P. 1
O Gorskom vijencu

O Gorskom vijencu

|Views: 2,506|Likes:
Published by beekate85

More info:

Published by: beekate85 on Feb 10, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/18/2014

pdf

text

original

O Gorskom vijencu

Jovan Dereti

Spoj hroni arsko-epskog (istoriziraju e izve tavanje) i lirsko-refleksivnog (do ivlaji i razmi ljanja). Gnomsko-aforisti ki izraz!!! Po svom obliku pripada drami. Podnaslov Äistori esko sobitije³ ukazuje na Njego evu nameru da se njegov tekst tretira kao istorijski, a ne izmi ljeni, fabularni. Me utim, une en je itav niz motiva fabularnog karaktera koji oni ostaju nerazvijeni. Uvo enjem motiva vladi inog oklevanja Njego je u neku ruku dobio ono to je izgubio kad je odbacio motiv o njegovom zarobljavanju od strane Turaka: povezanost izme u li ne sudbine junaka i istorijskih zbivanja. /u pesmi o istrazi poturica vladika je li no i neposredno ugro en, preti mu se nabijanjem na kolac/ Kod Njego a ni vladika ni ostali Crnogorci nemaju nikakvog li nog razloga za akciju, ve samo op te politi ke, nacionalne, vite ke.(Sastanak izme u Turaka i Crnogoraca ± ideolo ka bitka, li nosti se sukobljavaju kao predstavnici naroda i vera, a ne kao pojedinci) Dramatika speva se ne odvija na planu doga aja, ve ideja. (vladika danilo-ostali, Crnogorci-Turci) Doga aji su sporedni i o njima dobijamo samo izve taj(krvav sukob Ozrini a i nik i kih Turaka, poku aj Turaka da ugrabe Crnogorku) Nakon sastanka sa poturicama, vladika uvi a neopravdanost svoje sumnje i sledi niz epizoda (pri anje vojvode Dra ka o Mlecima gde je oti ao po platu popa epana, o svatovima, o sestri Bati evoj, o popu Mi i i nazovi-ve tici)-realisti ki naslikanih. Istorija je ovde pozadina na kojoj se odvijaju individualne ljudske drame ± ljubavna patnja Vuka Mandu i a, samoubistvo sestre Batri eve, slu aj nazovi-ve tice koja se stavlja u slu bu neprijatelja da bi spasla svoju decu, socijalni polo aj popa Mi a... Mnogi govore o dvostrukosti kompozicije ba zbog ovih epizoda. Nedostatak si ejne povezanosti. Razumevanje monologa vladike Danila i Vuka Mi unovi a sa po etka speva i njihove funkcije, ne smeta injenica to ne znamo ni ta vi e o tome ta se radilo i odlu ivalo na prethodnoj skup tini. Isto tako, politi ka neoportunost pozivanja poturica na dogovor, ne umanjuje do ivlja te scene kao dramskog sredi ta. Pop Mi a ostaje jedan od naj ivotnijih likova uprkos tome to poku ava da pro ita pismo koje nije umeo da napi e. Gorski vijenac se ne pamti po doga ajima nego po izrekama. Pesni ka re ima samostalnu vrednost. Poezija je ovde izraz kolektivnog ose anja i iskustva, glas istorije i naroda, a ne izraz pesnikovih li nih ose anja i misli. Prozni pasa i odgovaraju didaskalijama u drami po svojoj funkciji, ali prevazilaze tu ulogu. U njima ima podataka kojih nema u govoru li nosti, njima se uvode doga aji koji e se u govoru li nosto predstaviti. Dijalog nije dramski, jer se od neposredne akcije okre e poetskom i misaonom razvijanju pojedinih momenata te akcije. Jedini dramski dijalozi ± kad se vladika Danilo pojavljuje na skup tini (gde se vidi nezadovoljstvo zbog njegovog povla enja u klju nom trenutku) i kad se donosi odluka da se poturice pozovu. Prizori iz narodnog ivota ± prizori leganja i gledanja u ple a deskriptivno-ilustrativni karakter dijaloga. esto izve taj o dijalogu ±izmena pitanja i odgovora (o sastanku Ozrini a i Nik i kih Turaka, o bekstvu Ru e Kasanove za Tur ina, pri anje vojvode Dra ka o Mlecima) Izve taj o istrazi poturica preko pisma anolgan izve tajima glasnika u gr koj tragediji. Dijalog o Mlecima specifi an ± u njemu se sredstvima ironije, satire i polemike prikazuju razli ite negativne pojave. Pogled o razli itim vidovima ivota, obi aja i shvatanja u Mlecima dat kroz prizmu crnogorskog patrijarhalnog oveka. Filozofski dijalog ± u kojima je protagonista iguman Stefan. Slepi starac u narodu va i za oli enje mudrosti.On sam ka e da je vi e u carstvu duhova nego me u ivim ljudima, okrenut sferama duha i misli. U SCENI UO I POLAGANJA ZAKLETVE. Glavari o ekuju od njega da odgonetku zna enja nebeskih znamenja, ali on skre e pa nju sa prvidnog i nebitnog na su tinsko. O Badnjem ve eru govori o principu ve nog rata suprotnosti u prirodi, dru tvu i oveku, a o Novoj godini o ve nom kru enju i obnavljanju prirode. Antiteti ki govori ± serdar Vukota i Vuk Mi unovi iz prizora sa poturicama (pesimisti kom shvatanju crnogorske istorije suprotstavljeno je suprotno, optimisti no tuma enje); vezirovo pismo i vladi in odgovor; monolozi vladike Danila i Vuka

Njime govore Crnogorci i Turci kad se sastanu. Drugi monolog vladike Danila ( e je zrno klicu zametnulo) izra ava jedan od najkriti nijih momenata radnje.Mustaj-kadija peva o Fatimi. svaki na svoj na in veli a njegove vrline i izra ava svoju tugu) Tendencija labavljenja dijalo kih veza. suprotno reagovanje vladike Danila i igumana Stefana na vest o pogibiji u Crmnici. izdajstvo Vuka Brankovi a. Igumanov pomen du ama vitezova i crnogorska zakletva koju izgovara serdar Vukota se recituju. u kome poslednji etvorosimboli ki lan ima samostalnost posebnog stiha. 2. a onda po inje monolog. Vladika tada odlu uje da pozove poturice na dogovor. propast Vizantije. Alegori na vizija turske sile kao apokalipti ne nemani. srpska istorija. vojvoda Batri -Mustaj-kadija. bezakonje i ludost vladara i izdaja velika a. samo to je ovde predmet nacionalna istorija sa narodnog stanovi ta. ali ne lirsko-subjektivni monolog pesnika. kratak. Ona sadr i celu dramu srpske istorije u tri ina: 1. duh islamskog orijenta. o veli ini rtava koje e zahtevati ta borba i o njenim plodovima za budu a pokoljenja) /Mlado ito. Tu balica 12terac. Izraz unutra nje ustreptalost oveka pred svetom. Tre i deo monologa uvodi nas u konkretnu situaciju speva i u njegovu glavnu temu poturica. manji potok u ve i. kulminira slikom velika kog razdora na kosovskoj ve eri i izdajom Brankovi a. suprotstavljeno je tursko i srpsko juna tvo.ideja o besmrtnosti onih koji su pali za slobodu). Ceo Gorski vijenac ispevan je u juna kom desetercu.(npr. (ma ka i mi . i shvatanje ljubavi. Prvi monolog igumana Stefana ± filozofsko sredi te Gorskog vijenca. Molitva Bogu i vizija Crne Gore koja je na la svoj mir u povratku izgubljenog. Pesma o evu koja se peva uz gusle (u njoj su opevani doga aji iz crnogorske istorije. sumaran. Gorski vijenac je monolo ka struktura. prirodni zakoni) Pretvaranje govora u pesmu. Izraz Gorskog vijenca iskovan je prema modelu narodne poslovice. odudara svojom dekorativnom lepotom od silovitih udara). Polemi an i kletveni ton u vladi inom imaginarnom razgovoru sa turskom nemani. Pesma o Fatimi je u 9tercu. njime se dopisuju vezir i vladika. Mustaj-kadijina pesma o Fatimi. Drugi deo sadr i sagledavanje pojava u prirodi. tj. beseda Mustaj-kadije. dve besede igumana Stefana. orah) . U drugom delu ista lirika. Vladi ina misao je rastrzana u dramati noj borbi sa samom sobom. Svaka replika te i da postane beseda. epizoda o svatovima (tri para antiteti kih popevki. podse a na naravou enije. a svat Crnogorac o sokolu i jarebici) Njego nije koristio dramske mogu nosti sukoba. i herojska smrt Baje Pivljanina . 3. apoteoza. svatovske popevke o junacima. Vi eglasni govor ± svaki glas na svoj na in razvija temu. replika Vuka Mi unovi a na prvi monolog vladi in i pesma prvog kola) Monolog se uvek javlja u najkriti nijim momentima. Njegove re i inspirisane su eljom da se povrati izgubljeni mir i ponovo uspostavi unutra nja harmonija Crne Gore. Prvi monolog (Vi i vraga su sedam bi injah) vladike Danila svetsko-istorijski uvod u spev. razgovorni deo i zaklju ak. (tri velika monologa vladike Danila. Turska osvajanja (dolazak u Evropu. laf-mi . Niz tematskih celina gnomi kog ili lirskog karaktera. crnogosrka sloboda. uvodni. apoteoza herojstva. a u sredi tu razgovor sa sobom. vladi in govor iz scene sa poturicama i odgovor Skender-age. ponovno uvo enje u situaciju. PESME ± one se poju. princip gnome je maksimalna koncentracija misli i re i. etika crnogorskog heroizma. himni ka dikcija. Princip pesme je amplifikacija jednog motiva. navijaj klasove/ Tre i monolog vladike Danila (Bo e dragi koji sve upravlja ) lirska mesta na po etku i na kraju. tu balica sestre Batri eve i pesma o Bo i u igumana Stefana. porobljavanje raznih naroda) data u aforisti ki odse nim grupama stihova. Govor u aluzijama je neka vrsta diplomatskog stila u Gorskom vijencu. Vladi in humanizam ± on nalazi re i opravdanja za najlju eg neprijatelja (kontrast sa ratni kom atmosferom). GNOMA ± predstavlja poetsko-misaonu celinu nezavisnu od li nosti koja ju je kazala i situacije u kojoj je kazana. presko io je zaplet i odmah zapo eo sukob. Dijalog slu i samo da se pri a uvede u sitaciju. Tendencija da se svaki trenutak ivota i istorije osvetli iz ugla koji e nositi obele je univezalnosti. Milo ev podvig. Tragi na vizija pro losti povezana sa temom poturica. govor i razgovor vladara. samo pesma o Fatimi i tu balica sestre Batri eve imaju poseban metar. Donosi filozofsku eksplikaciju i opravdanje teme speva. opis turske neveste (osebno mesto.Mandu i a sa po etka speva. pripev. Postoje tri vrste samostalnih celina u Gorskom vijencu: pesme. oplakivanje poginulog junaka Batri a-tu balica njegove sestre. Stilska dominanta speva je gnomi ko sa imanje izraza.tema usamljenosti vladike Danila kao poslednjeg zato nika slobode. U prvom delu je neka vrsta igumanove duhovne autobiografije. pitanja o smislu svetskog toka i ovekovog postojanja i na kraju zaklju ci za akciju. (evropska. Mitsko-istorijska vizija. (o nu nosti neprestane borbe protiv zla. na prekretnicama. Evocira tragi nu sudbinu Janka Sibinjanina i Skender-bega. pogibija koja preti od poturica. Pesma prvog kola ± pandan prvom vladi inom monologu. Trodelna kompozicija monologa: refleksivna celina. gnome i pri e.

o igumanovom ivotnom iskustvu i o principu ve nog rata). o igumanovoj vedrini. lako a pripovedanja.. Mandu i eva pri a o Radunu i Ljubici. ni pobede bez rtve. proricanja. a ne iz kauzalnog principa. oplakivanja Batri a. jer bi to skretalo temu u nebitno. Brankovi . Tiha seta veje iz poslednje scene gde su prikazane manje uspele akcije. zavisi od konteksta. snovi. beseda igumana Stefana-slu aoci zaspu. Prvobitni naslov Goskog vijenca ± izvijanje iskre. Vuk Mi unovi i Hamza-kapetan. a izdaja prestaje da bude tako sramna jer je u injena iz ljubavi. pri anje vojvode Dra ka o Mlecima. zatim u re ima Vuka Mi unovi a da je skup ina sazvana da istimo zemlju od nekrsti. Izdajnik je prvo suo en sa sramnom istinom.tamo gde je glavni junak vladika Danilo. Prikazan svet na prelazu iz srednjeg veka u moderno doba. Tiho idili no veselje na Badnje ve e sa rezigniranim pogledom na svet u kome vlada ve ni rat me u elementima. pesma. tako i prema celini i na planu izraza (gnoma. Mandu i eva pri a o snahi An eliji koja se e lja no u pored vatre/###kod Crnjanskog u Seobama ta slika###/. Epizoda o Mlecima sa satiri nim prikazivanjem izopa enosti civilizovanog gra anskog dru tva. vapaj i opomena ucveljenih). aluzije. prokletstvo ve no zara ene zemlje. gledanja znamenja i pri anja snova. Sve pokazuje izrazitu tendeciju da se oblikuje u nezavisne jezi ko-poetske tvorevine. Tu se ispoljava prvobitna narodna osnova Gorskog vijenca. RAZVOJ KONTRASTNIH TEMA Prizori koji ine centralno dramsko jezgro. Delovi imaju samostalan. hronolo ki se odvijaju doga aji. autonoman polo aj kako jedan prema drugom. ali. Kazivanje kneza Janka o agonu Vuka Mi unovi a i Hamze-kapetana i o ali sa hod om Brun evi em. ali u kojoj je vi e nagla en ljudski momenat. smenjuje pobedni ko slavlje do eka junaka istrage na Bo i . pa je ivrgnut ruglu (kroz alu crnogorske mom adi sa hod om Brun evi em) Vladi inom stavu mirenja sa zlom u strahu od ve eg zla kontrastira se tema drugog kola ( a u meda jo niko ne popi/ to je a om u i ne zagr i). pri a) i na planu radnje. Obradova pri a o ma ioni arima. pri anje a eta o odjecima boja. psihologiju. srednjevekovni pogled na sve. pri anje Toma a Martinovi a o otmici Ru e Kasanove. poturice. Izvita iskra (gnoma kao iskra misli) . a ne linearni. Obrada herojske teme i teme izdaje od kojih je sastavljena srpska istorija. o crnogorskom bo i u. (npr. Borba suprotnih ideja. du du. nadmo turske vere i politike. harmoni ni . a tek ujutru pohvale njegovu mudrost). istovremeno. scena Badnje ve eri (o badnjacima. Neodre eno u prokletsvu koje vladika izri e. POLIFONI RAZVOJ U prizorima sastanaka. gde preovla uje epski. sonatni princip. ponavljanje. realizam. Analiza si ejne osnove pokazuje da pojedini doga aji imaju smisla samo ako se posmatraju nezavisno. Cikli ni razvoj. Prizor sastanka sa poturicama misao o neizbe nosti ratnog obra una± i druge teme: koegzistencija poturica i Crnogoraca. Surova ratni ka scena polaganja zakletve. (tema istrage kroz razli ite simbole. nagove taje ± 1. Njego eva umetnost da istu temu ponovi na druga iji na in. a homofoni. sa simfonijom: polifonija. o pozori tu. Na in izlaganja tema: LINEARNO NIZANJE ± u dosta labavo povezanom nizu Izve taji u dijalogu.PRI E ± po svom obliku male epske pesme. kontrast. lajtmotiv. Polifoni princi ± tamo gde se pojavljuju glavari. /###PROBLEM PRLJAVIH RUKU###/ nem radosti bez bola. babino priznanje o dogovoru sa vezirom. Batri eva smrt prelazak iz krajnje alosti u veselje. alegorije. Herojska vernost nacionalnom idealu gubi uzvi enost kad se ispoljava u ubistvu slabe ene. Uglavnom izostaje utisak likova na neku vest. u ijem je sredi tu suprotnost izme u borbeno nastrojenih Crnogoraca i neodlu nog vladike. kazivanje jednog Cuce o babi gatari.. Osobine: smisao za humor. Kompozicija proizilazi iz tematskog. Neprosve enost i sujeverje naroda ± prizor o nepismenom popu i babi koja se pretvara da je ve tica. crnogorska borba za slobodusrednjovekovni velika i. Obili ev podvig. smrt Ru e Kasanove. U pesmi drugog kola o Ivanbegovoj osveti. Izviiskra.. Dra kove pri e o brodogradili tima i tamnicama u Mlecima. Analogija sa muzikom. O uvan je vremenski aspekt. skoro bezbri no podsmevanje ljudskim slabostima). (kazivanje o krvavom sastanku.

osuda serdara Vukote zbog njegovog pesimisti kog pogleda na crnogorsku borbu. neugasla iskra slobode koja istrajava u borbi sa Turcima. masa koja ho e da kamenuje babu) Svi glavari su jedinstveni. Knez Nikola govori samo jednom neposredno. kad sanjaju i govore o borbi koja ih o ekuje. a u umetni kom ± komponentu dramski i problemati ki produbljenog shvatanja stvarnosti. poslednja. Njego a primarno ne interesuju li nosti u njihovim neposrednim ivotnim manifestacijama.. blago se podsmeva preteranoj veselosti igumana Stefana. kad se raspituju za ivot i obi aje u svetu koji se razlikuje od njihovog. njihovi me usobni odnosi. Vojvoda Batri je glavni junak istrage poturica. zgu njavanju. Ideja je glavni junak u njegovim delima pre Gorskog vijenca: ideja o ljudskoj misli kao iskri nebeske svetlosti (Lu a) i ideja o crnogorskoj slobodi i nezavisnosti (Svobodijada). ve odnos pojedinca prema istoriji. U epizodama iz narodnog ivota u kojima se privremeno napu ta istorijski plan prikazivanja. oni se javljaju kao izdaja nacionalne ideje (slu aj babe) ili kao opomena da se na nju zaboravi (slu aj sestre Batri eve) ili kao ne to to se skriva u sebi kao nedostojno pravog oveka i junaka (slu aj Vuka Mandu i a). izve taj o istrazi u Katunskoj nahiji). a ne govor u funkciji li nosti. kao nosilac umetnosti narodne re i. elje. Vladika Danilo ± razlozi njegove neodlu nosti nisu eti ke prirode. Dok Batri otkriva pobedni ki ishod oslobodila ke ideje. Li nost se jalja kao izraz narodnog iskustva. Veza sa Lajbnicom. Njegov prelom pesnik nije prikazao. Vrlo esta kriti ka istupanja: razobli avanje neprijatelja (izdajnika Hamze-kapetana i vezira). (DR AVNI I NACIONALNI RAZLOG NEDOUMICE) Vladika unosi su tinski novu komponentu: u idejnom smislu ± komponenta politi ke i nacionalne svrsishodnosti. Vladika nalazi izlaz iz protivre nosti tako to prihvata surovu logiku istorije. Kolo. Narod kao samostalna snaga. kao tuma njegovog shvatanja i verovaja. Samostalnost govora prema li nosti. Njego je odabrao jedan mali i obimom neznatan doga aj da bi kroz njega sagledao celokupnu istoriju svog naroda. Borba kao osnovni smisao i najve a radost ivota. dr avni razlog. Pored dr avnog razloga ima jo jedan momenat ± ose anje da poturice nisu tu ini nego pripadnici na eg naroda i potajna elja i nada da se oni mogu pridobiti za saradnju.inu ponudu da ne u estvuje u istrazi. pojavljuje se tek u epizodama iz narodnog ivota (Crnogorci u turskim svatovima. iako nije pojedina no ljudsko lice.Verovanje u ogromne mogu nosti onoga to je po svom obimu maleno i neznatno. od jedne gotove misli do druge. U tim pesmama su hronolo ki opevani doga aji od Kosova do istrage poturica. Oni deluju kao jedinstvena li nost kad osu uju one Crnogorce koji se dru e sa Turcima. ni njihova li na pre ivljavanja. Vladika mnogo misli (Vuk Mi unovi : a ja zebem od mnogo mi ljenja). Li nosti se javljaju u funkciji govora. a drugi put preko pisma. Motiv usamljenosti daje tragi nu dimenziju lika vladike. Vladika je moderna individualnost hamletovskog tipa. Kao to jednako misle. . Razvoj govora u Gorskom vijencu kre e se od jednog zaklju ka do drugog. Nikolom Kuzanskim i ordano Brunom princip identi nosti dela i celine (monadolo ka koncepcija). svi deluju u istom pravcu. OLI ENJE EPSKE NARODNE POEZIJE. tako i jednako sanjaju Obili a na belom konju. Oni poju pesmu koja je iz glave celog naroda. radosno prima izve taj o istrazi. (##sumnja deo ovekove sudbine po Lu i###). predstavlja jednog od glavih junaka speva. svi su nosioci iste teme: teme beskompromisnog nastavljanja borbe. ne le e u vladi inom u asavanju od prolivanja krvi. Narod se najpre javlja kroz kolo u svom apstraktnom. ilustrativni karakter. Ra anje Crne Gore na razvalinama srpskog carstva. istorijskom jedinstvu. On se od svih najvi e pribli ava idealu koji brani i predstavlja Mi unovi (u rukopisu Batri ev govor bio namenjen Mi unovi u). nalazi se u osnovi Njego evog pogleda na svet. Vidimo ga odjednom prosve enog.. Nije bitan odnos pojedinca prema pojedincu. analizira je. bolovi. Misao. On se pla i me uplemenskog rata koji bi samo pogor ao stanje. izvr ilac ideja speva (poziv poturicama da se vrate u vjeru pra edovsku.. kritika vladi ine neodlu nosti. pla e kad sazna za velike narodne rtve i najzad. ve iz izuzetnosti i odgovornosti njegovog polo aja kao vladara u podeljenoj zemlji. On je glavar u kraju koji je najvi e izlo en turskoj opasnosti. kako odbacuje narodna verovanjazatim kao obazrivog vladara kome je briga za narod najva nija stvar. Glavni razlog nije moralni nego politi ki. kad oplakuju smrt mladog Batri a. Jo jedna odlika je duboki humanizam i komplementarni odnos prema stvarnostu. isticanju su tinskog vida stvari. Najmanji deo celine koji te i da prevazi e okvire svog konkretnog postojanja i sjedini se sa apsolutom.. Li ni motivi imaju uglavnom sporedan. juna tvo kao najve a vrednost smrt kao prelazak u veselo carstvo poezije ± Vuk Mi unovi . unutra nja borba prethodi akciji. radosti. Poetska istorija Crne Gore. san o Obili u pobedonoscu uo i polaganja zakletve. Iskra sadr i u ograni enom ono to svet sadr i u neograni enom. podsmeh glavarima zbog vrad bine i sujeverja. On hrabro odbija vladi. a onda kroz glavare u svojoj ivoj i realnoj raznolikosti. Izraz narodne svesti o vlastitoj istoriji. li ni interesi. Kolo ± istorijska ideja Vuk Mi unovi eti ko-esteti ka komponenta. (Andri pravi pore enje sa komadi em minerala) Gra enje dela na principu fabule suprotno je osnovnoj tendenciji Njego eve poezije ka sa imanju. knez Nikola oli ava svesno rtvovanje za tu ideju. te i i dariva ucveljenog Vuka Mandu i a..

ognjeni krst ) i na kraju simboli ki prikaz situacije pred izbijanje sukoba i nagove taj budu e pobede. Socijalna reprezentativnost. apokalipti ni slika). Pop Mi a ± predstavnik mirskog sve tenstval seoskih popova. jer je on li an. ovek ozbiljne i te ke misli. as nadahnuti prorok koji govori bo anske re i. iznutra. a i otkriva karakteristi ne crte naroda iz kog pripoveda (Dra ko) poti e. Zato je jemu dodeljeno da ispri a stravi nu viziju kao to je ona sva a sa pomrlim Ozrini ima ili jezivu pretnju. zahteva razre enje glavne stvari. Mustaj-kadija crnogorskoj askezi i obili evskom idealizmu suprotstavlja ulne privla nosti muslimanskog sveta: bo anske device koje ekaju pravednike u raju. I prva skup tina II drama kola i vladike Danila III izvr enje istrage IV slikanje narodnog ivota Vizija suncem obasjanog Lov ena i okolnih zemalja koje je sve oblak pritisnuo simbolizuje slobodnu Crnu Goru okru enu porobljenim narodima. dok su svi ostali kolektivni.Vladika i iguman Stefan ± dve etape u razvitku misli. Kontrast izme u spolja nje grubosti i unutra nje tanane ose ajnosti izbija na videlo u poslednjem prizoru u kome Mandu i mra an. U drugim prilika su njegovi postupci esto protivni njegovom pozivu. a i jedno i drugo je protivno crkvenim kanonima. Stoga Crnogorci vide u njemu svog najlju eg neprijatelja i stoga se za njega jedino ka e da je poginuo u istrazi. Postupak sa hvatanjem i pu tanjem jarebica simboli e budu i postupak ustanika prema poturicama koje e se predati. Sliku zapadnog. kadija progovara slatkim re ima o stvarima pred kojima je ovek najslabiji. Njegova uloga je da svojim pitanjima podstakne razna lica da pri aju o stvarima koje su izvan radnje. Sudbina poslednje iskre slobode koja se ne sme ugasiti. VUK MI UNOVI ± herojski ideal. VUK MANDU I ± romanti no ose anje. On jedini me u njima ne sme da pri a svoj san. Serdar Vukota se izdvja ozbiljnim. Izra ava ideolo ku funkciju stava prema zapadnoj civilizaciji. Dok u re ima ostalih Turaka dolazi do izraza perfidno i tiransko lice turske mo i. zatim slika narodnih snaga koje e izneti borbu (nesalomiva crnogorska mladost. Vladika-prvi sudar sa stvarno u. on broji brojanice i svu no ita molitve. animator i re iser itavih malih aljivih scena (ispitivanje usnulog Vuka Mandu i a ili ono o isle ivanju ve tice) Vuk Mandu i ± pravi protagonista li ne drame. Skender-aga je nosilac turske politi ke ideologije. VLADIKA DANILO ± politi ke misli. venac. On govori tri puta i uvek sa politi kom tendencijom. individualizam Vuka mandu i a nosi emocionalno obele je. sumornim i na momente mra nim pogledom na stvari. as hri anski putnik-had ija. VOJVODA DRA KO ± ocena evropske civilizacije. MUSTAJ-KADIJA ± orijentalno shvatanje ivota. posle smeha i graje koju je izazvala neukost popa Mi e. Stambol prepun sjaja i u ivanja. prema Drugom. jer su za nju vezane sve uspomene na slavnu pro lost i sve nade u bolju budu nost. Knez Janko nije samo pripoveda o zanimljivim i sme nim doga ajima nego i izaziva . tj. a iguman-sigurnost. Zanesenog vladiku prekida ozbiljnim prekorom. Realisti ki koncipiran lik. po to najbolje ume da kune. Crnogorska poema nije samo izvijanje poslednje iskre slobode u plamen oslobodila kog rat nego i Gorski vijenac. Usmeni na in vr enja verskih obreda. IGUMAN STEFAN ± filosofija. /romantizam/ U sceni sa poturicama ± surov br anin koji pri a kako je svoju snahu u koju su u li avoli izle io trostrukom kand ijom. Knez Rogan i knez Janko su humoristi ni likovi. razlikuje se od ostalih likovaunutra njim ivotom koji je skriven od drugih. Uloga kola prestaje tamo gde prestaje sumnja u ispravnost ideja koje ono zastupa. U prvoj pojavi on je bar po spolja njosti sve teno lice. . kalu er: dok ostali spavaju. On pri e uje bez priprave i bez ispovijesti i to posle u injenjenog dela a ne pre njega. Lov en. Vuk je spolja nastrani i ekscentri ni junak iji je duhovni predak Marko Kraljevi . Kod kneza Rogana dominantna je stara ka radoznalost. U nebeskim prilikama vidi se hod budu ih doga aja i do ivljava unapred sre an ishod. spokoj i vedrina koju donosi kona no saznanje (ja sam pro a sito i re eto). as moderni filosof-prirodnjak. splet slika koji bi prikazao sav ivot Crnogoraca i njihovo shvatanje sveta u njegovoj totalnosti. barem u snu. skoro podivljao pri a romanti nu pri u o herojskom paru Radunu i Ljubici i pla e zbog svog izlomljenog d eferdara. on je jedini zaljubljeni junak i jedini koji. KOLO ± nosilac istorijskih misli dela. Ne znamo ta je odlu eno na skup tini uo i troji ina dne niti zbog ega je sazvana o Malom gospo inu dne. me utim. Prvo slika neprijatelja sa kojim se treba boriti (neman. latinskog sveta Njego daje kroz do ivljaj crnogorskog oveka. ali dok je vladi in individualizam intelektualnog karaktera. krvav. as poklonik religije sunca. stalno ne to pita. On je i kavgad ija koji se inati sa Turcima zbog sitnica. prva isku enja i gor ina (prve kaplje iz a e otrova) koju donosi prvo saznanje. On se stalno ne im interesuje. prelepu tursku devojku. dolazi u nepomirljivi sukob sa shvatanjima sveta kome pripada. Zajedno sa vladikom Danilom on je najmodernija li nost speva.

Njego nije bio pesnik rata. istro enog oru ja novim i sjajnijim i re i pune razumevanja za ljudske slabosti. ve promi ljen politi ar. pesnik je prestao da je uzima u obzir. To nije vi e usamljen ovek rastrzan crnim mislima. Njego je u sceni sa vezirovim pismom pokazao indirektno da se vladika pomirio sa istorijom i da se kona no opredelio za akciju. Neprekidna borba u kojoj je istraga samo jedan od momenata. (polu aljiva alegorija o borbi petlova koju tuma e knez Rogan i Skender-aga). Ko ho e da shvati kompoziciju Gorskog vijenca treba da prati tok pesme a ne tok doga aja. iroki pogled na raznovrsne vidove ivota crnogorskog naroda. Turci koriste zaostalost i sujeverje naroda i poku avaju da poseju seme razdora.im je vladi ina sumnja izgubila objektivnu osnovu. nego pesnik-mislilac i filozof Zavr ni akordi ne pripadaju ni filosofskoj misli ni istoriji nego ivotu ± tragikomi na scena u kojoj Vuk Mandu i sa suzama u o ima pri a o stra nom boju sa Turcima u kome je stradao njegov omiljeni d eferdar. (pop Mi o i ve tica) Latentna suprotnost izme u vo stva koje je pasivno i odsutno i naroda koji je ostavljen sebi. a drugi zato to je bolji i za bolje se bori. Svojim dr anjem i govorom. Rat neravnih protivnika od kojih svaki veruje da je pobeda na njegovoj strani: jedan zato to je ve i i ja i. . poturicr su pokazale da vi e nisu pripadnici naroda od koga poti u nego deo neprijateljske sile koja ugro ava opstanak Crne Gore. Simboli na zamena starog. utehe za izgubljeno i vedra nada u budu nost.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->