O Gorskom vijencu

Jovan Dereti

Spoj hroni arsko-epskog (istoriziraju e izve tavanje) i lirsko-refleksivnog (do ivlaji i razmi ljanja). Gnomsko-aforisti ki izraz!!! Po svom obliku pripada drami. Podnaslov Äistori esko sobitije³ ukazuje na Njego evu nameru da se njegov tekst tretira kao istorijski, a ne izmi ljeni, fabularni. Me utim, une en je itav niz motiva fabularnog karaktera koji oni ostaju nerazvijeni. Uvo enjem motiva vladi inog oklevanja Njego je u neku ruku dobio ono to je izgubio kad je odbacio motiv o njegovom zarobljavanju od strane Turaka: povezanost izme u li ne sudbine junaka i istorijskih zbivanja. /u pesmi o istrazi poturica vladika je li no i neposredno ugro en, preti mu se nabijanjem na kolac/ Kod Njego a ni vladika ni ostali Crnogorci nemaju nikakvog li nog razloga za akciju, ve samo op te politi ke, nacionalne, vite ke.(Sastanak izme u Turaka i Crnogoraca ± ideolo ka bitka, li nosti se sukobljavaju kao predstavnici naroda i vera, a ne kao pojedinci) Dramatika speva se ne odvija na planu doga aja, ve ideja. (vladika danilo-ostali, Crnogorci-Turci) Doga aji su sporedni i o njima dobijamo samo izve taj(krvav sukob Ozrini a i nik i kih Turaka, poku aj Turaka da ugrabe Crnogorku) Nakon sastanka sa poturicama, vladika uvi a neopravdanost svoje sumnje i sledi niz epizoda (pri anje vojvode Dra ka o Mlecima gde je oti ao po platu popa epana, o svatovima, o sestri Bati evoj, o popu Mi i i nazovi-ve tici)-realisti ki naslikanih. Istorija je ovde pozadina na kojoj se odvijaju individualne ljudske drame ± ljubavna patnja Vuka Mandu i a, samoubistvo sestre Batri eve, slu aj nazovi-ve tice koja se stavlja u slu bu neprijatelja da bi spasla svoju decu, socijalni polo aj popa Mi a... Mnogi govore o dvostrukosti kompozicije ba zbog ovih epizoda. Nedostatak si ejne povezanosti. Razumevanje monologa vladike Danila i Vuka Mi unovi a sa po etka speva i njihove funkcije, ne smeta injenica to ne znamo ni ta vi e o tome ta se radilo i odlu ivalo na prethodnoj skup tini. Isto tako, politi ka neoportunost pozivanja poturica na dogovor, ne umanjuje do ivlja te scene kao dramskog sredi ta. Pop Mi a ostaje jedan od naj ivotnijih likova uprkos tome to poku ava da pro ita pismo koje nije umeo da napi e. Gorski vijenac se ne pamti po doga ajima nego po izrekama. Pesni ka re ima samostalnu vrednost. Poezija je ovde izraz kolektivnog ose anja i iskustva, glas istorije i naroda, a ne izraz pesnikovih li nih ose anja i misli. Prozni pasa i odgovaraju didaskalijama u drami po svojoj funkciji, ali prevazilaze tu ulogu. U njima ima podataka kojih nema u govoru li nosti, njima se uvode doga aji koji e se u govoru li nosto predstaviti. Dijalog nije dramski, jer se od neposredne akcije okre e poetskom i misaonom razvijanju pojedinih momenata te akcije. Jedini dramski dijalozi ± kad se vladika Danilo pojavljuje na skup tini (gde se vidi nezadovoljstvo zbog njegovog povla enja u klju nom trenutku) i kad se donosi odluka da se poturice pozovu. Prizori iz narodnog ivota ± prizori leganja i gledanja u ple a deskriptivno-ilustrativni karakter dijaloga. esto izve taj o dijalogu ±izmena pitanja i odgovora (o sastanku Ozrini a i Nik i kih Turaka, o bekstvu Ru e Kasanove za Tur ina, pri anje vojvode Dra ka o Mlecima) Izve taj o istrazi poturica preko pisma anolgan izve tajima glasnika u gr koj tragediji. Dijalog o Mlecima specifi an ± u njemu se sredstvima ironije, satire i polemike prikazuju razli ite negativne pojave. Pogled o razli itim vidovima ivota, obi aja i shvatanja u Mlecima dat kroz prizmu crnogorskog patrijarhalnog oveka. Filozofski dijalog ± u kojima je protagonista iguman Stefan. Slepi starac u narodu va i za oli enje mudrosti.On sam ka e da je vi e u carstvu duhova nego me u ivim ljudima, okrenut sferama duha i misli. U SCENI UO I POLAGANJA ZAKLETVE. Glavari o ekuju od njega da odgonetku zna enja nebeskih znamenja, ali on skre e pa nju sa prvidnog i nebitnog na su tinsko. O Badnjem ve eru govori o principu ve nog rata suprotnosti u prirodi, dru tvu i oveku, a o Novoj godini o ve nom kru enju i obnavljanju prirode. Antiteti ki govori ± serdar Vukota i Vuk Mi unovi iz prizora sa poturicama (pesimisti kom shvatanju crnogorske istorije suprotstavljeno je suprotno, optimisti no tuma enje); vezirovo pismo i vladi in odgovor; monolozi vladike Danila i Vuka

Milo ev podvig. podse a na naravou enije. (evropska. i herojska smrt Baje Pivljanina . Njime govore Crnogorci i Turci kad se sastanu. Vladi in humanizam ± on nalazi re i opravdanja za najlju eg neprijatelja (kontrast sa ratni kom atmosferom). svaki na svoj na in veli a njegove vrline i izra ava svoju tugu) Tendencija labavljenja dijalo kih veza. himni ka dikcija. oplakivanje poginulog junaka Batri a-tu balica njegove sestre. ponovno uvo enje u situaciju. a svat Crnogorac o sokolu i jarebici) Njego nije koristio dramske mogu nosti sukoba. Svaka replika te i da postane beseda. razgovorni deo i zaklju ak. sumaran. beseda Mustaj-kadije. GNOMA ± predstavlja poetsko-misaonu celinu nezavisnu od li nosti koja ju je kazala i situacije u kojoj je kazana. Izraz unutra nje ustreptalost oveka pred svetom. u kome poslednji etvorosimboli ki lan ima samostalnost posebnog stiha. Vi eglasni govor ± svaki glas na svoj na in razvija temu.Mandu i a sa po etka speva. Tendencija da se svaki trenutak ivota i istorije osvetli iz ugla koji e nositi obele je univezalnosti. Trodelna kompozicija monologa: refleksivna celina. Pesma prvog kola ± pandan prvom vladi inom monologu. pitanja o smislu svetskog toka i ovekovog postojanja i na kraju zaklju ci za akciju. kulminira slikom velika kog razdora na kosovskoj ve eri i izdajom Brankovi a. (ma ka i mi . PESME ± one se poju. propast Vizantije. epizoda o svatovima (tri para antiteti kih popevki. Tu balica 12terac. svatovske popevke o junacima. 3. Stilska dominanta speva je gnomi ko sa imanje izraza. princip gnome je maksimalna koncentracija misli i re i. duh islamskog orijenta. opis turske neveste (osebno mesto. Vladika tada odlu uje da pozove poturice na dogovor. Prvi monolog (Vi i vraga su sedam bi injah) vladike Danila svetsko-istorijski uvod u spev. odudara svojom dekorativnom lepotom od silovitih udara). Vladi ina misao je rastrzana u dramati noj borbi sa samom sobom. apoteoza herojstva. Ceo Gorski vijenac ispevan je u juna kom desetercu. (o nu nosti neprestane borbe protiv zla. 2. suprotstavljeno je tursko i srpsko juna tvo. suprotno reagovanje vladike Danila i igumana Stefana na vest o pogibiji u Crmnici. kratak. govor i razgovor vladara. Polemi an i kletveni ton u vladi inom imaginarnom razgovoru sa turskom nemani. pogibija koja preti od poturica. Dijalog slu i samo da se pri a uvede u sitaciju. Pesma o evu koja se peva uz gusle (u njoj su opevani doga aji iz crnogorske istorije. ali ne lirsko-subjektivni monolog pesnika. etika crnogorskog heroizma. Ona sadr i celu dramu srpske istorije u tri ina: 1. laf-mi . Mitsko-istorijska vizija. samo to je ovde predmet nacionalna istorija sa narodnog stanovi ta. Tre i deo monologa uvodi nas u konkretnu situaciju speva i u njegovu glavnu temu poturica. Postoje tri vrste samostalnih celina u Gorskom vijencu: pesme. uvodni. (tri velika monologa vladike Danila. vojvoda Batri -Mustaj-kadija. Prvi monolog igumana Stefana ± filozofsko sredi te Gorskog vijenca. U drugom delu ista lirika. gnome i pri e. porobljavanje raznih naroda) data u aforisti ki odse nim grupama stihova. orah) . Evocira tragi nu sudbinu Janka Sibinjanina i Skender-bega. srpska istorija. Igumanov pomen du ama vitezova i crnogorska zakletva koju izgovara serdar Vukota se recituju.(npr. prirodni zakoni) Pretvaranje govora u pesmu. njime se dopisuju vezir i vladika. na prekretnicama. Princip pesme je amplifikacija jednog motiva. dve besede igumana Stefana. a onda po inje monolog. vladi in govor iz scene sa poturicama i odgovor Skender-age.Mustaj-kadija peva o Fatimi. a u sredi tu razgovor sa sobom. Niz tematskih celina gnomi kog ili lirskog karaktera. Mustaj-kadijina pesma o Fatimi. Gorski vijenac je monolo ka struktura. Drugi deo sadr i sagledavanje pojava u prirodi. Drugi monolog vladike Danila ( e je zrno klicu zametnulo) izra ava jedan od najkriti nijih momenata radnje. Pesma o Fatimi je u 9tercu. Alegori na vizija turske sile kao apokalipti ne nemani. Izraz Gorskog vijenca iskovan je prema modelu narodne poslovice. o veli ini rtava koje e zahtevati ta borba i o njenim plodovima za budu a pokoljenja) /Mlado ito. navijaj klasove/ Tre i monolog vladike Danila (Bo e dragi koji sve upravlja ) lirska mesta na po etku i na kraju. tj. Govor u aluzijama je neka vrsta diplomatskog stila u Gorskom vijencu. replika Vuka Mi unovi a na prvi monolog vladi in i pesma prvog kola) Monolog se uvek javlja u najkriti nijim momentima. i shvatanje ljubavi. pripev. apoteoza. manji potok u ve i. Molitva Bogu i vizija Crne Gore koja je na la svoj mir u povratku izgubljenog. presko io je zaplet i odmah zapo eo sukob. tu balica sestre Batri eve i pesma o Bo i u igumana Stefana. izdajstvo Vuka Brankovi a.tema usamljenosti vladike Danila kao poslednjeg zato nika slobode. crnogosrka sloboda.ideja o besmrtnosti onih koji su pali za slobodu). bezakonje i ludost vladara i izdaja velika a. Donosi filozofsku eksplikaciju i opravdanje teme speva. samo pesma o Fatimi i tu balica sestre Batri eve imaju poseban metar. U prvom delu je neka vrsta igumanove duhovne autobiografije. Njegove re i inspirisane su eljom da se povrati izgubljeni mir i ponovo uspostavi unutra nja harmonija Crne Gore. Tragi na vizija pro losti povezana sa temom poturica. Turska osvajanja (dolazak u Evropu.

Epizoda o Mlecima sa satiri nim prikazivanjem izopa enosti civilizovanog gra anskog dru tva. Batri eva smrt prelazak iz krajnje alosti u veselje. Borba suprotnih ideja. pri a) i na planu radnje. nadmo turske vere i politike. tako i prema celini i na planu izraza (gnoma. alegorije. sa simfonijom: polifonija. a ne linearni. Neprosve enost i sujeverje naroda ± prizor o nepismenom popu i babi koja se pretvara da je ve tica. kontrast. gledanja znamenja i pri anja snova. Herojska vernost nacionalnom idealu gubi uzvi enost kad se ispoljava u ubistvu slabe ene. ponavljanje. Polifoni princi ± tamo gde se pojavljuju glavari. scena Badnje ve eri (o badnjacima. aluzije. Mandu i eva pri a o snahi An eliji koja se e lja no u pored vatre/###kod Crnjanskog u Seobama ta slika###/. istovremeno. smrt Ru e Kasanove. beseda igumana Stefana-slu aoci zaspu. Obrada herojske teme i teme izdaje od kojih je sastavljena srpska istorija. realizam. /###PROBLEM PRLJAVIH RUKU###/ nem radosti bez bola. Analiza si ejne osnove pokazuje da pojedini doga aji imaju smisla samo ako se posmatraju nezavisno. hronolo ki se odvijaju doga aji. psihologiju. babino priznanje o dogovoru sa vezirom. vapaj i opomena ucveljenih). lajtmotiv. a tek ujutru pohvale njegovu mudrost). jer bi to skretalo temu u nebitno. Neodre eno u prokletsvu koje vladika izri e. Tiha seta veje iz poslednje scene gde su prikazane manje uspele akcije. pa je ivrgnut ruglu (kroz alu crnogorske mom adi sa hod om Brun evi em) Vladi inom stavu mirenja sa zlom u strahu od ve eg zla kontrastira se tema drugog kola ( a u meda jo niko ne popi/ to je a om u i ne zagr i). Dra kove pri e o brodogradili tima i tamnicama u Mlecima. autonoman polo aj kako jedan prema drugom. Na in izlaganja tema: LINEARNO NIZANJE ± u dosta labavo povezanom nizu Izve taji u dijalogu. o crnogorskom bo i u. snovi. Prvobitni naslov Goskog vijenca ± izvijanje iskre. srednjevekovni pogled na sve. sonatni princip. Njego eva umetnost da istu temu ponovi na druga iji na in. a homofoni. crnogorska borba za slobodusrednjovekovni velika i. Tu se ispoljava prvobitna narodna osnova Gorskog vijenca. u ijem je sredi tu suprotnost izme u borbeno nastrojenih Crnogoraca i neodlu nog vladike. ni pobede bez rtve. Osobine: smisao za humor. (tema istrage kroz razli ite simbole. Obradova pri a o ma ioni arima. RAZVOJ KONTRASTNIH TEMA Prizori koji ine centralno dramsko jezgro. poturice. zatim u re ima Vuka Mi unovi a da je skup ina sazvana da istimo zemlju od nekrsti. a ne iz kauzalnog principa. proricanja. pri anje a eta o odjecima boja. prokletstvo ve no zara ene zemlje. ali u kojoj je vi e nagla en ljudski momenat. Izvita iskra (gnoma kao iskra misli) . Uglavnom izostaje utisak likova na neku vest. skoro bezbri no podsmevanje ljudskim slabostima). pri anje Toma a Martinovi a o otmici Ru e Kasanove. pri anje vojvode Dra ka o Mlecima. oplakivanja Batri a. Kazivanje kneza Janka o agonu Vuka Mi unovi a i Hamze-kapetana i o ali sa hod om Brun evi em. ali. Izdajnik je prvo suo en sa sramnom istinom... Mandu i eva pri a o Radunu i Ljubici. Surova ratni ka scena polaganja zakletve. Prikazan svet na prelazu iz srednjeg veka u moderno doba. (npr. Vuk Mi unovi i Hamza-kapetan. Izviiskra. Analogija sa muzikom. Prizor sastanka sa poturicama misao o neizbe nosti ratnog obra una± i druge teme: koegzistencija poturica i Crnogoraca. zavisi od konteksta. o igumanovoj vedrini. du du. kazivanje jednog Cuce o babi gatari.tamo gde je glavni junak vladika Danilo. Sve pokazuje izrazitu tendeciju da se oblikuje u nezavisne jezi ko-poetske tvorevine. O uvan je vremenski aspekt. Obili ev podvig. harmoni ni . Brankovi . nagove taje ± 1. Delovi imaju samostalan.PRI E ± po svom obliku male epske pesme. pesma. lako a pripovedanja. Kompozicija proizilazi iz tematskog. POLIFONI RAZVOJ U prizorima sastanaka. o igumanovom ivotnom iskustvu i o principu ve nog rata). gde preovla uje epski. Cikli ni razvoj. (kazivanje o krvavom sastanku. U pesmi drugog kola o Ivanbegovoj osveti.. o pozori tu. smenjuje pobedni ko slavlje do eka junaka istrage na Bo i . a izdaja prestaje da bude tako sramna jer je u injena iz ljubavi. Tiho idili no veselje na Badnje ve e sa rezigniranim pogledom na svet u kome vlada ve ni rat me u elementima.

Li nosti se javljaju u funkciji govora. radosti. iako nije pojedina no ljudsko lice. Vidimo ga odjednom prosve enog.. unutra nja borba prethodi akciji. oni se javljaju kao izdaja nacionalne ideje (slu aj babe) ili kao opomena da se na nju zaboravi (slu aj sestre Batri eve) ili kao ne to to se skriva u sebi kao nedostojno pravog oveka i junaka (slu aj Vuka Mandu i a). osuda serdara Vukote zbog njegovog pesimisti kog pogleda na crnogorsku borbu. analizira je. radosno prima izve taj o istrazi. Motiv usamljenosti daje tragi nu dimenziju lika vladike. san o Obili u pobedonoscu uo i polaganja zakletve. pojavljuje se tek u epizodama iz narodnog ivota (Crnogorci u turskim svatovima. Vladika je moderna individualnost hamletovskog tipa. masa koja ho e da kamenuje babu) Svi glavari su jedinstveni. Narod se najpre javlja kroz kolo u svom apstraktnom. Vrlo esta kriti ka istupanja: razobli avanje neprijatelja (izdajnika Hamze-kapetana i vezira). a onda kroz glavare u svojoj ivoj i realnoj raznolikosti. njihovi me usobni odnosi. podsmeh glavarima zbog vrad bine i sujeverja. Misao. Borba kao osnovni smisao i najve a radost ivota. Njego je odabrao jedan mali i obimom neznatan doga aj da bi kroz njega sagledao celokupnu istoriju svog naroda. OLI ENJE EPSKE NARODNE POEZIJE. bolovi. Knez Nikola govori samo jednom neposredno. Ideja je glavni junak u njegovim delima pre Gorskog vijenca: ideja o ljudskoj misli kao iskri nebeske svetlosti (Lu a) i ideja o crnogorskoj slobodi i nezavisnosti (Svobodijada). Nije bitan odnos pojedinca prema pojedincu. Kolo ± istorijska ideja Vuk Mi unovi eti ko-esteti ka komponenta. a drugi put preko pisma. izve taj o istrazi u Katunskoj nahiji). kad oplakuju smrt mladog Batri a. . Dok Batri otkriva pobedni ki ishod oslobodila ke ideje. Narod kao samostalna snaga. Vladika Danilo ± razlozi njegove neodlu nosti nisu eti ke prirode. dr avni razlog. Samostalnost govora prema li nosti. svi deluju u istom pravcu. Oni deluju kao jedinstvena li nost kad osu uju one Crnogorce koji se dru e sa Turcima. Poetska istorija Crne Gore. svi su nosioci iste teme: teme beskompromisnog nastavljanja borbe. Veza sa Lajbnicom. li ni interesi. (##sumnja deo ovekove sudbine po Lu i###). poslednja. a u umetni kom ± komponentu dramski i problemati ki produbljenog shvatanja stvarnosti. ne le e u vladi inom u asavanju od prolivanja krvi. Razvoj govora u Gorskom vijencu kre e se od jednog zaklju ka do drugog. knez Nikola oli ava svesno rtvovanje za tu ideju. Jo jedna odlika je duboki humanizam i komplementarni odnos prema stvarnostu. Li ni motivi imaju uglavnom sporedan. pla e kad sazna za velike narodne rtve i najzad. Iskra sadr i u ograni enom ono to svet sadr i u neograni enom. elje. Vladika nalazi izlaz iz protivre nosti tako to prihvata surovu logiku istorije. Kao to jednako misle. On hrabro odbija vladi.Verovanje u ogromne mogu nosti onoga to je po svom obimu maleno i neznatno. ve odnos pojedinca prema istoriji. Kolo. kad se raspituju za ivot i obi aje u svetu koji se razlikuje od njihovog. predstavlja jednog od glavih junaka speva. On se pla i me uplemenskog rata koji bi samo pogor ao stanje. ve iz izuzetnosti i odgovornosti njegovog polo aja kao vladara u podeljenoj zemlji. Pored dr avnog razloga ima jo jedan momenat ± ose anje da poturice nisu tu ini nego pripadnici na eg naroda i potajna elja i nada da se oni mogu pridobiti za saradnju. tako i jednako sanjaju Obili a na belom konju. kako odbacuje narodna verovanjazatim kao obazrivog vladara kome je briga za narod najva nija stvar. ilustrativni karakter. nalazi se u osnovi Njego evog pogleda na svet. ni njihova li na pre ivljavanja. Njego a primarno ne interesuju li nosti u njihovim neposrednim ivotnim manifestacijama. Vojvoda Batri je glavni junak istrage poturica. U epizodama iz narodnog ivota u kojima se privremeno napu ta istorijski plan prikazivanja. (Andri pravi pore enje sa komadi em minerala) Gra enje dela na principu fabule suprotno je osnovnoj tendenciji Njego eve poezije ka sa imanju. a ne govor u funkciji li nosti. isticanju su tinskog vida stvari. kao tuma njegovog shvatanja i verovaja. juna tvo kao najve a vrednost smrt kao prelazak u veselo carstvo poezije ± Vuk Mi unovi . zgu njavanju. blago se podsmeva preteranoj veselosti igumana Stefana. kad sanjaju i govore o borbi koja ih o ekuje. On je glavar u kraju koji je najvi e izlo en turskoj opasnosti.inu ponudu da ne u estvuje u istrazi. Nikolom Kuzanskim i ordano Brunom princip identi nosti dela i celine (monadolo ka koncepcija). te i i dariva ucveljenog Vuka Mandu i a. neugasla iskra slobode koja istrajava u borbi sa Turcima. izvr ilac ideja speva (poziv poturicama da se vrate u vjeru pra edovsku. Glavni razlog nije moralni nego politi ki. U tim pesmama su hronolo ki opevani doga aji od Kosova do istrage poturica. Li nost se jalja kao izraz narodnog iskustva.. Oni poju pesmu koja je iz glave celog naroda. kritika vladi ine neodlu nosti.. od jedne gotove misli do druge. (DR AVNI I NACIONALNI RAZLOG NEDOUMICE) Vladika unosi su tinski novu komponentu: u idejnom smislu ± komponenta politi ke i nacionalne svrsishodnosti. Ra anje Crne Gore na razvalinama srpskog carstva.. kao nosilac umetnosti narodne re i. istorijskom jedinstvu. Vladika mnogo misli (Vuk Mi unovi : a ja zebem od mnogo mi ljenja). Njegov prelom pesnik nije prikazao. Najmanji deo celine koji te i da prevazi e okvire svog konkretnog postojanja i sjedini se sa apsolutom.. On se od svih najvi e pribli ava idealu koji brani i predstavlja Mi unovi (u rukopisu Batri ev govor bio namenjen Mi unovi u). Izraz narodne svesti o vlastitoj istoriji.

kalu er: dok ostali spavaju. apokalipti ni slika). dolazi u nepomirljivi sukob sa shvatanjima sveta kome pripada. Skender-aga je nosilac turske politi ke ideologije. venac. On pri e uje bez priprave i bez ispovijesti i to posle u injenjenog dela a ne pre njega. Prvo slika neprijatelja sa kojim se treba boriti (neman. U drugim prilika su njegovi postupci esto protivni njegovom pozivu. Sudbina poslednje iskre slobode koja se ne sme ugasiti. Lov en.Vladika i iguman Stefan ± dve etape u razvitku misli. ali dok je vladi in individualizam intelektualnog karaktera. Kontrast izme u spolja nje grubosti i unutra nje tanane ose ajnosti izbija na videlo u poslednjem prizoru u kome Mandu i mra an. latinskog sveta Njego daje kroz do ivljaj crnogorskog oveka. jer je on li an. U nebeskim prilikama vidi se hod budu ih doga aja i do ivljava unapred sre an ishod. Izra ava ideolo ku funkciju stava prema zapadnoj civilizaciji. tj. as hri anski putnik-had ija. Stoga Crnogorci vide u njemu svog najlju eg neprijatelja i stoga se za njega jedino ka e da je poginuo u istrazi. Zato je jemu dodeljeno da ispri a stravi nu viziju kao to je ona sva a sa pomrlim Ozrini ima ili jezivu pretnju. . Uloga kola prestaje tamo gde prestaje sumnja u ispravnost ideja koje ono zastupa. a iguman-sigurnost. on broji brojanice i svu no ita molitve. dok su svi ostali kolektivni. KOLO ± nosilac istorijskih misli dela. zatim slika narodnih snaga koje e izneti borbu (nesalomiva crnogorska mladost. as nadahnuti prorok koji govori bo anske re i. stalno ne to pita. MUSTAJ-KADIJA ± orijentalno shvatanje ivota. as moderni filosof-prirodnjak. iznutra. Stambol prepun sjaja i u ivanja. Socijalna reprezentativnost. skoro podivljao pri a romanti nu pri u o herojskom paru Radunu i Ljubici i pla e zbog svog izlomljenog d eferdara. Kod kneza Rogana dominantna je stara ka radoznalost. VUK MI UNOVI ± herojski ideal. On se stalno ne im interesuje. Mustaj-kadija crnogorskoj askezi i obili evskom idealizmu suprotstavlja ulne privla nosti muslimanskog sveta: bo anske device koje ekaju pravednike u raju. spokoj i vedrina koju donosi kona no saznanje (ja sam pro a sito i re eto). me utim. animator i re iser itavih malih aljivih scena (ispitivanje usnulog Vuka Mandu i a ili ono o isle ivanju ve tice) Vuk Mandu i ± pravi protagonista li ne drame. Postupak sa hvatanjem i pu tanjem jarebica simboli e budu i postupak ustanika prema poturicama koje e se predati. a i jedno i drugo je protivno crkvenim kanonima. prelepu tursku devojku. Crnogorska poema nije samo izvijanje poslednje iskre slobode u plamen oslobodila kog rat nego i Gorski vijenac. U prvoj pojavi on je bar po spolja njosti sve teno lice. sumornim i na momente mra nim pogledom na stvari. on je jedini zaljubljeni junak i jedini koji. Ne znamo ta je odlu eno na skup tini uo i troji ina dne niti zbog ega je sazvana o Malom gospo inu dne. a i otkriva karakteristi ne crte naroda iz kog pripoveda (Dra ko) poti e. barem u snu. ovek ozbiljne i te ke misli. zahteva razre enje glavne stvari. posle smeha i graje koju je izazvala neukost popa Mi e. VOJVODA DRA KO ± ocena evropske civilizacije. as poklonik religije sunca. Vladika-prvi sudar sa stvarno u. Serdar Vukota se izdvja ozbiljnim. Pop Mi a ± predstavnik mirskog sve tenstval seoskih popova. VUK MANDU I ± romanti no ose anje. Njegova uloga je da svojim pitanjima podstakne razna lica da pri aju o stvarima koje su izvan radnje. krvav. IGUMAN STEFAN ± filosofija. Zanesenog vladiku prekida ozbiljnim prekorom. prva isku enja i gor ina (prve kaplje iz a e otrova) koju donosi prvo saznanje. Knez Janko nije samo pripoveda o zanimljivim i sme nim doga ajima nego i izaziva . razlikuje se od ostalih likovaunutra njim ivotom koji je skriven od drugih. kadija progovara slatkim re ima o stvarima pred kojima je ovek najslabiji. On je i kavgad ija koji se inati sa Turcima zbog sitnica. /romantizam/ U sceni sa poturicama ± surov br anin koji pri a kako je svoju snahu u koju su u li avoli izle io trostrukom kand ijom. Vuk je spolja nastrani i ekscentri ni junak iji je duhovni predak Marko Kraljevi . splet slika koji bi prikazao sav ivot Crnogoraca i njihovo shvatanje sveta u njegovoj totalnosti. jer su za nju vezane sve uspomene na slavnu pro lost i sve nade u bolju budu nost. prema Drugom. On govori tri puta i uvek sa politi kom tendencijom. On jedini me u njima ne sme da pri a svoj san. VLADIKA DANILO ± politi ke misli. Usmeni na in vr enja verskih obreda. po to najbolje ume da kune. ognjeni krst ) i na kraju simboli ki prikaz situacije pred izbijanje sukoba i nagove taj budu e pobede. Dok u re ima ostalih Turaka dolazi do izraza perfidno i tiransko lice turske mo i. individualizam Vuka mandu i a nosi emocionalno obele je. Realisti ki koncipiran lik. Knez Rogan i knez Janko su humoristi ni likovi. I prva skup tina II drama kola i vladike Danila III izvr enje istrage IV slikanje narodnog ivota Vizija suncem obasjanog Lov ena i okolnih zemalja koje je sve oblak pritisnuo simbolizuje slobodnu Crnu Goru okru enu porobljenim narodima. Zajedno sa vladikom Danilom on je najmodernija li nost speva. Sliku zapadnog.

Njego je u sceni sa vezirovim pismom pokazao indirektno da se vladika pomirio sa istorijom i da se kona no opredelio za akciju. Turci koriste zaostalost i sujeverje naroda i poku avaju da poseju seme razdora. iroki pogled na raznovrsne vidove ivota crnogorskog naroda. nego pesnik-mislilac i filozof Zavr ni akordi ne pripadaju ni filosofskoj misli ni istoriji nego ivotu ± tragikomi na scena u kojoj Vuk Mandu i sa suzama u o ima pri a o stra nom boju sa Turcima u kome je stradao njegov omiljeni d eferdar. pesnik je prestao da je uzima u obzir.im je vladi ina sumnja izgubila objektivnu osnovu. Simboli na zamena starog. Rat neravnih protivnika od kojih svaki veruje da je pobeda na njegovoj strani: jedan zato to je ve i i ja i. . Neprekidna borba u kojoj je istraga samo jedan od momenata. a drugi zato to je bolji i za bolje se bori. To nije vi e usamljen ovek rastrzan crnim mislima. (polu aljiva alegorija o borbi petlova koju tuma e knez Rogan i Skender-aga). utehe za izgubljeno i vedra nada u budu nost. ve promi ljen politi ar. Ko ho e da shvati kompoziciju Gorskog vijenca treba da prati tok pesme a ne tok doga aja. istro enog oru ja novim i sjajnijim i re i pune razumevanja za ljudske slabosti. Njego nije bio pesnik rata. (pop Mi o i ve tica) Latentna suprotnost izme u vo stva koje je pasivno i odsutno i naroda koji je ostavljen sebi. Svojim dr anjem i govorom. poturicr su pokazale da vi e nisu pripadnici naroda od koga poti u nego deo neprijateljske sile koja ugro ava opstanak Crne Gore.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful