O Gorskom vijencu

Jovan Dereti

Spoj hroni arsko-epskog (istoriziraju e izve tavanje) i lirsko-refleksivnog (do ivlaji i razmi ljanja). Gnomsko-aforisti ki izraz!!! Po svom obliku pripada drami. Podnaslov Äistori esko sobitije³ ukazuje na Njego evu nameru da se njegov tekst tretira kao istorijski, a ne izmi ljeni, fabularni. Me utim, une en je itav niz motiva fabularnog karaktera koji oni ostaju nerazvijeni. Uvo enjem motiva vladi inog oklevanja Njego je u neku ruku dobio ono to je izgubio kad je odbacio motiv o njegovom zarobljavanju od strane Turaka: povezanost izme u li ne sudbine junaka i istorijskih zbivanja. /u pesmi o istrazi poturica vladika je li no i neposredno ugro en, preti mu se nabijanjem na kolac/ Kod Njego a ni vladika ni ostali Crnogorci nemaju nikakvog li nog razloga za akciju, ve samo op te politi ke, nacionalne, vite ke.(Sastanak izme u Turaka i Crnogoraca ± ideolo ka bitka, li nosti se sukobljavaju kao predstavnici naroda i vera, a ne kao pojedinci) Dramatika speva se ne odvija na planu doga aja, ve ideja. (vladika danilo-ostali, Crnogorci-Turci) Doga aji su sporedni i o njima dobijamo samo izve taj(krvav sukob Ozrini a i nik i kih Turaka, poku aj Turaka da ugrabe Crnogorku) Nakon sastanka sa poturicama, vladika uvi a neopravdanost svoje sumnje i sledi niz epizoda (pri anje vojvode Dra ka o Mlecima gde je oti ao po platu popa epana, o svatovima, o sestri Bati evoj, o popu Mi i i nazovi-ve tici)-realisti ki naslikanih. Istorija je ovde pozadina na kojoj se odvijaju individualne ljudske drame ± ljubavna patnja Vuka Mandu i a, samoubistvo sestre Batri eve, slu aj nazovi-ve tice koja se stavlja u slu bu neprijatelja da bi spasla svoju decu, socijalni polo aj popa Mi a... Mnogi govore o dvostrukosti kompozicije ba zbog ovih epizoda. Nedostatak si ejne povezanosti. Razumevanje monologa vladike Danila i Vuka Mi unovi a sa po etka speva i njihove funkcije, ne smeta injenica to ne znamo ni ta vi e o tome ta se radilo i odlu ivalo na prethodnoj skup tini. Isto tako, politi ka neoportunost pozivanja poturica na dogovor, ne umanjuje do ivlja te scene kao dramskog sredi ta. Pop Mi a ostaje jedan od naj ivotnijih likova uprkos tome to poku ava da pro ita pismo koje nije umeo da napi e. Gorski vijenac se ne pamti po doga ajima nego po izrekama. Pesni ka re ima samostalnu vrednost. Poezija je ovde izraz kolektivnog ose anja i iskustva, glas istorije i naroda, a ne izraz pesnikovih li nih ose anja i misli. Prozni pasa i odgovaraju didaskalijama u drami po svojoj funkciji, ali prevazilaze tu ulogu. U njima ima podataka kojih nema u govoru li nosti, njima se uvode doga aji koji e se u govoru li nosto predstaviti. Dijalog nije dramski, jer se od neposredne akcije okre e poetskom i misaonom razvijanju pojedinih momenata te akcije. Jedini dramski dijalozi ± kad se vladika Danilo pojavljuje na skup tini (gde se vidi nezadovoljstvo zbog njegovog povla enja u klju nom trenutku) i kad se donosi odluka da se poturice pozovu. Prizori iz narodnog ivota ± prizori leganja i gledanja u ple a deskriptivno-ilustrativni karakter dijaloga. esto izve taj o dijalogu ±izmena pitanja i odgovora (o sastanku Ozrini a i Nik i kih Turaka, o bekstvu Ru e Kasanove za Tur ina, pri anje vojvode Dra ka o Mlecima) Izve taj o istrazi poturica preko pisma anolgan izve tajima glasnika u gr koj tragediji. Dijalog o Mlecima specifi an ± u njemu se sredstvima ironije, satire i polemike prikazuju razli ite negativne pojave. Pogled o razli itim vidovima ivota, obi aja i shvatanja u Mlecima dat kroz prizmu crnogorskog patrijarhalnog oveka. Filozofski dijalog ± u kojima je protagonista iguman Stefan. Slepi starac u narodu va i za oli enje mudrosti.On sam ka e da je vi e u carstvu duhova nego me u ivim ljudima, okrenut sferama duha i misli. U SCENI UO I POLAGANJA ZAKLETVE. Glavari o ekuju od njega da odgonetku zna enja nebeskih znamenja, ali on skre e pa nju sa prvidnog i nebitnog na su tinsko. O Badnjem ve eru govori o principu ve nog rata suprotnosti u prirodi, dru tvu i oveku, a o Novoj godini o ve nom kru enju i obnavljanju prirode. Antiteti ki govori ± serdar Vukota i Vuk Mi unovi iz prizora sa poturicama (pesimisti kom shvatanju crnogorske istorije suprotstavljeno je suprotno, optimisti no tuma enje); vezirovo pismo i vladi in odgovor; monolozi vladike Danila i Vuka

Stilska dominanta speva je gnomi ko sa imanje izraza. presko io je zaplet i odmah zapo eo sukob. ali ne lirsko-subjektivni monolog pesnika. laf-mi .ideja o besmrtnosti onih koji su pali za slobodu). o veli ini rtava koje e zahtevati ta borba i o njenim plodovima za budu a pokoljenja) /Mlado ito. Polemi an i kletveni ton u vladi inom imaginarnom razgovoru sa turskom nemani. govor i razgovor vladara. Njime govore Crnogorci i Turci kad se sastanu. Mitsko-istorijska vizija. tj. Alegori na vizija turske sile kao apokalipti ne nemani. (tri velika monologa vladike Danila. suprotstavljeno je tursko i srpsko juna tvo. 2. Mustaj-kadijina pesma o Fatimi. U prvom delu je neka vrsta igumanove duhovne autobiografije. Igumanov pomen du ama vitezova i crnogorska zakletva koju izgovara serdar Vukota se recituju. GNOMA ± predstavlja poetsko-misaonu celinu nezavisnu od li nosti koja ju je kazala i situacije u kojoj je kazana. 3. Vladi ina misao je rastrzana u dramati noj borbi sa samom sobom. na prekretnicama. Evocira tragi nu sudbinu Janka Sibinjanina i Skender-bega. pitanja o smislu svetskog toka i ovekovog postojanja i na kraju zaklju ci za akciju. Dijalog slu i samo da se pri a uvede u sitaciju. Vi eglasni govor ± svaki glas na svoj na in razvija temu. Drugi deo sadr i sagledavanje pojava u prirodi. Pesma o evu koja se peva uz gusle (u njoj su opevani doga aji iz crnogorske istorije. Postoje tri vrste samostalnih celina u Gorskom vijencu: pesme. kratak.(npr. apoteoza. PESME ± one se poju. manji potok u ve i. Pesma prvog kola ± pandan prvom vladi inom monologu. Drugi monolog vladike Danila ( e je zrno klicu zametnulo) izra ava jedan od najkriti nijih momenata radnje. dve besede igumana Stefana. Izraz unutra nje ustreptalost oveka pred svetom. Svaka replika te i da postane beseda. Prvi monolog igumana Stefana ± filozofsko sredi te Gorskog vijenca. samo pesma o Fatimi i tu balica sestre Batri eve imaju poseban metar. Tendencija da se svaki trenutak ivota i istorije osvetli iz ugla koji e nositi obele je univezalnosti. Trodelna kompozicija monologa: refleksivna celina. Donosi filozofsku eksplikaciju i opravdanje teme speva.tema usamljenosti vladike Danila kao poslednjeg zato nika slobode. (ma ka i mi . Turska osvajanja (dolazak u Evropu. a svat Crnogorac o sokolu i jarebici) Njego nije koristio dramske mogu nosti sukoba. kulminira slikom velika kog razdora na kosovskoj ve eri i izdajom Brankovi a. Govor u aluzijama je neka vrsta diplomatskog stila u Gorskom vijencu. Vladika tada odlu uje da pozove poturice na dogovor. porobljavanje raznih naroda) data u aforisti ki odse nim grupama stihova. Izraz Gorskog vijenca iskovan je prema modelu narodne poslovice. propast Vizantije. Prvi monolog (Vi i vraga su sedam bi injah) vladike Danila svetsko-istorijski uvod u spev. oplakivanje poginulog junaka Batri a-tu balica njegove sestre. etika crnogorskog heroizma.Mandu i a sa po etka speva. replika Vuka Mi unovi a na prvi monolog vladi in i pesma prvog kola) Monolog se uvek javlja u najkriti nijim momentima. crnogosrka sloboda. navijaj klasove/ Tre i monolog vladike Danila (Bo e dragi koji sve upravlja ) lirska mesta na po etku i na kraju. njime se dopisuju vezir i vladika. Niz tematskih celina gnomi kog ili lirskog karaktera. samo to je ovde predmet nacionalna istorija sa narodnog stanovi ta. Ona sadr i celu dramu srpske istorije u tri ina: 1. Tre i deo monologa uvodi nas u konkretnu situaciju speva i u njegovu glavnu temu poturica. Princip pesme je amplifikacija jednog motiva. svatovske popevke o junacima. vojvoda Batri -Mustaj-kadija. U drugom delu ista lirika. apoteoza herojstva. Njegove re i inspirisane su eljom da se povrati izgubljeni mir i ponovo uspostavi unutra nja harmonija Crne Gore. Ceo Gorski vijenac ispevan je u juna kom desetercu. razgovorni deo i zaklju ak. Gorski vijenac je monolo ka struktura. epizoda o svatovima (tri para antiteti kih popevki. prirodni zakoni) Pretvaranje govora u pesmu. Vladi in humanizam ± on nalazi re i opravdanja za najlju eg neprijatelja (kontrast sa ratni kom atmosferom). Pesma o Fatimi je u 9tercu. svaki na svoj na in veli a njegove vrline i izra ava svoju tugu) Tendencija labavljenja dijalo kih veza. srpska istorija. podse a na naravou enije. orah) . u kome poslednji etvorosimboli ki lan ima samostalnost posebnog stiha. himni ka dikcija. vladi in govor iz scene sa poturicama i odgovor Skender-age. pogibija koja preti od poturica. (evropska. uvodni. a onda po inje monolog. duh islamskog orijenta. odudara svojom dekorativnom lepotom od silovitih udara). i herojska smrt Baje Pivljanina . Tu balica 12terac. Tragi na vizija pro losti povezana sa temom poturica. Milo ev podvig. princip gnome je maksimalna koncentracija misli i re i. i shvatanje ljubavi. ponovno uvo enje u situaciju. a u sredi tu razgovor sa sobom. gnome i pri e. sumaran. suprotno reagovanje vladike Danila i igumana Stefana na vest o pogibiji u Crmnici. beseda Mustaj-kadije. izdajstvo Vuka Brankovi a. opis turske neveste (osebno mesto. tu balica sestre Batri eve i pesma o Bo i u igumana Stefana. (o nu nosti neprestane borbe protiv zla. bezakonje i ludost vladara i izdaja velika a. pripev.Mustaj-kadija peva o Fatimi. Molitva Bogu i vizija Crne Gore koja je na la svoj mir u povratku izgubljenog.

. U pesmi drugog kola o Ivanbegovoj osveti. (tema istrage kroz razli ite simbole. istovremeno. psihologiju. Prizor sastanka sa poturicama misao o neizbe nosti ratnog obra una± i druge teme: koegzistencija poturica i Crnogoraca.PRI E ± po svom obliku male epske pesme. Cikli ni razvoj.. jer bi to skretalo temu u nebitno. O uvan je vremenski aspekt. du du. pri anje a eta o odjecima boja. Herojska vernost nacionalnom idealu gubi uzvi enost kad se ispoljava u ubistvu slabe ene. Brankovi . Osobine: smisao za humor. a homofoni. Tu se ispoljava prvobitna narodna osnova Gorskog vijenca. Tiho idili no veselje na Badnje ve e sa rezigniranim pogledom na svet u kome vlada ve ni rat me u elementima. o igumanovom ivotnom iskustvu i o principu ve nog rata). aluzije. autonoman polo aj kako jedan prema drugom.. babino priznanje o dogovoru sa vezirom. nagove taje ± 1. gde preovla uje epski. Izdajnik je prvo suo en sa sramnom istinom. beseda igumana Stefana-slu aoci zaspu. Na in izlaganja tema: LINEARNO NIZANJE ± u dosta labavo povezanom nizu Izve taji u dijalogu. o crnogorskom bo i u. Epizoda o Mlecima sa satiri nim prikazivanjem izopa enosti civilizovanog gra anskog dru tva. Prvobitni naslov Goskog vijenca ± izvijanje iskre. Prikazan svet na prelazu iz srednjeg veka u moderno doba. Delovi imaju samostalan. skoro bezbri no podsmevanje ljudskim slabostima). Neodre eno u prokletsvu koje vladika izri e. a ne iz kauzalnog principa. zavisi od konteksta. hronolo ki se odvijaju doga aji. lajtmotiv. vapaj i opomena ucveljenih). Njego eva umetnost da istu temu ponovi na druga iji na in. POLIFONI RAZVOJ U prizorima sastanaka. poturice. nadmo turske vere i politike. sonatni princip. kontrast. scena Badnje ve eri (o badnjacima. ali. ponavljanje. kazivanje jednog Cuce o babi gatari. harmoni ni . smenjuje pobedni ko slavlje do eka junaka istrage na Bo i . sa simfonijom: polifonija. Analogija sa muzikom. oplakivanja Batri a. o igumanovoj vedrini. pri anje Toma a Martinovi a o otmici Ru e Kasanove. realizam. Tiha seta veje iz poslednje scene gde su prikazane manje uspele akcije. tako i prema celini i na planu izraza (gnoma. Batri eva smrt prelazak iz krajnje alosti u veselje. Mandu i eva pri a o Radunu i Ljubici. Surova ratni ka scena polaganja zakletve. a tek ujutru pohvale njegovu mudrost). proricanja. pri a) i na planu radnje. Vuk Mi unovi i Hamza-kapetan. lako a pripovedanja. Obrada herojske teme i teme izdaje od kojih je sastavljena srpska istorija. zatim u re ima Vuka Mi unovi a da je skup ina sazvana da istimo zemlju od nekrsti. u ijem je sredi tu suprotnost izme u borbeno nastrojenih Crnogoraca i neodlu nog vladike. Uglavnom izostaje utisak likova na neku vest. pa je ivrgnut ruglu (kroz alu crnogorske mom adi sa hod om Brun evi em) Vladi inom stavu mirenja sa zlom u strahu od ve eg zla kontrastira se tema drugog kola ( a u meda jo niko ne popi/ to je a om u i ne zagr i). gledanja znamenja i pri anja snova. ni pobede bez rtve. crnogorska borba za slobodusrednjovekovni velika i. Polifoni princi ± tamo gde se pojavljuju glavari. pri anje vojvode Dra ka o Mlecima. Neprosve enost i sujeverje naroda ± prizor o nepismenom popu i babi koja se pretvara da je ve tica. Izvita iskra (gnoma kao iskra misli) . o pozori tu. prokletstvo ve no zara ene zemlje. Kompozicija proizilazi iz tematskog. Kazivanje kneza Janka o agonu Vuka Mi unovi a i Hamze-kapetana i o ali sa hod om Brun evi em. Obili ev podvig. alegorije. ali u kojoj je vi e nagla en ljudski momenat. Borba suprotnih ideja. Obradova pri a o ma ioni arima. Izviiskra. Analiza si ejne osnove pokazuje da pojedini doga aji imaju smisla samo ako se posmatraju nezavisno. RAZVOJ KONTRASTNIH TEMA Prizori koji ine centralno dramsko jezgro. srednjevekovni pogled na sve. a ne linearni. /###PROBLEM PRLJAVIH RUKU###/ nem radosti bez bola. Mandu i eva pri a o snahi An eliji koja se e lja no u pored vatre/###kod Crnjanskog u Seobama ta slika###/. smrt Ru e Kasanove. snovi.tamo gde je glavni junak vladika Danilo. pesma. Sve pokazuje izrazitu tendeciju da se oblikuje u nezavisne jezi ko-poetske tvorevine. a izdaja prestaje da bude tako sramna jer je u injena iz ljubavi. (kazivanje o krvavom sastanku. Dra kove pri e o brodogradili tima i tamnicama u Mlecima. (npr.

ilustrativni karakter. izvr ilac ideja speva (poziv poturicama da se vrate u vjeru pra edovsku. Pored dr avnog razloga ima jo jedan momenat ± ose anje da poturice nisu tu ini nego pripadnici na eg naroda i potajna elja i nada da se oni mogu pridobiti za saradnju.. Kolo ± istorijska ideja Vuk Mi unovi eti ko-esteti ka komponenta. radosti. izve taj o istrazi u Katunskoj nahiji). OLI ENJE EPSKE NARODNE POEZIJE. Knez Nikola govori samo jednom neposredno. san o Obili u pobedonoscu uo i polaganja zakletve. Motiv usamljenosti daje tragi nu dimenziju lika vladike. Ra anje Crne Gore na razvalinama srpskog carstva. masa koja ho e da kamenuje babu) Svi glavari su jedinstveni. ve iz izuzetnosti i odgovornosti njegovog polo aja kao vladara u podeljenoj zemlji.. Nije bitan odnos pojedinca prema pojedincu. a ne govor u funkciji li nosti. ni njihova li na pre ivljavanja. blago se podsmeva preteranoj veselosti igumana Stefana. Veza sa Lajbnicom. Njegov prelom pesnik nije prikazao. dr avni razlog. Njego a primarno ne interesuju li nosti u njihovim neposrednim ivotnim manifestacijama. pojavljuje se tek u epizodama iz narodnog ivota (Crnogorci u turskim svatovima. Njego je odabrao jedan mali i obimom neznatan doga aj da bi kroz njega sagledao celokupnu istoriju svog naroda. kad oplakuju smrt mladog Batri a. juna tvo kao najve a vrednost smrt kao prelazak u veselo carstvo poezije ± Vuk Mi unovi . knez Nikola oli ava svesno rtvovanje za tu ideju. Oni poju pesmu koja je iz glave celog naroda. Narod kao samostalna snaga. On hrabro odbija vladi. osuda serdara Vukote zbog njegovog pesimisti kog pogleda na crnogorsku borbu. svi deluju u istom pravcu. Izraz narodne svesti o vlastitoj istoriji. Kolo. te i i dariva ucveljenog Vuka Mandu i a. predstavlja jednog od glavih junaka speva. tako i jednako sanjaju Obili a na belom konju. podsmeh glavarima zbog vrad bine i sujeverja. Misao. ve odnos pojedinca prema istoriji.. Borba kao osnovni smisao i najve a radost ivota. (##sumnja deo ovekove sudbine po Lu i###). kritika vladi ine neodlu nosti. bolovi. od jedne gotove misli do druge. Najmanji deo celine koji te i da prevazi e okvire svog konkretnog postojanja i sjedini se sa apsolutom. Jo jedna odlika je duboki humanizam i komplementarni odnos prema stvarnostu. kako odbacuje narodna verovanjazatim kao obazrivog vladara kome je briga za narod najva nija stvar.Verovanje u ogromne mogu nosti onoga to je po svom obimu maleno i neznatno. On se pla i me uplemenskog rata koji bi samo pogor ao stanje. pla e kad sazna za velike narodne rtve i najzad. Ideja je glavni junak u njegovim delima pre Gorskog vijenca: ideja o ljudskoj misli kao iskri nebeske svetlosti (Lu a) i ideja o crnogorskoj slobodi i nezavisnosti (Svobodijada). U epizodama iz narodnog ivota u kojima se privremeno napu ta istorijski plan prikazivanja. oni se javljaju kao izdaja nacionalne ideje (slu aj babe) ili kao opomena da se na nju zaboravi (slu aj sestre Batri eve) ili kao ne to to se skriva u sebi kao nedostojno pravog oveka i junaka (slu aj Vuka Mandu i a). unutra nja borba prethodi akciji. Iskra sadr i u ograni enom ono to svet sadr i u neograni enom. analizira je. Vladika je moderna individualnost hamletovskog tipa. poslednja. kao nosilac umetnosti narodne re i. njihovi me usobni odnosi. U tim pesmama su hronolo ki opevani doga aji od Kosova do istrage poturica. Kao to jednako misle. Vidimo ga odjednom prosve enog. Li ni motivi imaju uglavnom sporedan. Vladika mnogo misli (Vuk Mi unovi : a ja zebem od mnogo mi ljenja). a u umetni kom ± komponentu dramski i problemati ki produbljenog shvatanja stvarnosti. On se od svih najvi e pribli ava idealu koji brani i predstavlja Mi unovi (u rukopisu Batri ev govor bio namenjen Mi unovi u). Glavni razlog nije moralni nego politi ki. radosno prima izve taj o istrazi. Vojvoda Batri je glavni junak istrage poturica. On je glavar u kraju koji je najvi e izlo en turskoj opasnosti. elje. ne le e u vladi inom u asavanju od prolivanja krvi. Poetska istorija Crne Gore. istorijskom jedinstvu. Narod se najpre javlja kroz kolo u svom apstraktnom.. kao tuma njegovog shvatanja i verovaja. iako nije pojedina no ljudsko lice. a drugi put preko pisma. zgu njavanju. neugasla iskra slobode koja istrajava u borbi sa Turcima. Vladika Danilo ± razlozi njegove neodlu nosti nisu eti ke prirode.inu ponudu da ne u estvuje u istrazi. Razvoj govora u Gorskom vijencu kre e se od jednog zaklju ka do drugog. isticanju su tinskog vida stvari. li ni interesi. . Li nost se jalja kao izraz narodnog iskustva. svi su nosioci iste teme: teme beskompromisnog nastavljanja borbe. a onda kroz glavare u svojoj ivoj i realnoj raznolikosti. Li nosti se javljaju u funkciji govora. Dok Batri otkriva pobedni ki ishod oslobodila ke ideje. (Andri pravi pore enje sa komadi em minerala) Gra enje dela na principu fabule suprotno je osnovnoj tendenciji Njego eve poezije ka sa imanju. kad se raspituju za ivot i obi aje u svetu koji se razlikuje od njihovog.. Vladika nalazi izlaz iz protivre nosti tako to prihvata surovu logiku istorije. nalazi se u osnovi Njego evog pogleda na svet. Oni deluju kao jedinstvena li nost kad osu uju one Crnogorce koji se dru e sa Turcima. Vrlo esta kriti ka istupanja: razobli avanje neprijatelja (izdajnika Hamze-kapetana i vezira). kad sanjaju i govore o borbi koja ih o ekuje. Nikolom Kuzanskim i ordano Brunom princip identi nosti dela i celine (monadolo ka koncepcija). (DR AVNI I NACIONALNI RAZLOG NEDOUMICE) Vladika unosi su tinski novu komponentu: u idejnom smislu ± komponenta politi ke i nacionalne svrsishodnosti. Samostalnost govora prema li nosti.

dok su svi ostali kolektivni. VUK MANDU I ± romanti no ose anje. Socijalna reprezentativnost. Mustaj-kadija crnogorskoj askezi i obili evskom idealizmu suprotstavlja ulne privla nosti muslimanskog sveta: bo anske device koje ekaju pravednike u raju. On jedini me u njima ne sme da pri a svoj san. On govori tri puta i uvek sa politi kom tendencijom. Izra ava ideolo ku funkciju stava prema zapadnoj civilizaciji. iznutra. Stambol prepun sjaja i u ivanja. Dok u re ima ostalih Turaka dolazi do izraza perfidno i tiransko lice turske mo i. as moderni filosof-prirodnjak. Lov en. Zajedno sa vladikom Danilom on je najmodernija li nost speva. prelepu tursku devojku. Njegova uloga je da svojim pitanjima podstakne razna lica da pri aju o stvarima koje su izvan radnje. as nadahnuti prorok koji govori bo anske re i. on je jedini zaljubljeni junak i jedini koji. Vladika-prvi sudar sa stvarno u. Sliku zapadnog. latinskog sveta Njego daje kroz do ivljaj crnogorskog oveka. krvav. tj. On je i kavgad ija koji se inati sa Turcima zbog sitnica. on broji brojanice i svu no ita molitve. stalno ne to pita. Zato je jemu dodeljeno da ispri a stravi nu viziju kao to je ona sva a sa pomrlim Ozrini ima ili jezivu pretnju. U prvoj pojavi on je bar po spolja njosti sve teno lice. a i otkriva karakteristi ne crte naroda iz kog pripoveda (Dra ko) poti e. U drugim prilika su njegovi postupci esto protivni njegovom pozivu. I prva skup tina II drama kola i vladike Danila III izvr enje istrage IV slikanje narodnog ivota Vizija suncem obasjanog Lov ena i okolnih zemalja koje je sve oblak pritisnuo simbolizuje slobodnu Crnu Goru okru enu porobljenim narodima. Usmeni na in vr enja verskih obreda. . Serdar Vukota se izdvja ozbiljnim. Kod kneza Rogana dominantna je stara ka radoznalost. prva isku enja i gor ina (prve kaplje iz a e otrova) koju donosi prvo saznanje. IGUMAN STEFAN ± filosofija. On pri e uje bez priprave i bez ispovijesti i to posle u injenjenog dela a ne pre njega. as hri anski putnik-had ija. KOLO ± nosilac istorijskih misli dela. Prvo slika neprijatelja sa kojim se treba boriti (neman. splet slika koji bi prikazao sav ivot Crnogoraca i njihovo shvatanje sveta u njegovoj totalnosti. barem u snu. jer su za nju vezane sve uspomene na slavnu pro lost i sve nade u bolju budu nost. venac. prema Drugom. Knez Rogan i knez Janko su humoristi ni likovi. zatim slika narodnih snaga koje e izneti borbu (nesalomiva crnogorska mladost. Zanesenog vladiku prekida ozbiljnim prekorom. /romantizam/ U sceni sa poturicama ± surov br anin koji pri a kako je svoju snahu u koju su u li avoli izle io trostrukom kand ijom. VLADIKA DANILO ± politi ke misli. Skender-aga je nosilac turske politi ke ideologije. Realisti ki koncipiran lik. apokalipti ni slika). posle smeha i graje koju je izazvala neukost popa Mi e. ognjeni krst ) i na kraju simboli ki prikaz situacije pred izbijanje sukoba i nagove taj budu e pobede. zahteva razre enje glavne stvari. MUSTAJ-KADIJA ± orijentalno shvatanje ivota. Knez Janko nije samo pripoveda o zanimljivim i sme nim doga ajima nego i izaziva . U nebeskim prilikama vidi se hod budu ih doga aja i do ivljava unapred sre an ishod. Sudbina poslednje iskre slobode koja se ne sme ugasiti. kadija progovara slatkim re ima o stvarima pred kojima je ovek najslabiji. a i jedno i drugo je protivno crkvenim kanonima. Postupak sa hvatanjem i pu tanjem jarebica simboli e budu i postupak ustanika prema poturicama koje e se predati. jer je on li an. po to najbolje ume da kune.Vladika i iguman Stefan ± dve etape u razvitku misli. a iguman-sigurnost. Stoga Crnogorci vide u njemu svog najlju eg neprijatelja i stoga se za njega jedino ka e da je poginuo u istrazi. ali dok je vladi in individualizam intelektualnog karaktera. spokoj i vedrina koju donosi kona no saznanje (ja sam pro a sito i re eto). razlikuje se od ostalih likovaunutra njim ivotom koji je skriven od drugih. me utim. dolazi u nepomirljivi sukob sa shvatanjima sveta kome pripada. VOJVODA DRA KO ± ocena evropske civilizacije. individualizam Vuka mandu i a nosi emocionalno obele je. sumornim i na momente mra nim pogledom na stvari. Crnogorska poema nije samo izvijanje poslednje iskre slobode u plamen oslobodila kog rat nego i Gorski vijenac. Kontrast izme u spolja nje grubosti i unutra nje tanane ose ajnosti izbija na videlo u poslednjem prizoru u kome Mandu i mra an. Uloga kola prestaje tamo gde prestaje sumnja u ispravnost ideja koje ono zastupa. On se stalno ne im interesuje. skoro podivljao pri a romanti nu pri u o herojskom paru Radunu i Ljubici i pla e zbog svog izlomljenog d eferdara. VUK MI UNOVI ± herojski ideal. ovek ozbiljne i te ke misli. Ne znamo ta je odlu eno na skup tini uo i troji ina dne niti zbog ega je sazvana o Malom gospo inu dne. Pop Mi a ± predstavnik mirskog sve tenstval seoskih popova. animator i re iser itavih malih aljivih scena (ispitivanje usnulog Vuka Mandu i a ili ono o isle ivanju ve tice) Vuk Mandu i ± pravi protagonista li ne drame. kalu er: dok ostali spavaju. as poklonik religije sunca. Vuk je spolja nastrani i ekscentri ni junak iji je duhovni predak Marko Kraljevi .

Njego je u sceni sa vezirovim pismom pokazao indirektno da se vladika pomirio sa istorijom i da se kona no opredelio za akciju. ve promi ljen politi ar.im je vladi ina sumnja izgubila objektivnu osnovu. (polu aljiva alegorija o borbi petlova koju tuma e knez Rogan i Skender-aga). utehe za izgubljeno i vedra nada u budu nost. iroki pogled na raznovrsne vidove ivota crnogorskog naroda. Neprekidna borba u kojoj je istraga samo jedan od momenata. istro enog oru ja novim i sjajnijim i re i pune razumevanja za ljudske slabosti. To nije vi e usamljen ovek rastrzan crnim mislima. . Njego nije bio pesnik rata. pesnik je prestao da je uzima u obzir. poturicr su pokazale da vi e nisu pripadnici naroda od koga poti u nego deo neprijateljske sile koja ugro ava opstanak Crne Gore. Svojim dr anjem i govorom. Ko ho e da shvati kompoziciju Gorskog vijenca treba da prati tok pesme a ne tok doga aja. Turci koriste zaostalost i sujeverje naroda i poku avaju da poseju seme razdora. a drugi zato to je bolji i za bolje se bori. nego pesnik-mislilac i filozof Zavr ni akordi ne pripadaju ni filosofskoj misli ni istoriji nego ivotu ± tragikomi na scena u kojoj Vuk Mandu i sa suzama u o ima pri a o stra nom boju sa Turcima u kome je stradao njegov omiljeni d eferdar. Simboli na zamena starog. Rat neravnih protivnika od kojih svaki veruje da je pobeda na njegovoj strani: jedan zato to je ve i i ja i. (pop Mi o i ve tica) Latentna suprotnost izme u vo stva koje je pasivno i odsutno i naroda koji je ostavljen sebi.