P. 1
19033034-Nezavisne090809

19033034-Nezavisne090809

|Views: 94|Likes:
Published by Nebojsa Micic

More info:

Published by: Nebojsa Micic on Feb 16, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/31/2015

pdf

text

original

QSWP!

J[EBOKF
www.nezavisne.com • CIJENA 1 KM (SA URA^UNATIM PDV-om) • 40 DIN • 0.5 € • 7.5 HK • 32.5 DEN • BROJ 3955 • NEDJELJA 9. AVGUSTA 2009.
DOGA\AJI
Abu Ham za
u sa mi ci
na re dnih
20 da na
JO[ NI JE
IS KLJU ^E NA
SMJE NA
DI RE KTO RA
KPZ ZE NI CA
NI HA DA
SPA HI ]A
str. 3!i 4
Ulaganjima do
boljeg studentskog
standarda
MELIHA ALI],
MINISTAR
OBRAZOVANJA
I NAUKE
FEDERACIJE BiH
Nakon hap{enja odbjeglog kriminalca u Zenici
str. 9!i :
INTERVJU
POD LUPOM
Ubi jen
Emir
Valjevac,
Ubi jen
Emir
Valjevac,
Ubi jen
Emir
Valjevac,
Ubi jen
Emir
Valjevac,
Ubi jen
Emir
Valjevac,
Ubi jen
Emir
Valjevac,
Ubi jen
Emir
Valjevac,
Mafija{ki
obra ~un u
res to ra nu
"Ma re do"
kod Ze ni ce
5
U raz mje ni
va tre
u~es tvo va lo
vi {e li ca
Ulice koje
pamte
generacije
DIREKTNO
{es to ro po vri je |e nih
Alarmantno pove}an
broj nezaposlenih u BiH
Zbog
recesije
48.000
ljudi
dobilo
otkaze
str. 21!i 22
SOKACI, ALEJE I ULICE
KOJI SU OBILJE@ILI
RAZVOJ GRADOVA
str. 35!i 36
F
O
T
O

A
.

^
A
V
I
]
2 ofekfmkb!9. 8. 2009.
U Ze ni ci
uha p{e ne
dvi je oso be
ZE NI CA - Zbog su mnje
da se mo gu do ves ti u ve zu
sa ubis tvom El ve di na Ve ha -
bo vi }a (25) iz Ze ni ce, ko ji
je nes tao u fe bru aru ove go -
di ne, ju ~e su uha p{e ni Amir
^. (38) i Al bin ^. (35), obo -
jica iz Ze ni ce. Po li ci ja su -
mnja da je u ovaj slu ~aj
umi je {a na jo{ je dna oso ba,
~i ji je iden ti tet po znat, a za
ko jom se jo{ tra ga.
Mi nis tar stvo unu tra{ njih
po slo va Ze ni ~ko-do boj skog
kan to na pot vrdi lo je ju ~e da
su iden ti fi ko va ni os ta ci ti je -
la pro na |e ni 8. ju la na po -
dru ~ju se la Do nja Osoj ni ca,
u za se oku Lu ~a ni, pri pa da li
El ve di nu Ve ha bo vi }u (25)
iz Ze ni ce.
Ve ha bo vi}, ko ji se na la zio
na iz dr`a va nju za tvor ske
ka zne u Bu so va ~i, nes tao je
u fe bru aru, a po li ci ji je nje -
gov nes ta nak pri ja vi la po ro -
di ca.
"DNK ana li zom ut vr|e no
je da se ra di o Ve ha bo vi }u",
izja vio je Fa hr udin Be ~i ro -
vi}, po li cij ski ko me sar
ZDK. (Fe na)
Otvo ren
put u ~ast
Sr|a na
Kne `e vi }a
IS TO ^NO NO VO SA -
RA JE VO - Ra de Ris to vi},
mi nis tar ra da i bo ra ~ko-in -
va lid ske za {ti te RS, ju ~e je
sve ~a no pus tio u fun kci ju
no vo iz gra |e ni lo kal ni put
u se lu Tvrdi mi }i, op {ti ne
Is to ~no No vo Sa ra je vo, za
~i ju iz gra dnju je Vla da RS
iz dvo ji la 310.000 KM.
Na ovaj na ~in ispu nje no
je obe }a nje Mi lo ra da Do -
di ka, pre mi je ra RS, da }e
do ves ti asfal tni put u ro dno
mjes to ko man dan ta eli tne
je di ni ce Voj ske RS "Be li
vu ko vi" Sr|a na Kne `e vi }a
i do mje snog gro blja u ko -
jem je sa hra njen.
U pri sus tvu ve li kog bro ja
gos ti ju, mi nis tar Ris to vi}
je lo kal ni put otvo rio za je -
dno sa Sr|a no vim ocem
Ni ko lom i po sla ni kom u
Na ro dnoj skup {ti ni RS Si -
ni {om Do di kom.
On je izra zio `a lje nje {to
ni je da na est go di na od
gnu snog ubis tva Sr|a na
Kne `e vi }a, ko ji je ta da bio
za mje nik na ~el ni ka CJB
Is to ~no Sa ra je vo, ni su
otrki ve ni ni ubi ce, ni na lo -
go dav ci tog sra mnog ~i na.
"Be lom vu ku" Sr|a nu
Kne `e vi }u oda ta je po ~ast,
a na nje gov spo me nik po -
lo `e no je cvi je }e i pri slu -
`e ne su svi je }e. (Srna)
Doga|aji
Obi lje `e na
17. go di{ nji ca
stra da nja Srba
GRA DI [KA - Pa ras to som i
po la ga njem cvi je }a na spo me nik
po gi nu lim bor ci ma u mje snoj
za je ni ci Bok Jan ko vac, u op {ti ni
Gra di {ka, ju ~e je obi lje `e na 17.
go di{ nji ca po gi bi je 16 bo ra ca
Voj ske RS i ~e ti ri ci vi la, ko ji su
stra da li u na pa du hrvat ske voj -
ske 8. av gus ta 1992. go di ne.
"Obi lje `a va mo 17. go di na od po -
gi bi je na {ih su gra |a na, ko ji su da li
svo je `i vo te da bi spri je ~i li agre si -
vne na mje re bo{ nja ~ko-hrvat skih
je di ni ca na ovom pros to ru da po si -
ju pa ni ku i osla be na {u od bram be -
nu mo} u tom pe ri odu", re kao je
Ni ko la Kra gulj, na ~el nik op {ti ne
Gra di {ka.
On je na gla sio da mla di }i, ~i ja su
ime na ukle sa na na spo men-obi lje -
`je, ni su `a li li svo je `i vo te za od -
bra nu Gra di {ke.
Dra gan Gla mo ~a nin, pred sje dnik
Bo ra ~ke or ga ni za ci je Gra di {ka, re -
kao je da je obi lje `en dan ka da je
od bra nje na Gra di {ka od agre si je
ta ko zva ne "ber bir bri ga de" hrvat -
ske voj ske.
"Na mje ra im je bi la da na ovim
pros to ri ma na pra ve mos to bran i iz -
vr{e agre si ju na Gra di {ku i RS",
re kao je Gla mo ~a nin, pod sje tiv {i
da za zlo ~i ne po ~i nje ne u ~e ti ri po -
gra ni ~ne op {ti ne na ko je je iz vr{e -
na agre si ja do sa da jo{ ni ko ni je
od go va rao.
Vi jen ce i cvi je }e na spo me nik
po gi nu li ma po lo `i li su na ~el nik
op {ti ne Gra di {ka, pred sta vni ci Bo -
ra ~ke or ga ni za ci je, po ro di ca po gi -
nu lih bo ra ca i gra |a ni mje sne
za jen di ce Bok Jan ko vac. (Srna)
Vla di ka Ni ko laj
slu `io li tur gi ju
Bri oni na pro da ju
LON DON - Hrvat ska je po zna ta os trva Bri one u Ja dran skom mo ru sta -
vi la na pro da ju, pre no se bri tan ski me di ji.
Taj ar hi pe lag, ne ko li ko ki lo me ta ra od ko pna Hrvat ske, bio je omi lje na re zi den -
ci ja biv {eg pred sje dni ka Ju go sla vi je Jo si pa Bro za Ti ta, gdje je pri mao gos te kao
{to su egi pat ski pred sje dnik Ga mel Ab del Na ser, in dij ski pre mi jer D`a va har lal
Ne hru, eti op ski mo narh Ha ile Se la sie, su pru ga ame ri ~kog pred sje dni ka Fren kli -
na Ru zvel ta Eli nor, ita li jan ska glu mi ca So fi ja Lo ren i pi sac D`ej ms D`ojs.
"Ako ima te vi {ka 2,5 mi li jar di evra, a odu vi jek ste ma {ta li o to me da ima te
svoj li ~ni ar hi pe lag u Sre do ze mlju, ovo vam je {an sa ko ju ne smi je te da pro pus -
ti te", pre no se bri tan ski me di ji i do da ju da zbog idi li ~nog pej za `a, kris tal no pla -
vog mo ra i ras ko {nog ze le ni la
ar hi pe lag ~es to zo vu Po li ne zi ja Ja -
dra na.
Naj ve }e os trvo Ve li ki Bri oni
pro da je se za 1,2 mi li jar de evra,
dok ci je na ar hi pe la ga izno si 2,5 mi li jar di evra.
Za taj no vac po ten ci jal ni kup ci do bi }e ne sa mo 14 os trva ve} i na ci onal ni park
sa ra zli ~i tim vrsta ma `i vo ti nja i bi lja ka, kao i Ti to vog pa pa ga ja Ko ki ja, ko ji se,
iako ima 52 go di ne, do bro dr`i.
Osim tih za ni mlji vos ti, ar hi pe lag, ko ji je izme |u 1921. i 1947. go di ne bio pod
ju ris di kci jom Ita li je, uklju ~u je i os tat ke pred hri{ }an skih rim skih na se lja i ~ak ne -
ko li ko fo si li zo va nih tra go va sto pa la di no sa uru sa. (The In de pen dent)
RU DO - Nje go vo vi so ko preo -
sve {ten stvo mi tro po lit da bro bo -
san ski Ni ko laj slu `io je ju ~e, na
pra vo sla vni pra znik Pre po do -
bne Pa ras ke ve - Pet ke, u sta roj
crkvi brvna ri u Bi je lom Brdu,
op {ti na Ru do, sve tu ar hi je rej -
sku li tur gi ju.
U sa op {te nju iz Mi tro po li je da -
bro bo san ske na vo di se da je Pre -
po do bna Pa ras ke va sla va hra ma u
Bi je lom Brdu, ko ji je i po sve }en
ovoj sve ti te ljki, te su obav lje ni
slav ski obred i li ti ja oko crkve.
Kum hra ma ove go di ne bio je
Ni ko la An |i} iz Bi je log Brda.
Mi tro po lit Ni ko laj je na kon li -
tur gi je be sje dio o pre po do bnoj Pa -
ras ke vi, ko ja je bi la Ri mljan ka, a
stra da la je za vje ru hri{ }an sku u 2.
vi je ku.
Sta ra crkva brvna ra u Bi je lom
Brdu sa gra |e na je 1935. go di ne.
(Srna)
Ar min MUJ KI], Adis [U[ NJAR
ZE NI CA - Na kon {to je uha p{en u pe tak na ve ~e
u ze ni ~kom na se lju Pe ha re, u dis ci plin skom pos tup ku
KZP Ze ni ca Ka ra ju Ka me lu bin Ali ju (43) odre |e na
je ju ~e ma ksi mal na ka zna od 20 da na sa mi ce, a iz -
dr`a va nje ka zne bi }e mu pro du `e no za vri je me pro -
ve de no u bjek stvu, pot vrdio je ju ~e di re ktor KZP Ze -
ni ca Ni had Spa hi}.
Is ta kao je da se u toj us ta no vi po upu ta ma Mi nis tar -
stva prav de FBiH nas tav lja ut vr|i va nje od go vor nos ti pro -
tiv slu `be ni ka i na mje {te ni ka KPZ-a ko ji su su dje lo va li u
odo bra va nju van za vod skih po go dnos ti, kao i re vi zi ja svih
odo bre nih van za tvor skih po go dnos ti.
"Us ta nov lje no je da je ispo {to va na za kon -
ska pro ce du ra pri li kom odo bra va nja van za vod skih po go -
dnos ti za Ka ra ja Ka me la i da je po pro pi si ma ispu nja vao
uslo ve za do pust. Mi }e mo nas ta vi ti in ter nu is tra gu po
upu ta ma Mi nis tar stva prav de FBiH da bude ut vr|eno
pra vo sta nje", re kao je Spa hi}.
En to ni [e pe ri}, por tpa rol Mi nis tar stva prav de FBiH,
ka zao je ju ~e da }e to mi nis tar stvo cje lo vi tu do ku men ta -
ci ju o iz vr{e nom in spe kcij skom nad zo ru upu ti ti na ra -
zma tra nje Vla di FBiH na nje zi noj na re dnoj sje dni ci, ko ja
je na jav lje na za 19. av gust.
"Jo{ ni je is klju ~e na ni smje na di re kto ra KPZ Ze ni ca
Ni ha da Spa hi }a. [ta }e biti ura |eno zna }e mo na kon is tra -
ge u KPZ Ze ni ca. To kom is tra ge je ut vr|e no da su ne dos -
ta ja le slu `be ne in for ma ci je na osno vu ko jih bi KPZ
mo gao za klju ~i ti da Bin Ali pred stav lja opa snost za na ci -
onal nu si gur nost, a to ne amnes ti ra upra vu KPZ od od go -
vor nos ti", re kao je [e pe ri}.
Ci je na ar hi pe la ga
izno si 2,5 mi li jar di evra
Ope ra ci ja ha p{e nja Abu Ham ze tra ja la je 51 ~as.
Kri mi na lac se skri vao u {um skim pre dje li ma Sme to va,
pla nin skog izle ti {ta kod Ze ni ce. Oda tle se spu {tao
u ze ni ~ko na se lje Pe ha re, gdje je i uha p{en
Seí Po || c|| ske m| s| |e EÜ (EÜPM) Ste ían
Fe |er po hva ||o |e pro íe s| ona| no obav ||e nu za |e -
dn| •ku akc| |u Sl PA | M| n|s tar stva unu tras n||h
po s|o va Ze n| •ko-do bo| skog kan to na, ko |a |e
re zu| t| ra |a ha pse n|em od b|e g|og osu de n| ka
Ka ra |a Ka me |a b|n A|| |a.
Po s|| |e b|ek stva Ka ra |a Ka me |a b|n A|| |a b| ||
smo sv|e do c| do bro p|a n| ra ne | ko or d| n| sa ne
akc| |e Sl PA | po || c| |e Ze n| •ko-do bo| skog kan to -
na, oc| |e n|o |e Fe |er, do dav s| da su po || c|| ske
sna ge |os |e dnom pot vrd| |e svo| pro íe s| ona || -
zam.
On |e pod s|e t|o da |e ta| s|u •a| ot kr|o ozb| ||ne
ne dos tat ke u za tvor skom s|s te mu | |zra z|o na -
du da ce ru ko vod stvo za tvo ra, agen c| |e za pro -
vo de n|e za ko na | M| n|s tar stvo pra vo su da sa da
|den t| í| ko va t| na u•e ne |e kc| |e.
^es tit ke EUPM-a
Jo{ ni je is klju ~e na smje na
di re kto ra KPZ Ze ni ca Ni ha da Spa hi }a
Abu Ham za
Sao bra }aj ne ne sre }e kod Bi je lji ne i Br~kog
U sao bra }aj noj ne sre }i kod Bi je lji ne po gi nu la
An |e li ja Jo va no vi} (73), a kod Br~kog Su ad Ku zi} (38)
Sta ri ca ko ja je
po gi nu la bi la
su vo za~ u ju gu
FO TO NN
Oli ve ra STJE PA NO VI], No vak TA NA SI]
BI JE LJI NA, BR^KO - An |e li ja Jo va no vi} (73) iz Su vog
Po lja i Su ad Ku zi} (38) iz Lu kav ca su po gi nu li, a vi {e oso ba je
po vri je |e no u sao bra }aj nim ne sre }a ma ko je su u pe tak na ve -
~e i ju ~e uju tro do go di le na po dru ~ju op {ti na Bi je lji na i
Br~ko.
Jo va no vi }e va je po gi nu la u sao bra }aj noj ne sre }i ko ja se u pe -
tak na ve ~e do go di la na ma gis tral nom pu tu Bi je lji na - Uglje vik, u
mjes tu Ra vno Po lje. U toj ne sre }i po vri je |en je njen su prug Pe tar
Jo va no vi} (59).
"Do ne sre }e je do {lo u pe tak, oko 20.45, ka da je vo zi lo mar ke
ju go, u ko jem su bi li su pru `ni ci, uda ri lo u za dnji dio neo svi je tlje -
ne tra ktor ske pri ko li ce. Tra kto rom je uprav ljao T.S. (39) iz Uglje -
vi ~ke Obri je `i", pot vr|e no je u CJB Bi je lji na.
Jo va no vi }e va je za vri je me ne sre }e bi la na
mjes tu su vo za ~a i na li cu mjes ta je pre mi nu la.
"Njen su prug, ko ji je vo zio ju go, za do bio je po tres moz ga i
ogre bo ti ne, te je zbri nut u bi je ljin skoj bol ni ci 'Sve ti vra ~e vi'", pot -
vrdio je de `ur ni ope ra ti vni u CJB Bi je lji na.
Slo bo dan Lo vri}, de `ur ni lje kar bi je ljin ske bol ni ce, re kao je
da Jo va no vi} ni je u `i vo tnoj opa snos ti.
"Pa ci jent je zbri nut na Hi ru r{kom odje lje nju, svjes tan je i pod
op ser va ci jom je me di cin skog oso blja", do dao je Lo vri}.
Mi lo rad De be lje vi}, za mje nik tu `i oca Okru `nog tu `i la{ tva
u Bi je lji ni, re kao je da je na lo `io pri vo |e nje T.S., ko ji je vo zio
tra ktor.
T.S. je, na kon po li cij ske obra de i al ko-tes ta, ko ji je bio ne ga ti -
van, pu {ten ku }i.
De be lje vi} je na lo `io i vanj ski ob du kci oni pre gled
ti je la sta ri ce, a ob du cent je kon sta to vao da je, izme |u os ta log, nje -
na smrt nas tu pi la usljed pre lo ma vra tnih pr{lje no va.
U dru goj sao bra }aj noj ne sre }i, ko ja se do go di la ju ~e uju tro, oko
3 Doga|aji 9. 8. 2009. ofekfmkb
Pri pa dni ci Dr`a vne agen ci je za is tra ge i za {ti tu (SI -
PA) i Je di ni ce za po dr{ku MUP-a Ze ni ~ko-do boj skog
kan to na u pe tak, oko 22 ~a sa, u ze ni ~kom na se lju Pe ha re
uhap si li su od bje glog kri mi nal ca Tu ni {a ni na Ka raja Ka -
me la bin Ali ja, po zna ti jeg kao Abu Ham za.
Ope ra ci ja ha p{e nja Abu Ham ze tra ja la je
51 ~as. Kri mi na lac se skri vao u {um skim pre dje li ma
Sme to va, pla nin skog izle ti {ta uda lje nog de se tak ki lo me -
ta ra od Ze ni ce. Oda tle se spu {tao u ze ni ~ko na se lje Pe ha -
re, gdje je i uha p{en.
Po li cij ski ko me sar MUP-a ZDK Fa hru -
din Be ~i ro vi} re kao je da je Abu Ham zi no ha p{e nje pro -
te klo bez ve }ih pro ble ma i da Tu ni {a nin ni je pru `ao otpor.
"Na kon {to je os tao bez lo gis ti ke, od bje gli osu |e nik
bio je izmo ren i je dnos ta vno ni je imao sna ge za pru `a nje
otpo ra", re kao je Be ~i ro vi}.
Pre ma nje go vim ri je ~i ma, Bin Ali pro te klih 12 da na
ni je na pu {tao te ri to ri ju op {ti ne Ze ni ca.
Na kon {to je kri mi na lis ti ~ki obra |en, Bin Ali je
spro ve den u Ka ze no-po pra vni za vod Ze ni ca.
Abu Ham za, ko jeg su vlas ti BiH i SAD pro gla -
si le oso bom opa snom po na ci onal nu si gur nost, 27. ju la
ni je se vra tio u Ka zne no-po pra vni za vod Ze ni ca, gdje je
zbog ra zboj ni{ tva i ne do zvo lje nog dr`a nja oru `ja slu `io
za tvor sku ka znu od tri go di ne i 10 mje se ci. U me |u vre -
me nu za njim je In ter pol ra spi sao crve nu po tjer ni cu. Bin
Ali ju je odu ze to dr`av ljan stvo BiH i na kon od slu `e nja
za tvor ske ka zne pri je ti mu de por ta ci ja u Tu nis.
Iz SI PA je pot vr|e no da nje go vim ha p{e -
njem ta akci ja ni je za vr{e na.
"Pred sto ji nam kri mi na lis ti ~ka is tra ga s ci ljem po -
tpu nog ras vje tlja va nja do ga |a ja. Ne op ho dno je da sa zna -
mo ko ji su to stvar ni mo ti vi zbog ko jih se osu |e nik ni je
na vri je me vra tio sa do pus ta ko ji je ko ris tio", ka zao je Ja -
smin Go gi}, na ~el nik sa ra jev skog ure da SI PA.
Zbog su mnje da je bio nje gov po slje dnji ja tak, uha -
p{en je Edin Be ga no vi} (43) iz Ze ni ce. Ra ni je pri ve de ni
zbog sa u~e sni{ tva u skri va nju Abu Ham ze, Fi kret Be kri}
i Adnan Sma ji}, pu {te ni su iz pri tvo ra i pro tiv njih, kao i
protiv je dne `en ske oso be s ko jom je Ka raj bio u van bra -
~noj ve zi, a ko ja je ta ko |e bi la umi je {a na u nje go vo skri -
va nje, po li ci ja }e po kre nu ti od go va ra ju }i pos tu pak.
Abu Ham za u sa mi ci
na re dnih 20 da na
Na kon ha p{e nja od bje glog kri mi nal ca u Ze ni ci
Da su |s tra z| te ||| u sr| |e du, ka da |e oko
19 •a so va |z vrse na b|o ka da ze n| •kog na se ||a
B|| m|s ce, te pre tre se na ku ca F| kre ta Be kr| ca,
b| || na do brom pu tu da uhap se Ka ra |a, pot -
vrde no |e |u •e |z Sl PA.
lz oba v|e sta| n|h |zvo ra |ma || smo |n íor ma c| |e
da se Ka ra| Ka me| b|n A|| kr| |e u po ro d| •no| ku -
c| F.B. Pr| || kom pre tre sa ku ce pro na de no |e v| se
tra go va | pre dme ta, mo b| te |a, b| ||e sk| | dru gog
ma te r| |a |a ko || su ko r|s t| |e ove oso be. lden t| í| ko -
va na |e s| ra gru pa od •e t| r| oso be ko |a |e pru -
za |a po drsku od b|e g|om Ka ra |u. Na osno vu
n|| ho ve kva || te tne kr| m| na ||s t| •ke obra de, do s||
smo do po da ta ka da se od b|e g|| osu de n|k kr| |e
u re |o nu Sme to va, re kao |e Ja sm|n Go g|c, na -
•e| n|k sa ra |ev skog ure da Sl PA.
Is tra `i oci bi li
na do brom pu tu
Od bje gli osu |e nik bio izmo ren
i ni je imao sna ge za pru `a nje otpo ra
Pri pa dni ci SI PA
odvo de Abu Ham zu
FO TO ZE DA
Po gi nu le dvi je oso be
{est ~a so va, na re gi onal nom pu tu Br~ko - Ce rik, ne da le ko od trgo va -
~kog cen tra FIS na ju `nom izla zu iz gra da, po red smrtno stra da log
Ku zi }a, po vri je |e no je vi {e li ca.
Ka ko je pot vr|e no u br~an skoj po li ci ji, Ku zi} je,
uprav lja ju }i auto mo bi lom mar ke to jo ta, a kre }u }i se iz Ce ri ka u
prav cu Br~kog, stra dao u di rek tnom su da ru s pu tni ~kim vo zi lom
BMW aus trij skih re gis tar skih ozna ka, ko je se kre ta lo u su pro tnom
prav cu i za ~i jim uprav lja ~em je u tre nut ku ne sre }e bio Pe jo Glu -
ha ko vi} (27) iz Br~kog.
Te {ke tje le sne po vre de u toj ne sre }i za do bio je Glu ha ko vi }ev
su vo za~ Fi lip Men de{ (22) iz Bo san ske Bi je le, kod Br~kog. Pre -
ma ri je ~i ma Ve sne Mi haj lo vi}, de `ur nog lje ka ra u Ur gen tnom
cen tru Br~ko, Men de{, ko ji je za dr`an na bol ni ~kom li je ~e nju, jer
je za do bio fra ktu ru lo ba nje, na la zi se van `i vo tne opa snos ti.
La k{e po vre de za do bi li su i os ta li Glu ha ko vi -
}e vi sa pu tni ci u BMW-u, Pe tar Je le ~e vi} (24) i An to Men de{ (29),
obo ji ca iz Bo san ske Bi je le.
Na kon su da ra do {lo je do po `a ra na auto mo bi lu to jo ta, ko ji su
brzom in ter ven ci jom lo ka li zo va li pri pa dni ci Pro fe si onal ne va tro -
ga sne je di ni ce iz Br~kog.
Ju go, u ko jem su bi li su pru `ni ci, uda ri o
u za dnji dio neo svi je tlje ne tra ktor ske pri ko li ce
To jo ta
se za pa li la
na kon
su da ra
FO TO D.
\UR KO VI]
4 Doga|aji ofekfmkb!9. 8. 2009.
Po vri je |e ni
mo to ci klis ta
i bi ci klis ta
VI TEZ - Mo to ci klis ta Ar nel
Ho ri} i bi ci klis ta Go ran Man di},
obo ji ca iz Vi te za, te {ko su po vri -
je |e ni u su da ru ko ji se do go dio u
mjes tu Di vjak kod Vi te za, sa op -
{te no je iz MUP-a Sre dnje bo san -
skog kan to na.
Ne s re }a se do go di la u pe tak
na ve ~e pri li kom su da ra bi ci kla,
ko jim je uprav ljao Man di}, i mo -
to ci kla ja ma ha bez re gis tar skih
ozna ka, ko jim je uprav ljao Ho ri}.
Po vri je |e ni ma je lje kar ska po -
mo} uka za na u bol ni ci u No voj
Bi loj, gdje je Ho ri} zadr`an, a
Man di} je upu }en u Kli ni ~ki
cen tar Sa ra je vo
"Man di} je imao fra ktu ru kos -
ti ju li ca, ali se ne ra di o te {kim
po vre da ma. One su sa ni ra ne i on
bi tre ba lo us ko ro da bu de pu {ten
na ku }no li je ~e nje", ka za la je Bi -
lja na Jan dri}, por tpa rol Kli ni ~kog
cen tra Sa ra je vo.
D.S.
V. DUKA
^A PLJI NA - U ru {e vi na ma hra ma Sa bo ra sr-
pskih sve ti te lja i pre bi lo va ~kih mu ~e ni ka u mjes tu
Pre bi lov ci u op {ti ni ^a plji na ju ~e je slu `en pa ras tos za
vi {e od 4.000 Srba iz do li ne Ne re tve, ko je su ubi le us ta -
{e u lje to 1941. go di ne, ba ca ju }i ih u oko 20 kra {kih ja -
ma, ri je ku Ne re tvu i de se ti ne dru gih stra ti {ta.
"Is ti nu o Pre bi lov ci ma ni ko ne mo `e po re }i, jer su
Srbi ov dje do `i vje li isu vi {e ve li ko stra da nje, gdje su ne du -
`ne i ne vi ne pre bi lo va ~ke kos ti po dva pu ta sa hra nji va nje,
dok su ne ke, je dnom sa hra nje ne, mi ni ra njem nji ho vog
vje ~nog po ~i va li {ta, dru gi put os ta le ne po gre be ne", re kao
je otac Da ni lo, igu man ma nas ti ra @i to mi sli}, ko ji je slu `io
sve tu li tur gi ju i pa ras tos.
On je po zvao oku plje ne na pra {ta nje, jer se, ka ko ka -
`e, sa mo pra {ta njem mo `e `i vje ti hri{ }an ski i izra zio je
na du u vas krs `i vo ta i hra ma u Pre bi lov ci ma
Od pri je ra tnih 111 do ma }in sta va u Pre bi lov ci ma,
sve ga je dva de se tak do mo va obnov lje no i u nji ma `i vi
ugla vnom sta ri ja po pu la ci ja, ali ne ka da{ nji Pre bi lov ~a ni,
oku plje ni na ovom sku pu, tvrde da svoj kraj ni ka da ne }e
za bo ra vi ti, ~ak i ako se ne vra te da `i ve tu, jer, ka ko tvrde,
Pre bi lov ci ni su sa mo stra {no gu bi li {te i po gre bi {te ne du -
`nih, ve} "srpski Si on".
U Pre bi lov ci ma je 1941. go di ne za ne ko li ko da na
mu ~ki ubi je no 850 sta no vni ka.
Iako su kos ti `rta va iz 13 ja ma i tri ve li ka stra ti {ta ek -
shu mi ra ne i sve ~a no sa hra nje ne 1991. go di ne u spo men-
crkvi u Pre bi lov ci ma, hrvat ske su ih sna ge, pod
ko man dom ge ne ra la Zbo ra Jan ka Bo bet ka, odmah na re -
dne go di ne os krna vi le i uni {ti le ek splo zi vom, pa je, pre ma
pro cje na ma, os ta lo pet od sto od svih po lo `e nih kos ti ju. U
Pre bi lov ci ma je ju ~e zavr{ena obnov a Doma kul tu re, u
ko ji je po lo `e no pre os ta lih osam san du ka kos ti ju stra da lih,
od uku pno 165, ko li ko ih je bi lo u krip ti pre bi lo va ~koj.
Ar min MUJ KI]
ZE NI CA - No vi obra ~un li ca s po de bljim
kri mi na lis ti ~kim do si je ima, ko ji se de sio u pe -
tak, oko 23.30, u res to ra nu "Ma re do", u mjes -
tu Pe rin Han, uda lje nom tri ki lo me tra od
Ze ni ce, za vr{io je ubis tvom Emi ra Va ljev ca
(28) i ra nja va njem jo{ {est li ca.
Po vri je |e ni su Me hmed Sko mo rac (46), Hu -
se in Smri ko (29), Da vor ^ur ~i} (40), Go ran Le ki}
(41), svi iz Ze ni ce, te Ivi ca Po po vi} (51), nas ta -
njen u Ho lan di ji, i Asim Pe zer (43). Na kon pu -
cnja ve svi su pre ve ze ni u Kan to nal nu bol ni cu
Ze ni ca i ni ko od njih ni je u `i vo tnoj opa snos ti.
Va lje vac, ko ji je zbog kri mi nal nih ra dnji de -
por to van iz SAD, od za do bi je nih po vre da na ne se -
nih upo tre bom va tre nog oru `ja po dle gao je na li cu
mjes ta.
Pre ma ne zva ni ~nim in for ma ci ja ma,
Va lje vac je prvi po te gao pi {tolj u prav cu Sko mor -
ca, ne ka da{ njeg ju go slo ven skog bo kser skog re -
pre zen ta tiv ca, ko ji je u res to ra nu "Ma re do" ra dio
na po slo vi ma obez bje |e nja. U raz mje ni va tre u
ko joj je u~es tvo va lo vi {e li ca, Va lje vac je smrtno
po go |en, dok je Sko mo rac za do bio pros tri jel ne
ra ne u gru dni ko{.
Sko mo rac je za do bio pros trel ne ra ne u gru -
dnom ko {u, ali se na kon vi {e ope ra ti vnih za hva ta
ju ~e oko po dne pro bu dio iz ko me i na la zi se van
`i vo tne opa snos ti.
Asim Pe zer, ko ji je osu |i van zbog proi zvo -
dnje i stav lja nja u pro met opoj nih dro ga, u pu -
cnja vi je za do bio pros trel nu ra nu na po dru ~ju
nat ko lje ni ce. Po {to su Sko mo rac i Pe zer u obra ~u -
nu pri pa da li ra zli ~i tim stra na ma, po li ci ja je, ka ko
sa zna je mo, zbog bez bje do no sne si tu aci je u ze ni -
~koj bol ni ci odlu ~i la da Pe zer bu de pre mje {ten na
li je ~e nje u Cen tar ur gen tne me di ci ne Sa ra je vo, {to
je i u~i nje no.
Smri ko, zva ni Hu so, u pu cnja vi je
po go |en sa ne ko li ko me ta ka u pre dje lu sto ma ka,
a u Kan to nal noj bol ni ci Ze ni ca ju ~e je re ~e no da
se na la zi u hi rur {kom {o ku i da ni je `i vo tno ugro -
`en.
Pros trel ne ra ne u sto mak za do bio je jo{ i Go -
ran Le ki}, ko ji je ta ko |e van `i vo tne opa snos ti,
dok su Da vor ^ur ~i} i Ivi ca Po po vi} po vri je |e ni u
no ge.
Fa hru din Be ~i ro vi}, po li cij ski ko -
me sar Ze ni ~ko-do boj skog kan to na, ka zao je da
po li ci ja is ta `u je okol nos ti pod ko ji ma je do {lo do
pu cnja ve, te do dao da se ra di o li ci ma ko ja su
odra ni je po zna ta po iz vr{e nju kri vi ~nih dje la.
"Po li ci ja ra di na do ku men to va nju ci je log do -
ga |a ja. Tri li ca su li {e na slo bo de, ne ki od akte ra su
po bje gli sa mjes ta do ga |a ja i vje ru je mo da }e mo i
njih lo ci ra ti i pri ves ti u na re dna 24 sa ta", izja vio je
ju ~e Be ~i ro vi}.
U po li ci ji vje ru ju da je do pu cnja ve do {lo
zbog ne ri je {e nih ra ~u na.
Do pu cnja ve
do {lo zbog
ne ri je {e nih
ra ~u na
Ma fi ja {ki obra ~un u res to ra nu "Ma re do" kod Ze ni ce
Ubi jen Emir Va lje vac,
{es to ro po vri je |e nih
U Pre bi lov ci ma u op {ti ni ^a plji na
Slu `en pa ras tos
za 4.000 Srba
Pre mi nuo ru dar
BRE ZA - Tri de set tro go di{ nji ru dar Ha lim Bu lje to vi} pre mi nuo
je od po vre da za do bi je nih u ne sre }i u Ru dni ku mrkog uglja Bre za.
In spe kcij ske eki pe su na te re nu, a uzrok ne sre }e bi }e po znat na kon
is tra ge.
Bu lje to vi} je bio u gru pi ru da ra ko ja je os ta la da iz vr{i re mont ~e -
onog tran spor tnog sis te ma u ja mi Ka me ni ce.
"Pre ma prvim in for ma ci ja ma, do {lo je do obru {a va nja uglje ne ma se
od ko je je ru dar po vri je |en i pri izno {e nju iz ja me je pre mi nuo", re kao
je Ja kub Di na re vi}, di re ktor Ru dni ka. (Srna)
U Pre bi lov ci ma su us ta {e
1941. go di ne za ne ko li ko da na
mu ~ki ubi le 850 sta no vni ka
Uvi |aj is pred
res to ra na "Ma re do"
Pje {ke na
"Put pri ja telj stva"
DO BOJ - Hrvat Pe ro Brko vi} iz Do bo ja, ko ji vi {e de se ti na go di na ra -
di i `i vi u Za gor ju na Sa vi, u Slo ve ni ji, u uto rak }e kre nu ti pje {ke iz
svog ro dnog gra da na "Put pri ja telj stva" do Za gor ja, du g 443 ki lo me -
tra.
"Na 'Put pri ja telj stva' kre nu }u oko 12 ~a so va sa do boj ske sre dnjo vje ko vne
tvr|a ve i sto ti nak me ta ra da lje na vra ti }u u op {tu bol ni cu da iz vr{im oba ve -
znu me di cin sku kon tro lu, a za tim }u ma gis tral nim pu tem kre nu ti do Der -
ven te, gdje se za vr{a va prva eta pa du ga 46 ki lo me ta ra", re kao je Brko vi}.
Po du hvat Brko vi }a, ko ji se nor dij skim ho da njem po ~eo ba vi ti pri je pri je
ne ko li ko go di na, pra ti }e vi {e ~la na eki pa. (Srna)
Va lje vac (28), ko ji je
zbog kri mi nal nih ra dnji
de por to van iz SAD, od
za do bi je nih po vre da
po dle gao je na li cu
mjes ta. Ni ko od
po vri je |e nih ni je
u `i vo tnoj opa snos ti
Te `e po vri je |e ni pre ba ~en
u Sa ra je vo u bol ni cu
FO TO ZE DA
5 Doga|aji 9. 8. 2009. ofekfmkb
Kon kur si i po slo vi
Na po slje dnjem kon kur su ra spi sa nom za upra` nje na ra dna mjes ta
u Mi nis tar stvu inos tra nih po slo va (MIP) pri mlje no je 15 dr`a vnih
slu `be ni ka, od ko jih ni je dan ni je Hrvat, tro je je srpske na ci onal nos -
ti, a 12 njih su Bo{ nja ci. Pre ma aktu el noj sis te ma ti za ci ji ra dnih
mjes ta u MIP-u, na ci onal na stru ktu ra ni je izba lan si ra na ni u sje di -
{tu Mi nis tar stva ni u di plo mat sko-kon zu lar noj (DKP) mre `i, pa je
za po sle no oko 60 od sto Bo{ nja ka, dok su os ta tak Srbi, Hrva ti i os ta -
li, a na ru ko vo de }im po zi ci ja ma ne ma ni je dnog Hrva ta.
Od 15 ra dnih mjes ta na po slje dnjem kon kur su, se dam je pri pa lo
kan di da ti ma ko ji ve} ra de u MIP-u BiH, jer su bi li an ga `o va ni po
ugo vo ru o ra du ili dje lu.
Ne }e bi ti prvi put da ova ko
ozbi ljne ne pra vil nos ti o za -
po{ lja va nju u ovom mi nis tar -
stvu pro |u bez san kci ja i
pre ve li ke bu ke.
Pro ce du re Agen ci je za dr`a -
vnu slu `bu o~i gle dno do zvo -
lja va ju ne po {te nu bor bu i na kra ju sve }e bi ti po za ko nu.
Me |u tim, u MIP-u BiH vje ro va tno jes te na jo zbi ljni ja si tu aci ja
kad su u pi ta nju ne pra vil nos ti pri za po{ lja va nju, ali ka da bi se pre -
tre sla i dru ga mi nis ta rs tva i sve mo gu }e slu `be u ovoj dr`a vi, ko
zna {ta bismo sve pro na {li.
Ot ka ko je za po{ lja va nje pre ko ve ze i uz "ul tra" do pla tu u BiH
pos ta la le gal na i op {tepri hva tlji va dis ci pli na, ova kve vi jes ti ni su
ni ka vo izne na |e nje.
U ci je lom slu ~a ju ne obi ~no je da su se na kon kurs uop {te pri ja vi li
kan di da ti ko ji ni su do bi li po sao, jer se na kon kur se u dr`a vnoj slu -
`bi oda vno pri jav lju ju sa mo oni ko ji ima ju za ga ran to va nu "{te lu".
ZA ILI PROTIV
Pi {e:
Adis [U[ NJAR
Na kon kur se
u dr`a vnoj slu `bi
oda vno se pri jav lju ju
sa mo oni ko ji ima ju
za ga ran to va nu "{te lu"
Po ~e lo
obi lje `a va nje
krsne sla ve
u Zvorniku
ZVOR NIK - Slu `e njem
sve te li tur gi je i lo mlje -
njem slav skog ko la ~a, ju -
~e je u crkvi Sve te Pet ke
Trno ve na \ur |evgra du, u
op {ti ni Zvor nik, po ~e lo
obi lje `a va nje op {tin ske
krsne sla ve.
Osim op {ti ne Zvor nik,
lo mlje njem slav skih ko la -
~a Sve tu Pet ku Trno vu
pro sla vi la je i crkva na
\ur |evgra du i Sve to sav -
ska omla din ska za je dni ca
Zvor nik.
Sve tu li tur gi ju slu `io je
pro to je rej sta vro for Vi do je
Lu ki} sa sve {ten stvom,
dok su slav ske ko la ~e slo -
mi li Zo ran Ste va no vi},
na ~el nik op {ti ne Zvor nik,
Jo van To mi}, kum sla ve i
pred sta vni ci Sve to sav ske
omla di ne i vjer ni ci.
Ste va no vi} je ~es ti tao
vjer ni ci ma i gra |a ni ma
sla vu Sve tu Pet ku Trno vu,
za {ti tni cu gra da Zvor ni ka
i po `e lio im zdrav lje i us -
pjeh. (Srna)
O. STJE PA NO VI]
BI JE LJI NA - ^la no vi Ple snog klu ba 101 iz
Bi je lji ne u pe tak na ve ~e su na Trgu kra lja Pe tra
Prvog Ka ra |or |e vi }a u ovom gra du ima li za -
pa`en nas tup u okvi ru "Pan te lin skih sve ~a nos ti".
"Ple sni klub 101 ove go di ne sla vi 25 go di na pos -
to ja nja i se dam go di na ne pre ki dnog ra da u Bi je lji ni, a
bro ji oko 200 ~la no va, od ko jih je 156 li cen ci ra nih
ta kmi ~a ra", re kao je Sto ja din Kne`evi}, je dan od
osni va ~a, prvi tre ner i prvi pred sje dnik klu ba.
Pre ma nje go vim ri je ~i ma, ple sni
klub ve} 25 go di na ra di na {i re nju i po pu la ri za ci ji
spor tskog, tra di ci onal nog i mo der nog ple sa.
Kne`evi} je is ta kao da su broj ni us pje si i me da -
lje re zul tat upor nos ti ta kmi ~a ra, nji ho vih ro di te lja,
is traj nos ti tre ne ra i upra ve klu ba, ali i po mo }i spon -
zo ra.
Naj mla |a ~la ni ca ovog klu ba je ~e -
tvo ro go di{ nja Je le na Ija ~i}. Ona dva pu ta se dmi ~no
ima tre nin ge i, ka ko is ti ~e, vo li da ide u ple snu {ko lu.
Ona ozbi ljno shva ta svo je {kol ske akti vnos ti i
oba ve ze te, ka ko ka `e, "ozbi ljno ra zmi{ lja" da li joj
je po tre bna dru ga {ko la kad joj je ve} li je po u ple -
snoj {ko li sa dru ga ri ma i u~i te lji ma.
Odmah po sli je nas tu pa ~la no va Ple -
snog klu ba 101 odr`an je kon cert "Dje ca pje va ju
Sem be ri ji", a po tom su fol klor ni an sam bli Gr~ke,
Ma ke do ni je, Bu gar ske, Polj ske i BiH sple tom iga ra
iz svo jih ze ma lja nas tu pi li u za vr{noj ve ~e ri 4. me -
|u na ro dnog fes ti va la fol klo ra "Ri tam Evro pe 2009",
ko ji ni je imao ta kmi ~ar ski ka ra kter.
Pu bli ku
odu {e vio
nas tup
Ple snog
klu ba 101
"Pan te lin ske sve ~a nos ti" u Bi je lji ni
Pje sma i igra na trgu
Snje `a na TA SI]
PRI JE DOR - Izlo `ba pro fe so ra na Li ko vnoj
aka de mi ji u Beo gra du Zdrav ka Mi lin ko vi }a,
pod na zi vom "Ko za ra ~ka rap so di ja", otvo re na
je u pe tak na ve ~e u izlo `be nom pros to ru Mu ze ja
Ko za re u Pri je do ru.
Mi lin ko vi} ni je ne po znat pri je dor skoj pu bli ci,
jer je bio u~e sni k, za je dno sa su pru gom, pro {lo go -
di{ nje, ^et vrte li ko vne ko lo ni je "Sre ten Sto ja no vi}"
na Mra ko vi ci.
Di re ktor Mu ze ja Ko za re Mi len ko
Ra di vo jac je is ta kao da je upra vo taj bo ra vak na Ko -
za ri i Mra ko vi ci, gdje je Mi lin ko vi} ura dio dvi je sli -
ke "Ko za ra ~ka rap so di ja", uti cao na nas ta nak
~i ta vog ci klu sa sli ka i skul ptu ra na tu te mu.
"Pro fe sor do ktor Zdrav ko Mi lin ko vi} je i ovom
izlo `bom i svo jim sli kar stvom po ka zao za {to je on
ve li ki sli kar", re kao je Ra di vo jac.
Izlo `ba se sas to ji od dva de se tak
sli ka ra |e nih te hni kom ulja na pla tnu i se dam skul -
ptu ra, ra do va u ka me nu.
Kao va jar, Mi lin ko vi} ra di te ra ko tu, obra |u je
ka men i drvo. I ka men i drvo za nje ga su ma te ri ja li
na ko ji ma mi ni mal no in ter ve ni {e svo de }i ih na
osno vne obli ke i pri ro dnu li ko vnost.
"U~e{ }e na pro {lo go di{ njoj sli kar skoj ko lo ni ji
na Ko za ri za me ne je, mo ram da pri znam, bio svo je -
vrstan do `iv ljaj sa po me {a nim ose }a nji ma. Do |oh,
vi deh i do `i veh taj pre di vni am bi jent i za pi tah se {ta
se to de si lo tog 20. ve ka na Ko za ri. I na sli ka ma su
ta ne ka sa zna nja o Ko za ri i is to ri ji Ko za re", ka zao je
Mi lin ko vi}.
On je po ku {ao da sa ra zli ~i tih aspe -
ka ta sta vi u li ko vnost svo ja po mije {a na osje }a nja.
"Bi lo mi je naj za hval ni je da to sta vim u 'mu zi -
~ku rap so di ju', ko ja mi je po mo gla da sa ra zli ~i tih
aspa ka ta tu ma ~im ta svo ja ose }a nja. Nas ta vak pri ~e
sa Ko za re u Beo gra du je pre tvo ren u skul ptu re ko je
su za `i ve le u dru gim ma te ri ja li ma, vo de }i ra ~u na da
one ima ju za pis sa ko jim sam po ~eo svo je pro mi{ -
lja nje", re kao je autor.
Mi lin ko vi} je 1970. go di ne za vr{io Aka de mi ju
za li ko vne ume tnos ti u Beo gra du, gdje je po sli je
ma gis tri rao i do kto ri rao. Van re dni je i gos tu ju }i pro -
fe sor na li ko vnim aka de mi ja ma u Beo gra du, Ni {u i
Ba nja lu ci.
Izlo `ba "Ko za ra ~ka rap so di ja"
bi la je pos tav lje na i u Ga le ri ji "No vi Beo grad" Stu -
den tskog kul tur nog cen tra, a u Pri je do ru je otvo re na
kao pra te }i pro gram Pe te li ko vne ko lo ni je "Sre ten
Sto ja no vi}", ko ja se ove se dmi ce odr`a va na Ko za ri.
Za sve po sje ti oce i lju bi te lje umjet nos ti izlo `ba bi }e
otvo re na do 31. av gus ta.
Nas tup
naj mla |ih
~la no va
ple snog
klu ba
FO TO NN
Izlo `ba Zdrav ka
Mi lin ko vi }a
otvo re na u
Mu ze ju Ko za re
Do |oh, vi deh i
do `i veh taj
pre di vni am bi jent
i za pi tah se {ta se
to de si lo tog 20. ve ka
na Ko za ri. Na
sli ka ma su ta
ne ka sa zna nja o
Ko za ri i is to ri ji
Ko za re, ka `e
Mi lin ko vi}
"Ko za ra ~ku rap so di ju"
Izlo `ba se
sas to ji od
dva de se tak
sli ka
ra |e nih
te hni kom
ulja na
pla tnu i
se dam
skul ptu ra,
ra do va u
ka me nu
Sa izlo `be
F
O
T
O

N
N
6 ofekfmkb!9. 8. 2009. Doga|aji
UN u Ira ku
jo{ go di nu
da na
VA [IN GTON - Sa vjet
bez bje dnos ti Uje di nje nih na -
ci ja iz gla sao je u pe tak na ve -
~e pro du `e nje man da ta
Mi si ji UN-a u Ira ku za jo{
go di nu da na.
Sa vjet bez bje dnos ti je dno -
gla sno je usvo jio Re zo lu ci ju
1883, ko jom se pot vr|u je
"po dr{ka na ro du i Vla di Ira -
ka u nji ho vim na po ri ma da
iz gra de be zbje dnu, sta bil nu,
uje di nje nu i de mo krat sku na -
ci ju, ba zi ra nu na vla da vi ni
za ko na i po {to va nju ljud skih
pra va".
Ka ko je objav lje no na saj tu
SB UN-a, u re zo lu ci ji su po -
zi va ni ira ~ka vla da i dru ge
ze mlje ~la ni ce da nas ta ve da
pru `a ju po dr{ku Mi si ji UN-
a.
Ge ne ral ni se kre tar UN-a
Ban Ki Mun je, u svom ne -
da vnom izvje {ta ju o Mi si ji
UN-a u Ira ku, na veo da Irak
sa da ula zi u klju ~ni pe ri od
tran zi ci je. (AP)
Ve li ka ulo ga
Ni ko le
Sar ko zi ja
MOS KVA - Fran cus ki
pred sje dnik Ni ko la Sar ko zi
igrao je ve li ku ulo gu u
okon ~a nju ra ta Ru si je i Gru -
zi je pro {le go di ne, izja vio je
rus ki pred sje dnik Dmi tri
Me dve dev.
Sar ko zi, ko ji je ta da dje lo -
vao u svoj stvu pred sje dni ka
ze mlje pred sje da va ju }e Ev-
ropskom unijom, igrao je,
ka ko je is ta kao Me dve dev,
"ve li ku ulo gu u rje {e nju kri -
ze na re la ci ji Gru zi ja - Ju -
`na Ose ti ja".
"U~e{ }e Fran cus ke u svoj -
stvu pred sje da va ju }eg EU u
na {im na po ri ma da za us ta vi -
mo agre si ju gru zij skog pred -
sje dni ka Mi ha ila Sa ka {vi li ja
bi lo je efi ka sno i do ni je lo je
re zul ta te", is ta kao je Me dve -
dev.
Gru zij ski ot ci je plje ni re gi -
on Ju `na Ose ti ja obi lje `io je
ju ~e go di nu da na od izbi ja -
nja ra ta, ka da su gru zij ske
sna ge po kre nu le na pad da
po no vo preu zmu kon tro lu
nad re gi onom. (AFP)
U bro do lo mu
87 mrtvih
NU KU ALO FA - Po li ci ja
na ar hi pe la gu Ton ga sa op {ti -
la je ju ~e da stra hu je da je
naj ma nje 87 lju di po gi nu lo
u bro do lo mu kod je dnog od
os trva te kra lje vi ne u ju -
`nom dije lu Ti hog oke ana.
Brod je po to nuo u srije du,
ne da le ko od prijes to ni ce
Ton ga Nu ku alo fe, a pre ma
po da ci ma po li ci je, na bro du
je bio 141 pu tnik.
Ne sre }u su pre `i vje la 54
pu tni ka, ti je la dvo je nas tra -
da lih su pro na |e na, a za os -
ta le se stra hu je da su mrtvi.
Me |u pu tni ci ma je bi lo
{est stra nih dr`av lja na - iz
Fran cus ke, Velike Bri ta ni je,
Nje ma ~ke i Ja pa na. (AFP)
Vijesti
ZA GREB - Bo ris Spu di}, {ef
Upra ve Kri mi na lis ti ~ke po li ci je,
Ti ho mir Kralj, na ~el nik Po li cij -
skog na ci onal nog ure da za su zbi -
ja nje ko rup ci je i or ga ni zi ra nog
kri mi na li te ta, te nje gov za mje nik
@e ljko Brin cka su tra bi tre ba lo
da budu smi je nje ni, sa zna ju
hrvat ski me di ji.
Sva tri ~el na ~o vje ka Kri mi na lis ti -
~ke po li ci je ime no vao je smi je nje ni
di re ktor Vla di mir Fa ber u okto bru
2008. go di ne. Sma tra ju ih vrhun -
skim pro fe si onal ci ma.
Sa znav {i za pla ni ra ne smje ne, di -
re ktor US KOK-a Din ko Cvi tan i
dr`a vni od vje tnik Mla den Ba ji} na -
vo dno su bi li {o ki ra ni.
Na nji ho va mjes ta mo gli bi za -
sjes ti ri je ~ki ka dro vi Vi to mir Bi je li}
i Bo `o Bar ba ri}. Spo mi nju se i To -
mi slav Bu te rin i Ivi ca Ce ti na.
Ni je po zna to ~i me }e To mi slav
Ka ra mar ko, mi nis tar unu tra{ njih
po slo va Hrvat ske, obra zlo `i ti smje -
ne. (Agen ci je)
LJU BLJA NA - U pu cnja vi u
cen tru Lju blja ne u bli zi ni Kli ni -
~kog cen tra je dna oso ba je po gi -
nu la, a dva po li caj ca su ra nje na.
"Po li caj ci se na la ze na lije ~e nju u
Kli ni ~kom cen tru", sa op {ti la je
pred sta vni ca za me di je Po li cij ske
upra ve Lju blja na Maj da Adle {i~,
do dav {i da je is tra ga u to ku.
Pu cnja va se do go di la u pe tak oko
17 ~a so va i u njoj je ra zmije nje no
10 do 15 me ta ka.
Pre ma ri je ~i ma Adle {i ~e ve, ri je~
je o na pa du na po li caj ce. O mo ti vi -
ma na pa da ona ni je mo gla re }i po -
je di nos ti.
Pre ma ne kim slo ve na ~kim me di -
ji ma, do pu cnja ve je do {lo pri li kom
in ter ven ci je zbog pri jav lje nog na si -
lja u po ro di ci, a pre ma dru gi ma
zbog po ku {a ja po li ci je da in ter ve ni -
{e u slu ~a ju pre pro da je dro ge,
na vo di list "De lo" na svo joj in ter -
net stra nici. (Be ta)
Po ~i nje ~is tka
Fa be ro vih po li ca ja ca
VA [IN GTON - Ses tra biv {eg ame ri ~kog pred sje dni ka D`o na F. Ke -
ne di ja Ju nis Ke ne di-[ri ver (88) u pe tak je u kri ti ~nom sta nju pri mlje na
u bol ni cu u Ma sa ~u set su.
Ve} go di na ma ima zdrav stve nih pro ble ma i pre trpje la je ve} ne ko li ko
sr~a nih i mo `da nih uda ra. Uz nju se na la ze ~la no vi na ju `e po ro di ce - njen
su prug, dje ca i unu ci.
Ona je pe to od de ve to ro dje ce D`o ze fa P. Ke ne di ja.
Edvard Ke ne di, ko ji se ve} du `e
vri je me bo ri sa ra kom moz ga, D`in
Ke ne di-Smit i Ju nis jo{ su je di no
tro je pre `i vje lih.
[ri ve ro va je ja vnos ti naj po zna ti ja
po osni va nju Spe ci jal nih olim pij skih
iga ra. Prve su odr`a ne 1968. go di ne u ^i ka gu, a Me |u na ro dni olim pij ski
odbor ih je i slu `be no pri znao 1988. go di ne. Na taj se po tez odlu ~i la in spi ri -
sa na du go go di{ njom bor bom svo je men tal no bo le sne ses tre Ro zme ri.
Sa su pru gom Ro ber tom [ri ve rom, ko ji je bio {ef Mi ro vnih sna ga i pot -
pred sje dni ~ki kan di dat na izbo ri ma 1972. go di ne, ima pe te ro dje ce i devet-
naestoro unu ~a di. Nje na k}i Ma ri ja [ri ver uda ta je za ka li for nij skog
gu ver ne ra Ar nol da [var ce ne ge ra. (Agen ci je)
Ti je la su pru `ni ka
pre ba ~e na u Pri {ti nu
PRI [TI NA - Ti je la su pru `ni ka Tra jan ke (58) i
Bo gda na Pet ko vi }a (64), ko ji su pro na |e ni mrtvi u
svo joj ku }i u se lu Par te{, po red Gnji la na, pre ba ~e na
su na In sti tut za sud sku me di ci nu u Pri {ti ni.
Por tpa rol Ko sov ske po li cij ske slu `be Ar ber Be ka re -
kao je da je po li ci ja u pe tak na ve ~e ispi ti va la mjes to gdje
su pro na |e na ti je la, a da su i ju ~e nas tav lje ne is tra `ne ra -
dnje na tom mjes tu.
On je do dao da }e ko sov ska po li ci ja iz da ti sa -
op {te nje na kon ob du kci je ti je la su pru `ni ka.
Is tra gu o tom slu ~a ju vr{i ko sov ska po li ci ja, dok pos -
tu pak nad gle da ju pri pa dni ci EULEKS-a.
Bra ~ni par Tra jan ka i Bo gdan Pet ko vi} pro na |e ni su
u pe tak mrtvi u svo joj ku }i u se lu Par te{, kod Gnji la na, na
Ko so vu.
Pre ma izja va ma sta no vni ka tog se la, u ku }i je bi lo
tra go va krvi.
Ti je la bra ~nog pa ra Pet ko vi} pro na {ao je ko -
m{i ja, ko jem je bi lo su mnji vo {to ih ni je vi dio to kom da na.
Ka da je ko m{i ja do {ao do nji ho ve ku }e vra ta su bi la
za klju ~a na, pa je kroz za vje su vi dio ka ko le `e na po du u
lo kvi krvi, na kon ~e ga je po zvao po li ci ju.
On je re kao da je vi dio da su stva ri bi le svu da ra zba -
ca ne i da je bi lo krvi.
Po ro di ~na ku }a Pet ko vi }a na la zi se u bli zi ni
pu ta Gnji la ne - Uro {e vac u se lu Par te{, a ka ko ka `u mje -
{ta ni, dvo je nas tra da lih su u njoj `i vje li sa mi, po {to nji ho -
va k}er ka `i vi sa po ro di com u Ni {u.
U Par te {u, ko je je je dno od naj ve }ih srpskih se la u
tom di je lu Ko so va, `i vi oko 300 srpskih po ro di ca. (RTS)
Bra ~ni par Tra jan ka
i Bo gdan Pet ko vi} pro na |e ni
su mrtvi u svo joj ku }i
ZA GREB - Biv {i hrvat ski pre mi jer Ivo Sa na der
(56), ko ji se na la zi na Kli ni ci za plu }ne bo les ti "Jor -
da no vac" u Za gra bu zbog upa le plu }a, i da lje ima
vi so ku tem pe ra tu ru, a nje go vo zdrav stve no sta nje
ni je ni bo lje ni lo {i je u odno su na pe tak.
Sa na der je za dr`an na li je ~e nju u kli ni ci "Jor da no -
vac" na kon {to mu je u pe tak uju tro di ja gnos ti ci ra na
upa la plu }a.
"Imao je tem pe ra tu ru 38,39 stu pnje va, no sa da je
ona ne {to ni `a. Upa la plu }a je bo lest ko ja se na glo ra -
zbu kta va. Jo{ ni smo ut vrdi li o ka kvoj se upa li ra di",
re kao je do ktor Mi ro slav Sa mar d`i ja ko ji li je ~i Sa na -
Za lju blje ni
ovan za peo
na stubu
OSLO - Za ||u b||e n| ovan
Nor ve za n| na Ge | ra Lan -
dsne sa (45) kre nuo |e na || -
va du pu nu ova ca | to pre ko
e|ek tr| •nog ka b|a. N| |e |a sno
ka ko |e usp|o ro go v| ma za -
pe t| za ka ba|, no k|| z|o |e ne -
ko || ko me ta ra n|z pa d| nu |
udar|o u stub.
Sat vre me na pro veo |e v| -
se c| s ka b|a v| so kog 4,5 me -
ta ra. (Agen c| |e)
Ke ne di je va ses tra u
kri ti ~nom sta nju
Pre trpje la je
ve} ne ko li ko sr~a nih
i mo `da nih uda ra
Na nji ho va mjes ta
mo gli bi za sjes ti Vi to mir
Bi je li} i Bo `o Bar ba ri}
Je dna oso ba ubi je na,
dva po li caj ca ra nje na
Zdrav stve no sta nje
Sa na der
vi so ku
Na kon ek sce sa u pe tak, ka da zbog
b|v seg hrvat skog pre m| |er lve Sa na de ra n| su
pu sta || po ro d| ce pa c| |e na ta ko || su sm|e ste n| u
k|| n| c| Jor da no vac u po s|e te, |u •e su sv| uob| -
•a |e no mo g|| do c| u bo| n| cu. ls pred Sa na de ro -
ve so be sto |e t|e |o hra n| te |||, a na ga da se da |e s
n||m n|e go va su pru ga M|r |a na.
Tje lo hra ni te lji
is pred so be
Jo{ se ne zna ta ~an
uzrok upa le plu }a, ali
su mnja se da se ra di o
ba kte rij skoj upa li,
{to ne is klju ~u je
le gi one lu
Ivo
Sa na der
FO TO NN
9. 8. 2009. ofekfmkb 7 Doga|aji
No vi
nun ci je
u Srbi ji
BEO GRAD - Po gla var
Ka to li ~ke crkve pa pa Be ne -
dikt XVI ime no vao je mon -
si njo ra Or lan da An to ni ni ja
za apos tol skog nun ci ja u
Srbi ji, sa op {ti la je In for ma -
ti vna slu `ba Sve te sto li ce.
An to ni ni }e na tom mjes tu
smije ni ti do sa da{ njeg nun ci -
ja Eu|e ni ja Sbar ba roa, ko ji
odla zi iz Beo gra da po sli je
go to vo dva man da ta.
Pre ma na ja va ma, no vi am -
ba sa dor Va ti ka na tre ba lo bi
da stu pi na du `nost u sep -
tem bru.
An to ni ni je ro |en u L'A -
kvi li 1944. go di ne, a sve {te -
nik je pos tao 1968. go di ne.
Po sli je re do vnih stu di ja te -
olo gi je, do kto ri rao je na ka -
non skom pra vu.
Di plo mat skoj slu `bi Sve te
sto li ce pris tu pio je mar ta
1980. go di ne. Obav ljao je
di plo mat sku du `nost u Ban -
gla de {u, na Ma da gas ka ru, u
Si ri ji, ^i leu, Ho lan di ji,
Fran cus koj kao i u Se kci ji
za odno se sa dr`a va ma pri
Sve toj sto li ci. (B92)
Po gi nu le
maj ka
i k}er ka
SKO PLJE - Dra ga na I. i
nje na k}er ka Isi do ra iz
Srbi je su po gi nu le, a Dra ga -
nin su prug N.I. (41) je po -
vri je |en u sao bra }aj noj
ne sre }i, ko ja se ju ~e do go -
di la na ma gis tral nom pu tu
Sko plje - \ev |e li ja, kod va -
lan dov skog mjes ta Ka men,
pre ni je li su ma ke don ski
me di ji.
Ne sre }a se do go di la ka da
je auto mo bil mar ke fi jat,
ko jim je po vri je |e ni uprav -
ljao, iz za sa da ne po zna tih
ra zlo ga uda rio u sti je nu po -
red ko lo vo za, na kon ~e ga
vozilo za pa lilo.
Po vri je |e ni je uspio da
iza |e iz za pa lje nog auto mo -
bi la, dok su nje go va su pru -
ga i k}er ka iz gor je le.
Uvi |aj su iz vr{i li pri pa -
dni ci Po li cij ske sta ni ce u
Va lan do vu u pri sus tvu is -
tra `nog su di je i ja vnog tu -
`i oca iz \ev |e li je, pre ma
~i jem su na lo gu ti je la pre -
mi nu lih pre ba ~e na na In sti -
tut za sud sku me di ci nu u
Sko plju.
Vo za~ je na kon uka za ne
po mo }i pre ba ~en u Grad sku
bol ni cu u Sko plju. (Be ta)
Vijesti
Na |e ni mrtvi
`e na i pas
SLA vON SKl BPOD - Ü Sta -
rom To po ||u, kod S|a von skog
Bro da, po || c| |a |e |u •e u|u tro
pro na s|a mrtvu ze nu S.K. (52).
Ko ms| n| ca |e po zva |a po || c| |u
|er |e pr| m| |e t| |a da S.K. ne |z|a -
z| |z ku ce vec tr| da na. Po || c| |a
|e us|a u ku cu | na s|a mrtvu ze -
nu po red ko |e su sta |a |e v| |e
pa se pre tpos tav ||a da |e n|| ma
|zbo de na | pre tu •e na. Na u|a -
zu |s pred ku ce na s|| su mrtvog
psa •u va ra ko || |e ve zan |an -
cem za ku cu. (Agen c| |e)
D@A KAR TA - Nur din Mo ha mad
Top, je dan od naj tra `e ni jih te ro ris ta u
In do ne zi ji, ko ji je po ve zan sa ne ko li ko
bom ba {kih na pa da u pro te kloj de ce ni ji,
ubi jen je ju ~e, ~i me je okon ~a na {es to go -
di{ nja po tra ga za njim, re kli su zva ni ~ni -
ci bez bje dnos ti.
Mo ha med je ubi jen to kom osamnae-
sto~a so vnih su ko ba s in do ne zij skom an ti te -
ro ris ti ~kom je di ni com u gra du Te man gung,
u cen tral nom di je lu In do ne zi je.
"Po li caj ci su upa li u ku }u u
ko joj se krio Top sa jo{ ~e ti ri mi li tan ta i
otvo ri li su va tru, dok su os ta li pri pa dni ci
sna ga bez bje dnos ti okru `i li ku }u", sa op {ti la
je po li ci ja.
Je dan o~e vi dac izja vio je ka ko su iz
ku }e ko ja je bi la pod po li cij skom op sa dom
izno {e ne ke se sa pos mrtnim os ta ci ma.
Vje ru je se da je Top, ro |e ni
Ma le zi jac i stru~ njak za ek splo zi ve, od go -
vo ran za na pa de na dva ho te la u D`a kar ti
pro {log mje se ca, ka da je po gi nu lo de vet
lju di, a vi {e od 50 ih je po vri je |e no.
Top je, ta ko |e, osu mnji ~en za na pad
na aus tra lij sku am ba sa du u D`a kar ti 2004.
go di ne, gdje je ubi je no 16 lju di, a vi {e od
200 ih je po vri je |e no.
On je bio ge ri lac ko ji se ba vio
re gru ta ci jom, prav lje njem bom bi i obu kom
ma le odvo je ne gru pe mi li tan tne or ga ni za ci -
je D`e ma isla mi ja, ko ja je po ve za na sa te -
ro ris ti ~kom mre `om Al Ka ida.
Pre ma po da ci ma Fe de ral nog bi roa za
is tra ge (FBI), on je bio umi je {an u na pad
na ho tel "Ma ri ot" u D`a kar ti, u av gus tu
2003. go di ne, kao i na pa de na no }ni klub u
Ba li ju 2002. go di ne. (CNN)
Ubi jen naj tra `e ni ji in do ne zij ski te ro ris ta
Nur din Mo ha mad
Top bio umi je {an u na pad
na ho tel "Ma ri ot"
de ra.
On je do dao da Sa na der ne ma ni ka kav po se ban
tre tman, da je u je dno kre ve tnoj so bi, {to ni je neuobi ~a -
je no te da je de hra nu ko ju je du i os ta li pa ci jen ti.
Hrvat ski mi nis tar zdrav lja Dar ko Mi -
li no vi} pre ki nuo je go di{ nji odmor i ju ~e po sje tio Sa -
na de ra u bol ni ci.
Re kao je da jo{ ne zna ju ta ~an uzrok upa le plu }a,
ali su mnja ju da se ra di o ba kte rij skoj upa li, {to ne is -
klju ~u je le gi one lu, ba kte ri ju ko ja uzro ku je po te {ko }e u
re spi ra tor nom sis te mu, ko ja se li je ~i an ti bi oti ci ma.
In tra ve no zno do bi ja an ti bi oti ke, a za ne ko li ko da -
na pre ba ci }e ga na ta ble te. Re zul ta ti na la za bi }e go to vi
za se dam do de set da na, a Sa na der bi to li ko tre ba lo da
os ta ne u bol ni ci.
Ka `e da je za te kao Sa na de ra ka ko gle da
te le vi zi ju, te da se biv {i pre mi jer osje }a do bro. "Tre ba
mu mi ra jer je to sas ta vni dio li je ~e nja, pa mu u po sjet
do la zi sa mo obi telj", re kao je Mi li no vi}.
Sa na der se naj pri je u ~et vrtak na ve ~e ja vio u Kli -
ni ~ku bol ni cu za za ra zne bo les ti "Dr Fran Mi ha lje vi}"
sa vi so kom tem pe ra tu rom, gdje mu je u pe tak uju tro
di ja gnos ti ci ra na upa la plu }a.
Lje ka ri su po tom do ni je li odlu ku da da lje li je ~e nje
bu de nas tav lje no u spe ci ja li zo va noj Kli ni ci za plu }ne
bo les ti "Jor da no vac" u Za gre bu, gdje }e Sa na der bi ti
za dr`an na re dnih ne ko li ko da na.
Pre ma ne kim in for ma ci ja ma, Sa na der se
ra zbo lio to kom krsta re nja ja htom "Ma lo vi tra" po Ja -
dra nu.
Sa na der je pri je mje sec da na dao os tav ku na
mjes to pre mi je ra, ali i ~el ni ka HDZ-a.
Na sa bo ru stran ke iza bran je za po ~a snog pred -
sje dni ka i ne tra gom je nes tao iz ja vnos ti.
Na kon to ga odma rao se u ro dnom Spli tu, te na ja -
hti "Ma lo vi tra" plo vio Ja dra nom. (Agen ci je)
In tra ve no zno
do bi ja
an ti bi oti ke,
a za ne ko li ko
da na
pre ba ci }e ga
na ta ble te
Taj fun odnio
10 `i vo ta
MA Nl LA - Ta| íun Mo ra kot ko ||
|e za hva t|o | F| || p| ne us mrt|o |e
na| ma n|e 10 oso ba, dok |h |e
18 po vr| |e de no. Me du po g| nu -
|| ma |e | tro |e íran cus k|h tu r|s ta
•| |e |e vo z| |o upa |o u bu || cu, a
dvo || ca |o ka| n|h tu r|s t| •k|h vo -
d| •a su po g| nu |a dok su |h po -
ku sa va || spa s| t|.
Zbog ob|| n|h k| sa |e nas ta |o
na| ma n|e 10 ve || k|h k|| z| sta u
ko || ma su oste ce ne zgra de |
un| ste na |e |e dna sko |a. (CNN)
Ku }a Mo ha me da To pa pod
po li cij skom op sa dom
F
O
T
O

A
F
P
biv {eg hrvat skog pre mi je ra ne pro mi je nje no
i da lje ima
tem pe ra tu ru
Imao je tem pe ra tu ru 38,39, i tre ba lo
bi da os ta ne u bol ni ci do 10 da na
Na ja hti
"Ma lo vi tra"
plo vio
Ja dra nom
Sa na der
smje {ten u
Kli ni ci za
plu }ne bo les ti
na Jor da nov cu
Raz go va ra la: El ma DUV NJAK
a po bolj {a nje stu den tskog stan -
dar da Mi nis tar stvo obra zo va nja i
na uke Fe de ra ci je Bosne i Hercego-
vine u ovoj go di ni pla ni ra iz dvo ji ti
mi li on maraka, te do da tnih
500.000 maraka za Fond za stu -
den tske zaj mo ve, re kla je fe de ral -
ni mi nis tar obra zo va nja i na uke Me li ha Ali}.
U in ter vjuu za "Ne za vi sne" is ti ~e da se usljed
evi den tnog pa da na ta li te ta uku pan broj u~e ni ka
po slje dnjih go di na sma nju je u pro sje ku za pet pos -
to.
Ali }e va na gla {a va da }e nas ta vi ti sa iz dva ja -
njem sred sta va za ku po vi nu ud`be ni ka so ci jal no
ugro `e nim osnov ci ma.
NN: Da li se mo `e o~e ki va ti pos ku plje nje
ud`be ni ka, ra dnog ma te ri ja la pred no vu {kol -
sku go di nu? Da li je bi lo sas ta na ka sa iz da va ~i -
ma?
ALI]: Pre ma in for ma ci ja ma ko ji ma se do
ovog mo men ta ra spo la `e, od iz da va ~kih ku }a ne -
ma zva ni ~ne na ja ve o pos ku plje nju ud`be ni ka.Vi -
si ne ci je na ud`be ni ka kre ira ju gra fi ~ke i iz da va ~ke
ku }e, ko je bi tre ba lo da budu odre |e ne na osno vu
re al nih i oprav da nih pa ra me ta ra. Na {e mi nis tar -
stvo kon ti nu ira no odr`a va kon ta kte sa pred sta vni -
ci ma iz da va ~kih i gra fi ~kih ku }a u pro ce su
re for me ud`be ni ~ke po li ti ke u Fe de ra ci ji BiH.
NN: Je su li u {kol skoj 2009/2010. go di ni
pre dvi |e na sred stva za ku po vi nu ud`be ni ka so -
ci jal no ugro `e noj dje ci u FBiH?
ALI]: Pro je kat obez bje |e nja bes pla tnih
ud`be ni ka za osnov ce bi }e nas tav ljen i u ovoj go -
di ni. Bu du }i da su bu d`et ska sred stva u 2009. go -
di ni za Mi nis tar stvo obra zo va nja i na uke FBiH, pa
ta ko i za sve pro je kte ovog mi nis tar stva, zna tno
uma nje na, opre di je li li smo se da se bes pla tni
ud`be ni ci obe zbi je de za so ci jal no ugro `e ne u~e ni -
ke i u~e ni ke rom ske na ci onal nos ti.
NN: Mo `e te li nam re }i ko li ko ste za do vo -
ljni opre mlje no{}u {ko la?
8 ofekfmkb!9. 8. 2009.
INTERVJU
Sa mo ko or di ni ra nim
akti vnos tima i zna ~aj ni jim
ula ga nji ma sta nje u oblas ti
stu den tskog stan dar da
mo `e biti zna ~aj ni je
po pra vljeno, ka `e Ali }e va
Me li ha Ali}, mi nis tar
obrazo vanja i na uke
Fe de ra ci je Bosne i
Hercegovine
Ula ga nji ma
do bo ljeg
stu den tskog
stan dar da
NN: Ka da ce stu den t| mo c| otvo re no re c|
pro íe so r| ma da |m ne sto n| |e |a sno, da n| su za do -
vo ||n| oc|e na ma, pre da va n|em, a da zbog to ga ne
|spa sta |u?
ALlC: Po |e d| na •ne s|u •a |e ve, a ako |h | |ma, ne
tre ba ge ne ra || z| ra t|. C| n|e n| ca |e da stu den t|, ako
pos to |e ta kve po |a ve, |ma |u mo gu cnost, ka ko || -
•no ta ko | pu tem na d|e zn|h or ga na, te stu den tsk|h
| dru g|h or ga n| za c| |a, pra vo vre me no re ago va t|. Ne
tre ba za bo ra v| t| n| to da stu den t| |ma |u svo |e ov|a -
ste ne pred sta vn| ke u t| |e || ma v| so ko sko| sk|h us ta -
no va ko || tre ba da zas tu pa|u n|| ho ve |n te re se.
Glas stu de na ta
Z
Broj u~e ni ka po slje dnjih go di na
sma nju je se u pro sje ku za pet ods to
Me li ha Ali}:
Ne ma zva ni ~ne na ja ve o
pos ku plje nju ud`be ni ka
F
O
T
O

N
N
ALI]: Upra vo sa ci ljem obez bje |i va nja bo -
ljih uslo va za obra zo va nje, Mi nis tar stvo je to kom
2007. i 2008. go di ne zna ~aj nu pa` nju po sve ti lo
stva ra nju kva li te tnih uslo va za dje cu na po dru ~ju
ci je le Fe de ra ci je BiH.
NN: Na ko ji na ~in?
ALI]: Na gla sak je stav ljen na re kon stru kci ju
i sa na ci ju {kol skih obje ka ta, kao i vrti }a, u {to je u
pro te kle dvi je go di ne ulo `e no 21.300.000 KM.
Pro je kti ma su obu hva }e ne 173 od goj no-obra zo vne
us ta no ve u svim op}i na ma Fe de ra ci je BiH, od ~e -
ga 36 sre dnjih {ko la, 119 osno vnih {ko la i 17 dje -
~jih vrti }a. Kroz tran sfer fi nan si ra nja obra zo va nja
sa mo u pro te kloj go di ni obez bije di li smo sred stva
u izno su od 1.500.000 KM za sko ro 400 ko ri sni ka
({ko la, vrti }a, obra zo vnih udru `e nja i po je di na ca)
za pro gra me i pro je kte opre ma nja i in for ma ti za ci je
od goj no-obra zo vnih us ta no va, uvo |e nja no vih
me to da ra da i van nas ta vnih akti vnos ti. Za tim za
na bav ke {kol skih le kti ra i pro gra me so ci jal ne in -
klu zi je rom ske dje ce i dje ce dru gih ma nji na, te
dje ce sa po te {ko }a ma u ra zvo ju.
NN: Mo `e te li nam sa da od go vo ri ti ko li ko
ste u ovom tre nut ku za do vo ljni opre mlje no{}u
{ko la?
ALI]: Stru ~no ti je lo na {eg mi nis tar stva ra di
ana li zu o sta nju opre mlje nos ti {ko la u Fe de ra ci ji
BiH, ko ja }e pri ka za ti stvar no sta nje opre mlje nos -
ti. To }e bi ti do bra osno va za de fi ni sa nje pri ori te ta
bu du }ih ula ga nja svim ni vo ima vlas ti. Evi den tno
je da svi ni voi vlas ti, a po se bno kan to nal ni, tre ba
in ten zi vni je da ula `u u opre ma nje od goj no-obra -
zo vnih us ta no va.
NN: Da li }e mo i u ovoj go di ni ima ti ma nje
upi sa nih u prvi ra zred osno vne i sre dnje {ko le
u odno su na pro {lu go di nu?
ALI]: S ob zi rom na ~i nje ni cu da je u {ko la -
ma na po dru ~ju Fe de ra ci je BiH do sa da za vr{en
sa mo prvi upi sni rok, a da dru gi sli je di, ne za hval -
no je u ovom mo men tu da va ti pre ci zne po dat ke o
bro ju upi sa nih u~e ni ka, ka ko osno va ca, ta ko i sre -
dnjo {ko la ca.
NN: [ta ka `u ti prvi, ne po tpu ni po da ci?
ALI]: Na po dru ~ju Federacije Bosne i
Hercegovine {kol sku 2009/2010. go di nu po ha |at
}e oko 300.000 u~e ni ka, od ~e ga oko 200.000
osno va ca i oko 100.000 sre dnjo {ko la ca. Ka da je
ri je~ o bro ju osno va ca u Fe de ra ci ji Bosne i Herce-
govine, o~e ku je se da }e u prve ra zre de osno vne
{ko le u {kol skoj 2009/2010. go di ni kre nu ti oko
22.000 u~e ni ka.
Ka da je ri je~ o sre dnjim {ko la ma, on da tre ba
is ta }i da je, pra te }i zva ni ~ne po dat ke Fe de ral nog
za vo da za sta tis ti ku, pe ri od od 2003. do 2008. go -
di ne obi lje `en pa dom uku pnog bro ja u~e ni ka u
sre dnjim {ko la ma za 9.458 ili 8,26 pos to. Po se bno
sma nje nje uku pnog bro ja u~e ni ka uo~ lji vo je sa
2006/2007. na 2007/2008. {kol sku go di nu, za
3.664 u~e ni ka ili za 3,37 pos to. Po zi ti van trend
po ka zu ju sa mo Za pa dnoher ce go va ~ki kan ton sa
ras tom od 13,52 pos to i Kan ton 10 kod ko jeg ni su
za bi lje `e ne ni ka kve ve }e pro mje ne.
NN: Ko li ko se sma nju je uku pan broj u~e ni -
ka po slje dnjih go di na?
ALI]: Pre ma zva ni ~nim po da ci ma Fe de ral -
nog za vo da za sta tis ti ku, uku pan broj u~e ni ka po -
slje dnjih go di na se sma nju je u pro sje ku za do pet
pos to.
To se mo `e obra zlo `i ti ~i nje ni com da se ra di o
pa du na ta li te ta ka da je ta ge ne ra ci ja ro |e na, ge ne -
ra ci ja ma dje ce ro |e nim u ra tu, kao i dru gim okol -
nos ti ma kao {to su ve li ke mi gra ci je sta no vni{ tva.
NN: Si tu aci ja u stu den tskim do mo vi ma {i -
rom FBiH je dos ta lo {a. Ka ko je pro mi je ni ti?
ALI]: Svih pet stu den tskih cen ta ra u
Federaciji Bosne i Hercegovine su to kom ra ta pre -
trje pe la zna tna o{te }e nja, {to je, uz aktu le na us ta -
vna rje {e nja i po dje lu na dle `nos ti u oblas ti
vi so kog obra zo va nja, zna tno do pri nije lo stva ra nju
lo {ih uslo va smje {ta ja i bo rav ka u stu den tskim do -
mo vi ma.
NN: [ta je va {e mi nis tar stvo u~i ni lo da si -
tu aci ja bude po bolj {ana?
ALI]: U 2007. i 2008. go di ni smo za po bolj -
{a nje stu den tskog stan dar da obe zbi je di li
3.500.000 KM, dok je za una pre |e nje vi so kog
obra zo va nja i na uke iz dvo je no sedam miliona
KM. Sub ven ci oni ran je i smje {taj i tro {ko vi is hra -
ne za 763 stu den ta smje {te na u stu den tskim cen tri -
ma Federacije Bosne i Hercegovine , pret pro {le i
pro {le go di ne, te ini ci ra lo i po dr`a lo pro je kat uvo -
|e nja dru gog obro ka za sve stu den te smje {te ne u
stu den tskim do mo vi ma u Federaciji Bosne i
Hercegovine.
NN: Ka kvi su pla no vi u ovoj go di ni?
ALI]: ^vrstu opre dije lje nost Mi nis tar stva za
odr`a nje i po di za nje ni voa po mo }i stu den tskom
stan dar du svje do ~i i ~i nje ni ca da je u ovoj go di ni,
iako je bu d`et Mi nis tar stva vi {es tru ko uma njen, za
fi nan si ra nje stu den tskog stan dar da pla ni ra no mi-
lion KM, te do da tnih 500.000 KM za Fond za stu -
den tske zaj mo ve. Izra di li smo i In for ma ci ju o
stu den tskom stan dar du u Federaciji Bosne i
Hercegovine, ko ju je Vla da FBiH ne da vno usvo ji -
la. Na osno vu to ga je da ta i pre po ru ka na dle `nim
kan to nal nim or ga ni ma da u okvi ru svo je na dle -
`nos ti, a uz po dr{ku mi nis tar stva obra zo va nja i na -
uke Federacije Bosne i Hercegovine, za kon ski
ure de oblast stu den tskog or ga ni zi ra nja i stu den -
tskog stan dar da.
Vla da Fe de ra ci je BiH is ta kla je da je ne op ho -
dno da mi u sa ra dnji sa Mi nis tar stva zdrav stva
Federacije Bosne i Hercegovine kon ti nu ira no ra di -
mo na osi gu ra nju pre du slo va za os tva ri va nje per -
ma nen tne zdrav stve ne za {ti te na vi so ko {kol skim
us ta no va ma i stu den tskim cen tri ma u Fe de ra ci ji
Bosne i Hercegovine.
NN: [ta je jo{ po tre bno da bi bio po bolj {an
stu den tski stan dard?
ALI]: Sa mo ko or di ni ra nim akti vnos tima i
zna ~aj ni jim ula ga nji ma, ko ja mo ra ju do la zi ti i od
na dle `nih kan to nal nih vlas ti za fi nan si ra nje vi so -
kog obra zo va nja, sta nje u oblas ti stu den tskog
stan dar da, pa ta ko i po bolj {a nje uslo va u stu det -
skim cen tri ma, mo `e biti zna ~aj ni je po pra vljeno.
NN: Po slje dnjih mje se ci smo svje do ci skan -
da la na po je di nim fa kul te ti ma, po put Pra vnog
u Sa ra je vu, ne za do volj stva stu de na ta na Me di -
cin skom, ta ko |e u Sa ra je vu. Ka ko uspos ta vi ti
bo lju kon tro lu na fa kul te ti ma, spri je ~i ti sa mo -
vo lju pro fe so ra, skan da le?
ALI]: Mi nis tar stvo obra zo va nja i na uke
FBiH je o{ tro osu di lo de {a va nja ko ja pri je te da na -
ru {e di gni tet aka dem ske za je dni ce. Ape li ra li smo
na eti ~ke ko mi te te uni ver zi te ta i na sve na dle `ne
in sti tu ci je, da odmah po du zmu ne op ho dne akti -
vnos ti na ut vr|i va nju ~i nje ni ~nog sta nja i ot kla nja -
nju ne pri mjer nih po ja va, kao i na obje lo da nji va nju
is ti ne. Na `a lost, svje do ci smo ~i nje ni ce da ni dru{ -
tva sa du `om de mo krat skom i aka dem skom tra di -
ci jom ni su imu na od ova kvih po ja va.
NN: Da li ste jo{ ne {to ura di li?
ALI]: Ape li ra li smo na uni ver zi te te u Fe de -
ra ci ji BiH da osi gu ra ju je dna ke mo gu }nos ti po -
dno {e nja pri tu `bi i ra vno pra van po lo `aj u
pos tup ku ut vr|i va nja po vre da nor mi Eti ~kog ko -
de ksa. Sve u ci lju za {ti te pro fe si je i li ~nog dos to -
jan stva po je din ca, bi lo da se ra di o pro fe so ru ili
stu den tu. Na{ stav je da svi na dle `ni or ga ni mo ra -
ju pre uze ti pu nu od go vor nost u spre ~a va nju i san -
kci oni sa nju ova kvih po ja va, te pro fe si onal no i
eti ~ki ra di ti svoj po sao, ne od stu pa ju }i od ta kvih
na ~e la. Svi ~la no vi aka dem ske za je dni ce ima ju
traj nu oba ve zu i od go vor nost pre ma dru gim ko le -
ga ma, stu den ti ma i {i roj ja vnos ti, u smi slu po {te -
nog, is kre nog i ne pris tra snog po na {a nja, uz di za nja
pro fe si onal nog i stru ~nog ra da.
9. 8. 2009. ofekfmkb 9
Po lo vi nom se dmi ce ko ja je za na ma mno gi su se
pen zi one ri u BiH obra do va li jer su sti gla nji ho va
mje se ~na pri ma nja. Za ~u |u ju }e ne pro mi{ lje na rea -
kci ja. Oni ko ji `i ve u Fe de ra ci ji BiH i pri pa da ju naj -
broj ni joj gru pi sa mi ni mal nom pen zi jom za do vo ljno
su trlja li ru ke pre uzev {i od po {ta ra ~ak 298 KM, dok
su pen zi one ri u Re pu bli ci Srpskoj ne {to lo {i je pro {li
sa mi ni mal cem od 160 KM.
Ra zlo ga za bri gu ne ma, pen zi je ni su mno go ka sni -
le, fon do vi se pu ne ne gdje ma nje ne gdje vi {e i sve
ide svo jim to kom. Mo `e se u`i va ti u mir noj sta ros ti.
Sa mo da ni je vi jes ti, dne vni ka i po ne kad {tam pe, ako
ko ku pi i do ne se u pen zi oner ski dom.
Na `a lost, pen zi one ri ov dje ima ju ru `nu na vi ku da
mi sle ka ko su za slu `ni za ra zvoj u dr`a vi gdje su os -
ta vi li mla dost i naj bo lje da ne. On da od sil ne `e lje da
vi de to {to mi sle u {tam pi sa zna ju is ti nu - da oni ni su
za slu `ni ni za {ta. Za slu ge pri pa da ju oni ma ko ji su
se prvi za po sli li u in sti tu ci je mla de nam i ne de fi ni sa -
ne dr`a ve. Pi oni ri u in sti tu ci ja ma BiH do bi }e 630
KM na pla tu jer je to ju bi la ra na na gra da ko ja im po
za ko ni ma pri pa da za de set go di na sta `a u dr`a vnim
us ta no va ma.
Dr`a va je u pu nom za ma hu i ne smi je se do zvo li ti
da se ne ispo {tu je sva ko slo vo nje nih za ko na, za to
brzo se pre bro ja ti, sa bra ti go di ne sta `a i trkom u tre -
zor po za slu `e nu na gra du. Da se u Sa vje tu mi nis ta ra
BiH ni su do sje ti li da us ta no ve je dnu ova kvu na gra -
du, on da bi ne ko mo gao po mi sli ti da se ov dje dr`a va
i nje ne in sti tu ci je ne gi ra ju, da se ne dr`i do nje nog
di gni te ta. Ta kvo ne {to ne bi se smje lo de si ti i mo ra -
mo bi ti za hval ni na {im vo |a ma {to uvi jek mi sle o
imi d`u na {e dr`a ve! Oni se tru de da ku pe re pre zen -
ta ti vna slu `be na vo zi la, kan ce la ri je i da sa le za pri -
je me opre me ko `nim i stil skim na mje {ta jem i ka da
im do |u vi so ke dr`a vne de le ga ci je ne }e mo se crve -
nje ti i spu {ta ti po gled od sti da. To {to ne ka da otpa -
dne ko mad fa sa de sa zgra de eli tnog Mi nis tar stva
inos tra nih po slo va BiH kri vi ca je zaj mo dav ca ne -
prof it nih "@e lje zni ca FBiH". Pa, ne }e va ljda pod sta -
na ri po prav lja ti tu |u ku }u?! Sra mo ta bi to bi la. Da
je to zgra da MIP-a, pa da se i odri je {i dr`a vna ke sa
za sre |i va nje fa sa de, a ova ko ne ide. Za to je {ef bh.
di plo ma ti je Sven Al ka laj mu dro za klju ~io da mu je
bo lje stal no pu to va ti, a ne da pri ma gos te u zgra di
ko ja ba{ i ne pri li ~i eli tnom mi nis tar stvu ko je do bro
ra di, ka ko i sam mi nis tar ne da vno re ~e. On go di na -
ma ni je pri mio ni je dnog va `nog zva ni ~ni ka, zar da
se bru ka is pred zgra de?
Sre }a je na {a da su te ju bi lar ne na gra de us ta nov -
lje ne i sva ki pen zi oner tre balo bi da zna da }e nje mu
su tra bi ti bo lje zbog to ga jer za do vo ljna admi nis tra -
ci ja bo lje }e da vo di dr`a vni ~ke po slo ve. Mo gu }e je
da su no vi na ri u po tra zi za sen za ci jom ma lo nes pre -
tno oba vi jes ti li ja vnost o va `nos ti ove na gra de za
na pre dak na {e vo lje ne i skla dne dr`a ve, pa su lju di
po mi sli li da je to ne po tre ban tro {ak. Ova kva na gra -
da pos to ji i na ni `im ni vo ima vlas ti. Na ra vno, ov dje
ni {ta ni je pre pu {te no slu ~a ju i ne de {a va se sti hij ski -
sva ko ko do pri no si pro {i re nju dr`a vnog apa ra ta tre -
ba bi ti dos toj no na gra |en jer su tra }e nam bi ti bo lje.
Na{ po rez, ko jeg sva kog da na pla }a mo, do pri ni je }e
da se po 30 sa vje tni ka u je dnom fe de ral nom mi nis -
tar stvu na hra ni, do da tno edu ku je i otpu tu je u svi jet
na kon ~e ga }e svi ma bi ti bo lje.
Ka da to je dnom shva ti mo, pres ta }e mo bro ja ti ko li -
ko ko tro {i iz bu d`e ta, ka kav nam je so ci jal ni sis tem,
ko li ko su na {a li ~na pri ma nja jer op {ti in te res mo ra
bi ti na prvom mjes tu. O~e ku je mo da }e to pen zi one ri
shva ti ti, bez ob zi ra na hu {ka nja iz me di ja i svo je
pen zi je po is tom po {ta ru vra ti ti u ne ki od mno go -
broj nih bu d`e ta u BiH.
SEDAM DANA
Pi {e:
Nata{a KRSMAN
Mo ra mo bi ti za hval ni
na {im vo |a ma {to uvi jek mi sle
o imi d`u na {e dr`a ve
Gra |a ni BiH za slu `u ju mnogo bo lji `i vot
u mnogo bo ljoj dr`a vi od ove ko ju je za
ta oce svog kri mi na la i ne kom pe ten tnos ti
ki dna po va lo dva de se tak po li ti ~a ra.
Di no MUS TA FI],
pred sje dnik Iz vr{nog
odbo ra Na {e stran ke
U pri je dor skoj mje snoj za je dni ci Ve li ko Pa lan ~i {te odr`a no je
ta kmi ~e nje u iz vla ~e nju bal va na 100 me ta ra uz brdo po mo }u
ko nja, po zna to pod na zi vom "{tra pa ri ja da". Ta kmi ~i lo se
37 ko nja ko ji su iz vla ~i li bal va ne u ~e ti ri ka te go ri je, kao
sam ci, te pa ro vi ko nja u la koj, sre dnjoj i te {koj ka te go ri ji.
Imid` BiH
Fo
to
n
ed
jelje
NN: Do ka da ce mo |ma t| dv| |e sko |e
pod |e dn|m kro vom, u ko || ma Bos n|a c| u•e po
|e dnom nas ta vnom pro gra mu, a Hrva t| po dru -
gom?
ALlC: Na kon s|e dn| ce kon íe ren c| |e m| n|s ta ra
obra zo va n|a u B|H, ko |a |e za ka za na za po •e -
tak sep tem bra, usva |a n|a ko na •nog |z v|e sta |a,
ko || sa drz| set pre po ru ka | za k||u •a ka na osno -
vu ko ||h |e p|a n| ra na | |zra da ope ra t| vnog p|a na,
us|| |e d| ce | kon kre tne m|e re na d|e zn|h opc|n -
sk|h | kan to na| n|h v|as t| na |n te gra c| || sko |a | ot -
k|a n|a n|u íe no me na dv| |e sko |e pod |e dn|m
kro vom.
Dvi je {ko le pod
je dnim kro vom
Pro je kat obez bje |e nja
bes pla tnih ud`be ni ka za osnov ce
bi }e nas tav ljen i u ovoj go di ni
F
O
T
O

N
N
10 ofekfmkb!9. 8. 2009.
ANKETA
Bo ji te li se ot ka za?
Ra dni ci ne mo gu
ni {ta pro mi je ni ti
Ivan Vi do vi}, po slo vo |a
(Ba nja lu ka)
S ob z| rom na sta n|e u sv| |e tu, pa |
kod nas, ne mo gu re c| da ne ra zm|s -
||am o mo gu cnos t| da os ta nem bez
po s|a, a|| ako do to ga do de, m| ob| -
•n| ra dn| c| ne ce mo mo c| n| sta da
pro m| |e n| mo. M| s||m da b| se po || t| -
•a r| tre ba || v| se br| nu t| o to me ka ko
za drza t| ra dn|ke na ra dn|m m|es t| ma.
Di ana Ka pe ta no vi},
za po sle na (Sa ra je vo)
Ne bo ||m se ot ka za. Na dam se |e -
dnos ta vno da ce ovo te sko sta n|e u
na so| ze m||| |a ga no se po bo|| sa va t|.
Ü sv| |e tu re ce s| |a |e vec pro s|a pa ce
va ||da | kod nas.
Mi lan Lu ki}, po gon ski
in `e njer (Do boj)
Ne p|a s|m se ot ka za, |ako znam da
su po s||e dn||h m|e se c| mno g| ra dn| c|
os ta || bez po s|a. M| s||m da su na |u -
gro ze n| || ||u d| sre dn|e z| vo tne do b|,
ta ko da su on| prv| na uda ru kr| ze.
Su ada Ja {a re vi},
za po sle na (Sa ra je vo)
Ma ne bo ||m se n| •e ga, a ka mo || ot -
ka za. Kod nas ||u d| os ta |u bez po s|a
| bez kr| ze |er su po s|o dav c| to || ko
uze || íur se ta. B| |o |e h| ||a du pu ta go -
r|h s| tu ac| |a, po put ra ta ko || |e |za
nas. v|a sn| c| ma í|r m|, pr| va tn| c| ma n| -
ka da n| |e dos ta nov ca | uv| |ek tre ba |u
v| se za go m| |a n|e bo gat stva.
Sken der Ka pe ta no vi},
za po slen (Sa ra je vo)
N| |e me strah da cu do b| t| ot kaz |er
m| s||m da do to ga ne ce do c|. Do bro
ra d|m svo| po sao, a sma tram da |e
to na| b| tn| |e. Ka da •o v|ek m| s|| po z| t| -
vno, on da |e |a kse.
Mi li ja na Do bri je vi},
pro fe sor ma te ma ti ke
(Ba nja lu ka)
Ne p|a s|m se ot ka za, |ako |e u sko ||
b| |o otpu sta n|a ra dn| ka, a znam da
su mno g| ra dn| c| sa da zbog kr| ze os -
ta || bez po s|a. M| s||m da se ne vr| |e d|
p|a s| t|, ta ko da ne ra zm|s ||am o to -
me.
FO TO A. ^AVI], S. PINJAGI]
El ma DUV NJAK, Ta nja [I KA NJI]
Bo sni i Her ce go vi ni je od
po ~et ka go di ne do sa da zbog
re ce si je bez po sla os ta lo oko
48.000 lju di, tvrdi Ed hem
Bi ber, pred sje dnik Sa ve za
sa mos tal nih sin di ka ta BiH.
Pre ma nje go vim ri je ~i -
ma, u Fe de ra ci ji BiH otpu {te no je 28.000 lju -
di, a u Re pu bli ci Srpskoj oko 20.000 lju di.
"To je bli zu 50.000 lju di ko ji su usljed re -
ce si je os ta li bez po sla. 'Sre tni ci' ko ji ma je
upla }i van sta`, do pri no si, sa Bi roa za za po{ -
lja va nje mo gu da do bi ju nov ~a nu po mo} ko ja
se da je u pe ri odu od tri do 24 mje se ca. Ali ve -
}i na ih je os ta la i bez te vrste po mo }i jer im
po slo dav ci ni su upla }i va li do pri no se za pen zi -
ono i zdrav stve no", na gla {a va Bi ber.
Za tvo re ni ra dnje i pre du ze -
}a: Ka `e da je kao po slje di ca re ce si je usli je -
di lo za tva ra nje ra dnji i pre du ze }a, usljed ~e ga
je na hi lja de ra dni ka os ta lo bez pri ma nja, ali
da ta ~nim po da ci ma o bro ju za tvo re nih pre du -
ze }a ne ra spo la `e ni ko.
"Mi slim da ni ko ne ma ta ~an po da tak o
bro ju za tvo re nih ra dnji i pre du ze }a. Kri zom su
ve oma po go |e ne drvo pre ra |i va ~ka i me ta lo -
pre ra |i va ~ka in dus tri ja i gra |e vi nar stvo", ka `e
Bi ber.
Za bri nja va ju }i su i po da ci Za vo da za za -
po{ lja va nje RS, pre ma ko ji ma su se za prvih
{est mje se ci ove go di ne na evi den ci ju ne za po -
sle nih, sa mo kao te hno lo {ki vi {ak, pri ja vi la
6.754 li ca, {to je za 3.071 li ce vi {e ne go pret -
ho dne go di ne.
"Sa mo u Tu zlan skom kan to nu je zbog re -
ce si je oko 1.300 ra dni ka do bi lo ot kaz, a broj
otpu {te nih ra dni ka bi se do kra ja go di ne mo -
gao udvos tru ~i ti", is ti ~e Mus ta fa Bur gi}, sa -
vje tnik pre mi je ra Tu zlan skog kan to na za
pi ta nja pri vre de, do da ju }i da su ot ka zi usli je -
di li zbog in dus trij skog pa da od oko 13 od sto.
Sa lem Hu ji}, pred sje dnik Gran skog sin di -
ka ta ra dni ka {u mar stva, pre ra de drve ta i pa pi -
ra FBiH, is ti ~e da su "na uda ru" otpu {ta nja
ra dni ka prvo bi li ra dni ci "na odre |e no".
"Prvo su po slo dav ci gle da li da se njih ri je -
{e, ta ko {to vi {e ni su pro du `a va li ugo vo re. Ta -
ko |e, u drvo pre ra |i va ~koj in dus tri ji zbog cje -
lo ku pne kri ze je bi lo za tva ra nja ra dnji, ma njih
pre du ze }a, ali ne zna mo ko li ko. Lju di je dnos -
ta vno ne vo ljno pri ~a ju o to me", ka `e Hu ji}.
Otpu {ta nja i sma nje nje bro ja pro daj nih
obje ka ta evi den tna su i u oblas ti trgo vi ne.
"U ovoj si tu aci ji gra |a ni su sma nji li po -
tro{ nju na mi ni mum. Mo ra ju ku pi ti hra nu, ali
ne i odje }u, bi je lu te hni ku. Sto ga je do {lo i do
otpu {ta nja u ovoj oblas ti, kao i re du ci ra nju
bro ja ra dnji. Kao i u svim dru gim gra na ma
naj pri je su ot ka ze do bi li ra dni ci ko ji su ra di li
'na odre |e no'. Pri je to ga je bi lo sma nje nje pla -
ta i na ra vno da je to po ra `a va ju }e", ka `e Mer -
si ha Be {i ro vi}, pred sje dnik Sin di ka ta trgo vi ne
BiH.
Do da je da je kom plek sno pi ta nje ko li ko je
ra dnji i ma njih pre du ze }a za tvo re no zbog re -
ce si je od po ~et ka go di ne do da nas.
Kri ju ra zlo ge: "Taj po da tak u na {oj
stru ci ne ma mo, ali mi slim ni dru gi. Lju di kri ju
ra zlo ge zbog ko jih to ~i ne ka ko ne bi sa zna la
kon ku ren ci ja. Si gur no su ima li gu bi ta ka i tr`ni
cen tri, jer je dna ra dnja odli ~no ra di, a dru ga
ni ka ko i ne }e vam sa da po slo da vac re }i da je
za tvo rio je dnu od svo jih ra dnji. ^i nje ni ca je
da su u pro te klom pe ri odu bi le na uda ru pro -
da vni ce tek stil ne ro be, bi je le te hni ke, jer lju di
mo ra ju jes ti, ali ne i ku po va ti odje }u, te le vi zo -
re, fri `i de re", ka `e Be {i ro vi }e va.
Is ti ~e da lju di ku pu ju mi ni mal no.
Alar man tno po ve }an
broj ne za po sle nih u BiH
U Fe de ra ci ji BiH otpu {te no je 28.000 lju di,
a u Re pu bli ci Srpskoj oko 20.000,
ka `e Ed hem Bi ber, pred sje dnik
Sa ve za sa mos tal nih sin di ka ta BiH
Naj pri je su ot ka ze do bi li ra dni ci
ko ji su ra di li "na odre |e no"
FO TO A. ^A VI]
La ko ta:
Sva ki dan sve vi {e
ne za po sle nih
Ed hem
Bi ber
U
48.000 lju di
11 9. 8. 2009. ofekfmkb
"Ku pu ju sa mo ono {to im tre ba, a jes ti
mo ra ju sva ki dan. Dos ta su osje ti li kri zu i ra -
dnje u ko ji ma se pro da ju auto-di je lo vi. [to se
ti ~e tr`nih cen ta ra, u po je di ni m je pro met opao
i za 36 pos to", ka `e Be {i ro vi }e va.
Da je re ce si ja za mno ge pri vre dni ke bi la
sa mo kap ko ja je pre li la ~a {u, pot vr|u je i ~i -
nje ni ca da je zbog uvo |e nja fis kal nih ka sa i
sve lo {i je ku po vne mo }i gra |a na, usli je di lo i
ma so vno za tva ra nje trgo vin skih, za nat skih i
ugos ti telj skih ra dnji {i rom RS.
Zbog to ga je, ka ko ka `e Bo gdan Mar ja no -
vi}, pred sje dnik Aso ci ja ci je sa mos tal nih trgo -
va ca re gi je Ba nja lu ka, sa mo u Ba nja lu ci zbog
za tva ra nja trgo vin skih ra dnji bez po sla os ta lo
oko 1.200 ra dni ka.
Mar ja no vi} is ti ~e da je u Ba nja lu ci, u
okto bru pro {le go di ne egzis ti ra lo oko 1.100
trgo vin skih ra dnji, te je od no vem bra pro {le
go di ne, ka da je uve de na fis ka li za ci ja, do sa da
za tvo re no oko 400 ra dnji.
"Po na {im evi den ci ja ma, sa da u Ba nja lu ci
ima oko 700 trgo vin skih ra dnji. Naj vi {e ih je
za tvo re no u ja nu aru i fe bru aru ove go di ne, ka -
da su dne vno u pro sje ku za tva ra ne po tri ra -
dnje u Ba nja lu ci", obja{ nja va Mar ja no vi}.
Is ti ~e da su po sva koj za tvo re noj ra dnji u
pro sje ku tri ra dni ka os ta la bez po sla, te da je
sa mo za tva ra njem trgo vin skih ra dnji, bez po -
sla u Ba nja lu ci os ta lo oko 1.200 ra dni ka.
Sli ~no sta nje je i na po dru ~ju op {ti ne Do -
boj, gdje je od no vem bra pro {le go di ne do po -
~et ka av gus ta ove go di ne, za tvo re na 201
ra dnja, od ~e ga sa mo trgo vin skih ra dnji 97.
Fis kal ne ka se: Ka ko ka `e Mi ro Ha -
d`i}, na ~el nik Odje lje nja za pri vre du i dru{ -
tve ne dje la tnos ti op {ti ne Do boj, iz ne slu `be nih
raz go vo ra s po dno si oci ma zah tje va za odja vu
dje la tnos ti, naj ~e{ }e se kao ra zlo zi odja ve na -
vo de ne dos ta tak po sla, te kom pli ko va no vo |e -
nje do ku men ta ci je pu tem fis kal nih ka sa.
U Po re znoj upra vi Fe de ra ci je BiH ka `u da
ne ma ju ta ~ne po da ta ka o bro ju za tvo re nih ra -
dnji i pre du ze }a, od po ~et ka go di ne do da nas
zbog re ce si je, a pre ma po da ci ma Po res ke
upra ve RS, u pe ri odu od po ~et ka ove go di ne
do kra ja ju na, 146 pre du ze }a je po dni je lo zah -
tje ve za li kvi da ci ju, {to je 27 pre du ze }a vi {e u
odno su na is ti pe ri od pro {le go di ne.
Pre ma po da ci ma Osno vnog su da u Ba nja -
lu ci, za prvih {est mje se ci ove go di ne je za tvo -
re no 81 pre du ze }e, dok je pre ma po da ci ma
Osno vnog su da u Do bo ju, u pe ri odu od 1. no -
vem bra 2008. go di ne do 31. ju la 2009. go di ne,
za tvo re no 17 pre du ze }a, od ~e ga u Do bo ju de -
set, po dva u Mo dri ~i, Der ven ti i Bro du i je -
dno u Te sli }u.
U Bi je lji ni su od po ~et ka no vem bra pro {le
go di ne do po ~et ka av gus ta ove go di ne pre ma
po da ci ma Osno vnog su da Bi je lji na za tvo re na
52 pre du ze }a.
"Za tva ra nje pre du ze }a i ra dnji, te dras ti -
~no po ve }a nje bro ja ne za po sle nih, ne mi no vno
uka zu je na mo gu }nost izbi ja nja so ci jal ne kri -
ze", tvrdi Ran ka Mi {i}, pred sje dnik Sa ve za
sin di ka ta RS.
"Sva ko li kvi di ra no pre du ze }e je otpus ti lo
sve svo je ra dni ke i naj ~e{ }e ni je izmi ri lo oba -
ve ze pre ma nji ma, {to je ve li ki pro blem. Ako
se ova kav trend nas ta vi, ne mi no vno sli je di ta
tre }a so ci jal na kri za, ko je se mi u sin di ka tu
u`a sno pla {i mo, a ko ja mo `e za po slje di cu
ima ti de {a va nja ko ja su u skla du sa sin di kal -
nim akti vnos ti ma, {to po dra zu mi je va i ne mi re
i izla zak na uli ce", obja{ nja va Mi {i }e va.
Do da je da je je di no rje {e nje u stva ra nju
uslo va za otva ra nje no vih ra dnih mjes ta, pre -
kva li fi ka ci ja i do kva li fi ka ci ja ra dni ka, jer lju di
ko ji os ta ju bez po sla, ne mo gu op sta ti na so ci -
jal nim pri ma nji ma, za to {to dr`a va ne ma to li -
ko nov ca.
Ra dni ci os ta li na uli ci: "Ove go -
di ne je za tvo re no vi {e pre du ze }a u odno su na
pro {lu go di nu, iz ra zlo ga {to je re ce si ja du bo -
ko za hva ti la RS i BiH. ^i nje ni ca je da na {a
kri za tra je de set go di na una zad, te se sve do
da nas vu ku pre du ze }a ko ja ne is pla }u ju pla te
ra dni ci ma, ne upla }u ju do pri no se i oni su sa -
mo te ret ko ji op te re }u je dru{ tvo i od ko jih ni
ra dni ci, ni dr`a va ne ma ju ko rist", obja{ nja va
Mi {i }e va.
Do da je da su ipak, kao po slje di ca kri ze,
ne ka pre du ze }a po tpu no po ko {e na, jer se ni su
mo gla odr`a ti na tr`i {tu, zbog ~e ga su mno gi
ra dni ci, gu be }i po sao, za pra vo os ta li na uli ci.
"Onog tre nut ka ka da se za tvo ri pre du ze }e,
ra dni ci idu na Za vod za za po{ lja va nje ~i ji po -
da ci po ka zu ju da je zna ~a jan broj ra dni ka os -
tao bez po sla usljed pres tan ka ra da
po slo dav ca. Taj broj se stal no po ve }a va i ve }i
je za 3.000 u odno su na pro {lu go di nu", ka `e
Mi {i }e va.
Ne ga ti vni trend za tva ra nja pre du ze }a, ka -
ko is ti ~e Mi {i }e va, mo `e se o~e ki va ti i u na re -
dnom pe ri odu, ako se a`ur ni je ne bu du
spro vo di le mje re ko je je Vla da RS pre du ze la u
ci lju su zbi ja nja po slje di ca eko nom ske kri ze.
Da sta nje ipak ni je ta ko dra ma ti ~no ka da
je u pi ta nju ga {e nje pri vre dnih su bje ka ta, sma -
tra Ste vo Pu car, stru~ njak za ma kro eko no mi ju
u Udru`enju eko nom si ta RS SWOT.
Is ti ~e da je pri vre dna akti vnost zna ~aj no
opa la, te da se pre du ze }a jo{ sna la ze ta ko {to
sma nju ju obim proi zvo dnje, tro {ko ve i pla te.
"Na ra vno, pos tav lja se pi ta nje, ako se kri -
za nas ta vi, ko li ko du go mo gu op sta ti oni se -
kto ri ko ji su naj vi {e ugro `e ni, odno sno
me tal sko-ru dar ski se ktor i svi se kto ri ko ji su
izvo zi li si ro vi ne", ka `e Pu car.
U pret ho dnim go di na ma se, ka ko obja{ -
nja va, do bar dio pri vre dnog ras ta za sni vao na
ta kvim pri vre dnim se kto ri ma, te se mo gao
o~e ki va ti pro spe ri tet ka da je ci je na si ro vi ne
vi so ka, a ka da je ci je na nis ka, kao {to je to
slu ~aj sa da zbog re ce si je, on da ta pre du ze }a
za pa da ju u pro ble me.
"Zbog to ga, na ta kvim pre du ze }i ma ne
tre ba gra di ti na {u pri vre dnu kon ku ren tnost.
Sa dru ge stra ne, ima mo se kto re ko ji pred -
stav lja ju po ten ci jal za na {u pri vre du, a to su
drvo pre ra |i va ~ki i se ktor me tal ske in dus tri je
ko ji su pre trpje li zna ~a jan pad proi zvo dnje i
nji ma je po tre bno po mo }i, odno sno po bolj {a -
ti nji ho vu kon ku ren tsku spo so bnost", obja{ -
nja va Pu car.
Ka ko tvrdi Pu car, na glo bal nom ni vou ve}
pos to je odre |e ni po zi ti vni zna ci, ko ji uka zu ju
na to da je naj go ri dio kri ze pro {ao.
Pre ma mi{ lje nju Me su da La ko te, se kre ta -
ra Sa ve za po tro {a ~a BiH, ka da je u pi ta nju op -
sta nak ra dnji i pre du ze }a, dr`a va, umjes to da
sti mu li {e po slo dav ce, sve ~i ni da ih uni {ti, a ti -
me i lju de ko ji su kod njih za po sle ni.
"Sva ki dan je sve vi {e ne za po sle nih. Ako
`e li te ne {to da po kre ne te, ko li ko vam sa mo
pa pi ro lo gi je tre ba i nov ca da re gis tru je te fir -
mu. Jo{ vi {e nov ca, `i va ca i pa pi ra tre ba da je
uga si te. Dr`a vu sa mo in te re su je da na pu ni
svoj bu d`et ko ji opet po je de admi nis tra ci ja",
ogor ~en je La ko ta.
Ve }i na radnika
je os ta la i bez
ika kve po mo }i
jer im
po slo dav ci
ni su upla }i va li
do pri no se za
pen zi ono i
zdrav stve no
Zbog za tva ra nja ra dnji
i pre du ze }a na hi lja de ra dni ka
os ta lo bez pri ma nja
Zbog re ce si je za tvo ren
ve li ki broj ra dnji i pre du ze }a
Kri zom ve oma
po go |e na
drvo pre ra |i va ~ka
in dus tri ja
Ran ka Mi {i}:
Mo gu }e izbi ja nje
so ci jal ne kri ze
do bi lo ot ka ze
12 ofekfmkb!9. 8. 2009.
FORUM PLUS
Da li bi izno si
pla ta di re kto ra
ja vnih pre du ze }a
tre ba lo da
bu du dos tu pni
ja vnos ti ili
da se vo de
kao po slo vna
taj na?
Na ra vno da b| |zno s|
pr| ma n|a d| re kto ra tre -
ba |o da bu du dos tu -
pn| |a vnos t|. Ako se
uo pce ne st| de da |h
ob|a ve. Mo |a p|a ca |e
620 KM. S t|m |zno -
som pre hra n|u |em •e -
tvo ro •|a nu ob| te||.
Ro bert,
Tra vnik
Ja uop ste ne mam po -
s|a, na B| rou za za -
pos ||a va n|e sam vec tr|
go d| ne | za |s ta m| n| |e
n| do •e ga. Bas me
br| ga ko || ku p|a tu pr| -
ma b| |o ko.
Dra gan,
Uglje vik
M| s||m da b| |a vnost
tre ba |o da zna ko || ke
su p|a te d| re kto ra |a -
vn|h pre du ze ca. Me -
du t|m, d| re kto r| kr| |u
|zno se svo ||h pr| ma n|a
kao zm| |a no ge, |er su
|zue tno v| so k|. Ono || ko
ko || ko on| za ra de za
m|e sec, |a ne mo gu
ste c| za po |a go d| ne.
San dra,
Pri je dor
Ma, ne mo ram uop ste
zna t| ko || ka |e ne •| |a
p|a ta. Me ne za n| ma
sa mo ko || ko |a za ra -
d|m.
ta nja-pos
@gma il.com
Tre ba |o b| sv| da |ma |u
uv|d u pr| ma n|a •e| n|h
||u d| u |a vn|m us ta no -
va ma. Ne znam za sto
to sva ko ne b| znao.
Ne ka otvo re no ka zu
ko || ko pr| ma |u. Me du -
t|m, on| |zno se n|| ho v|h
p|a ta ob| •no kr| |u, |er
zna |u da |e dos ta s| ro -
t| n|e ko |a ne pr| ma n|
tre c| nu n|| ho v|h p|a ta.
Mi lo rad,
Fo ~a
lako b| p|a ta sva kog
gra da n| na tre ba |o da
bu de po s|o vna ta| na,
m| s||m da b| |a vnost tre -
ba |o da bude upu ce na
ko || ka su pr| ma n|a d| re -
kto ra |a vn|h pre du ze ca.
N|| ho ve p|a te •es to n| su
pro por c| ona| ne re zu| ta t| -
ma ko |e n|| ho va pre du -
ze ca os tva ru |u. Za |o sno
|e da d| re kto r| |ma |u
enor mno v| so ke p|a te,
dok ra dn| c| od svo ||h b| -
|e d|h do ho da ka |e dva
pre z|v ||a va |u.
Ne nad P.
Prvi ispit spo so bnos ti hrvat ske ja vnos ti da utre put ka svom mo ral nom i po li ti ~kom
opo rav ku i osi gu ra nju de mo krat ske bu du }nos ti do go di }e se kra jem ove go di ne
e} oda vno je ja sno da je hrvat ska po li ti ka,
ko ja je od do las ka Tu |ma na i nje go vog
HDZ-a na vlast 1990. go di ne, i{la li ni jom
ja ~a nja de sne po li ti ~ke li ni je u hrvat skom
dru{ tvu, uz sna `no osla nja nje na idej ni i
fa kti ~ki po ten ci jal us ta {kih i pro us ta {kih
sna ga u ze mlji i iz ino zem stva do ~e ga je
do {lo u okvi ru Tu |ma no ve ide je hrvat skog po mi re nja,
da nas, na kon fi jas ka Sa na de ro ve vla da vi ne, ko ju su
mno gi pro gla {a va li re ne san som tu |ma ni zma i nje go -
vom mo der ni zi ra nom i Euro pi pri la go |e nom ver zi jom,
po no vno na ras kr{}u.
HDZ ni je uspio u svo jim gla vnim ci lje vi ma, tj. da
uve de Hrvat sku u Europ sku uni ju i sta bi li zi ra ti de sni re -
`im, u okvi ru sa da{ nje do mi na ci je de snih re `i ma u
Euro pi ko ji su po dr`a va li ula zak Hrvat ske u Euro pu, to -
li ko da on bu de ne upi tan u bu du }nos ti. Hrvat sku je Sa -
na der ko na ~no do gra dio kao de snu, na ci ona lis ti ~ku i
ka to li ~ku dr`a vu. On je uspio da ne ka ko pre mos ti du bo -
ki jaz izme |u pra va i po tre ba srpske ja vnos ti i ja vnos ti
os ta lih ma njin skih na ro da, i Hrva ta, ~i ja je sa da Hrvat -
ska dr`a va, ali ni je, osim ku po vi ne nji ho vih vo |a, uspio
da stvar no ri je {i pro blem oko 300.000 iz Hrvat ske na sil -
no pro tje ra nih Srba, ni ti je uspio da im vra ti ili kompen -
zi ra nji ho vu ote tu imo vi nu i pra va, ko ja je, uz imo vi nu
sa mou prav lja ~a pos ta la eko nom ska osno va mo }i vla da -
ju }e oli gar hi je u Hrvat skoj. Ta ko je Hrvat ska opet na po -
~et ku pro ce sa svo je even tu al ne po li ti ~ke, eko nom ske i
pra vne sta bi li za ci je ko ju za hti je va i Europ ska uni ja ma -
da u mno gim stva ri ma Hrvat skoj gle da kroz prste. Eko -
nom ski se Hrvat ska sa da drma, po li ti ~ki ne mo `e vi {e
efi ka sno da ko ris ti kom pleks Do mo vin skog ra ta i opa -
snos ti od ne po zna tog fa kto ra stra nih ti je la pri su tnih u
njoj. Ona ni je us pje la da sta vi svoj sis tem pro vi |en ko -
rup ci jom i na si ljem svih vrsta pod okri lje Europ ske uni -
je, a ula zak u NA TO je sa mo dio {i reg pla na voj ne
ho mo ge ni za ci je ci je log pros to ra ju go is to ~ne Euro pe u
odno su na Ru si ju i Ki nu i kom pleks islam skih ze ma lja
sre dnje i ju go za pa dne Azi je. Sve kar te tra di ci onal no vo -
|e ne hrvat ske po li ti ke, ko ja je sta ja la u zna ku sla ve do -
bi ve nog Do mo vin skog ra ta, ko ji je ve li kim ri je ~i ma i
da va njem pri vi le gi ja tzv. bra ni te lji ma, do sa da odr`a vao
kom pak tnost re `i ma, uza sve pre vi |a nje zlo ~i na ko je je
hrvat ska voj ska po ~i ni la na hrvat skoj te ri to ri ji, ali i na
te ri to ri ji Bo sne i Her ce go vi ne, gdje je ima la ulo gu agre -
so ra i gdje je vr{i la eli mi na ci ju bo{ nja ~kog i srpskog
`iv lja i sva kog nji ho vog utje ca ja na te ri to ri ja ma ko je je
Tu |man `e lio pri pa ja ti Hrvat skoj. Sve to ba ca ve oma
ne ga ti vno svje tlo na sla vu Do mo vin skog ra ta, ka ko su
ga vo di li Tu |man i [u {ak i nji ho vi broj ni ga ulaj te ri, i ~i -
ni taj rat u na j ma nju ru ku dvos tru kim u po gle du nje go -
vog zna ~e nja i mo ral nog oprav da nja.
Ipak, ma da spo ro i ne ener gi ~no, stva ri do la ze na
svo je. Vi {e ni je mo gu }e kri ti ni {ta ni iz Do mo vin skog ra -
ta, osim pla ti ti ra ~u ne onih ko ji su ga vo di li po us ta {kim i
us ta {oi dnim na ~e li ma, za tim ni je mo gu }e vi {e osi gu ra va -
ti pro spe rit et ni ko me u Hrvat skoj na ra ~un onih ko ji ma
su odu ze ta sva pra va, a sve se vi {e ste `e om~a oko vra ta
plja ~ka {a ko ji su u to ku i na kon ra ta ste kli ogro mna bo -
ga tstva u nov cu i ne kre tni na ma. Ni je vi {e mo gu }e mi mo -
ila zi ti ni pi ta nje nu `nih us ta vnih re for mi, u smi slu
vra }a nja sta tu sa nor mal nih je dna kopravnih gra |a na svim
gra |a ni ma Hrvat ske, oni ma ko ji su da nas ne gra |a ni dru -
gog ne go entog re da. Da bi pos ta la is tin ski de mo krat ska i
mo der na dr`a va Hrvat ska }e se mo ra ti odre }i i re to ri ke
Hrva ta i Hrva ti ca i na }i mjes to u njoj i gra |a ni ma ko ji to
ni su, ali je su pu no pra vni gra |a ni svo je dr`a ve. Ona }e
mo ra ti da na |e ade kva tno mjes to i dru gim vjer skim za je -
dni ca ma, a ne tre ti rati ih kao ne mi le gos te na te ri to ri ji na
ko joj sva ki mo no pol i utje caj ima ju Ka to li ~ka crkva i
nje ni pre la ti. Jo{ mno go to ga }e Hrvat ska mo ra ti da u~i ni
da bi pos ta la is tin ski de mo krat ska. Ni {ta ne zna ~i {to to
jo{ ne vi de Hrva ti, pa ~ak ni oni ko ji su de mo kra ti po
ubje |e nju, ma da ne zna ju sa svim si gur no ka ko to i u
stva ri bi ti, {to je bi lo pri li ~no te {ko u si tu aci ji ka kva je
za dnjih dva de set go di na vla da la u Hrvat skoj.
Prvi ispit spo so bnos ti hrvat ske ja vnos ti da utre put
ka svom mo ral nom i po li ti ~kom opo rav ku i osi gu ra nju
de mo krat ske bu du }nos ti Hrvat ske, do go di }e se kra jem
ove go di ne i bi }e to izbo ri za no vog pred sje dni ka Re pu -
bli ke Hrvat ske. Pred sje dnik Me si} je bio svi je tla ta ~ka
ci je le ra tne i po sli je ra tne po li ti ~ke his to ri je hrvat ske dr`a -
ve. On je je di ni imao sna ge i hra bros ti u osi njem gni jez -
du na ci ona li zma i ek stre mi zma, a on je ka ko zna mo bio
naj ~e{ }a `rtva na pa da iz tih cen ta ra mo }i, od udru ga bra -
n ite lja do vr ho va Ka to li ~ke crkve, na zi van je Srbi nom,
par ti zan om i Ci ga ni nom, {to je on sve po dno sio sa dos to -
jan stvom ~o vje ka ko ji sa ti sfa kci ju na la zi u svo jim pos -
tup ci ma, a ne u ri je ~i ma, ali Me si} vi {e ne mo `e da se
kan di di ra. HDZ je svo ju bu du }u po ja ~a nu de snu po li ti ku
na ja vi la kan di da tu rom za po lo `aj pred sjedn i ka An dri je
He bran ga. ^o vjek je to li ko de sno da ne zna vi {e ni gdje
je i da je po brkao sve gra ni ce, pa je ~ak oti {ao to li ko da -
le ko da je po vu kao li ni ju je dna ~e nja izme |u Lu bu ri }a i
se be, jer, ka ko je in ge nio zno ot krio, obo ji ca ra de za
Hrvat sku, a ka kva je to Hrvat ska i {ta ta Hrvat ska ~i ni
svo jim gra |a ni ma i Hrva ti ma i os ta lim, ni je bi tno, pa ~ak
ako su to i ~la no vi nje go ve na ju `e po ro di ce. ^i nje ni ca da
HDZ ne ma bo ljeg kan di da ta od sa svim de zo ri jen tir a nog
He bran ga, ko ji je smi je {na fi gu ra po li ti ~kog `i vo ta XXI
vi je ka, ima dvos tru ko mo gu }e zna ~e nje. Ona mo `e da
zna ~i da HDZ ide ka ja ~a nju de snih op ci ja u po li ti ci uo -
p}e, jer je to lo gi ~no u ze mlji ko ja se na la zi u kri zi. [to je
kri za ve }a, to }e ste za nje na svim stra na ma bi ti sna `ni je,
pa i u po li ti ci, a ste za nje u po li ti ci mo `e bi ti sa mo kra te -
nje ude sno ka sve ja ~oj di kta tu ri i po li cij skoj dr`a vi.
Dru ga mo gu }nost sas to ji se u to me da HDZ ima, a to ni -
je ne mo gu }e, po taj nog asa u vi du ne kog za nju po dno{ -
lji vog ne ovi snog kan di da ta i da ti me `e li je dnim
udar cem ubi ti dvi je mu he. Na ime, ubi ti i svo ju de sni cu i
opo zi ci ju ko ja sa da ima sve {an se da u je dnoj nor mal noj
de mo krat skoj kon ku ren ci ju osvo ji man dat pred sje dni ka
dr`a ve i da ti me utre put ka do bi va nju vlas ti u Hrvat skoj,
{to bi bi lo ola k{a nje za sve de mo kra te u okol nim dr`a va -
ma. Sje na Tu |ma na i nje go vog kon cep ta Hrvat ske u ko -
joj ne ma ni ko ga osim Hrva ta, pre ve li ka je opa snost, ali i
ni ma lo ne re al na, da bismo mi os ta li bi li mir ni.
Forum
Po{tovani ~itaoci, u rubrici
Forum plus mo`ete da
izrazite svoje mi{ljenje o aktuelnim
doga|ajima i temama.
Va{e odgovore {aljite na e-mail:
odgovori@nezavisne.com
Dana{nje pitanje:
Da li ra ci onal no
tro {i te vo du?
Pi {e:
Mu ha med FI LI PO VI]
[to je kri za
ve }a, to }e
ste za nje na
svim stra na ma
bi ti sna `ni je,
pa i u po li ti ci
HDZ je
svo ju bu du }u
po ja ~a nu de snu
po li ti ku na ja vi la
kan di da tu rom
za po lo `aj
pred sje dni ka
An dri je
He bran ga
DANAS I SUTRA
Pred sto je }i pred sje dni ~ki
izbo ri u Hrvat skoj
V
9. 8. 2009. ofekfmkb 13
Press
DA ILY MA IL
Sma njenje broja p~e la u Ve li koj
Bri ta ni ji po ga |a sve za lju blje ni ke
pri ro de, ko jih ima mno go u toj
os trvskoj ze mlji.
Ipak, si tu aci ja bi mo gla biti po -
bolj {ana na kon {to se po ja vi la mo -
gu }nost da lju di u gra do vi ma
uz ga ja ju p~e le uz po mo} no ve pris -
tu pa ~ne i je dnos ta vne ko {ni ce ko ja
se mo `e pos ta vi ti i u naj ma nji vrt.
Plas ti ~na ko {ni ca, ko ja mo `e proi -
zves ti 50 te gli me da go di{ nje, mo `e
se pos ta viti ~ak na kro vo ve ku }a i
ta ko omo gu }i ti nje nim vla sni ci ma
da do |u do odre |e nog nov ca pro da -
jom me da.
Or ga ni za ci ja "Pri ro da En gles ke",
ko ja je po dr`a la lan si ra nje ur ba ne
ko {ni ce, ta ko |e `e li da po dr`i div lje
vrste p~e la po nu dom bi lja ka ko je
p~e le na ro ~i to vo le.
Pre ma naj no vi jim iz vje {ta ji ma
bri tan ske vla de, broj p~e la je u za -
dnjih 10 go di na opao za 10 do 15
pro ce na ta.
U Ve li koj Bri ta ni ji pos to ji 250
vrsta p~e la, uklju ~u ju }i i 25 vrsta
bum ba ra. No vu ko {ni cu je di zaj ni -
ra la kom pa ni ja "Omlet", ko ja je ta -
ko |e di zaj ni ra la ur ba ni ko ko {i njac,
u `e lji da po mo gne lju di ma u gra do -
vi ma da dr`e p~e le, ~ak i ako ne ma -
ju do vo ljno pros to ra.
Pred sta vni ci kom pa ni je ka `u da je
po tre bno sa mo je dan sat se dmi ~no
to kom lje ta da bi se ko {ni ca odr`a la.
"Dr`a nje p~e la je pri li ~no je dnos -
ta vno u gra do vi ma i pred stav lja izu -
ze tan ho bi ko ji ne za hti je va pu no
vre me na", obja{ nja va iz vr{ni me na -
d`er "Omle ta" D`o nas Pol.
Bri tan ci }e uz ga ja ti
p~e le u gra du
Press
TE LE GRAPH
Ot kri ve na naj sta ri ja
ma pa na svi je tu
Dr`a nje p~e la
je izu ze tan ho bi
ko ji ne za hti je va
pu no vre me na
Ka me na plo ~a pro na |e na u
pe }i ni u bli zi ni gra da Aba unc,
u {pan skoj re gi ji Na va ra, ko ja
sa dr`i naj ra ni je po zna tu re pre -
zan ta ci ju ne kog ze mlji {ta, naj -
sta ri ja je ot kri ve na ma pa na
svi je tu.
[a re na ka me nu, ve li ~i ne 20 pu -
ta 10 cen ti ma ra i de blji ne ma nje
od dva i po cen ti me tra, pri ka zu ju
pla ni ne, ri je ke i po dru ~ja do bra
za lov i is hra nu.
Nau ~ni tim sa Uni ver zi te ta Sa -
ra gosa pro veo je 15 go di na de {i -
fruju}i li ni je, na kon {to je ot kri o
plo ~u to kom is ko pa va nja pe }i ne
1993. go di ne.
"Mo `e mo sa si gur no{ }u re }i da
je u pi ta nju ski ca, odno sno ma pa
okol nog po dru ~ja. Ko god ju je
na pra vio htio je da u ka me nu za -
bi lje `i pro te za nje ri je ka, pla nin -
skog po ja sa izvan pe }i ne i `i vo ti -
nje ko je se mo gu na }i u okol nom
po dru ~ju. Pri ka za ni pej za `i u po -
tpu nos ti od go va ra ju okol noj geo -
gra fi ji", re kla je Pi lar Utri la, ko ja
je pre dvo di la is tra `i va ~ki tim.
Pre ma nje nim ri je ~i ma, to is tra -
`i va nje do da tno pro du blju je ra zu -
mi je va nje ra ne is to ri je i
mo gu }nos ti lju di da bu du svje sni
svog okru `e nja, ali i nji ho ve spo -
so bnos ti za pla ni ra nje i or ga ni zo -
va ni lov.
"Ne mo `e mo u po tpu nos ti bi ti
si gur ni {ta je bio ra zlog da bude
na pra vljena ta plo ~a, ali je si gur -
no bi la va `na za lju de ko ji su sta -
no va li u pe }i ni pri je 13. 660
go di na. Mo `da joj je na mje na bi -
la da budu obi lje `ena po dru ~ja
bo ga ta glji va ma, ja ji ma pti ca ili
kre menom za prav lje nje alat ki"
obja sni la je Pilar Utri la.
Is tra `i va ~i vje ru ju da je, ta ko |e,
bio ko ri {ten kao po ma ga lo za pri -
~a nje pri ~a ili za pla ni ra nje lo va -
~ke ek spe di ci je.
"Ni {ta sli ~no do da nas ni je ot -
kri ve no na po dru ~ju za pa dne
Evro pe", is ta kla je Pilar Utri la.
The Eco no mist
Vri je me za
`e{ }e pro mje ne
For tu ne
Naj ve }i plan za
izla zak iz re ce si je
do da nas
U pe ri odu ado les cen ci je, ka da hor mo ni
po ~i nju da "div lja ju" u nji ho vim mla dim
ti je li ma, dje ca pos ta nu ne ka ko ~u dna
Pi {e:
Sa nja [U MO NJA
"Dje ca sa da vo le lu ksuz, ona ima ju lo {e vla da -
nje, ona po ka zu ju ne po {to va nje sta ri jih i vo le brblja -
nje umjes to u~e nja. Dje ca se vi {e ne di `u ka da ula ze
sta ri ji u pros to ri ju. Ona pro ti vrije ~e svo jim ro di te lji -
ma, brblja ju pred dru{ tvom, po hle pno gu ta ju po slas -
ti ce sa sto la. Pre krste no ge i ti ra ni {u svo je ro di te lje."
So krat
Ka `u - ma la dje ca ma li pro blem, ve li ka dje ca
ve li ki pro blem. Sta ra izre ka ko ja se ve} ge ne ra ci ja -
ma pro vla ~i sa sta ri jih na mla |e. Mla |i je shva te i
pri hva te tek on da ka da i sa mi pos ta nu sta ri ji...
Mno gi lju di }e re }i da su im naj va `ni ji i naj ve }i
us pjeh u `i vo tu nji ho va dje ca. Mno go tru da, na po ra i
ener gi je se ula `e u njih. [ta god da ra di mo mi sli mo
na njih. @e li mo da im pru `i mo naj bo lje {to mo `e mo i
`e li mo da oni bu du naj bo lji {to mo gu bi ti.
Ipak, pos to je si tu aci je ka da ni je sve ona ko ka ko
bi smo `e lje li da bu de. Po ne ka da dje ca i uz sav na{
trud, na por i do bru vo lju ko ju ula `e mo u njih, po ~nu
da se po na {a ju ne ka ko dru ga ~i je. Ugla vnom u pe ri -
odu ado les cen ci je, ka da hor mo ni po ~i nju da "div lja -
ju" u nji ho vim mla dim ti je li ma, dje ca pos ta nu
ne ka ko ~u dna. Sko ro da ne mo `e mo da pre po zna mo
{ta se to de {a va sa nji ma. Sve vi {e vre me na po ~i nju
da pro vo de u ku pa ti lu, pred ogle da lom, sve su ve }i
proh tje vi kad je u pi ta nju nji hov iz gled i sve je ve }e
ne za do volj stvo ne kim si tnim, a za njih ve oma kru -
pnim, ne dos ta ci ma na se bi. U tom pe ri odu ~es to po -
~i nju da se po vla ~e i za tva ra ju od ro di te lja, a sve vi {e
da se otva ra ju dru{ tvu, vr{nja ci ma i pri ja te lji ma sa
ko ji ma pro vo de vri je me.
Po ne ka d se de {a va da ro di te lji pros to ne ma ju
uvi da u po na {a nje svo jih ado les ce na ta. Kroz sop -
stve no is kus tvo sam se uvje ri la da ka da se de si da di -
je te na pra vi pro blem, ro di te lji re agu ju na ve oma
ra zli ~i te na ~i ne. Nji ho ve rea kci je su ne pre dvi di ve i
ni ka da ne zna te {ta mo `e te da o~e ku je te od njih...
Ka da se ro di telj prvi put su o~i sa pro ble mom, a
po se bno ako di je te do |e u su kob sa za ko nom i na -
pra vi pro blem ko ji do |e do po li ci je, prva rea kci ja je
oba ve zno {ok. I kao po ne kom pra vi lu ide rea kci ja ti -
pa - ne, mo je di je te to ni je ura di lo. Za bo ga, pa mo je
di je te je di vno. Do bar |ak, do bro, mo `da je ma lo po -
pus ti lo u {ko li, ali je ina ~e di vno. Pa do la zi ku }i na
vri je me, ne pu {i, ne pi je, bo `e sa ~u vaj da se dro gi -
ra... U ova kvim si tu aci ja ma is ti na je, na ra vno, mno -
go dru ga ~i ja od one is ti ne ko ju vi de ro di te lji. ^es to
sam, zbog ova kvih pris tu pa i od bra na do la zi la u si tu -
aci ju da mi je te `e "iza }i na kraj" sa ro di te ljem ne go
sa dje te tom...
Sje }am se maj ke ~i ji je ma lo lje tni sin bio u~e -
snik tu ~e u ko joj je je dan od akte ra imao re pe ti ran
pi {tolj. Taj pi {tolj su mu ote li mom ci sa ko ji ma je do -
{ao u su kob, tr~a li su sa ta ko re pe ti ra nim pi {to ljem
kroz grad i pra vo je ~u do da pi {tolj ni je opa lio i da
ni ko ni je po vri je |en. Ubrzo smo sa zna li {ta se de si lo,
ko su bi li u~e sni ci tu ~e i pro na {li smo pi {tolj. Ipak, u
raz go vo ru sa je dnim osu mnji ~e nim ma lo lje tni kom,
maj ka je bi la ne umo lji va. Pa za bo ga, o ~e mu vi pri -
~a te, pa zar moj sin... Ne, ta ko ne {to ni je mo gu }e...
Vi ste grdno po gri je {i li... Ka da je sin pred maj kom
sve pri znao, maj ka je po no vo do `i vje la {ok. Za ma lo
je pa la u nes vijest, tr~a li smo po ~a {u vo de i {e }e r...
Ra zbi la se va ljda je dna ilu zi ja o sa vr{e nom dje te tu...
Ova kve si tu aci je i ne ~u de, po go to vo ako je u
pi ta nju prvi put. Pa do bro, sva ko mo `e po gri je {i ti.
Gre {ka mo `e bi ti pros to si tu aci ona, di je te se ma lo
po ve de za dru{ tvom, mo `da ma lo al ko hol, ma lo mla -
dost-lu dost...
Me ne is kre no vi {e za ~u di si tu aci ja gdje ro di te lji
sa dje com do la ze i po ne ko li ko pu ta u po li ci ju i gdje
je vi {e ne go o~i gle dno da pro blem pos to ji, ali gdje
ro di te lji upor no odbi ja ju da to pri zna ju. Ta ko i otac
dje ~a ka ko ji je po no vo na pra vio pro blem ta ko {to je
fla {om uda rio dje voj ku u gla vu u dis ko te ci. Nje na
gla va je sva bi la umo ta na u za vo je, a ta mnolju bi ~as ti
po dli vi su joj se spus ti li oko o~i ju do po la li ca. Pi ta la
sam se da li su joj o~i os ta le ne po vri je |e ne i da li }e
ika da vi {e mo }i nor mal no da vi di. Ali ne, otac to ni je
vi dio. Sje dio je na sto li ci pre ko pu ta me ne dok smo
uzi ma li izja vu u ko joj nje gov sin ni je ni {ta ne gi rao i
sa mo je otpu hi vao. Bio je ljut na me ne, na po li ci ju,
na sve oko se be, svi su ne {to bi li kri vi, sa mo ne nje -
gov sin... Ne znam za {to sam ima la osje }aj da }e
pre ko sto la sko ~i ti na me ne da me i fi zi ~ki na pa dne,
jer se ja, za bo ga, usu |u jem da ka `em da je nje gov
sin na pra vio ne {to lo {e...
Po go to vo kad je u pi ta nju kon zu mi ra nje nar ko ti -
ka u ne kom ozbi ljni jem obli ku, ro di te lji su po pra vi -
lu ti ko ji za dnji sa zna ju. U po ~et ku ide fa za
ne gi ra nja, po sis te mu - ne, to ni je mo gu }e. Mo je di -
je te ta ko ne {to ne bi ni kad. On da sli je di dru ga fa za, a
to je apel za po mo}. Na kon {to se uvje re da nji ho vo
di je te za is ta ima pro blem, oni odva `ni ji ro di te lji se
ne li be da za tra `e po mo}. Od po li ci je, cen tra za so ci -
jal ni rad, ne vla di nih or ga ni za ci ja, spre mni su da idu
do kle god je po tre bno, sa mo da im se po mo gne.
S dru ge stra ne, ima slu ~a je va gdje i sa mi ro di te -
lji pro na |u d`o int ma ri hu ane i do no se ga u po li ci ju
da pri ja ve svo je di je te. Svje sni su va ljda to ga da za -
ta {ki va njem i "gu ra njem pro ble ma pod te pih" ne }e
ni {ta do bro u~i ni ti svom dje te tu. ^ak {ta vi {e, pro ble -
mi }e se go mi la ti i je dnog da na vi {e ne }e bi ti po vrat -
ka na zad... Za to je po tre bno {to pri je uklju ~i ti u
pro blem sve dru{ tve ne su bje kte ko ji mo gu i ko ji na
kra ju kra je va i tre ba da po mo gnu u rje {a va nju ova -
kvih pro ble ma, jer ima ju re sur se, a i oba ve zu da se
po tru de da to u~i ne. Osim po ro di ce, o mla di ma mo -
ra ju da bri nu i {ko la, cen tri za so ci jal ni rad, po li ci ja i
{i ra lo kal na za je dni ca...
Ipak, je dno je si gur no. Ro di te lji ~i ja dje ca do |u
"u su kob sa za ko nom" osje }a ju kri vi cu, ali to se bi, a
po go to vo dru gi ma, ne ra do pri zna ju. Ipak, bi tno je da
svi zna mo da su o~a va nje sa pro ble mom pred stav lja
pri zna nje li ~ne od go vor nos ti, a ne kri vi ce! To je zla -
tna pri li ka da mi je nja ju }i se be in di rek tno pro mi je ni -
mo i sa mo di je te, nje gov odnos pre ma na ma, kao i
na{ pre ma nje mu. U tom pro ce su, od izu ze tne je va -
`nos ti bi ti do slje dan i u sva kom mo men tu po ka zi va ti
i pru `a ti emo ci je dje te tu. Od klju ~ne je va `nos ti gra -
di ti odnos sa dje te tom od ma le na, jer taj odnos pos ta -
je mo del svih dru gih odno sa u `i vo tu!
Ro di te lji
~i ja dje ca do |u
"u su kob sa
za ko nom"
osje }a ju kri vi cu,
ali to se bi, a
po go to vo
dru gi ma,
ne ra do pri zna ju
Od klju ~ne
je va `nos ti
gra di ti odnos
sa dje te tom
od ma le na
Ka ko ro di te lji
re agu ju na pro blem?
Ni {ta sli ~no ni je
ot kri ve no na po dru ~ju
za pa dne Evro pe
14 ofekfmkb!9. 8. 2009.
odno se na nji ho va pra va. Me |u tim, Fond zdrav stve nog
osi gu ra nja je do nio taj pra vil nik, kao i Pra vil nik o uslo -
vi ma i na ~i nu os tva ri va nja pra va na pro du `e nu me di -
cin sku re ha bi li ta ci ju, bez na {eg u~e{ }a", tvrdi Ba bi}.
Ka ko is ti ~e, pred sta vni ci UDAS-a su pri sus tvo va li
sa mo je dnoj ja vnoj ras pra vi u Fon du zdrav stve nog osi -
gu ra nja, te su tom pri li kom Fon du dos ta vi li svo je pri je -
dlo ge i su ges ti je.
"Tu su u~es tvo va le i dru ge or ga ni za ci je. Ras pra va
je na kra ju za klju ~e na odlu kom da }e se nas ta vi ti sa
usa gla {a va njem, jer se na {i pri je dlo zi ni su po kla pa li sa
na crtom pra vil ni ka", obja{ nja va Ba bi}.
Me |u tim, ka ko is ti ~e, umjes to usa gla {a va nja sta -
vo va, usli je di lo je usva ja nje pra vil ni ka, u ko ji ni je
uvr{ten ni je dan od pri je dlo ga ko ri sni ka or to ped skih po -
ma ga la.
"I da lje do bi ja mo plas ti ~na sto pa la, ka kva su bi la i
pri je i po sli je ovog ra ta, a ne kva li te tni ja, kar bon ska sto -
pa la, ka kva se izra |u ju u svi je tu i ze mlja ma okru `e nja",
obja{ nja va Ba bi}.
Is to tvrde i pred sta vni ci Udru `e nja pa ra ple gi ~a ra
re gi je Ba nja lu ka, ko ji izra `a va ju ve li ko ne za do volj stvo
Ta nja [I KA NJI]
d 1992. go di ne sam am pu ti rac i od ta -
da sve do sa da no sim is ti tip sto pa la.
Ne mo gu }e je da za pro te klih 17 go di -
na te hno lo gi ja ni je nima lo na pre do va -
la ni ti se or to pe di ja ra zvi la ka ko bi
nam kva li te tni jim or to ped skim po ma -
ga li ma bile ola k{a ne sva ko dne vne
akti vnos ti, pri ~a @e ljko Ubi pa rip, ~lan Or ga ni za ci je am -
pu ti ra ca UDAS.
On je sa mo je dan od ne ko li ko hi lja da ko ri sni ka or -
to ped skih po ma ga la u RS ne za do vo ljnih no vou svo je -
nim Pra vil ni kom o pra vu na or to ped ska i dru ga
po ma ga la, ko jim su pro du `e ni ro ko vi tra ja nja po ma ga -
la, iako se ona ve} de ce ni ja ma izra |u ju od is tog ma te ri -
ja la, ve oma nis kog kva li te ta.
Na su prot ~i nje ni ci da su stan dar di kva li te ta ma te ri -
ja la od ko ga se izra |u ju or to ped ska po ma ga la u RS, od
za vr{et ka pro {log ra ta u BiH pa sve do sa da os ta li is ti,
rok tra ja nja po ma ga la se kon stan tno pro du `u je.
Pra vil ni kom o pra vu na or to ped ska i dru ga po ma -
ga la, ko ji je u ju nu usvo jio Fond zdrav stve nog osi gu ra -
nja RS, po no vo su pro du `e ni ro ko vi tra ja nja po ma ga la,
te se kre }u od 36, 48 i 60 mje se ci.
Iako su no vou svo je nim pra vil ni kom ne za do vo ljni
~la no vi Or ga ni za ci je UDAS, Udru `e nja pa ra ple gi ~a ra
re gi je Ba nja lu ka, ra tni voj ni in va li di, te mno gi dru gi ko -
ri sni ci, Fond zdrav stve nog osi gu ra nja RS, ka ko na vo de,
ni je uva `io nji ho ve su ges ti je pri li kom usva ja nja pra vil -
ni ka.
Usvo je ni pra vil ni ci bez ko ri sni ka:
No vi pra vil nik je, pre ma ri je ~i ma La ze Ba bi }a, pred sje -
dni ka Skup {ti ne Or ga ni za ci je am pu ti ra ca UDAS, usvo -
jen mi mo za kon ske pro ce du re, ko ja pre dvi |a u~e{ }e
ko ri sni ka po ma ga la.
"Na osno vu Kon ven ci je UN-a i Stra te gi je RS o in -
va li dnos ti, or ga ni za ci je ko je zas tu pa ju oso be sa in va li -
di te tom mo ra ju u~es tvo va ti u izra di za ko na ko ji se
naj no vi jim pra vil ni ci ma.
"Nes hva tlji vo je da ni ko od na dle `nih ni je zva -
ni ~no tra `io od nas da dos ta vi mo svo je pri mje dbe i
pri je dlo ge to kom izra de ovih do ku me na ta", ka `e Jo -
vi ca Ga jin, se kre tar Udru `e nja pa ra ple gi ~a ra.
Do da je da im ~la no vi Udru `e nja sva ko dne vno
izno se oprav da ne pri mje dbe na na ve de ne pra vil ni ke.
"U no vom pra vil ni ku ni {ta ni je ura |e no na po -
bolj {a nju kva li te ta stan dar dnog ma te ri ja la od ko jeg
se izra |u ju po ma ga la. Ne sa mo da na{ fond ne pra ti
svjet ska dos ti gnu }a i ma te ri ja le ne go da le ko za os ta je
iza stan dar da ma te ri ja la ko ji se ko ris ti u na {em okru -
`e nju", sma tra Ga jin.
Pro du `ena traj nost po ma ga la: U
Fon du zdrav stve nog osi gu ra nja RS ka `u da u pra vil -
nik ni su ugra |e ni svi zah tje vi u~e sni ka u ras pra vi,
jer to u sa da{ njim okol nos ti ma ni je bi lo mo gu }e.
"Sma tra mo da je no vi pra vil nik za osi gu ra ni ke
bo lji od pret ho dnog, jer je po bolj {ao dos tu pnost po -
ma ga la i uveo in stru men te ko ji }e ko ri sni ku obe zbi -
je di fun kci onal no po ma ga lo uz od go va ra ju }u
kon tro lu i svo |e nje even tu al nih zlo upo tre ba na mi -
ni mum", na vo de u Fon du, ali ni su pre ci zi ra li na ko ji
na ~in su po bolj {a li dos tu pnost po ma ga la.
Do da ju da je za ve }i nu ko ri sni ka rok odo bra va -
nja po ma ga la os tao is ti, te da je rok pro du `en sa mo
za ko ri sni ke sta ri je od 65 go di na.
"Po red to ga, pra vil nik pro pi su je mo gu }nost da
bude odo breno no vo po ma ga lo i pri je is te ka pro pi sa -
nog ro ka, ako je lje kar spe ci ja lis ta pro ci je nio da je to
ne op ho dno usljed ana tom skih i fun kci onal nih pro -
mje na", ka `u u Fon du.
Ka ko is ti ~e Ba bi}, pra vil ni ci se mi je nja ju sva ke
dvi je do tri go di ne, te umjes to da se, s ob zi rom na
kva li tet, skra }u je rok tra ja nja or to ped skih po ma ga la,
nji ho va traj nost se pro du `a va.
"Pra vil nik ko ji je usvo jen odmah po za vr{et ku
ra ta, pre dvi |ao je rok tra ja nja od dvi je go di ne, a sa da
smo do {li do 36 mje se ci, odno sno 42, pa ~ak i 60
O
Ko ri sni ci
or to ped skih
po ma ga la
ne za do vo ljni
no vim
pra vil ni ci ma
Po slje dnjim
Pra vil ni kom
o pra vu na
or to ped ska
i dru ga
po ma ga la
po no vo su
pro du `e ni
ro ko vi tra ja nja
po ma ga la, te
se kre }u od 36,
48 i 60 mje se ci
La zo Ba bi}
FO TO A. ^A VI]
Rok
tra ja nja
po ma ga la
se
kon stan tno
pro du `u je
Ne za do vo ljni i ~la no vi Udru `e nja
pa ra ple gi ~a ra re gi je Ba nja lu ka
@e ljko Vo la{: Pra vil nik
ugro `a va pra vo na kre ta nje
ko ri sni ka or to ped skih po ma ga la
De ce ni ja ma
od
9. 8. 2009. ofekfmkb 15
mje se ci, za vi sno od sta ro sne do bi li ca", obja{ nja va Ba -
bi}.
Da je traj nost or to ped skih po ma ga la ko ju pro pi su -
je Fond ne re al na, sma tra ju i u or to ped skim ra dnja ma,
ko je izra |u ju po ma ga la za ko ri sni ke Fon da zdrav stve -
nog osi gu ra nja.
Bo `o [ur lan, vla snik ra dnje "No va or to pe di ja",
ko ja se ba vi izra dom pro te za za gor nje i do nje ek stre -
mi te te, ka `e da Fond zdrav stve nog osi gu ra nja RS fi -
nan si ra je dan stan dard le `i {ta, ko ji je za da na{ nje
uslo ve pri li ~no ni zak.
"Pro te ze za sto pa la ko {ta ju od 150 do 5.000 KM.
Me |u tim, one ko je mi izra |u je mo za ko ri sni ke Fon da,
za sta ri je ko ri sni ke ko {ta ju oko 150 KM, a za mla |e
oko 350 KM, {to je ne ki naj ni `i stan dard", ka `e [ur lan.
Do bi ja ju naj jef ti ni je pro te ze: Nat ko -
lje ne i pot ko lje ne pro te ze ko je se proi zvo de u svi je tu
ko {ta ju od 400 do 50.000 KM, a u RS za ko ri sni ke
Fon da se izra |u ju one naj jef ti ni je.
"Mi pre ma pra vil ni ku Fon da za sta ri je ko ri sni ke
izra |u je mo pro te ze od 400 do 500 KM, a za mla |e oko
1.500 KM, {to je u odno su na svjet ske izu ze tno ni zak
stan dard po go to vo za mla |e ko ri sni ke", sma tra [ur lan.
Is ti ~e da je obje kti van rok tra ja nja je dne pro te ze za
do nje ek strem i te te 24 mje se ca, te da je i po red to ga
2005. go di ne, Fond pro du `io taj rok na 36 mje se ci.
"Pos to jao je po ku {aj da sa da taj rok bude pro du `en
~ak i na 50 mje se ci, a sma tram da ni 36 mje se ci ni je re -
alan rok, jer je to za is ta pre vi {e. ^ak su sma nje ne i po -
prav ke, ko je pred stav lja ju sa mo nu `no zlo", is ti ~e
[ur lan.
Do da je da je ra dnja, pre ma pra vil ni ku Fon da
zdrav stve nog osi gu ra nja, oba ve zna da ga ran tu je tre }i nu
ro ka tra ja nja ko ju pre dvi |a pra vil nik, te da u skla du s
tim za pro te ze, za ko je je pro pi sa na traj nost od 36 mje -
se ci, ra dnja iz da je ga ran ci ju od 12 mje se ci.
U or to ped skoj ra dnji "I zvor" ta ko |e sma tra ju da bi
traj nost po ma ga la tre ba lo da bude ma nja, jer do la zi do za -
mo ra ma te ri ja la, po go to vo kod mla |ih, akti vnih ko ri sni ka.
I po red svih tvrdnji o ve oma nis kom kva li te tu na
ko je ko ri sni ci uka zu ju, u Fon du zdrav stve nog osi gu ra -
nja na vo de da se kod pro pi si va nja pra va na or to ped ska
po ma ga la vo di lo ra ~u na i o nji ho vom kva li te tu.
"Ma te ri ja li ko ji su pro pi sa ni na {im pra vil ni kom su
stan dar dni i is ti ta kvi se ko ris te i u ze mlja ma u okru `e -
nju", tvrde u Fon du.
Po re de }i taj pra vil nik sa pra vil ni ci ma u ze mlja ma
okru `e nja, o~i gle dno je da su ko ri sni ci po ma ga la iz RS
u lo {i joj po zi ci ji.
U Srbi ji je, na pri mjer, vre men ski rok upo tre be po -
ma ga la za sve ko ri sni ke ogra ni ~en na 24 mje se ca, a u
RS na 36, odno sno 42 mje se ca.
Ta ko |e, ra zli ka je i u kva li te tu ma te ri ja la od ko jeg
se izra |u ju po ma ga la, te se u Srbi ji, kao i u Hrvat skoj,
za osi gu ra ni ke izra |u ju kar bon ska sto pa la, a u RS i da -
lje plas ti ~na.
Ugro `e no zdrav lje am pu ti ra ca: Ko ri sni ci or to ped -
skih po ma ga la pi ta ju se ko }e sno si ti od go vor nost ako
im se u pe ri odu na kon is te ka ga ran ci je, zbog do tra ja -
los ti pro te ze, do go di ne ka kva po vre da.
@e ljko Vo la{, osni va~ Or ga ni za ci je am pu ti ra ca
UDAS, is ti ~e da taj pra vil nik ugro `a va pra vo na kre ta -
nje ko ri sni ka or to ped skih po ma ga la, te da pro du `a va -
nje traj nos ti po ma ga la za ko ri sni ke sta ri je od 65
go di na, pred stav lja dis kri mi na ci ju na osno vu sta ros ti.
"Sa ma pro te za je `i vot am pu tir ca, jer mu omo gu -
}a va da se kre }e i ra di, te su na taj na ~in ogra ni ~e na i
sva os ta la nje go va pra va. Ova kav pra vil nik }e ugro zi ti
kom ple tno zdrav stve no sta nje tih lju di, jer do la zi do
kriv lje nja ki ~me, po ve }a nja ste pe na in va li di te ta, a sa -
mim tim se po ve }a va ju i tro {ko vi li je ~e nja, {to je kom -
ple ksan pro blem", obja{ nja va Vo la{.
Do da je da vre men sko ogra ni ~a va nje dos tu pnos ti
pro te ze ni je po tre bno, jer ni ko od ko ri sni ka ne }e pro -
mi je ni ti svo ju pro te zu ako je ona is pra vna.
Ko ri sni ci or to ped skih po ma ga la ne za do vo ljni su i
Pra vil ni kom o uslo vi ma i na ~i nu os tva ri va nja pra va na
pro du `e nu me di cin sku re ha bi li ta ci ju u spe ci ja li zo va -
nim us ta no va ma za re ha bi li ta ci ju.
U Fon du zdrav stve nog osi gu ra nja RS ka `u da je
taj pra vil nik do ne sen u nas to ja nju da se ta vrsta re ha bi -
li ta ci je obe zbi je di osi gu ra ni ci ma ko ji ma je ne op ho dna,
odno sno onim osi gu ra ni ci ma ko ji ma re ha bi li ta ci ja u
bol ni ci ili cen tru za ba zi ~nu re ha bi li ta ci ju pri do mu
zdrav lja ne mo `e da ti od go va ra ju }e efe kte.
"Tra `i li smo da bude po je dnos ta vljena pro ce du ra
pro pi si va nja or to ped skog po ma ga la, na ro ~i to za na {e
~la no ve iz ru ral nih sre di na, ko ji ma je te {ko do }i do lje -
ka ra. Me |u tim, u odno su na pret ho dni pra vil nik, ova
pro ce du ra je no vim pra vil ni kom slo `e ni ja za je dan pro -
gram", ka `e Ba bi}.
Is to tvrde i u Udru `e nju pa ra ple gi ~a ra, do da ju }i da
je pro ce du ra be spo tre bno is kom pli ko va na, ~i me je zna -
tno ote `a n pos tu pak za do bi ja nje or to ped skog po ma ga -
la, po go to vo ka da su u pi ta nju te `i i te {ki obli ci
in va li di te ta, kao i in va li di iz se os kih po dru ~ja.
Ne op ho dna kva li te tni ja po ma ga la:
Obja{ nja va da sa da li ce sa in va li di te tom prvo kod po -
ro di ~nog lje ka ra do bi ja upu tni cu za spe ci ja lis tu, ko ji bi
tre balo da da mi{ lje nje o po tre bnom po ma ga lu, za tim
oso ba sa in va li di te tom po no vo odla zi kod po ro di ~nog
lje ka ra ko ji ispu nja va na log, ko ji za je dno sa mi{ lje njem
spe ci ja lis te ovje ra va Fond zdrav stve nog osi gu ra nja RS.
U udru `e nji ma is ti ~u da su izlo `e ni pri tis ku svo jih
~la no va ko ji za hti je va ju da po me nu ta pra vi la bu du pri -
la go |e na nji ho vim po tre ba ma.
"Na{ upra vni odbor }e u na re dnom pe ri odu do ni je -
ti odlu ku o pos tup ci ma ko je }e mo pre du ze ti, a bi li bi -
smo spre mni i da or ga ni zo va no vra ti mo po ma ga la
Fon du, jer se na ne ki na ~in mo ra mo izbo ri ti za to da
do bi je mo kva li te tni ja or to ped ska po ma ga la", ka `e Vo -
la{.
Do da je da bi ko ri sni ci bi li za do vo ljni ako bi os ta li
ro ko vi tra ja nja po ma ga la od 36 mje se ci, pre dvi |e ni ra -
ni jim pra vil ni kom, uz po bolj {a nje kva li te ta ma te ri ja la
od ko jeg se po ma ga la izra |u ju.
"Ako u do gle dno vri je me ne uspi je mo da pro mi je -
ni mo va `e }i pra vil nik, on da }e mo po ves ti {i re akti -
vnos ti sa os ta lim udru `e nji ma i or ga ni za ci ja ma u
smi slu za {ti te svo jih pra va, a ne }e mo okli je va ti i izra zi -
ti pro test na tu te mu", is ti ~e Ga jin.
U Fon du zdrav stve nog osi gu ra nja na vo de da je
Fond i da lje otvo ren za sve pri je dlo ge na ve de nih udru -
`e nja, u ci lju izna la `e nja op ti mal nog rje {e nja.
"Me |u tim, ~i nje ni ca da je naj ve }i broj am pu ti ra ca
iz RS svo je di je lo ve ti je la ugra dio u RS, oprav da no
uka zu je na po tre bu da se na {im pra vi ma i po tre ba ma
tre ba po sve ti ti da le ko ve }a pa` nja", sma tra ju u Organi-
zaciji am pu ti ra ca UDAS.
I da lje do bi ja mo plas ti ~na
sto pa la, ka kva su bi la i
pri je i po sli je ra ta, ka `e La zo Ba bi}
Ni su uva `e ne
su ges ti je ~la no va
Or ga ni za ci je
am pu ti ra ca UDAS
izra |u ju pro te ze
is tog ma te ri ja la
@e ljko Ubi pa rip,
am pu ti rac od
1992. go di ne
16 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Sre dnjo vje ko vni ma nas tir
Li plje pli je ni lje po tom
i du ho vnim mi rom
I ~u da se p red
@e ljko DE RA JI]
ri je ne ko li ko go di na na Pe trov dan u
ma nas ti ru Li plje krstio se ma li Pe tar.
Plod lju ba vi dvo je lju di ko ji su se
vjen ~a li u ovom ma nas ti ru na kon ro -
|e nja nji ho vog prvog dje te ta vra ti li su
se da za hva le Bo gu na ovom naj vre -
dni jem bla gu.
Ovo je, pre ma ri je ~i ma nas to ja te lja ma nas ti ra Li plje
oca Ste fa na, sa mo je dan od pri mje ra vje re lju di ko ji svra -
}a ju u ovaj sre dnjo vje ko vni ma nas tir ko ji se na la zi na
obron ci ma pla ni ne Bor ja.
Na po la pu ta od Ba njalu ke pre ma Do bo ju sa sje ver -
ne stra ne pla ni ne Bor ja, smje {ten je sre dnjo vje ko vni sr-
pski pra vo sla vni ma nas tir Li plje. Okru `en je ri je ~i ma
Mli je ~ni ce i r je ~i ce Bis tri ce u us koj pla nin skoj ko tli ni
ko ja se for mi ra la uz tok Bis tri ce. Pre ma `ivom na ro dnom
pre da nju ma nas tir je za du`bi na sve tog Sa ve, pa je kod
pre tpo slje dnje obno ve 1867/1879. go di ne na za pa dnom
por ta lu kao vri je me pos tan ka na ve de na 1219. go di na.
Sam na ziv Li plje se po mi nje ve} 1273. go di ne, ali
izri ~i to kao ma nas tir, pre ma za sa da po zna tim is to rij skim
izvo ri ma, po mi nje se tek kra jem pe tna es tog vi je ka u
Kru {ev skom po me ni ku. Ono {to je da nas ja sno i pre ma
tvrdnji pre po do bnog Jus ti na ]e lij skog, ma nas tir je za -
du`bi na kra lja Dra gu ti na s kra ja 13. vi je ka, iako je vje ro -
va tno i on sa gra |en na te me lji ma ne ke sta re crkve. Bi lo
ka ko bi lo, zna mo da je ma nas tir prvo bi tno bio po sve }en
sve tom Ni ko li, ali je po sli je po me nu te obno ve u 19. vi je -
ku osve }en u ~ast Bla go ve {te nja pre sve te Bo go ro di ce.
@i vot po ka non skim pra vi li ma:
@i vot u ma nas ti ru Li plje te ~e po ka non skim pra vi li ma
crkve i u nje mu je svoj smi sao `i vo ta na {lo se dam lju di.
Ste fan, nas to ja telj ma nas ti ra, sva ko dne vno do ~e ku je
de se ti ne lju di ko je put na ne se kraj ovog ma nas ti ra, ali i
one ko ji na mjer no do |u da posjete ovo sve to mjes to.
"Sva ko dne vno smo otvo re ni za po sje te, za raz go vo -
re s na {im vjer ni ci ma ko ji do la ze da se po mo le Bo gu i da
do bi ju po ko ji sa vjet", ka `e igu man Ste fan.
Kr{te nje u ovom ma nas ti ru mo `e se oba vi ti sva ki
dan, a ne dje ljom i sve tim da ni ma zna se de si ti da bu de i
po 10 kr{te nja.
Otac Ste fan za do vo ljan je ka da svo joj bra }i pre ne se
ri je~ bo ` ju i kad ih upu ti na pra vi put is tin ske vje re i lju -
ba vi.
"S na ro dom je te {ko ra di ti jer je to od go vo ran i na
ovom svi je tu na jod go vor ni ji po sao u ko jem ne ma te pra -
vo na gre {ku. Da nas su se vre me na ja ko izmi je ni la u
odno su na ra ni ji pe ri od. Lju di su pa si vni i ni su upor ni u
svo jim nas to ja nji ma da ura de ne {to. Ne ka da se de {a va lo
da igu man is tje ra is ku {e ni ka ko ji do |e da bu de u ma nas -
ti ru. Ali on u|e na dru ga vra ta, igu man ga po no vo is tje ra,
on da on u|e na dru ga, pa na tre }a vra ta i tek on da ga pri -
me", ka `e on.
Sje }a se da je pri je odre |e nog vre me na kod nje ga
do {ao u~e nik ko ji je u osno vnoj {ko li pro {ao trojkom.
Sko ro ni ko ga ni je htio da pre po ru ~i ka ko bi upi sao bo -
go slo vi ju. Ka da je do {ao u ma nas tir Li plje, otac Ste fan je
kroz raz go vor sa znao da je on ja ko upo ran mo mak ko ji
ima cilj u `i vo tu.
"Ka da sam ga upi tao {ta pla ni ra ako ga ni ko ne pri -
mi u bo go slo vi ju, on ka `e da }e po ku {a ti dogo di ne. Ako
ta da ne uspi je, upi sa }e ne ku dru gu {ko lu i za vr{i ti je i on -
da upi sa ti bo go slov ski fa kul tet. Ta da sam vi dio da je upo -
ran i da ima cilj i po mo gao sam mu", sje }a se otac
Ste fan.
Do da je da je po gre {no {to u~e ni ci da nas ~im za vr{e
{ko le ili fa kul te te tra `e na mje {ta ljke i ne tru de se ni ma lo.
P
@i vot u ma nas ti ru Li plje
te ~e po ka non skim pra vi li ma
crkve i u nje mu je svoj
smi sao `i vo ta na {lo se dam lju di
Otac
Ste fan
Sla |a na
i Sa {a
Pe jin
U ma nas ti ru `i vi se dam
lju di po sve }e nih vje ri
FO TO A. ^A VI]
17 9. 8. 2009. ofekfmkb
iko nom de {a va ju
Vjer ni ci sa svih stra na: Ka ko nam je pre nio igu man
Ste fan, u ma nas ti ru Li plje je uvi jek in te re san tno. Ov dje
je pu no na ro da ko ji do la zi na mo li tvu, do la ze na pri ~e{ -
}a. Kad je lje to, do la ze po ro di ~no. Zi ma je ta ko |e ja ko
idi li ~na. Ali, ka da je dnom do |u, na rod `e li da se po no vo
vra ti.
Ono {to bo li brat stvo ma nas ti ra Li plje jes te to da su
sta no vni ci naj bli `eg ve li kog gra da Ba nja lu ke sla bo upo -
zna ti s lo ka ci jom ma nas ti ra.
"Ne da vno su nam u gos ti ma bi li bra }a iz je dnog
ma nas ti ra iz Srbi je. De vet lju di u Ba njalu ci su pi ta li za
Li plje. Od njih de vet, osam ni je zna lo. De ve ti je re kao
ot pri li ke, ali je po slao lju de na sa svim dru gi dio gra da.
To je ma lo tu `no, ali na dam se da }e se ura di ti vi {e na
afir ma ci ji na {eg ma nas ti ra", re kao je Ste fan.
Put ma nas ti ra Li plje iz Som bo ra do {li su Sa {a (33) i
Sla |a na (38) Pe jin kao i nji ho va tet ka iz Do bo ja Mi lun -
ka Cvi ja no vi} (50). Sa {a i Sla |a na su u ma nas ti ru dru gi
put dok je Mi lun ka prvi put. Fas ci ni ra ni su kom ple ksom,
a naj dje lo tvor ni ji je du ho vni mir ko jim se osna `e na kon
do las ka.
"Pri je dvi je go di ne bi li smo prvi put. Ja ko su me bo -
lje la le |a i ni je mi se i{lo. Ali sam na na go vor su pru ga
ipak do {la. Na kon izlas ka iz ma nas tir ske crkve nestao je
bol u le |ima. Ne vje ro va tno, ali is ti ni to. I ta ko sam obe -
}a la da }u po no vo do}i. I evo, do {la sam", ka `e Sla |a na.
Sa {a se sla `e sa su pru gom da ov dje na |e svoj mir.
Sva ke go di ne za vri je me go di {njih odmo ra on i Sla |a na
posjete ve li ki broj ma nas ti ra u Srbi ji i RS. Mo le se Bo gu
i raz go va ra ju sa brat stvom ma nas ti ra.
"Sva gdje nas pri me kao is tin ske vjer ni ke. Ka da
nam tre ba sa vjet, za tra `i mo ga i do bi je mo, a na kon to ga
sre }ni i du ho vno ople me nje ni odla zi mo iz ma nas ti ra.
Ovaj ma nas tir je je dan od naj lje p{ih i naj ve }ih ko je smo
posjetili", ka `e Sa {a.
Mi lun ka Cvi ja no vi} iz Do bo ja je prvi put u Li plju.
Ka `e da je za is ta li je po u ma nas ti ru i da je dva ~e ka pri li -
ku da opet do |e.
Vje ra po ma `e oz drav lje nju: Sva kog da na u ma nas -
ti ru Li plje slu`i se ju tar nja u {est i ve ~er nja u 18 ~a so va,
a li tur gi ja ne dje ljom i pra zni kom u 10. Aka tist pre sve toj
Bo go ro di ci ~i ta se sva ki dan u po dne pred ~u do tvor nom
iko nom maj ke Bo`ije Spo ru ~ni ca gre {nih ko ja je ~u do -
tvor na i pred ko jom se de {a va ju ~u da. Prvo za pi sa no ~u -
do pred njom je iz 1844. go di ne. U lje to is te go di ne
do {la je u Ni ko la jev ski ma nas tir, gdje je iko na ~u va na,
`ena trgov ca Po ~e pi na sa dvo go di{ njim si nom ko ji je
imao te {ku pa da vi cu. Ro di te lji su di je te vo di li kod naj -
bo ljih lje ka ra to ga vre me na, ali na du za oz drav lje nje ni -
su do bi li. Pro mi slom Bo`jim maj ka je do ve la si na i u
ma nas tir, te sa mim ~u dom mo li la sve {te ni ka da ~i ta mo -
li tvu pred do ta da ma lo po zna tom i pro slav lja nom iko -
nom Bo go maj ke. Kad su od slu`ili mo le ban, oz dra vio je
bo le sni Po ~e pi nin sin. Na kon to ga iko na je pre ne se na u
li ti ji u ma nas tir sku crkvu, te po lo`ena u no vi tron, a pred
njom upa lje no kan di lo ko je do da nas ne pre ki dno go ri.
Va `no je na po me nu ti da je od 1989. go di ne ovaj
ma nas tir sta vro pi gi ja epis ko pa ba nja lu ~kog, te brat stvo
po red epis ko pa ~i ne dva je ro mo na ha, dva mo na ha i dva
is ku {e ni ka, kao i je dna mo na hi nja. Ina ~e, va`no je do da -
ti da su mo na si ma nas ti ra svi bo go slo vi, te olo zi sa di plo -
ma ma vi so kih {ko la u ze mlji i iz inos tran stva. U
ma nas ti ru Li plje je po red os ta lih po slu {a nja dat akce nat
na obra zo va nje brat stva.
Gla vni ma nas tir ski sa bo ri u to ku go di ne su Bla go -
vi jes ti - ma nas tir ska sla va, Pe trov ske po kla de - polj ske
mo li tve, ne dje lja po Ilin da nu - go di{ nji ca naj no vi je
obno ve ma nas ti ra, uje dno i naj ma so vni ji sa bor, Po krov
pre sve te Bo go ro di ce, Bo`i} i Sve ti Sa va.
Ove go di ne 9. av gus ta bi }e odr`an ve li ki na ro dni
sa bor kod ma nas ti ra ka da }e bi ti ru ko po lo `en mo nah
Ser gej iz ma nas ti ra Kru pe na Vrba su. Taj dan on }e do -
bi ti ~in je ro mo na ha.
"Po zi va mo sve lju de da do |u taj dan u ma nas tir.
De se ti ne hi lja da lju di }e do }i da se po mo li Bo gu", ak`e
otac Ste fan.
Prvo
za pi sa no
~u do pred
iko nom
maj ke
Bo`je
Spo ru ~ni ca
gre {nih je iz
1844. go di ne.
Ro di te lji
su di je te
vo di li kod
naj bo ljih
lje ka ra to ga
vre me na,
ali na du za
oz drav lje nje
ni su do bi li
dok se pred
iko nom ni su
po mo li li
Pri je
dvi je
go di ne
bi li smo
prvi put.
Ja ko
su me
bo lje la
le|a.
Na kon
izlas ka iz
ma nas tir ske
crkve
bolovi
u le |ima
su nestali,
pri ~a
Sla |a na
Kao ma nas tir,
Li plje se
spo mi nje
tek kra jem
15. vi je ka
Na tpis na
ula znim
vra ti ma
18 ofekfmkb!9. 8. 2009.
El ma DUV NJAK
li ka nje na sta klu, svi li, izra -
da na ki ta i odje }e spe ci jal -
nosti su ~la ni ca Art
ra di oni ce u No vom gra du, u
Sa ra je vu, ko ja je osno va na
pri Udru `e nju obo lje lih od
ce re bral ne dje ~ je pa ra li ze
pri je ne ko li ko go di na.
Bro ji 16 ~la ni ca, od ko jih su njih de se tak
sva ki dan "na svom ra dnom mjes tu".
Dru `e nje u ra di oni ci: One ra de
na vo lon ter skoj osno vi, ali rad u ra di oni ci za njih
zna ~i dru `e nje, dru{ tve no ko ri sni rad, oku pa ci -
onu te ra pi ju i re so ci ja li za ci ju.
"Kao {to vi di te, tre nu tno osli ka vam je dnu
sta kle nu va zu. Ka da to za vr{im, ide u pe} na pe -
~e nje na tem pe ra tu ri od 180 ili 190 ste pe ni na ne -
kih sat vre me na. Po sli je to ga ima mo go tov
proi zvod, ali ga nije preporu~ljivo prati u ma {i ni
za su |e", obja sni la nam je po ulas ku u ra di oni cu
~la ni ca Adi sa Za hi ro vi}, ko ja sve ra di je dnom ru -
kom.
Ka `e da je 1995. go di ne za vr{i la za admi nis -
tra ti vnog te hni ~a ra, ali da po sao ni ka da ni je do bi la.
"A, to li ko sam se tru di la da bu dem do bra
u~e ni ca. Otac mi je ku pio pi sa }u ma {i nu i da ne
sam pro vo di la ku ca ju }i je dnom ru kom i bo lja
sam bi la od onih ko ji su ku ca li sa dvi je ru ke. Ali,
gdje god bih apli ci ra la za po sao, moj fi zi ~ki iz -
gled bi uvi jek pre su dio, a ne mo je spo so bnos ti.
^lan sam ra di oni ce tre }u go di nu i ovo mi po ma -
`e da iza |em iz ku }e. Osli ka vam pre dme te od
sta kla, svi le, ra dim s na ki tom, ali naj vi {e vo lim
da ra dim sa sta klom", ka `e Za hi ro vi }e va.
Do da je da od dje tinj stva vo li crta ti.
"Htje la sam ~ak da upi {em umje tni ~ku {ko -
lu, me |u tim, eto, ni je mi se da lo", ka `e Za hi ro vi -
}e va.
Svi sve ra de: ^la ni ca Ve sna An tu no -
vi} ka `e da je pre dme te ko je izra |u ju mo gu}e
ku pi ti u nji ho voj ra di oni ci, ali pred no vo go di{ nje
i vjer ske pra zni ke do bi ju pros tor za izla ga nje u
ne kim od tr`nih cen ta ra.
"Svi ra di mo sve, ali ne kim ~la ni ca ma vi {e
od go va ra rad sa sta klom, a dru gim sa svi lom ili
izra da bi `u te ri je. Zna ju nam do }i mu {te ri je i tra -
`i ti, re ci mo, da im izra di mo e{ar pu ili ne {to dru -
go i uvi jek smo spre mne, ve ze mo, he kla mo,
ple te mo", pri ~a An tu no vi }e va.
Je le na Bac ko vi} ka `e da ne ke od ~la ni ca do -
la ze smo po vre me no.
"Me ne je do la zak u ra di onici mnogo pro mi -
je nio. Ov dje do bi ja mo i je dnu vrstu re so ci ja li za -
ci je i u radionicu se mo gu u~la ni ti ljudi iz bi lo
ko jeg udru `e nja. Me ne je Ve sna bu kval no u~i la
ka ko da se po na {am u in va lid skim ko li ci ma i sa -
da ja to pre no sim na dru ge. Ov dje se mo ra ra di ti,
ne mo `e se sa mo pi ti ka fa i ni {ta ne ra di ti", po ja{ -
nja va Bac ko vi }e va.
Do da je da se kod njih ra di sva kim ra dnim
da nom od 10 do 15 sa ti.
"Bi la sam dos ta mir na i zna la sam se uzne -
mi ri ti od ve }eg bro ja lju di. Je dnos ta vno, ni sam se
zna la nor mal no po na {a ti u dru{ tvu. To je za to {to
bu de{ za tvo ren me |u ~e ti ri zi da, jer te po ro di ca
`e li za {ti titi od lo {ih lju di i on da se ne zna{ nor -
mal no po na {a ti u dru{ tvu dru gih. Ra di oni ca me
pro mi je ni la i sa da ne za tva ram us ta", smi je se
Bac ko vi }e va.
Ka `e da, na `a lost, ni je za vr{i la sre dnju {ko -
lu.
"Ja ne mam za ni ma nje. Osno vnu {ko lu sam
za vr{i la odmah po sli je ra ta, ta ko da me ni su htje li
pri mi ti u sre dnju {ko lu. U stva ri, u star tu me
odbi jao ne dos ta tak pri la za za oso be s in va li di te -
tom, a i za kon {ko le ni je pri mo ra vao da ne pra ve
dis kri mi na ci ju pre ma oso ba ma s odre |e nim one -
spo so blje nji ma. Sve je bi lo pre pu {te no do broj
vo lji di re kto ra. Po tru di }u se da sre dnju {ko lu za -
vr{im van dre dno, a in te re su ju me web di zajn i
gra fi ka. Kri vo mi je {to u to vri je me ni sam bi la
bor be na", ka `e Bac ko vi }e va.
Vo lon ter ski rad: ^la ni ca Sa nja Ju -
ri} je pri je ra ta u Za gre bu za vr{i la {ko lu za kro ja -
~a, spe ci ja li zi ra nu za in va li dna li ca.
"Ni ka da ni sam ra di la taj po sao. Bi lo je
mnogo pre pre ka, uos ta lom, kao i da nas. Po |i te
od pri la za za oso be u in va lid skim ko li ci ma. Ne -
ma ih, a ta mo gdje su iz gra |e ni, bo lje bi bi lo da
ni su, jer to ni su pri la zi ne go brda. Mnogo mi zna -
~i bo ra vak ov dje. Ra dim ono {to vo lim, {to je ko -
ri sno i do ka zu je da ni {ta ni smo lo {i ji od dru gih",
is ti ~e Ju ri }e va.
An tu no vi }e va do da je da po ku {a va ju da bu -
du sa mos tal ni, da ni od ko ga ne za vi se.
"Ra di mo vo lon ter ski i novac od svega {to
bude pro dato ide u na bav ku ma te ri ja la ka ko bi -
smo mo gli na pra vi ti no ve proi zvo de. Za sa da za
do la zak u ra di oni cu 'di je li mo' kom bi ko ji je truo i
na izma ku je snaga. Za mo li le bismo sve one ko ji
su u mo gu }nos ti da nam do ni ra ju ne ki kom bi na
ko ji bi smo mo gli ugra di ti svo ju pla tfor mu za in -
va lid ska ko li ca", ka `e An tu no vi }e va.
Pro daj na ci je na proi zvo da ko je izra |u ju u
ra do ni ci, po put svi le nih ma ra ma je 35 KM, va za
je 15 ili 25 KM, za vi sno od ve li ~i ne, a pe pe lja re
ko {ta ju osam KM.
"Proi zvo di od sta kla ko je ku pu je mo su
prili~no sku pi, kao i bo je kojima ih oslikavamo.
Osli ka va mo i zdje le za {e }er i bom bo ne. Ta nji re
ku pu je mo po ci je ni od ~e ti ri KM, a ka da ih osli -
ka mo, ci je na im je je osam KM", re kli su u ra di -
oni ci.
S
Rad u ra di oni ci
za njih zna ~i
dru `e nje,
dru{ tve no
ko ri sni rad,
oku pa ci onu
te ra pi ju i
re so ci ja li za ci ju
Adi sa
Za hi ro vi} od
dje tinj stva
vo li da crta
U po sje ti Art
ra di oni ci pri
Udru `e nju
obo lje lih od
dje ~ je ce re bral ne
pa ra li ze
Me ne je
do la zak u
ra di oni cu
mnogo
pro mi je nio.
Ov dje
do bi ja mo i
je dnu vrstu
re so ci ja li za ci je
i u radionicu se
mo gu u~la ni ti
ljudi iz bi lo
ko jeg
udru `e nja,
ka `e Je le na
Bac ko vi}
U ra di oni ci
mar lji vo ra de
Za umje tnost
ne ma pre pre ka
Ve sna, Je le na i Sa nja po ka zu ju ma ra me
FO TO D@. TOR CHE
Adi sa
Za hi ro vi}
Proi zvo di
iz ra di oni ce
9. 8. 2009. ofekfmkb 19
Ta nja [I KA NJI]
e kro po la ste }a ka Ra di mlja,
ko ja se na la zi u Vi do vu Po -
lju, tri ki lo me tra za pa dno od
Sto ca, na pu tu ^a plji na -
Sto lac, spa da me |u ne ko li ko
naj vre dni jih i naj zna ~aj ni jih
ne kro po la ste }a ka u BiH.
Po broj nos ti pri mje ra ka, ra zno vrsnos ti i zas -
tu plje nos ti svih osno vnih obli ka, vi so kom umje -
tni ~kom kva li te tu izra de, te bo gat stvu plas ti ~nih
de ko ra ci ja, ne kro po la Ra di mlja spa da u naj vre dni -
je spo me ni ke sre dnjo vje ko vnog pe ri oda u BiH.
Sa o~u va nim bo gat stvom sim bo la, pos ta la je
si no nim za kul tu ru ste }a ka, a njen zna ~aj se ogle -
da u to me {to pred stav lja re pre zen ta ti van uzo rak i
os ta lih ne kro po la s tog po dru ~ja.
Na ci onal ni spo me nik: Ko mi si ja
za o~u va nje na ci onal nih spo me ni ka pro gla si la je
ne kro po lu ste }a ka Ra di mlja na ci onal nim spo me -
ni kom. Me |u tim, na kon nes pro vo |e nja di spo zi ti -
va odlu ke Ko mi si je i nas tav lja nja de gra di ra nja
pros to ra oko i na sa moj ne kro po li, uvr{ten je i na
lis tu ugro `e nih spo me ni ka.
Uprkos ~i nje ni ci da spo me nik spa da u red na -
ju kra {e ni jih ne kro po la u BiH, te bi na taj na ~in
mo gao pri vu }i pa` nju tu ris ta, ugro `en je ne za ko -
ni tom i bes pra vnom gra dnjom u sklo pu spo me ni -
ka ili u nje go voj ne po sre dnoj bli zi ni.
Na ime, na dru{ tve nom ze mlji {tu uz ne kro po -
lu i na po ten ci jal nom ar he olo {kom na la zi {tu su
1999. go di ne ne za ko ni to sa gra |e ni po slo vni obje -
kti u skla du s re gu la ci onim pla nom, ko ji je Ko mi -
si ja za o~u va nje na ci onal nih spo me ni ka sta vi la
van sna ge.
Na kon to ga, neo gra |e ni centralni pros tor ne -
kro po le po ~eo je da se ko ris ti i kao pros tor za par -
ki ra nje vo zi la po sje ti la ca i vla sni ka po slo vnih
obje ka ta.
U ci lju spre ~a va nja da ljeg ugro `a va nja tog
zna me ni tog spo me ni ka, po slje dnjih ne ko li ko go -
di na Vla da FBiH je pu tem Fe de ral nog mi nis tar -
stva kul tu re i spor ta po ~e la da iz dva ja sred stva za
za {ti tu tog na ci onal nog spo me ni ka.
U Za vo du za za {ti tu spo me ni ka BiH, pre ko
ko jeg se im ple men ti ra ju sred stva, na vo de da su
do sa da izve de ni ra do vi na ogra |i va nju lo ka li te -
ta `i vom ogra dom uz pra te }i, no vi sis tem vo do -
na pa ja nja.
"Pla ni ra na je i sa na ci ja di je la ko ri ta rje ~i ce
Ra di mlje, ka ko bi bilo spri je ~eno dalj e ero di ra nje
oba la i lo ka li te ta usljed bu ji ~nih uda ra", ka `e Azra
Ha d`i} iz Za vo da za za {ti tu spo me ni ka.
Po zna ta i van gra ni ca: Pre po zna -
tlji ve zna me ni tos ti i vri je dnos ti ne kro po le ste }a ka
Ra di mlja su, ka ko is ti ~e, to kom vre me na od tog
kul tur nois to rij skog do bra iznje go va le kul tu ro lo {ki
brend, pre po zna tljiv i van gra ni ca BiH.
"Dos tu pnost i pris tu pa ~nost ne kro po le, u bli -
zi ni izvan re dno vri je dnih lo ka li te ta, O{a ni }a, Da -
or so na, Ba dnja, Bo lju na, Ho do va, za tim Mos ta ra
sa zo nom Sta rog mos ta, Sto ca sa svo jim bo ga tim
kul tur nois to rij skim na slje |em, kao i Ja dran skog
mo ra, ~i ni da Ra di mlja pred stav lja izu ze tno zna -
~aj nu ka ri ku u kre ira nju kul tur nih ru ta, ko je se kao
kul tur ni proi zvo di mo gu pre zen to va ti u tu ris ti ~koj
po nu di BiH", is ti ~e Ha d`i }e va.
Broj nost ste }a ka, nji ho vo umje tni ~ko obli ko -
va nje izra `e no kroz for me i de ko ra ci je, pre fi nje ni
osje }aj maj sto ra kle sa ra za odnos pri mi je nje ne te -
hni ke ukra {a va nja nas pram obli ka i vo lu me na ste -
}ka, ka ko ka `e Ha d`i }e va, ~i ne ne kro po lu sa
ste }ci ma Ra di mlja je dnim od naj vre dni jih i naj -
zna ~aj ni jih kul tur nois to rij skih do ba ra iz sre dnjeg
vi je ka BiH.
"Za vod za za {ti tu spo me ni ka ra di na izra di
pro jek tne do ku men ta ci je za kon zer va ci ju ste }a ka,
a pro je kat }e se im ple men ti ra ti u sa ra dnji Za vo da
sa UNES CO-om to kom ove go di ne", ka `e Ha d`i -
}e va.
Ve }i na ovih spo me ni ka da ti ra iz raz do blja 14.
i 15. vi je ka, iako se nji ho va po ja va u ve li koj mje ri
re gis tru je i u 12. vi je ku.
Ste }ci, odno sno sre dnjo vje ko vni nad gro bni
spo me ni ci, za uzi ma ju vrlo zna ~aj no mjes to me |u
na ci onal nim spo me ni ci ma BiH, a naj vi {e ih ima u
Her ce go vi ni i to u Bi le }i, Sto cu, Tre bi nju, Gac ku i
do li ni Ne re tve. Nas ta li su u sre dnjem vi je ku i osli -
ka va ju ta da{ nji `i vot, a ve }i nom se na la ze u Bo sni
i Her ce go vi ni, ali ih ima i u Hrvat skoj, Srbi ji i
Crnoj Go ri. Obi ~no su ukra {e ni pri zo ri ma iz `i vo -
ta, lo va, vi te {kih tur ni ra ili na tpi si ma na bo san ~i ci.
Ste }ci, ko jih je do sa da uku pno ut vr|e no vi {e
od 66.000, pos tav lja li su se od dru ge po lo vi ne 14.
do sre di ne 16. vi je ka.
Di je le se na po lo `e ne i us pra vne, a po red naj -
po zna ti jeg ste }ka, ne kro po le Ra di mlja kod Sto ca,
naj sla vni ji je po je di na ~ni ste }ak Zgo{ }an ski ste -
}ak, na |en u oko li ni Ka knja, ko ji se na la zi u Ze -
malj skom mu ze ju u Sa ra je vu.
N
RAZGLEDNICE
IZ GRADOVA
Ve }i na ih
da ti ra iz
raz do blja 14.
i 15. vi je ka,
iako se
nji ho va
po ja va u
ve li koj mje ri
re gis tru je i u
12. vi je ku
Ste }a ka
naj vi {e
ima u
Her ce go vi ni
i to u Bi le }i,
Sto cu,
Tre bi nju,
Gac ku i
do li ni
Ne re tve
Ne kro po la ste }a ka
Ra di mlja kod Sto ca
Ra di mlja
pred stav lja
izu ze tno
zna ~aj nu
ka ri ku u
kre ira nju
kul tur nih
ru ta, ko je se
kao kul tur ni
proi zvo di
mo gu
pre zen to va ti
u tu ris ti ~koj
po nu di BiH
Kul tu ro lo {ki brend
pre po zna tljiv i van BiH
Spa da me |u naj vre dni je
i naj zna ~aj ni je ne kro po le
ste }a ka u BiH
FO TO NN
Pos ta la je si no nim za kul tu ru ste }a ka
Ale ksan dar STI JA KO VI]
i vot na Ve se lom bri je gu, ba -
nja lu ~kom na se lju uda lje nom
sve ga ~e ti ri ki lo me tra od stro -
gog cen tra gra da, u ko me `i vi
ve li ki broj Ro ma, u ovim lje -
tnim da ni ma se odvi ja spo ri je
ne go {to je to uobi ~aje no za
da na{ nju u`ur ba nu sva ko dne -
vi cu. Sta no vni ke Ve se log bri je ga ne bri nu dne -
vnopo li ti ~ka pi ta nja, ve} sa mo ka ko da do ~e ka ju
slje de }i dan.
Ka da smo sti gli na Ve se lom bri je gu vri je -
me kao da je sta lo, a ju tar nju ti {i nu po re me ti
sa mo ne ki auto mo bil ko ji pro |e pra{ nja vim
ma ka dam skim pu tem. Ka ko ka `u sta no vni ci,
`i vot u tom na se lju je sve bo lji. O to me naj bo -
lje svje do ~e mno gi gas tarba jte ri ko ji na Ve se li
bri jeg do |u iz ra znih evrop skih ze ma lja ka ko
bi tu pro ve li odmor. Oni ka `u da se sva ke go -
di ne osje ti na pre dak i da u ovom na se lju sve
bo lje `i ve. S nji ma se mo `da ne bi slo `i li Ro mi
ko ji ~i ta vu go di nu pro ve du na Ve se lom bri je gu
i ko ji ni su us pje li pro na }i sre }u u inos tran stvu.
Oni `i ve u ve li kom si ro ma{ tvu i sva ki dan se
bo re za op sta nak sku plja ju }i sta ro `e lje zo i ba -
ve }i se po vre me nim po slo vi ma. Nji ma je sva ki
dan ispu njen is tom bor bom za pre `iv lja va nje.
Me |u tim, i oni pri zna ju da `i ve bo lje ne go ra -
ni je i da ne mo ra ju da bri nu ho }e li su tra ima ti
{ta za je lo.
Ra zli ke izme |u bo ga tih i si ro ma {nih Ro ma
na Ve se lom bri je gu su vi {e ne go o~i te. Ta ko se
po red ve li kih ku }a sa sre |e nim dvo ri {tem i fa sa -
dom, ko ja je obi ~no u ne koj dre ~a voj bo ji, na la ze
ru {e vne ku }i ce ko je iz gle da ju kao da }e se sru {i ti
kad ja ~i vje tar za du va. Taj kon trast je za is ta upe -
~a tljiv i iza zi va ~u |e nje ri jet kih pro la zni ka.
Na vi kli na ne vo lje: Sta no vni ci
Ve se log bri je ga is ti ~u da je `i vot svu da te `ak, ali
da su Ro mi na vi kli na ne vo lje i da se bo re iz da -
na u dan ka ko bi se bi po bolj {a li `i vot.
Ibra him Muj ki}, ko ji je ro |en na Ve se lom
bri je gu, is ti ~e da si tu aci ja u ovom na se lju ni je bi -
la ni ka d bo lja.
"Ro mi `i ve od ku plje nja sta rog `e lje za, ali
ve }i na je u inos tran stvu gdje `i ve od so ci jal ne
po mo }i, a ne ki su i za po sle ni. U sva kom `i tu ima
ku ko lja, ali sa ko m{i ja ma ugla vnom ne ma pro -
ble ma. Svi `i vi mo u mi ru i sla `e mo se je dni sa
dru gi ma", ka `e Muj ki}.
On is ti ~e da je 28 go di na ra dio u je dnoj ba -
nja lu ~koj fir mi, a on da je odlu ~io svo ju sre }u po -
tra `i ti u Fin skoj.
"Mi ne }e mo ni ~i je i ne da mo svo je. Lju di
odla ze sa Ve se log bri je ga trbu hom za kru hom i u
po tra zi za bo ljim `i vo tom. Ta ko je to svu gdje, ne
sa mo na Ve se lom bri je gu", ka `e Muj ki}.
On do da je da u Fin skoj `i vi bli zu fa bri ka
gdje vaz duh ni je ~ist i is ti ~e da ba{ u`i va kad se
vra ti u svo ju ku }i cu.
Mno ge Ro me za ni ma {ta }e se de si ti sa no -
vim pu tem ko ji tre ba da pro |e kroz nji ho vo na -
se lje jer strije pe da }e zbog to ga bi ti po tre bno
sru {i ti mno ge ku }e.
Fa ti ma Mu ho ji}, sta ri ca ko ja `i vi u je dnoj
ku }i ci po red pu ta, ka `e da `i vot Ro ma ni je ni ka -
da bio lak, ali kad si mlad on da se sve mo `e i sti -
}i i ura di ti, a kad se os ta ri i
naj je dnos ta vni ji po slo vi su te {ki.
"@i vim u ovoj ma loj
ku }i ko ju sam sa ma
na pra vi la kad sam
bi la mla |a i ni -
sam se ni gdje se -
li la. Dru{ tvo mi
pra ve ma ~ke ko je
dr`im bli zu se be, jer
u obli` njim ru {e vi na ma
ima dos ta mi {e va", ka `e
ona.
Ko men ta ri {u }i ve li ke ku -
}e svo jih ko m{i ja ona is ti ~e da
je `i vot ne kome bio maj ka, a
ne kome ma }e ha, ali ni je im,
ka `e, za vi dna.
Ni ka da i m ni j e
do sa dno: Ro mi ka `u da je u nji -
ho vom na se lju uvi jek ve se lo bez ob zi ra na
pro ble me i svi su ugla vnom na smi ja ni, iako
mno gi `i ve u uslo vi ma ko ji ni su dos toj ni ~o vje -
ka.
"Sva ki dan ov dje ima dos ta za ni mlji vih si -
tu aci ja i ni ka da ni je do sa dno. Ne mo `e bi ti do -
sa dno jer se stal no ne {to de {a va. Ne ka da se
bi je mo, ne ka da pje va mo za je dno, ali uvi jek se
ne {to do ga |a", ka `e je dan
od Ro ma ko ji je ra nom
20 ofekfmkb!9. 8. 2009.
@
U nji ho vom na se lju uvi jek
je ve se lo bez ob zi ra na pro ble me
i svi su ugla vnom na smi ja ni
ne ko me maj ka,
JEDAN DAN SA...
sta no vni ci ma
ba nja lu ~kog
Ve se log
bri je ga
I naj mla |im
Ro mi ma je
za ni mljiv `i vot na
Ve se lom bri je gu
9. 8. 2009. ofekfmkb 21
zo rom ve} po ra nio ka ko bi u obli` njoj ka fa ni
po tra `io ne ko hla dno os vje `e nje.
Ka ko ka `e je dan do bros to je }i Rom dok po -
no sno po ka zu je svo ju ku }u i auto stra nih re gis -
tra ci ja, na Ve se lom bri je gu sva ki dan je is ti.
"Po {to sam ov dje na odmo ru sa po ro di com,
kao i mno ge na {e ko m{i je ugla vnom nam dan
pro |e u me |u so bnom dru `e nju. Ro mi su uvi jek
bi li ve seo na rod, ta ko da uvijek na |e mo ne ke
za ni mlji ve te me o ko ji ma ras prav lja mo", ka `e
ovaj sta no vnik Ve se log bri je ga.
On is ti ~e da ni ka da ne bi
oti {ao, pa ~ak i ako bi mu
ne ko do dije lio stan u cen tru
gra da.
"Ja sam Rom i po no san
sam na to. Ov dje su svi mo ji
su na ro dni ci i iako ra dim u
[ved skoj na ovom na {em bri je gu
se osje }am naj bo lje", ka `e on.
Ve li ko gra di li {te: Ju tar nju ti {i nu u
ovom na se lju sa da je di no na ru {a va ju ve -
li ki ka mi oni ko ji pre vo ze ma te ri jal do
gra di li {ta na Ve se lom bri je gu i bu de sta no -
vni ke.
Je dan od Ro ma ta ko upla {e no gle da na
ogro mno gra di li {te odmah ispod svo je ku }e,
gdje se, pre ma nje go vim ri je ~i ma, pra vi zgra da.
"Ova zgra da }e ugro zi ti mo ju ku }u. Sve se
mo `e su tra sru {i ti u pro va li ju, a dje ca su sa da u
opa snos ti da se igra ju oko ku }e", `a li se on.
Sta no vni ci is ti ~u da su izu ze tno za do vo ljni
sa ra dnjom sa grad skim vlas ti ma jer je ovih da na
Ve se li bri jeg ve li ko gra di li {te. Gra de no ve zgra -
de, zatim ka na li za ci ju, a ove go di ne se o~e ku je
po ~e tak ra do va na no vom pu tu ko ji }e za mije ni -
ti pra{ nja vi ma ka dam ski.
Kra jem pro {le go di ne Dra go ljub Da vi do -
vi}, gra do na ~el nik Ba nja lu ke, je u Stra zbu ru
pri mio na gra du za pro mo ci ju pra va na ci onal nih
ma nji na, a za nje ga sta no vni ci Ve se log bri je ga
ima ju sa mo ri je ~i hva le.
"Da ima po sla bo lje bi se `i vje lo. Sna la zi -
mo se ka ko sti gne mo i krpi mo kraj s kra jem.
Bi lo bi do bro ka da bi gla vna uli ca na Ve se lom
bri je gu bila asfal ti rana. Ni je ovo vi {e ono sta ro
na se lje od pri je 30 ili 40 go di na sa kar ton skim
stra }a ra ma i lo {im ku }a ma. Da nas ov dje ima li -
je pih i mo der nih obje ka ta i za to, ka da do la ze
na {i lju di iz inos tran stva ili na {i gos ti iz dru gih
gra do va, ni je red da idu sta rim ma ka da mom",
ka `e je dan mje {ta nin Ve se log bri je ga.
Po no sni na Kul tur ni
cen tar: Naj -
mla |im sta no -
v n i c i m a
Ve se log bri je ga
ne sme ta ni ve li ka
vru }i na i uvi jek ih je mo -
gu }e vi dje ti na pu tu ka ko se igra ju
sa ma ~ka ma i psi ma ko jih ima na
sva kom ko ra ku.
Oni naj ta len to va ni ji da ne pro vo de
tre ni ra ju }i u je dnom od dva bo kser ska
klu ba, gdje su le kci je iz bo ksa di je li li le -
gen dar ni Ma ri jan Be ne{ i Dra `en ko Ni ni}.
Na ime, na Ve se lom bri je gu pos to je dva bo kser -
ska klu ba "Dra `en ko Ni ni}" i "Fe niks", a ma li
Ro mi mo gu da iza be ru ko ji im se tre ner vi {e
svi |a. Oba klu ba su smje {te na u Kul tur ni cen tar
u ko me je naj ve se li je kad se sla vi \ur |ev dan.
Mje {ta ni, ina ~e, dos ta vre me na pro vo de u
ovom kul tur nom cen tru po vr{i ne 400 kva dra -
tnih me ta ra, ko ji je je dan od naj ve }ih na te ri to -
ri ji biv {e Ju go sla vi je, a u ko me or ga ni zu ju
izlo `be fo to gra fi ja, obu ku za rad na kom pju -
te ri ma i u ko ji je smje {te no rom sko kul tur -
no dru{ tvo.
Dva rom ska udru `e nja:
Na Ve se lom bri je gu pos to je dva udru -
`e nja ko ja se bo re za pra va ba nja lu -
~kih Ro ma. To su udru `e nja "Ve se li
bri jeg" i "Rom sko srce". Me |u tim, oni
su u me |u so bnoj sva |i i Ro mi su
ugla vnom po dije lje ni {to se ti ~e po -
dr{ke bi lo kom udru `e nju.
"Ni je u re du da ima mo dva udru -
`e nja i da se dije li mo. To ni kom ne
ko ris ti. Ove go di ne smo se po dije li li i za
\ur |ev dan i je dan dio sta no vni ka uop {te
ni je pri sus tvo vao slav lju. Po tre bno je da
pred sta vni ci oba udru `e nja sje dnu za je dno i
da se do go vo re jer zbog nji ho ve ne slo ge
naj vi {e mi ispa {ta mo", ka `e Ibra him Mu ra to -
vi}.
Ro mi na Ve se lom bri je gu ma lo pa` nje
po sve }u ju sva |a ma u udru `e nji ma, a je di no
im je bi tno da nji ho vo na se lje i da lje bu de
ve se lo.
Ro mi `i ve od
ku plje nja sta rog
`e lje za, ali ve }i na je u
inos tran stvu gdje `i ve
od so ci jal ne po mo }i,
a ne ki su i za po sle ni.
U sva kom `i tu ima
ku ko lja, ali sa
ko m{i ja ma ugla vnom
ne ma pro ble ma,
ka `e Ibra him Muj ki}
ne ko me ma }e ha
Mi ne }e mo ni ~i je
i ne da mo svo je,
ka `u sta no vni ci
Ve se log bri je ga
Na us kom
pra{ nja vom
pu tu uvijek
ima pro la zni ka
Bo ga ti ji sta no vni ci
Ve se log bri je ga
u`i va ju sa po ro di com
Fa ti ma
Mu ho ji}
is pred
svo je
ku }i ce
Ne ki mje {ta ni
za bri nu ti da }e
im se ku }e
sru {i ti zbog
gra |e vin skih
ra do va
Muj ki}:
Svi se
do bro
sla `u
22 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Za kleo se
Ahma di ne d`ad
Dru gi put je Ma hmud Ahma di ne d`ad iz go vo rio su dbo no sno "da" fun -
kci ji pred sje dni ka Ira na. Za kleo se ta ko on u je ku su |e nja ~la no vi ma
iran ske opo zi ci je, ko ji su sma tra li da je sta ri-no vi li der po krao izbo re
odr`a ne u ju nu, ~i ji se "rep" vu kao da ni ma, iza zvav {i ne mi re, na si lje,
ubis tva i krv na uli ca ma Te he ra na.
Vrho vni vjer ski vo |a aja to lah Ali Ha mnei bla go slo vio je dru gi Ahma -
di ne d`a dov man dat, zva ni ~no pot vrdiv {i nje gov izbor za pred sje dni ka.
I dok su po sla ni ci ko ji su pri sus tvo va li ce re mo ni ji ina ugu ra ci je apla -
udi ra li, dio Evro pe i svi je ta je sje dio skr{te nih ru ku.
Ta ko su nje ma ~ki kan ce lar An ge la Mer kel i li de ri SAD, Fran cus ke, Ve -
li ke Bri ta ni je i Ita li je
odbi li da ~es ti ta ju
Ahma di ned`adu na nje -
go vom izbo ru. Is to vre -
me no su na mje ru
[ved ske da po {a lje svog
am ba sa do ra na ce re mo ni ju kri ti ko va le mno ge ~la ni ce EU.
Me |u tim, ni je se Ahma di ne d`ad po ko le bao z bog to ga. Na pro tiv, po ru -
~io je on svi ma nji ma da mu i nisu potrebne nji ho ve ~es tit ke, te smjer no i
bez trun ke gri `e sa vjes ti izno va stu pio na tron Ira na.
A, sa vjest ko ja je tre ba lo da ga pe ~e, po mi{ lje nju onih ko ji su boj ko to va li
nje go vu ina ugu ra ci ju, odno si se na `rtve uli ~nih ne mi ra ko je je iza zva la
nje go va ne da vna po bje da, otu |e nje Ira na, osu da svjet skih si la i pri go vo ri
da je ze mlja ogre zla u ne de mo kra ti ji, na si lju i sa mo vo lji po je di na ca.
Sve to ni je ski nu lo osmi jeh s li ca Ma hmu da Ahma di ne d`a da, ko ji je smi -
ren iz fo te lje poz dra vio svi jet, na ja viv {i bu ji cu "va `nih pro mje na u Ira nu i
van nje ga".
IZA GRANICE
Pi {e:
Jelena PRALICA
Dok su po sla ni ci na
ina ugu ra ci ji apla udi ra li, dio
svi je ta je sje dio skr{te nih ru ku
Ubio dvo je u gej ba ru
Übrzo na kon sto |e ne po zna t| na pa da• upao u |e dan ge|
k|ub u Te| Av| vu, gd|e |e ub|o 24-go d|s n|a ka | 17-go d|s n|u d|e -
vo| ku | ra n|o 15 oso ba, |zb| || su pro tes t| ho mo se ksu a|a ca u
tom gra du. De mon stran t| su no s| || tran spa ren te s op tu zba ma
upe re n|m pro t|v •|a no va u| tra or to dok sne par t| |e Sas, ko || su
se v| se pu ta |z|as n|a va || pro t|v ho mo se ksu a| nos t| | pod st| ca ||
mrzn|u pro t|v ho mo se ksu a|a ca.
Na |en no vi vi rus HIV
Gru pa íran cus k|h v| ru so |o ga |den t| í| ko va |a |e no vu va r| |an tu
v| ru sa Hlv t| pa 1, ko || |e uzro •n|k ve c| ne s|u •a |e va s| de. Pa d|
se o va r| |an t| tog v| ru sa ve oma b||s ko| ma| mun skom v| ru su
|mu no de í| c| |en c| |e ne da vno ot kr| ve nom kod go r| |a - Slv gor.
No vo ot kr| ve n| v| rus |e ra z|| •|t od tr| do sa da po zna ta v| ru sa Hlv
ko || se mo gu pro na c| u ||u d| ma. No va va r| |an ta v| ru sa HlN-1
|den t| í| ko va na |e kod |e dne pa c| |en tk| n|e |z Ka me ru na. Ka me -
run k| |e Hlv ot kr| ven 2004. go d| ne, ne du go na kon sto se |z
Aír| ke pre se || |a u Pa r|z.
Pla ni ra li te ro ris ti ~ke
na pa de u Aus tra li ji
Aus tra ||| ska po || c| |a uhap s| |a |e •e tvo ro ||u d| za ko |e se v|e ru -
|e da su p|a n| ra || te ro r|s t| •k| na pad na vo| ne c| ||e ve u ze m||| | da
su po ve za n| s ra d| ka| nom |s|a m|s t| •kom gru pom Se bab |z
So ma || |e. Osu mn|| •e n|, ko || su so ma ||| skog | || ban skog po r| |e -
k|a | sta r| |zme du 22 | 26 go d| na, uha pse n| su u v| se po || c|| sk|h
ra c| |a u Me| bur nu. C||| za v|e re |e b|o da se ka zn| vo| na um| |e -
sa nost Aus tra || |e u mu s|| man sk|m ze m||a ma.
Ma sakr na ~a su ple sa
Na oru za n| mu ska rac upao |e na •as p|e sa u í| tnes cen tar u
gra d| cu Br| dzv||, ne da |e ko od P|t sbur ga, u ame r| •ko| sa ve zno|
drza v| Pen s|| va n| |a, gd|e |e ub|o tr| ze ne, a za t|m se b|o odu zeo
z| vot. Pre ma |zvo r| ma |z po || c| |e, u tom |n c| den tu ra n|e no |e na| -
ma n|e 10 oso ba, a ne ko || ko ra n|e n|h |e u kr| t| •nom sta n|u. Mu -
ska rac |e usao u sa |u gd|e su odrza va n| •a so v| |a t| no p|e sa,
|zvu kao p| sto ||e | po •eo da pu ca na su m| ce. Pu cn|a va |e tra |a |a
de se tak se kun d|. Ü tre nut ku na pa da u k|u bu |e b| |o sto t| nak ||u d|.
Smrtna ka zna za bom ba {e
Sud u ln d| || osu d|o |e na smrt tro |e po •| n| |a ca bom ba sk|h
na pa da u Mum ba ||u 2003. go d| ne, u ko || ma |e ub| |e no v| se od
50 | ra n|e no oko 180 oso ba. Sv| osu de n| su |z Mum ba ||a - Ha -
n|í Sa |ed | n|e go va su pru ga Fa hm| da | Asrat An sa r|, ko || su
pro s|og m|e se ca pro g|a se n| kr| v|ma za ubus tvo | ko va n|e za -
v|e re. Dva go to vo s| mu| ta na bom ba ska na pa da |zve de na su
25. av gus ta 2003, kod spo me n| ka Ge| tve|, po zna te tu r|s t| •ke
atra kc| |e u Mum ba ||u te na p| |a c| Za ve r|.
Pri re di la: Dra ga na RA DU [KI
ro {lo ne dje ljni, mo `da i naj -
smrto no sni ji, na pad na os trvu
Ma jor ka su {ta je su pro tnost
tvrdnji {pan skih vlas ti da je
ETA, te ro ris ti ~ka gru pa, zna -
tno osla blje na ne da vnim ha -
p{e njem nje nih gla vnih vo |a.
Naj no vi ji na pa di pred stav lja -
ju svo je vrstan prkos {pan skim vlas ti ma, do kaz da
su jo{ akti vni te da ih ne }e la ko uni {ti ti.
Po slje dnji na pa di, ko ji su se de si li u ro ku od
nekoliko sa ti, na ne ki na ~in su do kaz da se ETA
ve} opo ra vi la od se ri je ha p{e nja ko ja je ima la za
ci lje nje no sla blje nje.
Na ime, pro {le se dmi ce prvo su izve li na pad
na po li cij sku sta ni cu u gra du Bur gas, u ko jem je
po vrije |e no 60 lju di, da bi sa mo u ro ku od 34 sa -
ta bi la po dme tnu ta ek splo zi vna na pra va na os trvu
Ma jor ka, pri li kom ~e ga su po gi nu la dva pri pa dni -
ka {pan ske Ci vil ne gar de.
Pe de set go di na pos to ja nja:
Na tom os trvu su se u tre nut ku na pa da na la zi le
de se ti ne hi lja da tu ris ta, ko ji su se na {li pod izu ze -
tnim mje ra ma obez bje |e nja. Za sa mo dva sa ta
Ma jor ka, je dna od gla vnih tu ris ti ~kih des ti na ci ja,
bi la je od sje ~e na od os tat ka svi je ta.
I dok ETA ni je zva ni ~no pre uze la od go vor -
nost za na pad, svi ana li ti ~a ri sma tra ju da je to bi lo
svo je vrsno obi lje `a va nje 50. go di{ nji ce pos to ja -
nja, ko ja je bi la 31. ju la.
Od svog osni va nja, ETA je u na pa di ma ubi la
828 lju di, a sve ka ko bi iz voje va li ne za vi snost
Bas ki je.
Ve }i na ek spe ra ta vje ru je da je ETA voj no
osla blje na ~i ta vim ni zom ne us pje ha i po ra za.
Prvo je u apri lu uha p{en Jur dan Mar te te gi, tre }i
ko man dat ETA ko ji je uha p{en u ro ku od pet
mje se ci.
[pan ske i fran cus ke vlas ti ot kri le su ne ko li -
ko skro vi {ta te te ro ris ti ~ke or ga ni za ci je, po se bno
na ju gu Fran cus ke, oda kle je gru pa pla ni ra la na -
pa de, a za tim bi odla zi li u [pa ni ju i re ali zo va li
svo je pla no ve.
ETA sma tra da po dru ~je Bas ki je, ko je se
pro te `e od sje ver ne [pa ni je pa do ju go za pa dne
Fran cus ke, mo ra i tre ba bi ti za se bna dr`a va. Ka da
je tek osno va na ETA (Eus ka di ta As ka tu sa una -
Bas kij ska do mo vi na i slo bo da) prvo se bo ri la za
o~u va nje bas kij skog je zi ka i kul tu re, ko ji su bi li
po tpu no ugu {e ni pod vla davi nom di kta to ra Fran -
ka. Ne du go po osni va nju, nji hov cilj je pos tao
stva ra nje ne za vi sne dr`a ve.
Ko na ~no, 1969. go di ne uze li su oru `je u ru -
ke, a nji ho va prva `rtva bio je ko man dant po li ci je
u bas kij skom gra du San Se bas ti ja nu.
I dok ve }i na Bas ka po dr`a va ne za vi snost,
ipak da le ko vi {e ci je ne Bas kij sku na ci onal nu par -
ti ju ko ja je pro tiv na sil nih me to da ko je pri mje nju -
je ETA.
Pro {lo ne dje ljna dva bom ba {ka na pa da sa mo
su do kaz da se ne pre da ju te da }e is tra ja ti do kra ja.
Ipak, {pan ski po li ti ~a ri sve vri je me nas to je
za uvje re ja vnost da su po slje dnji na pa di sa mo
po slje dnji trza ji o~aj ni ka.
Opa la po pu lar nost ETA: "Uni -
{ti }e mo nji ho vu or ga ni za ci ji i ni ko od njih ne }e
po bje }i prav di", re kao je {pan ski pre mi jer Ho se
P
Mla di ra di ka li
Naj no vi ji na pa di
ETA pred stav lja ju
svo je vrstan prkos
{pan skim vlas ti ma,
do kaz da su jo{
akti vni te da ih ne }e
la ko uni {ti ti
An ti te ro ris ti ~ka je di ni ca
tra ga za {es to ro osu mnji ~e nih
U pro {lo se dmi ~nom na pa du
na po li cij sku sta ni cu u gra du
Bur gas po vri je |e no 60 lju di
9. 8. 2009. ofekfmkb 23
tiv te ro ri zma izja vi li su ne da vno za "El Pa is" da
se pro cje nju je da je sta ro vo| stvo uspos ta vi lo
mre `u na pa da ~a, ko ja se sas to ji ma hom od mla -
dih ra di ka la, ko ji su i da lje akti vni u taj nim fa bri -
ka ma za proi zvo dnju ek splo zi vnih sred sta va na
ju gu Fran cus ke.
Ipak, i oni su mi{ lje nja da je ETA po slje -
dnjim na pa di ma "sta vi la sva ja ja u je dnu kor pu",
jer su ta ko is crpi li i ono ma lo {to su ima li.
Uprkos bom ba {kim na pa di ma, {pan ska kra -
ljev ska po ro di ca je nas ta vi la s tra di ci jom i lje to -
va nje pro ve la upra vo u Ma jorki. Kralj Hu an
Kar los i kra lji ca So fi ja do {li su u Ma jor ku sve ga
dva da na na kon na pa da.
Kralj je odmah po do las ku na os trvo izja vio
da se osje }a izu ze tno bez bje dnim, te do dao da se
uni {te nje ETA mo ra nas ta vi ti.
"Ne ma dru ge ne go nas ta vi ti sa sla blje njem
ETA i nje nim uni {te njem, jer ih sa mo ta ko mo `e -
mo za us ta vi ti", re kao je kralj Hu an Kar los.
Ma jor ka pod op sa dom: Ma jor -
ka je po slje dnjih da na pod izu ze tnim mje ra ma
obez bje |e nja, a ho te li je ri se pri bo ja va ju da }e im
po slje dnji na pad osla bi ti tu ris ti ~ku se zo nu, ko ja
je iona ko dos ta sla bi ja u do no su na pret ho dne
zbog sve pri su tne svjet ske eko nom ske kri ze.
To je pe ti na pad na os trvo, uklju ~u ju }i i dva
po ku {a ja ubis tva kra lja.
An ti te ro ris ti ~ka je di ni ca sa da tra ga za {es to -
ro osu mnji ~e nih, uklju ~u ju }i i dvo je di rek tnih po -
~i ni la ca na pa da.
Pre ma pi sa nju {pan skih me di ja, {pan ski spe -
ci jal ci su kon cen tri sa li svo ju is tra gu na dva mla da
Bas ka ko ji su iznaj mi li so bu u je dnom ho te lu na
Ma jor ki, a ko ji ni su vi |e ni do na pa da.
Ka ko se ne zna ta ~no ko je od te ro ris ta izveo
na pad, to zna ~i da bi na pa da ~i jo{ mo gli bi ti na
os trvu.
Ne ki me di ji pre no se da je bom ba na Ma jorki
ima la da ljin sko uprav lja nje, {to zna ~i da je bom -
ba pos tav lje na i ne ko li ko sa ti pri je ek splo zi je, a
na pa da ~i su je akti vi ra li sa ne ke bez bje dne raz da -
lji ne.
U bli zi ni Ma jor ke na la zi se Ibi ca, ko ja se
sma tra da le ko bez bje dni jom. Je dan od naj mo }ni -
jih lju di Ibi ce je Abel Ma tu tes, biv {i mi nis tar spo -
ljnih po slo va, ko ji na Ibi ci ima ho te le, dis ko te ke,
kom pa ni je, tra je kte.
Pos to je spe ku la ci je da je on jo{ pri je 10 go -
di na pos ti gao na ~el no pri mir je s ETA zbog ~e ga
ne ma na pa da na Ibi cu.
Ipak, ~i nje ni ca je da Ibi ca ni ka da ni je bi la
na pa dnu ta.
Lu is Ro dri gez, ne po sre dno na kon na pa da.
Ra mon So si jas, pred sta vnik zva ni ~nog Ma -
dri da na Ma jor ki, re kao je da je ETA to li ko osla -
blje na da im ni je ni {ta dru go os ta lo, ne go
o~aj ni ~ki po ku {a ji.
Sa dru ge stra ne, ETA je u pri li ~no pa ra do -
ksal noj si tu aci ji jer ne ma ju ni ka kve {an se da iz -
dej stvu ju ne za vi snost, a i nji ho va po pu lar nost
me |u Bas ki ma je zna tno opa la. I uprkos ~i nje ni -
ci da ni su u po zi ci ji da pre go va ra ju, svi po ku {a ji
pre go vo ra s nji ma su pro pa li. Pri vre me ni mir
tra jao je do 2006. go di ne, a okon ~an je na pa dom
ETA na ma drid ski aero drom "Ba ra has", u ko jem
je po gi nu lo dvo je lju di. Ubrzo na kon tog na pa -
da, ETA je i zva ni ~no sa op {ti la da pre ki da pri -
mir je.
Oba vje {taj ne agen ci je [pa ni je, ali i Nje ma -
~ke, ~i ji oba vje {taj ci pra te akti vno sti ETA, ni su
bi li izne na |e ni naj no vi jim na pa di ma. Nje ma ~ke
vlas ti su jo{ u ju nu upo zo ri le {pan ske zva ni ~ni ke
da ETA ni je to li ko osla blje na ko li ko se mi sli, bar
ne nje no mi li tan tno kri lo.
[pan ski is tra `i oci iz je di ni ce za bor bu pro -
Od svog
osni va nja, ETA
je u na pa di ma
ubi la 828 lju di
nas tav lja ju bor bu
Po slje dnji
na pa di do kaz
su da se ETA
opo ra vi la
od se ri je
ha p{e nja
Ma jor ka je po slje dnjih
da na pod izu ze tnim
mje ra ma obez bje |e nja
FO TO AFP
Sa hra na pri pa dni ka
{pan ske ci vil ne gar de
Sa je dnog
od pro tes ta
pro tiv ETA
Je dan
od ra ni jih
na pa da
24 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Ale ksan dar STI JA KO VI], Adis [U[ NJAR
li ce su ar te ri je sva kog gra da, ko -
je mu da ju `i vot, odlu ~u ju o nje -
gom ra zvo ju i bu du }nos ti.
Mno ge uli ce po red svojih zva ni -
~nih na zi va me |u sta no vni ci ma
su po zna te i po ne kim dru gim
ka ra kte ris ti ka ma. Ta ko sva ki
grad ima uli ce ko je su obi lje `i le nje gov ra zvoj i
ko je sve ge ne ra ci je pam te.
Sva ki grad ima svo je naj kra }e, naj du `e,
naj strmi je, na ju `e, naj {i re, naj ~u dni je uli ce...
Igra ju se "pod ru ~nom": Pa din ske, strme i
us ke uli ce odli ka su gla vnog gra da BiH. Uli ca
Ha si ba Bran ko vi }a u sa ra jev skoj op {ti ni No vi
grad je dna je od naj strmi jih u gra du. Sta no vni ci
ove uli ce ka `u da se dje ca u njoj igra ju "pod ru -
~nom", a da je pe nja nje uz nju pra vi po du hvat.
"Pri je dvi je go di ne u ovoj uli ci je po gi nuo
~o vjek po ku {a va ju }i se autom uspe ti uz uli cu.
Vra }ao se nekoliko pu ta u po dno `je i po ku {ao
se uspe ti, ali auto mo bil mu ni je bio u re du i u
je dnom tre nut ku su mu ot ka za le ko ~ni ce i po gi -
nuo je", ka `u sta no vni ci ove uli ce. Strme sa ra -
jev ske uli ce po se bno su opa sne zi mi ka da se
za le de. Me |u tim, Al ma \. ka `e da je ova uli ca
zi mi uvi jek pro ho dna za hva lju ju }i nje nim sta -
no vni ci ma.
"^im prvi sni jeg uda ri, lju di odmah, ne ~e -
ka ju }i ko mu nal na pre du ze }a, is pred svo jih ku -
}a i po ces ti po si pa ju so, ta ko da je uli ca uvi jek
pro ho dna. Uli ca jes te ~u dna, ali su se lju di na
nju na vi kli, ta ko da se dje ca u njoj igra ju 'pod
ru ~nom'. U Uli ci sko ro svi vo ze auto mo bi le jer
je pje {i ce po pe ti se uz nju pra vi po du hvat", ka -
za la je Al ma.
Uli ca Vi ju ge: Po red strmih, Sa ra je -
vo je po zna to i po vi ju ga vim uli ca ma.
Va le ri jan @u jo, knji `e vnik i autor "Le ksi -
ko na Sa ra je va", ka `e da me |u za ni mlji vi je sa -
ra jev ske uli ce ubra ja onu {to no si ime
kon tro ver znog Av de Sul ta na Ja bu ~i ce. Ova uli -
ca po zna ta je po Av di Ja bu ~i ci, ali i zbog vi ju -
ga nja, ta ko da je je dno vri je me bi la ozna ~e na
kao Uli ca Vi ju ge.
Uli ca Av de Ja bu ~i ce u Sa ra je vu smje {te na
je na de snoj stra ni Mi ljac ke, ispod Crnog vrha.
Pro te `e se vi ju ga vom tra som upo re do s Uli com
Go ru {a, iz ko je izla zi i s ko jom se na kra ju po -
no vo sas ta je. Do 1915. go di ne na ziv uli ce je
bio Ka su ma gi }a oku ke, {to je vi dlji vo u pla nu
gra da iz 1914. go di ne, objav lje nog u iz da nju
Le ona Fin ci ja. Ta da{ nje ime do bi la je po po sje -
du po ro di ce Ka su ma gi} i obli ku tra se. Go di ne
1915. ozna ~e na je kao Vi ju ge. Od 1919. do
1931. go di ne njen na ziv je bio Crni vrh, po
brdu na ~i joj se ju `noj stra ni uli ca na la zi. Ime
Av de Ja bu ~i ce uli ca je do bi la 1931. go di ne po
~u ve nom pu {ka ru, fal si fi ka to ru nov ca i maj sto -
ru bez prem ca u obra di me ta la. Kraj u ko jem se
na la zi Uli ca Av de Ja bu ~i ce je me |u prvim di je -
lo vi ma gra da ko ji su ur ba ni zi ra ni na kon uspos -
ta ve aus tro ugar ske vlas ti.
Eli tna uli ca: Naj po zna ti ja i naj ras -
ko {ni ja sa ra jev ska uli ca sva ka ko je Fer ha di ja,
gla vna {e tni ca gra da. Fer ha di ja je to kom ci je le
go di ne pu na {e ta ~a, a lje ti je zbog po sje ta Sa -
raj li ja iz di jap so re i tu ris ta uli com sko ro ne mo -
gu }e pro }i. U njoj su smje {te ne mno go broj ne
ra dnje s mar ki ra nom ro bom, a ci je ne sta no va u
ovoj uli ci mje re se u mi li oni ma. U Fer ha di ji se
na la zi i obje kat Grad ske tr`ni ce, ko ji je pro gla -
{en i na ci onal nim spo me ni kom.
Do bi la je ime po is to ime noj d`a mi ji ~i ju je
gra dnju u tom di je lu Sa ra je va fi nan si rao 1561.
go di ne, Fer had beg Vu ko vi} De si sa li}, sa ra jev ski
san d`ak beg. Ma ha la se po ~e la ra zvi ja ti i gra di le
su se ku }e bo ga ti jih Sa raj li ja i du }a ni. S vre me -
nom je uli ca pos ta la eli tni dio gra da, a ku }e su za -
mi je ni le zgra de sa gra |e ne u aus tru gar skom
pe ri odu. U je dnom vre men skom pe ri odu je no si -
la na ziv pri jes to lo na slje dni ka Pe tra Ka ra |or |e vi -
}a Dru gog, sa za vr{et kom Dru gog svjet skog ra ta
do bi ja na ziv po na ro dnom he ro ju Va si Mis ki nu
Crnom. Na kon po tpi si va nja Dej ton skog spo ra zu -
ma uli ci se po no vo vra }a na ziv Fer ha di ja.
Opa sni Zmaj od Bo sne: Pre -
ma po da ci ma MUP-a Kan to na Sa ra je va, je dna
od na jo pa sni jih uli ca za sao bra }aj u Sa ra je vu je
Uli ca Zma ja od Bo sne, odno sno ras krsni ce ove
U
U FOKUSU
So ka ci, ale je
i uli ce ko je
su obi lje `i le
ra zvoj gra do va
Sta no vni ci sa ra jev ske
Uli ce Ha si ba Bran ko vi }a ka `u
da se dje ca u njoj igra ju "pod
ru ~nom", a da je pe nja nje uz
nju pra vi po du hvat
Uli ce ko je
pam te
ge ne ra ci je
9. 8. 2009. ofekfmkb 25
uli ce s uli ca ma Fra An |e la Zviz do vi }a-Vrba -
nja, Prva tran sver za la, Bu le varom Me {e Se li -
mo vi }a - 10. tran sver za la. Me |u tim, za ~es te
sao bra }aj ne ne sre }e ni su kri ve lo {e uli ce, ne go
ne pri la go |e na brzi na i ne po {ti va nje svje tlo snih
sao bra }aj nih zna ko va, a kao i Sa ra je vo, tako|e
i Ba nja lu ka, dru gi po ve li ~i ni grad u BiH, ima
uli ca ko ji ma se mo `e po hva li ti zbog nji ho ve is -
to ri je, a di je lom i zbog ne obi ~nih ka ra kte ris ti ka.
Ba nja lu ~ke ale je: Ba nja lu ka je
po zna ta po svo jim ale ja ma ko je se pro te `u du`
~i ta vog gra da i pred stav lja ju je dnu od ka ra kte -
ris ti ka po ko joj se Ba nja lu ka ra zli ku je od os ta -
lih gra do va.
Zo ran Pe ja {i no vi}, is to ri ~ar ko ji je ne da -
vno pred sta vio svo ju mo no gra fi ju "Ba nja lu ka -
ale ja ma pro {los ti i sa da{ njos ti", is ti ~e da je za
iz gra dnju uli ca u gra du naj za slu `ni ja aus tro -
ugar ska vlast, ko ja je do nije la evrop ski na ~in
gra dnje uli ca.
"Ka da go vo ri mo o ba nja lu ~kim uli ca ma,
prvo {to pa dne na pa met nje nim sta no vni ci ma
su ale je po ko ji ma je Ba nja lu ka bi la pre po zna -
tlji va u biv {oj Ju go sla vi ji. Ale je su pri su tne i u
dru gim gra do vi ma, a po nji ma je po znat i Som -
bor u Srbi ji. Taj tip uli ce je ka ra kte ris ti ~an za
ra vni ~ar ske pre dje le gdje je vla da la aus tro ugar -
ska, ko ja je naj ~e{ }e pra vi la ale je sa drvo re di -
ma", re kao je Pe ja {i no vi}.
On sma tra da je za da na{ nji iz gled uli ca u
gra du naj za slu `ni ji aus tro ugar ski ge ne ral Al -
fred Jel son, ko ji je na re dio da se sa Ko za re do -
ne se hi lja de sa dni ca kes te na i bo ra da se za sa de
u gla vnim uli ca ma.
Srce gra da: Uli ca Ve se li na Ma sle {e,
ko ja je me |u ba nja lu ~a ni ma po zna ti ja pod na -
zi vom Go spod ska uli ca, je na jek sklu zi vni ja uli -
ca u gra du.
Vje ro va tno ne ma ni kog ko je bar je dnom
u `ivo tu kro ~io u Ba nja lu ku, a da se ni je pro {e -
tao Go spod skom.
Mno gi po sje ti oci i tu ris ti }e ~es to re }i da se
cje lo ku pni `i vot gra da odvi ja oko Go spod ske uli -
ce. Na ime, u toj uli ci su smje {te ne na jek sklu zij vi -
je pro da vni ce u gra du ko je pri vla ~e ve li ki broj
ugla vnom `en skih ku pa ca. Bez ob zi ra na do ba
da na u Go spod skoj uli ci uvi jek ima pro la zni ka i
ona pred stav lja gla vnu ar te ri ju ko ja pro la zi kroz
sa mo srce gra da. Ova uli ca je zbog svog zna ~a ja
za {ti }e na kao spo me nik i njoj grad ske vlas ti pos -
ve }u ju vi {e pa` nje ne go os ta lim uli ca ma.
Go spod ska uli ca po ~i nje da se ra |a po lo -
vi nom 19. vi je ka, a za njen nas ta nak za slu `an
je trgo vac To mo Ra du lo vi} ko ji je mar ki rao
pros tor ko ji }e po slje bi ti po znat kao Go spod -
ska uli ca. Na pra vio je dva obje kta, je dan gdje
se sa da na la zi so li ter "^a jev ca", a dru gi na
mjes tu gdje je da nas zgra da op {ti ne. Upra vo
izme |u nje go vih ku }a nas ta la je naj po zna ti ja
ba nja lu ~ka uli ca.
Za ni mlji vo je da je Ra du lo vi} za slu `an i
za sam na ziv Go spod ske uli ce, uz ~i je ime se
ve `e je dna za ni mlji va pri ~a.
Na ime, Ra du lo vi} je na po ~et ku uli ce
imao pro da vni cu u ko ju su na vra }a li se lja ci iz
obli` njih se la ko ja su okru `i va la grad. Po {to ta -
da ni je bi lo mno go pu te va, se lja ci su za so bom
u pro da vni cu do no si li mno go bla ta na opan ci -
ma i prlja li pros to ri je. Ka da je Ra du lo vi }u do -
sa di lo da ~is ti pro da vni cu, pos ta vio je na ku }i
na tpis "Go spod ska uli ca", a na kon {to su 1978.
do {li Aus tro uga ri, oni su pri hva ti li taj na ziv.
u gra du - tu su i broj ne trgo vi ne, ra dnje,
po slo vni pros to ri, pred sta vni{ tva po zna tih ba -
na ka iz Evro pe i mno gi bu ti ci.
Ale ja uz di sa ja: Sta ri ji ba nja lu ~a ni
}e se slo `i ti da je naj ro man ti ~ni ja uli ca u gra du
Ale ja uz di sa ja, ko ja sa da no si na ziv Uli ca Jo va -
na Du ~i }a.
Na ziv Ale ja uz di sa ja je do bi la jer su se ne -
ka da u toj ale ji oku plja li mla di pa ro vi ko ji su
`e lje li da po bje gnu od ja vnos ti. Ta da ni je bi lo
mno go lo ka la u ko ji ma su se mo gli dru `i ti mla -
di lju di, pa su oni ~es to sje djeli na klu pa ma, a
da bi se sa kri li od ro dbi ne ~es to su lu pa li ras -
vje tu u uli ci ka ko bi bi li {to skri ve ni ji. Sta ri jim
Ba nja lu ~a ni ma i da nas po bje gne ne ki uz di saj
kada im spo me ne te tu ale ju.
Na jo pa sni ja uli ca: Vo za ~i i pje {a ci u gra du
}e pot vrdi ti da im naj vi {e stra ha uli va kre ta nje
Uli com Go ra na Ra du lo vi }a Bim be u ne se lju
Do lac, i to je na jo pa sni ja uli ca u gra du. Na jo pa -
sni ja je zbog to ga {to ne ma pje {a ~ke sta ze i
prav lje na je po sta rim stan dar di ma, a ve oma je
us ka, pa se dva auta ne mo gu mi mo i}i da ne
ugro ze pje {a ke. Po red to ga, na la zi se u ne pre -
gle dnoj kri vi ni i ve oma je strma, pa se tu de {a -
va mno go sao bra }aj nih ne sre }a.
Mi len ko Ja }i mo vi}, pred sje dnik
Udru`enja za una pre |e nje bez bje dnos ti sao bra -
}a ja gra da, je re kao da je Uli ca Go ra na Ra du lo -
vi }a Bim be na prav lje na po sta rim stan dar di ma
i ne za do vo lja va bezbjednosne pro pi se.
"Zbog ne pre gle dne kri vi ne i niz brdi ce u
toj uli ci ~es to do la zi do sao bra }aj nih ne sre }a.
Cen tri fu gal na si la uti ~e na vo za ~e ko ji ne mo gu
kon tro li sa ti svo je vo zi lo u kri vi ni. U uli ci ima i
dos ta pje {a ka ko ji tu da idu pre ma tr`ni ci i u~e -
ni ka ko ji idu u Sre dnju ma {in sku {ko lu, pa su
oni u opa snos ti jer ne ma pje {a ~ke sta ze", obja -
snio je Ja }i mo vi}.
Ime na uli ca: Na zi vi uli ca u gra du
na Vrba su su se na ra vno kroz is to ri ju ~es to mi -
je nja li u za vi snos ti od po li ti ~kih pri li ka ko je su
vla da le u ra zli ~i tim pe ri odi ma. Ta ko je po slije
Dru gog svjet skog ra ta pro mije njen na ziv go to -
vo ve }i ne ba nja lu ~kih uli ca.
Pre ma ri je ~i ma Mi len ka [a ji }a, por tpa ro la
Admin stra ti vne slu `be gra da, u pret ho dne dvije
go di ne 31 uli ca je do bi la no vi na ziv, a u gra du
tre nu tno ima 497 uli ca.
"Odje lje nje za stam be ne i ko mu nal ne dje -
la tnos ti pri pre ma 'po dlo ge' za no va uli ce i pri -
ku plja ini ci ja ti ve za da va nje ime na ko ja
ugla vnom pre dla`u gra |a ni, a ko ja se pro slje -
|u ju na dle `noj Skup {tin skoj ko mi si ji. Po ut -
vr|i va nju pri je dlo ga za da va nje ime na no vim
uli ca ma, ko na ~nu odlu ku do no si Skup {ti na gra -
da", re kao je [a ji}.
Sva ka uli ca je svje dok ne kog vre me na i
kri je je dan dio is to ri je. Uli ce lju bo mor no ~u va -
ju sve taj ne gra do va i svu da su po kre ta~ nji ho -
vog ra zvo ja.
Ne pre gle dna kri vi na
i us ka uli ca ugro `a va ju
pje {a ke i vo za ~e u Docu
Uli ce su ar te ri je
sva kog gra da,
ko je mu da ju
`i vot, odlu ~u ju
o nje gom
ra zvo ju i
bu du }nos ti.
Mno ge su, po red
svojih zva ni ~nih
na zi va, me |u
sta no vni ci ma
po zna te
i po ne kim
dru gim
ka ra kte ris ti ka ma
Go spod ska
uli ca
po ~i nje
da se ra |a
po lo vi nom
19. vi je ka,
a za njen
nas ta nak
za slu `an
je trgo vac
To mo
Ra du lo vi}
Vo za ~i zbog na gi ba
u Uli ci Ha si ba
Bran ko vi }a ima ju
dos ta pro ble ma
to kom zi me
U Fer ha di ji
uvijek ima
pro la zni ka
Uli cu Av de
Ja bu ~i ce
vo za ~i
pro la ze
u sla lo mu
U naj ro ma nti ~ni joj
uli ci uvi jek ima
mla dih pa ro va
26 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Pe ri odi ~no po nav lja nje do ga |a ja u is to ri ji ci je le ci vi li za ci je i u `i vo ti ma lju di
Po du dar nos ti ko je
na uka ne obja{ nja va
Bi ofi zi ~ar
Ale ksan dar
^i `ev ski ot krio
da sve na ci je
ko je `i ve na
pla ne ti Ze mlji
ima ju pe ri odi ~ne
izli ve akti vnos ti
i agre si je.
Nje go va te ori ja
za sno va na je
na ci klu su
so lar ne
akti vnos ti
Pri re di la: Dra ga na RA DU [KI
Oda vno je po zna to da se `i vot ra zvi ja i
odvi ja u odre |e nim ci klu si ma. Do ga |a ji ve -
za ni za sa da{ njost mo gu pod sje }a ti na one
ko ji su se ve} ne ka da ne ko me de si li. Pe ri -
odi ~no po nav lja nje do ga |a ja za is ta je te {ko
obja{ nji vo sa gle di {ta zdra ve lo gi ke, ali ~i -
nje ni ca je da se jav lja ju ka ko u is to ri ji ci je le
ci vi li za ci je, ta ko i u `i vo ti ma odre |e nih lju di. Upra vo za to i va `i
ona izre ka da se is to ri ja po nav lja.
Ka da je ri je~ o is to rij skim po du da ra nji ma, on da je naj bo lje
upo re di ti is to ri je dva gra da, dvi je ra zli ~i te ci vi li za ci je: an ti ~kog
Ri ma i Mos kve, iz pe ri oda Pe tra Ve li kog. Na ime, ova dva gra da
su ne vje ro va tan pri mjer is to rij skog po du da ra nja. Gaj Ju li je Ce zar
bio je prvi ~o vjek ko ji je no sio ti tu lu ca ra (im pe ra to ra), a do ga |aji
ve za ni za nje gov `i vot dos ta pod sje }a ju na `i vot Pe tra Ve li kog,
ko ji je bio prvi car u rus koj is to ri ji.
Ce zar je uveo ju li jan ski ka len dar jo{ da vne 46. go di ne p.n.e.
No va go di na, pre ma nje go vom, ju li jan skom ka len da ru, po ~i nja la
je 1. ja nu ara. I Pe tar Ve li ki je 1. de cem bra 1669. go di ne po tpi sao
de kret ko jim je do nio odlu ku da No va go di na po ~i nje 1. ja nu ara.
Ce za ro va odlu ka da uspos ta vi ne {to sli ~no da na{ njem ge ne -
ral {ta bu voj ske, kao i da uve de in sti tu ci ju ko man dan ta in `e nje ri -
je, po nov lje na je i za vri je me Pe tra Ve li kog ko ji je ta ko |e imao
svoj ge ne ral {tab i in `e nje ri ju pri rus koj voj sci.
Kla si ~an pri mjer ne vje ro va tnih po du dar nos ti je su i `i vo ti i
su dbi ne dva ame ri ~ka pred sje dni ka: Abra ha ma Lin kol na i D`o na
Ke ne di ja. Prvi je za pred sje dni ka iza bran 1860. go di ne, a Ke ne di
je na is tu fun kci ju do {ao ta ~no 100 go di na ka sni je, 1960. go di ne.
I Lin koln i Ke ne di su bi li de mo kra te po opre dje lje nju i obo ji ca su
se bo ri la za je dna kost bi je la ca i crna ca. Obo ji ca su ubi je na zbog
svo jih po li ti ~kih sta vo va.
Prvi ko ji je spo me nuo ci kli ~no po nav lja nje do ga |a ja bio je
rus ki pje snik Ve li mir Hle bni kov, ko ji je na vo dno imao vi zi ju ko ja
mu je po mo gla da odre di ci klus ra zvo ja do ga |a ja u Ru si ji.
Na ime, on je re kao da }e Ru si ja pre trpje ti odre |e nu ka ta kli -
zmu sva kih 12 go di na. Za po ~e tnu go di nu pje snik je uzeo 1905.
Me |u tim, nje go va vi zi ja je ka sni je po du pri je ta i ne kim
stvar nim ~i nje ni ca ma. Na kon 12 go di na, tj. 1917. do {lo je do so -
ci ja lis ti ~ke re vo lu ci je, 1929. go di ne nas tu pi la je ve li ka glad i ko -
le kti vi za ci ja, 1941. go di ne po ~i nje rat, 1953. umi re Sta ljin, {to je
bio svo je vrsni na ci onal ni {ok, 1965. kraj Hru{ ~ov lje ve ere, 1977.
go di ne usva ja nje no vog us ta va i 1989. go di ne pad Ber lin skog zi -
da, ko ji je ozna ~io po ~e tak ra spa da SSSR.
Broj ni nau ~ni ci nas to je da fe no men po du dar nos ti, ko in ci -
den ci ja obja sne broj nim, kom pli ko va nim te ori ja ma, iako pos to je
i oni ko ji ka `u da su ta kve stva ri pros to neo bja{ nji ve.
Bi ofi zi ~ar Ale ksan dar ^i `ev ski ot krio je da sve na ci je ko je
`i ve na pla ne ti Ze mlji ima ju pe ri odi ~ne izli ve akti vnos ti i agre si -
je. Nje go va te ori ja za sno va na je na ci klu su so lar ne akti vnos ti. Za
ra zli ku od pje sni ka Hle bni ko va, nje gov pe ri od akti vnos ti je 11
go di na i to je ve oma bli zu ci klu sa is to~ nja ~kog ka len da ra, pre ma
ko jem se is to ri ja po nav lja sva kih 12 go di na.
Mis te rio zna po nav lja nja za bi lje `e na su i u sve mi ru ta ko |e.
Pro u~a va njem ar hi va ko je bi lje `e po ja vu ne iden ti fi ko va nih le te -
}ih obje ka ta mo `e se pri mije ti ti da se NLO jav lja ju ta ~no dan, se -
dmi cu ili go di nu od prvog po jav ljiv anja. Ne ka od NLO
po jav lji va nja ko ja go vo re u pri log ovoj te ori ji je su: 1913 - To ron -
to, Ka na da, 1950 - Ko li ma, SSSR, 1972 - Aus tra li ja, 1977 - No va
Gvi ne ja, 1977 - [pa ni ja, 1986 - Sta ra ja Pol ta va, Ru si ja, 1966 -
Izmir, Tur ska.
Mis te rio zna po nav lja nja
za bi lje `e na su i u sve mi ru
O
Mos kva
i Rim
ne vje ro va tni
pri mjer
po du da ra nja
Kenedi i Linkoln
Rus ka re vo lu ci ja
Pe tar Ve li ki i Ju li je Ce zar
Ne ke taj ne
sve mi ra ni ka d ne }e
biti do ku ~ene
9. 8. 2009. ofekfmkb 27
Ü N|u |or ku |e na sna z| pro p|s
po ko |em vu •n| ko n|| |ma |u pra vo
na 15 m| nu ta odmo ra po s|| |e
sva ka dva sa ta ra da!
En g| es ka
kra | || ca v| -
kto r| |a os ta |a
|e ne po vr||e -
de na u tr|
a t e n t a t a
(1840, 1842.
| 1849), sva
tr| pu ta na
|s tom m|es -
tu u Lon do -
nu!
Na| kra c| rat u |s to r| || vo den |e
1896. go d| ne |zme du ve || ke Br| -
ta n| |e | Zan z| ba ra | tra |ao |e ta •no
37 m| nu ta.
Petnaest |gu ana do p|| va |o |e 1995. do
de b|a sto |e p|u ta |o na pu •| n| | ot p|o v| |o na
n|e mu od Gv ade |o upe do 300 k| |o me ta ra
uda ||e n|h An t| |a u Ka r|p sko m mo ru.
Se dam od sto Ame r| ka na ca ne
zna prv|h de vet r| ||e •| ame r| •ke
h| mne, a|| zna prv|h se dam r| |e •|
ka nad ske h| mne.
VJEROVALI ILI NE
ad ka `e te kraj svi je ta,
po mi sli te na le de ne
pus to {i Sje ver nog i
Ju `nog po la ili ne pre -
gle dni pi je sak Sa ha re.
Sva ova mjes ta mo gu
po slu `i ti, ali pos to ji
je dno mjes to ko je je
geo graf ski pra kti ~no na kra ju svi je ta.
Oni ko ji ni su pre spa va li ~a so ve is to ri -
je zna ju da su En gle zi Na po le ona na kon
po ra za po sla li da tru ne na Sve toj He le ni,
ma lom os trvu usred Atlan ti ka. Ta za ba ~e -
na Sve ta He le na je naj bli `a ci vi li za ci ja je -
dnom dru gom os trvu Tris tan da Kun ha, po
mi{ljenju mno gi h, za dnjoj "ru pi" na ovoj
pla ne ti.
Os trvo je ta ko ma lo da ga ne }e te na }i
na ve }i ni ma pa, a uko li ko ne ma te so ci -
opat skih sklo nos ti, ne ma te ga za {to ni tra -
`i ti. Gla vni grad Edin burg Se dam Mo ra
uje dno je i je di no na se lje na nje mu, a ima
ci je lih 270 sta no vni ka. Os trvo je sas ta vni
dio en gles ke kru ne i ko lo ni je Sve ta He le -
na, ko ja je ne kih 2.700 ki lo me ta ra sje ver -
ni je od Tris ta na.
Vul kan na ko jem se os trva na la ze jo{
je i te ka ko akti van, a za vrijeme za dnje
erup ci je 1961. go di ne svi sta no vni ci su bi -
li eva ku isa ni. Osim vul ka na, sta no vni ci
"u`i va ju" i u oluj nim vje tro vi ma ko ji du -
va ju brzi nom ve }om od 200 km/h, a za
vrijeme je dne olu je vje tar je odu vao sve
kra ve i ov ce s os trva.
Os trvo je dnom go di{ nje po sje }u je
po {tan ski brod, a os ta tak go di ne je di na ve -
za s os tat kom svi je ta je je dan te le fon, ko ji
se na la zi u gra do na ~el ni ko voj kan ce la ri ji.
Od lo kal nih zna me ni tos ti pos to je jo{ ma la
trgo vi na, bir ti ja, ba zen, pin gvi ni i ra dio-
sta ni ca, ko ja emi tu je pro gram nekoliko sa -
ti se dmi ~no.
K
Os trvo na kra ju svi je ta
28 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Do {ao upra vnik za tvo ra u }e li -
ju i pi ta Crno gor ca:
"Za {to ne us ta ne{ ka da ula -
zim?"
A Crno go rac }e na to:
"Me ni su re kli da mo ram
odle`ati dvi je go di ne."
*****
Dvi je pla vu {e ku pu ju kar te u
po zo ri {tu.
"Za Ha mle ta", upi ta bla gaj ni ca.
"Ma ne, za nas dvi je!"
*****
Po li ca jac za us tav lja pi jan ca i
pi ta ga: "Ku da ste kre nu li u ovo
do ba no }i?"
"Na pre da va nje", od go va ra pi -
ja nac.
"Daj, pa ko sa da dr`i pre da va -
nje?"
"Mo ja `ena."
*****
Ka`e Pe ri ca ta ti: "Ta ta, na vra ti -
ma je ne ki ~o vjek. Tra`i do bro -
vo ljni pri log za ba zen."
"Do bro, daj mu ~a {u vo de",
ka `e ta ta.
*****
Obja{ nja va sta ri stu dent svom
ci me ru bru co {u: "Zna{, na fa ksu
su ti naj te`e prve tri go di ne. A
on da upi {e{ dru gu."
*****
Za po sli se Fa ta u fir mi i do bi je
kom pju ter, ali se ubrzo ra zbo li, a
za po sle ni ma ne {to za tre ba sa nje -
nog ra ~u na ra. Oni nju na zo vu da
za tra `e lo zin ku. "Fa to, ko ja ti je
lo zin ka?" Fa ta ka `e: "Vel kom".
Oni po ku {a va ju i ku ca ju Vel kom,
Wel lco me, Vel lco me, Wel co me,
ali ni ka ko da u|u u ra ~u nar. Zo vu
oni Fa tu po no vo: "Ko li ko ima
slo va tvo ja lo zin ka" Fa ta od go va -
ra: "Je dno! Ve li ko M."
ŠALA MALA
Na s| z|vo t| n| su u ru ka -
ma na s|h bo go va, vec u
ru ka ma na s|h ku va ra!
Lin Ju tang
ZRNCE
MUDROSTI
Sa v|et |e kao sn| |eg. Sto
n|ezn| |e pa da, to duze
os ta |e | t|m du b||e to ne u
du su.
Sa mju el Tej lor
Ko le rid`
Bu d| mu dr| || od dru g|h
ako mozes, a|| |m ne mo|
to re c|.
Erl ^es ter fild
Pri pre mi la: Na ta {a TE [I]
Lju di tra `e po mo} advo ka ta za naj ~u dni je
mo gu }e stva ri, od tu `bi pro tiv Bo ga, do tu `e nja
te le vi zi je za to {to je su pru ga de be la. Strplji vi sa -
ku plja~ za ba vnih i za ni mlji vih ane gdo ta iz pra -
vnog svi je ta, ame ri ~ki pro fe sor Ga ri Slej per,
du go je pi sao ko lu mnu za pra vni odje ljak ~a so pi -
sa "Ti mes". Do no si mo vam ne ko li ko naj bi zar ni -
jih pra vnih tu `bi i pro ce sa iz nje go ve ar hi ve.
Tu `ba pro tiv te le vi zi je: Go di ne
2004. Ti mo ti Da mo {el iz gra di }a Fon du Lak, u
sa ve znoj dr`a vi Vis kon si n, tu `io je te le vi zij sku
kom pa ni ju za to {to je nje go vu su pru gu u~i ni la de -
be lom, a dje cu mu pre tvo ri la u "li je na stvo re nja
ko ja pre ba cu ju ka na le". Da mo {el je u tu `bi na veo
da vje ru je da je ra zlog zbog ko jeg pu{i i pi je sva ki
dan i {to mu je `e na de be la taj {to su gle da li te le -
vi zi ju sva ki dan po slje dnje ~e ti ri go di ne.
Tu `ba zbog or ga zma: Go di ne
2005. Bra zil ka je tu `i la svog par tne ra za to {to joj
ni je priu {tio or ga zam. @e na iz gra da @un dia ta da
je ima la 31 go di nu i izaj vi la je u tu `bi da je njen
se dam go di na sta ri ji par tner uobi ~a je no pre ki dao
se ksu al ni odnos na kon {to bi on do `i vio vrhu nac.
Na kon po ~et ka pro ce sa ko ji je obe }a vao, slu ~aj
je odbi jen bez pra vnog za do vo lje nja `e ne.
Kra |a `e lje zni ~ke sta ni ce: Go -
di ne 1972. Re d`i nald Se d`vik izve den je pred
Kra ljev ski sud Vej kfild u Jor k{i ru, zbog kra |e `e -
lje zni ~ke sta ni ce Klek hi ton. Tu `e ni, ra dnik za
gra |e vin sko ra{ ~i{ }a va nje, na vo dno je uni {tio
ne ko ri {te ni ka me ni obje kat i o~is tio lo ka ci ju od
24 to ne {i na sa ne is kre nim na mje ra ma. Se d`vik
je pri znao svo ja dje la, obja sniv {i da je to ura dio
za tre }u stra nu, a nje gov advo kat obez bije dio mu
je oslo ba |a ju }u pre su du.
Tu `ba zbog se ksa: Go di ne 2005.
Ape la ci oni sud u ame ri ~koj sa ve znoj dr`a vi Ma -
sa ~u sets imao je za da tak da do ne se pre su du o to -
me ka da se se ksu al ne te hni ke sma tra ju opa snim.
Je dnog ju tra, he te ro se ksu al ni par ko ji je bio u du -
Naj ~u dni ji
pra vnih tu `bi
Ne obi ~ne par ni ce
zbog mi lo va nja, te le vi zi je,
sve mi ra, to ale ta
`oj ve zi, imao je se ksu al ni odnos. To kom stras -
tve nog ~i na i bez mu {kar ~e vog odo bre nja, `e na je
izne na da izve la po kret ko ji je kod nje ga iza zvao
fra ktu ru pe ni sa i po slao ga na kra }e vri je me u
bol ni cu. Sud je do nio pre su du u ko joj sto ji da
"na sil ni" se ksu al ni akt mo `e po vu }i za kon ske
mje re, ali da "sa mo ne mar" to kom is tog ne mo `e i
odbio je mu {kar ~e vu tu `bu.
Re me }e nje ra vno te `e u sve -
mi ru: Go di ne 2005. Ma ri na Bai, rus ka as tro lo gi -
nja, tu `i la je NA SA za 165 mi li ona do la ra zbog
"re me }e nja ra vno te `e u sve mi ru". Ona je tvrdi la da
su akti vnos ti ame ri ~ke sve mir ske agen ci je ko je su
tre ba le da po go de ko me tu u sve mi ru i po ku pe ma -
te ri jal nas tao od ek splo zi je ra di da ljnih ana li za bi le
"te ro ris ti ~ki akt". Sud u Mos kvi je odbio slu ~aj.
Pre pir ka o kon do mima: Sud u
In di ji tre balo je 2007. go di ne da do ne se odlu ku o
to me da li je vi bri ra ju }i kon dom kon tra cep ti vno
sred stvo ili se ksu al na igra ~ka. Kon do mi su sa -
dr`a va li vi bri ra ju }i prsten sa ba te ri jom i na tr`i {tu
su se re kla mi ra li pod ime nom cre zen do. Pro ti vni -
ci ko ju su po di gli tu `bu sma tra li su kon do me se -
ksu al nom igra ~kom i sa mim tim ne za ko ni tom
ro bom u In di ji, dok su proi zvo |a ~i is ti ca li da je
ri je~ o kon tra cep ti vnom sred stvu ko je pro mo vi {e
ja vno zdrav lje.
Strplji vi
sa ku plja~
za ba vnih
i za ni mlji vih
ane gdo ta iz
pra vnog
svi je ta,
ame ri ~ki
pro fe sor Ga ri
Slej per, du go je
pi sao ko lu mnu
za pra vni
odje ljak
~a so pi sa
"Ti mes"
9. 8. 2009. ofekfmkb 29
Ko ji je film do bio prvog "Os ka ra"
Na prvoj do dje li "Os ka ra" za 1927. i
1928. ni je bi lo na gra de za naj bo lji
film. Umjes to to ga, po di je lje ne su
dvi je ra zli ~i te na gra de, je dna na zva na
naj bo lja pro du kci ja, ko ju je osvo jio
ep ski film "Kri la", te naj ve }a umje tni -
~ka vri je dnost pro du kci je, ko ju je
osvo jio art film "Svi ta nje". [ef
MGM-a Lu is B. Majer, ko jem se ni je
svi |ao re ali zam "Go mi le" Kin ga Vi -
do ra, vr{io je pri ti sak na su dije da ne
na gra de nje gov vlas ti ti stu dij ski film,
ne go da iza be ru "Svi ta nje". Slje de }e
go di ne Aka de mi ja je us ta no vi la je dnin stve nu na gra du na zva nu
naj bo lja pro du kci ja i re troa kti vno odlu ~i la da na gra da ko ju su
osvo ji la "Kri la" bu de ekvi va lent ovoj na gra di, {to je re zul to va lo
da se "Kri la" ~es to po gre {no na vo de kao osva ja~ na gra de za
naj bo lji film prve go di ne.
[ta je di gi tal na te le vi zi ja
Ovo je te hno lo gi ja
ko ja do la zi, emi to va -
na pu tem sa te li ta, ze -
malj skih oda {i lja ~a ili
ka blom. Pos ti`e se ve -
}a re zo lu ci ja sli ke od
ana lo gne TV. Osim
to ga, ovo omo gu }u je i
mno ge na pre dne uslu -
ge. Kva li te t sli ke i zvu ka je bo lji od ana lo gne. Me |u tim, di gi -
tal na te le vi zi ja po svo joj de fi ni ci ji ima vrlo li je pu sli ku i ton do
o{ tre gra ni ce, ka da si gnal pos ta je pre vi {e dis tor ti ran. Ana lo gna
te le vi zi ja ima bla gi pre laz, dok kod di gi tal ne ili ima si gna la ili
ga ne ma. Kad ga ima, mo `e ga bi ti u pre ki di ma. Ve} ina ure |a ja
za di gi tal ni pri jem ima ugra |e ne vi zu el ne in di ka to re ja ~i ne si -
gna la. Po sa mom svom na ~i nu ra da di gi tal ni si gnal je ma nje
po dlo`an ana lo gnim sme tnja ma i zbog to ga da je bo lje re zul ta te
pri sla bi jem si gna lu. Naj bi tni ji na ~i ni pre no sa di gi tal nog te le vi -
zij skog si gna la su ze malj ski DVB-T, ka blov ski DVB-C i sa te -
lit ski DVB-S.
Da li znate
Mrzi oci Je vre ja, crna ca i ho mo se ksu ala ca, obri ja ni dje ~a ci s mar -
tin ka ma i za ro la nim farmerkama ima ju vrlo ne obi ~no po ri je klo. Uli -
ce ve }ih gra do va ~es to su po pri {te tu~ nja va i ne re da skin he da.
Na cis ti ~ka ne trpe lji vost, ide ja ra se, krvi i tla ni je pos to ja la ni u
tra go vi ma da le ke 1969. ka da se prvi put spo mi nje sup kul tu ra
skin he da. Prvi skin si u Lon do nu dru `i li su se s do se lje ni ci ma s
Ja maj ke, slu {a li re ge i ska, a even tu al no na si lje je bi lo ve za no za
al ko hol i fu dbal. Skin si po ti ~u iz po kre ta tzv. mod sa, lon don skih
ra dni ~kih ti nej d`e ra, ko ji su slu {a li naj no vi ju mu zi ku, ure dno se
obla ~i li i fu ra li ve spe. Mod si ko ji su za bri ja li na dro ge i slo bo dan
seks pre tvo ri li su se u hi pi je, a pu ri tan ci su se ve za li za ja maj ~an -
sku sup kul tu ru, te se ure |i va li je dnos ta vni je, krat ka ko sa, na ra -
me ni ce i ci pe le s ~e li ~nom ka pi com. Iz njih }e po te }i prva
ge ne ra ci ja skin he da.
Ko li ko su me di ji za slu `ni za pre tva ra nje skin he da u sim pa ti ze re
na ci zma ko ji tu ku sve one ko ji su na ci onal no, ra sno ili se ksu al no
ra zli ~i ti, go vo ri ~i nje ni ca da se tek se dam de se tih me |u skin se
uvla ~i ide ja o ~is toj ra si, ka da su no vin ske stup ce pu ni li pa ra noi -
~ni tek sto vi o in va zi ji imi gra na ta s Ma la vi ja u Ve li ku Bri ta ni ju.
Ra di lo se o sve ga ne ko li ko de se ta ka lju di, ali ja vnost je bi la to li -
ko gal va ni zi ra na da su }e la vi dje ~a ci do bi li no vog ima gi nar nog
ne pri ja te lja, pri je ko po tre bnog za o~u va nje po kre ta. Ne ki su po -
~e li no si ti te to va `e na li cu "Ma de in Bri ta in" i po li ti ka je ne po -
vra tno u{la u ide olo gi ju skin sa.
Ka ko se ta bor ba pre tvo ri la u mr`nju in spi ri ra nu na ci onal so ci ja li -
zmom, ko joj su na su {no po tre bni Je vre ji ili Ro mi, svje do ~i to tal na
idej na de zo ri jen ti sa nost skin he da u osam de se tim go di na ma. Po kret
se ra spao na ma li mi li on fra kci ja ko je je dna s dru gom ne di je le ni -
{ta osim ime na. S je dne stra ne dje lu je SHARP, na dru goj Gay Skin -
he ads, na tre }oj Ham mer skins, ko ji se sma tra ju eli tom
na ci-skin he da, pa RASH, ko mu nis ti ~ki i anar his ti ~ki skin si. Pos to ji
~ak i eki pa sku plje na pod na zi vom Gay Ari an Skin he ads, ho mo se -
ksu al ni skin si ko ji vje ru ju u su pe ri or nost bi je le ra se. Ve `e ih tek par
mar tin ki i ma {i ni ca za bri ja nje.
Skin he dsi
Pro ble mi zbog pro da je du {e:
Mla di} iz gra da D`i acing, ne da le ko od [an ga ja,
se 2006. go di ne na {ao u za kon skim ne da }a ma
na kon {to ni je po tra `io sa vjet pri je ne go {to je
svo ju du {u po nu dio na au kcij sku pro da ju na in -
ter net stra ni ci. Po nu du je na kra ju uklo nio vo di -
telj au kci je, a mla di }u je re ~e no da }e nje go va
re kla ma bi ti vra }e na je di no on da ka da bu de mo -
gao obez bije di ti do zvo lu o pro da ji svo je du {e iz -
da tu od "vi {ih vlas ti".
Ek splo di ra ju }i to alet: Fran D'Ale -
san dro, slu `be nik su da u Nju jor ku, tu `io je grad
2004. go di ne zbog ozbi ljnih po vre da ko je je za do -
bio ka da je to alet na ko jem je sje dio ek splo di rao i
os ta vio ga da sje di na go mi li por cu la na. D'Ale san -
dro je tra `io kom pen za ci ju od pet mi li ona do la ra.
Za kon o za bra ni mi lo va nja:
Za kon u Los Ve ga su ko ji za bra nju je strip tiz ra -
dni ci ma da mi lu ju mu {te ri je to kom ple sa u kri lu
stu pio je na sna gu 2006. go di ne odlu kom Vrho -
vnog su da u Ne va di. Po ja vi lo se pi ta nje da li je
lo kal ni za kon ne us kla |en sa Us ta vom i sa mim
tim ne pri mje njiv. Za kon na vo di da "ni je dan po -
mo }nik ili uslu `ni ra dnik ne }e mi lo va ti ili do di ri -
va ti kli jen ta" sa ci ljem da ga se ksu al no uzbu di.
Advo ka ti su du go ras prav lja li da li se mi ca nje
stra` nji ce strip ti ze te u kri lu mu {te ri je sma tra mi -
lo va njem ili do di ri va njem i da li trlja nje gru di na
li cu kli jen ta po dra zu mi je va vr{e nje za kon ski za -
bra nje ne ra dnje. Lo kal ni za kon ipak je pro gla {en
va `e }im za to {to je sud sma trao da }e oni ko ji
pro vo de za kon bi ti u mogu }nos ti da pre po zna ju
mi lo va nje ili erot sko do di ri va nje ka da ga uo~e.
Pla }a nje po re za na pri ho de:
Pri vre dni sud u Ka na di tre balo je da odlu ~i da li
tro {ko vi vo |e nja po slo va nja sa kol ger la ma u
Van ku ve ru mo gu da se izu zmu od uku pne za ra de
u svrhu pla }a nja po re za na pri ho de. Ma dam i se -
dam dje vo ja ka bi le su osu |e ne na za tvor ske ka -
zne, a za tim je nji ho va za ra da opo re zo va na. Zah -
tjev za uma nje nim po re zom zbog uobi ~a je nih
po slo vnih iz da ta ka kao {to su te le fon ski ra ~u ni su
sud ski odo bre ni. Dru ga vrsta tro {ko va je odbi je na
za to {to za njih ni su mo gli pri lo `i ti od go va ra ju }e
ra ~u ne, me |u nji ma 2.000 do la ra tro {ko va za pi -
}e lo kal nih zva ni ~ni ka i 1.000 do la ra ko ji ma je
pla }en "odre |e ni mla di} ve li ke fi zi ~ke sna ge i
vje {ti na, ko jeg su an ga `o va li ka da je dje voj ke
tre ba lo izvu }i iz po te {ko }a."
La `ni re no klio: Ke ti Mek go van je
bi la odu {ev lje na ka da joj je DJ sa Bak ston ra di ja
rekao da je is pra vno od go vo ri la na kviz pi ta nje i
osvo ji la gla vnu na gra du, auto mo bil re no ki lo.
Nje no uzbu |e nje spla snu lo je ka da je oti {la do
ra dio-sta ni ce i ta mo do bi la mo del auto mo bi la,
igra ~ku od 10 cen ti me ta ra. Ona je tu `i la ra dio-
sta ni cu i su di ja Okru `nog su da u Dar bi ju do nio je
odlu ku da je ta da ve} za tvo re na ra dio-sta ni ca u
Dar bi {i ru, go spo |i ci Mek go van du `na da pla ti
iznos od 8.000 fun ti ko li ko je ko {tao pra vi auto.
Tu `ba pro tiv Bo ga: Pa vel M., ru -
mun ski za tvo re nik ko ji je iz dr`a vao za tvor sku
ka znu od 20 go di na zbog ubis tva, tu `io je Bo ga
zbog kr{e nja ugo vo ra. Pa vel je tvrdio da je nje go -
vo kr{te nje bi lo ugo vor izme |u nje ga i Bo ga pre -
ma ko jem }e da ga Go spod kao do brog vjer ni ka
ko ji se mo li ~u va ti od ne vo lja.
Su lu da vo` nja: U ma ju 2004. go di ne
se He der Spe ci jal ski su di lo za ubis tvo Ni la
Espo si ta. On je, ka ko je tvrdio tu `i lac, izba ~en iz
auto mo bi la ko ji je vo zi la Heder Spe ci jal ski ka da
je iz gu bi la kon tro lu nad vo zi lom i iza zva la ne -
sre }u. Tu `e na se sa dru ge stra ne bra ni la da ni je
mo gla vo zi ti za to {to je sa su vo za ~e vog sje di {ta
oral no za do vo lja va la Espo si ta, ko ji je pre ma nje -
nim tvrdnja ma bio za vo la nom. Nil Espo si to na -
|en je sa spu {te nim hla ~a ma, ali tu `i lac je to
obja{ nja vao mo gu }im uri ni ra njem nas tra da log
kroz pro zor sa su vo za ~e vog sje di {ta. Po ro ta je
oslo bo di la He der.
Su dio sam se bi: Fran sis Evans Kor -
ni{, dok je ra dio kao su dac za pre kr{a je u gra di }u
Vi ni pe gu u Kan di, mo rao je da su di sa mom se bi
zbog op tu `bi da je bio pi jan na ja vnom mjes tu.
Osu dio je sam se be ka znom od pet do la ra, ali je u
za pi snik unio slje de }e: "Fran si su Evan su Kor ni -
{e, uzi ma ju }i u ob zir va {e pri ja{ nje uzor no po na -
{a nje, ka zna vam se uki da."
Dru ga ~i je ime: Ocu iz Cen gcua u Ki ni
sud je odbio zah tjev da si na ime nu je "@" pre ma
zna ku sa ra ~u nar ske tas ta tu re. Zah tjev je odbi jen
na osno vu za ko na ko ji ka `e da se sva ime na mo -
ra ju mo }i pre ves ti na man da rin ski je zik.
Za tvor zbog zi je va nja: U sep tem -
bru 2004. go di ne su dac A.K.M. Pa ta ben did` u
[ri Lan ci po slao je ~o vje ka go di nu da na u za tvor
zbog zi je va nja na su du. N.V.P. Ajit, tu `e ni u kri -
mi nal nom slu ~a ju, pro te gao se i zje vnuo na na ~in
ko ji je to li ko raz bje snio su di ju da je ka zna za
uvre du su da spro ve de na odmah.
slu ~a je vi
u svi je tu
Bra zil ka je tu `i la
svog par tne ra za to {to joj
ni je priu {tio or ga zam
Pa vel M., ru mun ski
za tvo re nik ko ji je iz dr`a vao
za tvor sku ka znu od 20 go di na
zbog ubis tva, tu `io je Bo ga
30 ofekfmkb!9. 8. 2009.
knji ga ma i fil mo vi ma pi ra ti su ~es to pri ka za ni
ili kao okru tni kra dljiv ci ko ji za svo je ci lje ve ne
bi ra ju sred stva ili kao do bro du {ni div lja ci po put
D`e ka Spa roua, ko jeg glu mi D`o ni Dep u "Pi -
ra ti ma s Ka ri ba".
Dok nas oni iz fil mo va i knji ga za bav lja ju, dru gi, oni pra vi,
kao {to su oni uz oba le So ma li je, uli va ju nam strah u kos ti. Na -
ime, svje do ci smo sve ~e{ }ih na pa da mo der nih pi ra ta i nji ho vog
tra `e nja ba sno slo vnih ot ku pni na. Za ni mlji vo je to da je pi rat svo
po zna to jo{ iz vre me na pri je Hris ta.
Pi ra ti za pra vo ni su za ko pa va li svoj pli jen. O ovo me sa mo
kru `e broj ne le gen de, ali ni je po zna to da su pra vi pi ra ti za ko pa -
va li svoj pli jen, ka ko se to obi ~no mi sli. Je dna od naj ~e{ }ih le -
gen di je ona o Vi li jemu Ki du iz 17. vi je ka, ko ji je na vo dno
za ko pao mno go svog bla ga uz oba le Long Islan da, i to pri je ne go
{to je oti {ao na sud u Nju jork. Me|utim, na kra ju je obje {en, a
nje go va je `i vo tna pri ~a po slu `i la mno gim knji ga ma ko je su ka -
sni je pi sa ne, a od ta da le gen da o to me da pi ra ti za ko pa vaju svo je
bla go. Osim to ga, pi ra ti su ugla vnom kra li hra nu, pi }e, odje }u i
sli ~ne stva ri ko je im ne bi ni ko ris ti le ka da bi ih za ko pa li.
Pi li su rum zbog pre ven ci je skor bu ta. Za pra vo, omi lje no pi -
}a pi ra ta bio je grog, mje {a vi na {e }e ra, li mu no vog so ka i ru ma.
Na du gim pu to va nji ma, na ko ja su pi ra ti obi ~no i{li, naj ~e{ }a bo -
lest bi la je skor but, uzro ko va na ne dos tat kom vi ta mi na C. Ova
bo lest uzro ku je ispa da nje zu ba. Sto ga su pi ra ti, ka ko bi spri je ~i li
ovu bo lest, stav lja li li mu nov sok u rum i pi li ga u ve li kim ko li ~i -
na ma.
Pi ra ti su po zna va li de mo kra ti ju. Anar hi ja ko ja se ~es to po -
ve zu je s pi rat skim bro do vi ma za pra vo ni je mo gla op sta ti. Mje se -
ci i mje se ci po svjet skim mo ri ma za hti je va li su odre |e ni red i
dis ci pli nu. Ta ko su gu sa ri naj ~e{ }e gla sa li o svom ka pe ta nu, ali i
o dru gim ~la no vi ma po sa de ko ji su bi li naj bli `i ka pe ta nu. Gla sa li
su i o dru gim stva ri ma, kao o to me ko li ko pli je na ko ji pi rat tre ba
da do bi je. Ka pe tan je imao ap so lu tnu mo} je di no to kom bit ke.
Gu bi ci zbog pi rat stva da nas su 16 mi li jar di do la ra go di{ nje.
^i ni se da je pi rat stvo vrlo is pla tiv bi znis, i to da nas vi {e ne go u
vi je ko vi ma pri je. Na kon go di na pa da pi rat skih na pa da, 2007. go -
di ne za bi lje `en je po rast od 10 od sto, a u 2008. no vi po rast, za bi -
lje `e no je 111 na pa da sa 42 pi rat ska bro da. Osim to ga, pi ra ti
da nas ne na pa da ju s drve nih je dre nja ka, ve} s pra vih brzih gli se -
ra.
Gu sa ri ili pi ra ti? Gu sa ri su bi li po mor ci ko ji su na pa da li dru -
ge bro do ve u slu `bi dr`a ve, dok su pi ra ti bi li plja ~ka {i ko ji su sa -
mi se bi bi li {e fo vi.
Okru tni kra dljiv ci ili div lja ci me ka
srca na otvo re nim mo ri ma
Is ti ne i
mi to vi o
pi ra ti ma
Dok nas pi ra ti iz fil mo va i knji ga
za bav lja ju, dru gi, oni pra vi, kao {to su
oni uz oba le So ma li je, uli va ju nam strah u kos ti
Ni je
po zna to
da su
pra vi pi ra ti
za ko pa va li
svoj pli jen,
ka ko se
to obi ~no
mi sli
U
Pi rat stvo
je vrlo
is pla tiv
bi znis i to
da nas vi {e
ne go u
vi je ko vi ma
pri je
9. 8. 2009. ofekfmkb 31
ART
Ope ra
Tor sten Kerl, te nor, i Anja
Kam pe, so pra nis tki nja,
o svom pris tu pu ~u ve noj
ope ri Ri har da Va gne ra
"Tris tan i Izol da"
Art&An tiques
Ku bis ti ~ka ko li ba - Prva mo der nis ti ~ka
zgra da u Le no ksu, Ma sa ~u sets
Vi {e od mu ara la - @i vo pi sni
me ksi ~ki mo der ni zam ima
mno go da po nu di
Pri re di la: Na ta {a TE [I]
pe kta ku lar na pro sla va {pan -
ske kul tu re do ni je la je ovog
lje ta ma lo me di te ran ske to -
pli ne u Edin burg, ka ko je
Na ci onal na ga le ri ja [kot ske
ne da vno pred sta vi la naj za ni -
mlji vi ju izlo `bu ko ja se
odr`a va u sklo pu pro gra ma ~u ve nog Edin bur -
{kog fes ti va la za 2009. go di nu.
Izlo `ba "Ot kri }e [pa ni je: Od Go je do Pi ka -
sa" is tra `u je fas ci ni ra nost {pan skom umje tno{ }u
i kul tu rom u 19. i po ~et kom 20. vi je ka u Ve li koj
Bri ta ni ji. Izu ze tni pri mje ri {pan ske umje tnos ti,
uklju ~u ju }i dje la Ve las ke za, El Gre kla, Mu ri lja i
Zur ba ra na ~i ne uzbu dlji vi cen tral ni dio izlo `be.
Sli ke vo de }ih bri tan skih umje tni ka ko ji su bi li
in spi ri sa ni is kus tvi ma pu to va nja kroz [pa ni ju ta -
ko |e su pred stav lje na na izlo `bi u Na ci onal noj
ga le ri ji [kot ske, me |u nji ma su zna ~aj ne sli ke
ser Dej vi da Vil ki ja, Dej vi da Ro ber tsa, D`o na Fi -
li pa, Ar tu ra Mel vi la i Dej vi da Bom ber ga.
Pos tav ka "Ot kri }e [pa ni je" mo `e se vi dje ti
sa mo u Edin bur gu, spe ci jal no je or ga ni zo va na za
pro gram Edin bur {kog fes ti va la, a sa dr`i 130
zna ~aj nih sli ka, akva re la, crte `a, gra fi ka i fo to -
gra fi ja po su |e nih iz kra ljev ske ko le kci je Na ci -
onal ne ga le ri je u Lon do nu, ko le kci je Mu ze ja
"Ta te" i dru gih ja vnih i pri va tnih ko le kci ja {i rom
Bri ta ni je. Da na{ nji po gled Bri ta na ca, od ko jih su
mno gi li ~no upo zna li [pa ni ju, je po zi ti van i pun
pri ja telj stva, ali u 18. vi je ku ova kra lje vi na s Ibe -
ri jskog po lu os trva bi la je go to vo ne po zna ta sta -
no vni ci ma os trva. Za ni mlji vo je da izlo `ba
"Ot kri }e [pa ni je" is tra `u je i pro ces ko jim se ovo
pro mije ni lo i izra `a va uzbu dlji vi pe ri od od
po~etka 19. vijeka do tridesetih godina 20. vi-
jeka, eru Go je i Pi kasa, ka da su bri tan ski umje -
tni ci i ko le kci ona ri po la ko "ot kri va li" {pan sku
ar hi te ktu ru, obi ~a je, mo du i umje tnost ko jom su
bi li fas ci ni ra ni.
Pe ri od ko ji izlo `ba po kri va po ~i nje i za vr{a -
va kon fli kti ma ko ji su iza zva li ve li ki umje tni ~ki
od go vor i kod {pan skih i kod bri tan skih umje tni -
ka, oni su [pan ski rat za ne za vi snost (1807 -
1814) i [pan ski gra |an ski rat (1936 - 1939). U
prvom je bri tan ska voj na in ter ven ci ja odi gra la
klju ~nu ulo gu u nas to ja nji ma [pa ni je da ste kne
ne za vi snost od Fran cus ke i umje tni ci iz obje ze -
mlje na la zi li su in spi ra ci ju u dra ma ti ~nim do ga -
|a ji ma ra ta. Go ja je sao sje }aj no pred sta vio
bri tan skog he ro ja, voj vo du od Ve lin gto na i uzne -
mi ru ju }u stvar nost kon fli kta na nje go vim ~u ve -
nim gra fi ka ma "Tra ge di je ra ta". Umje tnik ser
Dej vid Vil ki usvo jio je vi {e ro man ti ~ni pris tup u
svo joj ve li ~an stve noj sli ci "Od bra na Sa ra go se".
Ova sli ka po ka za la se izu ze tno po pu lar nom ka da
se Vil ki vra tio u Bri ta ni ju i ne du go po tom kralj
D`ord` ^et vrti na ru ~io je ci je lu se ri ju ko ja da nas
pri pa da kra ljev skoj ko le kci ji.
Po pu lar nost {pan ske kul tu re re fle ktu je sve
ve }i en tu zi ja zam me |u bri tan skim umje tni ci ma
za {pan ske te me ko ji se da lje ra zvi jao kroz 19.
vi jek. U to vri je me nas ta li su bri l jan tni akva re li i
ulja na pla tnu {pan skih pej za `a i sli ka iz `i vo ta,
umje tni ka D`o na Fre de ri ka Lu isa, Dej vi da Ro -
ber tsa i D`o na Fi li pa ko ji su du go vre me na pro -
vo di li pu tu ju }i po [pa ni ji. Fi lip je sli kao stu di je
{pan skog `i vo ta po ne kad i do ep skih raz mje ra,
"La Glo ria: {pan sko bu |e nje" je naj bo lji pri mjer.
U vri je me ka da je Na ci onal na ga le ri ja [kot ske
ot ku pi la Fi li po vu sli ku 1897. go di ne, bi la je to
naj sku plja sli ka ko ju je ga le ri ja ika da ku pi la
U za dnjim go di na ma 19. i prvim go di na ma
20. vi je ka is tra `i va nja bri tan skih umje tni ka u
[pa ni ji oti {la su izvan ur ba nih cen ta ra, ka da su
umje tni ci po put Ar tu ra Mel vi la, Vi li je ma Ni kol -
so na i Dej vi da Bom ber ga pri vu ~nei i o~a ra ni `i -
vo pi snim bo ja ma ko je se mo gu do `i vje ti u
{pan skim se li ma. Sun cem ispu nje na Ni kol so no -
va sli ka "Dom bi ko va, Ma la ga" u po tpu nom je
kon tr astu s nje go vim umje re ni jim to no vi ma po
ko ji ma je po znat, dok je Mel vi lov `i vi osje }aj za
bo ju pro na {ao sa vr{e nu ek spre si ju u akva re li ma
po put "Tr`ni ca sa na ran d`a ma", "Sa ra go sa" i ulja
na pla tnu "[pan ska ne dje lja" ili "Odla zak na
bor bu s bi ko vi ma".
Po slje dnja se kci ja izlo `be po sve }e na je kri zi
[pan skog gra |an skog ra ta tri de se tih go di na pro -
{log vi je ka ko ji je kod Bri ta na ca iza zvao no vi
osje }aj sim pa ti ja sa [pan skim na ro dom. Ov dje je
izlo `e na po zna ta Pi ka so va sli ka "@e na ko ja pla -
Po slje dnja
se kci ja izlo `be
po sve }e na je
kri zi [pan skog
gra |an skog ra ta
tri de se tih go di na
pro {log vi je ka
U sklo pu pro gra ma
~u ve nog fes ti va la
Izu ze tni pri mje ri {pan ske umje tnos ti
~i ne uzbu dlji vi cen tral ni dio izlo `be.
Sli ke vo de }ih bri tan skih umje tni ka
ko ji su bi li in spi ri sa ni is kus tvi ma
pu to va nja kroz [pa ni ju ta ko |e su
pred stav lje ne
~e", ko ja je u to vri je me obi {la Bri ta ni ju s jo{
je dnom iko nom ovog umje tni ka, ~u ve nom sli -
kom "Ger ni ka" iz 1938. go di ne i ti me iza zva la
sna `ne emo ci je kod Bri ta na ca. Sli ka je pred -
stav lje na uz umje tni ko ve pri pre mne crte `e i
gra fi ke, za je dno s bo ga tim ima gi na ti vnim od -
go vo rom na kon flikt od stra ne bri tan skih umje -
tni ka, po put Par si ja Vaj dma na Lu isa, Edvar da
Bu ra i Hen ri ja Mu ra. Ova gru pa ra do va ~i ni
sna `an za vr{e tak izlo `be "Ot kri }e [pa ni je" u
Na ci onal noj ga le ri ji [kot ske u Edin bur gu.
"Ot kri }e [pa ni je"
u Edin bur gu
Pos tav ka "Ot kri }e [pa ni je"
mo `e se vi dje ti sa mo u Edin bur gu,
spe ci jal no je or ga ni zo va na
za pro gram Edin bur {kog fes ti va la
S
ofekfmkb!9. 8. 2009. 32
Ga le ri ja "Lo rens Mi ler" iz Nju jor ka
pri dru `i la se obi lje `a va nju 40. go di{ nji -
ce od odr`a va nja le gen dar nog mu zi ~kog
fes ti va la "Vud stok" izlo `bom fo to gra fi ja
Bur ka Azla, vo de }eg fo to gra fa do ga |a ja
ko ji je za pa m}en kao naj mir ni je oku -
plja nje pre ko 300.000 lju di u is to ri ji.
Na izlo `bi je pri ka za no oko 25 fo -
to gra fi ja u crno-bi je loj izra di, kao i prin -
to vi u bo ji sa "Vud stoka", mu zi ~kog i
umje tni ~kog fes ti va la odr`a nog od 15.
do 18. av gus ta 1969. go di ne u gra di }u
Be tel u sa ve znoj ame ri ~koj dr`a vi Nju -
jork.
Burk Azl fot ogra fi sao je fes ti val iz
ugla u~e sni ka i ta pri vi le gi ja se ja sno
izra `a va na snim ci ma. Na je dnoj po se -
bno upe ~a tlji voj fo to gra fi ji vi di se mo re
lju di ko ji kao te pih od cvi je }a pre kri va ju
po lja i obron ke brda. Dru ga fotografija,
na ko joj mla di hi pi par sto ji u nje `nom
za grlja ju ispod ba ki nog pre kri va ~a, pos -
ta la je iko na ge ne ra ci je. Ra di je ne go da
do ku men tu je mu zi ku i izvo |a ~e ko ji su
se po ja vi li na fes ti va lu, Azl je odlu ~io da
se fo ku si ra na de ta lje `i vo ta, pos to ja nja i
u`it ka lju di to kom tri da na fes ti va la.
Izlo `bom fo to gra fi ja obi lje `e no
Pri re di la: Na ta {a TE [I]
o sje ti oci zo olo {kog vrta [en brun u
Be ~u ima ju pri li ku da po gle da ju
ne obi ~nu i {o kan tnu umje tni ~ku in -
sta la ci ju pod na slo vom "Ne vo lje u
ra ju" ko ja go vo ri s ka kvim se lo {im
uslo vi ma `i vo ti nje su o~a va ju u div -
lji ni.
Zo olo {ki vrt [on brun za tra `io je od umje tni ka da
po sje ti oci ma pri ka `u sli ku o to me ka kav je `i vot `i -
vo ti nja u div lji ni, izvan vje {ta ~kog pros to ra zo olo -
{kog vrta i ta ko je nas ta la izlo `ba "Ne vo lje u ra ju".
[est umje tni ~kih in ter ven ci ja umje tni ka Kris to fa
[taj bre ne ra i Raj ne ra Dem pfa na ne ko li ko lo ka ci ja
zo olo {kog vrta [en brun ek spe ri men tal ni je pris tup u
umje tnos ti po znat po to me da {o ki ra pu bli ku, ali i na -
tje ra ih na ra zmi{ lja nje. Po to pljen auto mo bil u je ze ru
s no so ro zi ma, `e lje zni ~ke {i ne me |u bi zo ni ma i ba -
~ve s otpa dom u akva ri ju mu ne o~e ki va no se su ko -
blja va ju sa sli ka ma idi li ~nog `i vo ta u div lji ni ka kve
ima ve }i na po sje ti la ca. Po sma tra~ je ovim pri si ljen da
izno va ra zmo tri tra di ci onal ne na ~i ne ka ko su pred -
stav lje ne `i vo ti nje iz div lji ne, te da pos ta vi pi ta nja o
auten ti ~nos ti kon cep ta ko ji u mo der nom okru `e nju
imi ti ra ju "pri ro dna" sta ni {ta dok su ova u stvar nos ti
izu ze tno ugro `e na.
Kon cept ovog vi da umje tnos ti, po zna te pod izra -
zom "Rady-Ma de Art" ili ve} go to va umje tnost ka da
je pos to je }i pre dmet sa sa svim ja snom up tre bnom
svrhom uzet kao sred stvo za nas ta nak umje tni ~kog
dje la. Ova kav umje tni ~ki kon cept do zvo lja va kon -
fron ta ci ju pri ro de i ci vi li za ci je, ali is to vre me no ini ci -
ra za mje nu kon tek sta. Izvor ma te ri ja la, u ovom
slu ~a ju, ori gi nal na lo ka ci ja, sta ni {te `i vo ti nja u zo -
olo {kom vrtu iz gu bi lo je pri mar nu fun kci ju i otvo ri lo
Ovim je Burk Azl za bi lje `io duh fes ti -
va la i sa mim tim ne po nov ljiv duh je dne
ge ne ra ci je i vre me na u ko jem je ona `i -
vje la. Pro {lo je 40 go di na od ka da se
gene ra ci ja lju ba vi i mi ra oku pi la u bro ju
ko ji ni ko ni je mo gao ni za mi sli ti na far -
mi Ma ksa Jas gu ra, u ru ral nom gra di }u
Bet el. Ori gi nal no fes ti val je tre balo da
bude odr`an u obli` njem gra du Vud sto -
ku, ali zbog ogro mnog bro ja lju di ko ji
su se oku pi li ne bi mo gao bi ti odr`an da
Na izlo `bi je pri ka za no oko
25 fo to gra fi ja u crno-bi je loj
izra di, kao i prin to vi u bo ji
sa fes ti va la odr`a nog 1969.
Umje tni ~ka in sta la ci ja u
zo olo {kom vrtu u Be ~u
"Ne vo lje u ra ju"
iza zva le sna `ne
P
BA GDAD - lra -
•an ke ka me ra -
ma na mo b|| n|m
te |e ío n| ma ío to -
gra í| su s|| ke na
|z|o zb| Ku| tu ra
Meso po ta m| |e u
g|a vnom gra du
lra ka Ba gda du.
Fes t| va| uk||u •u |e
u•es ce oko sto -
t| nu um|e tn| ka
ko || su |z|o z| || s|| -
ke, sku| ptu re, pre dme te od ke ra m| ke | mo dne de ta ||e od ko ||h
sv| os|| ka va |u an t| •ku c| v| || za c| |u ze m||e.
9. 8. 2009. ofekfmkb 33
KULT SEDMICE
HAJ DE PA BAD - ln d|| ka b| ra rak h| ||| na ru kv| cu pr| |a te|| stva |zme -
du bra ce | ses ta ra za íes t| va| Pak sha Ban dhan u |n d|| skom
gra du Ha de ra ba du. Ova| íes t| va| ob| ||e za va se u ln d| || po •et kom
avgus ta, a s|a v| v|e •nu ve zu |zme du bra ce | ses ta ra, ta ko sto
ses tre bra c| oko zg|o ba s|m bo || •no ve zu na ru kv| cu naprav||enu
od ra zno bo| n|h per ||.
LOS AN ÐE LES - D|e vo| •| ca g|e da u |n sta |a c| |u Sre tno-Sre tno
um|e tn| ka Co| Ðong-Hva |z Ju zne Ko re |e |z|o ze nu u Mu ze |u sa -
vre me ne um|e tnos t| u Los An de |e su (LA CMA). ln sta |a c| |a |e d|o
|z|o zbe 12 sa vre me n|h ko re| sk|h um|e tn| ka ko |a ce tra |a t| do 20.
sep tem bra.
SAL CBÜPG - Par t| tu re
dv| |e kom po z| c| |e za k| -
av|r ko |e |e go to vo s| -
gur no kom po no vao
vo| ígang Ama de us Mo -
cart pred stav ||e ne su
ne da vno na pres-kon íe -
ren c| || u aus tr|| skom
gra du Sa| cbur gu dok
su mu z| •a r| |zvo d| || n| -
ego va d|e |a. Mu z| •k| za -
p| s| ne da vno su
ot kr| ve n| u b| ||e zn| c| Mo -
car to ve ses tre Na ner| u
ar h| v| ma Me du na ro dne
Mo car to ve íon da c| |e u
Sa| cbur gu, ro dnom gra -
du ve || kog kom po z| to ra.
OPANZ - Fran cus ka me coso pra n|s tk| n|a Bea tr|s Ür|a Mon zon
|zvo d| ope ru Pu ra| n| ma n| r| P|e tra Mas ca gn|a u re z| || Zan-K|oda
Ovr| |a u íran cus kom gra du Oran zu, to kom íes t| va |a Cho re g| es
d'Oran ge, po sve ce nog ope r|, um|e tnos t| po ez| |e | s|m ío n|| sk|m
kon cer t| ma.
Maks Jas gur ni je ve li ko du {no po nu dio
svo ju far mu i ti me po mo gao odr`a va nju
naj ve }eg fes ti va la svih vre me na. Na
kra ju, "Vud stok" je pri znat kao je dan od
naj zna ~aj ni jih do ga |a ja u is to ri ji rok
mu zi ke, ali nje gov uti caj bio je ~ak
mno go ve }i. U ame ri ~kom dru{ tvu op -
te re }e nom ra snim ten zi ja ma i Vi je tnam -
skim ra tom, Vud stok je de fi ni sao
kul tu ru ge ne ra ci je sa po ru ka ma na de za
svje tli ju i mir ni ju bu du }nost.
40 go di na "Vud sto ka"
se za no ve ko no ta ci je. Ova kvo iz vrta nje is ti ne od go -
va ra na mje ri da is tra `e pi ta nja pre zen ta ci je `i vo ta u
div lji ni, ali na osno va ma ne nau ~nog i su bje kti vnog
pris tu pa. Iz ovo ga se jav lja ju no ve per spe kti ve ko je
se ta ko |e mo gu shva ti ti kao kr{e nje ta bua.
Mo der ni kon cept zo olo {kih vrto va ka kav sre }e -
mo da nas ima za cilj pred stav lja nje `i vo ti nja u idi li -
~nom i na vo dno pri ro dnom okru `e nju, ne ta knu tom
od stra ne ~o vje ka. Ali ovo je sa vre me ni pris tup
usvo jen ka da su `i vo ti nje pres ta le da bu du sa mo de -
ko ra ti vni obje kti u ka ve zi ma. Do prvih go di na 20.
vi je ka, egzo ti ~ne `i vo ti nje su ko ri {te ne za spe kta ku -
lar ne pred sta ve ka ko bi za bav lja le pu bli ku. De ce ni -
ja ma po sli je to ga one su bi le za tva ra ne u us ke i
ne udo bne ka ve ze ka ko bi ih lju di vi dje li, ali da le ko
od nji ho vih pri ro dnih okru `e nja i sa mim tim pri ro -
dnog po na {a nja.
Re ali za ci ja i pred stav lja nje in sta la ci ja ura |e no je
u pri ja telj skoj sa ra dnji sa zo olo {kim vrtom [en brun,
gdje je umje tni ~ki dvo jac [taj bre ner-Dem pf raz mije -
nio svo je pri mar ne sta vo ve o so ci jal no-po li ti ~kim pi -
ta nji ma sa zva ni ~ni ci ma mu ze ja. U zo olo {kom vrtu u
Be ~u in sta la ci je "Ne vo lje u ra ju" iza zva le su sna `ne
rea kci je pu bli ke i da le zna ~a jan umje tni ~ki ko men tar
na tre nu tno ve oma aktu el na glo bal na pi ta nja. Izlo `ba
"Ne vo lje u ra ju" tra je do sre di ne okto bra.
Ra ni je to kom go di ne Zo olo {ko udru `e nje iz
Lon do na iz gla sa lo je [en brun u Be ~u naj bo ljim zo -
olo {kim vrtom u Evro pi izme |u 40 vrto va u 16 ra zli -
~i tih evrop skih ze ma lja ko je je obu hva ta la stu di ja.
Vo |a stu di je An to ni [e ri dan izja vio je ka ko je pra vo
za do volj stvo bi lo po sje ti ti [en brun zoo. To kom lje ta
o~e ku je se kao i obi ~no ma nji broj po sje ti la ca, ali i
po red to ga zo olo {ku vrt [en brun je dna je od naj po pu -
lar ni jih tu ris ti ~kih atra kci ja u Be ~u ko ja je sa mo pro -
{le go di ne ima la dva mi li ona po sje ti la ca.
Pro {lo je 40 go di na od ka da
se gene ra ci ja lju ba vi i mi ra
oku pi la u bro ju ko ji ni ko
ni je mo gao ni za mi sli ti
rea kci je
Po to pljen
auto mo bil u je ze ru
s no so ro zi ma,
`e lje zni ~ke {i ne
me |u bi zo ni ma i
ba ~ve s otpa dom
u akva ri ju mu
ne o~e ki va no se
su ko blja va ju sa
sli ka ma idi li ~nog
`i vo ta u div lji ni
Ova kav umje tni ~ki
kon cept do zvo lja va
kon fron ta ci ju pri ro de
i ci vi li za ci je, ali i
s to vre me no ini ci ra
za mje nu kon tek sta
Iz vrta nje is ti ne
od go va ra na mje ri
da is tra `e pi ta nja
pre zen ta ci je
`i vo ta u div lji ni
34 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Je le na BA BI]
a kon dvo go di{ nje pa uze, gru pa "Red
Hot Chi li Pep pers" vra }a se na sce nu.
Ne sli je di im sa mo po vra tak, jer bu -
bnjar ^ed Smit za okto bar na jav lju je
i no vi al bum.
"U sep tem bru }e bi ti dvi je go di ne
ka ko smo uze li pa uzu, a sa da smo
spre mni. Ne mo `e te na tje ra ti ne ko ga na svir ku ako za to
ni je spre man, ba rem je ta ko kod nas", ka `e Smit.
Smit se na da ka ko }e ba sista Flea i gi ta ris ta D`on
Fru {an te do }i sa svje `im ide ja ma, te da }e pje sme nas ta -
ja ti iz pu ke svir ke i im pro vi za ci je.
"Ta ko smo uvi jek ra di li i ne vi dim za {to bi sa da tre -
ba lo da bude dru ga ~i je", odlu ~an je Smit.
O no vo m al bu mu ne zna se ni {ta, osim da je na jiz -
gle dni ji kan di dat za pro du cen ta po no vo Rik Ra bin. Nji -
hov po slje dnji al bum bio je "Sta di um Ar ca di um" iz
2006.
"Red Hot Chi li Pep pers" je ka li for nij ska rok gru pa.
Po ~e li su kao pan ke ri, ali su vre me nom pre la zi li na sve
la ga ni ji zvuk i stvo ri li svoj spe ci fi ~ni zvuk mi je {a njem
pan ka i al ter na ti vnog ro ka s fank ba som, stva ra ju }i no vi
stil fank pank. "Red Hot Chi li Pep pers" je pre dvo dio
fank rok po kret kra jem osamdesetih i po ~et kom devede-
setih go di na. "Pe per si" su na pra vi li ko rak da lje uni jev {i
u svo ju mu zi ku ele men te blu za, psi ho de li ~nog ro ka i
ska. Do da nas su pro da li pre ko 50 mi li ona al bu ma {i -
rom svi je ta, osvo ji li mno ge na gra de i mno go pu ta bi li
pro gla {a va ni za naj bo lji `i vi bend na svi je tu.
Bend je osno van 1983. go di ne, a prvo bi tnu pos ta -
vu ~i ni li su En to ni Ki dis (vo kal), Maj kl Bal za ri-Fli
(bas gi ta ra), Hi lel Slo vak (gi ta ra), D`ek Aj rons (bu -
banj). To kom vi {e od dva de set go di na pos to ja nja ova
pos tav ka je mi je nja na vi {e pu ta, a da nas pod ime nom
"Red Hot Chi li Pep pers" pred stav lja ju se En to ni Ki dis,
Maj kl Bal za ri Fli, D`on Fru {an te i ^ed Smit. Do sa da
su obja vi li de vet stu dij skih al bu ma.
"Red Hot Chi li Pep pers" su odr`a li kon cert u
Srbi ji 26. ju na 2007. go di ne pred oko 80.000 gle da la ca
na lo ka ci ji bli zu In |i je u okvi ru fes ti va la "Tu borg gre -
en fest".
J. BA BI]
Ro bi Vi li jams }e iz da ti no vi al bum u no vem bru i
nji me po ku {a ti da po vra ti ti tu lu naj ve }e bri tan ske pop
zvi jez de, pre no si BBC News na svom saj tu.
Al bum "Re ality Kil led the Vi deo Star" bi }e prvi
Vi li jam sov al bum jo{ od stu dij skog os tva re nja "Ru de -
box" iz 2006, ko ji je do sa da nje gov naj sla bi je pro da va -
ni al bum.
Pje va~ je za no vi al bum re kao da "ra zbi ja" i do dao
da }e pu bli ka ima ti pri li ku da ~u je "sta rog Ro bi ja, no vog
Ro bi ja i je dnog Ro bi ja ko jeg ni ko od nas ni je imao pri li -
ku da upo zna".
Prvi sin gl "Bo di es" bi }e objav ljen 11. okto bra.
Ro bi Vi li jams je s 15 go di na bio ~lan gru pe "Ta ke
That", ko ja je bi la svo je vrsni bri tan ski od go vor na ame -
ri ~ki bend "New Kids on the Block". "Dje ~a ~ka pos ter -
ska gru pa" pos to ja la je {est go di na i u tom pe ri odu
za uzi ma la je prvo mjes to na go to vo svim svjet skim top-
lis ta ma. Pro da la je vi {e pri mje ra ka al bu ma ne go bi lo
ko ja gru pa do ta da, s izu zet kom le gen dar nih "Bea tle sa".
Ra spad gru pe do go dio se ka da je Ro bi Vi li jams izba ~en
iz ben da. Ako je vje ro va ti tra ~e vi ma ko ji su ta da kru `i li,
to se de si lo zbog nje go vog lo {eg po na {a nja i dro gi ra nja,
kao i zbog sva |e s li de rom gru pe Ge ri jem Bar louom.
Iako izba ~en iz gru pe, Ro bi je os tao u pop kru go vi -
ma i po ~eo da pri pre ma so lo ka ri je ru. Svoj prvi so lo al -
bum sni mio je dvi je go di ne po sli je na pu {ta nja gru pe,
ta ~ni je 1997. go di ne. U po ~et ku je ovaj al bum imao lo{
pu bli ci tet, ali su se vre me nom iz dvo ji li hi to vi "An gels",
"Let Me En ter ta in You" i "Old Be fo re I Die", ko ji su za -
uze li sam vrh bri tan ske mu zi ~ke top-lis te.
Ubrzo je uslije dio i dru gi al bum, s ko jeg se iz dvoj la
hit ba la da "No Re grets". Go di ne 1998. Ro bi je do bio tri
naj pres ti `ni je bri tan ske mu zi ~ke na gra de: za naj bo lju
pje smu, naj bo lji spot i naj bo ljeg mu {kog mu zi ~kog
izvo |a ~a. U bri tan skom ma ga zi nu "Fa ce" iza bran je i za
naj lje p{eg mu {kar ca go di ne.
Me kar tni:
Ne odla zim
u pen zi ju
B i v { i
"Bea tles"
Pol Me -
kar tni de -
man to vao
je na pi se u
ta blo idi ma
da }e nje -
go va idu }a
s vj et s ka
tur ne ja bi ti
uje dno i
nje go va po slje dnja.
Me kar tni je u in ter vjuu Bos -
tonu He ral du ne gi rao da se ra di
o opro {taj noj tur ne ji, a gla si ne
je upo re dio s oni ma iz 1969, ka -
da su u {tam pi osva nu li na slo vi
"Pol je mrtav".
"Sve {to mo gu da ka `em jes te
da ne odla zim u pen zi ju. To je
kao ono 'Pol je mrtav'. 'Ne, ni -
sam', to je sve {to sam mo gao
da ka `em. Je sam po mi njao pen -
zi ju u je dnoj re ~e ni ci ne kog in -
ter vjua, ali sa mo da bih re kao
'Ne ma {an se'. Ali iz gle da da je
ne ko pro ~i tao sa mo dio te re ~e -
ni ce", re kao je {ezdestdvogo di{ -
nji mu zi ~ar.
Nas tup Mar {al a
D`e fer so na
za lju bi te lje ha usa
Mar {al D`e fer son, je dan od stva ra la ca ha us mu zi ke, 14. av gus ta nas tu pi }e
u Sa ra je vu, u "Ci ne mas Clu bu Slo ga".
Ma lo je onih lju di ko ji mo gu no si ti ti tu lu ku ma ha us mu zi ke. Dok su ne ki
taj sta tus mo ra li stva ra ti go di na ma, on ga je do bio odmah, jer je u tim vo da -
ma od po ~et ka, te ni je sa mo de fi ni sao po jam ha usa ve} ci je le ple sne mu zi ke
ka kvu da nas po zna je mo.
D`e fer son je prvi 1986. go di ne od svi rao kla vir sku di oni cu na ha us pje -
smu. Go di ne 1987. pro du ci rao je prvu stvar ko ris te }i Ro lan dov TB-303, ta -
ko |e me |u prvi ma u pro du kci ji ko ris ti du ho vne i spi ri tu al ne crna ~ke vo ka le,
lan si ra ju }i ta ko ime na po put: Ten Si ti, Kim Ma zel i Si Si Ro d`ers. Sve te ra -
ne stva ri da nas pre po zna je mo kao dip ha us, ga ra` i te hno, a TB-303 pos tao
je naj ko ri {te ni ji in stru ment pro du ce na ta elek tron ske mu zi ke.
^i ni lo se da sva ka pje sma ko ju Mar {al na pra vi pre ras ta u no vi mu zi ~ki
oblik, zbog ~e ga mu je bi lo `ao, jer je sa mo htio da sva ka pje sma zvu ~i dru -
ga ~i je. Bio je i je dan od prvih ko ji su do ni je li haus zvuk u Evro pu.
No vi al bum Ro bi ja
Vi li jam sa u no vem bru
U okto bru
ve li ki po vra tak
"Red Hot Chi li Pep pers"
na ja vi li no vi al bum
"Red Hot Chi li
Pep pers" je
pre dvo dio fank rok
po kret kra jem
osamdesetih
i po ~et kom
devedesetih
go di na
Pje sme }e nas ta ja ti iz pu ke
svir ke i im pro vi za ci je
Prvi
sin gl
"Bo di es"
bi }e
objav ljen
11.
okto bra
N
9. 8. 2009. ofekfmkb 35
ALTER-SCENA
Ni je la ko, ali
nam je do bro
Bra ni slav Ba bi} Ke bra,
fron tmen "Obo je nog pro gra ma"
Je le na BA BI]
o vo sad ski bend ko ji se ubra ja me |u
naj po zna ti je ben do ve na al ter na ti vnoj
sce ni biv {e Ju go sla vi je "Oboje ni pro -
gram" odr`ao je kon cert u Ba nja lu ci,
gos tu ju }i na fes ti va lu "Ex-Yu Roc ks".
Ovaj bend ne sa mo da pos to ji ve} us -
pje {no tra je, kon stan tno se ra zvi ja i
odu {ev lja va pu bli ku ve} sko ro 30 go di -
na. Ove go di ne su iz da li i no vi al bum "Ko smos u
tvom srcu/Igra ~ke se vo ze le vom ru kom".
"Obo je ni pro gram" je stvo rio Bra ni slav Ba bi}
Ke bra 1980. go di ne u No vom Sa du. Uti caj panka i
new wavea, s je dne stra ne, i ori gi nal ni tek sto vi i
za ni mlji va Ke bri na in ter pre ta ci ja s dru ge, for mi ra li
su dru ga ~i ji i auten ti ~an stil i zvuk kao osno vnu
ka ra kte ris ti ku ovog ben da.
Bend ni je `u rio s objav lji va njem al bu ma, ta ko
da je tek po sli je 10. go di ne pos to ja nja obja vio prvi
sni mlje ni ma te ri jal. Al bum "Naj va `ni je je bi ti
zdrav" izla zi 1990. go di ne, a na kon nje ga, bend je u
du go go di{ njoj ka ri je ri obja vio uku pno osam al bu -
ma: "Ovaj zid sto ji kri vo" (1991), "Pri ja te lju, ko~ni -
ce ti ne ra de ba{ sve" (1992), "Ve ru jem ti jer smo
is ti" (1994), "Ili 5 mi nu ta is pred te be" (1996), "Sva
sre }a ge ne ral vo li de cu" (1999), "Ako ni sam do bra,
{ta }e mo on da?" (2002), "Da li je to ~o vek ili je
ma {i na" (2005) i "Ko smos u tvom srcu / Igra ~ke se
vo ze le vom ru kom", ko ji je iz dan ove go di ne.
Go di ne 2003. nas tu pa li su kao pred gru pa gru pi
"Pla ce bo", na nji ho vom nas tu pu u Beo gra du.
Pro te klih go di na kroz bend je pro {lo na de se ti -
ne ra zli ~i tih mu zi ~a ra ko ji su odr`a li mno{ tvo kon -
ce ra ta. Je di ni ~lan iz ori gi nal ne pos ta ve ben da je
Ke bra - gla vni vo kal i autor tek sto va. Nje gov glas i
ti pi ~an na ~in pje va nja sa sves kom u ru ci pos ta li su
u ve li koj mje ri za {ti tni znak "Obo je nog pro gra ma".
U Ba nja lu ci ni su svi ra li po slje dnjih {est go di na, a
mi smo raz go va ra li s Ke brom o mu zi ci ne ka da i
sa da, EXIT fes ti va lu, no vom al bu mi i pla no vi ma
za bu du }nost.
NN: "Obo je ni pro gram" je po znat po to me
da je svi rao na sve je dnom EXIT-u do sa da, a na
po slje dnjem, va{ kon cert je bio je dan od naj po -
sje }e ni jih.
KE BRA: Na {a sa ra dnja s EXIT-om je u ne koj
uzla znoj pu ta nji. Mi slim da je to do bro i za nas i za
sam fes ti val. EXIT je svo jim de lo va njem u po sle -
dnjih 10 go di na pos tao kul tu ro lo{ ki fe no men, sve -
tlo u mra ~noj Srbi ji. Sli ~na su nam ra zmi {lja nja i
sa svim je lo gi ~no da nam se po slo vi ne ka ko
ukr{ta ju. Ove go di ne EXIT je u~es tvo vao u re ali -
za ci ji na {eg al bu ma ko ji je pos tav ljen na nji ho vom
saj tu kao bes pla tni downlo ad. Sve to pos tav lja ne -
ke no ve stan dar de, pre sve ga Evrop ske, i to je odli -
~no!
NN: Vi ste je dan od ri jet kih ben do va ko ji je
na sce ni bez ika kvih pre ki da sko ro 30 go di na.
Ko ji je va{ re cept?
KE BRA: Ve ro va nje da ra di{ is pra vnu stvar,
ve ro va nje i po {to va nje ka ko se be, ta ko i dru gih,
svest da je sve oko nas ta ko ra zli ~i to, a da sva ko
ima svo je mes to u tom vrtlo gu. U `i vo tu }e ti bi ti
do bro ako to stvar no `e li{, ako ne, uvek }e ti ne ko
bi ti kriv. Mi se ba vi mo so bom. Ni je la ko, ali nam
je do bro.
NN: Na po ~et ku va {e ka ri je re re kli ste da }e
prvo slo vo sva kog ime na al bu ma po ~i nja ti s po -
~e tnim slo vi ma NO VI SAD. Kada to na pra vi te,
ne }e te se vi {e ba vi ti mu zi kom. To ste us pje li, a
no vi al bum po ~i nje sa slo vom K, pa me za ni ma
da li sa da sla `e te ne ku dru gu ri je~?
KE BRA: Ne ka ko je lo gi ~no da na kon je dnog
ci klu sa (NO VI SAD) obja vi mo best off. Mi smo to
u~i ni li na svoj na ~in, sta ri jim pe sma ma da li no vo
ode lo i one `i ve u no vom vre me nu. Ja ko je bi tno
da si sves tan vre me na u ko jem `i vi{. Is to ri ja je za
is to ri ~a re, a bu du }nost za hra bre.
NN: Vi ste prvi bend s ex yu pros to ra ko ji
se po ja vio u MTV-je voj emi si ji "120 mi nu tes"
1993. go di ne. Mo `e{ li upo re di ti MTV ne kad i
sad?
KE BRA: MTV ta da i sa da je naj kra }e re ~e no
ne bo i ze mlja. Ra zvoj ~o ve ~an stva, ci vi li za ci je, te -
hno lo gi je... Sve je to te {ko i pra ti ti, a ka mo li po re -
di ti. Sa da je mu zi ka sas ta vni deo bi zni sa. @i vot je
pos tao bi znis, pri ja te lji su bi znis, bra ko vi su bi -
znis... Su ro vo, ali ta ko je.
NN: Va{ no vi al bum dos tu pan je za bes pla -
tan downlo ad, {to pred stav lja prvo pra vo on li ne
iz da nje kod nas. Ka ko ste do {li na tu ide ju, tj.
da li ste svje sni pi ra te ri je ko ja vla da kod nas, pa
ste odlu ~i li da na pra vi te ko rak da lje i da omo -
gu }i te svim obo `a va oci ma da bes pla tno ski nu
va {e no ve pje sme?
KE BRA: Da se ra zu me mo, mi smo je dno ve -
oma ne ure |e no dru{ tvo i ni ka da do sa da ni smo
ima li ne ke ma te ri jal ne ko ris ti od objav lji va nja na -
{ih iz da nja. Na ra vno, ne }e mo te ko ris ti ima ti ni
sad, ali bar sva ko ko ga to in te re su je mo `e da ode
na www.exi tfest.org i ski ne bes pla tno na{ al bum.
Ne ma te gnja va `e oko sla nja, ca ri ne, upla te i sli -
~nih glu pos ti.
NN: Pla no vi ben da za na re dnih ne ko li ko
mje se ci?
KE BRA: Le to je, pra vi mo ma lu pa uzu, pa
18. sep tem bra svi ra mo na "Je len Li ve fes tu". I da -
lje kon cer ti... Mi smo pre sve ga kon cer tni bend i
vo li mo ka da nas tu pa mo, vo li mo po sao ko jim se
ba vi mo.
N
Ovaj bend ne sa mo da pos to ji ve} us pje {no tra je, kon stan tno se ra zvi ja i odu {ev lja va
pu bli ku ve} sko ro 30 go di na. Ove go di ne su iz da li i no vi al bum "Ko smos u tvom
srcu/Igra ~ke se vo ze le vom ru kom"
Na "Je len Li ve fes tu"
svi ra ju 18. sep tem bra
Kebra: Bitno je da
si svjestan vremena
u kome `ivi{
F
O
T
O

M
.

R
A
D
U
L
O
V
I
]
36 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Da vor PA VLO VI]
n grid Be tan kur, fran cus ko-ko -
lum bij sku po li ti ~arku, biv {u se -
na torku, ak tivis tkinju u bor bi
pro tiv ko rup ci je, ko ja je no mi -
no va na za No be lo vu na gra du za
mir, ki dna po va le su Re vo lu cio -
nar ne sna ge Ko lum bi je (FARC)
23. fe b rua ra 2002. go di ne, zbog kam pa nje ko ju je
vo di la.
Spa si le su je {est i po go di na ka sni je ko lum -
bij ske sna ge bezbjednosti u ope ra ci ji zva noj "@a -
ke". Tom pri li kom spa se no je jo{ 14 dru gih ta la ca,
tri ame ri ~ka i 11 ko lum bij skih po li ti ~a ra i voj ni ka.
Nje na otmi ca pro pra }e na je {i rom svi je ta, po -
se bno u Fran cus koj.
In grid Be tan kur Pu lesio, do bi tni ca ne ko li ko
na gra da, me |u ko ji ma i "Le gi je ~as ti", ro |e na je
25. de cem bra 1961. go di ne u Bo go ti, gla vnom
gra du Ko lum bi je. Nje na maj ka Jo lan da Pu le sio je
bi la mi s, ka sni je je slu `i la u Kon gre su, pred stav lja -
ju }i si ro ma {ni ju `ni dio Bo go te. Otac Ga bri jel Be -
tan kur bio je mi nis tar za vrijeme ge ne ra la Gus tava
Ro hasa Pi ni le, po mo }nik di re kto ra za obra zo va nje
i na uku pri Uje di nje nim na ci ja ma, a za tim i am ba -
sa dor Ko lum bi je u UNES CO-u u Pa ri zu i vo de }i u
obra zo vnoj ko mi si ji Ali jan se za pro gres u Va {in -
gto nu pod D`onom F. Ke ne di jem. Po ro di ca Be tan -
kur bi la je je dna od najs ta ri jih oli gar hij skih
po ro di ca u Ko lum bi ji, ko ja po ti ~e od fran cus ko-
nor man skih imi gra na ta ko ji su sti gli iz Gren vil-la-
Te in tu ri erea, pri je tri vi je ka.
Di plo mi ra la u Pa ri zu: Na kon {to
je po ha |a la pri va tnu {ko lu u Fran cus koj, kao i {ko -
le u En gles koj i Li seo Fran se u Bo go ti, Be tan -
kurova odla zi na In sti tut po li ti ~kih na uka u Pa riz.
Ka da je di plo mi ra la uda la se za ko le gu stu den ta
Fa bri sa De lo ja 1983. go di ne s ko jim ima dvo je
dje ce, Me la ni i Lo ren ca. Kroz brak je do bi la i fran -
cus ko dr`av ljan stvo.
Njen mu` je ra dio u fran cus kim di plo mat skim
kru go vi ma i `i vje li su u ne ko li ko ze ma lja, uklju ~u -
ju }i No vi Ze land i Sej {e le. Za vri je me osam de se tih
go di na pro {log vi je ka krat ko je `i vje la i u Ekva do -
ru, gdje je ra di la kao fi tnes in stru ktor. Sre di nom
de ve de se tih ra zv e la se od mu `a i uda la za ko lum -
bij skog re kla mnog me na d`e ra Hu ana Kar lo sa Le -
kom ptea. Na kon nje nog spasa va nja 2008. go di ne
Le kom pte je re kao da je nji hov brak bli zu kra ja.
Dje ca su se pre se li la u No vi Ze land gdje `i ve s
ocem.
Go di ne 1989. kan di dat za ko lum bij skog pred -
sje dni ka Lu is Kar los Ga lan po kre nuo je an ti nar ko -
man sku akci ju i bio ubi jen. Maj ka Ingrid Be tan ku r
je po dr`a va la Ga la na i sta ja la iza nje ga ka da je bio
upu can.
Ti do ga |a ji pods ta kli su In grid da se vra ti u
Ko lum bi ju, a od 1990. je ra di la u Mi nis tar stvu fi -
nan si ja, ali se ka sni je po vu kla da bi u{la u po li ti ku.
Nje na prva kam pa nja bi la je dije le nje kon do -
ma, sa mo tom da }e ona bi ti kon dom u bor bi pro -
tiv ko rup ci je. Ju `ni dio Bo go te ju je po dr`a vao.
Iza bra na je u re pre zen ta ti vni odbor 1994. go -
di ne i lan si ra la je po li ti ~ku par ti ju "Gre en Oxygen
Party". Kri ti ko va la je admi nis tra ci ju ko lum bij skog
pred sje dni ka Er nes ta Sam pe ra, ko ji je bio op tu `en
za ko rup ci ju u skan da lu, na kon {to je pri mio no vac
od Ka li nar ko-kar te la za izbor nu kam pa nju. Kan -
di do va la se za se na to ra 1998. go di ne i do bi la je
naj ve }i broj gla so va. Za vri je me man da ta, pri je tnje
smr}u na tje ra le su je da po {a lje dje cu prvom mu `u
na No vi Ze land. Is te te go di ne, na pred sje dni ~kim
izbo ri ma po bije dio je An dres Pas tra na, ko ji ju je
na go vo rio da mu se pri dru `i.
Ka sni je je tvrdi la da ni je odr`ao obe }a nja ko ja
joj je dao u do go vo ru.
Pred sje dni ~ka kam pa nja: Sop -
stve nu pred sje dni ~ku kam pa nju po ~e la je 20. ma ja
2001. go di ne kod sta tue Si mon Bo li var u Bo go ti, a
za tim je auto bu som obi la zi la ze mlju. Odlu ~i la je da
ide i u de mi li ta ri zo va nu zo nu u grad San Vin sen te
del Ka gu an da se sre tne s pred sta vni ci ma FARC-a.
Ko lum bij ska voj ska joj je sa vje to va la da ne
ide, jer ni su bi li u mo gu }nos ti da joj pru `e za {ti tu.
Izbo re je do bio Al va ro Uri be, ko ji ni je po sje }i vao
to li ko mi tin ga, na kon {to je do bio pri je tnje. Pre go -
vo ri u vezi s mi rom do {li su do mrtvog ugla na kon
tri go di ne. Od po ~et ka FARC ni je pris ta o na pre kid
va tre za vri je me pre go vo ra i nas ta vi li su ki dna po -
va nja, na pa de oru `jem, blo ka de pu te va i aero dro -
ma. Sto ti ne ci vi la bi le su ote te iz ra zli ~i tih gra do va
i se la, a on da su tran spor to va ni na zad u DMZ, gdje
su dr`a ni u ka ve zi ma. Ne ki su oti ma ni iz eko nom -
skih, a ne ki iz po li ti ~kih ra zlo ga.
U fe bru aru 2002. go di ne FARC je oteo avi on
ko ji je le tio iz Flo ren si je u Bo go tu. Pri si ljen je da
sle ti na auto put bli zu Ne ive, a on da su ~la no vi ko -
lum bij skog kon gre sa ki dna po va ni. Kao po slje di cu
to ga, pred sje dnik Pas tra na je od go dio raz go vo re s
FARC-om i zah tije vao voj nu akci ju.
Mno gi po li ti ~ki fun kci one ri bi li su ~u va ni, a
Be tan ku ro va je in sis ti rala da ode do DMZ-a avi -
onom. Pas tra na i dru gi po li ti ~a ri ni su se slo `i li, jer
ni ko ni je mo gao da ga ran tu je bezbjednost. Ka ko
joj je odbi jen vaz du {ni pre voz, odlu ~i la je da pu tu -
je autom za je dno s Kla rom Ro has, me na d`e rkom
njene kam pa nje. Dvadeset tre}eg fe bru ara 2002.
za us tav lje na je na za dnjem voj nom pun ktu, pri je
ne go {to je oti {la u DMZ. Gra do na ~el nik San Vin -
sen tea bio je je di ni iza bra ni pred sta vnik nje ne
stran ke u ci je loj dr`a vi do ta da. Unu tra{ nje bor be
bi le su sve ~e{ }e i si tu aci ja ni je bi la za do vo lja va ju -
}a.
Otmi ca: Be tan ku ro va se oglu {i la na upo zo re -
nja i nas ta vi la je pu to va nje. Pre ma rije~ima nje nog
otmi ~a ra, ko ji je ka sni je uhva }en, Nol ber ta Uni
Ve ge, nje na otmi ca ni je ra ni je pla ni ra na, a ote ta je
na FARC ~e kpo in tu.
Iako je Par sa na po ku {a vao da pre go va ra,
FARC je odbi jao raz mje nu za tvo re ni ka.
No vo iza bra ni pre dsje dnik Uri be ni je `e lio ni -
ka kve pre go vo re ko ji ni su uklju ~i va li mi si je spa sa -
va nja. Ro |a ci Be tan ku rove i mno gi po li ti ~ki
za tvo re ni ci FARC-a odbi ja li su bi lo ka kvu mi si ju
spa sa va nja, zbog smrti gu ver ne ra Gi ljer ma Gvi rije,
nje go vog sa vje tni ka i ne ko li ko voj ni ka ko ji su bi li
ote ti u mar tu 2003. go di ne. Oni su upu ca ni iz bli zi -
ne ka da je Vla da po kre nu la mi si ju spa sa va nja.
Dan na kon otmi ce Be tan ku ro ve, ne ko li ko ne -
vla di nih or ga ni za ci ja po kre nu lo je pod vo| stvom
Ar man da Bur ge ta u EU i {i rom svi je ta akci ju da se
uspos ta vi ko mi tet za nje no oslo ba |a nje. Ko mi tet je
bio sa ~i njen od oko 280 akti vis ta iz 39 ze ma lja.
Mje sec da na na kon otmi ce, otac Ga bri jel je umro
od sr~a nih pro ble ma.
U ju lu 2003. go di ne za po ~e la je ope ra ci ja "14.
ju l", ali je pro pa la i iza zva la skan dal u fran cus koj
vla di.
Slje de }e go di ne, na kon pri ti sa ka od stra ne
biv {eg pred sje dni ka li be ra la Al fon sa Lo peza Mi -
kel se na i ro |a ka, kao i Er nes ta Sam pe ra, Vla da
Uri bea je da la FARC-u rok do 23. ju la u ko jem }e
pus ti ti 50 do 60 za ro blje nih voj ni ka u za mje nu za
po li ti ~ke i voj ne ta oce ko je je dr`a lo li je vo kri lo
FARC-a.
Pri je dlog Vla de je bio da ona na pra vi prvi ko -
rak, pu {ta ju }i za tvo re ni ke i do zvo lja va ju }i im da
na pus te ze mlju ili da os ta nu i pri dru `e se re ha bi li -
ta ci onom pro gra mu, a on da da FARC pus ti svo je
ta oce, uklju ~u ju }i i Be tan ku ro vu. Raz mje nu bi
nad zi ra le fran cus ka i {vaj car ska vla da.
Do go vo ri u vezi s raz mje -
nom: Taj po tez je na i{ao na odo bra va nje, ali su
mi{ lje nja bi la da }e Uri beu do ni je ti no ve po li ti ~ke
po ene. FARC je obja vio da je pri je dlog do bio 20.
av gus ta, a ne pri je i kri ti ko vao je Uri bea da oni tre -
ba da odlu ~e ko li ko }e za tvo re ni ka bi ti pu {te no. U
zo ni ko ja je kre ira na za raz mje nu pla ni ra no je da
se prvi dan do pu tu je, dru gi dan dis ku tu je, a tre }i
dan da ge ril ci na pus te pros tor.
Vla da je tre ba lo da iza be re lo ka ci ju za zo nu
bezbjednosti u di je lu gdje je FARC imao uti caj. Ta -
kav pri je dlog je odo bri la i maj ka In gri d Betankur,
Jo lan da.
U fe bru aru 2006. go di ne Fran cus ka je ur gi ra la
da FARC pri hva ti pre dlo `e nu {an su, ko ja je bi la na
sna zi ne ko li ko go di na, ali ne re ali zo va na.
Fi lip D ust Bla zi je re kao da FARC po ka `e
ozbi ljnost u vezi s pu {ta njem Be tan ku ro ve i dru gih
Sa Rafaelom
Nadalom
I
KALEIDOSKOP
Tu `na
is ti na
Ko lum bij ke
In grid
Be tan kur,
po li ti ~ar ka
ko ja je
bi la ote ta
{est i po
go di na
In grid
Be tan kur
ni je odus ta la
od po li ti ~ke
ka ri je re
FO TO NN
Be tan ku ro va
i ^a vez
In grid Be tan kur
i pa pa Be ne dikt
[esnaesti
9. 8. 2009. ofekfmkb 37
za ro blje ni ka.
U in ter vjuu u ju nu 2006. go di ne li der FARC-a
Ra ul Re jes re kao je da se Be tan ku ro va osje }a do -
bro, uprkos okru `e nju. Ote ti D`on Frenk Pin ~ao,
za mje nik po li ci je, je u ma ju 2007. go di ne uspio da
po bje gne i tvrdio je da je Be tan ku ro va u is tom
kam pu u ko jem je i on bio. Ta ko |e je tvrdio da je
vi dio Sa ru Ro has, ko ja se po ro di la u za to ~e ni{ tvu i
ro di la si na Ema nu ela.
Uri be je 18. ma ja po no vio svo ja na re |e nja u
vezi s akci jom spa sa va nja, a fran cus ki pred sje dnik
Ni ko la Sar ko zi je tra `io od Uri bea da za mije ni
ofi ci ra FARC-a Ro dri ga Gran du za Be tan ku ro vu.
Tri de set ~la no va FARC-a je pu {te no 4. ju na,
kao do bar gest Vla de, ali on ni je re zul ti rao pu {ta -
njem Be tan ku ro ve. U av gus tu 2007. go di ne re por -
terka Pa tri sijia Po leo je tvrdi la da Be tan ku ro vu
dr`e u Ve ne cu eli i da je nje no pu {ta nje iz vje sno,
ali ko lum bij ska vla da ni je po vje ro va la tim
tvrdnja ma.
U no vem bru je Vla da kon fis ko va la vi deo -tra -
ku na ko joj Be tan ku ro va sje di u d`un gli na klu pi i
gle da u ze mlju. Pred sje dnik Ve ne cu ele Ugo ^a vez
je 2008. go di ne or ga ni zo vao hu ma ni tar nu ope ra -
ci ju za oslo ba |a nje ne ko li ko ta la ca. Prva, na zva na
"Ema nu el", je uro di la plo dom pu {ta njem Kla re
Ro has i Kon su ela Gon za le sa. Ema nu el je spa sen
ra ni je.
U dru goj ope ra ci ji oslo bo |e na su jo{ ~e ti ri
~la na ko lum bij skog kon gre sa i oni su bi li za bri nu -
ti za zdrav lje Be tan ku ro ve, ko ja je bi la fi zi ~ki i
mo ral no is crplje na.
Vla da je 27. mar ta pre dlo `i la da }e pus ti ti
100 voj ni ka FARC-a u za mje nu za slo bo du Be tan -
ku ro ve, a ne du go za tim do bi li su vi jest da ona tre -
ba hi tno tran sfu zi ju krvi. Ka da je fran cus ki
me di cin ski tim htio da pris tu pi ta oci ma da im pru -
`i po mo}, odbi jen je jer ni je bio dio do go vo ra.
Ipak, 2. ju la je sti gla vi jest da se Be tan ku ro va
opo rav lja, a 15 ta laca je pu {te no. U knji zi "Out of
Cap ti vity" ne ko li ko auto ra je opi sa lo da je po na -
{a nje Be tan ku ro ve bi lo se bi ~no i na pi sa li su da je
ona mi sli la da je za slu `i la vi {e od os ta lih ta laca
zbog nje ne po li ti ~ke ka ri je re. Kit Stan sel ju je opi -
sao kao na jod vra tni ju `e nu ko ju je ika da sreo.
Spa sa va nje: Na po kon, 2. ju la 2008. go -
di ne ko lum bij ski mi nis tar od bra ne Hu an Ma nu el
San tos sa zvao je pres-kon fe ren ci ju da obja vi spa -
sa va nje Be tan ku ro ve i 14 dru gih ta laca.
Ope ra ci ja je na zva na "[ah" i uklju ~i va la je
ope ra tiv ce oba vje {taj ne slu `be ko ji su se in fil tri ra -
li u FARC, a po bu nje ni ci su na sje li na la `no na re -
|e nje iz gla vnog {ta ba da se svi ta oci saku pe, jer
}e i}i ko man dan tu Al fon su Ka nu.
Umjes to to ga, oni su odve de ni u San Ho ze
del Gu avi are kod gla vnog oba vje {taj ca. Ta akci ja
je pla ni ra na mje se ci ma, a ka da su se in fi ltri ra li
mno go vre me na je tre ba lo da za do bi ju po vje re nje.
Ko ris te }i svoj auto ri tet, na re di li su da se ta oci po -
mje re sa tri ra zli ~i te lo ka ci je na je dnu, a on da sa te
lo ka ci je ima li su mar{ od 90 mi lja kroz d`un glu,
gdje ih je ~e kao he li kop ter i na oru `a ni voj ni ci da
ih FARC ne bi na pao.
U av gus tu 2008. po ro di ca Be tan kur je pri -
mlje na kod pa pe Be ne di kta [esnaestog, a In grid je
za hva lji va la ko lum bij skoj ar mi ji i pred sje dni ku
Uri beu, ko jem je da la po dr{ku za tre }i man dat. Ni -
je odus ta la od po li ti ~ke ka ri je re, iako je oti {la u
Fran cus ku, go vo re }i da je Ko lum bi ja ta ko |e njen
dom. Pred sje dnik ^i lea Mi {el Ba se le je ta da re kla
da }e je no mi no va ti za No be lo vu na gra du za mir, a
Sar ko zi je obja vio da }e do bi ti "Le gi ju ~as ti". *
Sa Ma do nom
pla ve krvi
Zbog kam pa nje
ko ju je vo di la
ki dna po va le su je
Re vo lu ci onar ne sna ge
Ko lum bi je (FARC)
23. fe b rua ra 2002,
a {est i po go di na
ka sni je spa si le su
je ko lum bij ske
sna ge bezbjednosti
u ope ra ci ji
zva noj "@a ke"
Po ro di ca
Be tan kur
bi la je dna
od najs ta ri jih
oli gar hij skih
po ro di ca
u Ko lum bi ji
No mi no va na je za No be lo vu
na gra du za mir, a do bi la
je ne ko li ko na gra da, me |u
ko ji ma i "Le gi ju ~as ti"
Sa akci je
spa sa va nja
In grid i nje na
ses tra As trid
Sa k}er kom
38 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Ho lan dski princ Vi ljem
Ale ksan der i prin ce za
Ma ksi ma po dni je li
su pro te kle se dmi ce
tu `bu pro tiv ame ri ~ke
no vin ske agen ci je AP
Na ta {a TE [I]
Sa mo ne ko li ko da na ra ni je tri ho lan dske
prin ce ze igra le su se na pla `a ma Ho lan di je, a on -
da ih je maj ka, prin ce za Ma ksi ma, odve la u ro -
dnu Ar gen ti nu da se za bav lja ju ski ja ju }i na
snje `nim pa di na ma, pre no si ma ga zin "Hel lo!".
Ka ko po ro di ca prin ce ze Ma ksi me `i vi na ju -
`noj po lu lop ti, ni je ne obi ~no da ona svo je tri
k}er ki ce, prin ce ze Ama li ju, Ale ksi ju i Ari anu,
~es to odve de u Ar gen ti nu ka ko bi u sa mo ne ko li -
ko ne dje lja mo gle u`i va ti u svim ra dos ti ma ko ja
im ra zli ~i ta go di{ nja do ba mo gu po nu di ti.
Ne da vno je su pru ga ho lan dskog prin ca,
pres to lo na slje dni ka Vi lje ma Ale ksan dra, pro ve -
la 10 da na u pre kra snim pla ni na ma Pa ta go ni je s
k}er ka ma. Pu to va nje ta ko |e zna ~i da su dje voj -
~i ce mo gle vi dje ti dje da Hor hea So re ge tu i ba ku
Ma riu del Kar men Se ru ti, ko ji su iz gla vnog
gra da Bu enos Aire sa do le tje li na po ro di ~no ima -
nje da s nji ma pro ve du odmor.
Okru `en ve li ~an stve nim po gle dom ko ji
odu zi ma dah, kra ljev ski par je pri je ne ko li ko
go di na ku pio ran~ vri je dan 3,5 mi li ona do la ra
ne da le ko od gra ni ce sa ^i le om. Smje {te no u
mir nom okru `e nju na oba la ma ri je ke Pi ~i Le -
ufu, ima nje je ide al no mjes to za pe ca nje i vo` -
nju ka ja kom. Ta ko |e je sa vr{e na lo ka ci ja za par
ko ji tra `i mir i ti {i nu da le ko od u`ur ba nog grad -
skog `i vo ta i in te re so va nja ja vnos ti, ka kvo sa
so bom no si ti tu la pres to lo na slje dni ~kog pa ra.
Jo{ je dna po go dnost je ta {to u obli` njem gra di -
}u `i vi brat prin ce ze Ma ksi me, Mar tin, vla snik
res to ra na, ko ji im je i po mo gao da na |u ovaj
ran~.
Me |u tim, taj mir ni odmor na ru {i li su no vi -
na ri i fo to gra fi ko ji su prin ce zu Ma ksi mu s k}er -
ka ma fo to gra fi sa li, a za tim su fo to gra fi je
objav lje ne u ar gen tin skim i ame ri ~kim me di ji -
ma. Ho lan dski princ Vi ljem Ale ksan der i prin -
ce za Ma ksi ma po dni je li su pro te kle se dmi ce
tu `bu pro tiv ame ri ~ke no vin ske agen ci je "The
As so ci ated Press" (AP) zbog objav lji va nja tih
fo to gra fi ja i ne po {to va nja spo ra zu ma po zna tog
kao me dij ski kod, ko ji va `i u evrop skim ze mlja -
ma.
Na ime, ho lan dski me di ji do bi li su pi smo od
pra vnog zas tu pni ka Vla de, u ko jem se pod sje }a
da bi objav lji va nje fo to gra fi ja ko je ni je odo bri la
kra ljev ska po ro di ca bi lo po gre {no, po dsje }a ju }i
na me dij ski kod ko ji po dli je `e evrop skoj ju ris di -
kci ji, a ko ji je usvo ji la i Vla da Ho lan di je, da se
{ti ti pri va tnost kra ljev ske po ro di ce zbog bez bje -
dnos ti.
U Ho lan di ji se po slje dnjih mje se ci pi ta nja u
ve zi bez bje dnos ti ~la no va kra ljev ske po ro di ce
uzi ma ju ve oma ozbi ljno, po se bno na kon ne mi -
log do ga |a ja ko ji se de sio to kom pro sla ve Na ci -
onal nog da na u apri lu, ka da je iz vr{en na pad
~i ja me ta je bi la kra ljev ska po ro di ca i na kon ne -
da vnih pri je tnji kra lji ci Bea triks od stra ne akti -
vis te za za {ti tu `i vo ti nja, ko ji joj je pri je tio zbog
no {e nja krzne nih bun di.
Mir an
odmor
na ru {i li
pa pa ra ci
Na kon `al be Iz da va ~ke ku }e "Son -
nen ver lag GmbH & Co KG" na odlu ku
ni `eg su da ko ji je 2007. go di ne do nio
pre su du o is pla ti 300.000 evra, Dr`a vni
sud u Ham bur gu pro te kle se dmi ce ut -
vrdio je da je prin ce za Ma dlen (27) bi la
su bje kat "uvre dlji vih" gla si na i ne is ti ni -
tog pi sa nja, te odre dio nov ~a nu na kna du
uve }a nu za tre }i nu. [ved ska kra ljev ska
po ro di ca ra ni je je odlu ~i la da }e sav no -
vac od od {te te bi ti do ni ran u do bro tvor -
ne svrhe, {to su na kon odlu ke su da i
pot vrdi li.
Pre ma pi sa nju nje ma ~kih me di ja,
po rtpa rol su da u Ham bur gu izja vio je da
su ~lan ci bi li "o~i gle dno ne is ti ni ti i uvre -
dlji vi". Pri ~e su objav lje ne izme |u 2000.
i 2004. go di ne, a tu `bu je u ime kra ljev -
ske po ro di ce po dnio nji hov nje ma ~ki
advo kat Ma ti as Princ.
Slu ~aj je nas tao iz ne ko li ko ~la na ka
objav lje nih u ~a so pi si ma ko je iz da je
par tner ska ko ma ni ja "Son nen ver la ga",
me dij ska gru pa "Klam bt" sa sje di {tem u
Ba den-Ba de nu, ~i ja iz da nja uklju ~u ju
dva se dmi ~na ma ga zi na za `e ne "Frau
mit Herz" i "Welt der Frau".
U pri ~a ma po me nu tih ma ga zi na po -
mi nju se mno ge po gre {ne in for ma ci je i
tvrdnje o `i vo tu prin ce ze Ma dlen (27) i
nje nim `i vo tnim na vi ka ma. Objav lje no
je i to ka ko je prin ce za za ru ~e na i tru dna
me |u dru gim ne is ti ni tim po da ci ma ko ji
su se na {li u spor nom tek stu, izja vio je
njen advo kat Ma ti as Princ.
Pre ma zva ni ~noj izja vi ko ju je dao
iz da va~ na kon sud ske pre su de, me dij ska
gru pa "Klam bt" na vo dno je da vno shva -
ti la ka kva bi mo gla bi ti odlu ka su da.
"Iznos od {te te ko ji je odre dio sud u
skla du je s onim ko ji je 'Klam bt' me dij -
ska gru pa i o~e ki va la. Od go va ra ju }i
iznos ku }a je odvo ji la jo{ 2004. go di ne",
izja vio je Jo nas [mi der, te do dao da ne
mo `e pru `i ti vi {e in for ma ci ja o to me da
li }e ko mpa ni ja po dni je ti jo{ je dnu `al -
bu.
Ma dlen se vi |a sa de ~kom Jo na som
Ber gstro mom od 2002. go di ne, ali par
ni je ni za ru ~en ni ti vjen ~an i sva ka ko
ne ma dje ce.
Ma dlen Te re za Ame li Jo ze fin, prin -
ce za od [ved ske, voj vot ki nja od Hal sin -
glan da i Gas tri klan da, naj mla |a je od
tro je dje ce {ved skog kra lja Kar la [e sna -
es tog i kra lji ce Sil vi je. Ona ima star iju
ses tru prin ce zu prijes to lo na slje dni cu Vi -
kto ri ju i bra ta prin ca Kar la Fi li pa.
U Ho lan di ji se po slje dnjih
mje se ci pi ta nja u ve zi bez bje dnos ti
~la no va kra ljev ske po ro di ce
uzi ma ju ve oma ozbi ljno
Ma dlen sa de ~kom
Pri re di la: Na ta {a TE [I]
Dr`a vni sud u Ham bur gu do nio je
pre su du da nje ma ~ki no vin ski iz da va~
prin ce zi Ma dlen od [ved ske is pla ti od -
{te tu u vri je dnos ti od 400.000 evra zbog
objav lji va nja ne is ti ni te pri ~e da je prin -
ce za tru dna, te da pla ni ra vjen ~a nje.
U spor nim pri ~a ma
po mi nju se mno ge
po gre {ne
in for ma ci je i
tvrdnje o `i vo tu
prin ce ze Ma dlen
U pro ce su pro tiv nje ma ~kog iz da va ~a
Prin ce za od [ved ske do bi la tu `bu
[ved ska
prin ce za
do ka za la
tvrdnje
Prin ce za
Ma ksi ma s
k}er ka ma
na ski ja nju
u Pa ta go ni ji
Ima nje
u Ar gen ti ni
Kra ljev ski
par je ku pio
ran~
vri je dan 3,5
mi li ona
do la ra
ne da le ko
od gra ni ce
sa ^i le om
Ma ksi ma i Ale ksi ja
Ho lan dske
prin ce ze
Ho lan dska
po ro di ca na pla `i
9. 8. 2009. ofekfmkb 39
PUTOPIS
Pri premio: Bo ris \U RI]
a vi si ni iznad 5.100 me ta ra
kod Ri ta ku ba Blan ko, gle -
~er skog vrha ko ji ima oblik
kao to ~e ni sla do led, smje {te -
nog u ko lum bij skom Na ci -
onal nom par ku El Ko kuj
le de ni ce svije tlo pla ve bo je
vi se izme |u gle ~er skih pu ko ti na dok da le ko ni `e
obla ci na dvi su ju Ori no ko ba zen. Ne vje ro va tni pej -
za` obu hva ta de se ti ne vrho va pre kri ve nim le dom i
du bo ke kru `ne do li ne. ^i ta va je ze ra raz dro blje nog
ka me nja, ko ja se for mi ra ju pri ro dnom ero zi jom
prou zro ko va nom kre ta njem gle ~e ra, obo je na su u
ra zli ~i tim bo ja ma zbog ra zli ~i tih mi ne ra la od ko jih
je ka me nje na prav lje no. Go to vo 50 ki lo me ta ra da -
lje sa mo se dje limi ~no na zi re to ranj crkve gra da
So ate. Osim dvo ji ce pla ni na ra i vo di ~a ni ko ga nije
bi lo ki lo me tri ma una oko lo. Da ni su ov dje pri li ~no
svi je tli i bez vre men skih ne po go da ma da je di sa nje
ote `a no zbog ve li ke vi si ne.
"Sni jeg je svi jet za na{ na rod", obja{ nja va Ru -
ba ra je di ni do mo ro da ~ki Uva ren d`er od njih osam
ko li ko ih ra di u ovom na ci onal nom par ku.
On ko ris ti sa mo svo je prvo ime ka ko to ra di
ve }i na ma njin skog ko lum bij skog Uva na ro da.
Za ra zli ku od po pu lar nih odre di {ta, kao {to je
Ki li man d`a ro ili Akon ka gva, uda lje ni i pri li ~no
ris kan tni pla nin ski vrh Ko kuj pred stav lja skri ve ni
dra gulj pla ni nar stva Ju `ne Ame ri ke.
Pri je ne ko li ko mje se ci vlas ti su za po ~e le mar -
ke tin {ku kam pa nju ka ko bi prvu kle po sje ti oce. Fa -
bio Mu njoz, di re ktor ovog na ci onal nog par ka, je
re kao da broj po sje ta ras te, te da je po ~et kom go di -
ne re gis tro van go to vi is ti broj tu ris ta kao u ~i ta voj
2008. go di ni.
Ali za sa da se ov dje ne mo gu na }i ma la na se -
lja s pre ko 200 {a to ra, kao {to je to slu ~aj sa os ta -
lim mjes ti ma. Ne ma ni ta ksi ja za ko ri {te nje sta za,
do zvo la za po sje tu vrho vi ma.
Ro ber to Ari ano, je dan od ren d`e ra, ko ji se fo -
ku si ra na za {ti tu pri ro dne sre di ne ove re gi je ka `e
da je Ko kuj iz gu blje ni dra gulj Ko lum bi je.
Di `u }i se s pla toa Ara uke, smje {te nog u bli zi -
ni gra ni ce s Ve ne cu elom, ovaj na ci onal ni park za -
uzi ma pre ko 2.600 ki lo me ta ra kva dra tnih i ima
vi si nu od 4.500 me ta ra. Nje go vi ra zno vrsni eko -
sis te mi, ra spo re |e ni u svo je vrsne spra to ve, nu de
bo gat `i vo tinj ski svi jet uklju ~u ju }i pu me, ta pi re,
kro nja ~e sa crve nim no ga ma, te ve li ke kon do re.
Po la na ci onal nog par ka za uzi ma ju Uva in di jan ski
re zer va ti dok je tu ris ti ~ka po nu da kon cen tri sa na
oko Si je ra Ne va de ko ja po kri va dva odsto par ka.
Er vin Kra us, Ko lum bi jac nje ma ~kog po ri je -
kla, je bio prvi is tra `i va~ ko ji je do ku men to vao
ovu pla nin sku re gi ju kra jem tri de se tih i po ~et kom
~e trde se tih go di na pro {log vi je ka. Kra us je fo to -
gra fi sao i sli kao ovaj po jas i ta ko je dao va `nu
osno vu za pro u~a va nju gle ~e ra i nji ho vo kre ta nje.
Do osam de se tih go di na pla ni na ri i {e ta ~i ko ji su
ugla vnom to kom je dno se dmi ~nih tu ra pro u~a va li
park vi jes ti o nje go voj lje po ti su ~u va li za se be.
Da nas ve }i dio gle ~er skog po dru ~ja nes ta je.
Ne da vno je u Bo go ti ko lum bij ski mi ne ro log Hor -
he Ke ba los pre do ~io do ka ze o brzom nes ta ja nju
ovih pre di vnih pri ro dnih po ja va. Po sje ta ovom po -
dru ~ju je na krat ko pres ta la 2003. go di ne ka da je
ko lum bij ski pred sje dnik Al va ro Uri be pos ta vio eli -
tnu voj nu bri ga du u El Ko ku ju na kon ~e ga je usli -
je di la krat ka bit ka pro tiv ge ri la ca zbog ko ri do ra
ko ji se pru `a izme |u Sje ver nog Ama zo na i pla toa
An da i to pre ko Ko ku ja. Na kon ne ko li ko go di na u
re gi ju su opet po ~e li pris ti za ti {e ta ~i i pla ni na ri naj -
vi {e iz Evro pe, ~i me je El Ko kuj pos tao pri vla ~an
oni ma ko ji su `e ljni pla ni nar skih iza zo va ko ji ni su
na ru {e ni ko mer ci ja li za ci jom i pre ve li koj po sje }e -
nos ti ko ja pra ti os ta le svjet ske pla ni nar ske cen tre.
El Ko kuj
na ro ~i to
pri vla ~an
oni ma ko ji
su `e ljni
pla ni nar skih
iza zo va N
El Ko kuj,
pla nin ski
vi je nac
Ju `ne
Ame ri ke
Di `u }i se s pla toa
Ara uke ovaj na ci onal ni
park za uzi ma vi{e od
2.600 ki lo me ta ra
kva dra tnih i ima vi sok
je 4.500 me ta ra.
Nje go vi ra zno vrsni
eko -sis te mi, ra spo re |e ni
u svo je vrsne
spra to ve, nu de bo gat
`i vo tinj ski svi jet
Po la na ci onal nog par ka
za uzi ma ju Uva in di jan ski
re zer va ti
Neotkriveni
dra gulj Ko lum bi je
40 ofekfmkb!9. 8. 2009.
MODA
Mr{a vi ce
su out
U mo di je
kla si ~na
lje po ta,
s obli na ma
po put pje{ ~a nog
sa ta, ka kvu
po sje du je
glu mi ca Kejt
Vin slet
Kejt Vin slet ima
naj po `e ljni je
obli ne da na{ nji ce
9. 8. 2009. ofekfmkb 41
@e ne s obli na ma
opet u mo di
ad je ri je~ o sa vr{e no obli ko va nom ti je lu, ~i ni se
da su se `e ne pre do mi sli le o to me ka ko `e le da
iz gle daju. Vi {e se ne mi sle iz gla dnji va ti da pos -
ta nu mr{a ve do das ke, ve} `e le pos ti }i za no sno i
zao blje no ti je lo po put pje{ ~a nog sa ta.
^i ni se da ma ju {na i po put dje ~a ~i }a ra vna
mr{a vi ca [e ril Kol uprkos po pu lar nos ti vi {e ni je
na lis ti `e na za ko ji ma se, kad je o iz gle du ri je~, naj vi {e po vo de
pri pa dni ce lje p{eg po la. Sa da vje ru ju kla si ~noj lje po ti, s obli na -
ma po put pje{ ~a nog sa ta, ka kvu po sje du je glu mi ca Kejt Vin slet.
Is tra `i va nje ko je je spro veo proi zvo |a~ `i tnih pa hu lji ca
"Spe ci al K" na 2.000 Bri tan ki je po ka za lo da su upra vo obli ne
ne {to {to bi `e ne i sa me vo lje le ima ti, na vo de }i pri tom Kejt
Vin slet kao je dan od naj ve }ih uzo ra, "s ide al nim obli na ma po -
put pje{ ~a nog sa ta".
Ne pro por ci ona lan iz gled, po put onog Kej ti Prajs ili ti D`or -
dan, s velikim gru di ma i tan kim stru kom, vi {e uop {te ni je po `e -
ljan.
Sa mo 13 od sto `e na sma tra da iz gle da kao sa vr{e ni pje{ ~a -
ni sat, ali 65 od sto `e li ta ko iz gle dati .
^ak 35 od sto `e na izja sni lo se da `e li iz gle da ti pro por ci -
onal no, po put ja bu ke. Njih 25 od sto `e li iz gle da ti kru {ko li ko, s
ve li kom zadnji com. Kon fe kcij ski bro je vi `e na ma vi {e uo p{te
ni su va `an po ka za telj do bre li ni je i iz gle da. Va `ni ja im je cje lo -
ku pna skla dna kon stru kci ja.
"Ve} 50 go di na `e ne se tru de da smr{a ju, ~i me su po tpu no
pro mi je ni le svo je fi gu re. Iz gu bi le su struk, a sa da ga `e le
nazad", ko men ta ri sa li su iz kom pa ni je ko ja je spro ve la is tra `i -
va nje.
Ve} vi di mo u ko jem smje ru kre }u no vi re kla mni pro je kti
proi zvo |a ~a hra ne. (Agen ci je)
K
Trideset pet od sto
`e na izja sni lo se da `e li iz gle da ti
pro por ci onal no, po put ja bu ke
Skar let Jo han son odu vi jek je
bi la vjer na svo jim obli na ma
D`e ni fer Lo pez
svo ju za dnji cu osi gu ra la
na mi li on do la ra
42 ofekfmkb!9. 8. 2009.
NAUKA
Pri re dio: Bo ris \U RI]
au ~ni ci su se odu {e vi li ot -
kri }em naj no vi jeg ~u da od
ma te ri ja la pod na zi vom
gra fen, ko ji se ne da vno po -
ja vio u ne ko li ko svjet skih
la bo ra to ri ja.
"Za mi sli te kar bon sku
fo li ju ko ja je de be la sa mo je dan atom, ali je za -
to ja ~a od di ja ma n ta i u sta nju je da pro vo di
elek tri ci tet 100 pu ta br`e ne go si li ci jum u
kom pju ter skim ~i po vi ma", po ja{ nja va ju nau -
~ni ci.
Is ti ~u da je taj ma te ri jal iza zvao ve li ko
uzbu |e nje me |u fi zi ~a ri ma, he mi ~a ri ma i in `e -
nje ri ma elek tro ni ke.
"U pi ta nju je naj ta nji po zna ti ma te ri jal ko ji
se mo `e na }i na pla ne ti i uje dno je naj ~vr{}i
po zna ti ma te ri jal", obja{ nja va An dre Ge im, fi -
zi ~ar s Uni ver zi te ta Man ~es ter u En gles koj.
Rod Ruf, is tra `i va~ gra fe na s Uni ver zi te ta
Te ksas iz Os ti na, ka `e da ne ko li ko gra ma gra -
fe na mo `e po kri ti ~i ta vo fu dbal sko igra li {te.
Kao i di ja mant, ta ko je i gra fen ~is ti kar -
bon. On for mi ra {es tos tra nu mre `u ato ma ko ja
ispod elek tron skog mi kros ko pa iz gle da kao
p~e li nje sa }e.
Uprkos svo joj sna zi, gra fen je fle ksi bi lan
kao i obi ~ne plas ti ~ne opla te i mo `e bi ti uvi jen,
pre sa vi jen ili pos tav ljen u rol nu.
Gra fit ko ji se mo `e na }i u obi ~nim olov ka -
ma sa ~i njen je od ~i ta vih ni zo va gra fe na.
Iako je sva ki po je di na ~ni sloj pri li ~no jak,
ve ze izme |u njih su sla be i za to se mo gu la ga -
no odva ja ti i os tav lja ti trag dok pi {e mo.
Me |u po ten ci jal nim upo tre ba ma gra fe na
spa da ju ekra ni osje tlji vi na do dir, so lar ne }e li -
je, ure |a ji za po hra nji va nje ener gi je, mo bil ni
te le fo ni i kom pju ter ski ~i po vi ve li ke brzi ne.
"Za mje na si li ko na, ko ji pred stav lja osno -
vni ma te ri jal kom pju ter skih ~i po va, jo{ je da le -
ko od kom ple tnog os tva ri va nja", obja snio je
Ge im, ko ji je prvi pri je pet go di na ot krio ka ko
proi zves ti gra fen.
To mas Pa la ci os, is tra `i va~ gra fe na sa MIT
In sti tu ta, is ti ~e da }e bi ti ve oma te {ko pos ta vi ti
gra fen na mjes tu si li ko na ko ji je gla vni ma te ri -
jal kom pju ter ske elek tro ni ke.
"Si li kon pred stav lja dio mul timi li jar der ske
in dus tri je, ko ja je u za dnjih 40 go di na do per -
fe kci je ra zvi la sis tem proi zvo dnje si li ko na",
po ja{ nja va Pa la ci os.
Vla di ne i fa kul tet ske la bo ra to ri je, ko je su
uspos ta vi le kom pa ni je kao {to je IBM, kao i
ma le kom pa ni je, ra de na to me da ri je {e kom -
pli ko va ne pro ble me u prav lje nju gra fe na i nje -
go vog pre tva ra nja u ko ris tan proi zvod.
Ruf je u Os ti nu osno vao kom pa ni ju pod
ime nom "Grap hen Energy", ko ja ima za cilj da
pro na |e na ~i ne da se po hra ni obnov lji va ener -
gi ja iz so lar nih }e li ja ili ener gi ja ko ja se do bi ja
iz ko ~e nja auto mo bi la.
Pen ta gon je ta ko |e za in te re so van za taj
no vi haj-tek ma te ri jal.
Vla di na agen ci ja DAR PA je do sa da po tro -
{i la 22 mi li ona do la ra na is tra `i va nje o proi -
zvo dnji kom pju ter skih ~i po va i tran zis to ra od
gra fe na.
Gra fen je ta ko |e bio je dan od gla vnih te -
ma na go di{ njem sas tan ku Ame ri ~kog udru `e -
nja fi zi ~a ra u Pi cbur gu pri je tri mje se ca.
Is tra `i va ~i su odr`a li 22 de mon stra ci je ko -
ri {te nja i proi zvo dnje gra fe na, dok je pro {le go -
di ne objav lje no 1.500 nau ~nih ra do va na te mu
gra fe na.
Sve do pro {le go di ne je di ni na ~in da se na -
pra vi gra fen je bi o pu tem sis te ma pos tav lja nja
mrlja od gra fe na na lje plji vu tra ku i pa` lji vim
odlje plji va njem for mi ra la se gra fen ska fo li ja.
Nau ~ni ci su tu me to du na zva li "Te hni ka
sko~ se lo tej pa".
Ne da vno su nau ~ni ci ot kri li no vi i efi ka -
sni ji na ~in da se proi zve de gra fen na ba zi na -
prav lje noj od ba kra, ni kla ili si li ko na, ko ja se
za tim ukla nja pri ~e mu os ta je go to va gra fen ska
fo li ja.
"U po slje dnja tri do ~e tri mje se ca de sio se
ne vje ro va tan na pre dak u proi zvo dnji gra fe na",
is ti ~e Ge im.
Pre ma Ru fo vim ri je ~i ma, iza zo vi ko ji su
pri je dvi je go di ne iz gle da li ta ko te {ki odje -
dnom su sma nje ni, pa ~ak i u ne kim slu ~a je vi -
ma nes ta li.
"Si gu ran sam da }e gra fen mo }i biti
iskori{ten u mno gim ko mer ci jal nim apli ka ci ja -
ma. U blis koj bu du }nos ti }e mo vi dje ti hi bri dne
ure |a je, ko ji }e ugla vnom bi ti na prav lje ni od
sli ko na, ali kri ti ~ni di je lo vi }e bi ti na prav lje ni
od gra fe na", ka `e Ruf.
Gra fen
odu {e vio
svjet ske
nau ~ni ke
Ne ko li ko
gra ma
gra fe na
mo `e po kri ti
~i ta vo
fu dbal sko
igra li {te
Uprkos
svo joj sna zi,
gra fen je
fle ksi bi lan
kao i obi ~ne
plas ti ~ne
opla te
N
Ma te ri jal ja ~i
od di ja man ta
Iako je naj ta nji
ma te ri jal na pla ne ti,
gra fen je u sta nju
da pro vo di
elek tri ci tet 100 pu ta
br`e ne go si li ci jum
u kom pju ter skim
~i po vi ma
Vla di ne i fa kul tet ske
la bo ra to ri je ra de na to me da
ri je {e kom pli ko va ne pro ble me
u prav lje nju gra fe na
Gra fen, ~u do od
ma te ri ja la
FO TO NN
Naj ta nji, a naj ~vr{}i po zna ti ma te ri jal
9. 8. 2009. ofekfmkb 43
KLIN
Rje{ava se tako {to slovima u prethodnoj rije~i oduzmemo
jedno slovo i premetanjem dobijemo novu rije~.
PIRAMIDA
Rje{ava se tako {to slovima iz prethodne rije~i dodamo
jedno slovo i premetanjem dobijemo novu rije~.
ISTURITI IZA
NEKOG
ZAKLONA
PRIPADNIK
INDIJANSK.
PLEMENA U
SJEVERNOJ
AMERICI
GOMILA
ZAPALJENIH
DRVA
MELEMI BEZ
VOSKA
NARODNI
IZRAZ ZA
TIRANINA
RIMSKI: 1
TURISTI^KO
PREDUZE]E
(KRAT.)
UVITI SE,
POSTATI KRIV
SNAGA
UPALA
NEPCA
(NEPCE
-PALATIUM)
OSTRVA
KEROVI
NALJEPNICA
FOTOGRAF-
SKI APARAT
(MN.)
KILOLITAR
U TAJ ^AS
SISTEM
POVEZANIH
APARATA
DODATI
ZA^IN
NEPROFE-
SIONALKA
SIRIJSKI
DR@AVNIK,
HAFEZ EL
@. IME,
KOVILJKA
ULAZ, VRATA
(LAT.)
TENISKI
KLUB
PJEVA^
IVANDI]
(IP.)
PRKOSNE
INDUSTRIJA
MESA
STVARANJE
KISELINE
(LAT.)
ITALIJA
ISTOK
NAUKA O
ZVUKU
DJED
(MA\.)
(OTA..)
KA[ALJ
(MED.)
NAJBOLJI
KAMENI
UGALJ
GRAD SA
SLIKE
IZVI\A^
(ENG.)
(..AUT)
ZALIV ISPRED
NAGOJE
JAGODINA
^OVJEK
SLABOG
IZGLEDA ZA
USPJEH
VOLT
1. I 4. VOKAL
VRSTA
MINERALA
(TUVI.)
KARAT
GUSTI SOK
DIVLJEG
KRASTAVCA
(MED.)
ODLI^NI,
KVALITETNI
POTVRDA,
ATESTAT
JEZERO U
ANDIMA
(FE.)
JORDAN
JUGOISTOK
(KRAT.)
PLEMSTVO
GRAD U
KAZAHSTANU
PLANINA U
GVINEJI
(IU.A)
GLAVNI GRAD
KIPRA
DVOSMOSLEN
(LAT.)
ODREDITI
VRIJEDNOST,
VALVIRATI
OBIM
M. IME,
ARTUR
]URAN,
TUKAC
CENTRALNA
EKONOMSKA
KNJI@NICA
VELIKA
BIJEDA
PISCIS
ASUTRINUS
VRSTA
BILJKE,
APTIKA
PREFIKS ZA:
VATRA
IME ODMILA,
SAFET
"LOPTA VAN
IGRALI[TA"
KONJU[AR
(ARAP.)
RASPLODNO
GOVEDO, BAK
PREMA[AJ
(MN.)
GR^KA MUZA
KOMEDIJE
SLOVA IZA
"T" I "I"
ESPANA
MAST ZA
ZARASTANJE
RANA
(MED.)
KLASI^NA UKR[TENICA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14
15 16 17 18
19 20 21 22
23 24
25 26 27 28 29
30 31 32
33 34
VODORAVNO:
1. Kratica za amper,
2. Auto-oznaka za
Karlovac,
3. Pjeva~
Rahimovski,
4. Sna`an glas
nekih `ivotinja,
5. Pomo}nik visoke
crkvene li~nosti,
6. Vrsta muzi~kog
instrumenta,
7. Suparnica,
konkurentkinja.
VODORAVNO:
1. Gatati, 2. Udubljenje u
kre~nja~kom zemlji{tu,
ponikva, 3. Raklja, ra{lja,
4. Sportista koji se bavi
rvanjem, 5. Dra`,
6. Znak za radij,
7. Kratica za
"rekomandirano"
(preporu~eno).
VO DO RAV NO:
1. Nadgrobn| natp|s, 6. P||e• ko|a ozna•ava radn|u, stan|e ||| zb|van|e, 11. Kr|z, 12. Krat|ca
za ann| praesent|s (ove god|ne), 14. Je|o od kromp|ra, 15. D|o ten|skog me•a, 16. Trenu-
tna, kratka skr|pa, 18. Ümak, umokac, 19. Krat|ca za post scr|ptum, 20. Samoradn| aparat,
22. S|ova |za v | |, 23. Autor putop|sa, 25. Optuzen|, optuzen|k (prav.), 27. P||eka u Po||-
sko|, 28. vrsn| d|o kuce, 30. vrsta kartaske |gre, 32. Opadan|e n|voa povrs|ne mora, 33. Na-
rodna kuh|n|a uz dzam||u, 34. Germa.
USPRAVNO:
1. Stru•n|ac|, 2. Stampa, nov|narstvo (eng.), 3. Otok kod Zadra, 4. Krat|ca za trgova•ka tvr-
tka, 5. C|n||ac, 6. Jarka ||ub|•asto-crvena bo|a, 7. Krat|ca za autonomna pokra||na, 8.
Pov|sen ton G, 9. P||evac, kokot, 10. Grad u Srb||| (LE), 13. Proma|a, 16. Üdarac nogom po
|opt|, 17. Ker, 20. Tvorac kn||zevnog ||| um|etn|•kog d|e|a, 21. Ütvrdena c||ena neke us|uge,
23. Ka•amak, pa|enta, 24. Hrvatsk| otok, 26. Krat|ca gr•kog pokreta otpora, 29. Stara m|era
za tez|nu, 31. B||||arsk| stap, tak, 32. Krat|ca za opst|nsko v||ece.
N. NlKOLClC
44 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Pri re dio: A. STI JA KO VI]
Je gu lja je ri ba iz po ro di ce je gu ljki. Ta vrsta
je je di na vrsta iz svo je po ro di ce ko ja nas ta nju je
na {u oba lu. Mo `e `i vje ti ja ko du go, do 88 go di -
na, a ~es to je me ta ri bo lo va ca jer je u ne kim po -
dneb lji ma izu ze tno ci je nje na kao spe ci ja li tet.
Ti je lo joj je du ga ~ko i zmi jo li ko. Po ti je lu
ima si tne ljus ki ce. Pre ma re pu je ti je lo spljo {te -
no, a le |na i po dre pna pe ra ja se pro te `u od go to -
vo po lo vi ne ti je la, te spa ja ju u re pno pe ra je ko je
za vr{a va {i ljas to.
Ko `a joj je slu za va, o~i ma le ne, a u us ti ma
ima mno go si tnih o{ trih zu bi }a.
Le |a su joj ta mno ze len kas ta, a stomak sre -
brnast.
Mu `jak na ras te do 50 cen ti me ta ra, a `en ka
do me tar i po, odno sno pet ki lo gra ma te `i ne.
Zi mi se je gu lje za vu ku u mulj i ~e ka ju dok
se vo da ne za gri je.
Je gu lja, ko ja iz gle dom pod sje }a na zmi ju,
ve }i nom je no }no stvo re nje ka da izla zi iz skro vi -
{ta u po tra zi za hra nom, iako ni po da nu ne }e
pro pus ti ti pri li ku da je de, ako joj se ona uka `e.
Iz mo ra ula zi u slat ke vo de ve za ne sa Sre do -
ze mnim mo rem, Atlan tskim, In dij skim i za pa -
dnim di je lom Ti hog oke ana. Ri jet ko se de si da
neki pri mje rak za lu ta u du nav ski sliv.
Je gu lja vo li mir ni ju vo du i me ka no dno. Po
da nu se dr`i mu lja, a no }u tra `i hra nu.
Hra ni se crvi ma, ra znim ra ~i }i ma, ri bljim
mri jes tom i sli ~nim vo de nim `i vo ti nji ca ma.
Pro` drlji va je i gra be` lji va, a ra |a se u mo ru i
umi re u mo ru.
Je gu lje ula ze u ri je ke gdje se za dr`a va ju ~e -
ti ri do pet go di na dok po tpu no ne odras tu i za po -
~nu se spre ma ti za ras plod. On da po la ga no
pu tu ju pre ma mo ru.
Je gu lja, ri ba ko ja li ~i na zmi ju
Otro vne su
i uje da ju
sa mo
`en ke
du `i ne
do 1,5
cen ti me ta ra,
ko je su
is to vre me no
i kru pni je
od mu `ja ka
Crna udo vi ca ni je
agre si van pa uk
FO TO NN
Ujed crne udo vi ce
mo `e bi ti
smrto no san
za ~o vje ka
Pri re dio: Ale ksan dar STI JA KO VI]
rna udo vi ca ili mal mi jat (la tro dec tus
mac tans), je dna od na jo tro vni jih vrsta
pa uko va, pri pa da po ro di ci te ri di de (the -
ri di idae).
To je po ro di ca {i ro ko ras pros tra nje nih
pa uko va iz po dre da ara ne omor fi ko ja
bro ji oko 1.300 vrsta. Vrste ko je `i ve u
po ja su umje re ne kli me su si tne i `i vih bo ja. @i ve u `bu nju i
li{ }u gdje pre du pa u~i nas te mre `e ne pra vil nog i ne ure dnog
obli ka obi ~no bli zu tla.
Crna udo vi ca na ro dni na ziv je do bi la po to me {to mu `ja -
ci ugi nu po sli je pa re nja i `en ka ih po je de.
Mre `e ple tu bli zu tla u li{ }u, `bu nju, tra vi ili `i tu, kao i na
za pu {te nim mjes ti ma (ga ra `a ma, vo zi li ma, skla di {ti ma i dr.) i
na njoj vi si okre nu ta le |i ma na do le. Otro vne su i uje da ju sa -
mo `en ke du `i ne do 1,5 cen ti me ta ra, ko je su is to vre me no i
kru pni je od mu `ja ka. Pre po zna ju se po crnom, lop tas tom
trbu hu (opis to zo mi) sa jar kocrve nim pje ga ma.
Ti je lo je po kri ve no krat kim ili du `im crnim dla ka ma.
Crna udo vi ca na se lja va `ar ki po jas, kao i po dru ~je oko
Sre do ze mnog mo ra, pa je ima i u na ma blis kim kra je vi ma po -
put Crne Go re i Ma ke do ni je. Hra ni se ra znim vrsta ma in se ka -
ta od ko jih ne ki mo gu bi ti pre no si oci ra zli ~i tih obo lje nja, kao
{to su na pri mjer ko mar ci, pa ti me ovaj pa uk spre ~a va {i re nje
tih bo les ti. Uje dno odr`a va ju i eko lo {ku ra vno te `u spre ~a va -
ju }i pre ko mjer no umno `a va nje tih in se ka ta. Nji ho ve su ~e -
ljus ti po put dva o{ tra o~ nja ka u ko ji ma su vre }i ce s otro vom
po ve za ne ka na li }i ma. Mo `e do zi ra ti otrov, a na kon {to ga
po tro {i, stva ra no vi. Ujed crne udo vi ce mo `e bi ti smrto no san
za ~o vje ka, na ro ~i to za dje cu, ako na vri je me ne pre du zmu
od go va ra ju }e lije ~e nje ko je je naj dje lo tvor ni je pri ma njem se -
ru ma, iako na je fi ka sni ji se rum no si dos ta opa snos ti po put se -
rum ske bo les ti ili ana fi la kti ~kog {o ka. Otrov pri pa da gru pi
ne uro to ksi na. Na mjes tu uje da na ko `i uo~a va ju se tra go vi
ubo da he li ce ra ma u vi du dvi je ta ~ke crve ne bo je. Osim to ga,
pri su tni su i dru gi pro pra tni sim pto mi i zna ci kao {to su jak
bol ko ji se pos te pe no {i ri i za dva sa ta za hva ta ~i ta vo ti je lo,
uje de no g obli va hla dan znoj, di sa nje je ne pra vil no, plit ko i
ubrza no, po vra }a nje, kao i dru gi sim pto mi.
Crna udo vi ca po svo joj pri ro di ni je agre si van pa uk, te do
ubo da do la zi ka da je ~o vjek ugro zi, pa se ona in stin kti vno
bra ni ispu {ta njem otro va.
Opa sna je sa mo `en ka tog pa uka, ko ja je pu no ve }a od
mu `ja ka, jer je di no ona mo `e pro bos ti ~o vje ko vu ko `u.
Crnu udo vi cu mo `e te pre po zna ti po ti je lu bar {u nas -
tocrne bo je, obra slo kra }om i du `om ~vrstom dla kom. Na le -
|i ma se na la ze crve ne mrlje ko jih u {kol skom pri mjer ku ima
13, ali taj broj va ri ra ~ak do 18 ili pak mrlja uop {te ne ma.
C
Pa uk ko jeg se svi bo je
Na kon
pa re nja
`en ka
~es to
po je de
mu `ja ka
Na mjes tu
uje da na
ko `i
uo~a va ju
se tra go vi
ubo da
he li ce ra -
ma u vi du
dvi je
ta ~ke
crve ne
bo je
Je gu lje `i ve
do 88 go di na
9. 8. 2009. ofekfmkb 45
BA NJA LU KA
FIL MO VI
PA LAS
Ha r| Po ter | po |u krvn| pr|nc
Ü|o ge: Da n| |e| Ped k||í,
Ema vot son, Pu pert Gr|nt
Pe z| |a: De| v|d Je| ts
(16.30, 19.30, 22.30)
Le de no do ba 3:
D| no sa uru s| do |a ze
G|a so v|: N| ko |a Ðu r| •ko,
ls| do ra M| n|c
(16.15, 18.15, 20.15 )
Pro ro •an stva
Ü|o ge: N| ko |as Ke|dz,
Cen d|er Kan ter be r|,
Po uz B|rn
Pe z| |a: A|eks Pro |as
(22.15 )
v|e r| dba
Ü|o ge: San dra Bu |ok,
Pa |an Pe| no| ds,
Ma ||n Aker man
Pe z| |a: En F|e •er
(18.20, 20.30, 22.40 )
IZLO @BE
MÜ ZEJ
PE PÜ BLl KE SPPSKE
Tra p|s t| •ka opa t| |a
Ma r| |a Zv| |ez da u Ba n|a |u c|
1869 - 2009.
Sta| na |z|o zbe na
pos tav ka mu ze |a PS
Od pra |s to r| |e do
sa vre me nog do ba
Mu| t| me d| |a| na |z|o zba
Ja se no vac
MÜ ZEJ SA vPE ME NE
ÜMJE TNOS Tl PS
lz|o zba A|o| za Cu r| ca
(otvo re na do
15. av gus ta)
LTG GA LE Pl JA
lz|o zba crte za | akva re |a
lsma ra Mu |e z| no v| ca
Vodi~
SARAJEVO
FILMOVI
APO LO
Mar || | |a
Pe z| |a: De| v|n Fran ke|
Ü|o ge: Dze n| íer En|s ton,
Oven v|| son
(18 | 20 h)
Cl NE MA ClTY
Ha r| Po ter | pr|nc
m| |e sa ne krv|
Pe z| |a: Da v|d Jets
Ü|o ge: De n| |e| Ped k||í,
Ema vot son
(11, 14, 17 | 20 sa t|)
Le de no do ba 3:
D| no sa uru s| do |a ze
Pe z| |a: Kar |os Sa| da na
s|n hron| zo va no
(12.10, 14.15, 16.20,
18.25 | 10.30)
Na ro dn| ne pr| |a te||
Pe z| |a: Ma| k| Man
Ü|o ge: Dzo n| Dep,
Kr|s t| |an Be||
(14.25, 17.20 | 20.45)
Ma mur |uk
Pe z| |a: Tod F| ||ps
Ü|o ge: Bre d|| Ku per
(14.20, 16.30, 18.50 | 21)
Pro ro •an stva
Pe z| |a: A|eks Pro |as
Ü|o ge: N| ko |as Ke|dz,
La ra Po b|n son
(15.15, 17.45 | 20.15)
ve || ka avan tu ra
ma |og d| no sa uru sa
S|n hro n| zo va no
Pe z| |a: Ho| dzer Te|p
(11:35 | 13:25 sa t|)
Sun •a n| Be r|
| d|s ko crv|
Pe z| |a: To mas Bor•
Ü|o ge: P| ter Fro d|n
(12.20 | 14 sa t|)
IZLO @BE
HlS TO PlJ SKl MÜ ZEJ
Pa n| ra do v| Ma r| |a
M| ku || ca
Dan m|a dos t|
ne ka da
T| to v| por tre t|
Bu go| no 1977
(10 do 14 sa t|)
Vodi~
Po sao: Kada |e o
po s|u r||e• u to ku
ove se dm| ce, mo ze -
te o•e k| va t| do da tno
ner v| ra n|e | stres.
N|s te v| se uop ste vo ||n| da ra d| te pod da -
t|m us|o v| ma | sada vec ur |a te za sva ku s| -
tn| cu. Ne prav da vas |z|e da.
L|u bav: Üko || ko ste u bra ku, pred va ma
|e do bar ||u ba vn| pe r| od. Za sve dru ge pr| -
pa dn| ke zna ka pre po ru •u |e se da sa •e ka -
|u ma |o bo ||e da ne. Pr| |a vam vr| |e me ko |e
pro vo d| te u sa mo c|.
Zdrav ||e: Üko || ko vas stres ne sa go r|, on -
da ce vas sa gor |e t| ner vo za! ls k| da || ste se
po ku sa va |u c| da oba v| te sve sto vam |e
na me tnu to na vr| |e me, a on da ste uv| d|e ||
da |e to ne mo gu ce.
Ovan
Po sao: v| ste m|r n|
dok god ste p|a ce n|
za po sao ko || ra d| te
u ono| m|e r| u ko |o|
m| s|| te da |e to za -
do vo ||a va |u ce. No vac |e g|a vn| |zvor va se
sre ce, a | va se ne sre ce, pa u ovo| se dm| c|
d| kt| ra va se ra spo |o ze n|e.
L|u bav: Üko || ko ste u m|r no| | sta b|| no|
||u ba vno| ve z|, ne o•e ku| te ve ce do go dov -
st| ne. Pred va ma |e kra| n|e m|r na se dm| ca
u ko |o| ce sve s|| |e d| t| us ta ||en |a ga n| || tem -
po. Ako ste, me du t|m, me du s|o bo dn|m
pr| pa dn| c| ma zna ka, ovu se dm| cu ce te
pro ves t| za oku p||e n| m| s|| ma o za ra d|.
Zdrav ||e: Zdrav ||e vam |e do bro, a|| vam
se pre po ru •u |e da ko r|s t| te ne sto za po d| -
za n|e |mu n| te ta, |er ste pre op te re ce n| po -
s|o vn|m zb| va n|| ma.
Bik
Po sao: Ako se od|u •| te na tra -
ze n|e po v| s| ce ||| b| |o ka ka ve pre -
go vo re po p| ta n|u po s|a,
nas to| te prvo da obez b||e d| te
do bre ar gu men te ko ||m ce te
pot kr| |e p| t| va se sta no v| ste. lna -
•e, pred va ma |e |os |e dna se dm| ca |spu -
n|e na mnos tvom oba ve za, pa ce te v| kend
|e dva do •e ka t|.
L|u bav: Ova r| |e• za vas |a ga no pre |a z| u
do men pro s|os t|. Jos ma |o pa se ne ce te
n| s|e ca t| n|e nog zna •e n|a. To || ko ste se
pre da || po s|u da na pros to ne ma te vre me -
na n| za sta du go. C| n| vam se da |e sa da
po sao pr| or| tet.
Zdrav ||e: Ma n|a ner vo za po •et kom se -
dm| ce •| n| vas po d|o zn| || m ne ga t| vn|m m| -
s|| ma. vec od sr| |e de uspos tav ||a te
ra vno te zu.
Bli zan ci
Po sao: Sad ste, kad
|e o kon cen tra c| || r| |e•,
u na| bo ||o| íor m|. lma -
te ze ||u | vo ||u da se
ma ks| ma| no usred sre d| te na ob|as t| ko |e
su vam |n te re san tne. Ko na •no ste u svo -
|o| g|a v| u• vrst| || c| ||e ve pre ma ko || ma mu -
n|e v| tom brz| nom |de te.
L|u bav: B| ce ||u ba v| kad bu de | pa ra - ra -
zm|s ||a |u mno g| od vas. Tre nu tno ste na| v| -
se |n te re so va n|a us m|e r| || upra vo na
í| nan s| |e | po sao, pa |e ||u bav ma |o po
stra n|. Stvar |e u to me da v| svo |u st| d||| -
vost pre va z| |a z| te sa mo ako se u ne ko|
dru go| ob|as t| re a|| zu |e te. Ta ko |e | sad.
Zdrav ||e: Zdrav ||e vam |e osre dn|e. Pr| -
m||e t| || ste da ste tro m| || ne go |na •e | da
vam ma n|ka ener g| |e. Sto se os ta ||h stva r|
t| •e, mo g|| b|s te za ka •| t| pre h|a du.
Rak
Po sao: N| |e vr| -
|e me da se se -
pu r| te sa svo ||m
|de |a ma. lma te
do vo ||no ne pr| |a te ||a ko || |e dva •e ka |u da
na pra v| te po gre san ko rak. Za to, oprez! N| -
|e vam po tre bno da vas uv|a •e u ko |e ka -
kve pr||a ve ra dn|e n| t| da s va ma |sp| ra |u
us ta.
L|u bav: Do vo ||no ste za vo d||| v| | po ze ||n|
za su pro tan po| da za ova| aspekt svog z| -
vo ta ne tre ba da br| ne te. Üko || ko |ma te
sta| nog par tne ra, va sa ve za cv|e ta, a ako
ste u ía z| tra ze n|a no vog, |ma ce te d| |e mu
oko |zbo ra.
Zdrav ||e: Kada |e o zdrav ||u r| |e•, v| ste
|a ko do bro. Je d| na opa snost vam sto || od
pre h|a de. Zv| |ez de vas upo zo ra va |u da
bu de te opre zn| u sao bra ca |u.
Lav
Po sao: l da ||e •vrsto sto || -
te na svo |o| po z| c| ||. Sa ra -
dn| c| su se uv |e r| || u va se
bro| ne kva || te te | ne pa da
|m na pa met da vas rad do -
vo de u p| ta n|e. lpak, u ovo|
se dm| c| ste v| se ra spo |o ze -
n| za uspu tno •a vr||a n|e | stva ra n|e no v|h
pr| |a te|| sta va, ne go za ozb| ||n| || ||| ve c| rad.
L|u bav: N| |e bas s|a |an pe r| od. Ü su st| n|,
n| sta kru pno se ne do ga da. Ako ste za ||u -
b||e n|, par tner vam |e ne ka ko do sao na
dru go m|es to, a ako ste s|o bo dn|, ne o•e -
ku| te da pra va oso ba use ta u vas z| vot to -
kom ove se dm| ce.
Zdrav ||e: Zdrav stve na s| tu ac| |a vam na -
|a ze da se ozb| ||n| |e pr| hva t| te br| ge o se b|.
G|a vo bo ||a |e ne sto na sta se na re dn|h
da na mo ra te pr| v| knu t|.
Dje vi ca
Po sao: va ma |e za |s -
ta kre nu |o! N| ze te us -
p|eh za us p|e hom | pr|
tome se ne za |a ze te n|
upo |a ka ko |na •e zna -
te. Ono sto |e ka ra kte r|s t| •no za vas |e da
uv| |ek nas to || te da svo| d|o po s|a oba v| te
ta ko da se pre v| se ne za mo r| te. Ü na re -
dno| se dm| c| to | usp| |e va te.
L|u bav: vas ||u ba vn| z| vot po ma |o trp|
zbog dru g|h stva r| ko || ma ste oku p| ra n|. v| -
se ce te vre me na pro vo d| t| s pr| |a te ||| ma
ne go s par tne rom. Na pros to, |er ce vam
ta ko v| se od go va ra t| u ovo| se dm| c|. Par -
tner ce za va se po tre be |ma t| ra zu m| |e va -
n|a.
Zdrav ||e: va se zdrav stve no sta n|e |e |z -
vrsno. Nas to| te da ga ta kv|m | odrz| te!
Va ga
Po sao: lako vam se
va se ra dno m|es to •| n|
kao po pr| ste bor be, uz| -
va ce te u ne k|m od za -
da ta ka ko || su u na re dno| se dm| c| pred
va ma. lpak, bu d| te spre mn| | na neko||ko
okrsa |a, na ra vno ver ba| nog ka ra kte ra, sa
sa ra dn| c| ma ko || ce po ku sa t| da vam na -
me tnu svo |e m|s ||e n|e.
L|u bav: Ako spa da te u one Skor p| |e •| |a
|e ||u bav |z dru gog gra da ||| ze m||e o•e ku| -
te || |e pe tre nut ke. Sv| os ta || p|o ve us ta ||e -
n|m to kom. N| sta zna •a| no ne ma na
v| d| ku.
Zdrav ||e: Sk|o n| ste upa| n|m pro ce s| ma.
Cu va| te se pre h|a de ||| gr| pa. Zdrav ||e vam
|e pr| || •no ugo ze no pa se ma |o v| se po za -
ba v| te n||m u na re dno| se dm| c|. Ne k| od
vas ce mo ra t| po s|e t| t| zu ba ra.
[kor pi ja
Po sao: Ako |e vas
po sao na ne k| na •|n
po ve zan s |nos tran -
stvom, o•e ku| te da ce -
te |ma t| bur nu
se dm| cu. Po s|o vn| kon ta kt|, pre go vo r|,
do go vo r|, sve ce se vec s prv|m ra dn|m
da nom sru •| t| na vas. Os ta || pr| pa dn| c|
zna ka ne ce |ma t| ve c|h po s|o vn|h po te -
sko ca od on|h uob| •a |e n|h.
L|u bav: v| vo || te za m| sao o || |e po| ka r| |e r|
||| po s|o vno| bu du cnos t| ko |a vas •e ka.
Üko || ko ste u ve z|, mo ra ce te par tne ru
ob|a sn| t| ne ke stva r| ||| da u svom ra spo -
re du na de te do da tno vr| |e me za n|e ga.
Üko || ko ste s|o bo dn|, n| sta b| tno vam se
ne ce de s| t|.
Zdrav ||e: Str| |e| •e v| |e dnos ta vno ne ma |u
ra z|o ga za br| gu. va se zdrav ||e |e od|| •no.
Stri je lac
Po sao: Po sao ko ||
obav ||a te u na re dno|
se dm| c| b| mo gao b| -
t| ma n|| ne go |na •e.
Ta •n| |e, s|| |e d| vam
v| se vre me na za odma ra n|e ||| ce te se na -
pros to v| sa m| os|e ca t| ras te re ce n| |e kada
|e o oba ve za ma r| |e•. va se po na sa n|e
pre ma za da t|m vam oba ve za ma b| ce ma -
|o |e zer n| |e ne go sto |e |na •e.
L|u bav: Kada |e o ||u ba v| r| |e•, on| ko || |ma |u
sta| nog par tne ra mo gu o•e k| va t| pr| |a tne tre -
nut ke, na ro •| to u ra z go vo ru s n||m. ls to ra -
zm|s ||a te kada |e o va so| ve z| r| |e•, pa ce to u
ovo| se dm| c| b| t| do da tn| |zvor za do vo|| stva.
Ne k| od vas opet uv| da |u da su po gr| |e s| || u
|zbo ru, pa |m s|| |e d| okon •a n|e ||u ba vne pr| •e.
Zdrav ||e: Zdrav ||e vam |e osre dn|e. Cu va| -
te se.
Ja rac
Po sao: Na po s|o vnom p|a nu,
kao | uv| |ek, sa sv|m b||s ta te. va -
sa vo ||a | ze ||a za ra dom, po -
tpo mo gnu ta za n| m||| v|m
|de |a ma | po s|o vn|m r|e se n|| -
ma, •| n| da za b||s ta te u svom
po s|o vnom okru ze n|u. Na ro •| to
ste do br| s r| |e •| ma, pa to u ovo| se dm| c| |
|s ko r|s t| te.
L|u bav: Po dre d| || ste sve par tne ru ko |em
ste sad |a ko po tre bn|. C| n| se kao da d| se -
te za n|e ga. C| |e |u se dm| cu svo| r| tam us -
k|a du |e te s n|e go v|m. Pre tvo r| || ste se u
pra vu do bru v| |u ko |a |spu n|a va sva k| zah -
t|ev. Dok ste u tom ra spo |o ze n|u, o•e ku| te
|| |e pe za |e dn| •ke tre nut ke.
Zdrav ||e: Su v| se ste umor n| | to |e ono
sto |e na| ve c| pro b|em u to ku ove se dm| -
ce.
Vo do li ja
Po sao: va ma |e
|a ko || |e po u
ob|as t| ko |u ra d| -
te. Mo zda za to nas to || te da u po sao sa -
sv|m po b|e gne te. Nes ta |e te u mo ru
oba ve za | po s|o vn|h do ga da n|a, mo zda |
pre •es to za ukus va s|h vo ||e n|h. Na pros to,
sad vam |a ko pr| |a da ra d| te | v| to | •| n| te.
L|u bav: Ne k| od vas ce u ovom pe r| odu
|n ten z| vn| |e ra zm|s ||a t| o po tom stvu. Kada
|e o ||u ba v| r| |e•, uko || ko ste ro d| te||, |zu ze -
tno do bro ce te se s|a ga t| sa d|e com. S|o -
bo dn| pr| pa dn| c| zna ka ce b| t| za uze t|
í|e r tova n|em, dok on| za uze t| p|a n| ra |u da
par tne ra uvu ku u ozb| ||n| |e pr| •e.
Zdrav ||e: Os|e ca te se do bro | || |e po. Ove
se dm| ce ce te nas to |a t| da po ra d| te na
svom |z g|e du.
Ri be
Pi{e: Dragana ZEC,
astrolog
Nedjeljni
46 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Oglasi
Po{aljite
SMS
poruku na
telefon:
BESPLATNI
MALI OGLASI
Va{ oglas }e se
~itati u cijeloj BiH
065 758 000
061 629 608
PRO DA JA
- Pro da jem ku}u u No voj va ro {i, Ba njalu ka, Srpskih pi -
lo ta 3 i 5, dvo ri {te 410 m
2
, ku}a 9,5m x 9,75 m, dvi je ga -
ra`e, je dno so ban stan od 36 m
2
, dva tro so bna sta na po 81
m
2
. Ci je na 700.000,00 KM. Te le fon: 065/523-796,
065/511-147. BK
- Pro da jem sre|enu ku}u na sprat s man sar dom u Trnu
(iza "Pe ru tni ne"), 10x11 m, na pla cu 500 m
2
. Te le fon:
065/779-394. BK
- Pro da jem ku}u i pra te}e obje kte na 3.300 m
2
u Ma hov -
lja ni ma. Te le fon: 0043/66-45-486-580, 065/761-497. BK
- Pro da jem ku}u na sprat u stro gom cen tru gra da. Te le -
fon: 061/858-517. BK
- Pro da jem ku}u sa dva odvo je na sta na, dvo ri {nom
zgra dom sa lje tnom ku hi njom i WC-om, dvo ri {tem od
1.000 m
2
i ga ra`om. Te le fon: 061/858-517. BK
- Pro da jem ku}u 280 m
2
i 3.300 m
2
plac, sve 1/1, Ja ku -
pov ci - La kta {i. Te le fon: 065/884-301. BK
- Pro da jem ku}u sa tri eta`e. Te le fon: 065/671-886,
052/663-040. BK
- Pro da jem ku }u 240 m
2
sa oku }ni com 1.000 m
2
u Ba -
nja lu ci. Te le fon: 061/858-517. BK
- Pro da jem ima nje - ku}a sa pra te}im obje kti ma,
oku}ni ca 25 du nu ma, se lo Dra ge lji, Gra di {ka. Te le fon:
065/569-294. BK
- Pro da jem ku}e u Banjalu ci od 40.000 do 1.000.000
KM. Te le fon: 065/549-687. BK
- Pro da jem ku}u u Ra mi}ima sa 3.500 m
2
ze mlje. Te le -
fon: 065/549-687. BK
- Pro da jem ili iz da jem na mje {te nu ku }u (po slo vni pros -
tor, dvi je ga ra `e), Bo s. Pe tro vac. Te le fon: 065/764-079. BK
- Pro da jem ku }u 11x9 m u San skom Mos tu (P+S+P) i
1.200 m
2
ze mlji {ta. Te le fon: 065/577-468. BK
- Pro da jem no vu ku }u 210 m
2
, plac 360 m
2
. Te le fon:
065/520-623. BK
- Pro da jem na mje {te nu ku }u u Bu d`a ku (tri spra ta i res -
to ran u pri ze mlju, dvi je ga ra `e), 450.000 evra ili mi je njam
za obje kat u Beo gra du. Te le fon: 065/623-901, 051/380-
571. BK
- Po vo ljno pro da jem ku }u i vi {e pla ce va na atra kti vnoj
lo ka ci ji u Gla mo ~a ni ma. Te le fon: 065/541-558. BK
- Po vo ljno pro da jem ku }u i vo} njak 12 km od Ba nja lu -
ke (asfalt, stru ja, grad ska vo da, te le fon), vla sni{ tvo 1/1. Te -
le fon: 065/606-531. BK
- Pro da jem ku }u u Ul. No va ka Pi va {e vi }a i pet pla ce va
po 500 m
2
. Te le fon: 065/510-196, 051/429-608. BK
- Pro da jem ku }u spra tni cu s pot krov ljem na pla cu 400
m
2
, kraj {ko le u Bu d`a ku, 300.000 KM. Te le fon: 065/682-
591. BK
- Pro da jem ku }u spra tni cu s pot krov ljem, oko 220 m
2
stam be nog pros to ra, na Pa pri kov cu, 250.000 KM. Te le fon:
065/682-591. BK
- Pro da jem ku }u 8x8 m i dva du nu ma ze mlje u De be lja -
ci ma. Te le fon: 065/850-418. BK
- Hi tno i po vo ljno pro da jem ku }u u Ba nja lu ci. Te le fon:
065/671-420. BK
- Pro da jem u cen tru Trna spra tni cu sa dvi je ga ra `e, cen -
tral no gri ja nje, na pla cu 500 m
2
, 120.000 KM. Te le fon:
065/671-420. BK
- Pro da jem na Pa pri kov cu ku }u P+1+M, sa ga ra `om i
gri ja njem, plac 330 m
2
, 330.000 KM. Te le fon: 066/165-
323. BK
- Pro da jem u Pri je ~a ni ma use lji vu ku }u 8,5x9,5 m
(P+1+M) no vo gra dnja, plac 500 m
2
(vo da, stru ja, sep ti -
~ka), 70.000 KM. Te le fon: 065/371-611. BK
- Pro da jem u Li je voj No vo se li ji, po red gla vnog pu ta,
spra tni cu 10x10 m, u pri ze mlju po slo vni pros tor i je dno -
so ban stan, plac 1.000 m
2
, 120.000 KM. Te le fon: 065/371-
611. BK
- Pro da jem u Vrba nji, po red {ko le, dvi je ku }e i ~e ti ri
pla ca, uku pno ze mlje 2.650 m
2
, 150.000 KM. Te le fon:
065/516-927. BK
PO TRA@NJA
- Tra`im ve}u opre mlje nu ku}u ili ve}i tro so ban na mje -
{ten stan u Ba nja lu ci ili La kta {i ma. Te le fon: 051/580-020.
BK
PRO DA JA
- Pro da jem po vo ljno vi ken di cu s vo}nja kom u Sla ti ni,
kod Ba njalu ke. Sve 1/1, plus stru ja, vo da, ogra da, asfalt i
1,5 du nu ma pla ca. Tel: 066/668-350, 061/493-396 i
065/763-941. BK
- Hi tno i po vo ljno pro da jem vi ken di cu. Te le fon:
065/671-420. BK
PRO DA JA
- Pro da jem stan u Ba nja lu ci. Te le fon: 062/988-504. BK
- Pro da jem stan 75 m
2
, Ulica \. \ako vi}a, Hi se ta, Ba -
njalu ka. Te le fon: 061/968-856. BK
- Pro da jem dvo so ban stan na Hi se ta ma na 1. spra tu (ni {a
s trpe za ri jom, dvije so be, dva bal ko na, dva ho dni ka, ku pa -
ti lo, ostava, po drum, gle da na dvije stra ne). Te le fon:
061/858-517. BK
- Pro da jem dvo so ban stan u Bo ri ku na 1. spra tu, 62 m
2
.
Te le fon: 061/858-517. BK
- Pro da jem stan 40 m
2
, cen tralno gri ja nje, 1/1, use ljiv,
kli ma ti zo van, po drum oko 9 m
2
. Te le fon 065/355-029,
066/782-684. BK
- Pro da jemstan 82m
2
, Uli ca Prve kra ji {ke bri ga de br. 3,
Star~evi ca. Zva ti od 16 do 20 sati. Te le fon: 051/464-801.
BK
- Pro da jem je dno so ban stan u Bo ri ku 40 m
2
ili mije njam
dva je dno so bna za dvo so ban u Ba nja lu ci. Te le fon:
066/776-188. BK
- Pro da jem ve}i ~e tvo ro so ban stan u cen tru Ba nja lu ke,
zva ti od 12 do 17 ~asova. Te le fon: 065/520-038. BK
- Pro da jem ili mi je njam stan 75 m
2
, Uli ca \ure \ako -
vi}a, za Bo rik, Banjalu ka. Te le fon: 051/306-949. BK
- Pro da jem je dno so ban stan, vi so ko pri ze mlje, re no vi -
ran, No va va ro{, Bajau ka. Te le fon: 065/569-294. BK
- Pro da jem sta no ve 32, 38, 42, 48, 49, 50, 55, 79 i 110
m
2
. Te le fon: 065/549-687. BK
- Pro da jem sta no ve i apar tma ne u Her ceg No vom (Sa vi -
na, Iga lo). Te le fon: 0038163549230. BK
- Pro da jem stan 54 m
2
u cen tru Bu goj na. Te le fon:
065/495-065. BK
- Pro da jem dvo so ban stan (+ ga ra `a), Star ~e vi ca. Te le -
fon: 065/677-569. BK
- Pro da jem u Bo ri ku dvo so ban stan 63 m
2
, 3. sprat. Te le -
fon: 065/516-927. BK
- Pro da jem u Ul. sve tog Sa ve dvo so ban stan 75 m
2
, no -
vo gra dnja, 3. sprat, lift. Te le fon: 065/516-927. BK
- Pro da jem za go to vi nu na Re brov cu o~u van use ljiv
dvo so ban stan 62 m
2
, 4. sprat. Te le fon: 066/165-323. BK
- Pro da jem u Bo ri ku u Ul. Mi {e Stu pa ra tro so ban stan,
3. sprat, fa sa dna ci gla. Te le fon: 065/371-611. BK
- Pro da jem u `u tim zgra da ma nov na mje {ten je dno so -
ban stan 39 m
2
, 2. sprat, 100.000 KM. Te le fon: 065/371-
611. BK
Stanovi
Vikendice
- Pro da jem ku}u 9x8 m, sa 540 m
2
ze mlje u
Kne`ici, sa svim pri klju~ci ma (stru ja, vo da, te le fon),
1/1, ili mi je njam za od go va ra ju}e u Hrvat skoj. Te le -
fon: 051/307-088. BK
- Pro da jem dvi je ku }e s po slo vnim pros to rom 400
m
2
na je dnoj par ce li, li cem okre nu te pre ma gla vnom
pu tu, Put srpskih bra ni la ca 95, Der vi {i, Ba nja lu ka.
Te le fon: 065/467-412, 065/686-290. BK
Ku}e
Tu `nim srcem oba v je {ta va mo ro dbi nu i pri ja te lje da je 8.8.2009, u 39. go di ni, ne sre tnim slu ~a jem pre mi nuo
PRE DRAG (SA VE) KO SO JE VI] BA JO
Sa hra na }e biti oba vljena u po ne dje ljak, 10.8.2009. go di ne, u 13 ~a so va, na mje snom gro blju "Bo rac".
O`a lo{ }e ni: ses tra Lju bi ca, ses tri ~na Mi li ca, zet Sa {a i os ta la ro dbi na i pri ja te lji.
B^
Po slje dnji poz drav
BA JI
od tet ke Sav ke s po ro di com.
A-1
Po slje dnji poz drav
BA JI
od tet ke Ne ven ke s po ro di com.
A-1
Po slje dnji poz drav
BA JI
od tet ke Da re s po ro di com.
A-1
Po slje dnji poz drav
BA JI
od tet ke Groz de s po ro di com.
A-1
Po slje dnji poz drav
BA JI
od stri ne Dra gi ce s po ro di com.
A-1
Po slje dnji poz drav
BA JI
od stri ne Ra de s po ro di com.
A-1
Po slje dnji poz drav
BA JI
od stri ca Sto ja na s po ro di com.
A-1
Po slje dnji poz drav
BA JI
od stri ne Ge or gi ne s po ro di com.
A-1
NEZAVISNE NOVINE
svojim ~itaocima daju mogu}nost objave
u kojoj se objavljuje smrt najbli`ih (dimenzije 123x85 mm)
BESPLATNE ^ITULJE
Sve druge objave i formati se napla}uju po cjenovniku.
SLU@BA
^ITULJA
^itulje i male oglase mo`ete
predati radnim
danom i nedjeljom
od 8 do 18 ~asova
Kralja Petra I Kara|or|evi}a
(Zanatski centar Hani{te)
051 223 210
- Pro da jem go to ve sta no ve svih ve li ~i na i sta no ve u iz -
gra dnji, na vi {e lo ka ci ja. Te le fon: 066/165-323. BK
- Pro da jem na Pa pri kov cu dvo so ban re no vi ran i lu ksu -
zno na mje {ten stan 56 m
2
, pri ze mlje, ga ra `a, 120.000 KM.
Te le fon: 066/165-323. BK
- Pro da jem tro so ban stan 78 m
2
, Ul. No vi ce Ce ro vi }a.
Te le fon: 065/632-976. BK
- Pro da jem u Obi li }e vu u Uli ci ca ri ce Mi li ce re no vi ran
dvo so ban stan 48 m
2
, 4. sprat. Te le fon: 066/165-323. BK
- Pro da jem u Mal ba {i }e voj zgra di, kod "Me di cin ske
elek tro ni ke", tro so ban stan, 5. sprat, lift, use ljiv u av gus tu
+ ga ra `no mjes to. Te le fon: 065/516-927. BK
- Pro da jem u "pen ta go nu" re no vi ran tro ipo so ban stan
100 m
2
, 6. sprat, par king mjes to. Mo `e za mje na za ma nji
do 40 m
2
. Te le fon: 065/516-927. BK
- Pro da jem nov odmah use ljiv je dno so ban stan 34 m
2
, 2.
sprat, Ko zar ska uli ca, kod ho te la "Me ri ot". Te le fon:
066/165-323. BK
- Pro da jem u Ul. maj ke Ju go vi }a (kod stu den tskog do -
ma) nov dvo so ban stan, 66 m
2
, 4. sprat, lift. Te le fon:
065/371-611. BK
- Pro da jem u Ul. Ma ksi ma Gor kog dvo so ban stan 55
m
2
, 3. sprat, no va gra dnja. Te le fon: 065/516-927. BK
- Pro da jem u Ale ji sv. Sa ve tro so ban stan 82 m
2
+ {u pa 5
m
2
, dva bal ko na, 5. sprat, lift, no vo gra dnja. Te le fon:
065/516-927. BK
- Pro da jem u Obi li }e vu, Vil so no va uli ca, dvo so ban stan
54 m
2
, VP. Te le fon: 066/165-323. BK
- Pro da jem na Star ~e vi ci, kod res to ra na "Ognji {te", tro -
so ban stan 73 m
2
, 1. sprat, po tpu no re no vi ran. Te le fon:
066/165-323. BK
- Pro da jem u `u tim zgra da ma nov, odmah use ljiv stan
49 m
2
, 3. sprat, lift. Te le fon: 065/371-611. BK
- Pro da jem na Re brov cu je dno so ban stan u iz gra dnji 41
m
2
, 1. sprat, use ljiv u sep tem bru ove go di ne. Te le fon:
065/371-611. BK
- Pro da jem na bu le va ru tro so ban stan 75 m
2
, 2. sprat. Te -
le fon: 066/165-323. BK
KUPOVINA
- Ku pu jem stan od 50 do 60 m
2
u Ba nja lu ci, pre dnost
Mej dan. Te le fon: 065/528-320. BK
- Ku pu jem stan u Ba nja lu ci do 65.000 KM. Te le fon:
065/920-434. BK
- Ku pu jem ma nji stan do 40 m
2
u Beo gra du, sta ra gra -
dnja. Te le fon: +381642293239. BK
ZA MJE NA
- Mi je njam dvo so ban stan u na se lju An te Ja ki}a za tro -
so ban u is tom. Pla}am ra zli ku u kva dra tu ri. Te le fon:
065/518-563, 065/656-384. BK
- Mijenjam stan za je dno ipo so ban, Mej dan i Hi se ta. Te -
le fon: 051/413-640. BK
IZ DA VA NJE
- Iz da jem dvo so ban, kom for no na mje {ten stan sa cen -
tral nim gri ja njem kod `elje zni~ke sta ni ce u Br~kom. Te le -
fon 049/360-066, 065/394-527. BK
- Iz da jem na mje {ten stan sa cen tral nim gri ja njem. Te le -
fon: 065/671-886, 052/663-040. BK
- Iz da jem tro so ban stan, Uli ca Ra do ja Do ma no vi }a 21,
Ba njalu ka, re no vi ran, cen tral no gri ja nje, 3. sprat. Te le fon:
051/466-234, 065/200-920. BK
- Iz da jem stan, gar so nje re i so be, na mje {te no. Te le fon:
065/636-195, 051/212-691. BK
- Iz da jem nov stan 40m
2
u zgra di, dvo so ban, dru gi sprat,
nena mje {ten, La u{. Te le fon 065/569-294. BK
- Iz da jem stan 44 m
2
(cen tar, komforno na mje {ten). Ci -
je na 500 KM mje se~no. Te le fon: 065/549-687. BK
- Iz da jem dvo so ban kom fo ran stan u cen tru, gri ja nje, in -
ter fon, satelitska i te le fon. Te le fon: 051/213-474. BK
- Iz da jem stan u cen tru gra da. Te le fon: 065/514-419. BK
- Iz da jem na mje {ten je dno so ban stan kod re bro va ~ke
crkve, cen tral no gri ja nje. Te le fon: 066/140-654. BK
IZ DA VA NJE
- Iz da jem je dno kre ve tnu so bu sa ko ri {te njem ku hi nje,
ulaz po se ban, na se lje Bo rik. Te le fon 051/350-473. BK
- Iz da jem na mje {te nu so bu, po se ban ulaz. Tle fon:
051/439-088. BK
- Iz da jem stu den ti ma so be u Ro su lja ma, ka blov ska TV i
In ter net. Zva ti ra dnim da nom od 8 do 16 ~a so va. Te le fon:
051/213-590. BK
- Iz da jem so bu (dva le `a ja), po vo ljno. Te le fon: 065/173-
130. BK
IZ DA VA NJE
- Iznaj mlju jem apar tma ne bli zu mo ra. Tel: 063/350-149.
BK
PRO DA JA
Pro da jem zi da nu ga ra`u, 1/1, pod Star~evi com, na se lje
Mar le si. Te le fon: 066/291-257. BK
KU PO VI NA
- Ku pu jem ga ra`u pod Star~evi com ili na Star~evi ci da
je vla sni{ tvo 1/1. Te le fon: 065/690-836. BK
IZ DA VA NJE
- Iz da jem po slo vni pros tor u stro gom cen tru Ba nja lu ke,
sa vi {e par king mjes ta. Te le fon: 065/514-410, 051/217-
916, 051/218-011. BK
- Iz da jem po vo ljno po slo vni pros tor 18 m
2
, u tr`nom
cen tru u Bo ri ku, po red su per mar ke ta. Te le fon: 065/450-
530. BK
- Iznaj mlju jem kan ce la rij ski pros tor, po vr{i na 33 m
2
, u
sklo pu pro daj nog cen tra "Cen trum" La kta {i. Kom ple tna
mre`na in fras tru ktu ra. Te le fon: 065/896-422. BK
- Iz da jem dva kan ce la rij ska po slo vna pros to ra u Ulici
\ure Ja k{i}a, Ba nja lu ka, u pri ze mlju. Je dan po slo vni
pros tor po vr{i ne 16 m
2
je kan ce la ri ja i mo kri ~vor, a dru gi
po slo vni pros tor po vr{i ne 22 m
2
su dvi je kan ce la ri je i mo -
kri ~vor. Te le fon: 065/517-980. BK
- Iz da jem po slo vni pros tor 35 m
2
i tri kan ce la ri je, Ja ku -
pov ci - La kta {i. Te le fon: 065/884-301.
- Iz da jem ili pro da jem po slo vni pros tor 2x250m
2
-
2x300m
2
s mo gu}no{}u ko ri {te nja ko mo ra+sist. Par king
800 m
2
, u Banjalu ci. Te le fon: 065/404-644. BK
- Iz da jem po slo vni pros tor 65 m
2
, kod crkve u Pri je~ani -
ma, po go dan za sve na mje ne. Te le fon: 065/517-895. BK
- Iz da jem po slo vne pros tore 23, 48, 105, 155, 450 i
1.460m
2
. Te le fon: 065/549-687. BK
Iz da jem po slo vni pros tor 18 m
2
, Ale ja svetog Sa ve. Te -
le fon: 065/639-083, 051/216-231. BK
- Iz da jem po slo vni pros tor 100 m
2
, 200 m od cen tra ^e -
lin ca. Te le fon: 065/750-002, +39329-352-34-73. BK
- Iz da jem kan ce la rij ski pros tor 100 m
2
u {i rem cen tru
Ba nja lu ke. Te le fon: 065/696-149. BK
- Iz da jem kan ce la rij ski pros tor 100 m
2
u {i rem cen tru
Pri je do ra. Te le fon: 065/696-149. BK
- Iz da jem vi {e na mjen ski lo kal 44 m
2
u cen tru Ba nja lu ke.
Te le fon: 051/311-166, 065/480-025. BK
- Iz da jem po slo vni pros tor 60 m
2
u cen tru Ba nja lu ke,
UT uslo vi. Zva ti od 18 do 20 ~a so va, osim pet ka. Te le fon:
066/184-625. BK
- Iz da jem lo kal 100 m
2
u u`em cen tru gra da, po go dan za
po slo vne pros to re i kan ce la ri je. Te le fon: 065/390-929. BK
- Iz da jem po slo vni pros tor 500 m
2
, ide alan za sa mo po -
slu gu, na se lje An te Ja ki }a. Te le fon: 065/296-555. BKM
- AD "Sin te tik" Ra mi }i bb Ba nja lu ka iz da je ha lu 2.000
m
2
(skla di {te ili proi zvo dnja i kan ce la ri ja 300 m
2
). Te le fon:
063/995-724. BKM
- Iz da jem ugos ti telj ski obje kat 80 m
2
i opre mu u cen tru
Kne `e va. Te le fon: 065/260-863. BK
- Iz da jem po slo vni pros tor oko 100 m
2
u Uli ci Pe tra Ko -
~i }a, pre dnost stra nim fir ma ma. Te le fon: 065/547-866. BK
- Iz da jem po slo vni pros tor (pet kan ce la ri ja) oko 100 m
2
u Bo ri ku, Sa ve Ko va ~e vi }a 21. Te le fon: 065/884-503. BK
- Iz da jem na mje {ten mu {ki fri zer ski sa lon 14 m
2
, Ul. Va -
se Pe la gi }a 10, u cen tru Ba nja lu ke. Te le fon: 065/856-833.
BK
PRO DA JA
- Pro da jem po slo vni obje kat biv {e Fa bri ke sa mo lje plji -
vih tra ka "Fast" u Ko tor Va ro {u. Po vr{i na obje kta: 3.276
m
2
i ze mlji {ta 7.261m
2
. Te le fon: 065/896- 422. BK
Pro da jem vi {e na mjen ski po slo vni pros tor 70 m
2
u cen -
tru Pri je do ra, prvi sprat. Ci je na 1.990KM/m
2
. Te le fon:
065/421-957. BK
- Pro da jem po slo vne pros tore 30, 43, 44, 68, 168, 216,
360, 700, 1.260 i 1.460 m
2
. Te le fon: 065/549-687. BK
- Pro da jem use lji ve po slo vne pros to re od 80, 150 i 200
m
2
, pri ze mlje stam be nih zgra da. Te le fon: 065/371-611.
BK
- Pro da jem u Ro su lja ma sre |en ka fi} 52 m
2
sa in ven ta -
rom, 6.000 KM/m
2
. Te le fon: 065/516-927. BK
- Pro da jem po slo vni pros tor 30 m
2
u pri ze mlju stam be -
ne zgra de, 110.000 KM. Te le fon: 066/165-323. BK
- Pro da jem ozbi ljnim kup ci ma po red auto pu ta po slo vni
pros tor 1.000 m
2
na pla cu oko 6.000 m
2
, upo tre bna do -
zvo la, do da tne in for ma ci je usme no. Te le fon: 065/371-
611. BK
- Pro da jem po red pu ta za Bron za ni Maj dan, na po ~et ku
Sa ra ~i ce, ozi dan i po kri ven vi {e na mjen ski obje kat 43x14
m, na pla cu 1.300 m
2
, vlas ti ti ve }i par king pros tor. Po go -
dan za sva dbe ni sa lon ili proi zvo dnju, 360.000 KM. Te le -
fon: 065/371-611. BK
Poslovni prostori
Gara`e
Apartmani
Sobe
KUPON ZA MALE OGLASE
Kupon za
besplatne
male
oglase
po{aljite
po{tom ili
dostavite
li~no na
adresu:
BANJALUKA: Ul. kralja Petra I
Kara|or|evi}a (ispred "Elektri~nog"),
Vidovdanska (stara autobuska stanica
kod biletarnice)
i robna ku}a "Boska"
(pored {altera Razvojne banke)
SARAJEVO: [umarski fakultet (Zagreba~ka 20/3)
TEKST OGLASA:
DO 15
RIJE^I
Oglasi 9. 8. 2009. ofekfmkb 47
PO TRA@NJA
- Tra`imo po slo vni pros tor do 50 m
2
u Go spod skoj uli ci.
Te le fon: 066/651-108. BK
PRO DA JA
- Pro da jem vi {e pla ce va u [ar gov cu, 1/1, sa stru jom i
vo dom. Te le fon: 0049/7317-23-614. BK
- Pro da jem plac 1. 500 m
2
sa gra|evin skom do zvo lom u
La ma in ci ma. Te le fon:066/138-224. BK
Pro da jem 19 pla ce va, Ulica No va ka Pi va {e vi}a, Ba -
njalu ka 2,5 km od gla vne po {te. Pla ce vi su na lo ka ci ji s li -
je pom pa no ra mom gra da, ra van pla to od 17 du nu ma.
Te le fon: 065/510-196, 051/420-190. BK
- Pro da jem plac uz Vrbas, u Ka ra nov cu, 623 m
2
. Te le -
fon: 065/978-775. BK
- Pro da jem dva pla ca na Kr~ma ri ca ma sa UTU uslo vi -
ma. Te le fon: 065/623-554. BK
- Pro da jem 30 du nu ma ze mlje i {u me u ko ma du na
Kr~ma ri ca ma. Te le fon: 065/623-554. BK
- Pro da jem po vo ljno pla ce ve 1/1, Gor nje Mo ti ke kod
mo te la "Brvna ra". Te le fon: 065/789-138. BK - Pro da jem
~eti ri du nu ma ze mlje na ^okor skim Po lji ma. Te le fon:
051/467-243, 065/766-730. BK
- Pro da jem 2.000 m
2
ze mlje u Kru pi, iznad mli no va. Te -
le fon: 051/216-067, 065/456-965, 065/487-926. BK
- Pro da jem plac u Trnu, vla sni{ tvo 1/1. Te le fon 065/251-
263. BK
- Pro da jem 27 du nu ma ze mlje u Ma hov lja ni ma - La kta -
{i, po red gla vnog puta, po go dno za fir mu. Te le fon:
065/569-294. BK
- Pro da jem pla ce ve za ha le i stam be no-po slo vne obje -
kte. Te le fon 065/549-687. BK
- Pro da jem 10 du nu ma ze mlje u [u{ nja ri ma, stru ja, vo -
da, te le fon i asfalt. Te le fon: 051/216-140, 065/310-057. BK
- Pro da jem plac u Ka ra nov cu 1.300 m
2
, asfalt, vo da,
stru ja odli~na lo ka ci ja. Te le fon: 065/365-144. BK
- Pro da jem pla ce ve u Dra ku li}u, kod {ko le. Te le fon:
065/972-931. BK
- Pro da jem dva pla ca u ^e smi, kod vi se }eg mos ta. Te le -
fon: 065/931-125. BK
- Pro da jem pet du nu ma ze mlje u ^e smi, uz Du bo ki po -
tok. Te le fon: 051/318-487, 065/485-805. BK
- Pro da jem vi {e pla ce va u ^e smi. Te le fon: 066/184-131.
BK
- Pro da jem plac 490 m
2
, Ul. Pe tra Ve li kog kod bro ja 66,
^e sma. Te le fon: 065/679-481. BK
- Po vo ljno pro da jem pla ce ve u De be lja ci ma. Te le fon:
065/227-475. BK
- Po vo ljno pro da jem du num ze mlje kod {ko le u Gla mo -
~a ni ma, vla sni{ tvo 1/1. Te le fon: 065/606-531. BK
- Pro da jem tri du nu ma ze mlje u La kta {i ma. Te le fon:
065/842-942. BK
- Pro da jem 50 he kta ra vi {e na mjen skog ze mlji {ta u Sla ti -
ni. Te le fon: 065/481-600. BK
- Pro da jem vi {e ve }ih i ma njih pla ce va u Trnu, pa pi ri
ure dni 1/1. Te le fon: 065/322-144. BK
- Po vo ljno pro da jem pet du nu ma {u me u Ja bla nu. Te le -
fon: 051/355-337, 065/981-129. BK
- Pro da jem plac 2.200 m
2
, Sa ra je vo, Ili d`a, Ka sin dol ska
uli ca (pri klju ~ak za plin i ka na li za ci ju). Te le fon: 065/455-
753. BK
- Pro da jem 4.500 m
2
ze mlje i 4.665 m
2
{u me kod aero -
dro ma u Ma hov lja ni ma, 3.500 KM/du num. Te le fon:
051/282-644, 00381112272103. BK
- Pro da jem plac 1.200 m
2
(vo da, stru ja, obje kat 5x8 m,
be ton ska plo ~a 10x20 m, po la pla ca is ko pa no, na su to,
uva lja no, 70 m od gla vnog pu ta), Ko ba tov ci, La kta {i. Te -
le fon: 065/740-381. BK
- Pro da jem 4.700 m
2
ze mlje i ku }u 10,50x9,50 m (izli -
ve na dru ga plo ~a), po vo ljno, Ma gla ja ni. Te le fon: 065/964-
377. BK
- Pro da jem dva du nu ma ze mlje u Lu `a ni ma, Prnja vor.
Te le fon: 051/351-684, 065/977-779. BK
- Pro da jem ~e ti ri du nu ma ze mlje (u ko ma du ili pla ce vi -
ma) u Pe to {ev ci ma, kod Oro za. Te le fon: 065/363-203,
051/533-941. BK
- Pro da jem se dam du nu ma vo} nja ka u Uli ci bra }e Mi le -
ti }a, iznad De sne No vo se li je. Te le fon: 051/427-393. BK
- Pro da jem plac za ha lu, UT uslo vi. Te le fon: 065/671-
420. BK
- Pro da jem plac u Ba nja lu ci. Te le fon: 065/671-420. BK
- Pro da jem po red auto pu ta, kod "]am be le" 30.000 m
2
ze mlje, 100 evra/m
2
. Te le fon: 065/371-611. BK
- Pro da jem u Dra ku li }u 4.400 m
2
ze mlje, po red asfal ta
(stru ja, vo da), 65.000 KM. Te le fon: 065/371-611. BK
- Pro da jem u Mo ti ka ma kod {ko le 1.650 m
2
ze mlje po -
red po to ka (dva pla ca), ci je na 30.000 KM. Te le fon:
065/516-927. BK
- Pro da jem dva pla ca po 600 m
2
u Trnu i po red Vrba sa u
Ka ra nov cu. Te le fon: 065/516-927. BK
PRO DA JA
- Pro da jem po vo ljno ma lo ko ri {te ne ek sklu zi vni je te le -
vi zo re (di gi tal, 100 Hz sli ka u sli ci...). Te le fon: 051/216-
969. BK
PRO DA JA
- Pro da jem re no la gu nu 1,9 ka ra van, g.p. 2003, bije la
bo ja, ne oca ri njena. Cije na 6.500 evra. Te le fon: 065/579-
306. BK
- Pro da jem mer ce des 250 tur bo di zel, '99. go di na proi -
zvo dnje. Te le fon: 065/757-011. BK
- Pro da jem re no 11, g.p. 87, ben zin 1.7, re gis tro vam. Ci -
je na 980 evra. Te le fon: 066/449-784. BK
- Pro da jem kom bi VW t5 fur gon, 2003 go di {te, 114.000
KM, ser vi si ran u ser vi su "Vi do vi}", 63 kw/85 ks, no si vost
1.200 kg, opre ma se rij ska, ci je na: 25.000 KM. Te le fon:
065/ 896- 422. BK
- Pro da jem re no espa se, 1990 g.p., re gis to van 4x4. Te le -
fon: 065/720-475. BK
- Pro da jem opel ka det 1,3 ben zin, g.p. '87, re gis tro van
do 02/2010, ci je na po do go vo ru. Te le fon: 065/561-138. BK
- Pro da jem kom bi di zel 1.600 ccm, g.p. 1981, nere gis -
tro van. Te le fon: 065/055-854. BK
- Pro da jem golf 4, 2000. g.p., u odli ~nom sta nju. Mo `e
za mje na za pa sat ili golf V uz do pla tu. Te le fon: 065/403-
491. BK
- Pro da jem opel kor su 1.0, g. p. 2000, reg. do 15.5.2010,
Ba nja lu ka. Te le fon: 065/713-625. BK
- Pro da jem ju ga 45, '89. go di {te, u vo znom sta nju, re gis -
tro van do okto bra 2009.
Te le fon: 065/937-315. BK
- Pro da jem opel kor su 1.7 di zel, g. p. 2000. Te le fon:
065/430-796. BK
- Pro da jem FI AT se i}en to 1.1, g. p. 2000, reg. do av gus -
ta 2009, tro ja vra ta, me ta lik crna, 5.000 KM. Te le fon:
065/698-020. BK
- Pro da jem re no mo dul star tri go di ne. Te le fon: 065/527-
527. BK
- Pro da jem audi "ja je" 18E, 81 kW, '90. g. p., ABS, ser -
vo, cen tral na, el. po di za ~i. Te le fon: 065/785-860. BK
- Pro da jem FI AT ma reu, '99. g. p., tru la vi{ nja. Te le fon:
065/579-481. BK
- Pro da jem FI AT ti po 1.4e, g. p. '92, {i ber, lje tni i zim ski
set gu ma, 1.900 KM. Te le fon: 065/169-916. BK
- Pro da jem FI AT ma reu, g. p. 2000. Te le fon: 065/345-
132. BK
- Pro da jem golf 1.6 ben zi nac '88. go di {te, ci je na po vo -
ljna. Te le fon: 061/329-133. BK
- Pro da jem kom bi ni san se re na SLX 1.6, sje di {ta 6+1,
'97. g. p., 5.500 evra. Te le fon: 065/383-426. BK
- Pro da jem ford es kort ka bri olet, '91. go di {te, re gis tro van
go di nu da na, nov krov. Te le fon: 065/098-890. BK
- Pro da jem mer ce des 220 C di zel ka ra van, '96. g. p., sva
opre ma. Te le fon: 065/645-876, 051/216-267. BK
- Pro da jem ford pu ma, g. p. '99, 8.000 KM. Te le fon:
065/480-025. BK
- Pro da jem ford si je ru 2.0i, '85. go di {te, ne re gis tro van,
1.000 KM. Te le fon: 065/562-352. BK
- Prodajem mer ce des 190 E, "stra nac", u di je lo vi ma. Te -
le fon: 065/218-600. BK
- Prodajem mer ce des 124 - 200 di zel, "stra nac" u di je lo -
vi ma. Te le fon: 065/218-600. BK
- Pri ro dna pla vu {a, nje`ne gra|e, 22 go di ne, `elje la bi da
joj se ja vi du ho vit, po ten tan mu {ka rac za ugo dne tre nut ke.
Te le fon: 065/450-038, 065/896-776. BK
- Ana be la, pla vu {a, s ko jom }e{ u`iva ti do vrhun ca
stras ti. Te le fon: 065/450-038, 065/896-776. BK
PO NU DA
- Po tre bna `ena s Hrvat skim pa so {em za ~uva nje dje ce u
Ba ze lu. Te le fon: +417-870-544-63. BK
- Po tre bni ra dni ci za ma {in sko mal te ri sa nje. Te le fon:
065/337-932. BK
POTRA@NJA
- Obav lja la bih ku }ne po slo ve, ~u va la dje cu ili nje go va la
bo le sni ka. Te le fon: 065/283-336. BK
- Vr{im uslu ge pre vo za (se li dbe) s ra dni ci ma u ze -
mlji i inos tran stvu, fur gon do 3,5 t s ram pom. Te le fon:
065/317-840, 051/313-116. BK
- Ma sa`a (re la ksa ci ona, an ti ce lu lit, {i ja cu), efi ka sno i
po vo ljno. Zva ti od 16 do 21 ~as, Ba nja lu ka. Te le fon:
065/561-138. BK
- Sto lar na li cu mjes ta ra di po prav ke sto la ri je, na mje -
{ta ja, le`aje va i ro le tni, sta kli sto la ri ju. Te le fon:
051/281-470, 065/562-149. BK
- Po prav ljam okvi re nao~ala svih vrsta, brzo i kva li -
te tno, Ale ja sve tog Sa ve br. 16. Te le fon: 051/318-227.
BK
- No vo! "No vi dom" nu di lu ksu zan smje {taj, is hra nu,
nje gu, me di cin ski nad zor sta ri jih, bo le snih i dru gih
oso ba. Uli ca Mi la na Ste vi lo vi}a 47, Blukau ka. Te le -
fon: 051/308-017, 051/308-022, 065/952-866. BK
- Bru sim i la ki ram par ket i brod ski pod. Te le fon
065/178-743, 065/785-769. BK
- Ser vi si ram i ~is tim kli ma-ure |a je. Te le fon:
066/324-473. BK
- Sud ski tu ma~ za nje ma ~ki je zik, usme ni i pi sa ni
pre vo di. Te le fon: 065/832-521. BK
- Izvo di mo ma {in ske gla zu re, po vo ljno i kva li te tno.
Te le fon: 065/337-932. BK
- In stru kci je iz ma te ma ti ke |a ci ma sre dnje i osno vne
{ko le, pro fe sor ma te ma ti ke. Te le fon: 051/313-705. BK
- Pro da jem ugalj ba no vi}ki i |ur|evi~ki ka me ni
ugalj, bu kov bri ket i ogre vno drvo za cen tral no gri ja -
nje (bu kva i hrast) s pre vo zom do va {eg dvo ri {ta,
mo`e i `iral na upla ta. Te le fon: 065/894-241, 065/969-
530. BK
- Pro da jem ka sa pul to ve s kom ple tnom in sta la ci jom i
po kre tnom tra kom, du`ina 3,10 m {i ri na 1,20 m. Ka se
mo`ete po gle da ti u pro daj nom cen tru "Cen trum" Za lu -
`a ni. Te le fon: 065/ 896- 422. BK
- Pro da jem pri ko li cu ha in man, 1994. go di na proi -
zvo dnje, oca ri nje na, s udar nom ko~ni com, no si vost
2.000 kg. Te le fon: 051/580-004. BK
- Mi je njam ki osk za drva. Te le fon: 065/757-021 BK
- Za poslas ti~are i sa lo ne vjen~ani ca po vo ljno pro da -
jem plas ti~ne mla den ce (za sva dbe ne tor te) u dvije ve -
li~ine. Te le fon: 065/696-767. BK
- Pro da jem o~uvan dvo sjed. Te le fon: 051/280-158.
BK
- Pro da jem ov ce i ja gnjad ras plod vin trbeg i slo ven -
ke, ve te ri nar ski ispi ta ne i zdra ve. Te le fon: 051/580-
851, 065/411-735. BK
- Pro da jem CO2 apa rat za va re nje is kravar, mo -
gu}nost CO2 i ar gon sko va re nje 220/380 vol ti u ga -
ran ci ji. Te le fon: 065/761-497. BK
- Pro da jem dvije ek sklu zi vne stil ske ko`ne gar ni tu re,
bi vo lja ko`a, si vi tik, drvo - ru~ni rad. Te le fon:
065/896-422. BK
- Pro da jem elek tri~nu {i va}u ma {i nu, tre pe za rijs ki
sto na raz vla~enje, tro sjed. Te le fon: 065/538-919. BK
- Pro da jem bru si li cu za ra vno bru {e nje, ~e {ka proi -
zvo dnja, po go dna za bru {e nje gla va mo to ra, du `i na
1000x320 mm. Te le fon: 065/524-526. BK
- Pro da jem no vu okru glu bru si li cu fi 380x1700 mm,
g. p. '90, Ki kin da, po nje ma ~koj li cen ci. Te le fon:
065/524-526. BK
- Pro da jem ka mi on mer ce des ki per 16/19. Te le fon:
051/318-487, 065/485-805. BK
- Pro da jem dva gro bna mjes ta na Per du vo vom gro -
blju u Ba nja lu ci. Te le fon: 065/562-352. BK
- Pro da jem sta bil nu in dus trij sku bru si li cu. Te le fon:
051/318-487, 065/485-805. BK
- Pro da jem di za li cu sa ru kom za ma nji ka mi on. Te le -
fon: 051/318-487, 065/485-805. BK
- Pro da jem cir ku lar za re za nje oblo vi ne i ma nji gra -
|e vin ski. Te le fon: 051/318-487, 065/485-805. BK
- Pro da jem pla ne ta re i oso vi ne vi tla tra kto ra tim ber -
~ek 225. Te le fon: 051/318-487, 065/485-805. BK
- Pro da jem pri ru bni elek tro mo tor 22 ki lo va ta i ge ne -
ra tor za stru ju 45 ki lo va ta. Te le fon: 051/318-487,
065/485-805. BK
- Pro da jem elek tro mo tor 11 ki lo va ta, 1.400 o/min.
Te le fon: 051/318-487, 065/485-805. BK
- Pro da jem ma li to kar ski stroj. Te le fon: 051/318-487,
065/485-805. BK
- Pro da jem mvi gmel tov ka lo ri fer 6 kW. Te le fon:
051/318-487, 065/485-805. BK
- Pro da jem hi dra uli ~ne pum pe od 100 do 300 ba ra.
Te le fon: 051/318-487, 065/485-805. BK
- Pro da jem ma {i nu za bi go va nje `e lje za za ko va ne
ogra de. Te le fon: 051/318-487, 065/485-805. BK
- Pro da jem va kci ni sa nu {te nad nje ma ~kog ov ~a ra
sta ru dva mje se ca, s pa pi ri ma. Te le fon: 065/212-067.
BK
- Pro da jem auto me ha ni ~a ri ma hi dra uli ~ne pre se od
se dam i 12 to na. Te le fon: 051/318-487, 065/485-805.
BK
- Pro da jem CD ~i ta~ za ra ~u nar, 10 KM. Mo del CD-
ROM Dri ve, GCR-8520B. Te le fon: 065/614-842. BK
- Pro da jem na pa ja nje za ra ~u nar, 15 KM. Mo del Al -
li ed Pre mi er, DR-B350ATX (max. 350 W) i mo del
LPK9-42W (no vo). Te le fon: 065/614-842. BK
- Pro da jem knji gu "Mo dern auto mo ti ve mec ha nics",
Ja mes E. Duffy, 990 stra ni ca, tvrdi po vez. Te le fon:
065/614-842. BK
- Cro pa id, pri ro dni an ti friz za vo }e, po vr}e i cvi je }e,
{ti ti do -7 ste pe ni Cel zi ju sa. Te le fon: 065/435-615. BK
- Pro da jem cir ku lar 3 kW, sa sklop kom, 350 KM. Te -
le fon: 065/938-176. BK
- Pro da jem mo no fa zni mo tor, 2,2 kW, 1.400 o/min.,
200 KM. Te le fon: 065/513-413. BK
- Pro da jem 50 kg {um skog me da, ci je na 12 KM/kg.
Te le fon: 065/267-961. BK
Razno
Usluge
Posao
Li~ni kontakt
Auto-dijelovi
Automobili
TV i video tehnika
Placevi
48 ofekfmkb!9. 8. 2009. Oglasi
Oglasi 9. 8. 2009. ofekfmkb 49
1/01 [ef Od sje ka za op {te i pra vne po slo ve
1/02 Stru~ni sa vje tnik za po slo ve pre vo|ewa
2/01 Vi {i stru~ni sa ra dnik za sa ra dwu sa ci vil nim se kto rom
2/02 Vi {i stru~ni sa ra dnik za ana li ti~ke po slo ve i pri pre mu
stru~nih iz vje {ta ja, ana li za i pu bli ka ci ja
2/03 Stru~ni sa ra dnik za pri ku pqa we i raz mje nu po da ta ka
2/04 Stru~ni sa ra dnik za in te gri sa we i odr`ivost po vrat ka
3/01 [ef Od sje ka za za {ti tu in di vi du al nih qud skih pra va i gra|an -
skih slo bo da
3/02 Vi {i stru~ni sa ra dnik za pri jem i obra du pred stav ki i pra}ewe
wi ho ve re ali za ci je
3/03 Vi {i stru~ni sa ra dnik za obra du pred stav ki gra|ana i sa ra dwu
sa NVO u re gi onal nom cen tru
3/04 [ef Od sje ka za za {ti tu pra va i sa ra dwu s na ci onal nim i dru -
gim ma wi na ma, vjer skim za je dni ca ma i NVO
3/05 Stru~ni sa vje tnik za pro mo ci ju i izra du pro je ka ta, pri pre mu pu -
bli ka ci ja, in for mi sa we, edu ka ci ju i sa ra dwu s ci vil nim se kto rom
4/01 [ef Od sje ka za sa ra dwu s klu bo vi ma i udru`ewi ma ise qe nih
bh. gra|ana
4/02 Vi {i stru~ni sa ra dnik za sa ra dwu sa bh. klu bo vi ma i udru`ewi ma
4/03 Vi {i stru~ni sa ra dnik za obra zo vnu i kul tur nu sa ra dwu
Se ktor op {tih, pra vnih i fi nan sij sko-ma te ri jal nih po slo va
Od sjek za op {te i pra vne po slo ve
1/01 [ef Od sje ka za op {te i pra vne po slo ve
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: Ne po sre dno ru ko vo di ra dom Od sje ka i
od go vo ran je za bla go vre me no, za ko ni to i pra vil no iz vr{a va we po slo va u
Od sje ku; u~es tvu je i pru`a stru~nu po mo} u izra di pri je dlo ga za ko na i
pod za kon skih aka ta iz na dle`nos ti Mi nis tar stva; ra di na pri pre mi
mi{ qe wa i in for ma ci ja iz na dle`nos ti Mi nis tar stva, u~es tvu je u pri -
pre mi od go vo ra na po sla ni~ka pi ta wa, pri pre ma pri je dlo ge pro gra ma i
iz vje {ta ja o ra du Od sje ka; u~es tvu je u obje di wa va wu pro gra ma ra da i iz -
vje {ta ja o ra du or ga ni za ci onih je di ni ca Mi nis tar stva; os tva ru je sa ra -
dwu sa Agen ci jom za dr`a vnu slu`bu i Odbo rom dr`a vne slu`be za
`al be obav qa po slo ve iz oblas ti per so nal nih odno sa te po slo va wa pi -
sar ni ce i ar hi ve. Za rad je od go vo ran po mo}ni ku mi nis tra.
Po se bni uslo vi: za vr{en VII ste pen dru{ tve nog smje ra, naj ma we 4 (~eti -
ri) go di ne ra dnog is kus tva u stru ci, po lo`en stru~ni upra vni ispit,
po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.619 KM
1/02 Stru~ni sa vje tnik za po slo ve pre vo|ewa
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: obav qa po slo ve si mul ta nog i pi sme nog
pre vo|ewa za po tre be Mi nis tar stva i vr{i dru ge uslu ge po slo ve po na lo -
gu ne po sre dnog ru ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: pro fe sor en gles kog je zi ka i kwi`e vnos ti; naj ma we 3
(tri) go di ne ra dnog is kus tva u stru ci, po lo`en stru~ni upra vni ispit;
po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.360 KM
Se ktor za iz bje gli ce, ra se qe ne oso be i stam be nu po li ti ku
Od sjek za po vra tak iz bje gli ca i ra se qe nih oso ba, pri hvat iz bje gli ca u
BiH i ko or di ni ra we ra da cen ta ra za zbri wa va we iz bje gli ca u BiH
2/01 Vi {i stru~ni sa ra dnik za sa ra dwu s ci vil nim se kto rom
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: os tva ru je kon ta kte s ne vla di nim or ga -
ni za ci ja ma i in sti tu ci ja ma i dru gim pred sta vni ci ma ci vil nog se kto ra
ko ji se ba ve pi ta wi ma po vrat ka iz bje gli ca i ra se qe nih oso ba; or ga ni zu je
re do vne sas tan ke s pred sta vni ci ma ci vil nog se kto ra, ra zma tra wi ho ve
zah tje ve i pre dla`e mje re za una pre|ewe sa ra dwe; pri pre ma pi sa ne iz vje -
{ta je i in for ma ci je iz dje lo kru ga svo ga ra da; obav qa i dru ge po slo ve po
na lo gu ne po sre dnog ru ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: VII/I ste pen dru{ tve nog smje ra; naj ma we 2 (dvi je) go di ne
ra dnog is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni ispit; po zna va we je -
dnog svjet skog je zi ka; po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.170 KM
Od sjek za stam be nu po li ti ku i ana li ti~ko-plan ske po slo ve
2/02 Vi {i stru~ni sa ra dnik za ana li ti~ke po slo ve i pri pre mu stru~nih
iz vje {ta ja, ana li za i pu bli ka ci ja
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: obav qa ana li ti~ke po slo ve, pri pre ma
iz vje {ta je, in for ma ci je i dru ge stru~ne ma te ri ja le; obav qa izra du ela -
bo ra ta, stu di ja i pro gra ma iz oblas ti iz bje gli ca iz BiH, iz bje gli ca u
BiH, ra se qe nih oso ba i po vra tni ka; pri pre ma i u~es tvu je u izra di pu bli -
ka ci ja ko je se objav qa ju u okvi ru Mi nis tar stva; obav qa i dru ge po slo ve
po na lo gu ne po sre dnog ru ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: VII/I ste pen dru{ tve nog ili te hni~kog smje ra; naj ma we 2
(dvi je) go di ne ra dnog is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni
ispit; po zna va we je dnog svjet skog je zi ka; po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.170 KM
2/03 Stru~ni sa ra dnik za pri ku pqa we i raz mje nu po da ta ka
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: obav qa po slo ve pri ku pqa wa, sis te ma -
ti zo va wa i raz mje ne po da ta ka pri mje wu ju}i sa vre me ne me to de pu tem kre -
ira wa upi tni ka i iz is tih kom pi li ra sta tis ti ke, lis te, ta be le i
iz vje {ta je; obav qa dru ge po slo ve po na lo gu ne po sre dnog ru ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: VII/I ste pen dru{ tve nog smje ra; naj ma we 1 (je dna) go di na
ra dnog is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni ispit; po zna va we
je dnog svjet skog je zi ka; po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.046 KM
Od sjek za pra}ewe os tva ri va wa pra va iz bje gli ca, ra se qe nih oso ba i po -
vra tni ka
2/04 Stru~ni sa ra dnik za in te gri sa we i odr`ivost po vrat ka
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: predu zi ma od go va ra ju}e mje re sa ci qem
pro vo|ewa po li ti ke i iz vr{a va we za ko na, dru gih pro pi sa i op {tih aka -
ta; obav qa po slo ve obra de, kla si fi ka ci je i sis te ma ti za ci je svih pi sa -
nih pred stav ki ko je se odno se na pi ta wa in te gri sa wa i odr`ivos ti
po vrat ka, ut vr|uje sta we u od go va ra ju}oj oblas ti i wi ho ve po sqe di ce;
pri ku pqa i ana li zi ra po dat ke ko je dos tav qa ju dru ga ti je la i pre dla`e
mje re za rje {a va we ut vr|enih pro ble ma; ko or di ni ra rad sa dru gim or ga -
ni za ci ja ma i in sti tu ci ja ma ko je su an ga`ova ne na pi ta wi ma in te gri sa -
wa i odr`ivos ti, vr{i i dru ge po slo ve po na lo gu ne po sre dnog
ru ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: VII/I ste pen dru{ tve nog smje ra; naj ma we 1 (je dna) go di na
ra dnog is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni ispit; po zna va we
je dnog svjet skog je zi ka; po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.046 KM
Se ktor za qud ska pra va
Od sjek za za {ti tu in di vi du al nih qud skih pra va i gra|an skih slo bo da
3/01 [ef Od sje ka za za {ti tu in di vi du al nih qud skih pra va i gra|an -
skih slo bo da
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: ru ko vo di unu tra{ wom or ga ni za ci onom
je di ni com; obez bje|uje za ko ni to, tran spa ren tno, ja vno, od go vor no, efi ka -
sno, eko no mi~no i ne pris tra sno iz vr{a va we po slo va; ko or di ni ra rad,
da je ne po sre dno za dat ke dr`a vnim slu`be ni ci ma i os ta lim za po sle nim u
Od sje ku, ko or di ni ra wi hov rad i po ma`e im u iz vr{a va wu slo`eni jih
ra dnih za da ta ka (izra da ana li za, iz vje {ta ja, in for ma ci ja, pri je dlo ga za -
kon skih aka ta i sl); u~es tvu je u izra di go di{ weg pro gra ma i mje se~nih
pla no va ra da Mi nis tar stva i Od sje ka, u~es tvu je u izra di za kon skih i pod -
za kon skih aka ta, pri pre mi mi{ qe wa na za ko ne iz dje lo kru ga unu tra{ we
or ga ni za ci one je di ni ce, odno sno se kto ra; sa ra|uje sa dru gim or ga ni za ci -
onim je di ni ca ma; pri ma stran ke; obav qa i dru ge po slo ve po na lo gu ne po -
sre dnog ru ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: di plo mi ra ni pra vnik; naj ma we 4 (~eti ri) go di ne ra dnog
is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni ispit; po zna va we je dnog
svjet skog je zi ka; po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.619 KM
3/02 Vi {i stru~ni sa ra dnik za pri jem i obra du pred stav ki i pra}ewe wi -
ho ve re ali za ci je
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: ra di na obra di, kla si fi ka ci ji i sis -
te ma ti za ci ji pi sa nih pred stav ki u ve zi sa qud skim pra vi ma; u~es tvu je u
izra di iz vje {ta ja i in for ma ci ja; vr{i pri pre mu sas ta na ka; kla si fi ci -
ra i obje di wu je po dat ke i sve dru ge po ka za te qe; vo di po tre bne evi den ci -
je; obav qa dru ge po slo ve po na lo gu ne po sre dnog ru ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: VII/I ste pen dru{ tve nog smje ra; naj ma we 2 (dvi je) go di ne
ra dnog is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni ispit; po zna va we
ra da na ra~na ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.170 KM
3/03 Vi {i stru~ni sa ra dnik za obra du pred stav ki gra|ana i sa ra dwu sa
NVO u re gi onal nom cen tru
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: ra di na pri je mu i obra di pred stav ki i
`al bi gra|ana; obav qa raz go vo re sa gra|ani ma; sa ra|uje sa NVO ko je se
ba ve qud skim pra vi ma; upu}uje i po du~ava gra|ane i gru pe o wi ho vim pra -
vi ma; kon ta kti ra sa or ga ni ma i in sti tu ci ja ma vlas ti; pra ti re ali za ci ju
pred stav ki; pri ku pqa i sis te ma ti zu je sve po dat ke i in for ma ci je ko je se
odno se na qud ska pra va, te obav qa i dru ge po slo ve po na lo gu ne po sre dnog
ru ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: VII/I ste pen dru{ tve nog ili te hni~kog smje ra; naj ma we 2
(dvi je) go di ne ra dnog is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni
ispit; po zna va we ra da na ra~una ru
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.170 KM
Od sjek za za {ti tu pra va i sa ra dwu s na ci onal nim i dru gim ma wi na ma,
vjer skim za je dni ca ma i NVO
3/04 [ef Od sje ka za za {ti tu pra va i sa ra dwu s na ci onal nim i dru gim
ma wi na ma, vjer skim za je dni ca ma i NVO
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: ru ko vo di unu tra{ wom or ga ni za ci onom
je di ni com; obez bje|uje za ko ni to, tran spa ren tno, ja vno, od go vor no, efi ka -
sno, eko no mi~no i ne pris tra sno iz vr{a va we po slo va; ko or di ni ra rad,
da je ne po sre dno za dat ke dr`a vnim slu`be ni ci ma i os ta lim za po sle nim u
Od sje ku, ko or di ni ra wi hov rad i po ma`e im u iz vr{a va wu slo`eni jih
ra dnih za da ta ka (izra da ana li za, iz vje {ta ja, in for ma ci ja, pri je dlo ga za -
kon skih aka ta i sl); u~es tvu je u izra di go di{ weg pro gra ma i mje se~nih
pla no va ra da Mi nis tar stva i se kto ra, u~es tvu je u izra di za kon skih i pod -
za kon skih aka ta iz dje lo kru ga unu tra{ we or ga ni za ci one je di ni ce, odno -
sno se kto ra; sa ra|uje sa dru gim or ga ni za ci onim je di ni ca ma,
mi nis tar stvi ma en ti te ta; u~es tvu je u pri pre mi in for ma ci ja iz oblas ti
za {ti te qud skih pra va; vr{i i dru ge po slo ve po na lo gu ne po sre dnog ru -
ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: VII/I ste pen dru{ tve nog smje ra; naj ma we 4 (~eti ri) go di -
ne ra dnog is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni ispit; po zna va we
je dnog stra nog je zi ka; po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.619 KM
3/05 Stru~ni sa vje tnik za pro mo ci ju i izra du pro je ka ta, pri pre mu pu bli -
ka ci ja, in for mi sa we, edu ka ci ju i sa ra dwu s ci vil nim se kto rom
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: u~es tvu je u pri pre mi i izra di in for -
ma ti vno-ana li ti~kih ma te ri ja la iz oblas ti qud skih pra va i osno vnih
slo bo da; u~es tvu je u pri pre mi i izra di in for ma ci ja, pri pre ma izra du i
pro mo ci ju pro je ka ta iz oblas ti ra da se kto ra i pre zen tu je rad Od sje ka, se -
kto ra i Mi nis tar stva na ja vnim sku po vi ma; sa ra|uje s pred sta vni ci ma
in for mi sa wa u ve zi s pro ble ma ti kom iz oblas ti qud skih pra va, me|una -
ro dnim vla di nim i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma ko je se ba ve qud skim
pra vi ma; kla si fi ku je i ana li zi ra pi sa we {tam pe u BiH u ve zi sa qud -
skim pra vi ma i o to me iz vje {ta va fun kci one re Mi nis tar stva; pra ti i
ana li zi ra stru~ne ~aso pi se iz oblas ti qud skih pra va; pri pre ma se mi na -
re i dru ge sadr`aje i for me edu ka ci je iz oblas ti qud skih pra va; sa ra|uje
sa NVO iz oblas ti qud skih pra va i obav qa dru ge po slo ve po na lo gu ne po -
sre dnog ru ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: VII/I ste pen dru{ tve nog smje ra; naj ma we 3 (tri) go di ne
ra dnog is kus tva u stru ci; po zna va we je dnog svjet skog je zi ka; po zna va we
ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.360 KM
Se ktor za ise qe ni{ tvo
Od sjek za sa ra dwu s klu bo vi ma i udru`ewi ma ise qe nih bh. gra|ana
4/01 [ef Od sje ka za sa ra dwu sa klu bo vi ma i udru`ewi ma ise qe nih bh.
gra|ana
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: ru ko vo di unu tra{ wom or ga ni za ci onom
je di ni com, obez bje|uje za ko ni to, tran spa ren tno, ja vno, od go vor no, efi ka -
sno, eko no mi~no i ne pris tra sno iz vr{a va we po slo va; ko or di ni ra rad i
da je ne po sre dne za dat ke dr`a vnim slu`be ni ci ma i za po sle ni ci ma u Od -
sje ku; ko or di ni ra wi hov rad i iz vr{a va naj slo`eni je ra dne za dat ke i
pra ti sta we u oblas ti ise qe ni{ tva; pre dla`e mje re za rje {a va we
uo~enih pro ble ma i pi ta wa od zna~aja za ise qe ni{ tvo; pre dla`e pri pre -
me pro pi sa iz oblas ti ise qe ni{ tva; u~es tvu je u izra di pro gra ma i pla -
no va ra da; pri pre ma iz vje {ta je i in for ma ci je Mi nis tar stva i se kto ra;
sa ra|uje s na dle`nim in sti tu ci ja ma BiH u vezi s pi ta wi ma od zna~aja za
ise qe ni{ tvo i obav qa dru ge po slo ve po na lo gu ne po sre dnog ru ko vo di -
oca; za svoj rad je ne po sre dno od go vo ran po mo}ni ku mi nis tra.
Po se bni uslo vi: di plo mi ra ni pra vnik; naj ma we 4 (~eti ri) go di ne ra -
dnog is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni ispit; po zna va we je -
dnog svjet skog je zi ka; po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.619 KM
4/02 Vi {i stru~ni sa ra dnik za sa ra dwu sa bh. klu bo vi ma i udru`ewi ma
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: iz vr{a va slo`eni je za dat ke, pre dla`e
i pro vo di akti vnos ti u oblas ti ise qe ni{ tva; uspos tav qa i ra zvi ja sa ra -
dwu s klu bo vi ma i udru`ewi ma bh. ise qe ni ka u inos tran stvu; pre du zi ma
akti vnos ti na pod sti ca wu udru`iva wa bh. ise qe ni{ tva, a po se bno for -
mi ra wa kro vnih or ga ni za ci ja u dr`ava ma u ko ji ma jo{ ni su osno va ne; ra -
di na re do vnom in for mi sa wu ise qe ni ka na pi ta wi ma od zna~aja za
ise qe ni{ tvo; pru`a po tre bnu stru~nu po mo} u os tva ri va wu odre|enih
pra va ise qe nim bh. gra|ani ma u Bo sni i Her ce go vi ni; sa ra|uje s na -
dle`nim or ga ni ma i in sti tu ci ja ma u BiH u vezi s pi ta wi ma od zna~aja
za ise qe ni{ tvo; obez bje|uje sa ra dwu ise qe ni~kih or ga ni za ci ja s na -
dle`nim or ga ni ma i in sti tu ci ja ma u BiH; u~es tvu je u izra di za kon skih i
pod za kon skih aka ta iz oblas ti ise qe ni{ tva; pri pre ma iz vje {ta je i in -
for ma ci je Mi nis tar stva i se kto ra i obav qa dru ge po slo ve po na lo gu ne -
po sre dnog ru ko vo di oca.
Po se bni uslo vi: VII/I ste pen dru{ tve nog smje ra; naj ma we 2 (dvi je) go di ne
ra dnog is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni ispit; po zna va we
je dnog svjet skog je zi ka; po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.170 KM
Od sjek za pri vre dnu, obra zo vnu i kul tur nu sa ra dwu
4/03 Vi {i stru~ni sa ra dnik za obra zo vnu i kul tur nu sa ra dwu
Opis po slo va i ra dnih za da ta ka: u sa ra dwi sa in sti tu ci ja ma i bh.
udru`ewi ma pre du zi ma po tre bne akti vnos ti na or ga ni zo va wu do pun ske
nas ta ve dje ce u ise qe ni{ tvu; u~es tvu je u pri pre mi spo ra zu ma u oblas ti
obra zo va wa sa dr`ava ma za ko je BiH ima in te res; ut vr|uje po tre be za do -
pun skim obra zo va wem; ra di na pod sti ca wu ukqu~iva wa dje ce dr`av qa na
BiH u do pun ske {ko le, obez bje|ewu ud`be ni ka na ma ter wem je zi ku, po tre -
bne bi bli ote ke; pre du zi ma mje re na pod sti ca wu po ve zi va wa i in sti tu ci -
onal nog or ga ni zo va wa di ja spo re na obra zo vnim osno va ma; pre du zi ma
akti vnos ti na uspos tav qa wu efi ka sne ko mu ni ka ci je izme|u di ja spo re i
in sti tu ci ja BiH u vezi s pi ta wi ma obra zo va wa; ra zvi ja in for mi sa we
di ja spo re u vezi s pi ta wi ma obra zo va wa od do pun ske nas ta ve do re for me
vi so kog obra zo va wa u BiH, raz mje ne stu de na ta, pri zna va wa di plo ma; ana -
li zi ra sta we i pre dla`e mje re za una pre|ewe obra zo vne sa ra dwe sa bh.
ise qe ni{ tvom; pre dla`e mje re na ot kla wa wu uo~enih pro ble ma; ra di na
pri ku pqa nu po da ta ka o vi so koo bra zo va nim bh. gra|ani ma u di ja spo ri;
pra ti kul tur ne i spor tske akti vnos ti bh. ise qe ni ka i po ma`e u tim
akti vnos ti ma, po ma`e re ali za ci ju kul tur nih, spor tskih i hu ma ni tar nih
akti vnos ti bh. ise qe ni ka u ze mqi, uz sa ra dwu s na dle`nim in sti tu ci ja -
ma, or ga ni za ci ja ma i NVO u BiH, kao i po sje te kul tur nih dru {ta va i na -
dle`nih in sti tu ci ja iz BiH ise qe ni~kim or ga ni za ci ja ma i
za je dni ca ma; or ga ni zu je kul tur ne, umje tni~ke i spor tske pri re dbe od
zna~aja za ise qe ni ke; pri pre ma in for ma ci je i iz vje {ta je, obav qa i dru -
ge po slo ve ko je odre di ne po sre dni ru ko vo di lac.
Po se bni uslo vi: VII/I ste pen dru{ tve nog smje ra; naj ma we 2 (dvi je) go di ne
ra dnog is kus tva u stru ci; po lo`en stru~ni upra vni ispit; po zna va we je -
dnog svjet skog je zi ka; po zna va we ra da na ra~una ru.
Pri pa da ju}a osno vna ne to pla ta: 1.170 KM
Broj iz vr{i la ca: Za sva ko od ogla {e nih ra dnih mjes ta tra`i se po je dan
(1) iz vr{i lac.
Na po me na za sve kan di da te:
- Po red po se bnih uslo va na ve de nih u ja vnom ogla su, kan di da ti mo ra ju za -
do vo qa va ti i op {te uslo ve pro pi sa ne ~la nom 22 Za ko na o dr`a vnoj
slu`bi u in sti tu ci ja ma Bo sne i Her ce go vi ne.
- Pod ra dnim is kus tvom po dra zu mi je va se ra dno is kus tvo na kon ste~ene
vi so ke {kol ske spre me.
- Za pro vo|ewe kon kur sne pro ce du re po ovom ja vnom ogla su for mi ra}e se
je dna ko mi si ja za izbor.
Po tre bni do ku men ti:
- ovje re ne ko pi je: fa kul tet ske di plo me (nos tri fi ko va ne di plo me, uko li -
ko fa kul tet ni je za vr{en u BiH ili je di plo ma ste~ena u ne koj dru goj
dr`avi na kon 06.04.1992. go di ne); va`e}e li~ne kar te; uvje re wa o po -
lo`enom stru~nom upra vnom ispi tu odno sno uvje re wa o po lo`enom ja -
vnom ispi tu (u ci qu oslo ba|awa od ja vnog ispi ta); pot vrde ili uvje re wa
kao do ka za o tra`enom ra dnom is kus tvu u stru ci; do ka za o tra`enom po -
zna va wu je dnog svjet skog je zi ka - sa mo za po zi ci je gdje je pro pi san ovaj po -
se ban uslov; po pu wen obra zac Agen ci je za dr`a vnu slu`bu ko ji se mo`e
do bi ti u pros to ri ja ma Agen ci je za dr`a vnu slu`bu BiH ili na veb stra -
ni ci Agen ci je www.ads.gov.ba
Mo le se kan di da ti da ne dos tav qa ju do ku men ta ci ju ko ja ni je tra`ena tek -
stom ja vnog ogla sa jer se is ta ne}e uzi ma ti u ra zma tra we.
- Kan di da ti ko ji bu du us pje {ni na pi sme nom di je lu stru~nog ispi ta oba -
ve zni su na usme ni dio stru~nog ispi ta (in ter vju) do ni je ti uvje re we o
ne vo|ewu kri vi~nog pos tup ka (ne sta ri je od tri mje se ca), ko je se ne dos -
tav qa za je dno sa dru gim do ku men ti ma, u pro ti vnom ne}e mo}i pris tu pi ti
is tom. Izni mno, u slu~aju ako kan di dat iz obje kti vnih ra zlo ga ne dos ta vi
tra`eno uvje re we na in ter vju, is to tre ba dos ta vi ti naj ka sni je do mo men -
ta pre uzi ma wa du`nos ti, u su pro tnom ski da se s lis te us pje {nih kan di -
da ta.
Ja vni kon kurs se spro vo di u skla du sa Odlu kom o na~inu po la ga wa ja vnog
i stru~nog ispi ta ("Slu`be ni gla snik BiH", broj 96/07).
Gra di vo i pra vni izvo ri odno sno li te ra tu ra za po la ga we ja vnog ispi ta
ut vr|eni su Pro gra mom po la ga wa ja vnog ispi ta ("Slu`be ni gla snik
BiH", broj 28/08).
Sve tra`ene do ku men te, osim uvje re wa o ne vo|ewu kri vi~nog pos tup ka
ko je se dos tav qa na in ter vju, tre ba dos ta vi ti naj ka sni je do 29.08.2009.
go di ne, pu tem po {te pre po ru~eno na adre su:
Agen ci ja za dr`a vnu slu`bu
"Ja vni kon kurs za po pu wa va we ra dnih mjes ta dr`a vnih slu`be ni ka
u Mi nis tar stvu za qud ska pra va i iz bje gli ce Bo sne i Her ce go vi ne"
71000 Sa ra je vo, Trg Bo sne i Her ce go vi ne broj 1.
Ne po tpu ne, ne bla go vre me ne i ne ure dne pri ja ve, kao i ko pi je tra`ene do -
ku men ta ci je ko je ni su ovje re ne ne}e se uzi ma ti u ra zma tra we.
Av gust 2009. godine DI RE KTOR
Ne ven Ak{a mi ja
Na osno vu ~la na 21 Za ko na o dr`a vnoj slu`bi u in sti tu ci ja ma Bo sne i Her ce go vi ne ("Slu`be ni gla snik BiH", broj 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 24/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/07. i 43/09), Agen ci ja za dr`a vnu slu`bu Bo sne i Her ce go -
vi ne, u ime Mi nis tar stva za qud ska pra va i iz bje gli ce Bo sne i Her ce go vi ne ra s pi su j e
J A V N I O G L A S
za po pu wa va we ra dnih mjes ta dr`a vnih slu`be ni ka u Mi nis tar stvu za qud ska pra va i iz bje gli ce Bo sne i Her ce go vi ne
50 ofekfmkb!9. 8. 2009.
e ri on Lo is D`ons je ame ri ~ka atle ti -
~ar ka i biv {i svjet ski {am pi on. Osvo -
ji la je pet me da lja na OI u Si dne ju, ali
na kon {to je pri zna la da se do pin go -
va la, sve je vra ti la na zad. U okto bru
2007. je pri zna la da je uzi ma la ste ro -
ide pri je tih OI. Kao re zul tat to ga
D`onsova je do bi la dvi je go di ne su -
spen zi je iz atle ti ke, ali je pro gla si la da se de fi ni ti vno po vla ~i.
Ame ri kan ci su joj ta ko |e uki nu li sve re zul ta te ko je je pos ti gla
na kon 1. sep tem bra 2000. Do ta da je bi la je dna od naj po pu lar -
ni jih oso ba u Ame ri ci.
Maj ka Me ri on joj je iz Be li zea, ta ko da je ima la dvoj no
dr`av ljan stvo. Ro di te lji su joj se ra zve li ka da je bi la mla da, a
maj ka se pre uda la za po {ta ra tri go di ne ka sni je. On se bri nuo o
njoj i sta ri jem po lu bra tu Al bert Ke li ju, do bra to ve smrti 1987.
D`onsova se po ~e la ba vi ti spor tom, tr~a la je i igra la ko -
{ar ku. Do 15 go di ne je do mi ni ra la u sre dnjoj {ko li u atle ti ci i
ko {ar ci. Di plo mi ra la je 1997. na Uni ver zi te tu Sje ver na Ka ro li -
na i ta mo je upo zna la svog tre ne ra i ba ca ~a C. J. Han te ra. Ta da
se mo rao po vu }i sa uni ver zi te ta jer pra vi la ni su do zvo lja va la
da se ba vi i je dnim i dru gim. Njih dvo je su se vjen~ali 3. okto -
bra 1998. i za Si dnej je tre ni ra la sa no vim tre ne rom Tre vorom
Greje mom.
Pri je OI je izja vi la da ho }e da osvo ji zla to u pet dis ci pli na,
a njen mu` se po vu kao zbog po vre de. Na kon {to je osvo ji la
prvu me da lju, IOC je obja vio da je Han ter pao na pre olim pij -
skim do ping tes to vi ma zbog ste ro ida nan dro lo na. Han ter je ci -
je lo vri je me ne gi rao op tu `be. Me ri on je ka sni je pi sa la u auto -
bio gra fi ji da je po zi ti van test Han te ra po vri je dio nji hov brak.
Brak se ra spao 2002. Me ri on je ro di la si na 28. ju na 2003. sa
ta da{ njim mom kom, is to atle ti ~a rem Timom Mon tgo me ri jem.
U fe bruaru 2007. Me ri on se vjen~ala sa Oba de le Tom pso -
nom, sprin te rom i bron za nim sa OI u Si dne ju. Nji ho vo di je te
se ro di lo u ju lu 2007.
U sre dnjoj {ko li je ona osvo ji la dr`a vno prven stvo Ka li -
for ni je na 100 me ta ra ~e ti ri go di ne za re dom. Po zva na je da
u~es tvu je na OI 1992, ali je odbi la po zi vni cu jer je u~es tvo va la
na 200 m. Na Uni ver zi te tu je igra la i ko {ar ku i po mo gla eki pi
da osvo ji NCAA ti tu lu. Iz gu bi la je mjes to u olim pij skom ti mu
1996. zbog po vre de i odlu ~i la je da se po sve ti sa mo atle ti ci.
Na prvom ve li kom ta kmi ~e nju SP 1997. u Ati ni po bije di -
la je na 100 m i bi la de se ta u sko ku udalj. Go di ne 1999. na SP
je pla ni ra la da osvo ji ~e ti ri zla ta, ali ju je po vre da spri je ~i la da
po bije di na 200 m na kon zla ta na 100 m i bron ze u sko ku
udalj. Na kon OI u Si dne ju je na SP 2001. izne na |u ju }e iz gu bi -
la na 100 m prvi put u {est go di na od Ukra jin ke @a ne Pin tu {e -
vi~ Blok, ali je uze la zla to na 200 m i 4x100 m.
Na OI 2004. je bi la ra zo ~a ra na, bi la je pe ta u sko ku udalj,
a u {ta fe ti 4x100 m je ispa la s eki pom u kva li fi ka ci ja ma. U
2006. je bi la po no vo u top for mi, po bije di la je na 100 m sa
vre me nom 10.93 s, a ka sni je je na mi tin gu u Ri mu po pra vi la
re zul tat na 10.91 s.
U okto bru 2008. je gos to va la kod Opre Vin fri i re kla da bi
osvo ji la zla tne me da lje u Si dne ju i bez do pin ga ko ji joj je do -
nio sa mo sra mo tu. U ja nu aru te go di ne su dac ju je osu dio na
{est mje se ci za tvo ra i 200 sa ti ra da u do bro tvor ne svrhe. Do bi -
la je ta ko |e i dvi je go di ne uslo vno. Pu {te na je iz za tvo ra 5.
sep tem bra 2008. Osim pro ble ma sa do pin gom, bi la je uklju ~e -
na u is tra gu oko pro ne vje re ~e ko va, sa Sti ve nom Ri di kom.
Go vo ri lo se da je u ve li kim du go vi ma. Do ku men ti su po ka zi -
va li da je 25.000 do la ra na ~e ko vi ma bi lo kao de po zit u ban ci
na nje nom ra ~u nu.
Kra lji ca spor to va
(3)
Atle ti ka
je je dan
od
naj lje p{ih
spor to va,
ko ji
uklju ~u je
trka ~ke,
ba ca ~ke
i ska ka ~ke
dis ci pli ne.
Ni je
ni ~u do
da je
zo vu
kra lji com
spor to va.
Ove
go di ne
se u
Ber li nu
to kom
av gus ta
odr`a va
Svjet sko
prven stvo,
pa kao
ma lo
pod sje }a nje
odlu ~i li
smo da
pred sta vi mo
ne ke od
trka ~a,
ba ca ~a i
ska ka ~a
ko ji su
pos ta li
kra lje vi i
kra lji ce
atle ti ke
ar lton Fre de rik - Karl je bio ame ri ~ki
atle ti ~ar. U izbo ru MOO-a 1999. pro -
gla {en je naj ve }im atle ti ~a rem 20. vi je -
ka, is te go di ne u izbo ru re no mi ra nog
ame ri ~kog ma ga zi na "Spor ts Il lus tra -
ted" pro gla {en je olim pij cem vi je ka.
Kra si li su ga mno gi na dim ci, od
ko jih su naj po zna ti ji King Karl i Sin
vje tra. Osva ja~ je de vet zla tnih i je dne sre brne olim pij ske
me da lje na Olim pij skim igra ma, te je osmos tru ki svjet ski
prvak u atle ti ci na SP od 1983 do 1993, i to kad su se
svjet ska atlet ska prven stva odr`a va la sva ke ~e ti ri go di ne, a
ne sva ke dvi je, kao da nas. Spor tski fe no men ka kav }e se
te {ko po no vi ti uje di nio je u svo jim us pje si ma po dvi ge vi {e
vrhun skih atle ti ~a ra. Po no vio je po dvig ko ji je pri je nje ga
os tva rio Pa vo Nur mi, osvo jiv {i de vet zla tnih OI me da lja,
za tim je po no vio us pjeh D`e sija Oven sa iz Ber li na po bi je -
div {i na 100 m, 200 m, u sko ku udalj i u {ta fe ti 4x100 m; a
po no vio je i po dvig svog su na ro dnja ka Al Oer tera ko ji je
po bi je dio na ~e ti ri OI. Pritom tre ba na po me nu ti da ni ko
pri je ni po sli je nje ga ni je u sko ku udalj po bi je dio ni dva
pu ta. Uz to ni je dan sprin ter ni je po bi je dio na OI dva pu ta
na 100 m, a Karl Luis je to u~i nio 1984. i 1988. On je prvi
~o vjek ko ji je tr~ao 100 m ispod 10 s. Os tao je atle ti ~ar s
naj vi {e sko ko va pre ko 8,50 m. Tek ga je na SP 1991. u To -
ki ju, u mit skom "dvo bo ju ti ta na", po bi je dio su na ro dnjak
Majk Pauel, ko ji je za to mo rao pos ta vi ti i da nas va `e }i
svjet ski re kord – osam m i 95 cm.
Tre ba na po me nu ti da se Karl kva li fi ko vao i za OI u
Mos kvi, 1980, kao 19-go di{ njak, ali je to izos ta lo zbog
boj ko ta. Do po ja ve pli va ~a Maj kla Fel psa na la zio se na
~et vrtom mjes tu osva ja ~a me da lja na OI, iza La ri se La ti -
nji ne, Pava Nur mi ja i Mar ka [pi ca. Me |u tim, 2003. go di -
ne je do ktor Vejd Eksum obja vio ko pi je do ku me na ta s
ime nom 100 ame ri ~kih spor tis ta ko je je Na ci onal ni sa vez
ot krio u do pin gu, ali su bez ob zi ra na to do bi li do zvo le za
me |u na ro dne nas tu pe. Me |u tim ime ni ma bi lo je i ime
Kar la Luisa. Slu `be no ni kad ni je ka` njen zbog do pin ga,
ali je ovaj do ga |aj ba cio sje nu na fan tas ti ~nu ka ri je ru.
Na prven stvu SAD u In di ana po li su 1982. go di ne je s
mi ni mal nim pres tu pom sko ~io udalj 9,14 me ta ra, zbog ~e -
ga svjet ski re kord ni je pri znat.
Nje go vi ro di te lji Vi li jam i Eve lin Luis su vo di li lo kal -
ni atlet ski klub i ta ko ima li uti caj na Kar la i nje go vu ses tru
Ka rol. Sa 13 go di na Karl je po ~eo da se ta kmi ~i u sko ku
udalj, dok je i{ao u Vi lin gbo ro sre dnju {ko lu. Kao ju ni or
bio je je dan od naj bo ljih ska ka ~a u Nju D`er zi ju. Tre ni rao
ga je otac, a mno gi ko le d`i su po ku {a li da ga re gru tu ju, da
bi na kra ju oti {ao u Hjus ton. Ta mo ga je tre ni rao Tom Elez,
ko ji je os tao s njim ci je lu ka ri je ru. Ne ko li ko da na na kon
di plo mi ra nja 1979. obo rio je re kord {ko le u sko ku udalj sa
osam m i 13 cm. Kva li fi ko vao se za ame ri ~ki olim pij ski
tim 1980, ali zbog na pe te si tu aci je izme |u Ame ri ke i
SSSR i boj ko ta ni je u~es tvo vao. Ve} 1981. pos tao je do mi -
nan tni sprin ter i ska ka~ udalj. Pos tao je naj br`i ~o vjek na
svi je tu na 100 m. Tr~ao je 10 s u Da la su i to je bi lo tre }e
naj br`e vri je me. Osvo jio je prvu od {est NCAA ti tu la i
"D`ej ms E. Sa li van" na gra du za naj bo ljeg ame ri ~kog atle -
ti ~a ra. Iz gu bio je u dvo ra ni od La rija Mi ri ksa u sko ku uda -
lj i to mu je bio je di ni po raz u de se tak go di na. Nas ta vio je
do mi na ci ju i izaz vao Bo ba Bi mo na i nje gov svjet ski re -
kord, me |u tim ni je ga sru {io.
Karl Luis
Na Uni ver zi te tu je igra la i
ko {ar ku i po mo gla eki pi da osvo ji
NCAA ti tu lu. Iz gu bi la je mjes to u
olim pij skom ti mu 1996. zbog
po vre de i odlu ~i la da se
po sve ti sa mo atle ti ci
Me ri on D`ons
Go di na i mjes to ro |e nja: 12. okto bar 1975.
u Los An de |e su, Ame r| ka
Me da lje na OI: tr| odu ze ta z|a ta u S| dne |u 2000 (100
m, 200 m | skok uda||)
Os ta le me da lje: tr| z|a ta na SP (dva u At| n|
1997: 100 m | 4x100 m | |edno u Se v| ||| 1999: 100 m)
| bron za (Se v| ||a 1999: skok uda||)
Go di na i mjes to ro |e nja: 1. |u || 1961. u
B|rm|n gemu, Ame r| ka
Me da lje na OI: devet z|a ta (•et|r| u Los An de |e su
1984: 100 m, 200 m, skok uda|| | 4x100 m, dva u Se u|u
1988: 100 m | skok uda||, dva u Bar se |o n| 1992: skok
uda|| | 4x100 m | |edno u At|an t| 1996: skok uda||) | sre bro
(Se u| 1988: 200 m)
Os ta le me da lje: osam z|a ta na SP (tr| u He| s|n k| |u
1983: 100 m, 4x100 m | skok uda||, tr| u P| mu 1987: 100
m, 4x100 m | skok uda|| | dva u To k| |u 1991: 100 m |
4x100 m), sre bro (To k|o 1991: skok uda||) | bron za
(Stut gart 1993: 200 m)
Svjet ski re kord: 100 m - 9.86 s
Do ping afe re ko je su
po tre sle atle ti ku
M
Os tao je atle ti ~ar s naj vi {e
sko ko va pre ko 8,50 m. Tek ga je
na SP 1991. u To ki ju, u mit skom
"dvo bo ju ti ta na", po bi je dio
su na ro dnjak Majk Pauel, ko ji je
za to mo rao pos ta vi ti i da nas va `e }i
svjet ski re kord - osam m i 95 cm
K
9. 8. 2009. ofekfmkb 51
SUDOKU
C||| |gre
|e da
po pu n| te
pra zna
po ||a ta ko
da u
sva k| red,
ko |o nu |
m| n|-kva drat
za p| se te
bro |e ve
od 1 do 9.
Pr| to me
ne sm| |e
do c| do
po nav ||a n|a.
Te{ko
Srednje te{ko
4 3 6 5
7 6 1
5 4
8 9 7 2
4 3
9 3 2 5
9 4
6 5 7
7 8 3 1
7 9
2 8 6
3 2 5 8
4 7 1
2 7 9 4 5 1
3 5 4
8 1 5 3
1 8 5
5 6
Na dana{nji dan Ro |e na
D`ili jen
An der son
1968.
Ame ri ~ka glu mi ca
D`ili jen Li An der son ro -
|e na je na da na{ nji dan
1968. go di ne u ^i ka gu.
Naj po zna ti ja je po ulo zi
agen ta FBI Dej ne Ska li u
ame ri ~koj TV se ri ji "Do -
si je Iks", kao i po ulo zi
Lej di De dlok u BBC-je -
voj TV se ri ji "Ble ak Ho -
use".
Ubrzo po nje nom ro -
|e nju, po ro di ca se se li u
Por to ri ko na 15 mje se ci,
a po tom u Lon don. Ka da
je ima la 11 go di na po ro -
di ca se pre se li la u Mi ~i -
gen gdje An der so no va
za vr{a va sre dnju {ko lu.
Po ha |a la je pro gram
dru{ tve nih na uka za na -
da re ne u~e ni ke.
Sa nje nim bri tan skim
akcen tom i po ri je klom
osje }a la se odba ~e no u
ame ri ~kom sre dnjem za -
pa du ta ko da je ste kla re -
pu ta ci ju bun to vne
ti nejd`er ke.
Nje ma ~ko-{vaj car ski pi sac
Her man He se, do bi tnik No be lo ve
na gra de za knji`e vnost 1946. go -
di ne, pre mi nuo je na da na{ nji dan
1962. u Mon ta njo li u 85. go di ni
`i vo ta.
Za so bom je os ta vio `i vo tno
dje lo od be zma lo 40 knji ga, ro -
ma na, pri po vi je da ka, zbir ki pje sa -
ma, ese ja, stu di ja i ras pra va, ko je
su u uku pnom ti ra `u od 30 mi li -
ona pri mje ra ka ra {i re ne po ci je -
lom svi je tu.
Du bo ko sa `iv lja va nje sa sa -
vre me nim pro ble mi ma i otpor
kon ven ci onal nim dru{ tve nim nor -
ma ma u~i ni li su ga {ez de se tih go -
di na ido lom omla di ne na Za pa du.
Sma tra se pre te ~om i kla si kom hi -
pi kul tu re.
Odlu ~iv {i u do bi od 13 go di -
na da bu de "pje snik ili ni {ta", He -
se je u po ~et ku pi sao ro man ti ~ne
pje sme i pri ~e.
Prva fa za nje go vog pi sa nja,
ko ja je za po ~e la ne oro man ti ~nim
pris tu pom so ci jal nog iz gnan stva,
za vr{i la je sa re alis ti ~nim "Ros -
shal de" (1914). Na po ~et ku Prvog
svjet skog ra ta, pod uti ca jem pa ci -
fis ti ~kih uvje re nja i do ma }e kri ze,
uplo vio je u vo de psi ho ana li ze.
Jun go va psi ho lo gi ja da la je nje go -
vom ra du no vu di men zi ju, {to se
mo`e vi dje ti u "De mi anu" (1919),
"Si dar ti" (1922) i "Step skom vu -
ku" (1927).
Uje dno se u tim dje li ma vi di
i uti caj Ni ~ea, Dos to jev skog,
Spen gle ra i bu dis ti ~kog mis ti ci -
zma. Ove no ve le se ba zi ra ju na
mi sli da je za pa dna ci vi li za ci ja
"pro kle ta" i da ~o vjek mo ra da se
izra zi da bi pro na {ao sop stve nu
pri ro du.
He se ni je na pi sao ni je dnu no -
ve lu po sli je 1943, ali je nas ta vio
da iz da je ese je, pi sma, po eme,
kri ti ke i pri ~e. Od 1912. `ivi u
[vaj car skoj, gdje do bi ja i dr`av -
ljan stvo. 1 4 9 3 6 7 5 2 8
7 6 2 1 5 8 9 4 3
5 8 3 9 4 2 7 6 1
8 1 5 6 3 9 4 7 2
2 7 4 8 1 5 3 9 6
9 3 6 2 7 4 1 8 5
6 5 8 7 9 1 2 3 4
3 9 1 4 2 6 8 5 7
4 2 7 5 8 3 6 1 9
6 7 1 5 3 8 2 9 4
2 8 5 4 9 6 1 3 7
9 4 3 2 1 7 6 5 8
5 9 4 6 7 1 8 2 3
3 2 7 9 8 4 5 1 6
1 6 8 3 5 2 4 7 9
8 1 9 7 6 5 3 4 2
4 3 6 1 2 9 7 8 5
7 5 2 8 4 3 9 6 1
Preminuo Herman Hese
52 ofekfmkb!9. 8. 2009.
Sport
Va las opet
u De tro itu
Cen tar Ben Va las ugo vo rio je sa
De tro it Pis ton si ma je dno go di{ nji
ugo vor za ve te ran ski mi ni mum od
1,3 mi li ona do la ra. Ne ka da naj bo -
lji de fan zi vac NBA li ge pos tao je
slo bo dan igra~ ka da su Fi niks San -
si ot ku pi li po slje dnju go di nu nje -
go vog pret ho dnog ugo vo ra. U
je dnoj od na ja tra kti vni jih raz mje na
ovog lje ta, Va las je sa Sa {om Pa -
vlo vi }em oti {ao iz Kli vlen da u Fi -
niks u za mje nu za [a ki la O'Ni la.
Po pu lar ni Big Ben bio je je dan od
li de ra De tro ita, ko ji je 2004. osvo -
jio ti tu lu, a go di nu da na ka sni je iz -
gu bio u fi na lu od San An to ni ja.
Gor ~i} po ra `en
u po lu fi na lu
Ismar Gor ~i}, te nis ki re pre zen ta -
ti vac BiH, po ra `en je u po lu fi na lu
fju ~ers tur ni ra ko ji se za na gra dni
fond od 10.000 do la ra igra u ita li -
jan skom Ava zi nu. Na ko rak do fi -
na la na{ naj bo lji dubl igra~ ni je
uspio sa vla da ti do ma }eg pred sta -
vni ka Da ni je lea \or |i ni ja ko ji je
sla vio re zul ta tom 6:4, 4:6, 6:7 (7).
Gor ~i} je u ovaj tur nir, zbog admi -
nis tra ti vnih pro ble ma, u{ao kroz
kva li fi ka ci je.
O.Z.
Vijesti
Svi lar te {ko
po vri je |en
Rat ko Svi lar, biv {i gol man
Voj vo di ne i An tver pe na i sa da{ -
nji tre ner bel gij ske eki pe, te {ko je
po vrije |en i na la zi se u vje {ta -
~koj ko mi, obja vi li su srbi jan ski
me di ji. Do ne sre }e je do {lo ka da
je u pe tak uve ~e u Svi la re voj ku -
}i u Vil rij ku izbio po `ar to kom
pri pre me ro {ti lja na gas. Svi lar je
za do bio te {ke ope ko ti ne po li cu i
le |i ma. Pe de set de ve to god i{ nji
Svi lar, ne ka da{ nji re pre zen ta ti -
vac Ju go sla vi je, no sio je dres
Crven ke, Voj vo di ne, te An tver -
pe na, ~i ji je igra~ bio do 1996.
go di ne.
Mu li} u Ka k nju
Ne d`ad Mu li}, is ku sni ko {ar -
ka{ i ne ka da{ nji ~lan ze ni ~kog
^e li ka, pre {ao je u re do ve Ka -
knja, gdje }e po pu ni ti pros tor na
po zi ci ji plej mej ke ra. Uz jo{ ne -
ko li ko na jav lje nih po ja ~a nja do
po ~et ka se zo ne, Ka ka njci bi ima -
li iz gle dne {an se za osva ja njem
prvog mjes ta u A-1 Prvoj li gi
BiH, {to im otva ra mo gu }nos ti
da u bu du }nos ti zai gra ju u dru{ -
tvu naj bo ljih. Mu li} se na kon go -
di nu da na pa uze odlu ~io vra ti ti
akti vnom igra nju ko {ar ke.
O.Z.
Ame ri ~ka pli va ~i ca D`e si ka Har di pos ta vi la je
ju ~e no vi svjet ski re kord na 100 me ta ra prsnim sti -
lom, po {to je na {am pi ona tu SAD ovu di oni cu is pli -
va la za 1.04.45 mi nu ta.
Har di je va je na ta kmi ~e nju u Va {in gto nu po pra vi la
naj bo lji svjet ski re zul tat za 39 sto tin ki. Do sa da{ nji re -
kord na 100 m prsno dr`a la je nje na su na ro dni ca Re be ka
So ni, ko ji je is pli va la na Svjet skom prven stvu u Ri mu
27. ju la.
Har di je va je dan ra ni je obo ri la re kord na
50 me tara prsno, za bi lje `iv {i vri je me od 29.95 se kun di.
Ame ri ~ka pli va ~i ca je pro {le go di ne bi la su spen do -
vna na 12 mje se ci po {to je ko ris ti la za bra nje ni ana bo lik
klen bu te rol. Ka zna joj je is te kla 31. ju la, a u me |u vre -
me nu je zbog su spen zi je pro pus ti la Olim pij ske igre u Pe -
kin gu i Svjet sko prven stvo u Ri mu, me |u tim, sa da je na
naj bo lji na ~in po tvrdi la da je po no vo u odli ~noj for mi.
U pe tak na ve ~e obo ren je jo{ je dan re -
kord. Ka na |an ka Ana mej Pirs is pli va la je naj bo lje svjet -
sko vri je me na 200 me ta ra prsno u 25-me tar skim
ba ze ni ma. Ona je na mi tin gu u Lid su za bi lje `i la vri je me
od 2.16.83 mi nu te, po pra viv {i do sa da{ nji re kord, ko ji je
ta ko |e bio u nje nom vla sni{ tvu, za 67 sto tin ki.
"Osje }aj je ne vje ro va tan ka da po no vo obo ri te svjet -
ski re kord", re kla je Pir so va, ko ja je ove go di ne tri pu ta
ru {i la svjet ski re kord.
Pir so va je na ne da vno za vr{e nom Sv je -
tskom prvenstvu pos ta la svjet ska re kor der ka u is toj dis -
ci pli ni u ve li kim ba ze ni ma.
Bh. in ter na ci ona lac i fu dba ler
Vol fsbur ga Zvjez dan Mi si mo vi}
pos ti gao je prvi po go dak za svoj
tim u po bje di nad [tut gar tom od
2:0.
"Vu ko vi" su u od bra nu ti tu le kre -
nu li pro tiv uvi jek ne ugo dnog [tut -
gar ta. Uta kmi cu je obi lje `i lo pu no
pri li ka na obje stra ne, ali se na prvi
gol ~e ka lo od 71. mi nu ta.
Put pre ma po bje di do ma }i na
otvo rio je Mi si mo vi}, a tri jumf je
ovje rio naj bo lji stri je lac iz pro {le
se zo ne Bra zi lac Gra fi te u 82. mi nu -
tu. Za aktu el nog {am pi ona je nas tu -
pio jo{ je dan bh. re pre zen ta ti vac
Edin D`e ko, ko ji je odi grao do bru
uta kmi cu.
U nje ma ~kom "Bil du" su Mi si -
mo vi} i Gra fi te oci je nje ni odli ~nom
dvoj kom (ocje ne su od naj bo lje je -
di ni ce do naj lo {i je {es ti ce), dok je
D`e ko do bio troj ku. Na ovoj uta -
kmi ci na klu pi Vol fsbur ga de bi to -
vao je tre ner Ar min Fe, ko ji je
na sli je dio Fe li ksa Ma ga ta, no vog
tre ne ra [al kea.
Mi si mo vi} stri je lac
za Vol fsburg
Pir so va po pra vi la
naj bo lje vri je me na 200 m prsno
Po bje da bh.
ka det ki nja
@en ska ka det ska ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja BiH za bi lje `i la je tre -
}u po bje du na Evrop skom prven stvu Di vi zi je B u Ta li nu (Es to ni ja).
U me ~u ra zi gra va nja za pla sman od pe tog do osmog mjes ta iza bra ni ce
se le kto ra Mi lo ra da Na da `di na sla vi le su u me~u sa Ru mu ni jom re zul ta -
tom 69:53.
Naj bo lje u re do vi ma na {e re pre zen ta ci je bi le su Ni ko li na Mi li}, Mi lja na
D`om be ta i Kris ti na Sur lan. Mi li }e va je uba ci la 22 po ena, dok su D`om -
be ta i Sur lanova do da le po 17, odno sno 13 ko {e va. Bh. ko {ar ka {i ce ju ~e -
ra{ njom po bje dom osi gu ra le su {es to mjes to te }e se za bo lji pla sman
bo ri ti sa po bje dni kom iz du ela Li tva ni je i Por tu ga la.
O.Z.
Ame ri ~ki te ni ser En di Ro dik (prvi no si lac) po bi je dio je Hrva ta Ivu Kar -
lo vi }a (11) u ~et vrtfi na lu 1.402.000 do la ra vri je dnog tur ni ra u Va {in gto nu.
Ro dik je u no }i izme |u pet ka i su bo te sla vio sa 7:6 (4) i 7:6 (5), a za ula zak u
fi na le je igrao sa no vom ame ri ~kom na dom D`o nom Isne rom, ko ji je sa 6:3,
6:7 (10) i 6:2 izba cio osmog no -
sioca ^e ha To ma {a Ber di ha.
U dru gom po lu fi na lu igra li su
Hu an Mar tin Del Po tro (2) i ^i le -
anac Fer nan do Gon za les (4). ^i le -
anac je po bi je dio Ni jem ca To mi ja
Ha sa (7:5, 6:4), a Del Po tro je me~ do bio bez bor be jer je [ve |a nin Ro bin So -
der ling (5) pre dao me~ zbog po vre de.
Sa po bje da ma je nas ta vi la Rus ki nja Ma ri ja [a ra po va, ne ka da naj bo lja igra ~i -
ca svi je ta. Ona se pla si ra la u po lu fi na le tur ni ra u Los An |e le su (700.000 do la ra
na gra dni fond) na kon po bje de nad Po lja ki njom Ur {u lom Ra dvan skom (6:4,
7:5). [a ra po va je u no }i izme |u su bo te i ne dje lje igra la sa Ita li jan kom Fla vi jom
Pe ne tom (10. no si lac) ko ja je eli mi ni sa la dru gog no si oca Rus ki nju Ve ru Zvo na -
re vu (6:4, 6:2). Ru mun ka So ra na Kir stea je u ~et vrtfi na lu po bi je di la Po lja ki nju
Anje {ku Ra dvan sku (7:6 (4), 1:6, 7:5), a Aus tra li jan ka Sa man ta Sto sur Ki nes -
ki nju \i je @eng (4:6, 6:3, 6:4).
Kar lo vi} bez po lu fi na la
U "Bil du" su
Mi si mo vi} i Gra fi te
oci je nje ni odli ~nom
dvoj kom
Us pje {na [a ra po va,
Pe ne ta bo lja od Zvo na re ve
Ivo Kar lo vi}
FO TO AFP
Obo re na dva svjet ska re kor da u pli va nju
No vi re kord
Har di je ve
Ame ri kan ka je na
ta kmi ~e nju u Va {in gto nu
100 m prsno is pli va la
za 1.04.45 mi nu ta
Us pje {an
po vra tak
na kon
su spen zi je
zbog do pin ga:
D`e si ka
Har di
F
O
T
O

B
E
T
A
9. 8. 2009. ofekfmkb 53 Sport
lzdava• NlGD "DNN", Banjaluka. List izlazi svakog dana.
Redakcija: Brace Pisteljica 1, 78000 Banjaluka, tel. (051),
centrala: 331-800, faks: 331-810, e-mail: nnovine@teleklik.net
Marketing: Banjaluka, tel. 331- 864, e-mail: nn_marketing@teleklik.net;
Sarajevo, tel. 033/653-953.
Distribucija: Tel. 331-847, e-mail: nn_direkcija@teleklik.net
Dopisnistva: Sarajevo 033/716-830, 653-953; Mostar 036/550-687.
(Pukopisi i fotografije se ne vracaju)
Ziro ra•uni: Pazvojna banka a.d. Banjaluka 56209900012783-72 (KM),
54430-1885421 (devizni);
Zepter komerc banka AD Banjaluka 567-162-11001171-09;
Stampa NlGD "DNN", za Stampariju Aleksandar Kopanja.
Sasa CAVRAG (zamjenik glavnog i odgovornog urednika),
Nihada HASIC (pomocnik glavnog i odgovornog urednika),
Gordana MILINKOVIC (urednik vijesti),
Sandra GOJKOVIC (unutrasnja politika),
Darko GAVRILOVIC (ekonomija),
Sandra JOSOVIC (odgovorni urednik za magazine i nedjeljno izdanje),
Marija TAUSAN (odgovorni urednik u redakciji u Sarajevu),
Branko TOMIC (urednik magazina),
Diana TOMAS (urednik nedjeljnog izdanja),
Tatjana ROGULJA (region),
JeIena PRALICA (svijet),
Andrea BASARA (kultura i gradske rubrike),
Vesna ILIKTAREVIC (dopisnici),
Maja VUJINIC (agencije),
Goran KARAC (sport),
Ivana PILIPOVIC (tehni•ka),
MiIan RADULOVIC (fotografija),
Zoran LUKIC (internet izdanje).
ZeIjko KOPANJA
direktor NlGD "DNN"
Borjana RADMANOVIC-PETROVIC
glavni i odgovorni urednik
BIHA]
BANJALUKA
ZENICA
LIVNO
SARAJEVO
MOSTAR
TREBINJE
BIJELJINA
Sun ~a no s
nao bla kom
Ü Bo sn| | Her ce go v| n| da -
nas se o•e ku |e sun •a no
vr| |e me uz ma |u do um|e re -
nu ob|a •nost. Ne sto v| se
ob|a ka o•e ku |e se u |uzn|m
po dru •|| ma, gd|e |e m|es t| -
m| •no mo gu ca k| sa ||| |o ka| -
n| p||us ko v| sa grm||a v| nom.
Ju tar n|a tem pe ra tu ra od 14
do 20, na |u gu do 25, a na| -
v| sa dne vna od 25 do 33
ste pe na Ce| z| |u so va.
Utorak
,36
p
D
,29
p
D
Max.
Min.
,42
p
D
,27
p
D
,37
p
D
,28
p
D
Max.
Min.
Max.
Min.
Ponedjeljak
Sarajevo
Banjaluka
Bijeljina
Biha}
Livno
Mostar
Zenica
Trebinje
+32
o
C
+36
o
C
+33
o
C
+34
o
C
+30
o
C
+36
o
C
+35
o
C
+35
o
C
Srijeda
HIDROMETEOROLO[KI ZAVOD BiH
Me si ju no vi
ugo vor
Evrop ski fu dbal ski prvak
Bar se lo na i Ar gen ti nac Leo
Me si (22) do go vo ri li su po -
tpi si va nje no vog pe to go di{ -
njeg ugo vo ra, po ko jem bi
igra~ go di{ nje tre ba lo da za -
ra |u je 9,5 mi li ona evra. Pre -
ma no vom ugo vo ru, Me si }e
da za ra |u je 500.000 evra vi {e
od no vog po ja ~a nja Ka ta lon -
skog klu ba, {ved skog na pa -
da ~a Zla ta na Ibra hi mo vi }a,
ko ji je tre nu tno naj pla }e ni ji u
Bar se lo ni. Ar gen tin ski na pa -
da~ po tpi sa }e no vi ugo vor,
pre ma ko jem bi na "Kamp
Nou" stadionu tre balo da se
za dr`i do 2014. go di ne, ~im
se eki pa vra ti s tur ne je po
SAD. Tre nu tni Me si jev ugo -
vor is ti ~e slje de }eg lje ta, a
pre ma nje mu, za ra |u je osam
mi li ona evra go di{ nje.
De bakl
"Sta re da me"
Fu dba le ri ita li jan skog Ju -
ven tu sa do `i vje li su te `ak po -
raz u pri ja telj skoj uta kmi ci sa
Vi lja re alom. [pan ci su sla vi li
rezultatom 4:1. Pe to pla si ra na
eki pa {pan ske Pri me re iz pro -
{le se zo ne u vo| stvo je do {la
u 43. mi nu tu pre ko San ti ja
Ka zor le. Na 2:0 po vi sio je
Bra zi lac Nil mar u 52. mi nu tu
me ~a. Po tom je na sce nu stu -
pio ve te ran Ro ber Pi res (35).
Fran cuz je sa dva go la (78. i
90. mi nut) za pe ~a tio su dbi nu
ita li jan skog klu ba. Je di ni gol
"Sta re da me" dje lo je Ama -
uri ja u 84. mi nu ti.
Vijesti
Bi ome te oro lo {ke pri li ke }e bi ti po vo ljne u ve }em di je lu da na.
Kod me te oro pa ta i hro ni ~nih bo le sni ka ne o~e ku ju se po te {ko }e
uzro ko va ne vre me nom.
Flo ren ti no Pe rez, pred sje dnik Re al Ma dri da,
pos ti gao je do go vor s Ala inom Mi gli aci jem, me -
na d`e rom Fran ka Ri be ri ja, pre ma ko jem bi fran -
cus ki fu dba ler slje de }e se zo ne tre balo da pre |e na
"San tij ago Ber ne beu".
Ma drid ski spor tski dne vnik AS
pi {e da do go vor izme |u Pe re za i Mi gli aci ja po -
dra zu mi je va da Fran cuz slje de }eg lje ta po tpi {e
pe to go di{ nji ugo vor. Ba jern bi mo gao da one mo -
gu }i tran sfer po {to Ri be ri ima ugo vor do lje ta
2011. go di ne, ali bi i Ba var ci ma bi lo u in te re su da
pro da ju naj bo ljeg igra ~a i za ra de ba rem ne {to.
Vi si na obe {te }e nja ni je objav lje na, ali se spe -
ku li {e da }e da izno si 25 mi li ona evra po {to fran -
cus kom re pre zen ta tiv cu ugo vor is ti ~e 2011.
go di ne.
Ako Nijem ci bu du ko ~i li tran -
sfer, Ri be ri ima mo gu }nost da se `a li Me |u na ro -
dnom udru `e nju pro fe si onal nih fu dba le ra, ko je se
ta da mo `e po zva ti na ~lan 17 FI FA pra vil ni ka o
sta tu su igra ~a, tzv. "Veb ste ro vo pra vi lo". Ovo
pra vi lo do pu {ta sva kom igra ~u ko ji je odra dio tri
go di ne ugo vo ra u ne kom klu bu, a ugo vor je po -
tpi sao pri je 28. go di ne `i vo ta, da ode u bi lo ko ji
dru gi klub uz od {te tu u vi si ni do ta da do bi je nih
pla ta. Ri be ri bi po to m pra vi lu mo gao da ode za
svo tu izme |u 16 i 22 mi li ona evra.
Na sli ~an na ~in ma drid ski klub je u lje to
2008. go di ne do go vo rio tran sfer Kris ti ja na Ro -
nal da iz Man ~es ter ju naj te da.
Me di ji su to kom lje ta spe ku li sa li da je Re al
Ma drid bio spre man da po nu di Ba jer nu 55 mi li -
ona evra za Ri be ri ja, ali da su Ba var ci u star tu
odbi ja li sva ku po nu du. Za Ri be ri ja su za in te re so -
va ni mno gi klu bo vi, me |u ko ji ma je i Ju ven tus,
ko ji }e ga, na vo dno, po ku {a ti an ga `o va ti slje de }e
se zo ne.
Flo ren ti no Pe rez pos ti gao do go vor s me na d`e rom fran cus kog igra ~a
Ri be ri 2010. u Re alu
Vi si na obe {te }e nja
ni je objav lje na, ali se
spe ku li {e da }e izno siti
25 mi li ona evra
Fu dba | e r| Pe a|
Ma dr| da su na s|e ver -
noame r| •ko| tur ne || po -
b| | e d| | | ek| pu To ron ta
ub|e d||| v|m rezu|tatom
5:1. Dvos tru k| str| |e |ac
za Ma dr| da ne b|o |e ka -
p| ten Pa u| Gon za | es
(13. | 26. m| nut), a go |o -
ve su pos t| g|| | Kr|s t| |a no
Po na| do u (19), Ka r|m
Ben ze ma (65) | Ar | en
Po ben (86). Po •a sn| po -
go dak za do ma c| ne
pos t| gao |e Ge|b Ga |a
15 m| nu ta pr| | e kra | a
me •a.
Za v| ce sam p| ona Spa -
n| |e na ovo| uta km| c| de -
b| to va || su Bra z| |ac Ka ka
| Ca b| A|on so. Me• |e
od| gran pred 22.000
g|e da |a ca na BMO í|| -
du, a dan ra n| |e tre n|ng
Pe a|a po sma tra |o |e •ak
18.000 g|e da |a ca ko || su
u| a zn| ce p| a t| | | 15 ka -
nad sk|h do |a ra.
Po s||e dn|| me• na pre -
ko oke nas ko| tur ne || Pe a|
|gra da nas sa DC va s|n -
gto nom.
Re al
ubje dljiv
u me~u s
To ron tom
Fran cu zu ugo vor sa
Ba jer nom is ti ~e u lje to 2011. go di ne
Tre ba lo bi da po tpi {e
pe to go di{ nji ugo vor s Re alom:
Frank Ri be ri (de sno)
54 ofekfmkb!9. 8. 2009.
MRE @A PLUS
11.30 Se za m| stre et, d|e •|| pro gram,
12.00 Ta •k| ca | sm| |e sno ze ko, crta n|
í||m, 13.00 Odmo r| se, za s|u z|o s|, se r| |a,
13.45 Sa mo pr| |a te |||, 20.00
Kon tro |a |e ta, 22.00 vra na, 23.50
Sport cen tar
BN
05.35 Mu z| •k| |z|og, 06.30 Hra na | v| no,
07.30 Sv| |et Pe no mea (r), 09.00 Pan te ||n -
sk| da n| 2009, pra zn| •n| pro gram: Se |o,
Za v| •a| n| m| || ra |u, Gos t| u stu d| |u, Pe -
por ta ze, Za p| s|, Mu z| ka, 19.30 BN mo n| -
tor, 20.05 Pra va stvar, 21.05 Pat ko || se
mo gao |z b|e c|, dok. í||m, 22.00 S|u •a| n|
par tne r|, 23.30 Srce | n|e na d|e ca,
01.00 Sa te ||t sk| pro gram
RTS
06.05 Ju tar n|| pro gram, 08.00 Ju tar n||
dne vn|k, 08.15 Ju tar n|| pro gram, 09.05
Z| k| na sa re n| ca, 11.05 D| zn| na PTS,
12.43 Ku || nar sk| |e to p|s, zab. pro gram,
13.00 Dne vn|k, 13.20 vre me |e za be be,
zab. pro gram (r), 14.05 SAT, 14.50 ves t|,
15.00 49. dra ga •ev sk| sa bor tru ba •a u
Gu •|, í| na| no ta km| •e n|e tru ba •k|h or kes -
ta ra, pre nos, 19.00 S|a ga || ca, kv|z, 19.30
Dne vn|k 2, 20.05 vruc ve tar, se r| |a, 21.00
Du et|, 23.00 ves t|, 23.05 Bek stvo
|z za tvo ra, se r| |a, 00.00 Dne vn|k, 00.15
Egz| t, 01.15 Egz| t, mu z| •k| pro gram,
02.00 ves t|, 02.04 vruc ve tar, se r| |a (r),
03.03 SAT (r), 03.48 49. dra ga •ev sk| sa -
bor tur ba •a u Gu •|, í| na |e (r), 05.48 ver -
sk| ka |en dar
VI KOM
06.00 Na ro dna mu z| ka uz SMS •at,
08.00 G|as Ame r| ke, 09.00 P| smo-g|a va,
pu to p|s, 09.55 Crta n| í||m, 10.00 Ü na -
sem ata ru, em| s| |a o po ||o pr| vre d|, 11.00
B|e s| me tar, se r| |a, 12.00 Pa d|o na Tv,
13.05 Sve zna || ca, kv|z, 14.00 Te |e sop,
15.00 Sve zna || ca, kv|z, 15.55 Crta n| í||m,
16.30 Kv|z zna n|a, kv|z, 18.00 Mar ke t|ng,
19.30 Dne vn|k PTS 2, 20.30 Pre g|ed se -
dm| ce, |ní. pro gram, 21.00 Do kaz stva ra -
n| a, nau •n| pro gram, 22. 00 l za zo v|
|s t| ne, do kum. í||m, 23.00 Na ro dna mu z| -
ka uz SMS •at, 00.00 Erot sk| pro gram
TV HA JAT
07.30 Mo| dom, 08.00 He| |o K|tty, crta n|
í||m, 09.00 Ben 10, crta n| í|| mo v|, 09.30
To í| t| |a da, d|e • || pro gram, 10.00 Ma || m|s
ve || kog srca, crta n| í||m, 11.30 Ü|| ca Se -
zam, d|e •|| pro gram, 12.00 Ta •k| ca |
sm| |e sn| ze ko, crta n| í||m, 13.15 Odmo r|
se, za s|u z|o s|, se r| |a, 13.45 Sa mo
pr| |a te |||, 15.15 Go || ku har - Dze| m| O|| -
ver, 16. 02 Ma| mun ska po s| a,
17.40 Ha |at pro duc t| on, zab. pro gram,
18.00 G| am B| am, za ba vn| pro gram,
19.00 v| | es t| u 7, 19.31 Ha | at sport,
20.00 Kon tro |a |e ta, 21.40
vra na, 23.20 Sport cen tar, 23.30
Agend Ped, 01.05 Ha |at pro duc t| on,
02.00 v| | es t| u 7, 02.30 Ha | at sport,
03.00 G|am B|am, zab. pro gram, 03.20
Mo| dom, 04.45 Ka mer n| te atar, re por ta -
za, 05.15 Bo san ske brvna re, re por ta za,
05.40 Mu z| •k| pro gram, ------ Pre g|ed
pro gra ma za po ne d|e ||ak
TV SA RA JE VO
07.00 Sv| vo |e Pe| mon da, se r| |a, 07.30
Andy P|c hter, se r| |a, 08.00 v| |es t|, 08.00
Pro gram za d| e cu, 11.00 Oba ve zan
sm|er, dok. pro gram, 11.30 Ja vn| agent
033, 12.00 v| |es t|, 12.10 B|o gra í| |e, zab.
pro gram (r), 13.00 Evrop sk| re g| on -
Kan ton Sa ra |e vo, |ní. pro gram (r), 15.00
B| zn|s ma ga z|n, 15.30 Pro gram za m|a -
de, 17.00 v| |es t|, 17.05 Mo der n| zoo-
vrto v|, dok. se r| |a, 17.50 Crne kn|| ge,
se r| |a (r), 18.12 Ju || || na kn|| ga, zab. pro -
gram, 18.30 Dne vn|k, 19.00 Pro gram za
d|e cu, 20.15 ve || ka n| v| |e ka, dok. pro -
GJMN
GJMN GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN GJMN
N. Geo grap hic 19.00
Is tra ge avi on skih
ne sre }a, dok. pro gram
Ame r| •k| brod v|n se nes, sta c| on| ran
u Per z|| skom za || vu, de te kto vao |e na -
do |a ze c| av| on. Av| on b| va un| sten, a||
ra dost po sa de vr|o brzo se st| sa va na -
kon sto pos ta ne |a sno da |e sru sen c| -
v|| n| av| on sa 290 pu tn| ka.
Uhva ti i
os ta vi, film
Na kon |zne na dne smrt| za ru •n| -
ka, Gre| ve |er ut|e hu na |a z| u drus -
tvu n|e go v|h pr| |a te ||a:
do bro du snog | za ba vnog Sa ma,
h| pe rod go vor nog De n| sa | ne od -
go vor nog za vo dn| ka Fr| ca.
Preporu~ujemo
BHT1
06.00 T| to crve no
| crno,
dok. pro gram
07.05 Sv| ra| ne sto
na ro dno
07.30 Zdrav ||e |e || |ek
08.00 v| |es t|
08.05
08.30 Do kra |a sv| |e ta,
re por ta za
10.00 v| |es t|
10.05 Ü| tra men,
pro gram
za d|e cu
11.05 WWM Ma ga z|n,
zab. pro gram
11.30 Fre| zer,
se r| |a
12.00 v| |es t|
12.15 Snop,
em| s| |a za
po ||o pr| vre dn| ke
12.45 Pot ko zar ske
pr| •e
13.05 Ügar c| ko ||h
v| se ne ma,
re por ta za
13.25 M| n|-se r| |a
15.00 Sa bor tru ba •a
Gu •a 2009,
í| na| no ta km| •e n|e
19.30 Dne vn|k
20.05 Ha|ka
21.40 Kon cert:
Le pa Bre na (1. d|o)
22.40 Spor tsk| pre g|ed
23.10 G|| |et te
Wor |d sport
23.40 v| |es t|
23.45 L|e to p|s
00.40 M| n|-se r| |a, (r)
03.45 WWM
Ma ga z|n
04.10 Dne vn|k
04.35 Mu z| •k|
pro gram
05.30 Snop,
em| s| |a za
po ||o pr| vre dn| ke
------- Pre g|ed pro gra ma
za po ne d|e ||ak
GJMN
GJMN
RTRS
08.00 Sva ko do bro... |zbor
09.00 v| |es t|
09.05 Pro gram za d|e cu:
- Car || | M| mo
- Mar v| Ha mer
- Nody
- Ba r|m ba
- Nody
- Me du na ro dn| d|e •||
íes t| va| - Tur ska
- Gar í| e|d
11.00 Cru soe,
se r| |a
12.00 v| |es t|
12.05 Ze |e na pa no ra ma,
pro gram
za agrar
12.30 Üred, se r| |a
13.00 Z| vot u d|v ||| n|,
dok. pro gram
13.30 vr| |e me |e
za be be
14.10 ve •er sa
Em| rom
15.10 v| |es t|
15.15 Zv|ez da n| stu d|o
16.00
C| ta on| ca (PP)
17.40 Juz n|a •ka
d| nas t| |a,
se r| |a
18.30 ln stru men ta || tet,
dok. pro gram
19.00 Crta n| í|| mo v|:
- Ma |a pr|n ce za
- Ma |a Pu pert
- Tv sko |a
sao bra ca |a
19.30 Dne vn|k 2
20.10 CSl Ma |a m|,
se r| |a
21.00
Po s||e dn|
tem p|ar, 1. d|o (PP)
22.45 v| |es t|
22.55
C| ta on| ca (PP), r
00.35 Kon cert:
Ha ||d Be s||c
(2. d|o)
01.40 Pre g|ed
pro gra ma
za po ne d|e ||ak
GJMN
GJMN
GJMN
FTV
06.55 Sa ra |e vo
on |a|n (r)
07.05 Me|d |n
Ba n|a |u ka (r)
07.15 Spor t| s| mo (r)
07.25 Crta n| í||m
08.00 Je dna ba| ka
09.00 Ba| kan net,
|u tar n||
pro gram
10.30 Da pre de mo
na t|
11.00 ln ío top
11.10 Go|d ek spres
13.00 lma ko da p| ta
13.30 Sa ra |e vo
on |a|n
13.40 M|ed |n
Ba n|a |u ka
14.00 ln ío top
14.10 Sve za ||u bav
15.45
Ko man dos
|z pred gra da
18.00 ln ío top
18.20 BBl su mer re port
18.35 Sa ra |e vo
on |a|n
18.45 Me|d |n
Ba n|a|u ka
19.00 Mo B|H, em| s| |a
19.30 Kur sa dz| |e
20.00
B| ||e zn| ca
22.00
Za |e dno
do sre ce
00.00 Sa ra |e vo on |a|n (r)
00.10 Me|d |n
Ba n|a |u ka (r)
00.20 Üro ta (r)
01.20
B| ||e zn| ca (r)
04.00
Za |e dno
do sre ce (r)
06.00 P|nk dzu boks
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
PINK
21.40 21.00
Po slje dnji tem plar,
film
Na otva ra n|e |z|ozbe u
N|u |or ku upa dnu •e tvo r| ca
ko n|a n| ka obu •e n| kao v| te -
zo v| | ukra du b|a go. Ar he -
o|o g| n|a Tes | agent FBl-|a
Son po •| n|u |s traz|va t| ta| ne
tem p|a ra.
Kon cert Le pe Bre ne,
sni mak
Po g|e da| te sn| mak kon -
cer ta Le pe Bre ne odrza nog
u Ba n|a |u c| 8. |u |a. Po pu |ar -
na p|e va •| ca |e na kon sko -
ro 20 go d| na nas tu pom
obra do va |a ía no ve |z Pe -
pu b|| ke Srpske.
15.45
Ko man dos iz
pred gra |a, film
Sep Pam s| |e |n ter p|a ne -
tar n| he ro|. N|e gov brod |e
oste cen na kon bor be s |n -
ter p|a ne tar n|m ne pr| |a te -
||em | on se sa da kr| |e na
Ze m||| kod •u dne po ro d| ce
v|| koks dok ne vra t| sna gu.
Sa satelita
08.05 Zma| ko ||
nes ta |e,
dok. pro gram
------ Pro gram za
d|e cu | m|a de
09.01 Be Ha Te be be
09.06 Mu m| |e v|,
an| m| ra na se r| |a
09.30 Üra d| sam,
ura d| sa ma
09.38 Üpor na La ra,
dra ma
09.53 D|e •| || íes t| va ||
10.13 Ga |a kt| •k| íu dba|,
crta na se r| |a
10.38 Ne ma
pro b|e ma (r)
11.00 Pe: Start,
sko |a |n íor ma t| ke
11.15 Mu z| •k|
pro gram
11.25 ln do ne z| |a, ra| ko ||
nes ta |e: Po tra ga
za Ba || |em (r)
12.00 BHT v| |es t|
12.10
Po vra tak u z| vot
13.40 Pe tro v| zor,
muz. pro gram (r)
14.10 v| za: N|ck Ma son
14.45 Kon cert
van Go ga, sn| mak
16.00 Kra ||ev sk| dra gu |||,
dok. pro gram
16.55
Ka te | Le opo|d
18.50 Ce |es t|n, crta n| í||m
19.00 Dne vn|k
19.30 Tv L| ber t|
20.00 Pre m| |er || ga B|H:
Ze ||e zn| •ar
- S| ro k| Br| |eg
22.00 BHT v| |es t|
22.15 BHT sport
22.45 Mo da |e...,
ma ga z|n
23.15 En|oy í||m-En|oy BHT
23.45
Po vra tak
u z| vot (r)
01.15 Pre g|ed pro gra ma
za po ne d|e ||ak
GJMN
GJMN
GJMN
ATV 13.45
Sa mo
pri ja te lji, film
Kr|s Bran der se odu v| |ek druz|
sa Dze| m| Pa |a m| no, a|| sad od|u -
•u |e ta| odnos da d| gne na v| s|
n| vo. Pro b|em |e u to me sto Dze| -
m| | da ||e ze|| da bu du sa mo pr| -
|a te |||.
12.10
Po vra tak u `i vot,
film
Tr| go d| ne na kon os|o bo -
de n|a, •e t| r| ve || ka |me na
íran cus ke k| ne ma to gra í| |e
go vo re o ve oma os|e t||| vo| |
bo| no| te m|: o po vrat ku | re -
|n te gra c| || ra tn|h za ro b||e n| -
ka | |o go ra sa.
Bul vort, film
Pre d| zbor na kam pa n|a za
pred s|e dn| •ke |zbo re |e us|a u ía -
zu pre d| zbo ra, u •| |em su sre d| -
stu tre nu tno ka || íor n|| sk| b| ra •|.
Po bert Do| |e os| gu rao po drsku
re pu b|| ka na ca, bas kao B|| K||n -
ton de mo kra ta.
Bi lje `ni ca,
film
Noa | E|| su |ma || stra snu
||e tnu ro man su | po s|| |e mno -
go go d| na raz dvo |e nos t|
prou zro ko va n|h ra tom, ne -
o•e k| va no se pro na du | po -
no vo s|e d| ne.
HBO 16.05
PINK BH 20.00
HRT 1 22.55
9. 8. 2009. ofekfmkb 55 TV mre`a
gram, 21.00 v| |es t|, 21.10 Sa ra |e vo
Art, 21.40 Me tro nom, mu z| •k| pro -
gram, 22.05 , 23.45 Auto sop,
00.10 Pre g|ed pro gra ma za po ne d|e -
||ak
RTV USK BI HA]
09.35 v| |es t|, 09.40 Mu z| •k| pro gram,
11.30 Pro gram za d|e cu (r), 12.00 v| -
|es t|, 12.05 , 13.30 Bo na ven tu ra
(r), 14.05 vra ta ta| ne (r), 14.30 Mu z| -
•k| pro gram, 15.00 v| |es t|, 15.05 Dok.
pro gram (r), 16.00 Mu z| •k| pro gram,
16.35 Ne d|e ||om za |e dno, ko |a zn| pro -
gram, 18.30 Pro gram za d|e cu, 19.00
Dne vn|k Tv ÜSK, 19.30 Mu z| •k| pro -
gram, 20. 05 , 21. 40 v| | es t | ,
21.45 Na sa re a| nost, 22.40 SMS poz -
dra v| | •es t|t ke, 23.10 Ne d|e ||om za |e -
dno, ko |a zn| pro gram, ------- Pre g|ed
pro gra ma za po ne d|e ||ak
TV TK TU ZLA
07.05 De n|s Na past, d|e •|| pro gram,
07.30 Mo| dom, ma ga z|n, 08.00 Na
se |u, na s| |e |u, dok. pro gram, 09.00
Bo na ven tu ra, ma ga z|n, 09.30 Pe por -
ta za, 10.00 v| |es t|, 10.05 H| to v| M|s ter
Dz|r |a, 10.15 , 11.45 Tv en c| k|o -
pe d| |a zna n|a, dok. pro gram, 12.00
v| |es t|, 12.05 Os ta ||, dok. pro gram,
12.35 H| to v| M|s ter Dz|r |a, 12.45 Gra -
do v| sv| | e ta, dok. pro gram, 13.20
Auto-sop ma ga z|n, 13.45 Tv en c| k|o -
pe d| |a zna n|a, 14.00 v| |es t|, 14.05 Ka -
íe ls tan bu|, za ba vn| pro gram, 14.50
H| to v| M|s ter Dz|r |a, 15.00 vo de na
p|a ne ta, dok. pro gram, 16.00 Dne vn|k
1, 16.15 Me ra k|| |e, za ba vn| pro gram,
17.15 Hod v| |e ko va, dok. pro gram,
17.30 A| ter na t| vna me d| c| na, dok.
pro gram, 18.15 Brz| ku har, ku || nar sk|
sou, 18.45 Crta n| í||m, 19.00 Dne vn|k
2, 19.30 Sv| vo |e Pe| mon da, se r| |a,
20.05 Pres-k|ub, |ní. pro gram, 21.00
L|e to p|s, dok. pro gram, 22.00 Auto-
sop ma ga z|n, 22.30 Top ten stars, za -
ba vn| pro gram, 23. 20 Po zna t | ,
za ba vn| pro gram, 23.40 Na kra |u da -
na, 00.00 G|ad, se r| |a, 00.30 C| ne
News, í|| msk| ma ga z|n, 01.00 Sa te ||t -
sk| pro gram
Tv sta n| ce za drza va |u
pra vo |z m|e ne pro gra ma!
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
07.02 K|r b|, crta n| í||m
07.30 K|r b|, crta n| í||m
08.00 Ju tar n||
pro gram
09.55 v| |es t|
10.00 Tv sop
10.30 Dr De ks|,
d|e •|| pro gram
11.00 K|rby,
crta n| í||m
11.30 Ü|| ca Se zam,
crta n| í||m
12.00 Ta •k| ca |
sm| |e sn|
ze ko, crta n| í||m
13.00 Odmo r| se,
za s|u z|o s|,
se r| |a
13.45
Sa mo pr| |a te |||
15.15 Dze| m| O|| ver
kod ku ce
16.00 v| |es t|
16.05 Ma ur| c| |us,
pu to p|s
16.30 Ma ur| c| |us,
pu to p|s
17.10 Crve n| cv| |et,
se r| |a
18.00 Po go d| ko
do |a z|
na ve •e ru:
L|u bo m|r Ero v|c
19.00 v| |es t|
19.45 ATv mu s|c
20.00
Kon tro |a |e ta
22.00
vra na
23.50 Sport cen tar
00.10 Pre g|ed pro gra ma
GJMN
GJMN
GJMN
ATV
08.30 BMH,
r| a|| t| sou (r)
12.00 La na sou,
zab. em| s| |a (r)
12.30 Lon c| | po k|op c|,
ku || nar sk| sou
13.10 Ped kar pet,
zab. pro gram (r)
13.55 Te |e r|ng,
tok sou
14.55
PPM (r)
17.10
Gu sa r|
|s to •n|h mo ra
18.55 OBN |n ío
20.00
Ka ko |a ka zem
21.50 Ze tra: í| na |e soua,
zab. pro gram (r)
00.50
Na po |e on | |a (r)
02.50
Ka ko |a ka zem (r)
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
OBN
06.50 Atom,
crta na se r| |a
07.10 v|n ks,
crta na se r| |a
07.35 Po coyo,
crta na se r| |a
07.55 P| p| Du ga
Ca ra pa,
crta n| í||m
09.10 Kra|| Kv|n sa,
se r| |a
10.10 Auto mo t|v,
auto-mo to
ma ga z|n
10.40 No vac,
b| zn|s ma ga z|n
11.10 La nac su db| ne,
se r| |a
13.10
Sv| || |e p| ko n||
15.10
Po b|n Hud:
Pr|nc |o po va, 1. d|o
17.00 v| |es t|
17.10
Po b|n Hud:
Pr|nc |o po va, 2. d|o
17.45 Mr. B|n, se r| |a
18.10 Lud, zbu n|en,
nor ma |an, se r| |a
19.15 Dne vn|k
20.00 Nad L| pom 35, sou
21.00
Mur |ak | |az ||| vac
22.35 Ped kar pet,
so ub|z ma ga z|n
23.45 Te |e v| z|| ska
po s|a, se r| |a
00.15
S| tne r| be
02.05
Sv| || |e p| ko n||
03.55 Ped kar pet,
ma ga z|n
04.55 Kra|| Kv|n sa,
se r| |a
05.55 Pre g|ed
pro gra ma
za po ne d|e ||ak
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
NOVA HRT1
07.15 Ob| te|| Adams,
crta na se r| |a
07.40 Dvos tru ka zbrka,
se r| |a
08.05
Ban da |z
Su gar Cre eka 2:
ve || ka ka nu r| ba
09.15 Ju ra Hu ra
09.40 Spor tske |gre
m|a d|h 09.
09.55 Du ho vn| ve || ka n|:
kar d| na| Fra n|o
Se per, dok. í||m
10.50 B| b|| |a
11.00 Kar |o vac: M| sa,
pr| |e nos
12.05 Han nah
Mon ta na,
se r| |a za m|a de
12.30
Mo| ro dak v|nny
14.25
Ne s|o m||| v| Dzek
16.00 S|n| ska a| ka -
tra d| c| |a | po || t| ka,
dok. í||m
16.30 S|n| ska a| ka,
pr| |e nos
19.30 Ga ra za
20.00 ve•eras..
HNL: S|aven Be|upo
- Ha|duk, prenos
22.05 Za one ko|| m|s|e
unapr||ed
M| n| HNL
22.30 Za one ko || m| s|e
una pr| |ed - CO
O|| ver: Dv|, tr| r| •|,
sn|m ka kon cer ta
00.00 Sportske v||est|
00.25 Bez odu sev ||e n|a,
mo ||m 6, se r| |a
00.50 Pre g|ed pro gra ma
za po ne d|e ||ak
GJMN
GJMN
GJMN
HRT2
07.30 P| tam srca,
se r| |a
08.15 Skr| ve ne
po ru ke,
se r| |a
08.40 Ü|| ca Se zam,
crta na se r| |a
09.35 Ben 10,
crta na se r| |a
10.15 Je dna od de •k|,
se r| |a
11.05 Je sen st| ze,
Du n|o mo |a,
se r| |a
12.05 B| b|n sv| |et,
se r| |a
12.35 M|e n|a •n| ca,
zab. em| s| |a
13.30
Jum p|n'
Jack F|ash
15.20
Za uv| |ek za |e dno
17.15 Odred za
•|s to cu,
dok. em| s| |a
17.45 Ek sk|u z|v,
ma ga z|n
18.30 v| |es t|
19.05 Na dre a||ty,
zab. em| s| |a
20.00
Kum 2
23.20 CSl: Ma |a m|,
se r| |a
00.10
Co v|e •e,
gd|e m| |e auto?
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
RTL
20.00
Kon tro la le ta, film
Kon tro |or |e ta |z C| ka ga
Dzek He r|s pa t| od no -
cn|h mo ra na kon pa da
av| ona u ko me su po g| -
nu |e 174 oso be. Da |e ot -
kaz na po s| u | stva ra
soí tver za kon tro |u zra -
•nog sao bra ca |a.
Ka ko ja ka `em, film
Na kon sto |e us p|e sno
po uda va |a svo |e prve dv| |e
kce r|, Da ín| ku |e p|an
ka ko da zbr| ne | na| m|a du
kcer ko |a ne ma sre ce u ||u -
ba v|. C| n| se da n|e na
kcer pr| v|a •| sa mo ozen|e -
ne | ne v|er ne mu skar ce.
20.00 21.00
Mur jak i la` lji vac,
film
Üs p|e snom ban ko vnom
|n ves t| to ru De r| |u sm|es te
op tuzbu za pra n|e nov ca
za |e dnu nar ko-gru pu. De r||
ne v| d| dru gog |z|a za os|m
da za m| |e n| |den t| tet s u|| -
•n|m |o po vom Fre d| |em.
14.25 20.00
Kum 2, film
Don Ma| k| Kor | e one
nas tav ||a vo d| t| po ro d| •no
car stvo, ko |e ze|| pro s| r| t|
ka ko na no va po ||a ||ud -
skog d|e |o va n|a ta ko | na
dru ge |o ka c| |e, uk||u •u |u c|
Las ve gas, Ho || vud | Ku -
bu.
98-8
99-5
9:-8
:6-6
::-4
217-5
07.00 Ju tar nji pro gram
07.40 Sta nje na pu te vi ma
08.00 Izbor iz dne vne {tam pe
08.35 Ju tar nja `e ljo te ka
09.00 Ma li ogla si
10.00 Ho ros kop
11.00 Se le bri ti in fo
15.00 Ma li ogla si
16.00 YU nos tal gi ja
18.30 Dne vnik
20.00 Ve ~er nji pro gram
21.00 Ma li ogla si
23.00 Tajm-aut,
pre gled spor tskih de {a va nja
00.00 Pre gled da na
07.30 90+, spor tski
pre gled
08.00 De ut che Wel le
08.15 5 u 8
08.45 Al bum ne dje lje
09.30 Pre ko da le ko
10.00 Hit da na
10.30 90+, spor tski
pre gled
11.30 [ta ima?
12.00 De ut che Wel le
12.30 Mu sic
Ma ga zi ne
13.00 In fo Bre ifing
13.30 Pro je ktor
14.00 90+, spor tski
pre gled
14.30 Showbizz Caf fe
15.15 Pre ko da le ko
15.45 Al bum ne dje lje
16.00 De ut che Wel le
16.30 [ta ima?
17.00 Hit da na
17.30 Mu sic Ma ga zi ne
18.00 90+, spor tski
pre gled
18.30 Showbizz Caf fe
19.00 In fo Bre ifing -
Ma rio Ta {kov
20.00 Ma ri jo vih
10 i po, do ma }a
top-lis ta
07.15 A| pe-Du nav-Ja dran
07.45 Tv ka |en dar
08.00 v| |es t|
08.10 Na d|a M|c ha e|,
Zo ran To do ro v|c |
Za gre ba •ka
í|| har mo n| |a
u Du bro vn| ku
09.00 Sk| ca za por tret
09.15 Osn| va •| crkve n|h
re do va:
lgna c| |e Loyo|a,
dok. se r| |a
09.45 Tv ka |en dar
10.00 v| |es t|
10.10 v| |es t| |z ku| tu re
10.20
The Man |n
the Brown Su |t
11.55 Bur zo vno |z v|es ce
12.00 Dne vn|k
12.15 Tv ka |en dar
12.30 P|o do v| ze m||e
13.25 Sp||t: Mo re
14.00 v| z| |e bu du cnos t|:
Pe vo |u c| |a
|n te || gen c| |e,
dok. se r| |a
15.05 M|r | do bro
15.55 Ca smo na ovon
sv| tu, se r| |a
16.50 Na ro dna
me d| c| na, dok. se r| |a
17.25
De íen d|ng Your L| íe
19.14 Za one ko || m| s|e
una pr| |ed - CO
19.15 Lo to
19.30 Dne vn|k
20.10
P|o Bra vo
22.25 Bur zo vno |z v|es ce
22.30 Dne vn|k 3
22.45 v| |es t| |z ku| tu re
22.55
Bu|vort
00.45 Na ro dna me d| c| na,
dok. se r| |a
01.15 Osn| va •| crkve n|h
re do va: lgna c| |e
Loyo|a, dok. se r| |a
01.45 v| z| |e bu du cnos t|,
dok. se r| |a
02.45 Ga ra za
GJMN
GJMN
GJMN
GJMN
20.10
Rio Bra vo, film
Na kon sto |e dne ve •e r|
zbog ub|s tva ne na -
oruzanog •o v|e ka u sa |o nu
uhap s| ka ubo |a Dzoa Bar -
de ta, se r|í Dzon Cens shva -
t| da se na sao u ne pr| || c|.
Na |me, Dzo |e brat na| mo -
cn| |eg •o v|e ka u okru gu.
Ne sa lo mlji vi D`ek,
film
Od tra g| •ne po g| b| |e su -
pru ge E|| za bet, Dzon Le r|
br|zno kao sa mo hra n| otac
po d|ze dvo || cu s| no va,
dvanaestogo d|s n|eg Dze -
ka | n|e go vog m|a deg bra -
ta D| |a na.
Fu dba le ri rim skog La ci ja po bi je di li su
In ter u su sre tu Su per ku pa Ita li je ko ji je odi -
gran ju ~e na sta di onu "Pti ~je gni jez do" u
Pe kin gu.
Osva ja ~i ita li jan skog ku pa su ~e tvo ros -
tru kog uzas to pnog prva ka Ita li je, In ter, sa -
vla da li re zul ta tom 2:1 i ta ko do {li do tre }eg
slav lja u ovom ta kmi ~e nju. Ri mlja ni su po -
ve li u 63. mi nu tu po got kom Ma tu za le ma, a
tri mi nu ta ka sni je pre dnost je po ve }ao To -
ma zo Ro ki.
Po raz "ne ro azu ra" ubla `io je no vaj li ja
Sa mu el Eto po got kom u 78. mi nu tu su sre ta.
Bi la je to prva zva ni ~na uta kmi ca u dre su
In te ra za biv {eg fu dba le ra Bar se lo ne.
Ki ne zi su ovom uta kmi com obi lje `i li
go di{ nji cu sve ~a nog otva re nja Olim pij skih
iga ra ko je su odr`a ne u Pe kin gu, a su sret
igran pred 65.000 gle da la ca prvi je ve li ki
spor tski do ga |aj na ovom sta di onu od za -
tva ra nja OI.
Tri jumf La ci ja u "Pti ~jem gni jez du"
sport
Na kon ne sre }e
Fe li pea Ma se vo za ~i F1
}e bi ti bezbjed ni ji
Po bolj {a na
ka ci ga za
[u ma he ra
Na pre la zu izme |u
me tal nog di je la
ka ci ge i vi zi ra bio je
plas ti ~an ko mad,
a sa da smo pre laz
po ja ~a li ti ta ni ju mom,
re kao [imf
a kon ne sre }e Fe li pea Ma se na pret ho -
dnoj trci u Ma |ar skoj vi {e pa` nje }e
bi ti po sve }e no bezbjednos ti vo za ~a
For mu le 1, ta ko da }e po vra tnik u
naj br`i cir kus Mi ha el [u ma her no si ti
po bolj {a nu ka ci gu.
"Na pre la zu izme |u me tal nog di je la
ka ci ge i vi zi ra pri je je bio plas ti ~an ko mad. Sa da smo pre -
laz po ja ~a li ti ta ni ju mom. To je na {a rea kci ja na ne sre }u
ko ja se do go di la Fe li peu Ma si. Vo za ~i }e sa da bi ti jo{
bezbjed ni ji", izja vio je Oli ver [imf, di re ktor proi zvo |a ~a
ka ci ga "[u bert".
Se dmos tru ki {am pi on [u ma her na ru ~io
je tri ka ci ge (ve li ~i na 56, tip RF1.7), a sva ka ko {ta 12.000
evra. Is to to li ko ko {ta la je "[u ber to va" ka ci ga ko ja je spa -
si la `i vot vo za ~u Fe ra ri ja Ma si to kom kval ifi ka ci ja za Ve -
li ku na gra du Ma |ar ske. To kom kva li fi ka ci ja otpao je
ko mad opru ge s bo li da Ru ben sa Ba ri ke la i uda rio u gla vu
Bra zil cu pri brzi ni od 280 ki lo me ta ra na sat. Pro zir ni za -
{ti tni {tit is pred li ca ni je iz dra `ao ve li ki uda rac, ta ko da su
proi zvo |a ~i odlu ~i li da po bolj {a ju kva li tet ka ci ge i bez bje -
dnost vo za ~a.
Na kon {to je do bio ka ci ge, [u ma her ih je odnio na
osli ka va nje svom su na ro dni ku Jen su Mun se ru, po zna ti -
jem kao "Pi ka su za ka ci ge". [u ma her je imao po se bne `e -
lje za di zaj ni ra nje no ve ka ci ge ko ju bi tre ba lo da no si 23.
av gus ta u [pa ni ji, ka da }e u bo li du Fe ra ri ja za mi je ni ti po -
vri je |e nog Ma su.
[u ma her je tra `io da sa li je ve stra ne ka ci ge
na ki nes kom ugra vi ra ju ime na k}er ke \i na-Ma ri je i su -
pru ge Ko ri ne, a sa de sne nje go vo ime i ime si na Mi ka, ta -
ko |e na ki nes kom. Na vrhu je se dam zvjez di ca ko je
sim bo li zu ju se dam ti tu la prva ka For mu le 1 ko je je osvo -
jio, a na po za di ni je ki nes ki zmaj.
"Kad sam prvi put do {ao u Ki nu, u je dnom su me lo -
kal nom dne vni ku pred sta vi li kao zma ja, oti snuv {i ga kao
sim bol Mi ha ela [u ma he ra", obja snio je [u ma her za {to je
po `e lio ba{ na ki nes kom da na pi {e ime na i sta vi znak
zma ja.
Mi ha el [u ma her }e za Fe ra ri vo zi ti na Ve li koj na -
gra di Evro pe, sko ro tri go di ne na kon {to je obja vio kraj
ka ri je re.
N
Ime na dje ce i su pru ge
bi }e na [u ma he ro voj ka ci gi
[u ma her }e za mi jeni ti
po vri je |e nog Ma su u Fe ra ri ju
[u ma he ro va ka ci ga ko {ta 12.000 evra
[u ma her to kom
tes ti ra nja bo li da

2

ofekfmkb!9. 8. 2009.

Doga|aji
Obilje`ena 17. godi{njica stradanja Srba
GRA DI [KA - Pa ras to som i polaganjem cvije}a na spomenik poginulim borcima u mjesnoj zajenici Bok Jankovac, u op{tini Gradi{ka, ju~e je obilje`ena 17. godi{njica pogibije 16 boraca Vojske RS i ~etiri civila, koji su stradali u napadu hrvatske vojske 8. avgusta 1992. godine. "Obilje`avamo 17. godina od pogibije na{ih sugra|ana, koji su dali svoje `ivote da bi sprije~ili agresivne namjere bo{nja~ko-hrvatskih jedinica na ovom prostoru da posiju paniku i oslabe na{u odbrambenu mo} u tom periodu", rekao je Nikola Kragulj, na~elnik op{tine Gradi{ka. On je naglasio da mladi}i, ~ija su imena uklesana na spomen-obilje`je, nisu `alili svoje `ivote za odbranu Gradi{ke. Dragan Glamo~anin, predsjednik Bora~ke organizacije Gradi{ka, rekao je da je obilje`en dan kada je odbranjena Gradi{ka od agresije takozvane "berbir brigade" hrvatske vojske. "Namjera im je bila da na ovim prostorima naprave mostobran i izvr{e agresiju na Gradi{ku i RS", rekao je Glamo~anin, podsjetiv{i da za zlo~ine po~injene u ~etiri pograni~ne op{tine na koje je izvr{ena agresija do sada jo{ niko nije odgovarao. Vijence i cvije}e na spomenik poginulima polo`ili su na~elnik op{tine Gradi{ka, predstavnici Bora~ke organizacije, porodica poginu lih bo ra ca i gra |a ni mje sne zajendice Bok Jankovac. (Srna)

Abu Hamza

U Zenici uhap{ene dvije osobe
ZENICA - Zbog sumnje da se mogu dovesti u vezu sa ubistvom Elvedina Vehabovi}a (25) iz Zenice, koji je nestao u februaru ove godine, ju~e su uhap{eni Amir ^. (38) i Albin ^. (35), obojica iz Zenice. Policija sumnja da je u ovaj slu ~aj umije{ana jo{ jedna osoba, ~iji je identitet poznat, a za kojom se jo{ traga. Ministarstvo unutra{njih poslova Zeni~ko-dobojskog kantona potvrdilo je ju~e da su identifikovani ostaci tijela prona|eni 8. jula na podru~ju sela Donja Osojnica, u zaseoku Lu~ani, pripadali Elvedinu Vehabovi}u (25) iz Zenice. Vehabovi}, koji se nalazio na izdr`avanju zatvorske kazne u Busova~i, nestao je u februaru, a policiji je njegov nestanak prijavila porodica. "DNK analizom utvr|eno je da se radi o Vehabovi}u", izjavio je Fahrudin Be~irovi}, po li cij ski ko me sar ZDK. (Fena)

Operacija hap{enja Abu Hamze trajala je 51 ~as. Kriminalac se skrivao u {umskim predjelima Smetova, planinskog izleti{ta kod Zenice. Odatle se spu{tao u zeni~ko naselje Pehare, gdje je i uhap{en
Armin MUJKI], Adis [U[NJAR

ZENICA - Nakon {to je uhap{en u petak nave~e u zeni~kom naselju Pehare, u disciplinskom postupku KZP Zenica Karaju Kamelu bin Aliju (43) odre|ena je ju~e maksimalna kazna od 20 dana samice, a izdr`avanje kazne bi}e mu produ`eno za vrijeme pro-

^estitke EUPM-a
\fg!Qp!j! jk! lf!nj! j!f!FV!)FVQN*!\uf!bo md t tk g Gf!fs!qp! wb!jp!kf!qsp!f! j! obm! p!pcbw!kf! v!{b!f! m i m g tp o m o k . eoj! lv!bldj!v!TJ! B!j!Nj! jt!bs! uwb!vov!sb|! kji • k Q o u t u o qp! mp! b![f! j! lp.ep! pk! lph!lbo!p! b-!lp!b!kf t w o• c t u o k sf! vm!j! b!b!ib! |f! kfn!pe! kf! mph!ptv! f! j! b { us m q o c h } ol Lb!b!b!Lb! f!b!cjo!Bmj!b/ s k n m k #Qp! mj!f!ckfl! uwb!Lb!b!b!Lb! f!b!cjo!Bmj!b!cj!j tk t s k n m k m tnp!twkf! p! j!ep! sp!qmb! j! b! f!j!lp! s! j! j! b! f e d c os o p eot o bldj!f!TJ! B!j!qp!j! j!f![f! j! lp.ep! pk! lph!lbo!p! k Q mdk o• c t u . ob#-!pdj!f! jp!kf!Gf!fs-!ep! bw! j!eb!tv!qp!j! jk! lf k o m e | md t e w m g tp m. tob! f!kp|!kf! opn!qpu! sej!f!twpk!qsp!f! j! ob!j! h {bn/ Po!kf!qpe! kf!jp!eb!kf!ubk!tmv! bk!pu! sjp!p{cj!kof t u • l m of! pt!bu! f!v!{b!wps! lpn!tjt!f! v!j!j{sb! jp!ob! e u l u t u n { . ev!eb!~f!sv! p! pe! uwp!{b!wp!b-!bhfo! j!f!{b!qsp! l w t u s dk . wp! f! kf!{b! p! b!j!Nj! jt!bs! uwp!qsb! p! v! b!tb! b } o l o o u t w t } e jefo!j!j! p! b!j!ob! •f! f!mf! dj!f/! ugl w u v o l k

vedeno u bjekstvu, potvrdio je ju~e direktor KZP Zenica Nihad Spahi}. Istakao je da se u toj ustanovi po uputama Ministarstva pravde FBiH nastavlja utvr|ivanje odgovornosti protiv slu`benika i namje{tenika KPZ-a koji su sudjelovali u odobravanju vanzavodskih pogodnosti, kao i revizija svih odobrenih vanzatvorskih pogodnosti. "Ustanovljeno je da je ispo{tovana zakonska procedura prilikom odobravanja vanzavodskih pogodnosti za Karaja Kamela i da je po propisima ispunjavao uslove za dopust. Mi }emo nastaviti internu istragu po uputama Ministarstva pravde FBiH da bude utvr|eno pravo stanje", rekao je Spahi}.
Jo{ nije isklju~ena smjena direktora KPZ Zenica Nihada Spahi}a

Otvoren put u ~ast Sr|ana Kne`evi}a

Brioni na prodaju
LONDON - Hrvatska je poznata ostrva Brione u Jadranskom moru stavila na prodaju, prenose britanski mediji. Taj arhipelag, nekoliko kilometara od kopna Hrvatske, bio je omiljena rezidencija biv{eg predsjednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, gdje je primao goste kao {to su egipatski predsjednik Gamel Abdel Naser, indijski premijer D`avaharlal Nehru, etiopski monarh Haile Selasie, supruga ameri~kog predsjednika Frenklina Ruzvelta Elinor, italijanska glumica Sofija Loren i pisac D`ejms D`ojs. "Ako imate vi{ka 2,5 milijardi evra, a oduvijek ste ma{tali o tome da imate svoj li~ni arhipelag u Sredozemlju, ovo vam je {ansa koju ne smijete da propustite", prenose britanski mediji i dodaju da zbog idili~nog pejza`a, kristalno plavog mora i rasko{nog zelenila arhipelag ~esto zovu Polinezija JaCijena arhipelaga drana. iznosi 2,5 milijardi evra Najve}e ostrvo Veliki Brioni prodaje se za 1,2 milijarde evra, dok cijena arhipelaga iznosi 2,5 milijardi evra. Za taj novac potencijalni kupci dobi}e ne samo 14 ostrva ve} i nacionalni park sa razli~itim vrstama `ivotinja i biljaka, kao i Titovog papagaja Kokija, koji se, iako ima 52 godine, dobro dr`i. Osim tih zanimljivosti, arhipelag, koji je izme|u 1921. i 1947. godine bio pod jurisdikcijom Italije, uklju~uje i ostatke predhri{}anskih rimskih naselja i ~ak nekoliko fosilizovanih tragova stopala dinosaurusa. (The Independent)

Vladika Nikolaj slu`io liturgiju
RUDO - Njegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski Nikolaj slu`io je ju~e, na pravoslavni praznik Prepodobne Paraskeve - Petke, u staroj crkvi brvnari u Bijelom Brdu, op{tina Rudo, svetu arhijerejsku liturgiju. U saop{tenju iz Mitropolije dabrobosanske navodi se da je Prepodobna Paraskeva slava hrama u Bijelom Brdu, koji je i posve}en ovoj svetiteljki, te su obavljeni slavski obred i litija oko crkve. Kum hrama ove godine bio je Nikola An|i} iz Bijelog Brda. Mitropolit Nikolaj je nakon liturgije besjedio o prepodobnoj Paraskevi, koja je bila Rimljanka, a stradala je za vjeru hri{}ansku u 2. vijeku. Stara crkva brvnara u Bijelom Brdu sagra|ena je 1935. godine. (Srna)

IS TO ^NO NO VO SA RAJEVO - Rade Ristovi}, ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite RS, ju~e je sve~ano pustio u funkciju novoizgra|eni lokalni put u selu Tvrdimi}i, op{tine Isto~no Novo Sarajevo, za ~iju izgradnju je Vlada RS izdvojila 310.000 KM. Na ovaj na~in ispunjeno je obe}anje Milorada Dodika, premijera RS, da }e dovesti asfaltni put u rodno mjesto komandanta elitne jedinice Vojske RS "Beli vukovi" Sr|ana Kne`evi}a i do mjesnog groblja u kojem je sahranjen. U prisustvu velikog broja gostiju, ministar Ristovi} je lokalni put otvorio zajedno sa Sr|a no vim ocem Nikolom i poslanikom u Narodnoj skup{tini RS Sini{om Dodikom. On je izrazio `aljenje {to ni je da na est go di na od gnu snog ubis tva Sr|a na Kne`evi}a, koji je tada bio za mje nik na ~el ni ka CJB Is to ~no Sa ra je vo, ni su otrkiveni ni ubice, ni nalogodavci tog sramnog ~ina. "Be lom vu ku" Sr|a nu Kne`evi}u odata je po~ast, a na njegov spomenik polo`eno je cvije}e i prislu`ene su svije}e. (Srna)

Entoni [eperi}, portparol Ministarstva pravde FBiH, kazao je ju~e da }e to ministarstvo cjelovitu dokumentaciju o izvr{enom inspekcijskom nadzoru uputiti na razmatranje Vladi FBiH na njezinoj narednoj sjednici, koja je najavljena za 19. avgust. "Jo{ nije isklju~ena ni smjena direktora KPZ Zenica Nihada Spahi}a. [ta }e biti ura|eno zna}emo nakon istrage u KPZ Zenica. Tokom istrage je utvr|eno da su nedostajale slu`bene informacije na osnovu kojih bi KPZ mogao zaklju~iti da Bin Ali predstavlja opasnost za nacionalnu sigurnost, a to ne amnestira upravu KPZ od odgovornosti", rekao je [eperi}.

Saobra}ajne nesre}e kod Bijeljine i Br~kog

Starica koja je poginula bila suvoza~ u jugu FOTO NN

U saobra}ajnoj nesre}i kod Bijeljine poginula An|elija Jovanovi} (73), a kod Br~kog Suad Kuzi} (38)

Doga|aji

9. 8. 2009. ofekfmkb

3

Nakon hap{enja odbjeglog kriminalca u Zenici

Abu Hamza u samici narednih 20 dana
Pripadnici SIPA odvode Abu Hamzu FOTO ZEDA

Istra`ioci bili na dobrom putu
Eb!tv!jt!sb! j!f!kj!v!tsj!f! v-!lb! b!kf!plp u au m k e e 2:!•b! p! b!j{! s|f! b!cmp! b! b!{f! j! lph!ob! f!kb t w w o l e o• t m Cjm! j|! f-!uf!qsf!sf! f! b!lv! b!Gj! sf!b!Cf! sj! bn ~ u t o ~ l u l ~ cj!j!ob!ep! spn!qv!v!eb!vibq! f!Lb! b!b-!qpu! m c u t s k . ws}f! p!kf!kv! f!j{!TJ! B/! o • Q #J{!pcb! kf! ubk! ji!j{wp!b!jnb!j!tnp!jo!ps! b! j!f w | o s m g n dk eb!tf!Lb!bk!Lb! fm!cjo!Bmj!lsj!f!v!qp!p! j! opk!lv! s n k s e• . ~j!G/C/!Qsj!j! pn!qsf!sf! b!lv! f!qsp! b! f! p!kf!wj! f ml u t ~ o } o | usb! p! b!j!qsf! nf!b-!np! j!f!b-!cj!kf! lj!j!esv! ph h w e u cu m m | h nb!f!j!b!b!lp!j!tv!lp!jt!j!f!pwf!ptp! f/!Jefo!j!j! p! u sk m k s um c ugl . c k . wb! b!kf!|j!b!hsv! b!pe!•f!j!j!ptp! f!lp!b!kf!qsv! o s q us ab!b!qp! s|lv!pe! kf! mpn!Lb! b!v/!Ob!ptop! v m e c h s k w okj! p! f!lwb!j!f!of!lsj! j! b!jt!j! lf!pcsb! f-!ep! mj i w mu u no m u• e | tnp!ep!qp! b!b! b!eb!tf!pe! kf! mj!ptv! f! jl!lsj!f e u l c h } o k v!sf!p! v!Tnf!p! b#-!sf! bp!kf!Kb! njo!Hp! j~-!ob! k o u w l t h . •fm! jl!tb!b!fw! lph!vsf! b!TJ! B/! o s k t e Q zatvorsku kaznu od tri godine i 10 mjeseci. U me|uvremenu za njim je Interpol raspisao crvenu potjernicu. Bin Aliju je oduzeto dr`avljanstvo BiH i nakon odslu`enja zatvorske kazne prijeti mu deportacija u Tunis. Iz SIPA je potvr|eno da njegovim hap{enjem ta akcija nije zavr{ena. "Predstoji nam kriminalisti~ka istraga s ciljem potpunog rasvjetljavanja doga|aja. Neophodno je da saznamo koji su to stvarni motivi zbog kojih se osu|enik nije
Odbjegli osu|enik bio izmoren i nije imao snage za pru`anje otpora

Pripadnici Dr`avne agencije za istrage i za{titu (SIPA) i Jedinice za podr{ku MUP-a Zeni~ko-dobojskog kantona u petak, oko 22 ~asa, u zeni~kom naselju Pehare uhapsili su odbjeglog kriminalca Tuni{anina Karaja Kamela bin Alija, poznatijeg kao Abu Hamza. Operacija hap{enja Abu Hamze trajala je 51 ~as. Kriminalac se skrivao u {umskim predjelima Smetova, planinskog izleti{ta udaljenog desetak kilome-

tara od Zenice. Odatle se spu{tao u zeni~ko naselje Pehare, gdje je i uhap{en. Policijski komesar MUP-a ZDK Fahrudin Be~irovi} rekao je da je Abu Hamzino hap{enje proteklo bez ve}ih problema i da Tuni{anin nije pru`ao otpor. "Nakon {to je ostao bez logistike, odbjegli osu|enik bio je izmoren i jednostavno nije imao snage za pru`anje otpora", rekao je Be~irovi}.

Prema njegovim rije~ima, Bin Ali proteklih 12 dana nije napu{tao teritoriju op{tine Zenica. Nakon {to je kriminalisti~ki obra|en, Bin Ali je sproveden u Kazeno-popravni zavod Zenica. Abu Hamza, kojeg su vlasti BiH i SAD proglasile osobom opasnom po nacionalnu sigurnost, 27. jula nije se vratio u Kazneno-popravni zavod Zenica, gdje je zbog razbojni{tva i nedozvoljenog dr`anja oru`ja slu`io

na vrijeme vratio sa dopusta koji je koristio", kazao je Jasmin Gogi}, na~elnik sarajevskog ureda SIPA. Zbog sumnje da je bio njegov posljednji jatak, uhap{en je Edin Beganovi} (43) iz Zenice. Ranije privedeni zbog sau~esni{tva u skrivanju Abu Hamze, Fikret Bekri} i Adnan Smaji}, pu{teni su iz pritvora i protiv njih, kao i protiv jedne `enske osobe s kojom je Karaj bio u vanbra~noj vezi, a koja je tako|e bila umije{ana u njegovo skrivanje, policija }e pokrenuti odgovaraju}i postupak.

Poginule dvije osobe
Olivera STJEPANOVI], Novak TANASI]

BIJELJINA, BR^KO - An|elija Jovanovi} (73) iz Suvog Polja i Suad Kuzi} (38) iz Lukavca su poginuli, a vi{e osoba je povrije|eno u saobra}ajnim nesre}ama koje su u petak nave~e i ju~e ujutro dogodile na podru~ju op{tina Bijeljina i Br~ko. Jovanovi}eva je poginula u saobra}ajnoj nesre}i koja se u petak nave~e dogodila na magistralnom putu Bijeljina - Ugljevik, u mjestu Ravno Polje. U toj nesre}i povrije|en je njen suprug Petar Jovanovi} (59). "Do nesre}e je do{lo u petak, oko 20.45, kada je vozilo marke jugo, u kojem su bili supru`nici, udarilo u zadnji dio neosvijetljene traktorske prikolice. Traktorom je upravljao T.S. (39) iz Ugljevi~ke Obrije`i", potvr|eno je u CJB Bijeljina. Jo va no vi }e va je za vri je me nesre}e bila na mjestu suvoza~a i na licu mjesta je preminula. "Njen suprug, koji je vozio jugo, zadobio je potres mozga i ogrebotine, te je zbrinut u bijeljinskoj bolnici 'Sveti vra~evi'", potvrdio je de`urni operativni u CJB Bijeljina. Slobodan Lovri}, de`urni ljekar bijeljinske bolnice, rekao je da Jovanovi} nije u `ivotnoj opasnosti. "Pacijent je zbrinut na Hirur{kom odjeljenju, svjestan je i pod opservacijom je medicinskog osoblja", dodao je Lovri}. Milorad Debeljevi}, zamjenik tu`ioca Okru`nog tu`ila{tva u Bijeljini, rekao je da je nalo`io privo|enje T.S., koji je vozio

{est ~asova, na regionalnom putu Br~ko - Cerik, nedaleko od trgova~kog centra FIS na ju`nom izlazu iz grada, pored smrtno stradalog Kuzi}a, povrije|eno je vi{e lica. Kako je potvr|eno u br~anskoj policiji, Kuzi} je, upravljaju}i automobilom marke tojota, a kre}u}i se iz Cerika u pravcu Br~kog, stradao u direktnom sudaru s putni~kim vozilom BMW austrijskih registarskih oznaka, koje se kretalo u suprotnom
Jugo, u kojem su bili supru`nici, udario u zadnji dio neosvijetljene traktorske prikolice

traktor. T.S. je, nakon policijske obrade i alko-testa, koji je bio negativan, pu{ten ku}i. Debeljevi} je nalo`io i vanjski obdukcioni pregled tijela starice, a obducent je konstatovao da je, izme|u ostalog, njena smrt nastupila usljed preloma vratnih pr{ljenova. U drugoj saobra}ajnoj nesre}i, koja se dogodila ju~e ujutro, oko

Tojota se zapalila nakon sudara FOTO D. \URKOVI]

pravcu i za ~ijim upravlja~em je u trenutku nesre}e bio Pejo Gluhakovi} (27) iz Br~kog. Te{ke tjelesne povrede u toj nesre}i zadobio je Gluhakovi}ev suvoza~ Filip Mende{ (22) iz Bosanske Bijele, kod Br~kog. Prema rije~ima Vesne Mihajlovi}, de`urnog ljekara u Urgentnom centru Br~ko, Mende{, koji je zadr`an na bolni~kom lije~enju, jer je zadobio frakturu lobanje, nalazi se van `ivotne opasnosti. Lak{e povrede zadobili su i ostali Gluhakovi}evi saputnici u BMW-u, Petar Jele~evi} (24) i Anto Mende{ (29), obojica iz Bosanske Bijele. Nakon sudara do{lo je do po`ara na automobilu tojota, koji su brzom intervencijom lokalizovali pripadnici Profesionalne vatrogasne jedinice iz Br~kog.

4

ofekfmkb!9. 8. 2009.

Doga|aji

Mafija{ki obra~un u restoranu "Maredo" kod Zenice

Ubijen Emir Valjevac, {estoro povrije|enih
Te`e povrije|eni preba~en u Sarajevo u bolnicu FOTO ZEDA

Valjevac (28), koji je zbog kriminalnih radnji deportovan iz SAD, od zadobijenih povreda podlegao je na licu mjesta. Niko od povrije|enih nije u `ivotnoj opasnosti
Armin MUJKI]

ZENICA - Novi obra~un lica s podebljim kriminalisti~kim dosijeima, koji se desio u petak, oko 23.30, u restoranu "Maredo", u mjestu Perin Han, udaljenom tri kilometra od Zenice, zavr{io je ubistvom Emira Valjevca (28) i ranjavanjem jo{ {est lica. Povrije|eni su Mehmed Skomorac (46), Husein Smriko (29), Davor ^ur~i} (40), Goran Leki} (41), svi iz Zenice, te Ivica Popovi} (51), nastanjen u Holandiji, i Asim Pezer (43). Nakon pucnjave svi su prevezeni u Kantonalnu bolnicu Zenica i niko od njih nije u `ivotnoj opasnosti. Valjevac, koji je zbog kriminalnih radnji de-

portovan iz SAD, od zadobijenih povreda nanesenih upotrebom vatrenog oru`ja podlegao je na licu mjesta. Prema nezvani~nim informacijama, Valjevac je prvi potegao pi{tolj u pravcu Skomorca, nekada{njeg jugoslovenskog bokserskog reprezentativca, koji je u restoranu "Maredo" radio na poslovima obezbje|enja. U razmjeni vatre u kojoj je u~estvovalo vi{e lica, Valjevac je smrtno pogo|en, dok je Skomorac zadobio prostrijelne rane u grudni ko{. Skomorac je zadobio prostrelne rane u grudnom ko{u, ali se nakon vi{e operativnih zahvata ju~e oko podne probudio iz kome i nalazi se van `ivotne opasnosti.

Uvi|aj ispred restorana "Maredo"

Do pucnjave do{lo zbog nerije{enih ra~una

Asim Pezer, koji je osu|ivan zbog proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, u pucnjavi je zadobio prostrelnu ranu na podru~ju natkoljenice. Po{to su Skomorac i Pezer u obra~unu pripadali razli~itim stranama, policija je, kako saznajemo, zbog bezbjedonosne situacije u zeni~koj bolnici odlu~ila da Pezer bude premje{ten na lije~enje u Centar urgentne medicine Sarajevo, {to je i u~injeno. Smriko, zvani Huso, u pucnjavi je pogo|en sa nekoliko metaka u predjelu stomaka, a u Kantonalnoj bolnici Zenica ju~e je re~eno da se nalazi u hirur{kom {oku i da nije `ivotno ugro`en. Prostrelne rane u stomak zadobio je jo{ i Go-

ran Leki}, koji je tako|e van `ivotne opasnosti, dok su Davor ^ur~i} i Ivica Popovi} povrije|eni u noge. Fahrudin Be~irovi}, policijski komesar Zeni~ko-dobojskog kantona, kazao je da policija ista`uje okolnosti pod kojima je do{lo do pucnjave, te dodao da se radi o licima koja su odranije poznata po izvr{enju krivi~nih djela. "Policija radi na dokumentovanju cijelog doga|aja. Tri lica su li{ena slobode, neki od aktera su pobjegli sa mjesta doga|aja i vjerujemo da }emo i njih locirati i privesti u naredna 24 sata", izjavio je ju~e Be~irovi}. U policiji vjeruju da je do pucnjave do{lo zbog nerije{enih ra~una.

Pje{ke na "Put prijateljstva"
DOBOJ - Hrvat Pero Brkovi} iz Doboja, koji vi{e desetina godina radi i `ivi u Zagorju na Savi, u Sloveniji, u utorak }e krenuti pje{ke iz svog rodnog grada na "Put prijateljstva" do Zagorja, dug 443 kilometra. "Na 'Put prijateljstva' krenu}u oko 12 ~asova sa dobojske srednjovjekovne tvr|ave i stotinak metara dalje navrati}u u op{tu bolnicu da izvr{im obaveznu medicinsku kontrolu, a zatim }u magistralnim putem krenuti do Dervente, gdje se zavr{ava prva etapa duga 46 kilometara", rekao je Brkovi}. Poduhvat Brkovi}a, koji se nordijskim hodanjem po~eo baviti prije prije nekoliko godina, prati}e vi{e~lana ekipa. (Srna)

Povrije|eni motociklista i biciklista
VITEZ - Motociklista Arnel Hori} i biciklista Goran Mandi}, obojica iz Viteza, te{ko su povrije|eni u sudaru koji se dogodio u mjestu Divjak kod Viteza, saop{teno je iz MUP-a Srednjebosanskog kantona. Nesre}a se dogodila u petak nave~e prilikom sudara bicikla, kojim je upravljao Mandi}, i motocikla jamaha bez registarskih oznaka, kojim je upravljao Hori}. Povrije|enima je ljekarska pomo} ukazana u bolnici u Novoj Biloj, gdje je Hori} zadr`an, a Mandi} je upu}en u Klini~ki centar Sarajevo "Mandi} je imao frakturu kostiju lica, ali se ne radi o te{kim povredama. One su sanirane i on bi trebalo uskoro da bude pu{ten na ku}no lije~enje", kazala je Biljana Jandri}, portparol Klini~kog centra Sarajevo. D.S.

U Prebilovcima u op{tini ^apljina

Slu`en parastos za 4.000 Srba
V. DUKA

Preminuo rudar
BREZA - Tridesettrogodi{nji rudar Halim Buljetovi} preminuo je od povreda zadobijenih u nesre}i u Rudniku mrkog uglja Breza. Inspekcijske ekipe su na terenu, a uzrok nesre}e bi}e poznat nakon istrage. Buljetovi} je bio u grupi rudara koja je ostala da izvr{i remont ~eonog transportnog sistema u jami Kamenice. "Prema prvim informacijama, do{lo je do obru{avanja ugljene mase od koje je rudar povrije|en i pri izno{enju iz jame je preminuo", rekao je Jakub Dinarevi}, direktor Rudnika. (Srna)

^APLJINA - U ru{evinama hrama Sabora srpskih svetitelja i prebilova~kih mu~enika u mjestu Prebilovci u op{tini ^apljina ju~e je slu`en parastos za vi{e od 4.000 Srba iz doline Neretve, koje su ubile usta{e u ljeto 1941. godine, bacaju}i ih u oko 20 kra{kih jama, rijeku Neretvu i desetine drugih strati{ta. "Istinu o Prebilovcima niko ne mo`e pore}i, jer su Srbi ovdje do`ivjeli isuvi{e veliko stradanje, gdje su nedu`ne i nevine prebilova~ke kosti po dva puta sahranjivanje, dok su neke, jednom sahranjene, miniranjem njihovog vje~nog po~ivali{ta, drugi put ostale nepogrebene", rekao je otac Danilo, iguman manastira @itomisli}, koji je slu`io svetu liturgiju i parastos. On je pozvao okupljene na pra{tanje, jer se, kako ka`e, samo pra{tanjem mo`e `ivjeti hri{}anski i izrazio je nadu u vaskrs `ivota i hrama u Prebilovcima Od prijeratnih 111 doma}instava u Prebilovcima, svega je dvadesetak domova obnovljeno i u njima `ivi uglavnom starija populacija, ali nekada{nji Prebilov~ani,

okupljeni na ovom skupu, tvrde da svoj kraj nikada ne}e zaboraviti, ~ak i ako se ne vrate da `ive tu, jer, kako tvrde, Prebilovci nisu samo stra{no gubili{te i pogrebi{te nedu`nih, ve} "srpski Sion". U Prebilovcima je 1941. godine za nekoliko dana mu~ki ubijeno 850 stanovnika. Iako su kosti `rtava iz 13 jama i tri velika strati{ta ekshumirane i sve~ano sahranjene 1991. godine u spomenU Prebilovcima su usta{e 1941. godine za nekoliko dana mu~ki ubile 850 stanovnika

crkvi u Prebilovcima, hrvatske su ih snage, pod komandom generala Zbora Janka Bobetka, odmah naredne godine oskrnavile i uni{tile eksplozivom, pa je, prema procjenama, ostalo pet odsto od svih polo`enih kostiju. U Prebilovcima je ju~e zavr{ena obnova Doma kulture, u koji je polo`eno preostalih osam sanduka kostiju stradalih, od ukupno 165, koliko ih je bilo u kripti prebilova~koj.

Doga|aji
FOTO NN

9. 8. 2009. ofekfmkb
Sa izlo`be

5

Izlo`ba Zdravka Milinkovi}a otvorena u Muzeju Kozare

"Kozara~ku rapsodiju"
Snje`ana TASI]

Do|oh, videh i do`iveh taj predivni ambijent i zapitah se {ta se to desilo tog 20. veka na Kozari. Na slikama su ta neka saznanja o Kozari i istoriji Kozare, ka`e Milinkovi}

PRIJEDOR - Izlo`ba profesora na Likovnoj akademiji u Beogradu Zdravka Milinkovi}a, pod nazivom "Kozara~ka rapsodija", otvorena je u petak nave~e u izlo`benom prostoru Muzeja Kozare u Prijedoru. Milinkovi} nije nepoznat prijedorskoj publici, jer je bio u~esnik, zajedno sa suprugom, pro{logodi{nje, ^etvrte likovne kolonije "Sreten Stojanovi}" na Mrakovici. Direktor Muzeja Kozare Milenko Radivojac je istakao da je upravo taj boravak na Kozari i Mrakovici, gdje je Milinkovi} uradio dvije slike "Kozara~ka rapsodija", uticao na nastanak ~itavog ciklusa slika i skulptura na tu temu. "Profesor doktor Zdravko Milinkovi} je i ovom izlo`bom i svojim slikarstvom pokazao za{to je on

Izlo`ba se sastoji od dvadesetak slika ra|enih tehnikom ulja na platnu i sedam skulptura, radova u kamenu

veliki slikar", rekao je Radivojac. Izlo`ba se sastoji od dvadesetak slika ra|enih tehnikom ulja na platnu i sedam skulptura, radova u kamenu. Kao vajar, Milinkovi} radi terakotu, obra|uje kamen i drvo. I kamen i drvo za njega su materijali na kojima minimalno interveni{e svode}i ih na osnovne oblike i prirodnu likovnost. "U~e{}e na pro{logodi{njoj slikarskoj koloniji na Kozari za mene je, moram da priznam, bio svojevrstan do`ivljaj sa pome{anim ose}anjima. Do|oh, videh i do`iveh taj predivni ambijent i zapitah se {ta se to desilo tog 20. veka na Kozari. I na slikama su ta neka saznanja o Kozari i istoriji Kozare", kazao je Milinkovi}. On je poku{ao da sa razli~itih aspekata stavi u likovnost svoja pomije{ana osje}anja. "Bilo mi je najzahvalnije da to stavim u 'muzi-

~ku rapsodiju', koja mi je pomogla da sa razli~itih aspakata tuma~im ta svoja ose}anja. Nastavak pri~e sa Kozare u Beogradu je pretvoren u skulpture koje su za`ivele u drugim materijalima, vode}i ra~una da one imaju zapis sa kojim sam po~eo svoje promi{ljanje", rekao je autor. Milinkovi} je 1970. godine zavr{io Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu, gdje je poslije magistrirao i doktorirao. Vanredni je i gostuju}i profesor na likovnim akademijama u Beogradu, Ni{u i Banjaluci. Izlo`ba "Kozara~ka rapsodija" bila je postavljena i u Galeriji "Novi Beograd" Studentskog kulturnog centra, a u Prijedoru je otvorena kao prate}i program Pete likovne kolonije "Sreten Stojanovi}", koja se ove sedmice odr`ava na Kozari. Za sve posjetioce i ljubitelje umjetnosti izlo`ba bi}e otvorena do 31. avgusta.

"Pantelinske sve~anosti" u Bijeljini

Pjesma i igra na trgu
Publiku odu{evio nastup Plesnog kluba 101

Po~elo obilje`avanje krsne slave u Zvorniku
ZVORNIK - Slu`enjem sve te li tur gi je i lo mlje njem slavskog kola~a, ju~e je u crkvi Svete Petke Trnove na \ur|evgradu, u op {ti ni Zvor nik, po ~e lo obi lje `a va nje op {tin ske krsne slave. Osim op {ti ne Zvor nik, lomljenjem slavskih kola~a Sve tu Pet ku Trno vu pro sla vi la je i crkva na \ur|evgradu i Svetosavska omladinska zajednica Zvornik. Svetu liturgiju slu`io je protojerej stavrofor Vidoje Lu ki} sa sve {ten stvom, dok su slavske kola~e slomi li Zo ran Ste va no vi}, na~elnik op{tine Zvornik, Jovan Tomi}, kum slave i predstavnici Svetosavske omladine i vjernici. Ste va no vi} je ~es ti tao vjer ni ci ma i gra |a ni ma slavu Svetu Petku Trnovu, za{titnicu grada Zvornika i po`elio im zdravlje i uspjeh. (Srna)

ZA ILI PROTIV
Pi{e: Adis [U[NJAR

Konkursi i poslovi
Na posljednjem konkursu raspisanom za upra`njena radna mjesta u Ministarstvu inostranih poslova (MIP) primljeno je 15 dr`avnih slu`benika, od kojih nijedan nije Hrvat, troje je srpske nacionalnosti, a 12 njih su Bo{njaci. Prema aktuelnoj sistematizaciji radnih mjesta u MIP-u, nacionalna struktura nije izbalansirana ni u sjedi{tu Ministarstva ni u diplomatsko-konzularnoj (DKP) mre`i, pa je zaposleno oko 60 odsto Bo{njaka, dok su ostatak Srbi, Hrvati i ostali, a na rukovode}im pozicijama nema nijednog Hrvata. Od 15 radnih mjesta na posljednjem konkursu, sedam je pripalo kandidatima koji ve} rade u MIP-u BiH, jer su bili anga`ovani po ugovoru o radu ili djelu. Ne}e biti prvi put da ovako Na konkurse ozbiljne nepravilnosti o zau dr`avnoj slu`bi po{ljavanju u ovom ministarodavno se prijavljuju stvu pro |u bez san kci ja i samo oni koji imaju prevelike buke. zagarantovanu "{telu" Procedure Agencije za dr`avnu slu`bu o~igledno dozvoljavaju nepo{tenu borbu i na kraju sve }e biti po zakonu. Me|utim, u MIP-u BiH vjerovatno jeste najozbiljnija situacija kad su u pitanju nepravilnosti pri zapo{ljavanju, ali kada bi se pretresla i druga ministarstva i sve mogu}e slu`be u ovoj dr`avi, ko zna {ta bismo sve prona{li. Otkako je zapo{ljavanje preko veze i uz "ultra" doplatu u BiH postala legalna i op{teprihvatljiva disciplina, ovakve vijesti nisu nikavo iznena|enje. U cijelom slu~aju neobi~no je da su se na konkurs uop{te prijavili kandidati koji nisu dobili posao, jer se na konkurse u dr`avnoj slu`bi odavno prijavljuju samo oni koji imaju zagarantovanu "{telu".

Nastup najmla|ih ~lanova plesnog kluba FOTO NN

O. STJEPANOVI]

BIJELJINA - ^lanovi Plesnog kluba 101 iz Bijeljine u petak nave~e su na Trgu kralja Petra Prvog Kara|or|evi}a u ovom gradu imali zapa`en nastup u okviru "Pantelinskih sve~anosti". "Plesni klub 101 ove godine slavi 25 godina postojanja i sedam godina neprekidnog rada u Bijeljini, a broji oko 200 ~lanova, od kojih je 156 licenciranih takmi~ara", rekao je Stojadin Kne`evi}, jedan od osniva~a, prvi trener i prvi predsjednik kluba. Pre ma nje go vim ri je ~i ma, ple sni klub ve} 25 godina radi na {irenju i popularizaciji sportskog, tradicionalnog i modernog plesa. Kne`evi} je istakao da su brojni uspjesi i medalje rezultat upornosti takmi~ara, njihovih roditelja,

istrajnosti trenera i uprave kluba, ali i pomo}i sponzora. Najmla|a ~lanica ovog kluba je ~etvorogodi{nja Jelena Ija~i}. Ona dva puta sedmi~no ima treninge i, kako isti~e, voli da ide u plesnu {kolu. Ona ozbiljno shvata svoje {kolske aktivnosti i obaveze te, kako ka`e, "ozbiljno razmi{lja" da li joj je potrebna druga {kola kad joj je ve} lijepo u plesnoj {koli sa drugarima i u~iteljima. Odmah poslije nastupa ~lanova Plesnog kluba 101 odr`an je koncert "Djeca pjevaju Semberiji", a potom su folklorni ansambli Gr~ke, Makedonije, Bugarske, Poljske i BiH spletom igara iz svojih zemalja nastupili u zavr{noj ve~eri 4. me|unarodnog festivala folklora "Ritam Evrope 2009", koji nije imao takmi~arski karakter.

dvoje nastradalih su u njoj `ivjeli sami. "Policajci se nalaze na lije~enju u Kli ni ~kom cen tru". po{to njihova k}erka `ivi sa porodicom u Ni{u.Ju`na Osetija".Tijela supru`nika Trajanke (58) i Bogdana Petkovi}a (64). Istragu o tom slu~aju vr{i kosovska policija. kod Gnjilana. preba~ena su na Institut za sudsku medicinu u Pri{tini. koji su prona|eni mrtvi u svojoj ku}i u selu Parte{. Edvard Kenedi. a njegovo zdravstveno stanje nije ni bolje ni lo{ije u odnosu na petak. Sva tri ~elna ~ovjeka Kriminalisti~ke policije imenovao je smijenjeni direktor Vladimir Faber u oktobru 2008. Prema rije~ima Adle{i~eve. stabilnu. ali sumnja se da se radi o bakterijskoj upali. Smatraju ih vrhunskim profesionalcima. ub!b/!)Bhfo! j!f* s dk Zdravstveno stanje ZAGREB . (Beta) On je dodao da }e kosovska policija izdati saop{tenje nakon obdukcije tijela supru`nika. Savjet bezbjednosti jednoglasno je usvojio Rezoluciju 1883. godine.6 ofekfmkb!9. a kako ka`u mje{tani. Sarkozi.iz Francuske. ima petero djece i devetnaestoro unu~adi. naveo da Irak sada ulazi u klju~ni period tranzicije. Njema~ke i Japana. Prema nekim slovena~kim medijima.U pucnjavi u centru Ljubljane u blizini Klini~kog centra jedna osoba je poginula. Upala plu}a je bolest koja se naglo razbuktava. igrao je. kako je istakao Medvedev. izjavio je rus ki pred sje dnik Dmi tri Medvedev. Kenedija Junis Kenedi-[river (88) u petak je u kriti~nom stanju primljena u bolnicu u Masa~usetsu. `ivi oko 300 srpskih porodica. Bra~ni par Trajanka i Bogdan Petkovi} prona|eni su mrtvi u svojoj ku}i Jedna osoba ubijena.Fran cus ki predsjednik Nikola Sarkozi igrao je ve li ku ulo gu u okon~anju rata Rusije i Gruzije pro{le godine. O motivima napada ona nije mogla re}i pojedinosti. do pucnjave je do{lo prilikom intervencije zbog prijavljenog nasilja u porodici. koji se nalazi na Klinici za plu}ne bolesti "Jordanovac" u Zagrabu zbog upale plu}a. ko jom se pot vr|u je "podr{ka narodu i Vladi Iraka u njihovim naporima da izgrade bezbjednu. qf!j!{b!lb! bm-!op!lmj! jp!kf!of! u c { . koje je jedno od najve}ih srpskih sela u tom dijelu Kosova. rije~ je o napadu na policajce. koji je bio {ef Mirovnih snaga i potpredsjedni~ki kandidat na izborima 1972. U Parte{u. 8. ujedinjenu i demokratsku naciju. te njegov zamjenik @eljko Brincka sutra bi trebalo da budu smi je nje ni. "Imao je temperaturu 38. kada su gruzijske sna ge po kre nu le na pad da po no vo preu zmu kon tro lu nad regionom. a dva policajca su ranjena.Sestra biv{eg ameri~kog predsjednika D`ona F.Uro{evac u selu Parte{. Spominju se i ToNa njihova mjesta mogli bi zasjesti Vitomir Bijeli} i Bo`o Barbari} mislav Buterin i Ivica Cetina. wb! v!qv! v!pwb! b!j!up!qsf! p e o d l fmfl!sj! oph!lb! mb/!Oj!f!kb! op u • c k t lb! p! kf! vtqjp! sp! p! j! b! {b! l h wn . na Kosovu. djeca i unuci. (AFP) Tijela supru`nika preba~ena u Pri{tinu PRI[TINA . Doga|aji Po~inje ~istka Faberovih policajaca Vijesti UN u Iraku jo{ godinu dana VA [IN GTON . Njena k}i Marija [river udata je za kalifornijskog guvernera Arnolda [varcenegera. dva policajca ranjena LJUBLJANA . (AP) Zaljubljeni ovan zapeo na stubu PTMP! . nakon ~ega je pozvao policiju.Boris Spudi}. Nije poznato ~ime }e Tomislav Karamarko. tf! j!t!lb! mb!wj! p! ph!5-6!nf! ~ c t l . pa je kroz zavjesu vidio kako le`e na podu u lokvi krvi. (Agencije) Tjelohranitelji ispred sobe Ob! po!fl! df! b!v!qf!bl-!lb! b!{cph l t t u e cjw! fh!iswbu! lph!qsf! j!fs!Jwf!Tb! b! f!b!oj! v | t nk o e s t qv! ub!j!qp!p! j! f!qb! j!f! b!b!lp!j!tv!tnkf! uf! j!v | m s ed dk o u k | o lmj! j! j!#Kps! b! p! bd#!v!qp! kf!f-!kv! f!tv!twj!vpcj! od e o w t u • . koji je tada djelovao u svojstvu predsjednika zemlje predsjedavaju}e Evropskom unijom. a prema podacima policije. Velike Britanije. u ku}i je bilo tragova krvi. lp!j! p! nf!b! b! oj{! qb! j! v! j ml u s eo vebsjp!v!tuvc/! Tbu! wsf! f! b! qsp! fp! kf! wj! n o w . "veliku ulogu u rje{enju krize na relaciji Gruzija . Ve} godinama ima zdravstvenih problema i pretrpjela je ve} nekoliko sr~anih i mo`danih udara.Policija na arhipelagu Tonga saop{tila je ju~e da strahuje da je najmanje 87 ljudi poginulo u brodolomu kod jednog od os trva te kra lje vi ne u ju `nom dijelu Tihog okeana. tijela dvoje nastradalih su prona|ena. ministar unutra{njih poslova Hrvatske. Tijela bra~nog para Petkovi} prona{ao je kom{ija. Bra~ni par Trajanka i Bogdan Petkovi} prona|eni su u petak mrtvi u svojoj ku}i u selu Parte{. obrazlo`iti smjene. Na taj se potez odlu~ila inspirisana dugogodi{njom borbom svoje mentalno bolesne sestre Rozmeri. godine. Ona je peto od devetoro djece D`ozefa P. navodi list "Delo" na svojoj internet stranici. istakao je Medvedev. Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun je. etof! b!)56*!lsf! vp!kf!ob!mj! t o . On je rekao da je vidio da su stvari bile svuda razbacane i da je bilo krvi. Kako je objavljeno na sajtu SB UN-a. Jo{ nismo utvrdili o kakvoj se upali radi". direktor USKOK-a Dinko Cvitan i dr`avni odvjetnik Mladen Baji} navodno su bili {okirani. sa op {ti la je predstavnica za medije Policijske uprave Ljubljana Majda Adle{i~. •b!f! p!np! mj!ep! j!v!cpm! j! v/!Jt! sfe!Tb! b! f!p! k o h ~ od q o e s . a za ostale se strahuje da su mrtvi. Brod je potonuo u srijedu. rekao je doktor Miroslav Samard`ija koji lije~i Sana- U brodolomu 87 mrtvih NUKUALOFA . Portparol Kosovske policijske slu`be Arber Beka rekao je da je policija u petak nave~e ispitivala mjesto gdje su prona|ena tijela. Kenedija.Sa vjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija izglasao je u petak nave~e pro du `e nje man da ta Misiji UN-a u Iraku za jo{ godinu dana. pored Gnjilana. u rezoluciji su pozivani ira~ka vlada i druge zemlje ~lanice da nastave da pru`aju podr{ku Misiji UNa.39 stupnjeva. Tihomir Kralj. dok postupak nadgledaju pripadnici EULEKS-a. {ef Uprave Kriminalisti~ke policije. Na njihova mjesta mogli bi zasjesti rije~ki kadrovi Vitomir Bijeli} i Bo`o Barbari}. Uz nju se nalaze ~lanovi naju`e porodice . Kada je kom{ija do{ao do njihove ku}e vrata su bila zaklju~ana. Prema izjavama stanovnika tog sela. dodav{i da je istraga u toku. ne da le ko od prijes to ni ce Tonga Nukualofe. D`in Pretrpjela je Kenedi-Smit i Junis jo{ su jedino ve} nekoliko sr~anih troje pre`ivjelih.Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader (56). (Agencije) Velika uloga Nikole Sarkozija MOS KVA . "U~e{}e Francuske u svojstvu predsjedavaju}eg EU u na{im naporima da zaustavimo agresiju gruzijskog predsjednika Mihaila Saka{vilija bilo je efikasno i donijelo je rezultate". Sanader je zadr`an na lije~enju u klinici "Jordanovac" nakon {to mu je u petak ujutro dijagnosticirana upala plu}a. Porodi~na ku}a Petkovi}a nalazi se u blizini puta Gnjilane . u svom nedavnom izvje{taju o Misiji UN-a u Iraku. no sada je ona ne{to ni`a. Pucnjava se dogodila u petak oko 17 ~asova i u njoj je razmijenjeno 10 do 15 metaka. baziranu na vladavini zakona i po{tovanju ljudskih prava". a Me|unarodni olimpijski odbor ih je i slu`beno priznao 1988. i dalje ima visoku temperaturu. godine u ^ikagu. Gruzijski otcijepljeni region Ju`na Osetija obilje`io je ju~e godinu dana od izbijanja rata.! [b!kv! mkf! j! pwbo m c o Ops! f! b! j! b! Hf!sb! Mbo! w a oo j . Me |u pu tni ci ma je bi lo {est stranih dr`avljana . a da su i ju~e nastavljene istra`ne radnje na tom mjestu. Sa suprugom Robertom [riverom. kojem je bilo sumnjivo {to ih nije vidio tokom dana.njen suprug. wf!tp! f!tup!f!ukf!p! sb! j!f!kj-!b!ob! b! b!tf!eb!kf!t c k m i ou m h } okjn!okf! p! b!tv! sv! b!Njs!b! b/! h w q h k o ZAGREB . (AFP) Sanader visoku Jo{ se ne zna ta~an uzrok upale plu}a. {to ne isklju~uje legionelu Ivo Sanader FOTO NN Kenedijeva sestra u kriti~nom stanju VA[INGTON . (RTS) . Saznav{i za planirane smjene. godine. koji se ve} du`e vrijeme bori sa rakom mozga. 2009. i mo`danih udara [riverova je javnosti najpoznatija po osnivanju Specijalnih olimpijskih igara. Nesre}u su pre`ivjela 54 putnika. na~elnik Policijskog nacionalnog ureda za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta. a prema drugima zbog poku{aja policije da interveni{e u slu~aju preprodaje droge. sa zna ju hrvatski mediji. na brodu je bio 141 putnik. Prve su odr`ane 1968.

a sve{tenik je postao 1968. Top je. te da se biv{i premijer osje}a dobro. ro|eni Malezijac i stru~njak za eksplozive. saop{tila je Informativna slu`ba Svete stolice. a Sanader bi toliko trebalo da ostane u bolnici. Poslije redovnih studija teologije. godine. Prema nekim informacijama. gdje mu je u petak ujutro dijagnosticirana upala plu}a. godine. Jedan o~evidac izjavio je kako su iz ku}e koja je bila pod policijskom opsadom izno{ene kese sa posmrtnim ostacima. pre ni je li su ma ke don ski mediji. koji odlazi iz Beograda poslije gotovo dva mandata. kojim je povrije|eni upravljao. dok su ostali pripadnici snaga bezbjednosti okru`ili ku}u". ubijen je ju~e.\ev|elija. Antonini }e na tom mjestu smijeniti dosada{njeg nuncija Eu|enija Sbarbaroa. ali sumnjaju da se radi o bakterijskoj upali. i nje na k}er ka Isi do ra iz Srbije su poginule. godine. te na jahti "Malo vitra" plovio Jadranom. (41) je povri je |en u sao bra }aj noj nesre}i. On je bio gerilac koji se bavio Nurdin Mohamad Top bio umije{an u napad na hotel "Mariot" FOTO AFP regrutacijom. Ka`e da je zatekao Sanadera kako gleda televiziju. Intravenozno dobija antibiotike. godine. pa mu u posjet dolazi samo obitelj". rekli su zvani~nici bezbjednosti. On je dodao da Sanader nema nikakav poseban tretman. a za nekoliko da- na prebaci}e ga na tablete. koja se lije~i antibioticima. u centralnom dijelu Indonezije. Antonini je ro|en u L'Akvili 1944. 2009. kao i napade na no}ni klub u Baliju 2002. Nakon toga odmarao se u rodnom Splitu. dok su njegova supruga i k}erka izgorjele. "Policajci su upali u ku}u u kojoj se krio Top sa jo{ ~etiri militanta i otvorili su vatru. iz za sada nepoznatih razloga udario u stijenu pored ko lo vo za. saop{tila je policija. "Treba mu mira jer je to sastavni dio lije~enja. odgovoran za napade na dva hotela u D`akarti pro{log mjeseca. (B92) i dalje ima temperaturu Na jahti "Malo vitra" plovio Jadranom Imao je temperaturu 38. osumnji~en za napad na australijsku ambasadu u D`akarti 2004.Doga|aji Tajfun odnio 10 `ivota NB! J! B!. {v!jt! sfe!lv! f!ob! mj!tv!nsuwph q ~ | qtb!•v! b!b!lp!j!kf!wf! bo!mbo! w s k { . {j!j{!lv! f!wf~!usj!eb! b/!Qp!j! j!b ~ o mdk kf!v|mb!v!lv! v!j!ob! mb!nsuwv!af! ~ | . Ho lan di ji. mj! b!kf!j!usp!f!gsbo! vt! ji!uv!jt!b n k d l s u •j!f!kf!wp! j!p!vqb!p!v!cv!j! v-!b k {m m kd ewp!j! b!mp! bm! ji!uv!jt!j! lji!wp! kd l o s u• . Po vri je |e ni je uspio da iza|e iz zapaljenog automobila.!V!Tub! W T . Na saboru stranke izabran je za po~asnog predsjednika i netragom je nestao iz javnosti. jedan od najtra`enijih terorista u Indoneziji. on je bio umije{an u napad na hotel "Mariot" u D`akarti. dfn!{b!lv! v/!)Bhfo! j!f* ~ dk biv{eg hrvatskog premijera nepromijenjeno Vijesti Novi nuncije u Srbiji BEO GRAD . a za nekoliko dana prebaci}e ga na tablete bude nastavljeno u specijalizovanoj Klinici za plu}ne bolesti "Jordanovac" u Zagrebu. gdje }e Sanader biti zadr`an narednih nekoliko dana. 8. Rezultati nalaza bi}e gotovi za sedam do deset dana. Obavljao je diplomatsku du`nost u Banglade{u. (CNN) . a Draganin suprug N. gdje je ubijeno 16 ljudi. Sanader se razbolio tokom krstarenja jahtom "Malo vitra" po Jadranu. spn!Up! p!kv-!lpe!Tmb! po! lph q m w t Csp! b-!qp!j! j!b!kf!kv! f!vkv!sp e mdk • u qsp! b! mb!nsuwv!af! v!\/L/!)63*/ o| o Lp! |j! j! b!kf!qp! wb!b!qp!j! j!v n od { m mdk kfs!kf!qsj! j!f!j!b!eb!\/L/!of!j{mb! nk um . ^i leu. ~ime je okon~ana {estogodi{nja potraga za njim. ej! b!tv!qp! j! v!b!epl!tv!ji!qp! • ho m .Nurdin Mohamad Top. ov!qp!fe!lp!f!tv!tub!b!f!wj!f s k k m m qb!tf!qsf!qpt!bw!kb!eb!kf!okj! b u u m n j{cp! f! b!j!qsf!v! f! b/!Ob!vmb! eo u •o . (Beta) Ubijen najtra`eniji indonezijski terorista Ku}a Mohameda Topa pod policijskom opsadom D@AKARTA . ofekfmkb 7 Na|eni mrtvi `ena i pas TMB! PO! LJ!CSPE!. ali i ~elnika HDZ-a. a vi{e od 200 ih je povrije|eno. Prema podacima Federalnog biroa za istrage (FBI). i trebalo bi da ostane u bolnici do 10 dana Sanader smje{ten u Klinici za plu}ne bolesti na Jordanovcu dera. (Agencije) Poginule majka i k}erka SKOPLJE . bakteriju koja uzrokuje pote{ko}e u respiratornom sistemu. Diplomatskoj slu`bi Svete sto li ce pris tu pio je mar ta 1980. lv! b! b!j!tqb! j!j/ | w m tu [cph!pcjm! ji!lj! b!kf!obt!b!p o | u m obk! b! kf!21!wf!j! ji!lmj! j! ub!v n o ml {| lp!j! b!tv!p|uf! f! f!{hsb! f!j kn ~ o e voj! uf! b!kf!kf! ob!|lp!b/!)DOO* | o e m 9. a vi{e od 50 ih je povrije|eno. Ljekari su potom donijeli odluku da dalje lije~enje Intravenozno dobija antibiotike.Po gla var Katoli~ke crkve papa Benedikt XVI imenovao je monsinjora Orlanda Antoninija za apos tol skog nun ci ja u Srbiji. pre ma ~ijem su nalogu tijela preminulih preba~ena na Institut za sud sku me di ci nu u Skoplju. godine. Uvi |aj su iz vr{i li pri pa dni ci Po li cij ske sta ni ce u Va lan do vu u pri sus tvu is tra`nog sudije i javnog tu`i oca iz \ev |e li je.39. Rekao je da jo{ ne znaju ta~an uzrok upale plu}a. Francuskoj kao i u Sekciji za odnose sa dr`avama pri Svetoj stolici. godine. Hrvatski ministar zdravlja Darko Milinovi} prekinuo je godi{nji odmor i ju~e posjetio Sanadera u bolnici. {to ne isklju~uje legionelu.I. rekao je Milinovi}.!Ubk!vo!Np!b! pu!lp!j OM g s l k kf!{b! wb!jp!j!Gj!j! j! f!vt! sujp!kf i u mqo n obk! b! kf!21!ptp! b-!epl!ji!kf n o c 29!qp! sj!f! f! p/!Nf! v!qp! j! v! wk}o } ho . Mohamed je ubijen tokom osamnaesto~asovnih sukoba s indonezijskom antiteroristi~kom jedinicom u gradu Temangung. u Si ri ji. koja se ju~e dogodila na magistralnom putu Skoplje . Sanader je prije mjesec dana dao ostavku na mjesto premijera. kada je poginulo devet ljudi. Prema najavama. Nesre}a se dogodila kada je auto mo bil mar ke fi jat. doktorirao je na kanonskom pravu. {to nije neuobi~ajeno te da jede hranu koju jedu i ostali pacijenti. Vjeruje se da je Top. Sanader se najprije u ~etvrtak nave~e javio u Klini~ku bolnicu za zarazne bolesti "Dr Fran Mihaljevi}" sa visokom temperaturom. kod valandovskog mjesta Kamen. Vo za~ je na kon uka za ne pomo}i preba~en u Gradsku bolnicu u Skoplju. na kon ~e ga vozilo zapalilo. u avgustu 2003. pravljenjem bombi i obukom male odvojene grupe militantne organizacije D`ema islamija. koja je povezana sa teroristi~kom mre`om Al Kaida. da je u jednokrevetnoj sobi. novi ambasador Vatikana trebalo bi da stupi na du`nost u septembru. koji je povezan sa nekoliko bomba{kih napada u protekloj deceniji. tako|e. na Madagaskaru.Dragana I.

8 ofekfmkb!9. te do da tnih 500. NN: Da li se mo`e o~ekivati poskupljenje ud`benika. NN: Jesu li u {kolskoj 2009/2010. godini predvi|ena sredstva za kupovinu ud`benika socijalno ugro`enoj djeci u FBiH? ALI]: Pro je kat obez bje |e nja bes pla tnih ud`benika za osnovce bi}e nastavljen i u ovoj godini. od izdava~kih ku}a nema zvani~ne najave o poskupljenju ud`benika. 8. •op!ub! p!j!qv!fn!ob! mf! oji!ps! b! b-!uf!tuv! fo!tlji l u e a h o e u j!esv! ji!ps! b! j! b! j!b-!qsb! p! sf! f! p!sf! hp! b!j/!Of h h o{ dk w w n o b w u usf! b!{b! p!b! j!j!oj!up!eb!tuv! fo!j!jnb!v!twp!f!pwmb! c c s wu e u k k . U intervjuu za "Nezavisne" isti~e da se usljed evidentnog pada nataliteta ukupan broj u~enika posljednjih godina smanjuje u prosjeku za pet posto. ka`e Ali}eva Razgovarala: Elma DUVNJAK Z a po bolj {a nje stu den tskog stan darda Ministarstvo obrazovanja i nauke Federacije Bosne i Hercegovine u ovoj godini planira izdvojiti mi li on maraka. ministar obrazovanja i nauke Federacije Bosne i Hercegovine Glas studenata OO.000 maraka za Fond za studentske zajmove. godini za Ministarstvo obrazovanja i nauke FBiH. pa tako i za sve projekte ovog ministarstva. k mn t l | t u .!Lb! b!~f!tuv! fo!j!np! j!puwp!f! p!sf! j e e u ~ s o ~ qsp!f! p!j! b!eb!jn!of! up!oj!f!kb! op-!eb!oj! v!{b! p! g t sn | k t t e . Na{e ministar- Broj u~enika posljednjih godina smanjuje se u prosjeku za pet odsto stvo kontinuirano odr`ava kontakte sa predstavnici ma iz da va ~kih i gra fi ~kih ku }a u pro ce su reforme ud`beni~ke politike u Federaciji BiH. rekla je federalni ministar obrazovanja i nauke Meliha Ali}. NN: Mo`ete li nam re}i koliko ste zadovoljni opremljeno{}u {kola? . opre di je li li smo se da se bes pla tni ud`benici obezbijede za socijalno ugro`ene u~enike i u~enike romske nacionalnosti. Budu}i da su bud`etska sredstva u 2009. INTERVJU Meliha Ali}. 2009.Visine cijena ud`benika kreiraju grafi~ke i izdava~ke ku}e. Ali}eva nagla{ava da }e nastaviti sa izdvajanjem sredstava za kupovinu ud`benika socijalno ugro`enim osnovcima. znatno uma nje na. wp!koj!pdkf! b! b-!qsf! b! b! kfn-!b!eb!{cph!up! b!of m o n e w o h jtqb! ub!v@ | k k eo • • k w BMJ^. radnog materijala pred novu {kolsku godinu? Da li je bilo sastanaka sa izdava~ima? ALI]: Pre ma in for ma ci ja ma ko ji ma se do ovog momenta raspola`e. |uf! f!qsfe! ub! oj! f!v!uj!f!j! b!wj! p! p! lpm! lji!vt!b! o t w l op! b!lp!j!usf! b!eb!{bt!v! bkv!okj! p! f!jo!f!f! f/! w k c u q i w u s t Ulaganjima do boljeg studentskog standarda FOTO NN Meliha Ali}: Nema zvani~ne najave o poskupljenju ud`benika Samo koordiniranim aktivnostima i zna~ajnijim ulaganjima stanje u oblasti studentskog standarda mo`e biti zna~ajnije popravljeno. Qp!f! j! b! of!tmv! b!f! f-!b!blp!ji!j!jnb-!of usf! b!hf! f!b!j! j!b!j/!_j! kf! j! b!kf!eb!tuv! fo!j-!blp c o s m{s u o od e u qpt!p!f!ub! wf!qp!b! f-!jnb!v!np! v! optu-!lb! p!mj! u k l k w k h ~ l . koje bi trebalo da budu odre|ene na osnovu realnih i opravdanih parametara.

nezahvalno je u ovom momentu davati precizne podatke o broju upisanih u~enika. iako je bud`et Ministarstva vi{estruko umanjen. uz aktulena ustavna rje {e nja i po dje lu na dle `nos ti u oblas ti visokog obrazovanja. da se ne dr`i do njenog digniteta. skandale? ALI]: Mi nis tar stvo obra zo va nja i na uke FBiH je o{tro osudilo de{avanja koja prijete da naru{e dignitet akademske zajednice. ukupan broj u~enika posljednjih godina se smanjuje u prosjeku za do pet posto. Takmi~ilo se 37 konja koji su izvla~ili balvane u ~etiri kategorije. Zatim za nabavke {kolskih lektira i programe socijalne inkluzije romske djece i djece drugih manjina.000 KM za Fond za studen tske zaj mo ve.664 u~enika ili za 3. obrazovnih udru`enja i pojedinaca) za programe i projekte opremanja i informatizacije od goj no-obra zo vnih us ta no va. tlji!j!lbo!p! bm! ji!wmbt!j!ob!jo!f! sb! j!j!|lp!b!j!pu! u o o u u h dk m .da oni nisu Moramo biti zahvalni na{im vo|ama {to uvijek misle o imid`u na{e dr`ave zaslu`ni ni za {ta. zato brzo se prebrojati. za kon ski urede oblast studentskog organiziranja i studentskog standarda. Kada to jednom shvatimo. a ovako ne ide. koja moraju dolaziti i od nadle`nih kantonalnih vlasti za finansiranje visokog obra zo va nja. ubl!tfq!fn! sb-!vtwb!b! kb!lp! b! oph!j{! kf! ub!bu c k o o • w | k lp!j!tb! saj!tfu!qsf! p!v! b!j!{b! mkv! b! b!ob!ptop! k e q s l l • l . Pa. 8. a ne da prima goste u zgradi koja ba{ i ne prili~i elitnom ministarstvu koje dobro radi. zar da se bruka ispred zgrade? Sre}a je na{a da su te jubilarne nagrade ustanovljene i svaki penzioner trebalo bi da zna da }e njemu sutra biti bolje zbog toga jer zadovoljna administracija bolje }e da vodi dr`avni~ke poslove. a da drugi slijedi. NN: [ta je va{e ministarstvo u~inilo da situacija bude pobolj{ana? ALI]: U 2007. o~ekuje se da }e u prve razrede osnovne {kole u {kolskoj 2009/2010. te parovi konja u lakoj. Svi ~lanovi akademske zajednice imaju trajnu obavezu i odgovornost prema drugim kolegama. {to je. sabrati godine sta`a i trkom u trezor po zaslu`enu nagradu. dodatno edukuje i otputuje u svijet nakon ~ega }e svima biti bolje. pa da se i odrije{i dr`avna kesa za sre|ivanje fasade. {kol sku go di nu. nepotpuni podaci? ALI]: Na po dru ~ju Federacije Bosne i Hercegovine {kolsku 2009/2010. Oni koji `ive u Federaciji BiH i pripadaju najbrojnijoj grupi sa minimalnom penzijom zadovoljno su trljali ruke preuzev{i od po{tara ~ak 298 KM. Subvencioniran je i smje{taj i tro{kovi ishrane za 763 studenta smje{tena u studentskim centrima Federacije Bosne i Hercegovine . studentima i {iroj javnosti. pa su ljudi pomislili da je to nepotreban tro{ak. a uz podr{ku ministarstva obrazovanja i nauke Federacije Bosne i Hercegovine. Na`alost. NN: Da li ste jo{ ne{to uradili? ALI]: Apelirali smo na univerzitete u Federaciji BiH da osiguraju jednake mogu}nosti podno {e nja pri tu `bi i ra vno pra van po lo `aj u postupku utvr|ivanja povreda normi Eti~kog kodeksa. od ~e ga oko 200. Da se u Savjetu ministara BiH nisu dosjetili da ustanove jednu ovakvu nagradu. sprije~iti samovolju profesora. godini smo za pobolj{a nje stu den tskog stan dar da obe zbi je di li 3. doprinije}e da se po 30 savjetnika u jednom federalnom ministarstvu nahrani. godinu poha|at }e oko 300. godine obilje`en padom ukupnog broja u~enika u srednjim {kolama za 9. nezadovoljstva studenata na Medicinskom. te iniciralo i podr`alo projekat uvo|enja drugog obroka za sve studente smje{tene u stu den tskim do mo vi ma u Federaciji Bosne i Hercegovine. diplomatije Sven Alkalaj mudro zaklju~io da mu je bolje stalno putovati. te djece sa pote{ko}ama u razvoju. Pioniri u institucijama BiH dobi}e 630 KM na platu jer je to jubilarana nagrada koja im po zakonima pripada za deset godina sta`a u dr`avnim ustanovama. Na{ porez. uzdizanja profesionalnog i stru~nog rada. pretpro{le i pro{le godine. To se mo`e obrazlo`iti ~injenicom da se radi o padu nataliteta kada je ta generacija ro|ena. Posebno smanjenje ukupnog broja u~enika uo~ljivo je sa 2006/2007. NN: Kakvi su planovi u ovoj godini? ALI]: ^vrstu opredijeljenost Ministarstva za odr`anje i podizanje nivoa pomo}i studentskom standardu svjedo~i i ~injenica da je u ovoj godini.500. kao i vrti}a. dnevnika i ponekad {tampe. Dino MUSTAFI].000 KM. kakav nam je socijalni sistem. O~ekujemo da }e to penzioneri shvatiti. Naravno. tako i srednjo{kolaca. . koliko su na{a li~na primanja jer op{ti interes mora biti na prvom mjestu. poznato pod nazivom "{traparijada". period od 2003. Na osnovu toga je data i preporuka nadle`nim kantonalnim organima da u okviru svoje nadle`nosti. Da je to zgrada MIP-a. kf! opn!obt!b! opn!qsp! sb! v-!b!Iswb!j!qp!esv! e u w hpn@! l e d g s dk o u s BMJ^. da odmah poduzmu neophodne aktivnosti na utvr|ivanju ~injeni~nog stanja i otklanjanju neprimjernih pojava.000 srednjo{kolaca.52 posto i Kanton 10 kod kojeg nisu zabilje`ene nikakve ve}e promjene. Vlada Federacije BiH istakla je da je neophodno da mi u saradnji sa Ministarstva zdravstva Projekat obezbje|enja besplatnih ud`benika za osnovce bi}e nastavljen i u ovoj godini Pi{e: Nata{a KRSMAN Imid` BiH Polovinom sedmice koja je za nama mnogi su se penzioneri u BiH obradovali jer su stigla njihova mjese~na primanja. ofekfmkb 9 SEDAM DANA ALI]: Upravo sa ciljem obezbje|ivanja boljih uslova za obrazovanje. i 2008.37 posto.!Ep!lb! b!~f! p!jnb!j!ewj!f!|lp!f e n u k m qpe!kf! ojn!lsp! pn-!v!lp!j! b!Cp|! kb! j!v•f!qp e w kn o d h n u . ne}e valjda podstanari popravljati tu|u ku}u?! Sramota bi to bila. Apelirali smo na eti~ke komitete univerziteta i na sve nadle`ne institucije. kancelarije i da sale za prijeme opreme ko`nim i stilskim namje{tajem i kada im do|u visoke dr`avne delegacije ne}emo se crvenjeti i spu{tati pogled od stida.000 u~enika. Kako je promijeniti? ALI]: Svih pet stu den tskih cen ta ra u Federaciji Bosne i Hercegovine su tokom rata pretrjepela znatna o{te}enja. kako osnovaca. bilo da se radi o profesoru ili studentu. Ministarstvo je tokom 2007. dok su penzioneri u Republici Srpskoj ne{to lo{ije pro{li sa minimalcem od 160 KM.000 osnovaca i oko 100. poput Pravnog u Sarajevu. Sve u cilju za{tite profesije i li~nog dostojanstva pojedinca. onda bi neko mogao pomisliti da se ovdje dr`ava i njene institucije negiraju. u {to je u protekle dvije godine ulo`eno 21. Onda od silne `elje da vide to {to misle u {tampi saznaju istinu . Na{ stav je da svi nadle`ni organi moraju preuzeti punu odgovornost u spre~avanju i sankci oni sa nju ova kvih po ja va.000 KM. NN: Koliko se smanjuje ukupan broj u~enika posljednjih godina? ALI]: Prema zvani~nim podacima Federalnog zavoda za statistiku. presta}emo brojati koliko ko tro{i iz bud`eta. za finansiranje studentskog standarda planirano milion KM. Pozitivan trend pokazuju samo Zapadnohercegova~ki kanton sa rastom od 13. kao samci. Dr`ava je u punom zamahu i ne smije se dozvoliti da se ne ispo{tuje svako slovo njenih zakona. pa tako i pobolj{anje uslova u studetskim centrima. sta nje u oblas ti stu den tskog standarda. bez obzira na hu{kanja iz medija i svoje penzije po istom po{taru vratiti u neki od mnogobrojnih bud`eta u BiH. On godinama nije primio nijednog va`nog zvani~nika.9.500. Za~u|uju}e nepromi{ljena reakcija. treba intenzivnije da ula`u u opremanje odgojno-obrazovnih ustanova. i 2008. lmb! kb! kv!gf! p! f! b!ewj!f!|lp!f!qpe!kf! ojn o o o n o k m e lsp! pn/! w Federacije Bosne i Hercegovine kontinuirano radimo na osiguranju preduslova za ostvarivanje permanentne zdravstvene za{tite na visoko{kolskim ustanovama i studentskim centrima u Federaciji Bosne i Hercegovine. Kada je rije~ o broju osnovaca u Federaciji Bosne i Hercegovine. godini krenuti oko 22. Mogu}e je da su novinari u potrazi za senzacijom malo nespretno obavijestili javnost o va`nosti ove nagrade za napredak na{e voljene i skladne dr`ave. Samo da nije vijesti. Foto nedjelje U prijedorskoj mjesnoj zajednici Veliko Palan~i{te odr`ano je takmi~enje u izvla~enju balvana 100 metara uzbrdo pomo}u konja. prate}i zvani~ne podatke Federalnog zavoda za statistiku. fondovi se pune negdje manje negdje vi{e i sve ide svojim tokom. te pro fe si onal no i eti~ki raditi svoj posao. Kako uspostaviti bolju kontrolu na fakultetima. NN: Posljednjih mjeseci smo svjedoci skandala na pojedinim fakultetima. FOTO NN Dvije {kole pod jednim krovom OO. Zasluge pripadaju onima koji su se prvi zaposlili u institucije mlade nam i nedefinisane dr`ave. uvo |e nja no vih metoda rada i vannastavnih aktivnosti.300.26 posto. Izra di li smo i In for ma ci ju o stu den tskom stan dar du u Federaciji Bosne i Hercegovine. kao i na objelodanjivanju istine. svjedoci smo ~injenice da ni dru{tva sa du`om demokratskom i akademskom tradicijom nisu imuna od ovakvih pojava. tako|e u Sarajevu. mo`e biti zna~ajnije popravljeno. kojeg svakog dana pla}amo. NN: Situacija u studentskim domovima {irom FBiH je dosta lo{a. dok je za una pre |e nje vi so kog obra zo va nja i na uke iz dvo je no sedam miliona KM. penzioneri ovdje imaju ru`nu naviku da misle kako su zaslu`ni za razvoj u dr`avi gdje su ostavili mladost i najbolje dane. To }e biti dobra osnova za definisanje prioriteta budu}ih ulaganja svim nivoima vlasti.000 u~e ni ka. Zato je {ef bh. generacijama djece ro|enim u ratu. vrti}a. kao i drugim okolnostima kao {to su velike migracije stanovni{tva. ne odstupaju}i od takvih na~ela. za 3. ovdje ni{ta nije prepu{teno slu~aju i ne de{ava se stihijski svako ko doprinosi pro{irenju dr`avnog aparata treba biti dostojno nagra|en jer sutra }e nam biti bolje. Projektima su obuhva}ene 173 odgojno-obrazovne ustanove u svim op}inama Federacije BiH. NN: Da li }emo i u ovoj godini imati manje upisanih u prvi razred osnovne i srednje {kole u odnosu na pro{lu godinu? ALI]: S obzirom na ~injenicu da je u {kolama na podru~ju Federacije BiH do sada zavr{en samo prvi upisni rok. NN: Na koji na~in? ALI]: Naglasak je stavljen na rekonstrukciju i sanaciju {kolskih objekata. wv!lp!ji!kf!qmb! j!b! b!j!j{sb! b!pqf!b!j! oph!qmb! bk os o e s uw o vtmj!f! j! f!j!lpo! sf!of!nkf! f!ob! mf! oji!pq~jo! k e~ l u s e a . znatno doprinijelo stvaranju lo{ih uslova smje{taja i boravka u studentskim domovima. NN: [ta ka`u ti prvi. Ob! po!tkf! oj! f!lpo!f!fo! j!f!nj! jt!b!b pcsb! p! b! kb!v!CjI-!lp!b!kf!{b! b! b! b!{b!qp! f! { w o k l { o • . ako ko kupi i donese u penzionerski dom. do 2008. NN: Mo`ete li nam sada odgovoriti koliko ste u ovom trenutku zadovoljni opremljeno{}u {kola? ALI]: Stru~no tijelo na{eg ministarstva radi analizu o stanju opremljenosti {kola u Federaciji BiH. onda treba ista}i da je. 2009. Razloga za brigu nema. te dodatnih 500. od ~ega 36 srednjih {kola.458 ili 8. iskrenog i nepristrasnog pona{anja. godine zna~ajnu pa`nju posvetilo stvaranju kvalitetnih uslova za djecu na podru~ju cijele Federacije BiH. u smislu po{tenog. Takvo ne{to ne bi se smjelo desiti i moramo biti zahvalni na{im vo|ama {to uvijek misle o imid`u na{e dr`ave! Oni se trude da kupe reprezen- tativna slu`bena vozila. Mo`e se u`ivati u mirnoj starosti. To {to nekada otpadne komad fasade sa zgrade elitnog Ministarstva inostranih poslova BiH krivica je zajmodavca neprofitnih "@eljeznica FBiH". Ovakva nagrada postoji i na ni`im nivoima vlasti. koju je Vlada FBiH nedavno usvojila. Kada je rije~ o srednjim {kolama. predsjednik Izvr{nog odbora Na{e stranke Gra|ani BiH zaslu`uju mnogo bolji `ivot u mnogo boljoj dr`avi od ove koju je za taoce svog kriminala i nekompetentnosti kidnapovalo dvadesetak politi~ara.000 KM za skoro 400 korisnika ({kola. koja }e prikazati stvarno stanje opremljenosti. Na`alost. na 2007/2008. srednjoj i te{koj kategoriji. kako i sam ministar nedavno re~e. NN: [ta je jo{ potrebno da bi bio pobolj{an studentski standard? ALI]: Samo koordiniranim aktivnostima i zna~ajnijim ulaganjima. penzije nisu mnogo kasnile. Evidentno je da svi nivoi vlasti. a posebno kantonalni. Kroz transfer finansiranja obrazovanja samo u protekloj godini obezbijedili smo sredstva u iznosu od 1. 119 osnovnih {kola i 17 dje~jih vrti}a.

zaposlena (Sarajevo) Of!cp!jn!tf!pu! b! b/!Ob! bn!tf!kf! k l { e .000 ljudi. ka`e Biber. S. doprinosi. Kao i u svim drugim granama najprije su otkaze dobili radnici koji su radili 'na odre|eno'. Zabrinjavaju}i su i podaci Zavoda za zapo{ljavanje RS. Salem Huji}. ^injenica je da su u proteklom periodu bile na udaru prodavnice tekstilne robe. Krizom su veoma pogo|ene drvoprera|iva~ka i metaloprera|iva~ka industrija i gra|evinarstvo". zaposlena (Sarajevo) Nb!of!cp!jn!tf!oj! f! b-!b!lb! p!j!pu! k • h n m . Isti~e da ljudi kupuju minimalno. Ljudi kriju razloge zbog kojih to ~ine kako ne bi saznala konkurencija. kao i reduciranju broja radnji. mkbn!p!np! v! opt!j!eb!pt!b! fn!cf{ h ~ u u o qp! mb-!bmj!blp!ep!up! b!ep! f-!nj!pcj! t h } . sa Biroa za zapo{ljavanje mogu da dobiju nov~anu pomo} koja se daje u periodu od tri do 24 mjeseca. ka`e Be{irovi}eva. ka`e Huji}. ^AVI] Milan Luki}. fri`idere". televizore. Sigurno su imali gubitaka i tr`ni centri. bijele tehnike. eopt!b! op!eb!~f!pwp!uf! lp!tub! kf!v u w | o ob! pk!{f! mkj!mb! b! p!tf!qp! pmk! b! b!j/ | n h o c | w u V!twj!f!v!sf! f! j!b!kf!wf~!qsp! mb!qb!~f k u d tk | wb!keb!j!lpe!obt/ m Najprije su otkaze dobili radnici koji su radili "na odre|eno" FOTO A. predsjednik Granskog sindikata radnika {umarstva. "Mislim da niko nema ta~an podatak o broju zatvorenih radnji i preduze}a. ali da ta~nim podacima o broju zatvorenih preduze}a ne raspola`e niko. hsp! f! j!j!mkv! j!tsf! okf!aj! p!of!ep! ja ok e e w u c ub! p!eb!tv!poj!qswj!ob!veb!v!lsj! f/ l s { 48.000 ljudi. jer jedna radnja odli~no radi. predsjednik Saveza samostalnih sindikata BiH Edhem Biber {e. a u Republici Srpskoj oko 20. jer ljudi moraju jesti. ali ne i odje}u. •b!j!usf! b!j!wj! f!csj! v!j!p!up! f!lb! p s c m | o u n l {b! sab!j!sb! ojlf!ob!sb! ojn!nkft!j! b/ e u e e un Diana Kapetanovi}. . Moraju kupiti hranu. pogonski in`enjer (Doboj) Of!qmb! jn!tf!pu! b! b-!jblp!{obn!eb | l { tv!qp! mkf! okji!nkf! f! j!nop! j!sb! oj! j t e t d h e d pt!b!j!cf{!qp! mb/!Nj! mjn!eb!tv!ob!v! u m t t k . samo kao tehnolo{ki vi{ak. {to je za 3. PINJAGI] Bo sni i Her ce go vi ni je od po~etka godine do sada zbog recesije bez posla ostalo oko 48.000 ljudi Elma DUVNJAK. manjih preduze}a. ka`e Edhem Biber. a druga nikako i ne}e vam sada poslodavac re}i da je zatvorio jednu od svojih radnji. Kriju razloge: "Taj podatak u na{oj struci nemamo. dodaju}i da su otkazi uslijedili zbog industrijskog pada od oko 13 odsto. u Federaciji BiH otpu{teno je 28. usljed ~ega je na hiljade radnika ostalo bez primanja. isti~e da su "na udaru" otpu{tanja radnika prvo bili radnici "na odre|eno". poslovo|a (Banjaluka) Alarmantno pove}an broj nezaposlenih u BiH Lakota: Svaki dan sve vi{e nezaposlenih T!pc! j! pn!ob!tub! kf!v!twj!f!v-!qb!j {s o k u lpe!obt-!of!np! v!sf! j!eb!of!sb! nj|! h ~ { . •oj!sb! oj! j!of! f! p!np! j!oj! ub!eb e d ~ n ~ | qsp! j!f! j! p/!Nj! mjn!eb!cj!tf!qp!j!j! nk on t mu. profesor matematike (Banjaluka) Of!qmb! jn!tf!pu! b! b-!jblp!kf!v!|lp!j | l { m cj!p!puqv! ub! kb!sb! oj! b-!b!{obn!eb m | o e l tv!nop! j!sb! oj! j!tb! b!{cph!lsj! f!pt! h e d e { . pred sje dnik Sa ve za samostalnih sindikata BiH. Prije toga je bilo smanjenje plata i naravno da je to pora`avaju}e".071 lice vi{e nego prethodne godine. nagla{ava Biber. Tanja [IKANJI] Suada Ja{arevi}. ub!j!cf{!qp! mb/!Nj! mjn!eb!tf!of!wsj!f! j m t t k e qmb! j!j-!ub! p!eb!of!sb! nj|!kbn!p!up! |u l { m .000 ljudi. a broj otpu{tenih radnika bi se do kraja godine mogao udvostru~iti". bijelu tehniku. "Prvo su poslodavci gledali da se njih rije- U U Federaciji BiH otpu{teno je 28. lb! b/!Lpe!obt!mkv! j!pt!b!v!cf{!qp! mb { e u k t j!cf{!lsj! f!kfs!tv!qp! mp! bw! j!up!j! p { t e d ml v{f!j!gvs! f!b/!Cj!p!kf!ij!kb! v!qv!b!hp! m t u m m e u . prema kojima su se za prvih {est mjeseci ove godine na evidenciju nezaposlenih. "U ovoj situaciji gra|ani su smanjili potro{nju na minimum. 2009. Tako|e. wop-!po! b!kf!mb! |f/! e l Milijana Dobrijevi}. isti~e Mustafa Burgi}. 8. Ali ve}ina ih je ostala i bez te vrste pomo}i jer im poslodavci nisu upla}ivali doprinose za penziono i zdravstveno". ka`e Mersiha Be{irovi}. Dodaje da je kompleksno pitanje koliko je radnji i manjih preduze}a zatvoreno zbog recesije od po~etka godine do danas.000. predsjednik Sindikata trgovine BiH. "Samo u Tuzlanskom kantonu je zbog recesije oko 1. lb! b!oj!f!ept!b!opw! b!j!vwj!fl!usf! b!v e k u d k c k wj! f!{b!hp! j!b! kf!cp! bu! uwb/! | nm o h t Skender Kapetanovi}. tako {to vi{e nisu produ`avali ugovore. savje tnik pre mi je ra Tu zlan skog kan to na za pitanja privrede. zaposlen (Sarajevo) Oj!f!nf!tusbi!eb!~v!ep! j!j!pu! b{!kfs k cu l nj! mjn!eb!ep!up! b!of! f!ep! j/!Ep! sp t h ~ ~ c sb! jn!twpk!qp! bp-!b!tnb!sbn!eb!kf e t u up!obk! j!oj!f/!Lb! b!•p! kfl!nj! mj!qp! j!j! cu k e w t {u. nf/ FOTO A. Otpu{tanja i smanjenje broja prodajnih objekata evidentna su i u oblasti trgovine. Ljudi jednostavno nevoljno pri~aju o tome". ali ne i kupovati odje}u. Stoga je do{lo i do otpu{tanja u ovoj oblasti. Prema njegovim rije~ima. prijavila 6. prerade drveta i papira FBiH.000 lju di.300 radnika dobilo otkaz.10 ofekfmkb!9. tvrdi Ed hem Bi ber. u drvoprera|iva~koj industriji zbog cjelokupne krize je bilo zatvaranja radnji.754 lica. sji!tj!v! dj!b-!qp! vu!sb!b!lp!j!kf!j{b u b k q u k obt/!Wmb! oj! j! b!gjs! j-!qsj! b!oj! j! b!oj! t dn n w u dn . ANKETA Bojite li se otkaza? Radnici ne mogu ni{ta promijeniti Ivan Vidovi}. ali ne znamo koliko. Zatvoreni radnje i preduze}a: Ka`e da je kao posljedica recesije uslijedilo zatvaranje radnji i preduze}a.000 ljudi koji su usljed recesije ostali bez posla. 'Sretnici' kojima je upla}ivan sta`. a u Republici Srpskoj oko 20. "To je blizu 50. ali mislim ni drugi. ^AVI].

ka`e Mi{i}eva.100 trgovinskih radnji. zato {to dr`ava nema toliko novca. jer se nisu mogla odr`ati na tr`i{tu. zatvoreno 17 preduze}a. od po~etka godine do danas zbog re ce si je. {to je 27 preduze}a vi{e u 52 preduze}a. od ~ega samo trgovinskih radnji 97. kada je uvedena fiskalizacija. radnici idu na Zavod za zapo{ljavanje ~iji podaci pokazuju da je zna~ajan broj radnika ostao bez po sla usljed pres tan ka ra da poslodavca. Da je recesija za mnoge privrednike bila samo kap koja je prelila ~a{u. sve ~ini da ih uni{ti. neminovno ukazuje na mogu}nost izbijanja socijalne krize". Ako `elite ne{to da pokrenete. Isti~e da su po svakoj zatvorenoj radnji u prosjeku tri radnika ostala bez posla. Zbog toga je. Radnici ostali na ulici: "Ove godine je zatvoreno vi{e preduze}a u odnosu na pro{lu godinu. sekretara Saveza potro{a~a BiH. u periodu od 1. ni dr`ava nemaju korist". "Zbog toga. "Onog trenutka kada se zatvori preduze}e. te se mogao o~ekivati prosperitet kada je cijena sirovine visoka. Kako tvrdi Pucar. na globalnom nivou ve} postoje odre|eni pozitivni znaci. jula 2009. postavlja se pitanje. koliko dugo mogu opstati oni sekto ri ko ji su naj vi {e ugro `e ni. za prvih {est mjeseci ove godine je zatvoreno 81 preduze}e. {to je veliki problem. te komplikovano vo|enje dokumentacije putem fiskalnih kasa. kao {to je to Zbog zatvaranja radnji i preduze}a na hiljade radnika ostalo bez primanja Krizom veoma pogo|ena drvoprera|iva~ka industrija odnosu na isti period pro{le godine. kako ka`e Bogdan Marjanovi}. "Svako likvidirano preduze}e je otpustilo sve svoje radnike i naj~e{}e nije izmirilo obaveze prema njima. ako se kriza nastavi. "Po na{im evidencijama. godine do 31. ogor~en je Lakota. ne mogu opstati na socijalnim primanjima. predsjednik Asocijacije samostalnih trgovaca regije Banjaluka. onda ta preduze}a zapadaju u probleme. samo u Banjaluci zbog zatvaranja trgovinskih radnji bez posla ostalo oko 1. potvr|uje i ~injenica da je zbog uvo|enja fiskalnih kasa i sve lo{ije kupovne mo}i gra|ana. te je od novembra pro{le godine. neka preduze}a potpuno poko{ena. od ~ega u Doboju deset. sada u Banjaluci ima oko 700 trgovinskih radnji. Dosta su osjetili krizu i radnje u kojima se prodaju auto-dijelovi. te drasti~no pove}anje broja nezaposlenih. tro{kove i plate. ako se a`ur ni je ne bu du sprovodile mjere koje je Vlada RS preduzela u cilju suzbijanja posljedica ekonomske krize. prekvalifikacija i dokvalifikacija radnika. te da se preduze}a jo{ snalaze tako {to smanjuju obim proizvodnje. koje se mi u sindikatu u`asno pla{imo. a jesti moraju svaki dan. Da stanje ipak nije tako dramati~no kada Ranka Mi{i}: Mogu}e izbijanje socijalne krize je u pitanju ga{enje privrednih subjekata. a pre ma po da ci ma Po res ke uprave RS. Najvi{e ih je zatvoreno u januaru i februaru ove godine. na~elnik Odjeljenja za privredu i dru{tvene djelatnosti op{tine Doboj.200 radnika. 146 preduze}a je podnijelo zahtjeve za likvidaciju. te se sve do danas vuku preduze}a koja ne ispla}uju plate radnicima. gdje je od novembra pro{le godine do po~et ka av gus ta ove go di ne. obja{njava Mi{i}eva. zanatskih i ugostiteljskih radnji {irom RS. bez posla u Banjaluci ostalo oko 1. do sada zatvoreno oko 400 radnji. Taj broj se stalno pove}ava i ve}i je za 3. iz razloga {to je recesija duboko zahvatila RS i BiH. jer ljudi koji ostaju bez posla. `ivaca i papira treba da je ugasite. "Zatvaranje preduze}a i radnji. neminovno slijedi ta tre}a socijalna kriza. dobar dio privrednog rasta zasnivao na takvim privrednim sektorima. na takvim preduze}ima ne treba graditi na{u privrednu konkurentnost. Negativni trend zatvaranja preduze}a.200 radnika. smatra Stevo Pucar. odno sno metalsko-rudarski sektor i svi sektori koji su izvozili sirovine". U Poreznoj upravi Federacije BiH ka`u da nemaju ta~ne podataka o broju zatvorenih radnji i preduze}a. U Bijeljini su od po~etka novembra pro{le godine do po~etka avgusta ove godine prema podacima Osnovnog suda Bijeljina zatvorena Ve}ina radnika je ostala i bez ikakve pomo}i jer im poslodavci nisu upla}ivali doprinose za penziono i zdravstveno slu~aj sada zbog recesije. kao posljedica krize. a kada je cijena niska. [to se ti~e tr`nih centara. uslijedilo i masovno zatvaranje trgovinskih. "Svaki dan je sve vi{e nezaposlenih. ^injenica je da na{a kriza traje deset godina unazad. Prema mi{ljenju Mesuda Lakote. ka`e Pucar. Ako se ovakav trend nastavi. zapravo ostali na ulici. ka`e Be{irovi}eva. Fiskalne kase: Kako ka`e Miro Had`i}. gube}i posao. mo`e se o~ekivati i u narednom pe ri odu. u pojedinim je promet opao i za 36 posto". Sa druge strane. imamo sektore koji predstavljaju potencijal za na{u privredu. Dodaje da su ipak. tvrdi Ranka Mi{i}. kako isti~e Mi{i}eva. kako obja{njava. predsjednik Saveza sindikata RS. za tvo re na 201 radnja. obja{njava Marjanovi}. umjesto da stimuli{e poslodavce. ofekfmkb 11 Zbog recesije zatvoren veliki broj radnji i preduze}a dobilo otkaze "Kupuju samo ono {to im treba. stru~njak za makroekonomiju u Udru`enju ekonomsita RS SWOT. Prema podacima Osnovnog suda u Banjaluci. obja{njava Pucar. novembra 2008. zbog ~ega su mnogi radnici. koji ukazuju na to da je najgori dio krize pro{ao. u oktobru pro{le godine egzistiralo oko 1. a to su drvoprera|iva~ki i sektor metalske industrije koji su pretrpjeli zna~ajan pad proizvodnje i njima je potrebno pomo}i. Dr`avu samo interesuje da napuni svoj bud`et koji opet pojede administracija". U prethodnim godinama se. 8. {to podrazumijeva i nemire i izlazak na ulice".9. Jo{ vi{e novca. u periodu od po~etka ove godine do kraja juna. "Naravno. odnosno pobolj{ati njihovu konkurentsku sposobnost".000 u odnosu na pro{lu godinu". obja{njava Mi{i}eva. iz neslu`benih razgovora s podnosiocima zahtjeva za odjavu djelatnosti. po dva u Modri~i. naj~e{}e se kao razlozi odjave navode nedostatak posla. Mar ja no vi} is ti ~e da je u Ba nja lu ci. kada je u pitanju opstanak radnji i preduze}a. dr`ava. Dodaje da je jedino rje{enje u stvaranju uslova za otvaranje novih radnih mjesta. godine. a time i ljude koji su kod njih zaposleni. te da je samo zatvaranjem trgovinskih radnji. . kada su dnevno u prosjeku zatvarane po tri radnje u Banjaluci". ne upla}uju doprinose i oni su samo teret koji optere}uje dru{tvo i od kojih ni radnici. koliko vam samo papirologije treba i novca da registrujete firmu. Derventi i Brodu i jedno u Tesli}u. Isti~e da je privredna aktivnost zna~ajno opala. Sli~no stanje je i na podru~ju op{tine Doboj. dok je prema podacima Osnovnog suda u Doboju. 2009. a koja mo`e za posljedicu imati de{avanja koja su u skladu sa sindikalnim aktivnostima.

ima dvostruko mogu}e zna~enje. a ne u rije~ima. jer. nazivan je Srbinom. Vi{e nije mogu}e kriti ni{ta ni iz Domovinskog rata. Sve karte tradicionalno vo- |ene hrvatske politike. nacionalisti~ku i katoli~ku dr`avu. kf! ji!ep! p! b! b!kf! wb e i e l e qsf! jw!kb! b!v/ a m w k Nenad P. . koja je. mada sporo i neenergi~no. lup!b!kb! oji!qsf! v! f! b/ s w e { ~ Okj! p! f!qmb!f!•ft!p!oj! v i w u u t qsp! ps! j! obm! f!sf! vm!b!j! q dp o { u u. ^ovjek je toliko desno da ne zna vi{e ni gdje je i da je pobrkao sve granice. Prijedor Nb-!of!np!bn!vpq! uf s | {ob!j!lp!j! b!kf!of! j!b u ml •k qmb! b/!Nf! f!{b! j! b u o on tb! p!lp!j! p!kb!{b! b! n ml s . onima koji su danas ne gra|ani drugog nego entog reda. tmb-!ob!Cj! pv!{b!{b! s . a ulazak u NATO je samo dio {ireg plana vojne homogenizacije cijelog prostora jugoisto~ne Europe u odnosu na Rusiju i Kinu i kompleks islamskih zemalja srednje i jugozapadne Azije. ali Mesi} vi{e ne mo`e da se kandidira. gdje je imala ulogu agresora i gdje je vr{ila eliminaciju bo{nja~kog i srpskog `ivlja i svakog njihovog utjecaja na teritorijama koje je Tu|man `elio pripajati Hrvatskoj. Nije vi{e mogu}e mimoilaziti ni pitanje nu`nih ustavnih reformi. woji!qsf! v! f! b/!Nf! e { ~ . ekonomske i pravne stabilizacije koju zahtijeva i Europska unija mada u mnogim stvarima Hrvatskoj gleda kroz prste. nb!cj!p!lp/ m Dragan. godine. do sada odr`avao kompaktnost re`ima.com Dana{nje pitanje: Da li racionalno tro{ite vodu? Pi{e: Muhamed FILIPOVI] Prvi ispit sposobnosti hrvatske javnosti da utre put ka svom moralnom i politi~kom oporavku i osiguranju demokratske budu}nosti dogodi}e se krajem ove godine Predstoje}i predsjedni~ki izbori u Hrvatskoj V HDZ je svoju budu}u poja~anu desnu politiku najavila kandidaturom za polo`aj predsjednika Andrije Hebranga [to je kriza ve}a. i ~ini taj rat u najmanju ruku dvostrukim u pogledu njegovog zna~enja i moralnog opravdanja. Ona mo`e da zna~i da HDZ ide ka ja~anju desnih opcija u politici uop}e. da bismo mi ostali bili mirni. ali i nimalo nerealna. niti je uspio da im vrati ili kompenzira njihovu otetu imovinu i prava. pa i u politici e} odavno je jasno da je hrvatska politika. nb!lp!f!okj! p! b!qsf! v! k i w e .000 iz Hrvatske nasilno protjeranih Srba. nije bitno.com Usf! b!p!cj!twj!eb!jnb!v c m k vwje!v!qsj! b! kb!•fm! ji n o o mkv! j!v!kb! ojn!vt!b! p! e w u o . Predsjednik Mesi} je bio svijetla ta~ka cijele ratne i poslijeratne politi~ke historije hrvatske dr`ave. pa ~ak ni oni koji su demokrati po ubje|enju. stvari dolaze na svoje. {to je on sve podnosio sa dostojanstvom ~ovjeka koji satisfakciju nalazi u svojim postupcima. dogodi}e se krajem ove godine i bi}e to izbori za novog predsjednika Republike Hrvatske. ^injenica da HDZ nema boljeg kandidata od sasvim dezorijentiranog Hebranga. uwp!p! mb! v!pcj!fmk/ s • o u Robert. Naime. u smislu vra}anja statusa normalnih jednakopravnih gra|ana svim gra|anima Hrvatske. jer je to logi~no u zemlji koja se nalazi u krizi. koju su mnogi progla{avali renesansom tu|manizma i njegovom moderniziranom i Europi prilago|enom verzijom. Druga mogu}nost sastoji se u tome da HDZ ima. to }e stezanje na svim stranama biti sna`nije. ali jesu punopravni gra|ani svoje dr`ave. Prvi ispit sposobnosti hrvatske javnosti da utre put ka svom moralnom i politi~kom oporavku i osiguranju demokratske budu}nosti Hrvatske. uspio da stvarno rije{i problem oko 300. cb!p!eb!cvef!vqv! f! b m ~ o lp!j! b!tv!qsj! b! kb!ej!f! ml n o s . obojica rade za Hrvatsku. Ugljevik Nj! mjn!eb!cj!kb! optu t w usf! b!p!eb!{ob!lp!j! f c m ml tv!qmb!f!ej! f! up! b!kb! u s l s . 2009. pa i u politici. koji je smije{na figura politi~kog `ivota XXI vijeka. a to nije nemogu}e. Travnik Kb!vpq! uf!of! bn!qp! | n . Sjena Tu|mana i njegovog koncepta Hrvatske u kojoj nema nikoga osim Hrvata. uza sve previ|anje zlo~ina koje je hrvatska vojska po~inila na hrvatskoj teritoriji. }v! jn-!ej! f! up! j!lsj!v u s l s k j{op! f!twp!ji!qsj! b! kb t k n o lbp!{nj!b!op! f-!kfs!tv k h j{vf!op!wj! p! j/!Pop!j! p u t l ml lp!j! p!poj!{b! b! f!{b ml s e nkf! fd-!kb!of!np! v t h tuf! j!{b!qp!b!hp! j! f/ ~ m eo Sandra. osim platiti ra~une onih koji su ga vodili po usta{kim i usta{oidnim na~elima. ali nije. HDZ nije uspio u svojim glavnim ciljevima. HDZ je svoju budu}u poja~anu desnu politiku najavila kandidaturom za polo`aj predsjednika Andrije Hebranga. wb! b/!Of!{obn!{b! up n | up!twb! p!of!cj!{obp/ l Of! b!puwp! f! p!lb! v l s o a lp!j! p!qsj! b!v/!Nf! v! ml n k } . Ona nije uspjela da stavi svoj sistem provi|en korupcijom i nasiljem svih vrsta pod okrilje Europske unije. i Hrvata. {to je bilo prili~no te{ko u situaciji kakva je zadnjih dvadeset godina vladala u Hrvatskoj. On je uspio da nekako premosti duboki jaz izme|u prava i potreba srpske javnosti i javnosti ostalih manjinskih naroda. kako su ga vodili Tu|man i [u{ak i njihovi brojni gaulajteri. to }e stezanje na svim stranama biti sna`nije. tj. u rubrici Forum plus mo`ete da izrazite svoje mi{ljenje o aktuelnim doga|ajima i temama. ponovno na raskr{}u. Hrvatsku je Sanader kona~no dogradio kao desnu. uz imovinu samoupravlja~a postala ekonomska osnova mo}i vladaju}e oligarhije u Hrvatskoj. a sve se vi{e ste`e om~a oko vrata plja~ka{a koji su u toku i nakon rata stekli ogromna bogatstva u novcu i nekretninama. cb!p!eb!cv! v!ept!v! m e u . a on je kako znamo bio naj~e{}a `rtva napada iz tih centara mo}i. prevelika je opasnost. od udruga branitelja do vrhova Katoli~ke crkve. u okviru sada{nje dominacije desnih re`ima u Europi koji su podr`avali ulazak Hrvatske u Europu. Forum DANAS I SUTRA Po{tovani ~itaoci. da uvede Hrvatsku u Europsku uniju i stabilizirati desni re`im. ejn/! tanja-pos @gmail. ali i na teritoriji Bosne i Hercegovine. ubiti i svoju desnicu i opoziciju koja sada ima sve {anse da u jednoj normalnoj demokratskoj konkurenciju osvoji mandat predsjednika dr`ave i da time utre put ka dobivanju vlasti u Hrvatskoj. osim kupovine njihovih vo|a. [to je kriza ve}a. ujn-!poj!j{op! f!okj! p! ji t i w qmb!b!pcj! op!lsj!v-!kfs u • k {ob!v!eb!kf!ept!b!tj!p! k u s . nakon fijaska Sanaderove vladavine. uj! kf!lp!b!of!qsj! b!oj o k n usf! j! v!okj! p! ji!qmb!b/ ~o i w u Milorad. uz sna`no oslanjanje na idejni i fakti~ki potencijal usta{kih i prousta{kih snaga u zemlji i iz inozemstva do ~ega je do{lo u okviru Tu|manove ideje hrvatskog pomirenja. a ne tretirati ih kao nemile goste na teritoriji na kojoj svaki monopol i utjecaj imaju Katoli~ka crkva i njeni prelati. Sve to baca veoma negativno svjetlo na slavu Domovinskog rata. a stezanje u politici mo`e biti samo kratenje udesno ka sve ja~oj diktaturi i policijskoj dr`avi. Ipak. Fo~a Jblp! cj! qmb! b! twb! ph u l hsb! b! j! b!usf! b!p!eb } oo c m cv! f!qp! mp! ob!ubk! be t w o nj! mjn!eb!cj!kb! optu!usf! t w . 8. Da bi postala istinski demokratska i moderna dr`ava Hrvatska }e se morati odre}i i retorike Hrvata i Hrvatica i na}i mjesto u njoj i gra|anima koji to nisu. Va{e odgovore {aljite na e-mail: odgovori@nezavisne.12 ofekfmkb!9. toliko da on bude neupitan u budu}nosti. ~ija je sada Hrvatska dr`ava. kako je ingeniozno otkrio. koja je stajala u znaku slave dobivenog Domovinskog rata. i{la linijom ja~anja desne politi~ke linije u hrvatskom dru{tvu. partizanom i Ciganinom. qp|!kb! b! kf!tbn!wf~!usj m w o hp! j! f!j!{b!t!b!nj!oj!f eo ju k oj!ep!•f! b/!Cb|!nf h csj! b!lp!j! v!qmb!v!qsj! h ml u . FORUM PLUS Da li bi iznosi plata direktora javnih preduze}a trebalo da budu dostupni javnosti ili da se vode kao poslovna tajna? Ob! b! op!eb!cj!j{op! j s w t qsj! b! kb!ej!f! up!b!usf! n o s l s . koji je velikim rije~ima i davanjem privilegija tzv. Jo{ mnogo toga }e Hrvatska morati da u~ini da bi postala istinski demokratska. {f! b!pt!wb!v!v/!Ab!p! op ~ u s k m t kf! eb! ej! f! up! j! jnb!v s l s k fops! op!wj! p! f!qmb!fn t l u epl!sb! oj! j!pe!twp!ji!cj! e d k . {to bi bilo olak{anje za sve demokrate u okolnim dr`avama. a kakva je to Hrvatska i {ta ta Hrvatska ~ini svojim gra|anima i Hrvatima i ostalim. Ni{ta ne zna~i {to to jo{ ne vide Hrvati. politi~ki ne mo`e vi{e efikasno da koristi kompleks Domovinskog rata i opasnosti od nepoznatog faktora stranih tijela prisutnih u njoj. Ona }e morati da na|e adekvatno mjesto i drugim vjerskim zajednicama. qoj!kb! opt! j/!Blp!tf w u vp! ~f!of!tuj! f!eb!ji q e pckb! f/!Np!b!qmb! b!kf w k ~ 731!LN/!T!ujn!j{op! . tpn!qsf! sb! kv!fn!•f! i o k . braniteljima. Tako je Hrvatska opet na po~etku procesa svoje eventualne politi~ke. koja je od dolaska Tu|mana i njegovog HDZ-a na vlast 1990. On je jedini imao snage i hrabrosti u osinjem gnijezdu nacionalizma i ekstremizma. zatim nije mogu}e vi{e osiguravati prosperitet nikome u Hrvatskoj na ra~un onih kojima su oduzeta sva prava. danas. pa ~ak ako su to i ~lanovi njegove naju`e porodice. mada ne znaju sasvim sigurno kako to i u stvari biti. Ekonomski se Hrvatska sada drma. pa je ~ak oti{ao toliko daleko da je povukao liniju jedna~enja izme|u Luburi}a i sebe. potajnog asa u vidu nekog za nju podno{lji vog ne ovi snog kan di da ta i da ti me `e li je dnim udarcem ubiti dvije muhe.

koja je podr`ala lansiranje urbane ko{nice. u razgovoru sa jednim osumnji~enim maloljetnikom. roditelji reaguju na veoma razli~ite na~ine. to istra`ivanje dodatno produbljuje razumi je va nje ra ne is to ri je i mogu}nosti ljudi da budu svjesni svog okru`enja. Njena glava je sva bila umotana u zavoje.. koja je tako|e dizajnirala urbani koko{injac. centra za socijalni rad. Prikazani pejza`i u potpunosti odgovaraju okolnoj geografiji". ^esto sam. planinskog pojasa izvan pe}ine i `ivotinje koje se mogu na}i u okolnom podru~ju. mnogo druga~ija od one istine koju vide roditelji. Organizacija "Priroda Engleske". sve su ve}i prohtjevi kad je u pitanju njihov izgled i sve je ve}e nezadovoljstvo nekim sitnim. Ipak. jer se ja. I kao po nekom pravilu ide reakcija tipa . "Ne mo`emo u potpunosti biti sigurni {ta je bio razlog da bude napravljena ta plo~a. a sve vi{e da se otvaraju dru{tvu. najsta ri ja je ot kri ve na ma pa na svijetu. a posebno ako dijete do|e u sukob sa zakonom i napravi problem koji do|e do policije. a pogotovo drugima. Taj pi{tolj su mu oteli momci sa kojima je do{ao u sukob. uklju~uju}i i 25 vrsta bumbara. bo`e sa~uvaj da se drogira. pa zar moj sin. Ipak. dijete se malo povede za dru{tvom. zbog ovakvih pristupa i odbrana dolazila u situaciju da mi je te`e "iza}i na kraj" sa roditeljem nego sa djetetom. Zato je potrebno {to prije uklju~iti u problem sve dru{tvene subjekte koji mogu i koji na kraju krajeva i treba da pomognu u rje{avanju ovakvih problema. ali je ina~e divno.. rekla je Pilar Utrila. Mene iskreno vi{e za~udi situacija gdje roditelji sa djecom dolaze i po nekoliko puta u policiju i gdje je vi{e nego o~igledno da problem postoji. ne pije. Vi ste grdno pogrije{ili. nerado priznaju. kao i na{ prema njemu. Kroz sopstveno iskustvo sam se uvjerila da kada se desi da dijete napravi problem. jajima ptica ili kremenom za pravljenje alatki" objasnila je Pilar Utrila.. zaboga..mala djeca mali problem. na sve oko sebe. a to je apel za pomo}. Ona protivrije~e svojim roditeljima. svi su ne{to bili krivi. svako mo`e pogrije{iti. Nakon {to se uvjere da njihovo dijete zaista ima problem. Svjesni su valjda toga da zata{kivanjem i "guranjem problema pod tepih" ne}e ni{ta dobro u~initi svom djetetu. Roditelji ~ija djeca do|u "u sukob sa zakonom" osje}aju krivicu. tako|e. to nije mogu}e. Plasti~na ko{nica. Ovakve situacije i ne ~ude." Sokrat Ka`u . nakon {to je otkrio plo~u tokom iskopavanja pe}ine 1993. samo da im se pomogne. ofekfmkb 13 Press DAILY MAIL Fortune Najve}i plan za izlazak iz recesije do danas The Economist Vrijeme za `e{}e promjene Britanci }e uzgajati p~ele u gradu Pi{e: Sanja [UMONJA U periodu adolescencije. Bio je ljut na mene. koja je predvodila istra`iva~ki tim. Mla|i je shvate i prihvate tek onda kada i sami postanu stariji. Tako i otac dje~aka koji je ponovo napravio problem tako {to je fla{om udario djevojku u glavu u diskoteci. Sje}am se majke ~iji je maloljetni sin bio u~esnik tu~e u kojoj je jedan od aktera imao repetiran pi{tolj. Ipak. ali gdje roditelji uporno odbijaju da to priznaju.. ima slu~ajeva gdje i sami roditelji prona|u d`oint marihuane i donose ga u policiju da prijave svoje dijete. pohlepno gutaju poslastice sa stola.. "Dr`anje p~ela je prili~no jednostavno u gradovima i predstavlja izuzetan hobi koji ne zahtijeva puno vremena". S druge strane.. Nau~ni tim sa Univerziteta Saragosa proveo je 15 godina de{ifruju}i linije.. ali to sebi. Razbila se valjda jedna iluzija o savr{enom djetetu. vr{njacima i prijateljima sa kojima provode vrijeme. Dr`anje p~ela je izuzetan hobi koji ne zahtijeva puno vremena Kako roditelji reaguju na problem? "Djeca sada vole luksuz. Pa dolazi ku}i na vrijeme. kada hormoni po~inju da "divljaju" u nji ho vim mla dim ti je li ma. majka je ponovo do`ivjela {ok.ne. Zamalo je pala u nesvijest. Pitala sam se da li su joj o~i ostale nepovrije|ene i da li }e ikada vi{e mo}i normalno da vidi. odnosno mapa okolnog podru~ja. usu|ujem da ka`em da je njegov sin napravio ne{to lo{e. Pogotovo kad je u pitanju konzumiranje narkotika u nekom ozbiljnijem obliku. spremni su da idu dokle god je potrebno. Gre{ka mo`e biti prosto situaciona. U tom periodu ~esto po~inju da se povla~e i zatvaraju od roditelja. oni odva`niji roditelji se ne libe da zatra`e pomo}. U po ~et ku ide fa za negiranja. 2009. Ipak.. Onda slijedi druga faza. mo`da je malo popustilo u {koli. bio kori{ten kao pomagalo za pri~anje pri~a ili za planiranje lova~ke ekspedicije. mo`da malo alkohol... Djeca se vi{e ne di`u kada ulaze stariji u prostoriju. Stara izreka koja se ve} generacijama provla~i sa starijih na mla|e. centri za socijalni rad. pogotovo ako je u pitanju prvi put. policija i {ira lokalna zajednica.. dobro. U Velikoj Britaniji postoji 250 vrsta p~ela. Ponekada djeca i uz sav na{ trud. u {panskoj regiji Navara. a i obavezu da se potrude da to u~ine. ona imaju lo{e vladanje. nedostacima na sebi. velika djeca veliki problem. godine.. broj p~ela je u zadnjih 10 godina opao za 10 do 15 procenata. jer taj odnos postaje model svih drugih odnosa u `ivotu! u `elji da pomogne ljudima u gradovima da dr`e p~ele. Ne.. Sve vi{e vremena po~inju da provode u kupatilu. ali i njihove sposobnosti za planiranje i organizoNi{ta sli~no nije otkriveno na podru~ju zapadne Evrope Ka me na plo ~a pro na |e na u pe}ini u blizini grada Abaunc. jedno je sigurno.. Predstavnici kompanije ka`u da je potrebno samo jedan sat sedmi~no tokom ljeta da bi se ko{nica odr`ala. Mnogo truda. Kada je sin pred majkom sve priznao. Ali ne. "Ni{ta sli~no do danas nije otkri ve no na po dru ~ju za pa dne Evrope". koja mo`e proizvesti 50 tegli meda godi{nje. Roditelji ~ija djeca do|u "u sukob sa zakonom" osje}aju krivicu. tako|e `eli da podr`i divlje vrste p~ela ponudom biljaka koje p~ele naro~ito vole. U tom procesu. kojih ima mnogo u toj ostrvskoj zemlji.. Uglavnom u periodu adolescencije. roditelji su po pravilu ti ko ji za dnji sa zna ju. Prema njenim rije~ima. Njihove reakcije su nepredvidive i nikada ne znate {ta mo`ete da o~ekujete od njih. prva reakcija je obavezno {ok. [ta god da radimo mislimo na njih.. ne pu{i. po~nu da se pona{aju nekako druga~ije. Dobar |ak. nerado priznaju Press TELEGRAPH Otkrivena najstarija mapa na svijetu bilje`i protezanje rijeka. jer imaju resurse. majka je bila neumoljiva. a tamnoljubi~asti podlivi su joj se spustili oko o~iju do pola lica. "Mo`emo sa sigurno{}u re}i da je u pitanju skica. ali to sebi. tr~ali su sa tako repetiranim pi{toljem kroz grad i pravo je ~udo da pi{tolj nije opalio i da niko nije povrije|en. kada hormoni po~inju da "divljaju" u njihovim mladim tijelima. Od policije. naravno. situacija bi mogla biti pobolj{ana nakon {to se pojavila mogu }nost da lju di u gra do vi ma uzgajaju p~ele uz pomo} nove pristupa~ne i jednostavne ko{nice koja se mo`e postaviti i u najmanji vrt. njegov odnos prema nama.. Mnogi ljudi }e re}i da su im najva`niji i najve}i uspjeh u `ivotu njihova djeca. Sjedio je na stolici preko puta mene dok smo uzimali izjavu u kojoj njegov sin nije ni{ta negirao i samo je otpuhivao..ne. brbljaju pred dru{tvom. o ~emu vi pri~ate. veli~ine 20 puta 10 centimara i debljine manje od dva i po centimetra. koja sadr`i najranije poznatu reprezantaciju nekog zemlji{ta... obja{njava izvr{ni menad`er "Omleta" D`onas Pol. nevladinih organizacija. ~ak i ako nemaju dovoljno prostora. Moje dijete tako ne{to ne bi nikad. Ipak. Pa dobro. po sistemu . na policiju. bitno je da svi znamo da suo~avanje sa problemom predstavlja priznanje li~ne odgovornosti. Ubrzo smo saznali {ta se desilo. a ne krivice! To je zlatna prilika da mijenjaju}i sebe indirektno promijenimo i samo dijete. prikazuju planine. postoje situacije kada nije sve onako kako bismo `eljeli da bude. @elimo da im pru`imo najbolje {to mo`emo i `elimo da oni budu najbolji {to mogu biti. 8. pred ogledalom. ko su bili u~esnici tu~e i prona{li smo pi{tolj.. Istra`iva~i vjeruju da je. U ovakvim situacijama istina je. Od klju~ne je va`nosti graditi odnos sa djetetom od malena . napora i energije se ula`e u njih. od izuzetne je va`nosti biti dosljedan i u svakom momentu pokazivati i pru`ati emocije djetetu. samo ne njegov sin. ona pokazuju nepo{tovanje starijih i vole brbljanje umjesto u~enja. pa moje dijete je divno. tr~ali smo po ~a{u vode i {e}er. a za njih veoma krupnim.660 godina. Pa zaboga. Osim porodice. napor i dobru volju koju ula`emo u njih. Zaboga. Kada se roditelj prvi put suo~i sa problemom. Mo`da joj je namjena bila da budu obilje`ena podru~ja bogata gljivama. Novu ko{nicu je dizajnirala kompanija "Omlet". a pogotovo drugima.. rijeke i podru~ja dobra za lov i ishranu. Od klju~ne je va`nosti graditi odnos sa djetetom od malena.9. ^ak {tavi{e. djeca postanu nekako ~udna Smanjenje broja p~ela u Velikoj Britaniji poga|a sve zaljubljenike prirode. Prema najnovijim izvje{tajima britanske vlade. Ko god ju je napravio htio je da u kamenu za- vani lov. Prekrste noge i tirani{u svoje roditelje. istakla je Pilar Utrila. tako ne{to nije mogu}e. Skoro da ne mo`emo da prepoznamo {ta se to de{ava sa njima. malo mladost-ludost. [are na kamenu.. Ponekad se de{ava da roditelji prosto nemaju uvida u pona{anje svojih adolescenata. o mladima moraju da brinu i {kola.. problemi }e se gomilati i jednog dana vi{e ne}e biti povratka nazad.. moje dijete to nije uradilo. mo`e se postaviti ~ak na krovove ku}a i tako omogu}iti njenim vlasnicima da do|u do odre|enog novca prodajom meda. otac to nije vidio. Ne znam za{to sam imala osje}aj da }e preko stola sko~iti na mene da me i fizi~ki napadne. dje ca pos ta nu nekako ~udna.. ali je sigurno bila va`na za ljude koji su stano va li u pe }i ni pri je 13..

Pravilnikom o pravu na ortopedska i druga pomagala. "Neshvatljivo je da niko od nadle`nih nije zvani~no tra`io od nas da dostavimo svoje primjedbe i prijedloge tokom izrade ovih dokumenata". 48 i 60 mjeseci. pravilnici se mijenjaju svake dvije do tri godine. Usvojeni pravilnici bez korisnika: Novi pravilnik je. a ne kvalitetnija. Dodaju da je za ve}inu korisnika rok odobravanja pomagala ostao isti. odnosno 42. kao i Pravilnik o uslovima i na~inu ostvarivanja prava na produ`enu medicinsku rehabilitaciju. jer je pobolj{ao dostupnost pomagala i uveo instrumente koji }e korisniku obezbije di fun kci onal no po ma ga lo uz od go va ra ju }u kontrolu i svo|enje eventualnih zloupotreba na minimum". kako isti~e. jer to u sada{njim okolnostima nije bilo mogu}e. ponovo su produ`eni rokovi trajanja pomagala. sekretar Udru`enja paraplegi~ara. obja{njava Babi}. te da je rok produ`en samo za korisnike starije od 65 godina. predsjednika Skup{tine Organizacije amputiraca UDAS. pravilnik propisuje mogu}nost da bude odobreno novo pomagalo i prije isteka propisanog roka. uslijedilo je usvajanje pravilnika. obja{njava Babi}. Fond zdravstvenog osiguranja RS. ratni vojni invalidi. skra}uje rok trajanja ortopedskih pomagala. Me|utim. Kako isti~e Babi}. ka`e Jovica Gajin. "U novom pravilniku ni{ta nije ura|eno na pobolj{anju kvaliteta standardnog materijala od kojeg se izra|uju pomagala. "Smatramo da je novi pravilnik za osiguranike bolji od prethodnog. njihova trajnost se produ`ava. a sada smo do{li do 36 mjeseci. u koji nije uvr{ten nijedan od prijedloga korisnika ortopedskih pomagala. kakva se izra|uju u svijetu i zemljama okru`enja". karbonska stopala. bez na{eg u~e{}a". Fond zdravstvenog osiguranja je donio taj pravilnik. kakva su bila i prije i poslije ovog rata. 8. Iako su novousvojenim pravilnikom nezadovoljni ~lanovi Organizacije UDAS. Udru`enja paraplegi~ara regije Banjaluka. rok trajanja pomagala se konstantno produ`uje. On je samo jedan od nekoliko hiljada korisnika ortopedskih pomagala u RS nezadovoljnih novousvojenim Pra vil ni kom o pra vu na or to ped ska i dru ga pomagala. te se kre}u od 36. "Pravilnik koji je usvojen odmah po zavr{etku rata. te su tom prilikom Fondu dostavili svoje prijedloge i sugestije. "Na osnovu Konvencije UN-a i Strategije RS o invalidnosti. koji izra`avaju veliko nezadovoljstvo Posljednjim Pravilnikom o pravu na ortopedska i druga pomagala ponovo su produ`eni rokovi trajanja pomagala. Rasprava je na kraju zaklju~ena odlukom da }e se nastaviti sa usagla{avanjem. ali nisu precizirali na koji na~in su pobolj{ali dostupnost pomagala. tvrdi Babi}. "Tu su u~estvovale i druge organizacije. Nasuprot ~injenici da su standardi kvaliteta materijala od koga se izra|uju ortopedska pomagala u RS. s obzirom na kvalitet. "I dalje dobijamo plasti~na stopala. smatra Gajin. te se kre}u od 36. Nezadovoljni i ~lanovi Udru`enja paraplegi~ara regije Banjaluka Korisnici ortopedskih pomagala nezadovoljni novim pravilnicima @eljko Vola{: Pravilnik ugro`ava pravo na kretanje korisnika ortopedskih pomagala Decenijama od Lazo Babi} FOTO A. pri~a @eljko Ubiparip. kako navode. koji je u junu usvojio Fond zdravstvenog osiguranja RS. prema rije~ima Laze Babi}a. ka`u u Fondu. Me|utim. nije uva`io njihove sugestije prilikom usvajanja pravilnika. pa ~ak i 60 . predvi|ao je rok trajanja od dvije godine. jer se na{i prijedlozi nisu poklapali sa nacrtom pravilnika". "Pored toga. ~lan Organizacije amputiraca UDAS. usvojen mimo zakonske procedure. Produ`ena trajnost pomagala: U Fondu zdravstvenog osiguranja RS ka`u da u pravilnik nisu ugra|eni svi zahtjevi u~esnika u raspravi.14 ofekfmkb!9. Isto tvrde i predstavnici Udru`enja paraplegi~ara regije Banjaluka. ^AVI] Tanja [IKANJI] O d 1992. godine sam amputirac i od tada sve do sada nosim isti tip stopala. umjesto usagla{avanja stavova. Nemogu}e je da za proteklih 17 godina tehnologija nije nimalo napredovala niti se ortopedija razvila kako bi nam kvalitetnijim ortopedskim pomagalima bile olak{ane svakodnevne aktivnosti. iako se ona ve} decenijama izra|uju od istog materijala. organizacije koje zastupaju osobe sa invaliditetom moraju u~estvovati u izradi zakona koji se Rok trajanja pomagala se konstantno produ`uje odnose na njihova prava. veoma niskog kvaliteta. ako je ljekar specijalista procijenio da je to neophodno usljed anatomskih i funkcionalnih promjena". predstavnici UDAS-a su prisustvovali samo jednoj javnoj raspravi u Fondu zdravstvenog osiguranja. od zavr{etka pro{log rata u BiH pa sve do sada ostali isti. kojim su produ`eni rokovi trajanja pomagala. 48 i 60 mjeseci najnovijim pravilnicima. te mnogi drugi korisnici. Dodaje da im ~lanovi Udru`enja svakodnevno iznose opravdane primjedbe na navedene pravilnike. Kako isti~e. te umjesto da se. Ne samo da na{ fond ne prati svjetska dostignu}a i materijale nego daleko zaostaje iza standarda materijala koji se koristi u na{em okru`enju". 2009. koja predvi|a u~e{}e korisnika pomagala. navode u Fondu.

te da je i pored toga 2005. obja{njava Babi}. ka`e da Fond zdravstvenog osiguranja RS finansira jedan standard le`i{ta. {to je neki najni`i standard". tvrde u Fondu. Isto tvrde i u Udru`enju paraplegi~ara. koji zajedno sa mi{ljenjem specijaliste ovjerava Fond zdravstvenog osiguranja RS.000 KM. @eljko Vola{. @eljko Ubiparip. te se u Srbiji. te da u skladu s tim za proteze. a u RS i dalje plasti~na. Isti~e da je objektivan rok trajanja jedne proteze za donje ekstremitete 24 mjeseca. kao i invalidi iz seoskih podru~ja. radnja izdaje garanciju od 12 mjeseci. smatra [urlan. ^ak su smanjene i popravke. Ugro`eno zdravlje amputiraca: Korisnici ortoped- skih pomagala pitaju se ko }e snositi odgovornost ako im se u periodu nakon isteka garancije. "Ako u dogledno vrijeme ne uspijemo da promijenimo va`e}i pravilnik. amputirac od 1992. uz pobolj{anje kvaliteta materijala od kojeg se pomagala izra|uju. Dodaje da bi korisnici bili zadovoljni ako bi ostali rokovi trajanja pomagala od 36 mjeseci. dogodi nekakva povreda. za osiguranike izra|uju karbonska stopala. 8. ofekfmkb 15 Nisu uva`ene sugestije ~lanova Organizacije amputiraca UDAS izra|uju proteze istog materijala mjeseci. 2009. a za mla|e oko 350 KM. u Fondu zdravstvenog osiguranja navode da se kod propisivanja prava na ortopedska pomagala vodilo ra~una i o njihovom kvalitetu. zbog dotrajalosti proteze. "Sama proteza je `ivot amputirca. predvi|eni ranijim pravilnikom. pove}anja stepena invaliditeta. ova procedura je novim pravilnikom slo`enija za jedan pro- gram". koja se bavi izradom proteza za gornje i donje ekstremitete. ka`e Lazo Babi} litacije obezbijedi osiguranicima kojima je neophodna. {to je kompleksan problem". U Srbiji je. ka`e [urlan. koje izra|uju pomagala za korisnike Fonda zdravstvenog osiguranja. {to je u odnosu na svjetske izuzetno nizak standard pogotovo za mla|e korisnike". na primjer. jer mu omogu}ava da se kre}e i radi. a u RS za korisnike Fonda se izra|uju one najjeftinije. za starije korisnike ko{taju oko 150 KM. u odnosu na prethodni pravilnik. Dobijaju najjeftinije proteze: Natkoljene i potkoljene proteze koje se proizvode u svijetu ko{taju od 400 do 50. U ortopedskoj radnji "Izvor" tako|e smatraju da bi trajnost pomagala trebalo da bude manja. zavisno od starosne dobi lica". U Fondu zdravstvenog osiguranja RS ka`u da je taj pravilnik donesen u nastojanju da se ta vrsta rehabiI dalje dobijamo plasti~na stopala. zatim osoba sa invaliditetom ponovo odlazi kod porodi~nog ljekara koji ispunjava nalog. Me|utim. opravdano ukazuje na potrebu da se na{im pravima i potrebama treba posvetiti daleko ve}a pa`nja". godine. isti~e [urlan. koji je za dana{nje uslove prili~no nizak.9. a smatram da ni 36 mjeseci nije realan rok. a bili bismo spremni i da organizovano vratimo pomagala Fondu. "Proteze za stopala ko{taju od 150 do 5. Dodaje da je radnja.500 KM. "Mi prema pravilniku Fonda za starije korisnike izra|ujemo proteze od 400 do 500 KM. isti~e Gajin. koji bi trebalo da da mi{ljenje o potrebnom pomagalu. a samim tim se pove}avaju i tro{kovi lije~enja. te su na taj na~in ograni~ena i sva ostala njegova prava. koje predstavljaju samo nu`no zlo". naro~ito za na{e ~lanove iz ruralnih sredina. "Materijali koji su propisani na{im pravilnikom su standardni i isti takvi se koriste i u zemljama u okru`enju". Tako|e. kakva su bila i prije i poslije rata. vremenski rok upotrebe pomagala za sve korisnike ograni~en na 24 mjeseca. kao i u Hrvatskoj. ka`e Babi}. za koje je propisana trajnost od 36 mjeseci. . te da produ`avanje trajnosti pomagala za korisnike starije od 65 godina.000 KM. pogotovo kada su u pitanju te`i i te{ki oblici invaliditeta. a za mla|e oko 1. dodaju}i da je procedura bespotrebno iskomplikovana. Bo`o [urlan. a u RS na 36. a ne}emo oklijevati i izraziti protest na tu temu". Neophodna kvalitetnija pomagala: Obja{njava da sada lice sa invaliditetom prvo kod porodi~nog ljekara dobija uputnicu za specijalistu. Korisnici ortopedskih pomagala nezadovoljni su i Pravilnikom o uslovima i na~inu ostvarivanja prava na produ`enu medicinsku rehabilitaciju u specijalizovanim ustanovama za rehabilitaciju. Me|utim. U udru`enjima isti~u da su izlo`eni pritisku svojih ~lanova koji zahtijevaju da pomenuta pravila budu prilago|ena njihovim potrebama. onda }emo povesti {ire aktivnosti sa ostalim udru`enjima i organizacijama u smislu za{tite svojih prava. "Tra`ili smo da bude pojednostavljena procedura propisivanja ortopedskog pomagala. ~ime je znatno ote`an postupak za dobijanje ortopedskog pomagala. pogotovo kod mla|ih. o~igledno je da su korisnici pomagala iz RS u lo{ijoj poziciji. isti~e da taj pravilnik ugro`ava pravo na kretanje korisnika ortopedskih pomagala. prema pravilniku Fonda zdravstvenog osiguranja. Ovakav pravilnik }e ugroziti kompletno zdravstveno stanje tih ljudi. Fond produ`io taj rok na 36 mjeseci. aktivnih korisnika. kojima je te{ko do}i do ljekara. odnosno onim osiguranicima kojima rehabilitacija u bolnici ili centru za bazi~nu rehabilitaciju pri domu zdravlja ne mo`e dati odgovaraju}e efekte. jer je to zaista previ{e. "Na{ upravni odbor }e u narednom periodu donijeti odluku o postupcima koje }emo preduzeti. Da je trajnost ortopedskih pomagala koju propisuje Fond nerealna. osniva~ Organizacije amputiraca UDAS. "Postojao je poku{aj da sada taj rok bude produ`en ~ak i na 50 mjeseci. jer dolazi do krivljenja ki~me. predstavlja diskriminaciju na osnovu starosti. ka`e Vola{. smatraju i u ortopedskim radnjama. Porede}i taj pravilnik sa pravilnicima u zemljama okru`enja. smatraju u Organizaciji amputiraca UDAS. "Me|utim. Dodaje da vremensko ograni~avanje dostupnosti proteze nije potrebno. godine I pored svih tvrdnji o veoma niskom kvalitetu na koje korisnici ukazuju. one koje mi izra|ujemo za korisnike Fonda. jer niko od korisnika ne}e promijeniti svoju protezu ako je ona ispravna. odnosno 42 mjeseca. ~injenica da je najve}i broj amputiraca iz RS svoje dijelove tijela ugradio u RS. obja{njava Vola{. U Fondu zdravstvenog osiguranja navode da je Fond i dalje otvoren za sve prijedloge navedenih udru`enja. vlasnik radnje "Nova ortopedija". u cilju iznala`enja optimalnog rje{enja. razlika je i u kvalitetu materijala od kojeg se izra|uju pomagala. jer dolazi do zamora materijala. jer se na neki na~in moramo izboriti za to da dobijemo kvalitetnija ortopedska pomagala". obavezna da garantuje tre}inu roka trajanja koju predvi|a pravilnik.

Ako tada ne uspije. a nedjeljom i svetim danima zna se desiti da bude i po 10 kr{tenja. za razgovo- P me". pa na tre}a vrata i tek onda ga pri@ivot u manastiru Liplje te~e po kanonskim pravilima crkve i u njemu je svoj smisao `ivota na{lo sedam ljudi @eljko DERAJI] rije nekoliko godina na Petrovdan u manastiru Liplje krstio se mali Petar. manastir je zadu`bina kralja Dragutina s kraja 13. onda on u|e na druga. prema rije~ima nastojatelja manastira Liplje oca Stefana. Stefan. ka`e on. "S narodom je te{ko raditi jer je to odgovoran i na ovom svijetu najodgovorniji posao u kojem nemate pravo na gre{ku. Danas su se vremena jako izmijenila u odnosu na raniji period. smje{ten je srednjovjekovni srpski pravoslavni manastir Liplje. ka`e iguman Stefan. pa je kod pretposljednje obnove 1867/1879. Plod ljubavi dvoje ljudi koji su se vjen~ali u ovom manastiru nakon ro|enja njihovog prvog djeteta vratili su se da zahvale Bogu na ovom najvrednijem blagu. Dodaje da je pogre{no {to u~enici danas ~im zavr{e {kole ili fakultete tra`e namje{taljke i ne trude se nimalo. Kada je do{ao u manastir Liplje. Na pola puta od Banjaluke prema Doboju sa sjeverne strane planine Borja. Bilo kako bilo. iako je vjerovatno i on sagra|en na temeljima neke stare crkve. Ljudi su pasivni i nisu uporni u svojim nastojanjima da urade ne{to. iguman ga ponovo istjera. Kr{tenje u ovom manastiru mo`e se obaviti svaki dan. Okru`en je rije~ima Mlije~nice i rje~ice Bistrice u uskoj planinskoj kotlini koja se formirala uz tok Bistrice. godine na zapadnom portalu kao vrijeme postanka navedena 1219. godina. Ovo je. samo jedan od primjera vjere ljudi koji svra}aju u ovaj srednjovjekovni manastir koji se nalazi na obroncima planine Borja. nastojatelj manastira. ^AVI] Sla|ana i Sa{a Pejin I ~uda se pred re s na{im vjernicima koji dolaze da se pomole Bogu i da dobiju po koji savjet". znamo da je manastir prvobitno bio posve}en svetom Nikoli. ali i one koji namjerno do|u da posjete ovo sveto mjesto. upisa}e neku drugu {kolu i zavr{iti je i onda upisati bogoslovski fakultet. Tada sam vidio da je uporan i da ima cilj i pomogao sam mu". pominje se tek krajem petnaestog vijeka u Kru{evskom pomeniku. Nekada se de{avalo da iguman istjera isku{enika koji do|e da bude u manastiru. Sam naziv Liplje se pominje ve} 1273. Prema `ivom narodnom predanju manastir je zadu`bina svetog Save.16 ofekfmkb!9. "Kada sam ga upitao {ta planira ako ga niko ne primi u bogosloviju. 2009. . ali izri~ito kao manastir. Skoro niko ga nije htio da preporu~i kako bi upisao bogosloviju. Otac Stefan zadovoljan je kada svojoj bra}i prenese rije~ bo`ju i kad ih uputi na pravi put istinske vjere i ljubavi. otac Stefan je kroz razgovor saznao da je on jako uporan momak koji ima cilj u `ivotu. @i vot po ka non skim pra vi li ma: @ivot u manastiru Liplje te~e po kanonskim pravilima crkve i u njemu je svoj smisao `ivota na{lo sedam ljudi. ali je poslije pomenute obnove u 19. 8. godine. Sje}a se da je prije odre|enog vremena kod njega do{ao u~enik koji je u osnovnoj {koli pro{ao trojkom. prema za sada poznatim istorijskim izvorima. Ali on u|e na druga vrata. sje}a se otac Stefan. svakodnevno do~ekuje desetine ljudi koje put nanese kraj ovog manastira. vijeka. Srednjovjekovni manastir Liplje plijeni ljepotom i duhovnim mirom Otac Stefan U manastiru `ivi sedam ljudi posve}enih vjeri FOTO A. on ka`e da }e poku{ati dogodine. Ono {to je danas jasno i prema tvrdnji prepodobnog Justina ]elijskog. vijeku osve}en u ~ast Blagove{tenja presvete Bogorodice. "Svakodnevno smo otvoreni za posjete.

Akatist presvetoj Bogorodici ~ita se svaki dan u podne pred ~udotvornom ikonom majke Bo`ije Sporu~nica gre{nih koja je ~udotvorna i pred kojom se de{avaju ~uda. Svake godine za vrijeme godi{njih odmora on i Sla|ana posjete veliki broj manastira u Srbiji i RS. ali istinito. Prvo zapisano ~udo pred ikonom majke Bo`je Sporu~nica gre{nih je iz 1844. Ali sam na nagovor supruga ipak do{la. Vjera poma`e ozdravljenju: Svakog dana u manastiru Liplje slu`i se jutarnja u {est i ve~ernja u 18 ~asova. Nakon izlaska iz manastirske crkve bolovi u le|ima su nestali. a nakon toga sre}ni i duhovno oplemenjeni odlazimo iz manastira. Ina~e. dolaze porodi~no. nedjelja po Ilindanu . vijeka Prije dvije godine bili smo prvi put. teolozi sa diplomama visokih {kola u zemlji i iz inostranstva. Pokrov presvete Bogorodice. Sa{a i Sla|ana su u manastiru drugi put dok je Milunka prvi put. te polo`ena u novi tron. zatra`imo ga i dobijemo. Ovaj manastir je jedan od najljep{ih i najve}ih koje smo posjetili". ujedno i najmasovniji sabor. ofekfmkb 17 Natpis na ulaznim vratima ikonom de{avaju Kao manastir. Deveti je rekao otprilike. Sa{a se sla`e sa suprugom da ovdje na|e svoj mir. To je malo tu`no. ak`e otac Stefan. dva monaha i dva isku{enika. U ljeto iste godine do{la je u Nikolajevski manastir. Prvo zapisano ~udo pred njom je iz 1844. pri~a Sla|ana Vjernici sa svih strana: Kako nam je prenio iguman Stefan. "Svagdje nas prime kao istinske vjernike. "Pozivamo sve ljude da do|u taj dan u manastir. Ove godine 9. rekao je Stefan. Va`no je napomenuti da je od 1989. Mole se Bogu i razgovaraju sa bratstvom manastira. Desetine hiljada ljudi }e do}i da se pomoli Bogu". ali nadu za ozdravljenje nisu dobili dok se pred ikonom nisu pomolili . Ali. Taj dan on }e dobiti ~in jeromonaha. 2009. kao i jedna monahinja. 8. Ovdje je puno naroda koji dolazi na molitvu. kada jednom do|u. Zima je tako|e jako idili~na. Kad su odslu`ili moleban. Promislom Bo`jim majka je dovela sina i u manastir.manastirska slava. Liplje se spominje tek krajem 15. "Nedavno su nam u gostima bili bra}a iz jednog manastira iz Srbije. Fascinirani su kompleksom. Od njih devet. Petrovske poklade . ali nadu za ozdravljenje nisu dobili.godi{njica najnovije obnove manastira. gdje je ikona ~uvana. I tako sam obe}ala da }u ponovo do}i. godine. Nakon toga ikona je prenesena u litiji u manastirsku crkvu. Roditelji su dijete vodili kod najboljih ljekara toga vremena. Bo`i} i Sveti Sava. godine. ozdravio je bolesni Po~epinin sin. Nevjerovatno. dolaze na pri~e{}a. a pred njom upaljeno kandilo koje do danas neprekidno gori. te samim ~udom molila sve{tenika da ~ita molitvu pred do tada malo poznatom i proslavljanom ikonom Bogomajke. va`no je dodati da su monasi manastira svi bogoslovi. ali nadam se da }e se uraditi vi{e na afirmaciji na{eg manastira". Roditelji su dijete vodili kod najboljih ljekara toga vremena. Ka`e da je zaista lijepo u manastiru i da jedva ~eka priliku da opet do|e. "Prije dvije godine bili smo prvi put. do{la sam". Milunka Cvijanovi} iz Doboja je prvi put u Liplju. Jako su me boljela le|a. Nakon izlaska iz manastirske crkve nestao je bol u le|ima. avgusta bi}e odr`an veliki narodni sabor kod manastira kada }e biti rukopolo`en monah Sergej iz manastira Krupe na Vrbasu. I evo. `ena trgovca Po~epina sa dvogodi{njim sinom koji je imao te{ku padavicu. U manastiru Liplje je pored ostalih poslu{anja dat akcenat na obrazovanje bratstva. Kada nam treba savjet. osam nije znalo. Devet ljudi u Banjaluci su pitali za Liplje. te bratstvo pored episkopa ~ine dva jeromonaha. Glavni manastirski sabori u toku godine su Blagovijesti . a najdjelotvorniji je duhovni mir kojim se osna`e nakon dolaska. Jako su me boljela le|a i nije mi se i{lo. narod `eli da se ponovo vrati. godine ovaj manastir stavropigija episkopa banjalu~kog. Ono {to boli bratstvo manastira Liplje jeste to da su stanovnici najbli`eg velikog grada Banjaluke slabo upoznati s lokacijom manastira. ka`e Sa{a. a liturgija nedjeljom i praznikom u 10.poljske molitve. ali je poslao ljude na sasvim drugi dio grada. ka`e Sla|ana. Kad je ljeto.9. u manastiru Liplje je uvijek interesantno. Put manastira Liplje iz Sombora do{li su Sa{a (33) i Sla|ana (38) Pejin kao i njihova tetka iz Doboja Milunka Cvijanovi} (50).

8. heklamo. Zamolile bismo sve one koji su u mogu}nosti da nam doniraju neki kombi na koji bismo mogli ugraditi svoju platformu za invalidska kolica". Znaju nam do}i mu{terije i tra`iti. Otac mi je kupio pisa}u ma{inu i dane sam provodila kucaju}i jednom rukom i bolja sam bila od onih koji su kucali sa dvije ruke. toliko sam se trudila da budem dobra u~enica. da ni od koga ne zavise. poja{njava Backovi}eva. ali da posao nikada nije dobila. Po|ite od prilaza za osobe u invalidskim kolicima. a i zakon {kole nije primoravao da ne prave diskriminaciju prema osobama s odre|enim onesposobljenjima. nije zavr{ila srednju {kolu. eto. uostalom. objasnila nam je po ulasku u radionicu ~lanica Adisa Zahirovi}. Broji 16 ~lanica. "Kao {to vidite. "Htjela sam ~ak da upi{em umjetni~ku {kolu. specijaliziranu za invalidna lica. recimo. ide u pe} na pe~enje na temperaturi od 180 ili 190 stepeni na nekih sat vremena. Oslikavamo i zdjele za {e}er i bombone. To je zato {to bude{ zatvoren me|u ~etiri zida. me|utim. Krivo mi je {to u to vrijeme nisam bila borbena". a pepeljare ko{taju osam KM. "Svi radimo sve. ka`e Jelena Backovi} U radionici marljivo rade Rad u radionici za njih zna~i dru`enje. ali nekim ~lanicama vi{e odgovara rad sa staklom. a drugim sa svilom ili izrada bi`uterije. cijena im je je osam KM". Adisa Zahirovi} od djetinjstva voli da crta . koja je osnovana pri Udru`enju oboljelih od cerebralne dje~je paralize prije nekoliko godina. a tamo gdje su izgra|eni. pri~a Antunovi}eva. da im izradimo e{arpu ili ne{to drugo i uvijek smo spremne. Tanjire kupujemo po cijeni od ~etiri KM. 2009. rekli su u radionici. tako da me nisu htjeli primiti u srednju {kolu. Oslikavam predmete od stakla. bolje bi bilo da Mene je dolazak u radionicu mnogo promijenio. Prodajna cijena proizvoda koje izra|uju u radonici. jer to nisu prilazi nego brda. "Mene je dolazak u radionici mnogo promijenio. isti~e Juri}eva. trenutno oslikavam jednu staklenu vazu. a interesuju me web dizajn i grafika. pletemo". Volonterski rad: ^lanica Sanja Juri} je prije rata u Zagrebu zavr{ila {kolu za kroja~a. zavisno od veli~ine. radim s nakitom. ka`e Zahirovi}eva. Za sada za dolazak u radionicu 'dijelimo' kombi koji je truo i na izmaku je snaga. u startu me odbijao nedostatak prilaza za osobe s invaliditetom. ne mo`e se samo piti kafa i ni{ta ne raditi". ^lan sam radionice tre}u godinu i ovo mi poma`e da iza|em iz ku}e. Jelena i Sanja pokazuju marame FOTO D@. Dru`enje u radionici: One rade na volonterskoj osnovi. Antunovi}eva dodaje da poku{avaju da budu samostalni. u Sarajevu. Ovdje dobijamo i jednu vrstu resocijalizacije i u radionicu se mogu u~laniti ljudi iz bilo kojeg udru`enja. "Ja nemam zanimanje. Ka`e da je 1995. Dodaje da od djetinjstva voli crtati. Ali. "Nikada nisam radila taj posao. Mene je Vesna bukvalno u~ila kako da se pona{am u invalidskim kolicima i sada ja to prenosim na druge. Poslije toga imamo gotov proizvod. a ne moje sposobnosti. Potrudi}u se da srednju {kolu zavr{im vandredno. Mnogo mi zna~i boravak ovdje. Bilo je mnogo prepreka. "A. Dodaje da se kod njih radi svakim radnim danom od 10 do 15 sati. od kojih su njih desetak svaki dan "na svom radnom mjestu". "Radimo volonterski i novac od svega {to bude prodato ide u nabavku materijala kako bismo mogli napraviti nove proizvode. Ovdje dobijamo i jednu vrstu resocijalizacije i u radionicu se mogu u~laniti ljudi iz bilo kojeg udru`enja. U stvari. moj fizi~ki izgled bi uvijek presudio. Jednostavno. koja sve radi jednom rukom. ka`e Antunovi}eva. okupacionu terapiju i resocijalizaciju. kao i boje kojima ih oslikavamo. "Bila sam dosta mirna i znala sam se uznemiriti od ve}eg broja ljudi. dru{tveno korisni rad. Ka`e da. {to je korisno i dokazuje da ni{ta nismo lo{iji od drugih". jer te porodica `eli za{tititi od lo{ih ljudi i onda se ne zna{ normalno pona{ati u dru{tvu drugih. ka`e Backovi}eva. smije se Backovi}eva. vezemo. dru{tveno korisni rad. vaza je 15 ili 25 KM. nisam se znala normalno pona{ati u dru{tvu. okupacionu terapiju i resocijalizaciju nisu. TORCHE U posjeti Art radionici pri Udru`enju oboljelih od dje~je cerebralne paralize Za umjetnost nema prepreka Adisa Zahirovi} Proizvodi iz radionice Elma DUVNJAK likanje na staklu. svili. izrada nakita i odje}e specijalnosti su ~la ni ca Art radionice u Novom gradu. nije mi se dalo". kao i danas. Kada to zavr{im. na`alost. Osnovnu {kolu sam zavr{ila odmah poslije rata. ka`e Zahirovi}eva. svile. Svi sve rade: ^lanica Vesna Antunovi} ka`e da je predmete koje izra|uju mogu}e kupiti u njihovoj radionici. Sve je bilo prepu{teno dobroj volji direktora. Radionica me promijenila i sada ne zatvaram usta". poput svilenih marama je 35 KM. Nema ih. Radim ono {to volim.18 ofekfmkb!9. ali najvi{e volim S da radim sa staklom". ali pred novogodi{nje i vjerske praznike dobiju prostor za izlaganje u nekim od tr`nih centara. gdje god bih aplicirala za posao. Vesna. Jelena Backovi} ka`e da neke od ~lanica dolaze smo povremeno. godine zavr{ila za administrativnog tehni~ara. a kada ih oslikamo. "Proizvodi od stakla koje kupujemo su prili~no skupi. Ovdje se mora raditi. ali ga nije preporu~ljivo prati u ma{ini za su|e". ali rad u radionici za njih zna~i dru`enje.

kako ka`e Had`i}eva. te bogatstvu plasti~nih dekoracija. 2009. nakon nesprovo|enja dispozitiva odluke Komisije i nastavljanja degradiranja prostora oko i na samoj nekropoli. Stoca sa svojim bogatim kulturnoistorijskim naslje|em. preko kojeg se implementiraju sredstva. i 15. 8. koji je Komisija za o~uvanje nacionalnih spomenika stavila van snage. navode da su do sada izvedeni radovi na ogra|ivanju lokalite- Ve}ina ih datira iz razdoblja 14. Naime.9. koja se nalazi u Vidovu Polju. Nastali su u srednjem vijeku i oslikavaju tada{nji `ivot. vijeku. Sa o~uvanim bogatstvom simbola. zatim Mostara sa zonom Starog mosta. a projekat }e se implementirati u saradnji Zavoda sa UNESCO-om tokom ove godine". novi sistem vodonapajanja. tri kilometra zapadno od Stoca. Badnja. a pored najpoznatijeg ste}ka. "Zavod za za{titu spomenika radi na izradi projektne dokumentacije za konzervaciju ste}aka. godine nezakonito sagra|eni poslovni objekti u skladu s regulacionim planom. a ve}inom se nalaze u Bosni i Hercegovini. a najvi{e ih ima u Hercegovini i to u Bile}i. isti~e Had`i}eva. ~ine nekropolu sa ste}cima Radimlja jednim od najvrednijih i najzna~ajnijih kulturnoistorijskih dobara iz srednjeg vijeka BiH. Stocu. na|en u okolini Kaknja. U cilju spre~avanja daljeg ugro`avanja tog znamenitog spomenika. neogra|eni centralni prostor nekropole po~eo je da se koristi i kao prostor za parkiranje vozila posjetilaca i vlasnika poslovnih objekata. Ve}ina ovih spomenika datira iz razdoblja 14. koje se kao kulturni proizvodi mogu prezentovati u turisti~koj ponudi BiH". Obi~no su ukra{eni prizorima iz `ivota. vijeka. visokom umjetni~kom kvalitetu izrade. kako bi bilo sprije~eno dalje erodiranje obala i lokaliteta usljed buji~nih udara". najslavniji je pojedina~ni ste}ak Zgo{}anski ste}ak. na dru{tvenom zemlji{tu uz nekropolu i na potencijalnom arheolo{kom nalazi{tu su 1999. ka`e Azra Had`i} iz Zavoda za za{titu spomenika. Me|utim. do sredine 16. koji se nalazi u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. kako isti~e. kao i Jadranskog mora. odnosno srednjovjekovni nadgrobni spomenici. te bi na taj na~in mogao privu}i pa`nju turista. Gacku i dolini Neretve. postavljali su se od druge polovine 14. Trebinju. ka`e Had`i}eva. postala je sinonim za kulturu ste}aka. vite{kih turnira ili natpisima na bosan~ici. Uprkos ~injenici da spomenik spada u red najukra{enijih nekropola u BiH. uvr{ten je i na N listu ugro`enih spomenika.000. Boljuna. raznovrsnosti i zastupljenosti svih osnovnih oblika. nekropola Radimlja spada u najvrednije spomenike srednjovjekovnog perioda u BiH. kojih je do sada ukupno utvr|eno vi{e od 66. zauzimaju vrlo zna~ajno mjesto me|u nacionalnim spomenicima BiH. Poznata i van granica: Prepoznatljive znamenitosti i vrijednosti nekropole ste}aka Radimlja su. Trebinju. ali ih ima i u Hrvatskoj. ~ini da Radimlja predstavlja izuzetno zna~ajnu kariku u kreiranju kulturnih ruta. lova. Nacionalni spomenik: Komisija za o~uvanje nacionalnih spomenika proglasila je nekropolu ste}aka Radimlja nacionalnim spomenikom. iako se njihova pojava u velikoj mjeri registruje i u 12. Po brojnosti primjeraka. a njen zna~aj se ogleda u tome {to predstavlja reprezentativan uzorak i ostalih nekropola s tog podru~ja. Hodova. na putu ^apljina Stolac. Ste}ci. ugro`en je nezakonitom i bespravnom gradnjom u sklopu spomenika ili u njegovoj neposrednoj blizini. nekropole Radimlja kod Stoca. tokom vremena od tog kulturnoistorijskog dobra iznjegovale kulturolo{ki brend. Dijele se na polo`ene i uspravne. spada me|u nekoliko najvrednijih i najzna~ajnijih nekropola ste}aka u BiH. koje se kao kulturni proizvodi mogu prezentovati u turisti~koj ponudi BiH Tanja [IKANJI] ekropola ste}aka Radimlja. vijeka. i 15. Gacku i dolini Neretve ta `ivom ogradom uz prate}i. O{ani}a. Ste}ci. "Dostupnost i pristupa~nost nekropole. U Zavodu za za{titu spomenika BiH. posljednjih nekoliko godina Vlada FBiH je putem Federalnog ministarstva kulture i sporta po~ela da izdvaja sredstva za za{titu tog nacionalnog spomenika. ofekfmkb 19 RAZGLEDNICE IZ GRADOVA Nekropola ste}aka Radimlja kod Stoca Kulturolo{ki brend prepoznatljiv i van BiH Spada me|u najvrednije i najzna~ajnije nekropole ste}aka u BiH FOTO NN Postala je sinonim za kulturu ste}aka Radimlja predstavlja izuzetno zna~ajnu kariku u kreiranju kulturnih ruta. njihovo umjetni~ko oblikovanje izra`eno kroz forme i dekoracije. vijeka. Stocu. prefinjeni osje}aj majstora klesara za odnos primijenjene tehnike ukra{avanja naspram oblika i volumena ste}ka. Nakon toga. Srbiji i Crnoj Gori. . u blizini izvanredno vrijednih lokaliteta. "Planirana je i sanacija dijela korita rje~ice Radimlje. vijeku Ste}aka najvi{e ima u Hercegovini i to u Bile}i. Daorsona. iako se njihova pojava u velikoj mjeri registruje i u 12. Brojnost ste}aka. prepoznatljiv i van granica BiH.

ka`e Mujki}. koja je obi~no u nekoj dre~avoj boji. On dodaje da u Finskoj `ivi blizu fabrika gdje vazduh nije ~ist i isti~e da ba{ u`iva kad se vrati u svoju ku}icu. banjalu~kom naselju udaljenom svega ~etiri kilometra od strogog centra grada. 8. ka`e da `ivot Roma nije nikada bio lak. ali uvijek se ne{to doga|a". ka`e. nalaze ru{evne ku}ice koje izgledaju kao da }e se sru{iti kad ja~i vjetar zaduva. ali U njihovom naselju uvijek je veselo bez obzira na probleme i svi su uglavnom nasmijani ve}ina je u inostranstvu gdje `ive od socijalne pomo}i. ne samo na Veselom brijegu". ali da su Romi navikli na nevolje i da se bore iz dana u dan kako bi sebi pobolj{ali `ivot. ali kad si mlad onda se sve mo`e i sti}i i ura di ti. `ivot u tom naselju je sve bolji. U svakom `itu ima kukolja. koji je ro|en na Veselom brijegu. ali nije im. zavidna. "Romi `ive od kupljenja starog `eljeza. u kome `ivi veliki broj Roma. "Svaki dan ovdje ima dosta zanimljivih situacija i nikada nije dosadno.. S njima se mo`da ne bi slo`ili Romi koji ~itavu godinu provedu na Veselom brijegu i koji nisu uspjeli prona}i sre}u u inostranstvu. "Mi ne}emo ni~ije i ne damo svoje. Dru{tvo mi prave ma~ke koje dr`im blizu sebe. N i ka d a i m n i j e do sa dno: Romi ka`u da je u njihovom naselju uvijek veselo bez obzira na probleme i svi su uglavnom nasmijani. jer u obli`njim ru{evinama ima dosta mi{eva". On isti~e da je 28 godina radio u jednoj banjalu~koj firmi. Ljudi odlaze sa Veselog brijega trbuhom za kruhom i u potrazi za boljim `ivotom. ka`e ona. stanovnicima banjalu~kog Veselog brijega nekome majka. Njima je svaki dan ispunjen istom borbom za pre`ivljavanje. nekada pjevamo zajedno. Svi `ivimo u miru i sla`emo se jedni sa drugima". Taj kontrast je zaista upe~atljiv i izaziva ~u|enje rijetkih prolaznika. starica koja `ivi u jednoj ku}ici pored puta. "@i vim u ovoj ma loj ku}i koju sam sama napravila kad sam bila mla|a i nisam se nigdje selila. Oni `ive u velikom siroma{tvu i svaki dan se bore za opstanak skupljaju}i staro `eljezo i bave}i se povremenim poslovima. a nekome ma}eha. iako mnogi `ive u uslovima koji nisu dostojni ~ovje- ka. Kada smo stigli na Veselom brijegu vrijeme kao da je stalo. a onda je odlu~io svoju sre}u potra`iti u Finskoj. Me|utim. 2009. Mnoge Rome zanima {ta }e se desiti sa novim putem koji treba da pro|e kroz njihovo naselje jer strijepe da }e zbog toga biti potrebno sru{iti mnoge ku}e. Stanovnike Veselog brijega ne brinu dnevnopoliti~ka pitanja. Razlike izme|u bogatih i siroma{nih Roma @ na Veselom brijegu su vi{e nego o~ite. Aleksandar STIJAKOVI] ivot na Veselom brijegu. Komentari{u}i velike ku}e svojih kom{ija ona isti~e da je `ivot nekome bio majka. Na vi kli na ne vo lje: Stanovnici Veselog brijega isti~u da je `ivot svuda te`ak. ka`e Mujki}. Nekada se bijemo. Kako ka`u stanovnici.20 ofekfmkb!9. ve} samo kako da do~ekaju sljede}i dan. ali sa kom{ijama uglavnom nema problema. Ne mo`e biti dosadno jer se stalno ne{to de{ava. u ovim ljetnim danima se odvija sporije nego {to je to uobi~ajeno za dana{nju u`urbanu svakodnevicu.. Tako se pored velikih ku}a sa sre|enim dvori{tem i fasadom. JEDAN DAN SA. a neki su i zaposleni. a kad se os ta ri i najjednostavniji poslovi su te{ki. Tako je to svugdje. isti~e da situacija u ovom naselju nije bila nikad bolja. a jutarnju ti{inu poremeti samo neki automobil koji pro|e pra{njavim makadamskim putem. O tome najbolje svjedo~e mnogi gastarbajteri koji na Veseli brijeg do|u iz raznih evropskih zemalja kako bi tu proveli odmor. Fatima Muhoji}. Oni ka`u da se svake godine osjeti napredak i da u ovom naselju sve bolje `ive. i oni priznaju da `ive bolje nego ranije i da ne moraju da brinu ho}e li sutra imati {ta za jelo. ka`e jedan od Roma koji je ranom I najmla|im Romima je zanimljiv `ivot na Veselom brijegu . Ibrahim Mujki}.

"Ova zgrada }e ugroziti moju ku}u. ka`e on. na Veselom brijegu svaki dan je isti. Dva romska udru`enja: Na Veselom brijegu postoje dva udru`enja koja se bore za prava banjalu~kih Roma. kada dolaze na{i ljudi iz inostranstva ili na{i gosti iz drugih gradova. 8. "Nije u redu da imamo dva udru`enja i da se dijelimo. Romi su uvijek bili veseo narod. ka`e ovaj stanovnik Veselog brijega. Grade nove zgrade. pravi zgrada. gradona~elnik Banjaluke. nije red da idu starim makadamom". a neki su i zaposleni. Potrebno je da predstavnici oba udru`enja sjednu zajedno i da se dogovore jer zbog njihove nesloge najvi{e mi ispa{tamo". `ali se on. Romi na Veselom brijegu malo pa`nje posve}uju sva|ama u udru`enjima. Snalazimo se kako stignemo i krpimo kraj s krajem. To nikom ne koristi. "Ja sam Rom i ponosan sam na to. Ove godine smo se podijelili i za \ur|evdan i jedan dio stanovnika uop{te nije prisustvovao slavlju. Po no sni na Kul tur ni centar: Najmla|im stanov n i c i m a Ve se log bri je ga ne sme ta ni ve li ka vru}ina i uvijek ih je mogu}e vidjeti na putu kako se igraju sa ma~kama i psima kojih ima na svakom koraku. Bilo bi dobro kada bi glavna ulica na Veselom brijegu bila asfaltirana. Mi ne}emo ni~ije i ne damo svoje. pa ~ak i ako bi mu neko dodijelio stan u centru grada. a mali Romi mogu da izaberu koji im se trener vi{e svi|a. ka`u stanovnici Veselog brijega Naime. tako da uvijek na|emo neke zanimljive teme o kojima raspravljamo". Sve se mo`e sutra sru{iti u provaliju. "Da ima posla bolje bi se `ivjelo. dosta vremena provode u ovom kulturnom centru povr{ine 400 kvadratnih metara. ali sa kom{ijama uglavnom nema problema. Mje{tani. oni su u me|usobnoj sva|i i Romi su uglavnom podijeljeni {to se ti~e podr{ke bilo kom udru`enju. gdje se. On isti~e da nikada ne bi oti{ao. Me|utim. ka`e Ibrahim Mujki} . je u Strazburu primio nagradu za promociju prava nacionalnih manjina. ka`e jedan mje{tanin Veselog brijega. prema njegovim rije~ima. Ovdje su svi moji su na ro dni ci i iako ra dim u [vedskoj na ovom na{em brijegu se osje}am najbolje". a djeca su sada u opasnosti da se igraju oko ku}e". Stanovnici isti~u da su izuzetno zadovoljni saradnjom sa gradskim vlastima jer je ovih dana Veseli brijeg veliko gradili{te. zatim kanalizaciju. Danas ovdje ima lijepih i modernih objekata i zato.9. a u kome organizuju izlo`be fotografija. ina~e. Oba kluba su smje{tena u Kulturni centar u kome je najveselije kad se slavi \ur|evdan. gdje su lekcije iz boksa dijelili legendarni Marijan Bene{ i Dra`enko Nini}. ofekfmkb 21 Neki mje{tani zabrinuti da }e im se ku}e sru{iti zbog gra|evinskih radova Fatima Muhoji} ispred svoje ku}ice Bogatiji stanovnici Veselog brijega u`ivaju sa porodicom Na uskom pra{njavom putu uvijek ima prolaznika nekome ma}eha zorom ve} poranio kako bi u obli`njoj kafani potra`io neko hladno osvje`enje. To su udru`enja "Veseli brijeg" i "Romsko srce". Jedan od Roma tako upla{eno gleda na ogromno gradili{te odmah ispod svoje ku}e. Oni najtalentovaniji dane provode treniraju}i u jednom od dva bokserska kluba. 2009. Nije ovo vi{e ono staro naselje od prije 30 ili 40 godina sa kartonskim stra}arama i lo{im ku}ama. koji je jedan od najve}ih na teritoriji biv{e Jugoslavije. Mujki}: Svi se dobro sla`u Romi `ive od kupljenja starog `eljeza. "Po{to sam ovdje na odmoru sa porodicom. a ove godine se o~ekuje po~etak radova na novom putu koji }e zamijeniti pra{njavi makadamski. Krajem pro{le godine Dragoljub Davidovi}. na Veselom brijegu postoje dva bokserska kluba "Dra`enko Nini}" i "Feniks". Kako ka`e jedan dobrostoje}i Rom dok ponosno pokazuje svoju ku}u i auto stranih registracija. Veliko gradili{te: Jutarnju ti{inu u ovom naselju sada jedino naru{avaju veliki kamioni koji prevoze materijal do gradili{ta na Veselom brijegu i bude stanovnike. obuku za rad na kompjuterima i u koji je smje{teno romsko kulturno dru{tvo. a jedino im je bitno da njihovo naselje i dalje bude veselo. ali ve}ina je u inostranstvu gdje `ive od socijalne pomo}i. kao i mnoge na{e kom{ije uglavnom nam dan pro|e u me|usobnom dru`enju. a za njega stanovnici Veselog brijega imaju samo rije~i hvale. U svakom `itu ima kukolja. ka`e Ibrahim Muratovi}.

posebno na jugu Francuske. U pro{losedmi~nom napadu na policijsku stanicu u gradu Burgas povrije|eno 60 ljudi Pro{lonedjeljna dva bomba{ka napada samo su dokaz da se ne predaju te da }e istrajati do kraja. A. dokaz da su jo{ aktivni te da ih ne}e lako uni{titi Planirali teroristi~ke napade u Australiji Bvt!sb!jk! lb!qp!j! j!b!vibq! j!b!kf!•f!wp!p!mkv! j!{b!lp!f!tf!wkf!v! u mt mdk tm u s e k s.!Ib! o o c }o cj . dio svijeta je sjedio skr{tenih ruku govom izboru. Naime. poru~io je on svima njima da mu i nisu potrebne njihove ~estitke.2 k h o~ en w sk u s t jefo!j!j! p! b! b!kf!lpe!kf! of!qb! j!fo!lj! kf!j{!Lb! f!v! b/!Lb! f! ugl w o e dk u o nso n. izazvav{i nemire. [panske i francuske vlasti otkrile su nekoliko skrovi{ta te teroristi~ke organizacije. koji je smiren iz fotelje pozdravio svijet.hp! j|! kv!ekf! w e o l e o . Me|utim. Opala popularnost ETA: "Uni{ti}emo njihovu organizaciji i niko od njih ne}e pobje}i pravdi". jula. u kojem je povrije|eno 60 ljudi. godine uzeli su oru`je u ruke. prilikom ~ega su poginula dva pripadnika {panske Civilne garde. {panski politi~ari sve vrijeme nastoje za uvjere javnost da su posljednji napadi samo posljednji trzaji o~ajnika. mora i treba biti zasebna dr`ava.22 ofekfmkb!9. godi{njice postojanja. teroristi~ka grupa. bila je odsje~ena od ostatka svijeta. wkf!f/!Ewb!hp!p! p!tj! vm!b! b!cpn! b! lb!ob! b! b!j{wf! f! b!tv s u w n uo c| qe eo 36/!bw! vt!b!3114-!lpe!tqp! f! j! b!Hfk!wfk-!qp! ob!f!uv!jt!j! lf h u n ol u { u s u• busb! dj!f!v!Nvn! b!kv!uf!ob!qj!b! j![b! f!j/ l k cj kd ws Antiteroristi~ka jedinica traga za {estoro osumnji~enih ro{lonedjeljni. IZA GRANICE Pi{e: Jelena PRALICA Zakleo se Ahmadined`ad Drugi put je Mahmud Ahmadined`ad izgovorio sudbonosno "da" funkciji predsjednika Irana.hp! j|! kb! b!j!28. da bi samo u roku od 34 sata bila podmetnuta eksplozivna naprava na ostrvu Majorka. te smjerno i bez trunke gri`e savjesti iznova stupio na tron Irana. Najnoviji napadi predstavljaju svojevrstan prkos {panskim vlastima. Sve to nije skinulo osmijeh s lica Mahmuda Ahmadined`ada. ojg!Tb!fe!j!okf! p! b!tv! sv! b!Gb! nj! b!j!B|sbu!Bo! b!j-!lp!j!tv k h w q h i e ts k qsp! mph!nkf! f! b!qsp! mb! f! j!lsj! jnb!{b!vcvt!wp!j!lp! b! kf!{b! | td h |o w u wo . Za samo dva sata Majorka. Kona~no. napad na ostrvu Majorka su{ta je suprotnost tvrdnji {panskih vlasti da je ETA. najaviv{i bujicu "va`nih promjena u Iranu i van njega". nije se Ahmadined`ad pokolebao zbog toga. Prvo je u aprilu uhap{en Jurdan Martetegi. Pe de set go di na pos to ja nja: Na tom ostrvu su se u trenutku napada nalazile desetine hiljada turista. Zakleo se tako on u jeku su|enja ~lanovima iranske opozicije. ETA je u napadima ubila 828 ljudi. 8. Istovreme no su na mje ru [vedske da po{alje svog ambasadora na ceremoniju kritikovale mnoge ~lanice EU. Posljednji napadi. Ve}ina eksperata vjeruje da je ETA vojno oslabljena ~itavim nizom neuspjeha i poraza. jedna od glavnih turisti~kih destinacija. koji su se desili u roku od nekoliko sati. svi analiti~ari smatraju da je to bilo svojevrsno obilje`avanje 50. ubistva i krv na ulicama Teherana. koji su bili potpuno ugu{eni pod vladavinom diktatora Franka. Velike Britanije i Italije odbi li da ~es ti ta ju Dok su poslanici na Ahmadined`adu na njeinauguraciji aplaudirali. Kada je tek osnovana ETA (Euskadi ta Askatusauna Baskijska domovina i sloboda) prvo se borila za o~uvanje baskijskog jezika i kulture. osuda svjetskih sila i prigovori da je zemlja ogrezla u nedemokratiji. dokaz da su jo{ aktivni te da ih ne}e lako uni{titi. zvani~no potvrdiv{i njegov izbor za predsjednika. svo! j!kf!IJW!pu! sj! fo!3115/!hp! j! f-!of! v! p!ob! po!|up!tf!j{ l lw eo eh l Bgsj! f!qsf! f!j!b!v!Qb!j{/! l t mm s Mladi radikali P Priredila: Dragana RADU[KI Najnoviji napadi ETA predstavljaju svojevrstan prkos {panskim vlastima. I dok su poslanici koji su prisustvovali ceremoniji inauguracije aplaudirali. po mi{ljenju onih koji su bojkotovali njegovu inauguraciju. I dok ETA nije zvani~no preuzela odgovornost za napad. odnosi se na `rtve uli~nih nemira koje je izazvala njegova nedavna pobjeda. otu|enje Irana. ipak daleko vi{e cijene Baskijsku nacionalnu partiju koja je protiv nasilnih metoda koje primjenjuje ETA. koja je bila 31. Ipak. |b! ptu!Bvt!sb!j!f!v!nv! mj! bo! ljn!{f! mkb! b/ o u mk tn t n n Masakr na ~asu plesa Ob! sv! b! j!nv! lb!bd!vqbp!kf!ob!•bt!qmf! b!v!gj!oft!dfo!bs!v p ao | s t u u hsb! j! v!Csj! awjm-!of! b!f! p!pe!Qju! cvs! b-!v!bnf!j! lpk!tb! f! opk e~ e eml t h s• w{ esab! j!Qfo! jm! b! j!b-!hekf!kf!vcjp!usj!af! f-!b!{b!jn!tf! jp!pev! fp w t w ok o u c { aj! pu/!Qsf! b!j{wp!j! b!j{!qp!j! j!f-!v!upn!jo! j! fo!v!sb! kf! p!kf!obk! w n sn mdk de u o o . nb! kf!21!ptp! b-!b!of! p!j! p!sb! kf! ji!kf!v!lsj!j! opn!tub! kv/!Nv! o c l ml o o u• o . lmb!j!tub!j!j{nf! v!33!j!37!hp! j! b-!vib! |f! j!tv!v!wj! f!qp!j! jk! lji s } eo q o | md t sb! j!b!v!Nfm! vs! v/!Djmk!{b! kf!f!kf!cjp!eb!tf!lb! oj!wpk! b!vnj!f! dk c o w s { o k. pro{le sedmice prvo su izveli napad na policijsku stanicu u gradu Burgas. koji su smatrali da je stari-novi lider pokrao izbore odr`ane u junu. ~iji se "rep" vukao danima. znatno oslabljena nedavnim hap{enjem njenih glavnih vo|a. dio Evrope i svijeta je sjedio skr{tenih ruku. njihov cilj je postao stvaranje nezavisne dr`ave. koje se prote`e od sjeverne [panije pa do jugozapadne Francuske. Vrhovni vjerski vo|a ajatolah Ali Hamnei blagoslovio je drugi Ahmadined`adov mandat. Ubio dvoje u gej baru Vcs{p!ob! po!|up!kf!of! p! ob!j!ob! b! b•!vqbp!v!kf! bo!hfk l q { u qe e lmvc!v!Ufm!Bwj! v-!hekf!kf!vcjp!35. Francuske. 1969. |lb!bd!kf!v|bp!v!tb!v!hekf!tv!! esab! b! j!•b! p! j!mb!j! p!qmf! bs m p w o t w uo t j{wv! bp!qj! up!kf!j!qp! fp!eb!qv! b!ob! v! j! f/!Qv! okb! b!kf!usb!b!b l | m • d t nd d w km ef! f!bl!tf! vo! j/!V!usf! vu! v!ob! b! b!v!lmv! v!kf!cj!p!tup!j! bl!mkv! j/! tu l e o l qe c m uo e Smrtna kazna za bomba{e Tve!v!Jo! j!j!ptv! jp!kf!ob!tnsu!usp!f!qp! j! j!b! b!cpn! b! lji ek e k •om d c| ob! b! b!v!Nvn! b!kv!3114/!hp! j! f-!v!lp!j! b!kf!vcj!f! p!wj! f!pe qe cj eo kn ko | 61!j!sb! kf! p!plp!291!ptp! b/!Twj!ptv! f! j!tv!j{!Nvn! b!kb!. tre}i komandat ETA koji je uhap{en u roku od pet mjeseci. koji su se na{li pod izuzetnim mjerama obezbje|enja. rekao je {panski premijer Hose . odakle je grupa planirala napade. 2009. nasilje. I dok ve}ina Baska podr`ava nezavisnost. nasilju i samovolji pojedinaca. Naprotiv. a njihova prva `rtva bio je komandant policije u baskijskom gradu San Sebastijanu. wpk! v!j!sb! jp!26!ptp! b-!j{cj!j!tv!qsp!ft!j!ip! p! f! tv! mb! b!v l o c m u u n tl b d upn!hsb! v/!Ef! po! usbo!j!tv!op! j!j!usbo! qb!fo!f!t!pq!v! cb! b e n t u tm t s u ua n vqf!f! jn!qsp!jw!•mb! p! b!vm!sb! s!p! pl! of!qbs!j!f!\bt-!lp!j!tv so u o w u pu e t uk k tf!wj! f!qv!b!j{kb|! kb! b!j!qsp!jw!ip! p! f! tv! m! pt!j!j!qpe! uj! b!j | u o wm u n t l bo u tdm nsaokv!qsp!jw!ip! p! f! tv! mb! b/! u n tl b d Na|en novi virus HIV Hsv! b!gsbo! vt! ji!wj!v! p!p! b!jefo!j!j! p! b!b!kf!op! v!wb!j!bo!v q d l st m h ugl w m w sk u wj!v! b!IJW!uj! b!2-!lp!j!kf!v{sp! ojl!wf! j! f!tmv! b!f! b!tj! f/!Sb! j st q k • ~o •kw e e tf!p!wb!j!bo!j!uph!wj!v! b!wf! nb!cmjt! pk!nbk! vo! lpn!wj!v! v sk u s t p l n t s t jnv! p! f!j! j!fo! j!f!of! b! op!pu! sj! f! pn!lpe!hp!j!b!. Tako su njema~ki kancelar Angela Merkel i lideri SAD. a sve kako bi izvojevali nezavisnost Baskije. kf!eb!tv!qmb! j!b!j!uf!p!jt!j! lj!ob! be!ob!wpk! f!dj!kf! f!v!{f! mkj!j!eb os m s s u• q o m w n tv!qp! f! b! j!t!sb! j! bm! pn!jtmb! jt!j! lpn!hsv! pn!\f! bc!j{ w { o el o n u• q c Tp! b!j!f/!Ptv! okj! f! j-!lp!j!tv!tp! b!jk! lph!j!mj! bo! lph!qp!j!f! n mk n •o k n mt c t sk . savjest koja je trebalo da ga pe~e.!TJW! ps/ o e gdk dk e w lwo sm h Op! p! u! sj! f! j!wj!vt!kf!sb! mj! ju!pe!usj!ep!tb! b!qp! ob!b!wj!v! b!IJW w pl w o s {• e { u st lp!j!tf!np! v!qsp! b! j!v!mkv! j! b/!Op! b!wb!j!bo!b!wj!v! b!IJO. na neki na~in su dokaz da se ETA ve} oporavila od serije hap{enja koja je imala za cilje njeno slabljenje. Od svog osnivanja. a zatim bi odlazili u [paniju i realizovali svoje planove. ETA smatra da podru~je Baskije. mo`da i najsmrtonosniji. Nedugo po osnivanju.

jer su tako iscrpili i ono malo {to su imali. uklju~uju}i i dva poku{aja ubistva kralja. koja se smatra daleko bezbjednijom. Neki mediji prenose da je bomba na Majorki imala daljinsko upravljanje. ~iji obavje{tajci prate aktivnosti ETA. te dodao da se uni{tenje ETA mora nastaviti. bar ne njeno militantno krilo. {to zna~i da je bomba postavljena i nekoliko sati prije eksplozije. a napada~i su je aktivirali sa neke bezbjedne razdaljine. Ipak. i oni su mi{ljenja da je ETA posljednjim napadima "stavila sva jaja u jednu korpu". uklju~uju}i i dvoje direktnih po~inilaca napada. To je peti napad na ostrvo. koji su i dalje aktivni u tajnim fabrikama za proizvodnju eksplozivnih sredstava na jugu Francuske. trajekte. {panski specijalci su koncentrisali svoju istragu na dva mlada Baska koji su iznajmili sobu u jednom hotelu na Majorki. ~injenica je da Ibica nikada nije bila napadnuta. u kojem je poginulo dvoje ljudi. Kako se ne zna ta~no ko je od terorista izveo napad. a hotelijeri se pribojavaju da }e im posljednji napad oslabiti turisti~ku sezonu. Ubrzo nakon tog napada. Sa druge strane. 2009. biv{i ministar spoljnih poslova. ETA je i zvani~no saop{tila da prekida primirje. predstavnik zvani~nog Madrida na Majorki. Kralj Huan Karlos i kraljica Sofija do{li su u Majorku svega dva dana nakon napada. Kralj je odmah po dolasku na ostrvo izjavio da se osje}a izuzetno bezbjednim. rekao je kralj Huan Karlos. Ramon Sosijas. koja se sastoji mahom od mladih radikala. Prema pisanju {panskih medija. rekao je da je ETA toliko oslablje na da im ni je ni {ta dru go os ta lo. "Nema druge nego nastaviti sa slabljenjem ETA i njenim uni{tenjem. ne go o~ajni~ki poku{aji. nisu bili iznena|eni najnovijim napadima. Majorka pod opsadom: Majorka je posljednjih dana pod izuzetnim mjerama obezbje|enja. a i njihova popularnost me|u Baskima je znatno opala. {panska kraljevska porodica je nastavila s tradicijom i ljetovanje provela upravo u Majorki. a okon~an je napadom ETA na madridski aerodrom "Barahas". Privremeni mir trajao je do 2006. Njema~ke vlasti su jo{ u junu upozorile {panske zvani~nike da ETA nije toliko oslabljena koliko se misli. Uprkos bomba{kim napadima. jer ih samo tako mo`emo zaustaviti". Postoje spekulacije da je on jo{ prije 10 godina postigao na~elno primirje s ETA zbog ~ega nema napada na Ibicu. svi poku{aji pregovora s njima su propali. Obavje{tajne agencije [panije. godine. ofekfmkb 23 Majorka je posljednjih dana pod izuzetnim mjerama obezbje|enja FOTO AFP Sahrana pripadnika {panske civilne garde Posljednji napadi dokaz su da se ETA oporavila od serije hap{enja nastavljaju borbu tiv terorizma izjavili su nedavno za "El Pais" da se procjenjuje da je staro vo|stvo uspostavilo mre`u napada~a. Sa jednog od protesta protiv ETA Luis Rodrigez. I uprkos ~injenici da nisu u poziciji da pregovaraju. Ipak. ETA je u prili~no paradoksalnoj situaciji jer nemaju nikakve {anse da izdejstvuju nezavisnost. koji na Ibici ima hotele. ETA je u napadima ubila 828 ljudi . neposredno nakon napada.9. a koji nisu vi|eni do napada. 8. diskoteke. Jedan od najmo}nijih ljudi Ibice je Abel Matutes. to zna~i da bi napada~i jo{ mogli biti na ostrvu. ali i Njema~ke. Antiteroristi~ka jedinica sada traga za {estoro osumnji~enih. [panski istra`ioci iz jedinice za borbu pro- Jedan od ranijih napada Od svog osnivanja. kompanije. koja je ionako dosta slabija u donosu na prethodne zbog sveprisutne svjetske ekonomske krize. U blizini Majorke nalazi se Ibica.

Ulica Vijuge: Pored strmih. Sarajevo je poznato i po vijugavim ulicama. falsifikatoru novca i majstoru bez premca u obradi metala. ali su se ljudi na nju navikli. Igraju se "pod ru~nom": Padinske. naju`e. ali i zbog vijuganja. naj~udnije ulice. U Ferhadiji se nalazi i objekat Gradske tr`nice. U jednom vremenskom periodu je nosila naziv prijestolonasljednika Petra Kara|or|evi}a Drugog. Ova ulica poznata je po Avdi Jabu~ici. a ljeti je zbog posjeta Sarajlija iz dijapsore i turista ulicom skoro nemogu}e pro}i. Godine 1915. a ku}e su zamijenile zgrade sagra|ene u austrugarskom periodu. tako da se djeca u njoj igraju 'pod ru~nom'. Strme sarajevske ulice posebno su opasne zimi kada se zalede. Opasni Zmaj od Bosne: Prema podacima MUP-a Kantona Sarajeva. Do 1915. ali automobil mu nije bio u redu i u jednom trenutku su mu otkazale ko~nice i poginuo je". godine. ka`e da je ova ulica zimi uvijek prohodna zahvaljuju}i njenim stanovnicima. ljudi odmah. kazala je Alma. ne ~ekaju}i komunalna preduze}a. iz koje izlazi i s kojom se na kraju ponovo sastaje. ka`e da me|u zanimljivije sara jev ske uli ce ubra ja onu {to no si ime kontroverznog Avde Sultana Jabu~ice. Od 1919. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma ulici se ponovo vra}a naziv Ferhadija. po brdu na ~ijoj se ju`noj strani ulica nalazi. Vra}ao se nekoliko puta u podno`je i poku{ao se uspeti. najdu`e. Tako svaki grad ima ulice koje su obilje`ile njegov razvoj i koje sve generacije pamte. godine po ~uvenom pu{karu. Ulica Avde Jabu~ice u Sarajevu smje{tena je na desnoj strani Miljacke. naj{ire. najstrmije. Valerijan @ujo. Aleksandar STIJAKOVI]. S vremenom je ulica postala elitni dio grada. Dobila je ime po istoimenoj d`amiji ~iju je gradnju u tom dijelu Sarajeva finansirao 1561. sa zavr{etkom Drugog svjetskog rata dobija naziv po narodnom heroju Vasi Miskinu Crnom. a da je penjanje uz nju pravi poduhvat. a cijene stanova u ovoj ulici mjere se u milionima. Mnoge ulice pored svojih zvani~nih naziva me|u stanovnicima su poznate i po nekim drugim karakteristikama. ka`u stanovnici ove ulice. godine.. {to je vidljivo u planu grada iz 1914. tako da je jedno vrijeme bila ozna~ena kao Ulica Vijuge. 8.24 ofekfmkb!9. Ulica Hasiba Brankovi}a u sarajevskoj op{tini Novi grad jedna je od najstrmijih u gradu. Elitna ulica: Najpoznatija i najrasko{nija sarajevska ulica svakako je Ferhadija. Stanovnici ove ulice ka`u da se djeca u njoj igraju "pod ru~nom". U njoj su smje{tene mnogobrojne radnje s markiranom robom. Kraj u kojem se nalazi Ulica Avde Jabu~ice je me|u prvim dijelovima grada koji su urbanizirani nakon uspostave austrougarske vlasti. Alma \. tako da je ulica uvijek prohodna. 2009. glavna {etnica grada. knji`evnik i autor "Leksikona Sarajeva". godine naziv ulice je bio Kasumagi}a okuke. koje mu daju `ivot.. "Prije dvije godine u ovoj ulici je poginuo ~ovjek poku{avaju}i se autom uspeti uz ulicu. strme i uske ulice odlika su glavnog grada BiH. "^im prvi snijeg udari. ozna~ena je kao Vijuge. Me|utim. Prote`e se vijugavom trasom uporedo s Ulicom Goru{a. koji je progla{en i nacionalnim spomenikom. Ime Stanovnici sarajevske Ulice Hasiba Brankovi}a ka`u da se djeca u njoj igraju "pod ru~nom". Svaki grad ima svoje najkra}e. Ulica jeste ~udna. ispred svojih ku}a i po cesti posipaju so. Tada{nje ime dobila je po posjedu porodice Kasumagi} i obliku trase. a da je penjanje uz nju pravi poduhvat U FOKUSU Sokaci. odlu~uju o njegom ra zvo ju i bu du }nos ti. ispod Crnog vrha. Adis [U[NJAR U lice su arterije svakog grada. Ferhad beg Vukovi} Desisali}. objavljenog u izdanju Leona Fincija. do 1931. Mahala se po~ela razvijati i gradile su se ku}e bogatijih Sarajlija i du}ani. godine njen naziv je bio Crni vrh. U Ulici skoro svi voze automobile jer je pje{ice popeti se uz nju pravi poduhvat". sarajevski sand`ak beg. odnosno raskrsnice ove Ulice koje pamte generacije . aleje i ulice koje su obilje`ile razvoj gradova Avde Jabu~ice ulica je dobila 1931. Ferhadija je tokom cijele godine puna {eta~a. jedna od najopasnijih ulica za saobra}aj u Sarajevu je Ulica Zmaja od Bosne.

Naime. Svaka ulica je svjedok nekog vremena i krije jedan dio istorije. Upravo izme|u njegovih ku}a nastala je najpoznatija banjalu~ka ulica. "Zbog nepregledne krivine i nizbrdice u toj ulici ~esto dolazi do saobra}ajnih nesre}a. poslovni prostori. vijeka. drugi po veli~ini grad u BiH. Zoran Peja{inovi}. Mi len ko Ja }i mo vi}. Imena ulica: Nazivi ulica u gradu na Vrbasu su se naravno kroz istoriju ~esto mijenjali u zavisnosti od politi~kih prilika koje su vladale u razli~itim periodima. Prema rije~ima Milenka [aji}a. Mnogi posjetioci i turisti }e ~esto re}i da se cjelokupni `ivot grada odvija oko Gospodske ulice. koja sada nosi naziv Ulica Jovana Du~i}a. a koja se proslje|uju nadle`noj Skup{tinskoj komisiji. On smatra da je za dana{nji izgled ulica u gradu najzaslu`niji austrougarski general Alfred Jelson. oni su prihvatili taj naziv. Radulovi} je na po~etku ulice imao prodavnicu u koju su navra}ali seljaci iz obli`njih sela koja su okru`ivala grad. a kao i Sarajevo. tako|e i Banjaluka.9. uz ~ije ime se ve`e jedna zanimljiva pri~a. Vjerovatno nema nikog ko je bar jednom u `ivotu kro~io u Banjaluku. Tada nije bilo mnogo lokala u kojima su se mogli dru`iti mladi ljudi. Po utvr|ivanju prijedloga za davanje imena novim ulicama. Me|utim. rekao je [aji}. pa su oni ~esto sjedjeli na klupama. a po njima je poznat i Sombor u Srbiji. a nakon {to su 1978. istori~ar koji je nedavno predstavio svoju monografiju "Banjaluka alejama pro{losti i sada{njosti". koja je me|u banjalu~anima poznatija pod nazivom Gospodska ulica. Naime. a da bi se sakrili od rodbine ~esto su lupali rasvjetu u ulici kako bi bili {to skriveniji. . nalazi se u nepreglednoj krivini i veoma je strma. Najopasnija je zbog toga {to nema pje{a~ke staze i pravljena je po starim standardima. Gospodska ulica po~inje da se ra|a polovinom 19. u prethodne dvije godine 31 ulica je dobila novi naziv.tu su i brojne trgovine. predstavni{tva poznatih banaka iz Evrope i mnogi butici. ima ulica kojima se mo`e pohvaliti zbog njihove istorije. a veoma je uska. Tako je poslije Drugog svjetskog rata promijenjen naziv gotovo ve}ine banjalu~kih ulica. Zanimljivo je da je Radulovi} zaslu`an i za sam naziv Gospodske ulice. je najekskluzivnija ulica u gradu. koja je naj~e{}e pravila aleje sa drvoredima". Aleje su prisutne i u drugim gradovima. seljaci su za sobom u prodavnicu donosili mnogo blata na opancima i prljali prostorije. pa su oni u opasnosti jer nema pje{a~ke staze". u toj ulici su smje{tene najekskluzijvije prodavnice u gradu koje privla~e veliki broj uglavnom `enskih kupaca. ofekfmkb 25 Voza~i zbog nagiba u Ulici Hasiba Brankovi}a imaju dosta problema tokom zime Ulice su arterije svakog grada. rekao je Peja{inovi}. radnje. portparola Adminstrativne slu`be grada.10. a za njen nastanak zaslu`an je trgovac Tomo Radulovi} ona predstavlja glavnu arteriju koja prolazi kroz samo srce grada. postavio je na ku}i natpis "Gospodska ulica". Starijim Banjalu~anima i danas pobjegne neki uzdisaj kada im spomenete tu aleju. kona~nu odluku donosi Skup{tina grada". Pored toga. 8. vijeka. Naziv Aleja uzdisaja je dobila jer su se nekada u toj aleji okupljali mladi parovi koji su `eljeli da pobjegnu od javnosti. nego neprilago|ena brzina i nepo{tivanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova. u gradu . a dijelom i zbog neobi~nih karakteristika. koji je naredio da se sa Kozare donese hiljade sadnica kestena i bora da se zasade u glavnim ulicama. "Kada govorimo o banjalu~kim ulicama. koje mu daju `ivot. pred sje dnik Udru`enja za unapre|enje bezbjednosti saobra}aja grada. "Odjeljenje za stambene i komunalne djelatnosti priprema 'podloge' za nova ulice i prikuplja inicijative za davanje imena koja uglavnom predla`u gra|ani. Po{to ta- da nije bilo mnogo puteva. jedan gdje se sada nalazi soliter "^ajevca". i to je najopasnija ulica u gradu. odlu~uju o njegom razvoju i budu}nosti. Prva transverzala. Centrifugalna sila uti~e na voza~e koji ne mogu kontrolisati svoje vozilo u krivini. Mnoge su. pa se dva auta ne mogu mimoi}i da ne ugroze pje{ake. Banjalu~ke aleje: Banjaluka je poznata po svojim alejama koje se prote`u du` ~itavog grada i predstavljaju jednu od karakteristika po kojoj se Banjaluka razlikuje od ostalih gradova. do{li Austrougari. a u gradu trenutno ima 497 ulica. a da se nije pro{etao Gospodskom. objasnio je Ja}imovi}. Ulice ljubomorno ~uvaju sve tajne gradova i svuda su pokreta~ njihovog razvoja. a za njen nastanak zaslu`an je trgovac Tomo Radulovi} koji je markirao prostor koji }e poslje biti poznat kao Gospodska ulica. Kada je Radulovi}u dosadilo da ~isti prodavnicu. U ulici ima i dosta pje{aka koji tuda idu prema tr`nici i u~enika koji idu u Srednju ma{insku {kolu. je rekao da je Ulica Gorana Radulovi}a Bimbe napravljena po starim standardima i ne zadovoljava bezbjednosne propise. isti~e da je za izgradnju ulica u gradu najzaslu`nija austrougarska vlast. transverzala. Bulevarom Me{e Selimovi}a . Najopasnija ulica: Voza~i i pje{aci u gradu }e potvrditi da im najvi{e straha uliva kretanje Ulicom Gorana Radulovi}a Bimbe u neselju Dolac. 2009. Bez obzira na doba dana u Gospodskoj ulici uvijek ima prolaznika i Ulicu Avde Jabu~ice voza~i prolaze u slalomu U najromanti~nijoj ulici uvijek ima mladih parova U Ferhadiji uvijek ima prolaznika Nepregledna krivina i uska ulica ugro`avaju pje{ake i voza~e u Docu Gospodska ulica po~inje da se ra|a polovinom 19. prvo {to padne na pamet njenim stanovnicima su aleje po kojima je Banjaluka bila prepoznatljiva u biv{oj Jugoslaviji. koja je donijela evropski na~in gradnje ulica. Srce grada: Ulica Veselina Masle{e. me|u stanovnicima poznate i po nekim drugim karakteristikama ulice s ulicama Fra An|ela Zvizdovi}a-Vrbanja. Ova ulica je zbog svog zna~aja za{ti}ena kao spomenik i njoj gradske vlasti posve}uju vi{e pa`nje nego ostalim ulicama. Aleja uzdisaja: Stariji banjalu~ani }e se slo`iti da je najromanti~nija ulica u gradu Aleja uzdisaja. za ~este saobra}ajne nesre}e nisu krive lo{e ulice. pa se tu de{ava mnogo saobra}ajnih nesre}a. Taj tip ulice je karakteristi~an za ravni~arske predjele gdje je vladala austrougarska. pored svojih zvani~nih naziva. a drugi na mjestu gdje je danas zgrada op{tine. Napravio je dva objekta.

tako i u `ivotima odre|enih ljudi. do{lo je do socijalisti~ke revolucije. prema njegovom. Prou~avanjem arhiva koje bilje`e pojavu neidentifikovanih lete}ih objekata mo`e se primijetiti da se NLO javljaju ta~no dan.Toronto. a Kenedi je na istu funkciju do{ao ta~no 100 godina kasnije. iz perioda Petra Velikog. koji je bio prvi car u ruskoj istoriji. Naime. godine. godine potpisao dekret kojim je donio odluku da Nova godina po~inje 1. Kada je rije~ o istorijskim podudaranjima. godine pad Berlinskog zida. onda je najbolje uporediti istorije dva grada. godine usvajanje novog ustava i 1989. I Linkoln i Kenedi su bili demokrate po opredjeljenju i obojica su se borila za jednakost bijelaca i crnaca. 1929. iako postoje i oni koji ka`u da su takve stvari prosto neobja{njive.Australija. januara. a doga|aji vezani za njegov `ivot dosta podsje}aju na `ivot Petra Velikog. po~injala je 1. 1917. prema kojem se istorija ponavlja svakih 12 godina. koji je ozna~io po~etak raspada SSSR. kraj Hru{~ovljeve ere. umire Staljin. Kanada. Njegova teorija zasnovana je na ciklusu solarne aktivnosti Odavno je poznato da se `ivot razvija i odvija u odre|enim ciklusima.Nova Gvineja. Brojni nau~nici nastoje da fenomen podudarnosti. 2009. 1941. Kenedi i Linkoln Moskva i Rim nevjerovatni primjer podudaranja . SSSR. Upravo zato i va`i ona izreka da se istorija ponavlja. godine nastupila je velika glad i kolektivizacija. decembra 1669. Za po~etnu godinu pjesnik je uzeo 1905. Nova godina.[panija. sedmicu ili godinu od prvog pojavljivanja. Obojica su ubijena zbog svojih politi~kih stavova. 1965. Doga|aji vezani za sada{njost mogu podsje}ati na one koji su se ve} nekada nekome desili. Cezarova odluka da uspostavi ne{to sli~no dana{njem general{tabu vojske. Njegova teorija zasnovana je na ciklusu solarne aktivnosti. Biofizi~ar Aleksandar ^i`evski otkrio je da sve nacije koje `ive na planeti Zemlji imaju periodi~ne izlive aktivnosti i agresije. 1977. Klasi~an primjer nevjerovatnih podudarnosti jesu i `ivoti i sudbine dva ameri~ka predsjednika: Abrahama Linkolna i D`ona Kenedija. ova dva grada su nevjerovatan primjer istorijskog podudaranja. njegova vizija je kasnije poduprijeta i nekim stvarnim ~injenicama. 1953.Staraja Poltava. I Petar Veliki je 1. godine. godine p. Rusija. Gaj Julije Cezar bio je prvi ~ovjek koji je nosio titulu cara (imperatora). Nakon 12 godina. kao i da uvede instituciju komandanta in`enjeri- O je. koincidencija objasne brojnim. 1960. Misteriozna ponavljanja zabilje`ena su i u svemiru Petar Veliki i Julije Cezar Ruska revolucija Prvi koji je spomenuo cikli~no ponavljanje doga|aja bio je ruski pjesnik Velimir Hlebnikov. 8.e. Cezar je uveo julijanski kalendar jo{ davne 46. on je rekao da }e Rusija pretrpjeti odre|enu kataklizmu svakih 12 godina. Periodi~no ponavljanje doga|aja u istoriji cijele civilizacije i u `ivotima ljudi Podudarnosti koje nauka ne obja{njava Neke tajne svemira nikad ne}e biti doku~ene Priredila: Dragana RADU[KI Biofizi~ar Aleksandar ^i`evski otkrio da sve nacije koje `ive na planeti Zemlji imaju periodi~ne izlive aktivnosti i agresije. Za razliku od pjesnika Hlebnikova. dvije razli~ite civilizacije: anti~kog Rima i Moskve. 1950 .26 ofekfmkb!9. tj. {to je bio svojevrsni nacionalni {ok. koji je navodno imao viziju koja mu je pomogla da odredi ciklus razvoja doga|aja u Rusiji. 1977 . ponovljena je i za vrijeme Petra Velikog koji je tako|e imao svoj general{tab i in`enjeriju pri ruskoj vojsci. Turska.Kolima. Naime. Me|utim. 1972 . 1966 Izmir. 1986 . julijanskom kalendaru. Neka od NLO pojavljivanja koja govore u prilog ovoj teoriji jesu: 1913 . januara.n. godine po~inje rat. Periodi~no ponavljanje doga|aja zaista je te{ko obja{njivo sa gledi{ta zdrave logike. Misteriozna ponavljanja zabilje`ena su i u svemiru tako|e. ali ~injenica je da se javljaju kako u istoriji cijele civilizacije. 1977 . komplikovanim teorijama. Prvi je za predsjednika izabran 1860. njegov period aktivnosti je 11 godina i to je veoma blizu ciklusa isto~nja~kog kalendara.

9. ov" Qfuobftu!jhv! ob!ep! mj! b!p!kf!2::6/!ep b qw m ef! mb!|up!kf!qmv!b!p!ob!qv! j! j!j!pu! mp! j!p!ob c u m •o q wm okf! v!pe!Hw! ef!p! qf!ep!411!lj!p! f!b!b n b m v m n u s veb!kf! ji!Bo!j!b!v!Lb!jq! lp! !np!v/ m o um s t n s Obk! sb! j!sbu!v!jt!p! j!j!wp! fo!kf l ~ u sk } 29:7/!hp! j! f!j{nf! v!Wf!j! f!Csj! eo } ml . ali postoji jedno mjesto koje je geografski prakti~no na kraju svijeta. ofekfmkb 27 Ostrvo na kraju svijeta ad ka`ete kraj svijeta. Ostrvo jednom godi{nje posje}uje po{tanski brod. ub! j!f!j![bo! j! b!b!j!usb!bp!kf!ub! op ok {c s k • 48!nj! v!b/ o u Tf! bn!pe! up!Bnf!j! b! b! b!of e t sl o d {ob!qswji!ef! fu!sj!kf! j!bnf! j! lf w j • s• ij! of-!bmj!{ob!qswji!tf! bn!sj!f! j n e k • lb! be! lf!ij! of/ o t n . Ta zaba~ena Sveta Helena je najbli`a civilizacija jednom drugom ostrvu Tristan da Kunha. }f! b! v! usj o bufoubub ! ! )2951-!2953/ j! 295:*-! twb usj! qv! b! ob u jt!pn! nkft! u . VJEROVALI ILI NE V!Okv!ps! v!kf!ob!tob! j!qsp! jt k l { q qp!lp!fn!wv! oj!lp! kj!jnb!v!qsb! p k • o k w ob!26!nj! v! b!penp! b!qp! mj!f o u s t k twb! b!ewb!tb!b!sb! b" l u e Fo! mft! b h l lsb!kj! b! Wj! m d . a ima cijelih 270 stanovnika. Osim vulkana. uv! v! Mpo! p! e .700 kilometara sjevernije od Tristana. birtija. Ostrvo je tako malo da ga ne}ete na}i na ve}ini mapa. nemate ga za{to ni tra`iti. 2009. koja je nekih 2. 8. po mi{ljenju mnogih. pingvini i radiostanica. a za vrijeme zadnje erupcije 1961. bazen. godine svi stanovnici su bili evakuisani. a za vrijeme jedne oluje vjetar je oduvao sve krave i ovce s ostrva. stanovnici "u`ivaju" i u olujnim vjetrovima koji duvaju brzinom ve}om od 200 km/h. Od lokalnih znamenitosti postoje jo{ mala trgovina. Vulkan na kojem se ostrva nalaze jo{ je i te kako aktivan. koja emituje program nekoliko sati sedmi~no. a ukoliko nemate sociopatskih sklonosti. Glavni grad Edinburg Sedam Mora K ujedno je i jedino naselje na njemu. malom ostrvu usred Atlantika. Oni koji nisu prespavali ~asove istorije znaju da su Englezi Napoleona nakon poraza poslali da trune na Svetoj Heleni. po mi sli te na le de ne pus to {i Sje ver nog i Ju`nog pola ili nepregledni pijesak Sahare. Ostrvo je sastavni dio engleske krune i kolonije Sveta Helena. a ostatak godine jedina veza s ostatkom svijeta je jedan telefon. zadnjoj "rupi" na ovoj planeti. Sva ova mjesta mogu poslu`iti. koji se nalazi u gradona~elnikovoj kancelariji. lup!j!b!pt!b!b sk u m kf! of! p! sjkf! q w .

Marina Bai. ***** Obja{njava stari student svom cimeru bruco{u: "Zna{. a zaposlenima ne{to zatreba sa njenog ra~unara. Tu `ba zbog or ga zma: Godine 2005. ka`e tata. 2009. slu~aj je odbijen bez pravnog zadovoljenja `ene. a djecu mu pretvorila u "lijena stvorenja koja prebacuju kanale".28 ofekfmkb!9. Jednog jutra. Damo{el je u tu`bi naveo da vjeruje da je razlog zbog kojeg pu{i i pije svaki dan i {to mu je `ena debela taj {to su gledali televiziju svaki dan posljednje ~etiri godine. tu`io je televizijsku kompaniju zato {to je njegovu suprugu u~inila debelom. ali se ubrzo razboli. Tra`i dobrovoljni prilog za bazen. A onda upi{e{ drugu. daj mu ~a{u vode"." "Dobro. "Fato. za nas dvije!" ***** Policajac zaustavlja pijanca i pita ga: "Kuda ste krenuli u ovo doba no}i?" "Na predavanje". `ena je iznenada izvela pokret koji je kod njega izazvao frakturu penisa i poslao ga na kra}e vrijeme u bolnicu. Kra|a `eljezni~ke stanice: Godine 1972. svemira. objasniv{i da je to uradio za tre}u stranu. "Za Hamleta"." ***** Ka`e Perica tati: "Tata. godine da donese odluku o tome da li je vibriraju}i kondom kontraceptivno sredstvo ili seksualna igra~ka. Kondomi su sadr`avali vibriraju}i prsten sa baterijom i na tr`i{tu su se reklamirali pod imenom crezendo." ***** Zaposli se Fata u firmi i dobije kompjuter. Nakon po~etka procesa koji je obe}avao. Brazilka je tu`ila svog partnera zato {to joj nije priu{tio orgazam. "Ma ne. Ona je tvrdila da su aktivnosti ameri~ke svemirske agencije koje su trebale da pogode kometu u svemiru i pokupe materijal nastao od eksplozije radi daljnih analiza bile "teroristi~ki akt". Welcome. nb!ob! ji!cp! p! b-!wf~!v | h w sv! b! b!ob! ji!lv! b!b" l n | w s Lin Jutang Ljudi tra`e pomo} advokata za naj~udnije mogu}e stvari. od tu`bi protiv Boga. televizije. pa ko sada dr`i predavanje?" "Moja `ena. Protivnici koju su podigli tu`bu smatrali su kondome seksualnom igra~kom i samim tim nezakonitom robom u Indiji. ali da "samo nemar" tokom istog ne mo`e i odbio je mu{kar~evu tu`bu. Strpljivi sakuplja~ zabavnih i zanimljivih anegdota iz pravnog svijeta. @ena iz grada @undia tada je imala 31 godinu i izajvila je u tu`bi da je njen sedam godina stariji partner uobi~ajeno prekidao seksualni odnos nakon {to bi on do`ivio vrhunac. Wellcome. ali nikako da u|u u ra~unar. do tu`enja televizije zato {to je supruga debela. 8. zbog kra|e `eljezni~ke stanice Klekhiton. a njegov advokat obezbijedio mu je osloba|aju}u presudu. odgovara pijanac. Donosimo vam nekoliko najbizarnijih pravnih tu`bi i procesa iz njegove arhive. Tu`ba zbog seksa: Godine 2005. radnik za gra|evinsko ra{~i{}avanje. Sud je donio presudu u kojoj stoji da "nasilni" seksualni akt mo`e povu}i zakonske mjere. dugo je pisao kolumnu za pravni odjeljak ~asopisa "Times". na vratima je neki ~ovjek. ŠALA MALA Do{ao upravnik zatvora u }eliju i pita Crnogorca: "Za{to ne ustane{ kada ulazim?" A Crnogorac }e na to: "Meni su rekli da moram odle`ati dvije godine. "Daj. na faksu su ti najte`e prve tri godine. dok su proizvo|a~i isticali da je rije~ o kontraceptivnom sredstvu koje promovi{e javno zdravlje." ***** Dvije plavu{e kupuju karte u pozori{tu. Sed`vik je priznao svoja djela. Zovu oni Fatu ponovo: "Koliko ima slova tvoja lozinka" Fata odgovara: "Jedno! Veliko M. Tu`eni. Timoti Damo{el iz gradi}a Fon du Lak. navodno je uni{tio nekori{teni kameni objekat i o~istio lokaciju od 24 tone {ina sa neiskrenim namjerama. toaleta ZRNCE MUDROSTI Naj~udniji pravnih tu`bi `oj vezi. u saveznoj dr`avi Viskonsin. ruska astrologinja. Oni poku{avaju i kucaju Velkom. heteroseksualni par koji je bio u du- Strpljivi sakuplja~ zabavnih i zanimljivih anegdota iz pravnog svijeta. Oni nju nazovu da zatra`e lozinku." Neobi~ne parnice zbog milovanja. Apelacioni sud u ameri~koj saveznoj dr`avi Masa~usets imao je zadatak da donese presudu o tome kada se seksualne tehnike smatraju opasnim. ameri~ki profesor Gari Slejper. imao je seksualni odnos. Prepirka o kondomima: Sud u Indiji trebalo je 2007. Tu`ba protiv televizije: Godine 2004. Vellcome. dugo je pisao kolumnu za pravni odjeljak ~asopisa "Times" . Tokom strastvenog ~ina i bez mu{kar~evog odobrenja. tu`ila je NASA za 165 miliona dolara zbog "reme}enja ravnote`e u svemiru". upita blagajnica. Sud u Moskvi je odbio slu~aj. Cv! j!nv! sj!j!pe!esv! ji e e k h blp!npaf|-!bmj!jn!of! pk n up!sf! j/ ~ Erl ^esterfild Tb! kfu!kf!lbp!toj!fh/!\up w k okfaoj!f!qb! b-!up!evaf k e pt!b!f!j!ujn!ev! mkf!up! f!v u k c o ev! v/ | Samjuel Tejlor Kolerid` Pripremila: Nata{a TE[I] Ob! j!ajwp!j!oj! v!v!sv! b! | u t l . koja ti je lozinka?" Fata ka`e: "Velkom". Reme}enje ravnote`e u svemiru: Godine 2005. ameri~ki profesor Gari Slejper. Red`inald Sed`vik izveden je pred Kraljevski sud Vejkfild u Jork{iru.

Nil Esposito na|en je sa spu{tenim hla~ama. tu`io je Boga Da li znate Koji je film dobio prvog "Oskara" mo}nik ili uslu`ni radnik ne}e milovati ili dodirivati klijenta" sa ciljem da ga seksualno uzbudi. ideja rase. godine odlukom Vrhovnog suda u Nevadi. Me|utim. a puritanci su se vezali za jamaj~ansku supkulturu. ali javnost je bila toliko galvanizirana da su }elavi dje~aci dobili novog imaginarnog neprijatelja. Pokret se raspao na mali milion frakcija koje jedna s drugom ne dijele ni{ta osim imena. narame ni ce i ci pe le s ~e li ~nom ka pi com. Zakon o zabrani milovanja: Zakon u Los Vegasu koji zabranjuje striptiz radnicima da miluju mu{terije tokom plesa u krilu stupio je na snagu 2006. Sljede}e godine Akademija je ustanovila jedninstvenu nagradu nazvanu najbolja produkcija i retroaktivno odlu~ila da nagrada koju su osvojila "Krila" bude ekvivalent ovoj nagradi. a zatim je njihova zarada oporezovana. Iz njih }e po te }i prva generacija skinheda. Tu`ba protiv Boga: Pavel M. nego da izaberu "Svitanje". S jedne strane djeluje SHARP. tu`io je Boga nim tvrdnjama bio za volanom. Ona je tu`ila radiostanicu i sudija Okru`nog suda u Darbiju donio je odluku da je tada ve} zatvorena radio-stanica u Darbi{iru. londonskih radni~kih tinejd`era. crnaca i homoseksualaca. uzimaju}i u obzir va{e prija{nje uzorno pona{anje. kada su novinske stupce punili paranoi~ni tekstovi o invaziji imigranata s Malavija u Veliku Britaniju. zemaljskih oda{ilja~a ili kablom. podijeljene su dvije razli~ite nagrade. Madam i se- dam djevojaka bile su osu|ene na zatvorske kazne. Po samom svom na~inu rada digitalni signal je manje podlo`an analognim smetnjama i zbog toga daje bolje rezultate pri slabijem signalu. Zatvor zbog zijevanja: U septembru 2004. Druga vrsta tro{kova je odbijena zato {to za njih nisu mogli prilo`iti odgovaraju}e ra~une. komunisti~ki i anarhisti~ki skinsi. rasno ili seksualno razli~iti." La`ni reno klio: Keti Mekgovan je bila odu{evljena kada joj je DJ sa Bakston radija rekao da je ispravno odgovorila na kviz pitanje i osvojila glavnu nagradu. igra~ku od 10 centimetara. Njeno uzbu|enje splasnulo je kada je oti{la do radio-stanice i tamo dobila model automobila. vr{io je pritisak na sudije da ne nagrade njegov vlastiti studijski film. Pavel je tvrdio da je njegovo kr{tenje bilo ugovor izme|u njega i Boga prema kojem }e da ga Gospod kao dobrog vjernika koji se moli ~uvati od nevolja. Koliko su mediji zaslu`ni za pretvaranje skinheda u simpatizere nacizma koji tuku sve one koji su nacionalno. kada signal postaje previ{e distortiran. se 2006. Zahtjev je odbijen na osnovu zakona koji ka`e da se sva imena moraju mo}i prevesti na mandarinski jezik. tu`io je grad 2004. automobil reno kilo. svjedo~i totalna idejna dezorijentisanost skinheda u osamdesetim godinama. koji su slu{ali najnoviju muziku. rumunski zatvorenik koji je izdr`avao zatvorsku kaznu od 20 godina zbog ubistva. a mladi}u je re~eno da }e njegova reklama biti vra}ena jedino onda kada bude mogao obezbijediti dozvolu o prodaji svoje du{e izdatu od "vi{ih vlasti". Pla}anje poreza na prihode: Privredni sud u Kanadi trebalo je da odlu~i da li tro{kovi vo|enja poslovanja sa kol gerlama u Vankuveru mogu da se izuzmu od ukupne zarade u svrhu pla}anja poreza na prihode. Advokati su dugo raspravljali da li se micanje stra`njice striptizete u krilu mu{terije smatra milovanjem ili dodirivanjem i da li trljanje grudi na licu klijenta podrazumijeva vr{enje zakonski zabranjene radnje. Patabendid` u [ri Lanci poslao je ~ovjeka godinu dana u zatvor zbog zijevanja na sudu. Zahtjev za umanjenim porezom zbog uobi~ajenih poslovnih izdataka kao {to su telefonski ra~uni su sudski odobreni.000 dolara tro{kova za pi}e lokalnih zvani~nika i 1. tu`eni u kriminalnom slu~aju. a eventualno nasilje je bilo vezano za alkohol i fudbal. Najbitniji na~ini prenosa digitalnog televizijskog signala su zemaljski DVB-T. N. Radilo se o svega nekoliko desetaka ljudi. slu{ali rege i ska. jedna nazvana najbolja produkcija. dok kod digitalne ili ima signala ili ga nema. Lokalni zakon ipak je progla{en va`e}im zato {to je sud smatrao da }e oni koji provode zakon biti u mogu}nosti da prepoznaju milovanje ili erotsko dodirivanje kada ga uo~e. obrijani dje~aci s martinkama i zarolanim farmerkama imaju vrlo neobi~no porijeklo. kojem se nije svi|ao realizam "Gomile" Kinga Vidora. izba~en iz automobila koji je vozila Heder Specijalski kada je izgubila kontrolu nad vozilom i izazvala nesre}u. Umjesto toga. homoseksualni skinsi koji vjeruju u superiornost bijele rase. ali tu`ilac je to obja{njavao mogu}im uriniranjem nastradalog kroz prozor sa suvoza~evog sjedi{ta. nedaleko od [angaja. Posti`e se ve}a rezolucija slike od analogne TV. [ta je digitalna televizija Ovo je tehnologija koja dolazi.K. pa RASH." Druga~ije ime: Ocu iz Cengcua u Kini sud je odbio zahtjev da sina imenuje "@" prema znaku sa ra~unarske tastature. krvi i tla nije postojala ni u tragovima daleke 1969. {to je rezultovalo da se "Krila" ~esto pogre{no navode kao osvaja~ nagrade za najbolji film prve godine. Eksplodiraju}i toalet: Fran D'Alesandro.000 dolara kojima je pla}en "odre|eni mladi} velike fizi~ke snage i vje{tina. rumunski zatvorenik koji je izdr`avao zatvorsku kaznu od 20 godina zbog ubistva. ko ji se sma tra ju eli tom naci-skinheda. Ponudu je na kraju uklonio voditelj aukcije. Kad ga ima.P. ofekfmkb 29 Skinhedsi slu~ajevi u svijetu Problemi zbog prodaje du{e: Mladi} iz grada D`iacing. Osim toga. uredno se obla~ili i furali vespe. Ulice ve}ih gradova ~esto su popri{te tu~njava i nereda skinheda. Neki su po~eli nositi tetova`e na licu "Made in Britain" i politika je nepovratno u{la u ideologiju skinsa. gospo|ici Mekgovan du`na da plati iznos od 8. Kvalitet slike i zvuka je bolji od analogne. digitalna televizija po svojoj definiciji ima vrlo lijepu sliku i ton do o{tre granice. Kako se ta borba pretvorila u mr`nju inspiriranu nacionalsocijalizmom. Skinsi poti~u iz pokreta tzv. Nacisti~ka netrpeljivost. slu`benik suda u Njujorku. 2009. te se ure|ivali jednostavnije. emitovana putem satelita. Pojavilo se pitanje da li je lokalni zakon neuskla|en sa Ustavom i samim tim neprimjenjiv. kazna vam se ukida. godine na{ao u zakonskim neda}ama nakon {to nije potra`io savjet prije nego {to je svoju du{u ponudio na aukcijsku prodaju na internet stranici. Sudio sam sebi: Fransis Evans Korni{. godine se Heder Specijalski sudilo za ubistvo Nila Esposita. Zakon navodi da "nijedan poBrazilka je tu`ila svog partnera zato {to joj nije priu{tio orgazam Mrzioci Jevreja. te najve}a umjetni~ka vrijednost produkcije. .V. protegao se i zjevnuo na na~in koji je toliko razbjesnio sudiju da je kazna za uvredu suda sprovedena odmah. Ve`e ih tek par martinki i ma{inica za brijanje.9. dok je radio kao sudac za prekr{aje u gradi}u Vinipegu u Kandi. godine zbog ozbiljnih povreda koje je zadobio kada je toalet na kojem je sjedio eksplodirao i ostavio ga da sjedi na gomili porculana.000 funti koliko je ko{tao pravi auto. D'Alesandro je tra`io kompenzaciju od pet miliona dolara. morao je da sudi samom sebi zbog optu`bi da je bio pijan na javnom mjestu. mo`e ga biti u prekidima.. kojeg su anga`ovali kada je djevojke trebalo izvu}i iz pote{ko}a. Suluda vo`nja: U maju 2004. Na prvoj dodjeli "Oskara" za 1927. zbog kr{enja ugovora. kako je tvrdio tu`ilac. On je.M. Modsi koji su zabrijali na droge i slobodan seks pretvorili su se u hipije. kada se prvi put spominje supkultura skinheda. koju je osvojio epski film "Krila". nije bilo nagrade za najbolji film. na tre }oj Ham mer skins. koji je prema njePavel M. ovo omogu}uje i mnoge napredne usluge. i 1928.. govori ~injenica da se tek sedamdesetih me|u skinse uvla~i ideja o ~istoj rasi. na drugoj Gay Skinhe ads. Ajit. 8. Osudio je sam sebe kaznom od pet dolara. Ve}ina ure|aja za digitalni prijem ima ugra|ene vizuelne indikatore ja~ine signala. Analogna televizija ima blagi prelaz. kojoj su nasu{no potrebni Jevreji ili Romi. Prvi skinsi u Londonu dru`ili su se s doseljenicima s Jamajke. [ef MGM-a Luis B. ali je u zapisnik unio sljede}e: "Fransisu Evansu Korni{e. Postoji ~ak i ekipa skupljena pod nazivom Gay Arian Skinheads. koju je osvo jio art film "Svi ta nje". godine sudac A. me|u njima 2. Majer. Porota je oslobodila Heder. kablovski DVB-C i satelitski DVB-S. modsa. Tu`ena se sa druge strane branila da nije mogla voziti zato {to je sa suvoza~evog sjedi{ta oralno zadovoljavala Esposita. kratka kosa. prijeko potrebnog za o~uvanje pokreta.

Zanimljivo je to da je piratsvo poznato jo{ iz vremena prije Hrista. i to prije nego {to je oti{ao na sud u Njujork. kako bi sprije~ili ovu bolest. drugi. Dok nas oni iz filmova i knjiga zabavljaju. Gusari ili pirati? Gusari su bili pomorci koji su napadali druge brodove u slu`bi dr`ave. Ova bolest uzrokuje ispadanje zuba. a u 2008. Pirati zapravo nisu zakopavali svoj plijen. stavljali limunov sok u rum i pili ga u velikim koli~inama. Kapetan je imao apsolutnu mo} jedino tokom bitke. oni pravi. mje{avina {e}era. drugi. pi}e. Nakon godina pada piratskih napada. Jedna od naj~e{}ih legendi je ona o Vilijemu Kidu iz 17. kao {to su oni uz obale Somalije. 2007. dok su pirati bili plja~ka{i koji su sami sebi bili {efovi. Osim toga. koji je navodno zakopao mnogo svog blaga uz obale Long Islanda. ulivaju nam strah u kosti. i to danas vi{e nego u vijekovima prije. ulivaju nam strah u kosti ratima s Kariba". Naime. Pili su rum zbog prevencije skorbuta. naj~e{}a bolest bila je skorbut. na koja su pirati obi~no i{li. kojeg glumi D`oni Dep u "Pi- Istine i mitovi o piratima Dok nas pirati iz filmova i knjiga zabavljaju. oni pravi. ali i o drugim ~lanovima posade koji su bili najbli`i kapetanu. 2009. Glasali su i o drugim stvarima. Zapravo. pirati su uglavnom krali hranu. Pirati su poznavali demokratiju. Nije poznato da su pravi pirati zakopavali svoj plijen. zabilje`eno je 111 napada sa 42 piratska broda. godine zabilje`en je porast od 10 odsto. Okrutni kradljivci ili divljaci meka srca na otvorenim morima U knjigama i filmovima pirati su ~esto prikazani ili kao okrutni kradljivci koji za svoje ciljeve ne biraju sredstva ili kao dobrodu{ni divljaci poput D`eka Sparoua. Gubici zbog piratstva danas su 16 milijardi dolara godi{nje. pirati danas ne napadaju s drvenih jedrenjaka. kao {to su oni uz obale Somalije. Anarhija koja se ~esto povezuje s piratskim brodovima zapravo nije mogla opstati. novi porast. odje}u i sli~ne stvari koje im ne bi ni koristile kada bi ih zakopali. Stoga su pirati. ve} s pravih brzih glisera. Me|utim. 8. omiljeno pi}a pirata bio je grog. a njegova je `ivotna pri~a poslu`ila mnogim knjigama koje su kasnije pisane. a od tada legenda o tome da pirati zakopavaju svoje blago. svjedoci smo sve ~e{}ih napada modernih pirata i njihovog tra`enja basnoslovnih otkupnina. uzrokovana nedostatkom vitamina C. limunovog soka i ruma. kako se to obi~no misli. Mjeseci i mjeseci po svjetskim morima zahtijevali su odre|eni red i disciplinu.30 ofekfmkb!9. vijeka. Tako su gusari naj~e{}e glasali o svom kapetanu. ^ini se da je piratstvo vrlo isplativ biznis. kako se to obi~no misli Piratstvo je vrlo isplativ biznis i to danas vi{e nego u vijekovima prije . na kraju je obje{en. kao o tome koliko plijena koji pirat treba da dobije. ali nije poznato da su pravi pirati zakopavali svoj plijen. Na dugim putovanjima. Osim toga. O ovome samo kru`e brojne legende.

me|u njima su zna~ajne slike ser Dejvida Vilkija.9. o svom pristupu ~uvenoj operi Riharda Vagnera "Tristan i Izolda" Art&Antiques Kubisti~ka koliba . poput Parsija Vajdmana Luisa. od kojih su mnogi li~no upoznali [paniju.1939). a sadr`i 130 zna~ajnih slika. . vijeka.Prva modernisti~ka zgrada u Lenoksu. Ova slika pokazala se izuzetno popularnom kada se Vilki vratio u Britaniju i nedugo potom kralj D`ord` ^etvrti naru~io je cijelu seriju koja danas pripada kraljevskoj kolekciji. modu i umjetnost kojom su bili fascinirani. Dejvida Robertsa i D`ona Filipa koji su dugo vremena provodili putuju}i po [paniji. Posljednja sekcija izlo`be posve}ena je krizi [panskog gra|anskog rata tridesetih godina pro{log vijeka koji je kod Britanaca izazvao novi osje}aj simpatija sa [panskim narodom. vijeka istra`ivanja britanskih umjetnika u [paniji oti{la su izvan urbanih centara. kako je Nacionalna galerija [kotske nedavno predstavila najzanimlji vi ju izlo `bu ko ja se odr`ava u sklopu programa ~uvenog Edinbur{kog festivala za 2009. godine. crte`a. Malaga" u potpunom je kontrastu s njegovim umjerenijim tonovima po kojima je poznat. Dana{nji pogled Britanaca. dok je Melvilov `ivi osje}aj za boju prona{ao savr{enu ekspresiju u akvarelima poput "Tr`nica sa narand`ama". vijeka u Velikoj Britaniji. ~uvenom slikom "Gernika" iz 1938. Masa~usets Vi{e od muarala . Izuzetni primjeri {panske umjetnosti. Murilja i Zurbarana ~ine uzbudljivi centralni dio izlo`be. specijalno je organizovana za program Edinbur{kog festivala. godinu. Slika je predstavljena uz umjetnikove pripremne crte`e i grafike. Filip je slikao studije {panskog `ivota ponekad i do epskih razmjera. ofekfmkb 31 ART Opera Torsten Kerl. oni su [panski rat za nezavisnost (1807 1814) i [panski gra|anski rat (1936 . zajedno s bogatim imaginativnim odgovorom na konflikt od strane britanskih umjetnika. specijalno je organizovana za program Edinbur{kog festivala Izuzetni primjeri {panske umjetnosti ~ine uzbudljivi centralni dio izlo`be. Artura Melvila i Dejvida Bomberga. umjetnika D`ona Frederika Luisa. Goja je saosje}ajno predstavio britanskog heroja. Vilijema Nikolsona i Dejvida Bomberga privu~nei i o~arani `ivopisnim bojama koje se mogu do`ivjeti u {panskim selima. obi~aje. grafika i fotografija posu|enih iz kraljevske kolekcije Nacionalne galerije u Londonu. Izlo`ba "Otkri}e [panije: Od Goje do Pikasa" istra`uje fasciniranost {panskom umjetno{}u i kulturom u 19. vijeku ova kraljevina s IbePostavka "Otkri}e [panije" mo`e se vidjeti samo u Edinburgu. Ovdje je izlo`ena poznata Pikasova slika "@ena koja pla- Priredila: Nata{a TE[I] pektakularna proslava {panske kulture donijela je ovog ljeta malo mediteranske topline u Edinburg. 2009. i po~etkom 20. Ova grupa radova ~ini sna`an zavr{etak izlo`be "Otkri}e [panije" u Nacionalnoj galeriji [kotske u Edinburgu. kolekcije Muzeja "Tate" i drugih javnih i privatnih kolekcija {irom Britanije. sopranistkinja. Dejvida Robertsa. ali u 18. Period koji izlo`ba pokriva po~inje i zavr{a- Posljednja sekcija izlo`be posve}ena je krizi [panskog gra|anskog rata tridesetih godina pro{log vijeka ~e". godine i time izazvala sna`ne emocije kod Britanaca. Slike vode}ih britanskih umjetnika koji su bili inspirisani iskustvima putovanja kroz [paniju tako|e su predstavljena na izlo`bi u Nacionalnoj S galeriji [kotske. El Grekla. vijek. uklju~uju}i djela Velaskeza. je pozitivan i pun prijateljstva. bila je to najskuplja slika koju je galerija ikada kupila U zadnjim godinama 19.@ivopisni meksi~ki modernizam ima mnogo da ponudi U sklopu programa ~uvenog festivala "Otkri}e [panije" u Edinburgu va konfliktima koji su izazvali veliki umjetni~ki odgovor i kod {panskih i kod britanskih umjetnika. koja je u to vrijeme obi{la Britaniju s jo{ jednom ikonom ovog umjetnika. Zanimljivo je da izlo`ba "Otkri}e [panije" istra`uje i proces kojim se ovo promijenilo i izra`ava uzbudljivi period od po~etka 19. akvarela. vijeka do tridesetih godina 20. U to vrijeme nastali su briljantni akvareli i ulja na platnu {panskih pejza`a i slika iz `ivota. D`ona Filipa. Postavka "Otkri}e [panije" mo`e se vidjeti samo u Edinburgu. i prvim godinama 20. kada su umjetnici poput Artura Melvila. "Saragosa" i ulja na platnu "[panska nedjelja" ili "Odlazak na borbu s bikovima". Edvarda Bura i Henrija Mura. U vrijeme kada je Nacionalna galerija [kotske otkupila Filipovu sliku 1897. tenor. i Anja Kampe. Umjetnik ser Dejvid Vilki usvojio je vi{e romanti~ni pristup u svojoj veli~anstvenoj slici "Odbrana Saragose". U prvom je britanska vojna intervencija odigrala klju~nu ulogu u nastojanjima [panije da stekne nezavisnost od Francuske i umjetnici iz obje zemlje nalazili su inspiraciju u dramati~nim doga|ajima rata. "La Gloria: {pansko bu|enje" je najbolji primjer. Popularnost {panske kulture reflektuje sve ve}i entuzijazam me|u britanskim umjetnicima za {panske teme koji se dalje razvijao kroz 19. 8. vojvodu od Velingtona i uznemiruju}u stvarnost konflikta na njegovim ~uvenim grafikama "Tragedije rata". kada su britanski umjetnici i kolekcionari polako "otkrivali" {pansku arhitekturu. Suncem ispunjena Nikolsonova slika "Dom bikova. eru Goje i Pikasa. Slike vode}ih britanskih umjetnika koji su bili inspirisani iskustvima putovanja kroz [paniju tako|e su predstavljene rijskog poluostrva bila je gotovo nepoznata stanovnicima ostrva.

Druga fotografija. Izvor ma te ri ja la. ali istovremeno inicira za mje nu kon tek sta. Burk Azl fotografisao je festival iz ugla u~esnika i ta privilegija se jasno izra`ava na snimcima. Na jednoj posebno upe~atljivoj fotografiji vidi se more ljudi koji kao tepih od cvije}a prekrivaju polja i obronke brda. [est umjetni~kih intervencija umjetnika Kristofa [tajbrenera i Rajnera Dempfa na nekoliko lokacija zoolo{kog vrta [enbrun eksperimentalni je pristup u umjetnosti poznat po tome da {okira publiku. Koncept ovog vida umjetnosti. Originalno festival je trebalo da bude odr`an u obli`njem gradu Vudstoku. vode}eg fotografa doga|aja koji je zapam}en kao najmirnije okupljanje preko 300. postala je ikona generacije.000 ljudi u istoriji. do 18. kao i printovi u boji sa "Vudstoka". na kojoj mladi hipi par stoji u nje`nom zagrljaju ispod bakinog prekriva~a. 8. muzi~kog i umjetni~kog festivala odr`anog od 15. godi{njice od odr`avanja legendarnog muzi~kog festivala "Vudstok" izlo`bom fotografija Burka Azla. kao i printovi u boji sa festivala odr`anog 1969. godine u gradi}u Betel u saveznoj ameri~koj dr`avi Njujork. izvan vje{ta~kog prostora zoolo{kog vrta i tako je nastala izlo`ba "Nevolje u raju". stani{te `ivotinja u zoolo{kom vrtu izgubilo je primarnu funkciju i otvorilo Izlo`bom fotografija obilje`eno Galerija "Lorens Miler" iz Njujorka pridru`ila se obilje`avanju 40. poznate pod izrazom "Rady-Made Art" ili ve} gotova umjetnost kada je postoje}i predmet sa sasvim jasnom uptrebnom svrhom uzet kao sredstvo za nastanak umjetni~kog djela. originalna lokacija. Posmatra~ je ovim prisiljen da iznova razmotri tradicionalne na~ine kako su predstavljene `ivotinje iz divljine. Na izlo`bi je prikazano oko 25 fotografija u crno-bijeloj izradi. ali i natjera ih na razmi{ljanje. `eljezni~ke {ine me|u bizonima i ba~ve s otpadom u akvarijumu neo~ekivano se sukobljavaju sa slikama idili~nog `ivota u divljini kakve ima ve}ina posjetilaca. 2009. te da postavi pitanja o autenti~nosti koncepta koji u modernom okru`enju imitiraju "prirodna" stani{ta dok su ova u stvarnosti izuzetno ugro`ena. postojanja i u`itka ljudi tokom tri dana festivala. u ruralnom gradi}u Betel. ali zbog ogromnog broja ljudi koji su se okupili ne bi mogao biti odr`an da . Na izlo`bi je prikazano oko 25 fotografija u crno-bijeloj izradi. avgusta 1969. Potopljen automobil u jezeru P s nosorozima. Ovakav umjetni~ki koncept dozvoljava konfrontaciju prirode i civilizacije. Pro{lo je 40 godina od kada se generacija ljubavi i mira okupila u broju koji niko nije mogao ni zamisliti na farmi Maksa Jasgura.32 ofekfmkb!9. u ovom slu~aju. Ovim je Burk Azl zabilje`io duh festivala i samim tim neponovljiv duh jedne generacije i vremena u kojem je ona `ivjela. Radije nego da dokumentuje muziku i izvo|a~e koji su se pojavili na festivalu. Azl je odlu~io da se fokusira na detalje `ivota. Zoolo{ki vrt [onbrun zatra`io je od umjetnika da posjetiocima prika`u sliku o tome kakav je `ivot `ivotinja u divljini. Umjetni~ka instalacija u zoolo{kom vrtu u Be~u "Nevolje u raju" izazvale sna`ne Priredila: Nata{a TE[I] osjetioci zoolo{kog vrta [enbrun u Be~u imaju priliku da pogledaju neobi~nu i {okantnu umjetni~ku instalaciju pod naslovom "Nevolje u raju" koja govori s kakvim se lo{im uslovima `ivotinje suo~avaju u divljini.

q s e u s nl e u m k lf-!tlvm! uv!f-!qsf! nf!f!pe!lf!b! j! f!j!np! of!ef!b!kf!pe!lp!ji twj!ptmj! b! b!v!bo!j! lv!dj! j!j! b! j!v!{f! mkf/ l w k u• wm{ dk n reakcije Ovakav umjetni~ki koncept dozvoljava konfrontaciju prirode i civilizacije. Vo|a studije Antoni [eridan izjavio je kako je pravo zadovoljstvo bilo posjetiti [enbrun zoo. uj! v! vnkf! oj! b o u l lp!j!tv!j{mp! j!j!tmj! k am .!Jo! jk! b!cj!b!sbl! j!jmj!ob!v! wj! v!qsj!b!fmk! uwb!j{nf! E S C el s i s l d k u t . egzoti~ne `ivotinje su kori{tene za spektakularne predstave kako bi zabavljale publiku. ali daleko od njihovih prirodnih okru`enja i samim tim prirodnog pona{anja. ali i stovremeno inicira zamjenu konteksta Izvrtanje istine odgovara namjeri da istra`e pitanja prezentacije `ivota u divljini se za nove konotacije. fhp! b!ekf!b/!Nv! j! lj!{b! w m {• . gdje je umjetni~ki dvojac [tajbrener-Dempf razmijenio svoje primarne stavove o socijalno-politi~kim pitanjima sa zvani~nicima muzeja.Iwb!j{!Kv! of!Lp!f!f!j{mp! f! v!v!Nv! f!v!tb! u l a s k a o { k . }v!csb! f!j!tft!b!b!{b!gft!j! bm!#Sbl! ib!Cbo! ibo#!v!jo! jk! lpn ~ u s uw t e et hsb! v!Ib! f!b! b! v/!Pwbk!gft!j! bm!pcj!kf! b! b!tf!v!Jo! j!j!qp! fu! pn e e s c e uw m a w ek • l bwhvt!b-!b!tmb! j!wkf! ov!wf! v!j{nf! v!csb! f!j!tft!b!b-!ub! p!|up u w • { } ~ u s l tft!sf!csb! j!plp!{hmp! b!tjn! p!j! op!wf! v!ob!v! wj! v!obqsbwmkfov u ~ c c m• a s l d pe!sb! op! pk! ji!qfs!j/ { c o m TBM! CVSH!. 8. dbsu!qsfe! ubw!kf! f!tv t m o of! b! op!ob!qsft. `eljezni~ke {ine me|u bizonima i ba~ve s otpadom u akvarijumu neo~ekivano se sukobljavaju sa slikama idili~nog `ivota u divljini KULT SEDMICE PSBOA!. Ali ovo je sa vre me ni pris tup usvojen kada su `ivotinje prestale da budu samo dekorativni objekti u kavezima.!Gsbo! vt! b!nf! ptp! sb! jt!lj! kb!Cfb!sjt!Vsjb!Npo! po d l d q o u o u { j{wp! j!pqf!v!#Sv!bm! j!nb! j!j#!Qjf!sb!Nbt! b! ojb!v!sf! j!j!Abo.lpo!f! e w g. 2009. Na kraju. bwjs!lp!f!kf!hp!p! p!tj! k u w . MPT!BO! F! FT!. Ovakvo izvrtanje istine odgovara namjeri da istra`e pitanja prezentacije `ivota u divljini. Realizacija i predstavljanje instalacija ura|eno je u prijateljskoj saradnji sa zoolo{kim vrtom [enbrun. vijeka.!Qbs!j!v! f D uu s ewj!f!lpn! p! j! j!f!{b!lm! k q {dk . Vud stok je de fi ni sao kulturu generacije sa porukama nade za svjetliju i mirniju budu}nost. sfo! j!j! v! bvt! sjk! lpn dk u t hsb! v!Tbm! cvs! v!epl e d h tv!nv! j! b! j!j{wp! j!j!ok! {• s em . Moderni koncept zoolo{kih vrtova kakav sre}emo danas ima za cilj predstavljanje `ivotinja u idili~nom i navodno prirodnom okru`enju. ali njegov uticaj bio je ~ak mnogo ve}i. o q o w hvs! p! lpn! p! p! bp Wpm!hboh!Bnb! f! t!Np! g ev . ali i pored toga zoolo{ku vrt [enbrun jedna je od najpopularnijih turisti~kih atrakcija u Be~u koja je samo pro{le godine imala dva miliona posjetilaca. qj! j! of! b! op! tv t e w pu! sj! f! j!v!cj!kf! oj! j!Np! l ! wo m a d . •bo! f!lb! f! b! l n s . U zoolo{kom vrtu u Be~u instalacije "Nevolje u raju" izazvale su sna`ne reakcije publike i dale zna~ajan umjetni~ki komentar na trenutno veoma aktuelna globalna pitanja. dbs!p! f!tft!sf!Ob! fsm!v u w u o bs! j! j! b!Nf! v! b!p! of iwn } o s e Np! bs!p! f!gpo! b! j!f!v d u w e dk Tbm! cvs! v-!sp! opn!hsb! d h e . Iz ovoga se javljaju nove perspektive koje se tako|e mogu shvatiti kao kr{enje tabua. Tokom ljeta o~ekuje se kao i obi~no manji broj posjetilaca. ali na osnovama nenau~nog i subjektivnog pristupa.!Ekf! pk! j! b!hmf! b!v!jo! ub!b! j!v!#Tsf!op. Decenijama poslije toga one su bile zatvarane u uske i neudobne kaveze kako bi ih ljudi vidjeli. wsf! f! f!vnkf!opt!j!v!Mpt!Bo! f!f! v!)MB! NB*/!Jo! ub!b! j!b!kf!ejp n o u u } m t D t m dk j{mp! cf!23!tb! sf! f! ji!lp!fk! lji!vnkf!oj! b!lp!b!~f!usb!b!j!ep!31/ a w n o s t u l k k u tfq!fn! sb/ u c 40 godina "Vudstoka" IBK! F! B! BE!. ofekfmkb 33 Potopljen automobil u jezeru s nosorozima.!Jsb! H .Lmpeb e s s o os u d h ak Pwsj!b!v!gsbo! vt! pn!hsb! v!Psbo! v-!up! pn!gft!j! b!b!#Dip!f! j! t k d l e a l uw m s hf e(Psbo! f#-!qp! wf! f! ph!pqf!j-!vnkf!opt!j!qp! {j!f!j!tjn!p! jk! ljn h t ~ o s u u f k g ot lpo! fs!j! b/ d un CB! EBE!. Do prvih godina 20. nb!ob!np! jm! jn co uf!f!p! j! b!gp!p! m g on u . Izlo`ba "Nevolje u raju" traje do sredine oktobra.9. hsb!j! v!tmj! f!ob g| l j{mp! cj!#Lvm! v! b a u s Nftp! p!b! j!f#!v q u nk hmb! opn!hsb! v w e Jsb! b!Cb! eb! v/ l h e Gft!j! bm!vlmkv! v!f uw • k v•f|! f!plp!tup! ~ . U ameri~kom dru{tvu optere}enom rasnim tenzijama i Vijetnamskim ra tom. "Vudstok" je priznat kao jedan od najzna~ajnijih doga|aja u istoriji rok muzike.Tsf!op# ] M w •d e t m dk u u vnkf!oj! b!_pj!]poh. Ra ni je to kom go di ne Zo olo {ko udru `e nje iz Londona izglasalo je [enbrun u Be~u najboljim zoolo{kim vrtom u Evropi izme|u 40 vrtova u 16 razli~itih evropskih zemalja koje je obuhvatala studija. netaknutom od stra ne ~o vje ka. ev!wf!j! ph!lpn! p! j!p!b/! ml q {u s Pro{lo je 40 godina od kada se generacija ljubavi i mira okupila u broju koji niko nije mogao ni zamisliti Maks Jasgur nije velikodu{no ponudio svoju farmu i time pomogao odr`avanju najve}eg festivala svih vremena. .

Smit se nada kako }e basista Flea i gitarista D`on u svoju muziku elemente bluza. godine pred oko 80. a sada smo spremni. Ne slijedi im samo povratak. BABI] Nastup Mar{ala D`efersona za ljubitelje hausa Mar{al D`eferson. D`on Fru{ante i ^ed Smit. koji je do sada njegov najslabije prodavani album. 2009. Do sada su objavili devet studijskih albuma. barem je tako kod nas". ^inilo se da svaka pjesma koju Mar{al napravi prerasta u novi muzi~ki oblik. ka`e Smit. najbolji spot i najboljeg mu{kog muzi~kog izvo|a~a. O novom albumu ne zna se ni{ta. Mekartni je u intervjuu Bostonu Heraldu negirao da se radi o opro{tajnoj turneji. to se desilo zbog njegovog lo{eg pona{anja i drogiranja. 'Ne. ta~nije 1997. a glasine je uporedio s onima iz 1969. stvaraju}i novi stil fank pank. odlu~an je Smit. Majkl Balzari Fli. oktobra. Jesam pominjao penziju u jednoj re~enici nekog intervjua. jer je samo htio da svaka pjesma zvu~i druga~ije. s izuzetkom legendarnih "Beatlesa". To je kao ono 'Pol je mrtav'. godine. zbog ~ega mu je bilo `ao. lansiraju}i tako imena poput: Ten Siti.34 ofekfmkb!9. Novi album Robija Vilijamsa u novembru J. "Red Hot Chili Peppers" je kalifornijska rok grupa. koji su zauzeli sam vrh britanske muzi~ke top-liste. Majkl Balzari-Fli (bas gitara). "Pepersi" su napravili korak dalje unijev{i Pjesme }e nastajati iz puke svirke i improvizacije "Red Hot Chili Peppers" je predvodio fank rok pokret krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina Jelena BABI] N akon dvogodi{nje pauze. Bend je osnovan 1983. Godine 1998. jer je u tim vodama od po~etka. ali su vremenom prelazili na sve laganiji zvuk i stvorili svoj specifi~ni zvuk mije{anjem panka i alternativnog roka s fank basom. "Red Hot Chili Peppers" su odr`ali koncert u Srbiji 26. Bio je i jedan od prvih koji su donijeli haus zvuk u Evropu. Tokom vi{e od dvadeset godina postojanja ova postavka je mijenjana vi{e puta. U po~etku je ovaj album imao lo{ Prvi singl "Bodies" bi}e objavljen 11. godine. ali su se vremenom izdvojili hitovi "Angels". a prvobitnu postavu ~inili su Entoni Kidis (vokal). avgusta nastupi}e u Sarajevu.000 gledalaca na lokaciji blizu In|ije u okviru festivala "Tuborg green fest". osvojili mnoge nagrade i mnogo puta bili progla{avani za najbolji `ivi bend na svijetu. te da }e pjesme nastajati iz puke svirke i improvizacije. Godine 1987. D`eferson je prvi 1986. Dok su neki taj status morali stvarati godinama. producirao je prvu stvar koriste}i Rolandov TB-303. godine odsvirao klavirsku dionicu na haus pjesmu. Ali izgleda da je neko pro~itao samo dio te re~enice". Malo je onih ljudi koji mogu nositi titulu kuma haus muzike. Robi Vilijams je s 15 godina bio ~lan grupe "Take That". Ubrzo je uslijedio i drugi album. to je sve {to sam mogao da ka`em. gara` i tehno. Pjeva~ je za novi album rekao da "razbija" i dodao da }e publika imati priliku da ~uje "starog Robija. 14. "Let Me Entertain You" i "Old Before I Die". oktobra publicitet. U britanskom magazinu "Face" izabran je i za najljep{eg mu{karca godine. ali samo da bih rekao 'Nema {anse'. koja je bila svojevrsni britanski odgovor na ameri~ki bend "New Kids on the Block". "Tako smo uvijek radili i ne vidim za{to bi sada trebalo da bude druga~ije". osim da je najizgledniji kandidat za producenta ponovo Rik Rabin. on ga je dobio odmah. "Red Hot Chili Peppers" najavili novi album U oktobru veliki povratak Fru{ante do}i sa svje`im idejama. prenosi BBC News na svom sajtu. juna 2007. . jer bubnjar ^ed Smit za oktobar najavljuje i novi album. "Sve {to mogu da ka`em jeste da ne odlazim u penziju. s kojeg se izdvojla hit balada "No Regrets". kao i zbog sva|e s liderom grupe Gerijem Barlouom. Mekartni: Ne odlazim u penziju Biv{i "Bea tles" Pol Me kartni demantovao je napise u tabloidima da }e njegova idu}a svjetska turneja biti uje dno i njegova posljednja. psihodeli~nog roka i ska. Robi je ostao u pop krugovima i po~eo da priprema solo karijeru. rekao je {ezdestdvogodi{nji muzi~ar. Iako izba~en iz grupe. Robi je dobio tri najpresti`nije britanske muzi~ke nagrade: za najbolju pjesmu. Ako je vjerovati tra~evima koji su tada kru`ili. grupa "Red Hot Chili Peppers" vra}a se na scenu. Robi Vilijams }e izdati novi album u novembru i njime poku{ati da povrati titulu najve}e britanske pop zvijezde. Raspad grupe dogodio se kada je Robi Vilijams izba~en iz benda. Hilel Slovak (gitara). Svoj prvi solo album snimio je dvije godine poslije napu{tanja grupe. Njihov posljednji album bio je "Stadium Arcadium" iz 2006. "U septembru }e biti dvije godine kako smo uzeli pauzu. u "Cinemas Clubu Sloga". Album "Reality Killed the Video Star" bi}e prvi Vilijamsov album jo{ od studijskog ostvarenja "Rudebox" iz 2006. Ne mo`ete natjerati nekoga na svirku ako za to nije spreman. kada su u {tampi osvanuli naslovi "Pol je mrtav". D`ek Ajrons (bubanj). novog Robija i jednog Robija kojeg niko od nas nije imao priliku da upozna". nisam'. 8. a TB-303 postao je najkori{teniji instrument producenata elektronske muzike. Do danas su prodali preko 50 miliona albuma {irom svijeta. te nije samo definisao pojam hausa ve} cijele plesne muzike kakvu danas poznajemo. Prvi singl "Bodies" bi}e objavljen 11. Prodala je vi{e primjeraka albuma nego bilo koja grupa do tada. "Red Hot Chili Peppers" je predvodio fank rok pokret krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina. Kim Mazel i SiSi Rod`ers. Sve te rane stvari danas prepoznajemo kao dip haus. tako|e me|u prvima u produkciji koristi duhovne i spiritualne crna~ke vokale. Po~eli su kao pankeri. "Dje~a~ka posterska grupa" postojala je {est godina i u tom periodu zauzimala je prvo mjesto na gotovo svim svjetskim toplistama. jedan od stvaralaca haus muzike. a danas pod imenom "Red Hot Chili Peppers" predstavljaju se Entoni Kidis.

. na njihovom nastupu u Beogradu.. "Prijatelju. Godine 2003. tako da je tek poslije 10.. ali nam je dobro Kebra: Bitno je da si svjestan vremena u kome `ivi{ Jelena BABI] N ovosadski bend koji se ubraja me|u najpoznatije bendove na alternativnoj sceni biv{e Jugoslavije "Obojeni program" odr`ao je koncert u Banjaluci. civilizacije. Proteklih godina kroz bend je pro{lo na desetine razli~itih muzi~ara koji su odr`ali mno{tvo koncerata. NN: Planovi benda za narednih nekoliko mjeseci? KEBRA: Leto je. Ove godine su izdali i novi album "Kosmos u tvom srcu/Igra~ke se voze levom rukom". godine postojanja objavio prvi sni mlje ni ma te ri jal. novom albumi i planovima za budu}nost. Al bum "Naj va `ni je je bi ti zdrav" izlazi 1990. prijatelji su biznis. EXIT je svojim delovanjem u poslednjih 10 godina postao kulturolo{ki fenomen. a budu}nost za hrabre. @ivot je postao biznis. U Banjaluci nisu svirali posljednjih {est godina. konstantno se razvija i odu{evljava publiku ve} skoro 30 godina. Koji je va{ recept? KEBRA: Verovanje da radi{ ispravnu stvar. septembra Kebra . Sli~na su nam razmi{ljanja i sa svim je lo gi ~no da nam se po slo vi ne ka ko ukr{taju. formirali su druga~iji i autenti~an stil i zvuk kao osnovnu karakteristiku ovog benda. a novi album po~inje sa slovom K. Mo`e{ li uporediti MTV nekad i sad? KEBRA: MTV tada i sada je najkra}e re~eno nebo i zemlja. I dalje koncerti. a nakon njega. Nema te gnjava`e oko slanja. frontmen "Obojenog programa" Nije lako. sve- tlo u mra~noj Srbiji. ako ne. Surovo. godine. brakovi su biznis. uplate i sli~nih gluposti. Sve to postavlja neke nove standarde.9. EXIT festivalu. gostuju}i na festivalu "Ex-Yu Rocks". bend je u dugogodi{njoj karijeri objavio ukupno osam albuma: "Ovaj zid stoji krivo" (1991). a kamoli porediti. a da svako ima svoje mesto u tom vrtlogu. ali tako je. starijim pesmama dali novo odelo i one `ive u novom vremenu. tj. U `ivotu }e ti biti dobro ako to stvarno `eli{. uvek }e ti neko biti kriv. Razvoj ~ove~anstva. Ove godine su izdali i novi album "Kosmos u tvom srcu/Igra~ke se voze levom rukom" FOTO M. svest da je sve oko nas tako razli~ito. {ta }emo onda?" (2002). volimo posao kojim se bavimo. Jedini ~lan iz originalne postave benda je Na "Jelen Live festu" sviraju 18. Ovaj bend ne samo da postoji ve} uspje{no traje. va{ koncert je bio jedan od najposje}enijih. NN: "Obojeni program" je poznat po tome da je svirao na sve jednom EXIT-u do sada. "Sva sre}a general voli decu" (1999). a na posljednjem. "Obojeni program" je stvorio Branislav Babi} Kebra 1980. pravimo malu pauzu. 8. tehnologije..exitfest. RADULOVI] . tako i drugih. s jedne strane. a mi smo razgovarali s Kebrom o muzici nekada i sada. KEBRA: Na{a saradnja s EXIT-om je u nekoj uzlaznoj putanji. pre svega Evropske. Mi smo to u~inili na svoj na~in. Mi smo pre svega koncertni bend i volimo kada nastupamo. ali nam je dobro. ne}ete se vi{e baviti muzikom. ofekfmkb 35 ALTER-SCENA Branislav Babi} Kebra. i originalni tekstovi i zanimljiva Kebrina interpretacija s druge. Njegov glas i tipi~an na~in pjevanja sa sveskom u ruci postali su u velikoj mjeri za{titni znak "Obojenog programa". "Ako nisam dobra. Uticaj panka i new wavea. carine. NN: Vi ste prvi bend s ex yu prostora koji se pojavio u MTV-jevoj emisiji "120 minutes" 1993.. Kada to napravite. godine. pa 18. Kako ste do{li na tu ideju.org i skine besplatno na{ album. NN: Va{ novi album dostupan je za besplatan download. da li ste svjesni piraterije koja vlada kod nas. ne}emo te koristi imati ni sad. Sada je muzika sastavni deo biznisa. godine u Novom Sadu. septembra sviramo na "Jelen Live festu". Naravno. Istorija je za istori~are. NN: Na po~etku va{e karijere rekli ste da }e prvo slovo svakog imena albuma po~injati s po~etnim slovima NOVI SAD. ko~nice ti ne rade ba{ sve" (1992). "Da li je to ~ovek ili je ma{ina" (2005) i "Kosmos u tvom srcu / Igra~ke se voze levom rukom".glavni vokal i autor tekstova. 2009. ali bar svako koga to interesuje mo`e da ode na www. {to predstavlja prvo pravo online izdanje kod nas. Mislim da je to dobro i za nas i za sam festival. Sve je to te{ko i pratiti. i to je odli~no! NN: Vi ste jedan od rijetkih bendova koji je na sceni bez ikakvih prekida skoro 30 godina. "Ili 5 minuta ispred tebe" (1996). koji je izdan ove godine. "Verujem ti jer smo isti" (1994). Jako je bitno da si svestan vremena u kojem `ivi{. pa me zanima da li sada sla`ete neku drugu rije~? KEBRA: Nekako je logi~no da nakon jednog ciklusa (NOVI SAD) objavimo best off. Bend nije `urio s objavljivanjem albuma. kon stan tno se ra zvi ja i odu{evljava publiku ve} skoro 30 godina. Ove godine EXIT je u~estvovao u realizaciji na{eg albuma koji je postavljen na njihovom sajtu kao besplatni download. mi smo jedno veoma neure|eno dru{tvo i nikada do sada nismo imali neke materijalne koristi od objavljivanja na{ih izdanja. nastupali su kao predgrupa grupi "Placebo".. To ste uspjeli. Mi se bavimo sobom. Ovaj bend ne samo da postoji ve} uspje {no tra je. pa ste odlu~ili da napravite korak dalje i da omogu}ite svim obo`avaocima da besplatno skinu va{e nove pjesme? KEBRA: Da se razumemo. Nije lako. verovanje i po{tovanje kako sebe.

Prijedlog Vlade je bio da ona napravi prvi korak. glavnom gradu Kolumbije. zbog kampanje koju je vodila. Prisiljen je da sleti na autoput blizu Neive. njena otmica nije ranije planirana. Prema rije~ima njenog otmi~ara. koja poti~e od francuskonormanskih imigranata koji su stigli iz Grenvil-laTeinturierea. koji je kasnije uhva}en. 2009.36 ofekfmkb!9. Godine 1989. Iste te godine. maja 2001. prije tri vijeka. godine i dobila je najve}i broj glasova. decembra 1961. zaustavljena je na zadnjem vojnom punktu. godine zapo~ela je operacija "14. Ro|aci Betankurove i mnogi politi~ki zatvorenici FARC-a odbijali su bilo kakvu misiju spasavanja. Njena otmica propra}ena je {irom svijeta. Nolberta Uni Vege. nekoliko nevladinih organizacija pokrenulo je pod vo|stvom Armanda Burgeta u EU i {irom svijeta akciju da se uspostavi komitet za njeno osloba|anje. jula u kojem }e pustiti 50 do 60 zarobljenih vojnika u zamjenu za politi~ke i vojne taoce koje je dr`alo lijevo krilo FARC-a. ali nerealizovana. Za vrijeme osamdesetih godina pro{log vijeka kratko je `ivjela i u Ekvadoru. Mjesec dana nakon otmice. sa motom da }e ona biti kondom u borbi protiv korupcije. Stotine civila bile su otete iz razli~itih gradova i sela. Kao posljedicu toga. Za vrijeme mandata. njegovog savjetnika i nekoliko vojnika koji su bili oteti u martu 2003. blokade puteva i aerodroma. tri ameri~ka i 11 kolumbijskih politi~ara i vojnika. a oteta je na FARC ~ekpointu. Jolanda. Odlu~ila je da ide i u demilitarizovanu zonu u grad San Vinsente del Kaguan da se sretne s predstavnicima FARC-a. Vlada Uribea je dala FARC-u rok do 23. Kolumbijska vojska joj je savjetovala da ne ide. politi~arka koja je bila oteta {est i po godina Ingrid Betankur i papa Benedikt [esnaesti Tu`na istina Kolumbijke Davor PAVLOVI] ngrid Betankur. Spasile su je {est i po godina kasnije kolumbijske snage bezbjednosti u operaciji zvanoj "@ake". Razmjenu bi nadzirale francuska i {vajcarska vlada. Ti doga|aji podstakli su Ingrid da se vrati u Kolumbiju. a ne prije i kritikovao je Uribea da oni treba da odlu~e koliko }e zatvorenika biti pu{teno. kidnapovale su Revolucionarne snage Kolumbije (FARC) 23. kao i {kole u Engleskoj i Liseo Franse u Bogoti. zbog smrti guvernera Giljerma Gvirije. U februaru 2006. prijetnje smr}u natjerale su je da po{alje djecu prvom mu`u na Novi Zeland. nakon {to je dobio prijetnje. prije nego {to je oti{la u DMZ. godine. Takav prijedlog je odobrila i majka Ingrid Betankur. Sredinom devedesetih razvela se od mu`a i udala za kolumbijskog reklamnog menad`era Huana Karlosa Lekomptea. ali su mi{ljenja bila da }e Uribeu donijeti nove politi~ke poene. jul". Kritikovala je administraciju kolumbijskog predsjednika Ernesta Sampera. Predsjedni~ka kampanja: Sopstvenu predsjedni~ku kampanju po~ela je 20. koji nije posje}ivao toliko mitinga. Ju`ni dio Bogote ju je podr`avao. Otmica: Betankurova se oglu{ila na upozorenja i nastavila je putovanje. Mnogi politi~ki funkcioneri bili su ~uvani. je radila u Ministarstvu finansija. napade oru`jem. Kandidovala se za senatora 1998. koja je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. pu{taju}i zatvorenike i dozvoljavaju}i im da napuste zemlju ili da ostanu i pridru`e se rehabilitacionom programu. dobitnica nekoliko nagrada. Vlada je trebalo da izabere lokaciju za zonu bezbjednosti u dijelu gdje je FARC imao uticaj. posebno u Francuskoj. 8. uklju~uju}i i Betankurovu. a neki iz politi~kih razloga. a tre}i dan da gerilci napuste prostor. Kroz brak je dobila i francusko dr`avljanstvo. Ingrid Betankur Pulesio. godine Lekompte je rekao da je njihov brak blizu kraja. Kenedijem. godine s kojim ima dvoje djece. Izbore je dobio Alvaro Uribe. godine. Novoizabrani predsjednik Uribe nije `elio nikakve pregovore koji nisu uklju~ivali misije spasavanja. na predsjedni~kim izborima pobijedio je Andres Pastrana. biv{u senatorku. a zatim je autobusom obilazila zemlju. Njena majka Jolanda Pulesio je bila mis. uklju~uju}i Novi Zeland i Sej{ele. Sljede}e godine. U julu 2003. Dvadeset tre}eg februara 2002. jer nisu bili u mogu}nosti da joj pru`e za{titu. ro|ena je 25. jer niko nije mogao da garantuje bezbjednost. Neki su otimani iz ekonomskih. godine Francuska je urgirala da FARC prihvati predlo`enu {ansu. Do go vo ri u vezi s raz mje nom: Taj potez je nai{ao na odobravanje. nakon {to je primio novac I Betankurova i ^avez od Kali narko-kartela za izbornu kampanju. a Betankurova je insistirala da ode do DMZ-a avionom. ali je propala i izazvala skandal u francuskoj vladi. Komitet je bio sa~injen od oko 280 aktivista iz 39 zemalja. Melani i Lorenca. kandidat za kolumbijskog predsjednika Luis Karlos Galan pokrenuo je antinarkomansku akciju i bio ubijen. Njen mu` je radio u francuskim diplomatskim krugovima i `ivjeli su u nekoliko zemalja. koja je bila na snazi nekoliko godina. Gradona~elnik San Vinsentea bio je jedini izabrani predstavnik njene stranke u cijeloj dr`avi do tada. Kasnije je tvrdila da nije odr`ao obe}anja koja Sa Rafaelom Nadalom joj je dao u dogovoru. Filip Dust Blazi je rekao da FARC poka`e ozbiljnost u vezi s pu{tanjem Betankurove i drugih . godine kod statue Simon Bolivar u Bogoti. pomo}nik direktora za obrazovanje i nauku pri Ujedinjenim nacijama. Tom prilikom spaseno je jo{ 14 drugih talaca. predsjednik Pastrana je odgodio razgovore s FARC-om i zahtijevao vojnu akciju. drugi dan diskutuje. Dan nakon otmice Betankurove. me|u kojima i "Legije ~asti". Kada je diplomirala udala se za kolegu studenta Fabrisa Deloja 1983. FARC je objavio da je prijedlog dobio 20. godine i lansirala je politi~ku partiju "Green Oxygen Party". gdje su dr`ani u kavezima. predstavljaju}i siroma{ni ju`ni dio Bogote. a onda da FARC pusti svoje taoce. otac Gabrijel je umro od sr~anih problema. gdje je radila kao fitnes instruktor. godine u Bogoti. Ingrid Betankur nije odustala od politi~ke karijere FOTO NN KALEIDOSKOP Ingrid Betankur. Otac Gabrijel Betankur bio je ministar za vrijeme generala Gustava Rohasa Pinile. Diplomirala u Parizu: Nakon {to je poha|ala privatnu {kolu u Francuskoj. FARC je odbijao razmjenu zatvorenika. a onda su ~lanovi kolumbijskog kongresa kidnapovani. avgusta. aktivistkinju u borbi protiv korupcije. U februaru 2002. Njena prva kampanja bila je dijelenje kondoma. Betankurova odlazi na Institut politi~kih nauka u Pariz. Iako je Parsana poku{avao da pregovara. U zoni koja je kreirana za razmjenu planirano je da se prvi dan doputuje. Pregovori u vezi s mirom do{li su do mrtvog ugla nakon tri godine. Izabrana je u reprezentativni odbor 1994. menad`erkom njene kampanje. koji je bio optu`en za korupciju u skandalu. nakon pritisaka od strane biv{eg predsjednika liberala Alfonsa Lopeza Mikelsena i ro|aka. Od po~etka FARC nije pristao na prekid vatre za vrijeme pregovora i nastavili su kidnapovanja. Kako joj je odbijen vazdu{ni prevoz. Nakon njenog spasavanja 2008. ali se kasnije povukla da bi u{la u politiku. a od 1990. koji ju je nagovorio da mu se pridru`i. a zatim i ambasador Kolumbije u UNESCO-u u Parizu i vode}i u obrazovnoj komisiji Alijanse za progres u Va{ingtonu pod D`onom F. Majka Ingrid Betankur je podr`avala Galana i stajala iza njega kada je bio upucan. Djeca su se preselila u Novi Zeland gdje `ive s ocem. februara 2002. kasnije je slu`ila u Kongresu. godine FARC je oteo avion koji je letio iz Florensije u Bogotu. Unutra{nje borbe bile su sve ~e{}e i situacija nije bila zadovoljavaju}a. Pastrana i drugi politi~ari nisu se slo`ili. a onda su transportovani nazad u DMZ. francusko-kolumbijsku politi~arku. odlu~ila je da putuje autom zajedno s Klarom Rohas. Porodica Betankur bi la je je dna od najs ta ri jih oli gar hij skih porodica u Kolumbiji. kao i Ernesta Sampera. Oni su upucani iz blizine kada je Vlada pokrenula misiju spasavanja.

godine reporterka Patrisijia Poleo je tvrdila da Betankurovu dr`e u Venecueli i da je njeno pu{tanje izvjesno. Predsjednik Venecuele Ugo ^avez je 2008. Emanuel je spasen ranije. a pobunjenici su nasjeli na la`no nare|enje iz glavnog {taba da se svi taoci sakupe. porodica Betankur je primljena kod pape Benedikta [esnaestog. ali on nije rezultirao pu{tanjem Betankurove. ali ko lum bij ska vla da ni je po vje ro va la tim tvrdnjama. govore}i da je Kolumbija tako|e njen dom. Koriste}i svoj autoritet. U drugoj operaciji oslobo|ena su jo{ ~etiri ~lana kolumbijskog kongresa i oni su bili zabrinu- ti za zdravlje Betankurove. godine kolumbijski ministar odbrane Huan Manuel Santos sazvao je pres-konferenciju da objavi spasavanje Betankurove i 14 drugih talaca. Predsjednik ^ilea Mi{el Basele je tada rekla da }e je nominovati za Nobelovu nagradu za mir. me|u kojima i "Legiju ~asti" Ingrid i njena sestra Astrid zarobljenika. 2. U avgustu 2007. Ta akcija je planirana mjesecima. koja je bila fizi~ki i moralno iscrpljena. juna. je u maju 2007. 2009. U novembru je Vlada konfiskovala video-traku na kojoj Betankurova sjedi u d`ungli na klupi i gleda u zemlju. iako je oti{la u Francusku. * . U intervjuu u junu 2006. kao dobar gest Vlade. Umjesto toga. Spasavanje: Napokon. februara 2002. a nedugo zatim dobili su vijest da ona treba hi tno tran sfu zi ju krvi. godine organizovao humanitarnu operaciju za osloba|anje nekoliko talaca. Prva. marta predlo`ila da }e pustiti 100 vojnika FARC-a u zamjenu za slobodu Betankurove. nazvana "Emanuel".9. Nije odustala od politi~ke karijere. godine uspio da pobjegne i tvrdio je da je Betankurova u istom kampu u kojem je i on bio. Tako|e je tvrdio da je vidio Saru Rohas. jula je stigla vijest da se Betankurova oporavlja. koja se porodila u zato~eni{tvu i rodila sina Emanuela. a Ingrid je zahvaljivala kolumbijskoj armiji i predsjedniku Uribeu. odbijen je jer nije bio dio dogovora. Operacija je nazvana "[ah" i uklju~ivala je operativce obavje{tajne slu`be koji su se infiltrirali u FARC. Ipak. gdje ih je ~ekao helikopter i naoru`ani vojnici da ih FARC ne bi napao. naredili su da se taoci pomjere sa tri razli~ite lokacije na jednu. a francuski predsjednik Nikola Sarkozi je tra`io od Uribea da zamijeni oficira FARC-a Rodriga Grandu za Betankurovu. Ka da je fran cus ki Sa Madonom medicinski tim htio da pristupi taocima da im pru`i pomo}. ofekfmkb 37 Zbog kampanje koju je vodila kidnapovale su je Revolucionarne snage Kolumbije (FARC) 23. oni su odvedeni u San Hoze del Guaviare kod glavnog obavje{tajca. 2. jula 2008. a dobila je nekoliko nagrada. maja ponovio svoja nare|enja u vezi s akcijom spasavanja. zamjenik policije. kojem je dala podr{ku za tre}i mandat. Oteti D`on Frenk Pin~ao. Kit Stansel ju je opisao kao najodvratniju `enu koju je ikada sreo. a onda sa te lokacije imali su mar{ od 90 milja kroz d`unglu. jer }e i}i komandantu Alfonsu Kanu. U knjizi "Out of Captivity" nekoliko autora je opisalo da je pona{anje Betankurove bilo sebi~no i napisali su da je ona mislila da je zaslu`ila vi{e od ostalih talaca zbog njene politi~ke karijere. a {est i po godina kasnije spasile su je kolumbijske snage bezbjednosti u operaciji zvanoj "@ake" Sa akcije spasavanja plave krvi Porodica Betankur bila jedna od najstarijih oligarhijskih porodica u Kolumbiji Sa k}erkom Nominovana je za Nobelovu nagradu za mir. a 15 talaca je pu{teno. godine lider FARC-a Raul Rejes rekao je da se Betankurova osje}a dobro. Vlada je 27. Uribe je 18. je urodila plodom pu{tanjem Klare Rohas i Konsuela Gonzalesa. a Sarkozi je objavio da }e dobiti "Legiju ~asti". Trideset ~lanova FARC-a je pu{teno 4. U avgustu 2008. a kada su se infiltrirali mnogo vremena je trebalo da zadobiju povjerenje. 8. uprkos okru`enju.

odvela u rodnu Argentinu da se zabavljaju skijaju}i na snje`nim padinama.5 miliona dolara nedaleko od granice sa ^ileom. Okru`en veli~anstvenim pogledom koji oduzima dah. medijska grupa "Klambt" navodno je davno shvatila kakva bi mogla biti odluka suda. Od go va ra ju }i iznos ku}a je odvojila jo{ 2004. Martin. Dr`avni sud u Hamburgu protekle sedmice utvrdio je da je princeza Madlen (27) bila subjekat "uvredljivih" glasina i neistinitog pisanja. [vedska princeza dokazala tvrdnje Priredila: Nata{a TE[I] Dr`avni sud u Hamburgu donio je presudu da njema~ki novinski izdava~ princezi Madlen od [vedske isplati od{tetu u vrijednosti od 400. [vedska kraljevska porodica ranije je odlu~ila da }e sav novac od od{tete biti doniran u dobrotvorne svrhe. najmla|a je od troje djece {vedskog kralja Karla [esnaestog i kraljice Silvije. U Holandiji se posljednjih mjeseci pitanja u vezi bezbjednosti ~lanova kraljevske porodice U Holandiji se posljednjih mjeseci pitanja u vezi bezbjednosti ~lanova kraljevske porodice uzimaju veoma ozbiljno uzimaju veoma ozbiljno. holandski mediji dobili su pismo od pravnog zastupnika Vlade. kakvo sa sobom nosi titula prestolonasljedni~kog para. princeze Amaliju. te odredio nov~anu naknadu uve}anu za tre}inu. portparol suda u Hamburgu izjavio je da su ~lanci bili "o~igledno neistiniti i uvredljivi". ali par nije ni zaru~en niti vjen~an i svakako nema djece. izjavio je njen advokat Matias Princ. koji va`i u evropskim zemljama. Naime. nije neobi~no da ona svoje tri k}erkice. {to su nakon odluke suda i potvrdili.5 miliona dolara nedaleko od granice sa ^ileom Holandska porodica na pla`i Holandske princeze Holandski princ Viljem Aleksander i princeza Maksima podnijeli su protekle sedmice tu`bu protiv ameri~ke novinske agencije AP Nata{a TE[I] Samo nekoliko dana ranije tri holandske princeze igrale su se na pla`ama Holandije. Madlen se vi|a sa de~kom Jonasom Bergstromom od 2002. Prema pisanju njema~kih medija. Holandski princ Viljem Aleksander i princeza Maksima podnijeli su protekle sedmice tu`bu protiv ameri~ke novinske agencije "The Associated Press" (AP) zbog objavljivanja tih fotografija i nepo{tovanja sporazuma poznatog kao medijski kod. kraljevski par je prije nekoliko godina kupio ran~ vrijedan 3. Smje{teno u mirnom okru`enju na obalama rijeke Pi~i LeKraljevski par je kupio ran~ vrijedan 3. Putovanje tako|e zna~i da su djevoj~ice mogle vidjeti djeda Horhea Soregetu i baku Mariu del Karmen Seruti. Aleksiju i Arianu. U procesu protiv njema~kog izdava~a Princeza od [vedske dobila tu`bu Nakon `albe Izdava~ke ku}e "Sonnenverlag GmbH & Co KG" na odluku ni`eg suda koji je 2007. provela 10 dana u prekrasnim planinama Patagonije s k}erkama. Princeza Maksima s k}erkama na skijanju u Patagoniji Imanje u Argentini Miran odmor naru{ili paparaci Nedavno je supruga holandskog princa.38 ofekfmkb!9. U spornim pri~ama pominju se mnoge pogre{ne informacije i tvrdnje o `ivotu princeze Madlen Madlen sa de~kom . a koji je usvojila i Vlada Holandije. u kojem se podsje}a da bi objavljivanje fotografija koje nije odobrila kraljevska porodica bilo pogre{no. izjavio je Jonas [mider. prestolonasljednika Viljema Aleksandra. Jo{ jedna pogodnost je ta {to u obli`njem gradi}u `ivi brat princeze Maksime. medijska grupa "Klambt" sa sjedi{tem u Baden-Badenu. podsje}aju}i na medijski kod koji podlije`e evropskoj jurisdikciji. taj mirni odmor naru{ili su novinari i fotografi koji su princezu Maksimu s k}erka ma fo to gra fi sa li.000 evra zbog objavljivanja neistinite pri~e da je princeza trudna. 8. te da planira vjen~anje. godine". koji im je i pomogao da na|u ovaj ran~. princeza Maksima. kada je izvr{en napad ~ija meta je bila kraljevska porodica i nakon nedavnih prijetnji kraljici Beatriks od strane aktiviste za za{titu `ivotinja. a za tim su fo to gra fi je objavljene u argentinskim i ameri~kim medijima. prenosi magazin "Hello!". Slu~aj je nastao iz nekoliko ~lanaka objavljenih u ~asopisima koje izdaje partnerska komanija "Sonnenverlaga". da se {titi privatnost kraljevske porodice zbog bezbjednosti. koji joj je prijetio zbog no{enja krznenih bundi. godine. koji su iz glavnog grada Buenos Airesa doletjeli na porodi~no imanje da s njima provedu odmor. a tu`bu je u ime kraljevske porodice podnio njihov njema~ki advokat Matias Princ. i 2004. Pri~e su objavljene izme|u 2000. imanje je idealno mjesto za pecanje i vo`nju kajakom. princeza od [vedske. godine. posebno nakon nemilog doga|aja koji se desio tokom proslave Nacionalnog dana u aprilu. Madlen Tereza Ameli Jozefin. vojvotkinja od Halsinglanda i Gastriklanda. 2009. vlasnik restorana. Maksima i Aleksija ufu. Kako porodica princeze Maksime `ivi na ju`noj polulopti. a onda ih je majka. "Iznos od{tete koji je odredio sud u skladu je s onim koji je 'Klambt' medijska gru pa i o~e ki va la. U pri~ama pomenutih magazina pominju se mnoge pogre{ne informacije i tvrdnje o `ivotu princeze Madlen (27) i njenim `ivotnim navikama.000 evra. Prema zvani~noj izjavi koju je dao izdava~ nakon sudske presude. ~esto odvede u Argentinu kako bi u samo nekoliko nedjelja mogle u`ivati u svim radostima koja im razli~ita godi{nja doba mogu ponuditi. ~ija izdanja uklju~uju dva sedmi~na magazina za `ene "Frau mit Herz" i "Welt der Frau". Ona ima stariju sestru princezu prijestolonasljednicu Viktoriju i brata princa Karla Filipa. godine donio presudu o isplati 300. Tako|e je savr{ena lokacija za par koji tra`i mir i ti{inu daleko od u`urbanog gradskog `ivota i interesovanja javnosti. te dodao da ne mo`e pru`iti vi{e informacija o tome da li }e kompanija podnijeti jo{ jednu `albu. Objavljeno je i to kako je princeza zaru~ena i trudna me|u drugim neistinitim podacima koji su se na{li u spornom tekstu. Me|utim.

ofekfmkb 39 PUTOPIS El Kokuj. nude bogat `ivotinjski svijet uklju~uju}i pume. Pola nacionalnog parka zauzimaju Uva indijanski rezervati dok je turisti~ka ponuda koncentrisana oko Sijera Nevade koja pokriva dva odsto parka. godine kada je kolumbijski predsjednik Alvaro Uribe postavio elitnu vojnu brigadu u El Kokuju nakon ~ega je uslijedila kratka bitka protiv gerilaca zbog koridora koji se pru`a izme|u Sjevernog Amazona i platoa Anda i to preko Kokuja. Za razliku od popularnih odredi{ta. Nakon nekoliko godina u regiju su opet po~eli pristizati {eta~i i planinari najvi{e iz Evrope. Nedavno je u Bogoti kolumbijski minerolog Horhe Kebalos predo~io dokaze o brzom nestajanju ovih predivnih prirodnih pojava. kao {to je to slu~aj sa ostalim mjestima. Di`u}i se s platoa Arauke ovaj nacionalni park zauzima vi{e od 2. Do osamdesetih godina planinari i {eta~i koji su uglavnom tokom jednosedmi~nih tura prou~avali park vijesti o njegovoj ljepoti su ~uvali za sebe. raspore|eni u svojevrsne spratove. Njegovi raznovrsni ekosistemi.9. planinski vijenac Ju`ne Amerike Neotkriveni dragulj Kolumbije bio Munjoz. obojena su u razli~itim bojama zbog razli~itih minerala od kojih je kamenje napravljeno. te da je po~etkom godine registrovan gotovi isti broj turista kao u ~itavoj 2008. te velike kondore. koji se fokusira na za{titu prirodne sredine ove regije ka`e da je Kokuj izgubljeni dragulj Kolumbije. "Snijeg je svijet za na{ narod". Kraus je fotografisao i slikao ovaj pojas i tako je dao va`nu osnovu za prou~avanju gle~era i njihovo kretanje. Dani su ovdje prili~no svijetli i bez vremenskih nepogoda mada je disanje ote`ano zbog velike visine. kao {to je Kilimand`aro ili Akonkagva. jedan od rend`era. ~ime je El Kokuj postao privla~an onima koji su `eljni planinarskih izazova koji nisu naru{eni komercijalizacijom i prevelikoj posje}enosti koja prati ostale svjetske planinarske centre. nude bogat `ivotinjski svijet . udaljeni i prili~no riskantni planinski vrh Kokuj predstavlja skriveni dragulj planinarstva Ju`ne Amerike. smje{tenog u blizini granice s Venecuelom. gle~erskog vrha koji ima oblik kao to~eni sladoled. godini.500 metara. Njegovi raznovrsni eko-sistemi. Osim dvojice planinara i vodi~a nikoga nije bilo kilometrima unaokolo. N On koristi samo svoje prvo ime kako to radi ve}ina manjinskog kolumbijskog Uva naroda.600 kilometara kvadratnih i ima visok je 4. Danas ve}i dio gle~erskog podru~ja nestaje. 8. Ali za sada se ovdje ne mogu na}i mala naselja s preko 200 {atora. smje{tenog u kolumbijskom Nacionalnom parku El Kokuj ledenice svijetloplave boje vise izme|u gle~erskih pukotina dok daleko ni`e oblaci nadvisuju Orinoko bazen.100 metara kod Ritakuba Blanko. ^itava jezera razdrobljenog kamenja. obja{njava Rubara jedini domoroda~ki Uva rend`er od njih osam koliko ih radi u ovom nacionalnom parku. Nema ni taksija za kori{tenje staza. dozvola za posjetu vrhovima. 2009. tapire.500 metara. Posjeta ovom podru~ju je nakratko prestala 2003. raspore|eni u svojevrsne spratove. Gotovo 50 kilometara dalje samo se djelimi~no nazire toranj crkve grada Soate. Ervin Kraus. Fa- El Kokuj naro~ito privla~an onima koji su `eljni planinarskih izazova Di`u}i se s platoa Arauke. direktor ovog nacionalnog parka. je bio prvi istra`iva~ koji je dokumentovao ovu planinsku regiju krajem tridesetih i po~etkom ~etrdesetih godina pro{log vijeka. Roberto Ariano. Pola nacionalnog parka zauzimaju Uva indijanski rezervati Pripremio: Boris \URI] a visini iznad 5. Kolumbijac njema~kog porijekla. Nevjerovatni pejza` obuhvata desetine vrhova prekrivenim ledom i duboke kru`ne doline. koja se formiraju prirodnom erozijom prouzrokovanom kretanjem gle~era. Prije nekoliko mjeseci vlasti su zapo~ele marketin{ku kampanju kako bi prvukle posjetioce.600 kilometara kvadratnih i ima visinu od 4. kronja~e sa crvenim nogama. je rekao da broj posjeta raste. ovaj nacionalni park zauzima preko 2.

kakvu posjeduje glumica Kejt Vinslet Kejt Vinslet ima najpo`eljnije obline dana{njice . 8. MODA Mr{avice su out U modi je klasi~na ljepota. s oblinama poput pje{~anog sata.40 ofekfmkb!9. 2009.

najvi{e povode pripadnice ljep{eg pola. a sada ga `ele nazad". Istra`ivanje koje je sproveo proizvo|a~ `itnih pahuljica "Special K" na 2. s oblinama poput pje{~anog sata. "s idealnim oblinama poput pje{~anog sata". Ve} vidimo u kojem smjeru kre}u novi reklamni projekti proizvo|a~a hrane. ve} `ele posti}i zanosno i zaobljeno tijelo poput pje{~anog sata. 8. s velikom zadnjicom. ali 65 odsto `eli tako izgledati. komentarisali su iz kompanije koja je sprovela istra`ivanje. Konfekcijski brojevi `enama vi{e uop{te nisu va`an pokazatelj dobre linije i izgleda. poput onog Kejti Prajs iliti D`ordan. ofekfmkb D`enifer Lopez svoju zadnjicu osigurala na milion dolara 41 @ene s oblinama opet u modi K ad je rije~ o savr{eno oblikovanom tijelu. Njih 25 odsto `eli izgledati kru{koliko. ^ak 35 odsto `ena izjasnilo se da `eli izgledati proporcionalno. navode}i pritom Kejt Vinslet kao jedan od najve}ih uzora. Izgubile su struk. (Agencije) Trideset pet odsto `ena izjasnilo se da `eli izgledati proporcionalno. Va`nija im je cjelokupna skladna konstrukcija. "Ve} 50 godina `ene se trude da smr{aju. Sada vjeruju klasi~noj ljepoti. ^ini se da maju{na i poput dje~a~i}a ravna mr{avica [eril Kol uprkos popularnosti vi{e nije na listi `ena za kojima se. Neproporcionalan izgled. poput jabuke Skarlet Johanson oduvijek je bila vjerna svojim oblinama . s velikim grudima i tankim strukom. Samo 13 odsto `ena smatra da izgleda kao savr{eni pje{~ani sat. kakvu posjeduje glumica Kejt Vinslet.9. Vi{e se ne misle izgladnjivati da postanu mr{ave do daske.000 Britanki je pokazalo da su upravo obline ne{to {to bi `ene i same voljele imati. ~ime su potpuno promijenile svoje figure. poput jabuke. ~ini se da su se `ene predomislile o tome kako `ele da izgledaju. 2009. kad je o izgledu rije~. vi{e uop{te nije po`eljan.

"Si gu ran sam da }e gra fen mo }i biti iskori{ten u mnogim komercijalnim aplikacijama. istra`iva~ grafena sa MIT Instituta. koja je u zadnjih 40 godina do perfekcije razvila sistem proizvodnje silikona". . koji }e uglavnom biti napravljeni od slikona. poja{njavaju nau~nici. veze izme|u njih su slabe i zato se mogu lagano odvajati i ostavljati trag dok pi{emo. Vladine i fakultetske laboratorije rade na tome da rije{e komplikovane probleme u pravljenju grafena Nekoliko grama grafena mo`e pokriti ~itavo fudbalsko igrali{te Uprkos svojoj snazi. jo{ je daleko od kompletnog ostvarivanja". Uprkos svojoj snazi. Istra`iva~i su odr`ali 22 demonstracije kori{tenja i proizvodnje grafena. Me|u potencijalnim upotrebama grafena spadaju ekrani osjetljivi na dodir. isti~e da }e biti veoma te{ko postaviti grafen na mjestu silikona koji je glavni materijal kompjuterske elektronike. grafen je fleksibilan kao i obi~ne plasti~ne oplate Prema Rufovim rije~ima. Nedavno su nau~nici otkrili novi i efikasniji na~in da se proizvede grafen na bazi napravljenoj od bakra. presavijen ili postavljen u rolnu. Nau~nici su tu metodu nazvali "Tehnika sko~ selotejpa". Sve do pro{le godine jedini na~in da se napravi grafen je bio putem sistema postavljanja mrlja od grafena na ljepljivu traku i pa`ljivim odljepljivanjem formirala se grafenska folija. koje su uspostavile kompanije kao {to je IBM. koja ima za cilj da prona|e na~ine da se pohrani obnovljiva energija iz solarnih }elija ili energija koja se dobija iz ko~enja automobila. kao i male kompanije. grafen je fleksibilan kao i obi~ne plasti~ne oplate i mo`e biti uvijen. Grafen. Kao i dijamant. dok je pro{le godine objavljeno 1. Grafen je tako|e bio jedan od glavnih tema na godi{njem sastanku Ameri~kog udru`enja fizi~ara u Picburgu prije tri mjeseca. "Silikon predstavlja dio multimilijarderske industrije. 8. NAUKA Grafen odu{evio svjetske nau~nike Materijal ja~i od dijamanta "Zamjena silikona. ure|aji za pohranjivanje energije. Rod Ruf. "U posljednja tri do ~etri mjeseca desio se nevjerovatan napredak u proizvodnji grafena". izazovi koji su prije dvije godine izgledali tako te{ki odjednom su smanjeni. Isti~u da je taj materijal izazvao veliko uzbu|enje me|u fizi~arima. mobilni telefoni i kompjuterski ~ipovi velike brzine. koji predstavlja osnovni materijal kompjuterskih ~ipova. Vladine i fakultetske laboratorije. Vladina agencija DARPA je do sada potro{ila 22 miliona dolara na istra`ivanje o proizvodnji kompjuterskih ~ipova i tranzistora od grafena. Pentagon je tako|e zainteresovan za taj novi haj-tek materijal. nikla ili silikona. poja{njava Palacios. "Zamislite karbonsku foliju koja je debela samo jedan atom. koji se nedavno pojavio u nekoliko svjetskih laboratorija. fi- N zi~ar s Univerziteta Man~ester u Engleskoj. Tomas Palacios. objasnio je Geim. istra`iva~ grafena s Univerziteta Teksas iz Ostina. rade na tome da rije{e komplikovane probleme u pravljenju grafena i njegovog pretvaranja u koristan proizvod. pa ~ak i u nekim slu~ajevima nestali. Ruf je u Ostinu osnovao kompaniju pod imenom "Graphen Energy". U bliskoj budu}nosti }emo vidjeti hibridne ure|aje. koji je prvi prije pet godina otkrio kako proizvesti grafen. ka`e da nekoliko grama grafena mo`e pokriti ~itavo fudbalsko igrali{te. koja se Iako je najtanji materijal na planeti. isti~e Geim. hemi~arima i in`enjerima elektronike.42 ofekfmkb!9. On formira {estostranu mre`u atoma koja ispod elektronskog mikroskopa izgleda kao p~elinje sa}e. "U pitanju je najtanji poznati materijal koji se mo`e na}i na planeti i ujedno je naj~vr{}i poznati materijal". ali je zato ja~a od dijamanta i u stanju je da provodi elek tri ci tet 100 pu ta br`e ne go si li ci jum u kompjuterskim ~ipovima". grafen je u stanju da provodi elektricitet 100 puta br`e nego silicijum u kompjuterskim ~ipovima Najtanji. solarne }elije.500 nau~nih radova na temu grafena. a naj~vr{}i poznati materijal Priredio: Boris \URI] au~nici su se odu{evili otkri}em najnovijeg ~uda od ma te ri ja la pod na zi vom grafen. ali kriti~ni dijelovi }e biti napravljeni od grafena". Iako je svaki pojedina~ni sloj prili~no jak. 2009. tako je i grafen ~isti karbon. ka`e Ruf. ~udo od materijala FOTO NN zatim uklanja pri ~emu ostaje gotova grafenska folija. obja{njava Andre Geim. Grafit koji se mo`e na}i u obi~nim olovkama sa~injen je od ~itavih nizova grafena.

) INDUSTRIJA MESA STVARANJE KISELINE (LAT. 3. TUKAC PISCIS ASUTRINUS VRSTA BILJKE. Suparnica. BAK PREFIKS ZA: VATRA IME ODMILA.) JEZERO U ANDIMA (FE. PREMA[AJ (MN.A) ZALIV ISPRED NAGOJE JAGODINA KARAT GUSTI SOK DIVLJEG KRASTAVCA (MED.) ODLI^NI. APTIKA "LOPTA VAN IGRALI[TA" KONJU[AR (ARAP. 5.) KA[ALJ (MED. I 4.9.AUT) ^OVJEK SLABOG IZGLEDA ZA USPJEH VOLT 1.) PRKOSNE ISTOK NAUKA O ZVUKU NAJBOLJI KAMENI UGALJ GRAD SA SLIKE DJED (MA\.. Znak za radij.) JORDAN GLAVNI GRAD KIPRA VODORAVNO: 2/!Obehspcoj!obuqjt-!7/!Sjkf•!lpkb!p{ob•bwb!sbeokv-!tubokf!jmj!{cjwbokf-!22/!Lsja-!23/!Lsbujdb {b!#booj!qsbftfoujt#!)pwf!hpejof*-!25/!Kfmp!pe!lspnqjsb-!26/!Ejp!ufojtlph!nf•b-!27/!Usfov. 2009. ponikva. ARTUR ]URAN. Pjeva~ Rahimovski. PLEMENA U SJEVERNOJ AMERICI GOMILA ZAPALJENIH DRVA MELEMI BEZ VOSKA NARODNI IZRAZ ZA TIRANINA RIMSKI: 1 TURISTI^KO PREDUZE]E (KRAT. Auto-oznaka za Karlovac.) (OTA. VOKAL VRSTA MINERALA (TUVI.) VODORAVNO: 1. 6. IME. 7. 2..dswfob! cpkb-! 8/! Lsbujdb! {b! #bvupopnob! qplsbkjob#-! 9/ Qpwj|fo!upo!#H#-!:/!Qjkfwbd-!lplpu-!21/!Hsbe!v!Tscjkj!)MF*-!24/!Qspnbkb-!27/!Vebsbd!ophpn!qp mpquj-!28/!Lfs-!31/!Uwpsbd!lokjafwoph!jmj!vnkfuoj•lph!ekfmb-!32/!Vuws}fob!djkfob!oflf!vtmvhf34/!Lb•bnbl-!qbmfoub-!35/!Iswbutlj!pupl-!37/!Lsbujdb!hs•lph!qplsfub!puqpsb-!3:/!Tubsb!nkfsb {b!ufajov-!42/!Cjmjkbstlj!|ubq-!ubl-!43/!Lsbujdb!{b!#pq|ujotlp!wjkf~f#/ O/!OJLPM_J^ OBIM KLIN Rje{ava se tako {to slovima u prethodnoj rije~i oduzmemo jedno slovo i premetanjem dobijemo novu rije~. 6.) GR^KA MUZA KOMEDIJE SLOVA IZA "T" I "I" ESPANA MAST ZA ZARASTANJE RANA (MED. uob-!lsbulb!|lsjqb-!29/!Vnbl-!vnplbd-!2:/!Lsbujdb!{b!#qptu!tdsjquvn#-!31/!Tbnpsbeoj!bqbsbu33/!Tmpwb!j{b!#w#!j!#k#-!34/!Bvups!qvupqjtb-!36/!Pquvafoj-!pquvafojl!)qsbw/*-!38/!Sjkflb!v!Qpmk. konkurentkinja. 4. Udubljenje u kre~nja~kom zemlji{tu. ofekfmkb 43 PIRAMIDA Rje{ava se tako {to slovima iz prethodne rije~i dodamo jedno slovo i premetanjem dobijemo novu rije~. ra{lja. Pomo}nik visoke crkvene li~nosti. Gatati. SAFET CENTRALNA EKONOMSKA KNJI@NICA VELIKA BIJEDA USPRAVNO: 2/!Tusv•okbdj-!3/!\ubnqb-!opwjobstuwp!)foh/*-!4/!Pupl!lpe![besb-!5/!Lsbujdb!{b!#ushpwb•lb!uws. Sna`an glas nekih `ivotinja. 4. Sportista koji se bavi rvanjem. Raklja. Vrsta muzi~kog instrumenta.) UVITI SE. . ATESTAT JUGOISTOK (KRAT. 5.) NEPROFESIONALKA SIRIJSKI DR@AVNIK. KOVILJKA ULAZ.) (. KVALITETNI POTVRDA.) PJEVA^ IVANDI] (IP. ulb#-! 6/! _jojmbd-! 7/! Kbslb! mkvcj•btup. Dra`.) ODREDITI VRIJEDNOST. HAFEZ EL TENISKI KLUB KLASI^NA UKR[TENICA 1 11 15 19 23 25 30 33 26 31 34 27 32 28 20 16 2 3 4 5 12 13 17 21 24 29 6 7 14 18 22 8 9 10 ITALIJA IZVI\A^ (ENG. IME. Kratica za amper. 7.) KILOLITAR U TAJ ^AS SISTEM POVEZANIH APARATA DODATI ZA^IN @. 3. tlpk-!39/!Ws|oj!ejp!lv~f-!41/!Wstub!lbsub|lf!jhsf-!43/!Pqbebokf!ojwpb!qpws|jof!npsb-!44/!Ob. VRATA (LAT. POSTATI KRIV SNAGA VODORAVNO: 1. UPALA NEPCA (NEPCE -PALATIUM) ISTURITI IZA NEKOG ZAKLONA PRIPADNIK INDIJANSK.) RASPLODNO GOVEDO. 8.) GRAD U KAZAHSTANU PLANINA U GVINEJI (IU. Kratica za "rekomandirano" (preporu~eno). 2. speob!lvijokb!v{!eabnjkv-!45/!Hfsnb/ PLEMSTVO DVOSMOSLEN (LAT. VALVIRATI M. OSTRVA KEROVI NALJEPNICA FOTOGRAFSKI APARAT (MN.

do 88 godina. odnosno pet kilograma te`ine. Jegulja voli mirniju vodu i mekano dno. Otrovne su i ujedaju samo `enke du`ine do 1. Otrov pripada grupi neurotoksina. travi ili `itu. Na le|ima se nalaze crvene mrlje kojih u {kolskom primjerku ima 13. plitko i ubrzano. pa je ima i u nama bliskim krajevima poput Crne Gore i Makedonije. Atlantskim. obraslo kra}om i du`om ~vrstom dlakom. Po danu se dr`i mulja.44 ofekfmkb!9. Jegulja. iako ni po danu ne}e propustiti priliku da jede. a ~esto je meta ribolovaca jer je u nekim podnebljima izuzetno cijenjena kao specijalitet. jedna od najotrovnijih vrsta paukova. Iz mora ulazi u slatke vode vezane sa Sredo- Jegulje `ive do 88 godina zemnim morem. ve}inom je no}no stvorenje kada izlazi iz skrovi{ta u potrazi za hranom. ako na vrijeme ne preduzmu odgovaraju}e lije~enje koje je najdjelotvornije primanjem seruma. . loptastom trbuhu (opistozomi) sa jarkocrvenim pjegama. kao i podru~je oko Sredozemnog mora. vozilima. STIJAKOVI] Jegulja je riba iz porodice jeguljki. o~i malene. Po tijelu ima sitne ljuskice. Hrani se raznim vrstama insekata od kojih neki mogu biti prenosioci razli~itih oboljenja. koja izgledom podsje}a na zmiju. koje su istovremeno i krupnije od mu`jaka. Ujed crne udovice mo`e biti smrtonosan za ~ovjeka. 8. a ra|a se u moru i umire u moru. Le|a su joj tamnozelenkasta. povra}anje. Mo`e `ivjeti jako dugo. Prepoznaju se po crnom. `bunju. Crna udovica po svojoj prirodi nije agresivan pauk. Tijelo joj je duga~ko i zmijoliko. stvara novi. a no}u tra`i hranu. pa time ovaj pauk spre~ava {irenje tih bolesti. kao Pauk kojeg se svi boje C Otrovne su i ujedaju samo `enke du`ine do 1. Mre`e pletu blizu tla u li{}u. Mo`e dozirati otrov. skladi{tima i dr. disanje je nepravilno. a stomak srebrnast. a le|na i podrepna peraja se prote`u od gotovo polovine tijela.300 vrsta. Zimi se jegulje zavuku u mulj i ~ekaju dok se voda ne zagrije. Jegulja. Crna udovica naseljava `arki pojas. Crnu udovicu mo`ete prepoznati po tijelu bar{unastocrne boje. Njihove su ~eljusti poput dva o{tra o~njaka u kojima su vre}ice s otrovom povezane kanali}ima. Prema repu je tijelo spljo{teno. Osim toga.5 centimetara. ujedenog obliva hladan znoj. koja je puno ve}a od mu`jaka. Crna udovica narodni naziv je dobila po tome {to mu`jaci uginu poslije parenja i `enka ih pojede. Ko`a joj je sluzava. kao i na zapu{tenim mjestima (gara`ama. pripada porodici teridide (theridiidae). riba koja li~i na zmiju Priredio: A. Tijelo je pokriveno kratkim ili du`im crnim dlakama. ako joj se ona uka`e. ribljim mrijestom i sli~nim vodenim `ivotinjicama.) i na njoj visi okrenuta le|ima nadole. Rijetko se desi da neki primjerak zaluta u dunavski sliv. Indijskim i zapadnim dijelom Tihog okeana. Pro`drljiva je i grabe`ljiva. raznim ra~i}ima. Onda polagano putuju prema moru. a `enka do metar i po. iako najefikasniji serum nosi dosta opasnosti poput serumske bolesti ili anafilakti~kog {oka. ali taj broj varira ~ak do 18 ili pak mrlja uop{te nema. Mu`jak naraste do 50 centimetara. Ujedno odr`avaju i ekolo{ku ravnote`u spre~avaju}i prekomjerno umno`avanje tih insekata. Hrani se crvima. kao i drugi simptomi. a u ustima ima mnogo sitnih o{trih zubi}a. Na mjestu ujeda na ko`i uo~avaju se tragovi uboda helicerama u vidu dvije ta~ke crvene boje. koje su istovremeno i krupnije od mu`jaka Crna udovica nije agresivan pauk FOTO NN Nakon parenja `enka ~esto pojede mu`jaka Na mjestu ujeda na ko`i uo~avaju se tragovi uboda helicerama u vidu dvije ta~ke crvene boje {to su na primjer komarci. Vrste koje `ive u pojasu umjerene klime su sitne i `ivih boja. Opasna je samo `enka tog pauka. Ta vrsta je jedina vrsta iz svoje porodice koja nastanjuje na{u obalu. To je porodica {iroko rasprostranjenih paukova iz podreda araneomorfi koja broji oko 1. te do uboda dolazi kada je ~ovjek ugrozi. pa se ona instinktivno brani ispu{tanjem otrova. prisutni su i drugi propratni simptomi i znaci kao {to su jak bol koji se postepeno {iri i za dva sata zahvata ~itavo tijelo. Jegulje ulaze u rijeke gdje se zadr`avaju ~etiri do pet godina dok potpuno ne odrastu i zapo~nu se spremati za rasplod. 2009. a nakon {to ga potro{i. @ive u `bunju i li{}u gdje predu pau~inaste mre`e nepravilnog i neurednog oblika obi~no blizu tla. te spajaju u repno peraje koje zavr{ava {iljasto.5 centimetara. jer jedino ona mo`e probosti ~ovjekovu ko`u. Ujed crne udovice mo`e biti smrtonosan za ~ovjeka Priredio: Aleksandar STIJAKOVI] rna udovica ili malmijat (latrodectus mactans). naro~ito za djecu.

Tlmp! j!tuf!vqbm! jn!qsp! f! j! b/ m o o d tn _v! bk!f!tf!qsf! mb! f!jmj!hsj! b/![esbw!kf!wbn w u i e q m kf!! sj!j! op!vhp! f! p!qb!tf!nb!p!wj! f!qp! b! q m• a o m | { . wp!b!of!usf! b! eb!csj! f!f/!Vlp!j! p!jnb!f u c ! o u ml u tubm! ph!qbs!of!b-!wb! b!wf! b!dwkf!b-!b!blp o u s | { u tuf!v!gb! j!usb! f! kb!op! ph-!jnb! f!f!ej!f! v { a o w ~ u m n plp!j{cp!b/ s [esbw!kf.!Eb! je!Kfut ak w Vmp! f. {nj|!kb!f!lbeb!kf!p!wb! pk!wf! j!sj!f•-!qb!~f!up!v m u | { k pwpk!tf! nj! j!cj!j!ep! b!oj!j{wps!{b! p! pmk! uwb/ e d u eu ew t Of! j!pe!wbt!pqfu!vwj! b!v!eb!tv!qp! sj!f! j!j!v l }k h k |m j{cp!v-!qb!jn!tmj!f! j!plpo! b! kf!mkv! b! of!qsj! f/ s ke •o cw • [esbw!kf. uf! jnb! j! cvs! v u o tf! nj! v/!Qp! mp! oj!lpo!b! uj-!qsf! p! p! je d t w u l h w s ep! p! p!j-!twf!~f!tf!wf~!t!qswjn!sb! ojn h w s e eb! pn!tsv! j!j!ob!wbt/!Pt!b!j!qsj! b! oj! j o •u u m q e d {ob! b!of! f!jnb!j!wf! ji!qp! mp! oji!qp!f! l ~ u ~ t w u . Wj!tuf!njs! j t o epl!hpe!tuf!qmb! f! j ~ o {b!qp! bp!lp!j!sb! j!f t k eu v!popk!nkf!j!v!lp!pk s k nj! mj!f!eb!kf!up!{b! tu . uf!{b!okf! b/!Dj!f!v!tf! nj! v!twpk!sj!bn!vt! h k m e d u . Wb|!mkv! b! oj!aj! pu!qp! b!p!usqj c c w w n m {cph!esv! ji!tuwb!j!lp!j! b!tuf!plv! j!b! j/!Wj! h s kn qs o . [esbw!kf!wbn!kf!ptsf! okf/!_v! bk! m m e w .!Efk! jo!Gsbo! fm ak w l Vmp! f.!Nbk! m!Nbo ak l Vmp! f. twjn! qp! kf! of! f/! Oft! b!f! f! v! np! v c h u u k u s pcb! f! b!j!qp! mp! oji!ep! b! b! kb-!np! eb!j w { t w h } o a qsf! ft!p!{b!vlvt!wb! ji!wp!kf! ji/!Ob! spt!p• u | m o q u tbe!wbn!kb! p!qsj!b!eb!sb! j!f!j!wj!up!j!•j! j!f/ l k eu ou Mkv! bw. uofs!~f!{b!wb! f!qp!sf! f!jnb!j!sb! v! j!f! b! | u c u { nk w . |f!jo! f! f! p! b! kb!vt! kf! j!j!vqsb! p!ob u s t w o n sm w gj! bo! j!f!j!qp! bp-!qb!kf!mkv! bw!nb!p!qp o tk t c m tusb! j/!Tuwbs!kf!v!up! f!eb!wj!twp!v!tuj! mkj! o n k e .!Tbo! sb!Cv!pl-! h e m Sb!bo!Sfk! pm! t-! k o e Nb!jo!Blfs! bo m n Sf! j!b. wp! f!v!qj!b! kf/!Jqbl-!v!pwpk e u o tf! nj! j!tuf!wj! f!sb! qp!p! f! e d | t m a . tuwpn-!p•f! vk!f!eb!~f! l u . Vlp!j! p!wbt!tusft!of!tb! p!j-!po! m ml h s . okf! j!pn!cs{j! pn!jef!f/ wu o u Mkv! bw. ovu! f-!ob!p! j!p!v!sb! ! p! p!v!t!okjn/!Jt!p!sb! l s •u {h w s u . Lbeb!kf!p!{esbw!kv!sj!f•-!wj!tuf m m k kb! p!ep! sp/!Kf! j! b!pqb! optu!wbn!tup!j!pe l c eo t k qsf! mb! f/![wj!f{! f!wbt!vqp! p! b! b!v!eb i e k e { s w k cv! f!f!pqsf! oj!v!tbp! sb! b!v/ e u { c ~ k Djevica Qp! bp.! Eb! j!fm! Sfe! mjgh ok l Fnb!Wpu! po-!Sv! fsu!Hsjou t q Sf! j!b.!Ipm! afs!Ufkq ak e )22. Blp!tqb! b!f!v!pof!\lps! j!f!•j!b c e u qk k kf!mkv! bw!j{!esv! ph!hsb! b!jmj!{f! mkf!p•f! vk! c h e n l . nf!ov!twp!f!nj|!kf! kf/ u k m o Mkv! bw. Of! j!pe!wbt!~f!v!pwpn!qf!j! ev c l sp jo!fo! j! oj!f!sb! nj|!kb!j!p!qp!pn! uwv/!Lbeb u {w k { m u u t kf!p!mkv! b! j!sj!f•-!vlp!j! p!tuf!sp! j!fmk-!j{v! f! c w k ml eu { . wptu!qsf! b! j!b! j!f!tb! p!blp!tf!v!of! pk w {m {u n l esv! pk!pcmbt!j!sf! mj! v!f!f/!Ub! p!kf!j!tbe/ h u b{ k u l [esbw!kf.36!tb!j* u Tvo! b! j!Cf! j! • o s j!ejt! p!dswj l Sf! j!b. Cj! f!mkv! b! j!lbe!cv! f!j!qb!b!. qp/!Blp!tuf-!nf! v!jn-!nf! v!tmp! p! ojn } u } c e qsj! b! oj! j! b!{ob! b-!pwv!tf! nj! v!~f!f q e dn l e d u s e qsp! ft!j!{b! lv! mkf! j!nj! mj! b!p!{b!b! j/ w u p q o tn [esbw!kf. kpk!hmb! j!v•! stuj!j!dj!kf! f!qsf! b!lp!j! b!nv! w w m m w n kn .!Fo!Gmf! fs ak • )29/31-!31/41-!33/51!* IZLO@BE NV! FK! [ SF! V! MJ! F!TSQTLF Q C L #Usb! jt!j! lb!pqb!j!b! q u• uk Nb!j!b![wj!f{! b!v!Cb! kb!v! j! sk k e o m d 297:!. njkf!j!j!tuf!eb!tuf!usp! j!j!of! p!job! f!j!eb um nk h • wbn!nb! klb!fofs! j!f/!\up!tf!pt!b!ji!tuwb!j o hk u m s uj! f-!np! mj!cjt!f!#{b! b! j!j#!qsf! mb! v/ • h u l •u i e Lav Qp! bp. {b! kf!jnv! j!f!b-!kfs!tuf!qsf! q!f!f! f! j!qp! o ou u p u s ~ o . |lp! b!pe!poji!vpcj! b!f! ji/ ~ • k o Mkv! bw. qkfi!{b!vt! kf! pn!j!qsj q i upnf!tf!of!{b!b! f!f!oj m a u vqp!b!lb! p!job! f!{ob! m l • . Wb! f!{esbw! uwf! p!tub! kf!kf!j{! m | t o o . Pwb!sj!f•!{b!wbt!mb! b! p!qsf!b! j!v c k h o m { ep! fo!qsp! mpt!j/!Kp|!nb!p!qb!tf!of! f!f n | u m ~ u oj!tkf! b!j!okf! ph!{ob! f! kb/!Up!j! p!tuf!tf ~ u o • o ml qsf! b!j!qp! mv!eb!ob! spt!p!of! b!f!wsf! f! e m t q u n u n . enj! f!•j! j!wbt!qp! mp! oj!j! !of! b!j! ojn!nj! d o e a kn h uw .! e o c Ej! p! b! sv! j!ep!b! f o t v t m { Hmb! p! j. sf! v!ob! f!f!ep! b!op!wsj!f! f!{b!okf! b/ e } u e u k n h ml c e | u Vlp!j! p!tuf!tmp! p! oj-!oj! ub!cj!op!wbn!tf of! f!ef! j!j/ ~ tu [esbw!kf. hp! p! f! qp! qj! b! kv! qp! mbw s u o t obt!pk!f!qswp!eb!pcf{! jkf! j!f u u c eu ep! sf!bs! v! fo! f!lp!jn!~f! f c h n u k u qpu! sj!f! j!j!wb! f!tub! p! j! uf/!Job! l k qu | o w| . kv!nb!p!cp!kf!eb! f/!Qsj!b!wbn!wsj!f! f!lp!f m m o k k n k qsp! p! j!f!v!tb! p! j/ w eu n ~ [esbw!kf.!Qj!fs!Gsp! jo h u e )23/31!j!25!tb!j* u Wkf!j! cb se Vmp! f. ujn!vtmp! j! b!j!tbeb!wf~!vs!b!f!{b!twb! v!tj! wn m u l . uj!nb! kj!of! p!job! f/ o h • Ub! oj!f-!tmj!f! j!wbn • k k e wj! f!wsf! f! b!{b!penb!b! kf!jmj!~f!f!tf!ob! | n o s o u . |b!wp!kb!j!af!kb!{b!sb! pn-!qp! m m e .46!j!24. uqp! p! ov! b! {b! j! mkj! jn n h u on w jef!b! b!j!qp! mp! ojn!skf! f! kj! k n t w | o. Nb! kb!ofs! p! b!qp! fu! pn!tf! m o w { • l . Tv! j! f!tuf!vnps! j!j!up!kf!pop m w| o |up!kf!obk! f! j!qsp! mfn!v!up! v!pwf!tf! nj! w ~ c l e . wb! f!f!v!of! jn!pe!{b! ~ u l .!Ef! j!fm!Sfe! mjgh ok l Fnb!Wpu! po t )22-!25-!28!j!31!tb!j* u Mf! f! p!ep! b!4. qv! j!f!tb!twp!jn su k jef!b! b/!Jnb! f k n u ep! p!kop!of! sj!b!f!kb!lp!j!kf! wb!•f! b!v!eb w m qk u m k e l k ob! sb! j!f!qp! sf! bo!lp!bl/![b!p-!pqsf{"!Oj! q wu h | s u . Vlp!j! p!tuf!v!njs! pk!j!tub! jm! pk c ml o co mkv! b! opk!wf! j-!of!p•f! vk!f!wf! f!ep! p! pw! c w { l u ~ h e . tmp! ojn!{cj! b! kj! b/! w w on Blizanci Qp! bp. Wb! b!kf t n kb! p! mj!f! p! v l k q pcmbt!j!lp!v!sb! j! u k e. astrolog Vodi~ SARAJEVO FILMOVI Ovan Qp! bp. [esbw! uwf! b!tj!v! dj!b!wbn!ob! m t o u b k . ub!lsf! v!p"!Oj! f!f!vt! o m a u . Tusj!fm! f! j!kf! opt!b! op!of! b!v m k • w e u w n k sb! mp! b!{b!csj! v/!Wb! f!{esbw!kf!kf!pemj! op/ { h h | m • Ob! p! oj!of! sj!b!fmk s e q k u Sf! j!b. oj!{b!vtqv!op!•b! smkb! kf!j!tuwb!b! kf!op! ji u w o s o w qsj!b!fmk! ub! b-!of! p!{b!p{cj!koj!j!jmj!wf! j!sbe/ k u t w h m k ~ Mkv! bw. eb!b! b!lp!j!tv!v!ob!f! opk!tf! nj! j!qsfe u l k s e e d wb! b/!Jqbl-!cv! j!f!tqsf! oj!j!ob!oflpmjlp n eu n pls|b!b-!ob!b! op!wfs! bm! ph!lb!b! uf!b-!tb k s w c o s l s tb!b! oj! j! b!lp!j!~f!qp! v! b!j!eb!wbn!ob! s e dn k l | u . lmb! v!f!f!t!okf! p! jn/!Qsf!wp! j!j!tuf!tf!v } k u h w u sm qsb! v!ep! sv!wj!v!lp!b!jtqv! kb! b!twb! j!{bi! w c m k o w l . ep! p!kb! b!v! f/!Op! bd!kf!hmb! oj!j{wps!wb! f w m w k ~ w w | tsf! f-!b!j!wb! f!of! sf! f-!qb!v!pwpk!tf! nj! j ~ | t ~ e d ej! uj!b!wb! f!sb! qp!p! f! kf/ ls | t m a o Mkv! bw. |f!~f!f!wsf! f! b!qsp! p! j!j!t!qsj!b!f!kj! b u n o w eu k u mn of! p!t!qbs!of!pn/!Ob! spt!p-!kfs!~f!wbn h u s q u ub! p!wj! f!pe! p! b!b!j!v!pwpk!tf! nj! j/!Qbs! l | h w s u e d .!Eap! j!Efq-! h o Lsjt!j!bo!Cfkm uk )25/36-!28/31!j!31/56* Nb! vs!vl n m Sf! j!b. wstop/!Obt!pk!f!eb!hb!ub! wjn!j!pesaj!f" u u l u [korpija Qp! bp. ob!oj!{b!|ub!ev! p/!_j! j!wbn!tf!eb!kf!tb! b h o e qp! bp!qsj! sj!fu/ t pu [esbw!kf.!Up! bt!Cps• ak n Vmp! f. Ep! p!kop!tuf!{b! p! mkj! j!j!qp! f!koj c w m w e w a m {b!tv! sp!bo!qpm!eb!{b!pwbk!btqflu!twph!aj! q u . kf!wbn!qp!sf! op!eb!wbt!vwmb! f!v!lp!f! b! u c • k l . mb! f!eb!tf!p{cj!koj!f!qsj! wb!j!f!csj! f!p!tf! j/ a m k i uu h c Hmb! p! p!kb!kf!of! up!ob!|ub!tf!ob! f! oji w c m | s e eb! b!np!b!f!qsj! j! ov!j/ o s u wl u Mf! f! p!ep! b!4. Jblp!wbn!tf t wb! f!sb! op!nkft!p!•j! j | e u o lbp!qp! sj! uf!cps! f-!vaj! q| c .!Oj! p!b!]v! j! lpt w l m s• Jtj! p!b!Nj! j~ e s o )27/26-!29/26-!31/26!* Qsp!p! bo! uwb s • t Vmp! f. tmj! b/! Wf~! pe! tsj!f! f! vtqpt! bw!kb! f n k e u m u sb! op!f! v/ w u a BQP! P M Nbs!j!j!kb m Sf! j!b. uf!tf/ Vodolija Qp! bp. qb! oj! f!{ob! b!qsf! p!v! v!f!tf!eb!tb! f! b! e l l q s • k • l . eoj! j!tv!tf!vw!f! j!j!v!wb! f d k sm | cspk! f!lwb!j!f!f!j!of!qb! b o mu u e jn!ob!qb! fu!eb!wb|!sbe!ep! n . lvk!f!eb!qsb! b!ptp! b!v|f!b!v!wb|!aj! pu!up! u w c u w . Wb! b!kf!{b!t! t n j. uf!af!kv!j!wp!kv!eb!tf m m nb! tj! bm! p!vtsfe! sf! j!f!ob!pcmbt!j!lp!f l n o t eu u k tv!wbn!jo!f!f! bo!of/!Lp! b! op!tuf!v!twp! u s t u o • . [esbw!kf!wbn!kf!ep! sp-!bmj!wbn m m c tf!qsf! p!v! v!f!eb!lp!jt!j!f!of! up!{b!qp! j! q s • k s uu | e.!Oj! p!bt!Lfkea-! Mb! b!Sp! jo! po s c t )26/26-!28/56!j!31/26* Wf!j! b!bwbo!v! b! ml u s nb!ph!ej! p! b! sv! b m o t v t Tjo! sp! j! p! b! p i o{ w o Sf! j!b. df/ Ribe Qp! bp. ukfw/!Epl!tuf!v!upn!sb! qp!p! f! kv-!p•f! vk!f t m a o l u mj!f! f!{b!f! oj! lf!usf! vu! f/ k q k e • o l [esbw!kf.!Bmflt!Qsp!bt ak k )33/26!* Vaga Qp! bp. Wj!wp!j!f!{b! j! bp!p!mj!f! pk!lb!j!f!j c mu nt k q sk s jmj!qp! mp! opk!cv! v! opt!j!lp!b!wbt!•f! b/ t w e ~ u k l Vlp!j! p!tuf!v!wf! j-!np! b! f!f!qbs!of! v ml { s ~ u u s pckb! oj!j!of! f!tuwb!j!jmj!eb!v!twpn!sb! qp! t u l s t . uf!ob!twp!pk!qp! j! j!j/!Tb! b! k {dk s . Qp! bp!lp!j t t k pcbw!kb!f!v!ob!f! opk m u s e tf! nj! j!cj!np! bp!cj! e d h .9. cp! oj!qsj! b! oj! j!{ob! b!~f!cj!j!{b! {f!j e q e d l u v u gmf!upwb! kfn-!epl!poj!{b! {f!j!qmb! j!b!v!eb s! o v u os k qbs!of!b!vwv! v!v!p{cj!koj!f!qsj! f/ u s l m k • [esbw!kf. Lbeb!kf!p!mkv! b! j!sj!f•-!poj!lp!k!jnb!v c cw k j k tubm! ph!qbs!of!b!np! v!p•f! j! b!j!qsj!b!of!usf! o u s h lw u k u . Oj!f!wsj! t k . Ob!qp! mp! opn!qmb! vt t w o lbp!j!vwj!fl-!tb! wjn!cmjt!b!f/!Wb! k t u u . uf!p•f! j! b!j!ep! b!op lw u e u ofs! j! b! kf! j! tusft/ ws o Ojt!f!wj! f!vpq! uf!wp!koj!eb!sb! j!f!qpe!eb! u | | m eu . Oj!f!cb|!tkb!bo!qf!j! e/!V!tv! uj! jc k k sp |o oj! ub!lsv! op!tf!of!ep! b! b/!Blp!tuf!{b!kv! | q h } m . [esbw!kf!wbn!kf!ptsf! okf/!Qsj! m m e . qspt!p!wj!tb! j!ptkf! b!j!sbt!f!f! f! j!f!lbeb u n ~ u u s ~ ok kf!p!pcb! f! b! b!sj!f•/!Wb! f!qp! b! b! kf w { n k | o | o qsf! b!{b! b!jn!wbn!pcb! f! b! b!cj! f!nb! n e u w { n ~ . okb/ [esbw!kf. mp!mf! fs! j!f!of! p!|up!kf!job! f/ a ok h • Mkv! bw. lpn!pwf!tf! nj! f/ e d [esbw!kf. 8. cb! j!f!okjn!v!ob!f! opk!tf! nj! j/!Of! j!pe wu s e e d l wbt!~f!np!b!j!qp! kf!j!j!{v! b!b/ s u t uu c s Strijelac Qp! bp. Ptkf! b!f!tf!ep! sp!j!mj!f! p/!Pwf m ~ u c k q tf! nj! f!~f!f!obt!p!b!j!eb!qp! b! j!f!ob e d u u k u s eu twpn!j{! mf! v/ h e IZLO@BE IJT! P! JK! LJ!NV! FK U S T [ #Sb! j!sb! p! j!Nb! j!b! o e w sk Nj! v!j! b# l m~ #Ebo!nmb! pt!j! e u of! b! b# l e #Uj!p! j!qps!sf!j! u w u u Cv! pk! p!2:88# h o )21!ep!25!tb!j* u . Lbeb!kf!p t qp! mv! sjkf•! v! up! v t l pwf!tf! nj! f-!np! f! e d a . uop!ep! sp!~f!f!tf!tmb! b!j!tb!ekf! pn/!Tmp! c u h u d . eopk!tf! nj! j!up!j!vtqj!f! b!f/ e d k w u Mkv! bw. af! kf!qp! j! j! f!jmj!cj!p!lb! b! f!qsf! o w|d m l w .!Eaf! j!fs!Fojt!poh og u Pwfo!Wjm! po t )29!j!31!i* DJ! F! B!DJUZ O N Ib! j!Qp!fs!j!qsjod! s u nj!f! b! f!lswj k | o Sf! j!b.!Lbs!pt!Tbm! b! b ak m e o tjo! spoj! p! b! p! i { w o )23/21-!25/26-!27/31-! 29/36!j!21/41* QB! BT M Ib!j!Qp!fs!j!qp!v! swoj!qsjod s u m l Vmp! f. Tbe!tuf-!lbe t kf!p!lpo! fo!sb! j!j!sj!f•d u dk k v!obk! p!kpk!gps! j/!Jnb! c m n .! Oj! p!bt! Lfkeah l m _fo! mfs!Lbo!fs! f!j-! e u c s Sp! {!Cjso v Sf! j!b. ofekfmkb 45 Vodi~ BANJALUKA FILMOVI Nedjeljni Pi{e: Dragana ZEC. okf! b!nop|!wpn!pcb! f! b-!qb!~f!f!wj! foe o u w { u l kf! wb!ep! f! b!j/ e • l u Mkv! bw. uoj! v/!Of! sbw! b!wbt!j{kf! b/ d q e e Mkv! bw. 2009. {nj|!kb!v!nop! j!pe!wbt/!Usf! v!op!tuf!obk! j! m k h o u w. •f-!qsfe!wb! b!kf!kp|!kf! ob!tf! nj! b!jtqv! n e e d . Vlp!j! p!tuf!v!csb! v-!qsfe!wb! b c ml l n kf!ep! bs!mkv! b! oj!qf!j! e/![b!twf!esv! f!qsj! c c w sp h . uf/!Np! eb!{b!p!obt!p!j!f!eb!v!qp! bp!tb! a u u ku t . ojn!up! pn/!Oj! ub!{ob! bk! p!of! b!ob l | • o n wj! j! v/ el [esbw!kf. kf! f!eb!tf!|f! n . eb!~f!wbt!tb! ps!f!j!ofs! p! b"!Jt! j! b!j!tuf!tf h k u w { le m wu qp! v! b! b!v! j!eb!pcb! j!f!twf!|up!wbn!kf l | w k ~ ob! f!ov!p!ob!wsj!f! f-!b!po! b!tuf!vwj! kf!j n u u k n e e m eb!kf!up!of! p! v! f/ n h ~ Bik Qp! bp.!Upe!Gj!jqt ak m Vmp! f. J!eb!kf!•wstup!tup!j! t m k.! e o c Ej! p! b! sv! j!ep!b! f o t v t m { Sf! j!b.!311:/# Tubm! b!j{mp! cf! b! o a o { k qpt!bw! b!nv! f!b!ST! u l #Pe!qsb!t!p!j!f!ep! j u sk tb! sf! f! ph!ep! b# w n o c Nvm!j! f! j!bm! b!j{mp! cb! un ek o a #Kb! f! p! bd# t o w NV! FK!TB! SF! F! F! [ W N O VNKF! OPT! J!ST! U U J{mp! cb!Bmpk! b!^v!j! b a { s~ )puwp!f! b!ep! s o 26/!bw! vt!b* h u MUH!HB! F! J! B M SK J{mp! cb!dsuf! b!j!blwb! f!b a a s m Jtnb!b!Nv!f! j! p! j! b s k {o w~ Jarac Qp! bp. uf/!Pop!|up!kf!lb!b! uf!jt!j! op!{b!wbt!kf!eb s l s u• vwj!fl!obt!p!j!f!eb!twpk!ejp!qp! mb!pcb! j!f k u ku t wu ub! p!eb!tf!qsf! j! f!of!{b! p!j!f/!V!ob!f! l w| n su s . Blp! kf! wb| t qp! bp!ob!of! j!ob! jo t l • qp! f! bo!t!jopt! sbo! w { u . cmkf! j-!qbs!ofs!wbn!kf!of! b! p!ep! bp!ob o u l l | esv! p!nkft!p-!b!blp!tuf!tmp! p! oj-!of!p•f! h u c e . Blp!tf!pemv! j!f!ob!usb! t •u .!Efk! je!Kfk!t ak w u )27/41-!2:/41-!33/41* Rak Qp! bp. lwf!qsmkb! f!sb! okf!oj!j!eb!t!wb! b!jtqj!b!v w e u n s k vt!b/ u Mkv! bw.!sb! c ~ c w e s . uf!mj!f! f!usf! vu! f/!Twj!pt!b!j!qmp! f!vt!b!kf! k q o l u m w u m .!Csf! mj!Lv! fs h e q )25/31-!27/41-!29/61!j!32* Qsp! p! bo! uwb s • t Sf! j!b. |uj! f/!Qsfe!wb! b!kf!lsbk! kf!njs! b!tf! nj! b o n o o e d v!lp!pk!~f!twf!tmj!f! j!j!vt!b!kfo!mb! b! j!j!ufn! k k eu u m h ok . Qp! sf! j!j!tuf!twf!qbs!of!v!lp!fn c e em u s k tuf!tbe!kb! p!qp!sf! oj/!_j! j!tf!lbp!eb!ej! f! l u c o | .!Bmflt!Qsp!bt ak k h l m Vmp! f. nb-!•j! j!eb!{b! mjt!b!f!v!twpn o c u u qp! mp! opn!plsv! f! kv/!Ob!p! j!p t w a o s •u tuf!ep! sj!t!sj!f! j! b-!qb!up!v!pwpk!tf! nj! j!j c k •n e d jt! p!jt!j!f/ l s uu Mkv! bw.

Prodajem jednosoban stan. Telefon: 061/858-517. 8.Prodajem ku}u i prate}e objekte na 3. O`alo{}eni: sestra Ljubica. telefon).Prodajem ku}u spratnicu s potkrovljem. BK . oku}nica 25 dunuma. Gradi{ka. 1/1. Petrovac. Telefon: 065/606-531.Prodajem stan 82m2.Prodajem stan 54 m2 u centru Bugojna. ostava. podrum. Telefon: 051/464-801. BK . BK Stanovi PRODAJA . A-1 Posljednji pozdrav BAJI od tetke Dare s porodicom. dvori{nom zgradom sa ljetnom kuhinjom i WC-om. plac 1.500 m2 zemlje. Telefon: 065/467-412.Prodajem dvosoban stan (+ gara`a). nesretnim slu~ajem preminuo Posljednji pozdrav BAJI od tetke Savke s porodicom. asfalt i 1. sprat. Telefon: 065/623-901. 051/380571. BK .000 KM.Prodajem ku}u sa dva odvojena stana. Telefon: 066/165-323. 065/511-147. sprat. 10.Prodajem sre|enu ku}u na sprat s mansardom u Trnu (iza "Perutnine"). BK .Prodajem ku}e u Banjaluci od 40. A-1 Kralja Petra I Kara|or|evi}a (Zanatski centar Hani{te) 051 223 210 Ku}e PRODAJA . Telefon: 061/968-856. Telefon: 065/495-065. Telefon: 065/371611.650 m2. BK . ukupno zemlje 2.Prodajem ku}u sa tri eta`e.Povoljno prodajem ku}u i vi{e placeva na atraktivnoj lokaciji u Glamo~anima. 065/761-497. 3. BK . Telefon: 065/520-623. Telefon: 0038163549230.Prodajem stan u Banjaluci.000 evra ili mijenjam za objekat u Beogradu. struja. selo Dragelji. BK . Telefon: 066/776-188.000 KM. Telefon: 065/371-611.000.5x9. A-1 BAJI od strine Dragice s porodicom. BK . Telefon: 061/858-517.Prodajem u centru Trna spratnicu sa dvije gara`e. Star~evica.000 KM.000 KM.2009.Prodajem u Boriku u Ul. na Paprikovcu. gradska voda. BK .Prodajem u Ul.Prodajem ku}u u Ul. Srpskih pilota 3 i 5. na placu 500 m2. BK . Telefon: 065/523-796. BK . BK . ili mijenjam za odgovaraju}e u Hrvatskoj. Nova varo{. BK . 100. kupatilo. Telefon: 065/671-886. Ulica \. Telefon: 065/884-301. Telefon: 065/850-418. Bos. BK . Telefon: 065/682591. plus struja. Telefon: 065/671-420. 3. 49. Telefon: 065/371611. Telefon: 065/569-294. BK . BK . 79 i 110 m2. BK .000 KM. klimatizovan. Put srpskih branilaca 95. Zvati od 16 do 20 sati. Telefon: 051/307-088. novogradnja.46 ofekfmkb!9. plac 330 m2. A-1 Posljednji pozdrav BAJI od tetke Nevenke s porodicom. Telefon: 051/580-020. Telefon: 065/577-468. BK . \akovi}a. sve 1/1.Povoljno prodajem ku}u i vo}njak 12 km od Banjaluke (asfalt. 48. spratu (ni{a s trpezarijom. septi~ka).Prodajem stanove i apartmane u Herceg Novom (Savina. voda. Ulica \ure \akovi}a.Prodajem na Paprikovcu ku}u P+1+M. BK . BK Telefon: 061/858-517. Telefon: 065/764-079. Telefon: 065/510-196. BK . podrum oko 9 m2. dva trosobna stana po 81 m2. BK . Telefon 065/355-029. u 39. dvori{tem od 1. BK . Banjaluka. 2. u prizemlju poslovni prostor i jednosoban stan. BK POTRA@NJA . BK . ku}a 9. 330.2009. sprat.Prodajem imanje .ku}a sa prate}im objektima. Star~evica. sa 540 m zemlje u Kne`ici.Prodajem u Vrbanji. struja. Telefon: 065/671-420.Prodajem ve}i ~etvorosoban stan u centru Banjaluke.Prodajem ku}u u Novoj varo{i. 2009. spratnicu 10x10 m. Igalo). BAJI od strine Rade s porodicom. 55. A-1 NEZAVISNE NOVINE svojim ~itaocima daju mogu}nost objave Posljednji pozdrav SLU@BA ^ITULJA ^itulje i male oglase mo`ete predati radnim danom i nedjeljom od 8 do 18 ~asova BESPLATNE ^ITULJE u kojoj se objavljuje smrt najbli`ih (dimenzije 123x85 mm) Sve druge objave i formati se napla}uju po cjenovniku. BK . BK . useljiv. Telefon: 0043/66-45-486-580.Prodajem ku}u 280 m2 i 3. Telefon: 065/549-687. Telefon: 065/371-611. pored {kole. plac 500 m2 (voda.5m x 9.Prodajem namje{tenu ku}u u Bud`aku (tri sprata i restoran u prizemlju.Prodajem dvosoban stan u Boriku na 1. sprat. dvije gara`e.Prodajem novu ku}u 210 m2.Prodajem ku}u 240 m2 sa oku}nicom 1. Banjaluka. 3. kod Banjaluke. BK . Telefon: 065/671-420. 10x11 m. Telefon: 065/677-569. Telefon: 065/516-927. 051/429-608.5 m (P+1+M) novogradnja.Prodajem jednosoban stan u Boriku 40 m2 ili mijenjam dva jednosobna za dvosoban u Banjaluci.000 m2 u Banjaluci. BK . BK . Telefon: 065/520-038. kraj {kole u Bud`aku. dva hodnika. Telefon: 065/779-394. plac 360 m2. jednosoban stan od 36 m2. 120.5 dunuma placa. Novaka Piva{evi}a i pet placeva po 500 m2.Tra`im ve}u opremljenu ku}u ili ve}i trosoban namje{ten stan u Banjaluci ili Lakta{ima. sa svim priklju~cima (struja.Prodajem ku}u 9x8 m.000 m2.300 m2 plac.Prodajem stan 40 m2. BK .300 m2 u Mahovljanima. BK . BK . BK .Prodajem u Boriku dvosoban stan 63 m2.Prodajem za gotovinu na Rebrovcu o~uvan useljiv dvosoban stan 62 m2. 70. godini. zvati od 12 do 17 ~asova.000 do 1. Jakupovci . BK .000 KM. godine. Telefon: 061/858-517. oko 220 m2 stambenog prostora. centralno grijanje. BK . sestri~na Milica. gleda na dvije strane). BK . ograda.Hitno i povoljno prodajem ku}u u Banjaluci. spratu. 50. Banjaluka. Telefon: 065/516-927. BK . BK 2 KM.Prodajem ku}u spratnicu s potkrovljem na placu 400 m2. za Borik.Prodajem ili izdajem namje{tenu ku}u (poslovni prostor. BK . BK . Telefon: 065/549-687. 052/663-040. Telefon: 065/541-558. Hiseta. Telefon: 065/569-294. BK . dvije ku}e i ~etiri placa. 450. Telefon: 051/306-949. lift.Prodajem ku}u u Rami}ima sa 3. Banjaluka. 300.Prodajem dvije ku}e s poslovnim prostorom 400 m2 na jednoj parceli. Oglasi Po{aljite SMS poruku na telefon: 065 758 000 061 629 608 Posljednji pozdrav Posljednji pozdrav BESPLATNI MALI OGLASI Va{ oglas }e se ~itati u cijeloj BiH Tu`nim srcem obavje{tavamo rodbinu i prijatelje da je 8. Telefon: 065/682-591. 061/493-396 i 065/763-941. BK . Ulica Prve kraji{ke brigade br. Bajauka. 3.Prodajem u Prije~anima useljivu ku}u 8. 066/782-684.Prodajem u Lijevoj Novoseliji. pored glavnog puta. BK . BK . svetog Save dvosoban stan 75 m2. Sve 1/1. na mjesnom groblju "Borac".000 Vikendice PRODAJA . 42. dvije sobe.Prodajem povoljno vikendicu s vo}njakom u Slatini. Cijena 700.000 m2 i gara`om.Prodajem ku}u 11x9 m u Sanskom Mostu (P+S+P) i 1. BK . BK .8.Prodajem ku}u 8x8 m i dva dunuma zemlje u Debeljacima. dva balkona. na placu 500 m2. 38. Tel: 066/668-350. 4. A-1 Posljednji pozdrav PREDRAG (SAVE) KOSOJEVI] BAJO Sahrana }e biti obavljena u ponedjeljak. sa gara`om i grijanjem. renoviran. Telefon: 065/516-927. Telefon: 061/858-517. 120. 065/686-290.Prodajem ku}u na sprat u strogom centru grada. dvije gara`e). dvori{te 410 m2. BK . u 13 ~asova.Prodajem stan 75 m2. A-1 BAJI od strica Stojana s porodicom. vlasni{tvo 1/1. A-1 Posljednji pozdrav BAJI od strine Georgine s porodicom.Prodajem stanove 32.8. sprat. 62 m .Prodajem dvosoban stan na Hisetama na 1.00 KM. 150.Prodajem ili mijenjam stan 75 m2. dvije gara`e). zet Sa{a i ostala rodbina i prijatelji. BK . 2 . Telefon: 066/165323.200 m2 zemlji{ta. telefon).Lakta{i.Hitno i povoljno prodajem vikendicu.000 KM.75 m. Mi{e Stupara trosoban stan.000 KM. 250. licem okrenute prema glavnom putu. Telefon: 065/549-687. 1/1. Telefon: 062/988-504. fasadna cigla. BK .000. centralno grijanje. visoko prizemlje.Prodajem u `utim zgradama nov namje{ten jednosoban stan 39 m2. voda. Dervi{i. B^ BAJI od tetke Grozde s porodicom.

Telefon: 065/896. naselje Borik.Prodajem trosoban stan 78 m2. lift. Telefon: 066/291-257. BK . Telefon: 065/173130.Prodajem u Obili}evu. 2009.Izdajem stan u centru grada. na po~etku Sara~ice. lift. Jakupovci . 48. Save Kova~evi}a 21. Telefon: 051/213-474. sprat. 051/212-691. prvi sprat. Maksima Gorkog dvosoban stan 55 m2. BK .Izdajem poslovni prostor 100 m2. BK . na vi{e lokacija. Tlefon: 051/439-088. u Banjaluci.Izdajem vi{enamjenski lokal 44 m2 u centru Banjaluke. Telefon: 065/696-149. povoljno.000 KM. Parking 800 m2. 200 m od centra ^elinca. Telefon: 065/371-611. BK Poslovni prostori IZDAVANJE . BKM Gara`e PRODAJA Prodajem zidanu gara`u. Telefon: 065/296-555. Jedan poslovni prostor povr{ine 16 m2 je kancelarija i mokri ~vor. sprat. Telefon: 065/514-410.Prodajem pored puta za Bronzani Majdan. 6.Izdajem ugostiteljski objekat 80 m2 i opremu u centru Kne`eva. Telefon: 066/140-654.000 m2 (skladi{te ili proizvodnja i kancelarija 300 m2). +39329-352-34-73. BK . interfon. 120. BKM TEKST OGLASA: DO 15 RIJE^I tralnim grijanjem kod `eljezni~ke stanice u Br~kom. Telefon: 065/260-863.Izdajem dva kancelarijska poslovna prostora u Ulici \ure Jak{i}a. ozidan i pokriven vi{enamjenski objekat 43x14 m.000 KM/m2.Prodajem u Obili}evu u Ulici carice Milice renoviran dvosoban stan 48 m2.Prodajem u "pentagonu" renoviran troiposoban stan 100 m2. Telefon: 065/514-419. 8. Cijena 500 KM mjese~no. sprat. kod hotela "Meriot".Prodajem u Malba{i}evoj zgradi. 700.Prodajem na Star~evici. stara gradnja. Banjaluka. 1/1. Pogodan za svadbeni salon ili proizvodnju.Prodajem u Aleji sv.Mijenjam stan za jednoiposoban. ulaz poseban.Prodajem u Rosuljama sre|en kafi} 52 m2 sa inventarom. prednost stranim firmama. sprat. Telefon: 066/165-323. 110. BK . dva balkona. Telefon: 065/371-611. 450 i .Prodajem na Rebrovcu jednosoban stan u izgradnji 41 m2. Telefon: 065/696-149. idealan za samoposlugu. BK . BK . 3. BK . komforno namje{ten stan sa cen- . Telefon: 065/516-927. centralno grijanje. Telefon: 065/896-422.Izdajem trosoban stan.261m2. sprat. Telefon: 066/165-323. 155. 168. 1. pod Star~evicom. BK . Pla}am razliku u kvadraturi. 3.Oglasi . BK . Telefon: 066/165-323. BK Sobe IZDAVANJE .Izdajem poslovni prostor 500 m2. Telefon: 065/671-886. BK . ofekfmkb 47 1. BK . BK . BK . Telefon: 066/165-323.Prodajem gotove stanove svih veli~ina i stanove u izgradnji.000 KM. BK KUPOVINA . pogodan za poslovne prostore i kancelarije. . kod restorana "Ognji{te". BK . BK .Izdajem povoljno poslovni prostor 18 m2. Ul. BK . Tel: 063/350-149. Save trosoban stan 82 m2 + {upa 5 m2. 5.300 m2. BK .000 m2. Vase Pelagi}a 10. BK . lift.Izdajem stan. Telefon: 065/639-083.Izdajem namje{ten mu{ki frizerski salon 14 m2. BK . Telefon: 065/632-976. Ul. BK . BK . BK BK . BK . Telefon: +381642293239.Izdajem studentima sobe u Rosuljama. 3. na placu 1. sprat.Izdajem stan 44 m2 (centar. nenamje{ten.Izdajem nov stan 40m2 u zgradi. Vidovdanska (stara autobuska stanica kod biletarnice) i robna ku}a "Boska" (pored {altera Razvojne banke) SARAJEVO: [umarski fakultet (Zagreba~ka 20/3) Izdajem poslovni prostor 18 m2. BK . BK . BK . BK .276 m2 i zemlji{ta 7. 051/216-231. 1. prizemlje stambenih zgrada.AD "Sintetik" Rami}i bb Banjaluka izdaje halu 2. BK . BK PRODAJA .422. Telefon: 065/636-195. BK KUPON ZA MALE OGLASE Kupon za besplatne male oglase po{aljite po{tom ili dostavite li~no na adresu: BANJALUKA: Ul. BK . Telefon: 065/920-434. 065/480-025. Kompletna mre`na infrastruktura. BK . useljiv u avgustu + gara`no mjesto. Telefon: 065/516-927. Zvati radnim danom od 8 do 16 ~asova.Izdajem kancelarijski prostor 100 m2 u {irem centru Banjaluke. BK . Zvati od 18 do 20 ~asova. Telefon: 065/371-611. nova gradnja. Ulica Radoja Domanovi}a 21. Telefon: 065/404-644. Telefon 049/360-066. 6. namje{teno. Telefon: 065/517-895. BK . 051/218-011. 052/663-040. pored supermarketa. Kozarska ulica. dodatne informacije usmeno. 216. 065/200-920.000 m2 na placu oko 6. Telefon: 066/165-323.Prodajem poslovni objekat biv{e Fabrike samoljepljivih traka "Fast" u Kotor Varo{u. kralja Petra I Kara|or|evi}a (ispred "Elektri~nog"). Vilsonova ulica. Telefon: 051/213-590. Telefon: 065/856-833. odmah useljiv stan 49 m2. IZDAVANJE . sprat. Telefon: 066/165-323. sprat. gara`a.460 m2. Telefon: 051/466-234. 2. BK KUPOVINA . Mejdan i Hiseta. BK . BK . upotrebna dozvola. BK .Izdajem poslovni prostor oko 100 m2 u Ulici Petra Ko~i}a.Izdajem sobu (dva le`aja). satelitska i telefon. prednost Mejdan. parking mjesto.Izdajem poslovni prostor 65 m2.Izdajem poslovni prostor 60 m2 u centru Banjaluke. sprat. Telefon: 065/549-687. Telefon: 065/884-503. BK . Telefon: 065/528-320.Kupujem manji stan do 40 m2 u Beogradu. 065/394-527.Izdajem lokal 100 m2 u u`em centru grada.Prodajem na Paprikovcu dvosoban renoviran i luksuzno namje{ten stan 56 m2.Izdajem dvosoban. 5. pogodan za sve namjene. Lau{.Lakta{i. novogradnja. sprat. Telefon: 066/184-625.Prodajem na bulevaru trosoban stan 75 m2. vlastiti ve}i parking prostor. Telefon: 065/517-980. kablovska TV i Internet. Cijena 1. 1. VP. BK . trosoban stan. 68.000 KM. 2. useljiv u septembru ove godine. grijanje. Aleja svetog Save.Izdajem poslovni prostor (pet kancelarija) oko 100 m2 u Boriku. BK .Prodajem useljive poslovne prostore od 80. 360. sprat.Prodajem u `utim zgradama nov.Prodajem u Ul. u centru Banjaluke. Telefon: 065/371-611.Kupujem gara`u pod Star~evicom ili na Star~evici da je vlasni{tvo 1/1.260 i 1. 44. 4. renoviran. BK . u tr`nom centru u Boriku.Izdajem namje{ten jednosoban stan kod rebrova~ke crkve. 4. drugi sprat. BK . Telefon: 065/371611. Banjaluka. BK . Telefon: 065/884-301. Telefon 051/350-473. Telefon: 065/390-929. Novice Cerovi}a. BK . centralno grijanje. u sklopu prodajnog centra "Centrum" Lakta{i.Izdajem dvosoban komforan stan u centru. 051/217916. BK . Telefon: 066/165-323. BK Apartmani IZDAVANJE .Izdajem poslovni prostor u strogom centru Banjaluke.Izdajem poslovne prostore 23. dvosoban.Prodajem nov odmah useljiv jednosoban stan 34 m2. Telefon: 065/516-927. kod "Medicinske elektronike". Povr{ina objekta: 3. kod crkve u Prije~anima. lift.Prodajem ozbiljnim kupcima pored autoputa poslovni prostor 1. Telefon: 065/547-866. naselje Marlesi. BK . BK ZAMJENA . 065/656-384. Telefon: 065/690-836. Telefon: 065/549-687. Telefon: 065/549-687. BK .Kupujem stan od 50 do 60 m2 u Banjaluci.990KM/m2. Telefon: 051/311-166.Kupujem stan u Banjaluci do 65.000 KM. osim petka. 43. povr{ina 33 m2. sprat. BK . komforno namje{ten).Izdajem namje{ten stan sa centralnim grijanjem. Telefon 065/569-294. naselje Ante Jaki}a. BK . 150 i 200 m2. Telefon: 065/516-927.Izdajem ili prodajem poslovni prostor 2x250m2 2x300m2 s mogu}no{}u kori{tenja komora+sist. u prizemlju. 66 m2.Iznajmljujem kancelarijski prostor. BK Prodajem vi{enamjenski poslovni prostor 70 m2 u centru Prijedora. UT uslovi. Telefon: 065/750-002. potpuno renoviran.Prodajem u Ul. BK .Iznajmljujem apartmane blizu mora. BK . poseban ulaz. Telefon: 063/995-724. prizemlje. BK 9. Telefon: 065/450530. Telefon: 065/421-957. sa vi{e parking mjesta. a drugi poslovni prostor povr{ine 22 m2 su dvije kancelarije i mokri ~vor.Mijenjam dvosoban stan u naselju Ante Jaki}a za trosoban u istom.Izdajem jednokrevetnu sobu sa kori{tenjem kuhinje.Prodajem poslovni prostor 30 m2 u prizemlju stambene zgrade. 360. dvosoban stan 54 m2. Telefon: 066/165-323. 105. BK . Telefon: 065/371-611. garsonjere i sobe.Izdajem kancelarijski prostor 100 m2 u {irem centru Prijedora. trosoban stan 73 m2. Telefon: 065/518-563.Izdajem namje{tenu sobu.Izdajem poslovni prostor 35 m2 i tri kancelarije.Prodajem poslovne prostore 30. Telefon: 065/516-927. Mo`e zamjena za manji do 40 m2. majke Jugovi}a (kod studentskog doma) nov dvosoban stan. Telefon: 051/413-640.460m2.

Prodajem brusilicu za ravno bru{enje.Prodajem mercedes 124 . godina proizvodnje. potentan mu{karac za ugodne trenutke.Prodajem juga 45. '90. Telefon: 065/212-067. BK .500 evra.. Telefon: 051/318-227. metalik crna. pored asfalta (struja. Telefon: 051/318-487.Prodajem dva dunuma zemlje u Lu`anima.Prodajem novu okruglu brusilicu fi 380x1700 mm.5. 051/533-941.Prodajem FIAT sei}ento 1. BK Placevi PRODAJA .Prodajem vi{e placeva u ^esmi. Ul. nov krov. sa strujom i vodom. BK . sta kli sto la ri ju. mo`e i `iralna uplata.Prodajem kombi VW t5 furgon. BK . {titi do -7 stepeni Celzijusa. s papirima. Telefon: 065/964377. BK .Prodajem u Drakuli}u 4. Telefon: 051/318-487. nosivost 2. Telefon 065/178-743.Prodajem prikolicu hainman.Prodajem dvije ekskluzivne stilske ko`ne garniture.Mijenjam kiosk za drva. BK . 100 evra/m2. BK . 8. BK .0. do 15. Placevi su na lokaciji s lijepom panoramom grada. Telefon: 061/329-133. Telefon: 065/931-125. sva oprema. BK . 1. ^esma.Prodajem 27 dunuma zemlje u Mahovljanima .Prodajem napajanje za ra~unar.Prodajem mercedes 220 C dizel karavan. kod vise}eg mosta. Telefon: 065/614-842.Prodajem plac 2.Prodajem mvigmeltov kalorifer 6 kW. 81 kW. 10 KM. bolesnih i drugih osoba. 065/485-805. BK 2 POTRA@NJA .Prodajem FIAT mareu. BK . bi vo lja ko`a. Telefon: 065/894-241.20 m. povoljno i kvalitetno.Prodajem vi{e placeva u [argovcu. 065/485-805.10 m {irina 1. `eljela bi da joj se javi duhovit. Telefon: 065/785-860. asfalt. Telefon: 065/337-932.Prodajem dva grobna mjesta na Perduvovom groblju u Banjaluci. Telefon: 066/449-784.Prodajem dva placa po 600 m2 u Trnu i pored Vrbasa u Karanovcu. Kobatovci. '91. 63 kw/85 ks.ru~ni rad. registrovam. Telefon: 065/371-611. p. u dijelovima. 100 Hz slika u slici.600 ccm. 051/308-022.650 m zemlje pored potoka (dva placa). Kase mo`ete pogledati u prodajnom centru "Centrum" Zalu`ani. Telefon: 066/651-108..000 KM. anticelulit. g.Prodajem ~etiri dunuma zemlje (u komadu ili placevima) u Peto{evcima. '90.Prodajem 4.Prodajem CD ~ita~ za ra~unar. du`ina 1000x320 mm. '99. Telefon: 051/216-140. Telefon: 065/561-138. Telefon: 065/317-840.p. Telefon: 065/937-315. BK . BK . betonska plo~a 10x20 m.200 m2 (voda. registrovan do oktobra 2009. BK .665 m2 {ume kod aerodroma u Mahovljanima. Telefon: 065/538-919. '96. 065/485-805. prirodni antifriz za vo}e. BK . Telefon: 051/467-243. g. BK . Telefon: 065/938-176. BK . u odli~nom stanju.400 o/min. Telefon: 065/978-775. 5.Prodajem kamion mercedes kiper 16/19. Telefon: 051/318-487. g. BK . BK . kod Oroza.2 kW.5 t s rampom.Prodajem opel kadet 1.Prodajem 30 dunuma zemlje i {ume u komadu na Kr~maricama. BK .4e. BK .Prodajem dva placa u ^esmi. BK .Prodajem plac u Banjaluci. BK POTRA@NJA . Telefon: 051/308-017. Telefon: 065/524-526. 1981. Telefon: 065/267-961.48 ofekfmkb!9. BK . BK . Telefon: 051/580851. BK Usluge . BK . Telefon: 051/318-487. 3. BK . Telefon: 065/569-294. Telefon: 051/216-067.Prodajem kombi nisan serena SLX 1. BK .Prodajem kasa pultove s kompletnom instalacijom i pokretnom trakom. p. Telefon: 065/363-203.Prodajem mercedes 190 E. ljetni i zimski set guma. p. cijena po dogovoru.Prodajem elektromotor 11 kilovata.Prodajem tri dunuma zemlje u Lakta{ima.Prodajem ma{inu za bigovanje `eljeza za kovane ograde. BK . g. Telefon: 051/282-644. BK . 065/785-769. Telefon: 065/832-521. registrovan godinu dana. BK . Lakta{i.000 KM. reg. BK .Prodajem elektri~nu {iva}u ma{inu.Prodajem FIAT mareu. cijena povoljna. BK . Telefon: 051/313-705. 1. Telefon: 065/516-927. BK .500 KM/dunum.). Telefon: 065/713-625. BK .Instrukcije iz matematike |acima srednje i osnovne {kole. kod {kole. ravan plato od 17 dunuma. BK .Za poslasti~are i salone vjen~anica povoljno prodajem plasti~ne mladence (za svadbene torte) u dvije veli~ine. Telefon: 065/698-020. 623 m2. trosjed. Telefon: 065/169-916. "stranac". p.Prodajem placeve u Drakuli}u. BK . Telefon: 065/524-526.Prodajem plac 1. Telefon: 065/579-481.Brusim i lakiram parket i brodski pod. Telefon: 065/510-196. ABS. BK .Prodajem o~uvan dvosjed.3 benzin.400 o/min. BK . UT uslovi. BK . '85. 065/485-805.Anabela. BK . Telefon: 051/216969. Telefon: 065/383-426.Ser vi si ram i ~is tim kli ma-ure |a je. p.Prodajem u Motikama kod {kole 1.900 KM. 8. Telefon: 065/614-842. Petra Velikog kod broja 66.000 kg. BK . p. Telefon: 065/972-931. s udarnom ko~nicom.Obavljala bih ku}ne poslove.p. BK .Prodajem pored autoputa.Prodajem placeve za hale i stambeno-poslovne objekte.000 KM. Blukauka. godi{te. 065/485-805. efikasno i povoljno. Telefon: 051/318-487. BK . Telefon: 065/740-381. Telefon: 051/318-487. Model CDROM Drive. Telefon: 051/318-487. 065/766-730. nosivost 1. trula vi{nja. Telefon: 065/430-796. Telefon: 065/527527. Telefon: 065/561-138. iznad mlinova.Prodajem opel korsu 1. BK Li~ni kontakt . BK . oprema serijska. Telefon: 065/606-531. struja odli~na lokacija. Ulica Novaka Piva{evi}a. cijena 12 KM/kg. neregistrovan.Prodajem reno 11. Duffy.Prodajem plac u Trnu. BK . godi{te. bijela boja.Lakta{i. BK . Telefon: 051/580-004.Prodajem ~etiri dunuma zemlje na ^okorskim Poljima. BK .Prodajem golf 1. BK TV i video tehnika PRODAJA . 2003 godi{te.Prodajem plac za halu. medicinski nadzor starijih. BK .Sudski tuma~ za njema~ki jezik. Telefon: 065/696-767. Telefon: 065/450-038.500 m2 zemlje i 4. g. BK . BK . 114. GCR-8520B.Prodajem reno espase. po njema~koj licenci. 065/485-805. 2000.p.Potrebna `ena s Hrvatskim paso{em za ~uvanje djece u Bazelu.. 350 W) i model LPK9-42W (novo). BK . 87.Prodajem knjigu "Modern automotive mechanics".Prodajem monofazni motor. 065/896-776. Telefon: 065/562-352. 22 godine. Mo`e zamjena za pasat ili golf V uz doplatu. BK . u voznom stanju. BK . BK . '92. Telefon: 065/365-144. BK . tvrdi povez. BK . BK . 065/485-805.50x9. 16. vlasni{tvo 1/1. uz Duboki potok. BK . voda.Prodajem pet dunuma zemlje u ^esmi. plavu{a. Telefon: 065/218-600. Model Allied Premier.Novo! "Novi dom" nudi luksuzan smje{taj. BK .Povoljno prodajem pet dunuma {ume u Jablanu.Prodajem planetare i osovine vitla traktora timber~ek 225. el.Prodajem cirkular 3 kW. BK . BK .p.Prodajem CO2 aparat za varenje iskravar. 065/485-805. Telefon: 065/371-611.Prodajem reno modul star tri godine. Telefon: 065/614-842. voda). 200 KM. pogodno za firmu. '87. 1/1. 065/952-866. BK . g. BK . Maglajani. pored glavnog puta. le`aje va i ro le tni. BK .Prodajem automehani~arima hidrauli~ne prese od sedam i 12 tona. 065/562-149.200 dizel. Telefon: 051/280-158. BK . BK . Banjaluka. podiza~i.Povoljno prodajem dunum zemlje kod {kole u Glamo~anima. ~uvala djecu ili njegovala bolesnika. g. Sarajevo.Prodajem 50 kg {umskog meda.Prodajem vakcinisanu {tenad njema~kog ov~ara staru dva mjeseca. p. njegu. struja.700 m2 zemlje i ku}u 10. servo. BK . Banjaluka. Telefon: 066/184-131. 2000.5 km od glavne po{te.Prodajem plac 1. uvaljano. 70 m od glavnog puta). furgon do 3. Kikinda. . BK . benzin 1.Izvodimo ma{inske glazure. godina proizvodnje. nasuto.9 karavan.Prodajem hidrauli~ne pumpe od 100 do 300 bara. BK . BK 2 Auto-dijelovi . voda. godi{te. Telefon: 065/345132. Telefon 065/549-687. sjedi{ta 6+1. do avgusta 2009. troja vrata.Prodajem 2. BK . profesor matematike. Telefon: 0049/7317-23-614. Telefon: 065/789-138.Prirodna plavu{a. p. g. 065/411-735. 051/420-190. 065/485-805. BK . Telefon: 065/098-890. '89. Zvati od 16 do 21 ~as. 065/981-129. Telefon: 051/318-487.6. veterinarski ispitane i zdrave.Prodajem ovce i jagnjad rasplod vintrbeg i slovenke.Prodajem ford eskort kabriolet. 2000. Telefon: 065/516-927. BK . Te le fon: 051/281-470. BK . 2000. 065/485-805. BK . Telefon: 065/283-336. g.Cropaid.Prodajem mercedes 250 turbo dizel.. 2.. BK .Prodajem dizalicu sa rukom za manji kamion. neregistrovan. p. DR-B350ATX (max.Prodajem prirubni elektromotor 22 kilovata i generator za struju 45 kilovata. g. '97. reg. Cijena 6. g. BK .Prodajem reno lagunu 1. telefon i asfalt. BK . Telefon: 051/318-487. Telefon: 051/318-487.Stolar na licu mjesta radi popravke stolarije. 2000. Telefon: 051/427-393. Telefon:066/138-224. 065/969530. Telefon: 065/623-554. 5. bukov briket i ogrevno drvo za centralno grijanje (bukva i hrast) s prevozom do va{eg dvori{ta. BK . Telefon: 065/337-932. namje{ta ja. 065/485-805. BK .Prodajem audi "jaje" 18E. godi{te. BK .2010.Prodajem mali tokarski stroj. 065/456-965. Telefon: 065/227-475. Ilid`a. Telefon 065/251263.Prodajem 50 hektara vi{enamjenskog zemlji{ta u Slatini.Prodajem vi{e ve}ih i manjih placeva u Trnu.0i.Potrebni radnici za ma{insko malterisanje.Popravljam okvire nao~ala svih vrsta. centralna. Telefon: 065/218-600. Cijena 980 evra. 065/896-776. Telefon: 065/513-413. BK . Prnjavor. Kasindolska ulica (priklju~ak za plin i kanalizaciju). Banjaluka 2. 1994. du`ina 3. Aleja svetog Save br. brzo i kvalitetno. Telefon: 065/481-600. Telefon: 065/720-475. Telefon: 051/318-487. cijena: 25.Prodajem plac uz Vrbas. servisiran u servisu "Vidovi}".Prodajem 10 dunuma zemlje u [u{njarima.000 KM. BK . Telefon: 065/455753.7 dizel. BK Razno . Oglasi Telefon: 051/351-684. BK .Prodajem golf 4.300 m2. BK . Gornje Motike kod motela "Brvnara". 00381112272103.000 KM. 065/485-805.Prodajem dva placa na Kr~maricama sa UTU uslovima.p. ishranu.400 m2 zemlje. BK . Telefon: 065/842-942. povr}e i cvije}e. 15 KM.. BK . Telefon: 051/355-337. Te le fon: 065/896-422. trepezarijski sto na razvla~enje. usmeni i pisani prevodi.7.000 m2 zemlje u Krupi.422.Prodajem stabilnu industrijsku brusilicu. Telefon: 065/671420. Telefon: 065/403491. Telefon: 065/645-876.500 evra. 051/313-116.Prodajem opel korsu 1. BK ..50 m (izlivena druga plo~a). 65.Prodajem povoljno placeve 1/1. BK . 051/216-267. Te le fon: 066/324-473.Prodajem cirkular za rezanje oblovine i manji gra|evinski. Ulica Milana Stevilovi}a 47. g. g. mogu}nost CO2 i argonsko varenje 220/380 volti u garanciji. '99. Telefon: 065/757-021 BK . struja. iznad Desne Novoselije.200 kg. BK . BK . 065/487-926. Telefon: 065/435-615. BK . drvo .Prodajem ugalj banovi}ki i |ur|evi~ki kameni ugalj. 1. registovan 4x4.1. ocarinjena. Telefon: 065/ 896. BK .. Telefon: 065/ 896. si vi tik. neocarinjena.Prodajem ford sijeru 2.Prodajem kombi dizel 1. James E. p. BK Posao PONUDA Automobili PRODAJA . ~e{ka proizvodnja.Povoljno prodajem placeve u Debeljacima. 990 stranica.Prodajem 4. BK . Telefon: 065/450-038. pogodna za bru{enje glava motora. BK . vlasni{tvo 1/1. Telefon: 065/055-854. 2003. BK . cijena 30.Tra`imo poslovni prostor do 50 m u Gospodskoj ulici. 065/485-805. Telefon: 051/318-487. nje`ne gra|e. u Karanovcu. BK . 350 KM. s kojom }e{ u`ivati do vrhunca strasti..6 benzinac '88. Telefon: 065/679-481. povoljno.Prodajem povoljno malo kori{tene ekskluzivnije televizore (digital.Vr{im usluge prevoza (selidbe) s radnicima u zemlji i inostranstvu. BK . 500 m2 sa gra|evinskom dozvolom u Lamaincima. Telefon: 065/322-144.422. BK Prodajem 19 placeva. sa sklopkom. BK . Telefon: 065/757-011. BK . g.Prodajem sedam dunuma vo}njaka u Ulici bra}e Mileti}a. pola placa iskopano. 1990 g. Telefon: 065/562-352. Telefon: +417-870-544-63. "stranac" u dijelovima.Prodajem plac 490 m2. registrovan do 02/2010. BK . Telefon: 065/480-025. 1. Telefon: 065/761-497.Prodajem FIAT tipo 1.000 KM. papiri uredni 1/1.000 KM.Masa`a (relaksaciona. BK . {iber. Telefon: 065/579306. kod "]ambele" 30. Telefon: 065/671-420. g. Telefon: 051/318-487. '99. BK . {ijacu).200 m2. objekat 5x8 m. BK . Telefon: 065/623-554.000 m2 zemlje. BK . 065/310-057. 2009. g. p.Prodajem ford puma.Prodajem plac u Karanovcu 1. 065/977-779.p.

prati realizaciju predstavki.gov. predla`e mjere na otklawawu uo~enih problema. sara|uje s predstavnicima informisawa u vezi s problematikom iz oblasti qudskih prava. gra|ana 4/02 Vi{i stru~ni saradnik za saradwu sa bh. klasifikacije i sistematizacije svih pisanih predstavki koje se odnose na pitawa integrisawa i odr`ivosti povratka. gra|anima u dijaspori. koordinira wihov rad i izvr{ava najslo`enije radne zadatke i prati stawe u oblasti iseqeni{tva. preduzima aktivnosti na podsticawu udru`ivawa bh. obezbje|ewu ud`benika na materwem jeziku. poznavawe rada na ra~unaru. javno. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. daje neposredno zadatke dr`avnim slu`benicima i ostalim zaposlenim u Odsjeku. u~estvuje u pripremi i izradi informacija. polo`en stru~ni upravni ispit. najmawe 2 (dvije) godine radnog iskustva u struci. vodi potrebne evidencije.04. organizuje kulturne. treba dostaviti najkasnije do 29. iseqenika u zemqi. Posebni uslovi: VII/I stepen dru{tvenog ili tehni~kog smjera. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. poznavawe rada na ra~unaru. u~estvuje u izradi programa i planova rada. najmawe 4 (~etiri) godine radnog iskustva u struci. Posebni uslovi: VII/I stepen dru{tvenog ili tehni~kog smjera. priznavawa diploma. poznavawe jednog svjetskog jezika. godine).046 KM Sektor za qudska prava Odsjek za za{titu individualnih qudskih prava i gra|anskih sloboda 3/01 [ef Odsjeka za za{titu individualnih qudskih prava i gra|anskih sloboda Opis poslova i radnih zadataka: rukovodi unutra{wom organizacionom jedinicom.619 KM 1/02 Stru~ni savjetnik za poslove prevo|ewa Opis poslova i radnih zadataka: obavqa poslove simultanog i pismenog prevo|ewa za potrebe Ministarstva i vr{i druge usluge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. prijedloga zakonskih akata i sl). javno. analiza i publikacija 2/03 Stru~ni saradnik za prikupqawe i razmjenu podataka 2/04 Stru~ni saradnik za integrisawe i odr`ivost povratka 3/01 [ef Odsjeka za za{titu individualnih qudskih prava i gra|anskih sloboda 3/02 Vi{i stru~ni saradnik za prijem i obradu predstavki i pra}ewe wihove realizacije 3/03 Vi{i stru~ni saradnik za obradu predstavki gra|ana i saradwu sa NVO u regionalnom centru 3/04 [ef Odsjeka za za{titu prava i saradwu s nacionalnim i drugim mawinama. Avgust 2009. vjerskim zajednicama i NVO 3/04 [ef Odsjeka za za{titu prava i saradwu s nacionalnim i drugim mawinama. predla`e pripreme propisa iz oblasti iseqeni{tva.046 KM Odsjek za pra}ewe ostvarivawa prava izbjeglica. poznavawe rada na ra~unaru Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. u~estvuje u pripremi informacija iz oblasti za{tite qudskih prava. radi na pripremi mi{qewa i informacija iz nadle`nosti Ministarstva. ekonomi~no i nepristrasno izvr{avawe poslova. predla`e mjere za rje{avawe uo~enih problema i pitawa od zna~aja za iseqeni{tvo. potrebne biblioteke. isto treba dostaviti najkasnije do momenta preuzimawa du`nosti. informisawe. u~estvuje u izradi izvje{taja i informacija. priprema informacije i izvje{taje. poznavawe jednog svjetskog jezika. klubovima i udru`ewima 4/03 Vi{i stru~ni saradnik za obrazovnu i kulturnu saradwu Sektor op{tih. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. pru`a potrebnu stru~nu pomo} u ostvarivawu odre|enih prava iseqenim bh. tabele i izvje{taje. klasificira i objediwuje podatke i sve druge pokazateqe. umjetni~ke i sportske priredbe od zna~aja za iseqenike. putem po{te preporu~eno na adresu: Agencija za dr`avnu slu`bu "Javni konkurs za popuwavawe radnih mjesta dr`avnih slu`benika u Ministarstvu za qudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine" 71000 Sarajevo. obavqa razgovore sa gra|anima. najmawe 1 (jedna) godina radnog iskustva u struci. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1.ovjerene kopije: fakultetske diplome (nostrifikovane diplome. odgovorno. iseqeni{tvom. razmjene studenata. razvija informisawe dijaspore u vezi s pitawima obrazovawa od dopunske nastave do reforme visokog obrazovawa u BiH. 2/06. u~estvuje u objediwavawu programa rada i izvje{taja o radu organizacionih jedinica Ministarstva. vjerskim zajednicama i NVO 3/05 Stru~ni savjetnik za promociju i izradu projekata. koordinira rad. odgovorno. ostvaruje saradwu sa Agencijom za dr`avnu slu`bu i Odborom dr`avne slu`be za `albe obavqa poslove iz oblasti personalnih odnosa te poslovawa pisarnice i arhive. transparentno. daje neposredno zadatke dr`avnim slu`benicima i ostalim zaposlenim u Odsjeku.Kandidati koji budu uspje{ni na pismenom dijelu stru~nog ispita obavezni su na usmeni dio stru~nog ispita (intervju) donijeti uvjerewe o nevo|ewu krivi~nog postupka (ne starije od tri mjeseca). prihvat izbjeglica u BiH i koordinirawe rada centara za zbriwavawe izbjeglica u BiH 2/01 Vi{i stru~ni saradnik za saradwu s civilnim sektorom Opis poslova i radnih zadataka: ostvaruje kontakte s nevladinim organizacijama i institucijama i drugim predstavnicima civilnog sektora koji se bave pitawima povratka izbjeglica i raseqenih osoba. osim uvjerewa o nevo|ewu krivi~nog postupka koje se dostavqa na intervju. kao i kopije tra`ene dokumentacije koje nisu ovjerene ne}e se uzimati u razmatrawe. Posebni uslovi: profesor engleskog jezika i kwi`evnosti. informacija. polo`en stru~ni upravni ispit. u~estvuje i pru`a stru~nu pomo} u izradi prijedloga zakona i podzakonskih akata iz nadle`nosti Ministarstva. priprema pisane izvje{taje i informacije iz djelokruga svoga rada. Agencija za dr`avnu slu`bu Bosne i Hercegovine. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. utvr|uje stawe u odgovaraju}oj oblasti i wihove posqedice. poznavawe rada na ra~unaru. prikupqa i sistematizuje sve podatke i informacije koje se odnose na qudska prava. 48/05. broj 19/02. izbjeglica u BiH. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. priprema izradu i promociju projekata iz oblasti rada sektora i prezentuje rad Odsjeka. koordinira rad. radi na podsticawu ukqu~ivawa djece dr`avqana BiH u dopunske {kole. . odnosno sektora. gra|anima u Bosni i Hercegovini. poznavawe rada na ra~unaru.170 KM Odsjek za za{titu prava i saradwu s nacionalnim i drugim mawinama. upu}uje i podu~ava gra|ane i grupe o wihovim pravima. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. uspostavqa i razvija saradwu s klubovima i udru`ewima bh. Posebni uslovi: VII/I stepen dru{tvenog smjera. Posebni uslovi: VII/I stepen dru{tvenog smjera. obavqa druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. 37/04. radi na prikupqanu podataka o visokoobrazovanim bh. iseqenika u inostranstvu. Posebni uslovi: VII/I stepen dru{tvenog smjera. 2009. u ime Ministarstva za qudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine r a s p i s u j e JAVNI OGLAS za popuwavawe radnih mjesta dr`avnih slu`benika u Ministarstvu za qudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine 1/01 [ef Odsjeka za op{te i pravne poslove 1/02 Stru~ni savjetnik za poslove prevo|ewa 2/01 Vi{i stru~ni saradnik za saradwu sa civilnim sektorom 2/02 Vi{i stru~ni saradnik za analiti~ke poslove i pripremu stru~nih izvje{taja. Posebni uslovi: diplomirani pravnik. poznavawe rada na ra~unaru.1992. Sve tra`ene dokumente. odnosno se kto ra. koordinira wihov rad i poma`e im u izvr{avawu slo`enijih radnih zadataka (izrada analiza. ekonomi~no i nepristrasno izvr{avawe poslova. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. utvr|uje potrebe za dopunskim obrazovawem. sportskih i humanitarnih aktivnosti bh.360 KM Sektor za izbjeglice. preduzima mjere na podsticawu povezivawa i institucionalnog organizovawa dijaspore na obrazovnim osnovama. obezbje|uje zakonito.Oglasi 9. koordinira wihov rad i poma`e im u izvr{avawu slo`enijih radnih zadataka (izrada analiza. obavqa i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. najmawe 4 (~etiri) godine radnog iskustva u struci. prati i analizira stru~ne ~asopise iz oblasti qudskih prava. najmawe 3 (tri) godine radnog iskustva u struci. ukoliko fakultet nije zavr{en u BiH ili je diploma ste~ena u nekoj drugoj dr`avi nakon 06. obavqa i druge poslove koje odredi neposredni rukovodilac. u~estvuje u izradi zakonskih i podzakonskih akata. studija i programa iz oblasti izbjeglica iz BiH. informacije i druge stru~ne materijale. Javni konkurs se sprovodi u skladu sa Odlukom o na~inu polagawa javnog i stru~nog ispita ("Slu`beni glasnik BiH". polo`en stru~ni upravni ispit. Posebni uslovi: zavr{en VII stepen dru{tvenog smjera. drugih propisa i op{tih akata. priprema izvje{taje i informacije Ministarstva i sektora i obavqa druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. u~estvuje u izradi zakonskih i podzakonskih akata iz djelokruga unutra{we organizacione jedinice. vr{i pripremu sastanaka. raseqenih osoba i povratnika. transparentno. polo`en stru~ni upravni ispit. poznavawe rada na ra~unaru. efikasno. najmawe 2 (dvije) godine radnog iskustva u struci. polo`en stru~ni upravni ispit. analiza i publikacija Opis poslova i radnih zadataka: obavqa analiti~ke poslove. najmawe 2 (dvije) godine radnog iskustva u struci. Gradivo i pravni izvori odnosno literatura za polagawe javnog ispita utvr|eni su Programom polagawa javnog ispita ("Slu`beni glasnik BiH". broj 28/08). obavqa i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. odgovorno.170 KM 2/03 Stru~ni saradnik za prikupqawe i razmjenu podataka Opis poslova i radnih zadataka: obavqa poslove prikupqawa. informacija. Posebni uslovi: VII/I stepen dru{tvenog smjera.Pored posebnih uslova navedenih u javnom oglasu.2009. dokaza o tra`enom poznavawu jednog svjetskog jezika . poznavawe jednog svjetskog jezika. priprema izvje{taje i informacije Ministarstva i sektora. prijedloga zakonskih akata i sl). sektora i Ministarstva na javnim skupovima. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. najmawe 2 (dvije) godine radnog iskustva u struci. obezbje|uje zakonito.170 KM 3/03 Vi{i stru~ni saradnik za obradu predstavki gra|ana i saradwu sa NVO u regionalnom centru Opis poslova i radnih zadataka: radi na prijemu i obradi predstavki i `albi gra|ana. Iznimno. Posebni uslovi: VII/I stepen dru{tvenog smjera. potvrde ili uvjerewa kao dokaza o tra`enom radnom iskustvu u struci. u protivnom ne}e mo}i pristupiti istom. kandidati moraju zadovoqavati i op{te uslove propisane ~lanom 22 Zakona o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Hercegovine. pripremu publikacija. Posebni uslovi: VII/I stepen dru{tvenog smjera.ba Mole se kandidati da ne dostavqaju dokumentaciju koja nije tra`ena tekstom javnog oglasa jer se ista ne}e uzimati u razmatrawe. edukaciju i saradwu s civilnim sektorom 4/01 [ef Odsjeka za saradwu s klubovima i udru`ewima iseqenih bh. preduzima aktivnosti na uspostavqawu efikasne komunikacije izme|u dijaspore i institucija BiH u vezi s pitawima obrazovawa. pravnih i finansijsko-materijalnih poslova Odsjek za op{te i pravne poslove 1/01 [ef Odsjeka za op{te i pravne poslove Opis poslova i radnih zadataka: Neposredno rukovodi radom Odsjeka i odgovoran je za blagovremeno. edukaciju i saradwu s civilnim sektorom Opis poslova i radnih zadataka: u~estvuje u pripremi i izradi informativno-analiti~kih materijala iz oblasti qudskih prava i osnovnih sloboda. poznavawe jednog svjetskog jezika. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. te obavqa i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. polo`en stru~ni upravni ispit. poznavawe rada na ra~unaru. me|unarodnim vladinim i nevladinim organizacijama koje se bave qudskim pravima. najmawe 1 (jedna) godina radnog iskustva u struci. koordinira rad i daje neposredne zadatke dr`avnim slu`benicima i zaposlenicima u Odsjeku. obrazovnu i kulturnu saradwu 4/03 Vi{i stru~ni saradnik za obrazovnu i kulturnu saradwu Opis poslova i radnih zadataka: u saradwi sa institucijama i bh. polo`en stru~ni upravni ispit. koordinira rad sa drugim organizacijama i institucijama koje su anga`ovane na pitawima integrisawa i odr`ivos ti. zakonito i pravilno izvr{avawe poslova u Odsjeku. Posebni uslovi: VII/I stepen dru{tvenog smjera. u slu~aju ako kandidat iz objektivnih razloga ne dostavi tra`eno uvjerewe na intervju. i 43/09). Nepotpune. radi na redovnom informisawu iseqenika na pitawima od zna~aja za iseqeni{tvo. ofekfmkb 49 Na osnovu ~lana 21 Zakona o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH". razmatra wihove zahtjeve i predla`e mjere za unapre|ewe saradwe. gra|ana 4/01 [ef Odsjeka za saradwu sa klubovima i udru`ewima iseqenih bh. 17/04. liste. va`e}e li~ne karte. poma`e realizaciju kulturnih. pripremu publikacija.ads.619 KM 3/02 Vi{i stru~ni saradnik za prijem i obradu predstavki i pra}ewe wihove realizacije Opis poslova i radnih zadataka: radi na obradi. najmawe 2 (dvije) godine radnog iskustva u struci. vr{i i dru ge po slo ve po na lo gu ne po sre dnog rukovodioca. pripremi mi{qewa na zakone iz djelokruga unutra{we organizacione jedinice. ministarstvima entiteta. sistematizovawa i razmjene podataka primjewuju}i savremene metode putem kreirawa upitnika i iz istih kompilira statistike.619 KM 3/05 Stru~ni savjetnik za promociju i izradu projekata. 8. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. neblagovremene i neuredne prijave. uz saradwu s nadle`nim institucijama. broj 96/07). popuwen obrazac Agencije za dr`avnu slu`bu koji se mo`e dobiti u prostorijama Agencije za dr`avnu slu`bu BiH ili na veb stranici Agencije www. izvje{taja. najmawe 4 (~etiri) godine radnog iskustva u struci.170 KM Odsjek za privrednu. poznavawe jednog svjetskog jezika. klasifikuje i analizira pisawe {tampe u BiH u vezi sa qudskim pravima i o tome izvje{tava funkcionere Ministarstva. poznavawe jednog svjetskog jezika.619 KM 4/02 Vi{i stru~ni saradnik za saradwu sa bh. u~estvuje u pripremi sporazuma u oblasti obrazovawa sa dr`avama za koje BiH ima interes. izvje{taja. informisawe. obavqa druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. organizacijama i NVO u BiH. kao i posjete kulturnih dru{tava i nadle`nih in sti tu ci ja iz BiH ise qe ni~kim or ga ni za ci ja ma i zajednicama. priprema prijedloge programa i izvje{taja o radu Odsjeka. 24/04. obezbje|uje zakonito. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. poznavawe rada na ra~unaru. Posebni uslovi: VII/I stepen dru{tvenog smjera.170 KM Broj izvr{ilaca: Za svako od ogla{enih radnih mjesta tra`i se po jedan (1) izvr{ilac. sara|uje sa NVO koje se bave qudskim pravima. klubovima i udru`ewima Opis poslova i radnih zadataka: izvr{ava slo`enije zadatke. poznavawe rada na ra~unaru. poznavawe rada na ra~unaru. . obavqa poslove obrade. Potrebni dokumenti: . polo`en stru~ni upravni ispit. u~estvuje u izradi godi{weg programa i mjese~nih planova rada Ministarstva i sektora. polo`en stru~ni upravni ispit. organizuje redovne sastanke s predstavnicima civilnog sektora. koje se ne dostavqa zajedno sa drugim dokumentima. u~estvuje u izradi godi{weg programa i mjese~nih planova rada Ministarstva i Odsjeka. poznavawe rada na ra~unaru. poznavawe jednog svjetskog jezika. efikasno. obavqa i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. iseqenika i poma`e u tim aktivnostima. uvjerewa o polo`enom stru~nom upravnom ispitu odnosno uvjerewa o polo`enom javnom ispitu (u ciqu osloba|awa od javnog ispita). vr{i i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. obavqa izradu elaborata. poznavawe jednog svjetskog jezika. polo`en stru~ni upravni ispit. prima stranke. sara|uje sa NVO iz oblasti qudskih prava i obavqa druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. ekonomi~no i nepristrasno izvr{avawe poslova. gra|ana Opis poslova i radnih zadataka: rukovodi unutra{wom organizacionom jedinicom. u~estvuje u izradi zakonskih i podzakonskih akata iz oblasti iseqeni{tva. najmawe 3 (tri) godine radnog iskustva u struci. prati kulturne i sportske aktivnosti bh. Za rad je odgovoran pomo}niku ministra. kontaktira sa organima i institucijama vlasti. analizira stawe i predla`e mjere za unapre|ewe obrazovne saradwe sa bh.samo za pozicije gdje je propisan ovaj poseban uslov. raseqene osobe i stambenu politiku Odsjek za povratak izbjeglica i raseqenih osoba. priprema izvje{taje. transparentno. priprema i u~estvuje u izradi publikacija koje se objavqaju u okviru Ministarstva. godine. javno. polo`en stru~ni upravni ispit.Za provo|ewe konkursne procedure po ovom javnom oglasu formira}e se jedna komisija za izbor. 4/04. sa ra|uje sa dru gim or ga ni za ci onim je di ni ca ma. efikasno. priprema seminare i druge sadr`aje i forme edukacije iz oblasti qudskih prava. polo`en stru~ni upravni ispit. predla`e i provodi aktivnosti u oblasti iseqeni{tva.Pod radnim iskustvom podrazumijeva se radno iskustvo nakon ste~ene visoke {kolske spreme. za svoj rad je neposredno odgovoran pomo}niku ministra.360 KM Sektor za iseqeni{tvo Odsjek za saradwu s klubovima i udru`ewima iseqenih bh. poznavawe rada na ra~naru. poznavawe jednog svjetskog jezika. u~estvuje u pripremi odgovora na poslani~ka pitawa. u suprotnom skida se s liste uspje{nih kandidata. raseqenih osoba i povratnika 2/04 Stru~ni saradnik za integrisawe i odr`ivost povratka Opis poslova i radnih zadataka: preduzima odgovaraju}e mjere sa ciqem provo|ewa politike i izvr{avawe zakona. prikupqa i analizira podatke koje dostavqaju druga tijela i predla`e mjere za rje{avawe utvr|enih problema. godine DIREKTOR Neven Ak{amija . poznavawe rada na ra~unaru. sara|uje sa drugim organizacionim jedinicama. obezbje|uje saradwu iseqeni~kih organizacija s nadle`nim organima i institucijama u BiH. a posebno formirawa krovnih organizacija u dr`avama u kojima jo{ nisu osnovane. udru`ewima preduzima potrebne aktivnosti na organizovawu dopunske nastave djece u iseqeni{tvu. iseqeni{tva. vjerskim zajednicama i NVO Opis poslova i radnih zadataka: rukovodi unutra{wom organizacionom jedinicom. Trg Bosne i Hercegovine broj 1. 35/03. najmawe 2 (dvije) godine radnog iskustva u struci. Pripadaju}a osnovna neto plata: 1. . 32/07. Napomena za sve kandidate: . Posebni uslovi: diplomirani pravnik.08. najmawe 4 (~etiri) godine radnog iskustva u struci. poznavawe jednog stranog jezika. polo`en stru~ni upravni ispit. sara|uje s nadle`nim organima i institucijama u BiH u vezi s pitawima od zna~aja za iseqeni{tvo. klasifikaciji i sistematizaciji pisanih predstavki u vezi sa qudskim pravima.170 KM Odsjek za stambenu politiku i analiti~ko-planske poslove 2/02 Vi{i stru~ni saradnik za analiti~ke poslove i pripremu stru~nih izvje{taja. sara|uje s nadle`nim institucijama BiH u vezi s pitawima od zna~aja za iseqeni{tvo i obavqa druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca.

Nekoliko dana nakon diplomiranja 1979. Trenirao ga je otac. ali ju je povreda sprije~ila da pobijedi na 200 m nakon zlata na 100 m i bronze u skoku udalj. koji je za to morao postaviti i danas va`e}i svjetski rekord . pobijedio sunarodnjak Majk Pauel. U oktobru 2008. na SP je planirala da osvoji ~etiri zlata.000 dolara na ~ekovima bilo kao depozit u banci na njenom ra~unu. Merion je rodila sina 28. pobijedio sunarodnjak Majk Pauel. iste godine u izboru renomiranog ameri~kog magazina "Sports Illustrated" progla{en je olimpijcem vijeka.!311!n* v Ostale medalje: ptbn!{mb!b!ob!TQ!)usj!v!Ifm! jo! j!v u t lk 2:94. kao danas. zbog povrede i odlu~ila je da se posveti samo atletici. a njen mu` se povukao zbog povrede. sa Stivenom Ridikom. u Tokiju. 8. Brak se raspao 2002. a kasnije je na mitingu u Rimu popravila rezultat na 10.!211 n n-!5y211!n!j!tlpl!vebmk!j!ewb!v!Up! j!v!2::2. Sa 13 godina Karl je po~eo da se takmi~i u skoku udalj. Amerikanci su joj tako|e ukinuli sve rezultate koje je postigla nakon 1. Tada se morao povu}i sa univerziteta jer pravila nisu dozvoljavala da se bavi i jednim i drugim. ali je proglasila da se definitivno povla~i. je gostovala kod Opre Vinfri i rekla da bi osvojila zlatne medalje u Sidneju i bez dopinga koji joj je donio samo sramotu. godine je doktor Vejd Eksum objavio kopije dokumenata s imenom 100 ameri~kih sportista koje je Nacionalni savez otkrio u dopingu. septembra 2008. Sportski fenomen kakav }e se te{ko ponoviti ujedinio je u svojim uspjesima podvige vi{e vrhunskih atleti~ara. koji je za to morao postaviti i danas va`e}i svjetski rekord – osam m i 95 cm. osvojiv{i devet zlatnih OI medalja. pobijedila je na 100 m sa vremenom 10. U januaru te godine sudac ju je osudio na {est mjeseci zatvora i 200 sati rada u dobrotvorne svrhe. U februaru 2007. Pozvana je da u~estvuje na OI 1992. Osvaja~ je devet zlatnih i jedne srebrne olimpijske medalje na Olimpijskim igrama. u Tokiju. 200 m. On se brinuo o M Godina i mjesto ro|enja: 23/!plup! bs!2:86/! c v!Mpt!Bo! f!f! v-!Bnf!j! b } m t sl Medalje na OI: usj!pev! f!b!{mb!b!v!Tj! of!v!3111!)211 { u u e k n-!311!n!j!tlpl!vebmk*! Ostale medalje: usj!{mb!b!ob!TQ!)ewb!v!Buj! j! u o 2::8.!211!n!j!tlpl!vebmk-!ewb!v!Cbs! f!p! j!2::3. Kao junior bio je jedan od najboljih skaka~a u Nju D`erziju. te je osmostruki svjetski prvak u atletici na SP od 1983 do 1993. Slu`beno nikad nije ka`njen zbog dopinga. IOC je objavio da je Hanter pao na preolimpij- skim doping testovima zbog steroida nandrolona. zbog povrede i odlu~ila da se posveti samo atletici njoj i starijem polubratu Albert Keliju. godine je s minimalnim prestupom sko~io udalj 9. U izboru MOO-a 1999. Ove godine se u Berlinu tokom avgusta odr`ava Svjetsko prvenstvo.!211!n-!5y211!n!j!tlpl!vebmk-!usj!v!Sj! v!2:98. Tek ga je na SP 1991.14 metara. je priznala da je uzimala steroide prije tih OI. Izgubio je u dvorani od Larija Miriksa u skoku udalj i to mu je bio jedini poraz u desetak godina. a ponovio je i podvig svog sunarodnjaka Al Oertera koji je pobijedio na ~etiri OI. dok je i{ao u Vilingboro srednju {kolu. U oktobru 2007. ali je to izostalo zbog bojkota. Kvalifikovao se za ameri~ki olimpijski tim 1980. a mnogi koled`i su poku{ali da ga regrutuju. On je prvi ~ovjek koji je tr~ao 100 m ispod 10 s. septembra 2000.50 ofekfmkb!9. koji uklju~uje trka~ke. Pava Nurmija i Marka [pica. 2003. koji je ostao s njim cijelu karijeru.!tlpl t m o vebmk!j!5y211!n!j!kfeop!v!Bumbo!j!2::7. Osvojila je pet medalja na OI u Sidneju. Do 15 godine je dominirala u srednjoj {koli u atletici i ko{arci. Godine 1999. Diplomirala je 1997. u mitskom "dvoboju titana". je bila ponovo u top formi. i 1988. ali zbog napete situacije izme|u Amerike i SSSR i bojkota nije u~estvovao.!311!n* h Svjetski rekord: 211!n!. isto atleti~arem Timom Montgomerijem. U srednjoj {koli je ona osvojila dr`avno prvenstvo Kalifornije na 100 metara ~etiri godine zaredom.!:/97!t Ostao je atleti~ar s najvi{e skokova preko 8. Njih dvoje su se vjen~ali 3. Majka Merion joj je iz Belizea. Govorilo se da je u velikim dugovima. Njihovo dijete se rodilo u julu 2007. Izgubila je mjesto u olimpijskom timu 1996. iza Larise Latinjine. J. Postao je najbr`i ~ovjek na svijetu na 100 m. Merion je kasnije pisala u autobiografiji da je pozitivan test Hantera povrijedio njihov brak. Nastavio je dominaciju i izazvao Boba Bimona i njegov svjetski rekord.91 s. D`onsova se po~ela baviti sportom. Hantera. sprinterom i bronzanim sa OI u Sidneju. Izgubila je mjesto u olimpijskom timu 1996. Hanter je cijelo vrijeme negirao optu`be.Karl je bio ameri~ki atleti~ar. u Atini pobijedila je na 100 m i bila deseta u skoku udalj. Do pojave pliva~a Majkla Felpsa nalazio se na ~etvrtom mjestu osvaja~a medalja na OI. je bila razo~arana. Osim problema sa dopingom. ali su bez obzira na to dobili dozvole za me|unarodne nastupe. Pritom treba napomenuti da niko prije ni poslije njega nije u skoku udalj pobijedio ni dva puta. a majka se preudala za po{tara tri godine kasnije. Prije OI je izjavila da ho}e da osvoji zlato u pet disciplina.osam m i 95 cm zatim je ponovio uspjeh D`esija Ovensa iz Berlina pobijediv{i na 100 m. Tek ga je na SP 1991. Roditelji su joj se razveli kada je bila mlada. Nije ni ~udo da je zovu kraljicom sportova. Nakon OI u Sidneju je na SP 2001. Merion se vjen~ala sa Obadele Tompsonom. Me|utim. oborio je rekord {kole u skoku udalj sa osam m i 13 cm. oktobra 1998. Dokumenti su pokazivali da je 25. ali je ovaj doga|aj bacio sjenu na fantasti~nu karijeru. u mitskom "dvoboju titana". Krasili su ga mnogi nadimci. Kao rezultat toga D`onsova je dobila dvije godine suspenzije iz atletike. Osvojio je prvu od {est NCAA titula i "D`ejms E. i za Sidnej je trenirala sa novim trenerom Trevorom Grejemom. Merion D`ons erion Lois D`ons je ameri~ka atleti~arka i biv{i svjetski {ampion. progla{en je najve}im atleti~arem 20. iznena|uju}e izgubila na 100 m prvi put u {est godina od Ukrajinke @ane Pintu{evi~ Blok. postao je dominantni sprinter i skaka~ udalj. Na Univerzitetu je igrala i ko{arku i pomogla ekipi da osvoji NCAA titulu. tr~ala je i igrala ko{arku. Ponovio je podvig koji je prije njega ostvario Pavo Nurmi. a ne svake dvije. baca~a i skaka~a koji su postali kraljevi i kraljice atletike . bila je uklju~ena u istragu oko pronevjere ~ekova. bila je peta u skoku udalj.!211!n-!311!n-!tlpl!vebmk!j!5y211!n-!ewb!v!Tf! mv v 2:99. me|utim nije ga sru{io. a u {tafeti 4x100 m je ispala s ekipom u kvalifikacijama. juna 2003. ali nakon {to je priznala da se dopingovala. Na OI 2004. Nakon {to je osvojila prvu medalju. na Univerzitetu Sjeverna Karolina i tamo je upoznala svog trenera i baca~a C.50 m. i to kad su se svjetska atletska prvenstva odr`avala svake ~etiri godine. a Karl Luis je to u~inio 1984.!tlpl!vebmk*!j!tsf! sp u c )Tf! m!2:99.!211!n!j lk 5y211!n*-!tsf! sp!)Up! jp!2::2. Na prvom velikom takmi~enju SP 1997. ali je uzela zlato na 200 m i 4x100 m. 1980. 2009.!211!n*! wm j!cspo! b!)Tf! j!kb!2:::. sa tada{njim momkom. Tr~ao je 10 s u Dalasu i to je bilo tre}e najbr`e vrijeme. Na prvenstvu SAD u Indianapolisu 1982. Uz to nijedan sprinter nije pobijedio na OI dva puta na 100 m. Dobila je tako|e i dvije godine uslovno. Salivan" nagradu za najboljeg ameri~kog atleti~ara. Tamo ga je trenirao Tom Elez. Ostao je atleti~ar s najvi{e skokova preko 8. Kraljica sportova (3) Doping afere koje su potresle atletiku Karl Luis arlton Frederik . Atletika je jedan od najljep{ih sportova. zbog ~ega svjetski rekord nije priznat. K Godina i mjesto ro|enja: 2/!kv!j!2:72/!v! m Cjsnjo! fnv-!Bnf!j! b h sl Medalje na OI: efwfu!{mb!b!)•fujsj!v!Mpt!Bo! f!f! v u } m t 2:95.!tlpl!vebmk*!j!cspo! b! c l { )\uvu! bsu!2::4. ali je odbila pozivnicu jer je u~estvovala na 200 m. Njegovi roditelji Vilijam i Evelin Luis su vodili lokalni atletski klub i tako imali uticaj na Karla i njegovu sestru Karol.50 m. Ve} 1981.93 s. Treba napomenuti da se Karl kvalifikovao i za OI u Moskvi. Do tada je bila jedna od najpopularnijih osoba u Americi. do bratove smrti 1987. od kojih su najpoznatiji King Karl i Sin vjetra. vijeka. sve je vratila nazad.!tlpl!vebmk* { wm Na Univerzitetu je igrala i ko{arku i pomogla ekipi da osvoji NCAA titulu. kao 19-godi{njak. Pu{tena je iz zatvora 5. pa kao malo podsje}anje odlu~ili smo da predstavimo neke od trka~a. da bi na kraju oti{ao u Hjuston. Me|u tim imenima bilo je i ime Karla Luisa.!211!n!j!5y211!n!j!kfeop!v!Tf! j!kj!2:::. u skoku udalj i u {tafeti 4x100 m. baca~ke i skaka~ke discipline. U 2006. tako da je imala dvojno dr`avljanstvo.

gdje dobija i dr`avljanstvo. eseja. ofekfmkb 51 SUDOKU 8 3 9 4 5 3 9 2 2 6 5 8 6 9 5 : 4 3 : 7 8 4 : 2 8 8 9 6 7 3 5 9 7 8 2 5 3 6 : 4 3 2 7 9 6 5 4 8 : : 4 6 6 3 2 8 5 9 7 7 5 8 9 4 7 : 3 6 2 : 7 3 8 : 4 6 6 2 5 6 5 4 9 7 4 2 5 : 4 6 5 6 2 8 9 3 : 6 5 2 7 7 4 6 : 8 5 4 2 3 9 7 3 5 7 8 : 9 4 6 6 2 2 9 4 2 3 7 6 5 8 : 7 3 : 6 4 2 9 5 8 Te{ko Na dana{nji dan Preminuo Herman Hese lom svijetu. zbirki pjesama. godine. Za sobom je ostavio `ivotno djelo od bezmalo 40 knjiga. poeme. uplovio je u vode psihoanalize. {to se mo`e vidjeti u "Demianu" (1919). Na po~etku Prvog svjetskog rata.9. kritike i pri~e. Spenglera i budisti~kog misticizma. Najpoznatija je po ulozi agenta FBI Dejne Skali u ameri~koj TV seriji "Dosije Iks". romana. Od 1912. koje su u ukupnom tira`u od 30 miliona primjeraka ra{irene po cije- Ame ri ~ka glu mi ca D`ilijen Li Anderson ro|ena je na dana{nji dan 1968. 2009. a potom u London. porodica se seli u Portoriko na 15 mjeseci. u Montanjoli u 85. ali je nastavio da izdaje eseje. 8. 6 2 9 8 6 7 6 7 8 3 Djmk!jhsf! kf!eb! qp! v! j!f q ou qsb! ob! { qp!kb!ub! p! m l eb!v! twb! j!sfel lp!p! v!j! m o nj! j. "Sidarti" (1922) i "Stepskom vuku" (1927). dobitnik Nobelove nagrade za knji`evnost 1946. pod uticajem pacifisti~kih uvjerenja i doma}e krize. koja je zapo~ela neoromanti~nim pristupom socijalnog izgnanstva. `ivi u [vajcarskoj. preminuo je na dana{nji dan 1962. Ove novele se baziraju na misli da je zapadna civilizacija "prokleta" i da ~ovjek mora da se izrazi da bi prona{ao sopstvenu prirodu. 2 8 6 9 3 : 7 4 5 5 7 9 2 8 4 6 : 3 : 3 4 6 5 7 9 2 8 8 4 2 : 7 9 3 8 5 6 7 6 5 5 4 2 8 : 3 9 9 . Jungova psihologija dala je njegovom radu novu dimenziju. Po ha |a la je pro gram dru{tvenih nauka za nadarene u~enike. kao i po ulozi Lejdi Dedlok u BBC-jevoj TV seriji "Bleak House". Ubrzo po njenom ro|enju. Duboko sa`ivljavanje sa savre me nim pro ble mi ma i otpor konvencionalnim dru{tvenim normama u~inili su ga {ezdesetih godina idolom omladine na Zapadu. Prva faza njegovog pisanja. Smatra se prete~om i klasikom hipi kulture. godine u ^ikagu. Dos to jev skog. pisma. pripovijedaka. Ujedno se u tim djelima vidi i uti caj Ni ~ea. Sa njenim britanskim akcentom i porijeklom osje}ala se odba~eno u ameri~kom srednjem zapadu tako da je stekla repu ta ci ju bun to vne tinejd`erke. Ro|ena D`ilijen Anderson 1968. zavr{ila je sa realisti~nim "Rosshalde" (1914). studija i rasprava. Hese nije napisao nijednu novelu poslije 1943.lwb! sbu o e {b! j! f!f q| u csp!f! f! k w pe!2!ep!:/ Qsj!up! f! n of!tnj!f! k ep! j!ep! ~ qp! bw!kb! kb/ o m o 8 Srednje te{ko 9 2 6 4 4 5 5 8 9 : 7 3 6 5 3 7 : 4 8 2 9 4 8 9 5 : 3 7 2 4 6 6 Njema~ko-{vajcarski pisac Herman Hese. Kada je imala 11 godina porodica se preselila u Mi~igen gdje Andersonova zavr{ava srednju {kolu. Odlu~iv{i u dobi od 13 godina da bude "pjesnik ili ni{ta". godini `ivota. Hese je u po~etku pisao romanti~ne pjesme i pri~e.

Ona je na mitingu u Lidsu zabilje`ila vrijeme od 2.000 dolara igra u italijanskom Avazinu. Gor~i} je u ovaj turnir. Muli} u Kaknju Ned`ad Muli}. a trijumf je ovjerio najbolji strijelac iz pro{le sezone Brazilac Grafite u 82. Dosada{nji rekord na 100 m prsno dr`ala je njena sunarodnica Rebeka Soni. U jednoj od najatraktivnijih razmjena ovog ljeta. Uz jo{ nekoliko najavljenih poja~anja do po~etka sezone. Bh. 6:7 (7). popraviv{i dosada{nji rekord. 6:4). O. pre{ao je u redove Kaknja. gdje }e popuniti prostor na poziciji plejmejkera. O. a u me|uvremenu je zbog suspenzije propustila Olimpijske igre u Pekingu i Svjetsko prvenstvo u Rimu. ~iji je igra~ bio do 1996.3 miliona dolara. Ivo Karlovi} FOTO AFP Ameri~ki teniser Endi Rodik (prvi nosilac) pobijedio je Hrvata Ivu Karlovi}a (11) u ~etvrtfinalu 1. minutu. Na ovoj utakmici na klupi Volfsburga debitovao je tre ner Ar min Fe. koja je ove godine tri puta ru{ila svjetski rekord. godine.000 dolara nagradni fond) nakon pobjede nad Poljakinjom Ur{ulom Radvanskom (6:4. 6:3. Muli} se nakon godinu dana pauze odlu~io vratiti aktivnom igranju ko{arke. ali se na prvi gol ~ekalo od 71. te Antverpena. a Del Potro je me~ dobio bez borbe jer je [ve|anin Robin Soderling (5) predao me~ zbog povrede. nosio je dres Crvenke. 4:6. Kakanjci bi imali izgledne {anse za osvajanjem prvog mjesta u A-1 Prvoj ligi BiH. Rumunka Sorana Kirstea je u ~etvrtfinalu pobijedila Poljakinju Anje{ku Radvansku (7:6 (4). Hardijeva je dan ranije oborila rekord na 50 metara prsno.04. Pirsova popravila najbolje vrijeme na 200 m prsno "Osje}aj je nevjerovatan kada ponovo oborite svjetski rekord". me|utim. teniski reprezentativac BiH. koji je isplivala na Svjetskom prvenstvu u Rimu 27. Utakmicu je obilje`ilo puno prilika na obje strane. . U drugom polufinalu igrali su Uspje{na [arapova. osvojio titulu.04.16. Novi rekord Hardijeve Amerikanka je na takmi~enju u Va{ingtonu 100 m prsno isplivala za 1. Miljana D`ombeta i Kristina Surlan. O. te{ko je povrije|en i nalazi se u vje{ta~koj komi. U me~u razigravanja za plasman od petog do osmog mjesta izabranice selektora Milorada Nada`dina slavile su u me~u sa Rumunijom rezultatom 69:53. Popularni Big Ben bio je jedan od lidera Detroita. Ameri~ka pliva~ica je pro{le godine bila suspendovna na 12 mjeseci po{to je koristila zabranjeni anabolik klenbuterol. Peneta bolja od Zvonareve Huan Martin Del Potro (2) i ^ileanac Fernando Gonzales (4). 6:7 (10) i 6:2 izbacio osmog nosioca ^eha Toma{a Berdiha. ko ji je naslijedio Feliksa Magata. internacionalac i fudbaler Volfsburga Zvjezdan Misimovi} postigao je prvi pogodak za svoj tim u pobjedi nad [tutgartom od 2:0. rekla je Pirsova. Karlovi} bez polufinala Svilar te{ko povrije|en Ratko Svilar. 7:5). odnosno 13 ko{eva.Z. nosilac) koja je eliminisala drugog nosioca Ruskinju Veru Zvonarevu (6:4. FOTO BETA Uspje{an povratak nakon suspenzije zbog dopinga: D`esika Hardi Sport Misimovi} strijelac za Volfsburg Bh. Ona se plasirala u polufinale turnira u Los An|elesu (700. {to im otvara mogu}nosti da u budu}nosti zaigraju u dru{tvu najboljih. Put pre ma po bje di do ma }i na otvorio je Misimovi}. Pirsova je na nedavno zavr{enom Svjetskom prvenstvu postala svjetska rekorderka u istoj disciplini u velikim bazenima. Kana|anka Anamej Pirs isplivala je najbolje svjetsko vrijeme na 200 metara prsno u 25-metarskim bazenima. 2009. dok je U "Bildu" su Misimovi} i Grafite ocijenjeni odli~nom dvojkom Vijesti Valas opet u Detroitu Centar Ben Valas ugovorio je sa Detroit Pistonsima jednogodi{nji ugovor za veteranski minimum od 1. 7:5). [arapova je u no}i izme|u subote i nedjelje igrala sa Italijankom Flavijom Penetom (10. nekada{nji reprezentativac Jugoslavije. koji je odigrao dobru utakmicu. 8. Sa pobjedama je nastavila Ruskinja Marija [arapova. sada je na najbolji na~in potvrdila da je ponovo u odli~noj formi. Gor~i} pora`en u polufinalu Ismar Gor~i}. Rodik je u no}i izme|u petka i subote slavio sa 7:6 (4) i 7:6 (5). U njema~kom "Bildu" su Misimovi} i Grafite ocijenjeni odli~nom dvojkom (ocjene su od najbolje jedinice do najlo{ije {estice). kadetkinja @enska kadetska ko{arka{ka reprezentacija BiH zabilje`ila je tre}u pobjedu na Evropskom prvenstvu Divizije B u Talinu (Estonija). koji je tako|e bio u njenom vlasni{tvu. Pobjeda bh.Z. jula. minuta. Oborena dva svjetska rekorda u plivanju D`eko dobio trojku. "Vukovi" su u odbranu titule krenuli protiv uvijek neugodnog [tutgarta. Najbolje u redovima na{e reprezentacije bile su Nikolina Mili}. Mili}eva je ubacila 22 poena. jula. Do nesre}e je do{lo kada je u petak uve~e u Svilarevoj ku}i u Vilrijku izbio po`ar tokom pripreme ro{tilja na gas. zbog administrativnih problema. a godinu dana kasnije izgubio u finalu od San Antonija. Na korak do finala na{ najbolji dubl igra~ nije uspio savladati doma}eg predstavnika Danijelea \or|inija koji je slavio rezultatom 6:4. U petak nave~e oboren je jo{ jedan rekord. 6:4). koji je sa 6:3. objavili su srbijanski mediji. iskusni ko{arka{ i nekada{nji ~lan zeni~kog ^elika. Vojvodine.Z. reprezentativac Edin D`eko. Nekada najbolji defanzivac NBA lige postao je slobodan igra~ kada su Finiks Sansi otkupili posljednju godinu njegovog prethodnog ugovora. Za aktuelnog {ampiona je nastupio jo{ jedan bh. koji je 2004. Kazna joj je istekla 31. za 67 stotinki.45 minuta. a za ulazak u finale je igrao sa novom ameri~kom nadom D`onom Isnerom. ^ileanac je pobijedio Nijemca Tomija Hasa (7:5.83 minute. dok su D`ombeta i Surlanova dodale po 17. 1:6.95 sekundi. pora`en je u polufinalu fju~ers turnira koji se za nagradni fond od 10.45 minuta Ameri~ka pliva~ica D`esika Hardi postavila je ju~e novi svjetski rekord na 100 metara prsnim stilom.402. u{ao kroz kvalifikacije.52 ofekfmkb!9.000 dolara vrijednog turnira u Va{ingtonu. 6:2). a Australijanka Samanta Stosur Kineskinju \ije @eng (4:6. novog trenera [alkea. zabilje`iv{i vrijeme od 29. po{to je na {ampionatu SAD ovu dionicu isplivala za 1. Hardijeva je na takmi~enju u Va{ingtonu popravila najbolji svjetski rezultat za 39 stotinki. biv{i golman Vojvodine i Antverpena i sada{nji trener belgijske ekipe. Valas je sa Sa{om Pavlovi}em oti{ao iz Klivlenda u Finiks u zamjenu za [akila O'Nila. Pedesetdevetogodi{nji Svilar. nekada najbolja igra~ica svijeta. ko{arka{ice ju~era{njom pobjedom osigurale su {esto mjesto te }e se za bolji plasman boriti sa pobjednikom iz duela Litvanije i Portugala. Svilar je zadobio te{ke opekotine po licu i le|ima.

minut) zape~atio sudbinu italijanskog kluba. Kod meteoropata i hroni~nih bolesnika ne o~ekuju se pote{ko}e uzrokovane vremenom.!442. navodno. godine dogovorio transfer Kristijana Ronalda iz Man~ester junajteda.nbjm. Ufm/!442. Mediji su tokom ljeta spekulisali da je Real Debakl "Stare dame" Fudbaleri italijanskog Juventusa do`ivjeli su te`ak poraz u prijateljskoj utakmici sa Viljarealom. obt!tf!p•f! v!f!tvo! b! p l k • o wsj!f! f!v{!nb!v!ep!vnkf!f! k n m s . Cbokbmvlb-!ufm/!442. 2009. ali se spekuli{e da }e iznositi 25 miliona evra Florentino Perez. koji }e ga. Argentinski napada~ potpisa}e novi ugovor. cj!p! b!j!tv!Csb! j!bd!Lb! b u w m {m l j! ^b! j! Bmpo! p/! Nf•! kf c t pej! sbo! qsfe! 33/111 h hmf! b!b! b! ob! #CNP! gjm! e m d .Sport 9. hup! pn/ o Visina obe{te}enja nije objavljena.!oopwjof@ufmflmjl/ofu Nbslfujoh.!442. koji je trenutno najpla}eniji u Barseloni.!oo`nbslfujoh@ufmflmjl/ofu<! Tbsbkfwp-!ufm/!1440764.nbjm.29pD Biha} Livno Mostar Zenica LIVNO SARAJEVO MOSTAR Utorak Nby/ Njo/ Tb|b!_BWSBH!){bnkfojl!hmbwoph!j!pehpwpsoph!vsfeojlb*-! Ojibeb!IBTJ^!!)qpnp~ojl!hmbwoph!j!pehpwpsoph!vsfeojlb*-! Hpsebob!NJMJOLPWJ^!)vsfeojl!wjkftuj*-! Tboesb!HPKLPWJ^!)vovusb|okb!qpmjujlb*Ebslp!HBWSJMPWJ^!)flpopnjkb*-! Tboesb!KPTPWJ^!)pehpwpsoj!vsfeojl!{b!nbhb{jof!j!ofekfmkop!j{ebokf*-! Nbsjkb!UBV\BO )pehpwpsoj!vsfeojl!v!sfebldjkj!v!Tbsbkfwv*-! Csbolp!UPNJ^!)vsfeojl!nbhb{job*-! Ejbob!UPNB\!)vsfeojl!ofekfmkoph!j{ebokb*-! Ubukbob!SPHVMKB )sfhjpo*-! Kfmfob!QSBMJDB )twjkfu*Boesfb!CBTBSB!)lvmuvsb!j!hsbetlf!svcsjlf*-! Wftob!JMJLUBSFWJ^!)epqjtojdj*-! Nbkb!WVKJOJ^!)bhfodjkf*Hpsbo!LBSB^ )tqpsu*Jwbob!QJMJQPWJ^ )ufioj•lb*-! Njmbo!SBEVMPWJ^ )gpuphsbgjkb*-! [psbo!MVLJ^ )joufsofu!j{ebokf*/ Srijeda Nby/ Njo/ TREBINJE . minutu preko Santija Kazorle. [panci su slavili rezultatom 4:1. Riberi 2010. Riberi ima mogu}nost da se `ali Me|unarodnom udru`enju profesionalnih fudbalera.911-!gblt.27pD Sarajevo +32oC +36oC +33oC +34oC +30oC +36oC +35oC +35oC Banjaluka Bijeljina .22112282. predsjednik Real Madrida. Potom je na scenu stupio veteran Rober Pires (35).958-!f. minutu me~a.37pD . lp! lf! bt! pk!uvs! f!j!Sf! m p o l o k b jhsb!eb! bt!tb!ED!Wb! jo! o | . 975-!f. ali se spekuli{e da }e da iznosi 25 miliona evra po{to francuskom reprezentativcu ugovor isti~e 2011.1:< \ubnqb!OJHE!#EOO#-!{b!\ubnqbsjkv!Bmfltboebs!Lpqbokb/ . Trenutni Mesijev ugovor isti~e sljede}eg ljeta. Csb~f!Qj|ufmkj~b!2-!89111!Cbokbmvlb-!ufm/!)162*dfousbmb. u Realu Visina obe{te}enja nije objavljena. ali da su Bavarci u startu odbijali svaku ponudu.nbjm.273. ofekfmkb 53 Florentino Perez postigao dogovor s menad`erom francuskog igra~a Vijesti Mesiju novi ugovor Evropski fudbalski prvak Barselona i Argentinac Leo Mesi (22) dogovorili su potpisivanje novog petogodi{njeg ugovora. zara|uje osam miliona evra godi{nje. po kojem bi igra~ godi{nje trebalo da zara|uje 9. postigao je dogovor s Alainom Migliacijem.5 miliona evra.2/! Ewpt! sv! j! tusj!f!bd u l k m {b!Nb! sj! b! f!cjp!kf!lb! e } o .QFUSPWJ^ hmbwoj!j!pehpwpsoj!vsfeojl! Ponedjeljak Nby/ Njo/ . tzv.83!)LN*-! 65541. prema kojem bi francuski fudbaler sljede}e sezone trebalo da pre|e na "Santijago Bernebeu".798/! )Svlpqjtj!j!gpuphsbgjkf!tf!of!wsb~bkv*! Ajsp!sb•voj. godine. Riberi bi po tom pravilu mogao da ode za svotu izme|u 16 i 22 miliona evra. Madrid bio spreman da ponudi Bajernu 55 miliona evra za Riberija. Za Riberija su zainteresovani mnogi klubovi. wf!tv!qpt!j! mj!j!Lsjt!j!b! p uh uk o Sp! bm! p! v! )2:*-! Lb! jn o e s Cfo! f! b! )76*! j! Bs!fo { n k Sp! fo!)97*/!Qp! b! oj!qp! c • t . ali bi i Bavarcima bilo u interesu da prodaju najboljeg igra~a i zarade barem ne{to.:64/ Ejtusjcvdjkb. Jedini gol "Stare dame" djelo je Amaurija u 84. obe! lji!ep!b! b/! t m s Qp! mkf! okj!nf•!ob!qsf! t e . "Vebsterovo pravilo". Ako Nijemci budu ko~ili transfer. Mesi }e da zara|uje 500. da ode u bilo koji drugi klub uz od{tetu u visini do tada dobijenih plata. Prema novom ugovoru. Na sli~an na~in madridski klub je u ljeto 2008. Sb{wpkob!cbolb!b/e/!Cbokbmvlb!6731::11123894.921-!f. godine `ivota. minuti. hp! bl! {b! ep! b! j! f e n ~o qpt! j! bp! kf! Hfkc! Hb!b uh m 26! nj! v! b! qsjkf! lsb!b o u k nf! b/! • [b!wj! f! bn! j! ob!\qb! d | qp . Francuz je sa dva gola (78. {vedskog napada~a Zlatana Ibrahimovi}a. koje se tada mo`e pozvati na ~lan 17 FIFA pravilnika o statusu igra~a. 8. prema kojem bi na "Kamp Nou" stadionu trebalo da se zadr`i do 2014. godine Real ubjedljiv u me~u s Torontom Gv! cb!f! j! Sf! m e m s b Nb! sj! b! tv! ob! tkf! fs! e e w . me|u kojima je i Juventus. oj!f!ob!pwpk!vub! nj! j!ef! k l d .000 evra vi{e od novog poja~anja Katalonskog kluba. Petoplasirana ekipa {panske Primere iz pro{le sezone u vo|stvo je do{la u 43. wj! b!eof! ob!pe!36!ep!44 | w tuf! f! b!Dfm! j!v! p! b/ q o {k t w BIHA] BANJALUKA BIJELJINA ZENICA Afmklp!LPQBOKB! ejsflups!OJHE!#EOO# Cpskbob!SBENBOPWJ^. Francuzu ugovor sa Bajernom isti~e u ljeto 2011.!oo`ejsfldjkb@ufmflmjl/ofu! Epqjtoj|uwb. Na 2:0 povisio je Brazilac Nilmar u 52. J{ebwb•!OJHE!#EOO#-!Cbokbmvlb/!Mjtu!j{mb{j!twblph!ebob/ Sfebldjkb. menad`erom Franka Riberija.42pD . opbnf! j! lpk! uvs! f!j! qp! s• o k .28pD Trebinje HIDROMETEOROLO[KI ZAVOD BiH Biometeorolo{ke prilike }e biti povoljne u ve}em dijelu dana.2996532!)efwj{oj*< [fqufs!lpnfsd!cbolb!BE!Cbokbmvlb!678. Trebalo bi da potpi{e petogodi{nji ugovor s Realom: Frank Riberi (desno) Sun~ano s naoblakom V!Cp! oj!j!Ifs! f! p! j! j!eb! t d h wo . godine. ev#-!b!ebo!sb! j!f!usf! joh ok o Sf! mb!qp! nb!sb!p!kf!•bl b t u m 29/111!hmf! b!b! b!lp!j!tv e m d k vmb! oj! f! qmb! j!j! 26! lb! { d um .36pD . ov!pcmb! optu/!Of! up!wj! f • | | pcmb! b!p•f! v!f!tf!v!kvaojn l l k qp! sv! kj! b-!hekf!kf!nkft!j! e •n u. nj! op!np! v! b!lj! b!jmj!mp! bm! • h ~ | l . qj! fo! Sb! m! Hpo! b!ft u v { m )24/!j!37/!nj! vu*-!b!hp!p! o m . ~im se ekipa vrati s turneje po SAD. cjkf! j!j! flj! v! Up! po! b em q s u vckf! mkj! jn! sf{vmubupn e w 6.:64<!Nptubs!1470661. poku{ati anga`ovati sljede}e sezone. Tbsbkfwp!1440827. a prema njemu. Madridski sportski dnevnik AS pi{e da dogovor izme|u Pereza i Migliacija podrazumijeva da Francuz sljede}eg ljeta potpi{e petogodi{nji ugovor. i 90. godine. a ugovor je potpisao prije 28. oj!qmkvt! p! j!tb!hsnmkb! j! pn/ l w wo Kv!bs! kb!ufn! f!b!v!b!pe!25 u o q s u s ep!31-!ob!kv! v!ep!36-!b!obk! h . Bajern bi mogao da onemogu}i transfer po{to Riberi ima ugovor do ljeta 2011.941-!764. Ovo pravilo dopu{ta svakom igra~u koji je odradio tri godine ugovora u nekom klubu.

.qsp! sbn! )s* -! 24/11! Fwspq! lj! sf! j! o! . }f! kb-!•f!j! j!wf!j! b!jnf! b o us ml o gsbo! vt! f!lj! f! b!p! sb!j!f d l o n u h gk hp! p!f!p!wf! nb!ptkf!mkj! pk!j w s p u w cpm! pk!uf! j.. qsj!b!f!kj-! 26/26! Hp!j! lv! bs! .!!!!Qsp! sbn!{b! Q h ekf! v!j!nmb! f d e 1:/12!!!Cf!Ib!Uf!cf! f C c 1:/17!!!Nv! j!f! j-! N nk w boj! j! b! b!tf! j!b ns o sk 1:/41!!!Vsb! j!tbn-! V e vsb! j!tb! b e n 1:/49!!!Vqps! b!Mb! b-! V o s esb! b n 1:/64!!!Ekf! j!j!gft!j! b!j E •k uw m 21/24!!!Hb!b! uj! lj!gv! cbmH m l • e dsub! b!tf! j!b o sk 21/49!!!Of! b! O n qsp! mf! b )s* c n 22/11!!!Sf. dfs!b!Mf! f!Csf! f!pesab! ph u q o o v!Cb! kb!v! j!9/!kv!b/!Qp! v!bs! o m d m q m .. dok... d TV HAJAT .55 HRT 1 Bulvort. {v!qsf! j! cp!b-!v!•j!fn!tv!tsf! j! e{ s k e. film Usj!hp! j! f!ob! po!ptmp! p! eo l c .!_bs!j!j!Nj! p m n ... BHT 1 19/16 [nbk!lp!j! k oft!b!f-! u k epl/!qsp! sbn h . w 3 u sk 3 tlj! eb! j! 311:-! qsb! oj! oj! qsp! sbn.kb ho \po!qp! j! kv!jt!sbajwb!j!ubk! f •o u u o ufn! mb!b/ q s 31/21!!!DTJ!Nb!b! j-! D k n tf! j!b sk 32/11!!! GJMN Qp! mkf! oj! t e ufn! mbs-!2/!ejp!)SQ* q ) 33/56!!!Wj!ft!j Wk u 33/66!!! GJMN _j!b! oj! b!)SQ*. c w h * t hp h 2:/11 Wj!ft! j! v! 8-! 2 :/42 Ib!bu! tqpsu. program Bnf!j! lj!cspe!#Wjo! f! ft#-!tub! j! oj!bo s• t o dp s v!Qfs! jk! lpn!{b!j! v-!ef!f! up! bp!kf!ob! {t mw u l w . film Komandos iz predgra|a. lb!j!mp! p!b! b/ h s | 31/11!!!Qsf! j!fs!mj! b!CjI.!Nf! v! b! p! oj!ekf! kj! } o s e • gft!j! bm!. sk 14/11 Hmbn! Cmbn-! {bc/! qsp! sbn-! 14/31 hsbn-!29/41 Eof! ojl-!2:/11 Qsp! sbn!{b h 2 w 2 h Npk!epn-!15/56 Lb! fs! j!uf! ubs-!sf! ps!b! ekf! v-! 3 1/26 Wf!j! b! j! wj!f! b-! epl/! qsp! 1 n o b q u . cps!uvs! b! b!v!Hv! j-!gj! b!f!)s*-!16/59 Wfs! c • • o m tlj!lb!fo! bs m e 22/41! Tf! b! j! tusf! u-! ekf! kj! qsp! sbn{ n f • h 23/11! Ub! lj! b! j! tnj!f! op! {f! p-! dsub! j RTS • d k | l o 2 s t a sk gjmn-!24/11!Penp! j!tf-!{b! mv! jp!tj-!tf! j!bu o h u o 24/56! GJMN Tb! p!qsj!b!f!kj-!31/11 GJMN 17/16 Kv! bs! kj qsp! sbn-! 1 9/11 Kv! bs! kj n k u m 3 u o h w Lpo!sp!b! mf!b-! 33/11 GJMN Wsb! b-! 34/61 eof! ojl-! 19/26 Kv!bs! kj! qsp! sbn-! 1:/16 u m u o Aj! j! b! |b! f! j! b-! 2 2/16! Ej! oj! ob! SUTlo s od { Tqpsu!dfo!bs u 23/54 Lv!j! bs! lj! mf!p! jt-! {bc/! qsp! sbnmo t u q h 24/11 Eof! ojl-!24/31!Wsf! f!kf!{b!cf! fw 2 n c 2 2 u {bc/!qsp! sbn!)s*-!25/16 TBU-!25/61 Wft!jh BN 26/11 5:/! esb! b! fw! lj! tb! ps! usv! b! b! v h • t c c • Hv! j-!gj! bm! p!ub! nj! f! kf!usv! b! lji!ps! ft! • o o l • o c • l . ml o k l .tf! j!b V sk 24/11!!!Aj! pu!v!ejw!kj! j-! Aw mo epl/!qsp! sbn h 24/41!!!Wsj!f! f!kf! W k n {b!cf! f c 25/21!!!Wf! fs!tb! W • Fnj! pn s 26/21!!!Wj!ft!j Wk u 26/26!!!![wkf{! b! j!tuv! jp [ e o e 27/11!!! GJMN _j!b! oj! b!)SQ* u p d 28/51!!!Kva! kb! lb! K o • ej! bt!j!b-! o uk tf! j!b sk J t n u mu 29/41!!!Jo! usv! fo!b!j!fu-! epl/!qsp! sbn h D o n w 2:/11!!!Dsub! j!gjm! p! j.!\j! p! j!Csj!fh s l k 33/11!!!CIU!wj!ft!j C k u 33/26!!!CIU!tqpsu C 33/56!!!Np! b!kf///N e nb! b! jo h { 34/26!!!Fokpz!gjmn. o u k u e o Bhfoe! Sfe-! 1 2/16! Ib!bu! qsp! vd! j! o.05 Uhvati i ostavi. lpo!|up!qpt!b! f!kb! op!eb!kf!tsv! fo!dj! u o t | ..!Qp!sb! b! u k u h {b!Cb!j!fn )s* mk 23/11!!!CIU!wj!ft!j C k u 23/21!!! GJMN Qp! sb!bl!v!aj! pu w u w 24/51!!!Sf!sp! j! psS u w{ nv{/!qsp! sbn!)s* h 25/21!!!Wj! b. {p! j!j!vlsb! v!cmb! p/!Bs! f! w e h i . nj!j!eb!kf!afmj!eb!cv! v!tb! p!qsj! m e n . •v!f!ubk!peopt!eb!ej! of!ob!wj! j k h | oj! p/!Qsp! mfn!kf!v!up! f!|up!Eafk! w c n . film Ob! po!j{of! b! of!tnsuj!{b!v! oj! l o e s • .hmb! bsl 1 t w o .!Cb! jn! b s c . Geographic 19.tf! j!b-!)s* No sk 14/56!!!XXN! X Nb! b! jo h { 15/21!!!Eof! ojl E w 15/46!!!Nv! j! lj! N {• qsp! sbn h 16/41!!!Topq-! T fnj! j!b!{b! tk qp!kp! sj! sf! oj! f m q w e l .40 21.19/11 t a sk 2 i sk k u m i n .!Nbs! j!!Ib! fs w n .00 22.tf! j!b! )s*-! 29/23! Kv!j!j! b! lokj! b-! {bc/! qsp! k u k mko h .. 8. jo!f! sb! j!j!sb!oji!{b!p! mkf! j! u h dk u s c o.dsub! j!gjmn D m u o 2:/11!!!Eof! ojl E w 2:/41!!!UW!Mj! fs!j U c u RT RS 17/11!!!Uj!p!dswf! p! Uu o j!dsop-! epl/!qsp! sbn h T s | 18/16!!!Twj! bk!of! up! ob! p! op s e 18/41!!![esbw!kf!kf!mj!fl [ m k 19/11!!!Wj!ft!j Wk u 19/16!!! GJMN 19/41!!!Ep!lsb!b!twj!f!b-! E k k u sf! ps!b! b q u a 21/11!!!Wj!ft!j Wk u 21/16!!!Vm!sb! fo-! Vu n qsp! sbn! h {b!ekf! v d 22/16!!!XXN!Nb! b! jo-! X h { {bc/!qsp! sbn h 22/41!!!Gsfk! fs-! G a tf! j!b sk 23/11!!!Wj!ft!j Wk u 23/26!!!TopqT fnj! j!b!{b! tk qp!kp! sj! sf! oj! f m q w e l Q l { t 23/56!!!Qpu! p! bs! lf! qsj! f • 24/16!!!Vhbs! j!lp!ji! V d k wj! f!of! b| n sf! ps!b! b q u a 24/36!!!Nj! j. 3 l s .! Eafk! j! Pmj! Qsp! sbn! {b! ekf! v-! 2 2/11 Pcb! f! bo k u m h d w { n t t wfs-! 2 7/13 GJMN Nbk! vo! lb! qp! mb. snimak Posljednji templar...!TubsuS |lp!b!jo!ps! b!j! f m g n ul 22/26!!!Nv! j! lj! N {• qsp! sbn h 22/36!!!Jo! p! f! j!b-!sbk!lp!j! J e o {k k oft!b!f. w u s sk o. op! p!tkf! j! f/ w eo 20..!Hbs!j! me gf 22/11!!!Dsv! pf-! D t tf! j!b sk Wk u 23/11!!!Wj!ft!j 23/16!!![f!f! b!qb! p! b! b-! [ m o o s n qsp! sbn! h {b!bhsbs 23/41!!!Vsfe. ep!b! f! j!bwj! o/!Bwj! o!cj! b!voj! ufo-!bmj m { ~ p p w | sb! ptu!qp! b! f!wsmp!cs{p!tf!tuj! b! b!ob! e t e | w . pmp! j! kb!Uft!j!bhfou!GCJ. uwv! okf! p! ji! h w qsj!b! f!kb.144-! 23/11 Wj!ft!j-! 23/21! Cjp! sb!j!f-! {bc/ k e up h k u h gk 29/11 Hmbn! Cmbn-! {b! b! oj! qsp! sbn.! Tf!p< Eof! ojl!3-!31/16!Wsv~!wf!bs-!tf! j!b-!32/11 o { • h m f u t [b! j! bk! j! nj!j! sb!v<! Hpt!j! v! tuv! j!v<! Sf! GJMN Ev! uj-! 34/11 Wft!j-! 34/16 Cfl! uwp w• o m k u ek .tnkfs-! epl/! qsp! sbn-! 22/41 Kb! oj! bhfou h w 28/51 Ib!bu! qsp! vd!j! o-! {bc/! qsp! sbn. o d qbs!of! j-!34/41 GJMN Tsdf!j!okf! b!ekf! b. Wsb! b-! 34/31 Tqpsu! dfo!bs-! 34/41 GJMN ef-! 2 8/11 Wj!ft! j-! 2 8/16 Np! fs! j! {pp..!Nb!b!qsjo! f! b m d { . 2009.!Nb!b!Sv! fsu m q .! Q nk h Af!kf! oj! bs! m { • . 16/46! Nv! j! lj! j{mph-! 17/41 Isb! b! j! wj! p{• o o h md 2 s o 2 18/41 Twj!fu!Sf! p! fb!)s*-!1:/11 Qbo!f!jo! ub! b-!qsf! pt-!2:/11 Tmb! b!j! b-!lwj{-!2:/41 k o n 1 u m ..45 Sa satelita N. ob!qkf! b! j! b!kf!ob! po!tlp! w •d l . ufs! mb! f!bs! jn!of! sj!b!f! q o u o q k u .!Uvs! lb uw t . qv!p! jt-! 1:/66 Dsub! j! gjmn-! 21/11 V! ob! u q |fn!bub! v-!fnj! j!b!p!qp!kp! sj! sf! j-!22/11 s tk m q w e 2 Cmf! j! f! bs-! tf! j!b-! 23/11 Sb! jp ob UWtn u sk e 24/16 Twf! ob!j! b-! lwj{-! 2 5/11 Uf!f! pq{ md m | 26/11 Twf! ob!j! b-!lwj{-!26/66 Dsub! j!gjmn{ md 2 o 27/41!Lwj{!{ob! kb-!lwj{-!29/11 Nbs! f!joho 2 l u 2:/41 Eof! ojl SUT 3-!31/41 Qsf! mfe!tf! w 3 h . ubs! j!if!pk/!Okf! pw!cspe!kf o s h p|uf! fo!ob! po!cps! f!t!jo! ~ l c . film Lsjt!Csbo! fs!tf!pev! j!fl!esvaj e wk tb!Eafk! j!Qb!b! j! p-!bmj!tbe!pemv! n m no . qps!b! f<![b! j! j<!Nv! j! b-!2:/41 CO!np! j! j{! {b!wp! b-! tf! j!b-! 11/11 Eof! ojl-! 11/26 u a qt {l 2 Fh{ju-! 1 2/26 Fh{ju-! nv! j! lj! qsp! sbn{• h w k ups-! 31/16 Qsb! b! tuwbs-! 32/16 Sbu! lp!j! tf u u sk • o np! bp! j{! kf! j-! epl/! gjmn-! 33/11 Tmv! bk! j 13/11 Wft!j-! 13/15 Wsv~! wf!bs-! tf! j!b! )s*h c ~ 1 h • t .45 Samo prijatelji. hp! hp! j! b! sb{! wp!f! pt! j eo e k o u qspv! sp! p! b! ji!sb!pn-!of! { l w o u . Q h d .wsup! j-! epl/! tf! j!b-! 2 8/61 Dsof! lokj! fk e up h w sk 13/11 Wj!ft! j! v! 8-! 1 3/41 Ib!bu! tqpsu.! L d Mf! b!Csf! b!)2/!ejp* q o T u h 33/51!!!Tqps!tlj!qsf! mfe 34/21!!!Hjm!fu!f! Hm u Xps!e!tqpsu m 34/51 Wj!ft!j k u 34/56!!!Mkf!p! jt M u q 11/51!!!Nj! j.. lb-!Hsfk!Wf!fs!vukf! v!ob!b! j!v!esv|! m i m { . p•f! j! b! p!tf!qsp! b! v!j!qp! lw o o } .tf! j!b No sk 26/11!!!Tb! ps!usv! b! b! T c c • #Hv! b!311:#• gj! bm! p!ub! nj! f! kf o o l • o 2:/41!!!Eof! ojl E w FTV 19/11!!!Twb! p!ep! sp///!j{cps T l c 1:/11!!!Wj!ft!j Wk u 1:/16!!!Qsp! sbn!{b!ekf! v. jt!j! f-!ep! vn/!gjmn-!34/11 Ob! p! ob!nv! j! uo l 1 t h lb!v{!TNT!•bu-!11/11 Fspu! lj!qsp! sbn t t s q u a ab-! 16/26 Cp! bo! lf! cswob! f-! sf! ps!b! b16/51 Nv! j! lj! qsp! sbn< .! Qsf! mfe {• h h h n o e m 18/41! Npk! epn-! 19/11 Ifm!p! Ljuuz-! dsub! j qsp! sb! b!{b!qp! f! kf!kbl m o o n w gjmn-! 1:/11 Cfo! 21-! dsub! j! gjm! p! j-! 1:/41 Up!j!j!b! b-!ekf! k!j!qsp! sbn-!21/11 Nb!j!nj| guk e • h 2 m d .s u p d 11/46!!!Lpo! fsu.10 21. enj! f-!jog/!qsp! sbn-!32/11 Ep! b{!tuwb! b! d h { w okb-! obv! oj! qsp! sbn-! 3 3/11 J{b! p! j • h 3 s e {. film Koncert Lepe Brene.! L d Ib!je!Cf! mj~ m | )3/!ejp* Q h 12/51!!!Qsf! mfe qsp! sb! b h n {b qp! f! kf!kbl o e m \fq!Sbn! j!kf!jo!fs! mb! f! t u q o .!Ojdl!Nb! po W{ t 25/56!!!Lpo! fsu! L d Wbo!Hp! b-!toj! bl h n L m t h m 27/11!!!Lsb!kfw! lj!esb! v!kjepl/!qsp! sbn h 27/66!!! GJMN Lb!f!j!Mf! qpme u p 29/61!!!Df!ft!jo.!Opez . |uv!usf! v!op!lb!j!ps! jk! lj!cj! b! j/ o u mg o t s • Sp! fsu!Epm!kf!ptj! v!bp!qp! s|lv c h s e sf! v! mj! b! b! b-!cb|!lbp!Cjm!Lmjo! q cl o d . wjm! j!bwj! o!tb!3:1!qv!oj! b/ o p u l Povratak u `ivot. qv! mj! f!Tsqtlf/ cl 31/16!!! GJMN Ibklb 32/51!!!Lpo! fsu. film Opb!j!Fmj!tv!jnb!j!tusb! ov m t mkf!ov!sp! bo! v!j!qp! mj!f!nop! u n t tk .. upo!ef! p! sb!b/ n l u 12.!UW!|lp!b! m tbp! sb! b!b c ~ k 2:/41!!!Eof! ojl 3 E w PINK 17/66!!!Tb! b!f! p! T s k w po!mbko!)s* 18/16!!!Nfke!jo! N Cb! kb!v! b!)s* o m l 18/26!!!Tqps!j! j! p!)s* T utn 18/36 Dsub! j!gjmn o 19/11!!!Kf! ob!cbk! b K e l 1:/11 Cbm! bo!ofu-! l kv!bs! kj! u o qsp! sbn h 21/41!!!Eb!qsf! f! p! E } n ob!uj 22/11!!!Jo!p!upq J g 22/21!!!Hpme!fl! qsft H t 24/11!!!Jnb!lp!eb!qj!b J u 24/41!!!Tb! b!f! p! T s k w po!mbko 24/51!! Nkfe!jo! Cb! kb!v! b o m l 25/11!!!Jo!p!upq J g 25/21!!!Twf!{b!mkv! bw T c 26/56!!! GJMN Lp! bo! pt! n e j{!qsfe! sb! b h } 29/11!!!Jo!p!upq J g 29/31!!!CCJ!tv! fs!sf! psu C n q 29/46!!!Tb! b!f! p! T s k w po!mbko 29/56!!!Nfke!jo! N Cb! kbmv! b o l 2:/11!!!Np! jI-!fnj! j!b N C tk L t e k 2:/41!!!Lvs! b! aj!f Preporu~ujemo ATV 13.14/14 TBU!)s*-!14/59!5:/!esb! b! fw! lj!tb! u s 3 VIKOM 17/11 Ob! p! ob! nv! j! b! v{! TNT! •bus e {l 19/11 Hmbt!Bnf! j! f-!1:/11 Qj! np.! Qsf! mfe!qsp! sb! b! h h n {b!qp! f! kf!kbl o e m Ob!puwb! b! kf!j{mpacf!v s o Okv!ps! v!vqb! ov!•f!wp!j! b k l e u sd lp! kb! j! b!pcv! f! j!lbp!wj!f! o ol • o u . kb!f!kj/ u m PINK BH Bilje`nica.54 ofekfmkb!9. k u m ep! sp! v! oph!j!{b! b! oph!Tb! bc e | c w n ij! f! pe! p! ps! ph!Ef! j! b!j!of! e! q s h w o ot p . mkfn!j!po!tf!tb! b!lsj!f!ob e k [f! mkj!lpe!•v! of!qp!p! j! f n e s ed Wjm! plt!epl!of!! sb!j!tob! v/ l w u h 31/11!!! GJMN Cj!kf! oj! b m a d 33/11!!! GJMN [b!f! op! k e ep!tsf! f ~ 11/11!!!Tb! b!f! p!po!mbko )s* T s k w 11/21!!!Nfke!jo! N Cb! kb!v! b )s* o m l 11/31!!!Vsp!b )s* V u 12/31!!! GJMN Cj!kf! oj! b!)s* m a d 15/11!!! GJMN [b!f! op! k e ep!tsf! f!)s* ~ Q c 17/11!!!Qjol!eav! plt HBO 16. film Qsf! j! cps! b! lbn! b! kb! {b e{ o q o qsfe! kf! oj! lf!j{cp!f!kf!v|mb!v!gb! t e • s . sp!31!hp! j! b!obt! v! pn eo u q pcsb! p! b!b!gb! p! f!j{!Sf! e w m o w .Fokpz!CIU F 34/56!!! GJMN Qp! sb!bl! w u v!aj! pu )s* w 12/26!!!Qsf! mfe!qsp! sb! b! Q h h n {b!qp! f! kf!kbl o e m Qp! mf! bk!f!toj! bl!lpo! h e u n .00 Istrage avionskih nesre}a.00 15. hp! ps! ph!{b! p! oj! b!Gsj! b/ w o w e l d MRE@A PLUS 12/11 Tb!f!ju! lj!qsp! sbn u m t h 1 .!p!qp! sbu! v!j!sf! o n w l .Lbo!po!Tb! b!f! p-!jog/!qsp! sbn!)s*-! 26/11 k u k u s k w h 31/11! GJMN Lpo!sp!b! mf!b-! 32/51 GJMN Cj! ojt! nb! b! jo-! 26/41 Qsp! sbn! {b! nmb! u m u { h { h . wf!j! ph!tsdb-!dsub! j!gjmn-! 22/41 Vmj! b!Tf! ml o TV SARAJEVO • d {bn-! ekf! kj! qsp! sbn-! 2 3/11! Ub! lj! b! j • h s tnj!f! oj! {f! p-! dsub! j! gjmn-! 24/26! Penp! j 18/11 Twj! wp!f! Sfk! po! b-! tf! j!b-! 18/41 k | l o m n e sk n tf-!{b! mv! jp!tj-!tf! j!b-!24/56 GJMN Tb! p Boez! Sjd! ufs-! tf! j!b-! 19/11 Wj!ft!j.!Opez ..

00 Pregled dana 07.! Qsf! mfe h m a h h n o e m | hsbn-! 3 3/16 GJMN -! 3 4/56! Bvup! pq.! W{k e ~ u Sf! p!v! j!b! w m dk jo!f!j! fo! j!f-! u mh dk epl/!tf! j!b sk N c 26/16!!!Njs!j!ep! sp 26/66!!!^b!tnp!ob!pwpo! ^ twj!v-!tf! j!b u sk 27/61 Ob! p! ob! s e sk nf! j! j! b-!epl/!tf! j!b edo 28/36!!! GJMN Ef!fo! joh!Zpvs!Mj!f g e g 2:/25!!![b!pof!lp!j!nj! mf! [ k t vob! sj!fe!. sportski pregled 11.00 17.00 Deutche Welle 12..00 90+.30 17.00 Info Breifing 13.Kb! sbo Bq o e 18/56!!!UW!lb!fo! bs U m e 19/11!!!Wj!ft!j Wk u 19/21!!!Ob! jb!Njd! b! m-! O e i f [p! bo!Up! p! p! j~!j! s e s w [b! sf! b! lb! h c • gjm! bs! p! j!b! i n ok v!Ev! sp! oj! v c w l 1:/11!!!Tlj! b!{b!qps!sfu T d u 1:/26!!!Ptoj! b! j!dslwf! ji! P w • o sf! p! b.TV mre`a 9.30 15.30 Projektor 14..00 Deutche Welle 08. 2 h d 2 hsbn-!29/41 Qsp! sbn!{b!ekf! v-!2:/11 Eof! ojl UW VTL-! 2:/41 Nv! j! lj! qsp! w {• . 8. w u l 3 u o {• .30 Music Magazine 13.00 16.!Jhob! j!f! e w dk sk Mpzpmb-!epl/!tf! j!b 12/56!!!Wj! j!f!cv! v! opt!j-! W{k e ~ u epl/!tf! j!b sk 13/56!!!Hb! b! b H s a Nesalomljivi D`ek..30 18. cv/! 31/11!!! GJMN Lvn!3 34/31!!!DTJ.!gj! b!f!|pvb-! [ u o m {bc/!qsp! sbn!)s* h 11/61!!! GJMN Ob! p!f! o!j!kb )s* q m p 13/61!!! GJMN Lb! p!kb!lb! fn )s* l a Murjak i la`ljivac. •oph!tbp! sb! b!b/! c ~ k 31/11!!! GJMN Lpo!sp!b!mf!b u m u 33/11!!! GJMN Wsb! b o 34/61!!!Tqpsu!dfo!bs T u 11/21!!!Qsf! mfe!qsp! sb! b Q h h n Ob! po!|up!kf!vt! kf! op l q | qp! eb! b!b!twp!f!qswf!ewj!f v w m k k l~f! j-! Eb! oj! lv!f! qmbo s g k lb! p!eb!{csj! f!j!obk! mb! v l o n } l~fs!lp!b!of! b!tsf! f!v!mkv! k n ~ .35 09.00 16.30 [ta ima? 12.qsp! sb! b {b qp! f! kf!kbl 11/21! Qsf! mfe qsp! sb! b {b qp! f! kf! h h n o e . sportski pregled 08.00 Jutarnji program Stanje na putevima Izbor iz dnevne {tampe Jutarnja `eljoteka Mali oglasi Horoskop Selebriti info Mali oglasi YU nostalgija Dnevnik Ve~ernji program Mali oglasi Tajm-aut.. of!j!of! kfs! f!nv! lbs! f/ w o | d 31/11!!! GJMN Lb! p!kb!lb! fn l a 32/61!!![f!sb.00 07. k u 2 . ov!f!285!ptp! f/!Eb!f!pu! m c k .!Ewj-!usj!sj! jw • tojn! b!lpo! fs!b l d u 11/11!!!Tqpsutlf!wjkftuj T 11/36!!!Cf{!pev! fw!kf! kb-! C | m o np!jn!7-!tf! j!b m sk 11/61!!!Qsf! mfe!qsp! sb! b! Q h h n {b!qp! f! kf!kbl o e m Epo! Nbk! m! Lps!f! of l m p obt!bw!kb! wp! j!j! qp! p! j! op u m eu s e• dbs! uwp-! lp!f! afmj! qsp! j! j!j t k |su lb! p! ob! op! b! qp!kb! mkve! l w m . qsv! f!Fmj! b! fu-!Eapo!Mf! j h { c s csjaop!lbp!tb! p! sb! j!pubd n i o qp! jaf! ewp!j! v! tj! p! be kd o w ewbobftuphp! j|! kfh!Eaf! e o . film Kum 2. ofekfmkb 55 ATV 18/13!!!Ljs! j.! E i w ml o lbs! j! bm!Gsb! kp! eo o \f! fs.!Tmbwfo!Cfmvqp . psvaboph!•p! kf! b!v!tb!p! v w l m o vibq! j!lb! cp!b!Eapb!Cbs! t v k .00 20. Eajs!b-!21/26 GJMN -!22/56 UW!fo! j! mp! m 2 qf! j!b! {ob! kb-! epl/! qsp! sbn-! 2 3/11 ek o h Wj!ft! j-! 2 3/16 Pt! b!j-! epl/! qsp! sbnk u u m h 23/46 Ij!p! j! Njt!fs! Eajs!b-! 23/56 Hsb! u w u m . 2009. 2 o w u s kft!j-!23/16 GJMN -!24/41!Cp! b! fo!v! b u 2 u o {.dsub! j!gjmn L c o K u o 19/11!!!Kv!bs! kj! qsp! sbn h 1:/66!!!Wj!ft!j Wk u 21/11!!!UW!|pq U 21/41!!!Es!Ef! tj-! E l ekf! kj!qsp! sbn • h 22/11!!!Ljscz-! L dsub! j!gjmn o 22/41!!!Vmj! b!Tf! bnVd { dsub! j!gjmn o 23/11!!!Ub! lj! b!j! U• d tnj!f! oj! k | o {f! p-!dsub! j!gjmn l 24/11!!!Penp! j!tf-! P s {b! mv! jp!tj-! t a tf! j!b sk 24/56!!! GJMN Tb! p!qsj!b!f!kj n k u m 26/26!!!Eafk! j!Pmj! fs! E n w lpe!lv! f ~ 27/11!!!Wj!ft!j Wk u 27/16!!!Nb! sj! j!vtN v dk qv!p! jt u q N v dk 27/41!!!Nb! sj! j!vt-! qv!p! jt u q 28/21!!!Dswf! j!dwj!fu-! D o k tf! j!b sk 29/11!!!Qp! p! j!lp! Q h e ep!b! j! m { ob!wf! f! v.00 21..25 20.45 16.|pq! nb! b! jo-! 24/56 UW! fo! j! mp! h { dl . doma}a top-lista .! c Qsjod!mp! p! b-!2/!ejp q w 28/11!!!Wj!ft!j Wk u 28/21!!! GJMN Sp! jo!Ive.30 90+.! e w Jhob! j!f!Mpzpmb-! dk epl/!tf! j!b sk 1:/56!!!UW!lb!fo! bs U m e 21/11!!!Wj!ft!j Wk u 21/21!!!Wj!ft!j!j{!lvm!v! f Wk u u s 21/31!!! GJMN Uif!Nbo!jo! uif!Cspxo!Tv!u j 22/66!!!Cvs! p! op!j{! kf|! f C { w w ~ 23/11!!!Eof! ojl E w 23/26!!!UW!lb!fo! bs U m e 23/41!!!Qmp! p! j!{f! mkf Q e w n 24/36!!!Tqmju. tlph! ekf!p! b! kb! ub! p! j! ob m w o l esv! f!mp! b! j!f-!vlmkv! v!v! j h l dk • k ~ Mbt! Wf! bt-! Ip!j! ve! j! Lv! h mw .15 5 u 8 08.!Ibkevl-!qsfopt 33/16 [b!pof!lpkj!njtmf! vobqsjkfe Nj! j!IOM o 33/41!!![b!pof!lp!j!nj! mf! [ k t vob! sj!fe!. ~oj!fh!•p! kf! b!v!plsv! v/ k w l h 31/21!!! GJMN Sjp!Csb! p w 33/36!!!Cvs! p! op!j{! kf|! f C { w w ~ 33/41!!!Eof! ojl!4 E w 33/56!!!Wj!ft!j!j{!lvm!v! f Wk u u s 33/66!!! GJMN Cvmwpsu 11/56!!!Ob! p! ob!nf! j! j! b-! O s e edo epl/!tf! j!b sk 12/26!!!Ptoj! b! j!dslwf! ji! P w • o sf! p! b. ub!Ej!b! b/ m o 31/11 Wf•fsbt// IOM.45 Album nedjelje 09. tlj qsp! sbn h UW tub! j! f {b! sab! b!v od e w k qsb! p j{! kf! f qsp! sb! b" w n o h n 98-8 99-5 9:-8 :6-6 ::-4 217-5 07.Ev! bw.!DP q k 2:/26 Mp!p u 2:/41!!!Eof! ojl E w HRT 2 18/26!!!Pcj!fmk!Bebnt-! P u dsub! b!tf! j!b o sk 18/51!!!Ewpt!sv! b!{cslb-! E u l tf! j!b sk 19/16!!! GJMN Cbo! b!j{! e Tv! bs!Dsf! lb!3. sportski 14. ~oji! np! b! ob! po! qb! b s l e bwj! ob! v! lp! f! tv! qp! j! p n h.30 20.00 23. cb! j/! _j! j! tf! eb! okf! b w o o l~fs!qsj! mb! j!tb! p!pafokf! w • n . Bsu-! 3 2/51 Nf! sp! pn-! nv! j! lj! qsp! eop-! lp!b! oj! qsp! sbn<! . ep! j! twj!f! b-! epl/! qsp! sbn-! 2 4/31 w k u h Bvup. film Vt! kf! opn!cbo! p! opn q | l w jo! ft!j!p! v!Ef! j!v!tnkft!f w uu s sm u pq!vacv!{b!qsb! kf!opw! b u o d {b!kf! ov!obs! p.00 21.00 pregled Showbizz Caffe Preko daleko Album nedjelje Deutche Welle [ta ima? Hit dana Music Magazine 90+.!Nb!b! j-! D k n tf! j!b sk 11/21!!! GJMN _p! kf! f-! w • hekf!nj!kf!bvup@ hsbn-! 3 2/11 Wj!ft! j-! 3 2/21 Tb! b!f! p esb! j!j!•ft!ju! f-!34/21 Of! kf!kpn!{b!f! k u s k w e m k .00 20.!Nj! b-! L m w t qsj!f! pt k o 23/16!!!Ibo! bi! I o Npo!b! bu o tf! j!b!{b!nmb! f sk e 23/41!!! GJMN Npk!sp! bl!Wjooz } 25/36!!! GJMN Of! mp! mkj! j!Eafl t n w 27/11!!!Tjok! lb!bm! b!.np!p! u nb! b! jo h { 21/51!!!Op! bd-! O w cj! ojt!nb! b! jo { h { M o e o 22/21!!!Mb! bd!tv! cj! f-! tf! j!b sk 24/21!!! GJMN Twj!mj!f! j!lp! kj k q o 26/21!!! GJMN Sp! jo!Ive. uj!eb!tf!ob! bp!v!of! sj!j! j/ | q md Ob!nf-!Eap!kf!csbu!obk! p! j n .00 Kontrola leta. lb!j!okf! p! ph!nmb! fh!csb! h w } . ef!b-!|f!jg!Eapo!_fot!tiwb! u s . |pq!nb! b! jo-!33/41 Upq!ufo!tubst-!{b! h { 3 { u cb! oj! qsp! sbn-! 3 4/31 Qp! ob! jw h k .30 Preko daleko 10.00 11. •ojn!mp! p! pn!Gsf! j!fn/ q w ek 31/11!!!Obe!Mj! pn!46-!|pv O q 32/11!!! GJMN Nvs!bl!j!mba!kj! bd k mw 33/46!!!Sfe!lbs! fuS q |p! cj{!nb! b! jo v h { 34/56!!!Uf!f! j! jk! lb! U m w{ t qp! mb-!tf! j!b t sk 11/26!!! GJMN Tj!of!sj! f u c 13/16!!! GJMN Twj!mj!f! j!lp! kj k q o 14/66!!!Sfe!lbs! fuS q nb! b! jo h { 15/66!!!Lsbmk!Lwjo! bL t tf! j!b sk 16/66!!!Qsf! mfe! Q h qsp! sb! b! h n {b!qp! f! kf!kbl o e m Ob! po!|up!kf! of!wf! f! j l e • s {cph! vcjt! wb! of! b! u o . {b! b! oj! qsp! sbn-! 34/51 Ob! lsb!v! eb! c w h o sk ob-! 1 1/11 Hmbe-! tf! j!b-! 1 1/41 Dj! f Ofxt-! gjm! tlj! nb! b! jo-! 12/11 Tb!f!ju! n h { u m . k u hsbn-! 3 1/16 GJMN -! 3 2/51 Wj! ft! j32/56 Ob! b!sf! m! ptu-!33/51 TNT!qp{! | bo 3 . film Lpo!sp!ps!mf!b!j{!_j! b! b u m u l h Eafl! If! jt! qb! j! pe! op! s u .00 Hit dana 10.30 90+.00 Marijovih 10 i po.00 15. )s*-! 25/16 Wsb!b! ubk! f! )s*-! 25/41 Nv! j! 2 k u 2 •lj!qsp! sbn-!26/11 Wj!ft!j-!26/16 Epl/ h qsp! sbn! )s*-! 27/11 Nv! j! lj! qsp! sbnh {• h 27/46 Of! kf!kpn!{b!f! op-!lp!b! oj!qsp! e m k e m a . lb{! ob! qp! mv! j! tuwb! b t s tpg! wfs! {b! lpo! sp!v! {sb! u u m . pregled sportskih de{avanja 00.dsub! j!gjmn L c o 18/41!!!Ljs! j.hsv! v/!Ef!jm e l q s of!wj! j!esv! ph!j{mb! b!ptjn e h { eb!{b! j!f! j!jefo!j!fu!t!vmj! nk o uu .!Np! f T s 25/11!!!Wj! j!f!cv! v! opt!j. qf! j!b!{ob! kb-!25/11 Wj!ft!j-!25/16 Lb! ek o 2 h gf! Jt!bo! vm-! {b! b! oj! qsp! sbn-! 25/61 u c c w Ij! p! j! Njt! fs! Eajs!b-! 2 6/11 Wp! f! b u w u m e o 2 w qmb! f!b-!epl/!qsp! sbn-!27/11 Eof! ojl o u h s lk c w h 2-! 27/26 Nf! b! mj!f-! {b! b! oj! qsp! sbn28/26 Ipe! wj!f! p! b-! epl/! qsp! sbnk l w h 28/41 Bm! fs! b! j! ob! nf! j! j! b-! epl/ u o uw edo i mo t qsp! sbn-! 29/26 Cs{j! lv! bs-! lv!j! bs! lj h 2 o 2 w |pv-!29/56!Dsub! j!gjmn-!2:/11 Eof! ojl m n e sk 3-! 2 :/41 Twj! wp!f! Sfk! po! b-! tf! j!b31/16 Qsft. u q h . film Pe!usb! j! of!qp! j! j!f!tv! h• hck .40 08.00 08.!DP q k Pmj! fs.30 Showbizz Caffe 19.00 18. ub! b-!21/11 Wj!ft!j-!21/16 Ij!p! j!Njt!fs a 2 k u 2 u w u 2 dl . film Kako ja ka`em.! T t l usb! j! j!b!j!qp!j!j! b-! edk mul epl/!gjmn 27/41!!!Tjok! lb!bm! b-! T t l qsj!f! pt k o 2:/41!!!Hb! b! b H s a RTL 18/41!!!Sj!bn!tsdb-! Su tf! j!b sk 19/26!!!Tlsj! f! f! T w o qp! v! fs l tf! j!b sk Vd { 19/51!!!Vmj! b!Tf! bndsub! b!tf! j!b o sk C 1:/46!!!Cfo!21-! dsub! b!tf! j!b o sk 21/26!!!Kf! ob!pe!ef! lj-! K e • tf! j!b sk K t a 22/16!!!Kf! fo!tuj! f-! Ev! kp!np!b-! o k tf! j!b sk 23/16!!!Cj! jo!twj!fu-! Cc k tf! j!b sk 23/46!!!Nkf! kb! oj! bN o • d {bc/!fnj! j!b tk 24/41!!! GJMN Kvn! jo(! q Kbdl!Gmbti 26/31!!! GJMN [b! wj!fl!{b!f! op v k k e 28/26!!!Pesfe!{b! P •jt!p! vu ~ epl/!fnj! j!b tk F t { 28/56!!!Fl! lmv! jw-! nb! b! jo h { 29/41!!!Wj!ft!j Wk u 2:/16!!!Ob! sf! mjuz-! O e b {bc/!fnj! j!b tk 20. mkbl TV TK TUZLA RTV USK BIHA] 1:/46 Wj!ft!j-! 1:/51! Nv! j! lj! qsp! sbnk u {• h 22/41!Qsp! sbn!{b!ekf! v!)s*-!23/11 Wj! h d 2 .epl/!gjmn q Cc k 21/61!!!Cj! mj!b 22/11!!!Lbs!p! bd.15 15.lmvc-! jog/! qsp! sbn-! 32/11 h Mkf!p! jt-! epl/! qsp! sbn-! 33/11 Bvup.! • s Mkv! p! js!Fsp! j~ c n w 2:/11!!!Wj!ft!j Wk u 2:/56!!!BUW!nv! jd B t OBN 19/41!!!CNI-! C sj! mj!j!|pv!)s* bu 23/11!!!Mb! b!|pvM o {bc/!fnj! j!b!)s* tk M d l d 23/41!!!Mpo! j!j!qp! mpq! j-! lv!j! bs! lj!|pv mo t S q 24/21!!!Sfe!lbs! fu{bc/!qsp! sbn!)s* h Um s 24/66!!!Uf!f! joh-! upl!|pv 25/66!!! GJMN SQN!)s* 28/21!!! GJMN Hv! b! j! t s jt!p! oji!np! b u • s 29/66 PCO!jo!p g NOVA 17/61!!!Bupn-! B dsub! b!tf! j!b o sk 18/21!!!Wjo! t-! W l dsub! b!tf! j!b o sk 18/46!!!Qp! pzp-! Q d dsub! b!tf! j!b o sk Qq h 18/66!!!Qj! j!Ev! b! _b! b! b-! s q dsub! j!gjmn o L t 1:/21!!!Lsbmk!Lwjo! btf! j!b sk B n u 21/21!!!Bvup! p!jw-! bvup. 18/16 Ef! jt! Ob! btu-! ekf! kj! qsp! sbno q • h 18/41 Npk! epn-! nb! b! jo-! 19/11 Ob h { tf!v-! ob! tj!f!v-! epl/! qsp! sbn-! 1:/11 m k m h Cp! b! fo!v! b-! nb! b! jo-! 1:/41 Sf! ps! o w u s h { q .00 Info Breifing Mario Ta{kov 20.! c Qsjod!mp! p! b-!3/!ejp q w 28/56 Ns/!Cjo-!tf! j!b sk 29/21!!!Mve-!{cv! kfo-! M o ops! b!bo-!tf! j!b n m sk w 2:/26 Eof! ojl HRT 1 18/26!!!Bm! f..00 10. film Rio Bravo.! h f Wf!j! b!lb! v!sj! b ml o c 1:/26!!!Kv! b!Iv! b K s s 1:/51!!!Tqps!tlf!jhsf! T u nmb! ji!1:/ e 1:/66!!!Ev! p! oj!wf!j! b! j. sportski pregled 18.10 14.

Osvaja~i italijanskog kupa su ~etvorostrukog uzastopnog prvaka Italije. minutu susreta. savladali rezultatom 2:1 i tako do{li do tre}eg slavlja u ovom takmi~enju. tako|e na kineskom. a susret igran pred 65. Sedmostruki {ampion [umaher naru~io je tri kacige (veli~ina 56. tip RF1. poznatijem kao "Pikasu za kacige". tako da su proizvo|a~i odlu~ili da pobolj{aju kvalitet kacige i bezbjednost voza~a. "Kad sam prvi put do{ao u Kinu. a svaka ko{ta 12. u jednom su me lokalnom dnevniku predstavili kao zmaja. Rimljani su poveli u 63. Trijumf Lacija u "Pti~jem gnijezdu" Fudbaleri rimskog Lacija pobijedili su Inter u susretu Superkupa Italije koji je odigran ju~e na stadionu "Pti~je gnijezdo" u Pekingu. Prozirni za{titni {tit ispred lica nije izdra`ao veliki udarac.sport Nakon nesre}e Felipea Mase voza~i F1 }e biti bezbjedniji Pobolj{ana kaciga za [umahera N [umaherova kaciga ko{ta 12. [umaher je imao posebne `elje za dizajniranje nove kacige koju bi trebalo da nosi 23. Mihael [umaher }e za Ferari voziti na Velikoj nagradi Evrope. otisnuv{i ga kao simbol Mihaela [umahera". Isto toliko ko{tala je "[ubertova" kaciga koja je spasila `ivot voza~u Ferarija Masi tokom kvalifikacija za Veliku nagradu Ma|arske. direktor proizvo|a~a kaciga "[ubert".000 evra [umaher tokom testiranja bolida Na prelazu izme|u metalnog dijela kacige i vizira bio je plasti~an komad.7). Kinezi su ovom utakmicom obilje`ili godi{njicu sve~anog otvarenja Olimpijskih igara koje su odr`ane u Pekingu. . To je na{a reakcija na nesre}u koja se dogodila Felipeu Masi. izjavio je Oliver [imf. skoro tri godine nakon {to je objavio kraj karijere.000 gledalaca prvi je veliki sportski doga|aj na ovom stadionu od zatvaranja OI. a sa desne njegovo ime i ime sina Mika. "Na prelazu izme|u metalnog dijela kacige i vizira prije je bio plasti~an komad. a na pozadini je kineski zmaj. Bila je to prva zvani~na utakmica u dresu Intera za biv{eg fudbalera Barselone. Inter. kada }e u bolidu Ferarija zamijeniti povrije|enog Masu. Poraz "neroazura" ubla`io je novajlija Samuel Eto pogotkom u 78. Na vrhu je sedam zvjezdica koje simbolizuju sedam titula prvaka Formule 1 koje je osvojio. rekao [imf akon nesre}e Felipea Mase na prethodnoj trci u Ma|arskoj vi{e pa`nje }e biti posve}eno bezbjednosti voza~a Formule 1. a tri minuta kasnije prednost je pove}ao Tomazo Roki. objasnio je [umaher za{to je po`elio ba{ na kineskom da napi{e imena i stavi znak zmaja. minutu pogotkom Matuzalema. Imena djece i supruge bi}e na [umaherovoj kacigi [umaher }e zamijeniti povrije|enog Masu u Ferariju Nakon {to je dobio kacige. Sada smo prelaz poja~ali titanijumom. [umaher ih je odnio na oslikavanje svom sunarodniku Jensu Munseru. avgusta u [paniji.000 evra. tako da }e povratnik u najbr`i cirkus Mihael [umaher nositi pobolj{anu kacigu. [umaher je tra`io da sa lijeve strane kacige na kineskom ugraviraju imena k}erke \ina-Marije i supruge Korine. Voza~i }e sada biti jo{ bezbjedniji". a sada smo prelaz poja~ali titanijumom. Tokom kvalifikacija otpao je komad opruge s bolida Rubensa Barikela i udario u glavu Brazilcu pri brzini od 280 kilometara na sat.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->