P. 1
12 - K

12 - K

|Views: 1,544|Likes:

More info:

Published by: Deko-Magi Apostolovski-Sofkovska on Feb 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/01/2013

pdf

text

original

K

K, k dvanaesto slovo naše ćirilice, petnaeste naše latinice (K, k); kao skraćenica: So., Comp., Cie = kompanija; SoA. = kodeks; Cio = KOHTo; st = centimetar; kg=kilogram; km = kilometar; Ljt = kubni metar; sst = kubni centimetar; stt = kubni milimetar; č = metrička centa; qcm = KBafl-ratni centimetar; astr. k=Gausova kon-stanta, brojna vrednost gravitacione kon-stante Sunčevog sistema; mat. so$ = kosi-nus; ctg ili cotg=kotangens; fiz. K = kel-vin; S = kulon; hem. SA = kadmijum; K=ka-lijum; Cf= kalifornijum; Sa = kalcijum; S = karbon; St = kirijum; So = kobalt; K.g=kripton; He = ksenon; Si = kuprum; Ki = kur ča tovi j um. Kaba (arap. Kjabe) duguljasto-četvrtasta, 12 m duga, 10 m široka i 15 m visoka zgrada u Meki, koju je islamski svet odvajkada smatrao svetinjom, a sam Muhamed proglasio žižom islamske vere i ciljem poklonstvenih poseta vernih (hadžija); u jugoistočnom uglu zgrade nalazi se uzidan sveti „crni kamen" (hadžar), koji pobožni posetioci sa najvećim poštovanjem dodiruju i celivaju; naši muslimani obično kažu ćaba. kabadahija (tur. kabadayi) prost vojnik, grubi dahija, nasilnik. kabak (rus. kabak, fr. cabaret) rakidžinica, livnica, krčma. kabala (hebr. kabbalah) jevrejske tajno učenje, religijsko i filozofsko, čija je osnova istočnjačke učenje o emanaciji; veština opštenja s duhovima; tumačenje tajanstvenih znakova; pravo klanja stoke koje rabiner daje šahterima pošto polože ispit; trg. tajni ortakluk; fig. tajno udruženje; sporazum potajno napravljen radi postignuća nekog ružnog cilja; spletka, smicalica, ogovaranje, intriga. kabaler (fr. cabaleur) spletkar, spletkaš, up. kabalist. kabalero (šp. caballero) vitez, gospodin; kavaljer. ka ba leta (ital. cabaletta) muz. naročito prijatan i milozvučan umetak u većim muzičkim delima, u ariji ili kavatini italijanskih opera. kabalirati (fr. cabaler) spletkariti, spletkašiti, praviti spletke. kabalist (hebr. kabbalah) jevrejski mističar, učitelj i poznavalac jevrejskih tajnih učenja; trg. tajni ortak; fig. spletkaš, spletkar, smutljivac, intrigant; kabaler. kabalistika (hebr. kabbalah) tobožnje op-štenje s duhovima; tajno učenje, mañijska veština. kabalistički (fr. cabalistique) tajanstven, nerazumljiv, zagonetan, mračan; koji pripada jevrejskom predanju, koji je u vezi sa jevrejskim predanjem; up. kabala. kabardinci pl. rasa čerkeskih konja iz oblasti Kabarde, na severnoj strani Kavkaza. kabardisati (tur. kabarmak) oteći, oticati, naduti se, nabubriti. kabare (fr. cabaret, arap. hamarat) krčma; elegantna gostionica u kojoj se daju i artističke produkcije (kabaret); stočić, služavnik za čašice i šoljice; lepeza-sta činija za kompot. kabaret (fr. cabaret, nem. Kabareti), v. pod kabare. kabast (tur. kaba) krupan, debeo, glomazan. kabestan (fr. cabestan) lom. vitao, čekrk, kotur na koji se namotava uže. kabildo (nm. cabildo, lat. capitulum) mesto gde kaluñeri drže skupštinu, kaptol; opštinska sudnica; većnica, senat u juž-noameričkim republikama. Kabili (arap.) pl. ime mnogobrojnih plemena severne Afrike, Berberi. kabil (arap., pere.) bračni ugovor kod Turaka i Persijanaca, koji se sklapa za odreñeno vreme; izdržavanje koje pripada udo-vicama turskih paša. kabina (fr. cabine, eng. cabin) sobica na brodu, avionu, sobica u javnom kupatilu; sobica ili kućica za telefon. kabine separe (fr. cabinet separe) naročita soba, zasebna soba. kabinet (fr. cabinet) mala soba, sporedna sobica; u vladarskim dvorovima: soba za stanovanje i soba za poverljiva savetovanja i rad; kancelarija; vlada, tj. članovi ministarskog saveta; osoblje kancelarije ministra, predsednika parlamenta i sl.; zbirka učila (u školama); soba u kojoj su izložene retkosti, naročito umetnič-

kabir

381
kavaz (tur. kavas) lični momak ili počasni stražar stranih diplomatskih predstavnika u Turskoj i viših državnih činovnika uopšte; stražar, policajac. kaval (tur. kaval) l. vrsta frule, svirale; 2. vrsta kratke starinske puške. kavalerija v. kavaljerija. kavaleta (ital. cavalletta) muz. -v. kabaleta. kavaleto (ital. cavalletto „konjic") drveni konj za vežbanje u skakanju na konja i preko konja (up. voltigiranje); drveni magarac za batinjanje; slikarske nogare, štafelaj. kavalir v. kavalir. kavalkada (fr. sa val čañe) svečan sprovod na konjima; sjajna povorka ili grupa konjanika; šetnja na konjima. kavalke (fr. cavalquet) voj. marš konjice; trubio sviranje pri ulasku konjice u neku varoš. kavaljer (fr. cavalier, ital. cavaliere) konjanik, jahač; pratilac, udvarač neke dame; čovek uslužan i izdašan (naročito u novcu), otmen čovek, fin gospodin; vitez, plemić; konj (u šahu); hartija velikog formata; hartija za pisma malog formata; fort. prednji, istaknuti deo nekog utvrñenja. kavaljerija (ital. cavalleria, fr. cavalerie) voj. konjica; u taroku: četiri slike u istoj boji jedna za drugom. kavaljerist(a) (ital. cavaliere) voj. konjanik. kavaljeros (šp. caballeros) vrsta španske vune. kavaljerski (fr. cavalierement) pril. viteški; ljubazno, uslužno, predusretljivo; fino, gospodstvene; otvoreno, neusiljeno, slobodno. kavana (tur. kahvehane) mesto, radnja u kojoj se kuva kafa, kafana. kavata (ital. sa vata, cavare) 1. čuz. mala, laka i jednostavna pesma (za razliku od raskošne operske arije); trg. iznos menice prema kursu; prodaja meničnog pisma za gotov novac. kavata (lat. cavus šupalj) 2. svod; grañ, temelji na svod jedne crkve. kavatina (ital. cavatina) muz. kratak i jednostavan muzički komad za pevanje bez ikakvih ukrasa i bez uobičajenih ponavljanja kod arije; up. kavata 1. kavacija (lat. cavatio pravljenje nečega šupljim) grañ. kopanje podruma. kavga (pere. gawga, tur. kavga, gavga) prepirka, svaña; bitka. kavgadžija (pers.-tur.) onaj koji izaziva svañu, prepirku, svañalica. kave (lat. cave) čuvaj se! kaveat (lat. cavere, caveat) „neka se čuva, neka se pripazi"; prav. opomena; sudski prigovor. kavez (pere. qafes, tur. kafes) krletka; rešetke na prozorima starinskih kuća; ka-fez.

ki predmeti; orman sa fiokama; nužnik; kabinetsko pitanje pitanje od čijeg rešenja zavisi opstanak jednog kabineta (vlade); kabinetski rat rat koji se vodi iz dinastičkih razloga; kabinetsko pismo pismo jednog suverena bez premapotpisa ministrovog; kabinetsko vino skupoceno vino. kabir (arap.) voña putnika kroz pustinju. ka bl (fr. cable, eng. cable, nlat. caplum, lat. sarege hvatati, uhvatiti) debelo uže, pa-lamar od kudel>e ili tanke žice za vezivanje laña, visećih mostova itd.; uže od bakarne žice, izolovano gumom i gutaper-kom, zaštićeno spolja metalom, služi kao provodnik električne struje kod podzemnih i podmorskih telegrafa, telefona i DRkablirati (fr. cabler) telefonirati ili telegrafirati podzemnom ili podmor-skom žicom; sukati, upredati uže, praviti kablove, palamare. kablogram (fr. cable, grč. gramma slovo) depeša poslata podzemnom ili podmor-skom žicom (kablom). kabotaža (fr. cabotage) plovidba kraj obale; primorska (ili: obalska) trgovina, tj. trgovina obalama jedne zemlje, od jednog pristaništa do drugog. kaboten (fr. cabotin) putujući glumac; rñav glumac; komedijaš; čovek koji se ponaša kao glumac. kabotinirati (fr. cabotiner) živeti životom putujućeg glumca; rñavo glumiti; ponašati se kao glumac. kabotirati (fr. caboter, um. cabo rt) „ploviti od rta do rta", tj. duž; obale, baviti se obalskom trgovinom. kabotje (fr. cabotier) mali brod koji plovi duž obale (kabotjera); takoñe: sprovodnik brodova kroz opasna mesta. kabotjera (fr. cabotiere) v. kabotje. kabošon (fr. cabochon) dragi kamen nebru-šen, ili brušen samo prema svom prirodnom obliku, naročito rubin; bakreni klinac pozlaćen ili bronziran, sa ukraše-nom glavom, koji se upotrebljava za nameštaj. kabriolet (fr. cabriolet) lake dvokolice sa kožnim košem i sa jednim konjem; vrsta otvorenog automobila sa dva do četiri sedišta; vrsta ženskog šešira; vrsta male naslonjače. nabuja (šp. cabuya) vrsta južnoameričke konoplje. kabuki japanske narodno pozorište (od početka HUP v.); prikazuje istorijske, ro-mantične i ljubavne drame uz muzičku pratnju i igru; ženske uloge igraju muškarci. kabuliti (arap. qabul, tur. kabul) primiti, dopustiti, dozvoliti, odobriti. kavaža (fr. sa vage) trg. smeštaj robe u podrum; kirija za podrum; plata radnicima koji vrše smeštanje robe.

kaverna

382

kadmij(um )

kaverna (lat. caverna) šupljina, otvor, duplja; pećina, špilja; podrum; med. šupljina u plućima, koja je nastala usled raspadanja tkiva, naročito kod tuberkuloze, a ponekad i usled apscesa i gangrene. kavernozan (lat. cavernosus) pun pećina, pun duplji; šupljikav, šupljikast, spužvast; kavernozna respiracija med. šupljinsko disanje. kavedžija (tur. kahveci) sopstvenik kafane; onaj koji kuva kafu; onaj koji voli da pije kafu. kaveta (fr. cavette) fort. mali utvrñeni op-kop izmeñu dva veća. kavijar (tat., fr. caviar, ital. caviale, tur. hayvar) usoljena ikra od jesetre, morune i drugih riba, naročito iz Volge i Kaspij-skog jezera; hajvar. kavilacija (lat. cavillatio) zadirkivanje, peckanje, podsmevanje; pravljenje sofiza-ma, govorenje u sofizmima. kavirati (lat. cavere) čuvati se; jamčiti; pri mačevanju; izbegavati protivnikov udarac odbijanjem njegovog mača udarcem odozdo i izmicanjem tela; trg. naplatiti (menicu). kavitacija (lat. cavitas gen. cavitatis) nastajanje mehura ili vakuuma u tečnosti koja se vrtložno kreće. kavitet (lat. cavus pgupalj, nlat. cavitas) šupljina, duplja, naročito u čovečjem telu (glavi, grudna i trbušna duplja). kavkaski koji pripada Kavkazu, koji potiče od planine Kavkaza; kavkaska rasa bela ili indoatlantska rasa, kojoj pripadaju stanovnici Evrope (sem Mañara, Turaka, Samojeda, Laplanćana i Finaca), Prednje Azije, Indije i Sev. Amerike. kavurma (tur. kavurma) l. vrsta jela od iznutrice i drugih dodataka; 2. vrsta čorbe od iznutrice; 3. ovčije ili svinjsko meso u komadićima isprženo i konzervi-rano zalivenom mašću. kagular (fr. cagoule) pripadnik tajne poluvojničke fašističke organizacije u Francuskoj u vreme od 1932. do 1940. god. kadaver (lat. cadaver) lešina, mrtvac, mrtvo telo, strvina, mrcina. kadaverin (lat. cadaver lešina) hem. otrovno organsko hemijsko jedinjenje iz grupe ami-na koje se stvara razgrañivanjem belančevina, pri raspadanju mrtve životinjske materije (npr. leševa). kadaverozan (lat. cadaverosus) mrtvački, lešinski, strvinast. kadaif (tur. kadayif) vrsta slatkog jela, spravljenog od brašna, jaja, masla i šećera. kadar (fr. cadre, lat. quadrum četvorougao) 1. voj. skupina (kor) oficira i podoficira u jednoj vojnoj jedinici; stalni kadar mirnodopska vojna sila jedne države, vojnici koji su na odsluženju svog zakonom propisanog roka; adi. službeništvo, činovništvo, svi službenici (ili: činov-

nici) jednog nadleštva; stručni kadrovi stručni ljudi za pojedine delatnosti u društvenom i državnom životu. kadar (arap. qadir, tur. kadir) 2. pr. koji je u stanju da nešto uradi, moćan, sposoban za nešto. kadariti (arap.) „sudbinaši", protivnici ortodoksnog shvatanja sudbine i fatali-zma u islamu, a pristalice slobode ljudske volje. kadeliti (arap.) v. kadri. kadentan (lat. cadens, cadere padati, pasti) koji pada, koji je u padu, koji tone, koji se spušta. kadsnte (ital. mese cadente) trg. protekli, prošli mesec. kadenca (ital. cadenza, nlat. cadentia) odmor na poslednjem, naglašenom slogu (stiha, rečenice); ritam; kretanje po taktu; muz. završni ton, spuštanje glasa na završetku (pesme); svršetak jednog reda akorada; u plesu: takt. kadencirati (fr. cadencer) pravilno i lepo udesiti, odmeriti po taktu, npr. korake pri plesu. kadet (fr. cadet, lat. caput) učenik, pitomac vojne akademije, oficirski pripravnik; mlañi sin, sin mezimac, naročito u plemićkim porodicama, koji se sprema za vojnu vežbu; član mlade ekipe nekog sportskog kluba. kadeta (fr. cadette) kamena ploča (za kaldrmisanje, popločavanje); kratak bilijarski tak. kadeti pl. članovi stranke „konstitucio-nalnih demokrata" (po čemu je napravljen i naziv: k. d.) u bivšoj Rusiji, koji su imali u programu: ustavne slobode, versku trpeljivost, slobodu štampe, ravnopravnost Jevreja i agrarnu reformu; voña stranke bio je Pavle Miljukov. kadi (fr. cadis, eng. caddis) trg. fina naborana vunena tkanina. kadija (tur. kadi) sudija, niži sudija, mi-rovni sudija kod Turaka i drugih muhame-danskih naroda. kadiluk (tur. kadihk) zvanje sudije; oblast, delokrug jednog sudije. padine (tur. kadin) pl. žene sultanove (sedam na broju), koje su birane izmeñu haremskih robinja, po rangu su stojale izmeñu kasekisultane i odalisaka. kadifa (tur. kadife) svilena tkanina koja s jedne strane (s lica) ima nisko sasečene dlake, a s druge strane je potpuno glatka, svileni somot. kadiš (hebr. kaddisch) molitva za mrtve kod Jevreja. kadmij(um) (grč. kadmla kalamina) hem. element, atomska masa 112, 40, redni broj 48, znak Cd, cinku sličan metal, plavkasto-belog sjaja, upotrebljava se u zubarskoj tehnici, kao materijal za elektrode itd.; spojen sa sumporom daje lepu žutu slikarsku boju.

kadmiologiJa

383

kazuistika

kadmiologija (grč. kadmia kalamina, logia) nauka o kobaltu; nauka o upotrebi kobal-ta. kadet (hebr. kadosch) v. kadiš. kadran (fr. cadran) brojčanik, brojnik, cifarnik, ploča sa brojkama (ciframa) na časovniku; sunčanik, sunčani sat; astr. sprava za merenje Sunčeve visine. kadri (arap. kadri, kadarijat) pl. „oni koji su Bogom odreñeni da budu moćni", članovi jedne strogo religiozne muhamedanske sekte; kadeliti. kadril (fr. quadrille) 1. četvorka, poznati francuski ples sa četiri para igrača; 2. viteška igra koju izvode četiri odreda konjanika; 3. jedna igra karata učetvoro (kod l'ombra). kadrirati (fr. cadre) raščlanjavati radnju (filma, televizijskog programa) na pojedine delove. kadrovac voj. onaj koji služi obavezni vojni rok u stalnom kadru. kadrovik 1. službenik koji vodi brigu o kadrovskom, personalnom sastavu preduzeća, ustanove i sl., personalki referent. 2. aktivni oficir ili vojnik (koji pripada stalnom kadru). kadukan (lat. caducus) l. bezvredan, trošan; 2. oronuo, nemoćan. kaduna (tur. kadin, hatun) gospoña, ugledna žena, dama, kneginja; dobra domaćica. kaducej (lat. caduceus) kit. štap antičkog boga trgovine Merkura, sa dva krila na vrhu i obavijen dvema zmijama; takav štap kao glasnička palica i simbol trgovine. kaduceus v. kaducej. kaducirati (lat. caducus sklon padu; pao) proglasiti propalim, učiniti ne-važećim; kaducirano imanje prav. imanje bez naslednika koje, zbog toga, ima da postane državna svojina. kaducitet (nlat. caducitas) sklonost padu, trošnost, dotrajalost; nevaženje; fig. prolaznost. kaza (tur. kaza) ist. administrativno-uprav-na jedinica u nekadašnjoj Turskoj, sastavni deo sandžaka, kadiluk, srez. kazaz (arap. qazz svila, tur. kazzaz) svilar, , zanatlija koji izrañuje svilene i pamučne predmete i ukrase. kazak (fr. casaque) kabanica, ogrtač; džokejski kaputić; duga ženska bluza. kazaken (fr. casaquin) vrsta gornjeg kaputa; vrsta ženske gornje hal>ine. kazamat (lat. časa madida vlažna koliba, fr. casemate, ital. casamatta) voj. podzemno odeljenje na svodove u tvrñavi koje je sigurno od puščanih zrna; na ratnim brodovima: oklopljena prostorija za smeštaj topova i municije; podzemni magazin; fig. podzemni zatvor, tamnica, hapsana. kazan (pere., tur. kazan, Kazgan) kotao, veliki lonac; janičarski puk.

kazačok (rus. kazačok) vrlo živa ukrajin-ska narodna igra u dvočetvrtinskom taktu: počinje lagano, zatim postaje sve brža, a na kraju igrač pravi temperamentne skokove i čučnjeve na jednoj nozi. kazba (arap. kasba) grad, tvrñava; stambena četvrt u gradovima severne Afrike oko vladareva dvorca; sam taj dvorac. kazeaza hem. ferment koji razlaže belančevinu kazein u prostije jedinjenja. kazein (lat. caseus sir) hem. vrsta belančevi-ne koja se nalazi u mleku i koja se pri sasiravanju, pod uticajem kiseline, izdvaja. kazimir (sskr. kacmira, fr. casimir, cachmir, eng. cassemere) laka, tanka, naborana vunena tkanina, vrsta polučoje; fina i meka tkanina od kostreti kašmirske koze; up. kašmir. kaznio (ital. časa, casino), „kućica", letnjikovac, vila; nekada kockarnica u Firenci u kojoj su se skupljali plemići (otuda isti naziv i za većinu današnjih kockarnica); zatvoreno, uže društvo i kuća u kojoj se takvo društvo sastaje, društveni dom, klub i klupske prostorije; gostionica u kojoj se hrane oficiri, fabrički činovnici i dr.; igra učetvoro ili utroje sa francuskim kartama; ka-sina. kazu (lat. casus slučaj, času) slučajno, slučajem; in kazu (lat. in času) prav. u slučaju itd.; in prezenti kazu (lat. in praesenti času) u sadašnjem slučaju, u datom slučaju. ka zu a lan (lat. casualis, fr. casuel) slučajan, koji zavisi od slučaja, neizvestan; spore-dan, neredovan. kazualizam (lat. casus slučaj) fil. učenje o slučajnosti, tj. shvatanje da sve u svetu postaje i biva slučajno. kazualije (lat. casualia) pl. slučajnosti; slučajne pojave; neredovni (ili: sporedni, nepredviñeni, slučajni) prihodi ili ras-hodi. kazualist(a) (lat. casus) fil. pristalica (ili: propovednik) kazualizma. kazualitet (nlat. casualitas) slučajnost. kazuar (mal. cassuwari, suwari) zool. vrsta velike australijske i istočnoindijske ptice, slične noju. kazuarina bog. zimzelena biljka Casuarina iz fam. Casuarinaceae koja ima pršljenasto razgranato stablo s ljuskastim listićima; gaji se kao ukrasna biljka. kazuizam (lat. casus slučaj) fil. v. kazualizam. kazuist(a) (lat. casus slučaj, fr. casuiste) veštak u rešavanju raznih, naročito spornih pitanja savesti; poznavalac teških i zamršenih pravnih slučajeva; up. kazuistika. kazuistika (lat. casus slučaj, fr.sazi!8^ie) fil. učenje o sukobima izmeñu raznih dužnosti, naročito izmeñu različitih ten-dencija, interesa i sl.; veština reša-

kazuk

384 kajak-čamac sp. veoma spretan čamac, poreklom sa Grenlanda, služi za vožnju po brdskim rekama, preko slapova i brzaka, gradi se od gume ili neprobojnog platna, nosi jednoga a najviše dva veslača, tera se naročito udešenim dvostrukim veslom, može se lako složiti i nositi na leñima. kajalit (tur. kaja cement, grč. Hthos kamen) veštačka kamena masa od magnezija-cementa, upotrebljava se za izradu stonih kamenih ploča i dr. kajarsuz (gur.) konj koji nije kajaren, tj. nepotkovan konj. kajao (tur. kayasa) kožna uzica, remen. kajgana (tur. kaygana) jelo od izmućenih prženih jaja. kajda (fr. cahier) v. kaja. ka jen (fr. saueppe) najbolja boja u vistu; trg. vrsta polusvilene letnje tkanine sa prugama. kajzer (nlat. Kaiser, lat. Caesar) car, uobičajen naziv za bivšeg nemačkog cara Vilhelma P. kajzerbart (nem. Kaiserbart) brada duž obraza; up. bakenbart. kajzerizam (nem. Kaiser car) sistem unutarnje (što bolje naoružanje i jaka vojna organizacije) a poglavito spoljne imperijalističke („Drang nach Osten") politike koji je naročito bio zaveo nemački kajzer Vilhelm II. kajzerica (nem. Kaiser car) „carska zemička", vrsta malog okruglog peciva. kazeršiit (nem. Kaiserschnitt „carski rez") med. v. sekcio cezarea. kajita (hol. kajuit, šv. kajuta) mor. soba za stanovanje na lañi. kajmak (tur. kaymak) „ono što stoji", skorup, fig. ono što je najbolje, probrano, srž nečega. kajmakam tur. kaymakam) zastupnik; u Turskoj: okružni načelnik, pomoćnik velikog vezira; takoñe: zastupnik jednog ta-tarskog kneza. kajmaka™ (ind.) vrsta finog indijskog platna. Kajmakčalan (tur. kaymakcali probrana šikara, grmlje i trnje) najviši vrh na planini Nice u Makedoniji. kajnauba-vosak prirodni vosak, dobiva se, u obliku ljuspica, sa lišća brazilijanske voštane palme (Copernicia cerifera); upotrebljava se za izradu raznih maziva. kajsija (tur. kaysi) marelica, Prunus armeniaca. kajuta v. kajita. kakadu (mal. kakatua) zool. vrsta belih papagaja sa uspravnom ćubom, živi u Australiji i na indijskim ostrvima. kakalekseterije (grč. kakos rñav, alexo branim) med. sredstva i lekovi koji služe za poboljšanje i jačanje telesnih sokova. kakao (meke. Kakauati, nlat. theobroma cacao) vot. drvo koje raste u tropskoj Americi i zapadnoj Indiji, sa plodom sličnim kra-

valja raznih pitanja savesti; mudro i umešao raspravljanje i snalaženje u teškim praznim pitanjima; uopšte: veština pronalaženja pomirljivog, srednjeg puta; fig. lukavost, dovitljivost, doskočlji-vost. kazuk (tur. kaak) debeo kolac na rečnoj obali za vezivanje laña i čamaca. kazula (lat. casula) obredna haljina katoličkih sveštenika, bez rukava, razrezana sa strane, u kojoj se služi misa. kazus (lat. casus) slučaj, dogañaj; gram. padež (u promeni imenica, zamenica, prideva i brojeva). kazus beli (lat. casus belli) povod ratu, uzrok ratu, razlog zbog koga se objavljuje ili vodi rat. kazus mikstus (lat. casus mixtus) prav. mešo-vit slučaj, tj. slučaj u kome ima krivice i do onoga lica kome se dogodio. kazus oblikvus (lat. casus obliquus) gram. kosi, zavisni padež u lat. jeziku (genitiv, dativ, akuzativ i ablativ); per kazum oblikvum (lat. reg casum obliquum) fig. kosim putem, zaobilazno. kazus rektus (lat. casus rectus) gram. nezavi-sni padež (nominativ i vokativ). kazus federis (lat. casus foederis) prav. slučaj kada jedan savez stupa na snagu, tj. kad treba da doñe do izražaja. kaid (arap.) voñ, poglavica; arapski poglavar u Maroku, Alžiru i Tunisu. nail (arap. qa'il, tur. kail) naklonjen, odan, zaljubljen; spreman, voljan, sporazuman. kaim (arap., tur. kaime) turski papirni novac; čuvar u mošejama. Kain (hebr. Kajin) mit. stariji sin Adama i Eve (I Moje., 4), ubica svog brata Avelja, koga je Bog zbog toga žigosao (Kainov žig). kainit (grč. kain6s nov) mineral, dvojka so kalijumhlorida i magnezijumsulfata sa tri molekula vode; upotrebljava se kao veštačke ñubrivo. kainka-koren farm. koren meksičke i antil-ske biljke (nlat. chiococca racemosa) iz porodice broćeva (rubijacea), koji se upotrebljava kao lek protiv ujeda zmije i vodene bolesti. kaiten (jap.: put u nebo) tzv. živi torpedo, japanske oružje slično kamikazama; dobrovoljac-samoubica upravlja torpedom pomoću periskopa u pravcu neprijateljskog broda; upotrebljavan u drugom svetskom ratu od 1944. god. kaiš (tur. kayis) remen; kožni opasač. kaišar (tur. kayis) podvaladžija; zelenaš, lihvar. kaja (fr. cahier) sveska (hartije); muz. notna sveska; trg. sveska za pribeleške; kajda. kajak (tur. kayik) čamac, čun, barka; laka turska laña sa 1—7 pari vesala. kajakaš sp. onaj koji se bavi veslačkim sportom u kajacima. kajakaštvo sp. vrsta veslačkog sporta, veslanje u kajacima i kanuima.

kakaovac

385

kakofoničan

stavcu, u kome ima mnogo semena, veličine zrna pasulja; od semena se prženjem spravlja kakao-prah, čokolada, mast i kakao--buter, od koga se prave razne vrste poma-da, cerati i fini sapuni. kakaovac (Theobroma cacao) drvo tropske Amerike, visoko do 8 t; gaji se i u zapad-noj Africi i na Cejlonu zbog hranljivih semenki, iz kojih se dobiva kakao. kakemono ,(jap.: ono što se veša) slika u obliku svitka od svile ili papira u umetnosti azijskih naroda, naročito u Japanu; čuva se savijena i veša samo u odreñenim prilikama; up. makimono. kakesteza (grč. kakćs rñav, zao, loš, aisthesis osećanje) med. bolesno i nelagodno osećanje. kaki (pere. khaki) tkanine zemljane boje od koje se prave tropske uniforme. kakistokratija (grč. kakos rñav, kakistos najgori, krateo vladam) vladavina najgo-rih. kaklofon (grč. kachlozo šumeti, klokotati, phone) starogrčka pozorišna sprava za pojačavanje glasa. kako- (grč. kakos loš) predmetak u složenicama sa značenjem: rñav, nepravilan, pogrešan. kakogalaktija (grč. kakos, gala mleko) med. rñavost mleka, rñav sastav mleka. kakogamija (grč. kakos, gamćo ženim se, udajem se) rñav brak, rñava (ili: nezakonita) ženidba (ili: udaja). kakografija (grč. kakographia) ružno pisanje, rñavo pisanje, naročito ono što nije u skladu sa pravopisom. kakodemon (grč. kako-daimon) zao demon, zao duh; fig. siromašak, ubogi ñavo. kakodemonija (grč. kakodaimonfa) ludilo, besnilo, nesreća, nevolja, ubogost. kakodil (grč. kakos) hem. bezbojna, ružna mirisa i otrovna tečnost, na vazduhu gori, radikal koji se sastoji iz ugljenika, vodonika i arsenika, čiji su oksidi al-karzin ili kakodiloksid, i alkargenilk kakodilna kiselina. kakodoksija (grč. kakodoxia) rñavo mišljenje, zao glas. kakoet (grč. kakoethes rñavog pomišljenja na srcu, rñavog karaktera) med. neizlečiva bolest, npr. rak; fig. neiskorenjiva navika, neodoljiva strast, naročito za pi-sanjem (po jednom izrazu Juvenalovom). kakoza (grč. kakosis) med. pogoršanje, rñavo (ili: bolesno) telesne stanje. kakozelija (grč. kakozeUa) naopako povoñenje za kim, glupo podražavanje; podražavanje rñavih stvari. kakozelon (grč. kakos, zelćo revnujem, podražavam) neukusnost u podražavanju rñavih uzora. kakozelos (grč. kakos, zelos revnost, nagon, težnja) nespretan (ili: zlosrećan) podražavalac.
25 Leksikon

kakozmija (grč. kakos, osme miris) ružan (ili: rñav, neprijatan, otužan, nezdrav) miris. kakoknemos (grč. kakos, kneme golenjača, gnjat, list) anat. čovek tankih, slabih listova (zadnjeg, mesnatog dela gnjata). kakokratija (grč. kakos, kratia vlada, upravljanje) rñavo, nezakonito vladanje ili upravljanje. kakologija (grč. kakologfa) zao govor, ruženje, potvora; gram. pogrešan govor, rñav govor. kakometar (grč. kakćs, metron) fiz. instru-ment za merenje pokvarenosti vazduha; up. eudiometar. kakomorfija (grč. kakćs, morphe oblik) nakaznost organskih delova tela. kakomorfoza (grč. kakos, morphosis uobličenje, oblik) v. kakomorfija. kakonihija (grč. kakos, onix nokat, gei. cnixos) med. rñav sastav (ili: bolest) noktiju. kakopatija (grč. kako-pathta) nevolja, muka, zlovolja, rñavo raspoloženje, nepovoljno zdravstveno osećanje. kakopragija (grč. kako-pragfa nezgoda, nesreća) med. slabost utrobe, poremećaj u delatnosti organa za varenje. kakorahitis (grč. kakćs, rachis rtenjača, kičma) med. pokvarenost (ili: iskrivlje-nost) hrpta (kičme). kakosinteton (grč. kakćs, syntheton složene, složenica) gram. pogrešno, nepravilno sastavljena reč. kakositija (grč. kakć-sitos) med. odvratnost prema jelima, gadljivost na jela. kakospermazija (grč. kakos, sperma seme) med. rñav sastav semena. kakosplanhnija (grč. kakos, splanchnon utroba) med. poremećenost utrobe i, kao posledica tog, rñavo varenje. kakostomahus (grč. kakćs, stćmachos želudac) med. čovek slaba želuca. kakostomija (grč. kakćs, stćma usta) rñav izgovor, nepravilan izgovor. kakosfiksija (grč. kakosphyxia) med. neuredno bilo, nepravilan puls. kakotimija (grč. kakothymfa) med. neraspoloženje, zlovol>a, utučenost; ludilo sa pojačanom besnoćom. kakotrihija (grč. kakćs, thrix, trichćs vlas, dlaka, kosa) med. retkoća kose, bolesno stanje kose. kakotrofija (grč. kakćs, tropheta ishrana, hranjenje) med. rñavo (ili: nedovoljno) hranjenje (dece). kakofil (grč. kakćs, philos) prijatelj zla, čovek odan zlu, zao čovek. kakofonija (grč. kakćs, phoneo zvučim) neskladnost zvukova, disharmonija; gram. rñav izgovor, neblagoglasnost; supr. eufonija. kakofoničan (grč. kakćs, phoneo zvučim) neskladan, neblagoglasan.

kakofrazija

386

Kalevala

kakofrazija (grč. kakos, phrazem govoriti, kazivati) med. mucanje, rñavo govorenje, teško govorenje. kakohilija (grč. kakos, chylos sok) med. rñav sastav (ili: pokvarenost) mlečnog i hranljivog soka uopšte. kakohimija (grč. kakos, chemeia hemija) med rñavo rastvaranje hrane u želucu, stvaranje nezdravih sokova, slabo varenje hrane, rñava probava hrane; pr. kakohimičan. kakoholija (grč. kakos, chole žuč) med. bolest žuči, pokvarenost žuči. kakoholičan (grč. kakos, chole žuč) med. bolestan od žuči; koji je došao kao posledica oboljenja žuči. kakohreja (grč. kakćs, chroia boja kože) med. rñav izgled, bolesna boja kože. kaktus (grč. kaktos) vot. južnoamerička zelena i mesnata bodljikava biljka. kakuminalni suglasnici (lat. cacumen vrh) lingv. suglasnici koji nastaju udarom vrha jezika o nepce. kala-azar (ind.) med. crna groznica (bolest poreklom iz Indije, u Evropi retka; simptomi: tamne mrlje po celom telu, vrlo visoka temperatura, povećane slezina i jetra i dr.). kalabaluk (tur. kalabahk) množina, gomila; velika i glomazna pratnja; mnoge ali potrebne stvari. kalabrezac (lat. Calaber kalabrijski) šešir sa širokim obodom kakav su nosili stanovnici Kalabrije, oblasti u južnoj Italiji, znak republikanstva. kalabrijas (po Kalabriji, pokrajini na jugu Italije) vrsta kartaške igre. kalada (fr. calade, ital. calare) sp. obronak, padina na konjskim trkalištima. kalaj (arap. kali) hen. element, atomska masa 118,69, redni broj 50, znak Sn, sjajnosrebrnast metal; u prirodi se najčešće javlja u obliku oksida; upotrebljava se za izradu raznih legura za prevlačenje gvozdenog lima kutija za konzerve. kalam (grč. kalamos) v. kalem. kalamajka (rus.) živa narodna igra prikarpatskih Ukrajinaca u 2/4 takta (nazvana po gradu Kolomiji). kalamank (eng. calamanco, fr. calmande) vrsta prugaste vunene tkanine, najpre izrañivane u Brabantu, sa sjajnim licem; kalmank. kalambur (fr. calembour) dosetka, igra reči koja se sastoji u upotrebi reči sa dvostrukim značenjem, npr. „Tu nek plijen vranom vranu stoji" (Ivan Mažuranić); kalan-bur. kalamburist (fr. calembour) onaj koji u govoru ili pisanju upotrebljava kalambu-re; veseljak, šaljivčina. kalamistrum (lat. calamistrum) gvožñe za pravljenje kovrčica u kosi; ret. preterana kitnjastost u govoru i načinu izražavanja.

kalamitet (lat. calamitas) beda, nevolja, nesreća; šteta, gubitak, propast; poraz; ka-lamiteti nesrećni slučajevi. kalamoč (lat. calamus, grč. kalamos, ital. calamo trska) ribarska sprava, štap za koji je vezana jedna ili više udica. kalamus (lat. calamus, grč. kalamos) trska; pero za pisanje od trske; lapsus kalami (lat. lapsus calami) pogreška (ili: omaška) pri pisanju; up. kalem. kalanbur (fr. calembour) v. kalambur. kalander (fr. calandre, lat. cylindrus) mašina za roljanje, roljača sa valjcima koji stoje jedan nad drugim; služi za satini-ranje, tj. za davanje veće tvrdoće, sjaja i glatkosti tkaninama, hartiji, koži i dr, kalando (ital. calando) muz. popuštajući u jačini tona i u tempu, tj. u isto vreme i slabije i sporije. kalandrirati (fr. calandrer) roljati, puštati tkanine, hartiju, kožu i dr. kroz kalandermašinu da bi im se na taj način dala veća tvrdoća, sjajnost i glatkost. kalanka (ital. calanca, fr. calencar) vrsta istočnoindijskih pamučnih tkanina sa šarama, mustrama. kalauz (tur. kilavuz) putovoña, pratilac; ključ koji otvara svaku bravu. kalafatirati v. kalfatirati. kalaš (pere. qalas) rasipnik, raspikuća; lopov, nevaljalac, bitanga; kalaštura. kalaštura (pere.) raskalašna žena. kalvados (fr. calvados) vrsta rakije od jabuka. Kalvarija (lat. calva lubanja, calvaria lubanja) „breg lubanja", gubilište koje je nekada bilo izvan Jerusalima, a sada je na tom mestu crkva Svetog groba = biblijska Golgota; u katoličkim zemljama: breg sa raspećem, često veštački napravljen; fig. raspeće, mučeništvo, stradanje; up. Golgota. kalvila (fr. calville) vrsta glatkih i veoma ukusnih jabuka. kalvinizam učenje verskog reformatora Žana Kalvina (1509—1564), koje se od Luterovog razlikuje u učenju o pričešći-vanju i predestinaciji. kalvinist(a) pristalica (ili: sledbenik) Kalvinovog učenja, kalvinizma. kalvitet (nlat. calvitas) med. ćelavost. kalvicij(um) (lat. calvitium) ćela, plešina, ćelavo mesto. kaldera (tl. caldera kotao) otvor vulkana, krater, grotlo. kaldrma (grč. Kalos drćmos lep put, tur. kaldmm) kamenom popločan drum, pločnik; kamen za popločavanje drumova. kale (tur.) tvrñava (reč koju često sretamo u sastavu, na početku ili završetku, imena mesta, naročito mesta koja se nalaze na Crnom moru). Kalevala (fine. Kalewala) „zemlja Ka l eva", tj. Finska; ime starog finskog narodnog eposa, sa oko 23 hiljade aliterirajućih

387
stihova, KOJI se kroz dugi niz vekova očuvao u usmenom predanju naroda; prvi put objavl>en 1835. god. kalež (lat. calix) čaša (sa stalkom) koja se, u katolika, upotrebljava prilikom crkvenih obreda, putir. kaleidoskop (grč. kalćs lep, eidos vid, oblik, skopein gledati, posmatrati) fiz. op-tička naprava koja se sastoji iz jedne cevi sa obično šest ravnih ogledala koja se spajaju svojim ivicama, ispod kojih predmeti (komadići raznobojnog stakla, ñinñuve, mahovina) izgledaju umnoženi i pokazuju lepe figure, koje se pri obrtanju naprave oko dužne ose i stalno menjaju; zove se i miriomorfoskop. kaleidofon (grč. kalos, eidos, phone zvuk, ton) fiz. naprava pomoću koje se mogu videti treptaji potrebni za proizvoñenje tonova; fonički kaleidoskop. kalem (grč. kalamos) trska za pisanje na Istoku (pero i držalje); kalam. kalendar (nlat. calendarium, lat. calendae) prvobitno, kod Rimljana, knjiga u koju su se unosili porezi primljeni o ka l end ama; docnije: prihod koji se od toga poreza dobivao; u novije vreme: godišnjak, tj. knjiga sa podelom godine na mesece (12), nedelje (52) i dane (365), sa naznačenjem praznika. kalendariograf (nlat. calendarium, grč. grapho pišem) pisac (ili: sastavljač) kalendara. kalendariografija (nlat. calendarium, grč. graphia) uputstvo o sastavljanju kalendara, sastavljanje kalendara. kalende (lat. calendae) pl. kod Rimljana: prvi dan svakoga meseca; ad kalendas gre-kas (lat. ad calendas graecas) na kukovo leto tj. nikada. kalentura amarilja (tl. calentura amarilla) žuta groznica u tropskim predelima. kaleologija (grč. kalos lep, logfa) nauka o lepom; up. kalilogija. kaleta (ital. caletta) kod brilijanata: bru-šena površina koja zatupljuje donju piramidu. kalefaktor (lat. calefactor) ložač, onaj koji zagreva sobe; sluga, poslužitelj; glasonoša, došaptava lo, ulizice; kalfaktor. kalefacijencije (lat. calefacientia) pl. sredstva za zagrevanje. naleta (fr. caleche, od nem. Kalesche od češ. kolesa, od slov. kolo = točak) polufi-jaker, intov, karuce, otvorena putnička kola. Kaliban (Caliban) u Šekspirovoj „Buri": čudovište koje samo upola liči na čoveka (protivnost Arijelu); fig. grubo i neotesa-no stvorenje. kalibar (fr. calibre, ital. calibro, lat. qua libra) voj. prečnik šupljine kod vatrenog oružja; prečnik metka, zrna; veličina i težina topovskog metka; fig. vrednost,

Kalimegdan

valjanost, važnost; kalup, obrazac; vrsta, kov, fajta, soj. kaliblefaron (grč. kallos lepota, blepha-ron očni kapak) sredstvo za ulepšavanje trepavica. kalibrenik (fr. calibre, ital. calibro) sprava za merenje kalibra cevi lakog vatrenog oružja i artiljerijskih zrna. kalibrer tehn. onaj koji priprema valjke za valjanje čelika odreñenog oblika. kalibrirati (fr. calibrer) udesiti prema odreñenoj meri (kalibru), odrediti prečnik cevi, zrna (puščanog, topovskog), izmeriti kalibar. kaligrai (grč. kalos lep, gramma) pesma čiji je motiv predstavljen i likovno, veštim preplitanjem slova. kaligraf (grč. kalligrapheo lepo pišem) onaj koji ima lep rukopis, veštak u lepom pisanju, krasnopisac. kaligrafija (grč. kalligraphia) lepo pisanje, veština lepog pisanja, krasnopis; pr. kaligrafski. kalidan (lat. calidus) topao, vruć, vreo. kaliditst (nlat. caliditas) toplota, vrelina; količina toplote. kalidukt (lat. calidus topao, ducere voditi) provodnik toplote, cev koja sprovodi toplotu (kod centralnog grejanja). kaliestetika (grč. kallos lepota, aisthanomai osećam, opažam) nauka o osećanju lepoga, ispitivanje i proučavanje onoga što je u lepom dopadljivo. kalij(um) (arap. kali) heč. element, atomska masa 39,102, redni broj 19, znak K, srebrnobeo, jako sjajni metal, topi se na 62°, mek skoro kao vosak, na vazduhu brzo potamni, jer naglo oksiduje (stoga se ne može na vazduhu ni održati u čistom stanju; održava se u tečnostima bez kiseonika, npr. u petroleju). kalikandus vot. ukrasna mirisava biljka Calycanthus floridus iz fam. Calycanthaseae, poreklom iz Severne Amerike, čija se kora upotrebljava kao lek i začin. kaliko (fr. calicot, eng. calico) prvobitno: katun; fina pamučne tkanina, platno, naročito za povezivanje knjiga (potiče iz Kalkute po čemu joj i ime). kaliks (lat. calix) čaša, pehar; putir; bog. čašica, čaška. kalikstiici (lat. calix) pl. jedna stranka husita u XV veku, pristalica Jana Husa, čiji su članovi naročito tražili čašu (putir), tj. da se pričešćuju i hlebom i vinom (sub utraque specie, pod obadva vida); up. utrakvisti. kalilogija (grč. kallilogia) govornička veština, rečitost; nauka o lepom. kalime (fr. calumet, lat. calamus) ukrašena lula sa dugačkim čibukom američkih In-dijanaca, iz koje, pri pregovorima o miru, svi puše dodajući je jedni drugima. Kalimegdan (arap., tur. kale tvrñava, teu-dan polje, vašarište; boj, dvoboj) veli-

25*

kaliologija

388

kalkulirati

ki javni park u Beogradu na uzvišici iznad ušća Save u Dunav; Kalemegdan. kaliologija (grč. kalia gnezdo, logfa) proučavanje ptičjih gnezda, nauka o tičjim i dr. gnezdima. Kaliopa (grč. KaŠ-ore) nit. „miloglasna", jedna od devet muza (deveta po redu i najstarija), zaštitnica epskog pesništva, filozofije i retorike, koju su pri-kazivali sa voštanom pločom i pisalj-kom; up. muza. kalipsdija (grč. kalli-pais koji ima lepu decu; lepo dete) veština podizanje lepe dece; imanje lepe dece. kalipedopeja (grč. kalli-pais lepo dete, poieo pravim, činim, stvaram) veština stvaranja i podizanje lepe dece. Kalipso (grč. Kalypso) mit. kći Atlasova, nimfa koja jb držala kod sebe, na ostrvu Ogigiji, Odiseja sedam godina, kada mu se, na povratku iz Troje, razbila laña; astr. asteroid otkriven 1858. god. kalipso (grč. kalypso) 1. narodna popevka na Karipskim ostrvima; 2. ples u 2/4 taktu, poreklom iz Latinske Amerike. kalipter (grč. kalypto pokrivam) med. poklopac, zaklopac, korice. kalirati (ital. calare, grč. chalao popu-štam, labavim) trg. ne imati potrebnu težinu, gubiti (ili: izgubiti) u težini usled sušenja i dr.; kor. spustiti, spuštati jedra. kalistenija (grč. kallos lepota, sthenos ja-kost, snaga) telesno vežbanje radi jačanja snage i lepote naročito kod mladih devojaka. kalistija (grč. kalćs lep, kallistos najlepši) u staroj Grčkoj: nadmetanje muškaraca i žena za prvenstvo u telesnoj lepoti. kalitehnika (grč. kallos lepota, technike) veština ulepšavanje, veština lepog pri-kazivanja. kalitipija (grč. kallos, typos otisak) fotografski postupak pri izradi zagasitih kopija iz ferioksalata i srebrnog ni-trata. kalif (arap. hhalif) zastupnik, naslednik (titula islamskih vladalaca koji, smatrajući se zakonitim naslednicima Muha-medovim, stoje na čelu islama; u početku su kalife bili birani i stanovali su u Medini, docnije u Damasku, Bagdadu, Kai-ru i, naposletku, u Carigradu, gde su svi turski sultani bili ujedno i kalife; marta 1924. god. kalifat je ukinula narodna skupština u Angori). kalifat (arap. hhalifah) zvanje (ili: vlast) kalife. kalifonija (grč. kalos lep, phone glas) lepota glasa. kalifornij(um) (po mestu otkrića — Kali-forniji) hen. element (transuran), znak Cf, atomska masa 249, red. broj 98; nema ga u prirodi; dobiven veštački 1950. god.

kalicifloran (lat. calix, gec culicis čaša, kupa, florere cvetati) vot. čaškat, čaši-čat, koji ima čašku. kaliciforman (lat. calix čaša, kupa, forma oblik) vot. čašičast, čaškast, u obliku čaške. kalk (fr. calque) tačan precrt kroz providnu hartiju; linga. reč ili izraz načinjen običnim kopiranjem načina na koji su odgovarajuću reč ili izraz napravili u nekom stranom jeziku, npr. „samostalan" je kalk nemačke reči selbstandig, „kolodvor"— Bahnhof, „veleizdaje" — Nosć-verrat, „podmet" od lat. subjectum itd.; pl. kalck; fig. slepo, potpuno podražavanje, obična patvorina. kalkaža (fr. calquage) precrtavanje kroz providnu hartiju; patvorenje. kalkan (tur. kalkan štit, zaklon) 1. vrsta starinske ženske kape; 2. štit; 3. gornji trouglasti deo zida na kući sa dvostranim krovom; daščana zaštitna ograda na zidu; natkriveni otvor, vrata na krovu; 4. potkrovlje, tavan; zatvoreni balkon; 5. naprava od drveta ili kože koja se stavlja na leña jahaćoj životinji i služi kao sedište jahaču. kalkaneum (lat. calcaneum os) aiat. petna kost, petnjača. kalkant (lat. calcare gaziti, calcans) onaj što gazi mehove na orguljama. kalkarija (lat. calcarius krečni, calx kre-čnjak, kreč) krečata zemlja, zemlja u kojoj ima kreča, krečna zemlja, kreč. kalkator (lat. calcator) onaj koji gazi mehove na orguljama; up. kalkant. kalkatura (lat. calcatura) gaženje, gnječenje, muljanje (grožña). kalkil (fr. calcul) trg. račun, obračun, pred-račun. kalkirati (fr. calquer) precrtati (kroz providnu hartiju); slepo podražavati, ropski se ugledati; up. kalk. nalije (lat. calquier) vrsta istočnoindijske atlasne tkanine. kalkograf (grč. chalkos bakar, tuč, bronza, grapho) v. halkograf. kalks (lat. calx) min. kreč; krečnjak; znat. peta. kalkulativan (lat. calculare) koji služi za obračunavanje, obračunski; odreñen, utvrñen kalkulacijom, zasnovan na kalkula-ciji. kalkulator (lat. calculus račun) račundžija; računovoña, onaj koji vrši proračune i obračune; računoispitač. kalkulatura (lat.) računanje; proračunavanje, obračunavanje; mesto (ili: soba, odeljenje) gde se vrše obračuni i sl. kalkulacija (nlat. calculatio) sračunavanje, izračunavanje, proračunavanje; predra-čun, proračun. kalkulirati (lat. calculare) računati, izračunati, proračuna™, proračunavati,

kalkulisati

389

kalumniJa

obračunavati, obračunati; fig. odmeriti, odmeravati. kalkulisati v. kalkulira™. kalkulozan (lat. calculosus, calx krečnjak) med. koji ima kamena (u mokraćnom mehuru, u bu bregu); kol. kamenit. kalkulus (lat. calx krečnjak, calculus kamičak, kamenče) kamičak, kamen za računanje (up. kalkil); med. kamen u mokraćnom mehuru ili u bubrezima. kalmank (eng. calamanco) v. kalamank. kalmantan (fr. calmant) stišavan, koji stišava, uminjavan, koji uminjava, ublaža-van, koji umiruje, koji ublažava (npr. bol). kalmato (ital. calmato) muz. blago, tiho, mirno. Kalmetova vakcinacija med. vakcinacija koja služi kao predohrana protiv tuberkuloze. Kalmici (tat.) pl. „otpadnici", mongolsko pleme koje živi u unutrašnjosti Azije nomadskim životom. kalmuk (fr. calmouc) vrsta dlakavog sukna, nazvana po tome što Kalmici nose ogrta-če od sličnog sukna. kalo (ital. calare gubiti, calo) trg. gubitak, manjak u težini neke robe usled sušenja, prerade i dr.; naknada za takav gubitak; kalirati kalobiotika (grč. kalos lep, bi'os život) veština lepo, tj. razumno živeti, veština shvatanja života tako da ga čovek može smatrati kao sreću. kaloderma (grč. kalos, dćrma koža) kozmetičko sredstvo za negovanje kože (pravi se od želatina, meda, glicerina, vode i parfema). kalo di pezo (ital. calo di peso) trg. manjak, nedostatak u potrebnoj težini. kalo di preco (ital. calo di prezzo) trg. padanje cene (nekoj robi). kalodont (grč. kalos lep, odys gen. odontos zub) pasta za negovanje zuba. kalozan (lat. callosus) žuljevit, koji ima debelu kožu, koji ima žul>eve, nažuljen; fig. neosetljiv, otupeo, okoreo, oguglao. kalozitet (lat. callositas) med. zadebljalost kože, otvrdnuće kože, žuljevitost; fig. neosetljivost, oguglalost. kalokagatija (grč. kalos, kai agathos lep i dobar) fil. udruženost onoga što je lepo sa onim što je dobro, moralna lepota i dobrota, moralan i u isto vreme lep način života (etički ideal starih Grka). kalologija (grč. kallos lepota, logia) učenje (ili: nauka) o lepom. kalomel (grč. kalos lep, melas crn, zagasit) hem. med. jedinjenje žive i hlora Hg2 C12, upotrebljava se kao sredstvo za čišćenje, pri lečenju sifilisa i nekih spoljnih očnih bolesti. kalometrija (grč. kalos, metria mera, merilo) merenje lepote; nauka o odreñivanju stepena lepote umetničkih dela itd.

kalong zool. tropski sisar Pteropus edulis iz reda Megachiroptera, noćna životinja koja se hrani sokovima plodova, a danju spava obešena o granje drveća, letipas. kalopizam (grč. kallopismos krašenje, rešenje, ukrašavanje) veština ulepšavanja i doterivanja, veština ukusnog odevanja; kalopistrija. J kalopistrija (grč. kallopizo krasim, resim, ukrašavam) v. kalopizam. kalor (lat. calor) toplota, jara, žega; žar, vatra. kalorizirati (lat.) prevlači™ metal alu-minijem. kalorija (lat.) fiz. jedinica za merenje toplote, tj. ona količina toplote koja je u stanju da jednom kubnom centimetru (1 st3) čiste vode povisi temperaturu za jedan stepen Celzijusov (1°S od 14,5° do 15,5°) zvana gramkalorija (cal); hiljadu puta veća količina toplote zove se kilogram-kalorija (kcal); up. mehanički ekvivalent toplote. kalorika (lat.) fiz. nauka o toploti. kalorimetar (lat. calor, grč. metron).sprava za merenje toplote. kalorimetrija (lat., grč.) merenje toplote. kalorifer (fr. calorifere) toplonoša, pro-vodnik toplote, mašina za centralno gre-janje, peć od livenog gvožña; grejač. kalorifikacija (nlat. calorificatio) proizvoñenje toplote. kaloričnost (lat. calor toplota) osobina onoga što je kalorično, sposobnost stvaranja kalorija; količina kalorija u nečemu, kalorična vrednost. kalospintehromokrena (grč. kalos lep, spint-her iskra, varnica, chroma boja, krene izvor, vrelo) vodoskok koji, osvetljavan raznim bojama, izgleda kao da baca oko sebe raznobojne svetlucave iskre. kalota (fr. calotte) istočnjačke kapa, kapi-ca; okrugla sveštenička kapica koja pokriva samo teme (naročito kod katolika), ćelepuš; kat. odsečak lopte; arh. plitko kube, okruglo zasvedena tavanica. kalotip (grč. kalos lep, typos otisak) slika izrañena putem kalotipije, tj. fotografija. kalotipija (grč.) izrada slika na hartiji hemijski prireñenoj (pronalazak engleskog hemičara Foksa Talbota); talbotiii-ja, fotografija. kalošne (nem. Galoschen) v. galošne. kalpak (tur. kalpak, mañ. kalpag) l. visoka okrugla kapa od krzna ili opšivena krznom; 2. vojnička kapa od lakog metala, šlem. kaluñer (grč. kalos lep, geron starac) sve-šteno lice monaškog reda, monah. kalumet (eng. calumet) dugačka, ukrašena lula severoameričkih Indijanaca, tzv. „lula mira" (puši se uz naročite ceremonije); kalime. kalumnija (lat. calumnia) v. kalumnijacija.

kalumnijant

390

kambij(um )

kalumnijant (lat. calumniari klevetati) onaj koji lažno optužuje, klevetnik, spletkar. kalumnijacija (nlat. calumniatio) lažna optužba, kleveta, spletka, prevara; kalumnija. kalumniozan (lat. calumniosus) klevetan, klevetnički, spletkarski. kalumnirati (lat. calumniari) lažno op-tuživati, klevetati, spletkariti. kalup (pere. kalib, kalbud, arap. qaleb, qalib) obrazac, model, forma, oblik. kalus (lat. callus) mulj, debela koža; košta-na masa koja ponovo spaja prelomljene kosti. kalfa (arap., tur. kalfa) trgovački ili za-natlijski pomoćnik, onaj koji je nakon šegrtskog staža položio ispit za kalfu i stekao pravo na polaganje majstorskog ispita. kalfaktor (lat. calefactor) v. kalefaktor. kalfataža (fr. calfatage) šuperenje, zapušavanje, kučinom i smolom sastavaka, rupa ili pukotina na lañi, čamcu, tegljeni-ci, prozorima ili vratima, kalavaćenje. kalfatirati (fr. calfater) šuperiti, zapu-šavati sastavke na brodu, čamcu (ili: ispucaloj, rastočenoj lañi) kučinom i smolom, kalavatiti. kalcedon (grč. Kalchedon) min. mlečni kamen, vrsta poludragulja (nazvan po maloazijskoj varoši Kalhedon, odakle je prvi put došao u trgovinu). kalcedoniks (grč. Kalchedon, bpuh nokat) šš. mlečni kamen sa mrkim, belim i sivim prugama. palci (fr. calques) pl. lingv. v. kalk. kalcidi (lat. calx, calcis) pl. krečna tela. kalcijum (nlat. calcium, calx krečnjak) hen. element, atomska masa 40,08, redni broj 20, znak Sa, lak zemnoalkalni metal, hemij-ski veoma aktivan, sjajnobele boje, neophodan sastavni deo organizma, naročito kostura, skeleta. kalcinabilan (nlat. calcinabilis) pretvo-rljiv u kreč, ukrečljiv, koji se može pretvoriti u kreč. kalcinabilitet (nlat. calcinabilitas) pretvorljivost u kreč, ukrečljivost. kalcinacija (nlat. calcinatio, lat. calx kreč) skrečavanje, pretvaranje u kreč. kalcinirati (nlat. calcinare) pretvarati, pretvoriti u kreč; hen. kiseonik spojiti s metalima, = oksidirati. kalcinozan (nlat. calcinosus) krečat, koji ima u sebi kreča, krečni. kalcit (lat. calx krečnjak, kreč) min. prirodan kristalisan romboedarski kalcijum karbonat (Sa SO3); predstavlja treći stupanj tvrdoće po Mosovoj lestvici. kalcitratan (lat. calcitrans) koji se opire, koji se protivi. kalciferan (lat. calx kreč, fero nosim) krečat, koji ima u sebi kreča. kalcifikacija (lat. calx gei. calcis kreč, facere činiti, praviti) snabdevanje kre-

čom, dodavanje kreča, okrečavanje, zakrečavanje; pretvaranje u kreč. kalcificirati (lat.) snabdeti (ili: snab-devati) krečom, dodati (ili: dodavati) kreč, okrečiti, okrečavati, zakrečiti, zakrečavati; pretvoriti (ili: pretvarati) u kreč. kalj (nem. Kachel)., četvrtasti crep (opeka) s jedne strane gleñosan, za grañenje peći. kalja (tur. kalya) 1. vrsta jela od kuvanog kupusa sa mesom; 2. vrsta jela od prženog ili kuvanog krompira; 3. jelo od boranije. kaljun (tur. kalyon, um. galion) vrsta lañe jedrenjače koja je bila naoružana topovima (u ratnoj mornarici Turske Carevine). kama (tur. kama) nož, bodež prav i oštar sa obe strane. kamamber (fr. camembert) vrsta sira iz okoline francuskog grada Kamambera. kamara (grč. kamara) l. gomila, hrpa; veliki broj, mnoštvo; 2. plast, stog sadevenog skoplja ili slame. kamerad (fr. camarade) drug, drugar; školski drug, drug po službi. kamaraderija (fr. camaraderie) drugarstvo; društvo za meñusobno pomaganje, klika, koterija. kamarera (šp. camarera, ital. cameriera) dvorska dama, komorkinja; počasna dama kraljičine. kamarero (šp. camara soba, camarero) sobar; komornik. kamarijer (šp. camarero) l. titula koju papa daje crkvenim prelatima; 2. sobar; poslužitelj. kamarila (šp. camarilla, lat. camera) „sobica"; dvorska klika, uža okolina jednog vladaoca koja vrši osetan i negativan, ali neodgovoran uticaj na upravljanje zemljom. kamarinskaja (rus. kamarinskal) ruska narodna igra »sivih pokreta u 2/4 ili 3/4 taktu. kamarologija (grč. kammaros rak, logi'a) nauka o rakovima. kamarot (ital. camerotto) pomoćnik, sluga na brodu. kamata (grč. kamatos) dobit, interes na uloženi novac. kamašne (fr. gamache) naglavci od sukna ili kože; gamašne. kambana (ital. satrapa) nuz. \. narodni muzički instrument u Makedoniji, vrsta udaraljki; 2. crkvene zvono; zvono uopšte. kambiza (fr. cambuse) brodske kuhinja. kambijalno pravo menično pravo. kambijatura (ital. cambiatura) menični račun; menjanje pošte, italijanska putnička pošta. kambijirati (ital. cambiare) trg. baviti se meničnim poslovima. kambij(um) (lat. cambium) biol. sloj ćelija izmeñu kore i drvenog dela biljke čijim deobama delovi biljke (koren, stablo i grane) debljaju.

kambio

391

kamertuh kameralizam (grč. kataga, lat. camera soba) ekonomska politika kojoj je cilj podizanje nacionalne industrije, povećanje izvoza a smenjivanje uvoza radi aktivnosti spoljašnjeg trgovinskog bilansa. kameralije (lat. cameralia) pl. nauka o državnim finansijama, nauka o upravljanju državnim prihodima i rashodima; nauka o trgovini i privreñivanju uopšte; kameralne nauke. kameralist(a) (lat.) finansijski stručnjak u teorijskom ili praktičnom pogledu, onaj koji se bavi kameralnim naukama. kameralistika (lat.) nauka o državnim finansijama i privreda. kameralne nauke v. kameralije. kamera lucida (lat. camera lucida) fiz. „svetla komora", instrument u kojem se svetlosni zraci od predmeta odbijaju pomoću prizme i obrazuju lik na hartiji koji se nalazi dole u instrumentu, te se taj lik može nacrtati pisaljkom. kamera opskura (lat. camera obscura) fiz. „mračna komora", sanduče, iznutra crno, na prednjoj strani ima otvor sa sabirnim sočivom, koje daje stvaran, izvrnut i umanjen lik predmeta spoljašnjeg na hartiji, staklu itd. koji se nalazi u žiži sočiva (svaki fotografski aparat je, u stvari, jedna ovakva komora). kamerarijus (nlat. camerarius) nadzornik blagajne, naročito papski komornik (kardinal koji stoji na čelu Aposto.lske komore). kameracija (lat. cameratio) vrh. ispupčenje, svod; zidanje na svod. kamerdiner (nem. Kammerdiner) sobar u otmenim kućama, komornik. nameri j a (tur. Kameriye) isturen, obično otvoren, nezastakljen balkon, doksat (prema dvorištu) u starim muslimanskim kućama. kamerirati (lat. camera) arh. zasvoñavati, zidati na svod. kamerjunker (nem. Kammerjunker) v. kamerher. kamerleng (ital. camerlengo) ist. komornik, blagajnik. kamermuzik (nem. Kammermusik) v. kamerna muzika. kamerna muzika sobna muzika, tj. muzika koja je namenjena za uži prostor i uži krug slušalaca, i koja se, zbog toga, izvodi sa manjim brojem instrumenata, naročito soloinstrumenata. kamerton (lat. camera, tonus, grč. kamara, tonos) muz. osnovica za podešavanje muzičkih instrumenata po meñunarodnom spora-zumu = 435 treptaja u jedinici vremena. kamertuh (nem. Kammertuch, fr. cambresine, eng. cambric) vrsta veoma finog sukna, nazvanog po hol. gradu Kammerich ili Kambray; up. kambrik.

kambio (ital. cambio, nlat. cambium) trg. menica, menično pismo; menjačnica. kambio di polica (ital. cambio di polizza) trg. menično pismo. kambio di ritorno (ital. cambio di ritorno) trg. povratka menica. kambio konto (ital. cambio conto) trg. menič-ni račun. kambio seko (ital. cambio secco) trg. „suva", tj. sopstvena menica. kambist(a) (ital. cambio) trgovac menicama. kambrijska formacija geol. v. kambrijski period. kambrijski period geol. doba u razvitku Zemljine kore u kojem su postali najstariji zemaljski slojevi u kojima su nañeni pouzdani i mnogobrojni organski ostaci; naziv po Kambriji — Cambria, keltskom imenu za engleski Vele, gde su ovi slojevi prvi put proučeni. kambrik (eng. cambric) vrsta finog tankog pamučnog ili lanenog platna; up. kamertuh. kamgarn (nem. Kamm-garn) predano sa rapavom vunenom žicom, jako i sjajno, za koje se vuna, po čišćenju, najpre pomoću magline dobro izgrebena i uvalja. kameja (fr. satee, ital. cammeo, nlat. samaeus, lat. sata, satta) izvajan, rezan kamen; naročito: rezan dragi kamen kod koga ispupčena figura ima drukčiju boju nego osnova; takoñe: slika u jednoj boji, slika u kamenu. kamel (grč. kamelos) sprava za izdizanje olovnih objekata (laña, čamaca i dr.) iznad vode; up. kamila. kameleov (grč. chamaileon) zool. vrsta guštera, živi u Africi, Australiji i Indiji, glavna mu je odlika što može pomoću pigmentskih ćelija da menja svoju zelenu boju; fig. prevrtljivac, prevrtljiv, bezna-čelan čovek, onaj koji lako menja boju. kamelija (nlat. camelia) bog. japanska ili kineska ruža, nazvana po ital. jezuiti G. Kamelusu, koji ju je 1639. pronašao na Filipinima i odatle preneo u Evropu. kamelopard (lat. camelopardalis) zool. ži-rafa. kamelot (fr. camelot) l. glatka tkanina od češljane vune, kostreti ili svile, slična taftu; 2. ulični prodavac igračaka; prodavac novina u Parizu. kamelhar (nem. Kamelhaar) trg. kamilja dlaka. kamera (lat. camera, grč. kamara soba, odaja na svod) sprava za snimanje slika (fotografski aparat; filmska kamera); TV elektronske sprava za direktni prenos »sivih prizora na daljinu. kamera del komerčo (ital. camera del commercio) trgovačka komora. kamera klara (lat. camera clara) fiz. „jasna komora", instrument za precrtavanje i neosvetljenih predmeta.

kamerher

392

kamdžija

kamerher (nem. Kammerherr) otmeni lični sluga nekog vladara; upotrebljava se često samo kao titula; kamerjunker. kamze (tur. Kabiz) držak sablje, handžara, noža i sl. kami (jap.) opšti naziv za japanska božanstva; titula koja se davala plemićima. kamizol (fr. camisole, ital. camiciuola) rekla, prsluče, zubun. kamikaze (jap.) „božji vetar", ciklon koji je u HŠ veku spasao Japan potopivši mon-golsku invazionu flotu; japanski pilot samoubica koji se zajedno sa svojim avionom (torpedom) punim eksploziva bacao na neprijateljski brod. kamila (grč. Kamelos) zool. poznata azijske i afrička tovarna životinja sa jednom grbom ili dve grbe; up. kamel. kamilavka (grč. Kamelauke) okrugla visoka kapa pravoslavnih kaluñera i sveštenika. kamiltej (nem. Kamillentee) čaj od kamilice. kamin (grč. Kaminos peć, lat. caminus) peć, furuna, sobno ognjište; odžak. kaminirati (ital. camininare, fr. chemin) kod mačevanja: uzmičući pri borbi gledati da se protivnik navede na otkrivanje. kamion (fr. camion) velika teretna kola, teretni automobil. kamionet (fr. camionnete) lako teretno motorno vozilo (za prevoz tereta do 2000 kg.). kamis (arap.) pamučna noćna haljina; košulja kojom Turci pokrivaju mrtvace pošto ih okupaju. kamiš (tur. Kami§) cev na luli za pušenje, čibuk. kamlo (fr. camelot) v. kamelot. kami (eng. satr) mesto sa šatorima ili kućicama koji služe za letovanje, sportski ili turistički logor. kampada dud. deo, prsten rudarskog tunela, jame. kampana (nlat., ital. satrapa, fr. satrape) zvono, crkvene zvono; zvono na vazdušnom šmrku (pumpi); arh. kapitel u obliku izvrnutog zvona na korintskom stubu; bog. zvonce, zvončić; zvoncaste kite i rojte od svile ili zlatnog konca za ukrašavanje svečanih dvorana. kampanelizam v. kampanilizam. kampaneta (ital. campanetta) huz. zvonjenje. kampanile (ital. campanile) zvonara, zvonik; toranj; kube, tornjić na zgradi gde stoji časovnik. kampanilizam (ital. campanilismo) preterana ljubav prema rodnom kraju, lokalni patriotizam. kampanilist (ital. campanilismo) privrže-nik kampanilizma, uskogrudi patriota. kampanologija (nlat. satrapa, grč. logia) nauka o zvonima, nauka o livenju zvona. kampanula (nlat. campanula) bog. zvonce, zvončić.

kampanularia (nlat. campanularia) pl. zool. korali zvonastog oblika. kampanja (fr. campagne, ital. campagna, lat. campus polje, campaneus poljski) 1. poljsko dobro; selo; 2. fig. voj. vojni pohod, rat, ratovanje; 3. borba za ili protiv (koga ili čega, naročito putem štampe); 4. svi radovi kojima se priprema ostvarenje nekog socijalnopolitičkog zadatka, npr. izborna kampanja; 5. doba odreñenog rada u godini, sezona radova na nečemu, npr. kampanja šećerne repe itd. kamparij(us) (nlat. camparius) poljar, čuvar polja. kampelogija (grč. katre krivina, logia) nauka o krivinama, o krivim linijama. kampemetar (grč. katre krivina, metron mera) sprava za merenje krivina. kamper (eng. satr) onaj koji logoruje u kampu, žitelj kampa. kampilogramika (grč. kampylos savijen, kriv, gramma crta, linija) nauka o krivim linijama i krivolinijskim veliči-nama. kamping (eng. camping) boravljenje, logorovanje u kampu. kampirati (fr. camper) logorovati, živeti u polju (ili: u okolu, logoru); uokoliti se, ulogoriti se; fig. privremeno se smestiti, privremeno stanova™. kampodeja zool. vrsta insekta, žućkaste boje, koji obično živi pod kamenjem ili mahovinom, Campodea staphylinus. kampo santo (ital. satro santo) „sveto polje"; groblje, kosturnica, naročito: groblje opkoljene otvorenim arkadama. kamut (nem. Kummet) ogrlina, ogrljak koji se stavlja životinji (obično konju) oko vrata; okovratnik na amu. kamuflaža (fr. camouflage) prerušivanj'e, prerušenje, preobražavanje; voj. bojadi-sanje ratnog materijala tako da se ne razlikuje od okoline u kojoj se nalazi; fig. zavaravanje (traga i sl.). kamufdirati (fr. camoufler) prerušiti, prerušavati; voj. obojiti (ili: pokriti, udesiti) ratni materijal tako da se ne razlikuje od okoline u kojoj se nalazi; zavarati, zavaravati (trag i sl.). kamfin (nlat. camphora) hen. materija koja se pomoću joda dobiva iz kamfora; mešavina terpentina i špiritusa koju u Se-vernoj Americi upotrebljavaju kao gorivo u lampama. kamfor (nlat. camphora) bela smola kamforovog drveta, sagorljiva i jakog mirisa i ukusa; upotrebljava se mnogo u fabrikaci-ji celuloida i eksploziva, a u medicini, u alkoholnom rastvoru (špiritus-kamfor), za trljanje kod reumatizma i neuralgije, naročito kod slabosti srca i krvnih sudova, zapaljenja pluća i dr. kamdžija (tur. Kamci) bič; kandžija.

393
kan (tur., tatar.) turska titula sultanova; knez, vladar, gospodar, naročito kod Tatara. kana (lat., ital. sappa, fr. sappe) 1. trska, rogoz; štap, palica.
kana 2. v. kna.

kanabe (lat. soporešp, grč. konopeion) divan, sofa; kanape. kanabizam (grč. Kannabis konoplja) bolesni nagon za uživanjem hašiša; up. kanabin; kanabinomanija. kanabin (grč. Kannabis konoplja, lat. sapa-bis) heh. alkoholni sastavni deo indijske konoplje koje ima jako narkotično dejstvo. kanabinomanija (grč. kannabis, mama strast) v. kanabizam. kanabis (grč. Kannabis, lat. cannabis) vot. konoplja. kanadaris pl. polusvilene istočno-indijske tkanine sa crvenim i crnim prugama; vrsta francuskog tepiha. kanal (lat. canalis oluk, brazda, žleb, sappa trska) veštačka reka, propust, prokop; vodovod, oluk; moreuz; cev, čunak; fig. sredstvo, put i način za postignuće nekog cilja; aiat. žila; arh. žleb. kanalizacija (nlat. canalisatio) prokopa-vanje kanala, sprovoñenje kanala, naročito podzemnih (u gradovima); mreža podzemnih cevi za odvoñenja vode i nečistoće iz kuća i naselja. kanalizirati (nlat. canalisare) graditi kanal (ili: kanale), sprovoditi kanale; fig. dati jednoj stvari ili pokretu izvestan smer i pravac, uputiti ih odreñenim tokom. kanalisati v. kanalizirati. kanaliti (lat. sappa trska, cev, grč. lithos kamen) pl. kol. cevaste okamenotine jedne vrste biljki-životinja; v. tubuliti. kanap (ital. saparo) uzica, vrpca; konopac, uže. kanarinac (ital. canarino, fr. canari) zool. mala žuta ptica pevačica, poreklom sa Kanarskih ostrva. kanarinka (ital. canarino) v. kanarinac. kanaris (ind.) pl. indijske džepne maramice od žute svile sa belim tačkama. kanaster (grč. Kanastron korpa od vrbovog pruća, tl. canastro) l. najfinija vrsta venecuelskog duvana koji je puštan u trgovinu lakovan u kotarice (šp. canastro); duvan u valjcima, neprerañen duvan; 2. džak od životinjske kože za pakovanje robe u Indiji. kanat (tur. kanad) l. krilo prozora ili vrata; 2. pregrada; 3. drvena ograda na kolima sa sve četiri strane. kanaus (pere.) vrsta fine persijske svilene tkanine. kanaf(a) v. kanap. kanafas (fr. sape vas) čvrsto, gusto laneno ili namučio platno; upotrebljava se za muške kapute i za izradu madraca.

kan volan (fr. camp volant) voj. leteći logor, leteća vojska, vojni odred kome je zadatak da napada neprijatelja iznenadno, čas ovde čas onde. kandahar (po eng. grofu od Kandahara) naziv za vezu kojom se skijaška cipela čvršće vezuje uz skiju. kandela (lat. candela sveća) fiz. jedinica za jačinu svetlosti po Meñunarodnom sistemu jedinica. kandelabar (lat. candelabrum svećnjak, candela sveća, voštanica) bogato ukrašen veliki svećnjak u obliku stuba sa tri i više ogranaka; veliki svećnjak na javnim mestima, naročito pred trgovima, zgradama itd. kandidan (lat. candidus) čist, beo, sjajan; neizveštačen, iskren, čestit; vedar, srećan, veseo. kandidat (lat. candidatus ,,y belo obučen", jer su u starom Rimu oni koji su se takmičili za neki položaj bili, za vreme izbora, u belo obučeni) onaj koji traži mesto ili službu; pripravnik; ñak koji stoji pred ispitom; onaj koji se sprema i radi da bude izabran za narodnog poslanika, predsednika republike, vladaoca i sl. kandidatura (nlat. candidatura) takmičenje za neko zvanje (ili: mesto), neki položaj, vrbovanje; up. kandidat. kandidacija v. kandidatura. kandidirati v. kandidovati. kandidovan! (lat. candidatus) istaknuti (ili: isticati) za kandidata; kandidovati se, kandidirati se takmičiti se, pojaviti se kao takmac za neko zvanje, mesto, položaj i dr. kandizacija (fr. candi) prevlačenje (ili: posipanje) šećerom; kristalizovana šećera. kandilo (grč. Kandelos, tur. kandil) l. mala staklena posuda, svetiljka u kojoj gori žižak u ulju (obično u crkvi, na grobu, pred ikonom i sl.); 2. v. kandilj 1. kandilj (tur. Kandil) l. fenjer ili električna sijalica, obično na minaretu, koja se pali prilikom muslimanskih praznika; 2. v. kandilo. kandirati (fr. candir) zašećeriti, posuti šećerom, prevući šećerom; ušećeriti; kandirano sohe ušećereno voće, šećerne voće. kandi s (sskr. khanda, fr. candis) preči-šćen, kristalizovan šećer. kandi-stor (eng. candy-store) engleska poslastičarnice; konditoraj. kaneva (fr. canevas, nlat. canevasium) juga, retko platno sa pravilnim četvrtastim rupicama za ñurñev (za vez); holandsko jedrilsko platno; fig. prvi nacrt knji-ževnog dela ili slike, skica, plan; u italijanskoj nepisano] komediji: podela dramske grañe na činove i scene, koje posle glumci ispunjavaju improvizujući.

394
kanela (nlat. canella, fr. cannelle) kora od cimeta, cimet. kanslas (fr. cannelle) cimet prevučen šećerom. kanelira (fr. cannelure) vrh. uzdužna plitka brazda, obično polukružna, na antičkom stubu. kanelirati (fr. canneler) ižlebiti, izbraz-dati, izolučiti, napraviti prugastim, npr. stubove. kanepen (fr. canepin, ital. canapino, lat. cannabis konoplja) fina, belo učinjena jagnjeća ili jareća koža (za rukavice). kanibal (iš. canibal, Caribal = Caribe) stanovnik Karibijskih ostrva, ljudožder, antropofag; fig. divlji (ili: grub, surov) čovek, nečovek, divljak. kanibalizam (iš.) ljudožderstvo, antropo-fagija; fig. svirepost, nečovečnost, di-vljaštvo. kanibalski (tl.) ljudožderski; divlji, surov, nečovečan, zverski. kanije (tur. kin) korice noža ili sablje. navila (fr. cannule, lat. cannula) cevčica; ned. cev na štrcaljki, klistiru; hirurška metalna cevčica. kaikan (fr. sapsap) ritmička igra, vrsta zabavnog baleta; bila vrlo popularne, naročito u Parizu u drugoj polovini XIX veka. kankanovati (fr. sapsap) igrati, plesati kankan. kainov (mañ. kanko) med kapavac, triper, gonoreja. kankrinski (nlat. cancrinus, lat. sapseg rak) koji ide kao rak; o stihovima: koje treba čitati odnatrag, ili kod kojih je, čitani spreda ili odnatrag, isti red reči, npr. Signe te, signa; temere me tangis et angis. kankroid (lat. sapseg, grč. eidos oblik, vid) med. otok sličan raku; rak prostog epitela. kano (fr. canot, eng. sapoe, port., ital., šp. sapoa) lak čun od kore drveta ili izdube-nog stabla, kakav obično upotrebljavaju severnoamerički Indijanci, oranica; up. kanu, kenu. kanobe (eg.) v. kanope. kanoistika v. kajakaštvo. kanon (grč. kanon, lat. sapop) pravilo, propis, merile, uzor; crkvena odluka, crkveni zakon; zbir knjiga ili spisa koje je neki autoritet (crkveni sabor) oglasio i priznao kao autentične (Sveto pismo) i koje sadrže pravila hrišćanske vere i hrišćanskog života; u katoličkoj crkvi: srednji deo mise koji se nikad ne menja (od Sanktus do Komuniona); muz. komad za dva glasa ili više glasova u kome drugi ili ostali glasovi istu melodiju, upadajući, ponavljaju jedni za drugima; vrsta moio-horda u muzici Grka; tip. vrsta velikih slova od 42 i 32 tipografske tačke; u likovnoj umetnosti: pravilo o prikazi-vanju lepote čovečjeg tela.

kantalupa

kanonada (fr. canonade) pucanje (ili: bi-jenje, gañanje) iz topova, topovska paljba, gruvanje topova, bombardovanje. kanonenfuter (nem. Kanonenfutter) „hrana za topove", podrugljiv izraz za vojnike koji su žrtve topovskih zrna (fr. chaire a sapop = šer a kanon). kanonizacija (grč. kanonfzo) proglašavanje nekoga ili nečega svetim, uvršćenje u red svetaca, posvećivanje. kanonizirati (grč.) proglasiti nekoga ili nešto svetim, uvrstiti u red svetaca, posveti™. kanonizovati v. kanonizirati. kanonik (nlat. canonicus) u katoličkoj crkvi: više svešteno lice svetovnjačkog reda, prota. kanonist(a) (nlat. canonicus, grč. kanon) v. kanoničar. kanoničar (grč. kanon, nlat. canonicus) poznavalac ili učitelj crkvenog, kanonskog prava; kanonist. kanonske godine godine starosti koje su propisane kao uslov za primanje svešte-* ničkog čina. kanonske knjige knjige Svetog pisma koje crkva priznaje kao svete i nadahnute, i koje, zbog toga, smatra kao najviši verski autoritet. panonski (nlat. canonicus, grč. kanon) koji odgovara crkvenim propisima (kanonima), koji je u skladu sa crkvenim propisima ili autoritetom, propisan, verodostojan (knjige, spisi); crkveni, papski; fig. koji služi kao uzor, uzorak, ugledan. panonski časovi (nlat. horae canonicae) časovi koje kaluñeri i sveštenici treba dnevno da provedu u molitvi. kanonsko pravo (nlat. j us canonicum) pravo hrišćanske crkve, sadržano u Corpus juriš canonici, koje, osim čisto crkvenih odredaba, donesenih na crkvenim saborima, sadrži i privatne, procesne i kaznene odred be. kanope (eg.) pl. egilatske vaze — idoli u obliku trbušastih krčaga sa čovečjem glavom na vrhu (poklopcu), u kojima su nekada čuvali mumizirane unutarnje delove tela (srce i pluća); takoñe: vaze u etrurskim grobovima; kanobe. Kanosa (ital. Canossa) zamak, danas ruševine, u ital. provinciji Reñino nel' Emili-ja, u kojem se 1077. nemački car Henrik IV pokorio papi Grguru UP, izvukavši od toga poniženja političke koristi; otuda: uhu u Kanosu poniziti se pred papom ili uopšte pred nekim kome si se dotle protivio. kantabile (ital. cantabile) kuz. za pevanje, što se može pevati; pevajući. kantalup (fr. cantaloupe, ital. cantalupo) vot. hrapava dinja (nazvana po zamku Kan-talupo, u Ankoni, gde je najpre donesena iz Jermenije). kantalupa v. kantalup.

kantando

395

kancelar računa; okolnost o kojoj se ne mora voditi računa pri rešavanju kakvog političkog ili ekonomskog pitanja. kantitis (grč. kanthos očni ugao; oko) med. zapaljenje očnog kutića, zapaljenje oka. kante (ital. canto, lat. cantare pevati, cantus) pesma; pevanje. kantovac fil. v. kantist. kanton (ital. cantone, fr. canton) srez, okrug, oblast; u Francuskoj: jedan deo arondismana; u Švajcarskoj: savezna dr-žavica (25 saveznik republika). kantonada (fr. cantonade) deo pozornice koji se nalazi iza kulisa. kantonalni (fr. cantonal) koji pripada kan-tonu; sreski, oblasni. kantonizirati (fr. canton) deliti (ili: podeliti) na kantone. kantoniran (ital. canto) apx. sa stubovima na uglovima. kantoniranje (fr. cantoppeg) voj. smeštaj (ili: razmešta)) vojske po stanovima i kućama u nekom mestu; boravljenje vojske po kućama (supr. logorovanje); up. kanton-man. kantonirati (fr.) voj. razmesti™ (ili: smestiti) vojnike po stanovima i kućama nekog mesta; boraviti u kantonmanu. kantonist(a) (fr. canton) vojni obveznik. kantonman (fr. cantonnement) smeštaj vojske po kućama u nekom mestu (kantoniranje); mesto takvog smeštanja. kantor (lat. cantor, sapege pevati) pevač, crkveni pojac (kod katolika); učitelj crkvenog pevanja i muzike. kantr (eng. canter) kratak galop (ili: kratak trk) konja. kanu (šp., port., ital. sapoa, eng. sapoe, nem. Kahn, fr. canot) uzan čamac primitivnih naroda napravljen od izdubenog stabla, oranica; u veslačkom sportu: čamac sa dvostrukim veslom za jednog, reñe za dva veslača; up. kano. kanun (tur. kanun) muz. stari arapski muzički instrument s velikim brojem žica. kanuni (arap.) pl. sastavni deo šerijatskog prava, svetovno pravo muslimanskih naroda koje izdaju islamski vladari, prema prilikama i potrebama društva, i koje je, prema tome, promenljivog i mesnog (lo-kalnog) karaktera, jer se može menjati i važi samo za državu koja ga je izdala; up. fikh. kanu ra (tur. kaput) nametak preñe (vunene, pamučne i sl.) pripremljene za bojenje. kancel (lat. cancelli rešetka, ograda) propovedaonica, predikaonica, govornica u katoličkoj crkvi (zapravo prostor koji je ograñen rešetkama); up. kancelarija. kancelar (lat. cancellarius) u srednjem veku: najviši dvorski službenik, čuvar državnog pečata i sastavljač javnih isprava; prvi državnik (u Nemačkoj je prvi dobio titulu kancelara Bizmark).

kantando (ital. cantando) muz. pevajući, tj. navodeći tako kao da se peva. kantante (ital. cantante) muz. pevajući. kantaride (grč. kantharis, gen. kantharidos španska buba) zool. španske bube, spadaju u porodicu majaka, zlatnozelene boje; skupljaju ih, suše i trljaju, pa od toga prave melem koji izvlači plikove na koži. kantaridizam (grč.) med. trovanje otrovom od španske bube, kantaridinom. kantaridin (grč.) hem. otrov od španske bube. kantata (ital. cantata) muz. prvobitno, za razliku od sonate, pesma koja se pevala uz pratnju instrumenata; sada: veća crkvena pesma, kompozicija za pevanje u svečanim prilikama. kantatila (ital. cantatilla) v. kantatina. kantatina (ital. cantatina) muz. mala kantata, pesmica za pevanje. kantatorij(um) (nlat. cantatorium) kod katolika: knjiga iz koje pojac (kantor)na misi odgovara. kavgadžija (lat. cantatio) pevanje, pesma. kantela (fine. Kantele) harfa sa pet metalnih žica uz koju finski narodni pevači pevaju narodne pesme; up. runo. kantizam fil. v. kantijanizam. kantijanizam fil. kritička i transcenden-talna filozofija Imanuela Kanta (1724 —1804) sa svojim razlikovanjem forme od predmeta saznanja, apriornog od aposte-riornog, sa svojim učenjem o apriornosti formi opažanja prostora, vremena i kategorija, sa svojim ograničenjem celokupnog saznanja na pojave, tj. na predmete mogućeg iskustva, dok se sama stvar po sebi (daš Ding ap sich) ne može saznati; Kant, dakle, priznaje postojanje stvari nezavisno od naše svesti; kantizam;v. transcen-dentalna filozofija, transceidentalni idealizam. kantikum (lat. sapege pevati, canticum) pesma koja se peva. Kantikum kantikorum (lat. Canticum canticorum) Pesma nad pesmama (pripisuje se izrailjskom caru Solomonu, 970-930. god. pre n. e.). kantilena (lat., ital. cantilena) muz. pesmica, pesmica za pevanje; melodija; kratak muzički komad u obliku pesme (za pevanje); istaknuta pevačka melodija u većim muzičkim delima. kantina (ital. cantina) baraka, krčma, prostor u nekom preduzeću gde se mogu dobiti hrana i piće; sanduk sa pregradama (za boce); muz. četvrta žica na violini. kantiner (fr. cantinier) sopstvenik kantice, krčmar (vojnički, radnički), baraker. kantinerka (fr. cantiniere) sopstvenica kantice, barakerka. kantist(a) fil. pristalica kantijanizma, Kantove filozofije; kantovac. kantite negližabl (fr. quantite negligeable) zanemarljiva veličina, beznačajna veličina, veličina o kojoj se ne mora voditi

kancelarija

396

kapacitet uzvišenom sadržinom (oda), npr. kod Petrarke. kanconeta (ital. canzonetta) kuz. pesmica, mala pesma; prvobitno: pesmica u duhu narodne pesme. kanconijer (ital. canzoniere) prvobitno, zbirka starih trubadurskih pesama; zbir-ka pesama; pesmarica. kandža (tur. kanca) gvozdena kuka, kvaka; oštar i kukast nokat ptica grabljivica. kandžija (tur.) v. kamdžija. kanjoni (šp. canons) pl. kol. rečna korita i rečne doline sa strmim stanovitim stranama, u oblastima gde su slojevi zadržali vodoravan položaj, koje su napravile brdske vode (naročito u Severnoj Americi). kaolin (kin. kao-ling, kao visok, ling breg, ime jedne planine u severnoj Kini, gde je najpre dobijan) „porculan", porculanska zemlja, bela, brašnjava masa od koje se pravi porculansko posuñe. kap (fr. cap, ital. capo, lat. caput glava) predgorje, rt, svaki deo obale koji se spušta strmo u vodu. kapa (lat. sarra) kaluñerski ogrtač sa širokim rukavima i kapuljačom; kišni ogrtač; kačket. kapak (tur. kapak) zaklopac, poklopac (na posudi, satu, oku itd.); prozorsko krilo. kapama (tur. kapama) kuvano jelo od jagnjetine, mladog luka i drugih začina. kapamadžija (tur. kapamaci) zanatlija koji izrañuje pokrivače. kapar (grč. kapparis, arap., pere. kabar, fr. sarge, ital. sarrego) vot. trnovita žbuna-sta biljka, Capparis spinosa, koja raste i u našim krajevima (u Dalmaciji i Hercegovini); njeni nerazvijeni cvetni pupoljci sadrže ulje slično slačicinom ulju i upotrebljavaju se kao začin i dodatak nekim jelima, kojima daje poseban ukus; kadra. kapara (ital. saragga) trg. novac koji se pri sklapanju ugovora ili pogodbe daje unapred kao zaloga da će sve uslove ugovora ili pogodbe obe strane tačno ispuniti. kapacitet (lat. capacitas) sposobnost, umetnost, valjanost; upotrebljivost; sposobnost hvatanja, sposobnost sadržavanja, zapremina, sadržina, prostranost, obi-mnost; čovek koji uživa velik i neospo-ran autoritet; ugled u nekoj struci (naučnik, umetnik i dr.), priznat stručnjak; fiz. kapacitet toplotni jednog tela je ona količina toplote koja je potrebna (ili broj jedinica toplote potreban) da se to telo zagreje za 1°S; elektrostatički kapacitet jednog provodnika meri se količinom elektriciteta koja mu se mora pridati da bi se njegov potencijal povisio od nule do jedinice; ili: kapacitet jednog kondenzatora je odnos količine elektriciteta na jednom provodniku prema njego-

kancelarija (nlat. cancellaria, cancelli, rea. cancellorum rešetka, od cancellus račić, od sapseg rešetkasta životinja, tj. rak) prvobitno: prostor, soba ili sto koji je rešetkama odvojen; danas: zvanična soba za rad, nadleštvo, ured, uredske prostorije. kancelarije™ jezik jezik kojim su pisana zvanična akta i povelje krajem srednjeg veka. kancelarijom« stil krut, suvoparan i suviše formalistički način pisanja, kakvim se obično pišu zvanični i uopšte poslovni spisi. kancelarijski format trg. srednje fina i fina hartija za pisanje malog formata (33X42 st). kancelacija (lat. cancellatio) precrtavanje, poništavanje nekog spisa, menice, priznanice i dr.; sudsko poništenje nekog spisa, dokumenta. kancele (lat. cancelli) pl. rešetke (ili: pregrade) u nekim kancelarijama izmeñu službenika i publike (npr. u pošti, bankama itd.). kancelirati (lat. cancellare) pregraditi rešetkama; pisano precrtati, prebrisati, poništiti. kancelist(a) (lat. cancelli) pisar, činovnik, službenik kancelarije. kancelparagraf čuveni § 130a nemačkog kaznenog zakona (donesen 1871. i 1876) koji zabranjuje zloupotrebu svešteničkog položaja u cil>u mešanja u državne poslove na način koji može ugroziti javni mir i bezbednost (kazna do 2 godine robije). kancer (lat. sapseg) zool. rak; astr. Rak (sazvežñe); med. rak (bolest). kanceracija (lat. sapseg rak, nlat. sapse-ratio) med. oticanje od raka, postajanje raka. kancerin (lat. sapseg rak) prah od račjih ljuštura. kacerogen (lat. sapseg, grč. genos rod) med. koji stvara, izaziva rak. kancerozan (lat. sapseg rak) med. u obliku raka, poput raka; oboleo od raka. kancerolog (lat. sapseg, grč. logos govor, reč) lekar specijalista za kancerozna oboljenja. kancerologija (lat. sapeg, grč. logfa) med nauka koja se bavi ispitivanjem i proučavanjem bolesti raka. kanceroma (lat. sapseg) med. otok od raka, rak. kanciona (šp. cancion, lat. cantio, fr. chanson) pesma, naročito lirska slikova-na pesma koja se obično sastoji od stihova sa dvanaest troheja. kancioneri (iš. cancioneros) pl. lit. španske zbirke pesama naročito zbirke iz XVI veka. kancona (ital. canzone, šp. cancion, lat. cantio) u romantičnom pesništvu, naročito kod Talijana, vrsta lirskih pesama sa

kapacitron

397

kapital

vom potenci]alu dok je drugi provodnik uzemljen (ima potencijal nulu). kapacitron (lat. sarah sposoban, grč. kyklos krug, elektron) fiz. aparat za brzo i snažno bombardovanje elektrona. kapeadori (um. capeadores) pl. u borbama s bikovima: pomoćnici boraca koji raz-dražuju bika jednim crvenim ogrtačem, pa mu onda vešto izmaknu i puste borca da on produži igru. kapela (nlat. capella, ital. cappella, fr. chapelle) crkvica, domaća (dvorske) bogomolja; prvobotno: mesto (sakristija) gde je sveštenik ostavljao svoj ogrtač (lat. sarra) i crkvene stvari; docnije: mesto za pevače i muzičare u crkvi; crkveni hor (pevači i orgulje); muzičke društvo, muzički orkestar; a kapela (ital. a cappella) muz. brže no što se izvodi jedan crkveni komad; pevanje a kapela horsko pevanje bez muzičke pratnje; ala kapela (ital. alla cappella) kao u kapeli, tj. vokalna i in-strumentalna muzika zajedno. kapelan (nlat. capellanus) pomoćni sveštenik, mlañi sveštenik koji je dodeljen kao pomoćnik i zamenik starijem svešteniku. kapelanija (nlat.) zvanje, položaj, služba i stan jednog kapelana. kapelen (ital. capello kosa) poz. glumac ili statist kome se radi veće uverljivosti uloge obrije glava. kapel-majstor (lat. capella, magister, nem. Kapellmeister) v. kapelnik. kapelnik (lat. capella) starešina (ili: dirigent) muzičke kapele, naročito operskog orkestra; kapel-majstor. kaper (hol. kaper, fr. sarge, lat. sarege uhvatiti) gusar, morski pljačkaš; gusar-ska laña, gusarski brod. kapetan (fr. capitaine, ital. capitano, lat. caput glava; glavna ličnost) poglavica, starešina; voj. komandir čete (ili: eska-drona, baterije); zapovednik broda (ili: pristaništa, vazdušnog balona); starešina sportskog kluba; up. kapiten. kapi-aga (tur.) starešina uškopljenika na turskom dvoru (odgovara evropskom „maršalu dvora"); takoñe: janičarski general. kapija (tur. kapi) vrata, ulaz; fig. dvor (carski). kapilaran (lat. capillus vlas, dlaka, kosa, vlakno, capillaris vlasi, dlačni, kosni) vlasni, dlačni, koji se tiče kose, kosni; vlasast, dlakast, vlaknast, tanak kao dlaka, veoma tanak; kapilarni sudovi (kapi-lari) veoma fini krvni sudovi koji predstavljaju prelaz od arterija ka venama i u kojima se krv kreće ravnomerno; kapilar-ne cevi cevi sa vlasastom, tj. vrlo uskom i malom šupljinom; kapilarne pojave pojave koje pokazuju tečnosti u uskim cevima. kapilari (lat. capillus) pl. znat. v. pod kapilaran. kapilarioza vet. bolest domaćih životinja, naročito peradi, čiji su uzročnici ra-

zličite vrste valjkastih crva iz roda Capillaria. kapilarnost (lat. capillus dlaka) fiz. svojstvo dokazivanje kapilarnih pojava: ako dve otvorene jednake staklene cevi sa vrlo uzanom šupljinom, od kojih je jedna veća, zamočimo donekle u vodu, ona neće u cevima biti na istom nivou na kome je voda u sudu: nivo u široj cevi viši je od nivoa u sudu, a nivo u užoj cevi viši je i od nivoa vode u široj cevi; kod žive je obratan slučaj. Gornja površina tečnosti (u cevi, zvana meniskus) koje kvase (voda) je izdubena, a koje ne kvase (živa) isggu-pčena. Ove pojave zovu se kapilarne. kapilaroskopija (lat. capillus, grč. skopeo posmatram, gledam) med. mikroskopsko ispitivanje kapilara na živom čoveku (kod poremećaja sudovnog živčanog sistema i dr.). kapilacija (lat. capillatio) med. vlaknast, jedva primetan rascep lubanje. kapirati (lat. sarege) pojmiti, shvatiti, shvatati, razumeti, razumevati. kapisla (lat. capsula) v. kapela. kapislara (lat.) starinska puška koja se pali pomoću kapisle. kapistracija (nlat. capistratio) med. v. fi-moza. kapistrum (lat. capistrum ular) hirurški zavoj; med. grč donje vilice. napita (lat. caput glava, capita) pl. glave; kapita averza (lat. capita aversa) na kova-nom novcu: glave čija su lica okrenuta jedno od drugog; kapita adverza (lat. capita adversa) glave sa licima okrenutim jedno drugom; kapita jugata (lat. capita iugata) spojene glave, dve glave na novcu. kapital (lat. capitalis glavni, caput glava) 1. vrednost koja se odreñenim kretanjem oploñava, uvećava viškom vrednosti. Opšti obrazac je N-R-N1 (gde znači: N predujmljenu vrednost, R vrstu robe, N1 oploñeni kapital). Kretanje obuhvata: I faza — promet, kupovinu elemenata proizvodnje, predujam kapitala u radnu snagu i sredstva za proizvodnju; P faza — proizvodnju, trošenje elemenata proizvodnje, pri čemu radna snaga stvara višak vrednosti; Š faza — promet, realizaciju oploñenog kapitala. Razvijeni obrazac je: r.s. 1 N-R R . . . R'-N . Ovo je kretanje industrijskog kapitala. Pojedine njegove faze se osamostaljuju, postaju funkcija pojedinih vrsta kapitala: proizvodni kapital se bavi proizvo-ñenjem viška vrednosti, proizvodnjom; tr-govinski kapital vrši stvarnu realizaciju proizvoda kapitala; kamatonosni kapital mobiliše slobodne novčane kapi-tale, pretvara nedelatni kapital u delat-ni. Kapital je, dakle, odreñeni društveni odnos u proizvodnji — eksploatacija na-

kapitala
JZMNOG

398

kapitulant

rada pod komandom kapitala, TJ. proizvodnje viška vrednosti. U stvarnom kretanju višak vrednosti se pojavljuje kao profit. Pošto svoju svrhu — višak vrednosti (profit) — kapital ostvaruje samo kretanjem, to on teži da se beskonačno kreće i uvećava. I svaki se kapital, bez obzira na poreklo, pretvara u akumu-lirani višak vrednosti. 2. „Kapital" — glavno delo Karla Marksa — najveće političko-ekonomsko (i filozofsko) delo, u kojem su kritički prerañena sva dotadašnja dostigauća u oblasti ekonomi-je i u kojem je genijalne izložena nova teorija kapitala. U njemu je otkrivena suština kapitala, anatomija njegovog kretanja i utvrñena nužnost propasti kapitalizma usled ekonomskih protivrečnosti „. . . . akumulacije kapitala i akumu-lacije bede proletarijata . . ." koju izvršava proletarijat svojom revolucijom; 3. glavni grad, prestonice. kapitala (lat. capitalis glavni) velika slova nekog pisma (latiničnog ili grčkog), kapitalno pismo. kapitalan (lat. capitalis) glavni, osnovni, temeljni, bitni, poglavit; odličan; veoma važan, presudan; kapitalna slova tip. velika početna slova; kapitalkonto trg. račun u glavnoj trgovačkoj knjizi u koju se unosi sve ono što se tiče povećanja ili umanjivanje osnovne imovine; kapitalni zločin prav. zločin koji poalači smrtnu kaznu. kapitalac (lat. capitalis) zool. snažan jelen s velikim rogovima. kapitalizam (lat. caput glava, capitalis glavni) 1. naziv za privredni i društveni poredak u kojem je glavni pokretač privrednog života profit, a ne zadovoljavanje opštih potreba; 2. poslednji društveni poredak zasnovan na eksploa-taciji jedne klase drugom, nastao posle feudalizma. U poreñenju sa ranijim, kapitalizam predstavlja treći oblik ugnjetavanje i eksploatacije: u njemu su sva sredstva proizvodnje svojina malog broja ljudi (klase kapitalista), dok je u isto vreme neposredni proizvoñač — radnik — lišen tih sredstava. Suština kapitalističke eksploatacije sastoji se u tome što kapitalisti prisvajaju neplaćeni rad najamnog radnika, višak vrednosti. U kapitalizmu robna proizvodnja dobiva opšti i vladajući oblik. Razvitak kapitalizma u pojedinim zemljama bio je vrlo neravnomeran i u svakoj je bio specifičan. On je odigrao naprednu ulogu u razvitku društva; uništio je esnafska ograničenja, ličnu zavisnost radnika, lokalnu zatvorenost i iscepkanost. Razviv-ši silne proizvodne snage, kapitalizam je stvorio materijalne uslove za socijali-stičku revoluciju, stvorio je svoga grobara — radničku klasu. Ali se zapleo u

nerešljive protivrečnosti. Sve napretke u tehnici koristio je za još veću eksploataciju. Kao neizbežan saputnik kapitalizma javlja se nezaposlenost. Nago-milavanjem kapitala u rukama kapitalista raste beda širokih radnih masa, pro-dubljuje se jaz izmeñu rada i kapitala. Početkom XX veka došao je u svoj najviši stadijum — imperijalizam. Pobedom velike socijalističke revolucije, u oktobru 1917, izvršen je prvi proboj u lancu kapitalizma; 3. fig. moć novca (kapitala) i bogatih ljudi. kapitalizacija (fr. capitalisation) l. odreñivanje vrednosti imovine prema dohotku koji ona donosi, uzimajući za osnov di-skontni procenat koji postoji u odreñeno vreme; 2. pretvaranje viška vrednosti u kapital; pretvaranje imovine u novčani kapital. kapitalisanje v. kapitalizacija. kapitalisati (fr. capitaliser) trg. pretvoriti višak vrednosti u kapital. kapitalist(a) (lat. capitale) vlasnik kapitala, tj. odreñene vrednosti koju predujmlju-je radi profita. Izvor profita je naja-mni rad radnika, kojim kapitalist komanduje i besplatno prisvaja višak vrednosti (profit). Kapitalist je oličenje kapitala; njegova svest i duša je duša kapitala. kapitana (ital. nm. capitana) glavni, admiralski brod jedne flote. napita ci j a (lat. capitatio, caput glava) lična poreza, glavarina. kapitel (nlat. capitellum) apx. najgornji deo (ili: vrh, glava) stuba. kapiten (lat. caput glava, eng. captain, nem. Kapitan) kapetan; sp stariji i najbolji igrač koji se pojavljuje kao voña, starešina i predstavnik svog tima; postoji u svim sportskim disciplinama kad se istupa grupno. kapitis deminucio (lat. capitis deminutio) prav smenjivanje ili gubljenje prava, naročito grañanskih prava, grañanska smrt. kapitl (lat. capitulum, ital. capitolo) glave, odsek, odeljek u knjizi; fig. sadržina jednog odeljka, predmet razgovora; u katoličkoj crkvi: zbor viših sveštenika radi rešavanja tekućih pitanja, kaptol, kapi-tol. kagštol (lat. capitulum) skupština sve-štenstva jedne crkve ili kaluñera nekog manastira. Kapital (lat. Capitolium) tvrñava grada Rima na Kapitolijskom bregu, na kojem su bili hramovi, Tarpejska stena itd. (današnji Kapitol je ureñen prema nacrtu Mikelanñelovom); u SAD: sedište zakonodavne vlasti u Vvšingtonu. kapitulant (nlat. capitulans) vojnik koji, po odsluženju roka, i dalje dobrovoljno ostaje da služi; pregovarač, onaj koji zaključuje neku kapitulaciju.

kapitulat

399

kapu la

kapitulat (nlat. capitulatum) sporazum, nagodba izmeñu država. kapitulacije (nlat. capitulatio) saglasnost, sporazum; ugovor o predaji vojnika ili nekog mesta u ratu; ugovor o služenju drugog roka u vojsci; u govori po kojima su evropske države imale pravo u Turskoj, njenim vazalnim državama i u drugim istočnim, naročito muslimanskim državama, da njihovim grañanima sude njihovi vlastiti konzuli; fig. popuštanje, ustu-panje, žrtva, priznanje pobede, predaje. kapitulira™ (nlat. capitulare) pregovarati o predaji; predati se, pokoriti se, popustiti, popuštati; poravnati se, sporazumeti se, sporazumevati se. kapidžik (tur. kapicik) mala sporedna vrata; vratnice izmeñu susednih dvorišta. kaplaka (hol. Kap, Laken) trg. doplata za podvoz koju, sem redovnog podvoza, daje onaj što šalje robu brodom da bi se čuvanju robe obratila naročita pažnja. kaplan (fr. capelan, nem. Kapelan) zool. vrsta morske ribe Mallotus villosus iz porodice Salmonidae. kaplar (fr. caporal) najniži starešinski čin u nekim vojskama; postojao i u staroj jugoslovenskoj vojsci kapnomant (grč. kapnos dim, mantis prorok) onaj koji proriče sudbinu po dizanju dima. kapnomantija (grč. kapnos, manteia prorica-iie) proricanje iz dima, gatanje u dim. kaponir (fr. capponiere) voj. betonski bunker, izgrañen za flankiranje rova sa dve strane, snabdeven mitraljezima, a ponekad i nekim artiljerijskim oruñima. kapotaž (fr. capotage) oklop oko avionskog motora. kapotaža (fr. capotage) poznavanje vodenih puteva, nauka o vodenim putevima; veština merenja puta što ga prevali jedna laña. kapotasto (ital. capotasto, capo di tašto) kuz. gornji deo (onaj koji se drži u ruci) violine i sličnih instrumenata; parče od ebanovine i sl. koje se upotrebljava za učvršćivanje žica na gudačkim instrumentima; prečažica koja se meće na gitaru radi povišavanja tona; metalni prut preko žica (na pijanofortu). kapra bot. v. kapzr. kapriola (ital. capriola srna, fr. cabriole) skok uvreten (ili: smesta uvis) igrača; skok konja koji, skočivši uvis, istovremeno se praćakne zadnjim nogama. kapris (fr. caprice, ital. capriccio, lat. sareg) ćud, ćudljivost; muz. fantazija; up. kapričo. kaprifikacija (lat. caprificus divlja smok-va) veštačke oploñavanje divljih smoka-va pomoću smokvinih oca. kapriciozan (fr. capricieux) ćudljiv, tvrdoglav, jogunast; fig. nepravilan, čudan, čudnovat; fantastičan.

kapricirati se (fr. caprice) uzjoguniti se, biti tvrdoglav, joguniti se, uvrteti sebi nešto u glavu, držati se nečega uporno. kapričeto (ital. capriccetto) muz. mala, kratka fantazija. kapričo (ital. capriccio) ćudljivo, neobično umetničko, naročito kraće šaljivo mu-zičko delo, u obliku sonate; a kapričo (ital. a capriccio) «uz. po volji, po ćefu. kapričozo (ital. capriccioso) muz. ćudljivo, prema ćefu. kaprolaktam Hem. organsko jedinjenje koje služi kao sirovina za izradu veštačkog vlakna. kapron (trgovački naziv) smolasta plastič-na masa, vrlo elastične i izdržljiva, koja služi za izradu veštačkog vlakna, delova radioaparata i dr. kapsa (lat. capsa) mrtvački sanduk; odar. kapsijen (fr. capsien) apx. paleolitska kultura zapadnog Sredozemlja; poznato pećin-sko slikarstvo sa scenama iz lova i kult-nih igara (nazvane tako po nalazištu Kapsa u Tunisu). kapsitis (lat. capsula) med. v. kapsulitis. kapsla (lat. Kapsula kovčežić, kutica, sanduče) čaura, kopguljica, omotač; metalni omotač na boci; metalna katica ili cevčica napunjena eksplozivom (služi za paljenje ggunjenja puščanog, topovskog, minskog i dr.); bot. čaura (koja omotava seme); hem. bokast sud za isparavanje; kapi-sla, kapsula. kapsula (lat. capsula) bog. v. pod kapsla. kapsularan (lat. capsularis) bot. čaurast, u obliku čaure (ili: omotača). kapsulitis (lat. capsula) med. zapaljenje čaure očnog sočiva; kapsitis. kaptaža (lat. captare hvatati, fr. captage) hvatanje i dovoñenje vode (izvorske, rečne, podzemne). kaptacija (lat. captatio, captare revnosno težiti za čim, vrebati) lukavstvo, maj storija, dovijanje, dokopavanje čega vešti nom; upotreba nepoštenih sredstava da bi se došlo do cilja. • kaptacio benevolencije (lat. captatio benevolentiae) retorska fraza kojom govornik, u početku govora, moli slušaoce za blagonaklonost; vešto zadobijanje naklonosti, lov na milost. kaitivacija (nlat. captivatio) hvatanje veštinom ili lukavstvom, pecanje. kaptirati (lat. captare) mašati se nečega, vrebati, kebati, uloviti nešto; uhvatiti, doći do čega lukavstvom ili prevarom; hvatati i odvoditi vodu (izvorsku, rečnu, podzemnu). kaptol (lat. capitulum, ital. capitolo) v. pod kapitl. kapudan (tur. kapudan) starešina, zapovednik (naročito pomorski). kanula (lat. saerša) 1. crni luk; 2. jelo od zgnječena pasulja s lukom.

kaput

400

karakteran

kaput (lat. caput, capitis glava) glava, odeljak, poglavlje, odsek (u knjizi); ehe kanite (lat. eh capite) iz glave, po sećanju; prav. iz razloga, zbog. kapućehaja (tur. kapukahyasi) zastupnik, predstavnik nekog manjeg stranog vladao-ca na turskom dvoru (ovo je bila zvanična titula i srpskog predstavnika u Carigradu, dok je Srbija bila još vazalna kneževina). kapuca (nlat. caputium, ital. cappucio, fr. sarise) kapuljača, kukuljača; ogrtač sa kapuljačom (kaluñerski). kapuciner (nlat. caputium kapuljača) 1. ,,kaluñer sa kapuljačom", član katoličkog franjevačkog reda, osnovanog 1525. god.; 2. crna kafa koja, pomešana sa malo mleka, dobija boju kapucinerske mantije. kapcija (lat. captio obmanljiv zaključak) namerno pogrešan zaključak, obmanljiv zaključak; up. sofizam. kapciozan (lat.) koji se odnosi na kapciju; lukav, varljiv, obmanljiv. kara (tur. kara) l. crn; često dolazi kao sastavni deo imena, npr. Kara-ðorñe, Ka-raMustafa. kara (fr. sagge, lat. quadratum kvadrat) 2. voj. v. pod kare. karabin (fr. carabine, ital. carabina, arap. karab) puška, lakša i kraća od pešačke, za konjicu, artiljeriju i -sl. karabinac (fr. carabinier) vojnik naoružan karabinom, laki konjanik. karabinijeri (ital. carabinieri) pl. konjanici naoružani karabinima; u Italiji: žandarmi. Karabogdanska u tursko doba naziv za istorijsku pokrajinu, kneževinu Moldaviju, u istočnom delu Rumunije. karaboja (tur. kara boya) narodni naziv za mešavinu zelene galice i taninskih ek-strakta od koje se pravi crna boja. Karaburme (tur. kara burun crni greben, crni rt) mali brežuljak nad samim Dunavom, deo Beograda. karavan (eng. caravan) l. u motorizovanom turizmu, automobilska prikolice opremljena ležajevima i kuhinjskim ureća-jima. karavan(a) (pere. karwan, tur. kervan, fr. caravane) 2. društvo (ili: povorka) putnika, naročito trgovaca, u srednjoj i prednjoj Aziji i u Africi, koje zajednički preduzima, radi uzajamne odbrane, put kroz daleke i divlje krajeve, naročito pustinje; voña takvog društva je karavan-- banda. karavaning (eng. caravaning) putovanje u automobilu s prikolicom (karavanom), kao vrsta pokretnog turizma. karavan-seraj (pere. karavan-seraj) na Istoku: velika zgrada bez nameštaja za sklonište putnika (po gradovima i putevima), karavanski han; fig. velika, neudobna gostionica.

karavela (šp. caravela, fr. caravelle) u XV i XVI veku: veliki brodovi koji su, svojom grañom bili osigurani od bure; danas: jedrilica sa četiri katarke u Španiji i Portugaliji; laña za lovljenje haringi, od 120 do 140 tona (u Francuskoj); oveći turski ratni brod sa četiri katarke; tip francuskog mlaznog putničkog aviona. Karavlah stanovnik Karavlaške; Rumun. Karavlaška ist. turski naziv za južni deo Rumunije. karagan (tat.) zool. stepska lisica, naročito cenjena zbog svog krzna. karagoli (ital. caragolo, nm. caracol) pl. vrsta školjki u Jadranskom moru koje su dobre za jelo; njihove sjajne ljušture, očišćene od krečne naslage upotrebljavaju se za pravljenje raznog ženskog nakita. Karadag (tur.) turski naziv za Crnu Goru. karañoz (tur. karagoz crnooki) predstava sa obojenim figurama koje, pomoću konca, pokreće glumac koji je iza platna i glasom prati pokrete figura; komičar ma-ñioničar, lakrdijaš, marioneta. karaka (ital. sagassa) POJI. veliki jedrenjak koji je nekad (od XTV do HLŠ veka) upotre-bljavan najviše za prevoz tereta, a ponekad i kao ratni brod. karakal (tur. kahral-kulak crno uho, fr., eng. caracal) zool. grabljive, slična risu životinja iz roda mačaka (Felis caracal), živi u Aziji i Africi. karakol (tur. karakol) l. noćna straža, patrola; straža uopšte; 2. noćni stražar, patroldžije; noćni stražer uopšte. karakola (fr. caracole) zavojnica, spirala; pužaste, zavojite stepenice; jak. poigra-venje konja udesno i ulevo. karakolirati (fr. caracoler) igrati, poigra-vvti konja teko da poskakuje udesno i ulevo; fig. trčkati tamo-amo. karakondža, karakondžula (tur. karakoncolos) utvara, avet, strašilo. karakter (grč. charasso usecam, urezujem, charakter) zbir osobina ili svojstava kojima se neki čovek, neka stvar ili pojava odlikuju; trajna osobina volje i načina delanja jednog čoveka koja ga čini onim što je, tj. različnim od svih drugih ljudi; u užem, psihološkom smislu: trajnost, stalnost i doslednost u volji, u načinu delanja; značaj, znak, obeležje, bitna oznaka, osobenost, posebna odlika, osobina, svojstvo; čvrstina, jačina duše; priroda, narav; ličnost sa dobrim osobinama duše i srca; položaj i čin, zvanje, stalež; harakter. karakteran (grč. charakter) koji ima karaktera; koji sačinjava i predstavlja karakter, bitan, svojstven; čestit, ispravan, pošten, valjan; karakterna maska poz. maska koja prikazuje neki stalež, tip, neku ličnost, narav i sl.; karakterna rola uloga kojoj je cilj da ocrta i potpuno

karakterkzam

401

karbolizam karamelizacija (nlat. caramelisatio) pečenje šećera; začinjavanje (ili: prevlačenje) pečenim šećerom. karankas pl. teške istočnoindijske svilene tkanine sa zlatnim, srebrnim i dr. cvetovima. karanten (fr. quarantaine, ital. quarantina) četrdesetodnevno sanitetsko posmatranje putnika što dolaze iz krajeva (inostranstva, preko mora i dr.) u kojima vlada kakva zarazna bolest; up. kontumac. karantin (ital. quarantina) v. karanten. karanfilić (grč. Karyophyllon) cvetni pupoljak sa drškom od tropskog drveta Caryophyllus armoracius; domaćice ga upotrebljavaju za začin, a i u farmaciji igra znatnu ulogu, naročito kao antiseptično sredstvo. karar (arap. qarar, tur. karar) stalnost, postojanost, trajanje; zaključak, odluka; prilika; počivanje, pokoj. karat (grč. karation, fr. carat, ital. carato) „semenka rogača", jedinica za merenje težine zlata, srebra i dijamanata ( = 0,275 grama). karatirati (grč. keration, fr. carat) praviti smesu od zlata i srebra, ili od zlata, srebra i bakra. karatura (grč. kerdtion rogač) smesa zlata i srebra, ili zlata, srebra i bakra. karaula (tur. karavul) stražarske kula na granici, stražarnica; kao manji fortifikacijski objekt, služi za zaštitu mostova i tunela. karafa (ital. caraffa) stona boca od bruše-nog (šlifovanog) stakla sa zapušačem. karafina (ital. caraffa, caraffina) mala stona boca za zejtin i sirće. karafindl (ital. caraffina) v. karafina. karadž (arap.) lični porez, glavarina (u Turskoj). karaš (nem. Karausche) zool. slatkovodna riba srodne šaranu, ali bez brkova, Sa-rassius vulgaris. karbamat hem. so karbaminske kiseline. karbamid (grč. carbo ugalj, lat. amida amonijak) diamid (hidrozid) ugljene kiseline; napravljen, kao prva organska supstanca, veštački iz neorganskog jedinjenja; nalazi se u mokraći sisara i nekih reptila. karbid (lat. carbo ugalj) hem. jedinjenje ugljenika sa nekim drugim elementom, obično metalom, npr. jedinjenje kalcijuma i ugljenika, dobija se u električnim pećima iz kreča i ugljena. karbinol 1. hen. naziv za metilalkohol; 2. vrsta lepka. karbo (lat. carbo) ugljen, ugalj. karbolein (lat. carbo ugalj, oleum ulje) materija za gorivo, sastoji se od praha drvenog ili kamenog uglja, koji, pomešan sa nekim uljem, postaje čvrsta masa; upotrebljava se za parne mašine. karbolizam (lat. carbo ugalj) med. trovanje usled uzimanje karbolne kiseline ili

razvije izvestan karakter; karaktervi komad pozorišni komad kome je glavni cilj da prikaže karaktere. karakterizam (grč.) obeležavanje (ili: ocrtavanje) izvoñenjem bitne oznake; retorsko prikazivanje. karakterizirati (grč. charakter, fr. sagasteriser) bitne oznake nekog čoveka ili neke stvari istaknuti (ili: isticati, prika-zivati, prikazati, ocrtati, obeležiti), tačno označiti.

karakterisati v. karakterizirati.
karakteristika (grč. charakter) oznaka, obeležje, osobina, suština, ono čime se neka stvar ili neki čovek naročito odlikuje i razlikuje od drugih stvari ili ljudi; obeležavanje, izvoñenje glavnih, bitnih osobina ili svojstava koga ili čega; mat. značila, tj. ceo broj jednog logaritma (supr. mantisa). karakterističan (grč.) bitan, značajan, svojstven, obeležavajući. karakterističar (grč.) spi«, prikazivač karaktera, slikar kome je glavni cilj prikazivanje karakterističnog u predmetu koji obrañuje. karakterogen (grč. charakter osobitost, znamenje, gennao rañam) koji stvara karakter, koji utiče na stvaranje karaktera. karakterolog (grč. charakter, logi'a) onaj koji se bavi karakterologijom, koji izučava karaktere. karakterologija (grč.) nauka koja proučava individualne razlike i varijacije kod pojedinaca ili grupa, ličnosti kao takve, individualne karaktere i tipove; karakterologiju neki nazivaju i individualnog! psihologijom. karakul (rus. karakulB) vrsta ovce (nazvane po gradu Karakulu u Uzbečkoj SSR) koja se gaji radi proizvodnje skupocenog kovrdža-vog jagnjećeg krzna, astragana; krzno od te ovce. karamanka agr. vrsta vrlo ukusne kruške koja je u našu zemlju prenesena iz Karamanije u Turskoj. karambol (šp. carambola) crvena bilijarska lopta; bilijarska igra sa tri lopte; fig. sudar, sukob (npr. kola). karambolaža (fr. carambolage) sudar jedne lopte sa dvema od jednog poteza takom (kod bilijara); fig. sudar, sudaranje. karambolina (šp. carambola) žuta lopta u bilijaru; bilijarska igra sa pet lopti. karambolirati (fr. caramboler) dve ili više bilijarskih lopti jednim potezom udariti trećom; fig. jednim udarcem ubiti dve muhe; sudariti se. karambolisati v. karambolirati. karamel (fr. caramel, možda od nlat. sappa mellis šećerna trska) kestenjaste i gorka masa od pečenog šećera za bojadisanje pića; pečeni šećer, bombone od pečenog šećera.

26 Leksikon

karbolineum

402

kardija

dužeg neopreznog rukovanja karbolnom kiselinom. karbolineum (lat. carbo ugalj, oleum ulje) karbolno ulje (sredstvo za impregnisanje i mazanje drveta kao i za dezinfekciju. karbolna kiselina hem. kiselina karbolnog ulja, srodna kreozotu, dobija se iz katrana kamenog uglja, stvara bezbojne, higroskop-ne kristalne iglice koje na vazduhu pocrvene; upotrebljava se u vodenom rastvoru Z—5% kao odlično antiseptičko sredstvo; v. fenol. karbon (lat. carbo ugalj) hem. ugljenik, ugljik, nemetalan elemenat, atomska težina 12, redni broj 6, znak S, javlja se nejedinjen u tri alotropna oblika (dva kristalna — dijamant i grafit — i jedan amorfan — drveni ugalj), u jedinjenju SČ2 (gasu ugljenoj kiselini) i gotovo u svima organskim jedinjenjima; geol. v. karbonska perioda. karbonada (fr. carbonnade) kuv. meso pečeno na žaru, ćulbastija. harbonado (port. carbonado) tin. porozan i uglast crni dijamant (služi većinom kao graña za glačanje i za burgije za bušenje stena). karbonari (ital. carbonari) l. pl. „ugljari", članovi političkog udruženja u Italiji kojima je prvobitno bio cilj borba protiv francuskog gospodstva, a posle 1814. god. osloboñenje i ujedinjenje Italije; fig. zaverenici; 2. širok i dugačak muški ogrtač bez rukava. karbonarizam (ital) ideje, načela i način rada italijanskih karbonara; up. karbodža-ri 1. karbonat (lat. carbo ugalj, ugljen) hem. so ugljične kiseline, so ugljenične (ili ugljene) kiseline. karbonescirati (lat. carbonescere) ugljeni-sati se, pretvarati se u ugalj. karbonizacija (fr. carbonisation) hem. ugljenisanje, pretvaranje u ugljen; u tkačkoj industriji: uništavanje biljnih primesa u neprerañenoj vuni pomoću sumporne kiseline. karbonizirati (fr. carboniser) hem. pretvarati u ugalj, ugljenisati.

karbonisati v. karbonizirati.
karbonit (lat. carbo ugalj) hem. rudarski eksploziv, mešavina nitroglicerina s kalcijumovom šalitrom i brašnom. karboniferski (lat. carbo, gen. carbonis ugalj, f ero nosim) geol. ugljonosan, = kar-bonski. karbon-papir tanak papir premazan rastvo-rom ugljenog prapgka rastopljenog u lepku, koji služi za kopiranje. karbonska perioda geol. perioda kamenog uglja, doba stvaranja kamenoga uglja, doba stvaranja kamenoga uglja u slojevima Zemljine kore neposredno nad devonskom formacijom. karbonska formacija v. karbonska perioda.

karbonski (lat. carbo ugalj) 1. hem. ugljenič-ki, ugljički; ugljene kiseline, prouzroko-van gasom, ugljenom kiselinom; 2. geol. iz slojeva Zemljine kore sa naslagama kamenoga uglja, iz doba stvaranja kamenoga uglja, stena, fosila u tim slojevima; karbonski sistem, karbonska perioda. karbunkul (lat. carbunculus) min. crveni plemeniti granat; med. vrsta velikog, višeognjišnog čira, naročito na potiljku (kod starijih ljudi). karbunkulacija (lat. carbunculatio) bog. zapaljenje u pupoljcima biljaka. karburator (lat. carbo ugalj, fr. carburateur, eng. carburettor, carburet jediniti sa ugljenikom) teh. kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem: raspinjač, naprava za pretvaranje tečnog goriva (benzina, benzola, špiritusa i dr.) u gasovitu smešu vazduha i gorivne pare. karburiranje (fr. carbure) hen. povećavanje rasvetne moći gasa za osvetljenje privoñenjem ugljovodonika koji su bogati ugljenikom. karga (šp. carga, fr. cargaison, lat. carrus) mor. v. kargo. kargador (šp. cargador) punomoćnik po-šiljaoca robe brodom, koji putuje s njom i na odreñenom mestu je predaje ili prodaje; brodski senzal. kargo (šp. cargo, fr. cargaison, lat. carrus) mor. tovar broda; punjenje, tovarenje broda; kargobrod brod s robom; kargo-težina teret koji se može metnuti na jednu tovar-nu životinju (u Španiji = oko 150 kg); trg. osiguranje robe u pomorskom, avionskom i kopnenom saobraćaju; karga. kardamom(arap., grč. kardamomon) &>t. srditi; seme jedne sa ñumbirom srodne istočnoindijske biljke; upotrebljava se u medicini i kao začin (u kobasicama, likeru i sl.). kardan tehn. mehanički zglob na motorima vozila, mašina alatljika i sl. koji omogućava da se obrtanje prenosi sa jednog vratila na drugo, odnosno da se kretanje vrši u svim pravcima (nazvan po kon-struktoru, italijanskom lekaru i matema-tičaru ðerolamu Kardanu — Gerolamo Cardano, 1501—1576). kardaš (tur. kardas) drug, prijatelj. karderonirati (fr. quarderonner) izraditi u obliku četvrtine kruga; grañ. rogljeve ivica i greda zaokrugliti, zaobliti, zao-bljavati. kardialgija (grč. kardia srce, algos bol) med. bol srca, osećanje pritiska na srce; grč želuca, zavijanje u želucu. kardigan (eng. cardigan) vrsta pletenog prsluka. kardija (grč. kardia) znat. 1. srce; 2. ulaz iz jednjaka u želudac, želudačni ulaz, želudačna usta, srčanik.

kardiJaka

403

karikatura

kardijaka (grč. kardi'a srce, nlat. cardiaca) pl. sredstva za pojačavanje delatnosti srca, lekovi za srce. kardijalni (grč. kardi'a) aiat. koji pripada srcu, srčani; u odnosu na organe za va-ren>e: koji su blizu kardije. kardinal (lat. cardinalis baglamni, stožer-ni; glavni; cardo, gen. cardinis baglama, stožer) 1. od XI veka: prvi sveštenik do pape u katoličkoj crkvi, stariji po činu od biskupa i nadbiskupa; ima ih 70 i oni, zajedno sa papom sačinjavaju Sveti kole-gijum i papino savetodavno telo (konzi-storijum); 2. piće od belog vina, narandži i šećera; 3. vot. vrsta jabuka i grožña; 4. zool. crvena ptica pevačica, duga do 23 st, živi u Sev. Americi. kardinalan (lat. cardinalis) glavni, osnovni, bitni, najvažniji, najznatniji; kardinal-ne tačke glavne tačke; naročito: četiri glavne strane sveta (istok, zapad, sever, jug) i četiri glavna vetra koji od njih duvaju (kardinalni vetrovi); kardinalni brojevi prosti brojevi (jedan, dva, tri, četiri itd.); supr. ordinalni brojevi redni brojevi (prvi, drugi, treći, četvrti itd.). kardinalija gram. kardinalni, osnovni brojevi. kardio- (grč. kardia) predmetak u složenica-ma sa značenjem: srce, srčani. kardiogram (grč. kardi'a, gramma crta, linija) med. kriva (ili: kriva linija, krivulja, crta) koju beleži kardiograf. kardiograf (grč. kardi'a, grapho pišem, beležim) med. aparat koji beleži kretanja srca pomoću povlačenja krive linije na hartiji, itd.; služi za ispitivanje bolesti srca, kardiografija (grč. kardi'a, graphia pisanje, beleženje) med. grafičko predstavl>anje kretanja srca. kardiologija (grč. kardia, logfa) med. nauka o srcu i njegovim svojstvima. kardiometar (grč. kardi'a, metron mera, merilo) med. instrumenat za merenje sile srčane radnje. kardioneuroza (grč. kardi'a, neuron živac) med. nervoza srca. kardiopalmija (grč. kardia, palnios skakanje, drhtanje) med. kucanje srca. kardiopatija (grč. kardi'a, pathos bol) med. bolest srca, bol srca. kardioperikarditis (grč. kardia, nlat. pericardium) med. zapaljenje osrña. kardiospazmus (grč. kardi'a želudačni ulaz, želudačna usta, spasmćs grč) med. grč želudačnih usta. kardiostenoza (grč. kardia, stenosis suženje, suženost) med. suženost želudačnih usta. kardiotoiika (grč. kardfa, tonikos naponski, zategnutosni) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za jačanje srca. kardiofon (grč. kardi'a, phone zvuk, glas) aparat, sličan telefonu, za ispitivanje i kontrolisanje delatnosti srca.
26*

karditis (grč. kardi'a srce) med. zapaljenje srca. kare (fr. sagge, lat. quadratum) četvorougaonik, kvadrat; kuč. teleća, ovčija ili svinjska rebra pržena ili pirjanjena; voj. kara, četvorougaonik u koji se postrojava pešadija radi odbrane od konjice; topovske kare kola u kojima se vozi topovska municija. karebarija (grč. kare glava, barys težak) med. teška, nesnosna glavobol>a. kareograf (fr. sagge, grč. grapho) aparat za snimanje perspektivnih crteža. karsta (ital. carretta) zool. vrsta kornjače, Chelone imbricata. karecando (ital. carezzando) muz. umilno. karecevole (ital. carezzevole) muz. ljupko. karibu zool. severni jelen iz arktičkih predela Rangifer caribou iz fam. Cervidae. karizma (nlat. carisma, lat. quadragesima) uskršnji, četrdesetodnevni post; kod nas obično: korizma. karijatide (grč. Kariatides Karijaćanke) pl. u grčkoj arhitekturi: ženske figure koje, kao stubovi, drže na glavi gredu ili tavanicu (naziv po u ropstvo odvedenim ženama iz peloponeskog grada Kirije, ili, verovatnije po sveštenicama koje su bile na službi u Artemidinom hramu u Kariji). karijer (fr. carriere, ital. carriera, lat. carrus kola) jih. pun, najbrži trk konja; napad u karijeru voj. žestok konjički juriš; up. karijera. karijera (fr. carriere, ital. carriera, lat. carrus kola) trkalište za kola; astr. opti-caj zvezda; fig. vreme koje se provede u nekom zanimanju, zvanju; uspešan tok službe u nekom pozivu ili nekoj struci; put života; up. karijer. karijerizam (fr. carriere) revan rad na lakom i brzom napredovanju u službi i dobivanju položaja i zvanja, ali ne na osnovu sopstvene vrednosti i nesebičnog uspešnog rada za opšte dobro, nego nepo-tizmom i dodvoravanjem onima od kojih to zavisi. karijerist(a) (fr. carriere) onaj koji bezobzirno radi na pravljenju karijere, lak-taš, gurgur; up. karijerizam. karijes (lat. caries trulež, gnjilost) med. truljenje, razjedanje kostiju, obično kao posledica tuberkuloze kostiju. karika (mañ. karika) kolut, prsten; fig. deo neke celine; veza uopšte. karikatura (ital. caricare tovariti, optere-titi, caricatura) u književnosti, naročito u likovnim umetnostima, prvenstveno u slikarstvu: veoma razvijen način prikazivanja neke ličnosti, nekog dogañaja ili predmeta, u kome se karakteristične osobine namerno toliko preuveličavaju da celina, i pored sličnosti, izaziva osećanje smešnoga; fig. nakaza, nagrda, rugoba, nakarada, ruglo.

karikaturist(a)

404

karner

karikaturist(a) (ital. caricare) umetnik koji crta, koji radi karikature. karikirati (ital. caricare) praviti karikature; unakaziti, nagrditi; preuveličava-ti izvesne osobine kod koga ili čega radi ismevanja; pretovariti; trg. opteretiti nekoga menicama; pr. karikiran. karina (lat. carina) pop. unutrašnjost broda; glavna uzdužna greda na dnu lañe, kobi-lica. kariogamija (grč. karyon orah, gamos brak) biol. spajanje jedara gameta prilikom oploñivanja. kariozan (lat. cariosus) med. bolestan u kostima; načet, natruo, razjeden (o kostima); šupalj (o zubu); up. karijes. kariokineza (grč. karyon orah, kineo okrećem) biol. indirektna deoba ćelije; up. mi-toza. kariologija (grč. karyon, logia nauka) biol. deo nauke o ćeliji (citologije) koji se bavi proučavanjem struktura i promena koje se dešavaju u jedru. karioplazma (grč. karyon, plasma tvorevina) biol. jedrova plazma, tečna supstancija koja čini osnovnu materiju jedra. kariofilum (grč. karyophyllon) karanfi-lić, (začin). kariran (fr. sagge) četvrtast, kockast, u kockama (naročito o tkaninama.) karirati (fr. carrer) praviti, napraviti četvrtastim, u kockama, na kocke, praviti kocke; voj. praviti, napraviti karu. karitas (lat. caritas, ital. carita) ljubav, hrišćanska ljubav prema bližnjima; naročito materinska ljubav (omiljena tema u likovnim umetnostima: mati okružena decom koju sa puno nežnosti i ljubavi hrani i neguje). karitativan (lat. caritas, nlat. caritativus učinjen iz ljubavi) milostiv, darežljiv, dobrotvoran. karišik (tur. kansik) l. smesa, mešavina (npr. žita: pola raži, pola pšenice); slanina sa izmešanim slojevima mesa i slanine; 2. muzička kompozicija od više arija. karlsbadska so med. so koja se dobiva isparavanjem mineralne vode u Karlovim Vari-ma, Karlsbadu; mnogo se upotrebljava kao odlično sredstvo za čišćenje. karma (ind. karma) fil. jedna od glavnih dogmi u brahmanizmu, budizmu i džainizmu; apsolutni zakon uzročnosti koji neizbežno prati svet u svima njegovim ispoljenjima (manifestacijama). Sva živa bića podložna su zakonu karme: on goni svet na ponovno rañanje, život i smrt; svaki, pa i najmanji akt ostavlja za sobom svoj karmički efekat, koji čini sudbinu svakog čoveka onakvom kakvu je zaslužio svojim prethodnim životom. karma-joga (ind. karma-yoga) fil. sistem života po kome se čovek usavršava služe-

njem čovečanstvu delanjem, preko akcije (nasuprot meditaciji i askezi). karmanjol (fr. carmagnole) 1. po italijanskom gradu Karmanjoli nazvana francuska revolucionarne pesma i igra iz 1792, ru galica Mariji Antoaneti; internacio-nalna revolucionarna pesma; 2. kratak kaput iz vremena francuske revolucije; fig. revolucionar, jakobinac. karmelit kaluñer karmelitskog reda, osno-vanog 1156. god. i nazvanog po palestin-skom bregu Karmelna planini Libanu, gde je i osnovan. karmen (lat. carmen) pesma, naročito: prigodna pesma (svadbene, pogrebna i dr.); pl. karmina. karmin (sskr. krmija, arap. karmez, kermez) jako crvena boja (od karminske kiseline, koja se dobiva od sasušenog tela štitaste vaši košenil, sa malo ilovače i kreča); crveno mastilo; crvena mast za usne itd. (RUŽ). karmina (lat. carmina) gozba za spomen mrtvima, daća, podušje. karminativ (nlat. carminativum, lat. carmi-nare grebenati) med. sredstvo protiv nadimanja i vetrova. karminirati (fr. carminer) bojiti (ili: obojiti) karminom. karminisati v. karminirati. karmoazin (fr. cramoisi) ugasitocrvena boja, pomalo plavičasta, krmez. karmofite (grč. karmos panj, r ću ton biljka) bot. biljke koje imaju koren, stablo i list; up. talofite. karnalan (lat. sago, meso, carnalis) koji je od mesa, mesnat, telesni; fig. čulan, puten. karnalist(a) (lat. carnalis) onaj koji voli da jede meso, mesožder, proždrljivac; fig. pohotljivac; karnalit. karnalit (po pronalazaču Carnallu) hem. kalijum-magnezijum-hlorid sa šest mole-kula vode; nalazi se u prirodi uz naslage soli; upotrebljava se kao veštačke ñu-brivo. karnauba (ind.) voštana brazilska palma Copernicia cerifera iz fam. Palmae; vosak koji se dobiva od te palme. karnacija (lat. carnatio) slik. boja ljudskog tela; prikazivanje mesa na slici. karne (fr. carnet) trg. priručna knjiga sa spiskom dužnika i poverilaca. karneval (ital. carnevale, lat. sagpe vale „zbogom meso") mesojeñe, poklade i razna veselja, maškare) koja se u vreme od 6. januara pa do početka uskršnjeg posta, prireñuju, naročito u Italiji. karneol (lat. sago meso, gen. carnis) mat. vrsta poluprozirnog kalcedona, koja ima boju mesa. karner (lat. carnarium) l. prvobitno: kosturnica; vrh. mala, okrugla kapela u ro-manskom i gotskom stilu. karner (nem. garnieren) 2. ukrasni porub ili našivena nabrana traka, obično na odeći.

karner

405

kartici

karner (ital. carniera) 3. kožna lovačka torba. karnivora (lat. sago meso, vorare žderati) pl. zool. mesožderi, mesojedi, tj. životinje koje se hrane mesom; bog. bubojede biljke tj. biljke koje žderu insekte. karniz (nem. Karnies) arhit. ukrasni ispust sa reljefom na grañevini, obično ispod krova ili iznad prozora i vrata.

karniza v. karniz, karniša.
karnifikacija (lat. carnlficatio) ned. omekšavanje (ili: omekšanje) kostiju; pretvaranje u meso, npr. pluća. karnificirati (lat. carnificare) med. pretvoriti u meso; pretvarati se u meso; fig. kinjiti, mučiti. karniša (fr. corniche) l. v. karniz; 2. prečaga iznad prozora, vrata i sl. za koju se pričvršćuje zavesa. karnozan (lat. carnosus mesnat) med. zgusnut usled bolesti; bog. tvrd i sočan. karo 1. (fr. saggeai) karta za igranje sa crvenim kvadratima; kamena kocka, kockasta kaldrma; šara, motiv u obliku četvorugla; tkanina sa takvom šarom; 2. (fr. quarreau) četvrtast lenjir za povlačenje jednako udaljenih linija. karoza (grč. Karos dubok san, zanos, samrtni san) med. vrtoglavica, bolesna želja za spavanjem; up. karus. karolina latinski pismo kojim se pisalo u doba Karla Velikoga (oko 800. god.). karos (grč. karos) med. v. karus. karoserija (fr. carrossene) gornji deo kola, naročito automobila, kolni sanduk (pod, sedišta i krov.) karota (nlat. daucus carota, fr. carotte, grč. karotćn) bog. mrkva, šargarepa; smotuljak duvanskih listova za mrvljenje u burmut. karotaža (fr. carottage) tehn. ispitivanje terena analizom vretenastih odrezaka zemlje izvučenih sondom iz slojeva različite dubine, sondaža. karotide (grč. karotides, karoyn uspavati dubokim i teškim snom, zaneti, jer se pritiskanjem vratnih arterija proizvodi zanos, ošamućenost — Galen) pl. znat. dve velike vratne arterije, desna i leva, koje dolazeći iz aorte, vode krv v mozak. karotika (grč. karos) pl. v. karotikum. karotikum (grč. karotikćs ošamutan, koji proizvodi zanos, nlat. caroticum) med. sredstvo za uspavljivanje, za omamljivanje; pl. karotika. karotin (nlat. daucus carota) bog. crvena boja od hromoplasta. karpe diem (lat. carpe diem) „beri dan", tj. koristi se vremenom! karpolit (grč. karpos plod, ilthos kamen) geol. skamenjen plod. karpolog (grč. karpos, logos) bog. poznavalac plodova biljaka, drveća. karpologija (grč. karpos, logfa) vot. nauka o plodovima bilja, drveća.

karpuz(a) (tur. karpuz) vot. lubenica. karpus (grč. karpos, nlat. carpus) anat. šačni koren. karst (nem. Karst) geol. krš, kras, krečnjački predeli koji imaju, na površini, duboke brazde razdvojene oštrim zupcima (škrape) i utolegline tanjiraste i levka-ste (vrtače). karstologija (nem. Karst, grč. logfa nauka) naučna disciplina koja se bavi prouča-vanjem karsta. karta (grč. charte, lat. charta) parče krute, debele hartije; parče krute hartije sa slikom (za igranje); geografske mapa (kogšena, morska, astronomska); posetni-ca; poštanske otvoreno pismo, dopisnica, dopisna karta; jelovnik, račun za jelo; jasti a la kart (fr. a la carte) jesti po jelovniku; posedovati nešto per kartam (lat. per chartam) prav. posedovati nešto na osnovu nekog pismenog zaveštanja. karta bjanka (ital. carta bianca „bela hartija") fig. neograničeno poverenje, neograničena punomoć, potpuno slobodne ruke, potpuna sloboda; kart blanš. kartamin (nlat. chartamus) v. kartamus. kartamus (nlat. carthamus, hebr. qarthami) bog. divlji šafran, od koga se dobiva crvena bojena materija kartamin. kart blanš (fr. carte blanche) „čista bela hartija"; v. karta bjanka. kartezijanizam filozofija osnivača novi-jeg racionalizma i dualizma Rene Dekarta (lat. Renatus Cartesius, 1596—1650), oca novije filozofije i njegovih učenika. kartezijanci fil. učenici filozofa Karte-zijusa (Dekarta), pristalice kartezijani-zma. kartel (fr. cartel, ital. cartello) l. red borbi pri turnirskim utakmicama; u meñuna-rodnom pravu: ugovor, sporazum zaraćenih država o razmeni zarobljenika; sporazum, savez, naročito izmeñu političkih partija u cilju pomaganja pri izborima (kartelisane partije); 2. oblik kapitali-stičkog monopola; sporazum meñu kapita-listima oko kvote proizvodnje, prodajnih cena i deobe tržište, radi odstranjivanja konkurencije i postizanja monopolskog profita. kartelant (fr. cartel) donosilac pisma kojim se neko izaziva na dvoboj. kartel ski brod (fr. cartel) ratni brod koji vozi zarobljenike radi razmene. karter (eng. čarter) tehn. osnovni deo motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kućište. karteč (ital. cartoccio, fr. cartouche) voj. topovsko zrno napunjene komadićima gvožña, šrapnelima, rasprskava se još u topovskoj cevi; služe samoodbrani artiljerije za gañanje na kraća odstojanja (450 t) i u meso. kartidi (fr. quartidi) u kalendaru velike francuske revolucije: četvrti dan jedne dekade.

kartilaginozan

406

kasavet

kartilaginozan (lat. cartilago hrskavica, cartilaginosus) a"iat. hrskavičav. kartilago (lat. cartilago) znat. hrskavica. karting (eng. carting) sp. takmičenje malim, niskim sportskim automobilom bez karoserije. kartirati (fr. carte) zabeležiti, zapisati; uneti, upisati u kartu; poštanske po-šiljke (pakete i sl.) odaslati sa potrebnim uputnicama, tovarnim listovima itd. kartogram (fr. carte, grč. gramma crta, linija) geografske karta koja, pomoću raznih crtica i sl., prikazuje statistič-ke odnose u pojedinim zemljama. kartograf (fr. carte, grč. grapho pišem, beležim) crtač (ili: izrañivač) geografskih karata. kartografija (fr. carte, grč. graphia) nauka o tome kako se rade geografske karte, planovi i sl.; pravljenje geografskih karata, planova i sl.; zbirka geografskih karata. kartomantija (fr. carte, grč. manteia proricanje, gatanje) gledanje u karte, bacanje karata, gatanje (ili: proricanja) iz karata. kartometar (fr. carte, grč. metron mera) sprava za merenje dimenzija geografskog objekta na osnovu geografske karte. kartometrija (fr. carte, grč. mćtron) merenje po kartama, nauka o merenju po planovima, na topografskim i geografskim kartama. karton (fr. carton, ital. cartone) kruta i debela hartija; slikarska skica; blok za crtanje; korice od debele hartije (meki povez). kartonaža (fr. cartonnage) pravljenje kartona; povezivanje knjiga kartonom; izra-ñivanje kutija i dr. predmeta od kartona; radnja koja radi poslove sa kartonom; prodavnica predmeta izrañenih od kartona. kartonerija (fr. cartonnerie) veština pra-vljenja kartona, fabrika kartona; predmeti od kartona. kartonirati (fr. cartonner) koričiti, uko-ričiti, povezati knjigu kartonom. kartoskop (fr. carte, grč. skopein) aparat za gledanje malih kinematografskih nizova slika. kartoteke (fr. carte, grč. theke ostava, spremište, kovčeg) mesto gde se drže karte; registar karata; u knjižarstvu, bibliote-karstvu (knjižničarstvu), trgovini, admi-nistrativnoj struci: ureñena zbirka karata na kojima je — po alfabetskom (azbučnom) redu, brojevima ili pojmovima — zapisano ono što može zatrebati (knjige sa imenima pisaca i izdavača, adrese i sl.). kartuzijanci v. kartezijanizam. kartular (lat. charta isprava) rukopisni zbornik (zbirka) prepisa isprava, ugovora, testamenata i sl.

kartuš (fr. cartouche) l. isečena hartija ili karton kao mustra (uzorak) za molo-vanje ili krojenje; ukrasi oko naslova, u obliku razvijenog lista hartije, na planovima, grbovima i sl.; na staroegipat-skim spomenicima; eliptične figure ispunjene hijeroglifima; arhitektonski ukras; fišek, metak; fišeklija (kod konjanika); 2. lopov, razbojnik (po čuvenom pariskom razbojniku Kartušu, smak-nutom 1721. godine). karunkula (lat. caruncula mesce, malo parče mesa, sago meso) ned. suzna bradavica, krestica. karus (grč. karos) ned. samrtni, dubok san, bolest spavanja u visokom stepenu; karoza. karusel (fr. carrousel, ital. carosello) viteška igra na konjima u kojoj takmičar pokazuje svoju veštinu jahanja i gañanja alke; mesto gde se vrše takve viteške igre-utakmice na konjima; okretaljka, vr-teška, ringlšpil sa drvenim konjima. karuca (ital. carrozza) kočije na feder. karfiol (ital. cavoli fiori, lat. cauli flores) bog. cvetača, poznata biljka sa mesnatim i ukusnim cvetnim plodom. karfolog (grč. karphologeo suve grane skidam, suve slamke berem) med. bolesnik, ludak ili onaj koji je u bunilu od groznice, koji čupa krevetski čaršav; fig. ce-pi dlaka. karfologija (grč. karphologia) med. čupkanje krevetskog čaršava, kako rade umobolni i koji su u vatri od groznice (krocidizam); fig. cepidlačenje u ocenjivanju. karcinit (grč. karkmos rak, lithos kamen) geol. okamenjeni rak. karcinoza (grč. karkmos rak, životinja i bolest) med. v. karcinom. karcivoidan (grč. karkfnos, eidos vid, oblik) poput raka, sličan raku; karcinomatozan. karcinologija (grč. karkfnos, logfa) zool. nauka o racima, nauka o ljuskarima, proučavanje ljuskara. karcinom (grč. karkfnoma) med. bolest raka; karcinoza. karcinomatozan (nlat. carcinomatosus) v. karcinoidan. karcinofobija (grč. karkfnos rak, phćbos strah) med. preteran strah od raka (bolesti). kasa (lat. capsa, ital. cassa) blagajna, metalni ormar gde se čuva novac, mesto gde se novac prima i isplaćuje; trg. gotov novac; kasa defekt, kasa deficit, kasa manko manjak pri pregledu faktičkog stanja blagajne i blagajničkih knjiga; in kasa (ital. in cassa) nalazi se u kasi, tj. u gotovom novcu; per kasa (ital. per cassa) uz plaćanje u gotovom novcu. kasaba (tur. kasaba) gradić, varošica, palanka. kasavet (arap., tur. kasavet) žalost, tuga, briga; kajanje.

kasa-konto

407

kastoreum

kasa-konto (ital. cassa-conto) trg. račun blagajne, jedan od računa „glavne knjige" u koji se zbirno unose, dnevno ili mesečno, sva primanja i izdavanja na blagajni (ovaj se račun saldira računom izravnanja; sal-do ovog računa pokazuje stanje blagajne). kasapin (arap. qassab, tur. kasap) mesar. kasarna (fr. caserne) zgrada u kojoj stalno stanuje vojska; fig. kućerina. kasa-saldo (ital. cassa-saldo) trg. ostatak (ili: pretek) posle zaključivanja kase; zaključak stanja kase. kasatoran (fr. casser poništiti) prav. uki-dan, koji ukida, poništavan, koji poni-štava, smenjuje; kasatorna klauzula spo-redan ugovor, koji se dodaje glavnom ugovoru, po kome jedna strana ne mora da se drži ugovora ako druga ne ispunjava njegove odredbe. kasacija (fr. cassation) l. otpuštanje iz službe, smenjivanje sa dužnosti, lišenje čina; poništenje, npr. jedne presude i dr.; najviši sud koji donosi konačne odluke o presudama prvostepenih i apelacionih sudova. kasacija (ital. cassatione, eng., fr. cassation, nem. Kassation) 2. iuz. u HUŠ v. muzička kompozicija za solistički instrumentalni sastav, srodna serenada. kaea-škonto (ital. cassa-sconto) trg. odbitak (ili: smanjenje) kupcima i dužnicima kad kupuju za gotovo ili kad plaćaju dug pre roka. kasa-štik (nem. Kassenstiick) pozorišni komad, film i sl. koji ima mnogo posetilaca, te donosi dobar prihod. kasa-štraca (ital. cassa-strazza) trg. pomoćna knjiga u koju se privremeno unose primili i izdaci, da bi se docnije uneli u glavnu knjigu blagajne. kaseki-sultana (arap. khos, tur. kaseh) prva sultanova žena, majka naslednika prestola; up. kadine. kaseta (fr. cassette, ital. cassetta, cassa) kasica, sanduče, kutija za novac ili nakit; arh. udu bena polja kao ukras na tavanici; fot. pljosnata kutija gde se čuvaju ploče ili filmovi; postoje i audio--kasete sa magnetofonskom trakom na koju se snimaju muzika, govor i sl. kao i video-kasete za snimanje TV materijala. kasetirati (fr. cassette) arh. praviti na tavanici udu bena polja. kasida (arap. quasida) vrsta poduže lirske pesme kojom se veliča neka ličnost. kasina (ital. casina) v. kaznio. kasir (ital. cassiere) osoba koja rukuje kasom, novcem, blagajnik. kasirati (ital. cassa, incassare) 1. primiti, naplati™ novac; inkasirati. kasirati (ital. cassare, fr. casser) 2. poništiti, proglasiti nevažećim, npr. neki dokumenat, testamenat i dr.; lišiti čina (ili: zvanja, službe), raščiniti, otpustiti iz službe.

kasiterin (grč. kassfteros kalaj) metalna smesa čiji je glavni sastojak kalaj. kasiterit (grč. kassfteros kalaj) min. prirodan dioksid kalaja, najobičnija kalajna RUDa. kask (fr. casque) voj. šlem, kaciga, kapa sa gvozdenim štitom za odbranu od udarca sablje i šrapnela. kaskavela (šp. cascabel) zool. južnoamerička i srednjoamerička otrovna zmija, Crotalus tezrificus. kaskada (fr. cascade, šp. cascada, ital. cascata) vodopad, vodoskok; vatromet u obliku vodopada. kaskader (fr. cascadeur) naziv za filmskog radnika koji se specijalizovao za padanje s konja, većih visina itd.; obično zamenjuje (dublira) u tim scenama glavnog junaka. kasko (šp. casco) šlem, kaciga, kalpak; dete mulatskih roditelja; u lonbru: „kupo-vanje" potrebnih karata; tor. trup broda; trg. osiguranje broda, aviona, automobila od različitih rizika (bez robe i prtljaga) . kasonada (fr. cassonade) neprečišćen šećer iz francuskih kolonije; šećer kuhinjski, za mešenje. kasta (šp., port. casta, lat. castus čist) stalež, klasa ljudi, društveni red. kastanija (grč. kastanon, lat. castanea kesten) bog. drvo i plod kestena (nazvan po maloazijskom gradu Kastana). kastanjete (nm. castanetas, fr. castagnettes) pl. mali i zvonki koturi od drveta ili slonove kosti koji se nataknu na prste i udaraju jedni o druge pri igranju (nazvani zbog sličnosti sa prepolovljenim keste-nom). kastel (lat. castellum, castrum) dvorac, za-mak; mala tvrñava, gradić, utvrñeno mesto; kaštel. kastelan (lat. castellanus) upravnik (ili: nadzornik) dvorca (ili: zamka); upravnik ili kuvar jednog društvenog lokala; čuvar kuće; nadzornik grañevina. kastigacija (lat. castigatio) kažnjavanje, kazna; prekorevanje, ukor. kastigirati (lat. castigare) kazniti, kažnja-vati; koriti, karati; kastigovati, kašti-govati. kastigovati v. kastigirati. kastitas violata (lat. castitas violata) prav. povreñena nevinost, povreñeno devičanstvo. kastico (pš. castizo) potomak portugalskih uroñenika (kreolaca) i mestika u Južnoj Americi. kastor (grč. kastor, lat. castor, sskr. kasttiri) zool. dabar; dabrovo krzno, dabrovina; šešir od dabrove dlake. kastoreum (lat. castoreum) farm. žućkasta zejtinjava tečnost u jednoj žlezdi blizu čmara kod dabra, opojna mirisa i gorka ukusa, služi kao odličan lek protiv bolesti živaca.

kastorin

408

katalizator

kastorin (lat. castor) kao svila sjajna tka-nina od najbolje španske vune; takoñe: pamučni konfekcijski pliš. Kastor i Poluks (grč. Kastor, Polydeykes) mit. blizanci spartanskog kralja Tindare-ja, ili Zevsa, i Lede, nerazdvojna braća koja, pošto su pretvoreni u zvezde, služe mornarima kao vodiči i zaštitnici; fig. oličenje nerazdvojnog drugarstva i prijateljstva; astr. sazvežñe „Blizanci" u Zodijaku; up. Dioskuri. kastrametacija (lat. castra logor, oko, metari omeñiti) voj. podizanje i ureñivanje poljskog logora; veština podizanje logora. kastrametrija (lat. castrum logor, fr. castrametrie) veština izbora mesta za logor trupa i njegovo utvrñivanje. kastrat (lat. castrare uštrojiti, castratus) uškopljenik, evnuh. kastracija (lat. castratio) vañenje spolnih žlezda, škopljenje, štrojenje, jalovljenje. kastrirati (lat. castrare) uškopiti, uštro-jiti, ujaloviti; izbrisati, izbaciti, smanjiti; kastriran spis spis iz koga su neka mesta izbačena. kastrola (fr. casserolle, castrole) gperpa, pherpenja, činija, sud za prženje od metala ili gline sa dugačkom drškom ili ručkama. kastrum (lat. castruin) utvrñenje, tvrñava, utvrñeni grad; u srednjem veku: plemićki zamak, plemićke gnezdo (lat. castrum nobile) kast stil (eng. čast steel) liveni čelik. kat (tur. kat) red, sloj; sprat; materijal za jedno odelo. kat- (grč. kata) v. kata-. kata- (grč. kata) grčki predlog koji se pojavljuje kao predmetak u mnogim složenica-ma i naučnim terminima, izražava, uglavnom, neko kretanje i pravac nekom cilju, obzir, odnos, prilagoñenost, sličnost itd.; služi i za grañenje prelaznih glagola; pred samoglasnicima; kat- (kat- i kath-). katabazija (grč. katabasis, kata-balno silazim) ulaz u neku podzemnu prostoriju; u grčkim crkvama: mesto ispod oltara na kome se čuvaju relikvije. katabolizam (grč. katabole) biol. opšti naziv za hemijske procese razlaganje hranljivih materija u organizmu na različita jedinjenja, pri čemu se iz tih jedinjenja oslobaña energija potrebna za održavanje života. katavasija (grč. katabasfa) u pravoslavno] crkvi: izvodi iz kanona; pesme koje se pevaju na jutrenju. katagma (grč. katagma) med. prelom kosti; pr. Katagmatičan. katagrafologija (grč. katagrapho opišem, opisujem, logfa) nauka o opisivanju lekova. katadioptrika (grč. kata u katoptrika i dioptrika) opt. nauka o pojavama koje poči-

vaju i na odbijanju i na prelamanju svetlosti. katadioptričan (grč. kata u katoptričan i dioptričan) opt. koji pripada odbijanju i prelamanju svetlosti, koji se tiče odbijanje i prelamanja svetlosti; koji prividno uvećava ili približava predmet gledanja (npr. staklo, ogledalo, naočari). katakana japanske pismo. kataklaza (grč. kata-klao slomim; savijem) med. lomljenje kostiju; grč očnih kapaka. kataklizma (grč. kataklysmos poplava, potop) med. ispiranje creva, klistir; potop, poplava; fig. prevrat, slom, propast; teorija kataklizme Kivijeovo mišljenje, zasnovano na paleontološkim istraživanjima i pod uticajem biblijskog učenja o stvorenju sveta, po kome će organski svet, usled poremećaja na zemljinoj površini, ponovo biti uništen, a zatim opet se roditi u novom obliku (teorija katastrofe). katakombe (nlat. catacumbae, ital. catacomba) pl. podzemni hodnici, dugi ponegde i više kilometara, u koje su se sahranjivali prvi hrišćani (u Rimu, Na-pulju, Jerusalimu, Sirakuzi). kataksis (grč. kataxis prelamanje) med. prelom kosti. katakustika (grč. kata, akustike) fiz. nauka o odbijanju zvuka; katafonika. kataleksa (grč. katalego prestajem) četr. zamena slogova koji nedostaju u stihu doda-vanjem pauze ili produženjem sloga. katalekte (grč. kata-lego uračunam, ubrojim, ubrajam) pl. zbirka odlomaka ili kraćih pesama (npr. Vergilijevih); nepotpuni ostaci dela starih klasičnih pisaca. katalektičan (grč. kata-lego prestanem, završim; katalektikos koji prestaje) nepotpun; krnj; katalektičan stih pong. stih kod koga je poslednja stopa kraća za jedan slog ili više slogova (supr. akatalektičan). katalepsija (grč. katalepsis) med. obamrlost, ukočenost, grčenje, bolest spavanja; zadržavanje tela i udova u svakom pa i najnezgodnijem datom položaju (usled hipnotičnog stanja i kod nekih duševno bolesnih). kataleptičan (grč. kataleptikos) ukočen, obamro; up. katalepsija. kataliza (grč. katalysis) rastvaranje; hem. ubrzavanje jedne reakcije prostim prisustvom jedne materije (katalizatora), koja pri tom ne pretrpi nikakvu stalnu promenu (na katalizi se osniva oksidacija sum-porne kiseline pomoću platine ili že-leznog oksida, zatim katatipija i dr.). katalizator (grč. kata-lyo rastvaram) hem. supstanca koja ima svojstvo da ubrzava hemijske procese ili da ih izaziva na znatno nižoj temperaturi od one na kojoj bi se ti procesi sami sobom izvršili; up. kataliza.

katalitičan

409

katastrirati

katalitičan (grč. kata-lyo) rastvoran, koji rastvara; hem. koji ima svojstvo da dejstvuje katalizom, tj. da rastvara druga tela samim dodirom ne sjedinjujući se s njima. katalog (grč. katalogos) spisak, naročito umetničkih i naučnih zbirki, ili spisak knjiga javnih ili privatnih biblioteka, antikvarnica i izdavačkih preduzeća; prozivnik ñaka jednog razreda. katalogizirati (grč. katalogos) uneti (ili: unositi) u spisak, u katalog; katalogi-rati. katalogirati (grč. katalogos) v. katalogizikatalotičan (grč. kat-aloao smrvim) med. koji uklanja ožiljke, masnice. katamenije (grč. katamenios mesečni) pl. med. mesečno pranje kod žena, menstruacija. katapazma (grč. katapasma, kata-passo nospem, posipam) med. prašak za posipanje i sasušivanje rana. katapepsija (grč. kata-pesso svarim) med. svarivanje, potpuno varenje hrane u želucu. katapeptičan (grč. kata-pesso) med. koji se tiče varenja, koji pomaže i olakšava varenje, probavni. katapirin (grč. kata, rug vatra, oganj) med. lek protiv vatre, groznice, glavobolje i DRkataplazma (grč. kataplasma namazano, premazane, kata-plasso namažem) med. gusta kaša od raznih vrsta brašna ili od ukuvanih trava (upotrebljava se, u obliku zavoja, kao sredstvo za održavanje vlage na ranama, otocima i drugim obolelim mestima). kataplazmirati (grč. kata-plasso namažem) med. stavljati na bolesna mesta obloge od guste kaše; up. kataplazma. katapleksija (grč. kataplexis) med. ukočenost tela usled kaplje; kočenje vilica, lica i dr.; fig. uplašenost, utučenost. kataptoza (grč. kataptosis pad) med. v. epilepsija. katapult (grč. katapeltes, lat, catapulta) sprava za bacanje kamenja, strela ili kopalja u grčkoj i rimskoj vojsci; uvrtni (ili: torzioni) top; mor. mehanička napra-va za uzletanje aviona s broda koji nema palubu za uzletanje; mehanizam za automatske odvajanje kosmonauta od svemir-skog broda. katar (grč. katarrus stakanje, salevanje, katar-reo stačem se, salevam se) med. zapaljenje sluzokože nekog organa (nosa, ždrela, grkljana, dušnika, uva, bešike, creva, pluća i dr.) usled nazeba ili mesnog (lokalnog) nadražaja, praćeno lu-čenjem sluzavog proizvoda; kijavica, na-zeb. katarakt (grč. katarraktes vodopad, lat. cataracta) vodopad, brzak; med. zamućenost očnog sočiva, siva ili bela mrena, besna, beločica, belorka, belo perde (katarakta);

teh. sprava za regulisanje rada parnih mašina. katarakta (grč. katarraktes) med. v. pod katarakt. kataraktičan (grč. katarraktes) med. sa belom mrenom u očima, bolestan od katarakta. kataralan (grč. katar-reo) med. koji je u zapaljenju, koji luči sluz; kijavičav, nazebao; kataralna groznica groznica praćena lučenjem sluzi; kataričan. katareksa (grč. katarrexis) jako trganje, čupanje; med. žestok proliv. katareuma (grč. katar-reo stačem se, slevam se) med. lučenje sluzi, izbacivanje sluzi, sluzotok. katarza (grč. katharsis) med. čišćenje, ispražnjavanje creva; fil. moralno čišćenje i uzdizanje duše iznad svih telesnih, čulnih strasti i prljavština (po Aristotelu cilj tragedije). katarizam (grč. kathafro čistim) čišćenje jezika; v. purizam. kataričan (grč. katar-reo stačem se, slevam se) med. v. kataralan. katarka (ngrč. katartakion) drevni ili gvozdeni stub na brodu na kojem se razapinju jedra; up. jarbol. katartiza (grč. katartisis urećenje, doterivanje) med. v. katartizam. katartizam (grč. katartismos zglobljenje, učašenje) med. nameštanje prelomljene ili iščašene kosti; katartiza. katartika (grč. kathartikos čišćenje) 1. fil. nauka, učenje o čišćenju duše veština moralnog očišćavanja; 2. pl. med. sredstva za čišćenje creva; pr. katartičan. katartister (grč. katartister) hir. instrumenat za nameštanje prelomljenih ili iš-čašenih kostiju. katasarka (grč. kata, sarx meso) med. v. anasarka. katastaza (grč. katastasis) poet. deo drame u kome se zaplet, počet u epitazi, joni više zamršava i zapliće, dok se, u katastrofi, potpuno ne rasplete; ret. deo govora u kojem se izlaže predmet za raspravljanje; med. stanje, sastav. katastaltika (grč. katastaltikos podesan za zaustavljanje, za sprečavanje, katastello zaustavljam, sprečavam) pl. med. sredstva za zaustavljanje krvi. katastar (nlat. catastrum) državna ustanova za istraživanje čistog prihoda od zemljišta i odmeravanje poreza na zemlju; zadatak katastra je da prikupi potreban materijal za procenu i da sprema osnovu za sastav baštinskih knjiga, gruntovnica. katastih (grč. kata, stfchos red, vrsta) u starim srpskim manastirima: ručna knjiga u koju je manastirska uprava upisivala sve priloge i zaveštanja što ih je narod darivao, „pisao" manastiru. katastrirati (nlat. catastrum) uneti (ili: unositi, uvoditi, uvesti, upisati, upi-sivati) u katastar.

katastrofa

410

katereza

katastrofa (grč. katastrophe) preokret, prevrat, obrt, presudan, odlučan trenutak; u drami: odlučan dogañaj koji dovodi do rešenja zapleta (up. epitaza i katastaza); svaki odlučujući, naročito nesrećan obrt; težak (ili: nesrećan) dogañaj, propast; teorija katastrofe v. pod kataklizma; pr. katastrofalan. katastrofizam (grč. katastrophe prevrat, preokret; propast) teorija po kojoj su neke geološke i biološke pojave bile prouzrokovane katastrofama, ili naglim i silnim poremećajima u prirodi, u Zemljinoj kori. katashazmus (grč. kata-schazo zaparam) med. lokalno puštanje krvi pomoću kupica. katasheza (grč. kataschesis) med. dobar, povoljan telesni sastav. katataza (grč. katateino istežem, katarasis uzglobljena istezanjem) med. nameštanje prelome kosti. katatipija (grč. kata, typos otisak) med. fotografski postupak, osnovan na katalizi, pri pravljenju kopija sa negativa i bez uticaja svetlosti. katatonija (grč. katatonos manje napregnut nego što bi trebalo da bude) med. duševna bolest praćena povremenom melanholijom, potpunom nepokretljivošću, grčevima, raznim halucinacijama, sumanutim idejama i sl. katafalk (ital. catafalco, fr. catafalque) postolje ukrašeno crnim draperijama i dr. na koje se meće sanduk sa mrtvacem, svečani odar. katafonika (grč. kata, phone zvuk) fiz. v. ka takustika. katafora (grč. kataphora san sa zanosom) med. dubok bolesnički san, bolesna želja za spavanjem. kataforeza v. elektroforeza. katafrakt (grč. kataphratto oklopim, kataphraktos oklopljen) grudni oklop; med. zavoj za prebijena rebra. katahreza (grč. katachresis) rñava upotreba; ret. pogreška u upotrebi figura, bilo da je samo jedna figura nelogične i netačna, ili da su dve figure rñavo vezane, npr.: „Na troje je vojsku razdvojio", „Kliče Arap iz grla bijela" itd.; pr. katahresti-čan. katgut (eng. catgut) hir. konac, ranije izrañi-van od mačjeg creva (eng. sa1=mačka), kojim hirurzi podvezuju krvne sudove. kateget (grč. kathegetes) voña, učitelj, vaspi-tač. kategzohen (grč. kat' exochen) prvenstveno, po prevashodstvu, osobito, odlično izvanredno. kategorizirati (grč. kategoreo) v. kategori-sati. kategorija (grč. kategorfa) odsek, vrsta, rod, klasa, red; fil. najopštiji pojmovi bez kojih se ništa ne može zamisliti a da se ne bi moglo podrediti pod jedan od tih

najopštijih pojmova. Po Aristotelu, takvih kategorija ima 10: Supstancija (čovek, konj); Koliko (od dva lakta, od tri lakta); Kakvo (belo, gramatički); Odnos, prema (dvostruko, pola, više); Gde (na trgu); Kada (danas, lane); Položaj (ležati); Stanje (biti opremljen); Delati (seći, kopati); Trpeti (biti bijen, zepsti). Po Kantu, kategorije su osnovni pojmovi saznanja (apriorni pojmovi) koji omogućuju saznanje, jer su funkcije za suñenje, i dele se na 4 grupe (svaka sa po 3 dela): kvalitet, kvantitet, relacija i modalitet. Po Hegelu: ........ objektivni pojam stvari čini samu stvar". kategorisati (grč. kategoreo) urediti, ureñi-vati, deliti po vrstama (ili: rodovima, strukama), razvrstati, razvrstavati, srediti, sreñivati. kategoričan (grč. kategorikos koji tvrdi) koji tvrdi bezuslovno, bezuslovan, odlučan, odreñen, tačan, jasan; fil. kategoričan sud log. sud u kome se jednom subjektu naprosto nešto daje ili odriče. kategorički imperativ fil. imperativ dužnosti, koji je nemački filozof Kant ovako postavio: Dela j tako da maksima (ili: načelo* princip) tvoje volje u svako doba istovremeno može važiti kao načelo opšteg zakonodavstva; ua. imperativa katedre (grč. kathedra sedište) stolica, učiteljev sto; uzvišeno mesto sa naslonom za grudi, sa koga nastavnik drži predavanje; biskupska, papska stolica; fig. naučni predmet na univerzitetu (katedra slavistike, filozofije itd.); eks katedra (lat. eh cathedra) na način onoga koji govori zvanično, sa autoritetom. katedrala (grč. kathedra sedište) glavna, saborna crkva, pored koje obično stanuje crkveni velikodostojnik (patrijarh, biskup, vladika). katedralan (grč. kathšdra) koji se tiče biskupske, vladičanske vlasti, saborni. katenarav (lat. catenarius) verigast, lan-čast, u obliku lanca. katenarija (lat. catena lanac, catenaria) mat. lančanica, kriva linija koju gradi lanac ili konopac podjednake gustine koji slobodno visi o dvema utvrñenim tačkama koje nisu u istoj uspravnoj, vertikalnoj, liniji. katenacija (lat. catenatio) vezanje lancem; ulančavanje, spajanje, pripajanje. katenizacija (lat. catena, sa tena tio) proces slivalja glasova u glasovne skupine, tj. slogove reči; ščitavanje; sastavni deo procesa početnog čitanja. katenuliran (lat. catenula) verižica, lančić) sastavljen od lančića, sastavl>en od člančića. katereza (grč. kathalresis smanjivanje, smršavljenje) med. klonulost, slabost, utuče-nost.

kateretika

411

katoptromantija

kateretika (grč. kathairetikos podesan za slabljenje) pl. sredstva za slabljenje, umrtvljivanje; sredstva za ubijanje; sredstva za nagrizanje. kateta (grč. kathete uspravnica, uspravna linija, kathiemi spuštam) geoa. strana u pravouglom trouglu koja sa drugom stranom toga trougla zaklapa ugao od 90°; up. hipotenuza. katetar (grč. katheter ono što se spušta) med. valjčasta cev od kaučuka ili metala koja se uvlači kroz mokraćnu cev u mokraćni mehur radi veštačkog popuštanja za-držane mokraće; upotrebljava se i za unošenje lekova u telo. kateter (grč. katheter) med. v. katetar. kateterizam (grč. katheter) med. ispuštanje zadržane mokraće uvlačenjem katetra u mokraćni mehur. kateterizirati (grč. katheter) ispuštati za-držanu mokraću pomoću katetra. katetometar (grč. kathete uspravnica, uspravna linija, metron mera, merilo) sprava za merenje razlike u visini dveju tačaka, naročito malih razlika nivoa tečnih stubova u cevima; takoñe: aparat za merenje lubanje. kateheza (grč. katechesis usmena nastava) poučavanje; u hrišćanskoj crkvi: pouča-vanje u obliku pitanja i odgovora; poučavanje onih koji »sele da preñu u hrišćanstvo. katehet (grč. kat-echetes nastavnik, učitelj) veroučitelj koji poučava putem pitanja i odgovora; učitelj nauke o veri; katiheta. katehetika (grč. kat-echeo usmeno poučavam) veština poučavanja u veri u obliku pitanja i odgovora; metodsko upućivanje i uvoñenje u ovu veštinu; katihetika. katehizacija (nlat. catechisatio) poučavanje u veri u obliku pitanja i odgovora; katihi-zacija. katehizirati (grč. katechfzo) poučavati u veri putem pitanja i odgovora. katehizmus (grč. katechismos) svaki kratak i jezgrovit udžbenik neke nauke ili umetnosti; udžbenik o osnovama hrigpćanske vere, napisan u obliku pitanja i odgovora; ka-tihizis. katilinizam pravljenje zavere, zavereničke spletke i intrige (po L. S. Katilini, tvorcu jedne opasne zavere uperene protiv republike u starom Rimu, koju je otkrio i osujetio Ciceron). katirati (fr. catir) valjati i presovati štofove da bi dobili veću jakost i sjaj-nost. katiheta (grč. kat-echeo) v. katehet. katihizacija (grč. kat-echeo) v. katehizacija. katihizis (grč. katechismos) v. katehizmus. katjon (grč. kation ono što silazi, silazeće, katienai silaziti) fiz. elektropozitivan elemenat koji se u elektrohemijskom razlaganju razvija na katodi (supr. anjon;

Faradejeve kovanice), npr. vodonik, cink (anjon npr. hlor, azot). katoda (grč. kathodos put nadole) fiz. 1. put kojim električna struja napušta elektro-lit i prelazi u negativan pol; tačka ili mesto ili površina u dodiru sa negativ-nim polom; 2. jezička upotreba poistove-tila je krajeve elektrolita, tečnoga pro-vodnika, sa naleglim krajevima metalnoga provodnika, elektrodama, te negativnu elektrodu naziva katodom. katodna cev naprava u kojoj se proizvode katodni zraci odn. mlaz elektrona (Brau-nova cev). Nalazi primenu za katodne osciloskope, televizijske prijemnike i DRkatodni zraci fiz. zraci sastavljeni od elektrona; nastaju pri električnom pražnjenju u cevi u kojoj pritisak spadne na nekoliko stotih milimetara žive; svetleći stub odvoji se od katode pri čemu iz katode izlaze plavičasti zraci koji se zovu katodni. Oni se prostiru pravoli-nijski dok ne udare o anodu ili stakleni zid, pri čemu staklo fluorescira zelenkasto; up. katoda. katodofon (grč. kathodos put naniže, phone zvuk) vrsta mikrofona za tonfilm i radio, kod koga jonizirani vazduh služi kao provodnik struje -izmeñu slabo zagrejane svetle katode i anode. katolizirati (grč. kata, holos ceo) prevesti (ili: prevoditi) u rimokatoličku veru, pokatoličiti. katolik (grč. kata, holos, katholhcos opšti, celinski) 1. hripgćanin koji svoje crkve-no verovanje smatra kao jedino pravo i obavezno, pravoverni hrišćanin; 2. pristalica (ili: član) rimokatoličke crkve. katolikon (grč. kata, holos, katholikćn opšte) nešto opšte; naročito: opšti rečnik, rečnik sveg znanja; opšti lek, tj. lek koji treba da leči sve bolesti. katolicizam (grč. kata, hćlos, katholikos) shvatanje i tumačenje hrišćanstva u duhu rimokatoličke crkve; rimokatolička veroispovest. katolički (grč. kata, holos, katholikos) opšti, opštevažeći; pravi, pravoverni; koji se tiče rimokatoličke crkve, koji pripada rimokatoličkoj crkvi, papski. Katon (lat. Cato) čuveni rimski državnik, nepomirljivi protivnik Kartage, velik rodoljub i strog moralista (234—149. pre n. e.); fig. ozbiljan mudrac, strog i neumi-tan sudija u pitanjima morala. katonizam strogost u pridržavanju moralnih i etičkih normi, strogo poštovanje tih normi (prema imenu rimskog državnika Katona). katoptrika (grč. kat-optron ogledalo) opt. nauka o odbijanju svetlosti; anakamptika. katoptromantija (grč. kat-optron ogledalo, manteia proricanje) proricanje iz ogledala.

katorga

412

kaustičan

katorga (grč. katergon, delo, rad) robija, prinudni rad, kuluk. katoterika (grč. katoterikos koji čisti) al. med. sredstva, lekovi za čišćenje; pr. ka-toteričan. katoha (grč. katoche ukočenost) med. krutost, ukočenost udova; tvrdo spavanje pri otvorenim očima. katren (fr. quatrain) post. strofa od četiri stiha, četvorostih. katronin tehnol. vrsta hemijskog jedinjenja koje se upotrebljava za punjenje vatroga-snih aparata. katul-bujruntija (arap. qatl, tur. katal ubistvo, pogubljenje) pismena zapovest kojom se nareñuje da se neko pogubi. katul-ferman (arap. qatl, tur. katil) sultanova pismena zapovest kojom se nareñuje da se neko pogubi. katun (arap. kuton, ital. cotone, pamuk, engl. cotton) vrsta krute i sjajne pamučne tkanine, obično sa šarama, sa mustrama. kathipnija (grč. kata, hypnos san) med. veoma tvrd san, dubok san. kaćuša (rus. hip. od Katarine) popularan naziv za sovjetska višecevna (plotunska) raketna oruña iz drugog svetskog rata. kauboj (eng. cowboy) kravar, govedar, pastir, na konju na zapadu Sjedinjenih Američkih Država. kaudalan (lat. caudalis, cauda, rep) zool. koji pripada repu, repni. kaudiljo (šp. caudillo voña) voña; titula španskog diktatora generala Franka; up. duče, firer. kauza (lat. causa) uzrok; razlog, povod, pobuda; pravna stvar, pravio pitanje, sporno pitanje, parnica, in kauza (lat. in causa) prav. u spornoj stvari. kauza eficijens (lat. causa efficiens) dej-stveni uzrok, učinski uzrok, uzrok koji prethodi delu, stvarni uzrok (supr. kauza finalis). kauza kriminalne (lat. causa criminalis) prav. krivični predmet, predmet krivične parnice. kauzalan (lat. causalis) uzročan, uzročni; kauzalna konjunkcija gram. uzročna svezica; kauzalna ili uzročna rečenica zavi-sna rečenica kojom se kazuje uzrok radnje u glavnoj rečenici, npr.: Poslušaj, ga, jer je pametan. kauzalgija (grč. kausis paljenje, algos bol) med. jaki bolovi u ruci ili nozi. kauzalizam (lat. causa) naglašavanje kauzalnosti, uzročne povezanosti pojava. kauzalitet (lat. causalitas) fil. uzročnost, uzročna veza, odnos izmeñu uzroka i posledice; princip kauzaliteta glasi: svaka promena mora imati i svoj uzrok. kauzal-neksus (lat. causa uzrok, causalis uzročni, nexus veza) prav. u krivičnim delima: uzročna veza izmeñu krivične radnje koju je učinio izvršilac i štet-nih posledica koje su usled te radnje nas-

tale; dok se ne utvrdi ta veza, smatra se da ne postoji ni krivična odgovornost. kauzalno-genetičan (lat. causa grč. genesis postanak) koji izlaže uzroke razvitka, koji počiva na uzrocima razvoja. kauza sine kla non (lat. causa sine qua pop) uzrok bez koga se nešto ne bi uopšte ni dogodilo, tj. glavni, osnovni uzrok. kauza sui (lat. causa sui) fil. sam sebi uzrok, bezuzročan, apsolutan. kauzativan (nlat. causativus) uzročan, učinski; kauzativni glagoli gram. glagoli koji iskazuju uzrok neke radnje, uzročni, učinski, faktitivni glagoli (npr. deliti, belim je kauzativan — znači: činim da nešto postane belo — prema glagolu bele-ti, belim, koji znači: postajem beo). kauzator (nlat. causator) vinovnik, tvorac. kauza finalis (lat. causa finalis) krajnji uzrok, krajnji cilj, svrhni uzrok. kauza civilne (lat. causa civilis) prav. grañanski spor; predmet grañanske parnice. nauk (tur. kavuk) okrugla kapa od deblje tkanine oko koje Turci obavijaju čalmu. kaul (arap. qawl, tur. kavil) reč, govor; uslov, ugovor. kauledon (grč. kaulos stabljika) med. popre-čan prelom kosti. kaulescentan (lat. caulis stablo zeljastih biljaka) bog. koji utiče na stvaranje stabla, koji stvara stablo. kaulikulue (lat. cauliculus) apx. cvetno stablo na glavi korintskih stubova. kauliflorija (grč. kaulćs stabljika, lat. flos, floris cvet) bog. pojava cvetova na starijim delovima stabla i grana. kaulom (lat. caulis stablo) bot. svaka stablji-ci slična tvorevina na biljci (za razliku od lišća, korena i dr.). nauma (grč. kauma vrućina, žar) med. jaka vatra, groznična vatra. kaunt (eng. count) u Engleskoj: naziv za „grofa" koji nije Englez, za razliku od erla, engleskog grofa. kauper (eng. couper) tehn. aparat za zagrevanje vazduha potrebnog za proizvodnju gvožña u visokoj peći. kaur v. ñaur. kauri (eng. cowrie) 3007. vrsta afričkog puža Surgea moneta iz fam. Cypraeidae, čija se šarena ljuštura upotrebljavale kao sredstvo plaćanja, umesto novca. kaustika (grč. kaustikos nagrizan, koji nagriza) 1. pl. sredstva za nagrizanje, za najedanje; kaustična sredstva; 2. sposobnost nagrizanja pomoću kaustičnih sredstava; takoñe: nauka o kaustičnim kri-vuljama (v. pod kaustičan). kausticitet (nlat. causticitas) nagriznost, najednost, moć (ili: svojstvo) nagrizanja (ili: najedanja); fig. zajedljivost, za-grižljivost, podsmešljivost. kaustičan (grč. kaustikćs) nagrizan, najedan, koji nagriza, koji najeda; fig. zajedljiv, zagrižljiv, satiričan; kaustična kri-

kaustičnost

413

kvadrat

vulja (linija) fiz. kriva linija koju obrazuju svetlosni zraci koje je odbila ili prelomila neka kriva površina; hen. kau-stična soda jedinjenje natrijuma, vodonika i kiseonika (NaHO). kaustičnost v. kausticitet. kaustobioliti (grč. kaustikos koji gori, bios život, Hthos kamen) sedimenti koji gore (ugalj, bitumen, nafta i dr.). kautela (lat. cautela) prav. mera predostrožnosti, odredba ugovora kojoj je cilj obezbeñenje od moguće štete. kautelarna jurisprudencija deo praktične pravne nauke koji se bavi merama za obezbeñenje od moguće štete. kauterizacija (nlat. cauterisatio) med. sagorevanje rane u cilju sprečavanja dal>eg procesa, veštačke otvaranje rane pomoću nagriznih (ili: razjednih) hemijskih sredstava, usijanog metala ili varnica električne struje visokog napona. kauterizirati (nlat. cauterisare) med- lečiti pomoću površinskog nagrizanja ili sagorevanja tkiva. kauterijum (grč. kauterion) med. sredstvo za nagrizanje, za površinsko sagorevanje tkiva u cilju lečenja; metal pomoću koga se vrši kauterizacija. kaucija (lat. cautio) jamstvo, jamčevina, izvesna suma novca položena na ime jamstva za nekoga ili za sebe, zaloga; realna kaucija (lat. cautio realis) prav. osiguranje dobara. kaucirati (lat. cautio) položiti (ili: pola-gati kauciju) (ili: jamčevinu). kauč (eng. couch postel>a, ležaj) moderni krevet sa malim naslonom koji može da posluži i za sedenje. kaučuk (fr. caoutchouc) guma koja se dobiva iz mlečnog soka izvesnih tropskih južnoameričkih, afričkih i indijskih drveta, naročito od drveta ficus elastica; mnogo se upotrebljava u privatnom životu, tehnici i nauci (reč uzeta iz jezika brazilskih Indijanaca, cahuchu suze drveta). kafa (arap. qahwa, fr. cafe, eng. coffee, nem. Kaffee) 1. drvo poreklom iz Etiopije, raste u Arabiji, ist. Indiji i ostalim tropskim krajevima Starog i Novog sveta; koštuničav plod toga drveta; poznato i omiljeno piće od toga ploda. kafa 2. trg. vrsta indijskog katuna. kafana (tur. ) v. kavana. kafe (fr. cafe) kafa (roba i piće); kafana; kaferestoran (fr. cafe-restaurant) kafana i gostionica; kafešantan (fr. cafć--chantant) kafana u kojoj se prireñuju artističke, naročito pevačke predstave. kafeizam med. oboljenje koje nastaje od preteranog pijenja kafe. kafeni (arap., qahwa, nlat. caffeinum) lei. v. kofein. kafilerija (nem. Kaffillerie) ustanova u kojoj se uništavaju lešine uvijenih i uginu-

lih životinja, strvodernica (nemački izraz iz HUP v.). kaftan (pere., tur. kaftan) duga gornja haljina, muška i ženska, obično od plave čohe; kod Turaka: počasna duga gornja haljina koju su sultani iz počasti davali stranim podanicima; kod Rusa: dugačak kaput (narodna nošnja). kahal (hebr.) v. kagal. kaheksija (grč. kachexfa rñavo stanje tela, zdravlja, kakos rñav, hexis stanje, svojstvo) ned. slabo stanje zdravlja, rñav izgled, oronulost, kao posledica teških hronič-nih opštih bolesti (sifilisa, tuberkuloze, raka i dr.); kahektika. kahektika (grč. kakds, hexis) med. v. kaheksija. kahektičan (grč. kakos, hcxis) med. slab, tuberkulozan, ispijen bolešću. kaciga (lat. cassis) vrsta šlema. kacik (ši. cacique) haitska reč kojom se naziva poglavica divljih indijanskih plemena u Srednjoj Americi, Meksiku i Gvatemali; oni su i danas predsednici indijanskih opština. kama (ital. caccia lov) muz. lovačka muzika sa rogovima. kačak (tur. kapak) l. begunac, odmetnik; 2. prokrijumčarena roba. kačamak (tur. kacamak) vrsta jela od kukuruznog brašna, mamaljuga, žganjci, pura; palenta. kačkavalj (ital. caciocavallo) vrsta prevre-log presovanog sira, spravljenog obično od ovčjeg mleka. kačket (fr. casquette, ital. caschetto) kapa sa štitom; oficirska kapa. kašika (tur. kasik) žlica, ožica. kaširati (fr. cacher) kod knjigovezaca: obaviti hartijom, prevući hartijom; prile-piti, staviti na platno, npr. geografsku kartu; kriti, prikrivati, prećutati, zatajiti. kaškavalj v. kačkavalj. kašmir (sskr. kacmira, fr. cachemir) vrsta fine i mekane tkanine koja se izrañuje od kostreti kašmirskih koza. kaštel (lat. castellum) v. kastel. kaštelan v. kastelan. kaštigovati (lat. castigare) v. kastigirati. k&adar (lat. quadra) 1. /tom. prav kvadratni ili pravougaoni paralelepiped; arh. pravilno otesan četvorougli zidarski kamen. kvadar (ital. quadro) 2. slika, slikarski rad četvrtastog oblika. kvadernarija (ital. quadernario) post. strofa sa četiri stiha jednog soneta. kvadragezima (lat. quadragesima) kod katolika: četrdeseti dan pre Uskrsa, prvi dan uskršnjeg posta. kvadragezimale (nlat. quadragesimale) kod katolika: četrdesetodnevni post, uskr-šnji post. kvadrant (lat. quadrans) četvrti deo jedne celine, četvrtina kruga; astr., brod. sprava

kvadrati elektrometar

414

kvadrupedi

za merenje visine planeta, služila za odreñivanje položaja broda (četvrtina kruga podeljena na stepene); voj. instrumenat za upravljanje topova; sprava za merenje uglova, uglomer. kvadrati elektrometar fiz. veoma osetljiv instrument za merenje električnog tovara (ili: električnog naboja, opterećenja). kvadrat (lat. quadratum) mat. četvorougaonik sa jednakim stranama i uglovima; kvadrati metar površina od l m dužine i l m širine; alt. drugi stepen (druga potencija). kvadrati (lat. quadratum) pl. tip. veći delovi sloga, dugi 24, 36 i 48 tipografskih tačaka (punktova). kvadratne jednačina mat. jednačina drugog stepena (kod koje nepoznata veličina stoji na drugoj potenciji). kvadrati (lat. quadratus) četvorouglast, četvrtast; mat. kvadrati broj druga potencija, tj. proizvod koji se dobija kad se jedan broj pomnoži samim sobom; kvadrat-ni koren broj koji je „osnova" jednog kvadratnog broja, npr. 5 je kvadratni koren od 25 (V/25 = 5); kvadratni metar v. pod kvadrat; min. kvadratni kristalni sistem v. tetragonalni kristalni sistem. kvadratura (lat. quadratura) 1. mat. izna-laženje jedne površine jednake sa nekom danom površinom, naročito iznalaženje kvadrata jednakog po površini sa jednom danom površinom, kao u čuvenom problemu koji se zove kvadratura kruga, tj. pretvaranje kruga u kvadrat s jednakom površinom pomoću šestara i lenjira; fig. tražiti kvadraturu kruga tražiti nešto nemoguće, pošto je broj ut" (pi) transcen-dentan broj; 2. astr. odnosni (relativan) položaj dvaju nebeskih tela kada je njihova razlika dužine 90°. kvadrivalvan (lat. quattuor četiri, valva krilo vrata, valvulae mahune, ljuske) bog. koji ima četiri mahune, četvoromahunast; zool. koji ima četiri ljušture. kvadrivalentan (nlat. quadrivalens) hen. četvorovredan, koji je (tj. jedan atom nekog elementa) vezan sa četiri atoma vodoni-ka, četvorovalentan; up., valencija. kvadrivaskularan (lat. quattuor četiri, vasculum sudić) bog. koji ima četiri čašice (čaške) četvorodomni. kvadrivijum (lat. quadrivium, quattuor, via put) mesto gde se sastaju četiri puta, raskrsnice; u srednjem veku: četiri dela matematike: aritmetike, geometrija, astronomija i muzika, koje su stari, pored trivijuma (gramatike, retorike i dija-lektike), pod imenom „sedam slobodnih nauka", smatrali glavnim predmetima višeg školskog obrazovanja. kvadrita (lat. quadriga, quattuor, jugum zaprega) zaprega od 4 konja; dvokolice sa 4 konja (u starom veku upotrebljavate naročito pri utakmicama, trijumfima i sl.);

um. plastično prikazivanje ovakvih kola; med. unakrsni zavoj. kvadrienalan (lat. quadriennalis) koji ima četiri godine, četvorogodišnji. kvadrienijum (lat. quadriennium) četvorole-će, vreme od četiri godine. kvadrilijun v. kvadrilion. kvadrilion (nlat. quadrillio) milion tri-liona: jedinica sa dopisane 24 nule, tj. 1024 (u SFRJ, SSSR, Engleskoj, Nemačkoj), ili jedinica sa dopisanih 15 nula, 1015 (u SAD, Francuskoj). kvadrimani (lat. quadrimani) pl. zool. v. kvadrumani. kvadrinom (lat. quattuor četiri, nomen ime) mat. veličina koja se sastoji od četiri člana, četvoročlan izraz, četvoroimena količina. kvadrinoman (lat. quattuor, nomen) mat. koji ima četiri člana, četvoročlan, četvoro-imen (izraz). kvadripartirati (lat. quadripartire) deliti sa 4, podeliti na četiri dela. kvadripartiran (lat. quadripartitus) podeljen na četiri dela, četvorostruk. kvadriparticija (lat. quadripartitio) deljenje na četiri dela, četvrtanje. kvadrirati (lat. quadrare) napraviti četvorouglastim; mat. iznaći površinu jednaku sa nekom danom površinom, iznaći kvadrat jednak po površini sa jednom danom površinom; broj (ili; izraz) podići na drugi stepen, tj. pomnožiti ga sa samim sobom; napraviti na spoljašnjem zidu takve useke da izgleda kao da je sastavljen od četvrtastog kamenja; fig. slagati se, složiti se, biti prilagoñen. kvadrirema (lat. quadriremis) laña sa četiri reda vesala (veslačkih klupa). kvadrisekcnja (lat. quattuor četiri, secare seći, nlat. quadrisectio) deljenje na četiri dela, rasecanje na četvoro, četvrtanje. kvadrisilabum (lat. quattuor, grč. syllabos slog) četvorosložna reč; pr. kvadrisila-bičan. kvadrifilan (lat. quattuor, grč. phyllon list) bot. četvorolist, sa četiri lista. kvadrifloran (nl. quadrifloris) bog. sa četiri cveta, četvorocvetni. kvadrifolij(um) (nlat. quadrifolium) bot. četvorolist, sa četiri lista; pr. kvadrifloran. kvadrifilan (lat. quattuor, grč. phyllon roobličan, koji ima četiri oblika. kvadricikl (nlat. quadri-cyclus) velosiped na četiri točka; up. bicikl. kvadro (ital. quadro) muz. komad za četiri glasa ili instrumenta (kvartet); arh, ploča (kocka) u podnožju spomenika. kvadrumani (lat. quadrumani) pl. zool. sisari sa četiri ruke, tj. majmuni. kvadrupedi (lat. quadrupedes) pl. zool. četvoronošci, četveronožni sisari.

kvadruplika

415
neku stvar pod uslovom da jednom stvar iste vrste i vrednosti dade u naknadu za nju. kvale (lat. qualis kakav, quale kakvo) svojstvo, osobina, kakvoća. kvalitativav (nlat. qualitativus) kakvoćni, osobinski, koji se odnosi na osobinu, kakvoću, vrednost neke stvari; kvalita-tivna razlika razlika usled pripadnosti dvama rodovima, razlika po kakvoći (supr. kvantitativna razlika); hen. v. analize. kvalitet (lat. qualitas) kakvoća, svojstvo, osobina; vrlina, vrednost, dobrota, dobra osobina; log. kvalitet suda svojstvo suda s obzirom na potvrñivanje i odricanje predikata (afirmativni — potvrdim i nega-tivni — odrečni); psih. kvalitet osećaja ono glavno svojstvo jednog osećaja koje ga čini onim što je. kvalitetni (lat. qualitas kakvoća) koji je dobre kakvoće, koji je od vrednosti. kvalifikativan (nlat. qualificativus) odre-dan, koji bliže odreñuje, koji pridaje ili odreñuje osobinu, svojstvo. kvalifikator (nlat. qualificator) prav. izve-stilac, odredilac jednog krivičnog dela prema krivičnom zakonu, referent, tuži-lac (u krivičnim delima). kvalifikacija (lat. qualificatio) odreñivanje kakvoće ili svojstva, pridavanje (ili: davanje) imena čemu; vrednost, sposobnost, upotrebljivost; prav. pravni osnov tužbe, tj. zakonski naziv jednog krivičnog dela koje je predmet tužbe, zajedno sa izvoñenjem krivičnog zakona, koji se, po predlogu tužioca, ima da primeni; kvali-fikacije pl. sposobnosti nečije za što, naročito s obzirom na svedočanstva o svršenim školama, osposobljena, osposo-bljenost. kvalifikovan (nlat. qualificatus) sposoban (ili: dorastao) za neki posao, osposobljen, stručno spreman. kvalifikovati (nlat. qualificare) odrediti (ili: odreñivati, pridavati, pripisati, pripisivati, pridati) izvesne osobine, kakvoću nekome ili nečemu, utvrditi nečemu vrednost, priznati sposobnost za nešto; kvalifikovati se pokazati se sposobnim (ili: vrednim, doraslim) za neki posao, osposobiti se. kvalificiran v. kvalifikovan. kvalificirati v. kvalifikovati. kvalunkvizam (ital. uomo qualunque običan, mali čovek) pol. politički pokret u Italiji posle drugog svetskog rata, osnovan od bivših fašista. kvalunkvist(a) pristalica kvaluikvizma. kvant (lat. quantum koliko) količina čiji se iznos ne odreñuje potpuno; fiz. najmanja količina energije; teorija kvanta učenje novije fizike po kome energija nije bezgranično deljiva, tj. i energija je diskretna kao i materija (Plank).

kvadruplika (lat. quadruplum) prav. četvrti spis ili treći odbrambeni spis optuženoga, odgovor na tripliku. kvadruššrati (lat. quadruplare) učetvorostručiti, učetvorostručavati, učetvoro-gubiti, učetvorogubljavati, izraditi u četiri primerna. kvadruplicirati (lat. quadruplicare) v. kvadruplirati; prav. predati sudu kvadru-pliku. kvadruplum (lat. quadruplum) ono što je četvorostruko, četvorogubo, u četiri primerna. kvadšiling (hol. quadschilling) holandski srebrni novac. kvazar (Quasar od eng. quasi stellar radio source tj. tobožnji zvezdani izvor) do sada najudaljeniji uočeni kosmički objekti (i do 12 milijardi svetlosnih godina) izvanrednog sjaja, neuporedive gustine i energije, čije poreklo i struktura još nisu dovoljno naučio objašnjeni. kvazi (lat. quasi) kao, kao da, gotovo, skoro, donekle, otprilike; muz. kao, skoro; u sastavljenim rečima (složenicama) obično u značenju: tobožnji, vajni, polu-, nadri-, npr. kvazi-naučnik, kvazi-umetnik itd. kvazi-afinitet (lat. quasi affinitas) prav. odnos sličan rodbinskom odnosu. kvazi-dezercija (lat. quasi desertio) prav. postupak jednog supružnika koji je sličan napuštanju bračne zajednice, nevršenje bračne dužnosti. kvazi-delikt (lat. quasi delictum) prav. delo ili radnja koja se graniči sa prestupom i koja se, u svojim privatnopravnim dej-stvima, tretira kao prestup; neizmeran prestup, prestup bez predumišljaja. kvazi-dominij(um) (lat. quasi dominium) prav. prividna svojina, koja se prethodno tretira kao svojina. kvazi-kontrakt (lat. quasi contractus) prav. prividan ugovor; pravni odnos koji se tretira i smatra kao ugovor pošto ne postoji pravi ugovor, prećutan ugovor. kvazi legitimitet (nlat. quasi legitimitas) prav. prividna (ili: tobožnja) zakonitost. Kvazimodo (lat. Quasimodo) grbavi zvonar Bogorodičine crkve u Parizu, glavni junak romana Viktora Igoa: „Bogorodičina crkva u Parizu"; fig. nakaza, rugoba. kvazimodogeniti (lat. quasi modo geniti) pl. „kao da su tek roñeni", prva nedelja posle Uskrsa, „bela nedelja" (zato što su tada, u staro hrišćanske vreme, kršteni poslednji put nosili svoje bele haljine). kvazi-posesija (lat. quasi-possessio) prav. nestvarno posedovanje, posedovanje netelesnih stvari, čije se stvarno posedovanje u pravom smislu ne može zamisliti. kvazi-tradicija (lat. quasi traditio) prav. radnja koja zamenjuje radnju formalne predaje. kvazi-uzusfruktus (lat. quasi ususfructus) prav. pravo koje se daje nekome da uživa

416
kvanta (lat. quantum koliko, količina, veličina, quanta) pl. od kvantum; kvanta diskreta (lat. quanta discreta) prekidne, neprodužne veličine; kvanta kontinua (lat. quanta continua) neprekidne veličine, produžne veličine; v. kvant. kvantaš (lat. quantum koliko, količina) prodavac i kupac naveliko. kvantitativa (nlat. quantitativa sc. nomina) pl. gram. imenice koje označuju količinu. kvantitativan (nlat. quantitativus) količin-ski, veličinski, s obzirom na količinu, na veličinu, na kvantitet; kvantitativna razlika količinska ili veličinska razlika, razlika po količini, po veličini a ne po pripadnosti dvama rodovima; hen. v. analiza; supr. kvalitativan. kvantitet (lat. quantitas) količina, množina, veličina; broj, brojna odreñenost; gram. dužina i kratkoća slogova, količina sloga; muz. mera vremena, mera tona; log. kvantitet suda odreñenost jednog suda prema obimu subjekta (univerzalni — opšti, partikularni — delimični, singularni — pojedinačni). kvantitetski (lat. quantitas količina) gram. količinski, koji se tiče količine, npr. kvantitetske promene. kvantitirati (lat. quantitas) četr. slogove u stihu meriti i graditi po kvantitetu, tj. s obzirom na dužinu i kratkoću a ne po naglasku. kvantifikacija (nlat. quantificatio) ukoličinjavanje; log. izjednačavanje, poklapanje; kvantifikacija predika ga izjednačavanje predikata sa subjektom po obimu, tj. odreñivanje veličine obima predikata prema veličini obima subjekta. kvantifikovati log. po obimu izjednači™ sa subjektom. kvantum (lat. quantum) količina, odreñen udeo, mera, iznos, zbir, broj, množina, veličina (pl. kvanta); fiz. energijski atom, elemenat energije; up. električni elementarni kvantum. kvarat (lat. quartarius) četvrti deo, četvrtina neke mere; up. kvart. kvargl (nem. Quargel) specijalna vrsta sira. kvark (eng. quark) jedna od tri hopotetične čestice (i njihove odgovarajuće antičesti-ce — antikvarkovi) iz kojih se, kako se pretpostavlja, sastoje sve poznate elementarne čestice. Zbog nedostataka ove teorije, u poslednje vreme čine se pokušaji dopune sa još nekoliko čestica tipa kvark (hipoteze broja, hipoteze šarma, Han-Nambu model). kvart (lat. quartum) četvrt, četvrtina; tip. format hartije u veličini četvrtine jednog tabaka; mera za tečnosti i »sito u nekim zemljama; gradska četvrt, rejon; in kvarto (lat. in quarto) u kvartu, tj. u veličini V 4 tabaka (knjiga). kvarta (lat. quarta) četvrti razred jedne škole; muz. četvrti ton po redu počev od

kvarc-lampa

osnovnog tona, kvarta izvrši 4/ 3 puta toliko treptaja u sekundi koliko izvrši osnovni ton; treća žica na violini (a); mač. četvrti način zadavanja udarca; u igri karata: 4 karte iste boje koje dolaze jedna za drugom. kvartal (nlat. quartale) četvrtina godine, tromesečje, tromesečni period ili ras-hod; kvartalni časopis tromesečnik, časopis koji izlazi svaka tri meseca. kvartana (lat. quartana sc. febris groznica) groznica koja dolazi svaka 4 dana, četvorodnevka. kvartar (nlat. quartarius) kol. najmlañi slo-jevi Zemljine kore (diluvijum i aluvijum), sa prvim tragovima čoveka. kvartarni (nlat. quartarius) četvrti po redu, koji zauzima četvrto mesto u nekom redu ili nizu, npr. kvartarni period, geol. v. kvartar. kvartacija (nlat. quartatio) razlučivanje zlata od srebra pomoću šalitrene kiseline, ako je srazmera izmeñu oba metala 1:3; up. kvartirati 2. kvarter (eng. quarter) engleska (290,951) i američka (242,10 1) mera za zapreminu suvih materija. kvarteroni (šp. cuarteron) pl. potomci jednog Evropljanina i jedne terceronke, ili terceronca i Evropljanke. kvartet (ital. quartetto) muz. kompozicija za četiri instrumenta, ili četiri glasa; kvadro. kvartetino (ital. quartettino) muz. mali muzički komad za četiri glasa. kvartir (fr. quartier, nem. Quartier) stan, sklonište, konak; voj. logor, logorište, bkb, vojnički stan van kasarne. kvartirati (fr. quartier, nem. quartieren) 1. smestiti (ili: smeštati) vojnike u logor, kasarnu, uokoliti, ulogoriti; stanovati. kvartirati (lat. quartus četvrti, nlat. quartare) 2. zlato i srebro otopiti u sra-zmeri 1:3, pa ih onda, putem kvartacije, razlučiti. kvartir-majster (nem. Quartier-meister) voj. onaj koji se stara o stanovanju vojnika, stanar, konačar; mor. pomoćnik krmara, nadzornik brodskih straža, mornarski kaplar. kvarto (ital., šp. quarto) četvrti deo nečega, četvrtina. kvartus (lat. quartus) četvrti. kvarc (nem. Quarz) min. belutak, kremen, vrsta kamena velike tvrdoće, u vodi i kiselinama gotovo nerastvoran, po hemijskom sastavu silicijeva kiselina bez vode; na 1720° S postaje tečan i tada se od njega izrañuju predmeti za hemijske, fizičke i medicinske laboratorije. kvarcit (nem. Quarz) kol. običan kvarc, stena od kvarca. kvarc-lampa med. „kremena svetiljka", lampa kod koje električna struja prolazi kroz živinu paru, ima veoma jaku svetlost i

kvarcovanje

417

kvescionirati

zrači ultravioletne (nadljubičaste) zrake; staklo u ovoj lampi je od kvarca. kvarcovanje (nem. Quarz) ned. zračenje ultravioletnim, nadljubičastim, zracima pomoću kvarc-lampe radi predohrane i sprečavanja širenja izvesnih bolesti. kvas (rus. kvas) nakiselo, osvežavajuće bezalkoholno piće u Rusiji, spravlja se previranjem slada, raženog brašna i vode. kvasija (nlat. quassia amara) bog. jedna surinamska biljka sa gorkim korenom i gorkom korom; upotrebljava se za pojačavanje prohteva za jelom i okrepljenje uopšte (nazvana po nekom crncu Koasiju). kvasin (nlat. quassia) hen. alkaloid, glavni sastojak kvasije; upotrebljava se za klistiranje i kao sredstvo protiv glista pozderuša. kvastna (nem. Quaste) kita, rojta, peca; jastučić za puderisanje. kvaterna (lat. quarterni po četiri; četiri odjednom, nlat. quaterna) dobitak na četiri broja uzeta i zvučena (kod tombole ili lutrije). kvaternar (lat. quaternarius koji se sastoji od po četiri) poet. četvorostopni stih; v. dimetar. kvaternaran (lat. quaternarius koji se sastoji od po četiri) četvorostruk, od četiri dela; kvaternarni slojeva kol. četvrti i poslednji slojevi u obrazovanju Zemljine kore. kvaternio (nlat. quaternio) četvrtina, mnoštvo od četiri, celina koja se sastoji od četiri dela; naročito u starim rukopisima i knjigama; jedan sloj od četiri dvostruka lista koji su umetnuti jedni u druge; pl. kvaternioni. kvaternion (lat. quaterni po četiri, nlat. quaternio) 1. skupina četiri lica ili četiri stvari; 2. kat. količnik dva vekto-ra, ili operater koji menja jedan vektor u drugi, tako nazvan zbog zavisnosti od četiri geometrijska elementa; pl. kvaternioni onaj oblik računa vektora u kojem se upotrebljava ovaj operater. kvaternio terminorum (lat. quaternio Terminorum) log. četvrtina pojmova, četiri pojma, pogreška u zaključivanju koja nastaje usled dvosmislenosti jednoga od tri pojma (gornji, srednji i donji pojam) u zaključku, silogizmu, koji u ovom slučaju ima, mesto tri, četiri člana. kvaternitet (nlat. quaternitas) četvornost, četvorostrukost. ' kvaterno (ital. quaderna) četiri broja na jedno] istoj vodoravnoj liniji (u tomboli). kvatriduum (lat. quatriduum) vreme od četiri dana, četvorodnevni rok. kvatricinij(um) (nlat. quatricinium) muz. muzički komad za četiri roga ili četiri trube.

kvatro (ital. quattro, lat. quattuor četiri) a kvatro ili a kvatro voči (ital. a quattro voci) muz. za četiri glasa (muzički komad). kvatročentisti (ital. quattrocento četiri stotine) pl. italijanski pisci i umetnici! iz XV veka, tj. u početku renesanse. kvatročento (ital. quattrocento četiri stotine) talijanski naziv za XV vek, naročito s obziro!« na književnost i umetnost toga vremena. kvezitor (lat. quaesitor tražilac) prav. istražni sudija. kvezitum (lat. quaesitum) ono što se traži, traženo. kveker (nem. Quacke mamac za životinje) u izrazu: udariti nekome kveker: podvaliti, nasamariti (nekoga). kvekeri (eng. quakers) pl. oni koji drhte, drhtavin (nazvani po tome što dršću kad padnu u verski zanos), religijska hrišćanska sekta u Engleskoj i Americi koja nema ni sveštenika, ni crkvenih obreda, ni tajni; oni ne priznaju zakletvu, vojsku (rat), zadovoljstva, prazne formalnosti itd., sve ljude oslovljava ju sa „ti", ni pred kim ne skidaju kapu, a same sebe nazivaju „društvom prijatelja"; osnivač sekte je eng. obućar Džordž Foks 1652. god. u Engleskoj, a B. Pen je preneo u Sev. Ameriku 1682. godine. kverela nulitatis (lat. querela nullitatis) prav. ništavna žalba, tužba zbog ništa-vosti kojoj je cilj da, i posle formalne pravosnažnosti, ukloni dva najteža razloga ništavosti; učešće isključenog sudije pri donošenju pobijenog rešenja i nedostatak stranačkog zastupanja. kverulant (nlat. querulans) tužibaba, onaj koji pati od toga da stalno tužaka; prav. predavalac tužbe sudu. kverulancija (lat. querulus) bolesna sklonost tužakanju i parničenju. kverulat (nlat. querulatus) prav. lice protiv koga se podnosi tužba, tuženi. kverulirati (lat. querulus, nlat. querulare) tužakati, podnositi tužbu bez naročito opravdanih razloga. kvestor (lat. quaestor) 1. visok finansijski službenik kod starih Rimljana, državni blagajnik kome je bila dužnost da skuplja državne prihode; 2. na nekim univerzite-tima: skupljač, naplaćivalac honorara za profesorska predavanja; 3. u nekim državama: upravnik policije. kvestura (lat. quaestura) zvanje i služba kvestora. kvescio (lat. questio) pitanje, sporno pitanje; naučio pitanje; naučio ispitivanje; zadatak, istraga, sporna tačka; mučno pitanje, muka, mučenje. kvescio jurne (lat. quaestio juriš) prav. pravio pitanje, pitanje koje spada u oblast prava. kvescionirati (lat. quaestio) prav. pitati, istraživati, ispitivati, mučiti ili do-saćivati pitanjima.

27 Leksikon

kvescio fakti

418

Kvirinal

kvescio fakti (lat. quaestio facti) prav. ispitivanje (ili: pitanje) o stvarnom, činje-ničnom (za razliku od ispitivanja pravnog načela). kvecal (sa acteškog) 1. ptica iz Srednje Amerike, neobično lepa, crveno-zelene boje; smatra se simbolom slobode i nalazi se u grbu Republike Gvatemale; 2. novčana jedinica Gvatemale, deli se na 100 centa-vosa. kvecalkoatl (acteški) pernata zmija. kviditet (nlat. quidditas, od lat. quid što, šta) fil. bitnost, suština stvari. kvid pro kvo (lat. quid pro quo) jedno mesto drugog, brkanje, nesporazum, zamena u pojmu, osobi ili imenu. kviz (eng. quiz) ispit; ispitivanje nečijeg znanja postavljanjem zadataka, priredba s takmičenjem u znanju i veštini iz različitih oblasti. kvijer (lat. corium životinjska koža, fr. cuir) pergament; dokument na njemu. cvijeta non movere (lat. quieta pop movere) ono što miruje ne treba dirati (po Platonu), opomena vladama da ne preteru-ju u donošenju reformi. kvijetiv (lat. quies mir) fil. saznanje prave suštine stvari koje vodi ka umirivanju volje za životom, ka odricanju te volje u razočaranju, rezignaciji (up. pesimizam). kvijetizam (lat. quies, gen. quietis mir) 1. fil. težnja odvraćanju od životnog nemira i želja za što pasivnijim i bezosećajnijim stavom u životu, za kontemplativnim udu-bljivanjem u božanstvo; 2. učenje jedne hrišćanske sekte, osnovane u XVH v. u Španiji, koje se sastoji u sticanju unutarnjeg mira putem potpunog udubljivanja i predavanja duše bogu; up. kvijetisti. kvijetisti (lat. quies) pl. pristalice filozofskog ili religioznog kvijetizma. kvijeto (ital. quieto) muz. mirno, spokojno. kvinar (lat. quinarius koji sadrži pet) metr. stih od pet stopa. kvinaran (lat. quinarius) koji se sastoji od pet, deljiv sa pet, petostruk; kome je osnova pet. kvindekagoi (lat. quindecim petnaest, grč. gonia ugao) kom. petnaestougaonik. kvinkvagezima (lat. quinquagesima) sedma nedelja, odnosno pedeseti dan pre Uskrsa (kod katolika), koji obično zovu i esto-mihi. kvinkvenal (lat. quinquennalis petogodiš-nji) trg. petogodišnji poček plaćanja; up. moratorijum. kvinkvenalan (lat. quinguennalis) koji traje pet godina, koji biva svake pete godine, petogodišnji. kvinkvenijum (lat. quinquennium) vreme od pet godina, petogodište, petogoñe, peto-leće. kvinkverema (lat. quinqueremis) laña sa pet reda vesala, ili sa pet veslačkih klupa.

kvinkvercij(um) (lat. quinquertium petoboj) petostruka borba, pet vrsta berbenih vežbi kod starih Grka i Rimljana: skakanje, bacanje diskrsa, hitanje koplja, trčanje i rvanje; kod Grka: pentatlon. kvinkvecentisti (nlat. quinquecentisti, ital. cinquecentisti) v. činkvečentisti. kvinkvilion (lat. quinque pet) milion kvadriliona, tj. 1030. kvins-metal (eng. queens-metal) metalna sme-sa od cinka, olova, antimona i bizmuta. kvint (lat. quintus peti) v. kvinta. kvinta (lat. quinta) peti razred jedne škole; muz. alt-violina; E žica na violini; peti ton od osnovnog tona koji u sekundi izvrši 3/2 puta toliko treptaja koliko izvrši osnovni ton (zvana još dominanta); mač. peti način zadavanja udarca; u piketu: peta po redu karta iste boje. kvintal (šp. quintal, fr. quintal) pedeset kilograma; metarski kvintal sto kilograma. kvintana (lat. quintana) med. petodnevka, groznica koja dolazi svakog petog dana. kvinternio (nlat. quinternio) letina, mnoštvo od pet, celina sastavljena od pet delova; u starim rukopisima i knjigama: sloj od pet dvostrukih listova koji su u metnu ti jedni u druge; pl. kvinternkoni. kvintesenca (lat. quinta essentia peta suština) fil. prvobitno: eter, koji je Ari-stotel dodao, kao peti uz četiri elementa (vatru, vodu, vazduh, zemlju), ali koji važi, zbog svoje finoće, kao prvi, naj-glavniji elemenat; fig. ono što je najfinije i najčistije u nečemu, suština, srž, jezgro, skup onoga što je najbolje, najbitnije, ekstrakt; hem. najfiniji deo; alhem. glavna materija za pretvaranje metala; kvintesencija. kvintesencija (lat. quinta essentia) v. kvintesenca. kvintesenciran (lat. quinta essentia) pr hem. koji je pretvoren u ekstrakt, iz koga je izvañen ekstrakt. kvintet (ital. quintetto) muzički komad za pet glasova ili pet instrumenata. kvintilijun v. kvintilion. kvintilion (lat. quintus peti) broj 1018 (u Francuskoj i SAD) ili broj 1030 (u Engleskoj i Nemačkoj). kvintirati (fr. quinter) muz. svirati u kvin-tama; žigosati metal, naročito zlato i srebro. kvintola (lat. quintus peti) muz. tonska figura od pet nota koje, izvedene povezano, dobivaju vrednost četiri takve note. kvintuplika (nlat. quintuplum petostruko, petogubo) prav. peti protivodgovor, peti utuk. kvintuplum (nlat. quintuplum) petostruko, petogubo, petostruka količina. Kvirinal (lat. Quirinalis sc. collis brežuljak) jedan od sedam brežuljaka u Rimu, na kojem se, od 1870, nalazio kraljev dvor;

kvisling

419

kelnska voda

otuda nekada fig. italijanska vlada (up. Vatikan). kvisling onaj koji je u službi tuñina, a protiv osećanja i interesa svoga naroda (po norveškom političaru Vidkunu Kvi-sliigu, koji je, u drugom svetskom ratu, stupio u službu okupatora Nemaca i bio, u to vreme, predsednik norveške ,,kvi-slinške" vlade). Kvislinzima su u to vreme smatrani: Haha u Češkoj, Pavelić u Hrvatskoj, Rupniku Sloveniji, Nediću Srbiji, Peten u Francuskoj, Degrel u Belgiji, Tuka u Slovačkoj, Antonesku u Rumuniji i dr. kvit (fr. quitte, lat. quietus) gotov, svršen; izmiren, slobodan, razrešen obaveze, razdužen. kvita (fr. quittance) priznanica, namira. kvitancija (fr. quittance) v. kvita. kvitirati (fr. quitter) osloboditi, razrešiti, razrešavati; osloboditi se obaveze, razdužiti se; potvrditi prijem novca (priznanicom); ostaviti, napustiti (posao, službu); razići se, raskrstiti s kim ili s čim. Kvo vadis? (lat. Quo vadiš, Domine?) Kuda ideš, Gospode? pitanje koje je, po hrišćanskom predanju, apostol Petar, bežeći iz Rima, uputio Isusu susrevši ga na izlasku iz grada. Isus mu je odgovorio da se umesto njega vraća u Rim 1 bude ponovo razapet, što da je Petra postiñeno! nateralo da se vrati u Rim, gde je doživeo mučenič-ku smrt. kvod erat demonstrandum (lat. quod erat demonstrandum, skraćeno q. e. d.) što je bilo za dokazivanje, što je trebalo da se dokaže. kvorum (lat. quorum kojih) predviñen minimalni broj članova jedne organizacije čije je prisustvo na sednici potrebno da bi se poslovi mogli obavljati; u parlamentu: potreban broj članova (poslanika) za punovažno rešavanje. kvota (lat. quota sc. pars koliki deo) deo koji pri nekoj deobi, pripada pojedincu, srazmeran deo, pripadajući deo, udeo; po-reski iznos; pro kvota (lat. pro quota) prema udelu, srazmerno. kvotacija (nlat. quotatio) obračunavanje i podela kvote, udela; kvotizacija. kvotidijana (nlat. quotidiana) med. svakodnevka, svakodnevna groznica. kvotidijanus tipus (lat. quotidianus typus) med. svakodnevni povraćaj neke bolesti. kvotizacija (nlat. quotisatio) v. kvotacija. kvotizirati (lat. quota sc. pars koliki deo) srazmerno deliti (ili: podeliti), utvrñi-vati (ili: utvrditi, odrediti) kvotu: fi-nansijskim zakonom utvrditi, u parlamentu, visinu poreza koji se ima pokupiti u svakoj budžetskoj periodi, prema državnim finansijskim potrebama.

kvotirati (lat. quota sc. pars) prav. podeliti na srazmerne delove, obeležiti brojevima spise koji se tiču jedne parnice. kvo titule (lat. quo titulo) na osnovu čega? s kojim pravom? kvouskve tandem (lat. Quousque tandem Catilina, abutere patientia nostra?) „ta dokle ćeš!" izraz kojim se iskazuje nestrpljenje (prema početnim rečima Ciceronovog prvog govora protiv Katiline). kvocijent (lat. quotiens koliko puta) mat. količnik, broj koji kazuje koliko se puta jedan broj sadrži u nekom drugom broju. ke (fr. queue, lat. cauda rep) red, povorka lica koja čekaju na red (npr. na ulazu u poz. blagajnu i sl.); ograñen prostor pred blagajnom, da bi se izbegla gužva; bili-jarski štap, tak; muz. drška na violini, žičnik, hordar. keb (eng. cab) najamna jednoprežna kočija u Engleskoj. kebl (eng. cable) mera za konac u Sev. Americi, = oko 220 t. kegl (nem. Kegel) kupa, čun; nišan (na ku glani). kediv (pere. liidiw) titula bivšeg egipatskog vicekralja; vladalac, knez, veličanstvo. kej (fr. quai, eng. quay) zid pored rečne ili morske obale, ozidana obala; mesto u pristaništu za utovar i istovar robe; ulica pored obale, put izmeñu vode i kuća; železnički peron. kejaža (fr. quaiage) trg. dažbina za utovar i istovar robe; up. kej. keko (eng. cake, cakes) pl. engleski dvopek, sitni suvi kolačići koji se naročito jedu uz čaj. kelvin (skrać. K) fiz. jedinica za merenje temperature u Meñunarodnom sistemu jedinica (po engleskom fizičaru V. Kelvi-nu, 1824—1907). keleraba (nem. Kohlrabi, dijal. Kehlerabe) vot. dvogodišnja zeljasta biljka, čiji se ko-renstablo jede. keler-menica (nem. Keller-Wechsel) trg. lažna menica, na kojoj su potpisi trasanta, akceptanta i indosanta izmišljeni, pošto to lice ne postoji, a samo je potpis poslednjeg indosanta istinit, i on nema namere da se izvuče iz obaveze, nego samo da doñe za neko vreme do novca; fingirana menica, proforma-menica. kelimei šehadet (arap.) dve glavne osnove islamske vere, islamsko „vjeruju": verovanje u jedinstvo božje i poslanstvo Muhamedovo. kelner (lat. cellarius podrumar, nem. Kellner) kafanski momak koji služi goste jelima i pićima, konobar. kelnera] (nem. Kellnerei) pregrañen prostor u krčmama i gostionicama u kome stoje čaše, boce, piće i dr. kelnska voda (nem. Kolnisches Wasser) v. kolonjska voda.

27*

kelologija

420

keratomi

kelologija (grč. kele kila, prosutost, logia) med. nauka o kili, nauka o prosutosti. kelotom (grč. kele, tome sečenje, rezanje) hir. nož. kojim se vrši operacija kile. kelotomija (grč. kele, tome) hir. operacija kile. Kelti (grč. Keltoi, lat. Celtae) pl. staro indoevropsko pleme u zap. Evropi (naročito u Galiji, Španiji i Britaniji) koje se, većim delom, izmešalo sa Germanima. keltolog naučnik koji proučava istoriju, jezik i kulturu Kelta. kemalizam političke, ekonomske, socijalne i kulturne reforme Kemala Ataturka, voñe turskog naroda i obnovitelja turske države, koji je za nešto više od 10 godina, od Turske, nekadašnjeg „bolesnika na Bosforu" i sinonima zaostalosti i zaparloženosti, napravio modernu državu. kemalisti pristalice nekadašnjeg predsednika Turske Republike Mustafe Kemala Ataturka; up. kemalizam. kemp (eng.) v. kamp. kemping v. kamping. keiangija (grč. kenos prazan, angos sud) med. praznoća krvnih sudova, malokrvnost. kengur(u) (domorodački gangaruh, eng. kangaroo) zool. vrsta velikog biljojedog australijskog torbara, sa dugim repom, dugim i snažnim zadnjim nogama, koje mu služe za skakanje i odbranu, i sa kratkim, slabim prednjim nogama; meso mu se jede, a krzno je važan trg. artikl. kendo (jan. ken mač, do način, veština) sp. stara japanska veština borenja mačem; od XIX v. sportska disciplina; borci nose zaštitnu opremu, a bore se bambusovim štapovima. kenesteza (grč. koinos zajednički, opšti, aisthesis osećaj, osećanje) psih. opšti osećaj postojanja koji potiče od ukupnosti telesnih utisaka; životni osećaj. kenobij(um) (grč. koinobion, koinos zajednički, opšti, bios život) manastir. kenobit (grč. koinos, bioo živim) opšteži-telj, onaj koji živi u manastiru, kaluñer; fig. usamljenik, isposnik. kenogeneza (grč. kenos prazan, genesis postanak) zool. odstupanje od palingeneze u ontogenetskom razvitku: uzrok prilagoñavanja vrste novim uslovima za indivi-dualni razvitak, razvitak koji ne odgovara zakonima života jednog organizma. kenoza (grč. kainos nov, zoon životinja) kec. ispražnjavanje, čišćenje. kenozoik (grč. kainos nov, zoon životinja) geol. v. kenozojski period. kenozojska formacija geol. v. kenozojski period. kenozojski (grč. kainos nov, zoon životinja) koji je iz trećeg velikog geološkog doba, koji pripada trećem velikom geološkom dobu, koji obuhvata tercijarno i kvater-

narno doba, koji sadrži životinjske ostatke novijeg doba. kenozojski period geol. najmlañe Zemljine formacije (tj. tercijar, diluvijum, aluvi-jum); kenozojska formacija. kenologija (grč. koinos zajednički, logia) dogovor, savetovanje; savetovanje lekara o stanju bolesnika, lekarski konzilijum. kenotaf (grč. keno-taphion) prazna grobnica (bez mrtvaca), kakve su Grci podizali u čast pokojnika poginulih u ratu ili na moru kojima se nije znalo za grob; počasni spomenik. kenofobija (grč. kenon prazno, prazan prostor, phobem plašiti se) med. strah od velikih praznih prostora (trgova, poljana i sl.). Kentaur (grč. Kentauros) mit. neman pola čovek a pola konj, Centaur. nenu (eng. sapoe) v. kano i kanu. kenhriti (grč. kenchros proso) pl. min. kamenje čija su zrnca slična prosu.
kenhroiti min. v. kenhriti.

kenjača (mañ. kenocs) kolomast. kep (eng. sare, nem. Karre, nlat. sarra) med. dug ženski prolećni ogrtač bez rukava. kepotaf (grč. kepos vrt, gradina, taphos grob) nadgrobni spomenik oko koga je napravljen vrtić. kepčija (tur. kepce, kefce) kutlača. ker (fr. coeur) srce; crveno srce na francuskim kartama za igranje; up. herc. keramika (grč. keramike) lončarstvo, grnčarstvo, izrada posuda i dr. stvari od gline pečenjem; tričarija, grnčarska roba; pr. keramičke. keramografija (grč. keramos lončara, grn-čara, glina, graphia) slikanje na posudama od gline, naročito na vazama, kod starih Grka. keramografika (grč. keramos, graphike) v. keramografija. keratektomija (grč. kćras rog, ek-temno isečem) med. operativno odstranjenje (ili: isecanje) rožnjače oka. keratijazis (grč. kćras) med. rožast izraštaj na delu tela. keratin (grč. kćras) fiziol. rožnina, belančevinasta tvar, supstancija u rogovima, pokožici, noktima i dlakama. keratina (grč. keras) muz. krivi rog, pozauna. keratitis (grč. kćras) med. zapaljenje rožnjače oka. keratogeneza (grč. keras, gćnesis postanak, obrazovanje) stvaranje roga, orožavanje. keratoza (grč. kćras) med. bolest kože koja se sastoji u hipertrofiji rožastog dela po-kožice. keratoidi (grč. keras, eidos vid, oblik) pl. geol. rogu slične okamenotine. keratoliti (grč. keras, Uthos kamen) pl. geol. okamenjeni rogovi. keratomi (grč. keras) pl. med. mrke ili crvenkastomrke bradavice, obično u veličini sočiva, pojavljuju se na čoveku posle četr-

keratoplastika

421
keser (tur. keser od kesmek seći) tesarska sekira; vrsta čekića kojim se može uki-vati, seći i tesati, bradva; hecep. kesedžija (tur. kesici) l. junak, dobar borac (koji seče glave protivnika; 2. drumski razbojnik, kradikesa, ubojica. kesim (tur. kesim) zakup, najam, arenda. kesov (fr. caisson) municiona kara; komordžijska kola; kolski sanduk na boku, ispod sedišta; mor.' sanduk na stražnjem kraju lañe; metalni sanduk koji se spušta u vodu da bi se mogli kopati pod vodom temelji i zidati stubovi za mostove, ureñen za radnike da bi mogli raditi pod visokim vazdušnim pritiskom bez štete po zdravlje. kefalagra (grč. kephalargia, atički za kephalalgia, kephale glava, algos bol) med. ulozi, post glave. kefalgija (grč. kephale, algos) med. bol glave, glavobolja. kefaleja (grč. kephale) med. jaka, teška glavobolja. kefalija (grč. kephale) u srpskoj srednjovekovne] državi: poglavar, starešina grada (poglavito vojno-politička ličnost). kefalika (grč. kephale) pl. med. sredstva, lekovi za jačanje glave. kefalitis (grč. kephale) med. zapaljenje glave, mozga. kefalodinija (grč. kephale, odyne bol) med. glavobolja. kefalometar (grč. kephale, metron mera, merilo) glavomer, sprava za merenje glave novoroñenčadi. kefalopodi (grč. kephale, pus, gen. podos noga) pl. zool. glavonošci, životinje iz kola mekušaca, najsavršeniji mekušci. kefaloskopija (grč. kephale, skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje glave, pregledanje glave. kefalotrib (grč. kephale, tribe) med. v. bazio-trib. kefalotripsija (grč. kephale, tripsis trenje, tribo tarem, satrem) med. lomljenje, razbijanje glave mrtvog deteta u utrobi poro-dilje, u slučajevima teškog porañanja. kefalotriptor (grč. kephale, tribo), med. v. baziotrib. kefalocentričai (grč. kephale lat. centrum središte) fil. koji se nalazi u glavi, koji postoji samo u glavi. kefir (tat.) penušavo i gusto mlečno vino od kravljeg mleka i kefirskih zrna ili kefirskih gljiva, prijatna i sveža mirisa i ukusa, pronašli ga kavkaski Tatari; upotrebljava se i kao sredstvo protiv malokrvnosti, bledoće i hroničnih bolesti pluća. keč (eng. catch) l. muz. kompozicija komične pesme u stilu fuga, naročito omiljena u Engleskoj. keč (eng. catch, skr. za catch-as-catch-can, doslovno: uhvati kako možeš) 2. sp. vrsta

desete godine života usled otvrdnuća, • orožnjenja kože. keratoplastika (grč. keras, plastike) med. obrazovanje rožastog dela kože veštač-kim putem; zamena neprozirnog dela rožnjače prozirnim. keratoskop (grč. keras, skopem gledati, posmatrati) ned. aparat za ispitivanje krivina rožnjače i utvrñivanje njihovih ne-pravilnosti. keratoskopija (grč. keras, skopem) med. ispitivanje rožnjače pomoću keratoskopa. keratotom (grč. keras, temno sečem, režem) med. instrumenat za probadanje ili prose-canje rožnjače. keratotomija (grč. keras, temno) med. probadanje rožnjače, prosecanje rožnjače. keraunometar (grč. keraunos grom, metron mera, merilo) aparat za merenje jačine munje i oluje. keraunoskopija (grč. keraunos, skopem gledati, posmatrati) gatanje po oluji, nepogodi, munji. keraunoskopijum (grč. keraunos grom, skopem) mesto sa koga se posmatra grmljavina; mašina za proizvoñenje grmljavine na pozornicama. Kerber (grč. Kerberos) l. mit. troglavi pas sa zmijskim repom koji je čuvao ulaz u podzemni svet i na ulaznike mahao repom, ali nikoga nije pustio da iziñe; fig. grub i neljubazan vratar, surov hapsandžija; 2. astr. sazvežñe koje sada spada u Herkul. kere (grč. Keres) pl. mit. boginje smrti i sudbine, naročito nasilne smrti kod starih Grka. kerenština sistem slabe i labave uprave, šuplji govori, paradiranje rodoljubljem i besplodna politika (po A. F. Kerenskom, prvom predsedniku ruske vlade posle odstupanja cara Nikole P, 1917). keriktika (grč. keryx glasnik, objavljivač) veština propovedanje; homiletika. kermez (arap.) vrsta južnoevropske štita-ste vašice; jagodičasta udubljenja na lišću, u kojima ova vašica nosi jaja, od kojih se prave crvene boje. kermes (eng. kermess) zabava, obično dobrotvorne, koja se prireñuje u slobodnoj prirodi. kerner (nem. Korner) teh. obeležač, burgija kojom se počinje bušenje rupa, tačkalo. kerografija (grč. keros vosak, graphia) slikanje voskom, slikanje u vosku. kerozin (grč. kćros) svetleća materija koja se dobiva od američkog petroleja. keroidan (grč. keros, eidos vid, oblik) voš-čast, sličan vosku. keromantija (grč. keros, manteia proricanje) gatanje u vosak. keroplastika (grč. keros, plastike) pravljenje figura od voska. kesa (pere. kiše, tur. kese) vreća, džačić, torba; papirna vrećica; vrećica za držanje novca.

kečer

422

kilistika

rvanja u kome su dozvoljeni svi zahvati, rvanje slobodnim stilom.

kečer (eng. catch) sp. sportista koji se bavi kečomrvač slobodnog stila.
keš (eng. cash) novac u gotovom; plaćanje u gotovom. kibernetika (grč. kybernao upravljam, vladam, krmanim) nauka o opštim zakonito-stima procesa upravljanja i komunikacije u organizovanim sistemima — mašinama, živim organizmima i meñusobnom odnosu jednih prema drugima; definiše se i kao nauka o načinima primanja, predaje, ču-vanja, obrade i iskorišćavani informacija u mašinama, živim organizmima i meñusobnom odnosu jednih prema drugima. kibernetičar naučnik koji se bavi kiberne-tikom. kibitka (rus., arap.) šator nomadskih Kal-mika i Kirgiza od koža ili kore drveta; polupokrivena ruska putnička kola ili saonice. kibicer (nem. Kiebitz) radoznao posmatrač i savetnik nekog igrača pri igri (karata); radoznao posmatrač uopšte, merkalo. kibicovati (nem. kiebitzen) posmatrati sa zadovoljstvom druge pri igranju karata; radoznalo posmatrati uopšte, merkati. kibla (arap. qibla) 1. strana okrenuta prema nama, strana u koju gledamo, prednja strana, naročito južna; jerusalimski, naročito mekanski hram; tačka koja označava geografski položaj Meke, prema kojoj se muslimani okreću kad se mole Bogu; ormar sa Korakom u svakoj džamiji koji označava taj pravac. kibla (nem. Kubel) 2. kablica, čabrica. kibomantija (grč. kybos kocka, manteia proricanje) proricanje iz kocaka, gatanje u kocke. kibuc (hebr.) poljoprivredna komuna u Izraelu, sa zajedničkom svojinom nad zemljom i sredstvima za proizvodnju; pod uticajem su raznih političkih i verskih organizacije. kivan (pere. km ljutnja, osveta) ljut, neprijateljski raspoložen, spreman za neku osvetu. kiveta (fr. cuvette) umivaonik; sud za hvatanje kišnice s krova; čanak u kome stoji saksija sa cvećem; kod džepnih satova sa kljunićem; unutrašnji poklopac sa dve rupice za navijanje i doterivanje; voj. ki-neta. kini zool. retka i sve reña ptica trkačice sa Novog Zelanda sa dugim i tankim kljunom, potpuno zakržljalim krilima i repom, i dlakastim perjem. ki vivra, vera (fr. qui vivra, verra) ko živi, videće, tj. budućnost će pokazati, videće se. kivlaža (fr. cuvelage) podgrañivanje, obla-ganje okna daskama; u voñenje metalne cevi u arteski bunar.

kivot (grč. kibotos) u pravoslavno j crkvi: kovčeg sa moštima nekog svetitelja; kutija u kojoj se čuva euharistija; ćivot. kid (eng. kid) učinjena jareća koža. kidisati (grč. kindyneuo, tur. kiymak) 1. navaliti, napasti (na nekoga ili na nešto), jurišati, nasrnuti, saleteti, spo-pasti; 2. prionuti, prianjati na posao; 3. oduzeti nekome život, ubiti (se). kidnaper (eng. kidnapper) kradljivac deteta ili odrasle osobe u cilju ucenjivanja. kneza (grč. kyesis) med. trudnoća, bremeni-tost. kieziologija (grč. kyesis, logia) med. nauka o trudnoći, bremenitosti. kiema (grč. kyema) biol. zametak, embrio. kienognoza (grč. kyesis trudnoća, gnosis poznavanje) med. poznavanje (ili: utvrñiva-nje) trudnoće. kizlar-ara (tur. kizlar agasi) glavni nadzornik crnih uškopljenika (evnuha) i sultanovog harema. kijamet (arap. qiyama) zabuna, buna, gungula, vika i galama; nepogoda, mećava, rñavo vreme; napast, zlo, nedaća; smak sveta; uskrsnuće mrtvih na dan strašnog suda. kijanizacija natapanje drveta u rastvoru živinog sublimata, vitriola, bakra i dr. radi zaštite od truljenje, nazvan po engleskom pronalazaču ovoga metoda Kijanu (Kuap). kijanit (grč. kyanos zatvorenoplav, modar) min. vrsta minerala, aluminijev silikat, obično modre boje. kijanometar (grč. kyanos zatvorenoplav, te-tron merilo) instrumenat za merenje jačine nebeskog plavetnila; cijanometar. kik (eng. kick) sp. kod fudbala: udarac, šut; takoñe: pravo na udarac po redu. kiker (eng. kicker) sp. fudbalski igrač, član fudbalskog kluba. Kiklop (grč. Kyklops) kit. mitski džin na Siciliji, sa jednim okom na čelu; Kiklo-pi, kod Homera: prastari narod gorostasa na Siciliji; Ciklop. kiks (nem. Kickser, eng. kick) muz. pogrešan ton duvačkog instrumenta; fig. pogreška, omaška. kikser (nem. Kickser) v. kiks. kiksirati (eng. kick) učiniti nešto kako ne treba, promašiti, promašivati. kikstarter (eng. kickstarter) nožni mehanički pokretač na motornom vozilu. kila (grč. chilioi hiljadu) v. kilogram. kilar (grč. chilioi, lat. agea) mera za površinu, 1000 arz = 100.000 t 2 ; kiliar. kilasa (fr. culasse) voj. zadnji deo topa, ležište topa; donji deo brilijanta. kiler (nem. Kuhler) naprava za hlañenje pri destilaciji i kod automobila, hladnjak. kiliar (grč. chilioi, lat. agea) v. kilar. kilistika (grč. kylistikos koji pripada valjanju, vešt u valjanju) veština hodanja na rukama i stajanja na glavi.

kilka

423

kinematografija

kilka (rus.) zool. ruska sardela, cenjena zbog veoma ukusnog mesa. kilo (grč. chilioi hiljadu) v. kilogram. kilo- (grč. chilioi) u sastavljenim nazivima metarskog sistema mera i težina, kao i električnih jedinica = hiljadostruki broj jedinice uz koju stoji, npr. kilovat, kilogram, kilometar itd. kilobar (grč. chfUoi, baros težina) megeor. jedinica za merenje atmosferskog pritiska, od 1000 kg na 1 st 2 . kilovat (grč. chilioi, eng. watt) = 1000 vata = 1,36 konjske snage; kilovat-čas = 1000 vatčasova. kilogram (grč. chilioi, gramma) 1000 grama; jedna od osnovnih mernih jedinica po Meñunarodnom sistemu jedinica = masi etalona koji je sankcionisala Generalne konferencija za težine i mere, održana u Parizu 1889. godine. kilogramkalorija v. kalorija. kilogramometar (grč. chilioi, gramma, metron) fiz. jedinica rada u tehničkom ili gravitacionom sistemu merenja, rad koji se izvrši kada se l kg podigne na visinu od jednog metra. kiloza (grč. kyllcs kriv, iskrivljen) med. iskrivljenost, uzetost udova i, kao posledica toga, klaćenje pri hodu. kilokalorija v. kalorija. kilolitar v. kilolitra. kilolitra (grč. chilioi, litra) hiljadu litara. kilometar (grč. chilioi, metron) dužina od 1000 metara. kilometarska fotografija v. rotaciona fotografija. kilometraža (grč. chilioi, metron) merenje u kilometrima; obeležavanje kilometara; računanje po kilometrima, nagrada po preñenom kilometru. kilote (fr. culotte) pl. kratke čakšire; kratke gaće; ženske gaćice. kiloherc (grč. chilioi, nem. Herc) v. hiljadu herca (kHz hiljadu oscilacija u sekundi), mera za frekvenciju. kilodžaul (grč. chilioi, eng. joule) fiz. hiljadu džaula. kilt (eng. kilt) kockasta nabrana suknja, narodna nošnja škotskih brñana. kilj(a) (ital. chiglia) glavna uzdužna greda na dnu lañe, kobilica. kim (grč. kyminon, tur. kimyon, nem. Kummel) bog. vrsta biljke (Carum carvi) iz fam. štitarica, koja služi kao hrana za stoku, a njene sitne sivosmeñe semenke kao začin. kima (grč. kyma) apx. talasasti deo glave stuba. kimberlit geol. alkalna eruptivna stena tamne boje (nazvana prema Kimberliju, gradu u Južnoafričkoj Republici). kimograf (grč. kyma talas, talasanje, gra-pho pišem) 1. aparat koji grafički regi-struje fiziološke pojave (krvni pritisak, puls, disanje i dr.); 2. u eksperimen-

talnoj fonetici: aparat koji beleži krivu lju zvuka. kimografija (grč. kymamo talasam se, graphia) med. merenje i grafičko predstavljanje pritiska krvi. kimografion (grč. kymaino talasam, grapho pišem) med. aparat pomoću koga se meri i grafički predstavlja pritisak krvi. kimono (jap.) muška i ženska gornja haljina kod Japanaca sa širokim rukavima (prenesena i u Evropu). kiva-vino farm. vino sa tinkturom kinina; upotrebljava se za jačanje organizma. kina-kora farm. kora južnoameričkog kina-drveta, jednog od najvažnijih lekova protiv groznice; kino-koren se ne dobija od ovoga drveta, nego od persijske biljke kina-smilaks; peruanska kora. king 1. stari kineski muzički instrumenat; 2. kineska mera za površinu = 6,7335 ari; fu. king-sajz (eng. king siže kraljevska mera) odreñena dužina cigareta, domaćih i stranih (srednje dugačka). kined (grč. kmaidos) pasivni pederast, protivprirodan bludnik. kinedija (grč. kinaidi'a neprirodna pohota) pederastija, protivprirodan blud. kineza (grč. kinesis) kretanje. kinezijatrika (grč. kinesis kretanje, iatrike lekarstvo) lečenje (ili: snaženje) tela pomoću kretanja, gimnastike. kineziometrija (grč. kinesis, metria) veština merenja kretanja. kinezioneuroza (grč. kinesis, neuron živac) med. živčano, nervno, oboljenje pribora za kretanje. kinezioterapija (grč. kinesis, therapeia lečenje) lečenje pomoću kretanja, gimnastike. kineziterapija v. kinezioterapija. kinema (grč. kinema pokret, kretanje) v. kinematograf. kinematika (grč. kinema) nauka o zakonima kretanja tela bez obzira na sile i mase koje to kretanje proizvode; primenjena kinematika deo ove nauke koji se bavi mehanizmom kretanja; up. kinetika. kinematogram (grč. kinema kretanje, gramma slika) niz živih, kinematografskih slika. kinematograf (grč. kinema, graphem pisati) 1. aparat za snimanje i reprodukovanje predmeta koji se kreću, pronañen 1895. god. naročita vrsta fotografskog aparata koji pravi u sekundi oko 20 snimaka; 2. dvorana u kojoj se prikazuju i gledaju filmski snimci; kinetograf, kineto-skop. kinematografija (grč. kinema krećem, grapho pišem) uzastopno snimanje živih bića ili stvari u pokretu kino-foto-ka-merom na kino-filmu i njihovo uveli-čano projektovanje kinoprojekcijom na filmske platno.

kineskop

424

kir

kineskop (grč. kineo krećem, skopeo gledam) sprava sa stereoskopskim slikama koje se okreću. kinestezija (grč. kinesis kretanje, anaisthesis osećanje) osećanje kretanja. kinestetični osećaji psih. naročiti osećaji kretanja, napetosti i napregnutosti snage. kineta (fr. cunette, lat. cunae) voj. odvodni kanal u sredini suvog tvrñavskog rova. kinetika (grč. kinetikos pokretan, koji pokreće) deo dinamike koji istražuje odnose izmeñu kretanja tela i sila koje dejstvuju na njih (supr. statika); pr. kine-tički. kinetička energija fiz. energija kretanja, tj. sposobnost jednog tela da svojim kretanjem izvrši rad, zvana još i živa sila: polovina proizvoda iz mase tela i kvadrata njegove brzine (supr. potencijalna energija ili energija položaja). kinetičke veštine mimičke veštine. kinetograf (grč. kinetos pokretljiv, pomičan, grapho pišem) v. kinematograf. kinetografija (grč. kinetos, grapho) pismo za plesne pokrete; upotrebljava se u nekoliko zemalja: SAD, Nemačkoj, Vel. Britaniji i dr. kinetoze (grč. kineo okrećem, vrtim) pl. med. poremećaji vegetativnog nervnog sistema koji se ispoljavaju bledilom, gañenjem i povraćanjem kod osoba izloženih posebnim pasivnim kretanjima za vreme plo-vljenja, letenja i vožnje automobilom i vozom. kinetoskop (grč. kinetos, skopem gledati, pogledati) v. kinematograf. kinetofon (grč. kinetos, phone zvuk, ton) Edisonov pronalazak: kombinacija kinematografa i gramofona, pri kojoj radnju na slici prate odgovarajuće reči, preteča tonfilma. kinefot (grč. kineo krećem, pokrećem, phos gen. photos svetlost) aparat za gledanje malih kinematografskih slika, poreñanih na ploči u krugu ili zavojito, spi-ralno, sličan kartoskopu. kinidin (per. quina) hen. smolasti sastojak kore kininskog drveta, po hem. sastavu sličan kininu; služi kao lek kod živča-nih poremećaja srca. kinizam v. cinizam. kinin (per. quina) form. osoben alkaloid, so koja se pravi od kore kininskog drveta, poznato odlično sredstvo protiv groznice. kininizacija (nlat. cininisatio) med. opšta upotreba kinina kao sredstva za predo-hranu od bolesti, naročito u malaričnim krajevima. kininovac (per.) vot. rod tropskog visokog drveta iz čije se kore dobija kinin. kinici (grč. kynikos) pl. fil. v. cinici. kino (grč. kineo krećem) kraći izraz za kinematograf.

kinovija (grč. koinosbios) manastirska zajednica u kojoj kaluñeri žive kao članovi jednog, zajedničkog domaćinstva. kinodiva (grč. kineo krećem, lat. diva božanska, omiljena) čuvena, slavna i omiljena filmska glumica, filmska zvezda. kinoidin (per. quina, grč. eidos) hem. gorak i bez mirisa proizvod koji se, kao uzgredan, dobiva pri spravljanju kinina; upotrebljava se i kao lek protiv groznice. kinodroi (grč. kyon, pas, drćmos put, cesta) sportske trkalište za pse. kinologija (grč. kyon gen. kynos pas, logfa) nauka o psima i o psećim rasama. kinoreksija (grč. kyon, orexis težnja, prohtev, žudnja) med. kurjačka glad, pasja glad, neodoljiva žudnja za jelom. kinoskop (grč. kinesis kretanje, skopeo gledam) aparat za presnimavanje televizijskih emisija sa televizijskog ekrana. kinoteke (grč. kineo krećem, theke kutija, sanduk; ostava) zbirka filmova, filmska arhiva; zgrada u kojoj se nalazi' ovakva zbirka. kinofikacija (grč. kineo okrećem, vrtim, lat. facere činiti, raditi) uvoñenje i širenje kinematografske mreže; populari-zacija kinematografske umetnosti. kinofobija (grč. kyon pas, phobos strah) med. bolesni strah od pasa. kinteron (šp. quinteron) „petina crnca"; potomak Evropljanina i kvarteronke; up. kvarteroni. kindžal (rus. kinžalð, tur. hancer) nož sa oštricom na obe strane, bodež. kionitis (grč. ki'on peca) med. zapaljenje resice. kionoptoza (grč. ki'on, ptosis pad) med. spadnutost resice. kionofaranks (grč. kion, pharanx klisura) med. rascep resice. kiosk (tur. košk ugao, ćošak) orijentalski hladnjak u bašti na stubovima; istaknuti deo na orijentalskim zgradama u obliku zatvorenog balkona; ulični paviljon od drveta, gvožña ili stakla u kome se prodaju novine, duvan i sl. kiotrofija (grč. kyos zametak, breme, trophe ishrana) med. ishranjivanje zametka u materici. kioforija (grč. kyos, phoreo nosim) med. nošenje, vreme trudnoće, trajanje trudnoće. kip (mañ. kep slika, lik) 1. Um. izvajan lik čoveka u glini ili kamenu; statua, spomenik. kip 2. novčana jedinica Laosa, deli se na 100 ata. kiper (nem. Kipper) l. teretno vozilo (obično kamion) sa pokretnom karoseri-jom za brzo istovarivanje tereta; 2. dizalica, lift. kir (grč. kyrios) gospodin, gospodar (naročito kao sastavni deo osobnog imena, npr. KirJanja); ćir.

kiraet

425

kitab

kiraet (arap.) kod muslimana: čitanje, recitovanje Korana. kirasa (fr. cuirasse) oklop (kožni, gvozdeni i sl.) koji je štitio grudi i leña vojnika; grudni deo oklopa. kirasir (fr. cuirassier) konjanik sa prsnim oklopom. Kirgizi pl. nomadski narod tursko-tatar-skog plemena, živi u Kirgijskoj stepi, izmeñu Urala i Irtiša. kire (fr. sigee, ital. corata) lov. deo ubijene divljači koji se daje psima (utroba i krv). kirenajici pl. fil. pristalice Sokratovog učenika Aristipa iz Kirene, koji su smatrali kao najviše dobro hedonizam (načelo zadovoljstva). kireta (fr. curette, curer) med. greblica, naročita kašika na dugačkoj dršci za čišćenje materice. kiretaža (fr. curettage) med. čišćenje materice pomoću kirete. kirzomfalus (grč. kirsos prskanje ili proširenje krvnog suda, omphalos pupak) med. proširenost trbušne vene. kirzotomija (grč. kirsos, tome sečenje, rezanje) med. odsecanje vene, odvajanje vene sečenjem. kirzoftalmija (grč. kirsos, ophthalmos oko) med. zapaljenje očiju sa proširenjem vena. kirzocela (grč. kirsos, kele kila, prosutost) med. prosutost vena, proširenost semene vene. kirzus (grč. kirsos) med. proširenje vene. kiri (skr. Ci) fiz. ranija jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci; predstavlja 3,7H1010 radioaktivnih raspada u sekundi; naziv po francuskoj naučnici poljskog porekla Mariji Kiri; danas se za jedinicu uzima bekerel. kirija (arap. kira) zakup, zakupnina, zakup-na cena. kirije eleison (grč. kyrios gospodin, eleeo sažalim se, smilujem se) Gospodi pomiluj! — reči kojima počinje katolička misa. kirij(um) hem. radioaktivan trovalentni elemenat, atomska masa 247, redni broj 96, znak St; ime po Mariji k Pjeru Kiri. kiriologija (grč. kyrios glavni, presudan, logia) pravo značenje, stvarno značenje, pravi smisao. kiriološki (grč. kyrics, logos) prid. što treba razumeti u pravom smislu; u pravom izrazu; prirodno predstavljene, prirodno prikazano. Kirka (grč. Kirke) kit. grčka čarobnice koja je pretvarala ljude u životinje, poznata po tome što je kod sebe zadržavala Odiseja kad se vraćao od Troje (Homerova „Odiseja"); fig. opasna ljubavnica; astr. ime jednog asteroida otkrivenog 1855. godine. kirner (nem. Korner) v. kerner. kirtoma (grč. kyrtoma) med. otok, taka, micina.

kisa (grč. kissa) med. gañenje na obična jela i bolestan prohtev za neobičnim jelima kod trudnih žena; kita. kislev (hebr.) treći mesec jevrejskog kalendara. kismet (tur. kismet, arap. qisma) sudbina, udes, ono što je proviñenje svakom unapred odredilo. kismis (ind.) vrsta istočnoindijskog ka tuna. J kisoida (grč. kissos bršljan, eidos oblik, vid) mat. linija bršljanastog lista, kriva linija trećeg stepena. kist (rus. kistv) slikarska četkica, kičica; četkica za bojenje; fig. način, tehnika slikanja, slikarski stil; veština slikanja, slikarski rad, slikarstvo; slikar. nista (grč. kystis mehur, kesa) znat. mokraćni mehur, mokraćna bešika; med. okruglasta i šuplja oteklina sa kašastim ili tečnim sadržajem; kistis. kistalgija (grč. kystis mokraćni mehur, algos bol) med. bol u mokraćnom mehuru; kistodi-nija. kistis (grč. kystis) znat. v. kista. kistitis (grč. kystis mokraćni mehur) 1. med. zapaljenje mokraćnog mehura. kistitis (grč. kysthos stidnica) 2. med. zapaljenje usmine (na ženskom spolnom organu). kističan (grč. kystis mehur; kesa) pr. koji se tiče mokraćnog mehura; mehurast, beši-čast. kistodinija (grč. kystis, odyne bol) med. v. kistalgija. kistolit (grč. kystis, llthos kamen) med. kamen u mokraćnom mehuru. kmetom (grč. kystis) med. izraštaj podeljen na više šupljine sa tečnom ili pihtijastom sadržinom. kistopatija (grč. kystis, pathos bol, bolest) med. oboljenje mokraćnog mehura. kistoskop (grč. kystis, skopeo posmatram, gledam) med. sprava (ili: ogledalo) za pregled mokraćnog mehura. kistoskopija (grč. kystis, skopeo) med. pregled mokraćnog mehura kistoskopom. kistotom (grč. kystis, tome sečenje, rezanje) med. nož za prorezivanje mokraćnog mehura. kistotomija (grč. kystis, tome) med. operativne otvaranje, prorezivanje mokraćnog mehura. kistocela (grč. kystis, kele) med. kila (ili: prosutost) mokraćnog mehura. kit (grč. ketos) l. zool. najveći sisar koji živi u okeanima, Balaena mysticetus. kit (nem. Kitt) 2. meka, testasta tvar, sup-stanca koja se, posle upotrebe, stvrdnjava; služi za pričvršćivanje čvrstih tela (npr. prozorskih okana). kit 3. egipatska jedinica za težinu. kita (grč. kitta) med. v. kisa. kitab (arap.) knjiga, pismo; Koran, ćitab.

kitajka

426

klarirati

kitajka (rus. kitaika) trg. vrsta kineske svilene ili pamučne tkanine; u Češkoj: vrsta finog katuna. kotara (grč. kithara) muz. v. gitara. kitatka (rus.) vrsta kineske pamučne tkanine. kitirati (nem. kitten) spojiti, stajati kitom; kitovati. kitnkes (nem. Quitten-kase) „sir od duša", spihtijan sok od kuvanih dunja. kitovati v. kitirati. kit u dubl (fr. quitte ou double) u igri: ili gubitak povratiti ili dvostruko platiti; fig. staviti sve na kocku, ili ostati ili propasti. kifl(a) (nem. Kipfel) vrsta finog peciva obično u obliku polukruga. kifoza (grč. kyphos grba) med. krivljenje (ili: iskrivljenost) hrpta (kičme) unazad, grbavost, grba; up. lordoza, sholioza. kifom (grč. kyphoma grba) med. v. kifoza. kič (nem. Kitsch od eng. sketch ekipa) prvobitno, naziv za jeftinu robu iz oblasti primenjeno umetnosti; sada opšti naziv za proizvode likovne, literarne i muzičke nazovi umetnosti. kičma (tur. kif stražnja strana) leña, leñni stub. kjat burmanska novčana jedinica, deli se na 100 pjasa. Kju-kluks-klan (eng. Ki Klux Klan) naziv tajne rasističke organizacije u SAD koja širi rasnu diskriminaciju i sprovodi teror nad Crncima i naprednim pokretima u SAD. Organizacije osnovana 1867, ukinuta zakonom od 1871. ponovo oživela 1915. godine. klabo (fr. clabaud) kevkalo; vrsta levačkih pasa klempavih ušiju. klavijatura (lat. clavis ključ) muz. sve dirke, red i raspored dirki na klaviru i orguljama; tastatura. klavikula (lat. clavicula ključić) aiat. ključna kost, ključnjača. klavikularan (lat. clavicula ključić, nlat. clavicularis) znat. ključnjačni, koji se tiče ključne kosti. klavir (lat. claviarium, fr. clavier) muz. najvažniji instrumenat sa dirkama i žica-ma, kod koga obim tonova iznosi šest i po do sedam oktava. klavirštimer (nem. Klavierstimmer) onaj koji podešava, ugaća, štimuje klavire. klavis (lat. clavis) ključ; muz. dir ka kod orgulja i klavira; notni ključ, znak kojim se obeležava ton nota; filološkiklavis jezički ključ, rečnik, npr. Clavis Homeria rečnik sa tumačenjem Homerovih reči. klavihord (lat. clavis, grč. chorde žica) stariji, klaviru sličan muzički instrumenat. klavičembalo (ital. clavicembalo) muz. v. klavihord.

klav(e)sen (fr. clavecin) muz. žičani muzički instrumenat, preteča današnjeg klavira; up. klavičembalo. klavus okuli (lat. clavus oculi) med. ispad dužice (oka) kroz otok na rožnjači. klavus pedis (lat. clavus pedis) med. žulj na nozi, kurje oko. klavus histerikus (nlat. clavus hystericus) med. žestok bol samo na jednom mestu glave. klajderštok (nem. Kleiderstock) vešalica za odela, čiviluk. klajster (nem. Kleister) obućarski lepak; ćiriš. klak (fr. claque) šamar; potplaćeni plje-skači (u pozorištu); šešir (cilindar) na sklapanje. klaker (fr. claqueur) plaćeni pljeskač; up. klak. klakson (eng. clack škljocati, lat. sonus glas) zvučni signalni, alarmni ureñaj, sirena. klaksofon (eng. clack, grč. phone glas) v. klakson. klamer (nem. Klammer) spojnica, spojka, spajalica, žabica. klamfa (nem. Klampfe) gvozdena kuka kojom se sastavljaju grede i slični veći predmeti. klan (kelt.) 1. u Škotskoj: bratstvo čiji su članovi verovali da vode poreklo od jednog osnivača, tako da je starešina bratstva imao nad njima neku vrstu patri-jarhalne vlasti (klansko ureñenje ukinuto 1745. god.); 2. eš. naziv za bratstvo čiji se članovi smatraju krvnim srodnicima, te, prema tome, ne sklapaju izmeñu sebe brakove, svete se zajedničkom neprijatelju i dr.; fig. grupa ljudi vezanih zajedničkim interesima. klandestina posesio (lat. clandestina possessio) prav. imanje do koga je neko došao potajno. klandestina sponzalia (lat. clandestina spo-salia) pl. prav. potajni verenici. klandestinum konjugijum (lat. clandestinum coniugium) prav. potajni brak. klapa (nem. Klappe) film. naročita pločica sa udarnim delom odozgo sa koje se snimaju oznake za obeležavanje pojedinih kadrova filma; klapna. klapna (nem. Klappe) l. v. ventil; 2. deo mehanizma koji putem pritiska, pomeranje i sl. služi za zatvaranje ili otvaranje nekog otvora, uključivanje ili isključivanje nekog ureñaja i dr.; 3. film. v. klapa. klarina (ital clarino) muz. truba, trompeta. klarinet (fr. clarinette) muz. drveni duvački instrumenat, vrsta flaute; pronañen oko 1700. godine. klarinetist(a) (fr. clarinette) svirač u klarinet. klarirati (lat. clarare) razjasni™, izvesti na čistinu; obaviti carinski postupak pri dolasku ili odlasku broda; oslobodi-

klarisimus

427
je u nekoj književnosti, s obzirom na vrednost, najbolje, prvorazredno. klasična starina vreme starih Grka i Rimljana. klasna borba borba o prevlast dveju klasa koje se" po političkoekonomskom položaju i pogledima, meñusobno razlikuju; u užem smislu: borba modernog proletarijata protiv kapitalističkog društvenog ureñenja. „U modernoj istoriji bar je, dakle, dokazano da sve političke borbe jesu klasne borbe i da se sve emancipacij-ske borbe klasa, uprkos svome nužno političkom obliku — jer je svaka klasna borba politička borba — najzad okreću oko ekonomske emancipacije". Fridrih Engels. klasna svest celokupan pogled na svet jedne društvene klase do koga je došla i u kome je vaspitana na osnovu svoga političkoekonomskog položaja i opštih uslova života. klasni porez neposredan porez, pri kome se poreski obveznici razvrstavaju u odreñene klase, prema spoljnim oznakama (socijalni položaj itd.), i prema tome se različito oporezuju. klauza (nlat. clausa, clausum, claudere zaključati, zatvoriti) prebivalište, koliba; kaluñerova ili isposnikova ćelija; tesnac, klanac; sprava za valjanje stabala sa planina u doline. klauzula (lat. clausula) prav. uslov koji ograničava, odredba, tačka, član (ugovora, zakona); ret., muz. zaključak jednog perioda; sine klauzula (lat. sine clausula) bez ograničenja. klauzura (lat. claudere zaključati, zatvoriti, clausura zatvor, brava) zatvaranje; hapšenje, manastirski haps; manastirska osamljenost; pismeni zadatak na završ-nim državnim ispitima koji se radi pod nadzorom članova ispitne komisije (u zatvoreno j sobi). klaustrofobije (lat. claudere, grč. phobos strah) strah od zatvorenih prostora. klaustrum (lat. claustrum) manastir, „zatvoreno mesto"; u katoličkim manastirima: unutrašnje dvorište okruženo tremovi-ma sa arkadama (klaustar); samostan; klo-ster. kleidagra (grč. kleis, kleidos ključnjača, agra ispadanje, napad) med. kostobolja ključnjače. kleidomantija (grč. kleis ključ, manteia proricanje) proricanje po ključevima, gatanje u ključeve. kleplovati (nem. kloppeln) u ženskom ruč-nom radu: plesti čipku drvenim štapićima (iglama). klepsidra (grč. klepsydra, klepto skrivam, hydor voda) starinski vodeni časovnik sličan peščaniku, peščanom satu. klepte (grč. kleptes) pl. v. klefte.

ti robu pošto se odgovori svim carin-skim obavezama. klarisimus (lat. clarissimus) „najslavniji", Visost, Svetlost (grof, titula). klarifikacija (nlat. clarificatio) bistrenje, prečišćavanje (neke tečnosti); prav. objašnjenje, izviñanje, izviñaj. klasa (lat. classis razred) bog., zool. 1. razred, kolo; 2. u sociološkom smislu: „Klase se zovu velike grupe ljudi koje se razlikuju po svome mestu i istorijski odreñenom sistemu društvene proizvodnje, po svome odnosu . . . prema sredstvima za proizvodnju, po svojoj ulozi u društvenoj organizaciji rada i, prema tome, po načinu dobijanja bogatstva kojim raspolažu" (Lenjin). Klase su istorijski prolazna kategorija. Po marksizmu, borba klasa u savremenom društvu nužno vodi diktatu-ri proletarijata kao obliku ukidanja klasa; 3. vrsta; razred, učionice, odeljenje; voj. obveznici kojima iste godine pada rok služenja; sp. npr. konj od klase odličan konj, odličan trkač. klaser (lat. classis razred) u filateliji: naročita knjiga za umetanje i čuvanje maraka i duplikata maraka; zbirka predmeta složenih po nekom redu, principu, kolekcija. klasik (lat. classicus) v. klasici. klasirati (fr. classer, lat. classis) razvrsta-ti, razvrstavati, deliti ili podeliti na redove, kola, vrste itd.; odrediti vrednost, red. rang, klasu. klasifikacija (lat. classificatio) podela, raspored, razvrstavanje, logička klasifi-kacija podela obima jednog pojma, tj. podela toga pojma na one pojmove koje on pod sobom obuhvata, npr. pojam paralelograma deli se na: kvadrat, pravougaonik, romb i romboid. klasifikovati (nlat. classificare), razvrsta-ti, razvrstavati, podeliti na vrste, grupe, kola, redove i dr.; ocepiti (učenike). klasificirati v. klasifikovati. klasici (lat. classici) pl. u starom Rimu: grañani prve klase; docnije: istaknuti pisci grčke i rimske starine; u novijim književnostima: pisci koji su pisali ugledajući se na starogrčke i rimske pisce, ili oni čija dela, po vrednosti spadaju u prvi red; sit. klasik. klasicizam (lat. classis) pravac u novijoj književnosti i umetnosti čija je glavna odlika ugledanje na slična dela klasične starine i renesansa; supr. romangizam. klasicitet (lat. classis) ono što je primer-no, uzorno, nedostižno, npr. stil. klasičan (lat. classicus) koji se odnosi na klasike ili potiče od klasika, antički; uzorit, odličan, prvorazredan; klasični jezici grčki i latinski jezik. klasična književnost književnost starih Grka i Rimljana; u širem smislu: ono što

kleptoman

428
klijentela (lat. clientela) štićenici, kli-jenti advokata; bolesnici, pacijenti lekara; mušterije trgovca. klik (eng. cliks) liigv. fonetski termin za glasove nekih afričkih i dr. jezika koji se proizvode na taj način što se vazduh uvuče unutra pa se pritom crkne jezikom. klika (fr. clique) društvo za spletkarenje ili varanje, meñusobno pomaganje neča-snim sredstvima, bagra, fajta. klima (grč. klima nagib, predeo Zemlje, klinč naginjem) podneblje, stanje (ili okolnosti, prilike) jednog predela, ili kraja, neke oblasti u odnosu prema pretežnim pojavama kao što su temperatura, vlaga itd., osobito ukoliko to utiče na životinjski i biljni život. klimazona (grč. klima, zone pojas) geol. oblast sa odreñenom klimolg(od koje zavisi stvaranje Zemlje). klimaks (grč. klimax lestve, stube) penjanje; poet. reñanje u kome se ide od činjenica najmanje važnosti ka onima koje su najvažnije, npr.: „Će obrne hoće nišaniti, (ðe nišani hoće pogoditi,) ðe pogodi melem ne trebuje"; gradacija. klimakterij (grč. klimakter stupanj, lestvna prečaga) med. doba kod žene kada joj prestaje menstruacija; fig. stupanjska godina, opasna ili prekretna godina u ljudskom životu. klimakteričan (grč. klimakterikćs stupanj-ski, stepenski) klimakterične godine kritične „opasne" godine (kod žena doba kad im se spolne funkcije počnu gasiti, izmeñu 45— 55, a kod muškaraca izmeñu 50—60 godine). klimatizator (grč. klima) aparat kojim se reguliše i održava odgovarajuće temperatura u zatvorskoj prostoriji. klimatizacija (fr. climatisation) održavanje odgovarajuće temperature i vlažno-sti vazduha u zatvorenim prostorijama pomoću klimatizatora. klimatika (grč. klima) nauka o uticaju klime, podneblja, na telo. klimatografija (grč. klfma, grapho) opisivanje klime. klimatologija (grč. klima, logia) nauka o klimi (deo fizičke geografije). klimatoterapija (grč. klima, therapeia lečenje) lečenje uticajem klimatskih prilika. klimatske bolesti bolesti koje, uglavnom, posredno ili neposredno, izaziva klima (toplota, vlažnost, vetar, nadmorska visina itd.); pretežno su tropske prirode, javljaju se u žarkom pojasu. klimatski (grč. klima) koji se odnosi na klimu, koji je u vezi sa klimom. klinike (grč. klinikos koji leži bolestan u krevetu, kline ležište, krevet) med. proučavanje u praktičnoj medicini na samim bolesnicima; bolnica, zdravstveni zavod gde se daju takve pouke studentima medici-

kleptoman (grč. klepto kradem, mania pomama, ludilo) osoba opterećena bolesnim i neodol>ivim nagonom za krañom. kleptomanija (grč. klepto, mania) med. bolestan i neodoljiv nagon za krañom kod psihopata, slaboumnih, epileptičara i histeričnih osoba; kleptosine. kleptosine (grč. kleptosyne lupeštvo, lopovština, kraña) v. kleptomanija. kler (fr. dere, grč. kleros ždrebljenjem dobijeno, nasleñeno dobro) sveštenstvo, duhovništvo; duhovnički stalež. klerik (grč. kleros) sveštenik, duhovnik; pisac, naučnik; klirik. klerikalan (grč. kleros) sveštenički, koji pripada svešteničkom staležu; koji u radu strogo vodi računa o interesima crkve i sveštenstva (ultramontan). klerikalac (grč. kleros) pristalica sveštenstva i klerikalizma. klerikalizam (grč. kleros) sistem politike i ideologije katoličkog ultramontanskog sveštenstva, koje u svima svojim postupcima i javnom radu vodi prvenstveno računa o interesima katoličke crkve i svoga staleža. klerikat (nlat. clericatus) sveštenički stalež, sveštenstvo. klerogamija (grč. kleros, gamia ženidba, udaja) sveštenički brak. klerokratija (grč. kleros, kratfa vladavina, vlast) vladavina, svešteničkog staleža, vladavina, uticaj i moć klerikalaca. kleromantija (grč. kleros, manteia prori-canje, gatanje) proricanje iz kocaka ili datih brojeva. klerofašizam (grč. kleros, ital. fascismo) moralna i fizička saradnja i sprega rimokatoličkog sveštenstva (naročito višeg, sa biskupima i Vatikanom na čelu) sa fašizmom i fašističkim državama (Nemačkom, Italijom i Španijom) u borbi protiv naprednih i demokratskih ideologija i država u svetu, naročito pred drugi svetski rat i u vreme njegovo. klerus (grč. kleros, lat. clerus) sveštenički stalež, sveštenstvo; up. klir. klefte (grč. kleptes) pl. hajduci koji su se, kad su Turci pokorili Grčku, povukli u planine severne i srednje Grčke i odatle radili na osloboñenju svoje otadžbine; kleše. klizeometar (grč. kh'sis savi j anje, nagib, metron) ned. instrumenat za merenje ženske karlice (zdelice). kliziometar (grč. klisis, metron) ned. v. klizeometar. klizma (grč. klysma) v. klistir. klijen(a)t (lat. cliens gen. clientis „onaj koji se odziva" svom zaštitniku, grč. Muo čujem, slušam) štićenik; lice koje se poverilo advokatu da mu ovaj štiti interese; med. bolesnik, pacijent; trg. mušterija, kupac.

kliničar

429
šenje lekova i hrane; sprava pomoću koje se to vrši. klistirati (grč. klyzo ispiram, ispiram creva) ispirati creva pomoću klistira. klitoridektomija (grč. kleitoris, gei. kleitori-dos sekilj, sikilj, dražica, ektome iseca-nje) med. operativne vañenje klitorisa. klitorizam (grč. kleitoris) med. bolesni otok klitorisa; protivprirodna upotreba se-kilja, dražice radi zadovoljenja spolnog nagona. klitoris (grč. kleitoris) med. sekilj, sikilj, dražica (valjčast organ na prednjem i gornjem delu ženskog spoljašnjeg spolnog organa). klitoritis (grč. kleitoris) ned. zapaljenje klitorisa. klif (eng. cliff) strmo zemljište koje se uzdiže visoko iznad vode (mora) ili okol-nog zemljišta. kliše (fr. cliche) fotografski snimak na staklu ili metalno j ploči, stereotipne ploča, otisak slike, kalup sa slikom (slika za umnožavanje). kliširati (fr. clicher) prenositi (ili: preneti) sliku na kalup (kliše) radi umnožavanja. klišograf (fr. cliche, grč. grapho pišem) sprava za kliširanje elektromehaničkim putem; upotrebljava se većinom u novinarstvu. kloaka (lat. cloaca) ñubrište, pomijara; podzemni odvodni kanal za nečistoću; zool. zajednički odvodni kanal za izmet i mokraću kod ptica. klovn (eng. clown, lat. colonus seljak, budala) šaljivčina na staroengleskoj pozornici (ono što je Hanswurstkod Nemaca); danas: komedijaš, lakrdijaš, pajac u cirkusu klaun. klozet (stfr. dem. od clos, lat. clausum od claudere zaključati, zatvoriti) nužnik, zahod; engleski klozet nužnik u kojem se nečistoća spira vodom u dovodnu jamu. klon (grč. klon klica, mladica) biol. red direktnih potomaka nasledio Jednorodnih organizama (ili odvojenih ćelija u kulturama) nastalih kao rezultat bespol-nog ili vegetativnog razmnožavanja od jednog zajedničkog pretka; u mikrobiolo-giji klon predstavlja sveukupnost potomaka jedne ćelije rodonačelnika (nasleñuju se geni samo jednog pretka — samo oca ili samo majke). kloničan (grč. klonćs žestok pokret, silan pokret) med. trzav, trzajni; supr. toničan. klonuo (grč. klonos) med. trzajni grč, trza-vica. klonfer (nem. Klempner) limar. kloster (lat. claustrum, nem. Kloster) manastir, samostan. klot (eng. cloth) sukno, platno, materija za postavu.

ne; stacionarna klinika bolnica čiji bolesnici služe i kao nastavni materijal; poliklinika zavod u koji dolaze bolesnici radi saveta; ambulatorna klinika poseta bolesnicima u njihovim stanovima (naročito od strane mlañih lekara) lečenje bolesnika koji ne leže u postelji. kliničar (grč. kline ležište, krevet) med. nastavnik u klinici; student koji posećuje kliniku radi učenja. klinički (Grč. klinikos) koji se tiče lečenja bolesnika vezanih za postelju; klinički institut ustanova za proučavanje bolesti i lečenje bolesnika pored bolesničke postelje. klinkeri ( eng. clinker) pl. sp. trkački čamci preklopne gradnje. klinoidan (grč. kline krevet, postelja, eidos oblik, vid) posteljast, krevetast, u obliku postelje, sedla (kost). klinologija (grč. kline, logia) ned. nauka o najboljem i najcelishodnijem načinu negovanja i lečenja bolesnika. klinometar (grč. klinein nagnuti, nagibati, metron mera, merile) rudarski instrumenat za merenje nagibnog ugla brdskih slojeva. klinoskop (grč. klino nagnem, nagibam, sko-reb posmatram) rudarski instrumenat koji pokazuje da li neka površina ili linija odstupa od vodoravnog pravca. klinotehnika (grč. kline postelja, krevet, technike) med. veština ureñenja bolnica, bolesničkih soba i dr. klinč (eng. clinch) sp. u boksovanju, pesničenju: položaj kad se borac nasloni na (ili uhvati za) svog protivnika i na taj način ga sprečava da zadaje udarce. Klio (grč. kleio, kleos dobar glas, slava) nit. jedna od devet muza, muza zaštitnica istorije, obično predstavljena sa poluotvorenim smotuljkom hartije u ruci; up. muza. kliper (eng. clipper) vrsta severnoamerič-kih brzih trgovačkih jedrilica u XIX veku; veliki transportni avion. klir (grč. kleros) v. kler. kliring (eng. clearing) u ekonomskoj politici: sistem razmene dobara kome je cilj da uvozi iz jedne države u drugu budu podjed-naki, tj. da roba robu plaća; trg. plaćanje obaveza bez davanja gotovog novca ili deviza, prostim prenošenjem sa svog računa kod neke banke na račun onoga prema kome se imaju obaveze plaćanja. kliring-haus (eng. clearing-house) ustanova u kojoj bankari izravnavaju svoja potraživanja (menična, čekovna i dr.); prva ovakva ustanova osnovana je 1775. u Londonu. klistir (grč. klyster štrcaljke) ubrizga-vanje tople ili hladne vode (često sa dodatkom zejtina, soli, sapuna, sirćeta ili male količine, glicerina) u creva radi ispiranja i čišćenja od zaostale hrane (upotrebljava se i za direktno uno-

klu

430

kovarijacija

klu (fr. clou čavao, klin) fig . vrhunac, centralna, najuzbudljivija tačka neke priredbe. klub (eng. club) uže društvo (političko, književno, prijateljsko) i mesto gde se takvo društvo sastaje; sportske društvo; prid. klupski. kna (tur. kina, arap. hinna') misirska kalina, egipatska pasjakovina (Lawsonia intermis) čijim listom žene na Istoku bojadišu nokte i kosu crvenkastonarandžastom bojom. knedla (nem. Knodel) kup. poznato jelo od brašna i jaja (sa sirom, šljivama i dr.) oblika lopte, valjušak. tsnjszdga V^P^- VcnSesis "češanj^ med. rðDŠčnšaip mesto, ožiljak ili rana napravljena če-šanjem. knezmus (grč. knesmos) med. svrab. Kneset (hebr.) službeni naziv za izraelski Parlament. knidozis (grč. knide kopriva) med. svrab, svrbljenje; koprivnjača; pšbanje koprivama (kod neosetljivosti), urtikarija. kniks (nem. Knicks) poklon pred kim sa malim poklecavanjem. knisoregmija (grč. kni'ssa miris pečenja, regnymi izbijem, pokuljam) med. podrigivanje. knuta (rus. knut, got. hunto) bič, kamdžija; naročiti bič od neučinjene kože kojim su u Rusiji, sve do 1845, šibali one koji su osuñivani na macke. koagulancia (lat. coagulantia) pl. med. sredstva koja izazivaju zgrušavanje krvi i krvne surutke (krvnog seruma). koagulativan (nlat. coagulativus) zgrušavan, koji izaziva zgrušavanje, koji pomaže usiravanje. koagulacija (lat. coagulatio) zgrušavanje, zgrušanje, grušanje, sasiravanje, usiravanje, usirenje; zgrušanost, sasirenje, sa-sirenost, usirenje, usirenost. koagulirati (lat. coagulare) zgrušati, zgru-šavati, sasiriti, sasiravati, usiriti, usiravati; zgrušati se, zgrušavati se, sasiriti se, sasiravati se, usiriti se, usiravati se, zdrigosati se. koagulum (lat. coagulum) sredstvo za zgrušavanje; med. krvni kolač koji se stvara pri zgrušavanju krvi. koadjuvancija (nlat. coadjuvantia) pomoć, saradnja. koadjutor (nlat. coadjutor) pomoćnik; pomoćnik ili unapred odreñeni naslednik crkvenog velikodostojnika kod katolika, naročito nadbiskupa. koadjutorat (nlat. coadjutoratus) zvanje i

koaksacija (lat. coaxatio) v. koasacija. koaksijalan (lat. sit sa, axis oca, osovina, nlat. coaxialis) saosni, saosovinski, sa zajedničkom osom (ili: osovinom). koaktivan (lat. cogere primorati, prinuditi, coactio primoravanje, prinuñenje) prinudan, prisilan, koji ima pravo da prisili. koakcija (lat. coactio) prinuda, prisiljavanje; prinudno naplaćivanje. koala zool. vrsta sisara torbara (Phasedarctus cinerens) koji živi u Australiji; sličan je malom medvedu. koalescencija (nlat. coalescentia) med. srašćivanje; sraslost.

stati; koalizirati.
koalizirati (fr. coaliser) v. koalescirati. koalirati (lat. coalescere) udružiti, sjedi-niti. koalicija (lat. coalitio) udruživanje, savez; naročito: udruživanje više sila ili političkih stranaka protiv zajedničkog protivnika. koaptacija (lat. co-aptatio) podešavanje, prilagoñavanje; med. nameštanje slomljenih ili osakaćenih udova. koaptirati (lat. co-aptare) sastaviti, priljubiti; podesiti, prilagoditi. koarktacija (lat. coarctatio) jako sužavanje, stešnjavanje, stešnjenje, zbijanje; jako suženje, jaka suženost, stešnjenje, stešnje-nost. koartikulacija (nlat. coarticulatio) znat. sastav (ili spoj, veza) dveju kostiju; sinar-troza. koacervacija (lat. coacervatio) ret. gomilanje, nagomilavanje (dokaza, razloga). kobalt (nem. Kobalt, ista reč kao Kobold, jer su nekad rudari smatrali da nema vrednosti) hen. elemenat, atomska masa 58,9332, redni broj 27, znak So, belosiv metal, tvrñi od gvožña, kovan je magneti-čan, ima ga u prirodi samo u obliku jedinjenja sa arsenom i sumporom; od njegovog oksida dobiva se lepa plava boja (smalta) za bojenje stakla i glazura za grnčariju; kobalt-ultramarin plava boja sastavljena od kobaltovog oksida i gline. kobaltna bomba med. ureñaj kojim se omogućuje primena radioaktivnog kobalta za ozračavanje i uništavanje malignih ćelija; tehiol. ureñaj za dobijanje radiograf-skih snimaka metalnih ili betonskih delova; voj. hidrogenska bomba sa omotačem od kobalta koji prilikom eksplozije razvija radioaktivni kobaltni prah ogromne snage. koboldi (nem. Kobolde) pl. u nemačkoj mitologiji: ružni, pakosni, kao patuljci mali domaći i brdski demoni. kobre (port. cobra, lat. colubra zmija) zool. istočnoindijska naočarka (zmija otrov-nica). kovarijacija (lat. co-variatio) v. korelacija.

služba koadjutora.
koadjutorkinja (nlat. coadjutor) pomoćnice ili unapred odreñena naslednica jedne opatkinje, igumanije. koadunacija (nlat. coadunatio) ponovno spajanje, udruživanje onoga što je ranije bilo odvojeno.

koventrirati

431

koercitivan

koventrirati (eng. Coventry) bombardovanje»! topovima i iz vazduha jedan grad ili naselje pretvoriti u gomilu ruševina (kao što su Nemci, u prvoj fazi drugog svetskog rata učinili sa engleskim indu-strijskim gradom Koventrijem); up. ham-burgirati. koverat (fr. couvert) v. kuvert. koverkot (eng. covercoat) glatka vunena tkanina; ogrtač od takve tkanine. kovrdžast (tur. Kivircik) kudrav, kuštrav, loknast. kovrdžica (tur. Kivircik) lokna, pramen uvijene kose. kogitabilan (lat. cogitabilis) zamišljiv, koji se može zamisliti. kogitacija (lat. cogitatio) fil. mišljenje, razmišljanje, smišljanje; svesnost, svest. kogito, ergo sum (lat. cogito, ergo šum) fil. mislim, dakle postojim (osnovno načelo Dekartove filozofije). kognat (lat. cognatus) srodnik, roñak po krvi, roñak po ženskoj strani (materi ili »seni); Supr. agnat. kognacija (lat. cognatio) krvno srodstvo; fig. sličnost, srodnost; kognacio spiritualis (lat. cognatio spiritualis) duhovno srodstvo, kumstvo. kognitivan (nlat. cognitivus) saznanjski, koji se tiče saznanja, saznajni, spoznajni. kognicija (lat. cognitio) moć saznavanja, saznanje, znanje; prav. sudska istraga. kognicionalni (lat. cognitionalis) prav. koji spada u sudsku istragu, koji se tiče sudske istrage. kod (fr. code) l. P1ifra, ključ; 2. meñunarodni naziv za sistem znakova za signaliza-ciju i sporazumevanje. koda (ital. coda, lat. cauda rep) muz. završetak jednog muzičkog komada; post. stihovi kao dodatak uz sonet. kodak (Kodak) izmišljeno fabričko ime kao zaštitni znak za američko-engleske proizvode fotografskih aparata i filmova; fotografski aparat. kodebitor (nlat. codebitor) sadužnik. kodein (grč. kodeia makova čaura, nlat. codeinum) hež. alkaloid koji se nalazi u opijumu, spravlja se veštački iz morfi-na, ali je blaži od ovoga; upotrebljava se kao sredstvo za smirenje kašlja, bolova i živčane napetosti. kodeks (lat. codex trupac, deblo, panj; knjiga, jer su stari pisali na drvenim tabli-cama prevučenim voskom, caudex beležnica) zakonik, zbornik zakona; rukopis; fig. propis, propisi, pravila. kodeks kartaceus (lat. codex chartaceus) stari rukopis napisan na hartiji. kodeks manuskriptus (lat. codex manuscriptus) delo u rukopisu, naročito: stari rukopis. kodeks reskriptus (lat. codex rescriptus) v. palimpsest.

kodenuncijat (nlat. co-denuntiatus) prav. saoptuženik, saokrivljenik. kodecernent (nlat. co-decernere saodlučiti, sarep!iti) učesnik u donošenju odluke, saradnik na donošenju odluke. kodivizija (nlat. co-divisio) sporedna podela nečega po drugom nekom načelu. kodirektor (nlat. codirector) saupravnik, saupravitelj. kodirekcija (nlat. codirectio) sauprava, saupravljanje. kodifikator (nlat. codificator) sastavljač zakonika (ili: zbornika zakona). kodifikacija (lat. codex zakonik, facere činiti, praviti) pribiranje pojedinačnih zakona i njihovo sreñivanje i unošenje u jedno jedinstveno, sistematsko delo. kodifikovati v. kodificirati. kodificirati (lat. codex zakonik, facere činiti, praviti) sastavljati zakonik, sastaviti zakonik (ili: zbornik zakona). kodicil (lat. codicillus dem. od codex) prav. dodatak testamentu koji sadrži neke sporednije i manje važne odredbe; takoñe: testamenat koji nije sastavljen u propisnom obliku i pred dovoljnim brojem svedoka; kodicilarna klauzula odredba po kojoj jedan testamenat treba smatrati kao kodicil u slučaju da ne bude priznat kao pravi. Kod Napoleon (fr. Code Napoleon) francuski grañanski zakonik koji je nazvan tako po tome što je izrañen pod predsedniš-tvom Napoleona I i objavljen 1804. godine. koegzistencija (nlat. coexistentia) saposto-janje, saopstanak, istovremeno postojanje, zajedničko postojanje, postojanje više stvari u isto vreme. koegzistirati (nlat. coexistere) postojati u isto vreme, zajedno postojati. koegzistovati v. koegzistirati. koedukacija (lat. co-educatio) zajedničko vaspitavanje muške i ženske dece u istom razredu (odeljenju), u mešovitom školama. koekstenzivan (nlat. coextensivus) koji se podjednako daleko prostire, pruža. koekstenzija (lat. coextensio) podjednako prostiranje, podjednako pružanje. koemcija (lat. coemptio) kupovina, ortačka kupovina; brak pri kome se žena kupuje. koepiskop (lat. so-, grč. episkopos) suvladi-ka, saepiskop, sabiskup. koercibilan (nlat. coercibilis) ukrotljiv, savladljiv; za gasove: utečnjiv, koji se može pretvoriti u tečnost. koercibilitet (nlat. coercibilitas) ukrotlji-vost, savladljivost. koercirati (lat. soegsege) prisiliti, prinu-diti, primorati, ukrotiti. koercitivan (nlat. coercitivus) prinudan, prisilan; koercitivna sila fiz. sposobnost gvožña da zadrži u sebi preostali magnetizam po prestanku dejstva induku-jućeg magneta.

., koerciciJa

432
koincidencija (lat. coincidentia) geom. poklapanje, podudaranje; fig. jednovremenost, istovremenost, dogañanje u isto vreme; susret; koikcidencija opozitorum (nlat. coincidentia oppositorum) fil. podudaranje (ili: slaganje) suprotnosti. koincidirati (lat. coincidere) geok. poduda-rati se, podudariti se, poklapati se, poklopiti se; fig. dogoditi se (ili: dogañati se, zbivati se, zbiti se) jednovremeno, istovremeno imati vezu sa; prid. koinci-dentan. koir vlakna od ljuske kokosovog oraha, koja služe za pravljenje konopaca, četaka i sl. koitus (lat. co-ire sastati se, spojiti se, coitus) snošaj, parenje; obljuba. koitus animalijum (lat. coitus animalium) parenje životinja. kojon (fr. coillon) v. kujon. kojot (šp. coycte) zool. američki P1akal (izmeñu lisice, kurjaka i psa). koka (lat. coccus bobica) 1. biol.-med. bakterija loptastog ili jajastog oblika, izazivač mnogih zaraznih bolesti: zapaljenja mozga (meningokoka), zapaljenja pluća (pneumokoka), gonoreja (gonokoka) i dr. koka (iš. sosa, nlat., erythroxylon sosa) 2. peruanska biljka čije mirisavo i gorka ukusa lišće žvaću radi njegovog stimula-tivnog, oživljavajućeg dejstva. kokana (iš.) Hem. alkaloidna materija koja se nalazi u lišću koke, upotrebljava se za umirivanje živaca i uminjavanje bolova. kokainizam (šp.) uživanje kokaina, oblik narkomanije; trovanje kokainom. kokainist(a) (šp. cocaina, fr. sosate) onaj koji uzima kokain kao drogu. kokainomanija (šp. sosa, grč. tata pomama, ludilo) teška telesna i duhovna rastroje-nost kao posledica uživanja u kokainu. kokakola osvežavajuće piće od različitih biljnih ekstrakta s dodatkom vrlo male količine kofeina. kokarda (fr. cocarde, coq petao, nazvane tako po petlovoj kresti) značka (na kapi ili kaputu) kao znak pripadnosti nekom staležu (vojsci) ili nekoj organizaciji (političkoj, socijalne j, kulturnoj, sportskoj itd.), znak članstva nekog staleža ili neke organizacije. kokve (lat. coquere, coque) farm. kuva j (na receptima). koker (eng. cocker) zool. mali lovački pas, vrsta prepeličara, kovrdžave dlake, crne, riñe, žute ili mrke boje, sa belim pegama ili bez njih. kokerija (fr. coquerie) 1. brodske kuhinja; 2. fabrika, pogon za proizvodnju plina, plinara; 3. fabrika, pogon za proizvodnju

koercicija (lat. coercitio) ograničavanje, obuzdavanje; primoravanje. koesencija (nlat. coessentia) jednosušnost, jednaka suština (u učenju o sv. Trojici); koesencijalitet. koesencijalan (nlat. coessentialis) iste suštine, iste bitnosti, jednosušan. koesencijalnost (nlat. coessentialitas) v. koesencija. koeficijent (nlat. coefficiens) kat. stalna ili poznata veličina koja je množitelj promenljive ili nepoznate veličine, sačinitelj, sačinilac. koeficijencija (nlat. coefficientia) sadej-stvo, saradnja, sudelovanje. kozakin (rus.) vrsta kraćeg muškog ogrtača. kozaci (rus.) u carističkoj Rusiji: plaćanja poreza osloboñeni, ali zato uvek za polazak u rat spremni ruski stanovnici na jugu evropske Rusije, severnom Kavkazu i duž azijske granice (ukrajinski, donski, uralski, kubanski, zaporoški, sibirski i DR-)kozer (fr. causeur) čovek koji ume i voli lepo i zanimljivo da priča, pričalo, ćaskalo. kozerija (fr. causerie) razgovaranje, ćaskanje, pričanje; predavanje ili napis više zabavnog nego ozbiljnog i strogo naučnog karaktera. kozinus v. kosinus. kozirati (fr. causer) pričati, ćaskati. kozmetika (grč. Kosmetike) v. kosmetika. kozmizam v. kosmizam. kozmo- (grč. kosmo-) v. kosmo. kozmoglobus v. kosmoglobus. kozmodrom v. kosmodrom. kozmozoa v. kosmozoe. koilanaglif (grč. Koilaino izdubiti, glypho urezati u kamen) um. plitak reljef na kojem su samo obrisi figura urezani u podlogu. koilometrija (grč. koilos šupalj, tb koilon udubljenje, metria merenje) veština merenja pgupljih tela, nauka o merenju posuda. koilostomija (grč. Koilos, stoma usta) šu-pljina glasa, šupalj glas. koindikantan (nlat. coindicans) ned. koji pored ostalih pojava, takoñe pokazuje, npr. postojanje neke bolesti. koindikacija (nlat. coindicatio) med. saznak, istovremen znak, sporedna pojava, spore-dan simptom (neke bolesti). koiae (grč. Koinos zajednički) prvobitno, opšti, zajednički govorni i književni jezik starih Grka postao od različitih dijalekata, a u širem smislu — svaki jezik postao na taj način — uklanjanjem razlika meñu mesnim govorima, odnosno meñu različitim dijalektima. koinologija (grč. Koinologia) zajedničko savetovanje, dogovor, naročito lekara (konzilijum). koinspektor (nlat. coinspector) sanadzornik.

koksa, koksara.

koketa (fr. coquette) žena koja voli i gle-, da da se dopadne drugima (naročito muškarcima); kaćiperka, namiguša, svidljivica.

koketan

433

kolare

koketan (fr. coquet) koji voli (ili: udešava, traži) da se drugima dopadne; lep, krasan, cifrast, ukusan (za stvari). koketerije (fr. coquetterie) želja za dopadanjem, za sviñanjem; udvaranje; kaćiperstvo, namigivanje, cifranje. koketirati (fr. coq petao, coqueter) „ponašati se kao petao", tj. težiti na sve moguće načine da se zadobije i privuče pažnja suprotnog pola. koketovati v. koketirati. koki (lat. cocci) l. pl. med. v. kokus. koki (fr. sosi, lat. cuculus kukavica) 2. prevaren muž, rogonja, rogan (zapravo „kukavica", zato što mužjak kukavičin biva, tobože, prevaren na taj način što njegova žena nosi jaja u gnezda drugih ptica i ostavlja da ih one izvedu). kokila (fr. coquille školjka) metalni kalup za livenje. kokliš (fr. coqueluche, lat. cucullus) kaluñerske kapuljače; med. magareći kašalj, hripavac; fig. ljubimac žena. kokni (eng. cockney) maza, mekušac (podrugljivo ime za Londonce). koknizam (eng. cockneyism) londonski dijalekat. kokon (fr. coque, cocon) čaura ili mehurak svilene bube, zapredak gusenice, svilo-prelje. kokota (fr. cocotte koka, kokica) otmena javna »seneka, supr. grizeta. koks (eng. coke) materijal za gorivo koji se dobiva suvom destilacijom kamenog uglja, lakši ali čvršći i bolji od njega. koksagiz bog. višegodišnja zeljasta biljka Taraxacum iz fam. Campositae, čiji koren i lišće sadrže kaučuk; koksagis. koksagra (lat. soha kuk, grč. agra napad) med. kostobolja kukova. koksalgija (lat. soha, grč. algos bol) med. bol u kukovima, bol u slabinskom delu. koksara fabrika, pogon za proizvodnju koksa. koksitis (lat. soha) med. zapaljenje bedrenog zgloba. koksohemija (nem. KOKS , eng. coke, grč. chemeia) tehn. grana tehnologije koja proučava način proizvodnje koksa. koktel (eng. cocktail) „petlov rep", konj koji nije čiste rase; vrsta rashlañenog groga, gorka ukusa (mešavina rakije, šećera, limuna i leda). koktel-bar (eng. cocktail, bar) zasebna prostorija (obično u većim hotelima) gde se služi piće, a gosti se zadržavaju kraće vreme. koktel-partija (eng. cocktail, fr. partie) prijem sa manjim posluženjem (obično popodnevni). koktura (lat. coquere kuvati, coctura) v. kokcija. kokus (lat. coccus bobica) med. klica okru-glasta ili jajasta, izazivač raznih oboljenja, npr. gonokok (izazivač tripera
28 Leksikon

ili kapavca), meningokok (izazivač zapaljenja mozga), pneumokok (izazivač zapaljenja pluća), stafilokok (izazivač gnojenja), streptokok(izazivač crvenog vetra, zapaljenja u trbušnoj i grudnoj duplji i gnojenja); pl. koki. kokcidije (nlat. coccidia) pl. med. gotovanske (parazitske) praživotinje, izazivači veoma opasnih bolesti jetre i creva. kokcidioza (nlat. coccidia) med. veoma opasna, obično smrtonosne, bolest jetre i creva, izazvana prisustvom jednoćelijskih životinjica kokcidija. kokcija (lat. coctio) kuvanje, varenje; varenje, probava hrane u želucu; koktura. kola (lat. colare procediti, cola) 1. farm. na receptima: procedi, filtriraj. kola (grč. kolla) 2. lepak, klija, ćiriš, tutkalo. kolabirati (lat. collabi) med. naglo malaksa-ti, klonuti snagom; onesvestiti se; biti napadnut kolapsom. kolaborator (lat. collaborator) saradnik, pomoćnik; pomoćni učitelj, sveštenik; u P svetskom ratu saradnik fašističkog okupatora; up. KVISLING. kolaboratura (lat. collaboratura) sarañi-vanje, saradnja; saradničko mesto. kolaboracija (lat. collaboratio) saradnja, sarañivanje; prav. zajedničko privreñivanje muža i žene. kolaboracionizam (lat. collaborare) saradnja s fašističkim okupatorom u P svetskom ratu. kolaboracionist(a) (fr. collaboration capañivanje, saradnja) čovek koji je u drugom svetskom ratu sarañivao sa fašističkim zavojevačem, saradnik okupatora. kolaborirati (lat. collaborare) sarañivati, sudelovati u radu. kolaborisati v. kolaborirati. kolaž (fr. colle lepilo) slik. slika od nale-pljenih komada različitog materijala, novinskih isečaka, štampanog teksta i ilustracija, fotografija, tkanina itd. kola jna (ital. collana ogrlica) 1. metalna pločica sa simboličnim znakom, likom ili natpisom, obešena na tekstilnu pantljiku, koja se daje nekom zaslužnom licu; orden; 2. ogrlica, ñerdan. kola parte (ital. colla parte) čuz. oznaka za glasove koji prate ili se upravljaju prema glavnom glasu. kolale (nlat. collapsus) med. nagla malaksalost, naglo opadanje životne energije posle jakog gubitka krvi i bolesti koje iscrpljuju, praćeno hladnoćom kože, slabim bilom, vrlo slabim disanjem i dr.; slom. kolaptika (grč. Kolapto) izdubljivanje dle-tom, vajanje dletom. kolare (lat. collare) okovratnik; kod katoličkih sveštenika; okovratnik ugasite boje sa belim prugama ili čipkama.

kol arno

434

kolektivni

kol arko (ital. coll'arco) huz. gudalom, tj. vući, svirati. kolateralan (nlat. collateralis) pobočni, sporedni, prostran; kolateralna utvrñenja voj. sporedna utvrñenja u sastavu jedne tvrñave; kolateralni naslednici prav. naslednici u pobočnoj liniji. kolateralna linija pobočna linija, sporedno srodstvo. kolator (lat. collator) sravnjivač, uporeñi-vač različitih rukopisa istog dela. kolatorijum (lat. colatorium) tkanina koja služi za filtriranje tečnosti. kolatura (lat. colare procedi™, colatura) hem. filtrirana, proceñena tečnost. kolaudacija (lat. collaudatio) pohvaljivanje, pohvala; zvaničan pregled grañevina radi proveravanja da li njihova izrada odgovara ugovoru. kolaudirati (lat. collaudatio) l. vršiti, izvršiti kolaudaciju; 2. pregledati, sravniti, sravnjivati. kolacija (lat. conferre, collatio) 1. prav. unošenje, spajanje imanja u zajedničku masu (lat. collatio bonorum); davanje crkvenog dobra, univerzitetske titule i sl.; skromna večera o postu; svaki skroman obrok uopšte; uporeñivanje, sravnjivanje prepisa sa originalom. kolacija (lat. colare, colatio) 2. v. kolatura. kolacionirati (lat. collatio) sravniti (ili: sravnjivati, uporediti) prepis sa originalom; razgledati (ili: pregledati) nepovezane knjige, list po list, radi proveravanja da li su potpune; užinati, doručkovati. kolbertizam po Žan Batistu Kolberu(1619-— 1683) nezvani sistem u narodnoj ekono-miji: pretpostavljanje i povlašćivenje industrije, a zapostavljanje poljoprivrede, otežavanje uvoza (putem velikih uvoz-nih carina), unapreñivanje izvoza (putem naročitih povlastice); merkantilizam. kold-krim (eng. cold-cream) bela pomada za omekšavanje kože. kolega (lat. collega) drug, drugar; drug u struci (ili: u službi, po školi). kolegijalan (lat. collegium) drugarski, druževan, družel>ubiv. kolegijalitet (lat. coellegialitas) v. kolegi-jalnost. kolegijalnost (lat. collegialitas) prijateljski i srdačan odnos meñu članovima istog reda ili poziva; drugarstvo, druželjublje; kolegijalitet. kolegijat (lat. collega) član nekog akadem-skog društva koje uživa prihode od zgrada (kolegijatura) koje pripadaju akademiji. kolegijatura (lat. collega) studentski dom, zgrada u kojoj stanuju studenti pod nadzorom nastavnika (najpre u Parizu, zatim i na dr. univerzitetima). kolegij(um) (lat. collegium) društvo (ili: skup) osoba koje su meñusobno vezane istim

zvanjem, npr. svi nastavnici jedne škole, većnici jednog grada, članovi jednog suda itd.; društvo sa odreñenim ciljem; aka-demsko predavanje na univerzitetu; up. ko-lež. kolegijum medikum (lat. collegium medicum) zdravstveni savet, sanitetski savet. kolegijum privatisimum (lat. collegium privatissimum) plaćeno predavanje samo za ograničen broj slušalaca. kolegijum privatum (lat. collegium privatum) naročito predavanje koje slušaoci plaćaju. kolegijum publikum (lat. collegium publicum) javno besplatno predavanje. kolegijum sakrum (lat. collegium sacrum) sveti sabor, sabor kardinala u Rimu. koleda (lat. calendae) prvobitno: Božić ili Nova godina; docnije: povorka mladih momaka koji, u božićnoj sezoni, idu od kuće do kuće i igraju i pevaju pesme, kojima se dočarava plodnost i bogatstvo, i za koje je karakterističan pripev koledo (starinski običaj, postoji i kod nas). kolež (fr. college) zavod za vaspitanje; privatna gimnazija (u Francuskoj i Belgiji). koleza (grč. Kollesis) slepljivanje; spajanje metala, lomljenje; ned. brzo srašćivanje. koleitis (grč. Koleos korice, kapija) med. zapaljenje vagine; vaginitis. kolekta (lat. colligere skupljati, zbrati, collecta) skupljanje priloga, novac skupljen u dobrotvorne svrhe; u kat. liturgiji: molitva koju sveštenik govori ili peva pre čitanja evanñelje. kolektanea (lat. collectanea) pl. zbirke misli iz dela raznih pisaca, izvodi iz dela. kolektant (nlat. collectans) skupljač, sabi-rač (npr. milostinje). kolektacija (nlat. collectatio) skupljanje priloga u dobrotvorne svrhe. kolektiv (lat. collectivum) l. gram. zbirno ime, zbirna imenica (ona koja jedninom označava veći broj lica ili stvari, npr.: momčad, čeljad, deca, lišće i dr.; 2. sva lica združena na istom, zajedničkom radu, npr.: kolektiv fabrike duvana, kolektiv narodnog pozorišta, kolektiv pro-svetnih radnika i sl. kolektivni (lat. collectivus) zbirni, skupni, zajednički, opšti; gram. kolektivna imenica zbirna imenica; kolektivni pojam fil. pojam koji obuhvata više predmeta kao jednu celinu, npr. puk; kolektivna garancija zajedničko jemstvo opšte jemstvo, jamstvo svih; kolektivna presuda prav. presuda koja obuhvete više lica; kolektivne sočivo ont. sočivo mikroskope okrenuto predmetu; kolektivni ugovor u meñunarodnom prevu: držvvni ugovor u kojem na svakoj strani učestvuje više od jedne strane ugovornice (meñunarodno pravo i izgrañeno je u suštini na zaklju-čivanju kolektivnih ugovore); u privred-

kolektivizam

435

kolimator
stoji se od teških točkova koji se kotrljaju preko grañe i drobe je. kolereta (fr. collerette) ženska ogrlica, jačica od tankog platna. kolerik (grč. cholerikos ljut, besan) žučan i plah čovek, onaj kod koga je energija združena sa žučnošću i plahovitošću. kolerina (grč. cholera) med. blaži slučaj kolere, obično se javlja samo u obliku proliva; takoñe: težak želudačnocrevni poremećaj, naročito kod dece. koleričan (grč. cholerikos ljut) plah, žučan, žestok, vatren, kod koga je energija združena sa žučnošću i plahovitošću, npr. koleričan temperament (up. kolerik); med. bolestan od kolere. koletika (grč. kolletikos podesan za lepljenje) pl. med. sredstva koja slepljivanjem pomažu brzo srašćivanje; up. koleza. koletičan (grč. kolletikos) podesan za lepljenje) koji slepljuje; med. koji doprinosi zarašćivanju. koleto (fr. coli, ital. collo) svežanj, denjak, koji se šalje železnicom, brodom ili poštom. koledž (eng. college) u Engleskoj i SAD: ime raznih vaspitnih zavoda i škola, od srednjih škola do univerziteta; takoñe: naziv specijalnih viših škola. kolibacil (nlat. bacillus coli) med. bacil koji živi u debelom, naročito u sitom crevu ljudi i životinja, veoma sličan tifusnom bacilu kod ljudi; izaziva teška oboljenja mokraćnih organa, zapaljenje slepog creva, srčanih opni, žučnih kanala i dr. kolibri (šp. colibri) zool. jedna od najmanjih ptica, duga svega 6 st, živi u tropskim krajevima Amerike. koligacija (lat. colligatio) spajanje, združi-vanje, vezivanje, povezivanje. kolidirati (lat. collidere) sudariti se, suda-rati se, sukobljavati se, sukobiti se, doći (ili: dolaziti) u opreku.

nom pravu: ugovor izmeñu više radnika i jednog poslodavca ili više poslodavaca. kolektivizam (lat. colligere skupljati, zbrati) osećanje čvrste nevezanosti ličnosti s kolektivom, izjednačena svoga bića s kolektivom u kome živi i radi i uverenje da bez napretka kolektiva i čitave zajednice nema ni ličnog napretka i sreće. kolektivizacija (lat. colligere združiti) udruživanje individualnih poljopri-vrednih domaćinstava u velika zadružna domaćinstva socijalističkog tipa. kolektivne nota zajedničko formalno (pismeno) saopštenje više kabineta (vlada) vladi neke države u kome se izlaže zajedničko gledište tih kabineta odnosno nekog aktuelnog političkog pitanja. kolektivni prokura trg. kada je više lica ovlašćeno da potpisuju firmu, ali se sva smatraju kao jedan prokurist (ako sva ne potpišu firmu, potpis nema vrednosti). kolektivum (lat. nomen collectivum) gram. v. kolektiv 1. kolektirati (lat. collectare) skupljati; prirediti kolektu; pevati ili čitati kolek-tu(u katoličkoj crkvi). kolektor (nlat. collector) sakupljač, sabirač, npr. maraka, bilja i dr.; prodavac srećaka; sabirna jama u kanalizaciji; deo električnog generatora koji sakuplja naizme-ničnu struju iz rotora i pretvara u jednosmernu; elektroda tranzistora koja odgovara anodi u elektronskoj cevi; sabirno sočivo. kolekcije (lat. collectio) zbirka (npr. starog novca, oružja, rukopisa, pisama, maraka itd.); skupljanje. kolenhim (grč. kbNa lepak, cnchyma usuto) bot. tkivo sa izduženim i po uglovima zadebljanim ćelijama kao u lisnim peteljkama i mladim stabljikama mnogih dikotiledona. koleopter (fr. coleoptere) vazduhoplov sa nepokretnim prstenastim krilom i sopstvenim mehaničkim pogonom. koleoptera (grč. koleos krilni poklopac, pteron krilo) pl. zool. tvrdokrilci. koleoptoza (grč. koleos korice, kapija, ptosis pad) ned. spad (ili: spuštenost) vagine. koleoreksis (grč. koleds, rexis kidanje, provaljivanje) med. provaljenost (ili: iski-danost) vagine. koleocela (grč. koleos, kele) med. prosutost, kila vagine. kolera (grč. cholćra, lat. cholera) med. vrlo teppsa zarazna i paidemična bolest koja se sastoji u iznenadnom i veoma jakom prolivu, povraćanju, velikom gubitku tečnosti, padu telesne temperature, promuklosti i dr.; u najviše slučajeva završava se smrću. koleraba (nem. Kohlrabi) v. keleraba. kolergang (nem. Kollergang) Tex. drobilica za usitnjavanje ruda, kamena, uglja i dr.; sa-

kolidovati v. kolidirati.
kolizija (lat. collisio) sudar, sukob, opreka, borba. kolika (grč. kolikos koji pati od grčeva u stomaku) med. svaki jak trbušni bol koji se javlja kao čupanje i zavijanje; jak i iznenadan proliv. kolikvativan (nlat. colliquativus) koji utečnjava, koji pretvara u tečnost; koji rastapa, koji izaziva slabljenje; kolikva-tivno dao/elje jako znojenje koje oslabljuje. kolikvacija (lat. colliquatio) utečnjavanje, utečnjenje, pretvaranje u tečnost, stapanje, rastapanje; med. rastvaranje sokova; truljenje. kolikodinija (grč. kolon sito crevo, odyne bol) med. bol sitog creva. kolimator (nlat. collimator) ont. mali durbin za doterivanje linije kolimacije drugog durbina na kojem je pričvršćen; up. koli-macija; cev sa procepom i sečivom (ili: samo sočivo) u spektroskopu za skupljanje

kolimaciJa

436

kolonijalna roba

svetlosti i bacanje ove u paralelnim zracima na prizmu. kolimacija (nlat. collimatio od collineatio dovoñenje u jednu zajedničku pravu liniju) kod optičkih instrumenata za merenje: poklapanje vidne linije sa optičkom osom; kolimaciona linija vidna linija ili optička oca; kolimaciona greška iznos za koji vidna linija skreće od svoga položaja tačne podešenosti. kolimirati (lat. collimare od collineare) opt. doterati vidnu liniju (durbina); namesti-ti (dva sočiva, itd.) tako da (njihove) optičke ose budu u istoj pravoj liniji. kolitis (grč. kolon sito crevo) med. zapaljenje sitog creva. kolma (ital. colma) plima na Jadranskom moru. kolo (ital. collo) trg. denjak, bala robe. koloboma (grč. koloboma osakaćeno, osakaćen deo) med. unakaženost ili osakaćenost nekog organa, naročito mana dužice usled nepotpunog zatvaranja sudovnjačine pukotine. kolodij(um) (grč. kolla lepak) Hek. rastvor koji se dobija rastvaranjem dinitrocelu-loze u alkoholu i etru; posle isparenja ostavlja tanku i providnu opnicu; upotrebljava se za premazivanje manjih rana i u fotografiji. koloid (grč. kolla lepak, eidos oblik, vid) med. pihtijasto tkivo koje se razvija u telu; fiz., hen. svaka supstanca koja se rastvara ali pritom ne obrazuje kristale, npr. dekstrin, sirup, belančevinasta materija, lepak i dr.: prid. koloidalan; up. kristaloid. koloidna hemija grana fizičke hemije koja proučava koloide. kolokacija (lat. collocatio) položaj; sme-štanje, odreñivanje mesta; prav. stavljanje poverilaca u red po kome će se naplaćiva-ti; kolokaciona presuda rešenje po kome će se redu poverioci isplaćivati (kod stečaja). kolokvijalan (lat. colloquium) koji je svoj-stven razgovornom jeziku, tj. svakidašnjem jeziku, razgovorni, nenamešten, neformalan (stil, izgovor). kolokvijalizam (lat. colloquium) lingv. reč (ili izraz) svojstvena razgovornom jeziku (npr.: Užasno sam se umorio; Strašno mi ga je žao; i sl.). kolokvijum (lat. colloquium) razgovor, odgovor; led. nastavka metoda koja se sastoji u pitanjima učiteljevim i odgovorima učenikovim; propitivanje učenika (na univerzitetu), usmeni ispit. kolokvirati (lat. colloqui) razgovarati, dogovarati se; polagati usmeni ispit. kolokucija (lat. collocutio) v. kolokvijum. kolon (grč. kolon) l. član (ili: odsek) jednog perioda, naročito deo rečenice; dve tačke (u interpunkciji).

kolon (grč. kolon) 2. aiat. sito (debelo) crevo. kolon (lat. colonus) 3. sitni zemljoradnik u starom Rimu koji je dobio zemlju od parcelisanih latifundija, s obavezom da je ne sme napustiti i da jedan deo prihoda daje vlasniku zemlje; up, kolonat. kolon 4. novčana jedinica Kostarike (= 100 centimosa) i Salvadora (= 100 centavosa). kolona (fr. collone, ital. colonna, lat. columna) stub; spomenik u obliku stuba; stubac (u novinama, knjizi); voj. red, razmešta] vojnika pri kome pojedini delovi (vodovi, čete i dr.) stoje jedan za drugima; takoñe oznaka za delove vojske: municio-na, ikžinjerska, sanitetska, automobilska kolona itd. kolonadi (fr. collonade) red stubova; hodnik (ili: dvornice) na stubove. kolonat (lat. colonatus) sistem proizvodnih odnosa koji se razvijao u periodu raspadanja robovlasničkog poretka. Nastao ce-panjem krupnih latifundija na sitne par-cele, koje se daju na obrañivanje kolonima, tj. upropašćenim seljacima ili osloboñe-nim robovima, a ovi vlasnicima ustupaju višak roda u obliku naturalis rente. Začetak feudalizma. kolonatikum (nlat. colonaticum) služba koju je obraćivalac dužan da vrši sopstveni-ku zemljišta. kolonel (fr. colonel) voj. pukovnik; tip. vrsta sitnijih štamparskih slova (izmeñu nonparela i petita). kolonizator (fr. colonisateur) osnivač naseobine, naseljivač. kolonizacija (nlat. colonisatio) naseljavanje, naseljenje, osnivanje kolonije. kolonizirati v. kolonizovati. kolonizovati (fr. coloniser) naseliti, naseljavati, osnivati naseobine; učiniti kolonijom. kolonija (lat. colonia) l. naseobina, naselje; naselja u nekoj stranoj, naročito prekomorskoj zemlji, koja osniva jedna strana država radi ekonomske koristi; 2. u imperijalizmu — područje koje je prigrabi-la neka od razvijenih država i koje njen finansijski kapital monopolski eks-ploatiše kao sferu izvoza kapitala, izvore sirovina i prodajno tržište; u posleratnom periodu dekolonizacije najveći deo nekadašnjih kolonija osloboñen je i od njih su stvorene nove nezavisne države; 3. ferijalne, slikarske i sl. kolonije, sezonski skupovi omladinaca ili umetnika u prirodi ili kakvom ru-ralnom ambijentu. kolonijalizam borba za kolonije radi njihovog povećanje, čuvanja ili stvaranja koju vode imperijalističke zemlje. kolonijalna roba trg. neprerañeni proizvodi žarkog pojasa, naročito iz nekadašnjih kolonija evropskih država: kafa, šećer, čaj, začini i sl.

koloni) alni

437

kolumela

kolonijalni (nlat. colonialis) koji se tiče kolonija ili potiče iz kolonije; naselje-nički, naseobinski. kolonista (lat. colonus) naseljenik, stanovnik kolonije. kolonjska voda (fr. eau d e Cologne) mešavina raznih mirisnih esencija (jorgovana, ruzmarina, ruže, kedra, limuna i dr.) u utvrñenim srazmerama sa alkoholom od 90%; kelnska voda. kolor (lat. color) boja; izgled, spoljašnost koloramento (ital. coloramento) slik. način rasporeñivanja boja na slikama. koloratura (ital. coloratura) muz. pevački ukras, finesa, svako sa izvesnom okretno-šću i veštinom izvedeno spajanje više nota na jednom slogu; koloraturne pevačice sopranistkinje koje umeju i mogu da pri pevanju prave kolorature. koloracija (nlat. coloratio) bojenje, bojadi-sanje; bojenost, bojadisanost; doterivanje, ulepšavanje. kolorimetar (lat. color boja, grč. metron mera, merilo) sprava za merenje jačine neke boje. kolorimetrija (lat. color, grč. metrfa merenje) merenje jačine boje; hen. odreñivanje jačine rastvora prema jačini boje. kolorisati (lat. colorare, ital. colorare) bo-jiti, obojiti; dati lep izgled, doterati, doterivati, ulepšavati, ulepšati, ukra-siti; učiniti slikovitim; prid. kolori-san. kolorist(a) (fr. coloriste) slikar koji vešto upotrebljava boje, jak u bojama, koji slika u lepim, svežim, izrazitim i živim bojama; pisac čiji je stil sjajan, izrazit, živ i slikovit. kolorit (ital. colorito) veština bojenja, veština davanja i upotrebe boja; prirodan sjaj boje; mesna, lokalna boja; način izlaganja nekog pisca ili pesnika; muz. način instrumentacije kompozitorove. kolor-fotografija (lat. color boja, phos svetlost, grapho pišem) fotografija u boji. kolos (grč. kollosos gorostasan kip, kip izrañen preko prirodne veličine) nešto ogromno, gorostasno; naročito: kip na ostrvu Rodosu koji prikazuje Apolona i koji su stari smatrali kao jedno od sedam svetskih čuda (34 m visok); fig. gorostas, div, džin, ispolin. kolosalan (nlat. colossalis) ogroman, gorostasan, džinovski, divovski, ispolinski, veoma velik. kolosalnost (nlat. colossalis) ogromnost, gorostasnost, divovska, ispolinska veličina. koloseum (lat. colosseum) ogroman amfiteatar u starom Rimu (opseg 524 t, visina 48,5 t), u kojem su se prireñivale javne igre, mogao je primiti 40.000—50.000 gledalaca, dovršen 80. god. naše ere, danas veličanstvena ruševina; u novije vreme

ovim se imenom nazivaju velike grañevine za javne priredbe. kolostomija (grč. kćlon sito crevo, tome rezanje) med. operativne stvaranje otvora na debelom crevu. kolostracija (lat. colostratio) ked. bolest koju odojče dobija od prvog materinog mleka, kolostruma. kolostrum (lat. colostrum) ked. prvo mleko posle poroñaja, babinje mleko, ono koje mlečne žlezde luče pre nadolaženja pravog mleka, grušalina. kolotomija (grč. kolon, tome) med. otvaranje kolona (sitog creva) operativnim putem. kolofon (grč. kolophon) vrh, kraj, završetak, završni kamen; otuda, na poslednjoj stranici starih knjiga: beleška sa imenom pisca, štampara, mesta i godine štampanja (ovaj se običaj u najnovije vreme počeo ponovo uvoditi). kolofonij(um) (grč. Kolophon jedan od 12 jonskih gradova) smola za mazanje violinskih gudala, nazvana po maloazijskom gradu Kolofonu. kolpalgija (grč. kolpos stidnica, algos bol) med. bol usmine (ili: stidnice, vagine). kolpeuriza (grč. kolpos, euryno proširim) med. proširivano (ili: rastezanje) vagine. kolpeurinter (grč. kolpos, eyrynter) med. rastezač (ili: proširivač) vagine. kolpitis (grč. kolpos stidnica) med. zapaljenje vagine. kolportaža (fr. colportage) raznošenje i prodaja novina i knjiga po ulicama i kućama; torbarenje, telaljenje; prenošenje vesti. kolporter (fr. colporteur) ulični prodavac sitnica, naročito novina, knjiga i sl.; raznosač glasova. kolportirati (fr. colporter) prodavati po kućama i ulicama, torbariti; fig. razno-siti glasove, pronositi glasove. kolpohisterotomija (grč. kolpos stidnica, hystera materica, tome sečenje) med. otvaranje materice sa strane stidnice, za vreme trudnoće nazivano i stidnični carski rez. kolt (eng. colt) vrsta američkog vojničkog revolvera (po pronalazaču Samjuelu Koltu). koluzija (lat. collusio) šurovanje, domunñavanje; prav. potajan sporazum izmeñu optuženog i svedoka u cilju prikrivanja istine; prid. koluzoran. kolum (lat. colum) cedilo. kolumbarij(um) (lat. columbarium) „golubarnik", udubljenje sa pregradama (sličnim golubarniku) u zidu starih rimskih grobnica za posude sa pepelom spaljenih; danas: mesto gde stoje urne sa pepelom spaljenih leševa. kolumbij(um) (nlat. columbium) Hem. v. tantal. kolumela (lat. columella) stubić; geol. valjča-sta okamenotina; kolumelarni zubi zubi

kolumna

438

kombinacija

očnjaci, koljači u nekih životinja (npr. u zveri, divlje i domaće svinje itd.). kolumna (lat. columna stub) tip. stubac, štampana strana; up. kolona. kolure (grč. koluros) pl. astr. dva najveća kruga koja se u nebeskim polovima seku, od kojih jedan prolazi kroz ekvinocijalne (ekvinocijalna kolura), a drugi kroz solsticijalne (solsticijalna kolura) tačke ekliptike. kolutorij(um) (nlat. collutorium) farm. voda za ispiranje usta. kolhicin hen. otrovni alkaloid; nalazi se u semenkama biljke mrazovac (Colchicum autumnale). kolhoz (rus. kolektivnoe hoznistvo kolektivne gazdinstvo) oblik krupnog (zadru-žnog) gazdinstva u poljoprivrede! u SSSR-u. Poseduje zemlju, stoku i manje važna oruñainventar. Nastao kolektivi-zacijom. Najglavnija tehnička oruña za rad (traktore, kombajne itd.) drže mašin-sko-traktorske stanice, koje su državna preduzeća. kolje (fr. collier) ñerdan, ogrlica; pseći litar, kaiš oko vrata. kom (lat. sit, sop- s, sa) predmetak u složenicama sa značenjem: s, sa. koma (grč. koma od koimao uspavam) 1. med. duboka zanesenost, pospanost u kojoj su moždana delatnost, osećajnost i voljni pokreti delimično ili potpuno iščezli, tako da bolesnik uopšte ne može da odgovara na spoljne nadražaje. koma (grč. komma urez, zarez od kopto udarim) 2. gram. zaleta, zarez (rečenični znak); muz. deveti deo tona, devetina tona. komanda (ital. comando) voj. zapovedništvo; kratka vojnička zapovest koja se mora odmah izvršiti; sedište nekog vojnog nadleštva, npr. komande mesta, divizij-ske oblasti i dr.; trg. narudžbine, porudžbi-na; teh. ureñaj koji automatski ili na pritisak izvršava željenu radnju. komandant (ital. comandante) voj. zapovednik (grada, tvrñave, vojne jedinice od bataljona naviše, ratne lañe itd.). komandantura (ital. comandatura) zvanje, stan ili kancelarija komandanta. komandir (fr. commandeur) voj. zapovednik čete, baterije, eskadrona i dr.; vitez, nosilac nekoga višeg ordena, npr. „legije časti". komandira™ (ital. comandare, fr. sotmander) zapovedati, narediti, nareñivati, nalagati, naložiti; vladati čim; trg. naručiti, naručivati, poručiti, poručivati. komandita (ital. commandita) trg. v. koman-ditno društvo. komanditar (fr. commanditaire) trg. tajni ortak; up. komanditno društvo. komanditist(a) (ital. commandita) trg. spoljni član komanditnog društva.

komanditno društvo trg. ortačko preduzeće pod zajedničkom firmom sa dvostrukim jemstvom ortaka: jedni jemče celokupnom imovinom (komplementari, tj. unutarnji članovi), a drugi ulogom u novcu, robi ili radu (komanditisti, tj. spoljni članovi); u voñenju poslova učestvuju samo komplementari, a komanditisti imaju pravo nadzora. komandova™ (ital. comandare) v. komandira ti. komandosi (port), voj. jurišni odredi ili pojedinci specijalno obučeni za izvr-šavanje diverzantskih akcija na neprijateljskoj ili neutralnoj teritoriji. komasacija (nlat. commassatio) zgrupisa-vanje imanja, naročito zemljišta, npr. kad seljaci formiraju radnu zadrugu, mogu dobiti zemljište u jednom kompleksu, a svoja rasuta imanja ustupaju vlasnicima uzete zemlje. komatizam (grč. komma odsečeno, komad) iseckan način pisanja, pisanje u kratkim rečenicama. komatičan (grč. kommatikos odsečen, koji se sastoji iz pojedinih odeljaka ili odseka) sastavljen iz pojedinih stavova ili rečenica. komatozan (grč. koma dubok san, zanos u snu, fr. comateux) koji izaziva ili pokazuje znake duboke zanesenosti; up. koma 1. kombabizirati samog sebe uštrojiti, ujalo-viti (po imenu Kombabos). kombajn (eng. combine spojiti) mašina sastavljena od više raznih mašina tako da istovremeno obavlja nekolike poslove; poljoprivredni kombajn sastoji se od mašina žetelice i vršalice, te može istovremeno i da »sanje i vrše žito. kombatanti (fr. combattant) pl. borci, ratnici (za razliku od neboraca); ratni drugovi, saborci. kombatirati (fr. combattre) boriti se, tući se; fig. pobijati (dokaze). kombinabilan (nlat. combinabilis) sklo-pljiv, sastavljiv, složljiv. kombinat (lat. combinare spojiti) tehnološke i organizaciono povezivanje preduzeća gde proizvodi jednog služe kao sirovina (materijal) za drugo preduzeće; najviše su zastupljeni u povezivanju poljoprivrede i šumarstva sa industrijom. kombinator (nlat. combinator) spajač, skupljač, sastavljač. kombinatorika (lat. combinare) mat. deo matematike koji istražuje broj različitih kompleksija datih stvari ili elemenata (deli se na permutacije, kombinacije i varijacije). kombinacija (nlat. combinatio) sastav, sklop, spoj, stajanje dveju ili više stvari, jedinjenje; splet, sticaj; log. vezivanje srodnih pojmova; fig. računanje, proraču-

kombinacije

439

komentara™

navanje, dovijanje; naslućivanje; plan, namera; kombinovanje. kombinacije (nlat. combinatio) pl. hat. različite skupine, grupe odreñenoga broja koje se mogu načiniti od svakoga broja danih elemenata bez obzira na njihov red u poreñanosti. kombinacioni ton ak. treći ton koji se čuje kad jednovremeno neprekidno zvuče dva tona različite visine vrlo snažno i podjednako jako pri pogodnom intervalu i podesnoj jačini, i broj treptaja ovoga tona ravan je razlici broja treptaja ona dva tona: diferencijalni ton, Tartinijev ton; čuju se zbirni topovi ili sumacioni golovi, čiji je broj treptaja jednak sa zbi-rom ova dva tona; diferencijalni k sumacioni tonovi jesu kombinacioni topovi. kombinezon (fr. combinaison) mod. žensko donje rublje; radno odelo (zanatlija, avijatičara, traktorista, rudara i dr.) koje se sastoji od kaputa i čakšira izrañenih izjedna. kombinira™ (lat. combinare) sastaviti, složiti, sjediniti, spajati, spojiti, srediti; praviti plan za neki posao, smisliti, smišlja™, dovijati se: hen. jediniti, sjediniti, spojiti, spajati dva tela ili više raznih tela po utvrñenom merilu; kombinovati. kombinovati (lat. combinare) v. kombinirati. kombustibilan (nlat. combustibilis) zapa-ljiv, gorljiv, sagorljiv. kombustibilije (nlat. combustibilia) pl. zapaljive tvari, zapaljive materije. kombustibilitet (nlat. combustibilitas) zapaljivost, gorljivost, sagorllvost. kombustija (lat. combustio) gorenje, sagorevanje; požar; zgarište. kombustor (nlat. combustor) održavač sagorevanja; hen. naziv za elemenat koji se, pod uticajem svetlosti i toplote, lako spaja sa drugim nekim elementom, npr. kiseonik. komedi a tiroar (fr. comedie a tiroir) šaljiv poz. komad sa scenama bez meñusobne veze. komedija (grč. komodia) prvobitno: pesma u čast boga Dioniza, iz koje se razvila starogrčka komedija; danas: vesela, šaljiva igra; dramsko prikazivanje ko-mičnog sukoba, u kome glavni junak u toku cele radnje strada, ali to njegovo stradanje ne izaziva u nama osećanje sažaljenja, nego osećanje smešnoga, koje dostiže svoj vrhunac na kraju, kada se ipak sve svršava lepo (supr.: tragedija); fig. šala, šegačenje, šaljiv slučaj. komedijant (grč. komos, ital. commediante) glumac, putujući glumac; fig. glumac, licemer, čovek koji u životu glumi. komedija™ (grč. komodia) zbijati šalu, šaliti se, šegačiti se

komedijaš (grč. komodia) šaljivčina; predstavljač šaljivih uloga (cirkuskih), klovn, pajac. komediograf (grč. komodia, grapho pišem) pisac komedija. komediografija (grč. komodia, grapho) pisanj e komedija. ., Komedi fransez (fr. Comedie francaise) Francuska komedija, parisko pozorište koje prikazuje poglavito klasične komade; osnovano 1680. godine. komedo (lat. comedo) ned. mozuljica, lojavi-ca, sujed; miteser. komemorabilan (lat. commemorabilis) vredan (ili: zaslužen) sećanja, vredan (ili: zaslužan) pominjanja. komemorativan (nlat. commemorativus) koji se prireñuje radi sećanja, za uspomenu, u spomen, koji služi za sećanje, za uspomenu, u spomen. komemoracija (lat. commemoratio) spomen, sećanje; svečan sastanak u slavu nekog velikog pokojnika (na kome se govori o njegovom životu, radu i zaslugama); (crkveni) pomen umrlima, podušje. komemorirati (lat. commemorare) spominjati, sećati se, obnavljati uspomenu na koga ili što; držati pomen umrlom. komenda (nlat. commenda) upražnjena paro-hija (kod katolika); imanje verskog reda; imanje koje uživa neko po svom činu ili zvanju (sveštenik, učitelj). kombinacija (lat. commendatio) preporuka; kod katolika: molitva za umrlog, zaupo-kojna molitva. komendirati (lat. commendare) preporuči-ti, preporučivati. komenzal (lat. commensalis) stoni drug, onaj koji se hrani za istim stolom sa nekim, u zajednici, solojednik; zool. v. parazit. komenzalizam (lat. commensalis) zool, naziv za simbiozu kod koje se jedne životinje, živeći u zajednici sa životinjama druge vrste, hrane otpacima njihove hrane. komenzurabilan (nlat. commensurabilis) tat. naziv za sve veličine koje se mogu deliti ili meriti bez ostatka nekom drugom veličinom kao njihovom zajedničkom merom; koji ima zajedničku meru, samerljiv; upo-redljiv. komsnzurabilitet (nlat. commensurabilitas) mat. samerljivost; uporedljivost. komensalizam v. komenzalizam. komentar (lat. commentarius) objašnjavanje, izlaganje, tumačenje; knjiga sa objašnjenjima. komentarisati (lat. commentari) v. komenti-rati. komentator (lat. commentator) objašnjava-lac, izlagalac (dela, pisca, dogañaja itd.). komentacija (lat. commentatio) naučna rasprava koja objašnjava neki predmet. komentirati (lat. commentari) tumačiti, objašnjavati; komentarisati.

kome prima

440

komisiono izdanje

kome prima (ital. come prima) auz. kao pre, kao gore. komers (lat. commercium, fr. commerce) trgovina, trgovanje, trgovinstvo; u studentskom jeziku: svečana gozba, pijanka (up. kermes); igra karata. komercijalan (nlat. commercialis) trgovački, obrtni, privredni, prometni; druš-tveni; komercijalna ulica trgovačka ulica; komercijalne igre društvene igre; komercijalni sistem sistem državne privredne politike koja povlašćuje trgovinu, naročito na račun poljoprivrede; komercijalni traktat trgovinski ugovor. komercijalist(a) (lat. commercium) lice stručno za voñenje trgovačkih poslova; lice koje se bavi trgovačkim poslovima. komercijum (lat. commercium) odnos, opštenje; v. komers. komes (lat. comes) saputnik, pratilac; muz. slično ponavljanje fuge u drugom nekom glasu. komesar (nlat. commissarius) osoba kojoj je neki naredbodavac, naročito država, poverio naročitu dužnost (npr. finansij-ski komesar, vladin komesar); vojni komesar onaj koji se stara o snabdevanju vojske hranom, odelom i dr.; u narodnooslobodi-lačkoj borbi: politički rukovodioci pojedinih jedinica. komesarijat (lat. commissariatus) zvanje, dužnost i sedište (kancelarija) komesara; komisarijat. komesarija t. kome sopra (ital. come sopra) muz. v. kome prima. kome sta (ital. come sta) muz. kako stoji, kako jest, bez svojevoljnog ukrašavanja. kometa (grč. kometes, lat. cometes) astr. zvezda repatica, kosara, kreće se oko Sunca parabolom ili eliptičnom putanjom (velikog ekscentriciteta), tako da je te putanje teško razlikovati. kometografija (grč. kometes, graphia) astr. opisivanje (ili: proučavanje) zvezda repatica. kometologija (grč. kometes, logia) nauka o zvezdama repaticama. kometomantija (grč. kometes, mantela proricanje, gatanje) proricanje na pojavama kometa. komi (fr. commis) trgovački pomoćnik; niži činovnik, pisar. komi voajažsr (fr. commis voyager) trgovački putnik. komigracija (lat. commigratio) odlaženje, odlazak, seljenje, seoba. komigrirati (lat. commigrare) seliti se, odseliti se, odseljavati se. komizeracija (lat. commiseratio) sažaljenje; deo govora kojim branilac želi da izazove kod sudije sažaljenje (samilost) prema optuženom. komika (grč. komos terevenke, pijanka, veselje, komikos šaljiv, smešan) ono što je

smešno, što izaziva smeh; sposobnost da se izazove osećanje smešnog. komikstura (nlat. commixtura) v. komiks-cija. komikscija (nlat. commixtio) mešanje; primesa; smesa; komikstura. komilitoii (lat. commilito) pl. saborci, braća po oružju, ratni drugovi; školski drugovi. kom il fo (fr. comme il faut) uzorno, valjano, primerno, baš kako treba, kao što priliči; otmenost. kominacija (lat. comminatio) prav. pretnja, zaplašivanje, stroga opomena. kominike (fr. communique) službena objava, zvanično saopštenje, zvaničan izveštaj; komunikat. Kominterna skr. za Komunistička internacionala v. internacionala. komis (lat. commissus) naziv za stvari koje država daje vojniku (rublje, cipele, hleb itd.). komisar (nlat. commissarius) v. komesar. komisarijat (nlat. commissariatus) v. komesarijat. komisija (lat. commissio) nalog za izvršenje nekog posla; lica koja treba da izvrše taj posao; naročito: zvanična lica koja država ili neka ustanova odreñuje radi obavljanja izvesnog posla (ispitna, anket-na, sanitetske, regruta komisija i dr.); eks komisione (lat. eh commissione) po nalogu; tehnička komisija odbor stručnjaka. komision (lat. commissio) trt. v. komisiona trgovina. komisiona knjiga trg. knjiga u koju se unose svi nalozi i sve narudžbine. komisiona menica trg. menica vučena i prodata po nalogu nekog trećeg (komitenta); komisiona tra ta. komisionar (nlat. kommissionarius) trg. posrednik, onaj koji prima naloge, opunomoćenik, lice koje obavlja trgovačke poslove za tuñ račun uz izvestan procenat. komisiona rimesa trg. menica izdata po nalogu i za račun nekog trećeg (komitenta). komisiona trata trg. v. komisiona menica. komisiona trgovina trgovački posao (kupovina i prodaja), po kojem komisionar sklapa trgovačke poslove u svoje ime, ali za tuñ račun (za račun komitenta), i uz izvestan procenat; trgovačka organizacije koja obavlja takve poslove; komisioni posao. komisioni artikl trg. roba koju trgovac, uz izvestan procenat, prodaje za račun sopstvenika robe. komisioni biro ustanova koja obavlja poslovne naloge uz izvesnu nagradu. komisioni konto trg. račun o poslovima obavljenim za tuñ račun. komisioni posao v. komisiona trgovina. komisiono izdanje u knjižarstvu: kada se knjižar primi, uz izvestan procenat, pro-

komisiono pismo

441

kompanije

daje dela koje je pisac ili neko drugi izdao o svom trošku. komisiono pismo trg. pismo kojim se izdaje nalog za obavljanje nekog posla. komisura (lat. commissura) spoj, sveza; alat. živčani (nervni) spletovi koji spajaju levu i desnu stranu središnog živčanog pribora (centralnog nervnog sistema). komita (lat. comes, comitis drug, pratilac) voj. pripadnik oružanih formacija koje nisu sastavni delovi redovne vojske. komitet (lat. comitatus) pratnja; svita. komitativ (lat. committere sastaviti, zadu-žiti) gram. padež koji znači društvo ili zajednicu. komitent (lat. commitens) trg. naredbodavac; poslovni prijatel> van mesta u kojem je trgovina kome se poverava da u svome mestu zastupa dotičnu trgovinu; up. komisiona trgovina. komitet (fr. comite) l. odbor koji je meñu svojim članovima izabrala neka veća organizacije da radi u njeno ime na ostvarenju izvesnih ciljeva (političkih, privrednih, kulturnih i sl.); lokalni komitet mesni odbor; centralni komitet glavni odbor; 2. rukovodeći partijski organ ili partijski forum; 3. naziv za neke državne ustanove. komitiv (lat. committere poveriti, predati) 1. trg. narudžbenica, porudžbeno pismo, porudžbenica, punomoćno pismo. komitiv (nlat. comitivum) 2. pismeno ovlašćenje ili punomoć. komitirati (lat. committere poveriti, predati) 1. Trg. izdati nalog, porudžbinu; omastiti, dati pismeno ovlašćenje, opu-nomoćiti. komitirati (lat. comitari) 2. pratiti, oiti u pratnji. komicije (lat. comitium) pl. narodna skupština kod Rimljana, koja je rešavala o važnim državnim poslovima. komičan (grč. komikos smešan, šaljiv, ko-mos terevenka, pijanka, veselje) smešan, šaljiv; zabavan. komičar (grč. komikos, lat. comicus) pisac šaljivih stvari, komedija; glumac koji prikazuje šaljive, komične uloge. komoda (fr. commode) onizak ormar sa fiokama. komodamente (ital. comodamente) muz. v. komodo. komodan (lat. commodus) prijatan, ugodan, udoban, pogodak, zgodan; popustljiv, koji gleda kroz prste; nemaran (kod nas se često upotrebljava, u ovom značenju, reč komotan). komodant (lat. commodans) prav. v. komodat. komodat (lat. commodatum) prav. stvar koju njen sopstvenik (komodant) daje privremeno na upotrebu nekome (komodataru) besplatno. komodatar (lat. commodatarus) prav. v. komodat.

komodacija (lat. commodatio) prav. pozajmljivanje, pozajmljenje; zajam. komodeto (ital. comodetto) muz. v. komode. komoditet (lat. commoditas) udobnost, ugodnost; popustljivost, nemarnost. komodo (ital. comodo) muz. udobno, umereno, natenane. komodor (eng. commodore) mor. oficir zapovednik po činu iznad kapetana a ispod kontra-admirala; zapovednik male ratne eskadre kojoj se poverava izvršenje nekog naročitog zadatka; glavni brod trgovačke flote. komodum (lat. commodum) prav. korist, dobit; dobro, blagodet; udobnost; komodum posesionis (lat. commodum possessionis) korist vezana sa posedovanjem neke stvari na osnovu prava; komodum publikum (lat. commodum publicum) opšte dobro; komodum rep vendite (lat. commodum rei venditae) pravo uživanja prodate stvari. Komonvelt (engl. commonwealth zajednica) zajednica koju sačinjava Velika Britani-ja sa svojim bivšim kolonijama i domi-nionima, sada samostalnim državeme; to je novi vid meñudržavne organizacije najvećeg dela bivše Britanske Imperije ustanovljen 1948. godine. komonicija (lat. commonitio) opominjanje, podsećanje, opomena. komora (grč. kamara, lat. camera) svod; odaja na svod, soba; organizacije nekih staleža (advokatske, trgovačke, itd.); ranije, u nekim državama, parlement ili državna blagajna; voj. četa s vozilima za snebde-venje berbenih trupa; rud. podzemni prazni rudarski prostori odeljeni monolitima rude koja se kopa; znat. duplja u nekim organime tela (moždana, srčana, očna, grkljanska komora); opt. mračna komora, v. kamera opskura; up. kamera. komorna muzika v. kamerna muzika. komot v. kamut. komotan (lat. commodus) v. komodan. komedija (lat. commotio) pokret, potres, uzbuñenje; med. jak unutrašnji potres, npr. mozga. Ova se reč kod nas često pogrešno upotrebljava mesto komoditet. kompakt (lat. compactum, compacisci sporazumeti se meñusobnim ugovorom) ugovor, sporazum, nagodbe; kompakti (lat. sot-pacta) pl. tečke ugovora. kompaktan (lat. compactus, compingere sastaviti, zbiti ) čvrst, jeder, gust, zbijen, jedinstven; jek, solidan. kompaktat (lat. compacisci uglaviti) ugovor, sporazum; poznat Češki ili Preški sklopljen izmeñu husitskih utrakvista i izaslanika sabora u Bazelu. kompakcija (lat. compactio) sklop, zbije-nost, jedrine. kompanija (fr. compagnie, ital. compagnia) društvo, udruženje; trgovačko društvo; voj. četa; kompanija.

kompanjo n

442

kompetovati

kompanjon (fr. compagnon, ital. compagno) trg. ortak, drug u nekom poslu; drug, pratilac, saradnik; konpanjon. komparabilan (lat. comparabilis) uporedljiv, sravnjiv. komparativ (lat. comparativus) gram. drugi poredbeni stepen prideva (npr. lepši, bol>i itd.). komparativan (lat. comparativus) uporedni, poredbeni. komparator (lat. comparator) sravnjivač; sprava za merenje veoma finih razlika u dužini. komparapija (lat. comparatio) poreñenje, uporeñivanje, sravnjivanje, sravnjenje, uporeñenje; ret. figura kojoj je cilj da nam nešto učini poznatijim tim što će to nepoznato uporediti sa nečim njemu sličnim a poznatijim, npr.: „Preñe Miloš preko pol>a ravna, kao zezda preko neba sjajna"; gram. poredba prideva. komparent (lat. comparere pojaviti se, predstati) prav. onaj koji predstaje sudu. komparencija (lat. sotragege.nlat. sotrarentia) prav. predstajanje sudu. komparzerija (ital. comparsa) v. komparserija. komparirati (lat. comparare) l. uporeñivati, uporediti, sravniti, porediti, sra-vnjivati, ret. praviti poreñenje; gram. porediti prideve. komparirati (lat. comparere) 2. pojaviti se pred sudom, predstati sudu. komparicija (lat. comparere, nlat. comparitio) prav. v. komparencija. komparsa (ital. comparsa) v. komparserija. komparserija (ital. comparsa) poz. lica koja u pozorištu i filmu nastupaju kao neme figure, statisti, figuranti; raspored i pojavljivanje statista; komparzerija, komparsa. kompartiment (ital. compartimento) pravilna podela polja ili odeljaka; železnički odeljak (ili: kupe). komparticija (nlat. compartitio) podela na pravilne odeljke. kompas (lat. sit, passus) sprava, u obliku kutije, sa magnetnom iglom, služi za odreñivanje strana sveta (busola); fig. snalaženje u nečemu; pravilno opredeljivanje. kompasija (lat. compassio) samilost, sažaljenje, saučešće. kompaskuum (lat. compascuum) prav. zajednička paša. kompateriitet (nlat. compaternitas) duhovno srodstvo, kumstvo. kompatibilan (nlat. compatibilis) saglasan, saglašljiv, složljiv, spojljiv, snošljiv; pomirljiv. kompatibilitet (nlat. compatibilitas) saglasnost, saglašljivost, složljivost, sno-šljivost; pomirljivost; mogućnost da jedno lice istovremeno vrši više javnih poslova.

kompatriot (fr. compatriote) zemljak, sunarodnik. kompaund-mašina (eng. compound) teh. parna mašina sa kondenzatorom u kojoj mehaničke dejstvo pare počinje u jednoj manjoj stublini (cilindru), a završava se u jednoj većoj stublini. kompendijum (lat. compendium) izvod, izvadak, kratka sadržina; udžbenik u izvodu, priručna knjiga, priručnik, podsetnik. kompendiozan (lat. compendiosus) kratak, sažet, zbijen, u izvodu. hompenzabilan (nlat. compensabilis) naknadljiv, odštetljiv. kompevzator (nlat. compensator) onaj koji ili ono što naknañuje, naknadilac, na-knadilo, regulator. kompenzacija (lat. compensatio) naknada, odšteta, obeštećenje; izravnanje, poravnavanje, zamena; fiz. izravnanje dejstva nečega što bi, inače, štetno delovalo; kompenzaciono klatno klatno udešeno tako da usled temperaturskih promena ne menja svoju dužinu, pa stoga ni vreme klaćenja; med. prilagoñavanje srca uticajima koji menjaju krvotok. kompenzirati (lat. compensare) naknaditi, naknañivati, vratiti, izravnati, izrav-navati, odštetiti; izravnati se, izravnava™ se, poravnati se, poravnavati se, nagoditi se. komperendinator (nlat. comperendinator) prav. lice koje iznosi nove činjenice da bi izazvalo odlaganje presude. komperendinacija (lat. comperendinatio) prav, odlaganje za treći dan; pozivanje obeju stranaka da trećeg dana predstavu sudu; obnavljanje spora. komperendinirati (lat. comperendinare) prav. odložiti rok predstajanja sudu za treći dan. kompetent (lat. competens) suparnik, tak-mac, satražilac, polagač prava na. kompetentan (lat. competens) nadležan, merodavan, formalno ili stvarno osposobljen (kvalifikovan) za neki posao, sposoban. kompetencija (nlat. competentia) nadležnost, merodavnost; sposobnost (ili: pozva-nost sudije za suñenje ili ocenjivanje; polje rada (ili: područje) nekog nadleštva; takmičenje više lica za neko mesto; ono što se ostavlja dužniku da bi mogao od toga da »sivi; pitanje kompetencije pitanje nadležnosti (npr. nekog suda, nadleštva itd.). kompetirati v. kompetovati. kompetitor (lat. competitor) v. kompetent. kompeticija (nlat. competitio) polaganje prava na, takmičenje, suparništvo. kompetovati (lat. competere) pripadati po pravu; biti u nadležnosti, spadati u nadležnost; naticati se, takmičiti se za neko mesto, zajedno s nekim težiti za čim.

kompilator

443

kompozitoran

kompilator (lat. compilator) sabirač, pa-birčar, sastavl>ač iz tuñih knjiga. kompilacija (lat. compilatio) delo sastavljeno pabirčenjem (ili: paletkovanjem), književni pabirak (ili: paletak); sasta-vljanje dela pabirčenjem iz tuñih knjiga; skupljanje, pabirčenje, palektovanje. kompilirati (lat. compilare) skupljati (ili: paletkovati, pabirčiti), iz tuñih dela. kompilovati v. kompilirati. kompjačevole (ital. compiacevole) muz. ljupko, dopadljivo. kompjuter (eng. computor) elektronska mašina za računanje, „elektronski mozak"; kompjuter. komplanabilan (nlat. complanabilis) moguć za upravljanje, uravnjiv; koji se može izjednačiti, izjednačljiv. komplanacija (lat. complanatio) mag. izračunavanje površja neravnih površina; uravnavanje, uravnjenje, npr. tvrñavskih postrojenja. komplanirati (lat. complanare) poravniti; sravniti) uravnati, uravnavati, izravna-vati, izravniti; fig. otkloniti, otklanja-ti teškoće. kompleks (lat. complexus) gomila, masa koja sačinjava celinu, npr. kuće, zemljište; složeno, složenost; fil. složen pojam; u psihoanalizi: sadržaji svesti, većinom čuvstveni (emocionalni), potisnuti te otuda podsvesni, koji dovode do nenormal-nog duševnog stanja. kompleksan (lat. complexus) složen, sastavljen od delova povezanih meñu sobom; zapleten; mat. kompleksan broj (broj sastavljen od realnih i imaginarnih veličina (npr. a+Lj, gde je i imaginarna jedinica, tj!U^T, a a i b realni brojevi. kompleksija (lat. complexio) celokupnost, ukupnost; sastav tela, sklop tela; boja lica, izgled. komplement (lat. complere dopuniti, sotplementum) dopuna, dodatak, popuna; gram. dopuna, odredba; mat. ugao koji se dopunjuje do 90° (up. suplement); med. serumska materija koja ima sposobnost da uništava bakterije ili da neutrališe njihove otrove. komplementan (lat. complementum) v. komplementaran. komplementar (nlat. complementarius) trg. zamenik, zastupnik, administrator trgovačke kuće; v. pod komanditno društvo. komplementaran (nlat. complementarius) dopunski, koji dopunjuje, koji služi kao dopuna ili dodatak (čemu); komplementar-ne boje dopunske boje, tj. one dve koje daju belu boju kad se pomešaju u odreñenom odnosu, npr. žuta i indigoplava boja (harmonične boje); komplementarni dan dopunski dan (29) u februaru svake pre-stupne godine. komplot (lat. completus) celokupna dela jednog pisca; svi brojevi (ili: sva godišta)

nekih novina (ili: nekog časopisa, neke zbirke i sl.); sve što sačinjava potpunost knjižnice, zbirke, trgovine, kuće itd. kompletan (lat. completus) potpun, celokupan, sav, ceo; savršen; popunjen, dovršen. kompletirati (fr. completer) popuniti, popunjavati, dopuniti, dopunjavati. komplikacija (lat. complicatio savijanje, smotavanje) nejasnost, zaplet, zapletenrst, zamršenost; med. oboljenje koje se pojavljuje u toku nekog drugog, već izraženog oboljenja, i time otežava bolesnikovo stanje i remeti pravilan tok glavne bolesti; psih. udruživanje izmeñu neistovr-snih, po kakvoći različitih, elemenata (osećanja različitih čula) pri čemu je jedan elemenat (osećaj) pretežak, tj. njega smo više i jasnije svesni nego ostalih. komplikovati (lat. complicare) zaplesti, zapletati, zamrsiti, zamutiti, zapetljati, zapetljavati (neku stvar); zbog nespretnosti učiniti jednu stvar tezgom no što bi trebalo; komplikovati se zaplesti se, za-pletati se, zapetljavati se; za bolest: poći na gore, biti otežan (drugom bolešću); komplicirati. komllimenat (ital. complimento, fr. compliment) izraz poštovanja rečima i pokretima, naklon, poklon; laskava reč; kazati nekom komplimenat kazati nekom ono što mu godi; praviti komplimente govoriti laskave, udvarati se, čestitati kome na čemu. komplimentirati (fr. complimenter) pozdraviti, pozdravljali, pokloniti se, klanjati se; čestitati, pohvaliti, govoriti ljubazne reči. komplipes delikti (nlat. complices delicti)
pl. prav. V. KOMPLICI.

komplici (lat. complex gen. complicis saveznik, učesnik) pl. prav. saučesnici, pomagači, sukrivci. komplicirati (lat. complicare saviti, savi-jati, sklopiti) v. komplikovati. komplicitet (nlat. complicitas) prav. saučesništvo, saučestvovanje, saučešće. komplot (fr. complot) zavera, tajni sporazum, sprezanje više osoba radi izvršenja nekog zločina, udara, pobune. komplotirati (fr. comploter) kovati zaveru, skovati zaveru, snovati, spremati u potaji (prevrat, udar i sl.). kompozita (lat. composita) pl. od kompozi-tum. kompozite (lat. compositae) pl. bog. glavočike, mnogobrojna porodica biljaka sa složenim cvetovima (sa preko trinaest hiljada vrsta). kompozitor (fr. compositeur) muz. v. kompo-nist. kompozitoran (nlat. compositorius) muz. koji se tiče izrade muzičkog dela, koji je u vezi (ili: u odnosu) sa izradom muzičkog dela.

kompozitum

444

kompulzorij(um)

kompozitum (lat. componere sastaviti, compositum) ono što je sastavljeno, od više delova, složene; gran. složena reč, složenica; mikstum kompozitum (lat. mixtum compositum) užasna zbrka, strašan darmar; eko kompozito (lat. eh composito) prav. po sporazumu, po pogodbi, po nagodbi. kompozitora (lat. compositura) sklop, sastav, žleb za spajanje. kompozicija (lat. compositio) sastavljanje, sastav, sklop, sastavljanje delova u celinu; u estetici: umetnička obrada jedne misli prema zahtevima i zakonima umet-ničkog prikazivanja; muz. pronalaženje i umetnička izrada muzičkog dela, muzičke delo; slik. delo, obično većih razmera, na kojem je prikazano više osoba i stvari, vešto povezanih u celinu; u najmoderni-jem slikarstvu, tzv. apstraktnom: slika bez ikakvog motiva, u kojoj je najglavnije raspored boja; «ž. naziv za razne metalne slitine, legure; hen. jedinjenje, sjedinja-vanje; sva kola (ili: svi vagoni) jednog voza. komponenta (lat. componere sastaviti) sastavnica, sastojak, svaki sastavni deo jedne celine; fiz. sastavnica (supr. rezul-tanta). komponirati v. komponovati. komponist(a) (lat. componere) sastavljač muzičkog dela; kompozitor. komponovati (lat. componere) sastaviti, sastavljati; izraditi plan za neko umetničko delo i srediti njegove delove; muz. sastaviti muzičke delo; komponirati. komportirati se (fr. se comporter) vladati se, ponašati se; slagati se, snositi se. komposesija (nlat. compossessio) prav. zajedničko imanje, zajednički posed. kompost (lat. compositum) mešanac, mešani gnoj, mešano gnojivo (ili: ñubrivo, ñubre), naročito: mešavina zemlje sa istrulelim organskim materijama. kompostirati (lat. compositum) ñubriti mešanim ñubretom (kompostom). komposto (ital. composto) muz. složene. kompot (fr. compote, lat. compositum sastavljeno, componere sastaviti, udesiti) voće kuvano sa šećerom. komprador (port.) u Kini i nekim drugim zemljama Istoka, posrednik, obično komisionar, koji posreduje u izvoznoj i uvoznoj trgovini za račun inostranih firmi. komlres (lat. compressa) med. obloga, zavoj od više puta presavijenog komada platna ili gaze; kompresa. kompresa (lat. compressa) med. v. kompres. kompresan (lat. compressus) zgusnut, stisnut, zbijen. kompresibilan (nlat. compresibilis) sti-šljiv, zgušnjiv. kompresibilitet (nlat. compressibilitas) fiz. stišljivost, zgušnjivost.

kompresivan (lat. comprimere stisnuti, nlat. compressivus) stiskav, koji stiska, sabijan, koji sabija, zbijajući. kompresija (lat. compressio) pritisak; sabi-janje, stiskanje, stezanje, zbijanje; fig. pri-nuñivanje, potištavanje, tlačenje; kompre-siona mašina sprava za zbijanje elastič-nih, naročito gasovitih tela; kompresio-no ognjilo v. pneumatično ognjilo. kompresor (nlat. compressor) sabijač, sabijalo, sprava za sabijanje (ili: zgušnja-vanje) vazduha ili gasova. kompresorij(um) (nlat. compressorium) med. hirurški instrumenat za vršenje pritiska na krvne sudove; u mikroskopiji: aparat pomoću koga se predmet ispitivanja i posmatranja učini tanjim i providnijim. komprehevzibilan (lat. comprehensibilis) pojmljiv, shvatljiv, razumljiv. komprehenzivan (nlat. comprehensivus) obuhvatan, koji obuhvata; shvatljiv, koji shvata, koji pojima, koji razume. komprehevzija (lat. comprehensio) shvatljivost, moć shvatanja, sposobnost pojimanja (ili: shvatanja, razumevanja); shvatanje, razumevanje. komprimirati (lat. comprimere) sabiti, sa-bijati, zbiti, zbijati, stisnuti, stiskati, zgušnjavaš, zgusnuti; fig. ugušiti, ukrotiti, prigušiti. komprimovati v. komprimirati. komprobacija (lat. comprobatio) priznanje, priznavanje, odobrenje. kompromis (lat. compromissum) sporazum, poravnanje, nagodba; prav. u grañanskoj parnici: sporazum stranaka koje su u sporu da će se, izabravši sudiju spora (arbitra), pokoriti njegovoj presudi. kompromisar (nlat. compromissarius) prav. izborni sudija. kompromisor (nlat. compromissor) sajemac, onaj koji još sa jednim stoji za nekoga dobar. kompromitent (lat. compromittens) prav. onaj koji pristaje da spor reši izborni sudija. kompromitira™ (lat. compromittere) l. prav. sporazumeti se da spor reši izborni sudija; 2. izložiti (ili: izlagati) neprilici ili opasnosti, nahuditi (ili: huditi) ugledu ili poverenju, dovesti (ili: dovoditi) u pitanje, izneti (ili: iznositi) na rñav glas, brukati, obrukati. kompromitovati v. kompromitirati. komlulzacija (nlat. compulsatio) v. kompulzija. kompulzija (nlat. compulsio) primoravanje, prisiljavanje, prinuda, prisila. kompulzor (nlat. compulsor) naplaćivalac (računa, poreza i dr.). kompulzoran (nlat. compulsorius) prinudan, prisilan. kompulzorij(um) (nlat. compulsorium) prav. akt kojim viši sud nareñuje nižem da pohita sa odlukom o nekoj stvari.

kompurgator

445

komunicirati

kompurgator (nlat. compurgator) prav. onaj koji pod zakletvom jemči za nečiju nevinost. komputabilan (lat. computabilis) sračunljiv, proračunljiv, izračunljiv. komputacija (lat. computatio) izračunavanje; prav. odreñivanje stepena srodstva po rimskom (civilna komputacija), ili po papskom pravu (kanonska komputacija). komputirati (lat. computare) sračunata, preračunato, zbrojiti. kom si, kom sa (fr. comme ci, comme sa) i ovako i onako, svakojako. Komsomol (rus. Sokzz kommunističeskoi molodeži) skraćenica za „Savez komunističke omladine", omladinske organizacije u Sovjetskom Savezu sa zadatkom da vaspitava omladinu — „smenu", kako kažu boljševici — u marksističko-ko-munističkom duhu. komun (lat. communis) pr. opšti, zajednički, javan. komuna (fr. commune) opština, teritori-jalna jedinica sa lokalnom samoupravom; grañani jedne opštine; opštinski dom; zajednica; Pariske komuna socijalistička vladavina u Parizu, ustanovljena 18. Š 1871; posle žestokih borbi ugušena od versajske vlade u maju iste godine. komunaliziranje (lat. communalis) prelaženje privatnih preduzeća u opštinske ruke (ili: pod opštinsku upravu). komunalije (nlat. communalia) pl. opštinske stvari, opštinski poslovi. komunalni (lat. communalis) opštinski, koji pripada opštini, koji se tiče opštine. komunalni sistem upravno-teritorijalno urećenje, u okviru ustavnih odredbi, koje se zasniva na samoupravi komuna (opština) a ostvaruje se u punoj samostalnosti opštinskih ustanova, organa i udruženja grañana u privrednoj, kulturnoj i drugim oblastima. komunar (fr. communard) učesnik u Pari-skoj komuni (1871). komunizam (lat. communis) društveni poredak koji istorijski smenjuje kapitalizam. Besklasno društvo na bazi visokog stupnja proizvodnih snaga. U njemu su sva sredstva za proizvodnju u direktom društvenom posedovanju. Proizvodnja je planska, pod sveskom kontrolom društva (proizvoñači) i služi njegovim raznovrsnim potrebama. Razlikujemo nižu i višu fazu komunizma. Niža faza komunizma = socijalizam, još ima tragova prošlosti, tj. kapitalizma. Sredstva za proizvodnju su podruštvljena, ali nagrañivanje se vrši prema radu. Još uvek postoje izvesne klasne razlike. Nije uki-nuta suprotnost umnog i fizičkog rada. Postoje i neke državne funkcije. Viša faza komunizma se razvija na daljem stupnju ekonomskog napredovanje društva. U njemu se svi (sposobni) bave proizvodnim

radom uz skraćeno radno vreme. Prisva-janje sredstava za potrošnju je prema potrebama pojedinaca. Nema nikakvih klasa ni države. komunikabilan (nlat. communicabilis) saopštljiv, dostavljiv; spojljiv, saobraćajne spojljiv, koji se može vezati, spojiti (saobraćajnom vezom). komunikant (lat. communicans) u katoličkoj crkvi: pričesnik, onaj koji prima pričest. komunikat (lat. communicatum) v. kominike. komunikativan (nlat. communicativus) prenošljiv, koji se lako prenosi na drugoga; saopštljiv, koji rado kazuje svoje misli drugome, razgovoran; pristupačan. komunikativnost (lat. communicare) pristupačnost, veština u opštenju i sporazumevanju s ljudima. komunikacija (lat. communicatio) saopštavanje, saopštenje; veza, ophoñenje, opštenje, dodir; saobraćaj; saobraćajnica; voj. zaštićen pristup prednjim položajima, komunikaciona linija saobraćajne linija. komunikacio idiomatum (nlat. communicatio idiomatum) teol. sjedinjenost svojstava božanskih i čovečanskih u Isusu Hristu. komunio (lat. communio) zajednica, naročito crkvena, verska; pričest; vreme kad se pričešćuje (u katoličkoj crkvi); zajedničko učešće. komunista) (lat. communis) pristalica komunizma; član komunističke partije.
Komunistička internacionala internacionale. v. pod

Komunistički manifest spis koji su 1848. objavili, po nalogu internacionalnog Komunističkog saveza, Krl Marks i Fri-drih Engels, u kojem su izložene osnove komunizma. „Sa genijalnom jasnoćom izne-to je u ovom delu novo shvatanje sveta, dosledni i oblast društvenog života obuhvatni materijalizam, dijalektika kao najmnogostranije i najdublje učenje o razvoju, teorija klasne borbe i svetsko istorijske revolucionarne uloge proletarijata, tvorca novoga, komunističkog društva" (V. I. Lenjin). • komunitet (lat. communitas) zajednica; smisao za zajednicu; opšte dobro. komunice (lat. communis zajednički) pl. zajedničke ispaše (gore, šume i planine jednoga plemena, sela ili zadruge). Svi kojima one pripadaju imaju podjednako pravo uživanja, ali ne mogu nijedan deo otuñiti. komunicirati (lat. comunicare) pozajedni-čiti, pozajedničavati, učiniti zajedničkim; saopštiti, saopštava™, objaviti, izneti (ili: iznositi) na javnost; biti u vezi s kim, dopisivati se, opštiti; u katoličkoj crkvi: pričesti™ se, priče-šćivati se.

komutabilan

446

konvencionalan

komutabilan (lat. commutabilis) zamenljiv, promenljiv. komutativni ugovor (lat. commutare promeniti) dvostrani ugovor zasnovan na obavezi da ono što jedna strana daje drugoj mora biti jednako onome što od nje prima (npr. ugovor o kupoprodaji, zajmu, zameni). komutator (lat. commutare) fiz. prekidač, sprava kojom se vrši naizmenično prekid i uključenje električne struje u jednom kolu, prema potrebi i automatski, odvo-ñenje struje u drugo kolo, ili menjanje smera struje; sprava kojom se otvara ili zatvara galvanska struja i u zatvorenom luku po volji obrće; strujni menjač, koji na dinamomašini naizmenično struje upravlja jednim pravcem. komutacija (lat. commutatio) menjanje, izmena, promena, zamena; prav. zamenjivanje jedne kazne drugom; lingv. metod isptivanja koji se sastoji u tome da se pri izmenama na jednom jezičkom planu (nivou) javljaju neke izmene na drugom jezičkom planu; kat. zakon komutacije: zbir (proizvod) ne menja vrednost ako sabirci (činioci) promene mesta. komutirati (lat. commutare) menjati, razmenite, zameniti. komfor (eng. comfort) ugodnost, udobnost; konfor. komfortabilan (eng. comfortable) ugodan, udoban; konfortabilan. komfortan (eng. comfort udobnost) v. komfortabilan. komforter (eng. comforter) ogrtač za kišu. komšija (tur. kom?u) sused. kon- (lat. sit, sop-) predmegak u složeni-cama sa značenjem: s, sa. konak (tur. konak od konmak odsesti, biti gost) dvor, gospodski dvor, palata; put koji se prevali za jedan dan; noćište, prenoćište. kon alegreca (itzl. sop allegrezza) muz. sa živošću, živahno, sa veselošću. kon amareca (ital. sop amarezza) muz. sa gorčinom, tužno. kon amore (ital. sop amore) muz. s ljubavlju, radosno, sa zadovoljstvom. kon anima (ital. sop anima) muz. sa izrazom punim duše. konat (lat. conatus) pokušaj, namera; prav. pokušaj nedozvoljene radnje. konaturalitet (nlat. connaturalitas) prirodna veza, srodnost po prirodi. kon afeto (ital. sop affetto) v. afetuozo. kon adžitacione (ital. sop agitazione) muz. v. adžitato. kon brio (ital. sop brio) muz. živahno, burno, vatreno. konvalescent (lat. convalescens) bolesnik koji je počeo da se oporavlja. konvalescencija (lat. convalescentia) oporavljanje od bolesti, ozdravljenje.

konvalescirati (lat. convalescere) opora-vljati se, biti na putu ozdravljenja. kon varijacioni (ital. sop variazioni) muz. sa varijacijom, sa delimičnim odstupanjima od glavne teme. konvejer (eng. conveyer, conveyor) ureñaj, „beskrajna traka", koji služi za neprekidno dodavanje proizvoda u fazi izrade od jednog radnika do drugog; ureñaj za prenos tereta, transporter. konveksan (lat. convexus) ispupčen, soči-vast (supr. konkavan). konveksitet (lat. convexitas) ispupčenost; (supr. konkavitet). konveks-konveks (lat. convexus) v. bikonveksan. konveksno-konkavan (lat. convexus ispupčen, concavus izduben) ispupčeno-iz-duben. konvektor (lat. convectio) ureñaj za grejanje prostorija. konvekcija (nlat. convectio) fiz. strujanje (up. kondukcija, radijacija); meteor. strujanje toplog vazduha od Zemlje uvis i njegovo mešanje sa gornjim, hladnijim vazduhom. kon vol o čita (ital. sop velocita) muz. v. ve-loče. konvenabilan (fr. convenable) zgodan, pogodak, podesan, prikladan, povoljan. konvenijencija (lat. convenientia) pristoj-nost, uljudnost; ugodnost, udobnost, prijatnost; podudaranje, slaganje, saglasnost, skladnost, prikladnost, podesnost; voñenje računa i imanje obzira prema onome što postoji, što odgovara spoljašnjim okolnostima (položaju, zvanju, imetku i dr.), obzir. konvenirati (lat. convenire) slagati se, odgovarati; svideti se, dopadati se, goditi; pristojiti, priličiti, biti u skladu sa interesima. konvent (lat. conventus) sastanak, zbor, skupština, sabor (naročito kaluñerski); manastir, samostan; Konvent 1792. u Francuskoj sazvana Ustavotvorna skupština Convention nationale. konventual (nlat. conventualis) kaluñer, monah; naročito: katolički kaluñer koji pripada redu sa blažim i slobodnijim propisima (za razliku od opservanta). konvencija (lat. conventio) sporazum (ili: pogodba, ugovor) izmeñu pojedinih država kojim se regulišu njihovi meñusobni pravni, politički i ekonomski odnosi (književna, vojnička, finansijska i dr.); sporazum, dogovor; u Engleskoj: sastanak parlamenta u vreme kad nema kralja; običaj, primljene pravilo, uobičajenost. konvencionalan (lat. conventionalis) koji se osniva na konvenciji, koji odgovara sporazumu, sporazumni, ugovorni, dogovorni; uobičajen, koji se drži primljenih navika ili običaja; konvencionalni braJgbrak koji je sklopljen prema staleškim ili imovnim obzirima, a ne prema naklono-

konvencionalna kazna

447

kongelacije

sti; konvencionalna laž neistina prihvaćena po sporazumu. konvencionalna kazna kazna kojom se neko obavezuje da će platiti izvesnu sumu u slučaju ako ne izvrši, ili ne izvrši kćko treba, neki posao. konvergencija (nlat. convergentia) geom., fiz. uzajamno približavanje, sticanje; fig. stremljenje (ili: težnja) istom cilju, slaganje. konvergirati (nlat. convergere) približa-vati se uzajamno, sticati se (u istoj tački); fig. stremiti (ili: težiti) istom cilju; pr. konvergentan. konvergovati v. konvergirati. konverza (lat. conversa) v. konvertirati. konverzatorij(um) (nlat. conversatorium) soba za razgovor; društvo za zabavu koja se sastoji u razgovoru. konverzacija (lat. conversatio) razgovor, razgovaranje, zabavljanje ili učenje stranog jezika razgovorom. konverzacioni leksikon veliki enciklope-dijski stvarni rečnik, koji obrañuje, al-fabetskim (azbučnim, abecednim) redom, predmete koji se u ophoñenju pojavljuju (naročito su poznati veliki nemački konverzacioni leksikoni Brokhausov i Majerov). konverzija (lat. conversio) okretanje, obrtanje, promena, pretvaranje; trg. promena interesne stope, pretvaranje jednog duga u drugi sa povoljnijim uslovima; preo-braćanje; preobraćanje u veru, prevera-vanje, preverenje; fil. logička konverzija obrtanje jednog suda, tj. kad suojekat i predikat promene svoja mesta (up. kon-trapozicija); prav. pretvaranje Jednog pravnog odnosa u drukčiji, npr. zakupa u najam. konverzirati (lat. conversari) razgovarati, zabavljati se razgovorom; učiti strani jezik razgovorom. konverzus (lat. conversus) v. konvertit. konverter (lat. convertere okretati, pretvarati) 1. tehnol. aparat za prečišćavanje rastopljenog metala oksidacijom; 2. TV adapter koji omogućava primanje frek-ventnog područja za koje televizor nije bio prvobitno konstruisan; 3. el. menjač; konvertor. konvertibilan (nlat. convertibilis) pretvor-ljiv, preobratljiv. konvertibilnost (lat. convertere okretati, pretvarati) preobratljivost, pretvorlji-vost, promenljivost (u). konvertiplan (eng. convertiplane) avion sa rotorom, kombinacija helikopteri i aviona. konvertirati (lat. convertere) preobraziti, preobraćati, preobratiti, pretvoriti, promeniti (u); preveriti, preveravati, preobratiti, prevesti u drugu veru; fin. pretvoriti (ili: pretvarati) jedan dug u drugi pod povoljnijim uslovima po dužnika.

konvertit (ital. convertito) preverenik, onaj koji je prešao iz jedne vere u drugu, preobraćeni; konzervus. konvertita (ital. convertita) preverenica, preobraćenica, ona koja je prešla u drugu veru, preobraćena; konverza. kon viveca (ital. con vivezza) muz. živahno, živo. konvivij(um) (lat. convivium) gozba, čast, gošćenje. kon vigore (ital. con vigore) muz. krepko, živahno, snažno, izrazito. konvikt (lat. convictus) zavod u kome stanuju studenti katoličke teologije ili ñaci uopšte; takoñe: ustanova u kojoj se ñaci hrane besplatno ili uz znatan popust. konviktorij(um) (nlat. convictorium) zajednička trpezarija. konviktorist(a) (lat. convictus) pitomac konvikta. konvikcija (lat. convictio, convincere) prav. uverenje, ubeñenje, dokaz. konvincirati (lat. convinecere) prav. ubediti, uveriti, dokazati. konvoj (fr. convoi pratnja) voj. grupa trgovačkih ili transportnih brodova sa pratnjom jedinica ratnih brodova (radi zaštite od napada neprijateljskih podmornica i aviona); grupa vozila koja se kreće pod zaštitom oružane pratnje; svaka oružana pratnja kojoj je zadatak zaštita. konvokacija (lat. convocatio) sazivanje, sa-ziv; prav. pozivanje poverilaca. konvolatilizacija (nlat. convolatilisatio) hen. saisparavanje, pretvaranje u paru zajedno sa drugim tečnostima. konvolvulus (lat. convolvulus) bog. poponac, s lak; med. zapletenost creva. konvolut (lat. convolvere smetati, skotura-ti, convolutim) smotak akata; sveska za akta (ili: spise). konvoluta (nlat. convoluta) apx. zavojica na jonskom kapitlu. konvolucija (nlat. convolutio) med. umotavanje. konvocirati (lat. convocare) sazvati, sazi-vati. konvulzibilitet (nlat. convulsibilitas) med. trzavost, trzanje mišića. konvulzivan (lat. convulsus, nlat. convul-sivus) med. grčevit, praćen grčevima; koji izaziva grčeve (ili: trzaje). konvulzija (lat. convulsio, convellere) med. grčenje, grčevi, trzanje; fig. trzavica; pokret, potres. konvulzionar (nlat. convulsionarius) med. onaj koji boluje od grčenja, trzanja mišića; takoñe: kveker. kongelativan (nlat. congelativus) koji izaziva smrzavanje, koji smrzava. koigelacija (lat. congelatio) smrzavanje, smrznuće, sleñavanje, sleñenje; smrznuće, smrznutost, sleñenje, sleñenost; stvrdnjavanje, zgrušavanje.

kongelirati

448

kondsnzativan

kongelirati (lat. congelare) smrznuti, smrzavati; zgusnuti, zgušnjava™; zgrušati, usiriti. kongeneričan (lat. congener, genus rod) jednorodan, istorodan, istovrsan. kongenijalan (nlat. congenialis) duhovno srodan, srodan po duhu. kongenijalitet (nlat. congenialitas) srodnost po duhu, duhovna srodnost. kongenijalnost v. kongenijalitet. kongenitalan (lat. congenitus, nlat. sopgenitalis) uroñen, koji postoji od samog roñenja, npr. neka bolest (mana srca). kongerirati (lat. congerere) snositi, zgrta-ti, nagonilavati; up. kongestija. kongestivan (nlat. congestivus) koji izaziva navalu krvi, koji potiče od navale krvi. kongestija (lat. congestio) ned. navala krvi ili sokova, prepunjavanje jednog organa krvlju, podilaženje krvi. konglobacija (lat. conglobatio) zgrtanje, gomilanje; ret. gomilanje dokaza. konglobirati (lat. conglobare) gomilati, nagomilavati; ugrudvati, ugrudvavati. konglomerat (lat. conglomerare zgomilati, zbiti) geol. gromača, slepljevina (kad se kakvim lepkom slepi krupan rečni, jezer-ski ili morski šljunak ili valuci); fig. prenatrpanost, mešavina svega i svačega. konglomeracija (lat. conglomeratio) gomilanje, nagomilavanje, slepljivanje; spajanje svega i svačega. konglomerirati (lat. conglomerare) zgrudva-ti, nagomilati, skupiti, slepiti. konglutinantan (lat. conglutinans) lepljiv, slepljiv. konglutinancia (lat. conglutinantia) pl. farh. v. koletika. konglutinat (lat. conglutinatum) nešto slepljeno; min. nekristalisan kamen slepljen nekom masom. konglutinacija (lat. conglutinatio) slepljivanje, slepljenje; zgušnjavanje, zgruša-vanje, usiravanje. konglutinirati (ital. conglutinare) lepiti, slepiti; zgusnuti, zgušnjavati. kon granita (ital. con gravlta) iuz. dostojanstveno, sa dostojanstvom. kongratulacija (lat. congratulatio) v. gratulant ja. kongratulirati (lat. congratular) v. gratuli-rati. kon gracija (ital. con grazia) muz. ljupko, umilno. kongregati (nlat. congregatum) pl. min. nekristalisano kamenje koje se samo sobom, bez neke naročito lepljive materije, slabo održava u vezi. kongregacija (lat. congregatio) verske udruženje, zajednica, bratstvo; udruži-vanje više manastira istoga reda u organizovanu celinu; skupština kardinala; naziv jedanaest administrativnih odeljenja kardinalskog kolegijuma u Rimu (inkvizicija, propaganda vere itd.).

kongregacionalisti (lat. congregatio) pl. članovi verske partije u Engleskoj koji priznaju kao jedini izvor vere Sv. pismo, odbacuju svaku simboličnu versku formu, ne priznaju nikakve verske poglavare (biskupe, papu); independenti. kongregacionisti (lat. congregatio) pl. članovi jedne verske kongregacije, naročito jezuitske. kongregirati (lat. congregare) sabrati, udružiti, sjediniti, skupiti. kongres (lat. congressus) skupština, skup, zbor, sastanak radi dogovaranja i savetovanja o zajedničkim poslovima; naročito: sastanak punomoćenika više država (npr. Pariski, Bečki kongres); skupština članova istog staleža i iste struke (pro-fesorski, učiteljski, geografski itd. kongres) ili istih načela (partijski kongres); u SAD: zakonodavna skupština narodnih poslanika. kongresija (lat. congressio) sastajanje, sastanak. kongresist (lat. congressus) član kongresa, učesnik u kongresu. kongruentan (lat. congruens) saglasan, jednak, podudaran; mat. podudaran, jednak i sličan, istog oblika i jednake površine. kongruentnost (lat. congruere) v. kongruen-cija. kongruencija (lat. congruentia) saglasnost, slaganje; podudarnost, sličnost i jednakost; istovetnost oblika i jednakost površina; kongruentnost. kongruirati (lat. congruere) biti saglasan, slagati se; podudarati se, poklapati se, biti sličan i jednak. kongruitet (nlat. congruitas) saglasnost, slaganje, potpuna jednakost. kon gusto (ital. con gusto) muz. v. gustozo. kondebitor (lat. condebitor) prav. sadužnik. kondemnat (lat. condemnare osuditi, sopdemnatus) prav. osuñenik. kondemnator (lat. condemnator) prav, onaj koji izdejstvuje donošenje presude, tuži-lac. kondemnatoran (nlat. condemnatorius) prav. osudni, kazneni; kondemnatorna presuda (nlat. sententia condemnatoria) osudna presuda, ona koju izriče sud kad nañe da je osuñenik kriv za delo za koje se optužuje. kondemnacija (lat. condemnare osuditi, condemnatio) prav. osuda, kazna. kondenzabilan (nlat. condensabilis) koji se može zgusnuti, zgušnjiv. kondenzabilitet (nlat. condensabilitas) mogućnost zgušnjavanja, zgušnjivost. kondenzans (lat. condensans) sredstvo za zgušnjavanje; pl. kondenzaciJa. kondenzancia (lat. condensantia) pl. v. kondenzans. kondenzat (lat. condensare zgusnuti) fiz. tečnost nastala kondenzacijom neke pare. kondenzativan (nlat. condensativus) zgušnjavan, koji zgušnjava, zgušnjavajući.

kondenzator

449

konduit-lista

kondenzator (nlat. condensator) fiz. zgušnji-vač, skupljač; električni kondenzator dve metalne ploče, razdvojene slojem od materijala koji ne provodi elektricitet, die-lektrikuma (vazduh, staklo, porcelan, pa-rafin i dr.), od kojih je jedna vezana s izvorom elektriciteta a druga sa zemljom (služi za nagomilavanje elektriciteta u većoj količini no što bi se to moglo postići samo sa jednom pločom); kod par-nih mašina: sud s vodom u kome se zgušnjava izrañena para iz stubline, cilin-dra; kod peći za topljenje: sprava za zgušnjavanje tečnih supstanci. kondenzacija (lat. condensatio) fiz. zgušnjavanje, pretvaranje pare u tečnost putem rashlañivanja ili pritiska; električna kondenzacija zgušnjavanje, nagomilavanje elektriciteta pomoću električnog kondenzatora, lajdenske boce itd.; zbijanje, sažimanje. kondenzirati (lat. condensare) zgusnuti, zgupgnjavati; zbiti, zbijati, skupljati; fig. sažeti, sažimati. kondenzitet (nlat. condensitas) gustoća, zgusnutost. kondenzovati v. kondenzirati. kondenzor (lat. condensor) aparat za osvetljavanje objekte posmatranja (kod mikroskope i projekcionog aparata); opt. sočivo sabirača, sakupljača. kondikcija (lat. condictio) otkazivanje, otkaz; prav. zahtev za povraća] stvari koja nam pripada ili prava koje nam pripada; svaka lična tužba uopšte. kon diliñenca (ital. con diligenza) .itz. pažljivo, brižljivo. kondilom (grč. kcndylos) ked. guta, guka, izraštaj, bradavica; prid. kondilomatozan. kondilus (grč. kondylos) znat. zglob, zglavak, čukalj. kondirektor (nlat. condirector) saupravnik. konditor (lat. condere osnovati, conditor) l. osnivač, tvorac. konditor (lat. condire začiniti; ukusno zgo-toviti, conditor) 2. poslastičar; luksuzni pekar. konditoraj (lat. condire začiniti; ukusno zgotoviti) poslastičarnica; radnja sa luksuznim pecivom. konditum (lat. condire, conditum) farm. pomešano, začinjeno šećerom. kondicija (lat. conditio) uslov; stanje, okolnost; služba, položaj, nameštenje; mesto koje se dobiva pod izvesnim uslovima; privatno poučavanje ñaka, davanje privatnih časova ñacima; biti u kondiciji sp. biti u dobrom (ili: povoljnom) stanju (rvač, bokser, teniser, fudbaler, vežbač na spravama, trkački konj i dr.). kondicional (lat. conditionalis) gram. pogod-beni način (kod glagola), npr.: Putovao bih, kad bih mogao. kondicionalan (lat. conditionalis) uslovan, pogodbeni; gran. kondicionalna ili pogod29 Leksikon

bena rečenica ona koja kazuje pogodbu ili uslov pod kojim se vrši ili bi se vršila radnja glavne rečenice, npr.: Pomogao bih ti kad (ako) bih mogao. kondicionalizam (lat. condicio) fil. učenje po kojem pojam uzroka treba zameniti pojmom uslova. kondicionirati (lat. conditio) usloviti, uslovljavati; biti u nekoj službi, zauzi-mati neko mesto; biti dobro kondicioni-ran (fr. conditionne) biti dobro očuvan, u dobrom stanju; kondicionirana menica uslovna menica. kondicio sine kva non (lat. conditio čine qua pop) uslov bez koga se nešto ne može zamisliti ili izvršiti, tj. neminovan, neophodan, nužan, apsolutan uslov. kondicirati (lat. condicere) prav. tužiti, sudskim putem zahtevati vraćanje neke stvari ili prava. kondolencija (lat. condolentia) saučešće, sažaljenje; izjava saučešće. kondolirati (lat. condolere) sažaljevati, učestvovati u čujoj žalosti; izjaviti (ili: izjavljivati) saučešće. kon dolore (ital. con dolore) muz. s bolom, tužno, žalosno. kon dolčeca (ital. con dolcezza) muz. ljupko, umilno, slatko. kondom (fr. condom) košuljice, navlaka od gume ili ribljeg mehura koja se navlači na muški spolni organ radi predohrane od zaraze i zatrudnjavanja, nazvana po pronalazaču, engleskom lekaru Conton-y; up. prezervativ. kondominat (nlat. condominatum) zajednička vladavina više lica nekom zemljom; imanje sa više gospodara. kondominij(um) (nlat. condominium) zajedničko vladanje više država nekom teritorijom, saposedovanje, zajedničko vlasništvo, suvlasništvo. kondominus (nlat. condominus) saposednik, suvlasnik. kondonacija (lat. condanatio) prav. poklanjanje, darivanje; oproptgenje. kondor (tl. condor) zool. najveći južnoamerički sup, lešinar. kondota (ital. condotta) pratnja, sprovo-ñenje; trg. otpremanje, odašiljanje robe. kondotjeri (ital. condotieri) pl. voñe najamničkih trupa u XIV i XV v., koji su u Italiji često bili veoma moćni; avanturisti. konduita (fr. conduite, lat. conducere) vladanje, ponašanje (naročito u službi); ophoñenje, način života; svedodžba o ponašanju. konduit-lista (fr. conduite, nem. Liste) lista u koju pretpostavljeni beleže kvali-fikacije, zasluge, radnu sposobnost i ponašanje službenika (činovnika) ili oficira.

kondukter

450

konzistorija

kondukter (fr. conducteur) voña, pratilac, sprovodnik (voza, tramvaja, pošte, broda itd.); nadzornik, upravnik radova. konduktibilan (nlat. conductibilis) provod-ljiv, koji se može rasprostreti ili širiti provoñenjem, sprovodljiv. konduktibilitet (nlat. conductibilitas) provodljivost, mogućnost provoñenja. konduktor (lat. conductor) prav. zakupac; fiz. provodnik (elektriciteta, toplote itd.), tvar (ili: graña, supstanca) koja ima svojstvo da provodi elektricitet, toplotu itd., tj. da se kroz nju prostire toplota itd. od sloja do sloja (up. konvekcija, radijacija); naziv za jedan deo mašine za proizvoñenje elektriciteta trenjem koji skuplja elektricitet; gromovod na zgradama; med. hirurški instrumenat pomoću koga se unosi neki drugi instrumenat u organe, šuplja sonda; takoñe: osoba koja prenosi bolest u prikrivenom stanju. kondukcija (lat. conductio) u rimskom pravu: davanje u zakup, iznajmljivanje; fiz. provoñenje (toplote, elektriciteta, itd.), pro-stiranje od sloja do sloja ili od delića do delića; up. konvekcija, radijacija. kondurango-kora med. kora biljke gonolobus condurango, koja se upotrebljava kao lek protiv raka. konducirati (lat. conducere) voditi; spro-voditi, pratiti; provoditi; prav. najmiti, zakupiti. koneks (lat. connexus) spoj, tesna veza. koneksa (lat. soppeha) pl. spojene stvari, stvari koje su u meñusobnoj vezi. koneksija (lat. connexio) veza, tesna veza; uticajno poznanstvo. konektiv (nlat. connectivum) bog. veza, produžetak prašničkog nita izmeñu prašničkih kesica. konektirati (lat. connectere) svezati, spojiti, skopčati; biti spojen, biti vezan, biti u vezi. kon espresione (ital. con espressione) «uz. sa izrazom, izrazito. konetabl (fr. connetable) maršal, nekadašnji glavni zapovednik vojske u Francuskoj; takoñe kao nasledna počasna titula; u Engleskoj; policijski službenik, kon-stabler. konz ... reči kojih nema ovde treba tražiti pod kons. 1.1. konzerva (fr. conserve, ital. conserva) naročito spremljene i od kvarenja osigurane životne namirnice (voće, povrće, ribe, meso) u limenim, dobro zatvorenim i zalemljenim kutijama ili bocama, turši-ja; voj. spoljašnje utvrñenje ispred velikog utvrñenja. konzervabilan (nlat. conservabilis) sačuv-ljiv, održljiv, koji se može sačuvati, održati. konzervativan (nlat. conservativus) koji održava, koji čuva ono što se zateklo, koji je protivan novotarijama, naročito u

političkom životu, staromodan, zastareo; supr. liberalan. konzervativac (nlat. conservativus) čovek konzervativnih pogleda i shvatanja; član konzervativne stranke; supr. liberal. konzervativizam (lat. conservare sačuvati, održati) pravac mišljenja i težnja onih koji žele da se održava i čuva staro, ono što se zateklo i nasledilo (u privatnom, društvenom, političkom itd. životu). konzervator (lat. conservator) nadzornik, čuvar; onaj koji održava u redu umetničke stvari, starine, naučne zbirke i sl. konzervatorij(um) (nlat. conservatorium) visoka muzička škola (u rangu fakulteta), zavod za negovanje dobre muzike; kuća u kojoj se čuvaju biljke od zimske hladnoće, zimska bašta. konzervatorist(a) (nlat. conservatorium) ñak visoke muzičke škole; fig. čovek visoke muzičke kulture. konzervacija (lat. conservatio) l. održavanje, održanje, čuvanje; princip konzer-vacije energije načelo održanja energije; 2. spremanje hrane biljne i životinjske (sušenjem, salamurom, dimljenjem, toplotom, hladnoćom i hemikalijama), tako da se može sačuvati od kvarenja duže vremena. konzerviran! (lat. conservare) čuvati, oču-vati, sačuvati, održati; metati u turšiju, praviti konzerve; prid. konzerviran. konzervisati v. konzervirati. konzilijar (lat. consiliarius) većnik, savetnik; savetodavac; naročito: savetodavni lekar koji važi kao autoritet u svojoj struci. konzilij(um) (lat. consilium) savet, predlog; savetovanje, većanje. konzilijum abeundi (lat. consilium abeundi) savet ñaku da napusti školu (zbog slabog učenja ili krivice), nešto blaža vrsta relegacije. konzilijum medikum (lat. consilium medicum) lekarski savet, lekarske mišljenje. konzilirati (lat. consiliar) većati, savetovati se; davati savet, savetovati; udaljiti od škole. konzistentan (lat. consistens) čvrst, gust, jedar (npr. konzistentna mast); fig. stalan, postojan, održljiv. konzistencija (nlat. consistentia) čvrstoća, gustoća, slabija ili jača povezanost sastojaka, trajnost; fig. stalnost, postoja-nost. konzistirati (lat. consistere) istrajati, biti istrajan, održati se, ostati (ili: ostajati) pri čemu. konzistorija (lat. consistorium) kod Rimljana: carski savet; mesto gde se taj savet sastajao; kod pravoslavnih: duhovni sud, pomoćni organ eparhijskih episkopa pri vršenju njihove sudske vlasti; kod katolika: skupština biskupovih pomoćnih organa, skupština kardinala pod pred-

451
sedništvom pape; kod protestanata: crkvena vlast; pr. konzistorijalan. konzola v. konsola. konzorcij(um) (lat. consortium) v. konsorcijum. konzul (lat. consul) u starorimskoj republi-ci: titula dvojice najviših službenika koji, zajedno sa senatom, upravl>ahu državom; naziv tri najviša funkcionera u Francuskoj Republici (1799—1804); danas: službenik koji u inostranstvu zastupa trgovačke i privredne interese svoje države i njenih podanika, a katkad mu se poverava i diplomatska funkcija (po rangu se dele na: generalne konzule, konzule, vice-konzule i konzulske agente. konzulat (lat. consulatus) dostojanstvo i zvanje konzula; nadležnost konzula; predstavništvo jedne države u raznim mestima druge kojemu je na čelu konzul; kancelarija konzula. konzulsnt (lat. consulens) savetodavac, branilac, zastupnik; pravni savetnik. konzulirati (lat. consulere) savetovati se, pitati za savet. konzult (lat. consultum) odluka, rešenje; pravio mišljenje. konzulta (ital., šp. consulta) savetodavna skupština; državni savet u Italiji i Španiji. konzultativan (nlat. consultativus) savetoda-van. konzultator (nlat. consultator) onaj koji traži savet za što ili za mišljenje o čemu. konzultacija (lat. consultatio) v. konsulta-cija. konzultirati (lat. consultare) v. konsulti-rati. konzultovati v. konsultovati. konzultor v. konsultor. konzum (lat. consumere trošiti, potrošiti) potrošnja, trošenje, proña. konzument (lat. consumere) potrošač, naročito životnih namirnice i robe (supr. producent). konzumirati (lat. consumere) trošiti, potrošiti; jesti. konzumtibilije (nlat. consumtibilia) pl. roba koja se troši, naročito koja je za jelo, životne namirnice. konzumtivan (nlat. consumtivus) koji troši, nagrizan, koji nagriza, koji uništava. konzumtor (lat. consumtor) potrošač. konzumcija (lat. consumtio) trg. trošenje, potrošnja, npr. životnih namirnice; med. trošenje tkiva, slabl>enje, sušenje, su-šica. koniin (grč. koneion kukuta) hem. tečnost bez boje, neprijatna i omamljiva mirisa, nalazi se u kukuti, veoma otrovan alkaloid (otrov kojim su otrovali Sokrata); ciku-tin. konimetar (grč. konos kupa, metron mera) sprava za merenje kupa.

kon]unktiv

konioza (grč. konis prah) med. oboljenje koje nastaje usled udisanja raznih vrsta praha (ugljenog, krečnog, bakarnog, železnog i DR-)konifere (grč. konos šišarka, lat. ferre nositi, proizvoditi) pl. bog. četinari, npr. bor, omorike, jela, smrča itd. konicitet (grč. konos kupa) kupastost; kosina, nagnutost. koničan (grč. konos) kupast, čunast, u obliku kupe; konačna refrakcija prelamanje svetlosnog zraka u kupast snop; konačno ogledalo kupasto ogledalo. konjektansa (lat. conjicere, conjectanea) pl. zbirka napomena, zapažanja, trenutnih desetaka i slično. konjektura (lat. conjectura) naslućivanje, nagañanje, pretpostavka, verovatnoće; način čitanje starih pisaca koji se oslanja na pretpostevke i nagañanja. konjekturalan (lat. conjecturalis) koji se osniva na nagañanjima, naslućivanjima, pretpostavkama. konjekturalizam (lat. conjectura naslućivanje) fil. učenje Nikole Kuzanuse (Kuzan-skog, 1401—1464), po kojem je, s obzirom na nedovoljnost našega saznanja, sve naše znanje samo naslućivanje i nagañanje beskrajne istine. konjekturirati (lat. conjectura) negeñeti, pretpostavljati. konjicirati (lat. conjicere) nageñati, praviti verovatne zaključke; objašnjavati (ili: popravljati, utvrñivati, postavljati) verovatne varijacije nekog teksta. konjugalan (lat. conjugalis) bračni, koji se tiče braka; supružnički. konjugata (lat. conjugata linea) znat. mali prečnik zdelice (karlice). konjugacija (lat. conjugatio spajanje) gram. promena glagola po licu, broju, vremenu, načinu i rodu; bog., zool. sljubljivanje (kod izvesnih alga i jednoćeličnih životinja jednostavan spolni proces koji se sastoji u stapanju dveju ćelija). konjugijum (lat. conjugium) brak. konjugirati (lat. conjugare) v. konjugovati. konjugicidijum (nlat. conjugicidium) prav. ubistvo bračnog druga. konjugovati (lat. conjugare spregnuti, spre-zati, spojiti, stajati) gram. menjati glago-le; geom. konjugovani prečnici spregnuti prečnici (jednog kupinog preseka): dva prečnika takva da je svaki paralelan sa dirkom na kraju drugoga; fiz. konjugovana ogledala spregnuta ogledala: dva parabol-na ogledala postavljena tako jedno prema drugom da se toplotni ili svetlosni zraci koji polaze iz žiže jednoga od njih odbijaju paralelne ka drugom, pa odatle u njegovu žižu. konjugirati (lat. conjugere) vezati, spojiti, sjediniti, dodati. konjunktiv (lat. conjunctivus) gram. zavisni način u glagolskoj promeni kojim se iska-

konjunktiva

452

konkordirati

zuje radnja koja se pretpostavlja (u grčkoj, latinskoj, francuskoj i nemačkoj grama-tici). konjunktiva (lat. conjunctiva) znat. veznica očnih kapaka, vežnjača, sluzokožna opna koja vezuje očnu jabučicu sa kapcima i oblaže njihovu unutarnju stranu, kao i jedan deo očne jabučice. konjunktivan (lat. conjunctivus) gram. koji se tiče konjunktiva, koji stoji u konjunkti-vu, uslovljen; spoj ni, vezivni. konjunktivitis (lat. conjunctiva veznica očnih kapaka) med. zapaljenje očnih kapaka; v. konjunktiva. konjunktivni sudovi log. sudovi sa jednim subjektom (S) i sa više predikata (Pi, P2, RZ . . .), npr.: Godišnja doba su proleće, leto, jesen i zima. konjunktura (nlat. conjunctura) sticaj zgodnih prilika, okolnost, prilika; trg. izgled na povoljnu ponudu i tražnju robe koji se pruža ili ukazuje poslovnim pre-duzećima. konjunkcija (lat. conjunctio) stajanje, združenje; gram. veznik, svezica (a, i, ali, jer); astr. položaj dva nebeska tela koja se, posmatrana sa Zemlje, nalaze u istom pravcu sa iste strane (supr. opozicija); povoljan ili nepovoljan sticaj okolnosti (=konstelacija), naročito u politici i na berzi. konjurant (lat. conjurans) zaverenik, urot-nik. konjurat (lat. conjuratus) v. konjurant. konjuracija (lat. conjuratio) zavera, urota. konkavan (lat. concavus) izduben, uduben (supr. konveksan); konkavnom se naziva unutrašnja strana jedne krive linije i površine; konkavno sočivo opt. izdubeno sočivo. konkavitet (lat. concavitas) izdubenost, udubenost, ugnutost. konkavno-konveksan (lat. concavus, conve-xus) opt. izdubeno-ispupčen. konkavno-konkavan (lat. concavus) opt. dvoguboizduben, ugnut s obe strane. konkameracije (lat. concameratio) pl. odelj-ci, pregrade, odeljenja, komore. konkatenacija (lat. concatenatio) povezanost, vezivanje (lancima). konkauze (lat. concausae) pl. fil. sauzroci, sporedni uzroci, tj. oni koji deluju zajedno sa glavnim uzrokom. konkvistadori (šp. conquistadores) pl. pogrešan izgovor, v. konkistadori. konkista (šp. conquista osvojenje) period prvih otkrića u Americi. konkistadori (šp. conquistadores) osvajači; u nekadanjim španskim i portugalskim posedima Srednje i Južne Amerike: osvajači zemlje i njihovi potomci, koje je dvor nagraćivao plemićkim titulama i velikim imanjima; fig. zavojevači, osvajači, pustolovi.

konklave (lat. conclave) „zaključana odaja", kardinalska skupština za biranje pape; tajna zaključana dvornice u kojoj se vrši izbor pape (ranije u Kvirinalu, zatim u Vatikanu). konklavist(a) (lat. conclave) lice dodeljeno kardinalu (sluga, lekar) za vreme biranja pape, koje ne može napustiti konklave dok se izbor ne izvrši. konklamacija (lat. conclamatio) vikanje, vika; klicanje. konkludirati (lat. concludere) log. zaključi-vati, zaključiti, izvoditi (ili: izvesti) zaključak. konkluzivan (nlat. conclusivus) zaključni, koji sadrži zaključak, završni; gram. kon-kluzivne ili zaključke rečenice nezavi-sne rečenice od kojih se druga javlja kao zaključak prve, npr.: nisi učio, dakle ne možeš ni znati. konkluzio (lat. conclusio) log. zaključak, logički akt mišljenja gde se izvodi sud iz jednog suda ili više sudova (premisa). Ako se izvodi iz jednog suda, onda je neposredan, a ako se izvodi iz dva suda ili više sudova, onda je posredni zaključak ili silogizam; ret. zaključak, završetak govora. konkluzum (lat. conclusum) ono što je odlučeno, odluka, rešenje, zaključak. konkokcija (lat. concoquere skuvati, svariti) varenje, kuvanje, prekuvavanje (hrane u želucu). konkomisar (nlat. concomissarius) prav. saopunomoćenik. konkomitantan (lat. concomitari pratiti) koji prati, koji sadejstvuje, koji se pojavljuje istovremeno. konkomitirati (lat. concomitari) pratiti, sadejstvovati; konkomitirajući simptomi ned. pojave koje samo prate, sporedne (ili: nebitne, nevažne) pojave kod bolesti. konkordabilan (lat. concordabilis) koji se može složiti, složljiv, saglašljiv. konkordabilitet (lat. concordabilitas) mogućnost slaganje, složljivost, saglašlji-vost. konkordantan (lat. concordans) saglasan, složan, jednodušan, skladan. konkordancija (lat. concordantia) saglasnost; alfabetski spisak svih reči koje dolaze u jednom spisu, npr. u Bibliji (verbalna konkordancija) sa navoñenjem citata, ili spisak svih mesta koja se odnose na neku misao ili neki predmet (realna konkordancija); geol. pojava kad površine slojeva teku paralelne. konkordat (lat. concordatum) sporazum, nagodba; naročito: sporazum izmeñu pape i jedne svetovne sile o odnosima i pravima rimokatoličke crkve u toj državi. konkordija (lat. concordia) sloga, saglasnost, jednodušnost. konkordirati (lat. concordare) slagati se, biti saglasan.

konkorporacija

453

konotativan proizvoñača za realizaciju roba. Ako je ponuda robe veća od potražnje, onda konkurencija besni meñu vlasnicima robe; uspeva se niskim cenama (dakle višom proizvodnošću rada) i kvalitetom robe. Slabiji proizvoćači propadaju. Ako je ponuda robe manja'1 od potražnje, onda se konkurencija prenosi na stranu potražnje. Kupci se nadmeću u nabijanju cena, a prodavci imaju neki vid monopola. konkurencije klauzula (lat. concurrentiae clausula) trg., prav. pogodba kojom se službenik (npr. trgovački pomoćnik) ograničava, u korist svoga nekadašnjeg poslodavca, u svom privrednom radu. konkurzifeks (nlat. concursifex) prav. zajednički dužnik; up. konkurs. konkurzus kreditorum (lat. concursus creditorum) v. pod konkurs. konkurs (lat. concursus) takmičenje više osoba za neku stvar, povlasticu, nagradu, neki položaj, naticanje, utakmica; raspi-sati konkurs = raspisati stečaj; trg. stečaj, zajednički istup poverilaca radi obe-štećenja svojih potraživanja od zajedničkog dužnika čija pasiva premaša aktivu, ili je, sticajem prilika, postao nesposoban da odgovara svojim novčanim obavezama (konkurzus kreditorum). konkusija (lat. concussio) zaplašivanje u cilju iznuñavanja novca, globljenje, primanje mita; krimen konkusionis (lat. cri-men concussionis) prav. zločin iznuñavanja novca, primanja mita. konkusionar (nlat. concussionarius) prav. iznuñivač, globadžije, derikoža. konkusor (lat. concussor) prav. v. konkusionar. kon mogo (ital. con moto) muz. v. pod motus. konoid (grč. konos kupa, eidos oblik, vid) telo koje nastaje obrtanjem kupinog preseka oko svoje ose, npr. paraboloid, hiper-boloid i dr. konoidan (grč. konoeides kupast, eidos) kupast. konopejon (grč. konopelon od konops komarac) mreža za zaštitu od mušica i komaraca, komarnik; krevet sa zavesama od tanke materije za odbijanje mušica; up. kanabe. konosament (ital. connoscimento) trg. v. konosman. kon oservanca (ital. con osservanza) muz. s pažnjom, pažljivo. konosman (fr. connaissement) trg. pomorski tovarni list, na kome kapetan lañe potvrñuje pošiljaocu prijem izvesne robe i obavezuje se da će je, pošto mu se plati podvoz, predati na odreñeno mesto. konotativan (lat. con, notare obeležiti) saobeležavajući, saoznačavajući (kaže se o jednom izrazu koji ne označava neki „predmet", nego on postaje jasan i razumljiv samo po jezičkoj vezi, npr. i, ali, ma, da).

konkorporacija (lat. concorporatio) prisajedinjavanje, prisajedinjenje, zdruzkivanje, združenje. konkorporirati (lat. concorporare) prisajediniti, prisajedinjavati, sajuziti, združiti, združivati, primiti u društvo, primiti u bratstvo. konkreditirati (nlat. concreditare) učestvovati s drugima kao poverilac, npr. u nekom zajmu. konkreditor (nlat. concreditor) sapoverilac. konkrement (nlat. concrementum) telo koje nastaje zgušnjavanjem neke tečnosti u čovečjem ili životinjskom telu (npr. kamen u mokraćnom mehuru). konkrescencija (lat. concrescentia) srašći-vanje, slepljivanje. konkret (eng. concret) engleski kameni malter. konkretan (lat. concretus) „srastao", stvaran, koji se može opaziti čulima, opaža-jan, opipljiv, telesni; konkretan pojam log. pojam koji označava čulima opažljivu stvar ili čulima opažljivo svojstvo (supr. apstraktan). konkretizirati v. konkretizovati. konkretizovati (lat. concrescere srasti, concretus) učiniti da nešto bude stvarno, prikazati (ili: predstaviti) stvarno,
OPIPLjIVO.

konkretum (lat. concretum) stvar koja postoji, npr. čovek, životinja, drvo itd.; in konkreto (lat. in concreto) u stvarnosti, u datom slučaju, u stvarnom slučaju, ono što se javlja u oblasti stvarnoga. konkrecija (lat. concretio) srašćivanje, skupljanje u jedno; zgušnjavanje, usiravanje, stvrdnjavanje, smrzavanje nekog tečnog tela; med. taloženje stranih tvari u telu, npr. kamena u mokraćnom mehuru; mia. mineralna masa koja je postala koncentracijom mineralne supstancije oko jednog središta; fig. otelovljenje, ovaplo-ćenje. konkrecijanci (lat. concretio) pl. psiholozi koji smatraju da je duša nerazdvojive od tela. konkubina (lat. concubina) naložnica, vanbračna žena; bludnica. konkubinar (nlat. concubinarius) naložnik, vanbračni muž; bludnik. konkubinat (lat. concubinatus) divlji brak, naložništvo; blud. konkubitus (lat. concubitus) snošaj, oble-žaj, obljuba; konkubitus anticipatus(hzl. concubitus anticipatus) prav. prevremeni snošaj (npr. verenika, pre venčanja). konkurator (lat. concurator) prav. sastaralac, sututor, član starateljstva. konkurent (lat. concurrens) suparnik, tak-mac, takmičar, nadmetač. konkurencija (nlat. concurrentia) l. suparništvo, takmičenje, nadmetanje, utakmica; takmičenje više osoba (npr. za raspisanu nagradu, položaj i sl.); 2.. borba robnih

konotacIJa

454

konskribirani

konotacija (nlat. connotatio) saprijavlji-vanje; konotacioni termin prav. rok za prijavu svih dugova i potraživanja u jednom stečaju. konoftalmus (grč. konos kupa, ophthalmos oko) med. kupasta ispadnutost oka. konpanija (fr. compagnie) v. kompanije. konpanjon (fr. corapagnon) v. kompanjon. kon pasione (ital. con passione) muz. strasno, strastveno, sa uzbuñenjem; pasionato. konrektor (nlat. conrector) saupravitel., nastavnik koji po rangu dolazi iza rektora i koji ga zastupa. konrektorat (nlat. conrectoratum) zvanje i kancelarija konrektora. kons . . . reči kojih nema treba tražiti pod konz L!. I. konsakramental (nlat. consacramentalis) v. konjurator. konsangvinitet (lat. consanguinitas) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. konsangviničan (lat. consanguineus) srodan po krvi, srodan po ocu. konsekventan (lat. consequens) dosledan, sledstven, postojan u načelima, veran sam sebi, tj. svojim načelima i tvrdnjama, nepokolebljiv. konsekvencija (lat. consequentia) posledica; log. zakl>učak; doslednost, postojanost, nepokolebljivost; važnost i značaj neke stvari (s obzirom na njene posledice). konsekvirati (lat. consequi) sledovati, ići za kim; steći, sticati, postizati, postići, zadobiti. konsekracija (lat. consecratio) osvećenje, osvećivanje, osveštavanje, npr. crkve; posvećenje u čin višeg katoličkog svešten-stva; osvećenje hleba i vina pri pričesti (kod katolika). konsekrirati (lat. consecrare) osvetiti, osvećivati, osveštavati, osveštiti; po-svetiti u čin. konsektarijum (lat. consectarium) posledica, zaključak. konsekutivai (lat. consecutivus) posledični, sledben; sledni, uzastopni; konsekutivne bolesti med. one koje se javljaju kao posledica ranijih bolesti; log. konsekutivne oznake jednog pojma su one koje dolaze iz drugih, tj. konstitutivnih oznaka; psih. konsekutivne slike paslike, tj. sledbene posledične slike; gram. konsekutivna rečenica posledična rečenica (ona zavisna rečenica kojom se kazuje posledica radnje kazane u glavnoj rečenici; npr.: Toliko sam umoran da se jedva krećem). konsekucija (lat. consecutio) sled, sleñenje, sledovanje; sled, posledica, zaključak. konsekucio temporum (lat. consecutio temporum) gram. sled vremena, pravilno slaganje vremena u rečenici. konsenzualan (nlat. consensualis) koji sao-seća, saosećajan; konsenzualniugovor prav. ugovor čija se važnost osniva samo na

prostom pristanku ugovaračkih strana (kontrahena ta). konsenzus (lat. consensus) slaganje, pristanak, odobrenje (npr. za stupanje u brak i sl.); pismeno odobrenje; saosećanje; fil. saglasnost misaonih bića (uzima se često kao jedan od kriterija istine); konsens. konsenzus gencijum (lat. consensus gentium) teol. saglasnost svih naroda u pogledu verovanja u postojanje božanstva (uzima se često kao dokaz za postojanje boga). konsens (lat. consensus) v. konsenzus. konsentirati (lat. consentire) saglasiti se, saglašavati se, slagati se, sporazumeti se, jednoglasno odlučiti. konsignant (lat. consignans) trg. onaj koji daje robu u konsignaciju. konsignatar (nlat. consignatarius) sapotpi-snik, npr. svedodžbe, uverenja; trg. prima-lac konsignirane robe. konsignacija (lat. consignatio) obeležavanje (znakom), pečaćenje; trg. deponovanje, predaja robe na čuvanje ili radi prodaje; naročita vrsta komisione prodaje, uobičajena pri trgovini robom sa udaljenim, naročito prekomorskim mestima, gde po-šiljalac robe (konsignant) prima od prodavca iste (konsignatara)u menicama predujam na tu robu (obično jednu trećinu do dve trećine iznosa fakture). konsignacio bonorum (lat. consignatio bonorum) prav. sudski popis imanja (npr. posle smrti onoga koji umre bez testamenta), kod javnih prodaja, u slučaju bekstva nekog prestupnika; simbolično oduzimanje imanja. konsignirati (lat. consignare) obeležiti (znakom), obeležavati (znakom), zapečati-ti; voj. izdati nareñenje, odrediti neku jedinicu da bude u pripravnosti (npr. za pokret); trg. predati robu u konsignaciju; dati na čuvanje, položiti, deponovati novac. konsignifikacija (lat. consignificatio) dvostruko značenje. konsiderabilan (nlat. considerabilis) zama-šan, znatan; značajan, od položaja, ugledan, vredan poštovanja. konsideracija (lat. consideratio) posmatranje, razmatranje, razmišljanje; precenjivanje, ispitivanje, uzimanje u obzir; poštovanje, uvažavanje. konsistirati (lat. consistere) v. konzisti-rati. konsjeržerija (fr. conciergerie, nlat. sopcergeria) nadzorništvo kuće, pazikućstvo, vratarev stan; zatvor; naročito: zatvor starog francuskog dvora, kod „Palate pravde", u Parizu. konskribent (lat. conscribens) popisivač vojnika, skupljač regruta. konskribirani (lat. conscribere popisati) onaj koji je uzet u vojsku, regrut, vojni obveznik.

konskribirati

455

konsternirati

konskribirati (lat. conscribere) popisati, popisivati vojnike, regrutovati, konskripcija (lat. conscriptio) popis, popisivanje vojnika, regrutovanje. konsola (fr. console) apx. podupirač balkona, podgrednjak; polica uza zid za kipove ili vazne; stočić na dve izvijene noge koji stoji pod ogledalom ili uz zid; kon-zola. konsolator (lat. consolari tešiti, consola-tor) tešilac, utešilac. konsolacija (lat. consolatio) uteha, umirenje, ospokojenje. konsolidancija (lat. consolidantia) pl. med. sredstva koja pomažu zalečivanje, srašćivanje (rana). konsolidacija (lat. consolidatio) utvrñi-vanje, utvrñenje, učvršćivanje, učvr-šćenje, srećenost (dugova); fin. pretvaranje letećih državnih dugova u dugoroč-ne zajmove; utvrñivanje, sreñivanje akcio-narskog preduzeća smanjivanjem osnovnog kapitala; med. zarašćenje, zalečenje (rana i sl.). konsolidirati (lat. consolidare) utvrditi, utvrñivati, učvršćivati, učvrstiti, obezbediti, osigurati, staviti na zdrave noge; sjediniti u celinu; med. zalečiti (ranu). kondolirati (lat. consolari) tešiti, uteši-ti, umiriti, ospokojiti. konsonant (lat. consonans) gram. suglasnik. konsonanta (fr. consonante) muz. vrsta harfe. konsonantan (lat. consonans) jednoglasan, suglasan, skladan. konsonantizam (lat. consonare sazvučati) gram. sistem, tj. broj i svojstva suglasnika jednog jezika. konsonanca (lat. consonantia) v. konsonancija. konsonancija (lat. consonantia) muz. sklad, skladnost, harmoničnost, stapanje tonova i zvukova u skladnu celinu (supr. diso-nancija); poet. slikovanje, rimovanje; kon-sonaca. konsonirati (lat. consonare) muz. biti u skladu, biti usklañen, skladno zvučati; poet. slikovati se, rimovati se; fig. sagla-siti se, saglašavati se, biti saglasan sa, slagati se. konsort (lat. consors) ortak, drug, učesnik; ortak (u rñavom smislu), jatak, član neke bagre, klike, fajte; prav. satužilac ili saoptuženi. konsortes litis (lat. consortes litis) pl. prav. drugovi pred sudom, svi koji pred sudom zajednički zastupaju isto pravo. konsorcij(um) (lat. consortium) zajednica, udruženje; u berzanskom saobraćaju: udruživanje banaka i trgovačkih kuća radi davanja zajmova državi, osnivanja trgovačkih preduzeća, akcionarskih društava, banaka i sl.; brak.

konsocijacija (lat. consociatio) združivanje, pridruživanje, spajanje; udruživanje; udruženje. konspskt (lat. conspectus) gledanje, razgledanje, viñenje, vidik, izgled, pregled; spisak; in konspektu omnijum (lat. in conspe-ctu omnium) naočigled svih, pred celim svetom. konspirant (lat. conspirans) zaverenik, urotnik. konspirativan (nlat. conspirativus) zaverenički, koji ima karakter zavere, urotnič-ki; tajni, strogo poverljiv. konspiracija (lat. conspiratio) zavera, urota. konspirirati (lat. conspirare „duvati u istu tikvu") zaveriti se, učestvovati u zaveri, sklapati zaveru. konspicirati (lat. conspicere) gledati, razmatrati, paziti, opažati. konsponzor (lat. consponsor) prav. onaj koji jemči zajedno sa ostalima, sujemac; saduž-nik. konstabilirati (lat. constabilire) učvrstiti, učvršćivati, utvrditi. konstabler (lat. constabularius) voj. donosač municije, tobdžijski pomoćnik; komandant topa (na ratnim brodovima); stražar, milicajac, policajac; konštabler. konstanta (lat. constare) mat., fiz. stalna veličina, nepromenljive veličina. konstantan (lat. constans) l. stalan, nepromenljiv; postojan, istrajan; koji je trajnog dejstva (npr. galvanski elementi); koji vlada, vladajući (običaj, navika); izvestan, nesumnjiv, priznat (činjenica). konstantan (lat. constans) 2. legura bakra i nikla; upotrebljava se za izradu spirala raznih otpornika. konstantnost (lat. constantia) stalnost, nepromenljivost; postojanost; istrajnost, doslednost; konstancija. konstancija (lat. constantia) v. konstantnost. konstant (lat. constat) stoji kao činjenica, izvesno, poznato je; slaže se (račun). konstatacija (lat. constat, fr. constatation) utvrñivanje, utvrñenje, utvrñivanje činjenica, ustanovljavanje, ustanovljenje; utvrñena činjenica. konstatirati (lat. constat, fr. constater) utvrditi, utvrñivati, ustanoviti, ustano-vljavati, uveriti se da nešto postoji, osvedočiti se; potvrditi. konstatovati (fr. constater) v. konstatirati. konstelacija (lat. constellatio) astr. zvezdano jato, sazvežñe; položaj zvezda i njihov tobožnji uticaj na čovečju sudbinu (up. nativitet); izvesno odreñeno grupisanje; fil. psihička konstelacija opšte prethodno stanje svesti; fig. sticaj prilika. konsternacija (lat. consternatio) poraženje, poraženost, preneražena, preneraženost, zaprepašćenje, zaprepašćenost, utu-' čenost, zabuna. konsternirati (lat. consternare) poraziti, poražavati, zaprepastiti, zaprepašćava-

konstipancija

456

konsultor

ti, preneraziti, preneražavati, zbuniti; prid. konsterniran. konstipancija (lat. cinstipantia) pl. farm. lekovi protiv proliva, za zatvaranje. konstipacija (lat. constipatio) med. zatvor, zatvorenost, tvrda stolica. konstipirati (lat. constipare) med. zatvoriti, zatvarati, izazivati, izazvati tvrdu stolicu. konstituant (fr. constituant) član ustavo-tvorne skupštine. konstituanta (lat. constituere) ustavotvorna skupština, ona koja donosi osnovni zemaljski zakon (ustav). konstituens (lat. constituens) farm. sredstvo koje propisanom leku daje oblik. konstituent (lat. constituens) prav. vlastoda-vac, izdavalac punomoći; u Engleskoj: bi-rač za parlamenat. konstituirati v. konstituisati. konstituisati (lat. constituere) sastaviti, sačiniti, sačinjava™, obrazovati, osno-vati, ustanoviti; utvrditi, urediti, rasporediti; prav. pozvati na odgovornost; konstituisati se rasporediti se, odrediti prava i dužnosti (zvanja) izabranih članova uprave; konstituisani autoriteti zakonske sile, državne vlasti. konstitutivan (nlat. constitutivus) odreñen, utvrñen, osnovni, bitan, objektivno važe-ći; sastavan, sastavni; up. regulativni. konstitutivna naredba prav. naredba kojom se nekome daju izvesna prava (dozvole, povlastice i sl.). konstitutor (lat. constitutor) rasporeñivač, ureñivač, osnivač. konstitutum (lat. constitutum) prav. utvrñeno, ugovoreno; obnovljen ugovor. konstitutum posesorijum (lat. constitutum possessorium) prav. jedan od načina sticanje svojine u pokretnim stvarima bez stvarne predaje, tj. tako da ta stvar i dalje ostane kod ranijeg sopstvenika u upotrebi (državini). konstitucija (lat. constitutio) prav. ustav, osnovni državni zakon; ustanovljena, odreñivanje; akat. skup svih telesnih i duševnih osobina jednog čoveka, telesni sastav, graña tela, telesni sklop; Hem. unutrašnji sastav hemijskih jedinjenja; raspored atoma u molekulu. konstitucionalan (nlat. constitutionalis) prav. ustavni; znat. koji je u vezi sa sasta-vom (ili: sklopom) tela, koji potiče iz sastava tela; konstitucionalne bolesti med. one kojima je uzrok u samom sastavu tela; konstitucionalna monarhija ustav-na monarhija; konstitucionalni sistema, konstitucionalizam. konstitucionalac (lat. constitutio) prijatelj ustava, pristalica ustavnog oblika vladavine, ustavobranitelj. konstitucionalizam (lat. constitutio) ustavni sistem kod koga je vladalac pri dono-šenju zakona vezan za saradnju i prista-

nak narodnog predstavništva (supr. apsolutizam); konstitucionalni sistem.
konstitucionalitet (nlat. constitutionalitas) ustavnost, ustavna vladavina. konstriktivan (nlat. constrictivus) znat. ste-zav, koji steže, skupljan, koji skuplja, sužavan, koji sužava (mišić). konstriktor (nlat. constrictor) znat. mišić stezač. konstrikcija (lat. constrictio) med. stezanje (delova tela), skupljanje, grčenje; ograničavanje, sužavanje. konstringencija (lat. constringentia) pl. med. sredstva za stezanje, skupljanje. konstringirati (lat. constringere) stezati, stegnuti, skupiti, skupljati. konstruirati v. konstruisati. konstruisati (lat. construere) graditi, sagraditi, napraviti, sazidati, izvesti (zgradu, mašinu); sastaviti, izraditi plan (za zgradu, mašinu itd.); iz osnovnog pojma (iz osnovne zamisli) razviti (učenje, nauku); geom. nacrtati (vrstarom i šestarom) sliku, telo; gram. rasporediti, složiti reči u rečenicu, sastaviti rečenicu; napisati, sačiniti, sastaviti skinu (književnog dela, slike, filma i dr.). konstruktivan (nlat. constructivus) koji sreñuje, koji dosledno, logički razvija (misao, zamisao); koji gradi, podiže; koji je bitan za održavanje u celosti delova grañevine (supr. dekorativan). konstruktivizam pravac u zapadno] umetnosti i književnosti, nastao posle I svetskog rata, čije pristalice nastoje da umetnička stremljenja dovedu u sklad s razvojem tehnike i industrijalizacije. konstrukcija (lat. constructio) grañenje, gradnja, pravljenje, zidanje, podizanje; način grañenje, način gradnje; graña (ili: materijal) za grañenje; sastav, način sa-stavljanja, ureñenje i raspored delova neke celine; dosledno, logičko razvijanje neke misli (u učenje, u nauku, u sistem); gram. sastav, sklop, red, raspored reči (u rečenici); geom. crtež (ili: crtanje vrstarom ili šestarom) nekog geometrijskog lika (ili: tela) radi izvoñenja dokaza ili rešavanja kakvog zadatka. konstupracija (lat. constupratio) obešča-šćenje, silovanje. konsultator (nlat. consultator) onaj koji traži savet za što ili mišljenje o čemu. konsultacija (lat. consultatio) savetovanje, većanje (naročito više lekara pored bolesničke postelje u ozbiljnijim slučajevima oboljenja); pitanje za savet, traženje saveta ili mišljenja. konsultirati v. konsultovati. konsultovati (lat. consultare) pitati za savet, za mišljenje (npr. lekara, pravnike i dr.); davati savet, davati mišljenje; tražiti obaveštenja. konsultor (lat. consultor) savetnik, savetodavac.

konsumaciJa

457

kontigvitet

konsumacija (lat. consummatio) sabiranje, sračunavanje; prav. izvršenje (ugovora, prestupa, brakolomstva itd.). konsumirati (lat. consummare) sabrati, sabirati, sračunata, sračunavati; svršiti, izvršiti. kon suono pjene (ital. con suono pieno) muz. punim tonom. konsupstancijalan (nlat. consubstantionalis) teol. istovetan, jednobitan. konsupstancijalitet (nlat. consubstantiona-litas) teol. istovetnost, jednosušnost, jed-nobitnost (u hrišćanskom učenju o sv. Trojici). konscijencija (lat. conscientia) svest; savest. konscijencijalizam (lat. conscientia svest) fil. shvatanje da je predmet nauka ono što nam je dato u svesti, dakle osećaji i osećanja, a da „stvari po sebi" uopšte ne postoje; gnoseološki idealizam. konscijenciozan (nlat. conscientiosus) savestan. konscijus (lat. consicus) suznalac, učesnik, svedok. kong (fr. comte, lat. comes pratilac) grof, knez. kontabescencija (nlat. contabescentia) med. sušenje, venjenje; up. tabes. kontabilitet (fr. comptabilite) polaganje računa, odgovornost računovoñe; računo-vodstvo, knjigovodstvo. kontagijum (lat. contagium) med. tvar (ili: supstanca, materija) za koju se pretpostavlja da se njome prenosi zarazna bolest. kontagiozan (lat. contagiosus) med. zarezan, prilepl>iv, prenošljiv. kontagiozitet (nlat. contagiositas) med. zaraznost, zarazna moć neke bolesti, prilepči-vost. kontagion (lat. contagio) med. zaraza, zaraznost, prilepčivost; zarazna bolest. kontakt (lat. contactus) dodir; spoj; fig. dodir, druženje, opštenje, veza. kontaktni (lat. contactus) dodirni, koji nastaje dodirivanjem; kontakta infekcija med. zaraza izazvana dodirom; kontaktni elektricitet dodirni elektricitet, npr. onaj koji nastaje dodirom bakra i cinka; kontaktni metamorfizam kol. promena koju pretrpi neka starija stena usled dodira sa mlañom usijanom eruptivnom stenom. kontaminacija (lat. contaminatio) kvarenje, prljanje; med. ulaženje zarazne tvari (ili: materije) u telo; lit. stapanje, stajanje više rukopisa nekog dela u jedan; gram. stapanje više oblika reči u jedan. kontaminirati (lat. contaminare) kvariti, unakaziti, uprljati; med. zaraziti; lit. dobro književno delo unakaziti rñavim u mecima i dodacima. kontan (fr. comptant) trg. gotov novac, gotovina; plaćanje u gotovu; o kontan (fr. ai comptant) za gotovo, u gotovu.

kontano (ital. contano) muz. brojite, tj. pravite pauzu (u partituri kod onih glasova koji docnije počinju). kontantan (ital. contante) trg. sposoban za plaćanje gotovim; koji plaća u gotovom; in kontanti (ital. in contanti) u gotovom; per ili pro kontakte (ital. per, pro contante) za gotov novac. konte (ital. conte) knez, grof. kontejner (eng. container) naročiti otvoreni ili zatvoreni sanduk ili cisterna za prevoz nepakovane ili lako lakovane robe u pomorskom i kopnenom prevozu. kontekst (lat. contextus) veza misli u govoru; sadržina jednog akta u celini, smisao, spoj reči. kontekstura (nlat. contextura) veza, splet, sklop, sastav, spoj. kontemplativan (lat. contemplativus) posmatrački, misaoni, sklon misaonom posmatranju sveta i života. kontemplatoran (nlat. contemplatorius) v. kontemplativan. kovtemnlacija (lat. contemplatio) misaono posmatranje, razmipiBanje, misaono udubl>ivanje, nutrenje. kontemplirati (lat. contemplari) posmatrati, razmišljati, udubljivati se duhom u nešto, nutriti. kontemporaneitet (nlat. contemporaneitas) savremenost. kontemporaran (nlat. contemporarius) savremen. kontemporirati (lat. con sa, tempus gen. temporis vreme) jednovremeno postojati, živeti u isto vreme. kontemptibilan (lat. contemptibilis) prezriv, koji je za preziranje. kontener v. kontejner. kon tenereca (ital. con tenerezza) muz. sa nežnošću, nežno, dirljivo. kontente (lat. continere) pl. u primorskim gradovima: spiskovi prispele robe sa imenima brodara i primalaca. kontentivni zavoj (lat. contendere naprezati se) med. zavoj od gipsa, ćiriša i dr. koji, tim što se stvrdne, drži zavijeno delove tela u pravilnom položaju. kontencija (lat. contentio) naprezanje, napor; spor, raspre, svaña. kontendiozan (lat. contentiosus) sporni, koji se tiče spora; svadljiv, prepirački, nasrtljiv. kontesa (ital. contessa) grofica, grofova kći; kneginja, kneginjica. kontestabilan (nlat. contestabilis) sporan, osporljiv. kontestacija (lat. contestatio) prav. posvedočenje pomoću svedoka, posvedočenje svedocima; osporavanje, osporenje, spor. kontestirati (lat. contestari) prav. pozivati za svedoka, tvrditi pomoću svedoka; osporavati, osporiti, sporiti. kontigvitet (nlat. contiguitas) graničenje, dodirivanje; fil. dodirivanje u prostoru i

kontignaciJa

458

kontra

vremenu, prostorno ili vremensko, ograničenje predstava, koje izaziva asocijacije. kontignacija (lat. contignatio) apx. sklop od greda, sprat. kontingens (lat. contingens) nešto slučajno, slučaj, slučajnost, mogućnost. kontingent (lat. contingens) obavezan deo koji na nekoga pada; u meñunarodnoj trgovini: ograničena količina robe koju države meñusobno jedna drugoj odobravaju za izvoz, pod izvesnim povlašćenim uslovima; takoñe: deo obaveze neke države da daje odreñen broj trupa s kojima učestvuje u kakvoj meñunarodnoj političko-vojnoj akciji. kontingentan (lat. contingens) dodirni, u dodiru, susedan, blizak; kontingentnipojmovi lot. pojmovi, koji, u obliku jednog višeg pojma, označavaju najsitnije razlike (npr. u nizu pojmova: beo, otvorenosmeñ, smeñ, zatvorenosmeñ, crn itd. kontingentni su pojmovi: otvorenosmeñ i smeñ; slučajan, koji je neizvesnog pojavl>ivanja, mogućan; uslovljen, zavisan od nečega ranijeg. kontingentirati v. kontingentovati. kontingentovanje novčanica fin. tačno utvrñivanje broja novčanica koje ne moraju imati metalnu podlogu. kontingentovati (lat. contingere dopasti, pripasti) utvrditi (ili: utvrñivati) kontingent. kontingencija (lat. contingentia) slučajnost, neizvesnost, mogućnost da nešto bude i drukčije no što je (supr. nužnost). kontinent (lat. continens se. terra, continere držati zajedno, sadržavati) deo sveta, kopno, suva zeml>a (za razliku od ostrva). kontinentalan (nlat. continentalis) kopneni, suvozemni; kontinentalne sile države evropskog kopna (za razliku od Engleske); kontinentalne trupe one koje su odreñene da služe samo na kopnu; kontinentalni sistem mere Napeleonove kojima je hteo (1806— 1812) da isključi Englesku od trgovačkog saobraćanja sa Evropom. kontinencija (lat. continentia) uzdržavanje; uzdržljivost (naročito u spolnom životu), umerenost. kontinirati (lat. continere) sadržavati, obuhvatati, biti u vezi; kontinirati se uzdržavati se, umeravati se. kontinualan (lat. continuare produžavati) neprekidan, trajan, stalan, koitinuiran. kontinuativan (nlat. continuativus, continuare produžavati) produžen, koji produžava, koji iskazuje neprekidnu radnju. kontinuator (nlat. continuatori) nastavljač, produžavalac. kontinuacija (lat. continuatio) produža-vanje, produženje, nastavljanje. kontinuet (lat. continuet) med. neka nastavi (bolesnik da upotrebljava lek). kontinuetur (lat. continuetur) med. neka se nastavi (uzimanje leka).

kontinuiran (lat. continuus produžen) neprekidan, stalan, kontinualan. kontinuirati (lat. continuere) produžavati, produžiti, nastaviti, nastavljati; neprestano trajati, ne prestajati. kontinuitet (lat. continuitas) produženost, neprekidnost (supr. diskretnost, diskontinuitet); produžavanje, stalno trajanje; neprekidna veza, prisna povezanost; kontinuitet svesti psih. neophodan uslov logičkoga mišljenja, jer bi bez njega upore-dna delatnost mišljenja bila nemogućna. kontinuo (ital. continuo) muz. bez prekidanja. kontinuum (lat. continuiun) kat., fil. produž-na veličina, neprekidna veličina, celina pre delova (supr. diskretum, diskretna veličina; prostor i vreme su kontinua, materija je diskretum); in kontinuo (lat. in continuo) neprekidno, stalno. kontirati (ital. contare) trg. staviti u račun, stavljati u račun; up. konto. kontist (ital. conto račun) trg. onaj koji ima konto, npr. kod nekog kreditnog zavoda. konto (ital. conto) trg. račun; u knjigovodstvu: predstavljanje stanja računa izmeñu dva poslovna prijatelja na taj način što svaki od njih na suprotnim stranama („duguje" i „potražuje") konto-knjige beleži obaveze („duguje") i primanja („potražuje") onoga drugog; nekome otvoriti konto stupiti s nekim u poslovne veze, odobriti mu kredit; saldirati konto izmiriti račun, zaključiti račun; per konto (ital. per conto) po računu. konto a meta (ital. conto a meta) konto o poslovima na zajednički račun, tj. na deljenje gubitka i dobitka. kontoar (fr. comptoir) trg. kancelarija, pi-sarnica, poslovnica trgovca i njegovog osoblja; trgovačke kuća; blagajna; kontor. kontoarist(a) (fr. comptoir) knjigovoña, trgovački službenik (ili: činovnik); pri-vatni službenik (ili: činovnik). konto korente (ital. conto corrente) trg. tekući račun, tj. kada banke, trgovci i industrijalci otvaraju jedan drugom me-nični ili akceptni kredit ili račun (konto), pa na osnovu toga kredita vrše meñusobne poslove. kontor (ital. contore) trg. v. kontoar. kontorzija (lat. contortio) nasilno izvijanje mišića i udova; kreveljenje, razvlačenje lica, pravljenje grimasa; med. grčenje, uvi-janje, zavijanje. kontorzionist(a) (lat. contortio) u cirkusu: veštak u izvijanju tela, čovek-zmija. kontorist (fr. comptoir) v. kontoarist. kontorno (ital. contorno) v. kontura. kontorcija (lat. contortio) v. kontorzija. kontr (fr. contre) l. v. kontra. kontr (fr. contre) 2. v. kontr-dans. kontra (lat. contra) prema, sproću, na suprotnoj strani; naprotiv, protivno, suprotno, drukčije, obrnuto; protiv.

kontraavionski

459

kontrakcija

kontraavionski (lat. contra, avion od avis ptica) protivavionski, koji dejstvuje protiv aviona (npr. top). kontraadmiral (lat. contra, arap. amlr al--bahr) voj. podadmiral, početni admiralski čin. kontraalt (ital. contralto) duboki alt, naj-dubl>i ženski glas. kontraapertura (nlat. contra-apertura) med. protivotvor, naročito kod gnojenja, da bi gnoj mogao izlaziti. kontrabanda (fr. contrebande, ital. contrabbando) krijumčarenje; krijumčarena roba. kontrabandirati (ital. contrabbando) krijumčariti; baviti se nedopuštenom trgovinom. kontrabandist(a) (ital. contrabbando) krijumčar. kontrabas (ital. contrabbasso) muz. duboki bas, po tonu najdublji instrumenat orkestra, obično sa 4 žice (kontraviolon); onaj koji peva duboki bas. kontrabasist(a) (ital. contrabbassista) svirač u kontrabas; pevač koji peva kontrabas. kontrabaterija (fr. contrabatterie) voj. protivbaterija. kontravalacija (nlat. contra-vallatio) voj. protivopkop, protivrov opsadilaca za zaštitu od ispada opsañenih. «ontravenijent (nlat. contraveniens) prav. istupnik, prestupnik. kontravenijencija (nlat. conravenientia) prav. v. kontravencija. kontravenirati (nlat. contravenire) prav. raditi protivno, istupiti, ogrešiti se (o ugovor, zakon, propis). kontravencija (nlat. contraventio) prav. istup protiv, prestup (zakona, ugovora); in kazu ili in kazum kontravencionis (nlat. in času, in casum contraventionis) prav. u slučaju istupa, nevršenja; kontravenijencija. kontraviolon (lat. contra, ital. violone) muz. v. kontrabas. kontravotirati (lat. contra, votum zavet) glasati protiv. kontradampf (lat. contra, nem. Dampf para) protivpara (koju daje mašinovoña kad hoće, u naročitim slučajevima, mašinu naglo da zaustavi). kontradiktor (nlat. contradictor) protivre-čilac; prav. zastupnik zajedničkog dužnika koji pregovara sa poveriocima o njihovim potraživanjima. kontradiktoran (nlat. contradictorius) protivrečan, logički suprotan; kontradik-torni sudovi log. kad se u jednom od dva suda stavlja, potvrñuje izvestan odnos (S je R), a u drugom se taj odnos uklanja, odriče (S nije R); zakon o isključenom trećem sudu izmeñu dva kontradiktorna suda (lat. principium exclusi tertii inter duo iudicia contradictoria) v. principijum ekskluzi

tercii sive medii; up. kontraran, subkon-traran.
kontradiktornost (lat. contradicere protiv-rečiti) v. kontradikcija. kontradikcija (lat. contradictio) protivreč-nost, logička suprotnost. kontradikcio in adjekto (nlat. contradictio in adjecto) log. protivrečnost u pridanome, npr. četvorouglast krug, drveno gvožñe, hladna vatra itd. kontradikcio simptomatum (nlat. contradictio symptomatum) med. protivrečnost znakova bolesti. kontradicent (lat. contradicens) prav. protivrečilac, protivnik. kontradicirati (lat. contradicere) protiv-rečiti; biti u opreci. kontrados (nlat. contrados) prav. protivmi-raz, protivzaveštanje koje muž posle smrti ostavlja ženi koja mu je donela miraz. kontraekstenzija (nlat. contraextensio) med. potezanje u suprotnom pravcu (kod nameštanja iščašenih udova i preloma kostiju). kontraindikans (nlat. contra-indicans) med. pojava kod bolesnika koji govori protiv upotrebe nekog leka. kontraindikacija (nlat. contraindicatio) suprotna pojava, suprotan znak; med. način lečenja, lek ili operacija koji bi bili necelishodni ili čak i štetni u izvesnom slučaju bolesti (supr. indikacija). kontraindicirati (nlat. contraindicare) pokazivati suprotne znake, imati suprotna obeležja. kontrakambio (ital. contra-cambio) trg. povratna menica. kontrakt (lat. contractus) prav. ugovor sporazum. kontraktan (lat. contractus) gram. sažet, skraćen, okrnjen; med. ukočen, uzet, paralizovan. kontraktibilan (nlat. contractibilis) stež-ljiv, skupljiv, zgrčljiv. kontraktibilitet (nlat. contractibilitas) stežljivost, skupljivost, zgrčljivost; kontraktilitet. kontraktivan (nlat. contractivus) sažiman, koji sažima, stezav, koji steže, koji skuplja, koji izaziva skupljanje. kontraktilan (nlat. contractilis) .v. kontraktibilan. kontraktilitet (nlat. contractilitas) v. kontraktibilitet. kontraktura (lat. contrahere skupljati, stezati, contractura) med. zgrčenost jednog dela tela usled skraćivanja mišića, žila i tkiva; uzetost. kontraktus socide (nlat. contractus socidae)
prav. V. SOCIDa.

kontrakcija (lat. contractio) stezanje, skupljanje, skraćivanje; gram. sažimanje, skraćivanje (npr. dvaju slogova u jedan);

kontralicitirati

460

kontrasignirati

moničnosti; naročito: deo kompozicije koji med. skupljanje, grčenje (mišića, vrata i sa jednom datom melodijom (lat. sap-tus DR-)firmus) stapa u harmoničnu celinu jednu kontralicitirati (lat. contra, licitari) trg. melodiju ili više drugih samostal-nih nadmetati se pri javnoj prodaji. melodija. kontralto (ital. contralto) muz. dublji alt; kontrapunktirati (nlat. contrapunctare) «uz. kontraalt. primenjivati u komponovanju zakone konkontramarka (fr. contremarque) trg. drugi žig trapunkta. na robi; karta u pozorištu koja se daje pri izlasku izmeñu činova radi kontrole pri kontrapunktist(a) (nlat. contrapunctum) muz. povratku. kompozitor koji se drži zakona kontrakontramarkirati (fr. contramarquer) trg. udariti punkta, školovan muzičar. (ili: udarati) drugi žig na robu; up. kontraran (lat. contrarius) suprotan, opre-čan, kontramarka. protivan, koji se nalazi na suprotnoj strani; kontramarš (fr. contramarche) voj. marš u kontrarni pojmovi log. oni koji su kao članovi suprotnom pravcu, vraćanje, odstupanje, jednog niza kordiniranih pojmova, najviše povlačenje. udaljeni jedan od drugoga, npr.: beo-crn, kontramina (fr. contre-mine) voj. protivmi-na dobar-rñav, vrlina i porok; iz istinitosti opsañenih kojoj je cilj bacanje u vazduh mina jednoga suda sleduje neistinitost kontrarno koje su postavili opsañivači; fig. suprotnoga suda, a iz neistinosti jednoga suda protivlukavstvo, protivsmicalica; trg. ne sleduje istinitost kontrarno suprotnoga spekulacija kojoj je cilj da doskoči drugoj suda, jer oba mogu biti neistinita, npr. spekulaciji. sudovi ,,tela mirišu prijatno" i „tela mirišu kontraminirati (fr. contreminer) postavljati neprijatno" oba mogu biti neistinita u odnosu kontramine; fig. raditi nasuprot (kome ili na tela koja uopšte ne mirišu. čemu). kontraran seksualni osećaj pskh. bolesno kontrapozauna (lat. contra, nem. Posaune) muz. izvrtanje spolnog osećaja pri kome se oni što duboki bas u orguljama. pate od toga osećaju, u svojim spolnim kontrapozicija (nlat. contrapositio) log. nagonima, kao da pripadaju drugom spolu, i preokretanje, tj. neposredan zaključak iz zbog toga osećaju spolni nagon prema svom danoga suda jednakim formalnim vasopstvenom spolu (homoseksualnost). ženjem sa obrtanjem (konverzijom), tj. subjekat danoga suda postaje predikatom za- kontrarevolucija (lat. contra-revolutio) protivrevolucija, tj. nastojanja i radnje protiv ključenoga ili izvedenoga suda, a predikat učinjenog prevrata u jednoj državi, kojima je danoga subjektom izvedenoga ili zacilj uspostavljanje i vraćanje ranijeg stanja; ključenoga, uz promenu kvaliteta, npr.: Svi pr. kontrarevolucionaran. indoevropski narodi su kulturni narodi; zaključak preokretanjem: Nijedan nekulturan kontrarevolucionar (lat. contra protiv, gevolutio prevrat) pristalica kontrarevo-lucije. narod nije indoevropski; trg. ispravka pogreške u knjigovodstvu; pokriće meničnog kontrarija (lat. contraria) pl. protivnosti, suprotnosti; kontrarija kontrariis ku-rantur duga. (lat. contraria contrariis curantur) protivnosti kontraponirati (lat. contra-ponere) log. dati se leče protivnostima (načelo alopatije). jednom sudu, ne menjajući mu sadržinu, kontrarnost (lat. contrarietas) suprotnost, drugi oblik tako da od odrečnog postaje oprečnost, protivnost. potvrdan sud (up. kontrapozicija); trg. ot-pisati kontrasignal (lat. contra, nlat. signale znak) ili dopisati, uneti ispravku u knjige. protivznak, odgovor znakom na znak. kontrapost (lat. contra, ital. posta) u vajar-skim radovima: ritmička ravnoteža delova tela kontrasignalizirati v. kontrasignalizo-vati. koji se nalaze u različitim pokretima; ret. = kontrasignalizovati (lat. contra, nlat. signale znak) odgovoriti (ili: odgovarati) znakom na antiteza. znak, dati (ili: davati) pro-tivznake (kao kontrapriznanica trg priznanica kojom se ranije odgovor na primljene znake). izdata priznanica stavlja van snage. kontraprotest (lat. contra, protestari) trg. kontrasignatura (nlat. contrasignatura) prepodizanje meničnog protesta protiv adre-sata mapotpis, npr. uz potpis vladara potpis i po potrebi ili akceptanta za čast zbog ministra na ukazu (čime ovaj na sebe neprimanja ili neplaćanja menice. prima odgovornost za opravdanost u korist kontraproši (fr. contre-approches) voj. ro-vovi toga akta). koje opsednuti podižu prema rovovi-ma kontrasignirati (nlat. contrasignare) preopsañivača. mapotpisati (v. kontrasignatura)', staviti, kontrapunkt (lat. punctum contra punctum) pored adrese, i ime službenika koji otpravlja muz. „tačka prema tačci", tj. nota prema noti pismo. (zato što su se ranije mesto nota upotrebljavale tačke); veština sjedinja-vanja više glasova prema zakonima har-

kontrast

461

kontrolna kasa

kontrast (fr. contraste, ital. contrasto) protivnost, suprotnost, najveća razlika, jako odudaranje, jako odskakanje. kontrastimulizam (nlat. contrastimulus protivpodstrek) ned. sistem medicine koji se sastoji u namernom izazivanju na-dražaja, npr. bola u jednom delu tela, da bi se time izazvao nadržaj u nekom drugom. kontrastimulist(a) (nlat. contrastimulus) ned. pristalica kontrastimulizma. kontrastimulus (nlat. contrastimulus protivpodstrek) med. protivnadražaj; up. kontrastimulizam. kontrastirati (fr. constraster) veoma se razlikovati, jako odudarati, jako odskakati. kontrastna sredstva (fr. contraste) med. sredstva koja se unose u neku telesnu duplju, u šuplje organe ili u krvne sudove radi rendgenskog pregleda ili snimanja pome-nutih delova tela. kontrasubjekat (nlat. contrasubjectum) kuz. drugi, podreñeni stav u fugi. kontratempo (ital. contratempo) v. koitrtan. kontra tonovi muz. najdublji tonovi basa (ispod S). kontrafa (ital. contraffare protivno raditi) rñavo rañena, neumetnička slika, umetnička nakarada (kakve se viñaju po seoskim i palanačkim berbernicama, kafanama Š reda i sl.). kontrafagot (lat. contra, ital. fagotto) kuz. za jednu oktavu dublji fagot. kontrafaktura (nlat. contrafactura) vajar-sko delo, kip, skulptura. kontrafakcija (nlat. contra-factio) nedopušteno podražavanje, patvorenje; nedopu-pggeno preštampavanje (knjige). kontrafacijent (nlat. contrafaciens) prekr-P1ilac naredbe. kontrafisura (nlat. contrafissura) hir. suprotna pukotina, suprotan prelom (npr. kad lubanja prsne na drugom mestu a ne na onome gde je dejstvovala spoljna sila). kontrafraktura (nlat. contrafractura) hir. v. kontrafisura. kontrahaža (lat. contrahere) sklapanje ugovora, ugovaranje; ugovor; izazivanje na dvoboj; utvrñivanje uslova dvoboja. kontrahent (lat. contrahens) prav. onaj koji sklapa ugovor, ugovaralačka strana. kontrahencia (lat. contrahentia) pl. med. sredstva za stezanje (skupljanje). kontrahirati v. kontrahovati. kontrahovati (lat. contrahere) s(a)kupiti, s(a)kupljati, stegnuti; sažeti, sažimati, skratiti; trg. sklopiti ugovor, ugovoriti, ugovarati; pozvati na dvoboj; kontrahirati se skupiti se, stegnuti se, zgrčiti se. kontrašpijunaža (lat. contra protiv, fr. espionnage) suzbijanje, osujećivanje neprijateljske špijunaže sopstvenom špijunažom. kontrabalans (fr. contrebalance) protiv-teža, uravnoteženi; fig. naknada.

kontrabalavsirati (fr. contrebalancer) držati u ravnoteži, uravnotežavati, uravnotežiti; fig. izjednačavati se sa, nadoknañivati. kontrbij (fr. contrebille) protivlopta, lopta koja, odbivši se od ivice bi li jara, pogodi loptu saigrača. kontr-dans (fr. contredance) četvorka, živahan i lep francuski ples sa mnogo figura, u kome učestvuju po dva para ili više parova igrača koji stoje jedni prema drugima; kontr. kontrektacija (lat. contrectatio) prav. be-spravno prisvajanje, kraña. kontrektirati (lat. contrectare) opipati, dodirivati) prav. prisvojiti protivzako-nito, krasti. kontreran (fr. contraire) v. kontraran; o kontrer (fr. au contraire) naprotiv, obrnuto, štaviše. kontreskarpa (fr. contre-escarpe) voj. spoljni nagib rova (okrenut prema neprijatelju). kontr-ešanž (fr. contre-echange) trg. v. kontršanž. kontribuent (lat. contribuens) poreska glava, poreski obveznik. kontribuirati (lat. contribuere) plaćati porez, namet (naročito ratni); platiti, priložiti svoj deo (troška); doprineti, do-prinositi, pomoći, pomagati, pripomoći. kontributivan (nlat. contributivus) poreski; pripomoćni, doprinosni. kontribucija (lat. contributio) zajednički prinos; porez; ratni namet koji se uzima u novcu u okupiranom delu neprijateljske države. kontr-ku (fr. contre-coup) sp. protivudar, uzvraćen udarac, odboj. kontroverza (lat. controversia) naučna ra-spra, spor; sporno pitanje, sporna stvar; nesuglasice. kontroverzan (lat. controversus) sporan, osporljiv; osporen, koji je u pitanju. kontroverzija (lat. controversia) v. kontroverza. kontroverzirati (lat. controversari) prepirati se, sporiti se oko čega (rečima, perom); sporiti, osporiti. kontroverzist(a) (lat. controversari) protivnik, borben govornik. kontrovertist(a) (lat. controversari) v. kontroverzist. kontrola (fr. controle) dvostruki registar, dvostruko računovodstvo u kancelarijama da bi se izbegle greške, zloupotrebe i sl.; kontrolna knjiga, kontroliše; nadzor, nadgledanje. kontrolirati v. kontrolisati. kontrolisati (fr. controler) pregledati (rad, račune i sl.); nadgledati, nadzirava-ti, paziti na (koga ili što); unositi u kontrolnu knjigu. kontrolna kasa kontrolnim napravama snabdevena kasa, koja tačno i automatski

kontrolni aparati

462

konfekcije

beleži sva plaćanja izvršena u toku dana. kontrolni aparati naprave koje automatski pokazuju da li je neki rad, koji je trebalo izvršiti, odista izvršen. kontrolor (fr. contr61eur) pregledan, nadzornik, nadzorni službenik; aparat za regulisanje nečega. kontrordr (fr. contre-ordre) protivnaredba, protivzapovest (kojom se neka ranija ukida). kontr-pa (fr. contre-pas) u plesu: protivko-rak, kojim se prema igraču odgovara, promena koraka. kontrparada (fr. contre-parade) mač. odbijanje udarca mačem. kontrparirati (fr. contre-parer) mač. odbraniti, odbiti, odbijati (udarac mača). kontrpart (fr. contre, lat. pars rea. partis) protivnik i protivna strana. kontrparti (fr. contre-partie) muz. protiv-glas; trg. kontrolna knjiga, kontroliše. kontrpoa (fr. contrepoids protivteg) motka kojom se igrači na konopcu održavaju u ravnoteži. kontrsali (fr. contre-salut) voj. otpozdrav topovskom paljbom. kontrtan (fr. contretemps) dogañaj u nevreme, neprijatan dogañaj, neprilika, nezgoda; iznenadno prekidanje konja u njegovom pravilnom kretanju; kod mačevanja: udarac upotrebljen u nevreme; muz. razvlačenje tempa. kontrtranše (fr. contre-tranchee) voj. prema-rov, rov prema opsañivačima. kontrfason (fr. contre-facon) podražavanje, preštampavanje. kontr-šanž (fr. contre-change) trg. povratka menica. kontuzija (lat. contusio) uboj, naboj, zgnječenost usled udara kakvog spoljnog tupog predmeta, ili vazduha usled eksplozije granate, dinamita i dr. kontuzovati (lat. contundere) zgnječiti, prignječiti, zdrobiti. kontumaks (lat. contumax prkosan, uporan) prav. onaj koji je u odsustvu optužen ili osuñen. kontumacija (lat. contumacia prkos, upornost) prav. neposlušnost, neodazivanje sud-skom pozivu, nedolazak na suñenje; takoñe: = karantin; in kontumacijam (lat. in contumaciam) zbog neposlušnosti, tj. zbog neodazivanja sudskom pozivu, u odsutnosti (biti osuñen); u šahu: gubitak partije zbog prekoračenja vremena za razmišljanje. kontumacirati (lat. contumacia prkos, upornost) prav, zbog neposlušnosti ili nedolaska na suñenje suditi i osuditi na osnovu podnete tužbe (lat. in contumaciam); biti (ili: držati) u karantinu. kengura (fr. contour) nacrt; skica, ocrt, opseg, linija koja ide granicom, koja ocrtava neki lik, neku figuru.

konturirati (fr. contour) praviti nacrt; ocrtati, ocrtavati, povlačiti granične linije nekog lika, neke figure; okruži-ti, okruživati, zaokružiti; konturni-rati. konturnirati (fr. contourner) v. konturirati. kontutor (lat. contutor) prav. sastaralac, član starateljskog odbora. kontuš (pol., contusz) spreda otvorena ženska gornja haljina; takoñe: muški kratak domaći kaput. končertino (ital. concertino) muz. manji muzički komad, obično sa jednim odeljkom do tri samostalna odeljka. končeti (ital. concetti) lit. briljantni i pun afektiranja pesnički način izražavanja, sastoji se u preteranoj virtuoznosti meta-fora, hiperbola, antiteza i u izveštače-noj igri sa beskrajnim nagomilavanjem reči i fraza. Ovaj stil je, na štetu jednostavnog i prirodnog stila, prepla-vio ital. književnost poznije Renesanse (Taso, Marili), iz Italije prešao u Španiju (gongorizam), Englesku (eufujizam) itd. končetizam (ital. concetti) lit. v. končeti. končetisti (ital. concettisti) pl. pristalice pesničkog pravca končeti (u Italiji, Španiji, Engleskoj i Nemačkoj u XVH veku). konubijalan (lat. connubialis) bračni, koji se odnosi na brak. konubijum (lat. connubium) brak; pravo na brak (meñu članovima različitih staleža, plemena i sl.); konjugijum. konu teraci ja (nlat. connumeratio, lat. sit s, sa, pitegage brojiti, računati) sraču-navanje. konus (grč. konos kupa, lat. conus) geom. kupa, čunj. konfabulacija (lat. fabula) pojava da osoba ono što nije dobro zapamtila ili je zaboravila u svojim usmenim ili pismenim iskazima ispunjava izmišljenim stvarima. konfederacija (lat. confoederatio, cum, foe-dus gen. foederis savez) udruživanje (ili: povezivanje) u savez, udruženje u savez; naročito: savez država pri kojem one zadržavaju svoj suverenitet ali imaju zajednički centralni organ. konfederirati se (lat. confoederare) udru-žiti se u savez, vezati se savezom. konfekt (nlat. confectum, ital. confetto) kolač, poslastica, šećerleme (naročito ušećereni bademi, orasi itd.). konfekcija (lat. confectio) pravljenje, grañenje, gotovljenje; svršetak, dovršenje, izvrp!enje; pravljenje odela; radnja goto-vim muškim (muška konfekcija) ili ženskim (ženska konfekcija) odelom; farm. spravljanje lekova.

konfekcionar

463

konflikt
konfinacija (lat. confinatio) prav. progonstvo; zatočenje; upućivanje nekoga u mesto u kojem mora stalno živeti; kućni zatvor. konfini (lat. confinis, confines) pl. susedi po imanju, graničari. konfinije (lat. confinia) pl. granice, granične linije, meñe; zemlje koje se graniče. konfinijum (lat. confinium) meña, granica, granični kamen, meñaš. konfinirati (fr. confiner) graničiti se; ograničiti slobodu kretanja, zatvoriti, osuditi na kućni zatvor; prognati, proterati. konfinitet (nlat. confinitas) graničenje, susedstvo. konfirmand (lat. confirmandus) onaj koga treba učvrstiti u veri, tj. mladić koji se proglašava crkveno punoletnim (kod katolika). konfirmanda (lat. confirmanda) devojčica koja se proglašava crkveno punoletnom; up. konfirmand. konfirmativan (nlat. confirmativus) potvrdan, kojim se potvrñuje. konfirmacija (lat. confirmatio) kod protestanata i katolika: svečan čin potvrñi-vanja crkvenog punoletstva i puštanja prvoj pričesti mladića i devojčica (konfirmandi), krizma, krizmanje; prav. potvrñenje, potvrda, overa, overavanje. konfirmirati (lat. confirmare) potvrditi, potvrñivati, učvrstiti, učvršćivati, osnažavati, osnažiti; potvrditi nekoga u veri, proglasiti crkveno punoletnim, krizmati. konfiskabilan (nlat. confiscabilis) koji je za oduzimanje, zaplenljiv, uzaptljiv. konfiskat (nlat. confiscatum) ono što je zaplenjeno, uzapćeno (roba, imanje). konfiskacija (lat. confiscatio) prav. oduzimanje privatnog dobra (stvari, neke vrednosti, imanja) u korist države, uzapći-vanje, uzapćenje; konfiskovanje. konfiskovati (lat. confiscare) v. konfiscirati. konfiscirati (lat. fiscus državna blagajna, confiscare) oduzeti (ili: oduzimati, uzapćivati, uzaptiti) u korist države (robu, imanje). konfitent (lat. confitens) onaj koji se ispoveda (kod katolika). konflagracija (lat. conflagratio) opšti požar; naročito: propast svega u požaru „strašnog suda"; fig. prevrat, buna, ustanak, revolucija. konflagrirati (lat. conflagrare) opaliti, sažeći, uništiti požarom, pretvoriti u prah i pepeo; fig. pobuniti. konflacija (lat. conflatio) zduvavanje, stapanje; zduvanje, stopljenje. konflikt (lat. conflictus) sukob, sudar, borba; spor, svaña; tragičan konflikt sukob zakona ili dužnosti u kome propada jedan ljudski život.

konfekcionar (nlat. confectionarius) izra-ñivač gotovog odela; trgovac gotovim odelom; apotekar. konfer (lat. conf eg) uporedi, sravni (upućivana na neko mesto u knjizi); upotrebljava se obično u skraćenom obliku: cf.; up. konferatur. konferansje (fr. conferencier) javni govornik, predavač; lice koje na priredbama najavljuje i objašnjava pojedine tačke programa (najčešće na duhovit način); voditelj. konferatur (lat. conferatur) neka se uporedi; up. konfer. konferencija (lat. conferentia) savetovanje, dogovor; sastanak radi dogovora, raspravljanje (o nekom spornom pitanju i dr.); javno predavanje, obično sa diskusijom. konferirati (lat. conferre, fr. conferer) savetovati se, dogovarate se, pregovarati; sastajati se radi dogovora; držati javno predavanje; uporeñivati, sravnjivati; koiferisati. konferisati (fr. conferer) v. konferirati. konfesija (lat. confessio) prav. priznanje; veroispovest, svaka hrišćanska verska stranka uopšte (rimokatolička, starokatolička, luteranska, reformistička, pravoslavna konfesija i dr.). konfesionalan (nlat. confessionalis) veroispovedni, koji se tiče vere, verski. konfesionalizam (lat. confessio) učenje teologa koje smatra da prava religioznost zavisi od pripadnosti ovoj ili onoj ve-roispovesti. konfesionar (nlat. confessionarius) ispovediše. konfesionist(a) (lat. confessio) pripadnik jedne konfesije. konfesor (lat. confessor) onaj koji ispoveda hrišćanstvo; naročito, u staroj crkvi, onaj koji je morao da strada za veru, mučenik; ispovediše. konfeti (ital. confetti) pl. kolačići, loptice od gipsa ili raznobojne hartije kojima su se, naročito u Italiji, gañali učesnici u karnevalu; danas: raznobojni papirni kružići kojima se obasipaju učesnici igranki ili novogodišnjih svečanosti. konfiguracija (lat. configuratio) uobliča-vanje, uobličenje, obrazovanje oblika, spoljni oblik; astr. odnosni položaj, prividan ili stvaran, nebeskih tela. konfigurirati (lat. configurare) uobličiti, uobličavati, dati (ili: davati) oblik. konfidejusor (lat. confideiussor) prav. saje-mac. konfident (lat. confidens) poverenik, pouzdanik, poverljiva osoba; doušnik. konfidencija (lat. confidentia) poverenje, poverljivost; poverljivo saopštenje. konfidirati (lat. confidere) poveriti, pove-ravati; osloniti se (na koga), pouzdati se (u koga).

konfluentan

464

koncentracioni logor

konfluentan (lat. confluere sticati se, sli-vati se, confluens, confluentis) koji se sliva, slivni. konfluencija (lat. confluentia) stave, sastav, slivanje (dveju reka); skupljanje, na-loga, navala (ljudi). konfluirati (lat. confluore) slivati se, uticati; slegati se, sleći se, sticati se, navaljivati (o ljudima). konfokalan (lat. focus žiža, nlat. confo-calis) opt. sažižni, sužižni, sa zajedničkom žižom, sažarišni, sužaritni. konfor (fr. confort) udobnost, ugodnost (kao posledica ukusnog i praktičnog ureñenja stana, života i sl.), sve ono što jedan stan treba da ima pa, da bude potpuno udoban; materijalno blagostanje; pomoć; komfor. konforman (lat. conformis) saobrazan, jednoobrazan. konformacija (lat. conformatio) sastav, sklop, graña nekog tela; saobražavanje, saobraženje, podešavanje prema čemu, prilagoñavanje. konformeri (eng. conformers) pl. v. konformisti. konformizam (lat.) saobražavanje, prilagoñavanje, slaganje, prihvatanje nečijeg mišljenja iz spekulativnih ili oportunističkih razloga. konformirati (lat. conformare) saobraziti, saobražavati, podesiti, udesiti; dati oblik; konformirati se prilagodi™ se. konformisti (lat. conformare) pl. engleski protestanti koji su priznali 39 članova anglikanske konfesije od 1562; konformeri. konformitet (nlat. conformitas) saobraz-nost, jednoobraznost. konfortabilan (fr. confortable) ugodan, udoban, prijatan; lepo i praktično ureñen; komfortabilan. konfortancija (nlat. confortantia) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za jačanje. konfortativ (nlat. confortativum) med. lek za jačanje, lek za okrepljenje. konfortacija (nlat. confortatio) jačanje, krepljenje, okrepljenje. konfortirati (nlat. confortare) l. okrepiti, okrepljivati, ojačavati, ojačati; fig. ohrabriti, ospokojiti. konfortirati (fr. confort) 2. snabdeti, snabdevati (kuću, stan itd.) konforom. konfrater (lat. confrater) sabrat, sadrug, drug po zvanju ili službi. konfraternizirati (lat. confrater) zbrati-miti, primiti u bratstvo. konfraternitet (lat. confrater sabrati, nlat. confraternitas) bratimstvo, pobra-timstvo, drugarstvo. konfrontacija (nlat. confrontatio) prav. suočavanje, suočenje, naročito svedoka (nlat. confrontatio testium) ili okrivljenih čiji su iskazi protivrečni; poreñenje, sravnji-vanje, sravnjenje, uporeñivanje, uporeñenje.

konfrontirati (nlat. confrontare) prav. suočiti, suočavati (svedoke, okrivljene); sravniti, sravnjivati, uporeñivati, upo-rediti. konfuzija (lat. confusio) mešanje različitih stvari; pomešanost, zbrka, nered, ne-jasnost (stila, misli); pobrkanost, br-kanje, mešanje, nerazlikovanje, pometnja; fig. zbunjenost, zbrkanost, smućenost, zabuna; pr. konfuzav. konfuzionar (nlat. confusionarius) smetenjak, smućenjak. konfundirati (lat. confundere) pomešati, smešati, zamrsiti, zbrkati; smesti, zbuniti, dovesti u nepriliku. kon fuoko (ital. con fuoco) mu3. vatreno, sa žarom, živahno. konfutabilan (nlat. confutabilis) koji se može pobiti, opovrgnuti. konfutator (nlat. confutator) onaj koji pobija (dokaze, navode), opovrgavalac. konfutacija (lat. confutatio) pobijanje, dokazivanje protivnog; ućutkivanje. konfutirati (lat. confutare) pobiti, pobijati, dokazivati protivno. konfučijanizam religija koju je osnovao kineski filozof Konfučije (Konfučije, Kung-fu-ce, 551—479) i njegovo učenje o vrlini, o prirodi i društvenom ureñenju. konha (grč. konche) apx. 1. svod u obliku školjke, polukupola; 2. polukružna izbočina na grañevini, apsida. konhilije (grč. konchylion dem. od konchyle = konche dvoljušturna školjka) pl. zool. lju-skari (puževi i školjke). konhiliolog (grč. konche dvoljušturna školjka, logos) proučavalac (ili: poznavalac) ljuskara. konhiliologija (grč. konche, logia) zool. nauka o ljuskarima; up. konhilije. konhiforman (grč. konche, lat. forma) pr. školjčast, oblika dvoljušturne školjke. konhoida (grč. konche, eidos oblik, vid) mat. školjčanica, Nikodemova ravanska kriva linija četvrtog stepena. koncedirati (lat. concedere) dopustiti, dopupggati, dati za pravo, ustupiti, popustiti, priznati. koncentracija (nlat. concentracio) usredsreñivanje, usredsreñena, usredsreñenost; prikupljanje, zbiranje; smeštaj, npr. zarobljenika u mali prostor (v. koncentracioni logor); hen. pojačavanje rastvora smanje-njem njegove zapremine (npr. isparavanjem); pojačanje rastvora, pojačanost rastvora; rud. uklanjanje mehaničkim putem manje vrednih delova rude; zgušnjavanje, zgusnu će. koncentracija kapitala uvećavanje kapitala putem akumulacije vitka vrednosti. Time se povećava društveno bogatstvo, za razliku od centralizacije, koja ga samo drukčije rasporeñuje. koncentracioni logor 1. voj. mesto u koje se internira ju civilni zarobljenici i trupe

koncentrirati

465

kondizija

koje su prešle na neko neutralno zemlji-šte; 2. sabirališta političkih protivnika za vreme mira, spol>nopolitičke za-tegnutosti i u toku rata; mnogo ih je osnovano u P svetskom ratu, naročito u fašističkim zemljama, gde su bila mesta sistematskog uništavanja ljudi. koncentrirati v. koncentrisati. koncentrisati (nlat. concentrare) usredsrediti, usredsreñivati, skupiti, skupljati, sabirati, sabrati, sjediniti na jednom mestu; zbiti, zgusnuto; Hem. povećati jačinu rastvora smanjenjem njegove zapremine; rud. izdvojiti (ili: izdvajati) metal ili rudu iz jalovine; koncentrirati (koncentrisati) se skupiti se, sabrati se; usredsrediti se, usredsreñivati se, pribrati se, srediti se (misli). koncentricitet (nlat. concentricitas) sasredišnost, zajedničnost središta. koncentričan (nlat. concentrare) sasrediš-ni, sa zajedničkim središtem; koji su upravljeni ka istom središtu; voj. koncentričan napad napad koji je iz polukruž-nog položaja upravljen ka jednoj tačci; koncentrična vatra unakrsna vatra; koncentrično odstupanje odstupanje rasture-nih delova vojske u pravcu iste tačke; kat. koncentrični krugovi sasredišni krugovi, krugovi sa zajedničkim središtem. koncentus (lat. sapege pevati, concentus) muz. skladno pevanje, skladne muzika, sklad-nost, harmoničnost. koncept (lat. conceptum, concipere zamisliti, shvatiti) 1. plan, nacrt, skica; prvi pismeni sastav (nekog dela ?g isa). koncept (lat. conceptus) 2. pojam; sposobnost shvatanja, moćpojimanja; izleći iz koncep-ta izgubiti vezu misli, pobrkati misli, zbuniti se; izbaciti nekog iz koncepta poremetiti nečiji red misli, zbuniti ga. konceptakulum (nlat. conceptaculum) ostava; sanduk za ostavu, pohranilište; bog. udubljenje na talusu (v. talus 1) u kome se razvijaju spolni organi (kod mrkih alga). koiceptivan (nlat. conceptivus) zool. oplod-ljiv, sposoban da bude oploñen; shvatljiv, sposoban za shvatanje. konceptirati (lat. conceptum) izraditi prvi sastav, praviti (ili: napraviti) plan, nacrt, skicu (dela, spisa i sl.). koncept-papir prostije, polubela hartija za sastavljanje koncepata. koiceptualizam (lat. conceptus pojam) fil. pravac izmeñu realizma i nominalizma po kojem opšti pojmovi jesu oblici i prave radnje misli, a ne prosti znaci koji se podjednako primenjuju na više jedinki. konceptualista (lat. conceptus pojam) fil. pristalice konceptualizma. koicepcija (lat. conceptio) l. poimanje, shvatanje, razumevanje; shvatljivost, moć poimanja, moć razumevanja; zamisao; 2. fiziol. začeće, oploñenje, zatrudnjavanje; koncep-cio imakulata beate Virtnis (lat. conZO Leksikon

ceptio immaculata beatae Virginis) teol. neporočno začeće Bogorodice (učenje rimokatoličke crkve).
koncer(a)t (lat. concertare takmičiti se, tal. concerto) pol. saglasnost, sporazum više sila u cilju zajedničkog političkog delo-vanja (npr. Evropski koncerat); muz. veći muzički komad, obično u tri dela, za jedan solo-instrumenat sa orkestarskom pratnjom (npr. violinski, klavirski i dr. koncerat); program sa više muzičkih komada (vokalnih ili instrumentalnih); javna muzička priredba. koncern (eng. concern) najviši oblik privatnokapitalističkog monopola. Uključuje niz industrijskih, trgovinskih i ban-karskih monopola. Obično je na čelu najkrupnije banka. Preko koncerna najviše jača moć finansijske oligarhije (npr. koncern Morgan u SAD); održavanje meñusobnih odnosa (u političkom smislu). koncert (lat. concertare) v. koncerat. koncertacija (lat. concertatio) prepiranje, prepirka (rečima); takmičenje, utakmica; sporazum, saglasnost. koncertne (ital. concerto koncerat) muz. vrsta akordiona ili harmonike na raz-vlačenje. koncertirati (lat. concertare takmičiti se) muz. takmičiti se javno u sviranju ili pevanju, prirediti (ili: prireñivati) koncerat, učestvovati u koncertu; pol. ugo-voriti, ugovarati, sporazumevati se o čemu. koncertist(a) (ital. concertante) glavni pevač ili svirač na koncertu. koncert-majstor (lat. concertare, nem. Mei-ster) muz. prvi violinist (solist) u orkestru; titula netaknutih članova muzičkih kapela. koncert™ komad muz. koncerat u užem obliku za neki solo-instrumenat u orkestru. koncesivan (nlat. concessivus) gram. dopustan, dopusni (npr. rečenica, svezica); konce-sivna ili dopusna rečenica ona koja kazuje dopuštenje ili ustupanje radnji glavne rečenice, npr.: Nisam ga našao, iako sam ga svuda trežio. koncesija (let. concedere dopustiti, sop-cessio) dopuštanje, ustupak, povlastice, davanje povlastice; odobrenje vlasti (državne, opštinske) za bavljenje nekim poslom koji je slobodan od nadzora te vlasti. koncesionar (nlat. concessionarius) onaj koji ima koncesiju (povlasticu), povlašćeni, povlastičar. koncesionirati (lat. concedere ustupati, dopustiti, concessio) dati kome povlasticu, koncesiju. koncizan (let. concisus) sažet, jezgrovit, zbijen, pregledan, kratak, jasan. koncizija (lat. concisio) l. komadanje, raskomadavanje; 2. r e t. kraćenje (rečenica,

konciznost

466

koordinacija

stavova); 3. zbijenost, jezgrovitost, saže-tost. konciznost (lat. concisio) v. koncizija 3. koncil (lat. concilium) skupština crkvenih velikodostojnika radi raspravljanja i rešavanja o aktuelnim crkvenim pitanjima, crkveni sabor; univerzitetski sud. koncilijantan (lat. concilians) pomirljiv, popustl>iv, sklon posredovanju, zgodan za posredovanje i izravnavanje nesuglasica. koncilijatoran (nlat. conciliatorius) v. koncilijantan. koncilijum (lat. concilium) v. koncil; koncilijum akademikum (nlat. concilium academicum) univerzitetski savet (ili: sud); koncilijum ekumenikum(nlat. concilium oecumenicum) veseljenski sabor, sveopšta crkveni sabor čije su odluke (kanoni) obavezne za ceo hrišćanski svet, a kojih je, od Nikejskog (325) do Trident-skog (1545— 1563), bilo osamnaest; koncilijum medikum (nlat. concilium medicum) lekarski sastanak i savetovanje o težim stručnim pitanjima; prid. koncilijarni. koncilirati (lat. conciliare) pomiriti, sprijatel>iti, izmiriti (npr. različita mišljenja i sl.); složiti, saglasiti; udružiti, udruživati. koncinan (lat. concinnus) Ret. skladan, skladno i umetnički sastavljen s obzirom na oblik i vezu pojedinih delova; lep, dopadljiv. koncinator (lat. concinnator) ureñivač, urednik; takoñe: smicaličar, onaj koji voli da pravi smicalice. koncinirati (lat. concinnare) skladno sastaviti, urediti, srediti. koncinitet (lat. concinnitas) ret. umetničko i skladno spajanje (reči, misli), skladnost, harmoničnost. koncipijent (lat. concipere zamisliti; sastaviti) pisac, sastavljač jednog spisa; pisar, vežbenik (npr. advokatski, sudski). koncipirati (lat. concipere) sastaviti; napisati; smisliti, zamisliti (plan, ekipu, nacrt); biol. zatrudneti, ostati oploñen. koncitament (lat. concitamentum) med. sredstvo za razdraživaše. koncitativan (nlat. concitativus) podbadan, koji podbada, podstrekavan, koji podstre-kava, buntovan, buntovnički, razdražu-jući. koncitator (lat. concitator) podstrekač, podbadač, bunilac. koncitacija (lat. concitatio) podbadanje, podstrekavanje, podbunjivanje, podsticanje, ra zdraživanje. koncitirati (lat. concitare) podbadati, podstrekavati, podbunjivati, razdražiti, ra-spaliti. konštabler (lat. comes stabuli) v. konsta-bler. konjak (fr. cognac) po francuskoj varoši Cognac nazvana fina rakija od destilisa-nog vina, sa 50 procenata alkohola.

kooperativa (nlat. cooperativa) zadruga, dobrovoljno udruženje privredno slabih grañana koji žele, udruženim sredstvima i radom, da obavljaju odreñene privredne poslove u korist svojih članova (zadruga-ra). kooperativan (nlat. cooperativus) zadružni, osnovan na zajedničkom delovanju više članova jednog staleža. kooperativizam (nlat. cooperari sarañivati) zadrugarstvo, zadružni pokret. U uslovima kapitalizma može korisno da posluži sitnim proizvoñačima, ali ne i radikalno da popravi njihov položaj; to je moguće u uslovima izgradnje socijalizma. kooperator (nlat. cooperator) saradnik, pomagač. kooperacija (nlat. cooperatio) oblik zajedničkog rada, u istim ili povezanim pro-cesima proizvodnje i po planu; prosta kooperacija ako svaki učesnik vrši sve operacije potrebne da ee napravi proi-zvod; složena kooperacija u njoj je izvr-J ena podela rada: svaki se specijalizuje u pojedinim operacijama, a proizvod je gotov kad proñe kroz ruke sviju. — Kooperacija je skok u razvoju proizvodnih snaga u odnosu na individualnu proizvodnju. kooperirati (nlat. cooperari) sarañivati, sudelovati; fig. doprinositi. kooperisati v. kooperirati. kooptacija (lat. cooptatio) dopunski izbor, biranje novih članova (radi dopune nekog društva). kooptirati (lat. cooptare) birati novog člana (radi dopune nekog društva). koordinata (nlat. coordinata) mat. svaka veličina jednog sistema dveju ili više veličina upotrebljenih za odreñivanje položaja tačke, linije, ili ravni odnosom prema jednom utvrñenom sistemu linija, tačaka, itd. (up. apcisa, ordinata), koordi-natne ose (u Dekartovu sistemu) jesu dve prave koje se seku ili pod pravim uglom ili pod kosim uglom. Koordinate jedne tačke (u ravni) jesu njena odstojanja od koordinatnih oca; polarne koordinate jesu koordinate koje odreñuju tačku (u ravni) odnosom prema jednoj utvrñenoj liniji (početno] liniji ili osi) i jednoj utvrñenoj tački (početku ili polu) na toj liniji. Koordinate neke tačke jesu dužina prave linije (radijus vektor) povučene do nje od pola i ugao koji gradi ta linija sa osom. koordinatograf (lat. coordinata, grč. grapho pišem) sprava za ucrtavanje na kartu ili plan tačaka prema njihovim koordina-tama. koordinacija (nlat. coordinatio) ureñenje, ureñivanje, sreñivanje; izjednačena, izjednačivanje (u rangu); gram. naporednost; log. uzajamni odnos izmeñu pojmova koji su podreñeni jednom istom višem pojmu.

koordinirati

467

kopulacija

koordinirati (lat. coordinare) srediti, urediti, ureñivati, dovesti u red; prirediti, prireñivali, pridodato, pridružiti, pri dru živeti. kopaj-balzam heh. smolasti sok južnoameričkog, naročito brazilijskog drveta kopajiva (port., šp. copaiba, braz. cupauba). kopajiva (port., šp. copaiba, braz. cupauba) bog. južnoameričko drvo od koga se dobiva kopaj-balzam. kopal (meke. kopalli) ćilibaru slična, čvrsta, sjajna i prijatna mirisa drvena smola koja se dobiva od isušenog soka drveta rhus copallinum; upotrebljava se kao firnajs. kopar (arap., pere. kabar, fr. sarge, ital. sarrego) bog. miroñija, join zatvoren pupoljak jedne biljke u Sredozemlju; upotrebljava se kao začin u jelima. koparticija (nlat. copartitio) sporedna deoba, deljenje iste celine prema drugim obzirima i meri l ima. kopejka (rus. kopeika) najmanji ruski (bakarni) novac = 1/100 rublje (nazvan po tome što je prvobitno bio sa likom konjanika naoružanog kopljem). kopija (lat. copia) prepis; fot. otisak, snimak; precrt, preslikano slikarsko ili vajarsko delo; fig. podražavanje, ugledanje; nešto izrañene podražavanjem; pro kopija (lat. rgo copia) za prepis. kopiozan (lat. copiosus) bogat, obilan. kopiopija (grč. kopos zamor, malaksalost, opsis vid) med. zamorenost očiju. kopirajt (eng. copy-right) uobičajena formula za zaštitu autorskog i izdavačkog prava. kopirajt bil (eng. copy-right bili) zakon o autorskom i izdavačkom pravu. kopirati (lat. copia, fr. copier) prepisati, prepisivati; precrtavati, preslikavati; umnožavati (spis); fot. praviti otisak, snimati (sliku); fig. praviti po ugledu na, podražava™. kopir-buh (nem. Kopier-buch) knjiga sa prepisima, naročito trgovačkih pisama i dr. kopir-mašina sprava za umnožavanje rukopisa mehaničkim putem. kopir-papir tanka hartija za umnožavanje rukopisa na kopir-mašini ili presi za kopiranje. kopist (lat. copia) prepisivač; fot. snimač; fig. podražavalac. kopjejka (rus.) v. kopejka. kopos (grč. kopos zamor) keš. osećanje velike zamorenosti, premorenost, malaksalost, klonulost. kopra (ind.) trg. osušeno meso kokosovog oraha, od koga se spravlja poznato kokosovo ulje. kopragoga (grč. kopros izmet, balega, ago odnosim) pl., med. v. koprokritika. kopragogija (grč. Kopros, ago) med. izbacivanje izmeta, čišćenje creva od izmeta.
zo*

koprodukcija (lat. so, productio) zajednička proizvodnja; saradnja preduzeća iz dve ili više zemalja pri podizanju investicio-nih objekata ili u proizvodnji druge robe namenjene tržištu. koprokritika (grč. kopros, krino lučim, izdvajam) pl. med. sredstva za čišćenje; kopragoga. koprolalija (grč. kopros, lalein brbljati) med. pojava kod nekih duševno obolelih da moraju i protiv volje, izgovarati nepristojne, ružne i sramne reči. koproliti (grč. kopros, lithos kamen) Pl. okamenjeni izmeti prepotopskih životinja. kočrologija (grč. kopros, logfa nauka) 1. ispitivanje fekalija u dijagnostičke svrhe; 2. fig. naziv za pornografsku lite-raturu. koproprijetet (nlat. co-proprietas) prav. suvlasnipggvo, zajednička sopstvenost. koproskleroza (grč. kopros, skleros tvrd) med. otvrdnjavanje izmeta u crevima, tvrda stolica. koprostaza (grč. kopros, stasis stajanje, zaustavljanje) med. zatvor, tvrda stolica. koprofag (grč. kopros, phagein jesti) životinja koja jede izmet druge životinje. koprofagija (grč. kopros, phagein) med. jedenje izmeta (pojava kod neke vrste duševno bolesnih). Kopti (arap. Kibti, lat. Aegypti) pl. hrišćanski potomci starih Egipćana, ima ih oko 3 mil. u Egiptu. koptska umetnost period egipatske umetnosti, od P pre do UŠ veka posle n. e., koji se sastoji od elemenata egipatske, grčke i sirijske umetnosti. kopteki jezik najmlañi oblik egipatskog jezika, služi se grčkom azbukom (danas postoji samo kao jezik koptske hrišćanske crkve.) kopula (lat. copula) gram. spona (reč koja vezuje subjekat sa predikatom); zool. stapanje; log. onaj deo u sudu kojim se izražava da veza izmeñu subjekta i predikata postoji kao saglašavanje ili kao opreka, npr.: Čovek je smrtan; kopula karnalis (nlat. copula carnalis) prav. snošaj. kopulativan (lat. copulativus) gram. sastavan, opojan; kopulativna konjunkcija sastavna svezica; kopulativna rečenica sastavna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje se mogu samostalno vršiti bez uticaja jedne na drugu, npr: On je to rekao, pa će i potvrditi; log. kopulativni sudovi sudovi koji imaju više subjekata, a samo jedan predikat. kopulator (lat. copulator) sveštenik koji obavlja venčanje (kod katolika). kopulacija (lat. copulatio) spajanje brakom, venčavanje; biol. spolno spajanje dveju ćelija u jednu zigosporu (kod nižih biljaka ili životinja); spolno sparivanje uopšte; način oplemenjavanja voća spajanjem plemenitog stabla sa divljakom.

kopulirati

468

kordofoni instrumenti

kopulirati (lat. copulare) spojiti brakom, venčati; spolno opštiti; oplemenjavati voćke spajanjem plemenitog stabla sa divljim. kopun (ital. sarrope, nem. Kapaun) uštroje-ni petao (radi boljeg gojenja i ukusnijeg mesa). kopunizacija (ital. sarrope) štrojenje, odstranjivanje spolnih žlezda kod mladih petlova; up. kopun. kor- (lat. sog-) 1. latinski predmetak koji dolazi, mesto kon- (sop-), u rečima koje počinju sa g. kor (lat. sog, gen. cordis) 2. anat. srce. kor (fr. corps, lat. corpus) 3. telo, celina; zajednica, društvo, esnaf, svi predstavnici jednog reda ljudi (oficirski, diplomatski kor), odred vojnika pod jednim komandantom (armijski kor); kor a kor (fr. corps a corps) prsa u prsa, ukoštac; up. korpus. kor (grč. chorćs) 4. v. hor. koraba, (nem. Kohlrabi) keleraba, vrsta povrća iz roda Brassica; korabica. koradijacija (nlat. corradiatio) sticanje (svetlosnih) zrakova u jednoj tačci. korazija (lat. corrasio) geol. ronjenje, podlokavanje. koral (grč. korallion) l. merdžan; crveno staklo od kojeg se prave perle za nakit i sl; zool. morska životinjice iz klase antozoa, čija se skeletna masa upotrebljava za ukrase; 2. vrsta crkvene horske pesme, koja se peva jednoglasno. korali (grč. korallion) pl. male drvene loptice sa umerenim šiljcima na pasjem ovratniku, koje bodu kad se ovratnik povuče (upotrebljava se pri dresiranju pasa). koralin 1. veštačka riblja kost koja se pravi od vlakana nekih biljki. koralin (grč. korallion) 2. crvena bojena materija, koja se dobiva od fenola. koraliniti (grč. korallion koral, merdžan, lithos kamen) pl. v. koraliti. koralioliti (grč. korallion, lithos) pl. v. koraliti. koraliopetre (grč. korallion, petra kamen) pl. v. koraliti. koraliti (grč. korallion, lithos kamen) pl. okamenjeni korali. koralitičan (grč. korallion) ark. ukrašen cvećem i lišćem. koram populo (lat. coram populo) v. koram publike. koram publike (lat. coram publico) pred skupljenim narodom, pred celim svetom, javno i otvoreno. Korav (arap. Qur'an) arapski pisana reli-giozna knjiga muhamedovaca, koja sadrži u govorima, psalmima, zakonima, savetima i legendama objavljena božanska otkrivenje Muhamedova, izvor vere i zakona muhamedovaca, sastoji se iz 114 glava (sura); Alkoran.

korbač (tur. kyrbac, polj. karbacz) bič, kamdžija. korbbal (nem. Korb koš, Bali lopta) sp. nemačka sportska igra loptom, slična košarci. korbeja (fr. corbeille) kotarica; na pariske j i bečkoj berzi: mesto rezervisano za berzanske agente. korbijar (fr. corbillard) velika putnička kola sa korpom pozadi; takoñe: mrtvačka kola. korveta (fr. corvette, lat. čorbi ta) voj. manja izvidnička laña, mala brza krstarica. kord (eng. cord) mančestarski pamučni somot sa prugama. korda (fr. corde, ital. corda) uže, konopac; struna, žica (na violini); mat. tetiva, prava linija koja spaja dve tačke obima kruga; fitilj za paljenje eksploziva; muz. una korda (ital. una corda) jedna žica (kad na klaviru, pomoću pedala, čekići dodirnu samo jednu žicu); a due korde (ital. a due corde) na dve žice; tuge korde (ital. tutte corde) sve žice, tj. bez pedala. kordeljera (fr. cordeliere) kalućerica franjevka; konopac za opasivanje (kaluñerski); ženska čvornasta ogrlica. kordijalan (nlat. cordialis, lat. sog srce) srdačan, usrdan; koji okrepljuje (lek). kordijale (nlat. cordiale) farm. lek koji krepi srce. kordijalitet (nlat. cordialitas) srdačnost, usrdnost, prisnost, iskrenost. kor diplomatik (fr. corps diplomatique) svi predstavnici stranih država u nekoj državi, diplomatski kor, diplomatske telo. korditis (grč. chorde žica) med. zapaljenje glasnica. kordifolijum (nlat. cordifolium) bog. srčast list, list oblika srca; biljka sa srčastim lišćem. kordiforman (nlat. cordiformis) u obliku srca, srčast. kor d'loži (fr. corps de logis) apx. srednji glavni deo palate ili zamka. kordova novčana jedinica Nikaragve deli se na 100 centavosa; kordoba. kordovan (šp. cordoban) v. korduan. kordon (fr. cordon) uzica, gajtan, vrpca (npr. na šeširu); traka, lenta (od ordena); a r h . gornji venac na podzi du (simsu); voj. lanac vojnih straža za zaštitu granice od krijumčarskih upada, vojna granica. kordonist(a) (fr. cordon) pogranični stražar, graničar. kordofoni instrumenti (ital. corde žice) muz. instrumenti kod kojih se ton dobiva treperenjem zategnutih žica koje je iza-zvano na više načina; razlikuju se tri vrste: gudački (violina; viola, violonče-lo), trzalački (razne vrste tambura, harfa, gitara i sl.) i udara čki žičani instrumenti, kod kojih se treperenje dobi-

kor d'plas

469

korespondent

va putem udarca u žicu (klavir, klavi-kord, cimbalo i sl.). kor d'plas (fr. corps de place) voj. glavni unutarnji deo utvrñenja. kords (ept. cords, fr. corde) pl. trg. razne vrste teških pamučnih tkanina. korduan (fr. cordouan) pomoću ruja uštavljena ovčija ili kozija koža, šagrini-rana, služi za izradu finije obuće, ga-lanterijske robe i za povezivanje knjiga (naziv po španskom gradu Kordovi, gde su je izrañivali Mavri); kordovan. Kordun (fr. cordon) deo SR Hrvatske oko reke Korene; teritorija nekadašnje „vojne granice" (pogranični pojas izmeñu AustroUgarske i Bosne); up. kordon. Kordunaš (fr. cordon) stanovnik Kor du na; graničar. korealan (nlat. correalis) prav. sukriv, koji se osniva na zajedničkoj krivici ili obavezi; korealna obligacija skupna obaveza, skupni dug, dugovanje većeg broja lica; korealni dužnik skupni dužnik; korealni poverilac skupni poverilac. koredijaliza (grč. kćre zenica, dialysis razdvajanje, odvajanje) med. veštačke stvaranje zenica odvjanjem dužica; iridodijaliza. korektazija (grč. kore, ektasis istrezanje) med. proširenost zenica. korektan (lat. correctus) koji je bez pogreške, besprekoran, ispravan, uredan, tačan, pravilan; jezički pravilan; koji odgovara umetničkim pravilima i propisima; tip. koji nema štamparskih grešaka. korektne (lat. correctivum) sredstvo za popravljanje, sredstvo za doterivanje; ned. sredstvo koje popravlja ili ublažuje svoj-stva drugog nekog leka ili sredstva; fig. ublaženje, popravka. korektivav (lat. correctivus) popravan, koji popravlja, koji ispravlja, koji pobolj-šava. korektnost (lat. correctus) besprekornost, ispravnost, tačnost, pravilnost. korektopija (grč. kore zenica, ek iz, topos mesto) med. neprirodan položaj zenice kada ne leži u sredini dužice (nego sa strane). korektor (lat. corrector) popravljač, ispra-vljač; onaj koji ispravlja greške što ih napravi slagač pri slaganju; opominjač, korilac. korektorijalan (nlat. correctorialis) v. korekckonalan. korektura (lat. correctura) ispravljanje, popravljanje, ispravka, popravka; tip. ispravljanje štamparskih grešaka; privremeni otisak sloga na kome treba ispraviti pri slaganju napravljene štamparske greške. korekcija (lat. correctio) popravljanje, ispravljanje, ispravka, popravka; opomena; regudisanje rečnih obala i korita, granica i dr.

korekcionalan (nlat. correctionalis) popravni, koji pripada popravni (ili: isprav-ci); koji se tiče popravke (ili: ispravke); popravan, koji popravlja. korekcionar (nlat. correctionarius) onaj koji se nalazi u zavodu za popravku, zatvorenik, kažnjenik. korelati (nlat. correlata) pl. stvari koje stoje u uzajamnom odnosu; log. pojmovi koji pretpostavljaju jedan drugi (npr. uzrok — posledica, pravo — dužnost, brdo — dolina). korelativ (lat. sit sa, relativus odnosan) lingv. jezički elemenat, reč, ili grupa reči, koja je u suodnosu s drugom rečju ili grupom reči: kakav-takaa; koliki-tolikk i sl. korelativan (lat. correlatus) suodnosan, uzajaman, koji kazuje uzajamni odnos; korelativan pojam log. onaj koji pretpostavlja ili traži neki drugi pojam (npr. mati i kći, gde mati znači nešto u odnosu prema kćeri, i obratno, otac i sin, žena i muž itd.). korelativizam (lat. correlatus) fil. pravac u teoriji saznanja po kojem su subjekat i objekat korelati te se ne mogu odvajati jedan od drugoga. korelativitet (nlat. correlativitas) suodno-snost, saodnosnost, postojanje uzajamnog odnosa, uzajamni odnos, uzajamno pretpo-stavljanje. korelacija (lat. correlatio) suodnosnost, uzajamnost, uzajamni odnos, uzajamno pretpostavljanje; takoñe: izveštaj koreferenta; u nastavi: dovoñenje u uzajamnu vezu predmeta koji imaju sličnosti i dodirnih tačaka, npr. pedagogije i psihologije, istorije i geografije, i etnologije, matematike i fizike itd. koreoliza (grč. kore zenica, lysis odvajanje) med. odvajanje zenice. koreografija (grč. choreuo igram u kolu, graphem pisati, beležiti) veština be-leženja koraka, pokreta i figura u plesu, veština komponovanja balega; horeogra-fija. korepetirati (nlat. correpetare) obnavljati s nekim zadatak, pomagati pri učenju, preslišavati zadatak. korepetitor (nlat. correpetitor) onaj koji pomaže ñacima pri učenju, preslišava-lac zadataka; poz. preslišavalac uloge; uvežbavač operskih horova. korepcija (lat. correptio) gram. skraćivanje slogova (u izgovoru). koreskop (grč. kćre zenica, skopeo posmatram) med. instrumenat za ispitivanje zenica. korespondent (nlat. correspondens) onaj koji piše pisma, naročito u nekom preduzeću, trgovački ili bankarski službenik koji piše pisma i odgovara na prispela pisma; onaj s kojim se pismeno ili poslovno opšti, pošiljač ili primalac pisma,

korespondenc-biro

470

korna

poslovni prijatelj; saradnik na strani, dopisnik (novina). korespondenc-biro (nlat correspondere, fr. bureau) v. presbiro. korespondencija (nlat, correspondentia, ital. corrispondenza) pisanje pisama, dopisivanje, prepiska, opštenje preko pisama; veza, promet, saobraćaj; saglasnost, slaganje, podudaranje (npr. u shvatanju), odgovaraše čemu. korespondenc-karta poštanska dopisna karta, dopisnica. korespondirati (nlat. correspondere, ital. corrispondere) pisati i odgovarati na pisma, dopisivati se, biti u prepisci s nekim, biti u poslovno j vezi; slagati se, odgovarati, podudarati se. koresponzal (nlat. corresponsalis) trg. v. akceptant. koreus (lat. correus) prav. sukrivac, saduž-nik; koreus debendi (lat. correus debendi) sadužnik; koreus kredeidi (lat. correus credendi) sapoverilac. koreferat (lat. correferre) saizveštaj, saizvešće, sporedni izveštaj. koreferent (lat. correferrens) saizvestilac, sporedni izvestilac, pomoćnik referenti. koreferencija (lat. correferre) saizveštaj, saizvešće; takoñe: korelacija. koreferirati (lat. correferre) dati (ili: davati, podnositi, podneti, slati, poslati) saizveštaj. korza (ital. correre, corsa) trka konja bez jahača (u Italiji). korzaž (fr. corsage) ženska bluza. korzak (rus. tatar.) mala stepska lisica sa skupocenim krznom, živi u azijskom delu SSSR. Korzakovljeva bolest ned. teško duševno oboljenje koje se javlja kao posledica hroničnog alkoholizma; praćeno je sumornim raspoloženjem, apatijom, zaboravnošću i čestom sumanutošću. korzar (ital. corsare, šp. corsario) morski razbojnik, gusar; gusarske laña; naoružana laña za hvatanje neprijateljskih trgovačkih laña. korzet (fr. corset, lat. corpus telo) prsnik, prsluk, grudnjak, steznik, stežnjak, mi der. korzirati se (ital. corso) šetati se korzom, voziti se ulicama radi šetnje. korzo (ital. corso, lat. cursus) trk, trčanje; tok; trkalište; ulično šetalište (upotrebljava se često i kao ime ulica, kafana i sl.); trg. = kurs; al korzo (ital. al corso) po sadašnje j vrednosti, po kursu. koribavtizam (grč. korybas zanesenjak) med. spavanje otvorenim očima; trabunjanje u groznici. korival (nlat. corrivalis) suparnik (naročito u ljubavi). korivalitet (nlat corrivalitas) suparništvo (naročito u ljubavi).

korivacija (lat. corrivatio, rivus potok) svo, ñenje više potoka ili reka u jedno korito. korigend (lat. corrigere popraviti, corrigendus) onaj koji treba popravljati, npr. maloletan prestupnih. korigenda (lat. corrigenda) pl. sve ono što treba popravljati (ili: ispravljati); ispravke, popravke (naročito štamparske greške). korigencija (lat. corrigentia) pl. med. primese lekovima koje popravljaju ukus i otklanja-ju škodljivost; sredstva za popravku sokova. korigibilan (nlat. corrigibilis) popravljiv, ispravljiv, koji se može popraviti. korigirati v. korigovati. korigovati (lat. corrigere) popraviti, ispraviti, popravljati, ispravljati (rukopis, štamparske greške); opominjati, koriti, kažnjavati. korida (tl. corrida) borba s bikovima. koridor (ital. corridore) apx. trem, hodnik na koji vode vrata iz pokrajnih soba, loža i dr.; u političkoj geografiji: deo zemlje ili linija koja spaja jednu državu sa morem. koriza (grč. koryza) med. zapaljenje nosne sluznice, pijavica, unjkavica. korizma (nlat. carisma) v. karizma. korijandar, korijander bog. jednogodišnja aromatična i lekovita biljka iz por. štitara, Coriandrum sativum. korijandoli (ital. coriandoli) v. konfeti. korijere (ital. corriere) l. v. kurir; 2. poštarkonjanik. korinta (fr. corinthe) suvo grožñe bez semena, nazvane po grčkom gradu Korintu, odakle dolazi. korintski (grč. korinthios) koji je svojstven ili koji pripada grčkom gradu Korintu; korintski stil ark. treći po redu stil (posle dorskog i jonskog) koji se pojavio u grčkoj arhitekturi krajem V veka pre n. e., odlikuje se stubom koji se završava kapi-telom u obliku kotarice od akantova lišća. korioi v. horion. korifej (grč. koryphalos poglavar, voñ, prvi, koryphe teme) najviši deo čega; u pozorištu starih Grka: voña hora; danas: voña, prvak balega; fig. prvak, onaj koji je najbolji u nečemu, naročito u nekoj grani umetnosti ili nauke, „zvezda"; narodni voña, kolovoña. kormoran (lat. corvus marinus) zool. morski gavran, crni pelikan (ptica koja se hrani isključivo ribom). kormofite (grč. kormćs panj, cepanica, phytcn biljka) pl. bog. biljke koje imaju koren, stablo i list (za razliku od talofita). kormus (grč. kormćs) bog. telo biljke na kome se nalaze tri organa; stablo, list i koren. korna (eng. sogpeg) sp. v. korner.

kornak

471

korporificirati

kornak (arap., fr. sogpas) 1. voña slonova, slonar; 2. vodič stranaca. kornamuza (ital. sogpo rog, cornamusa) „svirala sa rogom", tj. gajde. kornd bif (eng. corned beef) usoljena govedina konzervisana u limenim kutijama (konzerva). kornea (lat. sogpea) znat. rožnjača (oka). korneitis (lat. sogpea rožnjača) med. v. kera-titis. korver (eng. sogpeg) ugao, kut, ćošak; u fudbalu: kazneni udarac nogom sa ugla protivničke gol-linije pred kapiju protivnika, zbog toga što je igrač protivničkog tima izbacio loptu sa igrališta pored ili iza svog gola; trg. udruživanje trgovaca naveliko radi dizanja cena robi. korist (ital. cornetto) «uz. mali rog, roščić, trubica; obruč od rožine za držanje kose. korneta (fr. cornette) konjička zastava; brodska zastava; ženska kapa za spavanje. koristiš» (ital. cornettino) huz. mali krivi rog. kornetist(a) (ital. cornetto) onaj koji svira u rog, svirač u rog, svirač u trubu. korniša (fr. corniche, ital. cornice, lat. coronis) ark. atula, venac, gornji deo na gesimsu (opšivnici) stubova i dr., glavna opšivnica, glavni gesims; gornji, kraći deo zavese više prozora ili vrata. kornišoni (fr. cornichons) pl. mali krastavci, krastavčići. korio (ital. sogpo) muz. rog; korio di kača (ital. sogpo di caccia) šumski, lovački rog. kornulit (lat. cornu rog, grč. Hthos kamen) min. okamenotina u obliku roga. kornuta (lat. cornuta) hen. retorta sa dva vrata, jedinim pravim kratkim, i jednim dugim savijenim. koroborans (lat. corroborans) med. v. koroborativ. koroborancije (lat. corroborantia) pl. med. sredstva za okrepljenje i jačanje. koroborativ (lat. corroborativum) med. sredstvo za okrepljenje i jačanje. koroboracija (lat. corroboratio) jačanje, okrepljivanje, okrepljenje, snaženje. koroborirati (lat. corroborare) jačati, osnažiti, okrepiti. korodencije (lat. corrodentia) pl. nagrizna sredstva, sredstva za nagrizanje (ili: najedanje). korodibilan (nlat. corrodibilis) v. korozibi-lan. korodirati (lat. corrodere) gristi, nagriza-ti, najedati, izgrizati, ojedati. korozibilan (nlat. corrosibilis) nagrižljiv, najedljiv, razjedljiv. koroziv (lat. corrosivmn) nagrizno sredstvo, razjedno sredstvo, sredstvo za nagrizanje; ljut (ili: razjedan, nagrizan) otrov; pl. koroziva. koroziva (lat. corrosiva) pl. v. koroziv.

korozivan (lat. corrosivus) razgrizan, koji razgrize, razjedan, koji razjeda, nagrizan, koji nagriza, koji najede. korozija (lat. corrosio) razgrizanje, nagrizanje, najedanje; znat. nagrizanje, razaranje životinjskog tkiva usled gnojenje; geol. ronjenje, podlokavanje; hen. nagrizanje, razaranje površine metala izazvane hemijskim ili elektrohemijskim procesima (npr. oksidacija). korola (lat. corona, corolla krunice) bog. venčić, cvetna krunica. korolar (lat. corollarium) kom., log. stav ili zaključak koji sleduje kao prirodna posledica iz već dokazanoga steva; prirodna posledice. korolitičan (lat. corolla venčić) arh. obvi-jen lišćem i cvećem, ukrašen zelenilom. koroia (grč. kogbpe, let. sogope) venec, kruna; kod starih Grka i Rimljana: najviše odlikovanje koje se davalo pobednicima ne utakmicame, zaslužnim grañanima, vojskovoñama i dr.; fig. krut slušalaca, publika; svetiteljski sjaj; astr. beličaste sjajan venac koji se vidi oko temnog Mesečevog kolute ze vreme totalnog pomračenja Sunca; opsadna linija vojske. koroia veneris (lat. corona Veneris) med. „Venerin venac", sifilisni osip po čelu. koronarit (lat. corona venac) med. oboljenje venčastih arterija srca. koronacija (nlat. coronatio) krunisanje, naročito mledenaca pri venčanju. koronida (grč. koronis) u grčkoj dramatici: spiritus lenke ze oznaku kraze (npr. tu-mon mesto to emon). koro pjeno (ital. ćoro pieno) muz. pun hor, potpun hor. korosa (um. coroza) ñavolska kapa, kapa jeretike koje je inkvizicija osuñivala na lomaču (u Španiji). korota (arap. kahret) žalost za mrtvim. korporal (fr. caporal, nem. Korporal) kap-lar. korporalan (lat. corporalis) telesni. korporalitet (nlat. corporalitas) telesnost. korporativno (fr. corporativement) u društvu, zajednički, osobno, lično. korporacija (nlat. corporatio) više lica udruženih u istom cilju kojima je država priznala prave pravnog lica, esnaf, društvo, udruženje. korporaciona prava prav. prava pravnog lica. korporizacija (nlat. corporisatio) v. korporifikacija. korporizirati (nlat. corporisare) v. korporificirati. korporifikacija (nlat. corporificatio) pretvaranje u telo, otelovljenje, ovaploćenje; pretvaranje tečnog tela u čvrsto; korporizacija. korporificirati (nlat. corporificere) pretvoriti u telo, oteloviti, ovaplotiti; stvrdnuti.

korpulentan

472

kosmetika

korpulentan (lat. corpulentus) krupan, pun (telom). korpulentnost v. korpulencija. korpulencija (lat. corpulentia) krupnoća, debljina, punoća tela; korpulentnost. korpus (lat. corpus) telo; celina, ukupnost, skup; stalež; zbornik; voj. veći odred vojske pod jednim komandantom, kor; tip. vrsta štamparskih slova od 10 tipograf-skih tačaka (nazvana po tome što je njima štampan Korpus jurne); in korpore (lat. in sogroge) listom, svi zajedno. korpus vile (lat. corpus vile) v. pod vilis. korpus delikti (lat. corpus delicti) prav. predmet koji dokazuje krivicu, tj. oruñe kojim je krivica izvršena ili objekat nad kojim je izvršena. korpus Domini (lat. corpus Domini) u kat. crkvi: telo Gospodnje (Hristovo); priče-sna hostija kao telo Hristovo; Telovo, Brašančevo (praznik). Korpus jurne (lat. Corpus juriš) zbornik prava, knjiga celokupnog rimskog prava: zbirka rimskog prava koju je, u VI veku, priredio car Justinijan (Institucije, Pandekte, Kodeks Justinijanus i Novele), no koja je tek u XVI veku dobila ovo ime. Korpus jurne kanonici (lat. Corpus juriš canonici) zbirka pravnih izvora kanon-skog prava. Korpus jurne civilne (lat. Corpus juriš civilis) zbirka pravnih knjiga Justinijano-vih (sadrži: Institucije, Pandekte, Kodeks i Novele). korpuskula (lat. corpuscula) pl. od korpuskulum. korpuskularac (lat. corpusculum) pristalica korpuskularne filozofije, atomisti-čar. korpuskularna teorija fkz. v. emanaciona teorija. korpuskularna filozofija (lat. corpusculum telašce, malo telo) učenje da su poslednji sastavni delovi tela izvesna telašca (atomi) koja se ne mogu deliti na sitnije deliće, a koja su po veličini i obliku različita; atomistika. korpuskulum (lat. corpusculum) malo telo, telašce; takoñe: atom (lat. corpusculum primitivum); pl. korpuskula. kortež (fr. cortege) svečana pratnja, počasna pratnja kakvog visokog funkcionera, svita. korteks (lat. cortex) bog. kora. kortes (šp. corte) narodna skupština u Španiji i Portugaliji (oba zakonodavna tela, senat i parlamenat). korteš (mañ. kortes) onaj koji revnosno radi za neku političku ličnost, partiju ili ideju, ili protiv njih, politički agita-tor. . kortešovati (mañ. korteskedik) raditi kao korteš.

kortikalan (nlat. corticalis) korni, koji pripada kori (supr. medularan), spoljašnji; korast, prirode kore. kortikozan (lat. corticosus) korat-, pun kore, bogat korom. kortina (ital. cortina) v. kurtina. korugator (nlat. corrugator) znat. čeoni mišić koji nabira kožu čela, mišić mr-štilac. korugacija (nlat. corrugatio) mršćenje, bo-ranje čela. korugirati (lat. corrugare) namrštiti, na-brati (ili: nabirati) kožu čela. korumpirati (lat. corrumpere) kvariti, pokvariti, izopačiti, izopačivati; podmititi, podmićivati, potplatiti, potplaćiva-ti, potkupiti, potkupljivati pr. korumpi-ran. korund (lat. corundum, tamilski kurand rubin) št. veoma tvrd mineral iste klase kao rubin i safir; prost korund, smrvljen, upotrebljava se za čišćenje i gla-čanje metala (šmirgl). koruptan (lat. corruptus) pokvaren; potplaćen, podmićen; naopak, nastran, posuvraćen (u pojmovima). koruptela (lat. corruptela) kvarenje, izopačivanje; podmićivanje, potplaćivanje; zavoñenje, beščašćenje. koruptibilan (nlat. corruptibilis) ukvarljiv, pokvarljiv, raspadljiv, podložan kva-renju, truljenju (o telima); podmitljiv, potkupljiv. koruptibilitet (nlat. corruptibilitas) ukvarljivost, pokvarljivost, podložnost truljenju, podmitljivost, potkupljivost. korupcija (lat. corruptio) pokvarenost, kvarnost, izopačenost, razvrat; potkuplji-vanje, podmićivanje, potkupljenje, pod-mićenje; kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje; krivotvorena (spisa, mere, tega i sl.). korupcionist(a) (lat. corruptio) pokvarenjak, pokvaren čovek; naročito: onaj koji prima mito. kordž (ind., eng. corge) izraz koji, slično našem tucetu, u Indiji označava 20 komada nečega. kos (ind.) istočnoindijska milja. kosekans (nlat. cosecans, complementi secans) geom. goniometrijska funkcija jednog ugla: odnos izmeñu hipotenuze i suprotne kate-te, sekanta koltlementa jednog ugla (skr. cosec); kosekanta. kosekanta (nlat. cosecans) geom. v. kosekans. kosinus (co-sinus, complementi sinus) kat. si-nus komplementa danoga ugla, goniometrijska funkcija: odnos nalegle katete prema hipotenuzi (skr. cos). koskinomantija (grč. koskinon sito, manteia proricanje) vračanje u sito. kosmarhija (grč. kosmos svet, vasiona, archo vladam) vladanje svetom, npr.: papizma. kosmetika (grč. kosmetike veština ukrašavanja) 1. veština polepšavanja tela ve-

kosmetika

473

kostalii

štačkim doterivanjem pojedinih delova (kose, kože, zuba, ruku i dr.) pomoću pomade, mirisa, pudera, šminke itd.; radnja u kojoj se prodaju ili koja izrañuje sredstva za ulepšavanje; kozmetika. kosmetika (grč. kosmetikos ukrasni, uresni) 2. pl. sredstva za ulepšavanje i doterivanje. kosmizam (grč. kosmos) uzimanje svemira i pojava u njemu za predmet umetničkog, obično književnog stvaranja. kosmika (grč. kosmos) v. kosmologija. kosmički (grč. kosmos svet, vasiona) vasionski, vaseljenski, svetski, koji se odnosi na ceo svet, vaseljenu; astr. kosmički izlazak zvezde izlazak zvezde zajedno sa Suncem; kosmički zalazak zalazak zvezde zajedno sa Suncem; kosmički zraci zraci koji neprekidno dolaze iz svemira na Zemlju, odlikuju se velikom prodornom moći (180 put većom od moći Rendgenovih zrakova); supr. telurski. kosio- (grč. kosmos) predmetak u složeni-cama sa značenjem: svet, vasiona, vaseljena, vaseljenski. kosmoglobus (grč. kosmos, lat. globus) sprava za prikazivanje pojava u vasioni. kosmogonija (grč. kosmogonia) učenje o postanku sveta, naročito hipoteze Kanta i Laplasa, poznate pod imenom Kant-Laplasova teorija o postanku Sunčevog sistema; mitsko tumačenje stvorenja i postanka sveta (predmet mnogih pesničkih i dr. dela); pr. kosmogonijski. kosmograf (grč. kosmos, grapho) opisivač sveta, opisivač vasione. kosmografija (grč. kosmos, graphia opisivanje) nauka koja opisuje i prikazuje opšte crte vasione (neba i Zemlje), nauka o vasioni, tj. o svima nebeskim telima (proučava položaj, daljinu, fizička svoj-stva i kretanja nebeskih tela, kao i sile od kojih zavise njihova kretanja). kosmodrom (grč. kosmos vasiona, dromos put, staza) ureñena površina zemljišta sa objektima, instalacijama i ureñajima za smeštaj, održavanje i lansiranje raketa sa vasionskim letelicama. kosmozoe (grč. kosmos, zoon životinja) pl. živa bića vasione; hipoteza kosmozoa shvatanje S. A. Arenijusa (1859) i dr. po kojem život na Zemlji nije postao putem prazačeća, nego se u klicama oduvek nalazio u supstanciji vasione, odakle je sa meteoritima, kosmičkim prahom ili putem svetlosti, došao na Zemlju. kosmozofija (grč. kosmos, sophia) ispitivanje vasione putem intuitivnog razmišljanja; kosmosofija. kosmokratija (grč. kosmos, krateo vladam) v. kosmarhija. kosmologija (grč. kosmologta) teorija vasione kao ureñene celine i opštih zakona koji vladaju njome; fil. onaj deo metafizi-ke koji raspravlja o ideji sveta kao celo-

kupnosti svih pojava u prostoru i vremenu; kosmika. kosmološki (grč. kosmos, logikos) koji pripada kosmologiji, koji se tiče kosmologi-je; kosmološka razmatranja razmatranja o vasioni kao ureñenoj celini i opštim zakonima koji u njoj vladaju; kosmološki dokaz o postojanju boga teol. na osnovu činjenice što postoji vasiona zaključuje se da mora postojati i prvi uzrok vasione, nešto bezuzročno, bezuslovno, apsolutno, a to je bog (jedan od glavnih dokaza hrišćanske dogmatike). kosmonaut (grč. kosmos, nautes mornar) onaj koji leti u kosmos, na planete; up. astro-naut. kosmonautika (grč. kosmos, nautike veština plovljenja) nauka koja se bavi rešavanjem problema lansiranja letelica (sa posadom ili bez nje) u vasionu, njihovog kretanja u vasioni (kosmosu) i povratka na Zemlju. kosmonizam (grč. kosmos, monos sam) fil. pogled na svet koji gleda na vasionu, zajedno sa čovekom i svim što je čovečansko, kao na jedno veliko jedinstvo i celinu, a na duh kao ogledanje vasione. kosmonomija (grč. kosmos, nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju vasionom. kosmopolit (grč. kosmopolltes) grañanin sveta, tj. onaj koji ceo svet smatra svojom otadžbinom, a sve ljude svojim sugrañanima i svojom braćom. kosmopolitizam (grč. kosmopolftes) grañanstvo sveta, shvatanje kosmopolita. kosmopolitizirati (grč. kosmopolltes) raditi na širenju kosmopolitizma; praviti se kosmopolitom, izigravati kosmopolita. kosmorama (grč. kosmos, orama pogled, prizor) slika sveta, niz slika koje predstavljaju razne delove vasione. kosmos (grč. kosmos) svet, svemir, vasiona, vaseljena. kosmoskopija (grč. kosmos, skopeo posmatram) posmatranje vasione. kosmosofija (grč. kosmos, sophia mudrost) v. kosmozofija. kosmosfera (grč. kosmos, sphaira lopta) nebeska lopta, vasiona, svet. kosmoteizam (grč. kosmos, theos bog) fil. učenje da su bog i svet (vasiona) jedno; up. panteizam. kosmoteologija (grč. kosmos, theos bog, logtfa učenje, nauka) teol. učenje da postoji bog na osnovu činjenice što postoji svet, koji je morao imati svoj prauzrok i svog tvorca. kosmofizika (grč. kosmos, physike) ispitivanje prirodnih zakona koji vladaju vasionom. kosmofil (grč. kosmos, philos prijatelj) prijatelj vasione. kost (nem. Kost) hrana, ishrana. nostalgija (lat. costa rebro, grč. algos bol) med. bol u rebrima. nestalni (nlat. costalis) rebarni, koji pripada rebrima.

kostija

474

kohezi]a

kostija dete belca i fustije (u Americi). kostim (ital., fr. costume) „navika, običaj", odelo, nošnja, naročito nonš>a koja je karakteristične za neko doba, zemlju, sta-lež itd.; »seneka suknja i kaput od iste tkanine; istorijski kostim nošnja minulih vremena kao izraz kulture u pojedinim epohama. kostimer (fr. costumier) paz. lice koje se stara o kostimima koji odgovaraju vremenu u kojem se dogaña prikazivani komad; pozorišni krojač; čuvar pozorišne garderobe; kostimje. kostimirati (fr. costumer) obući kostim, prerušiti; odenuti, obući; kostimirani bal zabava na koju posetioci dolaze u raznim nošnjama (istorijskim, pokrajin-skim i dr.). kostimograf (fr. costume, grč. grapho pišem) slikar, crtač kostima za pozorišne predstave. kostirati (nem. Kost) hraniti, ishranjivati, davati (ili: izdavati) hranu; kod nas se čuje i koštiratk. kostički (ital. costi tamo) pr. trg. tamošnji; kostička roba tamošnja roba. kostumbristi (nm. costumbre običaj) slik. južnoamerički slikari svakodnevnog života, običaja, naravi, predela itd. (u XIX v.). kota (fr. cote) l. razrez, deo, udeo (koji neko treba da plati), kvota; slovo, cifra, broj (za oznaku akta i sl.); kursna lista (na berzi). kota (fr. cote) 2. na geografskim kartama: visinska tačka (označava apsolutnu ili nadmorsku visinu); brežuljak, vis, kosa; morska obala, pribrežje, primorje. kotangene (nlat. cotangens, complementi tangens) kon. goniometrijska funkcija: odnos izmeñu nalegle i suprotne katete, tangenta komplementa danoga ugla (skr. cotg). kotangenta (nlat. cotangens) geom. v. kotangene. kotež (fr. cottage, eng. cottage) poljska kućica, kuća van grada, vila, kuća za jednu porodicu; deo grada sa vilama, kućama za po jednu porodicu. koterija (fr. coterie) spletkaško društvo, skupina ljudi koji rade da postignu izvesne IJljljeve na račun drugah-, društvo, obično političara ili književnika i umetnika, za meñusobno pomaganje (u rñavom smislu), klika. kotizacija (fr. cotisation) razrezivanje, odreñivanje dela; razrez, srazmeran deo koji pada za plaćanje, ulog. kotizirati (fr. cotiser) razrezati, razrezi-vati, odrediti deo koji svaki učesnik u nekom poslu ima da plati; davati svoj udeo. kotile (grč. kotyle) čašica, zdelica. kotiledov (grč. kotyledon) bog. prvi kličin listić.

kotiljon (fr. cotillon) francuski društveni ples; muzika za taj ples. koting (eng. coating) vrsta engleske guste i čupave vunene tkanine (upotrebljava se za zimske kapute). kotirati (fr. coter) obeležiti, obeležava-ti, označiti (ciframa, slovima); berz. be-ležiti (ili: odreñivati) vrednost (kurs) hartija od vrednosti (up. kota 1); topogr. odreñivati visinsku tačku (up. kota 2). kotlet (fr. cotelette) kuv. rebra s mesom (ovčija, teleća, svinjska ili od divljači), krmenadla. koton (fr. coton, šp. al-godon, arap. koti) l. pamuk koji se dobiva od semenih čaura jedne prvobitno arapske biljke; pamučna tkanina, katun; 2. (fr. condom) v. prezer-vatkv, kondom. kotonada (fr. cotonnade) pamučna tkanina, katunsko platno. kotonerija (fr. cotonnerie) gajenje pamuka; zemljište zasañeno pamukom; radionica pamučne robe. kotoniziran (fr. coton pamuk) izrañen kao pamuk, pamučast (npr. kao pamuk izrañena lanena vlakna). kotonizirati (fr. coton) vlakna like ili celulozu prerañivati kao pamuk. kotonirati (fr. cotonner) ispuniti pamukom, fatirati. kofein (arap. kahva, nlat. coffeinum) hem. alkaloid, nalazi se u kafi, ča ju i kola-orahu, u malim količinama deluje oživljavajuće, u većim otrovno; sredstvo protiv glavobolje i drugih nervnih bolesti; kafeni. kofer (grč. kophinos korpa, fr. coffre) putnički sanduk, kovčeg, skrinja; voj. u utvrñenjima: prolaz s obe strane utvrñenja zaštićen zemljanim nasipom koji vodi preko suvih rovova ili kroz brisani prostor ka spoljnim delovima utvrñenja. kofoza (grč. kophosis) ned. gluvoća. kofraža (fr. coffrage) voj. oblaganje min-skih hodnika ili zemljanih prokopa gredama, oblicama, talpama i sl. kofrirati (fr. coffrer) voj. oblagati hodnike i prokope gredama, oblicama i sl., vršiti kofražu. koh (nem. kochen kuvati) kuv. povarak koji se tte^e ^ •VDŽJZML (rerni). kohabitant (lat. cohabitans) sastanovnik, sastanar. kohabitacija (lat. cohabitatio) stanovanje zajedno; život udvoje; snošaj, spolno opštenje. kohezivan (nlat. cohaesivus) uzajamno privlačan, koji drži zajedno, koji ima svojstvo koheriranja; up. kohezija. kohezija (lat. cohaesio) fiz. privlačna sila izmeñu molekula istog tela (čvrsta tela imaju najveću, tečna vrlo malu, vazdušasta nikakvu koheziju); fig. veza, povezanost jednog reda misli i sl; sinafija.

koherentan

475

kraniopatija

koherentan (lat. cohaerens) koji se drži zajedno; skopčan, povezan, spojen; fiz. povezan (sa drugima) tako da se svakoga trenutka treptajno stanje jednoga potpuno slaže sa treptajnim stanjem drugoga. koherencija (lat. cohaerentia) sveza; spojenost, sraslost, povezanost; fiz. koherencija (talasnih sistema): svojstvo biti koherentan. koherirati (lat. cohaerere) držati se zajedno; biti u vezi, biti povezan, biti spojen, imati veze (npr. govor). kohibicija (lat. cohibitio) zabrana, sprečavanja, obuzdavanje, ograničavanje. kohinor (ind., eng. kohinoor) min. čuveni dijamant race od Lahora, ima 279 karata, danas najskupoceniji dragulj engleske krune. kohliti (grč. kochlos puž, lithos kamen) pl. geol. okamenjeni puževi. Kohovi bacili med. bacili tuberkuloze, otkrio ih dr Robert Koh (1843—1910). kohorta (lat, cohors) kod Rimljana: deseti deo legije, jedinica koja se sastojala od šest centuriona po 100 vojnika; četa, pratnja, telesna straža. Kocit (grč. Kokytos) mit. „reka kukanja", reka u podzemnom svetu koja je tekla iz Stiksa u Aheron; up. Tartar. košsnil (fr. cochenille) zool. američka šti-tasta vaš (nlat. Coccus cacti), od čijih se osušenih ženki dobiva najfinija krmez-na boja. košer (hebr.) hrana i način spravljanje jela dopušteni jevrejskim verskim propisima. košmar (fr. cauchemar) mora, nemiran i težak san; fig. nesnosan čovek. košon (fr. cochon) svinja, svinjče; fig. prljavac, poganac; pokvarenjak. košonerija (fr. cochonnerie) svinjarija, prljavpggina; bezobrazluk. koštati (nem. kosten) stajati, vredeti (u novcu); kušati, okusiti (jelo). koštirati (nem. Kost) v. kostirati. kraal (hotent., hol. kraal) hotentotsko selo. kraval (nlat. charavallium, nem. Krawall) gungula, gužva, metež (obično praćen protivzakonitim povredama osoba ili stvari), vika, galama. kravalist(a) (nem. Krawall) čovek kome je u krvi da pravi nered, galamdžija, bukač, svañalica. kravata (fr. cravate) prvobitno: vratna marama; mašna, poša (nazvana po Hrvatima od kojih su je, za vreme ratova sa Francuzima u HUP veku, primili najpre Francuzi, a potom i ostali zapadni narodi). kragna (nem. Kragen) deo košulje i kaputa kojim obuhvata vrat, jaka, ogrlica. kraza (grč. krasiš mešanje) med. mešanje sokova u telu, od čega, po zastarelom shvatanju, zavisi zdravlje; gram. mešanje, stapanje, sažimanje dvaju samoglasnika u jedan ili dveju reči u jednu (npr. tiinoma mesto to onoma ime).

kraziologija (grč. krasiš, logia) ned. nauka o mešanju sokova u životinjskom telu; up. kraza. krajcer (nem. Kreuzer) bakreni novčić u Austro-Ugarskoj. krak (dan. crack) l. kor. vrsta danskih i švedskih brodova sa tri katarke. krak (eng. crack) 2. sp. najbolji konj u jednoj trkačkoj štali; konj koji ima najviše izgleda na pobedu. krakovjak poljski narodni ples (po gradu Krakovu). krakuzi (polj.) pl. laka poljska konjica, ustrojena 1812. u Krakovu i nazvana po sv. Krakusu. Krampus (nem. Krampus) pratilac sv. Nikole, u obliku ñavola sa motkama i vilama, koji kažnjava neposlušnu decu, dok sv. Nikola dobru nagrañuje. krampus (nlat. crampus, fr. crampe) med. grč. kran (grč. geranos, lat. grus, nem. Kranich ždral) teh. mašina dizalica za podizanje velikih i teških tereta (nazvana po tome što njena gvozdena konstrukcija podseća na dugački vrat ptice ždrala). kranijum (nlat. cranium, grč. kranion lubanja) znat. v. kranion. kranio- (grč. kranion) predmetak u složenicama sa značenjem:- lubanja, lubanjski. kraniognomika (grč. kranion, gnome moć saznanja, razum) psih. odreñivanje i proučavanje duševnih sposobnosti i sklonosti jednog čoveka prema sastavu njegove lubanje. kranioklazija (grč. kranion, klasis lomljenje) ned. razbijanje detinje lubanje u slučajevima veoma teških poroñaja. kranioklast (grč. kranion, klao lomim, slamam) ned. instrumenat za razbijanje detinje lubanje u slučajevima vrlo teških poroñaja. kranioliti (grč. kranion, ilthos kamen) pl. geol. okamenjene lubanje raznih životinja. kraniolog (grč. kranion, logos) anat. poznavalac lubanje, proučavalac lubanje. kraniologija (grč. kranion, logia) anat. nauka o čovečjoj lubanji, s obzirom na veličinu, oblik i težinu; pr. kraniološki. kraniomalacija (grč. kranion, malakos mek) med. v. kraniotabes. kraniomant (grč. kranion, mantis prorok) onaj koji proriče sudbinu prema obliku lubanje. kraniomantija (grč. kranion, manteia proricanje) gatanje po lubanji, proricanje iz lubanje. kraniometrija (grč. kranion, metria mereše) merenje oblika i veličine lubanje kao veoma važnog činioca za utvrñivanje karakterističnih odlika svakog čoveka i rase kojoj pripada. kranion (grč. kranion) znat. lubanja; kranijum. kraniopatija (grč. kranion, pathos bol) med. bol lubanje; bolest lubanje.

kranioskop

476

kreirati

kranioskop (grč. kranion, skopeo posmatram, gledam) ned. instrumenat za ispitivanje lubanje. kranioskopija (grč. kranion, skopeo posmatram, gledam) med. pregledanje, ispitivanje lubanje. kraviotabes (grč. kranion, lat. tabes sušica) med. omekšanje lubanje, naročito zatiljka (kod rahitisa); kraniomalacija. kraniotom (grč. kranion, tome sečenje, temno sečem) med. aparat za otvaranje (ili: bušenje) lubanje, vrsta trepana. kraniotomija (grč. kranion, tome) med. razbijanje (ili: bušenje) lubanje (u slučajevima teškog poroñaja). kranoge (kelt. crannoges) pl. drvena ostrva, veštačka preistorijska ostrvca, obično okrugla, u jezerima i rekama Škotske i Irske. krasnoarmejac (rus. krasnoarmeec) vojnik Crvene armije, vojnik u SSSR. krasnogvardejac (rus. krasno tvar d eec) „crveni gardist", vojnik „crvene garde" za vreme grañanskog rata u Rusiji (postojala od 1917. do 1920). krater (grč. krater) kod starih Grka: sud sa dve drške u kome su mešali vino sa vodom; vulkansko grotlo, ždrelo; usta staklarske peći. krati-šerif (pere.) svojeručan potpis turskog cara; up. hati-šerif. kraun (eng. crown) kruna, engleski srebrni novac od 5 šilinga; kraun-staklo staklo od silicije, potaše i kreča, sa flint--staklom od važnosti za grañenje sočiva kojima se ništa hromatska aberacija. kraher (nem. krachen praska™, pući) poznato bezalkoholno piće u zatvorenim bocama koje, pri otvaranju, izazivaju prasak. kransje (fr. creancier) poverilac, kreditor. kreativav (nlat. creativns) stvaralački, tvorački, tvoran. kreatin (grč. kreas meso) hen. glavni sastojak mesa, krvi, mozga itd. u kičmenjaka. kreatinin (grč. kreas meso) hen. proizvod lučenja belančevina, stvara se iz kreati-na, nalazi se u mesu, krvi i mokraći kičmenjaka. kreator (lat. creator) tvorac, stvoritelj, stvaralac, stvori lac; pronalazač. kreatofagija (grč. kreas meso, phagem jesti) mesožderstvo; v. kreofagija. kreatura (lat. creatura) stvor, stvorenje; miljenik (ili: štićenik, prišipetlja) nekog uglednog čoveka; nakaza, čovek za preziranje. kreacija (lat. creatio) stvaranje (npr. pozorišne uloge); pronalaženje, proizvoñenje; delo, tvorevina; trg. izdavanje kreditne hartije. kreacijanizam (lat. creatio) fil. učenje Aristotela i crkvenih otaca po kome je bog stvorio čovečju dušu pri samom stvaranju tela i da ju je udahnuo u telo (Supr: traduciJanizam).

kreacijanci (lat. creatio) pl. fil. pristalice kreacijanizma. krevasa (fr. crevasse) prolom, pukotina, naročito na ledniku (glečeru). krevele pl. trg. mali slonovi zubi sa Gvineje (važan trgovački artikl). kreda (lat. creta) št. po ostrvu Kritu nazva-na vrsta zemljastog belog krečnjaka; geol. doba (ili: period) u razvitku Zemljine kore, treća mezozojska formacija. kredenca (lat. credenda) pl. ono u što treba verovati, članovi (simbola) vere. kredenc (ital. credenza) prvobitno: postavljen sto sa koga su kušana jela i pića za vladara; stočić pored oltara za utvari (kod katolika); trpezarijski orman. kredencirati (ital. credenza) kušati jela i pića za stolom vladara (za dokaz da nisu otrovana); poslužiti, posluživati jelom i pićem. kredibilan (lat. credibilis) kome se može verovati, vredan poverenja, verodostojan, verovatan. kredit (lat. credere verovati, credit, fr. credit) poverenje u neku osobu da svoje novčane obaveze može i hoće ispuniti, vera, veresija, poček (jedna od najvažnijih ustanova savremene privrede); otvoren račun; fig. poverenje, uvažavanja, ugled, upliv, uticaj; fin. svota (ili: suma) pred-viñena budžetom koja se ne može prekoračiti; ekonomskopravni odnos izmeñu dva fizička ili pravna lica u kojem jedno istupa kao poverilac, drugo kao dužnik. kreditiv (nlat. creditivum) pismena punomoć jednog poslanika, akreditiv. kreditirati (fr. crediter) dati (ili: davati) na poverenje (ili: na veresiju, na poček). «reditna zadruge nekada: novčana ustanova kojoj je cilj da privredne slabije zaštiti od zelenaštva i da ih privredne održi, ojača i osposobi za privrednu delatnost. kredit™ papiri hartije od vrednosti, ob-veznice. kreditno pismo trg. dokumenat kojim se adre-sat (obično banka) izveštava da u pismu naznačeno] trećoj osobi (akreditiranom) isplati, pod izvesnim uslovima, neku svotu (ili: sumu) novca. kreditor (lat. creditor) poverilac. kredo (lat. credo) verujem; simvol vere, vjeruju; veroispovest, vera; muz. treći deo jedne mise. Krez (grč. Kroisos) poslednji lidijski kralj (560—546. pre n. e.), čuven sa svoga bogatstva; fig. truli bogataš, čovek koji ni sam ne zna šta sve ima. krezol hen. fenolu sličan sastojak suve destilacije drvenog i kamenog uglja (sredstvo za dezinfekciju ruku, rublja, ispljuvaka, podova itd.). kreirati (lat. sgeage) stvoriti, stvarati," sazdati, napraviti; izmisliti, pronaći; ustanoviti, osnovati; ulogu kreirati poz.

krejon

477

kretenizam

prvi prikazati jednu ulogu u nekom novom komadu (na pozornici ili u filmu). krejon (fr. sgauop) olovka; slika izrañena olovkom, kredom; slikanje olovkom ili kredom; skica, nacrt. krem (eng. sgeat, fr. sgete, ital. steta, lat. cremor lactis) skorup, kajmak, pavlaka; jelo od mleka, jaja, brašna i šećera; žućkasta boja; vrsta finog likera; pomada, mast za lice i ruke; fig. ono što je najbolje, najodabranije i najbolje (u staležu, društvu), kita, cvet (društva). kremajera (fr. cremaillere) voj. testerasto, zupčasto, na ševuljicu (ili: cik-cak) izlomljena linija jednog rova. kremajerija (fr. cremaillerie) voj. testerast rov, rov na cik-cak. kremajirati (fr. cremailler) voj. praviti testeraste, ševuljičaste rovove. Kremalj v. kremlj. kremaster (grč. kremaster mišić dizač muda, kremannumi vešam, obesim) aiat. mišić koji podiže semenjake (muda). krematorijum (lat. crematorium) naročito udešena peć za higijenske spaljivanje mrtvaca, spalište; zgrada za kremaciju. kremacija (lat. crematio) spaljivanje mrtvaca (u krematorijumu). kremirati (lat. crematio) spaliti, spaljiva-ti mrtvace (u krematorijumu). kremlj (rus. kremlv) 1. utvrñen unutarnji deo nekog grada, gradska tvrñava u starim ruskim gradovima; 2. Kremlj sedište Sovjetske vlade u Moskvi; fig. Sovjetska vlada. kremometar (fr. sgete skorup, kajmak, grč. metron mera) graduiran stakleni valjak (cilindar) koji pokazuje jačinu skorupnog sloja u mleku. kremonska violina vrsta odličnih violina iz italijanskog grada Kremene (Amatije-ve, Gvarnerijeve, Stradivarijeve i dr.). kremor (lat. cremor) gust sok, kajmak, skorup; kremor tartari (lat. cremor tartari) xea. vinski kamen, strep!. krenelirati (fr. creneler) voj. praviti (ili: napraviti) zupčaste otvore na zidovima tvrñava, načiniti puškarnice; izupčati obod novca. krene (fr. creneau) voj. puškarnica; zupča-sti otvori na zidovima tvrñava. krenologija (grč. krene izvor, logfa) nauka o izvorima, naročito lekovitim. kreozot (grč. kreas meso, sozo spasavam, održavam) hen. materija koja služi održavanju mesa; žuta, bistra i zejtinjava tečnost, miriše na dim i ljuta ukusa, dobiva se iz katrana vukovog drveta; služi i kao odlično dezinfekciono sredstvo, naročito kao lek protiv zubobolje. kreolski jezici mešavina romanskih, holandskog ili engleskog jezika sa crnač-kim, indijanskim i drugim jezicima, odn. sa jezicima starosedelaca.

kreolci (fr. creole, tl. criollo) pl. potomci evropskih doseljenika roñeni u bivšim francuskim, španskim, portugalskim, holandskim i dr. kolonijama Amerike, Afrike i Azije. Kreon (grč. Kgebp) kit. brat Jokastin, šurak Edipov, posle smrti Edipovih sinova kralj u Tebi, naredio da se Antigona živa zakopa. kreofag (grč. kreas meso, phagein jesti, žderati) mesojed, onaj koji se hrani mesom, mesožder. krep (lat. crispus kovrčast, fr. stere) laka i retka svilena, polusvilena, vunene ili pamučna tkanine kovrčasta izgleda (služi za balske i letnje ženske haljine); laka crna tkanine za ženske haljine u žalosti, vela i sl. flor; kudrava kosa; vrsta kudrave frizure; krepon. krep-de-šin (fr. stere de Chine) kineski flor (tanka svilena tkanina od čvrsto upredenih žica). krep-žoržet (fr. crepe-georget) v. žoržet. krepirati (lat. sgerage, ital. sgerage) crći, lipsati, uginuti, manjkati, krepati. krepitacija (lat. crepitatio) puckaranje vatre; med. krckanje, škripanje (prelomljenih kostiju); puckanje zglobova. krepitacio vezikularis (nlat. crepitatio vesicularis) med. krčanje u grudima koje se čuje pri udisanju vazudha. krepitus ventris (lat. crepitus ventris) med. čujno, glasno puštanje vetrova iz trbuha (kroz creva). krep-maroken (fr. crepe-maroquin) marokanski flor, laka svilena tkanina od valovite potke. krepon (fr. sgerop) v. krep. krepuskularan (nlat. crepuscularis) sumrač-ni, sutonski, večernji. krep šanžan (fr. stere changeant) krepčije se boje prelivaju. kresent (eng. crescent) polumesec, red kuća u obliku polumeseca. krescencija (lat. crescentia) rastenje, bu-janje; prinos, žetva; prinos od berbe grožña. krsta (fr. crete, lat. crista) kresta u petla; greben, vrh; perjanica; šiljak na šlemu; voj. kruna, venac grudobrana. kretacejski (lat. cretaceus kredast, creta kreda) kredni, kredast; geol. iz doba krede, iz formacije krede, nañen u formaciji krede; kretacejski periodcoba za kojeg su naslagani kredni slojevi (up. trijas, jura, kreda). kreten (fr. cretin, ital. cretino, lat. christia-num ljudski stvor) med. osoba koja je u svom duhovnom razvitku zaostala a fizički zakržljala (suviše mali rast, gušavost, velika glava, krive noge itd.); pope. poslednji, najteži slučaj umne zaostalost; fig. blesan, blesavac, maloumnik, glupačina. kretenizam (fr. cretenisme) ned. bolest kretena, koja se osniva na prevremenom pre-

kreten

478

krioskopiJa

stanku razvijanja kostiju i nesrazmerno velikom razvitku mekanih delova (najteži oblik umne zaostalost); fig. blesavost, umio i telesne bogaljstvo, opšta zekržljelost. kreten (fr. cretonne) jako belo platno od konoplje; vrsta jakog katuna. krecio (lat. cretio) prav. izjava pred sudom i svedocima o primanju nekog nasledstva. krešendo (ital. crescendo) kuz. sve jače, pojačavajući jačinu tona. kribedž (eng. cribbage) engleska i severoamerička igra karata, obično sa dva igrača i pet karata vista. kribler (fr. cribleur) mašina sejačica. kribrozan (nlat. cribrosus lat. cribrum sito) izbušen, izrešetan, kao sito, sitast, re-šetast. krigla (nem. Krugel) čaša, naročito pivska od pola litre. kridar (nlat. cridarius) zajednički dužnik, onaj koji je u nemogućnosti da plaća svoje obaveze, insolvent. kriz v. griz. kriza (grč. krisis) preokret, obrt, nastupanje odsudnog trenutka; med. obrt u nekoj bolesti (na bolje ili na gore); fig. prekretnice, poremećaj, zbrka; politička kriza neredovno stanje, naročito izmeñu ostavke i obrazovanje nove vlade; privredne kriza poremećaj u širim privrednim krugovima u pogledu proizvodnje ili potrošnje proizvoda narodne privrede. krizanteme v. hrizantema. krizma (grč. chrisma mast, ulje) v. hrizma. krizmanje (grč. chrisma) v. komfirmacija i hrizma. kriket (eng. cricket) engleska igra lopte sa po 11 igrača u svakoj od dve partije, drvenim maljicama i gumenim loptama teškim po 200 grama. krikoidan (grč. krikos prsten, eidos oblik, vid) koji je u obliku prstena (ili: beoču-ga), beočugast, prstena«-. krikotraheotomija (grč. krikos, arteria e tracheia dušnik, tome sečenje) ned. v. laringotraheotomija. krimatologija (grč. krima sud, logia) log. nauka o sudovima i zaključcima. krimen (lat. crimen zločin) prav. kažnjivo delo, zločin, zločinstvo, prestup. krimen dese majestatis (lat. crimen laesae majestatis) prav. uvreda veličanstva; zločin prema državi, veleizdaja. kriminalac (lat. criminalis) prav. koji se donosi na kazneno pravo ili kazneni postupak; krivični, kazneni; zločinački, zlikovački, kažnjiv; kriminalne pravo krivično pravo. kriminalac (lat. crimen zločin) zločinac, zlikovac. kriminalist(a) (lat. crimen zločin, fr. criminaliste) poznavalac (ili: profesor) krivičnog prava.

kriminalistika (lat. crimen zločin) nauka o realijama krivičnog prava; ona ispituje: kako je zločin izvršen, koji su mu bili motivi, kakve je imao ciljeve i, naposletku, metode njegovog otkrivanja. kriminalitet (nlat. criminalitas) krivič-nost, zločinost; vladanje pojedinaca, celog jednog naroda ili pojedinih klasa društvenih s obzirom na vrstu i obim vršenja krivičnih dela. kriminalne antropologija nauka koja objašnjava zločine telesnim i duševnim oso-benostima (anomalijama) zločinaca (osnivač Čezare Lombrozo). kriminalne politika nauka o ciljevima kazne i o što celishodnijem ureñenju krivičnog zakonodavstva i metoda kažnjavanja. kriminalne psihologija nauka koja se bavi ispitivanjem sposobnosti za odgovornost optuženog. kriminalne statistike brojni (ili: statistički) podaci o zločinima u pojedinim odsecima vremena. kriminator (lat. criminator) tužilac, op-tužilac; klevetnik, opadač. kriminacija (lat. criminatio) okrivljavanje, optužba; klevetanje, opadanje. kriminoetiologija (lat. crimen, criminis, grč. aitia uzrok, povod, logos) nauka koja ispituje uzroke zločina. kriminolog (lat. crimen, grč. logos reč, govor) onaj koji se bavi kriminologijom, stručnjak u kriminologiji; kriminalist. kriminologija (lat. crimen zločin, grč. logfa) nauka o zločinu, tj. naučio ispitivanje zločina s obzirom na okolnosti pod kojima je izvršen i na unutarnje, psihološke uzroke koji su ga izazvali. kriminosomatologija (lat. crimen gen. criminis, grč. soma gen. somatos telo, logos) deo kriminoantropologije koji se bavi ispitivanjem oblika prestupa (kriminala) maloletnika. krimodinija (grč. krymos mraz, studen, ody-pe bol) med. hladan reumatizam zglobova. Krimhilda (nem. Kriemhild) glavna junakinja nemačke narodne epike („Nibelun-ške pesme"), sestra kralja Guntera, žena Sigfridova, docnije hunskog kralja Ecela (Atile); pošto je osvetila Sigfridovu smrt ubivši njegovog ubicu Hagena, nju je ubio stari Hildebrand. krinoidee (lat. crinis kosa, vlasi, grč. eidos oblik, vid) pl. kol. okamenotine morskih ljiljana i drugih izumrlih životinjskih vrsta, većinom biljnog oblika. krinolina (lat. crinis kosa, dlaka, fr. crinoline) tkanine u koju je utkana konjska dlaka da bi bila kruća; široka donja suknja od ovakve tkanine. krioskopija (grč. kryos mrez, skopein posmatreti) odreñivenje tačke mržnjenja kod tečnosti.

krioterašca

479

kristalizacija

krioterapija (grč. kryos, therapeia lečenje) med. lečenje rashlañivanjem, naročito raka, pri čemu se u obolelim delovima organizma pomoću hladnoće izazivaju znatne promene u životu i funkciji ćelija. kriofor (grč. kryos, phoreo nosim, donosim) fiz. sprava pomoću koje se voda, putem brzog isparavanja, pretvara u led. kriohidrat (grč. kryos, hydor voda) hem. rastvor, npr. kuhinjske soli u vodi, koji se mrzne na stalnoj temperaturi, kao da je jedinstveno telo (eutektička mešavina). kripta (grč. krypte skrivalište, skriveno udubljenje, lat. crypta) grobnica ispod hora u starim hrišćanskim crkvama, docnije proširena u samostalne kapele ispod crkve. kripte (grč. kripte) pl. med. džepaste jamice, u vrate žlezdanih cevi, kao i uvale u krajni cima. kriptestezija (grč. kryptos skriven, aisthesis osećanje, opažanje) skrivena sposobnost, npr. kod telepata, vidovitih i dr. kriptičan (grč. kryptos) sakrit, skriven, ezoteričan. kripto- (grč. krypto skrivam, krijem, kryptos skriven) predmetak u složenica-ma sa značenjem: skriven, tajni. kriptoanaliza (grč. kryptos, analisis raščlanjavanje) deo kriptologijekojm proučava šifrovane poruke i utvrñuje njihovu vrednost. kriptogame (grč. kryptos, gamos svadba) pl. bog. proste biljke bez cveta, koje mesto mnogoćelijskog semena sa zametkom (klicom) imaju jednoćelijsku sporu, bez klice, kojom se množe, bescvetnice, biljke sa nevidljivim ili skrivenim spolnim orga-nima (XXIV i poslednja klasa u Lineovu sistemu). kriptogamija (grč. kryptos, gamos i -ia nastavak za stanje) skriven brak, potajan brak. kriptogamičan (grč. kryptos, gamos) koji živi u skrivenom (ili: potajnom) braku: čiji je način razmnožavanja zagonetan (ili: nejasan). kriptogamologija (grč. kryptos, gamos, logfa) bog. nauka o bescvetnicama tj. o biljkama kod kojih se ne razaznaju spolni delovi: up. kriptogame. kriptogenetičan (grč. krypto, genos poreklo) kome se ne zna poreklo, koji je nepoznata porekla. kriptogram (grč. kryptos, gramma) pismo napisano (ili: spis napisan) tajnim pismom; šifra. kriptograf (grč. kryptos, grapho pišem) onaj koji piše tajnim pismom; pisaća mašina pomoću koje se mogu pisati šifre; pr. kriptografski. kriptografija (grč. kryptos, grapho) pisanje tajnim pismenima, šifrovanje.

kriptografika (grč. kryptos, grapho) veština pisanja tajnim pismenima. kriptodepresija (grč. krypto, depressio) reorp. ulegnuće ispunjeno vodom čiji je nivo viši od mora. kriptokarpičan (grč. krypto, karpos plod) bog. koji raña skrivenim plodovima. kriptoklerikalac (grč. krypto, kleros) potajni (ili: skriveni) privrženik svešten-stva i njegove ideologije. kriptomnezija (grč. kriptos, mnesis pamćenje) podsvesno pamćenje. kripton (grč. krypto) hem. elemenat, atomska masa 83,80, redni br. 36, plemeniti gas bez boje, mirisa i ukusa, znak Kg; nalazi se u vazduhu u malim količinama (0,028%). kriptonim (grč. krypto, oputa ime) sa skrivenim imenom, anoniman. kripgoportik (grč. krypto, lat. porticus trem, hodnik) arh. skriven ili podzemni hodnik. kriptorhizam (grč. kripto, orchis mudo) med. kriptorhija. kriptorhija (grč. krypto, orchis) med. skrivena muda, tj. kad muda leže, mesto u svojoj kesi, u trbušnoj duplji ili preponskom kanalu muškarca. kriptorhit (grč. krypto, orchis) med. onaj kod koga se muda nalaze u trbušnoj duplji ili preponskom kanalu. kriptoskop (grč. krypto, skopeo gledam) instrumenat za snimanje Rendgenovim zracima u svetlom prostoru. kriptofite (grč. kryptos, phyton biljka) vot. višegodišnje zeljaste biljke čiji nadze-mni delovi izumiru u vezi sa nastajanjem nepovoljnog perioda godine, a pupoljci se nalaze na podzemnim organima ili na organima u vodi ili mulju. krispatura (nlat. crispatura) kovrčavost, smežuranost, zgrčenost, zboranost. krispacija (nlat. crispatio) kovrčanje, nabi-ranje, smežuravanje; med. skupljanje, grčenje (živaca, mišića). krispirati (lat. crispare) kovrčati, nabira-ti, grčiti, smežuravati; med. krispirati žilu odsečenu žilu malo zavrnuti da bi se ustavilo krvarenje. kristal- (grč. krystallos) 1. prva, početna reč u složenicama sa značenjem: led, sve što je ledu slično, kristal. kristal (grč. krystallos) 2. ledu slično obrazovanje minerala; min. telo ograničeno ravnim geometrijskim površinama (pljosnima) i u svima delovima podjednakih hemijskih svojstava; kristalno staklo providno, teško i veoma skupoceno staklo. kristalan (grč. krystallos) koji ima svojstvo kristala; fig. savršeno bistar, providan, čist (kao kristal); supr. amorfan. kristalast (grč. krystallos) v. kristalan. kristalizacija (grč. krystallos) min. obrazovanje kristala, postajanje pravilnih oblika; kristalizovanje.

kristalizirati

480

kroa d'oner

kristalizirati (fr. cristalliser) pretvarati (ili: prelaziti) u geometrijske oblike, npr. kocku, tetraedar, oktaedar, šesto-stranu prizmu, tj. u kristale; fig. utvrditi, tačno odrediti; kristalizovati. kristalizovati v. kristalizirati.

kristalisati v. kristalizirati.
kristali™ (grč. krystallos, h'thos kamen) pl. poš. mikroskopom« sitne tvorevine, još neizraženi i neodreñeni počeci krista-lizacije pojedinih minerala (za razliku od mikrolita, koji već imaju odreñene oblike). Kristalna palata (eng. Crystal Palače) velika palata u Sidenhemu (Sydenham), predgrañu Londona, sagrañena 1851—1854. od gvožña i stakla, sa pozorišnim i kon-certnim dvoranama, i stalnim umetnič-kim i kulturno-istorijskim izložbama. kristalni sistem naziv za sve grupe kri-stalnih oblika koji se mogu svesti na jedan, zajednički sistem oca simetrije (v. teseralni, tetragonalni, heksagonalni, rombni ili rombični, monoklini, tri-klini sistem). kristalno sočivo znat. sabirno sočivo oka, sastavljeno od mnogobrojnih providnih slojeva, nalazi se odmah iza zenice. kristalogenija (grč. krystallos, gignomai postati, nastati) stvaranje (ili: postajanje) kristala. kristalogija v. kristalologija. kristalografija (grč. krystallos, graphfa) min. opisivanje kristala, deo mineralogije koji proučava geometrijske oblike minerala. kristaloidan (grč. krystallos, eidos oblik, vid) kristalast, sličan kristalu, kao kristal. kristaloidi (grč. krystallos, eidos oblik, vid) pl. min. tela koja neposredno ili u spoju sa drugim telima dobivaju oblik kristala i koja su sposobna za difuziju; agregati sastavljeni od sitnih kristala grupisanih oko zajedničkog središta tako da im se ne može tačno odrediti kristalni oblik; up. koloid. kristalologija (grč. krystallos, logos, govor) nauka o kristalima; kristalogija. kristalomantija (grč. krystallos, manteia proricanje, gatanje) proricanje iz kristala ili ogledala. kristalometrija (grč. krystallos, metron mera, merilo, metria merenje) vepggina me-renja kristala. kristalonomija (grč. krystallos, nomos zakon) nauka o zakonima nestajanja kristala. kristalotehnika (grč. krystallos, technike) vepggina postakljivanja. kristalotomija (grč. krystallos, tome sečenje, cepanje) razdvajanje (ili: cepanje) kristala.

kristalofizika (grč. krystallos, phisike) deo mineralogije koji se bavi fizičkim svojstvima kristala. kristalohemija (grč. krystallos, chemia) deo kristalografije koji proučava odnose izmeñu sastava kristala i njihovih hemij-skih svojstava, kao i uzajamnu vezu izmeñu hemijskih s jedne i fizičkih i geometrij-skih svojstava s druge strane. kristijanija (po starom nazivu glavnog grada Norveške) sp. okret obema nogama kod skijanja. krite (grč. krithe) med. ječmičak (u oku). kriterij(um) (grč. kriterion) merilo, znak raspoznavanja; npr. kriterijum za for-malnu istinu su logički zakoni. kritizer (grč. kritike) onaj koji voli da kritikuje, prigovara, zajeda, nekonstruk-tivan kritičar, zajedalo. kritizerstvo (grč. kritike) kritikovanje, naročito nekonstruktivno, prigovaranje. kritizirati (grč. krmo sudim, ocenjujem) ispitivati vrednost', ocenjivati, pisati kritiku; kuditi, zamerati; kritikovati. kritika (grč. kritike, krino) ocenjivanje, veština ocenjivanja, tj. utvrñivanje i razli-kovanje onoga što je dobro ili vredno od onoga što je rñavo ili slabo (u književnosti, nauci, javnom životu itd.); prikaz (ili: ocena) nekoga umetničkog, naučnog i dr. dela. kritikaster (grč. kritike) zameralo, nadrikritičar, vajni kritičar. kritikovati (grč. krinokritike) v. kritizirati. kritikomanija (grč. kritike, mania pomama, besnilo) strast za kuñenjem (ili: zame-ranjem, kritikovanjem). kriticizam (eng. criticism) fil. pravac filo-zofijske kritike, ono gnoseološko stanovište koje smatra osnovnim zadatkom filozofije sistematsko ispitivanje porekla, mogućnosti, važnosti i granica našeg saznanja (Kant). U pitanju porekla saznanja, kriticizam stoji izmeñu racio-nalizma i empirizma, a u pitanju njegove mogućnosti, važnosti i granica izmeñu skepticizma i dogmatizma. kritičan (grč. kritikos) koji se odnosi na kritiku ili ima karakter kritike; koji ocenjuje, koji kudi, kudljiv; ned. opasan, odlučujući, sudbonosan, presudan; kritič-ne godine godine klimakterijuma. kritičar (grč. kritikos) ocenjivač, sudija (u pitanjima književne, umetničke, naučne, moralne itd. vrednosti); fig. kudilac, zameralo. kritički (grč. kritikos) v. kritičan. kritomanija (grč. krino sudim, ocenjujem, mania) v. kritikomanija. krmez (tur. kirmiz) tamnocrvene boja koja se dobiva od istoimenog insekta. kroa d'oner (fr. croix d'honneur) francuski orden: krst legije časti.

kroazada

481

kruna

kroazada (fr. croisade) krstarenje, naročito morem; krstaški rat; u mačevanju: unakr-san udarac. kroaze (fr. croise, ukršten, unakrstan) 1. ime različitih svilenih i vunenih tkanine, naročito za postavu; 2. korak u plesu. kroazirati (fr. croiser) ukrotiti, ukršta-vati; K'ostariti, obilaziti, ići tamo-amo; voj. otvoriti unakrsnu vatru. krojcer (nem. Kreuzer) voj. krstarica, krstaš, vrsta brzih ratnih brodova; kraj-cer. krokantan (fr. croquant) vruskav, rskav, koji pri jelu pucka pod zubima (kolači od badema). kreket (eng. croquet) sp. društvena igra u kojoj učestvuju dve strane sa drvenim lop-tama i čekićastim maljicama. kroketa (fr. croquette) kuv. knedla, valjušak (od mesa, krompira i dr.). kroki (fr. croquis) prva zamisao, nacrt, skica slike ili predela izrañena jednostavnim sredstvima (olovkom, šestarom, vrstarom, merenjem odoka). krokirati (fr. croquer) raditi nacrt nekog predela odoka; crtati (ili: nacrtati) u glavnim potezima, skicirati. krokodil (grč. krokodeilos) zool. vrsta velikih grabljivih i veoma opasnih guštera, živi u većim rekama Afrike, naročito u Nilu; krokodilske suze pritvorne, neiskrene, licemerne suze (jer krokodil, po priči, kad vreba plen podražava glas deteta koje plače). krokomagma (grč. krokos šafran, magma mast) farm. šafranova mast. krokus (grč. krokos, lat. crocus) bog. v. šafran. kroma (ital. croma, grč. kroma boja) iuz. spuštanje ili povišavanje note za pola tona (naziv verovatno po tome što su se ranije polutonovi označavali drukčijim mastilom, ili po tome što su ih smatrali samo kao boju i nijansu osnovnih, glavnih tonova); takoñe: osmina note. kromiomantija (grč. kromyon crni luk, man-teia proricanje) gatanje u luk. kromlek (kelt. erom, lech, eng. cromlech) preistorijski keltski kameni oltar, druidski nadgrobni spomenik. kromoplasti v. hromoplasti. krvnika (grč. chronika) v. hronika. Kronos (grč. Kronos) mit. gospodar sveta pre Zevsa, najmlañi sin Uranov i Gejin, muž Rejin, pojeo svu svoju decu, pošto mu je bilo prorečeno da će ga sin zbaciti s prestola, samo ostane Zevs, koga je mati bila sakrila; Zevs ga docnije zbilja svrgne i baci u Tartar; kod Rimljana: Sa turi. kronprinc (nem. Kronprinz) prestolonasled-nik, najstariji sin kajzerov (u bivšoj Nemačkoj Carevini).
31 Leksikon

krop (eng. sgor) berba, naročito: berba duvana u Sev. Americi; veliko bure u koje se pakuje duvan u listu. kros (eng. cross) sp. v. kros-koitri. krosa (fr. crosse, ital. croccia) pastirski štap, biskupska štaka; voj. kundak na pušci; rep lafeta. kros-kontri (eng. cross-country) sl. lakoat-letska disciplina: trčanje po raznolikom terenu (uzbrdo, nizbrdo, kroz šume, polja i dr.) na stazi od 3—15 km; održava se obično uproleće (lrolećni) i ujesen (jesenji kros). krotalist(a) (grč. krotalon) igrač uz ka-stanjete; up. krotalon. krotalon (grč. krotalon) antička čegrtaljka, kastanjeta, klepetalo. krotafij(um) (grč. krotaphos slepoočnica) med. kucanje u glavi, naročito u slepoočnicama. krotafit (grč. krotaphites) anat. slepoočni mišić. krotonin (grč. kroton) hen. eona organska baza koja se nalazi u semenu biljke croton tiglium. krofter (eng. crofter) škotski seljak, pola farmer a pola radnik, koji nema sopstvene zemlje nego plaća za nju veleposedniku neku malu zakupninu. krocea (lat. sgosea šafran) v. kroča. krocidizam (grč. crocydismos) med. v. karfologija. kroča (lat. sgosea šafran, ital. croccia) crvena kardinalska mantija; krocea. kročata (ital. crociata) krstaški rat; novac koji su plaćali oni koji nisu lično učestvovali u krstaškom ratu. kročati (ital. crociati) pl. krstonosci, kr-staši, križari. kroš (fr. croche) ku3. osmina note. kroše (fr. crochet) kuka, kukica; igla sa kukicom (za kukičanje); kovrčica kose na slepoočnicama kod žena; kalauz; nosački samar; voj. kukast zidani ispust na uglovima utvrñenja za zaštitu od bočne vatre; gram. kukaste zagrade [ ]; med. kuka za izvlačenje kamičaka; sp. u boksu: udarac izmah-nutom rukom u širinu, i to tako da se pogodi telo protivnika prednjim delom stisnute pesnice. kroširati (fr. sgos kuka, kukica, crocher) savijati; kukičati, raditi kukicom (ženski rad). krsmet (tur. k'smet) sudbina, udes. krudelitet (lat. crudelitas) svirepost. kruditet (lat. cruditos) med. nesvarljivost; pretovarenost želuca. kruentacija (nlat. cruentatio) krvavljenje, okrvavljenje, umrljanost krvlju. kruks (lat. crux) krst; fig. muka, patnja. kruna (grč. korone, lat. sogopa, nem. Kgope) 1. novčana jedinica u nekim evropskim državama; 2. znak vladarskog dostojanstva koji se, u svečanim prilikama, nosi na glavi; v. koroia.

kruor

482

ksenofobija

kruor (lat. sgiog) usirena, prelivena krv, krv izvan tela; crvena boja krvi. krup (elt. croup, nem. Kropf) l. med. zapaljenje grkljana i dušnika, veoma teška bolest, naročito kod dece, kod koje bolesnik izgleda kao zadavljen, zadavica, gušter. krup (fr. croupe) 2. sapi kod konja. krupada (fr. croupade) jak. školski skok kod koga konj prednje noge izbaci uvis, a zadnjima se odbaci i izvede skok preko prepone. krupje (fr. croupier) pomoćnik, zastupnik onoga što drži bank, meša karte, prima izgubljeni novac i naplaćuje dobitke (u velikim kockarnicama); ortak u igri; trg. tajni ortak. krupon (fr. croupon) vrsta kože za pravljenje cipela. kruralan (lat. crus, cruralis) zool. butni, bedreni. kruska (ital. crusca) trice, mekinje, osevine; Akademija dela kruska (ital. Accademia della crusca) 1582. god. u Firenci osnovano naučio društvo za čišćenje italijanskog jezika (kao brašna od trica). krusta (lat. crusta) kora, ljuska. krustar (nlat. crustarius) izrañivač reljefa. krustacea (lat. crustacea) pl. zool. ljuskari (rakovi). krustaceologija (lat. crustacea, grč. logia) zool. nauka o ljuskarima. krustacija (nlat. crustatio) dobivanje kore, okoravanje, okorenje, skoravanje; med. krastanje. krustički instrumenti (grč. kruo udaram, lat. instrumentum) kuz. instrumenti u koje se udara (bubanj, timpan, daire ili def); membranofoni instrumenti. krustoderme (lat. crusta kora, grč. ñerma koža) pl. zool. ribe sa tvrdom kožom, npr. ribe oklopnjače. krustozan (lat. crustosus) korat, koji ima koru; med. krastav. krucijacija (lat. crux krst, nlat. cruciatio) raspinjanje, prikivanje na krst. krucifer (nlat. crucifer) krstonosac. krupifere (nlat. cruciferae) pl. vot. (biljke) krstašice. krucifiks (nlat. crucifixus) raspeće Hristovo na slici ili u kipu (na Zapadu se počelo umetnički prikazivati tek od XIII veka). kruška (rus. kruška) mera za tečnosti u Rusiji =1/10 vedra= 1,230 1. krdžalija (tur.) turski hajduk u XVIII veku i na početku XIX veka. ksako (jap.) vrhovni sveštenik religije fo u Japanu i Kini. ksaitin (grč. ksanthos žut) hem. organska baza koja se nalazi u mokraći, krvi i jetri sisara, bezbojna i nekristalinska masa koja se u vodi teško rastvara (C5H4O2N4); žuta boja koja se dobiva od broća.

Ksantipa (grč. Ksanthipe) „žuta kobila"; ime zle i goropadne žene Sokratove; fig. aspida, zla žena, oštrokonña. ksantogen (grč. ksanthos, gen- koren od gfgnesthai roditi se, nastati, postati) hen. materija koju sadrže lišće i cvetovi i koja, spojena sa alkalijama, požuti. ksantom (grč. ksantbs) med. benigni žućkasti tumor, obično na gornjoj veñi. ksantopsija (grč. ksanthćs, <5psis vid, viñenje) ned. žutovidost (kod žutice i trovanja pikrinskom kiselinom i santoninom). ksantofil (grč. ksanthos, phyllon list) vot. žuta boja u hromoplasta; žutilo lišća, žuti pigment koji sadrži lišće kad požuti. ksenelazija (grč. xenos tuñinac, elases teranje, isterivanje, elayno teram) pro-gonjenje stranaca, tuñinaca. ksenije (grč. xenia) pl. pokloni za goste; kod rimskog pesnika Marcijala: naslov XIII knjige njegovih epigrama; naslov knjige Geteovih i Šilerovih epigrama (1797) protiv izopačenosti u ovdašnjoj nemačkoj književnosti; kratki stihovi duhovite ili satirične sadržine. ksenogamija (grč. xenos tuñ, gamos brak) bog. unakrsno oprašivanje biljaka, pri kome se u procesu oploñenja spajaju gameti različitih individua iste vrste. ksenografija (grč. xenos tuñ, graphein pisati) poznavanje stranog pisma; strano pismo. ksenoza (grč. xenosis) otuñivanje, odroñavanje. ksenokratija (grč. xenos tuñ, krateo vladam) vladavina stranaca, tuñinaca. ksenologija (grč. xenos, logos govor) govor o tajnom, skrivenom, = okultizam. ksenoman (grč. xenos tuñinac, stranac, tata pomama, besnilo) onaj koji preterano voli strance i sve strano. ksenomanija (grč. xenos, mania) preterana ljubav prema strancima i onome što je strano, tuñinsko, ludovanje za tuñinšti-nom. ksenomizija (grč. xenos, miseo mrzim) mržnja na tuñince (ili: strance). ksenon (grč. xenos) hem. elemenat, atomska masa 131,30, redni broj 54, znak He, 1898. god. pronañeni „plemeniti gas", koga u malim količinama (0,005%) ima u vazduhu; u spektru pokazuje plave linije. ksenotafijum (grč. xenos tuñ, taphos grob) groblje za strance. ksenofilija (grč. xenos, philos prijatelj, koji voli) ljubav prema strancima i onome što je strano, tuñinsko. ksenofob (grč. xenos, phobos strah) neprijatelj stranaca; onaj koji se plaši stranaca; onaj koji se plaši stranaca i zazire od njih. ksenofobija (grč. xenos, phobeo bojim se) mržnja na tuñince (ili: strance), strah od stranaca.

kserazam

483

kubacija ksilografija (grč. xylon, graphem pisati) rezbarstvo, rezbarija, veština pravljenja figura i slika u drvetu; štampanje drvenim slovima i tablicama; veština pre-štampavanja na drvo. ksilografirati (grč. xylon, graphem) v. dekalkirati. ksilografski (grč. xylon, graphem) rezbar-ski; štampan drvenim slovima, izrañen putem preštampavanja na drvo. ksiloidan (grč. xylon, efdos vid, oblik) sličan drvetu, nalik na drvo, drvast. ksiloidiv (grč. xylon, eidos) hem. materija koja se dobiva uticajem jake šalitrene kiseline na drvenu strugotinu, pamuk, platno i dr. ksilolatrija (grč. xylon, latreia obožavanje) obožavanje drveta, tj. slika ili kipova od drveta, drvenih idola. ksilolit (grč. xylon, lithos kamen) kameno drvo, veštačka kamena masa od strugotine drveta i magnezija kita (upotrebljava se za izradu poda, stepenica itd.). ksilologija (grč. xylon, logfa) nauka o raznim vrstama drveta, opisivanje raznih vrsta drveta. ksilometar (grč. xylon, metron mera, merile) u šumarstvu: naprava za merenje zapremine stabala nepravilnog oblika (drvo koje treba izmeriti zagnjuri se u vodu, i zapre-mina vode koja pri tome biva istisnuta jednaka je zapremini zagnjurenog drveta). ksiloterapija (grč. xylon, therapeia lečenje) med. lečenje nekim vrstama drveta. ksilofag (grč. xylon, phagein jesti, žderati) zool. drvožder, crv koji »sivi u drvetu. ksilofon (grč. xylon, phone zvuk) muz. drvena citra, instrumenat koji se sastoji od tankih daščica raznog tona i na koji se svira udarajući maljićima. ksister (grč. huo stružem) med. strug za skidanje streša (kamenca) sa zuba. ksifijas (grč. xiphos mač) zool. morska sablja, riba naročito poznata po svojim usoljenim perajama koja se spravljaju na Siciliji. ksifodan v. ksifoidan. ksifodonti (grč. xiphos mač, odus, odontos zub) pl. geol. mačozupci, vrsta okamenjenih pretpotopskih sisara. ksifoidan (grč. xiphos mač, eidos vid, oblik) u obliku mača, kao mač, mačast. ksi-čestice v. hiperoni. ktitor (grč. ktfzo osnivam) kod pravoslavnih Slovena i u srednjovekovnoj Vizanti-ji: osnivač manastira, njegov zaštitnik i veliki darodavac. kub (lat. cubus, grč. kybos kocka) mat, treći stepen nekog broja, tj. proizvod tri jednaka činioca (npr. 8 = 23 =2H2H2), pošto je zapremine kocke jednaka trećem stepenu njene ivice, a3 ; kubus. kubatura (nlat. cubatura) izračunavanje zapremine jednog tela; zapremine. kubacija (nlat. cubatio) v. kubatura.

kserazam (grč. xerasmos suvoća) med. sušenje kose, ćelavljenje, ćelavost; kserazija. kserazija (grč. xerasia suvoća) med. v. kserazam. kserafijum (grč. xeros suv) farm. suvi lek protiv osipa. kserion (grč. xerds) farm. suvi lek, naročito lek u obliku praška za posipanje. ksero- (grč. hegbk) predmetak u složenicama sa značenjem: suv. kseroderma (grč. xercs, ñerma koža) med. sušenje kože, suvokožast. kseroza (grč. hegbz) med. sušenje, sasušivanje, suvoća. kseroma (grč. xeros) med. suvoća, naročito očiju. kserometar (grč. xeros, metron mera, merile) sprava kojom se meri gubitak težine tela usled sasušivanja. kserostomija (grč. xeros, stoma usta) med. sušenje usta, suvoća usta. kserosfera (grč. xeros, sphalra lopta) klima u pustinjama. kserotičan (grč. xeros) koji suši, koji zasu-šuje, zasušavan. kserotribija (grč. xeros, tribe trljanje) med. suvo trljanje bolesnog dela tela. kserotripsija (grč. xeros, tripsis trljanje) med. v. kserotribija. kserofagija (grč. xercs, phagem jesti) hranjenje suvom hranom; hranjenje suvim plodovima i hlebom za vreme posta (kod prvih hrišćana). kserofili (grč. xerds, phileo volim) bog. životinjske vrste prilagoñene suši, stanovnici sušnih oblasti. kserofite (grč. xerbs, phyton biljka) vot. biljke koje su prilagoñene životu na be-zvodnom zemljištu (stenama, pustinjama i DR-)kseroform (grč. xercs, lat. forma oblik) farm. žut i bezmirisan prašak; služi spolja kao antiseptikum za rane i razjede, a iznutra protiv katara creva. kseroftalmija (grč. xeros, ophthalmos oko) med. suvo zapaljenje očiju sa zakrvavljivanjem beonjače, zapaljenje očiju praćeno crvenilom i bolom. ksilit (grč. xylon drvo, lithos kamen) Hem. naročita vrsta alkohola koji se dobiva od drveta; mineral po spoljašnosti sličan drvetu. ksilo- (grč. xylon) predmetak u složenicama sa značenjem: drvo, drveni. ksilogliptika (grč. xylon, glypho dubem, režem) v. ksiloglifika. ksiloglif (grč. xylon, glypho) drvorezac, duborezac. ksiloglifika (grč. xylon, glypho) veština rezanja figura ili slova u drvetu, drvo-restvo, duborestvo; ksilogliptika. ksilograf (grč. xylon, graphein pisati) drvorezac, duborezac, veštak u pravljenju figura i slika u drvetu.

31*

kubizam

484

kulmipacija

kubizam (grč. kybos, lat. cubus kocka) slik. umetnički pravac (naročito u slikarstvu) na početku XX veka, čiji su predstavnici svodili ljudske figure i predmete iz prirode na geom. oblike (kocke, kvadrate, lopte i dr. geometrijska tela). kubirati (lat. cubus kocka) kat. podići (ili: dizati) jedan broj na kub, tj. na treći stepen; izračunati zapreminu nekog tela. kubist(a) um. pristalica kubizma. kubitalni (lat. cubitalis) aiat. lakatni. kubitus (lat. cubitus) aiat. lakat. kubni (grč. kybikcs) kockast, u obliku kocke, koji je iste dužine, širine i visine (npr. kubna stopa, mera, kubni metar); kubne tablice tablice koje sadrže kubove (ili: treće stepene) brojeva od 1—1000 i dalje; kubni koren mat. veličina koju dobijemo kad jedan broj (kubni broj) podelimo na tri jednaka činioca (npr. 2 je kubni koren od 8); up. kub. kuboidan (lat. cubus, grč. eidos vid, oblik) kockast, sličan kocki, u obliku kocke. kubre (tl. cubras) pl. potomci mulata i crnaca u Južnoj Americi. kubura (tur.) 1. mala puška (pištolj); 2. kožna torba, pričvršćena uz sedlo, u kojoj se drži mala puška; 3. uzan hodnik; 4. kamena ili drvena humka, u obliku kocke, na grobovima velikana; fig. nevolja, nedaća, beda, jadno stanje. kubus (lat. cubus, grč. kybos) mat. v. kub. kuvada (fr. couvade ležanje) eš. veoma rasprostranjen običaj da se muškarac, kad mu se rodi dete, ponaša u svemu kao da ga je on rodio: leže u postelju, neguje dete, prima čestitanja, uzdržava se od jela porodiljama zabranjenih itd. Ovo je jedan od običaja koji ukazuje na prelazak iz matrijarhata u patrijarhat. kuveza (fr. couveuse) med. grejalica, „kvoč-ka", aparat za zagrevanje pre vremena roñene i slabunjavo dece pomoću gasa ili električne struje. kuver (fr. couvert) l. stoni pribor za jelo; 2. v. kuver(a)t. kuver(a)t (fr. couvert) zavoj za pisma, koverat. kuvertira (fr. couverture) pokrivač postelj-ni; korice knjige; omot. kuvertirati (fr. couvert) metnut (ili: me-tati, zatvoriti) pismo u koverat. kugla (nem. Kugel) kom. lopta, telo kod kojeg su sve tačke njegove površine (periferije) jednako udaljene od središta; lopta za igru (drvena, koštana, gumena, staklena itd.). kuglof (nem. Gugelhupf) kuč. pečeni kolač od brašna, jaja, mleka, šećera, suvog grožña i sl. kuglja v. kugla. kuguar zool. v. puma. kudu (hotent.) zool. južnoafrička antilopa. kueizam med psihoterapijska metoda lečenja koja se osniva na uticaju volje na ozdra-

vljavanje putem autosugestije (naziv po fr. apotekaru E. Soie-u). kuzen (fr. cousin) roñak, bratić, sestrić. kuzina (fr. cousine) roñaka, sestra od strica, od ujaka, od tetke. kujavjak (polj. kujawiak) poljska narodna igra u 3/4 taktu, srodna mazurki. kujon (fr. couillon) nikakav čovek, propalica, kukavica; kojon. Ku-kluks-klan, v. Kju kluks klan. kukularis (nlat. cuculla kapa, kukuljača, cucullaris) anat. mišić šije. kukurbita (lat. cucurbita) bog. bundeva; ned. kupica, sprava za isisivanje krvi. kukurbitacija (nlat. cucurbitatio) med. me-tanje kupica, isisavanje krvi. kukurbitacija (nlat. cucurbitatio) med. me-tanje kupica, isisavanje krvi. ku laža (fr. coulage) trg. gubitak u tečno j robi usled curenja (ili: isticanje); iscurela tečnost. kulak (rus. kulak) seoski bogataš, kapita-list. kulan (tatar.) divlji magarac u Tatarskoj, Persiji i Indiji. kujundžija (tur. kuyumcu) zlatar, zanatlija koji izrañuje ukrasne predmete od zlakulant (fr. coulant) pokretan ukras (dragi kamen i sl.) na ženskim ogrlicama; pokretni prsten (na kišobranu). kulantan (fr. coulant) lak, tečan (stil); prijatan, prirodan; uslužan, predusretljiv, prilagodljiv. kulaš (tur. kula at) konj sivopepeljaste boje, boje olova, mišje boje. kule (fr. coulee) tip. v. kurziv. kulevrina (fr. coulevrine, lat. coluber zmija) voj. poljska zmija, vrsta lakog dugačkog topa. kuli (fr. coulis) l. proreñena i jaka supa (od živine, teletine, rakova i dr.). kuli (kin., eng. coolie) 2. nadničar, nosač, amalin u Indiji i Kini, pripadnik jedne od najnižih i najsiromašnijih kasta. kulinarav (lat. culinarius) kuhinjski, kujn-ski, koji spada u spravljanje jela. kulinarstvo (lat. culina kuhinja) veština spremanja jela. kulisa (fr. coulisse) l. pokretni zid na pozornici (pronañen u XVI veku u Italiji); deo pozornice koji publika ne vidi, tj. onaj koji je iza kulisa; otuda: raditi nešto iza kulisa raditi tajno, skriveno; fig. tajna; 2. skup berzanskih posrednika i špekulanata na pariskoj berzi; 3. voñice (na mašini), povoñe, vodilo. kulisje (fr. coulissier) berzanski posrednik; up. kulisa 2. kulicide (lat. culex, nlat. culicidae) pl. zool. komarci. kulmen (lat. culmen gei. culminis) vrhunac, vrh, najviša tačka; vrhunac napetosti. kulminacija (nlat. culminatio) astr. prolazak zvezde kroz meridijan (podnevak) nekog

kulminaciona tačka

485

kumulativan

mesta; gornja kulminacija prolazak nekog nebeskog tela kroz podnevak nekog mesta iznad horizonta (vidika); donja kulminacija prolazak nekog nebeskog tela kroz podnevak nekog mesta ispod horizonta (vidika); fig. najviša tačka u razvitku nečega, vrhunac. kulminaciona tačka najviša tačka u razvitku nečega, vrhunac, najviši stupanj, krajnji stepen. kulminirati (lat. culmen vrh, nlat. culminare) astr. proći (ili: prolaziti) kroz meridijan (podnevak) nekog mesta, i, prema tome, doći do krajnje tačke; fig. dostignuti najvišu tačku ili najviši stepen, doći do vrhunca, biti na vrhuncu, vrhuniti. kuloar (fr. couloir) hodnik, prolaz, trem (u pozorištu, berzi, zgradi parlamenta); up. koridor, foaje. kulometrija v. kulonmetrija. kulon (skr. S) fkz. jedinica za merenje količine elektriciteta u Meñunarodnom sistemu jedinica; predstavlja količinu elektriciteta koji u l s proñe kroz po-prečni presek provodnika u kome jačine električne struje iznosi 1 amper; kulon je jednak jedinici ampersekunda (skr. As); naziv po francuskom fizičaru Š. Kulo-nu (Charles Coulomb, 1736—1806). kulonmetrija (po fr. fizičaru Kulonu, grč. metria merenje) merenje količine elektriciteta. kulpa (lat. sšra greh, pogreška) prav. krivica (bez predumišljaja, tj. iz nemarnosti ili neopreznosti); in kulpa (lat. in culpa) u krivici, kriv, kažnjiv. kulpabilitet (lat. culpabilitas) kažnjivost, krivičnost. kulpa lata (lat. culpa lata) prav. široka, tj. gruba, teška krivica. kulpa levis (lat. culpa levis) prav. laka, mala krivica. kulpa levisima (lat. culpa levissima) prav. veoma laka, posve mala krivica. kulpa mea (lat. culpa tea) moja krivica, moj greh. kulpirati (lat. culpare) prav. kriviti, okri-viti; koriti, ne odobrava™. kulpozan (nlat. culposus) grešan, kriv. kult (lat. cultus, colere gajiti; poštovati) poštovanje boga; crkveni obredi, vera, veroispovest; visoko poštovanje, divljenje do obožavanje (npr. kult rada, slobode, Tolstoja itd.). kultivator (nlat. cultivator) ratar, zemljoradnik, zemljodelac; svaka poljoprivred-na sprava za površinsku obradu zemljišta; plug prašač, drljača (koja odstranjuje korov i kamenje i time oplemenjuje zemlju). kultivacija (nlat. cultivatio) obrañivanje, obdelavanje, gajenje, podizanje; usavršavanje, oplemenjivanje. kultivirati v. kultivisati.

kultivisati (nlat. cultivare) gajiti, obrañi-vati, obdelavati, krčiti zemlju; održavati dobre odnose i veze s nekim; razvijati, vežbati, obrazovati, usavršavati, po-boljšavati, oplemenjivati. kultura (lat. colere gajiti, negovati, cultura) 1. obdelavanje, obrañivanje, negovanje, gajenje, racionalno podizanje neke privredne grane; 2. racionalno podignuta pri-vredna grana; 3. fig. razvijanje, obrazovanje, usavršavanje, oplemenjavanje, bo-gaćenje duha; stručna, naročito opšta obrazovanost; načitanost; etička kultura podizanje pojedinca i celog društva do toga da mu budu ideali: pravičnost, istinitost, čovečnost i uzajamno poštovanje; 4. gajenje izvesnih vrsta bakterija u naučne svrhe; bakterije dobivene gajenjem u laboratoriji. kulturan (lat. cultura) odnegovan, obrañen, obdelan; razvijen, usavršen, oplemenjen; koji ima stručno i, naročito, opšte obrazovanje, načitan. kulturizam (fr. culturisme) atletska gimnastika — sistem telesnog vežbanja kojemu je svrha skladan razvoj muskulature tela. kulturne tehnika nauka o svemu što je u vezi sa racionalnim obrañivanjem zemlje (geodezija, regulisanje malih voda i njihovo iskorišćavani, poznavanje poljopri-vrednih sprava itd.). kulturni sistemi delimični izražaji jedne kulture, povezani meñusobno stvarnom srodnošću, od kojih su najvažniji: religija, umetnost, nauka, privreda, država i pravo. kuluk (tur. kulluk) l. besplatan rad turskom spahiji; 2. težak, naporan rad za drugoga; 3. obavezan besplatan rad na izgradnji puteva i drugih objekata u korist zajednice. kumbara (pere. humbere, tur. kumbara) vrsta starinske granate ili bombe; top koji baca ove granate. kum grano salis (lat. sit grano šališ) v. pod granum salis kumir (stsl.) jedan od starih slovenskih naziva za idol. kum laude (lat. sit laude) sa pohvalom, pohvalio, odlično (u ocenjivanju uspeha na ispitima). kumio (mont., rus.) mlečno vino, stepsko mleko, kiselo mleko koje se dobiva od kobila sa ruskih stepa, proizvod vrenja mlečnog šećera; značajno kao sredstvo za ishranu i lek. kum rezervacione (nlat. sit reservatione) sa izuzetkom, uz ogradu, osim. kumrija (arap. qumriya, tur. kumru) grlica, gugutka. kumulativan (nlat. cumulativus) nagomilan; nagomilavan, koji gomila; skupni, udruž-ni; kumulativna granata voj. granata čije je zrno udešeno za probijanje oklopa, npr. tenkovskog, puni se naročitim eksplozi-

kumulacija

486

kurabilitet

vom, pri udaru razvija toplotu uz visoku temperaturu koja rastapa oklop i probija ga. kumulacija (nlat. cumulatio) gomilanje, nagomilavanje; ret. nagomilavanje sličnih pojmova (supr. distribucija). kumulirati (lat cumulare) gomilati, nagomilavati; imati istovremeno više zvanja i primati plate koje ona nose. kumulonimbus (lat. cumuius gomila, nimbus taman olujni oblak) keteor. veliki oblak u vidu planine, a nekad u vidu nakovnja; obično nosi oluju, pljusak, grmljavinu i grad. kumulus (lat. cumuius gomila, nagomilana masa) meteor. vrsta gustih oblaka, obično blistavo belih, u vidu tornjeva ili glavica karfiola; obično se pojavljuju pri lepom vremenu usled sunčevog zagrevanje vlažnih predela. kundalini (sskr. kundalini) „vatrena moć", velika magnetna moć (koja se krije u materiji i u čoveku). kunealan (lat. cuneus klin, nlat. cunealis) klinast, u obliku klina. kuneiforman (nlat. cuneiformis) v. kunealan. kuneus (lat. cuneus klin) voj. klinasti bojni red. kunktator (lat. cunctator) oklevalo, odgaña-lo, stezalo. kunktacija (lat. cunctatio) oklevanje, otezanje, odgañanje. kunst (nem. Kunst) veština; umetnost; fig. veština; to je kunst to je veština, to nije lako. kunstgrif (nem. Kunstgriff) veštački ru-kohvat koji ne može svako izvesti (naročito u raznim vrstama sporta). kunstdruk-hartija (nem. Kunst-druck) hartija prevučena kazeinom, glatka i porcelan-skog izgleda (služi za precizne umetnič-ke otiske autotipija). kunstštajn (nem. Kunststein) veštačka kamena masa, veštački kamen. kunstštik (nem. Kunststiick) majstorija, ve-ština; fig. obešenjakluk. kup (eng. sir) pehar; naročito nagradom, koji u sportu svake godine odnosi igrač ili organizacije koji se, u nizu utakmica, pokažu kao najbolji; kup sistem način odigravanja sportskih utakmica većeg broja timova ili pojedinaca po principu eliminisanja: pobeñeni ispada iz daljeg takmičenja, a u završnoj (finalnoj) utakmici dobija se konačni pobednik. kupaža (fr. coupage) mešanje različitih vrsta vina; mešanje alkohola razne jačine; dodavanje vode u piće. kupe (fr. soire) zatvorena kola sa dva sedišta, polufijaker; prednji deo poštanskih kola; odeljenje u železničkom vagonu; korak u plesu. kupeza (fr. coupeuse) mašina (ili: sprava) za sečenje hartije.

kupela (lat. cupella) hem. mala posuda za čišćenje srebra ili zlata od olova; že-lezna posuda sa peščanom podlogom, slična kazanu, za zagrevanje retorti. kupelacija (lat. cupella) hen. čišćenje zlata ili srebra od olova oksidacionim to-pljenjem; up. kupela. kupelirati (lat. cupella) hem. čistiti zlato ili srebro od olova oksidacionim to-pljenjem. Kupidon (lat. Cupido) nit. bog ljubavi kod starih Rimljana, Amor. kupirati (fr. soireg, ital. colpire) seći, odseći; preseći, npr. put; mešati razne vrste nekog pića (vina); voznu kartu zace-piti ili probušiti i time je poništiti; podseći rep (konjima, psima); voj. preseći odstupnicu; med. u samom početku sprečiti razvijanje neke bolesti; u kartama: preseći, odneti adutom; mač. obići protivni-kov mač pa izvesti udarac. kuple (fr. couplet) v. kuplet. kupler (lat. copulare spojiti, skopčati, nem. Kuppler) podvoñač; sopstvenik javne radnje; za ženu: kuplerka. kupleraj (nem. Kupplerei) javna radnja, bludna kuća, burdelj. kuplet (fr. couplet, lat. copulare spojiti, skopčati) strofa Jedne pesmice; u fr. komičnoj operi: pesmica duhovite, socijalne ili političke sadržine; u vodvilju: pesma čije se strofe pevaju po istoj melo-diji, obično sa refrenom (npr. „Berberi su prvi ljudi" itd.); pravilan izgovor je: kuple. kupletirati (fr. coupleter) rugati se, isme-vati u stihovima; pevati kuplete. kuplung (nem. Kupplung) meh. spoj dvaju vratila koji prenose pogonsku snagu jednog vratila na drugo, kvačilo, spojnica. kupola (nlat. cuppula, ital. cupola) vrh. u obliku polulopte ili drugog rotacionog tela izveden svod, naročito na monumentalnim grañevinama, kube. kupon (fr. coupon) odsečak, ostatak tkanine (restl); fin. odsečak, npr. akcije, na osnovu koga se prima interes ili dividenda; priznanica. ku pri g (lat. cuprum) bakarne ruda (88,8% bakra), oksid bakra (Si2 O); svetlocrven mineral. kuproza (fr. couperose, lat. cupri rosa) hem. bakrena voda, vitriol; med. bubuljice, bubuljičavost. kuprum (lat. cuprum) hem. bakar. kur (fr. soit) 1. dvor, dvorac; podvorenje na dvoru ili na nekom visokom mestu; dvor-ska poniznost, ulagivanje; udvaranje; up. kurisati. kur (lat. cura, nem. Kur) 2. med. mere za suzbijanje i otklanjanje bolesti, lečenje. kurabilan (nlat. curabilis) izlečljiv, koji se može lečiti. kurabilitet (nlat. curabilitas) izlečljivost, isceljivost, lečljivost.

kuraž

487

kurs

kuraž (fr. courage, lat. sog) hrabrost, srča-nost, odvažnost; pr. kuražan. kurand (lat. curandus) prav. maloletnik, štićenik, siroče. kurantan (fr. courant, lat. sštege) tekući, koji je u opticaju (naročito novac koji ide po svojoj nominalnoj vrednosti); koji prolazi, koji ima proñu, koji se traži (roba); kurantni dugovi sitni, leteći dugovi (bez podloge menice i sl.); biti o kuran(fr. ai courant) biti u toku čega, biti s čim upoznat, kurentan. kurare (indijan.) jak biljni otrov, u koji uroñenici Juž. Amerike moče strele; u medicini se upotrebljava protiv tetanusa i pri vivisekcijama; up. urari. kurariv hen. otrovni alkaloidi od kojih se sastoji otrov kurare. kurasao vrsta finog likera od kore naran-čine, izrañuje se u Holandiji (naziv po zapadnoindijskom ostrvu Kurasao). kurat (lat. curare brinuti se, curatus) kod katolika: zastupnik parohijskog sveštenika, kapelan. kuratela (nlat. curatela) prav. starateljstvo, tutorstvo. kurativa (lat. curativus) med. lečenje organ-skih i psihičkih oboljenja. kurativan (nlat. curativus) koji leči, koji je za lečenje, lekovit. kurator (lat. curator) prav. staratelj, stara-lac, tutor. kuratorij(um) (nlat. curatorium) prav. starateljstvo, staralaštvo, tutorstvo (zvanje i nadležnost). kuracija (lat. curatio) lečenje. kurba v. kurva. kurbav (arap.) prinos, žrtva, žrtva bogu; Kurban barjam v. barjam. kurbatura (fr. courbature) vet. ukočenost (konja). kurbeta (fr. courbette) jak. podskok konja prednjim nogama, vrlo kratak galop; fig. klanjanje, naklon. kurbetirati (fr. courbetter) jak. juriti kratkim galopom; up. kurbeta. kurva (fr. courbe, lat. curvus kriv) vrh. krivina; kom. kriva linija, kriva, kri-vulja; vet. vrsta otoka na konjskom kolenu; kurba. kurvatura (lat. curvatura) krivljenje, iskrivljenost; krivina; kurvacija. kurvacija (lat. curvatio) v. kurvatura. kurvilinearan (nlat. curvilinearis) geom. krivolinijski. kurvimetar (lat. curva kriva, krivulja, grč. metron merilo, mera) instrumenat za merenje krivih linija (na crtežima i kartama). kurentan (lat. currens) tekući, koji je u toku; kurantan. kurer (fr. coureur, lat. sštege trčati) trkač; konj trkač; voj. laki konjanik, izvi-ñač; ženskaroš, suknjaroš.

kurziv (lat. cursiva se. scriptura) nm. polože-no (ili: koso) pismo, slova nagnuta nade-sno (tako da izgleda kao da trče). kurzoran (lat. currere trčati, nlat. curso-rius) koji teče bez zadržavanja, bez prekida, npr.: čitanje. kurija (lat. curia) u starom Rimu: jedan od ZO odeljaka na koje su bile podeljene najstarije rimske porodice (patriciji); mesto, kuća u kojoj se sastajale kurija radi većanja o zajedničkim poslovima; docnije: zgrada za senatske sednice, većnica; danas: većnica, sudnica; veće, sud; papin dvor; Rimska kurija v. Kurija romana. kurijalije (lat. curialia) pl. formalnosti kurijalnog stila; kancelarijski običaji i formalnosti; izrazi učtivosti u naslovima i sl. kurijalisti (lat. curia) pl. katolici koji priznaju papi neograničenu vlast u crkvi, ultramontanci; <upr. episkopali-sti. kurijalni (lat. curialis) napisan kurijalnim stilom; kurijalni stil kancelarijski stil, formalistički stil; kurijalno pismo tip latinice kojim su pisani stariji dokumenti papske kancelarije. Kurija romana (lat. Curia romana) Rimska kurija, papin dvor; svi papski službenici i sve papske ustanove koje se staraju o izvoñenju opšteg crkvenog prava; papina vlada. kurikulum vite (lat. curriculum vitae) tok života, životopis. kuriozan (lat. curiosus) radoznao, ljubopitljiv; redak, neobičan, čudan, čudnovat, zanimljiv. kuriozitet (lat. curiositas) radoznalost, ljubopitljivost; retkost, neobičnost, osobenost, čudnovatost; retka stvar, zanimljivost, znamenitost; kurioznost. kuriozum (lat. curiosum) neobičnost, retkost, znamenitost, zanimljivost. kurir (fr. courrier) glasnik, skoroteča, ulak; službenik ili poverljiva osoba koje vlada ili poslanstvo šalju sa važnim vestima, aktima ili sl. (zbog hitnosti ili veće sigurnosti). kurira™ (lat. curare) med. negovati bolesnika, lečiti. kurisati (fr. cour) udvarati se (nekoj dami). kurkuma zelenkasto-žuta biljna boja iz korena južnoazijske biljke Curcuma longa i Curcuma rotunda; služi za bojenje pamuka, vune, svile, ulja, butera, sira i dr. kurmuzirati (šv.) oivičiti, ovenčati, uok-viriti; naročito: krupniji dragi kamen okružiti vencem sitnijih kamenčiće; karmozira ti. kurotrofij(um) (grč. kuro-trophos koji gaji decu) zavod za nahočad. kurs (lat. cursus tok, fr. cours) tok, putanja, pravac (npr. broda); opticaj jedne vrste novca; berzanska cena pojedinih vrsta novca, menica, državnih hartija, akcija i

kursalon

488

kšatrija

sl; tečaj, niz predavanja, časova nekog predmeta (npr. kurs ruskog jezika, stenografije itd.), udžbenik. kursalon (lat. cura lečenje, fr. salon dvorana za prijem) dvorana u kojoj se skupljaju vanjski posetioci, dvorana za zabavu i provodnju u banji. kursirati (fr. cours) biti u toku, biti u opticaju, opticati, biti u prometu; kurzi-rati. kurs-makler trg. berzanski posrednik koga, za pojedine berze, postavlja i otpušta vlada (sudeluje u zvaničnom utvrñivanju berzanskih kurseva za robu i hartije od vrednosti). kursni list trg. pregled cena koji izdaje berza svakodnevno sem prazničkih dana, kada se berzanski sastanci ne drže; u njega se unose cene svega čime se trguje na berzi. kurtaža (fr. courtage) posredovanje u trgovini; nagrada koju dobiva posrednik za svoj trud; up. kurtje. kur-taksa (lat. cura lečenje, nlat. taxa) propisana cena koju plaćaju kupači (bolesnici) i posetioci banja, banjska dažbina. kurtalisati (tur. kurtarmak) osloboditi, spasti, izbaviti. kurtana engleski kraljevski mač bez šiljka, koji se, o svečanosti krunisanja, nosi ispred kralja. kurtizan (fr. courtisan) dvoranin; laskavac, udvarač; ljubavnik. kurtizana (fr. courtisane) elegantna ljubaz-nica, milosnica, naložnica. kurtina (fr. courtine, ital cortina) zavesa, naročito u pozorištu pri promenama na otvorenoj pozornici; krevetska zavesa; fort. bedem koji spaja dva bastiona, srednji bedem; kortina. kurtje (fr. courtier) trg. posrednik za trgovačke poslove, senzal, mešetar. kurtoazija (fr. curtoisie) otmeno ponašanje, fino, viteško ophoñenje, naročito prema damama, dvorska uglañenost, učtivost, uljudnost.

kur-first (nem. Kurfurst) izborni knez, jedan od kneževa koji su, od XIII veka, birali nemačke careve. kurcšlus (nem. Kurzschluss) fiz. „kratak spoj", tj. slučajan dodir ili premošćenje dva električna raznoimena pola, usled čega se stvara izuzetno jaka struja, koju provodnik ne može da izdrži, nego mora da pregori; dovodi do prekida struje. kurčatovij(um) hem. radioaktivan elemenat, atomska masa 260, redni broj 104, znak Ki; ime po sovjetskom fizičaru I. V. Kurča-tovu (1902—1960). kuršum (tur. kur$um) olovo; puščano zrno, tane. kustodija (lat. custodio) čuvanje, nadzor, stražarenje, zatvor, tamnica. kustodija honesta (lat. custodia honesta) prav. kazna lišenja slobode koja ne lišava časti, naročito za manje političke krivice (naš pravni sistem je ne poznaje). pustos (lat. custos) čuvar, nadzornik, nad-zorni službenik (npr. biblioteke, zbirke, muzeja itd.); crkvenjak; zvonar. kusur (arap. qusur, kusur, tur. kusur) ostatak novca koji prodavac vraća kupcu. kuter (eng. cutter) brza jedrilica, naročito kod ratnih brodova; takoñe: brz mali engleski brod sa jednom katarkom. kuta (fr. coutil, lat. culcita) jako i gusto laneno, kudeljno ili pamučne platno (za postelje), cvilih. kutikula (lat cuticula) zool. pokožica; &» kožasta opna na biljkama. kutis (lat. cutis koža) zool. potkožno tkivo, bog. kora jednogodišnjih biljki. kutitis (lat. cutis) ned. zapaljenje kože. kutka (rus.) kratka bluza ruskih ratnika. kufsko pismo po gradu Kufa nazvano najstarije arapsko pismo, danas u upotrebi samo kao ukrasno pismo (na novcu, u natpisima i sl.). kuš! (fr. couche) naredba psima: lezi! mi-RUJ! ćuti! umukni! kšatrija (ind.) druga po redu indijska ka-sta, koju sačinjavaju ratnici i narodni prvaci; pripadnik ove kaste.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->