (lat. conjunctivus) gram. koji se tie konjunktiva, koji stoji u konjunkti-vu, uslovljen; spoj ni, vezivni. konjunktivitis (lat. conjunctiva veznica onih kapaka) med. zapaljenje onih kapaka; v. konjunktiva. konjunktivni sudovi log. sudovi sa jednim subjektom (S) i sa vie predikata (Pi, P2, RZ . . .), npr.: Godinja doba su prolee, leto, jesen i zima. konjunktura (nlat. conjunctura) sticaj zgodnih prilika, okolnost, prilika; trg. izgled na povoljnu ponudu i tranju robe koji se prua ili ukazuje poslovnim pre-duzeima. konjunkcija (lat. conjunctio) stajanje, zdruenje; gram. veznik, svezica (a, i, ali, jer); astr. poloaj dva nebeska tela koja se, posmatrana sa Zemlje, nalaze u istom pravcu sa iste strane (supr. opozicija); povoljan ili nepovoljan sticaj okolnosti (=konstelacija), naroito u politici i na berzi. konjurant (lat. conjurans) zaverenik, urot-nik. konjurat (lat. conjuratus) v. konjurant. konjuracija (lat. conjuratio) zavera, urota. konkavan (lat. concavus) izduben, uduben (supr. konveksan); konkavnom se naziva unutranja strana jedne krive linije i povrine; konkavno soivo opt. izdubeno soivo. konkavitet (lat. concavitas) izdubenost, udubenost, ugnutost. konkavno-konveksan (lat. concavus, conve-xus) opt. izdubeno-ispupen. konkavno-konkavan (lat. concavus) opt. dvoguboizduben, ugnut s obe strane. konkameracije (lat. concameratio) pl. odelj-ci, pregrade, odeljenja, komore. konkatenacija (lat. concatenatio) povezanost, vezivanje (lancima). konkauze (lat. concausae) pl. fil. sauzroci, sporedni uzroci, tj. oni koji deluju zajedno sa glavnim uzrokom. konkvistadori (p. conquistadores) pl. pogrean izgovor, v. konkistadori. konkista (p. conquista osvojenje) period prvih otkria u Americi. konkistadori (p. conquistadores) osvajai; u nekadanjim panskim i portugalskim posedima Srednje i June Amerike: osvajai zemlje i njihovi potomci, koje je dvor nagraivao plemikim titulama i velikim imanjima; fig. zavojevai, osvajai, pustolovi.

konklave (lat. conclave) zakljuana odaja", kardinalska skuptina za biranje pape; tajna zakljuana dvornice u kojoj se vri izbor pape (ranije u Kvirinalu, zatim u Vatikanu). konklavist(a) (lat. conclave) lice dodeljeno kardinalu (sluga, lekar) za vreme biranja pape, koje ne moe napustiti konklave dok se izbor ne izvri. konklamacija (lat. conclamatio) vikanje, vika; klicanje. konkludirati (lat. concludere) log. zakljui-vati, zakljuiti, izvoditi (ili: izvesti) zakljuak. konkluzivan (nlat. conclusivus) zakljuni, koji sadri zakljuak, zavrni; gram. kon-kluzivne ili zakljuke reenice nezavi-sne reenice od kojih se druga javlja kao zakljuak prve, npr.: nisi uio, dakle ne moe ni znati. konkluzio (lat. conclusio) log. zakljuak, logiki akt miljenja gde se izvodi sud iz jednog suda ili vie sudova (premisa). Ako se izvodi iz jednog suda, onda je neposredan, a ako se izvodi iz dva suda ili vie sudova, onda je posredni zakljuak ili silogizam; ret. zakljuak, zavretak govora. konkluzum (lat. conclusum) ono to je odlueno, odluka, reenje, zakljuak. konkokcija (lat. concoquere skuvati, svariti) varenje, kuvanje, prekuvavanje (hrane u elucu). konkomisar (nlat. concomissarius) prav. saopunomoenik. konkomitantan (lat. concomitari pratiti) koji prati, koji sadejstvuje, koji se pojavljuje istovremeno. konkomitirati (lat. concomitari) pratiti, sadejstvovati; konkomitirajui simptomi ned. pojave koje samo prate, sporedne (ili: nebitne, nevane) pojave kod bolesti. konkordabilan (lat. concordabilis) koji se moe sloiti, sloljiv, saglaljiv. konkordabilitet (lat. concordabilitas) mogunost slaganje, sloljivost, saglalji-vost. konkordantan (lat. concordans) saglasan, sloan, jednoduan, skladan. konkordancija (lat. concordantia) saglasnost; alfabetski spisak svih rei koje dolaze u jednom spisu, npr. u Bibliji (verbalna konkordancija) sa navoenjem citata, ili spisak svih mesta koja se odnose na neku misao ili neki predmet (realna konkordancija); geol. pojava kad povrine slojeva teku paralelne. konkordat (lat. concordatum) sporazum, nagodba; naroito: sporazum izmeu pape i jedne svetovne sile o odnosima i pravima rimokatolike crkve u toj dravi. konkordija (lat. concordia) sloga, saglasnost, jednodunost. konkordirati (lat. concordare) slagati se, biti saglasan.

konkorporacija

453

konotativan proizvoaa za realizaciju roba. Ako je ponuda robe vea od potranje, onda konkurencija besni meu vlasnicima robe; uspeva se niskim cenama (dakle viom proizvodnou rada) i kvalitetom robe. Slabiji proizvoai propadaju. Ako je ponuda robe manja'1 od potranje, onda se konkurencija prenosi na stranu potranje. Kupci se nadmeu u nabijanju cena, a prodavci imaju neki vid monopola. konkurencije klauzula (lat. concurrentiae clausula) trg., prav. pogodba kojom se slubenik (npr. trgovaki pomonik) ograniava, u korist svoga nekadanjeg poslodavca, u svom privrednom radu. konkurzifeks (nlat. concursifex) prav. zajedniki dunik; up. konkurs. konkurzus kreditorum (lat. concursus creditorum) v. pod konkurs. konkurs (lat. concursus) takmienje vie osoba za neku stvar, povlasticu, nagradu, neki poloaj, naticanje, utakmica; raspi-sati konkurs = raspisati steaj; trg. steaj, zajedniki istup poverilaca radi obe-teenja svojih potraivanja od zajednikog dunika ija pasiva premaa aktivu, ili je, sticajem prilika, postao nesposoban da odgovara svojim novanim obavezama (konkurzus kreditorum). konkusija (lat. concussio) zaplaivanje u cilju iznuavanja novca, globljenje, primanje mita; krimen konkusionis (lat. cri-men concussionis) prav. zloin iznuavanja novca, primanja mita. konkusionar (nlat. concussionarius) prav. iznuiva, globadije, derikoa. konkusor (lat. concussor) prav. v. konkusionar. kon mogo (ital. con moto) muz. v. pod motus. konoid (gr. konos kupa, eidos oblik, vid) telo koje nastaje obrtanjem kupinog preseka oko svoje ose, npr. paraboloid, hiper-boloid i dr. konoidan (gr. konoeides kupast, eidos) kupast. konopejon (gr. konopelon od konops komarac) mrea za zatitu od muica i komaraca, komarnik; krevet sa zavesama od tanke materije za odbijanje muica; up. kanabe. konosament (ital. connoscimento) trg. v. konosman. kon oservanca (ital. con osservanza) muz. s panjom, paljivo. konosman (fr. connaissement) trg. pomorski tovarni list, na kome kapetan lae potvruje poiljaocu prijem izvesne robe i obavezuje se da e je, poto mu se plati podvoz, predati na odreeno mesto. konotativan (lat. con, notare obeleiti) saobeleavajui, saoznaavajui (kae se o jednom izrazu koji ne oznaava neki predmet", nego on postaje jasan i razumljiv samo po jezikoj vezi, npr. i, ali, ma, da).

konkorporacija (lat. concorporatio) prisajedinjavanje, prisajedinjenje, zdruzkivanje, zdruenje. konkorporirati (lat. concorporare) prisajediniti, prisajedinjavati, sajuziti, zdruiti, zdruivati, primiti u drutvo, primiti u bratstvo. konkreditirati (nlat. concreditare) uestvovati s drugima kao poverilac, npr. u nekom zajmu. konkreditor (nlat. concreditor) sapoverilac. konkrement (nlat. concrementum) telo koje nastaje zgunjavanjem neke tenosti u ovejem ili ivotinjskom telu (npr. kamen u mokranom mehuru). konkrescencija (lat. concrescentia) srai-vanje, slepljivanje. konkret (eng. concret) engleski kameni malter. konkretan (lat. concretus) srastao", stvaran, koji se moe opaziti ulima, opaa-jan, opipljiv, telesni; konkretan pojam log. pojam koji oznaava ulima opaljivu stvar ili ulima opaljivo svojstvo (supr. apstraktan). konkretizirati v. konkretizovati. konkretizovati (lat. concrescere srasti, concretus) uiniti da neto bude stvarno, prikazati (ili: predstaviti) stvarno,
OPIPLjIVO.

konkretum (lat. concretum) stvar koja postoji, npr. ovek, ivotinja, drvo itd.; in konkreto (lat. in concreto) u stvarnosti, u datom sluaju, u stvarnom sluaju, ono to se javlja u oblasti stvarnoga. konkrecija (lat. concretio) sraivanje, skupljanje u jedno; zgunjavanje, usiravanje, stvrdnjavanje, smrzavanje nekog tenog tela; med. taloenje stranih tvari u telu, npr. kamena u mokranom mehuru; mia. mineralna masa koja je postala koncentracijom mineralne supstancije oko jednog sredita; fig. otelovljenje, ovaplo-enje. konkrecijanci (lat. concretio) pl. psiholozi koji smatraju da je dua nerazdvojive od tela. konkubina (lat. concubina) nalonica, vanbrana ena; bludnica. konkubinar (nlat. concubinarius) nalonik, vanbrani mu; bludnik. konkubinat (lat. concubinatus) divlji brak, nalonitvo; blud. konkubitus (lat. concubitus) snoaj, oble-aj, obljuba; konkubitus anticipatus(hzl. concubitus anticipatus) prav. prevremeni snoaj (npr. verenika, pre venanja). konkurator (lat. concurator) prav. sastaralac, sututor, lan starateljstva. konkurent (lat. concurrens) suparnik, tak-mac, takmiar, nadmeta. konkurencija (nlat. concurrentia) l. suparnitvo, takmienje, nadmetanje, utakmica; takmienje vie osoba (npr. za raspisanu nagradu, poloaj i sl.); 2.. borba robnih

konotacIJa

454

konskribirani

konotacija (nlat. connotatio) saprijavlji-vanje; konotacioni termin prav. rok za prijavu svih dugova i potraivanja u jednom steaju. konoftalmus (gr. konos kupa, ophthalmos oko) med. kupasta ispadnutost oka. konpanija (fr. compagnie) v. kompanije. konpanjon (fr. corapagnon) v. kompanjon. kon pasione (ital. con passione) muz. strasno, strastveno, sa uzbuenjem; pasionato. konrektor (nlat. conrector) saupravitel., nastavnik koji po rangu dolazi iza rektora i koji ga zastupa. konrektorat (nlat. conrectoratum) zvanje i kancelarija konrektora. kons . . . rei kojih nema treba traiti pod konz L!. I. konsakramental (nlat. consacramentalis) v. konjurator. konsangvinitet (lat. consanguinitas) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. konsangvinian (lat. consanguineus) srodan po krvi, srodan po ocu. konsekventan (lat. consequens) dosledan, sledstven, postojan u naelima, veran sam sebi, tj. svojim naelima i tvrdnjama, nepokolebljiv. konsekvencija (lat. consequentia) posledica; log. zakl>uak; doslednost, postojanost, nepokolebljivost; vanost i znaaj neke stvari (s obzirom na njene posledice). konsekvirati (lat. consequi) sledovati, ii za kim; stei, sticati, postizati, postii, zadobiti. konsekracija (lat. consecratio) osveenje, osveivanje, osvetavanje, npr. crkve; posveenje u in vieg katolikog sveten-stva; osveenje hleba i vina pri priesti (kod katolika). konsekrirati (lat. consecrare) osvetiti, osveivati, osvetavati, osvetiti; po-svetiti u in. konsektarijum (lat. consectarium) posledica, zakljuak. konsekutivai (lat. consecutivus) posledini, sledben; sledni, uzastopni; konsekutivne bolesti med. one koje se javljaju kao posledica ranijih bolesti; log. konsekutivne oznake jednog pojma su one koje dolaze iz drugih, tj. konstitutivnih oznaka; psih. konsekutivne slike paslike, tj. sledbene posledine slike; gram. konsekutivna reenica posledina reenica (ona zavisna reenica kojom se kazuje posledica radnje kazane u glavnoj reenici; npr.: Toliko sam umoran da se jedva kreem). konsekucija (lat. consecutio) sled, sleenje, sledovanje; sled, posledica, zakljuak. konsekucio temporum (lat. consecutio temporum) gram. sled vremena, pravilno slaganje vremena u reenici. konsenzualan (nlat. consensualis) koji sao-sea, saoseajan; konsenzualniugovor prav. ugovor ija se vanost osniva samo na

prostom pristanku ugovarakih strana (kontrahena ta). konsenzus (lat. consensus) slaganje, pristanak, odobrenje (npr. za stupanje u brak i sl.); pismeno odobrenje; saoseanje; fil. saglasnost misaonih bia (uzima se esto kao jedan od kriterija istine); konsens. konsenzus gencijum (lat. consensus gentium) teol. saglasnost svih naroda u pogledu verovanja u postojanje boanstva (uzima se esto kao dokaz za postojanje boga). konsens (lat. consensus) v. konsenzus. konsentirati (lat. consentire) saglasiti se, saglaavati se, slagati se, sporazumeti se, jednoglasno odluiti. konsignant (lat. consignans) trg. onaj koji daje robu u konsignaciju. konsignatar (nlat. consignatarius) sapotpi-snik, npr. svedodbe, uverenja; trg. prima-lac konsignirane robe. konsignacija (lat. consignatio) obeleavanje (znakom), peaenje; trg. deponovanje, predaja robe na uvanje ili radi prodaje; naroita vrsta komisione prodaje, uobiajena pri trgovini robom sa udaljenim, naroito prekomorskim mestima, gde po-iljalac robe (konsignant) prima od prodavca iste (konsignatara)u menicama predujam na tu robu (obino jednu treinu do dve treine iznosa fakture). konsignacio bonorum (lat. consignatio bonorum) prav. sudski popis imanja (npr. posle smrti onoga koji umre bez testamenta), kod javnih prodaja, u sluaju bekstva nekog prestupnika; simbolino oduzimanje imanja. konsignirati (lat. consignare) obeleiti (znakom), obeleavati (znakom), zapeati-ti; voj. izdati nareenje, odrediti neku jedinicu da bude u pripravnosti (npr. za pokret); trg. predati robu u konsignaciju; dati na uvanje, poloiti, deponovati novac. konsignifikacija (lat. consignificatio) dvostruko znaenje. konsiderabilan (nlat. considerabilis) zama-an, znatan; znaajan, od poloaja, ugledan, vredan potovanja. konsideracija (lat. consideratio) posmatranje, razmatranje, razmiljanje; precenjivanje, ispitivanje, uzimanje u obzir; potovanje, uvaavanje. konsistirati (lat. consistere) v. konzisti-rati. konsjererija (fr. conciergerie, nlat. sopcergeria) nadzornitvo kue, pazikustvo, vratarev stan; zatvor; naroito: zatvor starog francuskog dvora, kod Palate pravde", u Parizu. konskribent (lat. conscribens) popisiva vojnika, skuplja regruta. konskribirani (lat. conscribere popisati) onaj koji je uzet u vojsku, regrut, vojni obveznik.

konskribirati

455

konsternirati

konskribirati (lat. conscribere) popisati, popisivati vojnike, regrutovati, konskripcija (lat. conscriptio) popis, popisivanje vojnika, regrutovanje. konsola (fr. console) apx. podupira balkona, podgrednjak; polica uza zid za kipove ili vazne; stoi na dve izvijene noge koji stoji pod ogledalom ili uz zid; kon-zola. konsolator (lat. consolari teiti, consola-tor) teilac, uteilac. konsolacija (lat. consolatio) uteha, umirenje, ospokojenje. konsolidancija (lat. consolidantia) pl. med. sredstva koja pomau zaleivanje, sraivanje (rana). konsolidacija (lat. consolidatio) utvri-vanje, utvrenje, uvrivanje, uvr-enje, sreenost (dugova); fin. pretvaranje leteih dravnih dugova u dugoro-ne zajmove; utvrivanje, sreivanje akcio-narskog preduzea smanjivanjem osnovnog kapitala; med. zaraenje, zaleenje (rana i sl.). konsolidirati (lat. consolidare) utvrditi, utvrivati, uvrivati, uvrstiti, obezbediti, osigurati, staviti na zdrave noge; sjediniti u celinu; med. zaleiti (ranu). kondolirati (lat. consolari) teiti, utei-ti, umiriti, ospokojiti. konsonant (lat. consonans) gram. suglasnik. konsonanta (fr. consonante) muz. vrsta harfe. konsonantan (lat. consonans) jednoglasan, suglasan, skladan. konsonantizam (lat. consonare sazvuati) gram. sistem, tj. broj i svojstva suglasnika jednog jezika. konsonanca (lat. consonantia) v. konsonancija. konsonancija (lat. consonantia) muz. sklad, skladnost, harmoninost, stapanje tonova i zvukova u skladnu celinu (supr. diso-nancija); poet. slikovanje, rimovanje; kon-sonaca. konsonirati (lat. consonare) muz. biti u skladu, biti usklaen, skladno zvuati; poet. slikovati se, rimovati se; fig. sagla-siti se, saglaavati se, biti saglasan sa, slagati se. konsort (lat. consors) ortak, drug, uesnik; ortak (u ravom smislu), jatak, lan neke bagre, klike, fajte; prav. satuilac ili saoptueni. konsortes litis (lat. consortes litis) pl. prav. drugovi pred sudom, svi koji pred sudom zajedniki zastupaju isto pravo. konsorcij(um) (lat. consortium) zajednica, udruenje; u berzanskom saobraaju: udruivanje banaka i trgovakih kua radi davanja zajmova dravi, osnivanja trgovakih preduzea, akcionarskih drutava, banaka i sl.; brak.

konsocijacija (lat. consociatio) zdruivanje, pridruivanje, spajanje; udruivanje; udruenje. konspskt (lat. conspectus) gledanje, razgledanje, vienje, vidik, izgled, pregled; spisak; in konspektu omnijum (lat. in conspe-ctu omnium) naoigled svih, pred celim svetom. konspirant (lat. conspirans) zaverenik, urotnik. konspirativan (nlat. conspirativus) zavereniki, koji ima karakter zavere, urotni-ki; tajni, strogo poverljiv. konspiracija (lat. conspiratio) zavera, urota. konspirirati (lat. conspirare duvati u istu tikvu") zaveriti se, uestvovati u zaveri, sklapati zaveru. konspicirati (lat. conspicere) gledati, razmatrati, paziti, opaati. konsponzor (lat. consponsor) prav. onaj koji jemi zajedno sa ostalima, sujemac; sadu-nik. konstabilirati (lat. constabilire) uvrstiti, uvrivati, utvrditi. konstabler (lat. constabularius) voj. donosa municije, tobdijski pomonik; komandant topa (na ratnim brodovima); straar, milicajac, policajac; kontabler. konstanta (lat. constare) mat., fiz. stalna veliina, nepromenljive veliina. konstantan (lat. constans) l. stalan, nepromenljiv; postojan, istrajan; koji je trajnog dejstva (npr. galvanski elementi); koji vlada, vladajui (obiaj, navika); izvestan, nesumnjiv, priznat (injenica). konstantan (lat. constans) 2. legura bakra i nikla; upotrebljava se za izradu spirala raznih otpornika. konstantnost (lat. constantia) stalnost, nepromenljivost; postojanost; istrajnost, doslednost; konstancija. konstancija (lat. constantia) v. konstantnost. konstant (lat. constat) stoji kao injenica, izvesno, poznato je; slae se (raun). konstatacija (lat. constat, fr. constatation) utvrivanje, utvrenje, utvrivanje injenica, ustanovljavanje, ustanovljenje; utvrena injenica. konstatirati (lat. constat, fr. constater) utvrditi, utvrivati, ustanoviti, ustano-vljavati, uveriti se da neto postoji, osvedoiti se; potvrditi. konstatovati (fr. constater) v. konstatirati. konstelacija (lat. constellatio) astr. zvezdano jato, sazvee; poloaj zvezda i njihov tobonji uticaj na oveju sudbinu (up. nativitet); izvesno odreeno grupisanje; fil. psihika konstelacija opte prethodno stanje svesti; fig. sticaj prilika. konsternacija (lat. consternatio) poraenje, poraenost, preneraena, preneraenost, zaprepaenje, zaprepaenost, utu-' enost, zabuna. konsternirati (lat. consternare) poraziti, poraavati, zaprepastiti, zaprepaava-

konstipancija

456

konsultor

ti, preneraziti, preneraavati, zbuniti; prid. konsterniran. konstipancija (lat. cinstipantia) pl. farm. lekovi protiv proliva, za zatvaranje. konstipacija (lat. constipatio) med. zatvor, zatvorenost, tvrda stolica. konstipirati (lat. constipare) med. zatvoriti, zatvarati, izazivati, izazvati tvrdu stolicu. konstituant (fr. constituant) lan ustavo-tvorne skuptine. konstituanta (lat. constituere) ustavotvorna skuptina, ona koja donosi osnovni zemaljski zakon (ustav). konstituens (lat. constituens) farm. sredstvo koje propisanom leku daje oblik. konstituent (lat. constituens) prav. vlastoda-vac, izdavalac punomoi; u Engleskoj: bi-ra za parlamenat. konstituirati v. konstituisati. konstituisati (lat. constituere) sastaviti, sainiti, sainjava, obrazovati, osno-vati, ustanoviti; utvrditi, urediti, rasporediti; prav. pozvati na odgovornost; konstituisati se rasporediti se, odrediti prava i dunosti (zvanja) izabranih lanova uprave; konstituisani autoriteti zakonske sile, dravne vlasti. konstitutivan (nlat. constitutivus) odreen, utvren, osnovni, bitan, objektivno vae-i; sastavan, sastavni; up. regulativni. konstitutivna naredba prav. naredba kojom se nekome daju izvesna prava (dozvole, povlastice i sl.). konstitutor (lat. constitutor) rasporeiva, ureiva, osniva. konstitutum (lat. constitutum) prav. utvreno, ugovoreno; obnovljen ugovor. konstitutum posesorijum (lat. constitutum possessorium) prav. jedan od naina sticanje svojine u pokretnim stvarima bez stvarne predaje, tj. tako da ta stvar i dalje ostane kod ranijeg sopstvenika u upotrebi (dravini). konstitucija (lat. constitutio) prav. ustav, osnovni dravni zakon; ustanovljena, odreivanje; akat. skup svih telesnih i duevnih osobina jednog oveka, telesni sastav, graa tela, telesni sklop; Hem. unutranji sastav hemijskih jedinjenja; raspored atoma u molekulu. konstitucionalan (nlat. constitutionalis) prav. ustavni; znat. koji je u vezi sa sasta-vom (ili: sklopom) tela, koji potie iz sastava tela; konstitucionalne bolesti med. one kojima je uzrok u samom sastavu tela; konstitucionalna monarhija ustav-na monarhija; konstitucionalni sistema, konstitucionalizam. konstitucionalac (lat. constitutio) prijatelj ustava, pristalica ustavnog oblika vladavine, ustavobranitelj. konstitucionalizam (lat. constitutio) ustavni sistem kod koga je vladalac pri dono-enju zakona vezan za saradnju i prista-

nak narodnog predstavnitva (supr. apsolutizam); konstitucionalni sistem.

konstitucionalitet (nlat. constitutionalitas) ustavnost, ustavna vladavina. konstriktivan (nlat. constrictivus) znat. ste-zav, koji stee, skupljan, koji skuplja, suavan, koji suava (mii). konstriktor (nlat. constrictor) znat. mii steza. konstrikcija (lat. constrictio) med. stezanje (delova tela), skupljanje, grenje; ograniavanje, suavanje. konstringencija (lat. constringentia) pl. med. sredstva za stezanje, skupljanje. konstringirati (lat. constringere) stezati, stegnuti, skupiti, skupljati. konstruirati v. konstruisati. konstruisati (lat. construere) graditi, sagraditi, napraviti, sazidati, izvesti (zgradu, mainu); sastaviti, izraditi plan (za zgradu, mainu itd.); iz osnovnog pojma (iz osnovne zamisli) razviti (uenje, nauku); geom. nacrtati (vrstarom i estarom) sliku, telo; gram. rasporediti, sloiti rei u reenicu, sastaviti reenicu; napisati, sainiti, sastaviti skinu (knjievnog dela, slike, filma i dr.). konstruktivan (nlat. constructivus) koji sreuje, koji dosledno, logiki razvija (misao, zamisao); koji gradi, podie; koji je bitan za odravanje u celosti delova graevine (supr. dekorativan). konstruktivizam pravac u zapadno] umetnosti i knjievnosti, nastao posle I svetskog rata, ije pristalice nastoje da umetnika stremljenja dovedu u sklad s razvojem tehnike i industrijalizacije. konstrukcija (lat. constructio) graenje, gradnja, pravljenje, zidanje, podizanje; nain graenje, nain gradnje; graa (ili: materijal) za graenje; sastav, nain sa-stavljanja, ureenje i raspored delova neke celine; dosledno, logiko razvijanje neke misli (u uenje, u nauku, u sistem); gram. sastav, sklop, red, raspored rei (u reenici); geom. crte (ili: crtanje vrstarom ili estarom) nekog geometrijskog lika (ili: tela) radi izvoenja dokaza ili reavanja kakvog zadatka. konstupracija (lat. constupratio) obea-enje, silovanje. konsultator (nlat. consultator) onaj koji trai savet za to ili miljenje o emu. konsultacija (lat. consultatio) savetovanje, veanje (naroito vie lekara pored bolesnike postelje u ozbiljnijim sluajevima oboljenja); pitanje za savet, traenje saveta ili miljenja. konsultirati v. konsultovati. konsultovati (lat. consultare) pitati za savet, za miljenje (npr. lekara, pravnike i dr.); davati savet, davati miljenje; traiti obavetenja. konsultor (lat. consultor) savetnik, savetodavac.

konsumaciJa

457

kontigvitet

konsumacija (lat. consummatio) sabiranje, sraunavanje; prav. izvrenje (ugovora, prestupa, brakolomstva itd.). konsumirati (lat. consummare) sabrati, sabirati, sraunata, sraunavati; svriti, izvriti. kon suono pjene (ital. con suono pieno) muz. punim tonom. konsupstancijalan (nlat. consubstantionalis) teol. istovetan, jednobitan. konsupstancijalitet (nlat. consubstantiona-litas) teol. istovetnost, jednosunost, jed-nobitnost (u hrianskom uenju o sv. Trojici). konscijencija (lat. conscientia) svest; savest. konscijencijalizam (lat. conscientia svest) fil. shvatanje da je predmet nauka ono to nam je dato u svesti, dakle oseaji i oseanja, a da stvari po sebi" uopte ne postoje; gnoseoloki idealizam. konscijenciozan (nlat. conscientiosus) savestan. konscijus (lat. consicus) suznalac, uesnik, svedok. kong (fr. comte, lat. comes pratilac) grof, knez. kontabescencija (nlat. contabescentia) med. suenje, venjenje; up. tabes. kontabilitet (fr. comptabilite) polaganje rauna, odgovornost raunovoe; rauno-vodstvo, knjigovodstvo. kontagijum (lat. contagium) med. tvar (ili: supstanca, materija) za koju se pretpostavlja da se njome prenosi zarazna bolest. kontagiozan (lat. contagiosus) med. zarezan, prilepl>iv, prenoljiv. kontagiozitet (nlat. contagiositas) med. zaraznost, zarazna mo neke bolesti, prilepi-vost. kontagion (lat. contagio) med. zaraza, zaraznost, prilepivost; zarazna bolest. kontakt (lat. contactus) dodir; spoj; fig. dodir, druenje, optenje, veza. kontaktni (lat. contactus) dodirni, koji nastaje dodirivanjem; kontakta infekcija med. zaraza izazvana dodirom; kontaktni elektricitet dodirni elektricitet, npr. onaj koji nastaje dodirom bakra i cinka; kontaktni metamorfizam kol. promena koju pretrpi neka starija stena usled dodira sa mlaom usijanom eruptivnom stenom. kontaminacija (lat. contaminatio) kvarenje, prljanje; med. ulaenje zarazne tvari (ili: materije) u telo; lit. stapanje, stajanje vie rukopisa nekog dela u jedan; gram. stapanje vie oblika rei u jedan. kontaminirati (lat. contaminare) kvariti, unakaziti, uprljati; med. zaraziti; lit. dobro knjievno delo unakaziti ravim u mecima i dodacima. kontan (fr. comptant) trg. gotov novac, gotovina; plaanje u gotovu; o kontan (fr. ai comptant) za gotovo, u gotovu.

kontano (ital. contano) muz. brojite, tj. pravite pauzu (u partituri kod onih glasova koji docnije poinju). kontantan (ital. contante) trg. sposoban za plaanje gotovim; koji plaa u gotovom; in kontanti (ital. in contanti) u gotovom; per ili pro kontakte (ital. per, pro contante) za gotov novac. konte (ital. conte) knez, grof. kontejner (eng. container) naroiti otvoreni ili zatvoreni sanduk ili cisterna za prevoz nepakovane ili lako lakovane robe u pomorskom i kopnenom prevozu. kontekst (lat. contextus) veza misli u govoru; sadrina jednog akta u celini, smisao, spoj rei. kontekstura (nlat. contextura) veza, splet, sklop, sastav, spoj. kontemplativan (lat. contemplativus) posmatraki, misaoni, sklon misaonom posmatranju sveta i ivota. kontemplatoran (nlat. contemplatorius) v. kontemplativan. kovtemnlacija (lat. contemplatio) misaono posmatranje, razmipiBanje, misaono udubl>ivanje, nutrenje. kontemplirati (lat. contemplari) posmatrati, razmiljati, udubljivati se duhom u neto, nutriti. kontemporaneitet (nlat. contemporaneitas) savremenost. kontemporaran (nlat. contemporarius) savremen. kontemporirati (lat. con sa, tempus gen. temporis vreme) jednovremeno postojati, iveti u isto vreme. kontemptibilan (lat. contemptibilis) prezriv, koji je za preziranje. kontener v. kontejner. kon tenereca (ital. con tenerezza) muz. sa nenou, neno, dirljivo. kontente (lat. continere) pl. u primorskim gradovima: spiskovi prispele robe sa imenima brodara i primalaca. kontentivni zavoj (lat. contendere naprezati se) med. zavoj od gipsa, iria i dr. koji, tim to se stvrdne, dri zavijeno delove tela u pravilnom poloaju. kontencija (lat. contentio) naprezanje, napor; spor, raspre, svaa. kontendiozan (lat. contentiosus) sporni, koji se tie spora; svadljiv, prepiraki, nasrtljiv. kontesa (ital. contessa) grofica, grofova ki; kneginja, kneginjica. kontestabilan (nlat. contestabilis) sporan, osporljiv. kontestacija (lat. contestatio) prav. posvedoenje pomou svedoka, posvedoenje svedocima; osporavanje, osporenje, spor. kontestirati (lat. contestari) prav. pozivati za svedoka, tvrditi pomou svedoka; osporavati, osporiti, sporiti. kontigvitet (nlat. contiguitas) granienje, dodirivanje; fil. dodirivanje u prostoru i

kontignaciJa

458

kontra

vremenu, prostorno ili vremensko, ogranienje predstava, koje izaziva asocijacije. kontignacija (lat. contignatio) apx. sklop od greda, sprat. kontingens (lat. contingens) neto sluajno, sluaj, sluajnost, mogunost. kontingent (lat. contingens) obavezan deo koji na nekoga pada; u meunarodnoj trgovini: ograniena koliina robe koju drave meusobno jedna drugoj odobravaju za izvoz, pod izvesnim povlaenim uslovima; takoe: deo obaveze neke drave da daje odreen broj trupa s kojima uestvuje u kakvoj meunarodnoj politiko-vojnoj akciji. kontingentan (lat. contingens) dodirni, u dodiru, susedan, blizak; kontingentnipojmovi lot. pojmovi, koji, u obliku jednog vieg pojma, oznaavaju najsitnije razlike (npr. u nizu pojmova: beo, otvorenosme, sme, zatvorenosme, crn itd. kontingentni su pojmovi: otvorenosme i sme; sluajan, koji je neizvesnog pojavl>ivanja, moguan; uslovljen, zavisan od neega ranijeg. kontingentirati v. kontingentovati. kontingentovanje novanica fin. tano utvrivanje broja novanica koje ne moraju imati metalnu podlogu. kontingentovati (lat. contingere dopasti, pripasti) utvrditi (ili: utvrivati) kontingent. kontingencija (lat. contingentia) sluajnost, neizvesnost, mogunost da neto bude i drukije no to je (supr. nunost). kontinent (lat. continens se. terra, continere drati zajedno, sadravati) deo sveta, kopno, suva zeml>a (za razliku od ostrva). kontinentalan (nlat. continentalis) kopneni, suvozemni; kontinentalne sile drave evropskog kopna (za razliku od Engleske); kontinentalne trupe one koje su odreene da slue samo na kopnu; kontinentalni sistem mere Napeleonove kojima je hteo (1806 1812) da iskljui Englesku od trgovakog saobraanja sa Evropom. kontinencija (lat. continentia) uzdravanje; uzdrljivost (naroito u spolnom ivotu), umerenost. kontinirati (lat. continere) sadravati, obuhvatati, biti u vezi; kontinirati se uzdravati se, umeravati se. kontinualan (lat. continuare produavati) neprekidan, trajan, stalan, koitinuiran. kontinuativan (nlat. continuativus, continuare produavati) produen, koji produava, koji iskazuje neprekidnu radnju. kontinuator (nlat. continuatori) nastavlja, produavalac. kontinuacija (lat. continuatio) produa-vanje, produenje, nastavljanje. kontinuet (lat. continuet) med. neka nastavi (bolesnik da upotrebljava lek). kontinuetur (lat. continuetur) med. neka se nastavi (uzimanje leka).

kontinuiran (lat. continuus produen) neprekidan, stalan, kontinualan. kontinuirati (lat. continuere) produavati, produiti, nastaviti, nastavljati; neprestano trajati, ne prestajati. kontinuitet (lat. continuitas) produenost, neprekidnost (supr. diskretnost, diskontinuitet); produavanje, stalno trajanje; neprekidna veza, prisna povezanost; kontinuitet svesti psih. neophodan uslov logikoga miljenja, jer bi bez njega upore-dna delatnost miljenja bila nemoguna. kontinuo (ital. continuo) muz. bez prekidanja. kontinuum (lat. continuiun) kat., fil. produ-na veliina, neprekidna veliina, celina pre delova (supr. diskretum, diskretna veliina; prostor i vreme su kontinua, materija je diskretum); in kontinuo (lat. in continuo) neprekidno, stalno. kontirati (ital. contare) trg. staviti u raun, stavljati u raun; up. konto. kontist (ital. conto raun) trg. onaj koji ima konto, npr. kod nekog kreditnog zavoda. konto (ital. conto) trg. raun; u knjigovodstvu: predstavljanje stanja rauna izmeu dva poslovna prijatelja na taj nain to svaki od njih na suprotnim stranama (duguje" i potrauje") konto-knjige belei obaveze (duguje") i primanja (potrauje") onoga drugog; nekome otvoriti konto stupiti s nekim u poslovne veze, odobriti mu kredit; saldirati konto izmiriti raun, zakljuiti raun; per konto (ital. per conto) po raunu. konto a meta (ital. conto a meta) konto o poslovima na zajedniki raun, tj. na deljenje gubitka i dobitka. kontoar (fr. comptoir) trg. kancelarija, pi-sarnica, poslovnica trgovca i njegovog osoblja; trgovake kua; blagajna; kontor. kontoarist(a) (fr. comptoir) knjigovoa, trgovaki slubenik (ili: inovnik); pri-vatni slubenik (ili: inovnik). konto korente (ital. conto corrente) trg. tekui raun, tj. kada banke, trgovci i industrijalci otvaraju jedan drugom me-nini ili akceptni kredit ili raun (konto), pa na osnovu toga kredita vre meusobne poslove. kontor (ital. contore) trg. v. kontoar. kontorzija (lat. contortio) nasilno izvijanje miia i udova; kreveljenje, razvlaenje lica, pravljenje grimasa; med. grenje, uvi-janje, zavijanje. kontorzionist(a) (lat. contortio) u cirkusu: vetak u izvijanju tela, ovek-zmija. kontorist (fr. comptoir) v. kontoarist. kontorno (ital. contorno) v. kontura. kontorcija (lat. contortio) v. kontorzija. kontr (fr. contre) l. v. kontra. kontr (fr. contre) 2. v. kontr-dans. kontra (lat. contra) prema, sprou, na suprotnoj strani; naprotiv, protivno, suprotno, drukije, obrnuto; protiv.

kontraavionski

459

kontrakcija

kontraavionski (lat. contra, avion od avis ptica) protivavionski, koji dejstvuje protiv aviona (npr. top). kontraadmiral (lat. contra, arap. amlr al--bahr) voj. podadmiral, poetni admiralski in. kontraalt (ital. contralto) duboki alt, naj-dubl>i enski glas. kontraapertura (nlat. contra-apertura) med. protivotvor, naroito kod gnojenja, da bi gnoj mogao izlaziti. kontrabanda (fr. contrebande, ital. contrabbando) krijumarenje; krijumarena roba. kontrabandirati (ital. contrabbando) krijumariti; baviti se nedoputenom trgovinom. kontrabandist(a) (ital. contrabbando) krijumar. kontrabas (ital. contrabbasso) muz. duboki bas, po tonu najdublji instrumenat orkestra, obino sa 4 ice (kontraviolon); onaj koji peva duboki bas. kontrabasist(a) (ital. contrabbassista) svira u kontrabas; peva koji peva kontrabas. kontrabaterija (fr. contrabatterie) voj. protivbaterija. kontravalacija (nlat. contra-vallatio) voj. protivopkop, protivrov opsadilaca za zatitu od ispada opsaenih. ontravenijent (nlat. contraveniens) prav. istupnik, prestupnik. kontravenijencija (nlat. conravenientia) prav. v. kontravencija. kontravenirati (nlat. contravenire) prav. raditi protivno, istupiti, ogreiti se (o ugovor, zakon, propis). kontravencija (nlat. contraventio) prav. istup protiv, prestup (zakona, ugovora); in kazu ili in kazum kontravencionis (nlat. in asu, in casum contraventionis) prav. u sluaju istupa, nevrenja; kontravenijencija. kontraviolon (lat. contra, ital. violone) muz. v. kontrabas. kontravotirati (lat. contra, votum zavet) glasati protiv. kontradampf (lat. contra, nem. Dampf para) protivpara (koju daje mainovoa kad hoe, u naroitim sluajevima, mainu naglo da zaustavi). kontradiktor (nlat. contradictor) protivre-ilac; prav. zastupnik zajednikog dunika koji pregovara sa poveriocima o njihovim potraivanjima. kontradiktoran (nlat. contradictorius) protivrean, logiki suprotan; kontradik-torni sudovi log. kad se u jednom od dva suda stavlja, potvruje izvestan odnos (S je R), a u drugom se taj odnos uklanja, odrie (S nije R); zakon o iskljuenom treem sudu izmeu dva kontradiktorna suda (lat. principium exclusi tertii inter duo iudicia contradictoria) v. principijum ekskluzi

tercii sive medii; up. kontraran, subkon-traran.

kontradiktornost (lat. contradicere protiv-reiti) v. kontradikcija. kontradikcija (lat. contradictio) protivre-nost, logika suprotnost. kontradikcio in adjekto (nlat. contradictio in adjecto) log. protivrenost u pridanome, npr. etvorouglast krug, drveno gvoe, hladna vatra itd. kontradikcio simptomatum (nlat. contradictio symptomatum) med. protivrenost znakova bolesti. kontradicent (lat. contradicens) prav. protivreilac, protivnik. kontradicirati (lat. contradicere) protiv-reiti; biti u opreci. kontrados (nlat. contrados) prav. protivmi-raz, protivzavetanje koje mu posle smrti ostavlja eni koja mu je donela miraz. kontraekstenzija (nlat. contraextensio) med. potezanje u suprotnom pravcu (kod nametanja iaenih udova i preloma kostiju). kontraindikans (nlat. contra-indicans) med. pojava kod bolesnika koji govori protiv upotrebe nekog leka. kontraindikacija (nlat. contraindicatio) suprotna pojava, suprotan znak; med. nain leenja, lek ili operacija koji bi bili necelishodni ili ak i tetni u izvesnom sluaju bolesti (supr. indikacija). kontraindicirati (nlat. contraindicare) pokazivati suprotne znake, imati suprotna obeleja. kontrakambio (ital. contra-cambio) trg. povratna menica. kontrakt (lat. contractus) prav. ugovor sporazum. kontraktan (lat. contractus) gram. saet, skraen, okrnjen; med. ukoen, uzet, paralizovan. kontraktibilan (nlat. contractibilis) ste-ljiv, skupljiv, zgrljiv. kontraktibilitet (nlat. contractibilitas) steljivost, skupljivost, zgrljivost; kontraktilitet. kontraktivan (nlat. contractivus) saiman, koji saima, stezav, koji stee, koji skuplja, koji izaziva skupljanje. kontraktilan (nlat. contractilis) .v. kontraktibilan. kontraktilitet (nlat. contractilitas) v. kontraktibilitet. kontraktura (lat. contrahere skupljati, stezati, contractura) med. zgrenost jednog dela tela usled skraivanja miia, ila i tkiva; uzetost. kontraktus socide (nlat. contractus socidae)
prav. V. SOCIDa.

kontrakcija (lat. contractio) stezanje, skupljanje, skraivanje; gram. saimanje, skraivanje (npr. dvaju slogova u jedan);

kontralicitirati

460

kontrasignirati

moninosti; naroito: deo kompozicije koji med. skupljanje, grenje (miia, vrata i sa jednom datom melodijom (lat. sap-tus DR-)firmus) stapa u harmoninu celinu jednu kontralicitirati (lat. contra, licitari) trg. melodiju ili vie drugih samostal-nih nadmetati se pri javnoj prodaji. melodija. kontralto (ital. contralto) muz. dublji alt; kontrapunktirati (nlat. contrapunctare) uz. kontraalt. primenjivati u komponovanju zakone konkontramarka (fr. contremarque) trg. drugi ig trapunkta. na robi; karta u pozoritu koja se daje pri izlasku izmeu inova radi kontrole pri kontrapunktist(a) (nlat. contrapunctum) muz. povratku. kompozitor koji se dri zakona kontrakontramarkirati (fr. contramarquer) trg. udariti punkta, kolovan muziar. (ili: udarati) drugi ig na robu; up. kontraran (lat. contrarius) suprotan, opre-an, kontramarka. protivan, koji se nalazi na suprotnoj strani; kontramar (fr. contramarche) voj. mar u kontrarni pojmovi log. oni koji su kao lanovi suprotnom pravcu, vraanje, odstupanje, jednog niza kordiniranih pojmova, najvie povlaenje. udaljeni jedan od drugoga, npr.: beo-crn, kontramina (fr. contre-mine) voj. protivmi-na dobar-rav, vrlina i porok; iz istinitosti opsaenih kojoj je cilj bacanje u vazduh mina jednoga suda sleduje neistinitost kontrarno koje su postavili opsaivai; fig. suprotnoga suda, a iz neistinosti jednoga suda protivlukavstvo, protivsmicalica; trg. ne sleduje istinitost kontrarno suprotnoga spekulacija kojoj je cilj da doskoi drugoj suda, jer oba mogu biti neistinita, npr. spekulaciji. sudovi ,,tela miriu prijatno" i tela miriu kontraminirati (fr. contreminer) postavljati neprijatno" oba mogu biti neistinita u odnosu kontramine; fig. raditi nasuprot (kome ili na tela koja uopte ne miriu. emu). kontraran seksualni oseaj pskh. bolesno kontrapozauna (lat. contra, nem. Posaune) muz. izvrtanje spolnog oseaja pri kome se oni to duboki bas u orguljama. pate od toga oseaju, u svojim spolnim kontrapozicija (nlat. contrapositio) log. nagonima, kao da pripadaju drugom spolu, i preokretanje, tj. neposredan zakljuak iz zbog toga oseaju spolni nagon prema svom danoga suda jednakim formalnim vasopstvenom spolu (homoseksualnost). enjem sa obrtanjem (konverzijom), tj. subjekat danoga suda postaje predikatom za- kontrarevolucija (lat. contra-revolutio) protivrevolucija, tj. nastojanja i radnje protiv kljuenoga ili izvedenoga suda, a predikat uinjenog prevrata u jednoj dravi, kojima je danoga subjektom izvedenoga ili zacilj uspostavljanje i vraanje ranijeg stanja; kljuenoga, uz promenu kvaliteta, npr.: Svi pr. kontrarevolucionaran. indoevropski narodi su kulturni narodi; zakljuak preokretanjem: Nijedan nekulturan kontrarevolucionar (lat. contra protiv, gevolutio prevrat) pristalica kontrarevo-lucije. narod nije indoevropski; trg. ispravka pogreke u knjigovodstvu; pokrie meninog kontrarija (lat. contraria) pl. protivnosti, suprotnosti; kontrarija kontrariis ku-rantur duga. (lat. contraria contrariis curantur) protivnosti kontraponirati (lat. contra-ponere) log. dati se lee protivnostima (naelo alopatije). jednom sudu, ne menjajui mu sadrinu, kontrarnost (lat. contrarietas) suprotnost, drugi oblik tako da od odrenog postaje oprenost, protivnost. potvrdan sud (up. kontrapozicija); trg. ot-pisati kontrasignal (lat. contra, nlat. signale znak) ili dopisati, uneti ispravku u knjige. protivznak, odgovor znakom na znak. kontrapost (lat. contra, ital. posta) u vajar-skim radovima: ritmika ravnotea delova tela kontrasignalizirati v. kontrasignalizo-vati. koji se nalaze u razliitim pokretima; ret. = kontrasignalizovati (lat. contra, nlat. signale znak) odgovoriti (ili: odgovarati) znakom na antiteza. znak, dati (ili: davati) pro-tivznake (kao kontrapriznanica trg priznanica kojom se ranije odgovor na primljene znake). izdata priznanica stavlja van snage. kontraprotest (lat. contra, protestari) trg. kontrasignatura (nlat. contrasignatura) prepodizanje meninog protesta protiv adre-sata mapotpis, npr. uz potpis vladara potpis i po potrebi ili akceptanta za ast zbog ministra na ukazu (ime ovaj na sebe neprimanja ili neplaanja menice. prima odgovornost za opravdanost u korist kontraproi (fr. contre-approches) voj. ro-vovi toga akta). koje opsednuti podiu prema rovovi-ma kontrasignirati (nlat. contrasignare) preopsaivaa. mapotpisati (v. kontrasignatura)', staviti, kontrapunkt (lat. punctum contra punctum) pored adrese, i ime slubenika koji otpravlja muz. taka prema taci", tj. nota prema noti pismo. (zato to su se ranije mesto nota upotrebljavale take); vetina sjedinja-vanja vie glasova prema zakonima har-

kontrast

461

kontrolna kasa

kontrast (fr. contraste, ital. contrasto) protivnost, suprotnost, najvea razlika, jako odudaranje, jako odskakanje. kontrastimulizam (nlat. contrastimulus protivpodstrek) ned. sistem medicine koji se sastoji u namernom izazivanju na-draaja, npr. bola u jednom delu tela, da bi se time izazvao nadraj u nekom drugom. kontrastimulist(a) (nlat. contrastimulus) ned. pristalica kontrastimulizma. kontrastimulus (nlat. contrastimulus protivpodstrek) med. protivnadraaj; up. kontrastimulizam. kontrastirati (fr. constraster) veoma se razlikovati, jako odudarati, jako odskakati. kontrastna sredstva (fr. contraste) med. sredstva koja se unose u neku telesnu duplju, u uplje organe ili u krvne sudove radi rendgenskog pregleda ili snimanja pome-nutih delova tela. kontrasubjekat (nlat. contrasubjectum) kuz. drugi, podreeni stav u fugi. kontratempo (ital. contratempo) v. koitrtan. kontra tonovi muz. najdublji tonovi basa (ispod S). kontrafa (ital. contraffare protivno raditi) ravo raena, neumetnika slika, umetnika nakarada (kakve se viaju po seoskim i palanakim berbernicama, kafanama reda i sl.). kontrafagot (lat. contra, ital. fagotto) kuz. za jednu oktavu dublji fagot. kontrafaktura (nlat. contrafactura) vajar-sko delo, kip, skulptura. kontrafakcija (nlat. contra-factio) nedoputeno podraavanje, patvorenje; nedopu-pggeno pretampavanje (knjige). kontrafacijent (nlat. contrafaciens) prekr-P1ilac naredbe. kontrafisura (nlat. contrafissura) hir. suprotna pukotina, suprotan prelom (npr. kad lubanja prsne na drugom mestu a ne na onome gde je dejstvovala spoljna sila). kontrafraktura (nlat. contrafractura) hir. v. kontrafisura. kontrahaa (lat. contrahere) sklapanje ugovora, ugovaranje; ugovor; izazivanje na dvoboj; utvrivanje uslova dvoboja. kontrahent (lat. contrahens) prav. onaj koji sklapa ugovor, ugovaralaka strana. kontrahencia (lat. contrahentia) pl. med. sredstva za stezanje (skupljanje). kontrahirati v. kontrahovati. kontrahovati (lat. contrahere) s(a)kupiti, s(a)kupljati, stegnuti; saeti, saimati, skratiti; trg. sklopiti ugovor, ugovoriti, ugovarati; pozvati na dvoboj; kontrahirati se skupiti se, stegnuti se, zgriti se. kontrapijunaa (lat. contra protiv, fr. espionnage) suzbijanje, osujeivanje neprijateljske pijunae sopstvenom pijunaom. kontrabalans (fr. contrebalance) protiv-tea, uravnoteeni; fig. naknada.

kontrabalavsirati (fr. contrebalancer) drati u ravnotei, uravnoteavati, uravnoteiti; fig. izjednaavati se sa, nadoknaivati. kontrbij (fr. contrebille) protivlopta, lopta koja, odbivi se od ivice bi li jara, pogodi loptu saigraa. kontr-dans (fr. contredance) etvorka, ivahan i lep francuski ples sa mnogo figura, u kome uestvuju po dva para ili vie parova igraa koji stoje jedni prema drugima; kontr. kontrektacija (lat. contrectatio) prav. be-spravno prisvajanje, kraa. kontrektirati (lat. contrectare) opipati, dodirivati) prav. prisvojiti protivzako-nito, krasti. kontreran (fr. contraire) v. kontraran; o kontrer (fr. au contraire) naprotiv, obrnuto, tavie. kontreskarpa (fr. contre-escarpe) voj. spoljni nagib rova (okrenut prema neprijatelju). kontr-ean (fr. contre-echange) trg. v. kontran. kontribuent (lat. contribuens) poreska glava, poreski obveznik. kontribuirati (lat. contribuere) plaati porez, namet (naroito ratni); platiti, priloiti svoj deo (troka); doprineti, do-prinositi, pomoi, pomagati, pripomoi. kontributivan (nlat. contributivus) poreski; pripomoni, doprinosni. kontribucija (lat. contributio) zajedniki prinos; porez; ratni namet koji se uzima u novcu u okupiranom delu neprijateljske drave. kontr-ku (fr. contre-coup) sp. protivudar, uzvraen udarac, odboj. kontroverza (lat. controversia) nauna ra-spra, spor; sporno pitanje, sporna stvar; nesuglasice. kontroverzan (lat. controversus) sporan, osporljiv; osporen, koji je u pitanju. kontroverzija (lat. controversia) v. kontroverza. kontroverzirati (lat. controversari) prepirati se, sporiti se oko ega (reima, perom); sporiti, osporiti. kontroverzist(a) (lat. controversari) protivnik, borben govornik. kontrovertist(a) (lat. controversari) v. kontroverzist. kontrola (fr. controle) dvostruki registar, dvostruko raunovodstvo u kancelarijama da bi se izbegle greke, zloupotrebe i sl.; kontrolna knjiga, kontrolie; nadzor, nadgledanje. kontrolirati v. kontrolisati. kontrolisati (fr. controler) pregledati (rad, raune i sl.); nadgledati, nadzirava-ti, paziti na (koga ili to); unositi u kontrolnu knjigu. kontrolna kasa kontrolnim napravama snabdevena kasa, koja tano i automatski

kontrolni aparati

462

konfekcije

belei sva plaanja izvrena u toku dana. kontrolni aparati naprave koje automatski pokazuju da li je neki rad, koji je trebalo izvriti, odista izvren. kontrolor (fr. contr61eur) pregledan, nadzornik, nadzorni slubenik; aparat za regulisanje neega. kontrordr (fr. contre-ordre) protivnaredba, protivzapovest (kojom se neka ranija ukida). kontr-pa (fr. contre-pas) u plesu: protivko-rak, kojim se prema igrau odgovara, promena koraka. kontrparada (fr. contre-parade) ma. odbijanje udarca maem. kontrparirati (fr. contre-parer) ma. odbraniti, odbiti, odbijati (udarac maa). kontrpart (fr. contre, lat. pars rea. partis) protivnik i protivna strana. kontrparti (fr. contre-partie) muz. protiv-glas; trg. kontrolna knjiga, kontrolie. kontrpoa (fr. contrepoids protivteg) motka kojom se igrai na konopcu odravaju u ravnotei. kontrsali (fr. contre-salut) voj. otpozdrav topovskom paljbom. kontrtan (fr. contretemps) dogaaj u nevreme, neprijatan dogaaj, neprilika, nezgoda; iznenadno prekidanje konja u njegovom pravilnom kretanju; kod maevanja: udarac upotrebljen u nevreme; muz. razvlaenje tempa. kontrtrane (fr. contre-tranchee) voj. prema-rov, rov prema opsaivaima. kontrfason (fr. contre-facon) podraavanje, pretampavanje. kontr-an (fr. contre-change) trg. povratka menica. kontuzija (lat. contusio) uboj, naboj, zgnjeenost usled udara kakvog spoljnog tupog predmeta, ili vazduha usled eksplozije granate, dinamita i dr. kontuzovati (lat. contundere) zgnjeiti, prignjeiti, zdrobiti. kontumaks (lat. contumax prkosan, uporan) prav. onaj koji je u odsustvu optuen ili osuen. kontumacija (lat. contumacia prkos, upornost) prav. neposlunost, neodazivanje sud-skom pozivu, nedolazak na suenje; takoe: = karantin; in kontumacijam (lat. in contumaciam) zbog neposlunosti, tj. zbog neodazivanja sudskom pozivu, u odsutnosti (biti osuen); u ahu: gubitak partije zbog prekoraenja vremena za razmiljanje. kontumacirati (lat. contumacia prkos, upornost) prav, zbog neposlunosti ili nedolaska na suenje suditi i osuditi na osnovu podnete tube (lat. in contumaciam); biti (ili: drati) u karantinu. kengura (fr. contour) nacrt; skica, ocrt, opseg, linija koja ide granicom, koja ocrtava neki lik, neku figuru.

konturirati (fr. contour) praviti nacrt; ocrtati, ocrtavati, povlaiti granine linije nekog lika, neke figure; okrui-ti, okruivati, zaokruiti; konturni-rati. konturnirati (fr. contourner) v. konturirati. kontutor (lat. contutor) prav. sastaralac, lan starateljskog odbora. kontu (pol., contusz) spreda otvorena enska gornja haljina; takoe: muki kratak domai kaput. konertino (ital. concertino) muz. manji muziki komad, obino sa jednim odeljkom do tri samostalna odeljka. koneti (ital. concetti) lit. briljantni i pun afektiranja pesniki nain izraavanja, sastoji se u preteranoj virtuoznosti meta-fora, hiperbola, antiteza i u izvetae-noj igri sa beskrajnim nagomilavanjem rei i fraza. Ovaj stil je, na tetu jednostavnog i prirodnog stila, prepla-vio ital. knjievnost poznije Renesanse (Taso, Marili), iz Italije preao u paniju (gongorizam), Englesku (eufujizam) itd. konetizam (ital. concetti) lit. v. koneti. konetisti (ital. concettisti) pl. pristalice pesnikog pravca koneti (u Italiji, paniji, Engleskoj i Nemakoj u XVH veku). konubijalan (lat. connubialis) brani, koji se odnosi na brak. konubijum (lat. connubium) brak; pravo na brak (meu lanovima razliitih stalea, plemena i sl.); konjugijum. konu teraci ja (nlat. connumeratio, lat. sit s, sa, pitegage brojiti, raunati) srau-navanje. konus (gr. konos kupa, lat. conus) geom. kupa, unj. konfabulacija (lat. fabula) pojava da osoba ono to nije dobro zapamtila ili je zaboravila u svojim usmenim ili pismenim iskazima ispunjava izmiljenim stvarima. konfederacija (lat. confoederatio, cum, foe-dus gen. foederis savez) udruivanje (ili: povezivanje) u savez, udruenje u savez; naroito: savez drava pri kojem one zadravaju svoj suverenitet ali imaju zajedniki centralni organ. konfederirati se (lat. confoederare) udru-iti se u savez, vezati se savezom. konfekt (nlat. confectum, ital. confetto) kola, poslastica, eerleme (naroito ueereni bademi, orasi itd.). konfekcija (lat. confectio) pravljenje, graenje, gotovljenje; svretak, dovrenje, izvrp!enje; pravljenje odela; radnja goto-vim mukim (muka konfekcija) ili enskim (enska konfekcija) odelom; farm. spravljanje lekova.

konfekcionar

463

konflikt
konfinacija (lat. confinatio) prav. progonstvo; zatoenje; upuivanje nekoga u mesto u kojem mora stalno iveti; kuni zatvor. konfini (lat. confinis, confines) pl. susedi po imanju, graniari. konfinije (lat. confinia) pl. granice, granine linije, mee; zemlje koje se granie. konfinijum (lat. confinium) mea, granica, granini kamen, mea. konfinirati (fr. confiner) graniiti se; ograniiti slobodu kretanja, zatvoriti, osuditi na kuni zatvor; prognati, proterati. konfinitet (nlat. confinitas) granienje, susedstvo. konfirmand (lat. confirmandus) onaj koga treba uvrstiti u veri, tj. mladi koji se proglaava crkveno punoletnim (kod katolika). konfirmanda (lat. confirmanda) devojica koja se proglaava crkveno punoletnom; up. konfirmand. konfirmativan (nlat. confirmativus) potvrdan, kojim se potvruje. konfirmacija (lat. confirmatio) kod protestanata i katolika: svean in potvri-vanja crkvenog punoletstva i putanja prvoj priesti mladia i devojica (konfirmandi), krizma, krizmanje; prav. potvrenje, potvrda, overa, overavanje. konfirmirati (lat. confirmare) potvrditi, potvrivati, uvrstiti, uvrivati, osnaavati, osnaiti; potvrditi nekoga u veri, proglasiti crkveno punoletnim, krizmati. konfiskabilan (nlat. confiscabilis) koji je za oduzimanje, zaplenljiv, uzaptljiv. konfiskat (nlat. confiscatum) ono to je zaplenjeno, uzapeno (roba, imanje). konfiskacija (lat. confiscatio) prav. oduzimanje privatnog dobra (stvari, neke vrednosti, imanja) u korist drave, uzapi-vanje, uzapenje; konfiskovanje. konfiskovati (lat. confiscare) v. konfiscirati. konfiscirati (lat. fiscus dravna blagajna, confiscare) oduzeti (ili: oduzimati, uzapivati, uzaptiti) u korist drave (robu, imanje). konfitent (lat. confitens) onaj koji se ispoveda (kod katolika). konflagracija (lat. conflagratio) opti poar; naroito: propast svega u poaru stranog suda"; fig. prevrat, buna, ustanak, revolucija. konflagrirati (lat. conflagrare) opaliti, saei, unititi poarom, pretvoriti u prah i pepeo; fig. pobuniti. konflacija (lat. conflatio) zduvavanje, stapanje; zduvanje, stopljenje. konflikt (lat. conflictus) sukob, sudar, borba; spor, svaa; tragian konflikt sukob zakona ili dunosti u kome propada jedan ljudski ivot.

konfekcionar (nlat. confectionarius) izra-iva gotovog odela; trgovac gotovim odelom; apotekar. konfer (lat. conf eg) uporedi, sravni (upuivana na neko mesto u knjizi); upotrebljava se obino u skraenom obliku: cf.; up. konferatur. konferansje (fr. conferencier) javni govornik, predava; lice koje na priredbama najavljuje i objanjava pojedine take programa (najee na duhovit nain); voditelj. konferatur (lat. conferatur) neka se uporedi; up. konfer. konferencija (lat. conferentia) savetovanje, dogovor; sastanak radi dogovora, raspravljanje (o nekom spornom pitanju i dr.); javno predavanje, obino sa diskusijom. konferirati (lat. conferre, fr. conferer) savetovati se, dogovarate se, pregovarati; sastajati se radi dogovora; drati javno predavanje; uporeivati, sravnjivati; koiferisati. konferisati (fr. conferer) v. konferirati. konfesija (lat. confessio) prav. priznanje; veroispovest, svaka hrianska verska stranka uopte (rimokatolika, starokatolika, luteranska, reformistika, pravoslavna konfesija i dr.). konfesionalan (nlat. confessionalis) veroispovedni, koji se tie vere, verski. konfesionalizam (lat. confessio) uenje teologa koje smatra da prava religioznost zavisi od pripadnosti ovoj ili onoj ve-roispovesti. konfesionar (nlat. confessionarius) ispovedie. konfesionist(a) (lat. confessio) pripadnik jedne konfesije. konfesor (lat. confessor) onaj koji ispoveda hrianstvo; naroito, u staroj crkvi, onaj koji je morao da strada za veru, muenik; ispovedie. konfeti (ital. confetti) pl. kolaii, loptice od gipsa ili raznobojne hartije kojima su se, naroito u Italiji, gaali uesnici u karnevalu; danas: raznobojni papirni kruii kojima se obasipaju uesnici igranki ili novogodinjih sveanosti. konfiguracija (lat. configuratio) uoblia-vanje, uoblienje, obrazovanje oblika, spoljni oblik; astr. odnosni poloaj, prividan ili stvaran, nebeskih tela. konfigurirati (lat. configurare) uobliiti, uobliavati, dati (ili: davati) oblik. konfidejusor (lat. confideiussor) prav. saje-mac. konfident (lat. confidens) poverenik, pouzdanik, poverljiva osoba; dounik. konfidencija (lat. confidentia) poverenje, poverljivost; poverljivo saoptenje. konfidirati (lat. confidere) poveriti, pove-ravati; osloniti se (na koga), pouzdati se (u koga).

konfluentan

464

koncentracioni logor

konfluentan (lat. confluere sticati se, sli-vati se, confluens, confluentis) koji se sliva, slivni. konfluencija (lat. confluentia) stave, sastav, slivanje (dveju reka); skupljanje, na-loga, navala (ljudi). konfluirati (lat. confluore) slivati se, uticati; slegati se, slei se, sticati se, navaljivati (o ljudima). konfokalan (lat. focus ia, nlat. confo-calis) opt. saini, suini, sa zajednikom iom, saarini, suaritni. konfor (fr. confort) udobnost, ugodnost (kao posledica ukusnog i praktinog ureenja stana, ivota i sl.), sve ono to jedan stan treba da ima pa, da bude potpuno udoban; materijalno blagostanje; pomo; komfor. konforman (lat. conformis) saobrazan, jednoobrazan. konformacija (lat. conformatio) sastav, sklop, graa nekog tela; saobraavanje, saobraenje, podeavanje prema emu, prilagoavanje. konformeri (eng. conformers) pl. v. konformisti. konformizam (lat.) saobraavanje, prilagoavanje, slaganje, prihvatanje neijeg miljenja iz spekulativnih ili oportunistikih razloga. konformirati (lat. conformare) saobraziti, saobraavati, podesiti, udesiti; dati oblik; konformirati se prilagodi se. konformisti (lat. conformare) pl. engleski protestanti koji su priznali 39 lanova anglikanske konfesije od 1562; konformeri. konformitet (nlat. conformitas) saobraz-nost, jednoobraznost. konfortabilan (fr. confortable) ugodan, udoban, prijatan; lepo i praktino ureen; komfortabilan. konfortancija (nlat. confortantia) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za jaanje. konfortativ (nlat. confortativum) med. lek za jaanje, lek za okrepljenje. konfortacija (nlat. confortatio) jaanje, krepljenje, okrepljenje. konfortirati (nlat. confortare) l. okrepiti, okrepljivati, ojaavati, ojaati; fig. ohrabriti, ospokojiti. konfortirati (fr. confort) 2. snabdeti, snabdevati (kuu, stan itd.) konforom. konfrater (lat. confrater) sabrat, sadrug, drug po zvanju ili slubi. konfraternizirati (lat. confrater) zbrati-miti, primiti u bratstvo. konfraternitet (lat. confrater sabrati, nlat. confraternitas) bratimstvo, pobra-timstvo, drugarstvo. konfrontacija (nlat. confrontatio) prav. suoavanje, suoenje, naroito svedoka (nlat. confrontatio testium) ili okrivljenih iji su iskazi protivreni; poreenje, sravnji-vanje, sravnjenje, uporeivanje, uporeenje.

konfrontirati (nlat. confrontare) prav. suoiti, suoavati (svedoke, okrivljene); sravniti, sravnjivati, uporeivati, upo-rediti. konfuzija (lat. confusio) meanje razliitih stvari; pomeanost, zbrka, nered, ne-jasnost (stila, misli); pobrkanost, br-kanje, meanje, nerazlikovanje, pometnja; fig. zbunjenost, zbrkanost, smuenost, zabuna; pr. konfuzav. konfuzionar (nlat. confusionarius) smetenjak, smuenjak. konfundirati (lat. confundere) pomeati, smeati, zamrsiti, zbrkati; smesti, zbuniti, dovesti u nepriliku. kon fuoko (ital. con fuoco) mu3. vatreno, sa arom, ivahno. konfutabilan (nlat. confutabilis) koji se moe pobiti, opovrgnuti. konfutator (nlat. confutator) onaj koji pobija (dokaze, navode), opovrgavalac. konfutacija (lat. confutatio) pobijanje, dokazivanje protivnog; uutkivanje. konfutirati (lat. confutare) pobiti, pobijati, dokazivati protivno. konfuijanizam religija koju je osnovao kineski filozof Konfuije (Konfuije, Kung-fu-ce, 551479) i njegovo uenje o vrlini, o prirodi i drutvenom ureenju. konha (gr. konche) apx. 1. svod u obliku koljke, polukupola; 2. polukruna izboina na graevini, apsida. konhilije (gr. konchylion dem. od konchyle = konche dvoljuturna koljka) pl. zool. lju-skari (puevi i koljke). konhiliolog (gr. konche dvoljuturna koljka, logos) prouavalac (ili: poznavalac) ljuskara. konhiliologija (gr. konche, logia) zool. nauka o ljuskarima; up. konhilije. konhiforman (gr. konche, lat. forma) pr. koljast, oblika dvoljuturne koljke. konhoida (gr. konche, eidos oblik, vid) mat. koljanica, Nikodemova ravanska kriva linija etvrtog stepena. koncedirati (lat. concedere) dopustiti, dopupggati, dati za pravo, ustupiti, popustiti, priznati. koncentracija (nlat. concentracio) usredsreivanje, usredsreena, usredsreenost; prikupljanje, zbiranje; smetaj, npr. zarobljenika u mali prostor (v. koncentracioni logor); hen. pojaavanje rastvora smanje-njem njegove zapremine (npr. isparavanjem); pojaanje rastvora, pojaanost rastvora; rud. uklanjanje mehanikim putem manje vrednih delova rude; zgunjavanje, zgusnu e. koncentracija kapitala uveavanje kapitala putem akumulacije vitka vrednosti. Time se poveava drutveno bogatstvo, za razliku od centralizacije, koja ga samo drukije rasporeuje. koncentracioni logor 1. voj. mesto u koje se internira ju civilni zarobljenici i trupe

koncentrirati

465

kondizija

koje su prele na neko neutralno zemlji-te; 2. sabiralita politikih protivnika za vreme mira, spol>nopolitike za-tegnutosti i u toku rata; mnogo ih je osnovano u P svetskom ratu, naroito u faistikim zemljama, gde su bila mesta sistematskog unitavanja ljudi. koncentrirati v. koncentrisati. koncentrisati (nlat. concentrare) usredsrediti, usredsreivati, skupiti, skupljati, sabirati, sabrati, sjediniti na jednom mestu; zbiti, zgusnuto; Hem. poveati jainu rastvora smanjenjem njegove zapremine; rud. izdvojiti (ili: izdvajati) metal ili rudu iz jalovine; koncentrirati (koncentrisati) se skupiti se, sabrati se; usredsrediti se, usredsreivati se, pribrati se, srediti se (misli). koncentricitet (nlat. concentricitas) sasredinost, zajedninost sredita. koncentrian (nlat. concentrare) sasredi-ni, sa zajednikim sreditem; koji su upravljeni ka istom sreditu; voj. koncentrian napad napad koji je iz polukru-nog poloaja upravljen ka jednoj taci; koncentrina vatra unakrsna vatra; koncentrino odstupanje odstupanje rasture-nih delova vojske u pravcu iste take; kat. koncentrini krugovi sasredini krugovi, krugovi sa zajednikim sreditem. koncentus (lat. sapege pevati, concentus) muz. skladno pevanje, skladne muzika, sklad-nost, harmoninost. koncept (lat. conceptum, concipere zamisliti, shvatiti) 1. plan, nacrt, skica; prvi pismeni sastav (nekog dela ?g isa). koncept (lat. conceptus) 2. pojam; sposobnost shvatanja, mopojimanja; izlei iz koncep-ta izgubiti vezu misli, pobrkati misli, zbuniti se; izbaciti nekog iz koncepta poremetiti neiji red misli, zbuniti ga. konceptakulum (nlat. conceptaculum) ostava; sanduk za ostavu, pohranilite; bog. udubljenje na talusu (v. talus 1) u kome se razvijaju spolni organi (kod mrkih alga). koiceptivan (nlat. conceptivus) zool. oplod-ljiv, sposoban da bude oploen; shvatljiv, sposoban za shvatanje. konceptirati (lat. conceptum) izraditi prvi sastav, praviti (ili: napraviti) plan, nacrt, skicu (dela, spisa i sl.). koncept-papir prostije, polubela hartija za sastavljanje koncepata. koiceptualizam (lat. conceptus pojam) fil. pravac izmeu realizma i nominalizma po kojem opti pojmovi jesu oblici i prave radnje misli, a ne prosti znaci koji se podjednako primenjuju na vie jedinki. konceptualista (lat. conceptus pojam) fil. pristalice konceptualizma. koicepcija (lat. conceptio) l. poimanje, shvatanje, razumevanje; shvatljivost, mo poimanja, mo razumevanja; zamisao; 2. fiziol. zaee, oploenje, zatrudnjavanje; koncep-cio imakulata beate Virtnis (lat. conZO Leksikon

ceptio immaculata beatae Virginis) teol. neporono zaee Bogorodice (uenje rimokatolike crkve).
koncer(a)t (lat. concertare takmiiti se, tal. concerto) pol. saglasnost, sporazum vie sila u cilju zajednikog politikog delo-vanja (npr. Evropski koncerat); muz. vei muziki komad, obino u tri dela, za jedan solo-instrumenat sa orkestarskom pratnjom (npr. violinski, klavirski i dr. koncerat); program sa vie muzikih komada (vokalnih ili instrumentalnih); javna muzika priredba. koncern (eng. concern) najvii oblik privatnokapitalistikog monopola. Ukljuuje niz industrijskih, trgovinskih i ban-karskih monopola. Obino je na elu najkrupnije banka. Preko koncerna najvie jaa mo finansijske oligarhije (npr. koncern Morgan u SAD); odravanje meusobnih odnosa (u politikom smislu). koncert (lat. concertare) v. koncerat. koncertacija (lat. concertatio) prepiranje, prepirka (reima); takmienje, utakmica; sporazum, saglasnost. koncertne (ital. concerto koncerat) muz. vrsta akordiona ili harmonike na raz-vlaenje. koncertirati (lat. concertare takmiiti se) muz. takmiiti se javno u sviranju ili pevanju, prirediti (ili: prireivati) koncerat, uestvovati u koncertu; pol. ugo-voriti, ugovarati, sporazumevati se o emu. koncertist(a) (ital. concertante) glavni peva ili svira na koncertu. koncert-majstor (lat. concertare, nem. Mei-ster) muz. prvi violinist (solist) u orkestru; titula netaknutih lanova muzikih kapela. koncert komad muz. koncerat u uem obliku za neki solo-instrumenat u orkestru. koncesivan (nlat. concessivus) gram. dopustan, dopusni (npr. reenica, svezica); konce-sivna ili dopusna reenica ona koja kazuje doputenje ili ustupanje radnji glavne reenice, npr.: Nisam ga naao, iako sam ga svuda treio. koncesija (let. concedere dopustiti, sop-cessio) doputanje, ustupak, povlastice, davanje povlastice; odobrenje vlasti (dravne, optinske) za bavljenje nekim poslom koji je slobodan od nadzora te vlasti. koncesionar (nlat. concessionarius) onaj koji ima koncesiju (povlasticu), povlaeni, povlastiar. koncesionirati (lat. concedere ustupati, dopustiti, concessio) dati kome povlasticu, koncesiju. koncizan (let. concisus) saet, jezgrovit, zbijen, pregledan, kratak, jasan. koncizija (lat. concisio) l. komadanje, raskomadavanje; 2. r e t. kraenje (reenica,

konciznost

466

koordinacija

stavova); 3. zbijenost, jezgrovitost, sae-tost. konciznost (lat. concisio) v. koncizija 3. koncil (lat. concilium) skuptina crkvenih velikodostojnika radi raspravljanja i reavanja o aktuelnim crkvenim pitanjima, crkveni sabor; univerzitetski sud. koncilijantan (lat. concilians) pomirljiv, popustl>iv, sklon posredovanju, zgodan za posredovanje i izravnavanje nesuglasica. koncilijatoran (nlat. conciliatorius) v. koncilijantan. koncilijum (lat. concilium) v. koncil; koncilijum akademikum (nlat. concilium academicum) univerzitetski savet (ili: sud); koncilijum ekumenikum(nlat. concilium oecumenicum) veseljenski sabor, sveopta crkveni sabor ije su odluke (kanoni) obavezne za ceo hrianski svet, a kojih je, od Nikejskog (325) do Trident-skog (1545 1563), bilo osamnaest; koncilijum medikum (nlat. concilium medicum) lekarski sastanak i savetovanje o teim strunim pitanjima; prid. koncilijarni. koncilirati (lat. conciliare) pomiriti, sprijatel>iti, izmiriti (npr. razliita miljenja i sl.); sloiti, saglasiti; udruiti, udruivati. koncinan (lat. concinnus) Ret. skladan, skladno i umetniki sastavljen s obzirom na oblik i vezu pojedinih delova; lep, dopadljiv. koncinator (lat. concinnator) ureiva, urednik; takoe: smicaliar, onaj koji voli da pravi smicalice. koncinirati (lat. concinnare) skladno sastaviti, urediti, srediti. koncinitet (lat. concinnitas) ret. umetniko i skladno spajanje (rei, misli), skladnost, harmoninost. koncipijent (lat. concipere zamisliti; sastaviti) pisac, sastavlja jednog spisa; pisar, vebenik (npr. advokatski, sudski). koncipirati (lat. concipere) sastaviti; napisati; smisliti, zamisliti (plan, ekipu, nacrt); biol. zatrudneti, ostati oploen. koncitament (lat. concitamentum) med. sredstvo za razdraivae. koncitativan (nlat. concitativus) podbadan, koji podbada, podstrekavan, koji podstre-kava, buntovan, buntovniki, razdrau-jui. koncitator (lat. concitator) podstreka, podbada, bunilac. koncitacija (lat. concitatio) podbadanje, podstrekavanje, podbunjivanje, podsticanje, ra zdraivanje. koncitirati (lat. concitare) podbadati, podstrekavati, podbunjivati, razdraiti, ra-spaliti. kontabler (lat. comes stabuli) v. konsta-bler. konjak (fr. cognac) po francuskoj varoi Cognac nazvana fina rakija od destilisa-nog vina, sa 50 procenata alkohola.

kooperativa (nlat. cooperativa) zadruga, dobrovoljno udruenje privredno slabih graana koji ele, udruenim sredstvima i radom, da obavljaju odreene privredne poslove u korist svojih lanova (zadruga-ra). kooperativan (nlat. cooperativus) zadruni, osnovan na zajednikom delovanju vie lanova jednog stalea. kooperativizam (nlat. cooperari saraivati) zadrugarstvo, zadruni pokret. U uslovima kapitalizma moe korisno da poslui sitnim proizvoaima, ali ne i radikalno da popravi njihov poloaj; to je mogue u uslovima izgradnje socijalizma. kooperator (nlat. cooperator) saradnik, pomaga. kooperacija (nlat. cooperatio) oblik zajednikog rada, u istim ili povezanim pro-cesima proizvodnje i po planu; prosta kooperacija ako svaki uesnik vri sve operacije potrebne da ee napravi proi-zvod; sloena kooperacija u njoj je izvr-J ena podela rada: svaki se specijalizuje u pojedinim operacijama, a proizvod je gotov kad proe kroz ruke sviju. Kooperacija je skok u razvoju proizvodnih snaga u odnosu na individualnu proizvodnju. kooperirati (nlat. cooperari) saraivati, sudelovati; fig. doprinositi. kooperisati v. kooperirati. kooptacija (lat. cooptatio) dopunski izbor, biranje novih lanova (radi dopune nekog drutva). kooptirati (lat. cooptare) birati novog lana (radi dopune nekog drutva). koordinata (nlat. coordinata) mat. svaka veliina jednog sistema dveju ili vie veliina upotrebljenih za odreivanje poloaja take, linije, ili ravni odnosom prema jednom utvrenom sistemu linija, taaka, itd. (up. apcisa, ordinata), koordi-natne ose (u Dekartovu sistemu) jesu dve prave koje se seku ili pod pravim uglom ili pod kosim uglom. Koordinate jedne take (u ravni) jesu njena odstojanja od koordinatnih oca; polarne koordinate jesu koordinate koje odreuju taku (u ravni) odnosom prema jednoj utvrenoj liniji (poetno] liniji ili osi) i jednoj utvrenoj taki (poetku ili polu) na toj liniji. Koordinate neke take jesu duina prave linije (radijus vektor) povuene do nje od pola i ugao koji gradi ta linija sa osom. koordinatograf (lat. coordinata, gr. grapho piem) sprava za ucrtavanje na kartu ili plan taaka prema njihovim koordina-tama. koordinacija (nlat. coordinatio) ureenje, ureivanje, sreivanje; izjednaena, izjednaivanje (u rangu); gram. naporednost; log. uzajamni odnos izmeu pojmova koji su podreeni jednom istom viem pojmu.

koordinirati

467

kopulacija

koordinirati (lat. coordinare) srediti, urediti, ureivati, dovesti u red; prirediti, prireivali, pridodato, pridruiti, pri dru iveti. kopaj-balzam heh. smolasti sok junoamerikog, naroito brazilijskog drveta kopajiva (port., p. copaiba, braz. cupauba). kopajiva (port., p. copaiba, braz. cupauba) bog. junoameriko drvo od koga se dobiva kopaj-balzam. kopal (meke. kopalli) ilibaru slina, vrsta, sjajna i prijatna mirisa drvena smola koja se dobiva od isuenog soka drveta rhus copallinum; upotrebljava se kao firnajs. kopar (arap., pere. kabar, fr. sarge, ital. sarrego) bog. miroija, join zatvoren pupoljak jedne biljke u Sredozemlju; upotrebljava se kao zain u jelima. koparticija (nlat. copartitio) sporedna deoba, deljenje iste celine prema drugim obzirima i meri l ima. kopejka (rus. kopeika) najmanji ruski (bakarni) novac = 1/100 rublje (nazvan po tome to je prvobitno bio sa likom konjanika naoruanog kopljem). kopija (lat. copia) prepis; fot. otisak, snimak; precrt, preslikano slikarsko ili vajarsko delo; fig. podraavanje, ugledanje; neto izraene podraavanjem; pro kopija (lat. rgo copia) za prepis. kopiozan (lat. copiosus) bogat, obilan. kopiopija (gr. kopos zamor, malaksalost, opsis vid) med. zamorenost oiju. kopirajt (eng. copy-right) uobiajena formula za zatitu autorskog i izdavakog prava. kopirajt bil (eng. copy-right bili) zakon o autorskom i izdavakom pravu. kopirati (lat. copia, fr. copier) prepisati, prepisivati; precrtavati, preslikavati; umnoavati (spis); fot. praviti otisak, snimati (sliku); fig. praviti po ugledu na, podraava. kopir-buh (nem. Kopier-buch) knjiga sa prepisima, naroito trgovakih pisama i dr. kopir-maina sprava za umnoavanje rukopisa mehanikim putem. kopir-papir tanka hartija za umnoavanje rukopisa na kopir-maini ili presi za kopiranje. kopist (lat. copia) prepisiva; fot. snima; fig. podraavalac. kopjejka (rus.) v. kopejka. kopos (gr. kopos zamor) ke. oseanje velike zamorenosti, premorenost, malaksalost, klonulost. kopra (ind.) trg. osueno meso kokosovog oraha, od koga se spravlja poznato kokosovo ulje. kopragoga (gr. kopros izmet, balega, ago odnosim) pl., med. v. koprokritika. kopragogija (gr. Kopros, ago) med. izbacivanje izmeta, ienje creva od izmeta.
zo*

koprodukcija (lat. so, productio) zajednika proizvodnja; saradnja preduzea iz dve ili vie zemalja pri podizanju investicio-nih objekata ili u proizvodnji druge robe namenjene tritu. koprokritika (gr. kopros, krino luim, izdvajam) pl. med. sredstva za ienje; kopragoga. koprolalija (gr. kopros, lalein brbljati) med. pojava kod nekih duevno obolelih da moraju i protiv volje, izgovarati nepristojne, rune i sramne rei. koproliti (gr. kopros, lithos kamen) Pl. okamenjeni izmeti prepotopskih ivotinja. korologija (gr. kopros, logfa nauka) 1. ispitivanje fekalija u dijagnostike svrhe; 2. fig. naziv za pornografsku lite-raturu. koproprijetet (nlat. co-proprietas) prav. suvlasnipggvo, zajednika sopstvenost. koproskleroza (gr. kopros, skleros tvrd) med. otvrdnjavanje izmeta u crevima, tvrda stolica. koprostaza (gr. kopros, stasis stajanje, zaustavljanje) med. zatvor, tvrda stolica. koprofag (gr. kopros, phagein jesti) ivotinja koja jede izmet druge ivotinje. koprofagija (gr. kopros, phagein) med. jedenje izmeta (pojava kod neke vrste duevno bolesnih). Kopti (arap. Kibti, lat. Aegypti) pl. hrianski potomci starih Egipana, ima ih oko 3 mil. u Egiptu. koptska umetnost period egipatske umetnosti, od P pre do U veka posle n. e., koji se sastoji od elemenata egipatske, grke i sirijske umetnosti. kopteki jezik najmlai oblik egipatskog jezika, slui se grkom azbukom (danas postoji samo kao jezik koptske hrianske crkve.) kopula (lat. copula) gram. spona (re koja vezuje subjekat sa predikatom); zool. stapanje; log. onaj deo u sudu kojim se izraava da veza izmeu subjekta i predikata postoji kao saglaavanje ili kao opreka, npr.: ovek je smrtan; kopula karnalis (nlat. copula carnalis) prav. snoaj. kopulativan (lat. copulativus) gram. sastavan, opojan; kopulativna konjunkcija sastavna svezica; kopulativna reenica sastavna reenica, tj. nezavisna reenica koja kazuje radnje koje se mogu samostalno vriti bez uticaja jedne na drugu, npr: On je to rekao, pa e i potvrditi; log. kopulativni sudovi sudovi koji imaju vie subjekata, a samo jedan predikat. kopulator (lat. copulator) svetenik koji obavlja venanje (kod katolika). kopulacija (lat. copulatio) spajanje brakom, venavanje; biol. spolno spajanje dveju elija u jednu zigosporu (kod niih biljaka ili ivotinja); spolno sparivanje uopte; nain oplemenjavanja voa spajanjem plemenitog stabla sa divljakom.

kopulirati

468

kordofoni instrumenti

kopulirati (lat. copulare) spojiti brakom, venati; spolno optiti; oplemenjavati voke spajanjem plemenitog stabla sa divljim. kopun (ital. sarrope, nem. Kapaun) utroje-ni petao (radi boljeg gojenja i ukusnijeg mesa). kopunizacija (ital. sarrope) trojenje, odstranjivanje spolnih lezda kod mladih petlova; up. kopun. kor- (lat. sog-) 1. latinski predmetak koji dolazi, mesto kon- (sop-), u reima koje poinju sa g. kor (lat. sog, gen. cordis) 2. anat. srce. kor (fr. corps, lat. corpus) 3. telo, celina; zajednica, drutvo, esnaf, svi predstavnici jednog reda ljudi (oficirski, diplomatski kor), odred vojnika pod jednim komandantom (armijski kor); kor a kor (fr. corps a corps) prsa u prsa, ukotac; up. korpus. kor (gr. chors) 4. v. hor. koraba, (nem. Kohlrabi) keleraba, vrsta povra iz roda Brassica; korabica. koradijacija (nlat. corradiatio) sticanje (svetlosnih) zrakova u jednoj taci. korazija (lat. corrasio) geol. ronjenje, podlokavanje. koral (gr. korallion) l. merdan; crveno staklo od kojeg se prave perle za nakit i sl; zool. morska ivotinjice iz klase antozoa, ija se skeletna masa upotrebljava za ukrase; 2. vrsta crkvene horske pesme, koja se peva jednoglasno. korali (gr. korallion) pl. male drvene loptice sa umerenim iljcima na pasjem ovratniku, koje bodu kad se ovratnik povue (upotrebljava se pri dresiranju pasa). koralin 1. vetaka riblja kost koja se pravi od vlakana nekih biljki. koralin (gr. korallion) 2. crvena bojena materija, koja se dobiva od fenola. koraliniti (gr. korallion koral, merdan, lithos kamen) pl. v. koraliti. koralioliti (gr. korallion, lithos) pl. v. koraliti. koraliopetre (gr. korallion, petra kamen) pl. v. koraliti. koraliti (gr. korallion, lithos kamen) pl. okamenjeni korali. koralitian (gr. korallion) ark. ukraen cveem i liem. koram populo (lat. coram populo) v. koram publike. koram publike (lat. coram publico) pred skupljenim narodom, pred celim svetom, javno i otvoreno. Korav (arap. Qur'an) arapski pisana reli-giozna knjiga muhamedovaca, koja sadri u govorima, psalmima, zakonima, savetima i legendama objavljena boanska otkrivenje Muhamedova, izvor vere i zakona muhamedovaca, sastoji se iz 114 glava (sura); Alkoran.

korba (tur. kyrbac, polj. karbacz) bi, kamdija. korbbal (nem. Korb ko, Bali lopta) sp. nemaka sportska igra loptom, slina koarci. korbeja (fr. corbeille) kotarica; na pariske j i bekoj berzi: mesto rezervisano za berzanske agente. korbijar (fr. corbillard) velika putnika kola sa korpom pozadi; takoe: mrtvaka kola. korveta (fr. corvette, lat. orbi ta) voj. manja izvidnika laa, mala brza krstarica. kord (eng. cord) manestarski pamuni somot sa prugama. korda (fr. corde, ital. corda) ue, konopac; struna, ica (na violini); mat. tetiva, prava linija koja spaja dve take obima kruga; fitilj za paljenje eksploziva; muz. una korda (ital. una corda) jedna ica (kad na klaviru, pomou pedala, ekii dodirnu samo jednu icu); a due korde (ital. a due corde) na dve ice; tuge korde (ital. tutte corde) sve ice, tj. bez pedala. kordeljera (fr. cordeliere) kaluerica franjevka; konopac za opasivanje (kaluerski); enska vornasta ogrlica. kordijalan (nlat. cordialis, lat. sog srce) srdaan, usrdan; koji okrepljuje (lek). kordijale (nlat. cordiale) farm. lek koji krepi srce. kordijalitet (nlat. cordialitas) srdanost, usrdnost, prisnost, iskrenost. kor diplomatik (fr. corps diplomatique) svi predstavnici stranih drava u nekoj dravi, diplomatski kor, diplomatske telo. korditis (gr. chorde ica) med. zapaljenje glasnica. kordifolijum (nlat. cordifolium) bog. srast list, list oblika srca; biljka sa srastim liem. kordiforman (nlat. cordiformis) u obliku srca, srast. kor d'loi (fr. corps de logis) apx. srednji glavni deo palate ili zamka. kordova novana jedinica Nikaragve deli se na 100 centavosa; kordoba. kordovan (p. cordoban) v. korduan. kordon (fr. cordon) uzica, gajtan, vrpca (npr. na eiru); traka, lenta (od ordena); a r h . gornji venac na podzi du (simsu); voj. lanac vojnih straa za zatitu granice od krijumarskih upada, vojna granica. kordonist(a) (fr. cordon) pogranini straar, graniar. kordofoni instrumenti (ital. corde ice) muz. instrumenti kod kojih se ton dobiva treperenjem zategnutih ica koje je iza-zvano na vie naina; razlikuju se tri vrste: gudaki (violina; viola, violone-lo), trzalaki (razne vrste tambura, harfa, gitara i sl.) i udara ki iani instrumenti, kod kojih se treperenje dobi-

kor d'plas

469

korespondent

va putem udarca u icu (klavir, klavi-kord, cimbalo i sl.). kor d'plas (fr. corps de place) voj. glavni unutarnji deo utvrenja. kords (ept. cords, fr. corde) pl. trg. razne vrste tekih pamunih tkanina. korduan (fr. cordouan) pomou ruja utavljena ovija ili kozija koa, agrini-rana, slui za izradu finije obue, ga-lanterijske robe i za povezivanje knjiga (naziv po panskom gradu Kordovi, gde su je izraivali Mavri); kordovan. Kordun (fr. cordon) deo SR Hrvatske oko reke Korene; teritorija nekadanje vojne granice" (pogranini pojas izmeu AustroUgarske i Bosne); up. kordon. Korduna (fr. cordon) stanovnik Kor du na; graniar. korealan (nlat. correalis) prav. sukriv, koji se osniva na zajednikoj krivici ili obavezi; korealna obligacija skupna obaveza, skupni dug, dugovanje veeg broja lica; korealni dunik skupni dunik; korealni poverilac skupni poverilac. koredijaliza (gr. kre zenica, dialysis razdvajanje, odvajanje) med. vetake stvaranje zenica odvjanjem duica; iridodijaliza. korektazija (gr. kore, ektasis istrezanje) med. proirenost zenica. korektan (lat. correctus) koji je bez pogreke, besprekoran, ispravan, uredan, taan, pravilan; jeziki pravilan; koji odgovara umetnikim pravilima i propisima; tip. koji nema tamparskih greaka. korektne (lat. correctivum) sredstvo za popravljanje, sredstvo za doterivanje; ned. sredstvo koje popravlja ili ublauje svoj-stva drugog nekog leka ili sredstva; fig. ublaenje, popravka. korektivav (lat. correctivus) popravan, koji popravlja, koji ispravlja, koji pobolj-ava. korektnost (lat. correctus) besprekornost, ispravnost, tanost, pravilnost. korektopija (gr. kore zenica, ek iz, topos mesto) med. neprirodan poloaj zenice kada ne lei u sredini duice (nego sa strane). korektor (lat. corrector) popravlja, ispra-vlja; onaj koji ispravlja greke to ih napravi slaga pri slaganju; opominja, korilac. korektorijalan (nlat. correctorialis) v. korekckonalan. korektura (lat. correctura) ispravljanje, popravljanje, ispravka, popravka; tip. ispravljanje tamparskih greaka; privremeni otisak sloga na kome treba ispraviti pri slaganju napravljene tamparske greke. korekcija (lat. correctio) popravljanje, ispravljanje, ispravka, popravka; opomena; regudisanje renih obala i korita, granica i dr.

korekcionalan (nlat. correctionalis) popravni, koji pripada popravni (ili: isprav-ci); koji se tie popravke (ili: ispravke); popravan, koji popravlja. korekcionar (nlat. correctionarius) onaj koji se nalazi u zavodu za popravku, zatvorenik, kanjenik. korelati (nlat. correlata) pl. stvari koje stoje u uzajamnom odnosu; log. pojmovi koji pretpostavljaju jedan drugi (npr. uzrok posledica, pravo dunost, brdo dolina). korelativ (lat. sit sa, relativus odnosan) lingv. jeziki elemenat, re, ili grupa rei, koja je u suodnosu s drugom reju ili grupom rei: kakav-takaa; koliki-tolikk i sl. korelativan (lat. correlatus) suodnosan, uzajaman, koji kazuje uzajamni odnos; korelativan pojam log. onaj koji pretpostavlja ili trai neki drugi pojam (npr. mati i ki, gde mati znai neto u odnosu prema keri, i obratno, otac i sin, ena i mu itd.). korelativizam (lat. correlatus) fil. pravac u teoriji saznanja po kojem su subjekat i objekat korelati te se ne mogu odvajati jedan od drugoga. korelativitet (nlat. correlativitas) suodno-snost, saodnosnost, postojanje uzajamnog odnosa, uzajamni odnos, uzajamno pretpo-stavljanje. korelacija (lat. correlatio) suodnosnost, uzajamnost, uzajamni odnos, uzajamno pretpostavljanje; takoe: izvetaj koreferenta; u nastavi: dovoenje u uzajamnu vezu predmeta koji imaju slinosti i dodirnih taaka, npr. pedagogije i psihologije, istorije i geografije, i etnologije, matematike i fizike itd. koreoliza (gr. kore zenica, lysis odvajanje) med. odvajanje zenice. koreografija (gr. choreuo igram u kolu, graphem pisati, beleiti) vetina be-leenja koraka, pokreta i figura u plesu, vetina komponovanja balega; horeogra-fija. korepetirati (nlat. correpetare) obnavljati s nekim zadatak, pomagati pri uenju, presliavati zadatak. korepetitor (nlat. correpetitor) onaj koji pomae acima pri uenju, presliava-lac zadataka; poz. presliavalac uloge; uvebava operskih horova. korepcija (lat. correptio) gram. skraivanje slogova (u izgovoru). koreskop (gr. kre zenica, skopeo posmatram) med. instrumenat za ispitivanje zenica. korespondent (nlat. correspondens) onaj koji pie pisma, naroito u nekom preduzeu, trgovaki ili bankarski slubenik koji pie pisma i odgovara na prispela pisma; onaj s kojim se pismeno ili poslovno opti, poilja ili primalac pisma,

korespondenc-biro

470

korna

poslovni prijatelj; saradnik na strani, dopisnik (novina). korespondenc-biro (nlat correspondere, fr. bureau) v. presbiro. korespondencija (nlat, correspondentia, ital. corrispondenza) pisanje pisama, dopisivanje, prepiska, optenje preko pisama; veza, promet, saobraaj; saglasnost, slaganje, podudaranje (npr. u shvatanju), odgovarae emu. korespondenc-karta potanska dopisna karta, dopisnica. korespondirati (nlat. correspondere, ital. corrispondere) pisati i odgovarati na pisma, dopisivati se, biti u prepisci s nekim, biti u poslovno j vezi; slagati se, odgovarati, podudarati se. koresponzal (nlat. corresponsalis) trg. v. akceptant. koreus (lat. correus) prav. sukrivac, sadu-nik; koreus debendi (lat. correus debendi) sadunik; koreus kredeidi (lat. correus credendi) sapoverilac. koreferat (lat. correferre) saizvetaj, saizvee, sporedni izvetaj. koreferent (lat. correferrens) saizvestilac, sporedni izvestilac, pomonik referenti. koreferencija (lat. correferre) saizvetaj, saizvee; takoe: korelacija. koreferirati (lat. correferre) dati (ili: davati, podnositi, podneti, slati, poslati) saizvetaj. korza (ital. correre, corsa) trka konja bez jahaa (u Italiji). korza (fr. corsage) enska bluza. korzak (rus. tatar.) mala stepska lisica sa skupocenim krznom, ivi u azijskom delu SSSR. Korzakovljeva bolest ned. teko duevno oboljenje koje se javlja kao posledica hroninog alkoholizma; praeno je sumornim raspoloenjem, apatijom, zaboravnou i estom sumanutou. korzar (ital. corsare, p. corsario) morski razbojnik, gusar; gusarske laa; naoruana laa za hvatanje neprijateljskih trgovakih laa. korzet (fr. corset, lat. corpus telo) prsnik, prsluk, grudnjak, steznik, stenjak, mi der. korzirati se (ital. corso) etati se korzom, voziti se ulicama radi etnje. korzo (ital. corso, lat. cursus) trk, tranje; tok; trkalite; ulino etalite (upotrebljava se esto i kao ime ulica, kafana i sl.); trg. = kurs; al korzo (ital. al corso) po sadanje j vrednosti, po kursu. koribavtizam (gr. korybas zanesenjak) med. spavanje otvorenim oima; trabunjanje u groznici. korival (nlat. corrivalis) suparnik (naroito u ljubavi). korivalitet (nlat corrivalitas) suparnitvo (naroito u ljubavi).

korivacija (lat. corrivatio, rivus potok) svo, enje vie potoka ili reka u jedno korito. korigend (lat. corrigere popraviti, corrigendus) onaj koji treba popravljati, npr. maloletan prestupnih. korigenda (lat. corrigenda) pl. sve ono to treba popravljati (ili: ispravljati); ispravke, popravke (naroito tamparske greke). korigencija (lat. corrigentia) pl. med. primese lekovima koje popravljaju ukus i otklanja-ju kodljivost; sredstva za popravku sokova. korigibilan (nlat. corrigibilis) popravljiv, ispravljiv, koji se moe popraviti. korigirati v. korigovati. korigovati (lat. corrigere) popraviti, ispraviti, popravljati, ispravljati (rukopis, tamparske greke); opominjati, koriti, kanjavati. korida (tl. corrida) borba s bikovima. koridor (ital. corridore) apx. trem, hodnik na koji vode vrata iz pokrajnih soba, loa i dr.; u politikoj geografiji: deo zemlje ili linija koja spaja jednu dravu sa morem. koriza (gr. koryza) med. zapaljenje nosne sluznice, pijavica, unjkavica. korizma (nlat. carisma) v. karizma. korijandar, korijander bog. jednogodinja aromatina i lekovita biljka iz por. titara, Coriandrum sativum. korijandoli (ital. coriandoli) v. konfeti. korijere (ital. corriere) l. v. kurir; 2. potarkonjanik. korinta (fr. corinthe) suvo groe bez semena, nazvane po grkom gradu Korintu, odakle dolazi. korintski (gr. korinthios) koji je svojstven ili koji pripada grkom gradu Korintu; korintski stil ark. trei po redu stil (posle dorskog i jonskog) koji se pojavio u grkoj arhitekturi krajem V veka pre n. e., odlikuje se stubom koji se zavrava kapi-telom u obliku kotarice od akantova lia. korioi v. horion. korifej (gr. koryphalos poglavar, vo, prvi, koryphe teme) najvii deo ega; u pozoritu starih Grka: voa hora; danas: voa, prvak balega; fig. prvak, onaj koji je najbolji u neemu, naroito u nekoj grani umetnosti ili nauke, zvezda"; narodni voa, kolovoa. kormoran (lat. corvus marinus) zool. morski gavran, crni pelikan (ptica koja se hrani iskljuivo ribom). kormofite (gr. korms panj, cepanica, phytcn biljka) pl. bog. biljke koje imaju koren, stablo i list (za razliku od talofita). kormus (gr. korms) bog. telo biljke na kome se nalaze tri organa; stablo, list i koren. korna (eng. sogpeg) sp. v. korner.

kornak

471

korporificirati

kornak (arap., fr. sogpas) 1. voa slonova, slonar; 2. vodi stranaca. kornamuza (ital. sogpo rog, cornamusa) svirala sa rogom", tj. gajde. kornd bif (eng. corned beef) usoljena govedina konzervisana u limenim kutijama (konzerva). kornea (lat. sogpea) znat. ronjaa (oka). korneitis (lat. sogpea ronjaa) med. v. kera-titis. korver (eng. sogpeg) ugao, kut, oak; u fudbalu: kazneni udarac nogom sa ugla protivnike gol-linije pred kapiju protivnika, zbog toga to je igra protivnikog tima izbacio loptu sa igralita pored ili iza svog gola; trg. udruivanje trgovaca naveliko radi dizanja cena robi. korist (ital. cornetto) uz. mali rog, roi, trubica; obru od roine za dranje kose. korneta (fr. cornette) konjika zastava; brodska zastava; enska kapa za spavanje. koristi (ital. cornettino) huz. mali krivi rog. kornetist(a) (ital. cornetto) onaj koji svira u rog, svira u rog, svira u trubu. kornia (fr. corniche, ital. cornice, lat. coronis) ark. atula, venac, gornji deo na gesimsu (opivnici) stubova i dr., glavna opivnica, glavni gesims; gornji, krai deo zavese vie prozora ili vrata. kornioni (fr. cornichons) pl. mali krastavci, krastavii. korio (ital. sogpo) muz. rog; korio di kaa (ital. sogpo di caccia) umski, lovaki rog. kornulit (lat. cornu rog, gr. Hthos kamen) min. okamenotina u obliku roga. kornuta (lat. cornuta) hen. retorta sa dva vrata, jedinim pravim kratkim, i jednim dugim savijenim. koroborans (lat. corroborans) med. v. koroborativ. koroborancije (lat. corroborantia) pl. med. sredstva za okrepljenje i jaanje. koroborativ (lat. corroborativum) med. sredstvo za okrepljenje i jaanje. koroboracija (lat. corroboratio) jaanje, okrepljivanje, okrepljenje, snaenje. koroborirati (lat. corroborare) jaati, osnaiti, okrepiti. korodencije (lat. corrodentia) pl. nagrizna sredstva, sredstva za nagrizanje (ili: najedanje). korodibilan (nlat. corrodibilis) v. korozibi-lan. korodirati (lat. corrodere) gristi, nagriza-ti, najedati, izgrizati, ojedati. korozibilan (nlat. corrosibilis) nagriljiv, najedljiv, razjedljiv. koroziv (lat. corrosivmn) nagrizno sredstvo, razjedno sredstvo, sredstvo za nagrizanje; ljut (ili: razjedan, nagrizan) otrov; pl. koroziva. koroziva (lat. corrosiva) pl. v. koroziv.

korozivan (lat. corrosivus) razgrizan, koji razgrize, razjedan, koji razjeda, nagrizan, koji nagriza, koji najede. korozija (lat. corrosio) razgrizanje, nagrizanje, najedanje; znat. nagrizanje, razaranje ivotinjskog tkiva usled gnojenje; geol. ronjenje, podlokavanje; hen. nagrizanje, razaranje povrine metala izazvane hemijskim ili elektrohemijskim procesima (npr. oksidacija). korola (lat. corona, corolla krunice) bog. veni, cvetna krunica. korolar (lat. corollarium) kom., log. stav ili zakljuak koji sleduje kao prirodna posledica iz ve dokazanoga steva; prirodna posledice. korolitian (lat. corolla veni) arh. obvi-jen liem i cveem, ukraen zelenilom. koroia (gr. kogbpe, let. sogope) venec, kruna; kod starih Grka i Rimljana: najvie odlikovanje koje se davalo pobednicima ne utakmicame, zaslunim graanima, vojskovoama i dr.; fig. krut slualaca, publika; svetiteljski sjaj; astr. beliaste sjajan venac koji se vidi oko temnog Meseevog kolute ze vreme totalnog pomraenja Sunca; opsadna linija vojske. koroia veneris (lat. corona Veneris) med. Venerin venac", sifilisni osip po elu. koronarit (lat. corona venac) med. oboljenje venastih arterija srca. koronacija (nlat. coronatio) krunisanje, naroito mledenaca pri venanju. koronida (gr. koronis) u grkoj dramatici: spiritus lenke ze oznaku kraze (npr. tu-mon mesto to emon). koro pjeno (ital. oro pieno) muz. pun hor, potpun hor. korosa (um. coroza) avolska kapa, kapa jeretike koje je inkvizicija osuivala na lomau (u paniji). korota (arap. kahret) alost za mrtvim. korporal (fr. caporal, nem. Korporal) kap-lar. korporalan (lat. corporalis) telesni. korporalitet (nlat. corporalitas) telesnost. korporativno (fr. corporativement) u drutvu, zajedniki, osobno, lino. korporacija (nlat. corporatio) vie lica udruenih u istom cilju kojima je drava priznala prave pravnog lica, esnaf, drutvo, udruenje. korporaciona prava prav. prava pravnog lica. korporizacija (nlat. corporisatio) v. korporifikacija. korporizirati (nlat. corporisare) v. korporificirati. korporifikacija (nlat. corporificatio) pretvaranje u telo, otelovljenje, ovaploenje; pretvaranje tenog tela u vrsto; korporizacija. korporificirati (nlat. corporificere) pretvoriti u telo, oteloviti, ovaplotiti; stvrdnuti.

korpulentan

472

kosmetika

korpulentan (lat. corpulentus) krupan, pun (telom). korpulentnost v. korpulencija. korpulencija (lat. corpulentia) krupnoa, debljina, punoa tela; korpulentnost. korpus (lat. corpus) telo; celina, ukupnost, skup; stale; zbornik; voj. vei odred vojske pod jednim komandantom, kor; tip. vrsta tamparskih slova od 10 tipograf-skih taaka (nazvana po tome to je njima tampan Korpus jurne); in korpore (lat. in sogroge) listom, svi zajedno. korpus vile (lat. corpus vile) v. pod vilis. korpus delikti (lat. corpus delicti) prav. predmet koji dokazuje krivicu, tj. orue kojim je krivica izvrena ili objekat nad kojim je izvrena. korpus Domini (lat. corpus Domini) u kat. crkvi: telo Gospodnje (Hristovo); prie-sna hostija kao telo Hristovo; Telovo, Braanevo (praznik). Korpus jurne (lat. Corpus juri) zbornik prava, knjiga celokupnog rimskog prava: zbirka rimskog prava koju je, u VI veku, priredio car Justinijan (Institucije, Pandekte, Kodeks Justinijanus i Novele), no koja je tek u XVI veku dobila ovo ime. Korpus jurne kanonici (lat. Corpus juri canonici) zbirka pravnih izvora kanon-skog prava. Korpus jurne civilne (lat. Corpus juri civilis) zbirka pravnih knjiga Justinijano-vih (sadri: Institucije, Pandekte, Kodeks i Novele). korpuskula (lat. corpuscula) pl. od korpuskulum. korpuskularac (lat. corpusculum) pristalica korpuskularne filozofije, atomisti-ar. korpuskularna teorija fkz. v. emanaciona teorija. korpuskularna filozofija (lat. corpusculum telace, malo telo) uenje da su poslednji sastavni delovi tela izvesna telaca (atomi) koja se ne mogu deliti na sitnije delie, a koja su po veliini i obliku razliita; atomistika. korpuskulum (lat. corpusculum) malo telo, telace; takoe: atom (lat. corpusculum primitivum); pl. korpuskula. korte (fr. cortege) sveana pratnja, poasna pratnja kakvog visokog funkcionera, svita. korteks (lat. cortex) bog. kora. kortes (p. corte) narodna skuptina u paniji i Portugaliji (oba zakonodavna tela, senat i parlamenat). korte (ma. kortes) onaj koji revnosno radi za neku politiku linost, partiju ili ideju, ili protiv njih, politiki agita-tor. . korteovati (ma. korteskedik) raditi kao korte.

kortikalan (nlat. corticalis) korni, koji pripada kori (supr. medularan), spoljanji; korast, prirode kore. kortikozan (lat. corticosus) korat-, pun kore, bogat korom. kortina (ital. cortina) v. kurtina. korugator (nlat. corrugator) znat. eoni mii koji nabira kou ela, mii mr-tilac. korugacija (nlat. corrugatio) mrenje, bo-ranje ela. korugirati (lat. corrugare) namrtiti, na-brati (ili: nabirati) kou ela. korumpirati (lat. corrumpere) kvariti, pokvariti, izopaiti, izopaivati; podmititi, podmiivati, potplatiti, potplaiva-ti, potkupiti, potkupljivati pr. korumpi-ran. korund (lat. corundum, tamilski kurand rubin) t. veoma tvrd mineral iste klase kao rubin i safir; prost korund, smrvljen, upotrebljava se za ienje i gla-anje metala (mirgl). koruptan (lat. corruptus) pokvaren; potplaen, podmien; naopak, nastran, posuvraen (u pojmovima). koruptela (lat. corruptela) kvarenje, izopaivanje; podmiivanje, potplaivanje; zavoenje, beaenje. koruptibilan (nlat. corruptibilis) ukvarljiv, pokvarljiv, raspadljiv, podloan kva-renju, truljenju (o telima); podmitljiv, potkupljiv. koruptibilitet (nlat. corruptibilitas) ukvarljivost, pokvarljivost, podlonost truljenju, podmitljivost, potkupljivost. korupcija (lat. corruptio) pokvarenost, kvarnost, izopaenost, razvrat; potkuplji-vanje, podmiivanje, potkupljenje, pod-mienje; kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje; krivotvorena (spisa, mere, tega i sl.). korupcionist(a) (lat. corruptio) pokvarenjak, pokvaren ovek; naroito: onaj koji prima mito. kord (ind., eng. corge) izraz koji, slino naem tucetu, u Indiji oznaava 20 komada neega. kos (ind.) istonoindijska milja. kosekans (nlat. cosecans, complementi secans) geom. goniometrijska funkcija jednog ugla: odnos izmeu hipotenuze i suprotne kate-te, sekanta koltlementa jednog ugla (skr. cosec); kosekanta. kosekanta (nlat. cosecans) geom. v. kosekans. kosinus (co-sinus, complementi sinus) kat. si-nus komplementa danoga ugla, goniometrijska funkcija: odnos nalegle katete prema hipotenuzi (skr. cos). koskinomantija (gr. koskinon sito, manteia proricanje) vraanje u sito. kosmarhija (gr. kosmos svet, vasiona, archo vladam) vladanje svetom, npr.: papizma. kosmetika (gr. kosmetike vetina ukraavanja) 1. vetina polepavanja tela ve-

kosmetika

473

kostalii

takim doterivanjem pojedinih delova (kose, koe, zuba, ruku i dr.) pomou pomade, mirisa, pudera, minke itd.; radnja u kojoj se prodaju ili koja izrauje sredstva za ulepavanje; kozmetika. kosmetika (gr. kosmetikos ukrasni, uresni) 2. pl. sredstva za ulepavanje i doterivanje. kosmizam (gr. kosmos) uzimanje svemira i pojava u njemu za predmet umetnikog, obino knjievnog stvaranja. kosmika (gr. kosmos) v. kosmologija. kosmiki (gr. kosmos svet, vasiona) vasionski, vaseljenski, svetski, koji se odnosi na ceo svet, vaseljenu; astr. kosmiki izlazak zvezde izlazak zvezde zajedno sa Suncem; kosmiki zalazak zalazak zvezde zajedno sa Suncem; kosmiki zraci zraci koji neprekidno dolaze iz svemira na Zemlju, odlikuju se velikom prodornom moi (180 put veom od moi Rendgenovih zrakova); supr. telurski. kosio- (gr. kosmos) predmetak u sloeni-cama sa znaenjem: svet, vasiona, vaseljena, vaseljenski. kosmoglobus (gr. kosmos, lat. globus) sprava za prikazivanje pojava u vasioni. kosmogonija (gr. kosmogonia) uenje o postanku sveta, naroito hipoteze Kanta i Laplasa, poznate pod imenom Kant-Laplasova teorija o postanku Sunevog sistema; mitsko tumaenje stvorenja i postanka sveta (predmet mnogih pesnikih i dr. dela); pr. kosmogonijski. kosmograf (gr. kosmos, grapho) opisiva sveta, opisiva vasione. kosmografija (gr. kosmos, graphia opisivanje) nauka koja opisuje i prikazuje opte crte vasione (neba i Zemlje), nauka o vasioni, tj. o svima nebeskim telima (prouava poloaj, daljinu, fizika svoj-stva i kretanja nebeskih tela, kao i sile od kojih zavise njihova kretanja). kosmodrom (gr. kosmos vasiona, dromos put, staza) ureena povrina zemljita sa objektima, instalacijama i ureajima za smetaj, odravanje i lansiranje raketa sa vasionskim letelicama. kosmozoe (gr. kosmos, zoon ivotinja) pl. iva bia vasione; hipoteza kosmozoa shvatanje S. A. Arenijusa (1859) i dr. po kojem ivot na Zemlji nije postao putem prazaea, nego se u klicama oduvek nalazio u supstanciji vasione, odakle je sa meteoritima, kosmikim prahom ili putem svetlosti, doao na Zemlju. kosmozofija (gr. kosmos, sophia) ispitivanje vasione putem intuitivnog razmiljanja; kosmosofija. kosmokratija (gr. kosmos, krateo vladam) v. kosmarhija. kosmologija (gr. kosmologta) teorija vasione kao ureene celine i optih zakona koji vladaju njome; fil. onaj deo metafizi-ke koji raspravlja o ideji sveta kao celo-

kupnosti svih pojava u prostoru i vremenu; kosmika. kosmoloki (gr. kosmos, logikos) koji pripada kosmologiji, koji se tie kosmologi-je; kosmoloka razmatranja razmatranja o vasioni kao ureenoj celini i optim zakonima koji u njoj vladaju; kosmoloki dokaz o postojanju boga teol. na osnovu injenice to postoji vasiona zakljuuje se da mora postojati i prvi uzrok vasione, neto bezuzrono, bezuslovno, apsolutno, a to je bog (jedan od glavnih dokaza hrianske dogmatike). kosmonaut (gr. kosmos, nautes mornar) onaj koji leti u kosmos, na planete; up. astro-naut. kosmonautika (gr. kosmos, nautike vetina plovljenja) nauka koja se bavi reavanjem problema lansiranja letelica (sa posadom ili bez nje) u vasionu, njihovog kretanja u vasioni (kosmosu) i povratka na Zemlju. kosmonizam (gr. kosmos, monos sam) fil. pogled na svet koji gleda na vasionu, zajedno sa ovekom i svim to je oveansko, kao na jedno veliko jedinstvo i celinu, a na duh kao ogledanje vasione. kosmonomija (gr. kosmos, nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju vasionom. kosmopolit (gr. kosmopolltes) graanin sveta, tj. onaj koji ceo svet smatra svojom otadbinom, a sve ljude svojim sugraanima i svojom braom. kosmopolitizam (gr. kosmopolftes) graanstvo sveta, shvatanje kosmopolita. kosmopolitizirati (gr. kosmopolltes) raditi na irenju kosmopolitizma; praviti se kosmopolitom, izigravati kosmopolita. kosmorama (gr. kosmos, orama pogled, prizor) slika sveta, niz slika koje predstavljaju razne delove vasione. kosmos (gr. kosmos) svet, svemir, vasiona, vaseljena. kosmoskopija (gr. kosmos, skopeo posmatram) posmatranje vasione. kosmosofija (gr. kosmos, sophia mudrost) v. kosmozofija. kosmosfera (gr. kosmos, sphaira lopta) nebeska lopta, vasiona, svet. kosmoteizam (gr. kosmos, theos bog) fil. uenje da su bog i svet (vasiona) jedno; up. panteizam. kosmoteologija (gr. kosmos, theos bog, logtfa uenje, nauka) teol. uenje da postoji bog na osnovu injenice to postoji svet, koji je morao imati svoj prauzrok i svog tvorca. kosmofizika (gr. kosmos, physike) ispitivanje prirodnih zakona koji vladaju vasionom. kosmofil (gr. kosmos, philos prijatelj) prijatelj vasione. kost (nem. Kost) hrana, ishrana. nostalgija (lat. costa rebro, gr. algos bol) med. bol u rebrima. nestalni (nlat. costalis) rebarni, koji pripada rebrima.

kostija

474

kohezi]a

kostija dete belca i fustije (u Americi). kostim (ital., fr. costume) navika, obiaj", odelo, nonja, naroito non>a koja je karakteristine za neko doba, zemlju, sta-le itd.; seneka suknja i kaput od iste tkanine; istorijski kostim nonja minulih vremena kao izraz kulture u pojedinim epohama. kostimer (fr. costumier) paz. lice koje se stara o kostimima koji odgovaraju vremenu u kojem se dogaa prikazivani komad; pozorini kroja; uvar pozorine garderobe; kostimje. kostimirati (fr. costumer) obui kostim, preruiti; odenuti, obui; kostimirani bal zabava na koju posetioci dolaze u raznim nonjama (istorijskim, pokrajin-skim i dr.). kostimograf (fr. costume, gr. grapho piem) slikar, crta kostima za pozorine predstave. kostirati (nem. Kost) hraniti, ishranjivati, davati (ili: izdavati) hranu; kod nas se uje i kotiratk. kostiki (ital. costi tamo) pr. trg. tamonji; kostika roba tamonja roba. kostumbristi (nm. costumbre obiaj) slik. junoameriki slikari svakodnevnog ivota, obiaja, naravi, predela itd. (u XIX v.). kota (fr. cote) l. razrez, deo, udeo (koji neko treba da plati), kvota; slovo, cifra, broj (za oznaku akta i sl.); kursna lista (na berzi). kota (fr. cote) 2. na geografskim kartama: visinska taka (oznaava apsolutnu ili nadmorsku visinu); breuljak, vis, kosa; morska obala, pribreje, primorje. kotangene (nlat. cotangens, complementi tangens) kon. goniometrijska funkcija: odnos izmeu nalegle i suprotne katete, tangenta komplementa danoga ugla (skr. cotg). kotangenta (nlat. cotangens) geom. v. kotangene. kote (fr. cottage, eng. cottage) poljska kuica, kua van grada, vila, kua za jednu porodicu; deo grada sa vilama, kuama za po jednu porodicu. koterija (fr. coterie) spletkako drutvo, skupina ljudi koji rade da postignu izvesne IJljljeve na raun drugah-, drutvo, obino politiara ili knjievnika i umetnika, za meusobno pomaganje (u ravom smislu), klika. kotizacija (fr. cotisation) razrezivanje, odreivanje dela; razrez, srazmeran deo koji pada za plaanje, ulog. kotizirati (fr. cotiser) razrezati, razrezi-vati, odrediti deo koji svaki uesnik u nekom poslu ima da plati; davati svoj udeo. kotile (gr. kotyle) aica, zdelica. kotiledov (gr. kotyledon) bog. prvi kliin listi.

kotiljon (fr. cotillon) francuski drutveni ples; muzika za taj ples. koting (eng. coating) vrsta engleske guste i upave vunene tkanine (upotrebljava se za zimske kapute). kotirati (fr. coter) obeleiti, obeleava-ti, oznaiti (ciframa, slovima); berz. be-leiti (ili: odreivati) vrednost (kurs) hartija od vrednosti (up. kota 1); topogr. odreivati visinsku taku (up. kota 2). kotlet (fr. cotelette) kuv. rebra s mesom (ovija, telea, svinjska ili od divljai), krmenadla. koton (fr. coton, p. al-godon, arap. koti) l. pamuk koji se dobiva od semenih aura jedne prvobitno arapske biljke; pamuna tkanina, katun; 2. (fr. condom) v. prezer-vatkv, kondom. kotonada (fr. cotonnade) pamuna tkanina, katunsko platno. kotonerija (fr. cotonnerie) gajenje pamuka; zemljite zasaeno pamukom; radionica pamune robe. kotoniziran (fr. coton pamuk) izraen kao pamuk, pamuast (npr. kao pamuk izraena lanena vlakna). kotonizirati (fr. coton) vlakna like ili celulozu preraivati kao pamuk. kotonirati (fr. cotonner) ispuniti pamukom, fatirati. kofein (arap. kahva, nlat. coffeinum) hem. alkaloid, nalazi se u kafi, a ju i kola-orahu, u malim koliinama deluje oivljavajue, u veim otrovno; sredstvo protiv glavobolje i drugih nervnih bolesti; kafeni. kofer (gr. kophinos korpa, fr. coffre) putniki sanduk, koveg, skrinja; voj. u utvrenjima: prolaz s obe strane utvrenja zatien zemljanim nasipom koji vodi preko suvih rovova ili kroz brisani prostor ka spoljnim delovima utvrenja. kofoza (gr. kophosis) ned. gluvoa. kofraa (fr. coffrage) voj. oblaganje min-skih hodnika ili zemljanih prokopa gredama, oblicama, talpama i sl. kofrirati (fr. coffrer) voj. oblagati hodnike i prokope gredama, oblicama i sl., vriti kofrau. koh (nem. kochen kuvati) kuv. povarak koji se tte^e ^ VDJZML (rerni). kohabitant (lat. cohabitans) sastanovnik, sastanar. kohabitacija (lat. cohabitatio) stanovanje zajedno; ivot udvoje; snoaj, spolno optenje. kohezivan (nlat. cohaesivus) uzajamno privlaan, koji dri zajedno, koji ima svojstvo koheriranja; up. kohezija. kohezija (lat. cohaesio) fiz. privlana sila izmeu molekula istog tela (vrsta tela imaju najveu, tena vrlo malu, vazduasta nikakvu koheziju); fig. veza, povezanost jednog reda misli i sl; sinafija.

koherentan

475

kraniopatija

koherentan (lat. cohaerens) koji se dri zajedno; skopan, povezan, spojen; fiz. povezan (sa drugima) tako da se svakoga trenutka treptajno stanje jednoga potpuno slae sa treptajnim stanjem drugoga. koherencija (lat. cohaerentia) sveza; spojenost, sraslost, povezanost; fiz. koherencija (talasnih sistema): svojstvo biti koherentan. koherirati (lat. cohaerere) drati se zajedno; biti u vezi, biti povezan, biti spojen, imati veze (npr. govor). kohibicija (lat. cohibitio) zabrana, spreavanja, obuzdavanje, ograniavanje. kohinor (ind., eng. kohinoor) min. uveni dijamant race od Lahora, ima 279 karata, danas najskupoceniji dragulj engleske krune. kohliti (gr. kochlos pu, lithos kamen) pl. geol. okamenjeni puevi. Kohovi bacili med. bacili tuberkuloze, otkrio ih dr Robert Koh (18431910). kohorta (lat, cohors) kod Rimljana: deseti deo legije, jedinica koja se sastojala od est centuriona po 100 vojnika; eta, pratnja, telesna straa. Kocit (gr. Kokytos) mit. reka kukanja", reka u podzemnom svetu koja je tekla iz Stiksa u Aheron; up. Tartar. kosnil (fr. cochenille) zool. amerika ti-tasta va (nlat. Coccus cacti), od ijih se osuenih enki dobiva najfinija krmez-na boja. koer (hebr.) hrana i nain spravljanje jela doputeni jevrejskim verskim propisima. komar (fr. cauchemar) mora, nemiran i teak san; fig. nesnosan ovek. koon (fr. cochon) svinja, svinje; fig. prljavac, poganac; pokvarenjak. koonerija (fr. cochonnerie) svinjarija, prljavpggina; bezobrazluk. kotati (nem. kosten) stajati, vredeti (u novcu); kuati, okusiti (jelo). kotirati (nem. Kost) v. kostirati. kraal (hotent., hol. kraal) hotentotsko selo. kraval (nlat. charavallium, nem. Krawall) gungula, guva, mete (obino praen protivzakonitim povredama osoba ili stvari), vika, galama. kravalist(a) (nem. Krawall) ovek kome je u krvi da pravi nered, galamdija, buka, svaalica. kravata (fr. cravate) prvobitno: vratna marama; mana, poa (nazvana po Hrvatima od kojih su je, za vreme ratova sa Francuzima u HUP veku, primili najpre Francuzi, a potom i ostali zapadni narodi). kragna (nem. Kragen) deo koulje i kaputa kojim obuhvata vrat, jaka, ogrlica. kraza (gr. krasi meanje) med. meanje sokova u telu, od ega, po zastarelom shvatanju, zavisi zdravlje; gram. meanje, stapanje, saimanje dvaju samoglasnika u jedan ili dveju rei u jednu (npr. tiinoma mesto to onoma ime).

kraziologija (gr. krasi, logia) ned. nauka o meanju sokova u ivotinjskom telu; up. kraza. krajcer (nem. Kreuzer) bakreni novi u Austro-Ugarskoj. krak (dan. crack) l. kor. vrsta danskih i vedskih brodova sa tri katarke. krak (eng. crack) 2. sp. najbolji konj u jednoj trkakoj tali; konj koji ima najvie izgleda na pobedu. krakovjak poljski narodni ples (po gradu Krakovu). krakuzi (polj.) pl. laka poljska konjica, ustrojena 1812. u Krakovu i nazvana po sv. Krakusu. Krampus (nem. Krampus) pratilac sv. Nikole, u obliku avola sa motkama i vilama, koji kanjava neposlunu decu, dok sv. Nikola dobru nagrauje. krampus (nlat. crampus, fr. crampe) med. gr. kran (gr. geranos, lat. grus, nem. Kranich dral) teh. maina dizalica za podizanje velikih i tekih tereta (nazvana po tome to njena gvozdena konstrukcija podsea na dugaki vrat ptice drala). kranijum (nlat. cranium, gr. kranion lubanja) znat. v. kranion. kranio- (gr. kranion) predmetak u sloenicama sa znaenjem:- lubanja, lubanjski. kraniognomika (gr. kranion, gnome mo saznanja, razum) psih. odreivanje i prouavanje duevnih sposobnosti i sklonosti jednog oveka prema sastavu njegove lubanje. kranioklazija (gr. kranion, klasis lomljenje) ned. razbijanje detinje lubanje u sluajevima veoma tekih poroaja. kranioklast (gr. kranion, klao lomim, slamam) ned. instrumenat za razbijanje detinje lubanje u sluajevima vrlo tekih poroaja. kranioliti (gr. kranion, ilthos kamen) pl. geol. okamenjene lubanje raznih ivotinja. kraniolog (gr. kranion, logos) anat. poznavalac lubanje, prouavalac lubanje. kraniologija (gr. kranion, logia) anat. nauka o ovejoj lubanji, s obzirom na veliinu, oblik i teinu; pr. kranioloki. kraniomalacija (gr. kranion, malakos mek) med. v. kraniotabes. kraniomant (gr. kranion, mantis prorok) onaj koji prorie sudbinu prema obliku lubanje. kraniomantija (gr. kranion, manteia proricanje) gatanje po lubanji, proricanje iz lubanje. kraniometrija (gr. kranion, metria meree) merenje oblika i veliine lubanje kao veoma vanog inioca za utvrivanje karakteristinih odlika svakog oveka i rase kojoj pripada. kranion (gr. kranion) znat. lubanja; kranijum. kraniopatija (gr. kranion, pathos bol) med. bol lubanje; bolest lubanje.

kranioskop

476

kreirati

kranioskop (gr. kranion, skopeo posmatram, gledam) ned. instrumenat za ispitivanje lubanje. kranioskopija (gr. kranion, skopeo posmatram, gledam) med. pregledanje, ispitivanje lubanje. kraviotabes (gr. kranion, lat. tabes suica) med. omekanje lubanje, naroito zatiljka (kod rahitisa); kraniomalacija. kraniotom (gr. kranion, tome seenje, temno seem) med. aparat za otvaranje (ili: buenje) lubanje, vrsta trepana. kraniotomija (gr. kranion, tome) med. razbijanje (ili: buenje) lubanje (u sluajevima tekog poroaja). kranoge (kelt. crannoges) pl. drvena ostrva, vetaka preistorijska ostrvca, obino okrugla, u jezerima i rekama kotske i Irske. krasnoarmejac (rus. krasnoarmeec) vojnik Crvene armije, vojnik u SSSR. krasnogvardejac (rus. krasno tvar d eec) crveni gardist", vojnik crvene garde" za vreme graanskog rata u Rusiji (postojala od 1917. do 1920). krater (gr. krater) kod starih Grka: sud sa dve drke u kome su meali vino sa vodom; vulkansko grotlo, drelo; usta staklarske pei. krati-erif (pere.) svojeruan potpis turskog cara; up. hati-erif. kraun (eng. crown) kruna, engleski srebrni novac od 5 ilinga; kraun-staklo staklo od silicije, potae i krea, sa flint--staklom od vanosti za graenje soiva kojima se nita hromatska aberacija. kraher (nem. krachen praska, pui) poznato bezalkoholno pie u zatvorenim bocama koje, pri otvaranju, izazivaju prasak. kransje (fr. creancier) poverilac, kreditor. kreativav (nlat. creativns) stvaralaki, tvoraki, tvoran. kreatin (gr. kreas meso) hen. glavni sastojak mesa, krvi, mozga itd. u kimenjaka. kreatinin (gr. kreas meso) hen. proizvod luenja belanevina, stvara se iz kreati-na, nalazi se u mesu, krvi i mokrai kimenjaka. kreator (lat. creator) tvorac, stvoritelj, stvaralac, stvori lac; pronalaza. kreatofagija (gr. kreas meso, phagem jesti) mesoderstvo; v. kreofagija. kreatura (lat. creatura) stvor, stvorenje; miljenik (ili: tienik, priipetlja) nekog uglednog oveka; nakaza, ovek za preziranje. kreacija (lat. creatio) stvaranje (npr. pozorine uloge); pronalaenje, proizvoenje; delo, tvorevina; trg. izdavanje kreditne hartije. kreacijanizam (lat. creatio) fil. uenje Aristotela i crkvenih otaca po kome je bog stvorio oveju duu pri samom stvaranju tela i da ju je udahnuo u telo (Supr: traduciJanizam).

kreacijanci (lat. creatio) pl. fil. pristalice kreacijanizma. krevasa (fr. crevasse) prolom, pukotina, naroito na ledniku (gleeru). krevele pl. trg. mali slonovi zubi sa Gvineje (vaan trgovaki artikl). kreda (lat. creta) t. po ostrvu Kritu nazva-na vrsta zemljastog belog krenjaka; geol. doba (ili: period) u razvitku Zemljine kore, trea mezozojska formacija. kredenca (lat. credenda) pl. ono u to treba verovati, lanovi (simbola) vere. kredenc (ital. credenza) prvobitno: postavljen sto sa koga su kuana jela i pia za vladara; stoi pored oltara za utvari (kod katolika); trpezarijski orman. kredencirati (ital. credenza) kuati jela i pia za stolom vladara (za dokaz da nisu otrovana); posluiti, posluivati jelom i piem. kredibilan (lat. credibilis) kome se moe verovati, vredan poverenja, verodostojan, verovatan. kredit (lat. credere verovati, credit, fr. credit) poverenje u neku osobu da svoje novane obaveze moe i hoe ispuniti, vera, veresija, poek (jedna od najvanijih ustanova savremene privrede); otvoren raun; fig. poverenje, uvaavanja, ugled, upliv, uticaj; fin. svota (ili: suma) pred-viena budetom koja se ne moe prekoraiti; ekonomskopravni odnos izmeu dva fizika ili pravna lica u kojem jedno istupa kao poverilac, drugo kao dunik. kreditiv (nlat. creditivum) pismena punomo jednog poslanika, akreditiv. kreditirati (fr. crediter) dati (ili: davati) na poverenje (ili: na veresiju, na poek). reditna zadruge nekada: novana ustanova kojoj je cilj da privredne slabije zatiti od zelenatva i da ih privredne odri, ojaa i osposobi za privrednu delatnost. kredit papiri hartije od vrednosti, ob-veznice. kreditno pismo trg. dokumenat kojim se adre-sat (obino banka) izvetava da u pismu naznaeno] treoj osobi (akreditiranom) isplati, pod izvesnim uslovima, neku svotu (ili: sumu) novca. kreditor (lat. creditor) poverilac. kredo (lat. credo) verujem; simvol vere, vjeruju; veroispovest, vera; muz. trei deo jedne mise. Krez (gr. Kroisos) poslednji lidijski kralj (560546. pre n. e.), uven sa svoga bogatstva; fig. truli bogata, ovek koji ni sam ne zna ta sve ima. krezol hen. fenolu slian sastojak suve destilacije drvenog i kamenog uglja (sredstvo za dezinfekciju ruku, rublja, ispljuvaka, podova itd.). kreirati (lat. sgeage) stvoriti, stvarati," sazdati, napraviti; izmisliti, pronai; ustanoviti, osnovati; ulogu kreirati poz.

krejon

477

kretenizam

prvi prikazati jednu ulogu u nekom novom komadu (na pozornici ili u filmu). krejon (fr. sgauop) olovka; slika izraena olovkom, kredom; slikanje olovkom ili kredom; skica, nacrt. krem (eng. sgeat, fr. sgete, ital. steta, lat. cremor lactis) skorup, kajmak, pavlaka; jelo od mleka, jaja, brana i eera; ukasta boja; vrsta finog likera; pomada, mast za lice i ruke; fig. ono to je najbolje, najodabranije i najbolje (u staleu, drutvu), kita, cvet (drutva). kremajera (fr. cremaillere) voj. testerasto, zupasto, na evuljicu (ili: cik-cak) izlomljena linija jednog rova. kremajerija (fr. cremaillerie) voj. testerast rov, rov na cik-cak. kremajirati (fr. cremailler) voj. praviti testeraste, evuljiaste rovove. Kremalj v. kremlj. kremaster (gr. kremaster mii diza muda, kremannumi veam, obesim) aiat. mii koji podie semenjake (muda). krematorijum (lat. crematorium) naroito udeena pe za higijenske spaljivanje mrtvaca, spalite; zgrada za kremaciju. kremacija (lat. crematio) spaljivanje mrtvaca (u krematorijumu). kremirati (lat. crematio) spaliti, spaljiva-ti mrtvace (u krematorijumu). kremlj (rus. kremlv) 1. utvren unutarnji deo nekog grada, gradska tvrava u starim ruskim gradovima; 2. Kremlj sedite Sovjetske vlade u Moskvi; fig. Sovjetska vlada. kremometar (fr. sgete skorup, kajmak, gr. metron mera) graduiran stakleni valjak (cilindar) koji pokazuje jainu skorupnog sloja u mleku. kremonska violina vrsta odlinih violina iz italijanskog grada Kremene (Amatije-ve, Gvarnerijeve, Stradivarijeve i dr.). kremor (lat. cremor) gust sok, kajmak, skorup; kremor tartari (lat. cremor tartari) xea. vinski kamen, strep!. krenelirati (fr. creneler) voj. praviti (ili: napraviti) zupaste otvore na zidovima tvrava, nainiti pukarnice; izupati obod novca. krene (fr. creneau) voj. pukarnica; zupa-sti otvori na zidovima tvrava. krenologija (gr. krene izvor, logfa) nauka o izvorima, naroito lekovitim. kreozot (gr. kreas meso, sozo spasavam, odravam) hen. materija koja slui odravanju mesa; uta, bistra i zejtinjava tenost, mirie na dim i ljuta ukusa, dobiva se iz katrana vukovog drveta; slui i kao odlino dezinfekciono sredstvo, naroito kao lek protiv zubobolje. kreolski jezici meavina romanskih, holandskog ili engleskog jezika sa crna-kim, indijanskim i drugim jezicima, odn. sa jezicima starosedelaca.

kreolci (fr. creole, tl. criollo) pl. potomci evropskih doseljenika roeni u bivim francuskim, panskim, portugalskim, holandskim i dr. kolonijama Amerike, Afrike i Azije. Kreon (gr. Kgebp) kit. brat Jokastin, urak Edipov, posle smrti Edipovih sinova kralj u Tebi, naredio da se Antigona iva zakopa. kreofag (gr. kreas meso, phagein jesti, derati) mesojed, onaj koji se hrani mesom, mesoder. krep (lat. crispus kovrast, fr. stere) laka i retka svilena, polusvilena, vunene ili pamuna tkanine kovrasta izgleda (slui za balske i letnje enske haljine); laka crna tkanine za enske haljine u alosti, vela i sl. flor; kudrava kosa; vrsta kudrave frizure; krepon. krep-de-in (fr. stere de Chine) kineski flor (tanka svilena tkanina od vrsto upredenih ica). krep-oret (fr. crepe-georget) v. oret. krepirati (lat. sgerage, ital. sgerage) cri, lipsati, uginuti, manjkati, krepati. krepitacija (lat. crepitatio) puckaranje vatre; med. krckanje, kripanje (prelomljenih kostiju); puckanje zglobova. krepitacio vezikularis (nlat. crepitatio vesicularis) med. kranje u grudima koje se uje pri udisanju vazudha. krepitus ventris (lat. crepitus ventris) med. ujno, glasno putanje vetrova iz trbuha (kroz creva). krep-maroken (fr. crepe-maroquin) marokanski flor, laka svilena tkanina od valovite potke. krepon (fr. sgerop) v. krep. krepuskularan (nlat. crepuscularis) sumra-ni, sutonski, veernji. krep anan (fr. stere changeant) krepije se boje prelivaju. kresent (eng. crescent) polumesec, red kua u obliku polumeseca. krescencija (lat. crescentia) rastenje, bu-janje; prinos, etva; prinos od berbe groa. krsta (fr. crete, lat. crista) kresta u petla; greben, vrh; perjanica; iljak na lemu; voj. kruna, venac grudobrana. kretacejski (lat. cretaceus kredast, creta kreda) kredni, kredast; geol. iz doba krede, iz formacije krede, naen u formaciji krede; kretacejski periodcoba za kojeg su naslagani kredni slojevi (up. trijas, jura, kreda). kreten (fr. cretin, ital. cretino, lat. christia-num ljudski stvor) med. osoba koja je u svom duhovnom razvitku zaostala a fiziki zakrljala (suvie mali rast, guavost, velika glava, krive noge itd.); pope. poslednji, najtei sluaj umne zaostalost; fig. blesan, blesavac, maloumnik, glupaina. kretenizam (fr. cretenisme) ned. bolest kretena, koja se osniva na prevremenom pre-

kreten

478

krioskopiJa

stanku razvijanja kostiju i nesrazmerno velikom razvitku mekanih delova (najtei oblik umne zaostalost); fig. blesavost, umio i telesne bogaljstvo, opta zekrljelost. kreten (fr. cretonne) jako belo platno od konoplje; vrsta jakog katuna. krecio (lat. cretio) prav. izjava pred sudom i svedocima o primanju nekog nasledstva. kreendo (ital. crescendo) kuz. sve jae, pojaavajui jainu tona. kribed (eng. cribbage) engleska i severoamerika igra karata, obino sa dva igraa i pet karata vista. kribler (fr. cribleur) maina sejaica. kribrozan (nlat. cribrosus lat. cribrum sito) izbuen, izreetan, kao sito, sitast, re-etast. krigla (nem. Krugel) aa, naroito pivska od pola litre. kridar (nlat. cridarius) zajedniki dunik, onaj koji je u nemogunosti da plaa svoje obaveze, insolvent. kriz v. griz. kriza (gr. krisis) preokret, obrt, nastupanje odsudnog trenutka; med. obrt u nekoj bolesti (na bolje ili na gore); fig. prekretnice, poremeaj, zbrka; politika kriza neredovno stanje, naroito izmeu ostavke i obrazovanje nove vlade; privredne kriza poremeaj u irim privrednim krugovima u pogledu proizvodnje ili potronje proizvoda narodne privrede. krizanteme v. hrizantema. krizma (gr. chrisma mast, ulje) v. hrizma. krizmanje (gr. chrisma) v. komfirmacija i hrizma. kriket (eng. cricket) engleska igra lopte sa po 11 igraa u svakoj od dve partije, drvenim maljicama i gumenim loptama tekim po 200 grama. krikoidan (gr. krikos prsten, eidos oblik, vid) koji je u obliku prstena (ili: beou-ga), beougast, prstena-. krikotraheotomija (gr. krikos, arteria e tracheia dunik, tome seenje) ned. v. laringotraheotomija. krimatologija (gr. krima sud, logia) log. nauka o sudovima i zakljucima. krimen (lat. crimen zloin) prav. kanjivo delo, zloin, zloinstvo, prestup. krimen dese majestatis (lat. crimen laesae majestatis) prav. uvreda velianstva; zloin prema dravi, veleizdaja. kriminalac (lat. criminalis) prav. koji se donosi na kazneno pravo ili kazneni postupak; krivini, kazneni; zloinaki, zlikovaki, kanjiv; kriminalne pravo krivino pravo. kriminalac (lat. crimen zloin) zloinac, zlikovac. kriminalist(a) (lat. crimen zloin, fr. criminaliste) poznavalac (ili: profesor) krivinog prava.

kriminalistika (lat. crimen zloin) nauka o realijama krivinog prava; ona ispituje: kako je zloin izvren, koji su mu bili motivi, kakve je imao ciljeve i, naposletku, metode njegovog otkrivanja. kriminalitet (nlat. criminalitas) krivi-nost, zloinost; vladanje pojedinaca, celog jednog naroda ili pojedinih klasa drutvenih s obzirom na vrstu i obim vrenja krivinih dela. kriminalne antropologija nauka koja objanjava zloine telesnim i duevnim oso-benostima (anomalijama) zloinaca (osniva ezare Lombrozo). kriminalne politika nauka o ciljevima kazne i o to celishodnijem ureenju krivinog zakonodavstva i metoda kanjavanja. kriminalne psihologija nauka koja se bavi ispitivanjem sposobnosti za odgovornost optuenog. kriminalne statistike brojni (ili: statistiki) podaci o zloinima u pojedinim odsecima vremena. kriminator (lat. criminator) tuilac, op-tuilac; klevetnik, opada. kriminacija (lat. criminatio) okrivljavanje, optuba; klevetanje, opadanje. kriminoetiologija (lat. crimen, criminis, gr. aitia uzrok, povod, logos) nauka koja ispituje uzroke zloina. kriminolog (lat. crimen, gr. logos re, govor) onaj koji se bavi kriminologijom, strunjak u kriminologiji; kriminalist. kriminologija (lat. crimen zloin, gr. logfa) nauka o zloinu, tj. nauio ispitivanje zloina s obzirom na okolnosti pod kojima je izvren i na unutarnje, psiholoke uzroke koji su ga izazvali. kriminosomatologija (lat. crimen gen. criminis, gr. soma gen. somatos telo, logos) deo kriminoantropologije koji se bavi ispitivanjem oblika prestupa (kriminala) maloletnika. krimodinija (gr. krymos mraz, studen, ody-pe bol) med. hladan reumatizam zglobova. Krimhilda (nem. Kriemhild) glavna junakinja nemake narodne epike (Nibelun-ke pesme"), sestra kralja Guntera, ena Sigfridova, docnije hunskog kralja Ecela (Atile); poto je osvetila Sigfridovu smrt ubivi njegovog ubicu Hagena, nju je ubio stari Hildebrand. krinoidee (lat. crinis kosa, vlasi, gr. eidos oblik, vid) pl. kol. okamenotine morskih ljiljana i drugih izumrlih ivotinjskih vrsta, veinom biljnog oblika. krinolina (lat. crinis kosa, dlaka, fr. crinoline) tkanine u koju je utkana konjska dlaka da bi bila krua; iroka donja suknja od ovakve tkanine. krioskopija (gr. kryos mrez, skopein posmatreti) odreivenje take mrnjenja kod tenosti.

krioteraca

479

kristalizacija

krioterapija (gr. kryos, therapeia leenje) med. leenje rashlaivanjem, naroito raka, pri emu se u obolelim delovima organizma pomou hladnoe izazivaju znatne promene u ivotu i funkciji elija. kriofor (gr. kryos, phoreo nosim, donosim) fiz. sprava pomou koje se voda, putem brzog isparavanja, pretvara u led. kriohidrat (gr. kryos, hydor voda) hem. rastvor, npr. kuhinjske soli u vodi, koji se mrzne na stalnoj temperaturi, kao da je jedinstveno telo (eutektika meavina). kripta (gr. krypte skrivalite, skriveno udubljenje, lat. crypta) grobnica ispod hora u starim hrianskim crkvama, docnije proirena u samostalne kapele ispod crkve. kripte (gr. kripte) pl. med. depaste jamice, u vrate lezdanih cevi, kao i uvale u krajni cima. kriptestezija (gr. kryptos skriven, aisthesis oseanje, opaanje) skrivena sposobnost, npr. kod telepata, vidovitih i dr. kriptian (gr. kryptos) sakrit, skriven, ezoterian. kripto- (gr. krypto skrivam, krijem, kryptos skriven) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: skriven, tajni. kriptoanaliza (gr. kryptos, analisis ralanjavanje) deo kriptologijekojm prouava ifrovane poruke i utvruje njihovu vrednost. kriptogame (gr. kryptos, gamos svadba) pl. bog. proste biljke bez cveta, koje mesto mnogoelijskog semena sa zametkom (klicom) imaju jednoelijsku sporu, bez klice, kojom se mnoe, bescvetnice, biljke sa nevidljivim ili skrivenim spolnim orga-nima (XXIV i poslednja klasa u Lineovu sistemu). kriptogamija (gr. kryptos, gamos i -ia nastavak za stanje) skriven brak, potajan brak. kriptogamian (gr. kryptos, gamos) koji ivi u skrivenom (ili: potajnom) braku: iji je nain razmnoavanja zagonetan (ili: nejasan). kriptogamologija (gr. kryptos, gamos, logfa) bog. nauka o bescvetnicama tj. o biljkama kod kojih se ne razaznaju spolni delovi: up. kriptogame. kriptogenetian (gr. krypto, genos poreklo) kome se ne zna poreklo, koji je nepoznata porekla. kriptogram (gr. kryptos, gramma) pismo napisano (ili: spis napisan) tajnim pismom; ifra. kriptograf (gr. kryptos, grapho piem) onaj koji pie tajnim pismom; pisaa maina pomou koje se mogu pisati ifre; pr. kriptografski. kriptografija (gr. kryptos, grapho) pisanje tajnim pismenima, ifrovanje.

kriptografika (gr. kryptos, grapho) vetina pisanja tajnim pismenima. kriptodepresija (gr. krypto, depressio) reorp. ulegnue ispunjeno vodom iji je nivo vii od mora. kriptokarpian (gr. krypto, karpos plod) bog. koji raa skrivenim plodovima. kriptoklerikalac (gr. krypto, kleros) potajni (ili: skriveni) privrenik sveten-stva i njegove ideologije. kriptomnezija (gr. kriptos, mnesis pamenje) podsvesno pamenje. kripton (gr. krypto) hem. elemenat, atomska masa 83,80, redni br. 36, plemeniti gas bez boje, mirisa i ukusa, znak Kg; nalazi se u vazduhu u malim koliinama (0,028%). kriptonim (gr. krypto, oputa ime) sa skrivenim imenom, anoniman. kripgoportik (gr. krypto, lat. porticus trem, hodnik) arh. skriven ili podzemni hodnik. kriptorhizam (gr. kripto, orchis mudo) med. kriptorhija. kriptorhija (gr. krypto, orchis) med. skrivena muda, tj. kad muda lee, mesto u svojoj kesi, u trbunoj duplji ili preponskom kanalu mukarca. kriptorhit (gr. krypto, orchis) med. onaj kod koga se muda nalaze u trbunoj duplji ili preponskom kanalu. kriptoskop (gr. krypto, skopeo gledam) instrumenat za snimanje Rendgenovim zracima u svetlom prostoru. kriptofite (gr. kryptos, phyton biljka) vot. viegodinje zeljaste biljke iji nadze-mni delovi izumiru u vezi sa nastajanjem nepovoljnog perioda godine, a pupoljci se nalaze na podzemnim organima ili na organima u vodi ili mulju. krispatura (nlat. crispatura) kovravost, smeuranost, zgrenost, zboranost. krispacija (nlat. crispatio) kovranje, nabi-ranje, smeuravanje; med. skupljanje, grenje (ivaca, miia). krispirati (lat. crispare) kovrati, nabira-ti, griti, smeuravati; med. krispirati ilu odseenu ilu malo zavrnuti da bi se ustavilo krvarenje. kristal- (gr. krystallos) 1. prva, poetna re u sloenicama sa znaenjem: led, sve to je ledu slino, kristal. kristal (gr. krystallos) 2. ledu slino obrazovanje minerala; min. telo ogranieno ravnim geometrijskim povrinama (pljosnima) i u svima delovima podjednakih hemijskih svojstava; kristalno staklo providno, teko i veoma skupoceno staklo. kristalan (gr. krystallos) koji ima svojstvo kristala; fig. savreno bistar, providan, ist (kao kristal); supr. amorfan. kristalast (gr. krystallos) v. kristalan. kristalizacija (gr. krystallos) min. obrazovanje kristala, postajanje pravilnih oblika; kristalizovanje.

kristalizirati

480

kroa d'oner

kristalizirati (fr. cristalliser) pretvarati (ili: prelaziti) u geometrijske oblike, npr. kocku, tetraedar, oktaedar, esto-stranu prizmu, tj. u kristale; fig. utvrditi, tano odrediti; kristalizovati. kristalizovati v. kristalizirati.

kristalisati v. kristalizirati.
kristali (gr. krystallos, h'thos kamen) pl. po. mikroskopom sitne tvorevine, jo neizraeni i neodreeni poeci krista-lizacije pojedinih minerala (za razliku od mikrolita, koji ve imaju odreene oblike). Kristalna palata (eng. Crystal Palae) velika palata u Sidenhemu (Sydenham), predgrau Londona, sagraena 18511854. od gvoa i stakla, sa pozorinim i kon-certnim dvoranama, i stalnim umetni-kim i kulturno-istorijskim izlobama. kristalni sistem naziv za sve grupe kri-stalnih oblika koji se mogu svesti na jedan, zajedniki sistem oca simetrije (v. teseralni, tetragonalni, heksagonalni, rombni ili rombini, monoklini, tri-klini sistem). kristalno soivo znat. sabirno soivo oka, sastavljeno od mnogobrojnih providnih slojeva, nalazi se odmah iza zenice. kristalogenija (gr. krystallos, gignomai postati, nastati) stvaranje (ili: postajanje) kristala. kristalogija v. kristalologija. kristalografija (gr. krystallos, graphfa) min. opisivanje kristala, deo mineralogije koji prouava geometrijske oblike minerala. kristaloidan (gr. krystallos, eidos oblik, vid) kristalast, slian kristalu, kao kristal. kristaloidi (gr. krystallos, eidos oblik, vid) pl. min. tela koja neposredno ili u spoju sa drugim telima dobivaju oblik kristala i koja su sposobna za difuziju; agregati sastavljeni od sitnih kristala grupisanih oko zajednikog sredita tako da im se ne moe tano odrediti kristalni oblik; up. koloid. kristalologija (gr. krystallos, logos, govor) nauka o kristalima; kristalogija. kristalomantija (gr. krystallos, manteia proricanje, gatanje) proricanje iz kristala ili ogledala. kristalometrija (gr. krystallos, metron mera, merilo, metria merenje) vepggina me-renja kristala. kristalonomija (gr. krystallos, nomos zakon) nauka o zakonima nestajanja kristala. kristalotehnika (gr. krystallos, technike) vepggina postakljivanja. kristalotomija (gr. krystallos, tome seenje, cepanje) razdvajanje (ili: cepanje) kristala.

kristalofizika (gr. krystallos, phisike) deo mineralogije koji se bavi fizikim svojstvima kristala. kristalohemija (gr. krystallos, chemia) deo kristalografije koji prouava odnose izmeu sastava kristala i njihovih hemij-skih svojstava, kao i uzajamnu vezu izmeu hemijskih s jedne i fizikih i geometrij-skih svojstava s druge strane. kristijanija (po starom nazivu glavnog grada Norveke) sp. okret obema nogama kod skijanja. krite (gr. krithe) med. jemiak (u oku). kriterij(um) (gr. kriterion) merilo, znak raspoznavanja; npr. kriterijum za for-malnu istinu su logiki zakoni. kritizer (gr. kritike) onaj koji voli da kritikuje, prigovara, zajeda, nekonstruk-tivan kritiar, zajedalo. kritizerstvo (gr. kritike) kritikovanje, naroito nekonstruktivno, prigovaranje. kritizirati (gr. krmo sudim, ocenjujem) ispitivati vrednost', ocenjivati, pisati kritiku; kuditi, zamerati; kritikovati. kritika (gr. kritike, krino) ocenjivanje, vetina ocenjivanja, tj. utvrivanje i razli-kovanje onoga to je dobro ili vredno od onoga to je ravo ili slabo (u knjievnosti, nauci, javnom ivotu itd.); prikaz (ili: ocena) nekoga umetnikog, naunog i dr. dela. kritikaster (gr. kritike) zameralo, nadrikritiar, vajni kritiar. kritikovati (gr. krinokritike) v. kritizirati. kritikomanija (gr. kritike, mania pomama, besnilo) strast za kuenjem (ili: zame-ranjem, kritikovanjem). kriticizam (eng. criticism) fil. pravac filo-zofijske kritike, ono gnoseoloko stanovite koje smatra osnovnim zadatkom filozofije sistematsko ispitivanje porekla, mogunosti, vanosti i granica naeg saznanja (Kant). U pitanju porekla saznanja, kriticizam stoji izmeu racio-nalizma i empirizma, a u pitanju njegove mogunosti, vanosti i granica izmeu skepticizma i dogmatizma. kritian (gr. kritikos) koji se odnosi na kritiku ili ima karakter kritike; koji ocenjuje, koji kudi, kudljiv; ned. opasan, odluujui, sudbonosan, presudan; kriti-ne godine godine klimakterijuma. kritiar (gr. kritikos) ocenjiva, sudija (u pitanjima knjievne, umetnike, naune, moralne itd. vrednosti); fig. kudilac, zameralo. kritiki (gr. kritikos) v. kritian. kritomanija (gr. krino sudim, ocenjujem, mania) v. kritikomanija. krmez (tur. kirmiz) tamnocrvene boja koja se dobiva od istoimenog insekta. kroa d'oner (fr. croix d'honneur) francuski orden: krst legije asti.

kroazada

481

kruna

kroazada (fr. croisade) krstarenje, naroito morem; krstaki rat; u maevanju: unakr-san udarac. kroaze (fr. croise, ukrten, unakrstan) 1. ime razliitih svilenih i vunenih tkanine, naroito za postavu; 2. korak u plesu. kroazirati (fr. croiser) ukrotiti, ukrta-vati; K'ostariti, obilaziti, ii tamo-amo; voj. otvoriti unakrsnu vatru. krojcer (nem. Kreuzer) voj. krstarica, krsta, vrsta brzih ratnih brodova; kraj-cer. krokantan (fr. croquant) vruskav, rskav, koji pri jelu pucka pod zubima (kolai od badema). kreket (eng. croquet) sp. drutvena igra u kojoj uestvuju dve strane sa drvenim lop-tama i ekiastim maljicama. kroketa (fr. croquette) kuv. knedla, valjuak (od mesa, krompira i dr.). kroki (fr. croquis) prva zamisao, nacrt, skica slike ili predela izraena jednostavnim sredstvima (olovkom, estarom, vrstarom, merenjem odoka). krokirati (fr. croquer) raditi nacrt nekog predela odoka; crtati (ili: nacrtati) u glavnim potezima, skicirati. krokodil (gr. krokodeilos) zool. vrsta velikih grabljivih i veoma opasnih gutera, ivi u veim rekama Afrike, naroito u Nilu; krokodilske suze pritvorne, neiskrene, licemerne suze (jer krokodil, po prii, kad vreba plen podraava glas deteta koje plae). krokomagma (gr. krokos afran, magma mast) farm. afranova mast. krokus (gr. krokos, lat. crocus) bog. v. afran. kroma (ital. croma, gr. kroma boja) iuz. sputanje ili poviavanje note za pola tona (naziv verovatno po tome to su se ranije polutonovi oznaavali drukijim mastilom, ili po tome to su ih smatrali samo kao boju i nijansu osnovnih, glavnih tonova); takoe: osmina note. kromiomantija (gr. kromyon crni luk, man-teia proricanje) gatanje u luk. kromlek (kelt. erom, lech, eng. cromlech) preistorijski keltski kameni oltar, druidski nadgrobni spomenik. kromoplasti v. hromoplasti. krvnika (gr. chronika) v. hronika. Kronos (gr. Kronos) mit. gospodar sveta pre Zevsa, najmlai sin Uranov i Gejin, mu Rejin, pojeo svu svoju decu, poto mu je bilo proreeno da e ga sin zbaciti s prestola, samo ostane Zevs, koga je mati bila sakrila; Zevs ga docnije zbilja svrgne i baci u Tartar; kod Rimljana: Sa turi. kronprinc (nem. Kronprinz) prestolonasled-nik, najstariji sin kajzerov (u bivoj Nemakoj Carevini).
31 Leksikon

krop (eng. sgor) berba, naroito: berba duvana u Sev. Americi; veliko bure u koje se pakuje duvan u listu. kros (eng. cross) sp. v. kros-koitri. krosa (fr. crosse, ital. croccia) pastirski tap, biskupska taka; voj. kundak na puci; rep lafeta. kros-kontri (eng. cross-country) sl. lakoat-letska disciplina: tranje po raznolikom terenu (uzbrdo, nizbrdo, kroz ume, polja i dr.) na stazi od 315 km; odrava se obino uprolee (lroleni) i ujesen (jesenji kros). krotalist(a) (gr. krotalon) igra uz ka-stanjete; up. krotalon. krotalon (gr. krotalon) antika egrtaljka, kastanjeta, klepetalo. krotafij(um) (gr. krotaphos slepoonica) med. kucanje u glavi, naroito u slepoonicama. krotafit (gr. krotaphites) anat. slepooni mii. krotonin (gr. kroton) hen. eona organska baza koja se nalazi u semenu biljke croton tiglium. krofter (eng. crofter) kotski seljak, pola farmer a pola radnik, koji nema sopstvene zemlje nego plaa za nju veleposedniku neku malu zakupninu. krocea (lat. sgosea afran) v. kroa. krocidizam (gr. crocydismos) med. v. karfologija. kroa (lat. sgosea afran, ital. croccia) crvena kardinalska mantija; krocea. kroata (ital. crociata) krstaki rat; novac koji su plaali oni koji nisu lino uestvovali u krstakom ratu. kroati (ital. crociati) pl. krstonosci, kr-stai, kriari. kro (fr. croche) ku3. osmina note. kroe (fr. crochet) kuka, kukica; igla sa kukicom (za kukianje); kovrica kose na slepoonicama kod ena; kalauz; nosaki samar; voj. kukast zidani ispust na uglovima utvrenja za zatitu od bone vatre; gram. kukaste zagrade [ ]; med. kuka za izvlaenje kamiaka; sp. u boksu: udarac izmah-nutom rukom u irinu, i to tako da se pogodi telo protivnika prednjim delom stisnute pesnice. kroirati (fr. sgos kuka, kukica, crocher) savijati; kukiati, raditi kukicom (enski rad). krsmet (tur. k'smet) sudbina, udes. krudelitet (lat. crudelitas) svirepost. kruditet (lat. cruditos) med. nesvarljivost; pretovarenost eluca. kruentacija (nlat. cruentatio) krvavljenje, okrvavljenje, umrljanost krvlju. kruks (lat. crux) krst; fig. muka, patnja. kruna (gr. korone, lat. sogopa, nem. Kgope) 1. novana jedinica u nekim evropskim dravama; 2. znak vladarskog dostojanstva koji se, u sveanim prilikama, nosi na glavi; v. koroia.

kruor

482

ksenofobija

kruor (lat. sgiog) usirena, prelivena krv, krv izvan tela; crvena boja krvi. krup (elt. croup, nem. Kropf) l. med. zapaljenje grkljana i dunika, veoma teka bolest, naroito kod dece, kod koje bolesnik izgleda kao zadavljen, zadavica, guter. krup (fr. croupe) 2. sapi kod konja. krupada (fr. croupade) jak. kolski skok kod koga konj prednje noge izbaci uvis, a zadnjima se odbaci i izvede skok preko prepone. krupje (fr. croupier) pomonik, zastupnik onoga to dri bank, mea karte, prima izgubljeni novac i naplauje dobitke (u velikim kockarnicama); ortak u igri; trg. tajni ortak. krupon (fr. croupon) vrsta koe za pravljenje cipela. kruralan (lat. crus, cruralis) zool. butni, bedreni. kruska (ital. crusca) trice, mekinje, osevine; Akademija dela kruska (ital. Accademia della crusca) 1582. god. u Firenci osnovano nauio drutvo za ienje italijanskog jezika (kao brana od trica). krusta (lat. crusta) kora, ljuska. krustar (nlat. crustarius) izraiva reljefa. krustacea (lat. crustacea) pl. zool. ljuskari (rakovi). krustaceologija (lat. crustacea, gr. logia) zool. nauka o ljuskarima. krustacija (nlat. crustatio) dobivanje kore, okoravanje, okorenje, skoravanje; med. krastanje. krustiki instrumenti (gr. kruo udaram, lat. instrumentum) kuz. instrumenti u koje se udara (bubanj, timpan, daire ili def); membranofoni instrumenti. krustoderme (lat. crusta kora, gr. erma koa) pl. zool. ribe sa tvrdom koom, npr. ribe oklopnjae. krustozan (lat. crustosus) korat, koji ima koru; med. krastav. krucijacija (lat. crux krst, nlat. cruciatio) raspinjanje, prikivanje na krst. krucifer (nlat. crucifer) krstonosac. krupifere (nlat. cruciferae) pl. vot. (biljke) krstaice. krucifiks (nlat. crucifixus) raspee Hristovo na slici ili u kipu (na Zapadu se poelo umetniki prikazivati tek od XIII veka). kruka (rus. kruka) mera za tenosti u Rusiji =1/10 vedra= 1,230 1. krdalija (tur.) turski hajduk u XVIII veku i na poetku XIX veka. ksako (jap.) vrhovni svetenik religije fo u Japanu i Kini. ksaitin (gr. ksanthos ut) hem. organska baza koja se nalazi u mokrai, krvi i jetri sisara, bezbojna i nekristalinska masa koja se u vodi teko rastvara (C5H4O2N4); uta boja koja se dobiva od broa.

Ksantipa (gr. Ksanthipe) uta kobila"; ime zle i goropadne ene Sokratove; fig. aspida, zla ena, otrokona. ksantogen (gr. ksanthos, gen- koren od gfgnesthai roditi se, nastati, postati) hen. materija koju sadre lie i cvetovi i koja, spojena sa alkalijama, pouti. ksantom (gr. ksantbs) med. benigni ukasti tumor, obino na gornjoj vei. ksantopsija (gr. ksanths, <5psis vid, vienje) ned. utovidost (kod utice i trovanja pikrinskom kiselinom i santoninom). ksantofil (gr. ksanthos, phyllon list) vot. uta boja u hromoplasta; utilo lia, uti pigment koji sadri lie kad pouti. ksenelazija (gr. xenos tuinac, elases teranje, isterivanje, elayno teram) pro-gonjenje stranaca, tuinaca. ksenije (gr. xenia) pl. pokloni za goste; kod rimskog pesnika Marcijala: naslov XIII knjige njegovih epigrama; naslov knjige Geteovih i ilerovih epigrama (1797) protiv izopaenosti u ovdanjoj nemakoj knjievnosti; kratki stihovi duhovite ili satirine sadrine. ksenogamija (gr. xenos tu, gamos brak) bog. unakrsno opraivanje biljaka, pri kome se u procesu oploenja spajaju gameti razliitih individua iste vrste. ksenografija (gr. xenos tu, graphein pisati) poznavanje stranog pisma; strano pismo. ksenoza (gr. xenosis) otuivanje, odroavanje. ksenokratija (gr. xenos tu, krateo vladam) vladavina stranaca, tuinaca. ksenologija (gr. xenos, logos govor) govor o tajnom, skrivenom, = okultizam. ksenoman (gr. xenos tuinac, stranac, tata pomama, besnilo) onaj koji preterano voli strance i sve strano. ksenomanija (gr. xenos, mania) preterana ljubav prema strancima i onome to je strano, tuinsko, ludovanje za tuinti-nom. ksenomizija (gr. xenos, miseo mrzim) mrnja na tuince (ili: strance). ksenon (gr. xenos) hem. elemenat, atomska masa 131,30, redni broj 54, znak He, 1898. god. pronaeni plemeniti gas", koga u malim koliinama (0,005%) ima u vazduhu; u spektru pokazuje plave linije. ksenotafijum (gr. xenos tu, taphos grob) groblje za strance. ksenofilija (gr. xenos, philos prijatelj, koji voli) ljubav prema strancima i onome to je strano, tuinsko. ksenofob (gr. xenos, phobos strah) neprijatelj stranaca; onaj koji se plai stranaca; onaj koji se plai stranaca i zazire od njih. ksenofobija (gr. xenos, phobeo bojim se) mrnja na tuince (ili: strance), strah od stranaca.

kserazam

483

kubacija ksilografija (gr. xylon, graphem pisati) rezbarstvo, rezbarija, vetina pravljenja figura i slika u drvetu; tampanje drvenim slovima i tablicama; vetina pre-tampavanja na drvo. ksilografirati (gr. xylon, graphem) v. dekalkirati. ksilografski (gr. xylon, graphem) rezbar-ski; tampan drvenim slovima, izraen putem pretampavanja na drvo. ksiloidan (gr. xylon, efdos vid, oblik) slian drvetu, nalik na drvo, drvast. ksiloidiv (gr. xylon, eidos) hem. materija koja se dobiva uticajem jake alitrene kiseline na drvenu strugotinu, pamuk, platno i dr. ksilolatrija (gr. xylon, latreia oboavanje) oboavanje drveta, tj. slika ili kipova od drveta, drvenih idola. ksilolit (gr. xylon, lithos kamen) kameno drvo, vetaka kamena masa od strugotine drveta i magnezija kita (upotrebljava se za izradu poda, stepenica itd.). ksilologija (gr. xylon, logfa) nauka o raznim vrstama drveta, opisivanje raznih vrsta drveta. ksilometar (gr. xylon, metron mera, merile) u umarstvu: naprava za merenje zapremine stabala nepravilnog oblika (drvo koje treba izmeriti zagnjuri se u vodu, i zapre-mina vode koja pri tome biva istisnuta jednaka je zapremini zagnjurenog drveta). ksiloterapija (gr. xylon, therapeia leenje) med. leenje nekim vrstama drveta. ksilofag (gr. xylon, phagein jesti, derati) zool. drvoder, crv koji sivi u drvetu. ksilofon (gr. xylon, phone zvuk) muz. drvena citra, instrumenat koji se sastoji od tankih daica raznog tona i na koji se svira udarajui maljiima. ksister (gr. huo struem) med. strug za skidanje strea (kamenca) sa zuba. ksifijas (gr. xiphos ma) zool. morska sablja, riba naroito poznata po svojim usoljenim perajama koja se spravljaju na Siciliji. ksifodan v. ksifoidan. ksifodonti (gr. xiphos ma, odus, odontos zub) pl. geol. maozupci, vrsta okamenjenih pretpotopskih sisara. ksifoidan (gr. xiphos ma, eidos vid, oblik) u obliku maa, kao ma, maast. ksi-estice v. hiperoni. ktitor (gr. ktfzo osnivam) kod pravoslavnih Slovena i u srednjovekovnoj Vizanti-ji: osniva manastira, njegov zatitnik i veliki darodavac. kub (lat. cubus, gr. kybos kocka) mat, trei stepen nekog broja, tj. proizvod tri jednaka inioca (npr. 8 = 23 =2H2H2), poto je zapremine kocke jednaka treem stepenu njene ivice, a3 ; kubus. kubatura (nlat. cubatura) izraunavanje zapremine jednog tela; zapremine. kubacija (nlat. cubatio) v. kubatura.

kserazam (gr. xerasmos suvoa) med. suenje kose, elavljenje, elavost; kserazija. kserazija (gr. xerasia suvoa) med. v. kserazam. kserafijum (gr. xeros suv) farm. suvi lek protiv osipa. kserion (gr. xerds) farm. suvi lek, naroito lek u obliku praka za posipanje. ksero- (gr. hegbk) predmetak u sloenicama sa znaenjem: suv. kseroderma (gr. xercs, erma koa) med. suenje koe, suvokoast. kseroza (gr. hegbz) med. suenje, sasuivanje, suvoa. kseroma (gr. xeros) med. suvoa, naroito oiju. kserometar (gr. xeros, metron mera, merile) sprava kojom se meri gubitak teine tela usled sasuivanja. kserostomija (gr. xeros, stoma usta) med. suenje usta, suvoa usta. kserosfera (gr. xeros, sphalra lopta) klima u pustinjama. kserotian (gr. xeros) koji sui, koji zasu-uje, zasuavan. kserotribija (gr. xeros, tribe trljanje) med. suvo trljanje bolesnog dela tela. kserotripsija (gr. xeros, tripsis trljanje) med. v. kserotribija. kserofagija (gr. xercs, phagem jesti) hranjenje suvom hranom; hranjenje suvim plodovima i hlebom za vreme posta (kod prvih hriana). kserofili (gr. xerds, phileo volim) bog. ivotinjske vrste prilagoene sui, stanovnici sunih oblasti. kserofite (gr. xerbs, phyton biljka) vot. biljke koje su prilagoene ivotu na be-zvodnom zemljitu (stenama, pustinjama i DR-)kseroform (gr. xercs, lat. forma oblik) farm. ut i bezmirisan praak; slui spolja kao antiseptikum za rane i razjede, a iznutra protiv katara creva. kseroftalmija (gr. xeros, ophthalmos oko) med. suvo zapaljenje oiju sa zakrvavljivanjem beonjae, zapaljenje oiju praeno crvenilom i bolom. ksilit (gr. xylon drvo, lithos kamen) Hem. naroita vrsta alkohola koji se dobiva od drveta; mineral po spoljanosti slian drvetu. ksilo- (gr. xylon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: drvo, drveni. ksilogliptika (gr. xylon, glypho dubem, reem) v. ksiloglifika. ksiloglif (gr. xylon, glypho) drvorezac, duborezac. ksiloglifika (gr. xylon, glypho) vetina rezanja figura ili slova u drvetu, drvo-restvo, duborestvo; ksilogliptika. ksilograf (gr. xylon, graphein pisati) drvorezac, duborezac, vetak u pravljenju figura i slika u drvetu.

31*

kubizam

484

kulmipacija

kubizam (gr. kybos, lat. cubus kocka) slik. umetniki pravac (naroito u slikarstvu) na poetku XX veka, iji su predstavnici svodili ljudske figure i predmete iz prirode na geom. oblike (kocke, kvadrate, lopte i dr. geometrijska tela). kubirati (lat. cubus kocka) kat. podii (ili: dizati) jedan broj na kub, tj. na trei stepen; izraunati zapreminu nekog tela. kubist(a) um. pristalica kubizma. kubitalni (lat. cubitalis) aiat. lakatni. kubitus (lat. cubitus) aiat. lakat. kubni (gr. kybikcs) kockast, u obliku kocke, koji je iste duine, irine i visine (npr. kubna stopa, mera, kubni metar); kubne tablice tablice koje sadre kubove (ili: tree stepene) brojeva od 11000 i dalje; kubni koren mat. veliina koju dobijemo kad jedan broj (kubni broj) podelimo na tri jednaka inioca (npr. 2 je kubni koren od 8); up. kub. kuboidan (lat. cubus, gr. eidos vid, oblik) kockast, slian kocki, u obliku kocke. kubre (tl. cubras) pl. potomci mulata i crnaca u Junoj Americi. kubura (tur.) 1. mala puka (pitolj); 2. kona torba, privrena uz sedlo, u kojoj se dri mala puka; 3. uzan hodnik; 4. kamena ili drvena humka, u obliku kocke, na grobovima velikana; fig. nevolja, nedaa, beda, jadno stanje. kubus (lat. cubus, gr. kybos) mat. v. kub. kuvada (fr. couvade leanje) e. veoma rasprostranjen obiaj da se mukarac, kad mu se rodi dete, ponaa u svemu kao da ga je on rodio: lee u postelju, neguje dete, prima estitanja, uzdrava se od jela porodiljama zabranjenih itd. Ovo je jedan od obiaja koji ukazuje na prelazak iz matrijarhata u patrijarhat. kuveza (fr. couveuse) med. grejalica, kvo-ka", aparat za zagrevanje pre vremena roene i slabunjavo dece pomou gasa ili elektrine struje. kuver (fr. couvert) l. stoni pribor za jelo; 2. v. kuver(a)t. kuver(a)t (fr. couvert) zavoj za pisma, koverat. kuvertira (fr. couverture) pokriva postelj-ni; korice knjige; omot. kuvertirati (fr. couvert) metnut (ili: me-tati, zatvoriti) pismo u koverat. kugla (nem. Kugel) kom. lopta, telo kod kojeg su sve take njegove povrine (periferije) jednako udaljene od sredita; lopta za igru (drvena, kotana, gumena, staklena itd.). kuglof (nem. Gugelhupf) ku. peeni kola od brana, jaja, mleka, eera, suvog groa i sl. kuglja v. kugla. kuguar zool. v. puma. kudu (hotent.) zool. junoafrika antilopa. kueizam med psihoterapijska metoda leenja koja se osniva na uticaju volje na ozdra-

vljavanje putem autosugestije (naziv po fr. apotekaru E. Soie-u). kuzen (fr. cousin) roak, brati, sestri. kuzina (fr. cousine) roaka, sestra od strica, od ujaka, od tetke. kujavjak (polj. kujawiak) poljska narodna igra u 3/4 taktu, srodna mazurki. kujon (fr. couillon) nikakav ovek, propalica, kukavica; kojon. Ku-kluks-klan, v. Kju kluks klan. kukularis (nlat. cuculla kapa, kukuljaa, cucullaris) anat. mii ije. kukurbita (lat. cucurbita) bog. bundeva; ned. kupica, sprava za isisivanje krvi. kukurbitacija (nlat. cucurbitatio) med. me-tanje kupica, isisavanje krvi. kukurbitacija (nlat. cucurbitatio) med. me-tanje kupica, isisavanje krvi. ku laa (fr. coulage) trg. gubitak u teno j robi usled curenja (ili: isticanje); iscurela tenost. kulak (rus. kulak) seoski bogata, kapita-list. kulan (tatar.) divlji magarac u Tatarskoj, Persiji i Indiji. kujundija (tur. kuyumcu) zlatar, zanatlija koji izrauje ukrasne predmete od zlakulant (fr. coulant) pokretan ukras (dragi kamen i sl.) na enskim ogrlicama; pokretni prsten (na kiobranu). kulantan (fr. coulant) lak, tean (stil); prijatan, prirodan; usluan, predusretljiv, prilagodljiv. kula (tur. kula at) konj sivopepeljaste boje, boje olova, mije boje. kule (fr. coulee) tip. v. kurziv. kulevrina (fr. coulevrine, lat. coluber zmija) voj. poljska zmija, vrsta lakog dugakog topa. kuli (fr. coulis) l. proreena i jaka supa (od ivine, teletine, rakova i dr.). kuli (kin., eng. coolie) 2. nadniar, nosa, amalin u Indiji i Kini, pripadnik jedne od najniih i najsiromanijih kasta. kulinarav (lat. culinarius) kuhinjski, kujn-ski, koji spada u spravljanje jela. kulinarstvo (lat. culina kuhinja) vetina spremanja jela. kulisa (fr. coulisse) l. pokretni zid na pozornici (pronaen u XVI veku u Italiji); deo pozornice koji publika ne vidi, tj. onaj koji je iza kulisa; otuda: raditi neto iza kulisa raditi tajno, skriveno; fig. tajna; 2. skup berzanskih posrednika i pekulanata na pariskoj berzi; 3. voice (na maini), povoe, vodilo. kulisje (fr. coulissier) berzanski posrednik; up. kulisa 2. kulicide (lat. culex, nlat. culicidae) pl. zool. komarci. kulmen (lat. culmen gei. culminis) vrhunac, vrh, najvia taka; vrhunac napetosti. kulminacija (nlat. culminatio) astr. prolazak zvezde kroz meridijan (podnevak) nekog

kulminaciona taka

485

kumulativan

mesta; gornja kulminacija prolazak nekog nebeskog tela kroz podnevak nekog mesta iznad horizonta (vidika); donja kulminacija prolazak nekog nebeskog tela kroz podnevak nekog mesta ispod horizonta (vidika); fig. najvia taka u razvitku neega, vrhunac. kulminaciona taka najvia taka u razvitku neega, vrhunac, najvii stupanj, krajnji stepen. kulminirati (lat. culmen vrh, nlat. culminare) astr. proi (ili: prolaziti) kroz meridijan (podnevak) nekog mesta, i, prema tome, doi do krajnje take; fig. dostignuti najviu taku ili najvii stepen, doi do vrhunca, biti na vrhuncu, vrhuniti. kuloar (fr. couloir) hodnik, prolaz, trem (u pozoritu, berzi, zgradi parlamenta); up. koridor, foaje. kulometrija v. kulonmetrija. kulon (skr. S) fkz. jedinica za merenje koliine elektriciteta u Meunarodnom sistemu jedinica; predstavlja koliinu elektriciteta koji u l s proe kroz po-preni presek provodnika u kome jaine elektrine struje iznosi 1 amper; kulon je jednak jedinici ampersekunda (skr. As); naziv po francuskom fiziaru . Kulo-nu (Charles Coulomb, 17361806). kulonmetrija (po fr. fiziaru Kulonu, gr. metria merenje) merenje koliine elektriciteta. kulpa (lat. sra greh, pogreka) prav. krivica (bez predumiljaja, tj. iz nemarnosti ili neopreznosti); in kulpa (lat. in culpa) u krivici, kriv, kanjiv. kulpabilitet (lat. culpabilitas) kanjivost, krivinost. kulpa lata (lat. culpa lata) prav. iroka, tj. gruba, teka krivica. kulpa levis (lat. culpa levis) prav. laka, mala krivica. kulpa levisima (lat. culpa levissima) prav. veoma laka, posve mala krivica. kulpa mea (lat. culpa tea) moja krivica, moj greh. kulpirati (lat. culpare) prav. kriviti, okri-viti; koriti, ne odobrava. kulpozan (nlat. culposus) grean, kriv. kult (lat. cultus, colere gajiti; potovati) potovanje boga; crkveni obredi, vera, veroispovest; visoko potovanje, divljenje do oboavanje (npr. kult rada, slobode, Tolstoja itd.). kultivator (nlat. cultivator) ratar, zemljoradnik, zemljodelac; svaka poljoprivred-na sprava za povrinsku obradu zemljita; plug praa, drljaa (koja odstranjuje korov i kamenje i time oplemenjuje zemlju). kultivacija (nlat. cultivatio) obraivanje, obdelavanje, gajenje, podizanje; usavravanje, oplemenjivanje. kultivirati v. kultivisati.

kultivisati (nlat. cultivare) gajiti, obrai-vati, obdelavati, kriti zemlju; odravati dobre odnose i veze s nekim; razvijati, vebati, obrazovati, usavravati, po-boljavati, oplemenjivati. kultura (lat. colere gajiti, negovati, cultura) 1. obdelavanje, obraivanje, negovanje, gajenje, racionalno podizanje neke privredne grane; 2. racionalno podignuta pri-vredna grana; 3. fig. razvijanje, obrazovanje, usavravanje, oplemenjavanje, bo-gaenje duha; struna, naroito opta obrazovanost; naitanost; etika kultura podizanje pojedinca i celog drutva do toga da mu budu ideali: pravinost, istinitost, ovenost i uzajamno potovanje; 4. gajenje izvesnih vrsta bakterija u naune svrhe; bakterije dobivene gajenjem u laboratoriji. kulturan (lat. cultura) odnegovan, obraen, obdelan; razvijen, usavren, oplemenjen; koji ima struno i, naroito, opte obrazovanje, naitan. kulturizam (fr. culturisme) atletska gimnastika sistem telesnog vebanja kojemu je svrha skladan razvoj muskulature tela. kulturne tehnika nauka o svemu to je u vezi sa racionalnim obraivanjem zemlje (geodezija, regulisanje malih voda i njihovo iskoriavani, poznavanje poljopri-vrednih sprava itd.). kulturni sistemi delimini izraaji jedne kulture, povezani meusobno stvarnom srodnou, od kojih su najvaniji: religija, umetnost, nauka, privreda, drava i pravo. kuluk (tur. kulluk) l. besplatan rad turskom spahiji; 2. teak, naporan rad za drugoga; 3. obavezan besplatan rad na izgradnji puteva i drugih objekata u korist zajednice. kumbara (pere. humbere, tur. kumbara) vrsta starinske granate ili bombe; top koji baca ove granate. kum grano salis (lat. sit grano ali) v. pod granum salis kumir (stsl.) jedan od starih slovenskih naziva za idol. kum laude (lat. sit laude) sa pohvalom, pohvalio, odlino (u ocenjivanju uspeha na ispitima). kumio (mont., rus.) mleno vino, stepsko mleko, kiselo mleko koje se dobiva od kobila sa ruskih stepa, proizvod vrenja mlenog eera; znaajno kao sredstvo za ishranu i lek. kum rezervacione (nlat. sit reservatione) sa izuzetkom, uz ogradu, osim. kumrija (arap. qumriya, tur. kumru) grlica, gugutka. kumulativan (nlat. cumulativus) nagomilan; nagomilavan, koji gomila; skupni, udru-ni; kumulativna granata voj. granata ije je zrno udeeno za probijanje oklopa, npr. tenkovskog, puni se naroitim eksplozi-

kumulacija

486

kurabilitet

vom, pri udaru razvija toplotu uz visoku temperaturu koja rastapa oklop i probija ga. kumulacija (nlat. cumulatio) gomilanje, nagomilavanje; ret. nagomilavanje slinih pojmova (supr. distribucija). kumulirati (lat cumulare) gomilati, nagomilavati; imati istovremeno vie zvanja i primati plate koje ona nose. kumulonimbus (lat. cumuius gomila, nimbus taman olujni oblak) keteor. veliki oblak u vidu planine, a nekad u vidu nakovnja; obino nosi oluju, pljusak, grmljavinu i grad. kumulus (lat. cumuius gomila, nagomilana masa) meteor. vrsta gustih oblaka, obino blistavo belih, u vidu tornjeva ili glavica karfiola; obino se pojavljuju pri lepom vremenu usled sunevog zagrevanje vlanih predela. kundalini (sskr. kundalini) vatrena mo", velika magnetna mo (koja se krije u materiji i u oveku). kunealan (lat. cuneus klin, nlat. cunealis) klinast, u obliku klina. kuneiforman (nlat. cuneiformis) v. kunealan. kuneus (lat. cuneus klin) voj. klinasti bojni red. kunktator (lat. cunctator) oklevalo, odgaa-lo, stezalo. kunktacija (lat. cunctatio) oklevanje, otezanje, odgaanje. kunst (nem. Kunst) vetina; umetnost; fig. vetina; to je kunst to je vetina, to nije lako. kunstgrif (nem. Kunstgriff) vetaki ru-kohvat koji ne moe svako izvesti (naroito u raznim vrstama sporta). kunstdruk-hartija (nem. Kunst-druck) hartija prevuena kazeinom, glatka i porcelan-skog izgleda (slui za precizne umetni-ke otiske autotipija). kunsttajn (nem. Kunststein) vetaka kamena masa, vetaki kamen. kunsttik (nem. Kunststiick) majstorija, ve-tina; fig. obeenjakluk. kup (eng. sir) pehar; naroito nagradom, koji u sportu svake godine odnosi igra ili organizacije koji se, u nizu utakmica, pokau kao najbolji; kup sistem nain odigravanja sportskih utakmica veeg broja timova ili pojedinaca po principu eliminisanja: pobeeni ispada iz daljeg takmienja, a u zavrnoj (finalnoj) utakmici dobija se konani pobednik. kupaa (fr. coupage) meanje razliitih vrsta vina; meanje alkohola razne jaine; dodavanje vode u pie. kupe (fr. soire) zatvorena kola sa dva sedita, polufijaker; prednji deo potanskih kola; odeljenje u eleznikom vagonu; korak u plesu. kupeza (fr. coupeuse) maina (ili: sprava) za seenje hartije.

kupela (lat. cupella) hem. mala posuda za ienje srebra ili zlata od olova; e-lezna posuda sa peanom podlogom, slina kazanu, za zagrevanje retorti. kupelacija (lat. cupella) hen. ienje zlata ili srebra od olova oksidacionim to-pljenjem; up. kupela. kupelirati (lat. cupella) hem. istiti zlato ili srebro od olova oksidacionim to-pljenjem. Kupidon (lat. Cupido) nit. bog ljubavi kod starih Rimljana, Amor. kupirati (fr. soireg, ital. colpire) sei, odsei; presei, npr. put; meati razne vrste nekog pia (vina); voznu kartu zace-piti ili probuiti i time je ponititi; podsei rep (konjima, psima); voj. presei odstupnicu; med. u samom poetku spreiti razvijanje neke bolesti; u kartama: presei, odneti adutom; ma. obii protivni-kov ma pa izvesti udarac. kuple (fr. couplet) v. kuplet. kupler (lat. copulare spojiti, skopati, nem. Kuppler) podvoa; sopstvenik javne radnje; za enu: kuplerka. kupleraj (nem. Kupplerei) javna radnja, bludna kua, burdelj. kuplet (fr. couplet, lat. copulare spojiti, skopati) strofa Jedne pesmice; u fr. kominoj operi: pesmica duhovite, socijalne ili politike sadrine; u vodvilju: pesma ije se strofe pevaju po istoj melo-diji, obino sa refrenom (npr. Berberi su prvi ljudi" itd.); pravilan izgovor je: kuple. kupletirati (fr. coupleter) rugati se, isme-vati u stihovima; pevati kuplete. kuplung (nem. Kupplung) meh. spoj dvaju vratila koji prenose pogonsku snagu jednog vratila na drugo, kvailo, spojnica. kupola (nlat. cuppula, ital. cupola) vrh. u obliku polulopte ili drugog rotacionog tela izveden svod, naroito na monumentalnim graevinama, kube. kupon (fr. coupon) odseak, ostatak tkanine (restl); fin. odseak, npr. akcije, na osnovu koga se prima interes ili dividenda; priznanica. ku pri g (lat. cuprum) bakarne ruda (88,8% bakra), oksid bakra (Si2 O); svetlocrven mineral. kuproza (fr. couperose, lat. cupri rosa) hem. bakrena voda, vitriol; med. bubuljice, bubuljiavost. kuprum (lat. cuprum) hem. bakar. kur (fr. soit) 1. dvor, dvorac; podvorenje na dvoru ili na nekom visokom mestu; dvor-ska poniznost, ulagivanje; udvaranje; up. kurisati. kur (lat. cura, nem. Kur) 2. med. mere za suzbijanje i otklanjanje bolesti, leenje. kurabilan (nlat. curabilis) izleljiv, koji se moe leiti. kurabilitet (nlat. curabilitas) izleljivost, isceljivost, leljivost.

kura

487

kurs

kura (fr. courage, lat. sog) hrabrost, sra-nost, odvanost; pr. kuraan. kurand (lat. curandus) prav. maloletnik, tienik, siroe. kurantan (fr. courant, lat. stege) tekui, koji je u opticaju (naroito novac koji ide po svojoj nominalnoj vrednosti); koji prolazi, koji ima prou, koji se trai (roba); kurantni dugovi sitni, letei dugovi (bez podloge menice i sl.); biti o kuran(fr. ai courant) biti u toku ega, biti s im upoznat, kurentan. kurare (indijan.) jak biljni otrov, u koji uroenici Ju. Amerike moe strele; u medicini se upotrebljava protiv tetanusa i pri vivisekcijama; up. urari. kurariv hen. otrovni alkaloidi od kojih se sastoji otrov kurare. kurasao vrsta finog likera od kore naran-ine, izrauje se u Holandiji (naziv po zapadnoindijskom ostrvu Kurasao). kurat (lat. curare brinuti se, curatus) kod katolika: zastupnik parohijskog svetenika, kapelan. kuratela (nlat. curatela) prav. starateljstvo, tutorstvo. kurativa (lat. curativus) med. leenje organ-skih i psihikih oboljenja. kurativan (nlat. curativus) koji lei, koji je za leenje, lekovit. kurator (lat. curator) prav. staratelj, stara-lac, tutor. kuratorij(um) (nlat. curatorium) prav. starateljstvo, staralatvo, tutorstvo (zvanje i nadlenost). kuracija (lat. curatio) leenje. kurba v. kurva. kurbav (arap.) prinos, rtva, rtva bogu; Kurban barjam v. barjam. kurbatura (fr. courbature) vet. ukoenost (konja). kurbeta (fr. courbette) jak. podskok konja prednjim nogama, vrlo kratak galop; fig. klanjanje, naklon. kurbetirati (fr. courbetter) jak. juriti kratkim galopom; up. kurbeta. kurva (fr. courbe, lat. curvus kriv) vrh. krivina; kom. kriva linija, kriva, kri-vulja; vet. vrsta otoka na konjskom kolenu; kurba. kurvatura (lat. curvatura) krivljenje, iskrivljenost; krivina; kurvacija. kurvacija (lat. curvatio) v. kurvatura. kurvilinearan (nlat. curvilinearis) geom. krivolinijski. kurvimetar (lat. curva kriva, krivulja, gr. metron merilo, mera) instrumenat za merenje krivih linija (na crteima i kartama). kurentan (lat. currens) tekui, koji je u toku; kurantan. kurer (fr. coureur, lat. stege trati) trka; konj trka; voj. laki konjanik, izvi-a; enskaro, suknjaro.

kurziv (lat. cursiva se. scriptura) nm. poloe-no (ili: koso) pismo, slova nagnuta nade-sno (tako da izgleda kao da tre). kurzoran (lat. currere trati, nlat. curso-rius) koji tee bez zadravanja, bez prekida, npr.: itanje. kurija (lat. curia) u starom Rimu: jedan od ZO odeljaka na koje su bile podeljene najstarije rimske porodice (patriciji); mesto, kua u kojoj se sastajale kurija radi veanja o zajednikim poslovima; docnije: zgrada za senatske sednice, venica; danas: venica, sudnica; vee, sud; papin dvor; Rimska kurija v. Kurija romana. kurijalije (lat. curialia) pl. formalnosti kurijalnog stila; kancelarijski obiaji i formalnosti; izrazi utivosti u naslovima i sl. kurijalisti (lat. curia) pl. katolici koji priznaju papi neogranienu vlast u crkvi, ultramontanci; <upr. episkopali-sti. kurijalni (lat. curialis) napisan kurijalnim stilom; kurijalni stil kancelarijski stil, formalistiki stil; kurijalno pismo tip latinice kojim su pisani stariji dokumenti papske kancelarije. Kurija romana (lat. Curia romana) Rimska kurija, papin dvor; svi papski slubenici i sve papske ustanove koje se staraju o izvoenju opteg crkvenog prava; papina vlada. kurikulum vite (lat. curriculum vitae) tok ivota, ivotopis. kuriozan (lat. curiosus) radoznao, ljubopitljiv; redak, neobian, udan, udnovat, zanimljiv. kuriozitet (lat. curiositas) radoznalost, ljubopitljivost; retkost, neobinost, osobenost, udnovatost; retka stvar, zanimljivost, znamenitost; kurioznost. kuriozum (lat. curiosum) neobinost, retkost, znamenitost, zanimljivost. kurir (fr. courrier) glasnik, skorotea, ulak; slubenik ili poverljiva osoba koje vlada ili poslanstvo alju sa vanim vestima, aktima ili sl. (zbog hitnosti ili vee sigurnosti). kurira (lat. curare) med. negovati bolesnika, leiti. kurisati (fr. cour) udvarati se (nekoj dami). kurkuma zelenkasto-uta biljna boja iz korena junoazijske biljke Curcuma longa i Curcuma rotunda; slui za bojenje pamuka, vune, svile, ulja, butera, sira i dr. kurmuzirati (v.) oiviiti, ovenati, uok-viriti; naroito: krupniji dragi kamen okruiti vencem sitnijih kamenie; karmozira ti. kurotrofij(um) (gr. kuro-trophos koji gaji decu) zavod za nahoad. kurs (lat. cursus tok, fr. cours) tok, putanja, pravac (npr. broda); opticaj jedne vrste novca; berzanska cena pojedinih vrsta novca, menica, dravnih hartija, akcija i

kursalon

488

katrija

sl; teaj, niz predavanja, asova nekog predmeta (npr. kurs ruskog jezika, stenografije itd.), udbenik. kursalon (lat. cura leenje, fr. salon dvorana za prijem) dvorana u kojoj se skupljaju vanjski posetioci, dvorana za zabavu i provodnju u banji. kursirati (fr. cours) biti u toku, biti u opticaju, opticati, biti u prometu; kurzi-rati. kurs-makler trg. berzanski posrednik koga, za pojedine berze, postavlja i otputa vlada (sudeluje u zvaninom utvrivanju berzanskih kurseva za robu i hartije od vrednosti). kursni list trg. pregled cena koji izdaje berza svakodnevno sem praznikih dana, kada se berzanski sastanci ne dre; u njega se unose cene svega ime se trguje na berzi. kurtaa (fr. courtage) posredovanje u trgovini; nagrada koju dobiva posrednik za svoj trud; up. kurtje. kur-taksa (lat. cura leenje, nlat. taxa) propisana cena koju plaaju kupai (bolesnici) i posetioci banja, banjska dabina. kurtalisati (tur. kurtarmak) osloboditi, spasti, izbaviti. kurtana engleski kraljevski ma bez iljka, koji se, o sveanosti krunisanja, nosi ispred kralja. kurtizan (fr. courtisan) dvoranin; laskavac, udvara; ljubavnik. kurtizana (fr. courtisane) elegantna ljubaz-nica, milosnica, nalonica. kurtina (fr. courtine, ital cortina) zavesa, naroito u pozoritu pri promenama na otvorenoj pozornici; krevetska zavesa; fort. bedem koji spaja dva bastiona, srednji bedem; kortina. kurtje (fr. courtier) trg. posrednik za trgovake poslove, senzal, meetar. kurtoazija (fr. curtoisie) otmeno ponaanje, fino, viteko ophoenje, naroito prema damama, dvorska uglaenost, utivost, uljudnost.

kur-first (nem. Kurfurst) izborni knez, jedan od kneeva koji su, od XIII veka, birali nemake careve. kurclus (nem. Kurzschluss) fiz. kratak spoj", tj. sluajan dodir ili premoenje dva elektrina raznoimena pola, usled ega se stvara izuzetno jaka struja, koju provodnik ne moe da izdri, nego mora da pregori; dovodi do prekida struje. kuratovij(um) hem. radioaktivan elemenat, atomska masa 260, redni broj 104, znak Ki; ime po sovjetskom fiziaru I. V. Kura-tovu (19021960). kurum (tur. kur$um) olovo; puano zrno, tane. kustodija (lat. custodio) uvanje, nadzor, straarenje, zatvor, tamnica. kustodija honesta (lat. custodia honesta) prav. kazna lienja slobode koja ne liava asti, naroito za manje politike krivice (na pravni sistem je ne poznaje). pustos (lat. custos) uvar, nadzornik, nad-zorni slubenik (npr. biblioteke, zbirke, muzeja itd.); crkvenjak; zvonar. kusur (arap. qusur, kusur, tur. kusur) ostatak novca koji prodavac vraa kupcu. kuter (eng. cutter) brza jedrilica, naroito kod ratnih brodova; takoe: brz mali engleski brod sa jednom katarkom. kuta (fr. coutil, lat. culcita) jako i gusto laneno, kudeljno ili pamune platno (za postelje), cvilih. kutikula (lat cuticula) zool. pokoica; & koasta opna na biljkama. kutis (lat. cutis koa) zool. potkono tkivo, bog. kora jednogodinjih biljki. kutitis (lat. cutis) ned. zapaljenje koe. kutka (rus.) kratka bluza ruskih ratnika. kufsko pismo po gradu Kufa nazvano najstarije arapsko pismo, danas u upotrebi samo kao ukrasno pismo (na novcu, u natpisima i sl.). ku! (fr. couche) naredba psima: lezi! mi-RUJ! uti! umukni! katrija (ind.) druga po redu indijska ka-sta, koju sainjavaju ratnici i narodni prvaci; pripadnik ove kaste.