O Gorskom vijencu

Jovan Dereti

Spoj hroni arsko-epskog (istoriziraju e izve tavanje) i lirsko-refleksivnog (do ivlaji i razmi ljanja). Gnomsko-aforisti ki izraz!!! Po svom obliku pripada drami. Podnaslov Äistori esko sobitije³ ukazuje na Njego evu nameru da se njegov tekst tretira kao istorijski, a ne izmi ljeni, fabularni. Me utim, une en je itav niz motiva fabularnog karaktera koji oni ostaju nerazvijeni. Uvo enjem motiva vladi inog oklevanja Njego je u neku ruku dobio ono to je izgubio kad je odbacio motiv o njegovom zarobljavanju od strane Turaka: povezanost izme u li ne sudbine junaka i istorijskih zbivanja. /u pesmi o istrazi poturica vladika je li no i neposredno ugro en, preti mu se nabijanjem na kolac/ Kod Njego a ni vladika ni ostali Crnogorci nemaju nikakvog li nog razloga za akciju, ve samo op te politi ke, nacionalne, vite ke.(Sastanak izme u Turaka i Crnogoraca ± ideolo ka bitka, li nosti se sukobljavaju kao predstavnici naroda i vera, a ne kao pojedinci) Dramatika speva se ne odvija na planu doga aja, ve ideja. (vladika danilo-ostali, Crnogorci-Turci) Doga aji su sporedni i o njima dobijamo samo izve taj(krvav sukob Ozrini a i nik i kih Turaka, poku aj Turaka da ugrabe Crnogorku) Nakon sastanka sa poturicama, vladika uvi a neopravdanost svoje sumnje i sledi niz epizoda (pri anje vojvode Dra ka o Mlecima gde je oti ao po platu popa epana, o svatovima, o sestri Bati evoj, o popu Mi i i nazovi-ve tici)-realisti ki naslikanih. Istorija je ovde pozadina na kojoj se odvijaju individualne ljudske drame ± ljubavna patnja Vuka Mandu i a, samoubistvo sestre Batri eve, slu aj nazovi-ve tice koja se stavlja u slu bu neprijatelja da bi spasla svoju decu, socijalni polo aj popa Mi a... Mnogi govore o dvostrukosti kompozicije ba zbog ovih epizoda. Nedostatak si ejne povezanosti. Razumevanje monologa vladike Danila i Vuka Mi unovi a sa po etka speva i njihove funkcije, ne smeta injenica to ne znamo ni ta vi e o tome ta se radilo i odlu ivalo na prethodnoj skup tini. Isto tako, politi ka neoportunost pozivanja poturica na dogovor, ne umanjuje do ivlja te scene kao dramskog sredi ta. Pop Mi a ostaje jedan od naj ivotnijih likova uprkos tome to poku ava da pro ita pismo koje nije umeo da napi e. Gorski vijenac se ne pamti po doga ajima nego po izrekama. Pesni ka re ima samostalnu vrednost. Poezija je ovde izraz kolektivnog ose anja i iskustva, glas istorije i naroda, a ne izraz pesnikovih li nih ose anja i misli. Prozni pasa i odgovaraju didaskalijama u drami po svojoj funkciji, ali prevazilaze tu ulogu. U njima ima podataka kojih nema u govoru li nosti, njima se uvode doga aji koji e se u govoru li nosto predstaviti. Dijalog nije dramski, jer se od neposredne akcije okre e poetskom i misaonom razvijanju pojedinih momenata te akcije. Jedini dramski dijalozi ± kad se vladika Danilo pojavljuje na skup tini (gde se vidi nezadovoljstvo zbog njegovog povla enja u klju nom trenutku) i kad se donosi odluka da se poturice pozovu. Prizori iz narodnog ivota ± prizori leganja i gledanja u ple a deskriptivno-ilustrativni karakter dijaloga. esto izve taj o dijalogu ±izmena pitanja i odgovora (o sastanku Ozrini a i Nik i kih Turaka, o bekstvu Ru e Kasanove za Tur ina, pri anje vojvode Dra ka o Mlecima) Izve taj o istrazi poturica preko pisma anolgan izve tajima glasnika u gr koj tragediji. Dijalog o Mlecima specifi an ± u njemu se sredstvima ironije, satire i polemike prikazuju razli ite negativne pojave. Pogled o razli itim vidovima ivota, obi aja i shvatanja u Mlecima dat kroz prizmu crnogorskog patrijarhalnog oveka. Filozofski dijalog ± u kojima je protagonista iguman Stefan. Slepi starac u narodu va i za oli enje mudrosti.On sam ka e da je vi e u carstvu duhova nego me u ivim ljudima, okrenut sferama duha i misli. U SCENI UO I POLAGANJA ZAKLETVE. Glavari o ekuju od njega da odgonetku zna enja nebeskih znamenja, ali on skre e pa nju sa prvidnog i nebitnog na su tinsko. O Badnjem ve eru govori o principu ve nog rata suprotnosti u prirodi, dru tvu i oveku, a o Novoj godini o ve nom kru enju i obnavljanju prirode. Antiteti ki govori ± serdar Vukota i Vuk Mi unovi iz prizora sa poturicama (pesimisti kom shvatanju crnogorske istorije suprotstavljeno je suprotno, optimisti no tuma enje); vezirovo pismo i vladi in odgovor; monolozi vladike Danila i Vuka

pripev. Evocira tragi nu sudbinu Janka Sibinjanina i Skender-bega. apoteoza. Vladi ina misao je rastrzana u dramati noj borbi sa samom sobom.(npr. (o nu nosti neprestane borbe protiv zla. (tri velika monologa vladike Danila. Pesma o Fatimi je u 9tercu. orah) . samo pesma o Fatimi i tu balica sestre Batri eve imaju poseban metar. Izraz Gorskog vijenca iskovan je prema modelu narodne poslovice. Mustaj-kadijina pesma o Fatimi. gnome i pri e. GNOMA ± predstavlja poetsko-misaonu celinu nezavisnu od li nosti koja ju je kazala i situacije u kojoj je kazana. etika crnogorskog heroizma. duh islamskog orijenta.Mandu i a sa po etka speva. manji potok u ve i. a svat Crnogorac o sokolu i jarebici) Njego nije koristio dramske mogu nosti sukoba. porobljavanje raznih naroda) data u aforisti ki odse nim grupama stihova. Turska osvajanja (dolazak u Evropu. Polemi an i kletveni ton u vladi inom imaginarnom razgovoru sa turskom nemani. odudara svojom dekorativnom lepotom od silovitih udara). Ona sadr i celu dramu srpske istorije u tri ina: 1.tema usamljenosti vladike Danila kao poslednjeg zato nika slobode. Alegori na vizija turske sile kao apokalipti ne nemani. U prvom delu je neka vrsta igumanove duhovne autobiografije. opis turske neveste (osebno mesto. njime se dopisuju vezir i vladika. suprotno reagovanje vladike Danila i igumana Stefana na vest o pogibiji u Crmnici. PESME ± one se poju. svaki na svoj na in veli a njegove vrline i izra ava svoju tugu) Tendencija labavljenja dijalo kih veza. podse a na naravou enije. u kome poslednji etvorosimboli ki lan ima samostalnost posebnog stiha. ali ne lirsko-subjektivni monolog pesnika. vladi in govor iz scene sa poturicama i odgovor Skender-age. beseda Mustaj-kadije. 2. a onda po inje monolog. sumaran. Tragi na vizija pro losti povezana sa temom poturica. Vladika tada odlu uje da pozove poturice na dogovor. epizoda o svatovima (tri para antiteti kih popevki. Vi eglasni govor ± svaki glas na svoj na in razvija temu. ponovno uvo enje u situaciju. Tu balica 12terac. Postoje tri vrste samostalnih celina u Gorskom vijencu: pesme. tj. replika Vuka Mi unovi a na prvi monolog vladi in i pesma prvog kola) Monolog se uvek javlja u najkriti nijim momentima. Gorski vijenac je monolo ka struktura. Drugi deo sadr i sagledavanje pojava u prirodi. Dijalog slu i samo da se pri a uvede u sitaciju. Vladi in humanizam ± on nalazi re i opravdanja za najlju eg neprijatelja (kontrast sa ratni kom atmosferom).Mustaj-kadija peva o Fatimi. samo to je ovde predmet nacionalna istorija sa narodnog stanovi ta. Igumanov pomen du ama vitezova i crnogorska zakletva koju izgovara serdar Vukota se recituju. o veli ini rtava koje e zahtevati ta borba i o njenim plodovima za budu a pokoljenja) /Mlado ito. princip gnome je maksimalna koncentracija misli i re i. Pesma o evu koja se peva uz gusle (u njoj su opevani doga aji iz crnogorske istorije. Milo ev podvig. govor i razgovor vladara. kulminira slikom velika kog razdora na kosovskoj ve eri i izdajom Brankovi a. prirodni zakoni) Pretvaranje govora u pesmu. Prvi monolog (Vi i vraga su sedam bi injah) vladike Danila svetsko-istorijski uvod u spev. Ceo Gorski vijenac ispevan je u juna kom desetercu. Prvi monolog igumana Stefana ± filozofsko sredi te Gorskog vijenca. Princip pesme je amplifikacija jednog motiva. suprotstavljeno je tursko i srpsko juna tvo. a u sredi tu razgovor sa sobom. Stilska dominanta speva je gnomi ko sa imanje izraza. svatovske popevke o junacima. bezakonje i ludost vladara i izdaja velika a. navijaj klasove/ Tre i monolog vladike Danila (Bo e dragi koji sve upravlja ) lirska mesta na po etku i na kraju. Molitva Bogu i vizija Crne Gore koja je na la svoj mir u povratku izgubljenog.ideja o besmrtnosti onih koji su pali za slobodu). (ma ka i mi . i shvatanje ljubavi. crnogosrka sloboda. srpska istorija. Trodelna kompozicija monologa: refleksivna celina. razgovorni deo i zaklju ak. U drugom delu ista lirika. presko io je zaplet i odmah zapo eo sukob. izdajstvo Vuka Brankovi a. pogibija koja preti od poturica. Tendencija da se svaki trenutak ivota i istorije osvetli iz ugla koji e nositi obele je univezalnosti. Njegove re i inspirisane su eljom da se povrati izgubljeni mir i ponovo uspostavi unutra nja harmonija Crne Gore. apoteoza herojstva. propast Vizantije. i herojska smrt Baje Pivljanina . na prekretnicama. Donosi filozofsku eksplikaciju i opravdanje teme speva. (evropska. Tre i deo monologa uvodi nas u konkretnu situaciju speva i u njegovu glavnu temu poturica. Izraz unutra nje ustreptalost oveka pred svetom. Govor u aluzijama je neka vrsta diplomatskog stila u Gorskom vijencu. 3. Drugi monolog vladike Danila ( e je zrno klicu zametnulo) izra ava jedan od najkriti nijih momenata radnje. oplakivanje poginulog junaka Batri a-tu balica njegove sestre. Pesma prvog kola ± pandan prvom vladi inom monologu. Mitsko-istorijska vizija. tu balica sestre Batri eve i pesma o Bo i u igumana Stefana. uvodni. Niz tematskih celina gnomi kog ili lirskog karaktera. pitanja o smislu svetskog toka i ovekovog postojanja i na kraju zaklju ci za akciju. vojvoda Batri -Mustaj-kadija. Njime govore Crnogorci i Turci kad se sastanu. laf-mi . kratak. dve besede igumana Stefana. Svaka replika te i da postane beseda. himni ka dikcija.

sa simfonijom: polifonija. gledanja znamenja i pri anja snova. Osobine: smisao za humor. kontrast. Surova ratni ka scena polaganja zakletve. jer bi to skretalo temu u nebitno. vapaj i opomena ucveljenih).tamo gde je glavni junak vladika Danilo. Herojska vernost nacionalnom idealu gubi uzvi enost kad se ispoljava u ubistvu slabe ene. zavisi od konteksta. a homofoni. Borba suprotnih ideja.. Analiza si ejne osnove pokazuje da pojedini doga aji imaju smisla samo ako se posmatraju nezavisno. Njego eva umetnost da istu temu ponovi na druga iji na in. RAZVOJ KONTRASTNIH TEMA Prizori koji ine centralno dramsko jezgro. (kazivanje o krvavom sastanku. smrt Ru e Kasanove. u ijem je sredi tu suprotnost izme u borbeno nastrojenih Crnogoraca i neodlu nog vladike. Kazivanje kneza Janka o agonu Vuka Mi unovi a i Hamze-kapetana i o ali sa hod om Brun evi em. du du. lajtmotiv. istovremeno. pri anje a eta o odjecima boja. pri anje Toma a Martinovi a o otmici Ru e Kasanove. Cikli ni razvoj. Izvita iskra (gnoma kao iskra misli) . Prikazan svet na prelazu iz srednjeg veka u moderno doba. Tiho idili no veselje na Badnje ve e sa rezigniranim pogledom na svet u kome vlada ve ni rat me u elementima. skoro bezbri no podsmevanje ljudskim slabostima). Epizoda o Mlecima sa satiri nim prikazivanjem izopa enosti civilizovanog gra anskog dru tva. ponavljanje. a izdaja prestaje da bude tako sramna jer je u injena iz ljubavi. gde preovla uje epski. Analogija sa muzikom. alegorije. harmoni ni .. Mandu i eva pri a o Radunu i Ljubici. lako a pripovedanja. kazivanje jednog Cuce o babi gatari. o igumanovoj vedrini. pri anje vojvode Dra ka o Mlecima. nagove taje ± 1. Brankovi . smenjuje pobedni ko slavlje do eka junaka istrage na Bo i . Neprosve enost i sujeverje naroda ± prizor o nepismenom popu i babi koja se pretvara da je ve tica. Vuk Mi unovi i Hamza-kapetan. Kompozicija proizilazi iz tematskog. zatim u re ima Vuka Mi unovi a da je skup ina sazvana da istimo zemlju od nekrsti. ali u kojoj je vi e nagla en ljudski momenat. Dra kove pri e o brodogradili tima i tamnicama u Mlecima. a tek ujutru pohvale njegovu mudrost). /###PROBLEM PRLJAVIH RUKU###/ nem radosti bez bola. O uvan je vremenski aspekt. snovi. srednjevekovni pogled na sve. Mandu i eva pri a o snahi An eliji koja se e lja no u pored vatre/###kod Crnjanskog u Seobama ta slika###/. Prizor sastanka sa poturicama misao o neizbe nosti ratnog obra una± i druge teme: koegzistencija poturica i Crnogoraca. beseda igumana Stefana-slu aoci zaspu. o crnogorskom bo i u. Obili ev podvig. o pozori tu. proricanja. o igumanovom ivotnom iskustvu i o principu ve nog rata). hronolo ki se odvijaju doga aji. oplakivanja Batri a. (tema istrage kroz razli ite simbole. pri a) i na planu radnje. tako i prema celini i na planu izraza (gnoma. aluzije. pesma. psihologiju. Na in izlaganja tema: LINEARNO NIZANJE ± u dosta labavo povezanom nizu Izve taji u dijalogu. sonatni princip. pa je ivrgnut ruglu (kroz alu crnogorske mom adi sa hod om Brun evi em) Vladi inom stavu mirenja sa zlom u strahu od ve eg zla kontrastira se tema drugog kola ( a u meda jo niko ne popi/ to je a om u i ne zagr i). autonoman polo aj kako jedan prema drugom. Prvobitni naslov Goskog vijenca ± izvijanje iskre.. Tu se ispoljava prvobitna narodna osnova Gorskog vijenca. crnogorska borba za slobodusrednjovekovni velika i. prokletstvo ve no zara ene zemlje. babino priznanje o dogovoru sa vezirom. Obradova pri a o ma ioni arima. nadmo turske vere i politike. scena Badnje ve eri (o badnjacima. Uglavnom izostaje utisak likova na neku vest. a ne iz kauzalnog principa. Izdajnik je prvo suo en sa sramnom istinom. realizam. (npr. poturice. POLIFONI RAZVOJ U prizorima sastanaka. Tiha seta veje iz poslednje scene gde su prikazane manje uspele akcije.PRI E ± po svom obliku male epske pesme. ali. ni pobede bez rtve. Polifoni princi ± tamo gde se pojavljuju glavari. U pesmi drugog kola o Ivanbegovoj osveti. Sve pokazuje izrazitu tendeciju da se oblikuje u nezavisne jezi ko-poetske tvorevine. Batri eva smrt prelazak iz krajnje alosti u veselje. a ne linearni. Neodre eno u prokletsvu koje vladika izri e. Delovi imaju samostalan. Izviiskra. Obrada herojske teme i teme izdaje od kojih je sastavljena srpska istorija.

iako nije pojedina no ljudsko lice. Pored dr avnog razloga ima jo jedan momenat ± ose anje da poturice nisu tu ini nego pripadnici na eg naroda i potajna elja i nada da se oni mogu pridobiti za saradnju. Veza sa Lajbnicom. Vladika Danilo ± razlozi njegove neodlu nosti nisu eti ke prirode. Vrlo esta kriti ka istupanja: razobli avanje neprijatelja (izdajnika Hamze-kapetana i vezira). radosno prima izve taj o istrazi. kao tuma njegovog shvatanja i verovaja. Li nost se jalja kao izraz narodnog iskustva.. Vojvoda Batri je glavni junak istrage poturica. Samostalnost govora prema li nosti. Narod se najpre javlja kroz kolo u svom apstraktnom. Poetska istorija Crne Gore. Li ni motivi imaju uglavnom sporedan. a ne govor u funkciji li nosti. Kao to jednako misle. predstavlja jednog od glavih junaka speva. zgu njavanju. te i i dariva ucveljenog Vuka Mandu i a. isticanju su tinskog vida stvari. ilustrativni karakter. kritika vladi ine neodlu nosti. a onda kroz glavare u svojoj ivoj i realnoj raznolikosti. On je glavar u kraju koji je najvi e izlo en turskoj opasnosti. pla e kad sazna za velike narodne rtve i najzad. Ideja je glavni junak u njegovim delima pre Gorskog vijenca: ideja o ljudskoj misli kao iskri nebeske svetlosti (Lu a) i ideja o crnogorskoj slobodi i nezavisnosti (Svobodijada). izve taj o istrazi u Katunskoj nahiji). kako odbacuje narodna verovanjazatim kao obazrivog vladara kome je briga za narod najva nija stvar. a drugi put preko pisma. Razvoj govora u Gorskom vijencu kre e se od jednog zaklju ka do drugog. poslednja. kad sanjaju i govore o borbi koja ih o ekuje. osuda serdara Vukote zbog njegovog pesimisti kog pogleda na crnogorsku borbu. njihovi me usobni odnosi. ne le e u vladi inom u asavanju od prolivanja krvi. Nije bitan odnos pojedinca prema pojedincu. a u umetni kom ± komponentu dramski i problemati ki produbljenog shvatanja stvarnosti. kao nosilac umetnosti narodne re i. Kolo. On se pla i me uplemenskog rata koji bi samo pogor ao stanje. Vladika mnogo misli (Vuk Mi unovi : a ja zebem od mnogo mi ljenja). Nikolom Kuzanskim i ordano Brunom princip identi nosti dela i celine (monadolo ka koncepcija). Knez Nikola govori samo jednom neposredno.. masa koja ho e da kamenuje babu) Svi glavari su jedinstveni.inu ponudu da ne u estvuje u istrazi.. li ni interesi. U tim pesmama su hronolo ki opevani doga aji od Kosova do istrage poturica. istorijskom jedinstvu. Iskra sadr i u ograni enom ono to svet sadr i u neograni enom. Oni poju pesmu koja je iz glave celog naroda. Njego je odabrao jedan mali i obimom neznatan doga aj da bi kroz njega sagledao celokupnu istoriju svog naroda. Borba kao osnovni smisao i najve a radost ivota. radosti. podsmeh glavarima zbog vrad bine i sujeverja. U epizodama iz narodnog ivota u kojima se privremeno napu ta istorijski plan prikazivanja. Izraz narodne svesti o vlastitoj istoriji. Jo jedna odlika je duboki humanizam i komplementarni odnos prema stvarnostu. od jedne gotove misli do druge. nalazi se u osnovi Njego evog pogleda na svet. kad oplakuju smrt mladog Batri a. On se od svih najvi e pribli ava idealu koji brani i predstavlja Mi unovi (u rukopisu Batri ev govor bio namenjen Mi unovi u). juna tvo kao najve a vrednost smrt kao prelazak u veselo carstvo poezije ± Vuk Mi unovi . san o Obili u pobedonoscu uo i polaganja zakletve. Njego a primarno ne interesuju li nosti u njihovim neposrednim ivotnim manifestacijama. Vladika je moderna individualnost hamletovskog tipa.. Vidimo ga odjednom prosve enog. ve iz izuzetnosti i odgovornosti njegovog polo aja kao vladara u podeljenoj zemlji. neugasla iskra slobode koja istrajava u borbi sa Turcima. . svi su nosioci iste teme: teme beskompromisnog nastavljanja borbe. (##sumnja deo ovekove sudbine po Lu i###). Oni deluju kao jedinstvena li nost kad osu uju one Crnogorce koji se dru e sa Turcima. unutra nja borba prethodi akciji. bolovi. Vladika nalazi izlaz iz protivre nosti tako to prihvata surovu logiku istorije. Motiv usamljenosti daje tragi nu dimenziju lika vladike. dr avni razlog. ni njihova li na pre ivljavanja. (Andri pravi pore enje sa komadi em minerala) Gra enje dela na principu fabule suprotno je osnovnoj tendenciji Njego eve poezije ka sa imanju. kad se raspituju za ivot i obi aje u svetu koji se razlikuje od njihovog. Najmanji deo celine koji te i da prevazi e okvire svog konkretnog postojanja i sjedini se sa apsolutom. Kolo ± istorijska ideja Vuk Mi unovi eti ko-esteti ka komponenta. Dok Batri otkriva pobedni ki ishod oslobodila ke ideje. On hrabro odbija vladi. pojavljuje se tek u epizodama iz narodnog ivota (Crnogorci u turskim svatovima. Li nosti se javljaju u funkciji govora. Narod kao samostalna snaga. Ra anje Crne Gore na razvalinama srpskog carstva. knez Nikola oli ava svesno rtvovanje za tu ideju. analizira je. ve odnos pojedinca prema istoriji. elje. OLI ENJE EPSKE NARODNE POEZIJE. Njegov prelom pesnik nije prikazao. blago se podsmeva preteranoj veselosti igumana Stefana. Misao. Glavni razlog nije moralni nego politi ki. svi deluju u istom pravcu. izvr ilac ideja speva (poziv poturicama da se vrate u vjeru pra edovsku..Verovanje u ogromne mogu nosti onoga to je po svom obimu maleno i neznatno. (DR AVNI I NACIONALNI RAZLOG NEDOUMICE) Vladika unosi su tinski novu komponentu: u idejnom smislu ± komponenta politi ke i nacionalne svrsishodnosti. tako i jednako sanjaju Obili a na belom konju. oni se javljaju kao izdaja nacionalne ideje (slu aj babe) ili kao opomena da se na nju zaboravi (slu aj sestre Batri eve) ili kao ne to to se skriva u sebi kao nedostojno pravog oveka i junaka (slu aj Vuka Mandu i a).

Socijalna reprezentativnost. individualizam Vuka mandu i a nosi emocionalno obele je. U nebeskim prilikama vidi se hod budu ih doga aja i do ivljava unapred sre an ishod. as poklonik religije sunca. me utim. Kod kneza Rogana dominantna je stara ka radoznalost. I prva skup tina II drama kola i vladike Danila III izvr enje istrage IV slikanje narodnog ivota Vizija suncem obasjanog Lov ena i okolnih zemalja koje je sve oblak pritisnuo simbolizuje slobodnu Crnu Goru okru enu porobljenim narodima. Mustaj-kadija crnogorskoj askezi i obili evskom idealizmu suprotstavlja ulne privla nosti muslimanskog sveta: bo anske device koje ekaju pravednike u raju. On govori tri puta i uvek sa politi kom tendencijom. kadija progovara slatkim re ima o stvarima pred kojima je ovek najslabiji. prva isku enja i gor ina (prve kaplje iz a e otrova) koju donosi prvo saznanje. splet slika koji bi prikazao sav ivot Crnogoraca i njihovo shvatanje sveta u njegovoj totalnosti. Stoga Crnogorci vide u njemu svog najlju eg neprijatelja i stoga se za njega jedino ka e da je poginuo u istrazi. a iguman-sigurnost. Kontrast izme u spolja nje grubosti i unutra nje tanane ose ajnosti izbija na videlo u poslednjem prizoru u kome Mandu i mra an. jer su za nju vezane sve uspomene na slavnu pro lost i sve nade u bolju budu nost. a i jedno i drugo je protivno crkvenim kanonima. zatim slika narodnih snaga koje e izneti borbu (nesalomiva crnogorska mladost. /romantizam/ U sceni sa poturicama ± surov br anin koji pri a kako je svoju snahu u koju su u li avoli izle io trostrukom kand ijom. po to najbolje ume da kune. On je i kavgad ija koji se inati sa Turcima zbog sitnica.Vladika i iguman Stefan ± dve etape u razvitku misli. Vuk je spolja nastrani i ekscentri ni junak iji je duhovni predak Marko Kraljevi . barem u snu. prema Drugom. VUK MI UNOVI ± herojski ideal. Dok u re ima ostalih Turaka dolazi do izraza perfidno i tiransko lice turske mo i. as moderni filosof-prirodnjak. Knez Rogan i knez Janko su humoristi ni likovi. Prvo slika neprijatelja sa kojim se treba boriti (neman. ovek ozbiljne i te ke misli. On se stalno ne im interesuje. Knez Janko nije samo pripoveda o zanimljivim i sme nim doga ajima nego i izaziva . VLADIKA DANILO ± politi ke misli. Njegova uloga je da svojim pitanjima podstakne razna lica da pri aju o stvarima koje su izvan radnje. VUK MANDU I ± romanti no ose anje. ognjeni krst ) i na kraju simboli ki prikaz situacije pred izbijanje sukoba i nagove taj budu e pobede. KOLO ± nosilac istorijskih misli dela. On jedini me u njima ne sme da pri a svoj san. Crnogorska poema nije samo izvijanje poslednje iskre slobode u plamen oslobodila kog rat nego i Gorski vijenac. zahteva razre enje glavne stvari. as nadahnuti prorok koji govori bo anske re i. sumornim i na momente mra nim pogledom na stvari. Serdar Vukota se izdvja ozbiljnim. MUSTAJ-KADIJA ± orijentalno shvatanje ivota. Lov en. kalu er: dok ostali spavaju. Skender-aga je nosilac turske politi ke ideologije. Zajedno sa vladikom Danilom on je najmodernija li nost speva. spokoj i vedrina koju donosi kona no saznanje (ja sam pro a sito i re eto). tj. iznutra. IGUMAN STEFAN ± filosofija. stalno ne to pita. Usmeni na in vr enja verskih obreda. VOJVODA DRA KO ± ocena evropske civilizacije. ali dok je vladi in individualizam intelektualnog karaktera. Sudbina poslednje iskre slobode koja se ne sme ugasiti. U prvoj pojavi on je bar po spolja njosti sve teno lice. on je jedini zaljubljeni junak i jedini koji. U drugim prilika su njegovi postupci esto protivni njegovom pozivu. Zanesenog vladiku prekida ozbiljnim prekorom. krvav. prelepu tursku devojku. apokalipti ni slika). Uloga kola prestaje tamo gde prestaje sumnja u ispravnost ideja koje ono zastupa. Izra ava ideolo ku funkciju stava prema zapadnoj civilizaciji. a i otkriva karakteristi ne crte naroda iz kog pripoveda (Dra ko) poti e. Zato je jemu dodeljeno da ispri a stravi nu viziju kao to je ona sva a sa pomrlim Ozrini ima ili jezivu pretnju. Ne znamo ta je odlu eno na skup tini uo i troji ina dne niti zbog ega je sazvana o Malom gospo inu dne. animator i re iser itavih malih aljivih scena (ispitivanje usnulog Vuka Mandu i a ili ono o isle ivanju ve tice) Vuk Mandu i ± pravi protagonista li ne drame. Pop Mi a ± predstavnik mirskog sve tenstval seoskih popova. skoro podivljao pri a romanti nu pri u o herojskom paru Radunu i Ljubici i pla e zbog svog izlomljenog d eferdara. Realisti ki koncipiran lik. razlikuje se od ostalih likovaunutra njim ivotom koji je skriven od drugih. dok su svi ostali kolektivni. dolazi u nepomirljivi sukob sa shvatanjima sveta kome pripada. on broji brojanice i svu no ita molitve. . Sliku zapadnog. latinskog sveta Njego daje kroz do ivljaj crnogorskog oveka. venac. Stambol prepun sjaja i u ivanja. jer je on li an. as hri anski putnik-had ija. Vladika-prvi sudar sa stvarno u. On pri e uje bez priprave i bez ispovijesti i to posle u injenjenog dela a ne pre njega. Postupak sa hvatanjem i pu tanjem jarebica simboli e budu i postupak ustanika prema poturicama koje e se predati. posle smeha i graje koju je izazvala neukost popa Mi e.

a drugi zato to je bolji i za bolje se bori. (polu aljiva alegorija o borbi petlova koju tuma e knez Rogan i Skender-aga). poturicr su pokazale da vi e nisu pripadnici naroda od koga poti u nego deo neprijateljske sile koja ugro ava opstanak Crne Gore. Neprekidna borba u kojoj je istraga samo jedan od momenata. . Ko ho e da shvati kompoziciju Gorskog vijenca treba da prati tok pesme a ne tok doga aja. iroki pogled na raznovrsne vidove ivota crnogorskog naroda. ve promi ljen politi ar.im je vladi ina sumnja izgubila objektivnu osnovu. Simboli na zamena starog. istro enog oru ja novim i sjajnijim i re i pune razumevanja za ljudske slabosti. Svojim dr anjem i govorom. Njego nije bio pesnik rata. utehe za izgubljeno i vedra nada u budu nost. Njego je u sceni sa vezirovim pismom pokazao indirektno da se vladika pomirio sa istorijom i da se kona no opredelio za akciju. (pop Mi o i ve tica) Latentna suprotnost izme u vo stva koje je pasivno i odsutno i naroda koji je ostavljen sebi. To nije vi e usamljen ovek rastrzan crnim mislima. Turci koriste zaostalost i sujeverje naroda i poku avaju da poseju seme razdora. nego pesnik-mislilac i filozof Zavr ni akordi ne pripadaju ni filosofskoj misli ni istoriji nego ivotu ± tragikomi na scena u kojoj Vuk Mandu i sa suzama u o ima pri a o stra nom boju sa Turcima u kome je stradao njegov omiljeni d eferdar. pesnik je prestao da je uzima u obzir. Rat neravnih protivnika od kojih svaki veruje da je pobeda na njegovoj strani: jedan zato to je ve i i ja i.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful