Fizika je prirodna, egzaktna, eksperimentalna , empiriska nauka zasnovana na jedinstvu teorije i eksperimenata. Predmet perou avanja fizike je materija.

Materija predstavlja sve to nas okru uje. Ne mo e se uni titi ali mo e proomeniti svoj oblik postojanja. Materiju ine supstanca i fizi ko polje. Supstanca je oblik materije koja gradi svako fizi ko telo. Fizi ko polje je oblik materije koji prenosi interakciju izme u dva ili vi e tela. Fizi ke veli ine se dele na dva na ina na prvi na in se dele na osnovne i izvedene, a na drugi na in dele se na skalarne odnosno skalare i vektorske odnosno vektore. Skalarne fizi ke veli ine odre ene su brojnom vredno u i jedinicom mere, a vektori su odre eni intenzitetom, pravcem i smerom. Vektori koji le e na istoj pravi zovu se kolinearni vektori. Operacije sa vektorima: y y y y y y y Sabiranje vektora (nadovezivanjem i metod paralelograma) Oduzimanje vektora (sabiranjem vektora suprotnih smerova) Mno enje vektora skalarom (3 * b = 3b) Projekcija vektora Razlaganje vektora (dobija se skalar) Skalarni proizvod dva vektora ( , dobija se skalar) Vektorski proizvod dva vektora ( dobija se vektor) Oznaka za skalarni proizvod Intenzitet dobijenog vektora jednak je povr ini koju obrazuju a i b vektori. Pravac je normalan na datu povr inu a smer pravilom desnog zavrtnja idu i od prvog ka drugom vektoru. Mehanika je deo fizike koji prou ava mehani ko kretanje. Deli se na: Mehani ko kretanje predstavlja promenu polo aja jednog tela u odnosu na neko drugo telo, a to telo je referentno telo.( ) Materijalna ta ka predstavlja telo iji se oblik i dimenzije pri datom kretanju mogu zanemariti i smatra se da celokupnu masu sadr i u toj ta ki. Polo aj odre ujemo pomo u radijus vektora koji je usmeren ka ta ki. Vektor pomeraja spaja po etak polo aja i krajnji polo aj i uvek je usmeren ka poslednjem. (  ) y y y Kinematiku (prou ava kretanje ali nam ne daje odgovor za to dolazi do kretanja) Dinamiku (daje nam odgovor za to dolazi do kretanja tela) Statiku ( prou ava uslove ravnote e izme u dva tela)

Brzina mo e biti: srednja putna brzina, srednja vektorska brzina i trenutna brzina. Srednja putna brzina je jednaka koli niku pre enog puta i vremenskog intervala potrebnog da se taj put pre e. Srednja vektorska brzina predstavlja koli nik vektora pomeraja i vremenskog intervala potrebnog da se taj pomeraj desi. Trenutna brzina jednaka je srednjoj vektorskoj brzini kada je vremenski period beskona no mali ili te i nuli. Ubrzanje je vektorska fizi ka veli ina i javlja se u slu ajevima kada telo menja brzinu dok se kre e. Mo e biti srednje ubrzanje i trenutno ubrzanje. Srednje ubrzanje jednak je koli niku promene brzine i potrebnog vremena. Srednje ubrzanje ima isti pravac i smer kao i promena brzine. Trenutno ubrzanje jednako je srednjom ubrzanju kada je vremenski period beskona no mali ili te i nuli. Kod krivoliniskog kretanja ubrzanje mo emo razlo iti na dve komponente na normalno ubrzanje i tangencijalno ubrzanje. Translatorno kretanje predstavlja kretanje tela kod koga prava koja spaja dve ta ke na telu u toku kretanja ostaje paralelna sama sebi. Rotacija je kretanje tela kod koga sve ta ke opisuju kru nice razli itih polupre nika. Sve te kru nice se nalaze na me usobno paralelnim ravnima, a kroz centre svih kru nica prolazi prava koja se zove osa rotacije.

Ima pravac tangente. Telo ima samo kada se menja intenzitet.

Ono je pod uglom od 90 stepeni u odnosu na prvu komponentu. Telo ima samo kada se menja pravac.

Brzina tela merenja iz nepokretnog sistema referencije jednaka je zbiru brzine pokretnog sistema referencije i brzine koje telo ima u tom pokretnom sistemu referencije.

Kru no kretanje je najjednostavnije krivolinisko kretanje. Fizi ke veli ine koje koristimo za opisivanje kru nog kretanja jesu: 1. Opisani ugao i ugaoni pomeraj 2. Ugaona brzina 3. Ugaono ubrzanje 1. Radijan je jedinica mere. Opisani ugao je ukupan ugao koji opi e radijus vector materijalne ta ke nezavisno da li je u toku kretanja na toj putanji menjao smer. ( ) Ugaoni pomeraj je ugao izme u po etnog i krajnjeg radius vektora materijalne ta ke.( ) 2. Ugaona brzina mo e biti srednja i trenutna. 3. Ugaono ubrzanje mo e biti srednje i trenutno.

Ravnomerno kru no kretanje je kretanje tela po kru noj putanji brzinom iji se intenzitet ne menja. Period je prva fizi ka veli ina i predstavlja vreme potrebno telu da naprvi ceo jedan pun obrt. Frekvenca je recipro na vrednost perioda.