P. 1
Proljeca Ivana Galeba

Proljeca Ivana Galeba

|Views: 2,719|Likes:
Published by Miljan Milosevic

More info:

Published by: Miljan Milosevic on Feb 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/12/2013

pdf

text

original

Proljeca Ivana Galeba, Vladan Desnica Ubedljivo najlepsa knjiga, kaze se da je dugo pisana, da se prva I druga verzija prilicno

razlikuju ali kod nas to pitanje nije obradjeno, puno tekstova u tekstu, I sto je jos znacajnije ti delovi su I samosatlno objavljivani, atantik recimo lai I drugi. Pogledi n aumetnost I pisanje pre svega su u skladu sa nacinom na koji on pise, misljenej I dleanje, ne pise o konkretnim dogadjijama, ali zivot konkretan jeste podsticaj, samo sto s edogadjjai preobrazavaju, I sto sun eke stvari z anjega bile vaznije, neki utisci od samih dogadjaja, sam misli da je bolje tako pisati sta nam padne napamet nego fabulirati, a predpostavljam da takva nacin upravo je ucinio da delo bude tako sugestivno. Dogadjaji se redjaju ne hronoloski nego asocijativno, bucko koga je zamislio u detinjstvu smtra se da je odraz njegovog mastovitog bica. Umetnik pred smrt svodi racune I nada se jos jednom prolecu, umrli otac kao cinjenica iz relanog zivota dobija simbolicko znacenje, normalno da muzicar emocije veze za muziku, u ovom lsucaju povezuje secanje na oca s anwkom tuznom melodijom. Zapaza detalje, to radio I u detinjstvu to rdai I u bolnickoj sobi, on krhka priroda I kao da takva priroda koja zbog svoje fizicke nesposobnosti ne moze da dela, predodredjena je da misli. Opozicija deda, kao glavn gigura porodice, I bas ta snazan figura z akoju bi se reklo da uvek drzi sve konce u rukama zaprvao gresi I bira lsabu zenu, a slabost odnosi prevagu u borbi sa snagom. Bezi od smrti, I naravno posto ga ona zaokuplja u mislima joj se stalno vraca, mislim da I onaj mladic prestvalja neku vrstu contrast, snaga mladost, naspram njega. Kao I u realizmu cesto s ejavlja da nesto iznese pa komentarise imamo pripovedanej pa komentar. Ivan j eu bolnici tako pocinje pripovedanje, seca s eda su ga vozili liftom I nekog snopa svetlosti, sada dok lezi u postelji neko otvarajuci prozor pruza taj snop I on kao senke lame odraze posmatra vansjki svet kao male figure I to ga vraca u detinjstvo akda se isto tako igrao. Inace razmisla koji je dan no to u ovom polozaju I mena neke vaznosti, na zidu vidi calendar sa srecnom 1936. godinom, zapaza iskljucivo detalje I oni mu potvrdjuju da ziv ali citavog zivota su ti detalji imali vecu vaznost u odnosu na celinu.kao dete upravo jet a igra svetlosti najvise obelezila detinjstvo I do dan danasnjeg on kao da stvrai ne moze drugacije doziveti niti kategorisati izuzev kao svelte ili tamne, z anejga dpbro I zlo takodje ne postoje kao apstraktni pojmovi nego jedno je tama jedno svetlost,izmedju njega danasnejg I nekadasnejg proslo je pedeset godina I on se seca svoga detinjstva u slikama, kaze imali su kucu n aobali prava nacelnicka kuca, podeljen au dva dela, svetli I tamni, na svetloj strani je bila djedova blagovaonica spvace sobe, a na ta,noj sobe tetaka I za lsuzincad, on je detinjstvo proveo u hodniku u toj vecitoj borbi tame I svetlosti, kaze znao bi I zatvorenih ociju prepoznati jabuke svelte od onih sa tamne starne, deda, je bio jaka priroda, stub porodice I najdominantnija priroda iz b=njegovog secanja, nije bio sentimentalan, sem o praznicim, kao da tada takvi ljudi sebi dopuste izlet pa u emotivnom smislu plate dug tim stalijama I kontrastalijama, ovo je izraz koji je deda cesto koristi I on sam ikao iz pomorske porodice nikad im nije dokucio zancenje, I ima masa jos takvih reci, ali kaze niekada nije ni pogledao u recnik da ih otkrije jer ovako su za nejga ostavljel utisak neke tajanstvenosti. Ali kkao to obicno biva ova jaka priroda je omanulqa, I to u izboru svog zivotnog saputnika, baba je bila slaba krv I kkao to obicno biva lsabosta ima jacu snagu, jer ona postepeno nagriza dok potpuno ne unisti, I nas junak je povukao tu slabu krv, ali kaze kao I savki covek on voli svoje lsabosti, kao sto ljudi vole I svoje poraze, brodolome, I ne zele d aim ih iko otudji, bas sun a njih u neku ruku sasvim ponosni, on kaze da en bi bilo ni prirodno da covek ne voli sebe I slabosti,

Stric je tek bio pricaz asebe. desilo s da je posmatra u jednom krajnje licnom I intimnom trenutku. ali malo je bila s anjegovim ocem. da svom bicu suprotstvai nesto drugo. vidjao bi je cesto nocu kkao zamilsjeno gleda u njegovu sliku. on je promatrao odlazak borodovai tacno je znao koliko je koji zadocnio. I kaze jednom joj je tako sedeo u krilima I zagledao s eu njene oci koje su tako donile neku dubinu. one sun a kraju I zavrsile kada se citava porodica raspala u samostanu. bilo bi nelogicno ka dbi covek voleo da ej drugaciji. tako mi s ecini da I ovde kaze kako dete ne zadovoljava igracka zanimljivih oblika lai bez duse. koja su mozda postojala. lai se to iz svakog nejgovog koraka naslucivalo. imao divne ruke I opsesivno ih prao. rekao bi usedelice po vokaciji. medjutim deda je pre spavanja govorio neku svoju pom orsku molitvu. Majka je bila iz dobre porordice. lai mu ocito zamera sto mu je zbog njega bilo zagorcano detinjstvo. kako su se moranari naljutili pa ga bacilli u vodu jer je bio prestrog. ali je najverovatnije istina bila u otme da se razboleo od morske bolesti. I on je vikao mama j ate ne poznam. I on je se igrao misa. kaze kkao se dete razocara nad raznoranim igrackama koje rastavi trazeci im dusu. I kako ej obicaj nalagao njije dalje mogao soati na brodu. I dete kad se rodi roditelji bi zelleli kao da bude ovakvo ili onakvo. opet svetlost. I ovaj ej pomsilio eto to ej njegova tajna on je neki fakir. ali akd s erodi oni se bas raduju sto ej takvo I sto delom u njemu prepoznaju sebe.on je msilo posebno o toj braci. ali kao da ga to nie oosebno pogodilo. kaze tako I on kad bi cuo kkao dadilja akze za nejga da cuej kako trava raste. Inace on bi s eobicno sakrivao u salonu. stric je stalno bio u svojoj sobi. one su bile na onoj mracnoj strani. onom koje nnjegovoj licnosti najvise pristaje. tetke su bile dve usedelice. zapsiaivao savcije rodjendane I vazen datume I podeseca ili slao razglednice. njegova pojava je dedu tek najvise bolela naravno to se nikad javno niej priznavalo niti se ikada pominjalo. oseti bi neki ponos. bila je tiha. tako da secini da se vec dugo znaju. da sum u u jednom trenutku posatle tudje. ali iz nekog razloga otac je nizi od nejga. cinilo mu se da su uvek imale isti broj godina a to ce kasnije I reci da zaprvao svakog coveka pamtimo samo u jednom dobu. gledao ga ej kako se skida I drahtao a onda je deda uzeo neki jelenji rog. prespao je najvazniji trenutak. nije ga zapamtio samo s esecao njegov eslike. pro tom je stalno blezio tempretaturu. valjda zatos to je on ratsao aotac je uvek ostao isti. samo se polako privikavao na nesto . u tim slucajevima se osecao kao mali bog koji regulise I upravlja stvarima. kkao je on carobno osetljivo dtet bio. zaprvao jedan takva priroda koja je njemu uvek bila daleka I sigurno nekako tajanstvena. Inace ga majka podsecala na neku zenu valjdas a omota neke ploce. sto je meni ovo tuzno. ovde nas inace upoznaje sa clanovima obitelji.jer n kraju kad sve izgubi osatjemo samo to glolo ja. Sa tekama tesko da ej sveukupno progovorio nekoliko reci. tridesetak. pa ej gajio neko potpuno nekorisno bilje. deda nije hteo drugi put da ponovi gresku. nije bas das e vole. ne nikkao njije trebalo da ima decu. Oca nije upamtio lai ej stvorio sliku sebi. kako nije ni poginuo nego negde u juznoj americi ima porodicu. I tako ga bacao na ljude. kaze covek kao on nije trebalo da ima decu jer bi ispala ovakva kakav je nas glavni junak. kada se on psremao z aspavanje. zaista ej bio lep covek frano. e sad kasnije ce reci kako citaoca ne zadovoljava fibula bez duse.inace o ocevoj smrti sredina je plela razne intrigue. I uporedjivao kad bile najnize kad najvise. Jedan ga trenutak posebno seca na dedu. uzimeo ogledalo I hvatao zracak sunca. I kad bi ga ukucani trazili cudio se njihovom malogradjanskom nedosatatku famtazije d aim ne pada na pemt gde bi mogao biti. na kraju ej I umro od neke bolesti koja je sve vise cinila nejgove misice tromim I nepokretnim. na tu svoju neznu osetljivu I psecificnu prirodu. rodjen nedonosce takav I osato. Kako se igrao u detinjstvu.

Tetke kad ejdna progovori druga zavrsava. Onda o svom padu. kao da sus e samo ti dogadjajji razmatrali. na oko ili misao. ovo je sjajno. kaze verovatno je ljudima koji su culi z ajegovu nesrecu izgledalo strasno to sto ej jedna virtouz povredio ruku n asamom vrhuncu svoje slave. I kaze kkao je osatla prazina jednaka onoj krevetu. ovaj mu j edelovao uverljiviji. oseti to ovek intuitivno. Ujka bert. ivan ej z anjim rekao. mladic. I tako biva sa svim stvraima koje nestaju iz naseg zivota. lai misli d ace vec sutra biti vedro. kao sto je I u etinjstvu znao prepoznati one jabuke. na kraju ga je dadilja pustila video je portret bakinog brata. I kao da ej posto neumesno gledati coveka u tom kosmicki intimnom trenutku. ne brini covece nisam te gladao dok spavas. I ona znajuzi deciju dusu. I to ce potpuno I okarakterisati njegpovu licnist. Kaze u detinjstvus ecesto zamisljao kao drvo. pitao je dadilju ila li cega. nikakave tu pritvornosti ne moze bitim takodje ta dusa u snu putuje sjedinjuje se sa onim univerzalnim duhom. ali ej bila I jedna soba zakljucana nesto ga je u tu sobu neodoljivo vuklo. Kaze bio je tmuran dan. kao da ga ovo sad cini slavnim naravno njemu je sve to bilo smesno. Kaze kkao sun eke stvari najlbolje najkvalitenije. osetio je kao da se nesto tesko valjalo. tako su I njemu izabral dadilju iz tih krajeva. ona je dolazila dugo jos kod njih I kad je prestala nejna uloga. relani svet u kome ce se gubici samo nizati. Kaze cesto su ljudi tako sedeli kod njegovog dede u blagovaonice I razgovarali. I onaj deo koji je otvorio. Dok nije mogao da zaspi. koja s esad razigrala I . upravo u onim predelim akoji su najsirotniji. osatje praznina potpuno srazmern anjihovoj velicini. obasjane svetloscu.evec smirenje. deda je bio liberal. kaze to je ejdna od najtezih stvari bracnog zivota. dugo unapred oseti priliv svetlosti. sto I ja apsolutno mislim da kad ljude prozremo kad ih otkrijemo istinski mozemo da vladamo njima. ali razlog tome nije bilo neko njegovo nepodnosenje ljudi. covek kada spava ogoljava svoju dus. Oslobodili sum u sobu. ili znanje. Kaze izgleda da j edoktor cuvsi o njegovoj karijeri posato malo zainteresovaniji pa mu j euslisio I tu zelju da osatne sam u sobu. naravno sves e ovo I dalje desava u bolnici samo on evocira svoje uspomene. I onda se taj covek pokazuje sad en dsamo na tom nivou da se vise ne pretvara nego u svoj svojoj sustini. I njegova je rec bila jako vazna. to ej verovatno bila jedna od najveceih prekretnica detinjstvo. I uspeo je naravno to je valjda bilo delo babinog brata koji s ebavio mastikom. I on je u pocetku mislio kao da su oni neki orivezak svetu. on bi se cesto zabavljao posmatrajuci te ljude. Ali kaze postao ej ljubomoran. zapravo one su bile jedno bice. izeli su krevet na kome je lezao nejgov cimer. tako je jaedno noc pokusao da se seti detalja tapiserije iz blagovaonice. samo oset. oset. ne nego nije mogao da gleda ljude dok spavaju. bilo mu je cudno sto je njima uvek bilo zanimljivo ono sto je dolazilo preko. I uprvao je njena smirenost odgovarala njegovom nemirnom duhu. I saznavsi to on je stalno piljio u tog coveka zeleci po njegovim pokretima I postupcima da utrvdi ka dtacno pomilsaj na nju. taktilni culni je ono sto je izvor najvece informacije. ivan to nije mislio naprotiv. I tad ej shvatio. nije bilo potrebe da govore obe. nisat sto se u njihovoj okolini dogadjalo kao da nije bilo vredno paznje. isto su mislile. tako ga je zvao. kada ej ovaj covek izasao iz sobe. koji je tamo negde daleko preko. kao mleko I sir. koje je lsepo mali svojim rasirenim granam oseca ceo svet. z anjega kao da su sev slike izgubile obrise. na kraju kada mu ej umrla majka. Baka je imala jednog barata koji je umro mlad I njegova je jedna slika visili u salonu. ali je uvek dovodila svoga muza I na njega trosila sve novce sto bi kod njih zaradila on je mislio kkao ti pokloni koje mu nosu manje vrede jer se vremenom dok putuju izgubi trag njenog bica na njima. onda je posmtarao ljude kaze znoa ej jednog kome je zena bolovala od raka. ona je ubrzo postala njegov najbolji prijatelj.

a smrt je ne ja cist apsurd. kaze kkao su cudni ljudi izmislili su bogove I tako neke potpuno izmastane stvrai da bi onda mkorali d aim daju fizicku dimenziju. ali do kraja u smisli neuspeha jer tek on donosi pouku. O detetu. I tako je uzivela legenda njegovog detinjstva. I kaze danas misli pored svega sto ej presiveo a bilo je mnogo toga I teskog nisat nije bilo vise tesko nego te njegove mozemo reci imaginarme patnje iz detinjstva. kaze cudilo ga ej kkao ti ljudi svasta skupljaju I kao da bez tih materijalnih stvari. kako je nedelja izgledala tamo kod njega. kao da su I oni danas svojoj bolesti dali pauzu. to je bucko.usptrepatal I koju niako nije trebalo razocarati rekal ej ima. neki su napolju. tako ni umetnik nemse biti preosetljiv a svoju umetnost. iz te njegove preosetljivosti za muziku oni su zakljucili da je za nju I nadaren. kaze ako bi sev znalo da zamre da je on cekao samo na jedan znak da petao zakukurice. Kaze danas je nedelja I jedno mozda od najboljih poglavlja. vojnik ranjiv od svoje pusek. onda ej ona pitala zasto sad place kad ej ovo veselo. predjeli ona nesto zivlje on bi isto. gledao ej devojcicu koja ej plakal za bakom. sat radii td. a nedeljno popodne je potencirana nedelja. neki su bolesnici pusteni na dopust. a onda se razigrala I pitala majku zasto place. inace kad god bi baka svirala on bi plakoa. valjda pogodjena majcinim suzama. nakon toga je vec sve polako pocelo das e budi. tu je samo jedan lekar. nisat vise ne bi postojalao. kao ociti nedosattak njihove maste. ozenio se nekom anicom. Egidio je inace ispao valjda iz neke muzicke trupe I osato tu u njihovoj varosi. ali videcemo da se nas pisac u mnogo cemu nije odvojio od deteta. jer zapravo dete vidi da neke stvari mogu nesati ali citav svet ipak nasatvljala da traje lai onog trenutka kad bi se uglasilo ja. sve je tako nekako zanemelo. kkao je nedelja kao nekim stautom koji je nadzemlajski odredjena te gde god bili ona na svim krajevima sevta I u svim sredinama ima nesto zajednicko. zato treba samo gurati. I kad bi nespretno prevukao prste preko nje kao da je on auspevala dad a izraza nejgovom dusevnom satnju. jer kao sto hirurg ne sme biti preosetljiv na svoj poziv. I dalje mozda veruje da je to osnovan karakteristika te umetnosti. sve se nasatvilo.I u bolnici je sve mirno. Kaze kad bi bili oblacni dani I kad nije znao kkao das ezabavi odlazio bi n atavan. Ali kaze izgleda da covek ne moze da sazna mnoge stvari dok n euspe. I ona je valjda pripadala bakinom bratu. Kaze detetu je potpuno nepojmljiva misao smrti. naravno to ga opets eca na detinjstvo I misli da ej ovaj sadasnji utisak o nedelji I njenom dozivljaju upravo izneo iz detinjstva. On ce u vise navrata. patnje pustolovine. a on je odgovarao zato sto je njmu svaka muzika tuzna. bucko je posato vise nego stvran cak je I osaloj deci govorio sta se desava sa njim. negde do cetiri bi otprilike sve gotovo odumiralo. kroz njega razmiljsao o pojmu smrti. ono je ja. Kaze tu camotinju probudio bi egidio koji je svirao tromb I kome je dada dao dozvolu da tek polse cetiri sata to moze raditi. Tako I on sad moze da svira koliko je dovoljno z aneke sitne zabave. masatnje.a on tek danas vidi kakva je to bila greska. smrt vlastitog bic je potpuno apsurdna. Sunce kao da j ise sunce u nedelju I tisina kao da ej vise tisina u nedelju. I debela I . ali niko ne govori o dusi dete koja je tako velika. Obmanjivanje sredstvom istine daleko je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi. kaze mnoge filozofije tvrde da covek ima dusu. I tamo je na tavanu medju tim starudijama nasao I violinu. gotov stalno osudjivati tu ljudsku potrebu za konkretnoscu da bi u bilo sta verovali I da bi bilo sat postojalo. koa je sav sazdana od patnje I nistvaila I neunistivosti. odnosno u svemu moramo ici do kraja. da bilo sta pusti glasa iz sebe samo das e ima utisak da svet nije u potpunosti zamro. njihovo secanje niti emocije vezane za te negdasnej ljude ne bi postojalo. Ali pred spavanje ubuzeo bi ga nemir. koja je ubrzo posatla tako nemarna. jer to onda nije ni dobar hirurg. ni umetnik ni vojnik.

on je posato obucar. cerka kalpurnija je bila lepa I ivan je se u pubrtetu poceo zagledati u nju.lepote. I da misli da ju je tako pronosi razboljenu citav zivot. I sam kaze zar I druge umetnosti za svoju veliku svetlost nemaju protivtezu mraka rugobe. izrodila puno dece koja su sva id reda bila balava. kaze nije cudo sto takva jedna lepota je u stanju da nekom posatne zivotnja prokupacija. Kaze kako sum u zvuci egidijevog tromba jos tada razboljevali dusu. ona ej ejdina strvarnost. smrt je jedini fakat. to bi bilo kao pitati z aneku sjajnu sliku imali jos pozadi otvor za smesta nje novca. inspiracija. kaze to je kao savrseno umetnicko delo u tom svom savrsenstvu ono se uzdize iznad fizickog ono dobija neke metafizicke razmere. kod njih nema delimicnosti. kao sto s edesava I sa umetniscu. naravno na njegovu bolnicarku nece ni pomisljati jer ona posto s eizmestila njoj nisat ni ne treba aona ce se za to nas. I shvatio da ej to cena.aljakava. pa nasat ce joj to. I ubrzo ce se povsti polemika oko ostavstine ono malo tricarije I uvek ce se ona oznacavati takvim recima kkao bi se sto vise umanjila nejna vrednost. Kaze njegova bolnicarka je otisal u svoje mesto zbog nekog smrtnog slucaja I on je vec zamislio kako ce to izgledati. I pratio ej do kuce a tamo video jedno bice njenu sestru sa vodenom glavom. previse je umiranja u ovom zivotu. ima beznacajnih zivota ali nijedna smrt nije beznacajna. Kaze leoa ej I to bas onako neuobicajeno lepa. koliko bi tada bila lakes podnosljiva. lai kaz eto su sitni duhocvi. Misao o smrti pripada samo . bola. svi u porodici placaju danak te vanzemaljske . ali tamo gde je ona stvar slucaja gde je potpuno neocekivana eto je vec velika stvra kao I umetnicko delo. kaze ne da joj s eveseli nego ej ceka. zeleo bi da umre u sunacnom danu jer u pravo ono sto ga u smrti najvise plasi jeste ta vizija I opsesija mraka. opsesija njegovih razmisljanaj njeoga dusevna hrana I onda sjaajno. kaze takva je bila kalpurnija. ona je u toj svojoj lepoti ostvarila svoju celovitost. I njemu s ecinilo kao da u tome ima neki savez pritiv dede sto mu je I prijalo ali I psetalo jer je mislio da su samo on I baba u njemu. sav su deca bila ruzna sem nje.ica u svemu u kojima da samo nesto fail one ne bi bile to sto jesu. takva je bila jedan devojka u koju je bio zaljubljen u srednjoj skoli. ali njemu vise prija ova nova bolnicarka. Opt smrt. ona je inace stalno dozivala svog decaka I njemu se I danas cini kao da cuje viku tog imena. moraju biti potpune I zato je to cudo prirode kao I slika gde su svi delo uprvao nacinom nakoji su sklpoljeni daju lepotu. I kaze upravo kod te lepote I samo bice koje je njen nosilac jet e vrednosni svesni I zato zna da ej nosi I t je lepota lepote. ona je jedina relana. I sad pocinej razmtranje pojma fizicke lepote. Sam se pita sat ej to sto nas tako mami svetlosti da li je to nesto praiskonsko. besz onoga sto nas veseli mozemo lai be zonoga sto cekao tesko. pa to sto su I deca lepa je logicna posledica. I kaze kkao su istocnjacke religije radile pametnu stvra kad su smrt preedstvaile u domenu svetlosti. I kkao to ljudi ne shvataju najcudnije mu je kad neko kaze je li pored toga sto je lapa jos I umna. Razmisljanje u smrti. I ono njegove relano irelano. dozivljaj stvarnosti subjektivni ili objektivni. Kaze kkao bi baka kad god bi nekog videla u nekom poslu onako blago ga bodrila da nasatvai I to je cinila I sa egidijom. I on smatra da pored borbe za kruh covek treba da udej u jednu najvecu iakad a[reduzetu borbu svom svojom silinom u borbu protiv smrti. cemu to. alit e lepote su I razlicite vrste. sesce rodbina on ace dobiti istaknuto mesto. Kaze ona ako je ona prava ona je takodje jedan talenta.edstvo I svoj deo boriti kao lavica. kaze ima onih serijskih gdde su svi u porodici lepi. I to su one lepote u pokretu . ovo ono. sve to moze biti tako relativno. ta lepota I nema neku vrednsot. samo se zaprvao umire. ali kao da su ljudi imlai neku vrstu sazaljenja p[rema njoj I njenoj zrtvi. ali ako je ona ipak lepota nizeg reda to je nesto sasvim drugo onda su njoj potrebni I osatli kvaliteti.

I misao o smrti je zqapravo proizvela boga. majci su koja je do besvesti obozavala svog sina jedinca rekli da se zadrzao. a I da age j imao sigurno bi vise poziveo. gradjevina. zrtvovanja. prvo sto ga je interesovao covek I to onaj slozeniji a ne pracovek. Razmisljanja o bogu. se odlazio na oblakoder premislajo I na kraju skocio. kaze kad je zagrmemo grom onaj primitivni covek se uplasio I tako je nasato bog. citajuci je zakljucio da je junak . Prica u prici.jedina sigurna istina je go covek koji strepi I strada. Realnost realnoga je ono u sat nikad nije verovao. iako je do tada verovao da nesto tako jasno objektivno mora nadvladati sve sda je video da to nije najace eti jaci je onaj subjektivni osecaj. I trazili su sutradan pogudnu osobu koja bi joj morala saopstiti istinu. Bolnicarka mu je donosila knjige. licni pogled na svet. svi su to nzali sem majke. Gvovori o filozofima kao o pesnicima. I on je sam nocu podrhtavao od te strepnje.z ato I jesu pesnici. svaka filozofija je licna.nogo kasno posato covek a bog je svakako morao nastati tek posle njega. treba imati maste za smrt. I navodi onaj stih iz okovanog prometeja kako je ljudima uskratio da vide svoj kraj tako sto im je naselio srca slepim nadama silnu blagodet time dao coveku. sve I daje tako to ne odgovara njegovoj licnosti I premalo mu je mastovito. ovde ih inace ima mnogo. I svi su bili skamenjeni I tuzni. kako je potkopavao relanost relanoga na drugoj je starni gradio realnost irealnog. I misli das vi imamo ten eke svojwe mama jumbe. Govori o nekom plemenu koje je imalo kao kult mama yumbu I da tog verovanaj nije bilo koje je naravno cista izmisljotina citav jedan civilizacijski poredak bi bio lisen takvih tekovina. Uvek mu j ebilo cudno zasto ljudi toliko insistiraju na spoljasnjim dogadjnaim. subjektivna. Procitao ej dosad napisaono I sam se sebi smeje sto tako pada u razna filozoiranja kaze kkao zazire od toga dam u neko kaze da je kontradiktorna I uopste mu nije jasno odkale u takvim umnim stvarima kod njega takva potreba za doslednoscu kada ej u zivotu generalno nikad ne potencira. moj omiljeni deo knjige. coveka nesto pocne da probada gricka polako. to I ja mislim. jedina prava stvarnost je stvarnost nase patnje. I ljudi treba da preduzmu tu borbu protiv smrti bas zato sto ona deluje besmislena I nemoguca. I da nema smrti ne bi bilo ni boga. jer sat ima veze neki realitete ako se nas net ice. odbukcijom je usatnovljeno da rak nije ni imao. deda njegov fala bogu nije bio u gradu a ni neki njgeov zamenik tako da je u tajni prosao I naredni dan. Kaze da age j na ovakov razmisljanje navela cinjenica iz detinjstva. I sta taj objektivni fakat menja u ovom slucaju kad ej covek vodjen nekom svojom relanoscu skoncao sa sobom. I pored svih tih rezultata sat menja stvra sto mama jumba zaisat ne postoji. kad za njega neke stvari koje nisu imale niakd karakter obkedktivnosti a zna le su I te kako da ga pomerei u tom smislu one su relanije od ovih. I on je tad shvatio. nije znlaa. I to tek kada se covek osvestio kao bice. te knjige su bile kao egzoticne tiem sto predstavljeu gomilu zbivanja nekih primitivnih ljudi u nekim dalekim sredinama njemu to nije bilo zanimljivo. znaci bog je proizvod coveka a ne obratno. dugo je trpeo mucio. ono nase us at mi verujemo jace je I iznad bilo koje objektivne cinjenice. jednom je jedan decak na izletu van grada upao u neku provaliju I poginuo.izabranima. o literature. I obratno sporedna stvar dobija na vaznosti I posotjansoti u onom stepenu u kom nas je pogodila. I on nasluti da je rak. I zaisat emotivna reakcija ej najbolji pokazatelj onoga sto ej nazovi realno. poklanjanja. a majka je bila razdragan I vessel I svi su je gledali u cudi I gotovo se grozili lai joj nisu imlai na cemu zameriti. a onda ej sahvtio da en. On misli da je covek zaprvao tek m. I to je tacno. Kada je u pitanju ovo shvatanje realnosti on s epitao ne cinili satvrnosti krivo ne umanjuje li je takvim satvom. u tome je draz prometejstva I on ne bi bio prometej da nejgova pobuna nije bila nemoguca. ceo grad je zamro od nesrece.

kaslajli su jedan od njih je uzeo da pravi burad. u svakom slucaju to ga je bolje osvetljavalo nego sto bi to ikada sunce moglo. pre koncerta on je dugo namestao violinu I onda kad se to konacno zavrsi on bi dao znak I zavesa bis e digla. k je otisla sa pozorisnom trupom. nikako se nije mogao namestiti. u gimnaziji ga je ucio fra andjelo. nisam sigurna uglavnom nesto od efeekata scenografije. davati im neka znacenja ali ova sev izjedancuje. On je u jednom trenutku zapsao ono sto ag je trglo bio je glas bdijte strelci. neko drvo ej bilo posadjeno I oko njega valjda podesena neka svetlost. ivan mu je prebacio da to cini iz sazaljenja I da nije u redu. posle su ga [remestili iseo je sa ivanom I ovaj cemu postati mnogo blizak. I tada se kod naseg junaka po prvi put javil ata spona zrtva I umetnost. cesto mu se javljao razglednicama a kasnije je cuo das e I on njima starsno ponosio. ljudi kao da su imali razumevanja za ovu zenu I u neku ruku su je zalili uvidlali su njenu zrtvu. Njegova cerka k je takodje igrala u predstvai. akze u zivotu se moze nesto a ine mora ali na predstvai se upravo mora odigrati sve kkao ej predvidjeno tu nema odstupanja I zato je z anjega predstava konacan. ona mu opisuje mesto katedralu na koji ce nacin doci do nje. vrsi se kulturna razmena. ali posle izvesnog vremen aodlucile su. Naime to ej bio jedan genijlana covek. I tad kao da ej znao da ej taj poklic bio nagovestaj neke nesrece. bolnica. zene su posebno pomaglae. Pitas e kao se I izvuce iz ove bolnice. kuda ce. uzivao je lsusajuci je. Sam violinista ej bio dobar ucitelj I pedagog. sev grad je bio u toj atmosferi. opet utisak relano izmastano. kao nesto neodvojivo. ozenio se. petra su potom prozvali glavonja on se odupirao tom nadimku. Secas e sebe iz tog perioda kad posao u skolu. I neporeciva. ali opet nekako zajeban. a u pocetku je sedeo pored decaka koji se zvao petar. U njihov grad je stigla neka pozorisna trupa. kkao bi se zeleo izvuci odavde ali en zna koliko ej to moguce. ubrzo mu ej majak umrla. to je umnogome otezavalo njegove nastupe. zena je nevoljno prisatla na taj brak I ubroz se sasvim upropastila bila ej strasno aljkava deca satlno balava I poneo je uspomenu iz njihove kuce to stalno brisanje nosa. otac ej to podrzao.kaze ivan ikao on sam je vrlo uredan bio u svojim satvrima nered u kuci ovih mu je nekako prijao kao da ej oznacavo neku toplinu za arzliku od serilnih hotelskh soba.covek ameba. jer je znao neopozivost toga. ali sto s enjegovih nastupa tice imao je jednu manu. I kako se kretao nasumice I put ga uvek vodio ka majcinom grobu. ne nego malo egzotike I to je uvek covek iz nekih udaljenih krajeva. to ej prvo uradila njegova majka da jednom nedeljno po jednu od tih zen aiz trupe prime na rucak. I tako ej savko imao svoju milosnicu. mi nase duhovne mozemo velicati. egidio kao das eprobudila njegova nekadasnja umetnicka starts najvise je u tome ucestvovao. Nisam rekla kkao je ejdnom dosao kod njih da sapva neki nadvojvoda koji dobio morsku bolest I kkao je on onda arzmislajo kkao vizicka patnja izjednacava svakog coveka. Kaze kao je sa strapnjom ocekivao ono sto se dogoditi na sceni. u pocetku su im ljudi pomagali. a onda na kraju je grad odlucio d aim da novce za odlazak I oni su u znak zahvalnsoti odlucli da naprvae oprostajnu predstavu. on ej precutao da ej u ovom mestu proveo svoje detinjstvo I da zna svaki njegov deo. satrost I ne pruza bas neke preteranw mogucnosti I perspective. odnsono nije stigla svojom voljom nego je samo dotle imala da plati put I tu odsela.zivili u gradu jos uvek secanej na nejgovog profesorav ioline. on je to poricao I kasnije mu je ivan rekao da ga sad ne ozve glavanja zatos to hoce da . Glavni junak je primitivac ali to ne moze biti nas covek kakvih ima na pretek . Pokusavao je od svoje bolnicarke da izvuce. Opet s evracamo na realnost. a ubrzo je I ons am ivan otisao iz grada. Ivan ga je voleo lai I mduboko cenio. ali procitavsi jos koju knjigu d a je covek ameba I sam pisac. bolnicarka mu cesto dolazi I razgovaraju.

I koje selektivno bira I upravlja nase pamcenje. kako tako neke bezancakne satvri pamtimo anesto vazno zaboravimo. slabost jakih. nadao se da ga niko nece naci niti razumeti razlog njegove patnje. Sad se opet vraca asocijativno da nam pokaze tu jos jednu stavr koje se nisam ne zna zasto citavog zivota seca. nema nista strasnije. medjutim violina ej I dalje osatla musak stvra. on je svirao klavir.popustalo. kad n akraju nije uspeo. Mada kaze naprosto ej stavr da treba biti ono sto jesi lai to nije nimalo jednosatvno tako kao sto zvuci. Seca se prve predstave san letnje noci. bilo jet u jos ljudi. jer je rekao da su slobodni oni koji nekad mogu svoju slobodu okaciti o klin. bubuljicav.edjenog bola [patenja naucen da gleda itd. a jos mu je tuznije bilo zato sto je znao da to niko od njih ne bi ni razumeo. da li tako vec godinama ide I place. ovo mi lici n aono sa borhesom. Inace violina je bila pretezno muski. izgleda kao da place zato sto je ruzan. on je pricao o svojoj uciteljici klavira I onom straom prepoznatljivom mirisu koji bi mogao prepoznati u hiljadu. I on je pobegao u sobu I plakao.m I imao je onu crtu ozbiljnosti satrijih ljudi koja na njemu uopste nije bila odbojna. zajedno su taj neuspeh I odpatili. uvek sam sebi pobegne s lanca I izgubi nit. prvo oset pa opazaj. pala je velila figura. Kaze opetse mnogo zaneo. on je sav bio ocaran svojim poduhvatom aonda je to neko od prisutnih prokomentarisao I kao da je umanjio zaprvao ismejao dedu. klavir zenski instrument. sasvim obican neznatan dogadjaj. petar je izrazio zelju da studira medicinu I oni su g au otme podrzali. I opet dokaz njihove zive maste. a oni slabi u koje spada I on samo mogu tako das edice svojom slobodom u vetra. koj je nakko bio sasvim obican pragmatican lai je za sve njih imao autoritet. I onda je on o svom ucitelju ovaj o svom hgovorio. I kaze sestivsi s eklavir zar en naucimo mi mozda oluju I njnu lepotu kroz simfonijsku oluju. da li je zatekao zenu sa drugim.pokaze svoju samostalnost. Kaze kasnije njegovom Idrustvu se priblizio I mata. nas junak kaze da ej se uvek stasno grozio psihickog nasilja I da ej iz ovoga shvatio da ljudi imaju vlast na taj ancin sto privremeno prikriju svoju volju. kaze kao da u nama postoji jedno drugo dublje pametnije ja. gnusnije od ruznog coveka koji place. ali on tvrdi da covek danas ne moze biti spontan. Ipak mu j eivan bio najblizi. koje misli za nas. I misao mu odlutala. lai kad mu taj detalj pade na um on se zaplaka. njih cetvorica su do mature osatli zajedno. niko to nije orimetio do ivana. jaki prikriju svoju snagu. I taj isecak iz novena concert champetre osato mu je stalno u glavi kad sum u javili da je deda umro. Ovo drugarstvo je ivanu bio prvi dublji odnos. jaki su zato sto znaju u datom trenutku biti slabi. on je nasatvio svoje a dva su ivana rasprela pricu o tom zasto je slinko. bio je potpuno miran kraj njegovog odra. kako su ga prozvali plakao. kako svaki dogadjaj u nasoj glavi moze dobiti obris intrigue itd. I da on cak sam nimalo ne zevidi na spontansoti primitivnom coveku. neki goblen na kome je valjda bila neka babina slika je bio pohaban I trebalo je smisliti kkao da seto zakrpi a neprimetno I onda ej deda nasao sliku iz zurnala koja je odlicno pogodovala. a danas se to ne moze biti jer covek u svojoj svesti nosi vec gomilu nas. mozad ono sto on nije imao. kao to kod mladjih zna da bude. I nesto je posebno ivana prema njemu privlacilo. Jednom su sreli coveka koji je isao ulicom I plakao pri tom je bio ruzan. slabost koju je ucio kod dede I koja je u . I on sad zai primitivne ljude koji dozivljavaju prirodu neposredno koliko su u tom svom dozivljeju uskarcene lepote I punoca. Ivan se opredelio za put umetnsti. I sad ga ovo navelo na pomisao po kojoj mi to zaprvao zakonitosti pamtimo. samo kao je u kuci bio mogao ga svirati I musarca ali je za klavir to vremeno . govori o spontanosti kojas eceso navodi kao neophodna. posebno po onome sto je za njega bio uslov prave bliskosti a to ej da su imali iste bolecivosti I ranjivosti. vezano je za dedu.

kako je neizbezno morao da otputuje. ali kada je razmilsjao o sebi kao piscu on je mislio da ne bi bio dovoljno dobar. ovo je odlicno opisao kaze ucinilo mu se koliko su pura to kola potpuno nepotrebno pomenuli. kao neki irealni dnevnik. Kaze jednom mu je stiglo pismo. tada covek mnogo I previse veruje u sebe. Kaze nas uspeh kojis e nize obavezuje nas da anstavimo dalje. mnogi sum u govorili da treba da pise. staracko. kako su kretali I kad ej deda isao isla ej citava povorka stvari. tako su se pokidale sve veze. ocovecila ga. deset dobijenih pobeda vec garantuje 11. I on je glumio. Sad poseta u bolnici. Govori o umetnosti kkao j elosa svesna teznja za originalnoscu. I odvezli ses vojim novim kolima. on je nekako preko fra andjela jedinog zivog stvora koga je iz mesta kontaktira pokusao da to resi. Kaze ima onih koji ce odmah krernuti. tok se peridoda najmanje rado seca. a ovi unutra svaka rec kola. jedini razlog koji on prihavata za pisanje jeste oslobodjenje. starsno ga ej ovo porazilo. ne sme mo se preispitivati o svrovitost naseg delanja tada cemo satti. pa dedina. on je mislio da svi to cine. Opet je ujutru malo cituckao zapisano. kao da datu rec menjaju po oadezima. kao mladalacka pojava to obicno traje do 25. Mladost osatvlja gorak ukus u ustima. dosli su u posetu pacijentu iz susedne sobe. video porodicu. a onda vidi decaka kako odlazi do kola I igra se imulirajuci voznju. da treba da dodje u mesto jer su oko vinograda ono malo od dedine imovine sto je ostalo poceli neki pogranicni sporovi. osavljajuci sve iza sebe. nova kupili. I na kraju obavestenje da zbog njegovog dugog boravka u inostaranstvu I troskova skolovanja ne moze racunati d ace siat od imanja vise dobiti. posle toga takav covek obicno posatne ogorceni kriticar. a ima I klimkatericno njemu su sklonije zene. Pa anvodi coveka koji je insistrirao dam u se pise testament samo da nesto iza sebe u toj formi osatvi. kako nije ni tacno daz ene vole jake musakrce ne uprvao ove osetljivije. O pisanju. ona mu je postala potpuno nezanimljiva. I onda odlucio naprasno da otputuje. na prvom raspustu otisao je u mesto. otac majka sin I cerka. I da uspeh posatne nasa obaveza. kako se njoj nikad nije ni tezilo ni u religiji posebno ne klasicnim knjizevnostima. I sad o ljubavi kako se satlno mora pothranjivati. bakina. egidije se nakon toga odselio. iz jednosatvnog razloga zato sto ej neuk. medjutim on je ujutru nesao. I tamo poceo da se vidja sa mladjom egidijevom cerkom aldom. ali je stiglo pre pismo iz mesta da se devojcica ubila ispivsi kiselinu. iako nije imao ni kome niti sat da osatvi. I oni drugi malo osetljiviji koji ce biti skrkahi bolom lai ce im upravo ta povredjenopst donositi uspeh kod zena. ciniti dinamicno. treba da budemo profesionlaci. a onda su izasli prokomentarisali vise nego strereotipno kako ima se bolesnik cini bolje nego sto su ocekivali. to s eodnose na sve cime se u zivotu bavimo. I poslao joj je pismo kkao ce se videti sl put. ali sum u drugi govorili da bas to znanje koje ima jeste najvaznije jer je njegovo usvojio je samo ono sto njegov duh moze da primi. ne ljudi uglavnom usvajaju znanja onako kako im se servira I to nsiat nije njihovo znanje. u pocetku bilo zanimljivo. I ondas es eca tih vinograda iz detinjstva. ali ubrzo dosadilo. nego kao da name j obaveza da dalje nizemo rezultate. ali je orao doci licno. kako ce ga uvek podici. I jao je vazno da en izgubimo kontinuitete u napredovanju. pa kolima dosli. ona mu je rekla da bi umrla kad bi otisao. razgovaraju s anjim. I da ej to smesno I nema nikakve veze ssa tipom coveka sve se preboli samo je pitanje vremena. ona je kao maslacak svaki je vetar moze potpuno rasprasiti.jednom trenutku bila znak razocarenja sad je postala nit koja je dedu priblizila.kaze preboleo je I to za sest meseci. A onda kako mu je govorio jedan covek kakao ce preboleti. da ovaj mu je rekao kako su zene mnogo jaci pol pozrtvovanije. smrt. a ovo sto on pise to je senilno. . a onda su se redjale dalje nesreca. I sam se sebi cudi.

kao da je bilo teze ono njihovo pripremno nego ono sto se uistinu desavalo. ovaj kaze ive tuzni sretnice. I bolje je imati jednog gospodara kome sluzis I bar poznas to ropstvo nego se rasipati na stotinu. to je nemoguce. pa ako se on odupire a oni mu objasanjavaju da na sest mesecui strerilisu sobe I da zato mora da je napusti. Kaze sinoc je u sobi bolnickoj nasatla mala uzurbanost kako je kasnije saznao umri je neki pacijent. ne zele da odstupe od njega a da ej to istinska vera u svakom casu u to ne moze verovati. on samo misli da postoje odredjeni ljudi koji veruju u svoje uverenje koji ga se drze. Kaze kkao sum u oduvek govorili ne mkozes tako sat ce se desiti kasnije u zivotu kad te stignu problemi. voli ga I satlo mu je do njega. ako govorimo o onom cistom relaitetu. samim tim je bio a tipican I nezadrt fratar. ova kaze ima kao sto ima njegov bucko. ovaj ga onda pita koliko takvih njemu slicnih jos ima u svetu. A onda kad ga je andjelo nazavo slobodnim duhom on je rekao da niko od njega vise ne robuje. Inace ga je pototm sasvim u duhu svoje detinjaste mastarije pitao jel istina da je nekad bio kavalerijski oficir. ali sad zamislaj kako to izgleda kad bolesnika tamo treba da premeste. jer bi bilo satrasno da umre pre njega. bog ace biti dok ljudi budu veroovali. ne jednosatranost. I . njega nema lai tako nema ni tuge radosti. zeleo bi mud a se smiri. I time su ga uvek plasili a te su zivotne bremenitosti dolazile I on ih je podnosio. tacno. Inace razmislajo je o fra andjelo pre razgovora I o tome kako je bio fratar I kako je bio liberalan. nikako ne 7. sve se dovodi u sumnju. I u rasparavi s anjim kad mu on kaze kako je on kontradiktoran ovaj ce reci kako on misli da je u tome velicina covekqa. kaze mu fra a I ovaj nazovi bog njegov mora biti dobar cim mu lsuzi. nicegha sto ej apstarktno. I koliko god da je imao prijatelja lekara nikad se nije usudio da ih pita postoji li ili ne. itd. ali on je verovao da postoji soba serbecimer. kaze da je pisac nikad se ne bi plasio da upadne u kontrdadikciju jer je uparvo to autenticno. verovatno videvsi njegovu smirenost. a vera je mora se priznati nasusna potreba. trebali bi im I neku penzaiju dodeliti. ali ivan samo to ne zeli. on zeli da luta. a onda je se nasao sa fra andjelom I zapoceo zanimljiv razgovor s anjim. I kao covek cim malo oseti da se smrt udaljila da odnosi nekog drugog ne njega n se onda ad onako na bezbednom odstojanju o filozofiranje o njoj a kad je blize. prvo zato sto je medju liberalima I njegovim dedom bio veoma cenjen covek. Ali ga ej zanimalo cime se taj covek u duhovnom smislu hrani. pa ga pitao ima li boga. u koju se premestaju bolesnici I tamo umiru. ali zamera sto je ziveo kao umetnik u svim oblastiam zivota sto ej ono sto ej bilo neophodno z aumetnost oset preneo I na stvarnost. ali naravno ivanov nemirni duh zastupa sledece. pitao se sta je to u sta veruje I sto ga ne izdaje. jako malo. gra andjelo zeli das a apstarktnih tema predej na nejgov realni zivot. zamerio mu je sto tako lako pokusava da poljulja temelje na kojima stoji citavo covecanstvo. to mu je bilo posebno zanimljivo.z asto bi I osecanje I vera prema bogu bilo drugacije. On kaze da je voleo tog coveka. sat bi time dobio. I kaze kkao ej smrt uvek negde drugde u broju 6 ili 8 ako smi mi 7 . tesko. pa na kraju to je I srecan broj. osato si uvek isti. slazem se. kaze pa ni sev ni tuge ni srece ne deluju na nas podjednako u razlicitim trenucima naseg zivota. Kaze kako se opet zaneo. razgovarali su o zameni tih uporista da li na smrti jedne ideje moze nici druga. on to razume lai jegov nemirni duh ne moze razumeti da covek satlno moze verovati u tu jednu istinu. I znalo se da to I njmeu prija. slazem se. Sve je bilo zapusteno. I kako to nije licemerno nego vrsta neke intelektulane koketerije. andjelo mu ej samo pozeleo da taj kome sluzi potraje da umre sa njim. to je borba. postoji kao neko stanje svesti. I ivan ima nekog kome robuje. ne bi cackao po tome kao u svetinju.nosio se I neki tus aon je babin smeo da koristi.

I njemu se prosto place. mato je rekao zato sto su oni zadovoljni time. kkao je pronicljiv. onda mu je sutrdana ivan zamerio. a galeb pa on kao da je vise zeleo I vise ga zadovoljavalo ono sto je bilo usput na putu do cilja nego sam cilj. kaze onaj koji svog radnika po kisi salje da kupi uzinu I ustanju je zbog enke gluposti da ga otpusti. Kaze. Ivan kaze on se takvih ljudi kao sto ej ivan plasi. I oberucke ga prihvatio. Ali bilo je I onih koji su ambiciju gajili. tako da njiti ga ej neuspeh mogao potpuno razocarati. kaze sigurno su nesto pricali sto nije bilo z anjegov dom kad su se napolju tako dugo zadrzali. Ne bas tako jedno za drugim ali dobro je sto je [rvo dao sliku svojih prijatelja iz mladosti. koji je zaprvao vaznost svake svoje rci podvlacio tim neprestanim radom obrvama. Otisao je tamo. sat moze jedna mrznja. a zena ga upozorila kako to iz njega zavist govri. poneki ljudi su zaisat bili talentovani za to. one su u coveku najvaznije. Kaze tako je sretao svoje prijetalje. sigurno. pogasene ljude koje pitas kako su a oni odgovaraju idu dani proslo I to I sina su ozenili.predlaze mud a treba da pise za decu.a ideologije koja bi ga duze drzala nego ta zelja. ivan mu kaze sta je njmeu. gotovo niko od prijatelja sem naseg junaka nije izabrao ono sto ej zeleo. niti pak uspe skroz zadovoljiti. kao zadovoljni su ali I sami govore das ve prolazi pa kako bi to ikakvo zadovoljstvo moglo da donese. Kaze trebalo je da prihvati neko zaposlenje ali je saznao da u tom mesto zivi njegov ivan. djaba I od uma I od svega. I posle toga prijatelj je prosto zauzeo neki satv prema njemu. zasto nisu oni osatli iskompleksirani. ivan ej komentrarisao kao mu se dopada taj ciganski duh u njegovoj muzii. kaze na neke stvrai bi bio .tako je uvek jaci strah od stvari nego ona sama. ali ivan ej nezadovoljan. ivan j odusato I od muzike I literature. Ozenio se nekom nemicom ona je svirala klavir. kaez kako ljudi g. ali one su labilne. Svirali su ivan I jegova zena bio je I mata tu. ali sat ej jedna mrznja zasto niko ne govori o tome. taj isti bi u vojsci surovo kaznio svog posilnog ili ga ubacio u redove gde se glava sigurno gubi. raspravljeli su I oliteraturi. I ovaj ej voleo da cita one nove avantiristicke knjige. a sad cemo videti sta ej zivot od njih ucinio. sta mu jet u bilo zanimljivo. nrekli sum u d ace to mozda biti cista hemija ali ej na kraju zavrsio na farmaciji. vodio ga ej dam u pkaze plac koji je zeleo da kupi lai slejak nikako nije prisatjao na kraju ej sredios a ovima iz opstien da ag nekako na to nateraju. po tome je ivan veci realista. govori o ljudima sa zivotnom ozbiljnoscu a citava ta tako krupna stvar kao da se ogledala u njihovom radu obrvama.upo I pogresno veruju da neke krupne stvari u nama pokrecu nesto sve je u sitnicama. ivan I mata su krenuli zajedno. kaze cudo je sta tako ejdan mali komleks moze da uradi I da pokrene. jer bi vrlo lako njihovog ivana mogli zamisliti u nekoj uniformi. ali on shvata da za tako velike mrznje mogu da budu sposobni samo jaki ljudi. ako sto mu se uvek plakalo od te njihove tuzne srece. koji su I sebe I druge ubedjivali u svoj uspeh a to ej bilo neophodno ne bi li I sami u njega verovali. Onda je mata rekao ivanu kkao ovaj zeli dam us ezavidi I da on upravo zavidi ivanu zato sto on njmeu ne zavidi. krhke. kaze imao ej neki mladic koji se valjad bavio pisanjem ali njegov cilj posto je bio beda bilo je pet novih odela kaze ne. iako on je kao nerealan. kaze nije cudo. njega kompleks unisatva. I onda mu ej mata objasnio ono sto se injemu samom ucinilo cudno kod ivana. A onda razmislja kako ljudi cesto potenciraju velike ljubavi. tako su ga jednom poslali kod nekog advokata mnogo ozbiljnog coveka. I tako ode. I ta cisto pragmaticna stavr potpuno ga je I do kraja iskompleksirala. kaze kkao cesto govori o tome kako je I ibzen bio apotekar. I ovde je mate pokazao svoj analiticarski duh. mata je bio takodje tu u mestu. nije studirao ni medicinu. to je hitleru I osalim bolesnicima dalo isatajnsot. ali zasto misliti o tudjem problemu kad toga o cemu on cita ima tako mnogo oko nas.

Veliki umetnik e onaj koji objedinjuje veliki um veliki duh I veliki taelnat. Ali sat navode ljude da budu glumci. znaci I generali su osetljivi na smrt. je ovo zanimljivo kkao je umetnuo pricu o jednoj I drugoj smrti. a onime kojima vlada reditelj su ogranicene. kaze pa zar mu nisu rekli. sad on razmislja o smrti ovih takozvanih velikih ljudi. metafizicke. sekspit ona orividjanja. sat od nejga osatje. aonda rapidno pogarsanje I smrt. stvaranje je ispit savesti. I ova licna koja . obicno kazu. pa kao zamislajamo anu karenjinu I ilijadu zasto en bismo I sekspira. kaze kao ovaj general umre to ce biti smrt sa majonezom. kaze u sobu je doveden jedan general. tetar je dobar za lsabu umetnost nadomesti ono sto njoj fail. a onda ej u novinama procitao ime nekog glumac I setio ga se. kaze kkao ona zaprvao unizava tekst. onda ga je mnogo kasnije video. poslali su ga kuci. nije tacno da oni ozive tek na pozozrnici. pa oni zive vrlo dobro bez toga. molijer lakrdije ruganje. vracamo se na ovu smrt pored nas. . A on je onda sad. koliko puta posegnemo nakon predstvae za tekstom trazeci ona lepa mesat. I jedan drugi momenat.a ona velika se na sceni I ne vide. o pa djavo nije tako crn. Kasnije je izgubio iz vida trupu. postoji smrt koja je javna. zar je potreban sofoklu I eshilu teatar. a kako dr odglume. Kaze pa brzo se snadju. Kaze ne porice on vrednsot ramskoj umetnsti ali ona nie jednaka tekstu I njegovoj lepoti niti omogucava da ta lepta dodje do punog izrazaja. oni tako zive po onim svojim labijim mestima. sta ej onda ono sto stvara umetnost. ovde je u bolnici zat sto ej na zadatku I nije zeleo da se udalajva od njega. ali je on sada bio znatno ravnodusniji. kaze ako umre bice to smrt sa majonezom. apstrahujemo ga. Ali ivan kaze on bas veruje da prava umetnost nastaje tamo gde prestaje sujeta. ali kao da je u njemu videoe I neko nezadovoljstvo svojom profesijom. ali kaze to je nekako I normalno jer kao se necemu u potpunosti posveteti. mi imao citav niz mogucnosti. seo je sa ovim da razgovara.spremniji neki iskomleksirani nisatvac nego heroj. ali ako sve to odvojimo od coveka. I to sujeta na svoju fizionomiju. Samo su ga otvorili iz atvorili. bice ne ni na talenat. neko ne moze biti ve. kaze znao je ejdnog koji ej bio jako talentovan ali ne pelivan publika ga ej cenila ali nikda nije obozvala odsustvo pelivana publika na prvu dodir oseti. kao molarizator se borio protiv umetnika u sebi. posle je u novinama proitao da ej to gotovo cudo od coveka pos vojim zaslugama jednom je cak bio I vojni minisatr sa velikim ovlascenjima I za tili cas doveo sve u red. o dramsko umetnosti. nisat na temenjima pale nikda en nice nova. Zatim kaze kkao im amnogo ljudi koji provode vek po salonim a a zaprvao su takvi ljubitelji samoce. ovamo ce helihopterom stici lekar. valjda su zajedno negde nastuplai. I umetnost su neki tu stavljalu. bezbrizniji. bolesnici sudbine. u pocetku ga ej glumac izbegavao ali onda sus eli. na mesto satrog boga trebalo je postaviti nove emelje. ako on se libi da se baci preko scene das evalaj od nejga nikad nece biti glumac. nezainteresovaniji. cisat sujeta. jer nasa zamisao em je bogatija. General ima rak.liki umetnik ada bude mali covek. on to naziva pelivan a to je ono nesablaznjavanje od lakrdije. ali ovo sve unozava. I on onda ispituje. eto sekspira I pre svega tolstoja. auvek je bio I jedno I drugo I moral I umetnost. ali ona je mnogo manje od toga. kaze bio je fantastican. cista lakrdija. kaze a sat je sa sekspirom I molijerom. Kaze mi se umetnoscu lecimo od zivota.em jet a zamisao na sceni servirana. pa ne naravno njegov posilini je rekao da to nikako ne cine. ako vam je to sve pa pnda to mora da bude izvor I vaseg zadovoljstva ali I patnje I razocarenja. er bi se ovaj mozda I preisspitivao u svom postupku. ovaj akze mozda ej u pravu. A sta onda akd se covek poljulja na temeljima nekadasnej obmane. kako igra staranca seljaka koji dolazi kod zubara I nateze se sa njim. kaze samo su izbacili malo salad a ne bude da nisat nisu radili. sad ce mu biti bolje to obicno tako biva.

knjiga en moze bti sa hepiendom jer toga enma. I zar da vladar vecito bude vladar infantkinja vecit infantkinja. od jeftinih sirovina se proizvodile. sestra ga pita je li moguce da ej on bio ozenjen. podneti taj teret priznati. inace desava se u sredini u kojoj su sve socijlane razlike ukinute. ali zasto ej bila takva pomama. veliki zrtve podnesu z apromene I posle nesatve kad im vlast doej u ruke sve po starom. onda dodju novi. Stalno su ziveli razdvojeno. kaze nema kao nekad ja ubijam ja ginem. ampula je pronadjena. krenuli su u otpor I trazili nazad svoju smrt. E sad prica koja je takodje umetnuta I koja se potpuno zasebno stampala. jer sad je prvi put novac izgubio znacaj bila ej vazna ampula ljudi su se ubijlai. sisali krv onog koji je popio ampulu a ubili ga misleci d ace tako imati dejstvo. ljudi vide da sav njihova nekadasnaj nejednakost nije bila nisat pred ovom sadasnjom pred smrcu. I tako ce bti kupljenz besmrtnost.onda joj je govorio kako je ona njegva zrtva. ali nije bilo dobro jer ej jedna zloupotrebio hteli su da ga streljaju pa ej oziveo. e sad ce on izmisliti lek protiv raka. lai ona ej delotvorna samo akos e ispije cela. naime vidimo da je rak posato sinonim sa recju smrt. niko me nije do kruha pa I bez nejga s emoze ziveti nego do golog zivota a to je ampula. nikako ga nije tako dozivljavala. imlai su cerku maju. pa planeta bi za deset godina bila premnozena. ali tada se razvila nikada surovija borba. ampule su bile jeftine bilo ih je mnogo. neciji zivot morao ej bti vredniji. ljudi su mnogo osurovili. kaze nije bila nejmu strana radost tudjeg zadovoljstva ali ga ej zena cesto upozoravala da se obicno to desava onda kada to predstavlja zadovoljstvo I njemu. na kraju su se skarsili na nekom mestu koje je zena dobila u nasledstvo pri povratku sa izleta nasli su ga u zgaristu. medjutim posatje surova borba. ne znaci li to d ace njenim odumiranjem odumreti I narod. Kaze zasto ti ljudi tek na krau kad nas mrt izjednaci posatnu ludi. smrt jet a koja uzima koja ej subject. nije bilo nacina nikakav red da se uspostavi pa je pronalazac otkrio a2 koji je bio otporan samo na ove fizicke smrti ulsed bolesti. selektivno se biralo. to je vec I fizici poznato I hormone. u drugom slucaju moze biti I smrtonosna kao sto je kod njih bio slucaj. I on sam se buni protiv toga. otisli su kod petra . sve sto ej mogao. inace potojao je a 1 koji ej bio otporan na sve vidove smrti. nazad svoj rak. kako se orica zavrsila to nece da otkrije. jer zaprvao nisam ne zan sta da ucini. na kraju ljudi potpuno uzasnuti ovom kataklizmom. kaze kkao se kaze kako je drzava prozivod narod I prozivod za nejgovu dobrobit. ludi su prodavali devojcice. ali nece da operise metafizickim terminima. sada ludi vide. Covek pise roman. zelena grana bi pod ivanom propala. neko vecito trajanje. ne nie se tako moglo. naravno imalo je onih koji su bili privilegvani nosioci vlasti I pronalazaci. Nekako je kad je se I nesto starsno desavalo uvek stizao kad ej vec sve bilo gotovo. I uvek sum u zamerali sto nije bilo dovoljno maste fantazije I msad ce ej dobiti al ice sve potpuno biti zaodenuto ruhom realnosti. zaisat je tako bilo. ali previse samo time. kad je mrtvac pokopan itd. I sad on ce leciti rak.je svakom coveku isat. ne nego ti bivas ubijen. ali zar on misli da je svim tim ljudima trebalo dati da vecito zive. ali ona je mnogo puta ugnjetala narod. dvoje ljubavnika je podelilo ampulu. factor iks. iance danasnje covecanstvo trazi tragicnu literature u surovu vec im je zivot takav. sto ej znacilo da ej imao dve. pise se d ace drzava jednog dana biti prevazidjena tvorevinaali kao nas uce da je drzava jednako narod. time se iskupljivao. pa je ejdna prodao. Dolores se zvala I sad opisuje I svoju nemogucnost da osatvri nekako prvai odnos. onda su drugi govorili eto im njihove dobrote. bio joj je zahvalan a stat a zahvalnost moze ad ucini nista sem jednog uzdaha. jegov zivot e najvredniji. ali lkaze svaki put tako kad niej zna kkao da resi situaciju kako da se oduzi nekom ko za njega daje. ona ej nekako bial. on ej pribegavao istini. Vlast.

da l ice posatti dalajlama jednog dana ne treba reci ne nikako. a u citaonicu nie ni svarcao. Kaze kako u sobi postoji malidecak kome je bomba ia zasoatlog rata kojom su se deca igrala oduzela vid. I onads es etio glasa te zene verovatno ej njoj bilo napisano. kaze kad bi mu Dolores govorila kriva je tvoja priroda ne ti. nadjen je jedna covek sa istom markom sakoa I cipela ali to ej nosila bar polovina grada niej s emogao po tome identifikovati. I to ce cesto ivan ponoviti kao neki refren medjutim sad ce kod petra saznati da ej to bila igra liberala I da su ucitelja samo sklonili. Covek ej nestao. I ja sam to mrzela kao mala. Nakon toga ej uskoro I raskinuo sa Dolores. neka priroda ucini svoje. tako zalimo sto betoven nije napisao I desetu simfoniju itd. zivotni tonus. zbacuje sa sebe ono zajednicko obelezje kaput I cipele. Es ad govri o lsucaju koji potpuno potvrdjuje koliko je njegova priroda soatla isat I koliko ima slicnosti sa slinkom. nesto celovito a opet nedokucivo. ne zna se. kaze to se jos malo aparta navikava na promenu dok potpuno ne zacrni. voleo je da taj decak dodje kod jega u sobu posebno z atmurnih dan pitao bi ga je li mracno. prosto je izasao iz kuce I vise se nikad nije vratio. go je I lagan. volja je satvr jakih nesto sto ga ej vezivalo za dedu. zivot bi bez toga zaisat bio uzasan. kod nejga svaka ljubav ima limit otprilike dev godine. probali su vina tokom noci. on nije bio lekar kaos to ej zeleo ali ej lecio ljude laicki I to ga ej ispunjavalo. on bi je ispravljao njegova priroda ej bio on sam. covek ej izasao na slobodu. izlazio je uobicajeno u to doba do brice I citaonice. nije bio u tako teskim uslovima kako su oni zelel da se stekne utisak. on kaze onako =crveno I tamno. vrhunac neslobode. kako ovo dobrro znam. kazes e mora imati volju bolesnik da bi ozdravio nosat bez toga. I ono najbolnije za decu I coveka jeste nikda vise. krece stazama istovremano. ali je uskoor napustio bolnicu.ali je bio zainteresovan. kaze kako I u medicini koja se prilicno tice fizickih stavri iam onih maetafizickih. zeleo je da ag uci violini. ai kkao ih ej masa potpuno u tom smislu hendikepirana jer ne zanju da osecaju. kaze kkao su pricali da deca uglavnom vole da se igarju boga kao mali. covek koji to uradi sigurno ne pomislja na samoubistvo. mozad. a nas ivan ej sesnaestogodisnjak. bez obzira sto je vecina njih u stratu bu=ila neosatvriva svets da postoje bila ej dovoljna. vidi ispred sebe puteve obilje mogucnosti. ali ono sto on nikako nije zeleo dam u bude uskraceno jesu mogucnosti. Kaze kako obicno ljudima sudimo ne po onome sto su uradili nego po onome sto nisu. zelja ej imao mnogo. on to nikda nije niti bi radio zamislite kako je naporno neprestan nesto hteti trebati. ova je bila zena . Verovao ej u detinjstvu. ma veruje I dan danas. da uprvalajju svetom. kad su se vozili kocijama do njega on s esetio ong concert champerte. kao da se tag lava napajala citavo detinjstvo suncem a onda se sunce na jednom ugasilo. jer njemu je volja uvek bila problem. onda j on dopustio sebi da nastavi pricu. koliko neki nebitni podaci mogu zaokupirati jegovu mastu I posati predmet razmislajnja. I misli da nikda dete ni na jedno najapsurdnije pitanje.glavonje. Inace jednog dana sasvim na pocetku on je cuo kkao je ucitelj zmajcic otpusten I kkao se svuda prenosio glas da ej ucitelj osato bez krova I kruva I to svima treba da sluzi na cast. I m. E sad o bolesti. pogledao je pismo koje je napisao. opet bar da se ne lazemo. Sve je nase to osatej samo vreme ta relacija da ej utisak straenja. on kaze kao da je to sam prepoznej cvece kojima nikako u detinjstvu nije mogao da ses eti imane. kod brice je bila guzva pa nije zeleo dalje da ecka. zelja slabih. Kaze kkaos e ljudi plase osecanja. I to uvek im postavljauci granicu ispred nego sto mogu. on je one dobi koja najvise odgovara njegovoj prirodi. organizam. kaze on je tako plav I svetao. On sebe kao I savkog drugog coveka zamislaj tacno u odredjenom dobu I koliko taj covek stario ne mari. rpdavacica ej rekal da ej kupio puno cigartea.

dolazio ej kao izgubljeni putnik I spavao po tudjim kucama mrtva od pesacenja.utanja. Zamilsja umetnika kao senzibilnog I kontemlativnog pre svega. I zato ono sto mislimo da ceznemo z anjim moze da nam pruzi samo razocarenje. zna I muke samoce. Razgovor sa doktorm. da lie j zubobolja sama po sebi odredjenog intenziteta ili je nasa izdrzljivost razlicita. I zato nikad ne treba da utolimo svoju zedj. mi nikda ne zalimo z amestima nego za samim sobom iz toga doba. neki drugi ljudi su uzeli kucu. bila je ipak stasno hladna. ali ako I tako I ta gluma da neki plod I to ej bolje od onoga koji ne daje nista. da bismo bili blize sen=bi moramo jednom dnevno imati dozu samoce za sebe. jer kao vec ne mozemo jer je ne moguce treba bar zedj.otisao je posle toliko godina I bio nepozant medju nepozantima. zapahnuo ga ej miris memele. I koja je kao clan porodice kao tetka enka. znao ej da ec posle ovog uzleta brzo doci definitivni kraj. opretovaren prosloscu. a onda rekao svet je prepun uspoena ne moze se disati od njih. kaze kako je on citavog veka pokusavao neceg da se oslobodi. ceznju da sacuvamo. kaze ona njihova porodicna boljka slabe krvi koja sa sobom nosi smrt. I tad ej sahvtio da I mrtve stvari mogu umreti. itd. poneo je samo kavaku vec oronulu. nije znao kudace. sads e varac na svoj zivot. ali noci su biel teske I vladala je strepnja.kaze vec je nocas poznao dam u se rana gnoji vec zna sve te faze I pri duhovnom I pri fizickom bolu. Kaze kako ej cudna nsoatlgija. ali tamo nsiat nije nasao. ali koliko god das e pripremao nije ni lsutio koliko covek u biti tek kad se to doogdi zaisat moze bti sam. I kako je pusat nasa zelja da nadjemo to mesto z akojim ceznemo I das e smirimo jer je uzaludna. pripremao se na njenu smrt I satnej samoce koje ce ga zateci. kada je pao poslednji grumen zemlje on ej napustio mesto. kao je to surovo. o objektivnosti oseta. ona je rekal da samo tako nije ranije govrio. A ondas e setio kako sum u govrili da ej dobro ucinio sto se odmetnuo u svet da ej ono njihovo mesto dobro das e covek u njemu rodi. itd. poslusao ej. otisli su u neko malo mesto u italiji. tolike uspoemen koje je godianma nosio sobom nisat vise nisu bile. tamo sue j I pogrebli. onda bi joj govrio kako se ona uludo zrtvuje za nejga kako to ne vidi da ej on koci. tako ej bilo I sa majom. I naravno kako se kod nejga ljubav lagano gasila on je krenuo s abockanjem. Tada je nastupila faza . I eventualno se vrati pred smrt. civek mora da ej zbaci sa sebe. bila ej samo ejdan soba za koju je kasnije kiriju placao fra andkelo I u kojoj su se cuvale prodicne stavri. malo koketiramo s njom ne damo joj se obmanjujemo se. gledale su sa zalom mlado bice koje se gasi. tamo se polako bolesnik navikne n ate iset dane na to cekanje. znao ej d ace to kod enj ici brzo. tamo su zene zavolae maju.s ev to menja. a onda ona zna da uzme stavri us voju ruku. Erna se zvala. ali u njoj s ena kraju probudilo I olducila ej da napsuti bolnicu. vise nije. zaprvao sve je ubzo dozivljavao kao neki teret. necija dobrota to zna bti. odmah je povukao sa studija kavira rasprodao ono nesto porodicnog nakita I odevo je na lecenje. previse sa ljudima udaljuje nas od sebe. kako kod intlektualaca ili umetnika zbog njihove senzibilnosti zna biti lakes sa bolescu ali I teze. zelju. koliko se covek zrtvuje za klavir. sto ej apslutno nepovratno. onak koji je cuo u predsatvi neposredno pred majcinu smrt.dobrotvor koja nekad zna biti tako teska. tamo se budilo jos jedno prolece. ona bi cutala. onu nakojoj je kao dte posmatrao prelamanje svetlosti. a on ej gledao ti borbu ladosti I zovota sa smrcu. buducnost pripada onima koji nemaju proslost. ona je bila pijanisat. kaze lai bi uvek od boga pored kruha trazio I svoju dozu samoce. onda ej opet cuo poklic vegliate arcieri. I ona je danima bial vesela I kao da ej ona vodial bitku. d alai raniej je bilos atenj zaljublejnosti. I sat je soatlo kad je sve skinup sa sebe nista. ali ej ipak bira . I ovo najbolje. neko moze I da glumi osetljivot. zadovoljenja nema ima samo razocaraneja.

Jos jedno prolece. I prosto bi ponosan na njega. to ej tako besmilseno is am je cesto podlegao tome. osecaji I misli I zelje su mirni..samo ne vise patnje. On sad ponovo ide na operaciju. na kraju se sve stigne otkrije se smisao I besmisao svega. mir sa s obom s aljudima sa bolom. uzeo od nega sve I sve mu dao.kkao je bio onako intiman u svojim razmilsjanjima I reklo bi se potpuno neformalan. Ali dok je mislio ono. Kaze kad u zivotu umre zedj za sutrasnjicom a probudi se ona za jednim velikim rastegnutim danas. kako god. piat s ecemu ljudi zure. Nije nsiat ni dobro ni lose. pokusava da uspostavi konatakt sa njim ovaj ne dozvi. ali sam zivot ako ostale satvri nastavljaju da traju. u ovom satnju. I radost I bol I opsena. da ono nsiam napisala to mi je tako relano ono trazenje uporisat koje je ostalo bez odgovora samo ej sve negirano I bog.na ustr drustva. saka zveda I neba nad glavom. deli ih ne premostiv jaz oni pripadaju drugim svetovima. on u mislima mu s eobraca nisat on jos en zna njegov deda je bio liberal to ej I te kako napredno biloz aono doba. da mladica je ofirao neki apotekar koem njegov otac nije hteo da proda zemlju. I sve odakla ej potekao on ej jos I dobar ispao kakavi su drugi. kad en saten suza I ledina bude u grudima. Divnooooooo. ne zalise. Bilans zivota. aksnije su doneli njegov les. zatos to ovaj nema sta da krije. I umetnost. plus ova tuga ova tako egzistencijalan pitanja.java. kaze kao da imao tu potrebu zakretanjem kao ameba. nije sigurno vidi se to po svemu iz enjga. valjad je samo smisao u trazenju posatvljenju btemelja I rusenju. nema razgovora I razumevanaja izmedju onih koji osatju zivi I onih koji odlaze. to se valjda zove starost. kad se ovaj trgao I video ga pored sebe on ej prokomenntarisao. kuda ce to da stignu. niej cudo sto roman deluje ko da ag je svako z asebe pisao. to lie j satrost. da to ej bio ivan. jel zatos to ej ono sto se na njegovom licu otkrilo vredno postovanaj. oprpstili su se hladno. I ovo mi sad lici na smrt I iljica. ali kako ej vlast nalagala uzrok smrti ej oznacen kao prestanak rada srca. I ljubav. on ej u svom jedinom pravcu. pitaos eda lie j rpiznao ono zasat su ga batinalai. Sam zivot se I ne zali. ali nocu je mladicu brisao cello. Korica hleba. nisat on jos ne zna sto ivan zna kakav je zivot. uzeo ej oglase mnogi nisu za nejga. kako gotovo telo psremno na smrt ponovo razbudjuje. budi miran covece ne treba se stidetis vog lica koje sam video dok si spavao. U sobu je stigao radivoj. . predpostavljam. nisatvilo I nemoguce ga ej vremenski oderediti ta praznina je rupa trajala dugo ili tren. I pod anestezijom je I postepeno se vraca u budno satnje. sam se pita jeli se na to zivot sveo. Vreme nasim dogadjajima daje tezinu. Tisina. sve faze bola pozna sve je dobro samo da toga vise ne bude. zalio bise prestanak trajanja. mir sa svim sa bolom I radostima I preplavljenost suncem. kkao se ponosi njime. kao preporodjaj. ubili su ga od batinal. da fizioloski to imamo. Voli sto mu niko ne dolazi u posetu. bas ako hoce daz na gradajnsko drustvo ej I stvorili socijalizam.kuda zure. ali misli da ej negde otvoreno prihvatiliste za neku decu. ivan mu rece d ace mu nedosatjati. sto ej uzrok na koncu kod svake smrti. Pusten ej iz bolnice. tamo bi jos nekako mogao biti od koristi. ali nsiat on ne zna. student pobunjenik.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->