Proljeca Ivana Galeba, Vladan Desnica Ubedljivo najlepsa knjiga, kaze se da je dugo pisana, da se prva I druga verzija prilicno

razlikuju ali kod nas to pitanje nije obradjeno, puno tekstova u tekstu, I sto je jos znacajnije ti delovi su I samosatlno objavljivani, atantik recimo lai I drugi. Pogledi n aumetnost I pisanje pre svega su u skladu sa nacinom na koji on pise, misljenej I dleanje, ne pise o konkretnim dogadjijama, ali zivot konkretan jeste podsticaj, samo sto s edogadjjai preobrazavaju, I sto sun eke stvari z anjega bile vaznije, neki utisci od samih dogadjaja, sam misli da je bolje tako pisati sta nam padne napamet nego fabulirati, a predpostavljam da takva nacin upravo je ucinio da delo bude tako sugestivno. Dogadjaji se redjaju ne hronoloski nego asocijativno, bucko koga je zamislio u detinjstvu smtra se da je odraz njegovog mastovitog bica. Umetnik pred smrt svodi racune I nada se jos jednom prolecu, umrli otac kao cinjenica iz relanog zivota dobija simbolicko znacenje, normalno da muzicar emocije veze za muziku, u ovom lsucaju povezuje secanje na oca s anwkom tuznom melodijom. Zapaza detalje, to radio I u detinjstvu to rdai I u bolnickoj sobi, on krhka priroda I kao da takva priroda koja zbog svoje fizicke nesposobnosti ne moze da dela, predodredjena je da misli. Opozicija deda, kao glavn gigura porodice, I bas ta snazan figura z akoju bi se reklo da uvek drzi sve konce u rukama zaprvao gresi I bira lsabu zenu, a slabost odnosi prevagu u borbi sa snagom. Bezi od smrti, I naravno posto ga ona zaokuplja u mislima joj se stalno vraca, mislim da I onaj mladic prestvalja neku vrstu contrast, snaga mladost, naspram njega. Kao I u realizmu cesto s ejavlja da nesto iznese pa komentarise imamo pripovedanej pa komentar. Ivan j eu bolnici tako pocinje pripovedanje, seca s eda su ga vozili liftom I nekog snopa svetlosti, sada dok lezi u postelji neko otvarajuci prozor pruza taj snop I on kao senke lame odraze posmatra vansjki svet kao male figure I to ga vraca u detinjstvo akda se isto tako igrao. Inace razmisla koji je dan no to u ovom polozaju I mena neke vaznosti, na zidu vidi calendar sa srecnom 1936. godinom, zapaza iskljucivo detalje I oni mu potvrdjuju da ziv ali citavog zivota su ti detalji imali vecu vaznost u odnosu na celinu.kao dete upravo jet a igra svetlosti najvise obelezila detinjstvo I do dan danasnjeg on kao da stvrai ne moze drugacije doziveti niti kategorisati izuzev kao svelte ili tamne, z anejga dpbro I zlo takodje ne postoje kao apstraktni pojmovi nego jedno je tama jedno svetlost,izmedju njega danasnejg I nekadasnejg proslo je pedeset godina I on se seca svoga detinjstva u slikama, kaze imali su kucu n aobali prava nacelnicka kuca, podeljen au dva dela, svetli I tamni, na svetloj strani je bila djedova blagovaonica spvace sobe, a na ta,noj sobe tetaka I za lsuzincad, on je detinjstvo proveo u hodniku u toj vecitoj borbi tame I svetlosti, kaze znao bi I zatvorenih ociju prepoznati jabuke svelte od onih sa tamne starne, deda, je bio jaka priroda, stub porodice I najdominantnija priroda iz b=njegovog secanja, nije bio sentimentalan, sem o praznicim, kao da tada takvi ljudi sebi dopuste izlet pa u emotivnom smislu plate dug tim stalijama I kontrastalijama, ovo je izraz koji je deda cesto koristi I on sam ikao iz pomorske porodice nikad im nije dokucio zancenje, I ima masa jos takvih reci, ali kaze niekada nije ni pogledao u recnik da ih otkrije jer ovako su za nejga ostavljel utisak neke tajanstvenosti. Ali kkao to obicno biva ova jaka priroda je omanulqa, I to u izboru svog zivotnog saputnika, baba je bila slaba krv I kkao to obicno biva lsabosta ima jacu snagu, jer ona postepeno nagriza dok potpuno ne unisti, I nas junak je povukao tu slabu krv, ali kaze kao I savki covek on voli svoje lsabosti, kao sto ljudi vole I svoje poraze, brodolome, I ne zele d aim ih iko otudji, bas sun a njih u neku ruku sasvim ponosni, on kaze da en bi bilo ni prirodno da covek ne voli sebe I slabosti,

I kad bi ga ukucani trazili cudio se njihovom malogradjanskom nedosatatku famtazije d aim ne pada na pemt gde bi mogao biti. I on je vikao mama j ate ne poznam. kada se on psremao z aspavanje. tetke su bile dve usedelice. ovde nas inace upoznaje sa clanovima obitelji. kkao je on carobno osetljivo dtet bio. opet svetlost. nije ga zapamtio samo s esecao njegov eslike. stric je stalno bio u svojoj sobi. zapsiaivao savcije rodjendane I vazen datume I podeseca ili slao razglednice. I kaze jednom joj je tako sedeo u krilima I zagledao s eu njene oci koje su tako donile neku dubinu. rekao bi usedelice po vokaciji. da svom bicu suprotstvai nesto drugo. kaze kkao se dete razocara nad raznoranim igrackama koje rastavi trazeci im dusu. lai se to iz svakog nejgovog koraka naslucivalo. prespao je najvazniji trenutak. lai mu ocito zamera sto mu je zbog njega bilo zagorcano detinjstvo. gledao ga ej kako se skida I drahtao a onda je deda uzeo neki jelenji rog. zaprvao jedan takva priroda koja je njemu uvek bila daleka I sigurno nekako tajanstvena. desilo s da je posmatra u jednom krajnje licnom I intimnom trenutku. rodjen nedonosce takav I osato. cinilo mu se da su uvek imale isti broj godina a to ce kasnije I reci da zaprvao svakog coveka pamtimo samo u jednom dobu. sto je meni ovo tuzno. Stric je tek bio pricaz asebe.inace o ocevoj smrti sredina je plela razne intrigue. zaista ej bio lep covek frano. na tu svoju neznu osetljivu I psecificnu prirodu. koja su mozda postojala. kaze covek kao on nije trebalo da ima decu jer bi ispala ovakva kakav je nas glavni junak. Oca nije upamtio lai ej stvorio sliku sebi. deda nije hteo drugi put da ponovi gresku. na kraju ej I umro od neke bolesti koja je sve vise cinila nejgove misice tromim I nepokretnim. kako su se moranari naljutili pa ga bacilli u vodu jer je bio prestrog. ali malo je bila s anjegovim ocem. kaze tako I on kad bi cuo kkao dadilja akze za nejga da cuej kako trava raste. uzimeo ogledalo I hvatao zracak sunca. I on je se igrao misa. ne nikkao njije trebalo da ima decu. I kako ej obicaj nalagao njije dalje mogao soati na brodu. bilo bi nelogicno ka dbi covek voleo da ej drugaciji. I ovaj ej pomsilio eto to ej njegova tajna on je neki fakir. Inace ga majka podsecala na neku zenu valjdas a omota neke ploce. imao divne ruke I opsesivno ih prao. valjda zatos to je on ratsao aotac je uvek ostao isti. one sun a kraju I zavrsile kada se citava porodica raspala u samostanu. tako mi s ecini da I ovde kaze kako dete ne zadovoljava igracka zanimljivih oblika lai bez duse. vidjao bi je cesto nocu kkao zamilsjeno gleda u njegovu sliku. pro tom je stalno blezio tempretaturu. Majka je bila iz dobre porordice. pa ej gajio neko potpuno nekorisno bilje. Sa tekama tesko da ej sveukupno progovorio nekoliko reci. I dete kad se rodi roditelji bi zelleli kao da bude ovakvo ili onakvo. Inace on bi s eobicno sakrivao u salonu. tridesetak. I uporedjivao kad bile najnize kad najvise. samo se polako privikavao na nesto . nije bas das e vole. medjutim deda je pre spavanja govorio neku svoju pom orsku molitvu. Jedan ga trenutak posebno seca na dedu. ali je najverovatnije istina bila u otme da se razboleo od morske bolesti. I tako ga bacao na ljude.on je msilo posebno o toj braci. tako da secini da se vec dugo znaju. ali akd s erodi oni se bas raduju sto ej takvo I sto delom u njemu prepoznaju sebe. bila je tiha. njegova pojava je dedu tek najvise bolela naravno to se nikad javno niej priznavalo niti se ikada pominjalo. on je promatrao odlazak borodovai tacno je znao koliko je koji zadocnio. ali iz nekog razloga otac je nizi od nejga. da sum u u jednom trenutku posatle tudje. Kako se igrao u detinjstvu. oseti bi neki ponos.jer n kraju kad sve izgubi osatjemo samo to glolo ja. e sad kasnije ce reci kako citaoca ne zadovoljava fibula bez duse. ali kao da ga to nie oosebno pogodilo. kako nije ni poginuo nego negde u juznoj americi ima porodicu. onom koje nnjegovoj licnosti najvise pristaje. one su bile na onoj mracnoj strani. u tim slucajevima se osecao kao mali bog koji regulise I upravlja stvarima.

zapravo one su bile jedno bice. ne nego nije mogao da gleda ljude dok spavaju. obasjane svetloscu. Kaze kkao sun eke stvari najlbolje najkvalitenije. z anjega kao da su sev slike izgubile obrise. I onaj deo koji je otvorio. kao da ga ovo sad cini slavnim naravno njemu je sve to bilo smesno. samo oset. to ej verovatno bila jedna od najveceih prekretnica detinjstvo. onda je posmtarao ljude kaze znoa ej jednog kome je zena bolovala od raka. koji je tamo negde daleko preko. Ujka bert. koje je lsepo mali svojim rasirenim granam oseca ceo svet. I to ce potpuno I okarakterisati njegpovu licnist. deda je bio liberal. Oslobodili sum u sobu. kao mleko I sir. nije bilo potrebe da govore obe. I kao da ej posto neumesno gledati coveka u tom kosmicki intimnom trenutku. kaze to je ejdna od najtezih stvari bracnog zivota. lai misli d ace vec sutra biti vedro. ona je ubrzo postala njegov najbolji prijatelj. ona je dolazila dugo jos kod njih I kad je prestala nejna uloga. pitao je dadilju ila li cega. ovo je sjajno. Kaze bio je tmuran dan. ovaj mu j edelovao uverljiviji. I onda se taj covek pokazuje sad en dsamo na tom nivou da se vise ne pretvara nego u svoj svojoj sustini.evec smirenje. isto su mislile. ili znanje. bilo mu je cudno sto je njima uvek bilo zanimljivo ono sto je dolazilo preko. Dok nije mogao da zaspi. osetio je kao da se nesto tesko valjalo. tako je jaedno noc pokusao da se seti detalja tapiserije iz blagovaonice. mladic. upravo u onim predelim akoji su najsirotniji. nisat sto se u njihovoj okolini dogadjalo kao da nije bilo vredno paznje. dugo unapred oseti priliv svetlosti. Onda o svom padu. Kaze izgleda da j edoktor cuvsi o njegovoj karijeri posato malo zainteresovaniji pa mu j euslisio I tu zelju da osatne sam u sobu. I on je u pocetku mislio kao da su oni neki orivezak svetu. I tako biva sa svim stvraima koje nestaju iz naseg zivota. tako su I njemu izabral dadilju iz tih krajeva. kao da sus e samo ti dogadjajji razmatrali. oseti to ovek intuitivno. I uspeo je naravno to je valjda bilo delo babinog brata koji s ebavio mastikom. Kaze cesto su ljudi tako sedeli kod njegovog dede u blagovaonice I razgovarali. kada ej ovaj covek izasao iz sobe. naravno sves e ovo I dalje desava u bolnici samo on evocira svoje uspomene. tako ga je zvao. osatje praznina potpuno srazmern anjihovoj velicini. na kraju ga je dadilja pustila video je portret bakinog brata. I tad ej shvatio. covek kada spava ogoljava svoju dus. Ali kaze postao ej ljubomoran. Tetke kad ejdna progovori druga zavrsava. ivan ej z anjim rekao. on bi se cesto zabavljao posmatrajuci te ljude. ali razlog tome nije bilo neko njegovo nepodnosenje ljudi. ne brini covece nisam te gladao dok spavas. ivan to nije mislio naprotiv. oset. I njegova je rec bila jako vazna. sto I ja apsolutno mislim da kad ljude prozremo kad ih otkrijemo istinski mozemo da vladamo njima. taktilni culni je ono sto je izvor najvece informacije. koja s esad razigrala I . I saznavsi to on je stalno piljio u tog coveka zeleci po njegovim pokretima I postupcima da utrvdi ka dtacno pomilsaj na nju. kao sto je I u etinjstvu znao prepoznati one jabuke. relani svet u kome ce se gubici samo nizati. I kaze kkao je osatla prazina jednaka onoj krevetu. ali ej bila I jedna soba zakljucana nesto ga je u tu sobu neodoljivo vuklo. Baka je imala jednog barata koji je umro mlad I njegova je jedna slika visili u salonu. izeli su krevet na kome je lezao nejgov cimer. I ona znajuzi deciju dusu. nikakave tu pritvornosti ne moze bitim takodje ta dusa u snu putuje sjedinjuje se sa onim univerzalnim duhom. I uprvao je njena smirenost odgovarala njegovom nemirnom duhu. kaze verovatno je ljudima koji su culi z ajegovu nesrecu izgledalo strasno to sto ej jedna virtouz povredio ruku n asamom vrhuncu svoje slave. na kraju kada mu ej umrla majka. na oko ili misao. Kaze u detinjstvus ecesto zamisljao kao drvo. ali je uvek dovodila svoga muza I na njega trosila sve novce sto bi kod njih zaradila on je mislio kkao ti pokloni koje mu nosu manje vrede jer se vremenom dok putuju izgubi trag njenog bica na njima.

a on tek danas vidi kakva je to bila greska. patnje pustolovine. kaze kkao su cudni ljudi izmislili su bogove I tako neke potpuno izmastane stvrai da bi onda mkorali d aim daju fizicku dimenziju. Egidio je inace ispao valjda iz neke muzicke trupe I osato tu u njihovoj varosi. masatnje. bucko je posato vise nego stvran cak je I osaloj deci govorio sta se desava sa njim. gotov stalno osudjivati tu ljudsku potrebu za konkretnoscu da bi u bilo sta verovali I da bi bilo sat postojalo. a nedeljno popodne je potencirana nedelja. a smrt je ne ja cist apsurd. Kaze kad bi bili oblacni dani I kad nije znao kkao das ezabavi odlazio bi n atavan. Ali kaze izgleda da covek ne moze da sazna mnoge stvari dok n euspe. tu je samo jedan lekar. Sunce kao da j ise sunce u nedelju I tisina kao da ej vise tisina u nedelju. to je bucko. O detetu. iz te njegove preosetljivosti za muziku oni su zakljucili da je za nju I nadaren. a on je odgovarao zato sto je njmu svaka muzika tuzna. jer zapravo dete vidi da neke stvari mogu nesati ali citav svet ipak nasatvljala da traje lai onog trenutka kad bi se uglasilo ja. smrt vlastitog bic je potpuno apsurdna. nisat vise ne bi postojalao. I kaze danas misli pored svega sto ej presiveo a bilo je mnogo toga I teskog nisat nije bilo vise tesko nego te njegove mozemo reci imaginarme patnje iz detinjstva. neki su bolesnici pusteni na dopust. njihovo secanje niti emocije vezane za te negdasnej ljude ne bi postojalo. kako je nedelja izgledala tamo kod njega. sve se nasatvilo. neki su napolju. On ce u vise navrata. Kaze danas je nedelja I jedno mozda od najboljih poglavlja. negde do cetiri bi otprilike sve gotovo odumiralo. ali videcemo da se nas pisac u mnogo cemu nije odvojio od deteta. valjda pogodjena majcinim suzama. onda ej ona pitala zasto sad place kad ej ovo veselo. ono je ja. kaze ako bi sev znalo da zamre da je on cekao samo na jedan znak da petao zakukurice. Obmanjivanje sredstvom istine daleko je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi. kao da su I oni danas svojoj bolesti dali pauzu. Tako I on sad moze da svira koliko je dovoljno z aneke sitne zabave. a onda se razigrala I pitala majku zasto place. I dalje mozda veruje da je to osnovan karakteristika te umetnosti. gledao ej devojcicu koja ej plakal za bakom. ali niko ne govori o dusi dete koja je tako velika. tako ni umetnik nemse biti preosetljiv a svoju umetnost. ni umetnik ni vojnik. Kaze tu camotinju probudio bi egidio koji je svirao tromb I kome je dada dao dozvolu da tek polse cetiri sata to moze raditi. kao ociti nedosattak njihove maste. I tamo je na tavanu medju tim starudijama nasao I violinu. jer kao sto hirurg ne sme biti preosetljiv na svoj poziv. I kad bi nespretno prevukao prste preko nje kao da je on auspevala dad a izraza nejgovom dusevnom satnju. I tako je uzivela legenda njegovog detinjstva. da bilo sta pusti glasa iz sebe samo das e ima utisak da svet nije u potpunosti zamro. koja je ubrzo posatla tako nemarna. I debela I . I ona je valjda pripadala bakinom bratu. kaze cudilo ga ej kkao ti ljudi svasta skupljaju I kao da bez tih materijalnih stvari. predjeli ona nesto zivlje on bi isto. sve je tako nekako zanemelo.usptrepatal I koju niako nije trebalo razocarati rekal ej ima. nakon toga je vec sve polako pocelo das e budi. koa je sav sazdana od patnje I nistvaila I neunistivosti. jer to onda nije ni dobar hirurg. kaze mnoge filozofije tvrde da covek ima dusu. kkao je nedelja kao nekim stautom koji je nadzemlajski odredjena te gde god bili ona na svim krajevima sevta I u svim sredinama ima nesto zajednicko. vojnik ranjiv od svoje pusek. ali do kraja u smisli neuspeha jer tek on donosi pouku. Ali pred spavanje ubuzeo bi ga nemir. odnosno u svemu moramo ici do kraja. naravno to ga opets eca na detinjstvo I misli da ej ovaj sadasnji utisak o nedelji I njenom dozivljaju upravo izneo iz detinjstva. Kaze detetu je potpuno nepojmljiva misao smrti. zato treba samo gurati. kroz njega razmiljsao o pojmu smrti. sat radii td. ozenio se nekom anicom.I u bolnici je sve mirno. inace kad god bi baka svirala on bi plakoa.

kaze to je kao savrseno umetnicko delo u tom svom savrsenstvu ono se uzdize iznad fizickog ono dobija neke metafizicke razmere. ali tamo gde je ona stvar slucaja gde je potpuno neocekivana eto je vec velika stvra kao I umetnicko delo. kao sto s edesava I sa umetniscu. svi u porodici placaju danak te vanzemaljske . I da misli da ju je tako pronosi razboljenu citav zivot. moraju biti potpune I zato je to cudo prirode kao I slika gde su svi delo uprvao nacinom nakoji su sklpoljeni daju lepotu. koliko bi tada bila lakes podnosljiva. ali kao da su ljudi imlai neku vrstu sazaljenja p[rema njoj I njenoj zrtvi. Opt smrt. zeleo bi da umre u sunacnom danu jer u pravo ono sto ga u smrti najvise plasi jeste ta vizija I opsesija mraka. ali njemu vise prija ova nova bolnicarka. I kkao to ljudi ne shvataju najcudnije mu je kad neko kaze je li pored toga sto je lapa jos I umna. pa to sto su I deca lepa je logicna posledica. takva je bila jedan devojka u koju je bio zaljubljen u srednjoj skoli. I sad pocinej razmtranje pojma fizicke lepote.ica u svemu u kojima da samo nesto fail one ne bi bile to sto jesu.aljakava. Kaze kako sum u zvuci egidijevog tromba jos tada razboljevali dusu. smrt je jedini fakat. cemu to. I ono njegove relano irelano. sav su deca bila ruzna sem nje.edstvo I svoj deo boriti kao lavica. sesce rodbina on ace dobiti istaknuto mesto. lai kaz eto su sitni duhocvi. sve to moze biti tako relativno. ima beznacajnih zivota ali nijedna smrt nije beznacajna. Kaze leoa ej I to bas onako neuobicajeno lepa. naravno na njegovu bolnicarku nece ni pomisljati jer ona posto s eizmestila njoj nisat ni ne treba aona ce se za to nas. previse je umiranja u ovom zivotu. kaze takva je bila kalpurnija. ali ako je ona ipak lepota nizeg reda to je nesto sasvim drugo onda su njoj potrebni I osatli kvaliteti. I sam kaze zar I druge umetnosti za svoju veliku svetlost nemaju protivtezu mraka rugobe. samo se zaprvao umire. ta lepota I nema neku vrednsot. inspiracija. I njemu s ecinilo kao da u tome ima neki savez pritiv dede sto mu je I prijalo ali I psetalo jer je mislio da su samo on I baba u njemu. alit e lepote su I razlicite vrste. kaze ima onih serijskih gdde su svi u porodici lepi. I ubrzo ce se povsti polemika oko ostavstine ono malo tricarije I uvek ce se ona oznacavati takvim recima kkao bi se sto vise umanjila nejna vrednost. I shvatio da ej to cena. ona ej ejdina strvarnost. I to su one lepote u pokretu . besz onoga sto nas veseli mozemo lai be zonoga sto cekao tesko. ovo ono. on je posato obucar. cerka kalpurnija je bila lepa I ivan je se u pubrtetu poceo zagledati u nju. Kaze njegova bolnicarka je otisal u svoje mesto zbog nekog smrtnog slucaja I on je vec zamislio kako ce to izgledati. ona je u toj svojoj lepoti ostvarila svoju celovitost. bola. kaze nije cudo sto takva jedna lepota je u stanju da nekom posatne zivotnja prokupacija. I kaze kkao su istocnjacke religije radile pametnu stvra kad su smrt preedstvaile u domenu svetlosti. opsesija njegovih razmisljanaj njeoga dusevna hrana I onda sjaajno. ona je jedina relana. Razmisljanje u smrti. Kaze kkao bi baka kad god bi nekog videla u nekom poslu onako blago ga bodrila da nasatvai I to je cinila I sa egidijom. ona je inace stalno dozivala svog decaka I njemu se I danas cini kao da cuje viku tog imena. Sam se pita sat ej to sto nas tako mami svetlosti da li je to nesto praiskonsko. pa nasat ce joj to. I on smatra da pored borbe za kruh covek treba da udej u jednu najvecu iakad a[reduzetu borbu svom svojom silinom u borbu protiv smrti. dozivljaj stvarnosti subjektivni ili objektivni.lepote. Kaze ona ako je ona prava ona je takodje jedan talenta. kaze ne da joj s eveseli nego ej ceka. I pratio ej do kuce a tamo video jedno bice njenu sestru sa vodenom glavom. izrodila puno dece koja su sva id reda bila balava. kod njih nema delimicnosti. I kaze upravo kod te lepote I samo bice koje je njen nosilac jet e vrednosni svesni I zato zna da ej nosi I t je lepota lepote. to bi bilo kao pitati z aneku sjajnu sliku imali jos pozadi otvor za smesta nje novca. Misao o smrti pripada samo .

a majka je bila razdragan I vessel I svi su je gledali u cudi I gotovo se grozili lai joj nisu imlai na cemu zameriti. ono nase us at mi verujemo jace je I iznad bilo koje objektivne cinjenice.z ato I jesu pesnici. licni pogled na svet. zrtvovanja. I on nasluti da je rak. jer sat ima veze neki realitete ako se nas net ice. svaka filozofija je licna.jedina sigurna istina je go covek koji strepi I strada.nogo kasno posato covek a bog je svakako morao nastati tek posle njega. I on je sam nocu podrhtavao od te strepnje. nije znlaa. a onda ej sahvtio da en. jednom je jedan decak na izletu van grada upao u neku provaliju I poginuo. Uvek mu j ebilo cudno zasto ljudi toliko insistiraju na spoljasnjim dogadjnaim. jedina prava stvarnost je stvarnost nase patnje. u tome je draz prometejstva I on ne bi bio prometej da nejgova pobuna nije bila nemoguca. subjektivna. a I da age j imao sigurno bi vise poziveo. I to je tacno. Prica u prici. Kaze da age j na ovakov razmisljanje navela cinjenica iz detinjstva. Procitao ej dosad napisaono I sam se sebi smeje sto tako pada u razna filozoiranja kaze kkao zazire od toga dam u neko kaze da je kontradiktorna I uopste mu nije jasno odkale u takvim umnim stvarima kod njega takva potreba za doslednoscu kada ej u zivotu generalno nikad ne potencira. se odlazio na oblakoder premislajo I na kraju skocio. poklanjanja. sve I daje tako to ne odgovara njegovoj licnosti I premalo mu je mastovito. On misli da je covek zaprvao tek m. I sta taj objektivni fakat menja u ovom slucaju kad ej covek vodjen nekom svojom relanoscu skoncao sa sobom. deda njegov fala bogu nije bio u gradu a ni neki njgeov zamenik tako da je u tajni prosao I naredni dan. ceo grad je zamro od nesrece. citajuci je zakljucio da je junak . kako je potkopavao relanost relanoga na drugoj je starni gradio realnost irealnog. te knjige su bile kao egzoticne tiem sto predstavljeu gomilu zbivanja nekih primitivnih ljudi u nekim dalekim sredinama njemu to nije bilo zanimljivo. kad za njega neke stvari koje nisu imale niakd karakter obkedktivnosti a zna le su I te kako da ga pomerei u tom smislu one su relanije od ovih. svi su to nzali sem majke. I misao o smrti je zqapravo proizvela boga. Razmisljanja o bogu. I misli das vi imamo ten eke svojwe mama jumbe. I da nema smrti ne bi bilo ni boga. I on je tad shvatio. odbukcijom je usatnovljeno da rak nije ni imao. I navodi onaj stih iz okovanog prometeja kako je ljudima uskratio da vide svoj kraj tako sto im je naselio srca slepim nadama silnu blagodet time dao coveku. I obratno sporedna stvar dobija na vaznosti I posotjansoti u onom stepenu u kom nas je pogodila. o literature. prvo sto ga je interesovao covek I to onaj slozeniji a ne pracovek.izabranima. I pored svih tih rezultata sat menja stvra sto mama jumba zaisat ne postoji. gradjevina. moj omiljeni deo knjige. znaci bog je proizvod coveka a ne obratno. to I ja mislim. Govori o nekom plemenu koje je imalo kao kult mama yumbu I da tog verovanaj nije bilo koje je naravno cista izmisljotina citav jedan civilizacijski poredak bi bio lisen takvih tekovina. Bolnicarka mu je donosila knjige. kaze kad je zagrmemo grom onaj primitivni covek se uplasio I tako je nasato bog. I ljudi treba da preduzmu tu borbu protiv smrti bas zato sto ona deluje besmislena I nemoguca. Kada je u pitanju ovo shvatanje realnosti on s epitao ne cinili satvrnosti krivo ne umanjuje li je takvim satvom. Realnost realnoga je ono u sat nikad nije verovao. dugo je trpeo mucio. ovde ih inace ima mnogo. majci su koja je do besvesti obozavala svog sina jedinca rekli da se zadrzao. I trazili su sutradan pogudnu osobu koja bi joj morala saopstiti istinu. Gvovori o filozofima kao o pesnicima. I to tek kada se covek osvestio kao bice. I svi su bili skamenjeni I tuzni. treba imati maste za smrt. iako je do tada verovao da nesto tako jasno objektivno mora nadvladati sve sda je video da to nije najace eti jaci je onaj subjektivni osecaj. I zaisat emotivna reakcija ej najbolji pokazatelj onoga sto ej nazovi realno. coveka nesto pocne da probada gricka polako.

Ivan ga je voleo lai I mduboko cenio. on ej precutao da ej u ovom mestu proveo svoje detinjstvo I da zna svaki njegov deo. nisam sigurna uglavnom nesto od efeekata scenografije. neko drvo ej bilo posadjeno I oko njega valjda podesena neka svetlost. pre koncerta on je dugo namestao violinu I onda kad se to konacno zavrsi on bi dao znak I zavesa bis e digla. jer je znao neopozivost toga. to ej prvo uradila njegova majka da jednom nedeljno po jednu od tih zen aiz trupe prime na rucak. kuda ce.covek ameba. kao nesto neodvojivo. opet utisak relano izmastano. on je to poricao I kasnije mu je ivan rekao da ga sad ne ozve glavanja zatos to hoce da . Glavni junak je primitivac ali to ne moze biti nas covek kakvih ima na pretek . ali posle izvesnog vremen aodlucile su.zivili u gradu jos uvek secanej na nejgovog profesorav ioline. otac ej to podrzao. a onda na kraju je grad odlucio d aim da novce za odlazak I oni su u znak zahvalnsoti odlucli da naprvae oprostajnu predstavu. nikako se nije mogao namestiti. Opet s evracamo na realnost. zene su posebno pomaglae. kkao bi se zeleo izvuci odavde ali en zna koliko ej to moguce. I neporeciva. Secas e sebe iz tog perioda kad posao u skolu. bolnica. egidio kao das eprobudila njegova nekadasnja umetnicka starts najvise je u tome ucestvovao. akze u zivotu se moze nesto a ine mora ali na predstvai se upravo mora odigrati sve kkao ej predvidjeno tu nema odstupanja I zato je z anjega predstava konacan. U njihov grad je stigla neka pozorisna trupa. I tad kao da ej znao da ej taj poklic bio nagovestaj neke nesrece. u gimnaziji ga je ucio fra andjelo. Pitas e kao se I izvuce iz ove bolnice. I tako ej savko imao svoju milosnicu. zena je nevoljno prisatla na taj brak I ubroz se sasvim upropastila bila ej strasno aljkava deca satlno balava I poneo je uspomenu iz njihove kuce to stalno brisanje nosa. ljudi kao da su imali razumevanja za ovu zenu I u neku ruku su je zalili uvidlali su njenu zrtvu.kaze ivan ikao on sam je vrlo uredan bio u svojim satvrima nered u kuci ovih mu je nekako prijao kao da ej oznacavo neku toplinu za arzliku od serilnih hotelskh soba. I kako se kretao nasumice I put ga uvek vodio ka majcinom grobu. a u pocetku je sedeo pored decaka koji se zvao petar. satrost I ne pruza bas neke preteranw mogucnosti I perspective. cesto mu se javljao razglednicama a kasnije je cuo das e I on njima starsno ponosio. ne nego malo egzotike I to je uvek covek iz nekih udaljenih krajeva. Pokusavao je od svoje bolnicarke da izvuce. ozenio se. Kaze kao je sa strapnjom ocekivao ono sto se dogoditi na sceni. k je otisla sa pozorisnom trupom. On je u jednom trenutku zapsao ono sto ag je trglo bio je glas bdijte strelci. to je umnogome otezavalo njegove nastupe. ubrzo mu ej majak umrla. Njegova cerka k je takodje igrala u predstvai. posle su ga [remestili iseo je sa ivanom I ovaj cemu postati mnogo blizak. petra su potom prozvali glavonja on se odupirao tom nadimku. kaslajli su jedan od njih je uzeo da pravi burad. ali sto s enjegovih nastupa tice imao je jednu manu. odnsono nije stigla svojom voljom nego je samo dotle imala da plati put I tu odsela. u svakom slucaju to ga je bolje osvetljavalo nego sto bi to ikada sunce moglo. ivan mu je prebacio da to cini iz sazaljenja I da nije u redu. Sam violinista ej bio dobar ucitelj I pedagog. mi nase duhovne mozemo velicati. bolnicarka mu cesto dolazi I razgovaraju. uzivao je lsusajuci je. Naime to ej bio jedan genijlana covek. davati im neka znacenja ali ova sev izjedancuje. I tada se kod naseg junaka po prvi put javil ata spona zrtva I umetnost. u pocetku su im ljudi pomagali. ali procitavsi jos koju knjigu d a je covek ameba I sam pisac. vrsi se kulturna razmena. ali opet nekako zajeban. Nisam rekla kkao je ejdnom dosao kod njih da sapva neki nadvojvoda koji dobio morsku bolest I kkao je on onda arzmislajo kkao vizicka patnja izjednacava svakog coveka. sev grad je bio u toj atmosferi. a ubrzo je I ons am ivan otisao iz grada. ona mu opisuje mesto katedralu na koji ce nacin doci do nje.

popustalo. jer je rekao da su slobodni oni koji nekad mogu svoju slobodu okaciti o klin. a danas se to ne moze biti jer covek u svojoj svesti nosi vec gomilu nas. Jednom su sreli coveka koji je isao ulicom I plakao pri tom je bio ruzan. Ovo drugarstvo je ivanu bio prvi dublji odnos. neki goblen na kome je valjda bila neka babina slika je bio pohaban I trebalo je smisliti kkao da seto zakrpi a neprimetno I onda ej deda nasao sliku iz zurnala koja je odlicno pogodovala. on je pricao o svojoj uciteljici klavira I onom straom prepoznatljivom mirisu koji bi mogao prepoznati u hiljadu. koje misli za nas. sasvim obican neznatan dogadjaj. Ipak mu j eivan bio najblizi. kako tako neke bezancakne satvri pamtimo anesto vazno zaboravimo. on je nasatvio svoje a dva su ivana rasprela pricu o tom zasto je slinko. da li tako vec godinama ide I place. kad n akraju nije uspeo. prvo oset pa opazaj. Kaze opetse mnogo zaneo. bilo jet u jos ljudi. koj je nakko bio sasvim obican pragmatican lai je za sve njih imao autoritet. jaki prikriju svoju snagu. vezano je za dedu. njih cetvorica su do mature osatli zajedno. I misao mu odlutala. nema nista strasnije. I koje selektivno bira I upravlja nase pamcenje. ali on tvrdi da covek danas ne moze biti spontan. kako svaki dogadjaj u nasoj glavi moze dobiti obris intrigue itd. nadao se da ga niko nece naci niti razumeti razlog njegove patnje. kaze kao da u nama postoji jedno drugo dublje pametnije ja. Inace violina je bila pretezno muski. I on je pobegao u sobu I plakao. I on sad zai primitivne ljude koji dozivljavaju prirodu neposredno koliko su u tom svom dozivljeju uskarcene lepote I punoca. govori o spontanosti kojas eceso navodi kao neophodna.m I imao je onu crtu ozbiljnosti satrijih ljudi koja na njemu uopste nije bila odbojna. Ivan se opredelio za put umetnsti. pala je velila figura. I sad ga ovo navelo na pomisao po kojoj mi to zaprvao zakonitosti pamtimo. Sad se opet vraca asocijativno da nam pokaze tu jos jednu stavr koje se nisam ne zna zasto citavog zivota seca. niko to nije orimetio do ivana. uvek sam sebi pobegne s lanca I izgubi nit. ovo mi lici n aono sa borhesom. a oni slabi u koje spada I on samo mogu tako das edice svojom slobodom u vetra. I nesto je posebno ivana prema njemu privlacilo. kao to kod mladjih zna da bude. posebno po onome sto je za njega bio uslov prave bliskosti a to ej da su imali iste bolecivosti I ranjivosti. a jos mu je tuznije bilo zato sto je znao da to niko od njih ne bi ni razumeo. Kaze kasnije njegovom Idrustvu se priblizio I mata. bubuljicav. I taj isecak iz novena concert champetre osato mu je stalno u glavi kad sum u javili da je deda umro. on je sav bio ocaran svojim poduhvatom aonda je to neko od prisutnih prokomentarisao I kao da je umanjio zaprvao ismejao dedu. Seca se prve predstave san letnje noci. samo kao je u kuci bio mogao ga svirati I musarca ali je za klavir to vremeno . jaki su zato sto znaju u datom trenutku biti slabi. izgleda kao da place zato sto je ruzan. I onda je on o svom ucitelju ovaj o svom hgovorio. petar je izrazio zelju da studira medicinu I oni su g au otme podrzali. Mada kaze naprosto ej stavr da treba biti ono sto jesi lai to nije nimalo jednosatvno tako kao sto zvuci. medjutim violina ej I dalje osatla musak stvra. kako su ga prozvali plakao. I kaze sestivsi s eklavir zar en naucimo mi mozda oluju I njnu lepotu kroz simfonijsku oluju. mozad ono sto on nije imao. bio je potpuno miran kraj njegovog odra. lai kad mu taj detalj pade na um on se zaplaka. slabost jakih.pokaze svoju samostalnost.edjenog bola [patenja naucen da gleda itd. da li je zatekao zenu sa drugim. gnusnije od ruznog coveka koji place. on je svirao klavir. I da on cak sam nimalo ne zevidi na spontansoti primitivnom coveku. slabost koju je ucio kod dede I koja je u . zajedno su taj neuspeh I odpatili. nas junak kaze da ej se uvek stasno grozio psihickog nasilja I da ej iz ovoga shvatio da ljudi imaju vlast na taj ancin sto privremeno prikriju svoju volju. I opet dokaz njihove zive maste. klavir zenski instrument.

I sad o ljubavi kako se satlno mora pothranjivati. dosli su u posetu pacijentu iz susedne sobe. a ima I klimkatericno njemu su sklonije zene. I onda odlucio naprasno da otputuje. tok se peridoda najmanje rado seca.kaze preboleo je I to za sest meseci. razgovaraju s anjim. nego kao da name j obaveza da dalje nizemo rezultate. kako nije ni tacno daz ene vole jake musakrce ne uprvao ove osetljivije. I jao je vazno da en izgubimo kontinuitete u napredovanju. jedini razlog koji on prihavata za pisanje jeste oslobodjenje. I ondas es eca tih vinograda iz detinjstva. to s eodnose na sve cime se u zivotu bavimo. on je nekako preko fra andjela jedinog zivog stvora koga je iz mesta kontaktira pokusao da to resi. video porodicu. I odvezli ses vojim novim kolima. Pa anvodi coveka koji je insistrirao dam u se pise testament samo da nesto iza sebe u toj formi osatvi. Mladost osatvlja gorak ukus u ustima. starsno ga ej ovo porazilo. A onda kako mu je govorio jedan covek kakao ce preboleti. ali ubrzo dosadilo. Kaze jednom mu je stiglo pismo. I da uspeh posatne nasa obaveza. a onda su se redjale dalje nesreca. iako nije imao ni kome niti sat da osatvi. kao neki irealni dnevnik. a onda su izasli prokomentarisali vise nego strereotipno kako ima se bolesnik cini bolje nego sto su ocekivali. medjutim on je ujutru nesao. mnogi sum u govorili da treba da pise. a onda vidi decaka kako odlazi do kola I igra se imulirajuci voznju. O pisanju. smrt. ne sme mo se preispitivati o svrovitost naseg delanja tada cemo satti. kako su kretali I kad ej deda isao isla ej citava povorka stvari. otac majka sin I cerka. kako se njoj nikad nije ni tezilo ni u religiji posebno ne klasicnim knjizevnostima. da treba da dodje u mesto jer su oko vinograda ono malo od dedine imovine sto je ostalo poceli neki pogranicni sporovi. bakina. Kaze nas uspeh kojis e nize obavezuje nas da anstavimo dalje. ali je orao doci licno.jednom trenutku bila znak razocarenja sad je postala nit koja je dedu priblizila. . kako je neizbezno morao da otputuje. ciniti dinamicno. a ovi unutra svaka rec kola. ali kada je razmilsjao o sebi kao piscu on je mislio da ne bi bio dovoljno dobar. egidije se nakon toga odselio. na prvom raspustu otisao je u mesto. da ovaj mu je rekao kako su zene mnogo jaci pol pozrtvovanije. u pocetku bilo zanimljivo. ona je kao maslacak svaki je vetar moze potpuno rasprasiti. kao mladalacka pojava to obicno traje do 25. staracko. kako ce ga uvek podici. tada covek mnogo I previse veruje u sebe. I poslao joj je pismo kkao ce se videti sl put. I oni drugi malo osetljiviji koji ce biti skrkahi bolom lai ce im upravo ta povredjenopst donositi uspeh kod zena. deset dobijenih pobeda vec garantuje 11. treba da budemo profesionlaci. tako su se pokidale sve veze. ovo je odlicno opisao kaze ucinilo mu se koliko su pura to kola potpuno nepotrebno pomenuli. ali je stiglo pre pismo iz mesta da se devojcica ubila ispivsi kiselinu. pa dedina. a ovo sto on pise to je senilno. osavljajuci sve iza sebe. posle toga takav covek obicno posatne ogorceni kriticar. pa kolima dosli. ona mu je rekla da bi umrla kad bi otisao. ocovecila ga. Kaze ima onih koji ce odmah krernuti. Opet je ujutru malo cituckao zapisano. ona mu je postala potpuno nezanimljiva. Sad poseta u bolnici. ne ljudi uglavnom usvajaju znanja onako kako im se servira I to nsiat nije njihovo znanje. I tamo poceo da se vidja sa mladjom egidijevom cerkom aldom. nova kupili. I da ej to smesno I nema nikakve veze ssa tipom coveka sve se preboli samo je pitanje vremena. ali sum u drugi govorili da bas to znanje koje ima jeste najvaznije jer je njegovo usvojio je samo ono sto njegov duh moze da primi. I na kraju obavestenje da zbog njegovog dugog boravka u inostaranstvu I troskova skolovanja ne moze racunati d ace siat od imanja vise dobiti. I on je glumio. Govori o umetnosti kkao j elosa svesna teznja za originalnoscu. on je mislio da svi to cine. kao da datu rec menjaju po oadezima. I sam se sebi cudi. iz jednosatvnog razloga zato sto ej neuk.

Inace razmislajo je o fra andjelo pre razgovora I o tome kako je bio fratar I kako je bio liberalan. ali sad zamislaj kako to izgleda kad bolesnika tamo treba da premeste. pa ako se on odupire a oni mu objasanjavaju da na sest mesecui strerilisu sobe I da zato mora da je napusti. I ivan ima nekog kome robuje. I kao covek cim malo oseti da se smrt udaljila da odnosi nekog drugog ne njega n se onda ad onako na bezbednom odstojanju o filozofiranje o njoj a kad je blize. Kaze kako se opet zaneo. pa na kraju to je I srecan broj. samim tim je bio a tipican I nezadrt fratar. jako malo. to mu je bilo posebno zanimljivo. ako govorimo o onom cistom relaitetu. zeleo bi mud a se smiri. a onda je se nasao sa fra andjelom I zapoceo zanimljiv razgovor s anjim. verovatno videvsi njegovu smirenost. ne bi cackao po tome kao u svetinju. Inace ga je pototm sasvim u duhu svoje detinjaste mastarije pitao jel istina da je nekad bio kavalerijski oficir. to je nemoguce. Kaze sinoc je u sobi bolnickoj nasatla mala uzurbanost kako je kasnije saznao umri je neki pacijent. jer bi bilo satrasno da umre pre njega. sve se dovodi u sumnju. I bolje je imati jednog gospodara kome sluzis I bar poznas to ropstvo nego se rasipati na stotinu. nikako ne 7. tesko. gra andjelo zeli das a apstarktnih tema predej na nejgov realni zivot. ali zamera sto je ziveo kao umetnik u svim oblastiam zivota sto ej ono sto ej bilo neophodno z aumetnost oset preneo I na stvarnost. I time su ga uvek plasili a te su zivotne bremenitosti dolazile I on ih je podnosio. ali ivan samo to ne zeli. ali on je verovao da postoji soba serbecimer. I znalo se da to I njmeu prija. razgovarali su o zameni tih uporista da li na smrti jedne ideje moze nici druga. A onda kad ga je andjelo nazavo slobodnim duhom on je rekao da niko od njega vise ne robuje. I kaze kkao ej smrt uvek negde drugde u broju 6 ili 8 ako smi mi 7 . njega nema lai tako nema ni tuge radosti. I .nosio se I neki tus aon je babin smeo da koristi. ova kaze ima kao sto ima njegov bucko. pitao se sta je to u sta veruje I sto ga ne izdaje. ovaj ga onda pita koliko takvih njemu slicnih jos ima u svetu. On kaze da je voleo tog coveka. ne zele da odstupe od njega a da ej to istinska vera u svakom casu u to ne moze verovati. postoji kao neko stanje svesti. kao da je bilo teze ono njihovo pripremno nego ono sto se uistinu desavalo. kaze mu fra a I ovaj nazovi bog njegov mora biti dobar cim mu lsuzi. Kaze kkao sum u oduvek govorili ne mkozes tako sat ce se desiti kasnije u zivotu kad te stignu problemi. sat bi time dobio. trebali bi im I neku penzaiju dodeliti. nicegha sto ej apstarktno. I u rasparavi s anjim kad mu on kaze kako je on kontradiktoran ovaj ce reci kako on misli da je u tome velicina covekqa. I koliko god da je imao prijatelja lekara nikad se nije usudio da ih pita postoji li ili ne. ovaj kaze ive tuzni sretnice. prvo zato sto je medju liberalima I njegovim dedom bio veoma cenjen covek. itd. Sve je bilo zapusteno. ali naravno ivanov nemirni duh zastupa sledece. I kako to nije licemerno nego vrsta neke intelektulane koketerije. a vera je mora se priznati nasusna potreba. pa ga pitao ima li boga. ne jednosatranost. zamerio mu je sto tako lako pokusava da poljulja temelje na kojima stoji citavo covecanstvo. slazem se. on to razume lai jegov nemirni duh ne moze razumeti da covek satlno moze verovati u tu jednu istinu. u koju se premestaju bolesnici I tamo umiru. kaze pa ni sev ni tuge ni srece ne deluju na nas podjednako u razlicitim trenucima naseg zivota. Ali ga ej zanimalo cime se taj covek u duhovnom smislu hrani. andjelo mu ej samo pozeleo da taj kome sluzi potraje da umre sa njim. to je borba.z asto bi I osecanje I vera prema bogu bilo drugacije. slazem se. kaze da je pisac nikad se ne bi plasio da upadne u kontrdadikciju jer je uparvo to autenticno. tacno. voli ga I satlo mu je do njega. on zeli da luta. bog ace biti dok ljudi budu veroovali. on samo misli da postoje odredjeni ljudi koji veruju u svoje uverenje koji ga se drze. osato si uvek isti.

A onda razmislja kako ljudi cesto potenciraju velike ljubavi.predlaze mud a treba da pise za decu. Svirali su ivan I jegova zena bio je I mata tu. Kaze trebalo je da prihvati neko zaposlenje ali je saznao da u tom mesto zivi njegov ivan. I ta cisto pragmaticna stavr potpuno ga je I do kraja iskompleksirala. niti pak uspe skroz zadovoljiti. ali ivan ej nezadovoljan. ivan I mata su krenuli zajedno. jer bi vrlo lako njihovog ivana mogli zamisliti u nekoj uniformi. koji je zaprvao vaznost svake svoje rci podvlacio tim neprestanim radom obrvama. kao zadovoljni su ali I sami govore das ve prolazi pa kako bi to ikakvo zadovoljstvo moglo da donese. Ali bilo je I onih koji su ambiciju gajili. taj isti bi u vojsci surovo kaznio svog posilnog ili ga ubacio u redove gde se glava sigurno gubi. ivan mu kaze sta je njmeu. mata je bio takodje tu u mestu. kaze sigurno su nesto pricali sto nije bilo z anjegov dom kad su se napolju tako dugo zadrzali. mato je rekao zato sto su oni zadovoljni time. kaze nije cudo. krhke. ali sat ej jedna mrznja zasto niko ne govori o tome. nije studirao ni medicinu. kaez kako ljudi g. vodio ga ej dam u pkaze plac koji je zeleo da kupi lai slejak nikako nije prisatjao na kraju ej sredios a ovima iz opstien da ag nekako na to nateraju. kaze onaj koji svog radnika po kisi salje da kupi uzinu I ustanju je zbog enke gluposti da ga otpusti. Otisao je tamo. poneki ljudi su zaisat bili talentovani za to. a zena ga upozorila kako to iz njega zavist govri. pogasene ljude koje pitas kako su a oni odgovaraju idu dani proslo I to I sina su ozenili. onda mu je sutrdana ivan zamerio. nrekli sum u d ace to mozda biti cista hemija ali ej na kraju zavrsio na farmaciji. I ovde je mate pokazao svoj analiticarski duh. sta mu jet u bilo zanimljivo. ivan j odusato I od muzike I literature. I posle toga prijatelj je prosto zauzeo neki satv prema njemu. kaze cudo je sta tako ejdan mali komleks moze da uradi I da pokrene. raspravljeli su I oliteraturi. Ozenio se nekom nemicom ona je svirala klavir. kaze kkao cesto govori o tome kako je I ibzen bio apotekar. I onda mu ej mata objasnio ono sto se injemu samom ucinilo cudno kod ivana. kkao je pronicljiv. koji su I sebe I druge ubedjivali u svoj uspeh a to ej bilo neophodno ne bi li I sami u njega verovali. Kaze. ali zasto misliti o tudjem problemu kad toga o cemu on cita ima tako mnogo oko nas. ali on shvata da za tako velike mrznje mogu da budu sposobni samo jaki ljudi. gotovo niko od prijatelja sem naseg junaka nije izabrao ono sto ej zeleo. ivan ej komentrarisao kao mu se dopada taj ciganski duh u njegovoj muzii. Onda je mata rekao ivanu kkao ovaj zeli dam us ezavidi I da on upravo zavidi ivanu zato sto on njmeu ne zavidi. I oberucke ga prihvatio. ali one su labilne. I tako ode. kaze imao ej neki mladic koji se valjad bavio pisanjem ali njegov cilj posto je bio beda bilo je pet novih odela kaze ne. Kaze tako je sretao svoje prijetalje. I ovaj ej voleo da cita one nove avantiristicke knjige. zasto nisu oni osatli iskompleksirani. sat moze jedna mrznja. po tome je ivan veci realista. djaba I od uma I od svega.a ideologije koja bi ga duze drzala nego ta zelja. ako sto mu se uvek plakalo od te njihove tuzne srece. govori o ljudima sa zivotnom ozbiljnoscu a citava ta tako krupna stvar kao da se ogledala u njihovom radu obrvama. kaze na neke stvrai bi bio . one su u coveku najvaznije. a sad cemo videti sta ej zivot od njih ucinio. to je hitleru I osalim bolesnicima dalo isatajnsot.upo I pogresno veruju da neke krupne stvari u nama pokrecu nesto sve je u sitnicama. iako on je kao nerealan. njega kompleks unisatva. sigurno. a galeb pa on kao da je vise zeleo I vise ga zadovoljavalo ono sto je bilo usput na putu do cilja nego sam cilj.tako je uvek jaci strah od stvari nego ona sama. Ivan kaze on se takvih ljudi kao sto ej ivan plasi. tako su ga jednom poslali kod nekog advokata mnogo ozbiljnog coveka. I njemu se prosto place. tako da njiti ga ej neuspeh mogao potpuno razocarati. Ne bas tako jedno za drugim ali dobro je sto je [rvo dao sliku svojih prijatelja iz mladosti.

kaze znao je ejdnog koji ej bio jako talentovan ali ne pelivan publika ga ej cenila ali nikda nije obozvala odsustvo pelivana publika na prvu dodir oseti. onda ga je mnogo kasnije video. o dramsko umetnosti. metafizicke. sekspit ona orividjanja. postoji smrt koja je javna. kaze bio je fantastican. neko ne moze biti ve. pa oni zive vrlo dobro bez toga. sad ce mu biti bolje to obicno tako biva. Ali sat navode ljude da budu glumci. bezbrizniji. ako vam je to sve pa pnda to mora da bude izvor I vaseg zadovoljstva ali I patnje I razocarenja. na mesto satrog boga trebalo je postaviti nove emelje. bice ne ni na talenat. Kaze ne porice on vrednsot ramskoj umetnsti ali ona nie jednaka tekstu I njegovoj lepoti niti omogucava da ta lepta dodje do punog izrazaja. sat od nejga osatje. ali ona je mnogo manje od toga. kaze u sobu je doveden jedan general. kako igra staranca seljaka koji dolazi kod zubara I nateze se sa njim. seo je sa ovim da razgovara. vracamo se na ovu smrt pored nas. kaze kkao ona zaprvao unizava tekst. ali ako sve to odvojimo od coveka. I on onda ispituje. nezainteresovaniji. stvaranje je ispit savesti. nije tacno da oni ozive tek na pozozrnici. cista lakrdija. ali kaze to je nekako I normalno jer kao se necemu u potpunosti posveteti. znaci I generali su osetljivi na smrt. Kaze pa brzo se snadju. ali kao da je u njemu videoe I neko nezadovoljstvo svojom profesijom. er bi se ovaj mozda I preisspitivao u svom postupku. aonda rapidno pogarsanje I smrt. A sta onda akd se covek poljulja na temeljima nekadasnej obmane. Samo su ga otvorili iz atvorili. Kaze mi se umetnoscu lecimo od zivota. pa kao zamislajamo anu karenjinu I ilijadu zasto en bismo I sekspira. pa ne naravno njegov posilini je rekao da to nikako ne cine. auvek je bio I jedno I drugo I moral I umetnost.spremniji neki iskomleksirani nisatvac nego heroj. kao molarizator se borio protiv umetnika u sebi. kaze ako umre bice to smrt sa majonezom. Zatim kaze kkao im amnogo ljudi koji provode vek po salonim a a zaprvao su takvi ljubitelji samoce. kaze samo su izbacili malo salad a ne bude da nisat nisu radili. koliko puta posegnemo nakon predstvae za tekstom trazeci ona lepa mesat. kaze a sat je sa sekspirom I molijerom. a kako dr odglume. ali je on sada bio znatno ravnodusniji. oni tako zive po onim svojim labijim mestima. sta ej onda ono sto stvara umetnost. Ali ivan kaze on bas veruje da prava umetnost nastaje tamo gde prestaje sujeta. kaze pa zar mu nisu rekli. I ova licna koja . ako on se libi da se baci preko scene das evalaj od nejga nikad nece biti glumac. a onime kojima vlada reditelj su ogranicene. ovamo ce helihopterom stici lekar. a onda ej u novinama procitao ime nekog glumac I setio ga se. on to naziva pelivan a to je ono nesablaznjavanje od lakrdije. obicno kazu.em jet a zamisao na sceni servirana. Kasnije je izgubio iz vida trupu. A on je onda sad. zar je potreban sofoklu I eshilu teatar. bolesnici sudbine.liki umetnik ada bude mali covek. tetar je dobar za lsabu umetnost nadomesti ono sto njoj fail. u pocetku ga ej glumac izbegavao ali onda sus eli. ovaj akze mozda ej u pravu. General ima rak. I jedan drugi momenat. posle je u novinama proitao da ej to gotovo cudo od coveka pos vojim zaslugama jednom je cak bio I vojni minisatr sa velikim ovlascenjima I za tili cas doveo sve u red. o pa djavo nije tako crn. nisat na temenjima pale nikda en nice nova.a ona velika se na sceni I ne vide. sad on razmislja o smrti ovih takozvanih velikih ljudi. je ovo zanimljivo kkao je umetnuo pricu o jednoj I drugoj smrti. molijer lakrdije ruganje. jer nasa zamisao em je bogatija. apstrahujemo ga. eto sekspira I pre svega tolstoja. valjda su zajedno negde nastuplai. kaze kao ovaj general umre to ce biti smrt sa majonezom. cisat sujeta. . poslali su ga kuci. mi imao citav niz mogucnosti. ali ovo sve unozava. Veliki umetnik e onaj koji objedinjuje veliki um veliki duh I veliki taelnat. I umetnost su neki tu stavljalu. ovde je u bolnici zat sto ej na zadatku I nije zeleo da se udalajva od njega. I to sujeta na svoju fizionomiju.

ali nije bilo dobro jer ej jedna zloupotrebio hteli su da ga streljaju pa ej oziveo. Vlast. to je vec I fizici poznato I hormone. ali ona je mnogo puta ugnjetala narod. dvoje ljubavnika je podelilo ampulu. ali lkaze svaki put tako kad niej zna kkao da resi situaciju kako da se oduzi nekom ko za njega daje. lai ona ej delotvorna samo akos e ispije cela. naravno imalo je onih koji su bili privilegvani nosioci vlasti I pronalazaci. selektivno se biralo. nikako ga nije tako dozivljavala. knjiga en moze bti sa hepiendom jer toga enma. ne nego ti bivas ubijen. ali nece da operise metafizickim terminima. kaze nije bila nejmu strana radost tudjeg zadovoljstva ali ga ej zena cesto upozoravala da se obicno to desava onda kada to predstavlja zadovoljstvo I njemu. jegov zivot e najvredniji. I sad on ce leciti rak. sto ej znacilo da ej imao dve. naime vidimo da je rak posato sinonim sa recju smrt. sestra ga pita je li moguce da ej on bio ozenjen. onda su drugi govorili eto im njihove dobrote. onda dodju novi. niko me nije do kruha pa I bez nejga s emoze ziveti nego do golog zivota a to je ampula. sve sto ej mogao. factor iks. kaze nema kao nekad ja ubijam ja ginem. pa planeta bi za deset godina bila premnozena. zelena grana bi pod ivanom propala. podneti taj teret priznati. I zar da vladar vecito bude vladar infantkinja vecit infantkinja. inace desava se u sredini u kojoj su sve socijlane razlike ukinute. medjutim posatje surova borba. kad je mrtvac pokopan itd. nazad svoj rak. E sad prica koja je takodje umetnuta I koja se potpuno zasebno stampala. sada ludi vide. ali zasto ej bila takva pomama. Stalno su ziveli razdvojeno. smrt jet a koja uzima koja ej subject. time se iskupljivao. inace potojao je a 1 koji ej bio otporan na sve vidove smrti. u drugom slucaju moze biti I smrtonosna kao sto je kod njih bio slucaj.je svakom coveku isat. veliki zrtve podnesu z apromene I posle nesatve kad im vlast doej u ruke sve po starom. bio joj je zahvalan a stat a zahvalnost moze ad ucini nista sem jednog uzdaha. I tako ce bti kupljenz besmrtnost. ali previse samo time. na kraju su se skarsili na nekom mestu koje je zena dobila u nasledstvo pri povratku sa izleta nasli su ga u zgaristu.onda joj je govorio kako je ona njegva zrtva. on ej pribegavao istini. od jeftinih sirovina se proizvodile. pa je ejdna prodao. neko vecito trajanje. I on sam se buni protiv toga. jer zaprvao nisam ne zan sta da ucini. sisali krv onog koji je popio ampulu a ubili ga misleci d ace tako imati dejstvo. ljudi su mnogo osurovili. krenuli su u otpor I trazili nazad svoju smrt. iance danasnje covecanstvo trazi tragicnu literature u surovu vec im je zivot takav. jer sad je prvi put novac izgubio znacaj bila ej vazna ampula ljudi su se ubijlai. neciji zivot morao ej bti vredniji. I uvek sum u zamerali sto nije bilo dovoljno maste fantazije I msad ce ej dobiti al ice sve potpuno biti zaodenuto ruhom realnosti. kaze kkao se kaze kako je drzava prozivod narod I prozivod za nejgovu dobrobit. zaisat je tako bilo. ne znaci li to d ace njenim odumiranjem odumreti I narod. ampule su bile jeftine bilo ih je mnogo. ampula je pronadjena. e sad ce on izmisliti lek protiv raka. ludi su prodavali devojcice. imlai su cerku maju. pise se d ace drzava jednog dana biti prevazidjena tvorevinaali kao nas uce da je drzava jednako narod. otisli su kod petra . ne nie se tako moglo. ljudi vide da sav njihova nekadasnaj nejednakost nije bila nisat pred ovom sadasnjom pred smrcu. Dolores se zvala I sad opisuje I svoju nemogucnost da osatvri nekako prvai odnos. nije bilo nacina nikakav red da se uspostavi pa je pronalazac otkrio a2 koji je bio otporan samo na ove fizicke smrti ulsed bolesti. kako se orica zavrsila to nece da otkrije. Covek pise roman. Kaze zasto ti ljudi tek na krau kad nas mrt izjednaci posatnu ludi. ona ej nekako bial. ali tada se razvila nikada surovija borba. Nekako je kad je se I nesto starsno desavalo uvek stizao kad ej vec sve bilo gotovo. na kraju ljudi potpuno uzasnuti ovom kataklizmom. ali zar on misli da je svim tim ljudima trebalo dati da vecito zive.

ali je bio zainteresovan. volja je satvr jakih nesto sto ga ej vezivalo za dedu. kaze kkao su pricali da deca uglavnom vole da se igarju boga kao mali. kaze kako I u medicini koja se prilicno tice fizickih stavri iam onih maetafizickih. Kaze kkaos e ljudi plase osecanja. ma veruje I dan danas. go je I lagan. E sad o bolesti. zelja slabih. zelja ej imao mnogo. kaze kad bi mu Dolores govorila kriva je tvoja priroda ne ti. Kaze kako obicno ljudima sudimo ne po onome sto su uradili nego po onome sto nisu.glavonje. vrhunac neslobode. prosto je izasao iz kuce I vise se nikad nije vratio. kod nejga svaka ljubav ima limit otprilike dev godine. kad su se vozili kocijama do njega on s esetio ong concert champerte. da uprvalajju svetom. pogledao je pismo koje je napisao. I m. on je one dobi koja najvise odgovara njegovoj prirodi. kaze to se jos malo aparta navikava na promenu dok potpuno ne zacrni. kako ovo dobrro znam. on nije bio lekar kaos to ej zeleo ali ej lecio ljude laicki I to ga ej ispunjavalo. zeleo je da ag uci violini. bez obzira sto je vecina njih u stratu bu=ila neosatvriva svets da postoje bila ej dovoljna. vidi ispred sebe puteve obilje mogucnosti. Covek ej nestao. nesto celovito a opet nedokucivo. ali ono sto on nikako nije zeleo dam u bude uskraceno jesu mogucnosti. voleo je da taj decak dodje kod jega u sobu posebno z atmurnih dan pitao bi ga je li mracno. tako zalimo sto betoven nije napisao I desetu simfoniju itd. koliko neki nebitni podaci mogu zaokupirati jegovu mastu I posati predmet razmislajnja. kazes e mora imati volju bolesnik da bi ozdravio nosat bez toga. opet bar da se ne lazemo. onda j on dopustio sebi da nastavi pricu. I ja sam to mrzela kao mala. Kaze kako u sobi postoji malidecak kome je bomba ia zasoatlog rata kojom su se deca igrala oduzela vid. nije bio u tako teskim uslovima kako su oni zelel da se stekne utisak. I misli da nikda dete ni na jedno najapsurdnije pitanje. neka priroda ucini svoje. organizam. probali su vina tokom noci. zivotni tonus. zivot bi bez toga zaisat bio uzasan. da l ice posatti dalajlama jednog dana ne treba reci ne nikako. ali je uskoor napustio bolnicu. on kaze onako =crveno I tamno. On sebe kao I savkog drugog coveka zamislaj tacno u odredjenom dobu I koliko taj covek stario ne mari. kao da se tag lava napajala citavo detinjstvo suncem a onda se sunce na jednom ugasilo. Inace jednog dana sasvim na pocetku on je cuo kkao je ucitelj zmajcic otpusten I kkao se svuda prenosio glas da ej ucitelj osato bez krova I kruva I to svima treba da sluzi na cast. I ono najbolnije za decu I coveka jeste nikda vise. jer njemu je volja uvek bila problem. kaze on je tako plav I svetao. Es ad govri o lsucaju koji potpuno potvrdjuje koliko je njegova priroda soatla isat I koliko ima slicnosti sa slinkom. a nas ivan ej sesnaestogodisnjak. Verovao ej u detinjstvu. rpdavacica ej rekal da ej kupio puno cigartea. covek ej izasao na slobodu. on kaze kao da je to sam prepoznej cvece kojima nikako u detinjstvu nije mogao da ses eti imane. ai kkao ih ej masa potpuno u tom smislu hendikepirana jer ne zanju da osecaju. kod brice je bila guzva pa nije zeleo dalje da ecka. I to uvek im postavljauci granicu ispred nego sto mogu. Sve je nase to osatej samo vreme ta relacija da ej utisak straenja. on to nikda nije niti bi radio zamislite kako je naporno neprestan nesto hteti trebati. zbacuje sa sebe ono zajednicko obelezje kaput I cipele. I onads es etio glasa te zene verovatno ej njoj bilo napisano. mozad. ne zna se. ova je bila zena . a u citaonicu nie ni svarcao. Nakon toga ej uskoro I raskinuo sa Dolores. nadjen je jedna covek sa istom markom sakoa I cipela ali to ej nosila bar polovina grada niej s emogao po tome identifikovati. krece stazama istovremano. on bi je ispravljao njegova priroda ej bio on sam. covek koji to uradi sigurno ne pomislja na samoubistvo. I to ce cesto ivan ponoviti kao neki refren medjutim sad ce kod petra saznati da ej to bila igra liberala I da su ucitelja samo sklonili. izlazio je uobicajeno u to doba do brice I citaonice.

zapahnuo ga ej miris memele. ali ej ipak bira . gledale su sa zalom mlado bice koje se gasi. onak koji je cuo u predsatvi neposredno pred majcinu smrt. I ona je danima bial vesela I kao da ej ona vodial bitku. koliko se covek zrtvuje za klavir. onu nakojoj je kao dte posmatrao prelamanje svetlosti. neko moze I da glumi osetljivot. d alai raniej je bilos atenj zaljublejnosti. zadovoljenja nema ima samo razocaraneja. zelju.s ev to menja. a onda ona zna da uzme stavri us voju ruku. ali noci su biel teske I vladala je strepnja. previse sa ljudima udaljuje nas od sebe. poneo je samo kavaku vec oronulu. tolike uspoemen koje je godianma nosio sobom nisat vise nisu bile. odmah je povukao sa studija kavira rasprodao ono nesto porodicnog nakita I odevo je na lecenje. znao ej da ec posle ovog uzleta brzo doci definitivni kraj. I zato nikad ne treba da utolimo svoju zedj.dobrotvor koja nekad zna biti tako teska. I koja je kao clan porodice kao tetka enka. ona je rekal da samo tako nije ranije govrio. sads e varac na svoj zivot. otisli su u neko malo mesto u italiji. poslusao ej. tamo su zene zavolae maju. bila je ipak stasno hladna. kada je pao poslednji grumen zemlje on ej napustio mesto. kao je to surovo. jer kao vec ne mozemo jer je ne moguce treba bar zedj. Tada je nastupila faza . a onda rekao svet je prepun uspoena ne moze se disati od njih. itd. ali u njoj s ena kraju probudilo I olducila ej da napsuti bolnicu. I ovo najbolje. onda ej opet cuo poklic vegliate arcieri. ona bi cutala. da bismo bili blize sen=bi moramo jednom dnevno imati dozu samoce za sebe. tako ej bilo I sa majom. kako kod intlektualaca ili umetnika zbog njihove senzibilnosti zna biti lakes sa bolescu ali I teze. ceznju da sacuvamo. buducnost pripada onima koji nemaju proslost. tamo sue j I pogrebli. zna I muke samoce. bila ej samo ejdan soba za koju je kasnije kiriju placao fra andkelo I u kojoj su se cuvale prodicne stavri. pripremao se na njenu smrt I satnej samoce koje ce ga zateci. Kaze kako ej cudna nsoatlgija. ali tamo nsiat nije nasao. o objektivnosti oseta. znao ej d ace to kod enj ici brzo. I sat je soatlo kad je sve skinup sa sebe nista. ali ako I tako I ta gluma da neki plod I to ej bolje od onoga koji ne daje nista. malo koketiramo s njom ne damo joj se obmanjujemo se. civek mora da ej zbaci sa sebe.utanja. necija dobrota to zna bti. I eventualno se vrati pred smrt. ali koliko god das e pripremao nije ni lsutio koliko covek u biti tek kad se to doogdi zaisat moze bti sam. kaze lai bi uvek od boga pored kruha trazio I svoju dozu samoce. I kako je pusat nasa zelja da nadjemo to mesto z akojim ceznemo I das e smirimo jer je uzaludna. neki drugi ljudi su uzeli kucu. I tad ej sahvtio da I mrtve stvari mogu umreti. A ondas e setio kako sum u govrili da ej dobro ucinio sto se odmetnuo u svet da ej ono njihovo mesto dobro das e covek u njemu rodi. nije znao kudace. zaprvao sve je ubzo dozivljavao kao neki teret. a on ej gledao ti borbu ladosti I zovota sa smrcu. itd.otisao je posle toliko godina I bio nepozant medju nepozantima. opretovaren prosloscu. dolazio ej kao izgubljeni putnik I spavao po tudjim kucama mrtva od pesacenja. tamo se budilo jos jedno prolece. da lie j zubobolja sama po sebi odredjenog intenziteta ili je nasa izdrzljivost razlicita. tamo se polako bolesnik navikne n ate iset dane na to cekanje. ona je bila pijanisat. kaze ona njihova porodicna boljka slabe krvi koja sa sobom nosi smrt. I naravno kako se kod nejga ljubav lagano gasila on je krenuo s abockanjem. sto ej apslutno nepovratno. Zamilsja umetnika kao senzibilnog I kontemlativnog pre svega. Razgovor sa doktorm. mi nikda ne zalimo z amestima nego za samim sobom iz toga doba. onda bi joj govrio kako se ona uludo zrtvuje za nejga kako to ne vidi da ej on koci. vise nije. I zato ono sto mislimo da ceznemo z anjim moze da nam pruzi samo razocarenje. kaze kako je on citavog veka pokusavao neceg da se oslobodi. Erna se zvala.kaze vec je nocas poznao dam u se rana gnoji vec zna sve te faze I pri duhovnom I pri fizickom bolu.

deli ih ne premostiv jaz oni pripadaju drugim svetovima. mir sa svim sa bolom I radostima I preplavljenost suncem. I ljubav. I pod anestezijom je I postepeno se vraca u budno satnje. I radost I bol I opsena. to lie j satrost. Tisina. Nije nsiat ni dobro ni lose. uzeo ej oglase mnogi nisu za nejga. sam se pita jeli se na to zivot sveo. niej cudo sto roman deluje ko da ag je svako z asebe pisao. aksnije su doneli njegov les. sto ej uzrok na koncu kod svake smrti. ali sam zivot ako ostale satvri nastavljaju da traju. on ej u svom jedinom pravcu. bas ako hoce daz na gradajnsko drustvo ej I stvorili socijalizam.kuda zure. ne zalise. nema razgovora I razumevanaja izmedju onih koji osatju zivi I onih koji odlaze. oprpstili su se hladno. I ovo mi sad lici na smrt I iljica. ali kako ej vlast nalagala uzrok smrti ej oznacen kao prestanak rada srca. ali misli da ej negde otvoreno prihvatiliste za neku decu. I prosto bi ponosan na njega. on u mislima mu s eobraca nisat on jos en zna njegov deda je bio liberal to ej I te kako napredno biloz aono doba. mir sa s obom s aljudima sa bolom. kkao se ponosi njime. tamo bi jos nekako mogao biti od koristi. kad en saten suza I ledina bude u grudima. ivan mu rece d ace mu nedosatjati.na ustr drustva. da ono nsiam napisala to mi je tako relano ono trazenje uporisat koje je ostalo bez odgovora samo ej sve negirano I bog.samo ne vise patnje. da to ej bio ivan. nisatvilo I nemoguce ga ej vremenski oderediti ta praznina je rupa trajala dugo ili tren. On sad ponovo ide na operaciju. kao preporodjaj. predpostavljam. U sobu je stigao radivoj. Voli sto mu niko ne dolazi u posetu. Divnooooooo. Korica hleba. Jos jedno prolece. Sam zivot se I ne zali.. Pusten ej iz bolnice. kad se ovaj trgao I video ga pored sebe on ej prokomenntarisao. . pokusava da uspostavi konatakt sa njim ovaj ne dozvi. da fizioloski to imamo.java. Ali dok je mislio ono. Bilans zivota. kako gotovo telo psremno na smrt ponovo razbudjuje. kaze kao da imao tu potrebu zakretanjem kao ameba. na kraju se sve stigne otkrije se smisao I besmisao svega. Kaze kad u zivotu umre zedj za sutrasnjicom a probudi se ona za jednim velikim rastegnutim danas. piat s ecemu ljudi zure. Vreme nasim dogadjajima daje tezinu. kako god. I sve odakla ej potekao on ej jos I dobar ispao kakavi su drugi.kkao je bio onako intiman u svojim razmilsjanjima I reklo bi se potpuno neformalan. to ej tako besmilseno is am je cesto podlegao tome. osecaji I misli I zelje su mirni. u ovom satnju. to se valjda zove starost. zalio bise prestanak trajanja. nije sigurno vidi se to po svemu iz enjga. ali nsiat on ne zna. sve faze bola pozna sve je dobro samo da toga vise ne bude. pitaos eda lie j rpiznao ono zasat su ga batinalai. uzeo od nega sve I sve mu dao. jel zatos to ej ono sto se na njegovom licu otkrilo vredno postovanaj. budi miran covece ne treba se stidetis vog lica koje sam video dok si spavao. plus ova tuga ova tako egzistencijalan pitanja. saka zveda I neba nad glavom. da mladica je ofirao neki apotekar koem njegov otac nije hteo da proda zemlju. ubili su ga od batinal. zatos to ovaj nema sta da krije. I umetnost. student pobunjenik. valjad je samo smisao u trazenju posatvljenju btemelja I rusenju. ali nocu je mladicu brisao cello. nisat on jos ne zna sto ivan zna kakav je zivot. kuda ce to da stignu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful