O Gorskom vijencu

Jovan Dereti

Spoj hroni arsko-epskog (istoriziraju e izve tavanje) i lirsko-refleksivnog (do ivlaji i razmi ljanja). Gnomsko-aforisti ki izraz!!! Po svom obliku pripada drami. Podnaslov Äistori esko sobitije³ ukazuje na Njego evu nameru da se njegov tekst tretira kao istorijski, a ne izmi ljeni, fabularni. Me utim, une en je itav niz motiva fabularnog karaktera koji oni ostaju nerazvijeni. Uvo enjem motiva vladi inog oklevanja Njego je u neku ruku dobio ono to je izgubio kad je odbacio motiv o njegovom zarobljavanju od strane Turaka: povezanost izme u li ne sudbine junaka i istorijskih zbivanja. /u pesmi o istrazi poturica vladika je li no i neposredno ugro en, preti mu se nabijanjem na kolac/ Kod Njego a ni vladika ni ostali Crnogorci nemaju nikakvog li nog razloga za akciju, ve samo op te politi ke, nacionalne, vite ke.(Sastanak izme u Turaka i Crnogoraca ± ideolo ka bitka, li nosti se sukobljavaju kao predstavnici naroda i vera, a ne kao pojedinci) Dramatika speva se ne odvija na planu doga aja, ve ideja. (vladika danilo-ostali, Crnogorci-Turci) Doga aji su sporedni i o njima dobijamo samo izve taj(krvav sukob Ozrini a i nik i kih Turaka, poku aj Turaka da ugrabe Crnogorku) Nakon sastanka sa poturicama, vladika uvi a neopravdanost svoje sumnje i sledi niz epizoda (pri anje vojvode Dra ka o Mlecima gde je oti ao po platu popa epana, o svatovima, o sestri Bati evoj, o popu Mi i i nazovi-ve tici)-realisti ki naslikanih. Istorija je ovde pozadina na kojoj se odvijaju individualne ljudske drame ± ljubavna patnja Vuka Mandu i a, samoubistvo sestre Batri eve, slu aj nazovi-ve tice koja se stavlja u slu bu neprijatelja da bi spasla svoju decu, socijalni polo aj popa Mi a... Mnogi govore o dvostrukosti kompozicije ba zbog ovih epizoda. Nedostatak si ejne povezanosti. Razumevanje monologa vladike Danila i Vuka Mi unovi a sa po etka speva i njihove funkcije, ne smeta injenica to ne znamo ni ta vi e o tome ta se radilo i odlu ivalo na prethodnoj skup tini. Isto tako, politi ka neoportunost pozivanja poturica na dogovor, ne umanjuje do ivlja te scene kao dramskog sredi ta. Pop Mi a ostaje jedan od naj ivotnijih likova uprkos tome to poku ava da pro ita pismo koje nije umeo da napi e. Gorski vijenac se ne pamti po doga ajima nego po izrekama. Pesni ka re ima samostalnu vrednost. Poezija je ovde izraz kolektivnog ose anja i iskustva, glas istorije i naroda, a ne izraz pesnikovih li nih ose anja i misli. Prozni pasa i odgovaraju didaskalijama u drami po svojoj funkciji, ali prevazilaze tu ulogu. U njima ima podataka kojih nema u govoru li nosti, njima se uvode doga aji koji e se u govoru li nosto predstaviti. Dijalog nije dramski, jer se od neposredne akcije okre e poetskom i misaonom razvijanju pojedinih momenata te akcije. Jedini dramski dijalozi ± kad se vladika Danilo pojavljuje na skup tini (gde se vidi nezadovoljstvo zbog njegovog povla enja u klju nom trenutku) i kad se donosi odluka da se poturice pozovu. Prizori iz narodnog ivota ± prizori leganja i gledanja u ple a deskriptivno-ilustrativni karakter dijaloga. esto izve taj o dijalogu ±izmena pitanja i odgovora (o sastanku Ozrini a i Nik i kih Turaka, o bekstvu Ru e Kasanove za Tur ina, pri anje vojvode Dra ka o Mlecima) Izve taj o istrazi poturica preko pisma anolgan izve tajima glasnika u gr koj tragediji. Dijalog o Mlecima specifi an ± u njemu se sredstvima ironije, satire i polemike prikazuju razli ite negativne pojave. Pogled o razli itim vidovima ivota, obi aja i shvatanja u Mlecima dat kroz prizmu crnogorskog patrijarhalnog oveka. Filozofski dijalog ± u kojima je protagonista iguman Stefan. Slepi starac u narodu va i za oli enje mudrosti.On sam ka e da je vi e u carstvu duhova nego me u ivim ljudima, okrenut sferama duha i misli. U SCENI UO I POLAGANJA ZAKLETVE. Glavari o ekuju od njega da odgonetku zna enja nebeskih znamenja, ali on skre e pa nju sa prvidnog i nebitnog na su tinsko. O Badnjem ve eru govori o principu ve nog rata suprotnosti u prirodi, dru tvu i oveku, a o Novoj godini o ve nom kru enju i obnavljanju prirode. Antiteti ki govori ± serdar Vukota i Vuk Mi unovi iz prizora sa poturicama (pesimisti kom shvatanju crnogorske istorije suprotstavljeno je suprotno, optimisti no tuma enje); vezirovo pismo i vladi in odgovor; monolozi vladike Danila i Vuka

a onda po inje monolog. Trodelna kompozicija monologa: refleksivna celina. princip gnome je maksimalna koncentracija misli i re i. Vladika tada odlu uje da pozove poturice na dogovor.ideja o besmrtnosti onih koji su pali za slobodu). Pesma o evu koja se peva uz gusle (u njoj su opevani doga aji iz crnogorske istorije. orah) . etika crnogorskog heroizma. Drugi deo sadr i sagledavanje pojava u prirodi. pitanja o smislu svetskog toka i ovekovog postojanja i na kraju zaklju ci za akciju. Alegori na vizija turske sile kao apokalipti ne nemani.(npr. 3. u kome poslednji etvorosimboli ki lan ima samostalnost posebnog stiha. samo pesma o Fatimi i tu balica sestre Batri eve imaju poseban metar. (ma ka i mi . duh islamskog orijenta. crnogosrka sloboda. Prvi monolog (Vi i vraga su sedam bi injah) vladike Danila svetsko-istorijski uvod u spev. kratak. kulminira slikom velika kog razdora na kosovskoj ve eri i izdajom Brankovi a. svatovske popevke o junacima. beseda Mustaj-kadije. Dijalog slu i samo da se pri a uvede u sitaciju. Govor u aluzijama je neka vrsta diplomatskog stila u Gorskom vijencu. Milo ev podvig. manji potok u ve i. suprotno reagovanje vladike Danila i igumana Stefana na vest o pogibiji u Crmnici. Ona sadr i celu dramu srpske istorije u tri ina: 1. epizoda o svatovima (tri para antiteti kih popevki. srpska istorija. Vladi in humanizam ± on nalazi re i opravdanja za najlju eg neprijatelja (kontrast sa ratni kom atmosferom). 2. Stilska dominanta speva je gnomi ko sa imanje izraza. (tri velika monologa vladike Danila. Vi eglasni govor ± svaki glas na svoj na in razvija temu. Princip pesme je amplifikacija jednog motiva. Polemi an i kletveni ton u vladi inom imaginarnom razgovoru sa turskom nemani. sumaran.Mandu i a sa po etka speva. U prvom delu je neka vrsta igumanove duhovne autobiografije. Donosi filozofsku eksplikaciju i opravdanje teme speva. pripev. i shvatanje ljubavi. Molitva Bogu i vizija Crne Gore koja je na la svoj mir u povratku izgubljenog. Pesma prvog kola ± pandan prvom vladi inom monologu. Pesma o Fatimi je u 9tercu. porobljavanje raznih naroda) data u aforisti ki odse nim grupama stihova. propast Vizantije. Mitsko-istorijska vizija. PESME ± one se poju.Mustaj-kadija peva o Fatimi. laf-mi . bezakonje i ludost vladara i izdaja velika a. odudara svojom dekorativnom lepotom od silovitih udara). Izraz unutra nje ustreptalost oveka pred svetom. Svaka replika te i da postane beseda. oplakivanje poginulog junaka Batri a-tu balica njegove sestre. o veli ini rtava koje e zahtevati ta borba i o njenim plodovima za budu a pokoljenja) /Mlado ito. Tragi na vizija pro losti povezana sa temom poturica. himni ka dikcija. Tre i deo monologa uvodi nas u konkretnu situaciju speva i u njegovu glavnu temu poturica. Drugi monolog vladike Danila ( e je zrno klicu zametnulo) izra ava jedan od najkriti nijih momenata radnje. suprotstavljeno je tursko i srpsko juna tvo. Njime govore Crnogorci i Turci kad se sastanu. govor i razgovor vladara. dve besede igumana Stefana. a u sredi tu razgovor sa sobom. gnome i pri e. Evocira tragi nu sudbinu Janka Sibinjanina i Skender-bega. tu balica sestre Batri eve i pesma o Bo i u igumana Stefana. (evropska. ali ne lirsko-subjektivni monolog pesnika. navijaj klasove/ Tre i monolog vladike Danila (Bo e dragi koji sve upravlja ) lirska mesta na po etku i na kraju. replika Vuka Mi unovi a na prvi monolog vladi in i pesma prvog kola) Monolog se uvek javlja u najkriti nijim momentima. samo to je ovde predmet nacionalna istorija sa narodnog stanovi ta. presko io je zaplet i odmah zapo eo sukob. Vladi ina misao je rastrzana u dramati noj borbi sa samom sobom. GNOMA ± predstavlja poetsko-misaonu celinu nezavisnu od li nosti koja ju je kazala i situacije u kojoj je kazana. pogibija koja preti od poturica. prirodni zakoni) Pretvaranje govora u pesmu. Gorski vijenac je monolo ka struktura. a svat Crnogorac o sokolu i jarebici) Njego nije koristio dramske mogu nosti sukoba. Tu balica 12terac. uvodni. apoteoza herojstva. Ceo Gorski vijenac ispevan je u juna kom desetercu. tj. Turska osvajanja (dolazak u Evropu. (o nu nosti neprestane borbe protiv zla. njime se dopisuju vezir i vladika. apoteoza. Mustaj-kadijina pesma o Fatimi. i herojska smrt Baje Pivljanina . Igumanov pomen du ama vitezova i crnogorska zakletva koju izgovara serdar Vukota se recituju. na prekretnicama. izdajstvo Vuka Brankovi a. opis turske neveste (osebno mesto. podse a na naravou enije. vojvoda Batri -Mustaj-kadija. svaki na svoj na in veli a njegove vrline i izra ava svoju tugu) Tendencija labavljenja dijalo kih veza.tema usamljenosti vladike Danila kao poslednjeg zato nika slobode. Tendencija da se svaki trenutak ivota i istorije osvetli iz ugla koji e nositi obele je univezalnosti. Njegove re i inspirisane su eljom da se povrati izgubljeni mir i ponovo uspostavi unutra nja harmonija Crne Gore. Postoje tri vrste samostalnih celina u Gorskom vijencu: pesme. Prvi monolog igumana Stefana ± filozofsko sredi te Gorskog vijenca. ponovno uvo enje u situaciju. Niz tematskih celina gnomi kog ili lirskog karaktera. vladi in govor iz scene sa poturicama i odgovor Skender-age. Izraz Gorskog vijenca iskovan je prema modelu narodne poslovice. razgovorni deo i zaklju ak. U drugom delu ista lirika.

Mandu i eva pri a o snahi An eliji koja se e lja no u pored vatre/###kod Crnjanskog u Seobama ta slika###/. tako i prema celini i na planu izraza (gnoma. Delovi imaju samostalan. U pesmi drugog kola o Ivanbegovoj osveti. Osobine: smisao za humor. lajtmotiv. pri anje vojvode Dra ka o Mlecima. alegorije. RAZVOJ KONTRASTNIH TEMA Prizori koji ine centralno dramsko jezgro. Tiha seta veje iz poslednje scene gde su prikazane manje uspele akcije. gde preovla uje epski. sonatni princip. a ne iz kauzalnog principa. smrt Ru e Kasanove. pesma. scena Badnje ve eri (o badnjacima. crnogorska borba za slobodusrednjovekovni velika i. Izdajnik je prvo suo en sa sramnom istinom. kazivanje jednog Cuce o babi gatari. skoro bezbri no podsmevanje ljudskim slabostima). zatim u re ima Vuka Mi unovi a da je skup ina sazvana da istimo zemlju od nekrsti. (tema istrage kroz razli ite simbole. Na in izlaganja tema: LINEARNO NIZANJE ± u dosta labavo povezanom nizu Izve taji u dijalogu. beseda igumana Stefana-slu aoci zaspu. o crnogorskom bo i u. o pozori tu. Cikli ni razvoj. Njego eva umetnost da istu temu ponovi na druga iji na in. pri anje Toma a Martinovi a o otmici Ru e Kasanove. gledanja znamenja i pri anja snova. Obili ev podvig. snovi. o igumanovom ivotnom iskustvu i o principu ve nog rata). pri anje a eta o odjecima boja. Kompozicija proizilazi iz tematskog. Obradova pri a o ma ioni arima. ali u kojoj je vi e nagla en ljudski momenat. Izviiskra. Mandu i eva pri a o Radunu i Ljubici. Vuk Mi unovi i Hamza-kapetan. ni pobede bez rtve. a homofoni. Uglavnom izostaje utisak likova na neku vest. Neodre eno u prokletsvu koje vladika izri e. smenjuje pobedni ko slavlje do eka junaka istrage na Bo i . Analiza si ejne osnove pokazuje da pojedini doga aji imaju smisla samo ako se posmatraju nezavisno. Tiho idili no veselje na Badnje ve e sa rezigniranim pogledom na svet u kome vlada ve ni rat me u elementima. autonoman polo aj kako jedan prema drugom. du du.. nadmo turske vere i politike.. istovremeno. proricanja. /###PROBLEM PRLJAVIH RUKU###/ nem radosti bez bola. Kazivanje kneza Janka o agonu Vuka Mi unovi a i Hamze-kapetana i o ali sa hod om Brun evi em. Analogija sa muzikom. Borba suprotnih ideja. Polifoni princi ± tamo gde se pojavljuju glavari. aluzije. realizam. Obrada herojske teme i teme izdaje od kojih je sastavljena srpska istorija. O uvan je vremenski aspekt. u ijem je sredi tu suprotnost izme u borbeno nastrojenih Crnogoraca i neodlu nog vladike. nagove taje ± 1. oplakivanja Batri a. pri a) i na planu radnje. sa simfonijom: polifonija. Epizoda o Mlecima sa satiri nim prikazivanjem izopa enosti civilizovanog gra anskog dru tva. Dra kove pri e o brodogradili tima i tamnicama u Mlecima. (npr. prokletstvo ve no zara ene zemlje. a izdaja prestaje da bude tako sramna jer je u injena iz ljubavi. poturice. o igumanovoj vedrini. Prvobitni naslov Goskog vijenca ± izvijanje iskre. psihologiju. zavisi od konteksta. ali. srednjevekovni pogled na sve. ponavljanje. Sve pokazuje izrazitu tendeciju da se oblikuje u nezavisne jezi ko-poetske tvorevine.PRI E ± po svom obliku male epske pesme. harmoni ni . a ne linearni. lako a pripovedanja. babino priznanje o dogovoru sa vezirom. Batri eva smrt prelazak iz krajnje alosti u veselje. hronolo ki se odvijaju doga aji. Prikazan svet na prelazu iz srednjeg veka u moderno doba. Prizor sastanka sa poturicama misao o neizbe nosti ratnog obra una± i druge teme: koegzistencija poturica i Crnogoraca. Tu se ispoljava prvobitna narodna osnova Gorskog vijenca. Brankovi . Herojska vernost nacionalnom idealu gubi uzvi enost kad se ispoljava u ubistvu slabe ene.tamo gde je glavni junak vladika Danilo. kontrast. vapaj i opomena ucveljenih). Surova ratni ka scena polaganja zakletve. a tek ujutru pohvale njegovu mudrost).. jer bi to skretalo temu u nebitno. (kazivanje o krvavom sastanku. POLIFONI RAZVOJ U prizorima sastanaka. Izvita iskra (gnoma kao iskra misli) . pa je ivrgnut ruglu (kroz alu crnogorske mom adi sa hod om Brun evi em) Vladi inom stavu mirenja sa zlom u strahu od ve eg zla kontrastira se tema drugog kola ( a u meda jo niko ne popi/ to je a om u i ne zagr i). Neprosve enost i sujeverje naroda ± prizor o nepismenom popu i babi koja se pretvara da je ve tica.

Vladika Danilo ± razlozi njegove neodlu nosti nisu eti ke prirode. osuda serdara Vukote zbog njegovog pesimisti kog pogleda na crnogorsku borbu. predstavlja jednog od glavih junaka speva. Ra anje Crne Gore na razvalinama srpskog carstva. Kao to jednako misle. Kolo. Dok Batri otkriva pobedni ki ishod oslobodila ke ideje. radosno prima izve taj o istrazi. On se pla i me uplemenskog rata koji bi samo pogor ao stanje. . Iskra sadr i u ograni enom ono to svet sadr i u neograni enom. (DR AVNI I NACIONALNI RAZLOG NEDOUMICE) Vladika unosi su tinski novu komponentu: u idejnom smislu ± komponenta politi ke i nacionalne svrsishodnosti. Samostalnost govora prema li nosti. kako odbacuje narodna verovanjazatim kao obazrivog vladara kome je briga za narod najva nija stvar. Li ni motivi imaju uglavnom sporedan. juna tvo kao najve a vrednost smrt kao prelazak u veselo carstvo poezije ± Vuk Mi unovi . analizira je. Vladika nalazi izlaz iz protivre nosti tako to prihvata surovu logiku istorije. istorijskom jedinstvu. Narod kao samostalna snaga. podsmeh glavarima zbog vrad bine i sujeverja. neugasla iskra slobode koja istrajava u borbi sa Turcima. Vladika mnogo misli (Vuk Mi unovi : a ja zebem od mnogo mi ljenja). isticanju su tinskog vida stvari. Kolo ± istorijska ideja Vuk Mi unovi eti ko-esteti ka komponenta.. Motiv usamljenosti daje tragi nu dimenziju lika vladike. elje. On se od svih najvi e pribli ava idealu koji brani i predstavlja Mi unovi (u rukopisu Batri ev govor bio namenjen Mi unovi u). Poetska istorija Crne Gore. Glavni razlog nije moralni nego politi ki. Vojvoda Batri je glavni junak istrage poturica. Oni deluju kao jedinstvena li nost kad osu uju one Crnogorce koji se dru e sa Turcima. pojavljuje se tek u epizodama iz narodnog ivota (Crnogorci u turskim svatovima. oni se javljaju kao izdaja nacionalne ideje (slu aj babe) ili kao opomena da se na nju zaboravi (slu aj sestre Batri eve) ili kao ne to to se skriva u sebi kao nedostojno pravog oveka i junaka (slu aj Vuka Mandu i a). svi su nosioci iste teme: teme beskompromisnog nastavljanja borbe. masa koja ho e da kamenuje babu) Svi glavari su jedinstveni. Nikolom Kuzanskim i ordano Brunom princip identi nosti dela i celine (monadolo ka koncepcija). Oni poju pesmu koja je iz glave celog naroda. dr avni razlog. blago se podsmeva preteranoj veselosti igumana Stefana. ne le e u vladi inom u asavanju od prolivanja krvi. bolovi. On hrabro odbija vladi. (Andri pravi pore enje sa komadi em minerala) Gra enje dela na principu fabule suprotno je osnovnoj tendenciji Njego eve poezije ka sa imanju. Njegov prelom pesnik nije prikazao. Jo jedna odlika je duboki humanizam i komplementarni odnos prema stvarnostu. Li nost se jalja kao izraz narodnog iskustva.inu ponudu da ne u estvuje u istrazi. Li nosti se javljaju u funkciji govora.. izve taj o istrazi u Katunskoj nahiji). kritika vladi ine neodlu nosti. On je glavar u kraju koji je najvi e izlo en turskoj opasnosti. a u umetni kom ± komponentu dramski i problemati ki produbljenog shvatanja stvarnosti. tako i jednako sanjaju Obili a na belom konju. ve iz izuzetnosti i odgovornosti njegovog polo aja kao vladara u podeljenoj zemlji. U tim pesmama su hronolo ki opevani doga aji od Kosova do istrage poturica. Njego a primarno ne interesuju li nosti u njihovim neposrednim ivotnim manifestacijama. te i i dariva ucveljenog Vuka Mandu i a. Misao. li ni interesi. a onda kroz glavare u svojoj ivoj i realnoj raznolikosti. kad oplakuju smrt mladog Batri a. kad sanjaju i govore o borbi koja ih o ekuje. nalazi se u osnovi Njego evog pogleda na svet. kao tuma njegovog shvatanja i verovaja. Razvoj govora u Gorskom vijencu kre e se od jednog zaklju ka do drugog. Njego je odabrao jedan mali i obimom neznatan doga aj da bi kroz njega sagledao celokupnu istoriju svog naroda. U epizodama iz narodnog ivota u kojima se privremeno napu ta istorijski plan prikazivanja. Ideja je glavni junak u njegovim delima pre Gorskog vijenca: ideja o ljudskoj misli kao iskri nebeske svetlosti (Lu a) i ideja o crnogorskoj slobodi i nezavisnosti (Svobodijada). poslednja. knez Nikola oli ava svesno rtvovanje za tu ideju. Najmanji deo celine koji te i da prevazi e okvire svog konkretnog postojanja i sjedini se sa apsolutom. Nije bitan odnos pojedinca prema pojedincu. zgu njavanju. (##sumnja deo ovekove sudbine po Lu i###). izvr ilac ideja speva (poziv poturicama da se vrate u vjeru pra edovsku. njihovi me usobni odnosi. Izraz narodne svesti o vlastitoj istoriji. a ne govor u funkciji li nosti. Borba kao osnovni smisao i najve a radost ivota. kad se raspituju za ivot i obi aje u svetu koji se razlikuje od njihovog.Verovanje u ogromne mogu nosti onoga to je po svom obimu maleno i neznatno. a drugi put preko pisma.. Veza sa Lajbnicom. ni njihova li na pre ivljavanja. radosti. ve odnos pojedinca prema istoriji.. od jedne gotove misli do druge. Pored dr avnog razloga ima jo jedan momenat ± ose anje da poturice nisu tu ini nego pripadnici na eg naroda i potajna elja i nada da se oni mogu pridobiti za saradnju. pla e kad sazna za velike narodne rtve i najzad. unutra nja borba prethodi akciji. Vrlo esta kriti ka istupanja: razobli avanje neprijatelja (izdajnika Hamze-kapetana i vezira). ilustrativni karakter. Narod se najpre javlja kroz kolo u svom apstraktnom. OLI ENJE EPSKE NARODNE POEZIJE. san o Obili u pobedonoscu uo i polaganja zakletve.. Knez Nikola govori samo jednom neposredno. iako nije pojedina no ljudsko lice. Vladika je moderna individualnost hamletovskog tipa. svi deluju u istom pravcu. kao nosilac umetnosti narodne re i. Vidimo ga odjednom prosve enog.

Serdar Vukota se izdvja ozbiljnim. Dok u re ima ostalih Turaka dolazi do izraza perfidno i tiransko lice turske mo i. as nadahnuti prorok koji govori bo anske re i. stalno ne to pita. Ne znamo ta je odlu eno na skup tini uo i troji ina dne niti zbog ega je sazvana o Malom gospo inu dne. on broji brojanice i svu no ita molitve. dolazi u nepomirljivi sukob sa shvatanjima sveta kome pripada. Skender-aga je nosilac turske politi ke ideologije. splet slika koji bi prikazao sav ivot Crnogoraca i njihovo shvatanje sveta u njegovoj totalnosti. dok su svi ostali kolektivni. Zajedno sa vladikom Danilom on je najmodernija li nost speva. as moderni filosof-prirodnjak. Zato je jemu dodeljeno da ispri a stravi nu viziju kao to je ona sva a sa pomrlim Ozrini ima ili jezivu pretnju. Mustaj-kadija crnogorskoj askezi i obili evskom idealizmu suprotstavlja ulne privla nosti muslimanskog sveta: bo anske device koje ekaju pravednike u raju. skoro podivljao pri a romanti nu pri u o herojskom paru Radunu i Ljubici i pla e zbog svog izlomljenog d eferdara. kalu er: dok ostali spavaju. I prva skup tina II drama kola i vladike Danila III izvr enje istrage IV slikanje narodnog ivota Vizija suncem obasjanog Lov ena i okolnih zemalja koje je sve oblak pritisnuo simbolizuje slobodnu Crnu Goru okru enu porobljenim narodima. razlikuje se od ostalih likovaunutra njim ivotom koji je skriven od drugih. me utim. U nebeskim prilikama vidi se hod budu ih doga aja i do ivljava unapred sre an ishod. spokoj i vedrina koju donosi kona no saznanje (ja sam pro a sito i re eto). individualizam Vuka mandu i a nosi emocionalno obele je. /romantizam/ U sceni sa poturicama ± surov br anin koji pri a kako je svoju snahu u koju su u li avoli izle io trostrukom kand ijom. zahteva razre enje glavne stvari. Izra ava ideolo ku funkciju stava prema zapadnoj civilizaciji. U prvoj pojavi on je bar po spolja njosti sve teno lice. Uloga kola prestaje tamo gde prestaje sumnja u ispravnost ideja koje ono zastupa. as hri anski putnik-had ija. iznutra. Kod kneza Rogana dominantna je stara ka radoznalost. jer je on li an. zatim slika narodnih snaga koje e izneti borbu (nesalomiva crnogorska mladost. On se stalno ne im interesuje. posle smeha i graje koju je izazvala neukost popa Mi e. IGUMAN STEFAN ± filosofija. ovek ozbiljne i te ke misli. krvav. . a i otkriva karakteristi ne crte naroda iz kog pripoveda (Dra ko) poti e. Vladika-prvi sudar sa stvarno u. Usmeni na in vr enja verskih obreda. jer su za nju vezane sve uspomene na slavnu pro lost i sve nade u bolju budu nost. VUK MI UNOVI ± herojski ideal. Realisti ki koncipiran lik. Postupak sa hvatanjem i pu tanjem jarebica simboli e budu i postupak ustanika prema poturicama koje e se predati. ognjeni krst ) i na kraju simboli ki prikaz situacije pred izbijanje sukoba i nagove taj budu e pobede. VLADIKA DANILO ± politi ke misli. kadija progovara slatkim re ima o stvarima pred kojima je ovek najslabiji. Prvo slika neprijatelja sa kojim se treba boriti (neman. VUK MANDU I ± romanti no ose anje. Vuk je spolja nastrani i ekscentri ni junak iji je duhovni predak Marko Kraljevi . barem u snu. On jedini me u njima ne sme da pri a svoj san. Knez Rogan i knez Janko su humoristi ni likovi. Knez Janko nije samo pripoveda o zanimljivim i sme nim doga ajima nego i izaziva .Vladika i iguman Stefan ± dve etape u razvitku misli. animator i re iser itavih malih aljivih scena (ispitivanje usnulog Vuka Mandu i a ili ono o isle ivanju ve tice) Vuk Mandu i ± pravi protagonista li ne drame. sumornim i na momente mra nim pogledom na stvari. On je i kavgad ija koji se inati sa Turcima zbog sitnica. prelepu tursku devojku. Njegova uloga je da svojim pitanjima podstakne razna lica da pri aju o stvarima koje su izvan radnje. Lov en. Socijalna reprezentativnost. Sudbina poslednje iskre slobode koja se ne sme ugasiti. apokalipti ni slika). KOLO ± nosilac istorijskih misli dela. po to najbolje ume da kune. on je jedini zaljubljeni junak i jedini koji. a iguman-sigurnost. prva isku enja i gor ina (prve kaplje iz a e otrova) koju donosi prvo saznanje. tj. ali dok je vladi in individualizam intelektualnog karaktera. VOJVODA DRA KO ± ocena evropske civilizacije. On pri e uje bez priprave i bez ispovijesti i to posle u injenjenog dela a ne pre njega. Pop Mi a ± predstavnik mirskog sve tenstval seoskih popova. Crnogorska poema nije samo izvijanje poslednje iskre slobode u plamen oslobodila kog rat nego i Gorski vijenac. MUSTAJ-KADIJA ± orijentalno shvatanje ivota. venac. latinskog sveta Njego daje kroz do ivljaj crnogorskog oveka. Sliku zapadnog. Stambol prepun sjaja i u ivanja. On govori tri puta i uvek sa politi kom tendencijom. U drugim prilika su njegovi postupci esto protivni njegovom pozivu. Zanesenog vladiku prekida ozbiljnim prekorom. Kontrast izme u spolja nje grubosti i unutra nje tanane ose ajnosti izbija na videlo u poslednjem prizoru u kome Mandu i mra an. Stoga Crnogorci vide u njemu svog najlju eg neprijatelja i stoga se za njega jedino ka e da je poginuo u istrazi. a i jedno i drugo je protivno crkvenim kanonima. as poklonik religije sunca. prema Drugom.

Turci koriste zaostalost i sujeverje naroda i poku avaju da poseju seme razdora. Svojim dr anjem i govorom. istro enog oru ja novim i sjajnijim i re i pune razumevanja za ljudske slabosti. . Neprekidna borba u kojoj je istraga samo jedan od momenata. nego pesnik-mislilac i filozof Zavr ni akordi ne pripadaju ni filosofskoj misli ni istoriji nego ivotu ± tragikomi na scena u kojoj Vuk Mandu i sa suzama u o ima pri a o stra nom boju sa Turcima u kome je stradao njegov omiljeni d eferdar. ve promi ljen politi ar. Njego nije bio pesnik rata. utehe za izgubljeno i vedra nada u budu nost. (polu aljiva alegorija o borbi petlova koju tuma e knez Rogan i Skender-aga). iroki pogled na raznovrsne vidove ivota crnogorskog naroda. Rat neravnih protivnika od kojih svaki veruje da je pobeda na njegovoj strani: jedan zato to je ve i i ja i. (pop Mi o i ve tica) Latentna suprotnost izme u vo stva koje je pasivno i odsutno i naroda koji je ostavljen sebi. poturicr su pokazale da vi e nisu pripadnici naroda od koga poti u nego deo neprijateljske sile koja ugro ava opstanak Crne Gore. Simboli na zamena starog. Njego je u sceni sa vezirovim pismom pokazao indirektno da se vladika pomirio sa istorijom i da se kona no opredelio za akciju. To nije vi e usamljen ovek rastrzan crnim mislima. a drugi zato to je bolji i za bolje se bori.im je vladi ina sumnja izgubila objektivnu osnovu. Ko ho e da shvati kompoziciju Gorskog vijenca treba da prati tok pesme a ne tok doga aja. pesnik je prestao da je uzima u obzir.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful