O Gorskom vijencu

Jovan Dereti

Spoj hroni arsko-epskog (istoriziraju e izve tavanje) i lirsko-refleksivnog (do ivlaji i razmi ljanja). Gnomsko-aforisti ki izraz!!! Po svom obliku pripada drami. Podnaslov Äistori esko sobitije³ ukazuje na Njego evu nameru da se njegov tekst tretira kao istorijski, a ne izmi ljeni, fabularni. Me utim, une en je itav niz motiva fabularnog karaktera koji oni ostaju nerazvijeni. Uvo enjem motiva vladi inog oklevanja Njego je u neku ruku dobio ono to je izgubio kad je odbacio motiv o njegovom zarobljavanju od strane Turaka: povezanost izme u li ne sudbine junaka i istorijskih zbivanja. /u pesmi o istrazi poturica vladika je li no i neposredno ugro en, preti mu se nabijanjem na kolac/ Kod Njego a ni vladika ni ostali Crnogorci nemaju nikakvog li nog razloga za akciju, ve samo op te politi ke, nacionalne, vite ke.(Sastanak izme u Turaka i Crnogoraca ± ideolo ka bitka, li nosti se sukobljavaju kao predstavnici naroda i vera, a ne kao pojedinci) Dramatika speva se ne odvija na planu doga aja, ve ideja. (vladika danilo-ostali, Crnogorci-Turci) Doga aji su sporedni i o njima dobijamo samo izve taj(krvav sukob Ozrini a i nik i kih Turaka, poku aj Turaka da ugrabe Crnogorku) Nakon sastanka sa poturicama, vladika uvi a neopravdanost svoje sumnje i sledi niz epizoda (pri anje vojvode Dra ka o Mlecima gde je oti ao po platu popa epana, o svatovima, o sestri Bati evoj, o popu Mi i i nazovi-ve tici)-realisti ki naslikanih. Istorija je ovde pozadina na kojoj se odvijaju individualne ljudske drame ± ljubavna patnja Vuka Mandu i a, samoubistvo sestre Batri eve, slu aj nazovi-ve tice koja se stavlja u slu bu neprijatelja da bi spasla svoju decu, socijalni polo aj popa Mi a... Mnogi govore o dvostrukosti kompozicije ba zbog ovih epizoda. Nedostatak si ejne povezanosti. Razumevanje monologa vladike Danila i Vuka Mi unovi a sa po etka speva i njihove funkcije, ne smeta injenica to ne znamo ni ta vi e o tome ta se radilo i odlu ivalo na prethodnoj skup tini. Isto tako, politi ka neoportunost pozivanja poturica na dogovor, ne umanjuje do ivlja te scene kao dramskog sredi ta. Pop Mi a ostaje jedan od naj ivotnijih likova uprkos tome to poku ava da pro ita pismo koje nije umeo da napi e. Gorski vijenac se ne pamti po doga ajima nego po izrekama. Pesni ka re ima samostalnu vrednost. Poezija je ovde izraz kolektivnog ose anja i iskustva, glas istorije i naroda, a ne izraz pesnikovih li nih ose anja i misli. Prozni pasa i odgovaraju didaskalijama u drami po svojoj funkciji, ali prevazilaze tu ulogu. U njima ima podataka kojih nema u govoru li nosti, njima se uvode doga aji koji e se u govoru li nosto predstaviti. Dijalog nije dramski, jer se od neposredne akcije okre e poetskom i misaonom razvijanju pojedinih momenata te akcije. Jedini dramski dijalozi ± kad se vladika Danilo pojavljuje na skup tini (gde se vidi nezadovoljstvo zbog njegovog povla enja u klju nom trenutku) i kad se donosi odluka da se poturice pozovu. Prizori iz narodnog ivota ± prizori leganja i gledanja u ple a deskriptivno-ilustrativni karakter dijaloga. esto izve taj o dijalogu ±izmena pitanja i odgovora (o sastanku Ozrini a i Nik i kih Turaka, o bekstvu Ru e Kasanove za Tur ina, pri anje vojvode Dra ka o Mlecima) Izve taj o istrazi poturica preko pisma anolgan izve tajima glasnika u gr koj tragediji. Dijalog o Mlecima specifi an ± u njemu se sredstvima ironije, satire i polemike prikazuju razli ite negativne pojave. Pogled o razli itim vidovima ivota, obi aja i shvatanja u Mlecima dat kroz prizmu crnogorskog patrijarhalnog oveka. Filozofski dijalog ± u kojima je protagonista iguman Stefan. Slepi starac u narodu va i za oli enje mudrosti.On sam ka e da je vi e u carstvu duhova nego me u ivim ljudima, okrenut sferama duha i misli. U SCENI UO I POLAGANJA ZAKLETVE. Glavari o ekuju od njega da odgonetku zna enja nebeskih znamenja, ali on skre e pa nju sa prvidnog i nebitnog na su tinsko. O Badnjem ve eru govori o principu ve nog rata suprotnosti u prirodi, dru tvu i oveku, a o Novoj godini o ve nom kru enju i obnavljanju prirode. Antiteti ki govori ± serdar Vukota i Vuk Mi unovi iz prizora sa poturicama (pesimisti kom shvatanju crnogorske istorije suprotstavljeno je suprotno, optimisti no tuma enje); vezirovo pismo i vladi in odgovor; monolozi vladike Danila i Vuka

i herojska smrt Baje Pivljanina . Ona sadr i celu dramu srpske istorije u tri ina: 1. Svaka replika te i da postane beseda. Vladi ina misao je rastrzana u dramati noj borbi sa samom sobom.tema usamljenosti vladike Danila kao poslednjeg zato nika slobode. samo to je ovde predmet nacionalna istorija sa narodnog stanovi ta. govor i razgovor vladara. GNOMA ± predstavlja poetsko-misaonu celinu nezavisnu od li nosti koja ju je kazala i situacije u kojoj je kazana. apoteoza herojstva. Mustaj-kadijina pesma o Fatimi. princip gnome je maksimalna koncentracija misli i re i. Drugi monolog vladike Danila ( e je zrno klicu zametnulo) izra ava jedan od najkriti nijih momenata radnje. opis turske neveste (osebno mesto. pogibija koja preti od poturica.ideja o besmrtnosti onih koji su pali za slobodu). svaki na svoj na in veli a njegove vrline i izra ava svoju tugu) Tendencija labavljenja dijalo kih veza. gnome i pri e. podse a na naravou enije. o veli ini rtava koje e zahtevati ta borba i o njenim plodovima za budu a pokoljenja) /Mlado ito. odudara svojom dekorativnom lepotom od silovitih udara). replika Vuka Mi unovi a na prvi monolog vladi in i pesma prvog kola) Monolog se uvek javlja u najkriti nijim momentima. navijaj klasove/ Tre i monolog vladike Danila (Bo e dragi koji sve upravlja ) lirska mesta na po etku i na kraju. Njegove re i inspirisane su eljom da se povrati izgubljeni mir i ponovo uspostavi unutra nja harmonija Crne Gore. Vladika tada odlu uje da pozove poturice na dogovor. razgovorni deo i zaklju ak. Donosi filozofsku eksplikaciju i opravdanje teme speva. ali ne lirsko-subjektivni monolog pesnika. epizoda o svatovima (tri para antiteti kih popevki. a onda po inje monolog. na prekretnicama. Pesma o Fatimi je u 9tercu. uvodni. Vladi in humanizam ± on nalazi re i opravdanja za najlju eg neprijatelja (kontrast sa ratni kom atmosferom). a u sredi tu razgovor sa sobom. orah) . vladi in govor iz scene sa poturicama i odgovor Skender-age. srpska istorija. Gorski vijenac je monolo ka struktura. Igumanov pomen du ama vitezova i crnogorska zakletva koju izgovara serdar Vukota se recituju. 3. pripev. himni ka dikcija. duh islamskog orijenta. etika crnogorskog heroizma. ponovno uvo enje u situaciju. pitanja o smislu svetskog toka i ovekovog postojanja i na kraju zaklju ci za akciju. (evropska. propast Vizantije.Mustaj-kadija peva o Fatimi. Polemi an i kletveni ton u vladi inom imaginarnom razgovoru sa turskom nemani. Tre i deo monologa uvodi nas u konkretnu situaciju speva i u njegovu glavnu temu poturica. kratak. oplakivanje poginulog junaka Batri a-tu balica njegove sestre. suprotno reagovanje vladike Danila i igumana Stefana na vest o pogibiji u Crmnici. (o nu nosti neprestane borbe protiv zla. bezakonje i ludost vladara i izdaja velika a. Tendencija da se svaki trenutak ivota i istorije osvetli iz ugla koji e nositi obele je univezalnosti. dve besede igumana Stefana. i shvatanje ljubavi. Milo ev podvig. Prvi monolog (Vi i vraga su sedam bi injah) vladike Danila svetsko-istorijski uvod u spev. Njime govore Crnogorci i Turci kad se sastanu. Tragi na vizija pro losti povezana sa temom poturica. laf-mi . samo pesma o Fatimi i tu balica sestre Batri eve imaju poseban metar. njime se dopisuju vezir i vladika. manji potok u ve i.Mandu i a sa po etka speva. Stilska dominanta speva je gnomi ko sa imanje izraza. prirodni zakoni) Pretvaranje govora u pesmu. izdajstvo Vuka Brankovi a. vojvoda Batri -Mustaj-kadija. Evocira tragi nu sudbinu Janka Sibinjanina i Skender-bega. a svat Crnogorac o sokolu i jarebici) Njego nije koristio dramske mogu nosti sukoba. apoteoza. Pesma prvog kola ± pandan prvom vladi inom monologu. Molitva Bogu i vizija Crne Gore koja je na la svoj mir u povratku izgubljenog. svatovske popevke o junacima. Izraz Gorskog vijenca iskovan je prema modelu narodne poslovice. Alegori na vizija turske sile kao apokalipti ne nemani. U drugom delu ista lirika. sumaran. crnogosrka sloboda. U prvom delu je neka vrsta igumanove duhovne autobiografije. PESME ± one se poju. Trodelna kompozicija monologa: refleksivna celina. Niz tematskih celina gnomi kog ili lirskog karaktera. Vi eglasni govor ± svaki glas na svoj na in razvija temu.(npr. u kome poslednji etvorosimboli ki lan ima samostalnost posebnog stiha. Prvi monolog igumana Stefana ± filozofsko sredi te Gorskog vijenca. Govor u aluzijama je neka vrsta diplomatskog stila u Gorskom vijencu. Drugi deo sadr i sagledavanje pojava u prirodi. 2. presko io je zaplet i odmah zapo eo sukob. tu balica sestre Batri eve i pesma o Bo i u igumana Stefana. Izraz unutra nje ustreptalost oveka pred svetom. Turska osvajanja (dolazak u Evropu. Tu balica 12terac. porobljavanje raznih naroda) data u aforisti ki odse nim grupama stihova. beseda Mustaj-kadije. (ma ka i mi . Dijalog slu i samo da se pri a uvede u sitaciju. Postoje tri vrste samostalnih celina u Gorskom vijencu: pesme. tj. (tri velika monologa vladike Danila. Pesma o evu koja se peva uz gusle (u njoj su opevani doga aji iz crnogorske istorije. kulminira slikom velika kog razdora na kosovskoj ve eri i izdajom Brankovi a. suprotstavljeno je tursko i srpsko juna tvo. Ceo Gorski vijenac ispevan je u juna kom desetercu. Princip pesme je amplifikacija jednog motiva. Mitsko-istorijska vizija.

Prvobitni naslov Goskog vijenca ± izvijanje iskre.. POLIFONI RAZVOJ U prizorima sastanaka. Surova ratni ka scena polaganja zakletve. Tiha seta veje iz poslednje scene gde su prikazane manje uspele akcije. pri a) i na planu radnje. vapaj i opomena ucveljenih). aluzije. Obrada herojske teme i teme izdaje od kojih je sastavljena srpska istorija. Mandu i eva pri a o Radunu i Ljubici. gde preovla uje epski. U pesmi drugog kola o Ivanbegovoj osveti. sonatni princip. lako a pripovedanja. Obili ev podvig. /###PROBLEM PRLJAVIH RUKU###/ nem radosti bez bola. oplakivanja Batri a. Neodre eno u prokletsvu koje vladika izri e. beseda igumana Stefana-slu aoci zaspu. snovi. o crnogorskom bo i u. crnogorska borba za slobodusrednjovekovni velika i. tako i prema celini i na planu izraza (gnoma. Herojska vernost nacionalnom idealu gubi uzvi enost kad se ispoljava u ubistvu slabe ene. o igumanovoj vedrini. zatim u re ima Vuka Mi unovi a da je skup ina sazvana da istimo zemlju od nekrsti. Epizoda o Mlecima sa satiri nim prikazivanjem izopa enosti civilizovanog gra anskog dru tva. zavisi od konteksta. prokletstvo ve no zara ene zemlje. pa je ivrgnut ruglu (kroz alu crnogorske mom adi sa hod om Brun evi em) Vladi inom stavu mirenja sa zlom u strahu od ve eg zla kontrastira se tema drugog kola ( a u meda jo niko ne popi/ to je a om u i ne zagr i). Prikazan svet na prelazu iz srednjeg veka u moderno doba. pesma. a izdaja prestaje da bude tako sramna jer je u injena iz ljubavi. a homofoni.. nadmo turske vere i politike. skoro bezbri no podsmevanje ljudskim slabostima). poturice. Izviiskra. Izvita iskra (gnoma kao iskra misli) . Njego eva umetnost da istu temu ponovi na druga iji na in. (tema istrage kroz razli ite simbole. realizam. srednjevekovni pogled na sve. pri anje vojvode Dra ka o Mlecima. smenjuje pobedni ko slavlje do eka junaka istrage na Bo i . o pozori tu. du du. o igumanovom ivotnom iskustvu i o principu ve nog rata). Neprosve enost i sujeverje naroda ± prizor o nepismenom popu i babi koja se pretvara da je ve tica. kontrast. Kompozicija proizilazi iz tematskog.tamo gde je glavni junak vladika Danilo. Analogija sa muzikom. Brankovi . a ne iz kauzalnog principa. Analiza si ejne osnove pokazuje da pojedini doga aji imaju smisla samo ako se posmatraju nezavisno. pri anje Toma a Martinovi a o otmici Ru e Kasanove. a tek ujutru pohvale njegovu mudrost). Tu se ispoljava prvobitna narodna osnova Gorskog vijenca. (npr. Dra kove pri e o brodogradili tima i tamnicama u Mlecima. Mandu i eva pri a o snahi An eliji koja se e lja no u pored vatre/###kod Crnjanskog u Seobama ta slika###/. Borba suprotnih ideja. Osobine: smisao za humor. ni pobede bez rtve. kazivanje jednog Cuce o babi gatari. (kazivanje o krvavom sastanku. a ne linearni. sa simfonijom: polifonija. ali. istovremeno. pri anje a eta o odjecima boja. psihologiju. Uglavnom izostaje utisak likova na neku vest. Sve pokazuje izrazitu tendeciju da se oblikuje u nezavisne jezi ko-poetske tvorevine. Polifoni princi ± tamo gde se pojavljuju glavari. u ijem je sredi tu suprotnost izme u borbeno nastrojenih Crnogoraca i neodlu nog vladike. proricanja. Cikli ni razvoj. Prizor sastanka sa poturicama misao o neizbe nosti ratnog obra una± i druge teme: koegzistencija poturica i Crnogoraca. Kazivanje kneza Janka o agonu Vuka Mi unovi a i Hamze-kapetana i o ali sa hod om Brun evi em. harmoni ni .PRI E ± po svom obliku male epske pesme. nagove taje ± 1. jer bi to skretalo temu u nebitno. Na in izlaganja tema: LINEARNO NIZANJE ± u dosta labavo povezanom nizu Izve taji u dijalogu. scena Badnje ve eri (o badnjacima. ali u kojoj je vi e nagla en ljudski momenat. ponavljanje.. gledanja znamenja i pri anja snova. O uvan je vremenski aspekt. babino priznanje o dogovoru sa vezirom. RAZVOJ KONTRASTNIH TEMA Prizori koji ine centralno dramsko jezgro. Izdajnik je prvo suo en sa sramnom istinom. alegorije. Batri eva smrt prelazak iz krajnje alosti u veselje. Obradova pri a o ma ioni arima. Vuk Mi unovi i Hamza-kapetan. lajtmotiv. autonoman polo aj kako jedan prema drugom. hronolo ki se odvijaju doga aji. smrt Ru e Kasanove. Delovi imaju samostalan. Tiho idili no veselje na Badnje ve e sa rezigniranim pogledom na svet u kome vlada ve ni rat me u elementima.

Oni deluju kao jedinstvena li nost kad osu uju one Crnogorce koji se dru e sa Turcima. a ne govor u funkciji li nosti. osuda serdara Vukote zbog njegovog pesimisti kog pogleda na crnogorsku borbu. Li nost se jalja kao izraz narodnog iskustva. ne le e u vladi inom u asavanju od prolivanja krvi. Glavni razlog nije moralni nego politi ki. ve odnos pojedinca prema istoriji. Izraz narodne svesti o vlastitoj istoriji.. kao nosilac umetnosti narodne re i. ilustrativni karakter. Kolo. Narod se najpre javlja kroz kolo u svom apstraktnom. Njego a primarno ne interesuju li nosti u njihovim neposrednim ivotnim manifestacijama. a u umetni kom ± komponentu dramski i problemati ki produbljenog shvatanja stvarnosti. kao tuma njegovog shvatanja i verovaja. Li ni motivi imaju uglavnom sporedan. Dok Batri otkriva pobedni ki ishod oslobodila ke ideje. Ra anje Crne Gore na razvalinama srpskog carstva.. pla e kad sazna za velike narodne rtve i najzad. iako nije pojedina no ljudsko lice. podsmeh glavarima zbog vrad bine i sujeverja. Iskra sadr i u ograni enom ono to svet sadr i u neograni enom. Li nosti se javljaju u funkciji govora. unutra nja borba prethodi akciji. svi su nosioci iste teme: teme beskompromisnog nastavljanja borbe. Najmanji deo celine koji te i da prevazi e okvire svog konkretnog postojanja i sjedini se sa apsolutom. predstavlja jednog od glavih junaka speva. blago se podsmeva preteranoj veselosti igumana Stefana. Oni poju pesmu koja je iz glave celog naroda. (##sumnja deo ovekove sudbine po Lu i###).inu ponudu da ne u estvuje u istrazi.. Njegov prelom pesnik nije prikazao. kako odbacuje narodna verovanjazatim kao obazrivog vladara kome je briga za narod najva nija stvar. izve taj o istrazi u Katunskoj nahiji). Njego je odabrao jedan mali i obimom neznatan doga aj da bi kroz njega sagledao celokupnu istoriju svog naroda.. radosti. njihovi me usobni odnosi. Vladika Danilo ± razlozi njegove neodlu nosti nisu eti ke prirode. neugasla iskra slobode koja istrajava u borbi sa Turcima. Motiv usamljenosti daje tragi nu dimenziju lika vladike. kad oplakuju smrt mladog Batri a. On hrabro odbija vladi. kad se raspituju za ivot i obi aje u svetu koji se razlikuje od njihovog. bolovi. On je glavar u kraju koji je najvi e izlo en turskoj opasnosti. san o Obili u pobedonoscu uo i polaganja zakletve. Vladika mnogo misli (Vuk Mi unovi : a ja zebem od mnogo mi ljenja). istorijskom jedinstvu. izvr ilac ideja speva (poziv poturicama da se vrate u vjeru pra edovsku. Vidimo ga odjednom prosve enog. ni njihova li na pre ivljavanja. Narod kao samostalna snaga. pojavljuje se tek u epizodama iz narodnog ivota (Crnogorci u turskim svatovima. Jo jedna odlika je duboki humanizam i komplementarni odnos prema stvarnostu. (Andri pravi pore enje sa komadi em minerala) Gra enje dela na principu fabule suprotno je osnovnoj tendenciji Njego eve poezije ka sa imanju. Kao to jednako misle. Pored dr avnog razloga ima jo jedan momenat ± ose anje da poturice nisu tu ini nego pripadnici na eg naroda i potajna elja i nada da se oni mogu pridobiti za saradnju. OLI ENJE EPSKE NARODNE POEZIJE. kad sanjaju i govore o borbi koja ih o ekuje. zgu njavanju. Misao. Kolo ± istorijska ideja Vuk Mi unovi eti ko-esteti ka komponenta. kritika vladi ine neodlu nosti. Nije bitan odnos pojedinca prema pojedincu. ve iz izuzetnosti i odgovornosti njegovog polo aja kao vladara u podeljenoj zemlji. a onda kroz glavare u svojoj ivoj i realnoj raznolikosti. juna tvo kao najve a vrednost smrt kao prelazak u veselo carstvo poezije ± Vuk Mi unovi . Vladika je moderna individualnost hamletovskog tipa. U epizodama iz narodnog ivota u kojima se privremeno napu ta istorijski plan prikazivanja. isticanju su tinskog vida stvari. nalazi se u osnovi Njego evog pogleda na svet. a drugi put preko pisma. Veza sa Lajbnicom.Verovanje u ogromne mogu nosti onoga to je po svom obimu maleno i neznatno. . Knez Nikola govori samo jednom neposredno. Borba kao osnovni smisao i najve a radost ivota. li ni interesi. analizira je. masa koja ho e da kamenuje babu) Svi glavari su jedinstveni. od jedne gotove misli do druge. Vladika nalazi izlaz iz protivre nosti tako to prihvata surovu logiku istorije.. (DR AVNI I NACIONALNI RAZLOG NEDOUMICE) Vladika unosi su tinski novu komponentu: u idejnom smislu ± komponenta politi ke i nacionalne svrsishodnosti. Razvoj govora u Gorskom vijencu kre e se od jednog zaklju ka do drugog. tako i jednako sanjaju Obili a na belom konju. U tim pesmama su hronolo ki opevani doga aji od Kosova do istrage poturica. Nikolom Kuzanskim i ordano Brunom princip identi nosti dela i celine (monadolo ka koncepcija). elje. knez Nikola oli ava svesno rtvovanje za tu ideju. radosno prima izve taj o istrazi. Ideja je glavni junak u njegovim delima pre Gorskog vijenca: ideja o ljudskoj misli kao iskri nebeske svetlosti (Lu a) i ideja o crnogorskoj slobodi i nezavisnosti (Svobodijada). dr avni razlog. On se pla i me uplemenskog rata koji bi samo pogor ao stanje. Poetska istorija Crne Gore. oni se javljaju kao izdaja nacionalne ideje (slu aj babe) ili kao opomena da se na nju zaboravi (slu aj sestre Batri eve) ili kao ne to to se skriva u sebi kao nedostojno pravog oveka i junaka (slu aj Vuka Mandu i a). svi deluju u istom pravcu. te i i dariva ucveljenog Vuka Mandu i a. Vojvoda Batri je glavni junak istrage poturica. On se od svih najvi e pribli ava idealu koji brani i predstavlja Mi unovi (u rukopisu Batri ev govor bio namenjen Mi unovi u). poslednja. Samostalnost govora prema li nosti. Vrlo esta kriti ka istupanja: razobli avanje neprijatelja (izdajnika Hamze-kapetana i vezira).

prelepu tursku devojku. U nebeskim prilikama vidi se hod budu ih doga aja i do ivljava unapred sre an ishod. jer je on li an. Ne znamo ta je odlu eno na skup tini uo i troji ina dne niti zbog ega je sazvana o Malom gospo inu dne. Socijalna reprezentativnost. prema Drugom. zatim slika narodnih snaga koje e izneti borbu (nesalomiva crnogorska mladost. Vuk je spolja nastrani i ekscentri ni junak iji je duhovni predak Marko Kraljevi . On jedini me u njima ne sme da pri a svoj san. VLADIKA DANILO ± politi ke misli. Mustaj-kadija crnogorskoj askezi i obili evskom idealizmu suprotstavlja ulne privla nosti muslimanskog sveta: bo anske device koje ekaju pravednike u raju. spokoj i vedrina koju donosi kona no saznanje (ja sam pro a sito i re eto). Vladika-prvi sudar sa stvarno u. a iguman-sigurnost. animator i re iser itavih malih aljivih scena (ispitivanje usnulog Vuka Mandu i a ili ono o isle ivanju ve tice) Vuk Mandu i ± pravi protagonista li ne drame. a i otkriva karakteristi ne crte naroda iz kog pripoveda (Dra ko) poti e. VUK MANDU I ± romanti no ose anje. Stoga Crnogorci vide u njemu svog najlju eg neprijatelja i stoga se za njega jedino ka e da je poginuo u istrazi. I prva skup tina II drama kola i vladike Danila III izvr enje istrage IV slikanje narodnog ivota Vizija suncem obasjanog Lov ena i okolnih zemalja koje je sve oblak pritisnuo simbolizuje slobodnu Crnu Goru okru enu porobljenim narodima. Pop Mi a ± predstavnik mirskog sve tenstval seoskih popova. Zanesenog vladiku prekida ozbiljnim prekorom. Prvo slika neprijatelja sa kojim se treba boriti (neman. Sliku zapadnog. dolazi u nepomirljivi sukob sa shvatanjima sveta kome pripada. VUK MI UNOVI ± herojski ideal. Lov en. skoro podivljao pri a romanti nu pri u o herojskom paru Radunu i Ljubici i pla e zbog svog izlomljenog d eferdara. as poklonik religije sunca. Stambol prepun sjaja i u ivanja. Knez Janko nije samo pripoveda o zanimljivim i sme nim doga ajima nego i izaziva . barem u snu. krvav. on broji brojanice i svu no ita molitve. apokalipti ni slika). tj. individualizam Vuka mandu i a nosi emocionalno obele je. po to najbolje ume da kune. Crnogorska poema nije samo izvijanje poslednje iskre slobode u plamen oslobodila kog rat nego i Gorski vijenac. iznutra. MUSTAJ-KADIJA ± orijentalno shvatanje ivota. Dok u re ima ostalih Turaka dolazi do izraza perfidno i tiransko lice turske mo i. On govori tri puta i uvek sa politi kom tendencijom. Izra ava ideolo ku funkciju stava prema zapadnoj civilizaciji. Realisti ki koncipiran lik. zahteva razre enje glavne stvari. KOLO ± nosilac istorijskih misli dela. as nadahnuti prorok koji govori bo anske re i. /romantizam/ U sceni sa poturicama ± surov br anin koji pri a kako je svoju snahu u koju su u li avoli izle io trostrukom kand ijom. Postupak sa hvatanjem i pu tanjem jarebica simboli e budu i postupak ustanika prema poturicama koje e se predati. Serdar Vukota se izdvja ozbiljnim. splet slika koji bi prikazao sav ivot Crnogoraca i njihovo shvatanje sveta u njegovoj totalnosti. ognjeni krst ) i na kraju simboli ki prikaz situacije pred izbijanje sukoba i nagove taj budu e pobede. dok su svi ostali kolektivni. Sudbina poslednje iskre slobode koja se ne sme ugasiti. VOJVODA DRA KO ± ocena evropske civilizacije. venac. on je jedini zaljubljeni junak i jedini koji. kalu er: dok ostali spavaju. as hri anski putnik-had ija. me utim. U prvoj pojavi on je bar po spolja njosti sve teno lice. On je i kavgad ija koji se inati sa Turcima zbog sitnica. Uloga kola prestaje tamo gde prestaje sumnja u ispravnost ideja koje ono zastupa. On se stalno ne im interesuje. razlikuje se od ostalih likovaunutra njim ivotom koji je skriven od drugih. a i jedno i drugo je protivno crkvenim kanonima. Skender-aga je nosilac turske politi ke ideologije. kadija progovara slatkim re ima o stvarima pred kojima je ovek najslabiji.Vladika i iguman Stefan ± dve etape u razvitku misli. Zajedno sa vladikom Danilom on je najmodernija li nost speva. On pri e uje bez priprave i bez ispovijesti i to posle u injenjenog dela a ne pre njega. posle smeha i graje koju je izazvala neukost popa Mi e. stalno ne to pita. Njegova uloga je da svojim pitanjima podstakne razna lica da pri aju o stvarima koje su izvan radnje. U drugim prilika su njegovi postupci esto protivni njegovom pozivu. sumornim i na momente mra nim pogledom na stvari. IGUMAN STEFAN ± filosofija. Usmeni na in vr enja verskih obreda. latinskog sveta Njego daje kroz do ivljaj crnogorskog oveka. Kod kneza Rogana dominantna je stara ka radoznalost. . Zato je jemu dodeljeno da ispri a stravi nu viziju kao to je ona sva a sa pomrlim Ozrini ima ili jezivu pretnju. as moderni filosof-prirodnjak. ali dok je vladi in individualizam intelektualnog karaktera. prva isku enja i gor ina (prve kaplje iz a e otrova) koju donosi prvo saznanje. Kontrast izme u spolja nje grubosti i unutra nje tanane ose ajnosti izbija na videlo u poslednjem prizoru u kome Mandu i mra an. jer su za nju vezane sve uspomene na slavnu pro lost i sve nade u bolju budu nost. Knez Rogan i knez Janko su humoristi ni likovi. ovek ozbiljne i te ke misli.

utehe za izgubljeno i vedra nada u budu nost. istro enog oru ja novim i sjajnijim i re i pune razumevanja za ljudske slabosti. Njego nije bio pesnik rata. Simboli na zamena starog. (pop Mi o i ve tica) Latentna suprotnost izme u vo stva koje je pasivno i odsutno i naroda koji je ostavljen sebi. Svojim dr anjem i govorom. To nije vi e usamljen ovek rastrzan crnim mislima. poturicr su pokazale da vi e nisu pripadnici naroda od koga poti u nego deo neprijateljske sile koja ugro ava opstanak Crne Gore. Ko ho e da shvati kompoziciju Gorskog vijenca treba da prati tok pesme a ne tok doga aja. a drugi zato to je bolji i za bolje se bori. nego pesnik-mislilac i filozof Zavr ni akordi ne pripadaju ni filosofskoj misli ni istoriji nego ivotu ± tragikomi na scena u kojoj Vuk Mandu i sa suzama u o ima pri a o stra nom boju sa Turcima u kome je stradao njegov omiljeni d eferdar. Turci koriste zaostalost i sujeverje naroda i poku avaju da poseju seme razdora. pesnik je prestao da je uzima u obzir. Neprekidna borba u kojoj je istraga samo jedan od momenata. Njego je u sceni sa vezirovim pismom pokazao indirektno da se vladika pomirio sa istorijom i da se kona no opredelio za akciju. iroki pogled na raznovrsne vidove ivota crnogorskog naroda.im je vladi ina sumnja izgubila objektivnu osnovu. Rat neravnih protivnika od kojih svaki veruje da je pobeda na njegovoj strani: jedan zato to je ve i i ja i. ve promi ljen politi ar. (polu aljiva alegorija o borbi petlova koju tuma e knez Rogan i Skender-aga). .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful