O Gorskom vijencu

Jovan Dereti

Spoj hroni arsko-epskog (istoriziraju e izve tavanje) i lirsko-refleksivnog (do ivlaji i razmi ljanja). Gnomsko-aforisti ki izraz!!! Po svom obliku pripada drami. Podnaslov Äistori esko sobitije³ ukazuje na Njego evu nameru da se njegov tekst tretira kao istorijski, a ne izmi ljeni, fabularni. Me utim, une en je itav niz motiva fabularnog karaktera koji oni ostaju nerazvijeni. Uvo enjem motiva vladi inog oklevanja Njego je u neku ruku dobio ono to je izgubio kad je odbacio motiv o njegovom zarobljavanju od strane Turaka: povezanost izme u li ne sudbine junaka i istorijskih zbivanja. /u pesmi o istrazi poturica vladika je li no i neposredno ugro en, preti mu se nabijanjem na kolac/ Kod Njego a ni vladika ni ostali Crnogorci nemaju nikakvog li nog razloga za akciju, ve samo op te politi ke, nacionalne, vite ke.(Sastanak izme u Turaka i Crnogoraca ± ideolo ka bitka, li nosti se sukobljavaju kao predstavnici naroda i vera, a ne kao pojedinci) Dramatika speva se ne odvija na planu doga aja, ve ideja. (vladika danilo-ostali, Crnogorci-Turci) Doga aji su sporedni i o njima dobijamo samo izve taj(krvav sukob Ozrini a i nik i kih Turaka, poku aj Turaka da ugrabe Crnogorku) Nakon sastanka sa poturicama, vladika uvi a neopravdanost svoje sumnje i sledi niz epizoda (pri anje vojvode Dra ka o Mlecima gde je oti ao po platu popa epana, o svatovima, o sestri Bati evoj, o popu Mi i i nazovi-ve tici)-realisti ki naslikanih. Istorija je ovde pozadina na kojoj se odvijaju individualne ljudske drame ± ljubavna patnja Vuka Mandu i a, samoubistvo sestre Batri eve, slu aj nazovi-ve tice koja se stavlja u slu bu neprijatelja da bi spasla svoju decu, socijalni polo aj popa Mi a... Mnogi govore o dvostrukosti kompozicije ba zbog ovih epizoda. Nedostatak si ejne povezanosti. Razumevanje monologa vladike Danila i Vuka Mi unovi a sa po etka speva i njihove funkcije, ne smeta injenica to ne znamo ni ta vi e o tome ta se radilo i odlu ivalo na prethodnoj skup tini. Isto tako, politi ka neoportunost pozivanja poturica na dogovor, ne umanjuje do ivlja te scene kao dramskog sredi ta. Pop Mi a ostaje jedan od naj ivotnijih likova uprkos tome to poku ava da pro ita pismo koje nije umeo da napi e. Gorski vijenac se ne pamti po doga ajima nego po izrekama. Pesni ka re ima samostalnu vrednost. Poezija je ovde izraz kolektivnog ose anja i iskustva, glas istorije i naroda, a ne izraz pesnikovih li nih ose anja i misli. Prozni pasa i odgovaraju didaskalijama u drami po svojoj funkciji, ali prevazilaze tu ulogu. U njima ima podataka kojih nema u govoru li nosti, njima se uvode doga aji koji e se u govoru li nosto predstaviti. Dijalog nije dramski, jer se od neposredne akcije okre e poetskom i misaonom razvijanju pojedinih momenata te akcije. Jedini dramski dijalozi ± kad se vladika Danilo pojavljuje na skup tini (gde se vidi nezadovoljstvo zbog njegovog povla enja u klju nom trenutku) i kad se donosi odluka da se poturice pozovu. Prizori iz narodnog ivota ± prizori leganja i gledanja u ple a deskriptivno-ilustrativni karakter dijaloga. esto izve taj o dijalogu ±izmena pitanja i odgovora (o sastanku Ozrini a i Nik i kih Turaka, o bekstvu Ru e Kasanove za Tur ina, pri anje vojvode Dra ka o Mlecima) Izve taj o istrazi poturica preko pisma anolgan izve tajima glasnika u gr koj tragediji. Dijalog o Mlecima specifi an ± u njemu se sredstvima ironije, satire i polemike prikazuju razli ite negativne pojave. Pogled o razli itim vidovima ivota, obi aja i shvatanja u Mlecima dat kroz prizmu crnogorskog patrijarhalnog oveka. Filozofski dijalog ± u kojima je protagonista iguman Stefan. Slepi starac u narodu va i za oli enje mudrosti.On sam ka e da je vi e u carstvu duhova nego me u ivim ljudima, okrenut sferama duha i misli. U SCENI UO I POLAGANJA ZAKLETVE. Glavari o ekuju od njega da odgonetku zna enja nebeskih znamenja, ali on skre e pa nju sa prvidnog i nebitnog na su tinsko. O Badnjem ve eru govori o principu ve nog rata suprotnosti u prirodi, dru tvu i oveku, a o Novoj godini o ve nom kru enju i obnavljanju prirode. Antiteti ki govori ± serdar Vukota i Vuk Mi unovi iz prizora sa poturicama (pesimisti kom shvatanju crnogorske istorije suprotstavljeno je suprotno, optimisti no tuma enje); vezirovo pismo i vladi in odgovor; monolozi vladike Danila i Vuka

srpska istorija. razgovorni deo i zaklju ak. Vladika tada odlu uje da pozove poturice na dogovor. njime se dopisuju vezir i vladika.(npr. Stilska dominanta speva je gnomi ko sa imanje izraza. apoteoza herojstva. Trodelna kompozicija monologa: refleksivna celina. Evocira tragi nu sudbinu Janka Sibinjanina i Skender-bega. Njegove re i inspirisane su eljom da se povrati izgubljeni mir i ponovo uspostavi unutra nja harmonija Crne Gore. apoteoza. beseda Mustaj-kadije. Svaka replika te i da postane beseda. Prvi monolog (Vi i vraga su sedam bi injah) vladike Danila svetsko-istorijski uvod u spev. Igumanov pomen du ama vitezova i crnogorska zakletva koju izgovara serdar Vukota se recituju. govor i razgovor vladara. laf-mi . Niz tematskih celina gnomi kog ili lirskog karaktera. (evropska. tj. izdajstvo Vuka Brankovi a. Mitsko-istorijska vizija. sumaran. vojvoda Batri -Mustaj-kadija. ponovno uvo enje u situaciju.tema usamljenosti vladike Danila kao poslednjeg zato nika slobode. samo to je ovde predmet nacionalna istorija sa narodnog stanovi ta. dve besede igumana Stefana. navijaj klasove/ Tre i monolog vladike Danila (Bo e dragi koji sve upravlja ) lirska mesta na po etku i na kraju. Postoje tri vrste samostalnih celina u Gorskom vijencu: pesme. suprotno reagovanje vladike Danila i igumana Stefana na vest o pogibiji u Crmnici. Njime govore Crnogorci i Turci kad se sastanu. Princip pesme je amplifikacija jednog motiva. Alegori na vizija turske sile kao apokalipti ne nemani.Mandu i a sa po etka speva. bezakonje i ludost vladara i izdaja velika a. (tri velika monologa vladike Danila. a onda po inje monolog. 3. Govor u aluzijama je neka vrsta diplomatskog stila u Gorskom vijencu. Drugi deo sadr i sagledavanje pojava u prirodi. Tu balica 12terac. Milo ev podvig. Vladi in humanizam ± on nalazi re i opravdanja za najlju eg neprijatelja (kontrast sa ratni kom atmosferom). presko io je zaplet i odmah zapo eo sukob. manji potok u ve i. na prekretnicama. Polemi an i kletveni ton u vladi inom imaginarnom razgovoru sa turskom nemani. i shvatanje ljubavi. a svat Crnogorac o sokolu i jarebici) Njego nije koristio dramske mogu nosti sukoba. pripev. o veli ini rtava koje e zahtevati ta borba i o njenim plodovima za budu a pokoljenja) /Mlado ito. Gorski vijenac je monolo ka struktura. himni ka dikcija. Vi eglasni govor ± svaki glas na svoj na in razvija temu. vladi in govor iz scene sa poturicama i odgovor Skender-age. epizoda o svatovima (tri para antiteti kih popevki. Izraz Gorskog vijenca iskovan je prema modelu narodne poslovice. uvodni. Ceo Gorski vijenac ispevan je u juna kom desetercu. orah) . porobljavanje raznih naroda) data u aforisti ki odse nim grupama stihova. replika Vuka Mi unovi a na prvi monolog vladi in i pesma prvog kola) Monolog se uvek javlja u najkriti nijim momentima. svaki na svoj na in veli a njegove vrline i izra ava svoju tugu) Tendencija labavljenja dijalo kih veza. Drugi monolog vladike Danila ( e je zrno klicu zametnulo) izra ava jedan od najkriti nijih momenata radnje. samo pesma o Fatimi i tu balica sestre Batri eve imaju poseban metar. PESME ± one se poju. suprotstavljeno je tursko i srpsko juna tvo. svatovske popevke o junacima. Molitva Bogu i vizija Crne Gore koja je na la svoj mir u povratku izgubljenog. Tre i deo monologa uvodi nas u konkretnu situaciju speva i u njegovu glavnu temu poturica. Pesma o Fatimi je u 9tercu. Tendencija da se svaki trenutak ivota i istorije osvetli iz ugla koji e nositi obele je univezalnosti. pogibija koja preti od poturica. tu balica sestre Batri eve i pesma o Bo i u igumana Stefana. (ma ka i mi . kulminira slikom velika kog razdora na kosovskoj ve eri i izdajom Brankovi a. odudara svojom dekorativnom lepotom od silovitih udara). propast Vizantije. pitanja o smislu svetskog toka i ovekovog postojanja i na kraju zaklju ci za akciju. oplakivanje poginulog junaka Batri a-tu balica njegove sestre. Ona sadr i celu dramu srpske istorije u tri ina: 1. Pesma prvog kola ± pandan prvom vladi inom monologu.Mustaj-kadija peva o Fatimi.ideja o besmrtnosti onih koji su pali za slobodu). a u sredi tu razgovor sa sobom. podse a na naravou enije. prirodni zakoni) Pretvaranje govora u pesmu. U prvom delu je neka vrsta igumanove duhovne autobiografije. etika crnogorskog heroizma. princip gnome je maksimalna koncentracija misli i re i. i herojska smrt Baje Pivljanina . (o nu nosti neprestane borbe protiv zla. crnogosrka sloboda. GNOMA ± predstavlja poetsko-misaonu celinu nezavisnu od li nosti koja ju je kazala i situacije u kojoj je kazana. Vladi ina misao je rastrzana u dramati noj borbi sa samom sobom. ali ne lirsko-subjektivni monolog pesnika. 2. kratak. opis turske neveste (osebno mesto. duh islamskog orijenta. Mustaj-kadijina pesma o Fatimi. Izraz unutra nje ustreptalost oveka pred svetom. U drugom delu ista lirika. Tragi na vizija pro losti povezana sa temom poturica. gnome i pri e. Turska osvajanja (dolazak u Evropu. Prvi monolog igumana Stefana ± filozofsko sredi te Gorskog vijenca. Pesma o evu koja se peva uz gusle (u njoj su opevani doga aji iz crnogorske istorije. Donosi filozofsku eksplikaciju i opravdanje teme speva. u kome poslednji etvorosimboli ki lan ima samostalnost posebnog stiha. Dijalog slu i samo da se pri a uvede u sitaciju.

. a tek ujutru pohvale njegovu mudrost). beseda igumana Stefana-slu aoci zaspu. Tiho idili no veselje na Badnje ve e sa rezigniranim pogledom na svet u kome vlada ve ni rat me u elementima. Neodre eno u prokletsvu koje vladika izri e. a ne iz kauzalnog principa. (tema istrage kroz razli ite simbole. pri anje vojvode Dra ka o Mlecima. Izviiskra. lajtmotiv.. a homofoni. hronolo ki se odvijaju doga aji. aluzije. o crnogorskom bo i u. O uvan je vremenski aspekt. o pozori tu. pa je ivrgnut ruglu (kroz alu crnogorske mom adi sa hod om Brun evi em) Vladi inom stavu mirenja sa zlom u strahu od ve eg zla kontrastira se tema drugog kola ( a u meda jo niko ne popi/ to je a om u i ne zagr i). pri anje a eta o odjecima boja. Batri eva smrt prelazak iz krajnje alosti u veselje. harmoni ni . Na in izlaganja tema: LINEARNO NIZANJE ± u dosta labavo povezanom nizu Izve taji u dijalogu. babino priznanje o dogovoru sa vezirom. ali u kojoj je vi e nagla en ljudski momenat. RAZVOJ KONTRASTNIH TEMA Prizori koji ine centralno dramsko jezgro. ponavljanje. Analogija sa muzikom. Cikli ni razvoj. oplakivanja Batri a. vapaj i opomena ucveljenih). gledanja znamenja i pri anja snova. Brankovi . ali. Prvobitni naslov Goskog vijenca ± izvijanje iskre. srednjevekovni pogled na sve. proricanja. Obradova pri a o ma ioni arima. Mandu i eva pri a o snahi An eliji koja se e lja no u pored vatre/###kod Crnjanskog u Seobama ta slika###/. poturice. Prizor sastanka sa poturicama misao o neizbe nosti ratnog obra una± i druge teme: koegzistencija poturica i Crnogoraca. o igumanovoj vedrini. Njego eva umetnost da istu temu ponovi na druga iji na in. Sve pokazuje izrazitu tendeciju da se oblikuje u nezavisne jezi ko-poetske tvorevine. Izvita iskra (gnoma kao iskra misli) . Vuk Mi unovi i Hamza-kapetan. autonoman polo aj kako jedan prema drugom. scena Badnje ve eri (o badnjacima. prokletstvo ve no zara ene zemlje. jer bi to skretalo temu u nebitno. gde preovla uje epski. Polifoni princi ± tamo gde se pojavljuju glavari. Uglavnom izostaje utisak likova na neku vest. kontrast.tamo gde je glavni junak vladika Danilo. lako a pripovedanja. du du. zavisi od konteksta. psihologiju. smrt Ru e Kasanove. Delovi imaju samostalan. Osobine: smisao za humor. nagove taje ± 1. /###PROBLEM PRLJAVIH RUKU###/ nem radosti bez bola. (npr. sonatni princip. POLIFONI RAZVOJ U prizorima sastanaka. u ijem je sredi tu suprotnost izme u borbeno nastrojenih Crnogoraca i neodlu nog vladike. Izdajnik je prvo suo en sa sramnom istinom. a izdaja prestaje da bude tako sramna jer je u injena iz ljubavi. Borba suprotnih ideja. Tu se ispoljava prvobitna narodna osnova Gorskog vijenca. smenjuje pobedni ko slavlje do eka junaka istrage na Bo i . Kompozicija proizilazi iz tematskog. zatim u re ima Vuka Mi unovi a da je skup ina sazvana da istimo zemlju od nekrsti. snovi. tako i prema celini i na planu izraza (gnoma. skoro bezbri no podsmevanje ljudskim slabostima). Obrada herojske teme i teme izdaje od kojih je sastavljena srpska istorija. ni pobede bez rtve. pesma.. sa simfonijom: polifonija. U pesmi drugog kola o Ivanbegovoj osveti. Analiza si ejne osnove pokazuje da pojedini doga aji imaju smisla samo ako se posmatraju nezavisno. o igumanovom ivotnom iskustvu i o principu ve nog rata). istovremeno. Prikazan svet na prelazu iz srednjeg veka u moderno doba. Dra kove pri e o brodogradili tima i tamnicama u Mlecima. pri anje Toma a Martinovi a o otmici Ru e Kasanove. realizam. Herojska vernost nacionalnom idealu gubi uzvi enost kad se ispoljava u ubistvu slabe ene. Obili ev podvig.PRI E ± po svom obliku male epske pesme. kazivanje jednog Cuce o babi gatari. pri a) i na planu radnje. Kazivanje kneza Janka o agonu Vuka Mi unovi a i Hamze-kapetana i o ali sa hod om Brun evi em. Neprosve enost i sujeverje naroda ± prizor o nepismenom popu i babi koja se pretvara da je ve tica. (kazivanje o krvavom sastanku. a ne linearni. Tiha seta veje iz poslednje scene gde su prikazane manje uspele akcije. Epizoda o Mlecima sa satiri nim prikazivanjem izopa enosti civilizovanog gra anskog dru tva. crnogorska borba za slobodusrednjovekovni velika i. Mandu i eva pri a o Radunu i Ljubici. alegorije. nadmo turske vere i politike. Surova ratni ka scena polaganja zakletve.

Misao. kad se raspituju za ivot i obi aje u svetu koji se razlikuje od njihovog. . a drugi put preko pisma. Jo jedna odlika je duboki humanizam i komplementarni odnos prema stvarnostu. Ideja je glavni junak u njegovim delima pre Gorskog vijenca: ideja o ljudskoj misli kao iskri nebeske svetlosti (Lu a) i ideja o crnogorskoj slobodi i nezavisnosti (Svobodijada). unutra nja borba prethodi akciji. Vrlo esta kriti ka istupanja: razobli avanje neprijatelja (izdajnika Hamze-kapetana i vezira). kad oplakuju smrt mladog Batri a. Kolo. svi su nosioci iste teme: teme beskompromisnog nastavljanja borbe. predstavlja jednog od glavih junaka speva. poslednja. izvr ilac ideja speva (poziv poturicama da se vrate u vjeru pra edovsku. Knez Nikola govori samo jednom neposredno. Vladika nalazi izlaz iz protivre nosti tako to prihvata surovu logiku istorije. (Andri pravi pore enje sa komadi em minerala) Gra enje dela na principu fabule suprotno je osnovnoj tendenciji Njego eve poezije ka sa imanju. radosti. kritika vladi ine neodlu nosti. U tim pesmama su hronolo ki opevani doga aji od Kosova do istrage poturica. pla e kad sazna za velike narodne rtve i najzad. masa koja ho e da kamenuje babu) Svi glavari su jedinstveni. radosno prima izve taj o istrazi. tako i jednako sanjaju Obili a na belom konju. blago se podsmeva preteranoj veselosti igumana Stefana. Iskra sadr i u ograni enom ono to svet sadr i u neograni enom. Vladika Danilo ± razlozi njegove neodlu nosti nisu eti ke prirode. Vojvoda Batri je glavni junak istrage poturica. bolovi. Li nost se jalja kao izraz narodnog iskustva. Oni poju pesmu koja je iz glave celog naroda. analizira je. Borba kao osnovni smisao i najve a radost ivota. ilustrativni karakter. a u umetni kom ± komponentu dramski i problemati ki produbljenog shvatanja stvarnosti. OLI ENJE EPSKE NARODNE POEZIJE. pojavljuje se tek u epizodama iz narodnog ivota (Crnogorci u turskim svatovima. Narod kao samostalna snaga. te i i dariva ucveljenog Vuka Mandu i a. isticanju su tinskog vida stvari. U epizodama iz narodnog ivota u kojima se privremeno napu ta istorijski plan prikazivanja. On je glavar u kraju koji je najvi e izlo en turskoj opasnosti. ve odnos pojedinca prema istoriji. Najmanji deo celine koji te i da prevazi e okvire svog konkretnog postojanja i sjedini se sa apsolutom. Razvoj govora u Gorskom vijencu kre e se od jednog zaklju ka do drugog. istorijskom jedinstvu. (##sumnja deo ovekove sudbine po Lu i###). On se od svih najvi e pribli ava idealu koji brani i predstavlja Mi unovi (u rukopisu Batri ev govor bio namenjen Mi unovi u). ne le e u vladi inom u asavanju od prolivanja krvi. Glavni razlog nije moralni nego politi ki. Narod se najpre javlja kroz kolo u svom apstraktnom. zgu njavanju. izve taj o istrazi u Katunskoj nahiji). nalazi se u osnovi Njego evog pogleda na svet. Pored dr avnog razloga ima jo jedan momenat ± ose anje da poturice nisu tu ini nego pripadnici na eg naroda i potajna elja i nada da se oni mogu pridobiti za saradnju. kad sanjaju i govore o borbi koja ih o ekuje.. kao tuma njegovog shvatanja i verovaja. Veza sa Lajbnicom. Nije bitan odnos pojedinca prema pojedincu. Kao to jednako misle. ni njihova li na pre ivljavanja. ve iz izuzetnosti i odgovornosti njegovog polo aja kao vladara u podeljenoj zemlji.inu ponudu da ne u estvuje u istrazi. svi deluju u istom pravcu. Samostalnost govora prema li nosti.Verovanje u ogromne mogu nosti onoga to je po svom obimu maleno i neznatno.. a onda kroz glavare u svojoj ivoj i realnoj raznolikosti. iako nije pojedina no ljudsko lice. podsmeh glavarima zbog vrad bine i sujeverja. Li ni motivi imaju uglavnom sporedan... Njego je odabrao jedan mali i obimom neznatan doga aj da bi kroz njega sagledao celokupnu istoriju svog naroda. Oni deluju kao jedinstvena li nost kad osu uju one Crnogorce koji se dru e sa Turcima. njihovi me usobni odnosi. Vladika mnogo misli (Vuk Mi unovi : a ja zebem od mnogo mi ljenja). On hrabro odbija vladi. neugasla iskra slobode koja istrajava u borbi sa Turcima. a ne govor u funkciji li nosti. Poetska istorija Crne Gore. elje. knez Nikola oli ava svesno rtvovanje za tu ideju. san o Obili u pobedonoscu uo i polaganja zakletve. juna tvo kao najve a vrednost smrt kao prelazak u veselo carstvo poezije ± Vuk Mi unovi . dr avni razlog. kao nosilac umetnosti narodne re i. (DR AVNI I NACIONALNI RAZLOG NEDOUMICE) Vladika unosi su tinski novu komponentu: u idejnom smislu ± komponenta politi ke i nacionalne svrsishodnosti. kako odbacuje narodna verovanjazatim kao obazrivog vladara kome je briga za narod najva nija stvar. Njego a primarno ne interesuju li nosti u njihovim neposrednim ivotnim manifestacijama. Motiv usamljenosti daje tragi nu dimenziju lika vladike. On se pla i me uplemenskog rata koji bi samo pogor ao stanje. Vidimo ga odjednom prosve enog. Dok Batri otkriva pobedni ki ishod oslobodila ke ideje. Vladika je moderna individualnost hamletovskog tipa. Ra anje Crne Gore na razvalinama srpskog carstva. oni se javljaju kao izdaja nacionalne ideje (slu aj babe) ili kao opomena da se na nju zaboravi (slu aj sestre Batri eve) ili kao ne to to se skriva u sebi kao nedostojno pravog oveka i junaka (slu aj Vuka Mandu i a). Njegov prelom pesnik nije prikazao. Li nosti se javljaju u funkciji govora. Nikolom Kuzanskim i ordano Brunom princip identi nosti dela i celine (monadolo ka koncepcija).. li ni interesi. osuda serdara Vukote zbog njegovog pesimisti kog pogleda na crnogorsku borbu. Kolo ± istorijska ideja Vuk Mi unovi eti ko-esteti ka komponenta. od jedne gotove misli do druge. Izraz narodne svesti o vlastitoj istoriji.

kadija progovara slatkim re ima o stvarima pred kojima je ovek najslabiji. apokalipti ni slika). IGUMAN STEFAN ± filosofija. Stambol prepun sjaja i u ivanja. Njegova uloga je da svojim pitanjima podstakne razna lica da pri aju o stvarima koje su izvan radnje. . a i otkriva karakteristi ne crte naroda iz kog pripoveda (Dra ko) poti e. Uloga kola prestaje tamo gde prestaje sumnja u ispravnost ideja koje ono zastupa. prema Drugom. Sudbina poslednje iskre slobode koja se ne sme ugasiti. U drugim prilika su njegovi postupci esto protivni njegovom pozivu. Dok u re ima ostalih Turaka dolazi do izraza perfidno i tiransko lice turske mo i. latinskog sveta Njego daje kroz do ivljaj crnogorskog oveka. dok su svi ostali kolektivni. I prva skup tina II drama kola i vladike Danila III izvr enje istrage IV slikanje narodnog ivota Vizija suncem obasjanog Lov ena i okolnih zemalja koje je sve oblak pritisnuo simbolizuje slobodnu Crnu Goru okru enu porobljenim narodima. me utim. Serdar Vukota se izdvja ozbiljnim. VLADIKA DANILO ± politi ke misli. stalno ne to pita. ognjeni krst ) i na kraju simboli ki prikaz situacije pred izbijanje sukoba i nagove taj budu e pobede. sumornim i na momente mra nim pogledom na stvari. spokoj i vedrina koju donosi kona no saznanje (ja sam pro a sito i re eto). on je jedini zaljubljeni junak i jedini koji. as moderni filosof-prirodnjak. On govori tri puta i uvek sa politi kom tendencijom. jer je on li an. jer su za nju vezane sve uspomene na slavnu pro lost i sve nade u bolju budu nost.Vladika i iguman Stefan ± dve etape u razvitku misli. Lov en. Crnogorska poema nije samo izvijanje poslednje iskre slobode u plamen oslobodila kog rat nego i Gorski vijenac. Izra ava ideolo ku funkciju stava prema zapadnoj civilizaciji. kalu er: dok ostali spavaju. Skender-aga je nosilac turske politi ke ideologije. skoro podivljao pri a romanti nu pri u o herojskom paru Radunu i Ljubici i pla e zbog svog izlomljenog d eferdara. /romantizam/ U sceni sa poturicama ± surov br anin koji pri a kako je svoju snahu u koju su u li avoli izle io trostrukom kand ijom. Zato je jemu dodeljeno da ispri a stravi nu viziju kao to je ona sva a sa pomrlim Ozrini ima ili jezivu pretnju. KOLO ± nosilac istorijskih misli dela. ovek ozbiljne i te ke misli. prelepu tursku devojku. barem u snu. a i jedno i drugo je protivno crkvenim kanonima. Ne znamo ta je odlu eno na skup tini uo i troji ina dne niti zbog ega je sazvana o Malom gospo inu dne. zahteva razre enje glavne stvari. Postupak sa hvatanjem i pu tanjem jarebica simboli e budu i postupak ustanika prema poturicama koje e se predati. iznutra. On se stalno ne im interesuje. On pri e uje bez priprave i bez ispovijesti i to posle u injenjenog dela a ne pre njega. posle smeha i graje koju je izazvala neukost popa Mi e. Stoga Crnogorci vide u njemu svog najlju eg neprijatelja i stoga se za njega jedino ka e da je poginuo u istrazi. venac. tj. Prvo slika neprijatelja sa kojim se treba boriti (neman. VUK MANDU I ± romanti no ose anje. Zajedno sa vladikom Danilom on je najmodernija li nost speva. Socijalna reprezentativnost. as hri anski putnik-had ija. Vladika-prvi sudar sa stvarno u. On je i kavgad ija koji se inati sa Turcima zbog sitnica. po to najbolje ume da kune. Sliku zapadnog. krvav. VOJVODA DRA KO ± ocena evropske civilizacije. Knez Rogan i knez Janko su humoristi ni likovi. VUK MI UNOVI ± herojski ideal. dolazi u nepomirljivi sukob sa shvatanjima sveta kome pripada. Vuk je spolja nastrani i ekscentri ni junak iji je duhovni predak Marko Kraljevi . Zanesenog vladiku prekida ozbiljnim prekorom. splet slika koji bi prikazao sav ivot Crnogoraca i njihovo shvatanje sveta u njegovoj totalnosti. U prvoj pojavi on je bar po spolja njosti sve teno lice. as nadahnuti prorok koji govori bo anske re i. U nebeskim prilikama vidi se hod budu ih doga aja i do ivljava unapred sre an ishod. as poklonik religije sunca. Kod kneza Rogana dominantna je stara ka radoznalost. On jedini me u njima ne sme da pri a svoj san. a iguman-sigurnost. Realisti ki koncipiran lik. prva isku enja i gor ina (prve kaplje iz a e otrova) koju donosi prvo saznanje. individualizam Vuka mandu i a nosi emocionalno obele je. Mustaj-kadija crnogorskoj askezi i obili evskom idealizmu suprotstavlja ulne privla nosti muslimanskog sveta: bo anske device koje ekaju pravednike u raju. Usmeni na in vr enja verskih obreda. MUSTAJ-KADIJA ± orijentalno shvatanje ivota. Knez Janko nije samo pripoveda o zanimljivim i sme nim doga ajima nego i izaziva . animator i re iser itavih malih aljivih scena (ispitivanje usnulog Vuka Mandu i a ili ono o isle ivanju ve tice) Vuk Mandu i ± pravi protagonista li ne drame. Pop Mi a ± predstavnik mirskog sve tenstval seoskih popova. ali dok je vladi in individualizam intelektualnog karaktera. zatim slika narodnih snaga koje e izneti borbu (nesalomiva crnogorska mladost. on broji brojanice i svu no ita molitve. razlikuje se od ostalih likovaunutra njim ivotom koji je skriven od drugih. Kontrast izme u spolja nje grubosti i unutra nje tanane ose ajnosti izbija na videlo u poslednjem prizoru u kome Mandu i mra an.

Svojim dr anjem i govorom. Ko ho e da shvati kompoziciju Gorskog vijenca treba da prati tok pesme a ne tok doga aja. a drugi zato to je bolji i za bolje se bori. Turci koriste zaostalost i sujeverje naroda i poku avaju da poseju seme razdora. Neprekidna borba u kojoj je istraga samo jedan od momenata. Simboli na zamena starog. . Njego je u sceni sa vezirovim pismom pokazao indirektno da se vladika pomirio sa istorijom i da se kona no opredelio za akciju. To nije vi e usamljen ovek rastrzan crnim mislima. nego pesnik-mislilac i filozof Zavr ni akordi ne pripadaju ni filosofskoj misli ni istoriji nego ivotu ± tragikomi na scena u kojoj Vuk Mandu i sa suzama u o ima pri a o stra nom boju sa Turcima u kome je stradao njegov omiljeni d eferdar. istro enog oru ja novim i sjajnijim i re i pune razumevanja za ljudske slabosti. iroki pogled na raznovrsne vidove ivota crnogorskog naroda. Rat neravnih protivnika od kojih svaki veruje da je pobeda na njegovoj strani: jedan zato to je ve i i ja i. utehe za izgubljeno i vedra nada u budu nost. pesnik je prestao da je uzima u obzir. poturicr su pokazale da vi e nisu pripadnici naroda od koga poti u nego deo neprijateljske sile koja ugro ava opstanak Crne Gore. Njego nije bio pesnik rata. ve promi ljen politi ar.im je vladi ina sumnja izgubila objektivnu osnovu. (polu aljiva alegorija o borbi petlova koju tuma e knez Rogan i Skender-aga). (pop Mi o i ve tica) Latentna suprotnost izme u vo stva koje je pasivno i odsutno i naroda koji je ostavljen sebi.