Proljeca Ivana Galeba, Vladan Desnica Ubedljivo najlepsa knjiga, kaze se da je dugo pisana, da se prva I druga verzija prilicno

razlikuju ali kod nas to pitanje nije obradjeno, puno tekstova u tekstu, I sto je jos znacajnije ti delovi su I samosatlno objavljivani, atantik recimo lai I drugi. Pogledi n aumetnost I pisanje pre svega su u skladu sa nacinom na koji on pise, misljenej I dleanje, ne pise o konkretnim dogadjijama, ali zivot konkretan jeste podsticaj, samo sto s edogadjjai preobrazavaju, I sto sun eke stvari z anjega bile vaznije, neki utisci od samih dogadjaja, sam misli da je bolje tako pisati sta nam padne napamet nego fabulirati, a predpostavljam da takva nacin upravo je ucinio da delo bude tako sugestivno. Dogadjaji se redjaju ne hronoloski nego asocijativno, bucko koga je zamislio u detinjstvu smtra se da je odraz njegovog mastovitog bica. Umetnik pred smrt svodi racune I nada se jos jednom prolecu, umrli otac kao cinjenica iz relanog zivota dobija simbolicko znacenje, normalno da muzicar emocije veze za muziku, u ovom lsucaju povezuje secanje na oca s anwkom tuznom melodijom. Zapaza detalje, to radio I u detinjstvu to rdai I u bolnickoj sobi, on krhka priroda I kao da takva priroda koja zbog svoje fizicke nesposobnosti ne moze da dela, predodredjena je da misli. Opozicija deda, kao glavn gigura porodice, I bas ta snazan figura z akoju bi se reklo da uvek drzi sve konce u rukama zaprvao gresi I bira lsabu zenu, a slabost odnosi prevagu u borbi sa snagom. Bezi od smrti, I naravno posto ga ona zaokuplja u mislima joj se stalno vraca, mislim da I onaj mladic prestvalja neku vrstu contrast, snaga mladost, naspram njega. Kao I u realizmu cesto s ejavlja da nesto iznese pa komentarise imamo pripovedanej pa komentar. Ivan j eu bolnici tako pocinje pripovedanje, seca s eda su ga vozili liftom I nekog snopa svetlosti, sada dok lezi u postelji neko otvarajuci prozor pruza taj snop I on kao senke lame odraze posmatra vansjki svet kao male figure I to ga vraca u detinjstvo akda se isto tako igrao. Inace razmisla koji je dan no to u ovom polozaju I mena neke vaznosti, na zidu vidi calendar sa srecnom 1936. godinom, zapaza iskljucivo detalje I oni mu potvrdjuju da ziv ali citavog zivota su ti detalji imali vecu vaznost u odnosu na celinu.kao dete upravo jet a igra svetlosti najvise obelezila detinjstvo I do dan danasnjeg on kao da stvrai ne moze drugacije doziveti niti kategorisati izuzev kao svelte ili tamne, z anejga dpbro I zlo takodje ne postoje kao apstraktni pojmovi nego jedno je tama jedno svetlost,izmedju njega danasnejg I nekadasnejg proslo je pedeset godina I on se seca svoga detinjstva u slikama, kaze imali su kucu n aobali prava nacelnicka kuca, podeljen au dva dela, svetli I tamni, na svetloj strani je bila djedova blagovaonica spvace sobe, a na ta,noj sobe tetaka I za lsuzincad, on je detinjstvo proveo u hodniku u toj vecitoj borbi tame I svetlosti, kaze znao bi I zatvorenih ociju prepoznati jabuke svelte od onih sa tamne starne, deda, je bio jaka priroda, stub porodice I najdominantnija priroda iz b=njegovog secanja, nije bio sentimentalan, sem o praznicim, kao da tada takvi ljudi sebi dopuste izlet pa u emotivnom smislu plate dug tim stalijama I kontrastalijama, ovo je izraz koji je deda cesto koristi I on sam ikao iz pomorske porodice nikad im nije dokucio zancenje, I ima masa jos takvih reci, ali kaze niekada nije ni pogledao u recnik da ih otkrije jer ovako su za nejga ostavljel utisak neke tajanstvenosti. Ali kkao to obicno biva ova jaka priroda je omanulqa, I to u izboru svog zivotnog saputnika, baba je bila slaba krv I kkao to obicno biva lsabosta ima jacu snagu, jer ona postepeno nagriza dok potpuno ne unisti, I nas junak je povukao tu slabu krv, ali kaze kao I savki covek on voli svoje lsabosti, kao sto ljudi vole I svoje poraze, brodolome, I ne zele d aim ih iko otudji, bas sun a njih u neku ruku sasvim ponosni, on kaze da en bi bilo ni prirodno da covek ne voli sebe I slabosti,

I ovaj ej pomsilio eto to ej njegova tajna on je neki fakir. lai se to iz svakog nejgovog koraka naslucivalo. valjda zatos to je on ratsao aotac je uvek ostao isti. deda nije hteo drugi put da ponovi gresku. Sa tekama tesko da ej sveukupno progovorio nekoliko reci. one su bile na onoj mracnoj strani. I dete kad se rodi roditelji bi zelleli kao da bude ovakvo ili onakvo. I on je vikao mama j ate ne poznam. da svom bicu suprotstvai nesto drugo. gledao ga ej kako se skida I drahtao a onda je deda uzeo neki jelenji rog. lai mu ocito zamera sto mu je zbog njega bilo zagorcano detinjstvo. opet svetlost. onom koje nnjegovoj licnosti najvise pristaje. pro tom je stalno blezio tempretaturu. nije ga zapamtio samo s esecao njegov eslike. vidjao bi je cesto nocu kkao zamilsjeno gleda u njegovu sliku. oseti bi neki ponos. ali iz nekog razloga otac je nizi od nejga. desilo s da je posmatra u jednom krajnje licnom I intimnom trenutku. kaze tako I on kad bi cuo kkao dadilja akze za nejga da cuej kako trava raste. koja su mozda postojala. I kako ej obicaj nalagao njije dalje mogao soati na brodu. u tim slucajevima se osecao kao mali bog koji regulise I upravlja stvarima. one sun a kraju I zavrsile kada se citava porodica raspala u samostanu. kako su se moranari naljutili pa ga bacilli u vodu jer je bio prestrog. ali je najverovatnije istina bila u otme da se razboleo od morske bolesti. tako mi s ecini da I ovde kaze kako dete ne zadovoljava igracka zanimljivih oblika lai bez duse. tetke su bile dve usedelice. kada se on psremao z aspavanje. nije bas das e vole. rekao bi usedelice po vokaciji. Jedan ga trenutak posebno seca na dedu. I on je se igrao misa. Oca nije upamtio lai ej stvorio sliku sebi. zaprvao jedan takva priroda koja je njemu uvek bila daleka I sigurno nekako tajanstvena. zaista ej bio lep covek frano.on je msilo posebno o toj braci. kaze covek kao on nije trebalo da ima decu jer bi ispala ovakva kakav je nas glavni junak. Inace on bi s eobicno sakrivao u salonu. kaze kkao se dete razocara nad raznoranim igrackama koje rastavi trazeci im dusu. Stric je tek bio pricaz asebe. rodjen nedonosce takav I osato. bilo bi nelogicno ka dbi covek voleo da ej drugaciji. sto je meni ovo tuzno. ne nikkao njije trebalo da ima decu. ali malo je bila s anjegovim ocem. ali kao da ga to nie oosebno pogodilo. I tako ga bacao na ljude. I kad bi ga ukucani trazili cudio se njihovom malogradjanskom nedosatatku famtazije d aim ne pada na pemt gde bi mogao biti. Inace ga majka podsecala na neku zenu valjdas a omota neke ploce. I kaze jednom joj je tako sedeo u krilima I zagledao s eu njene oci koje su tako donile neku dubinu. on je promatrao odlazak borodovai tacno je znao koliko je koji zadocnio. cinilo mu se da su uvek imale isti broj godina a to ce kasnije I reci da zaprvao svakog coveka pamtimo samo u jednom dobu. zapsiaivao savcije rodjendane I vazen datume I podeseca ili slao razglednice. ali akd s erodi oni se bas raduju sto ej takvo I sto delom u njemu prepoznaju sebe.jer n kraju kad sve izgubi osatjemo samo to glolo ja. njegova pojava je dedu tek najvise bolela naravno to se nikad javno niej priznavalo niti se ikada pominjalo. kkao je on carobno osetljivo dtet bio. medjutim deda je pre spavanja govorio neku svoju pom orsku molitvu. uzimeo ogledalo I hvatao zracak sunca. bila je tiha. na kraju ej I umro od neke bolesti koja je sve vise cinila nejgove misice tromim I nepokretnim. stric je stalno bio u svojoj sobi. I uporedjivao kad bile najnize kad najvise. da sum u u jednom trenutku posatle tudje. pa ej gajio neko potpuno nekorisno bilje. e sad kasnije ce reci kako citaoca ne zadovoljava fibula bez duse. samo se polako privikavao na nesto .inace o ocevoj smrti sredina je plela razne intrigue. imao divne ruke I opsesivno ih prao. tridesetak. prespao je najvazniji trenutak. ovde nas inace upoznaje sa clanovima obitelji. kako nije ni poginuo nego negde u juznoj americi ima porodicu. na tu svoju neznu osetljivu I psecificnu prirodu. Majka je bila iz dobre porordice. Kako se igrao u detinjstvu. tako da secini da se vec dugo znaju.

zapravo one su bile jedno bice.evec smirenje. sto I ja apsolutno mislim da kad ljude prozremo kad ih otkrijemo istinski mozemo da vladamo njima. koji je tamo negde daleko preko. ona je ubrzo postala njegov najbolji prijatelj. upravo u onim predelim akoji su najsirotniji. oset. nisat sto se u njihovoj okolini dogadjalo kao da nije bilo vredno paznje. Ali kaze postao ej ljubomoran. I saznavsi to on je stalno piljio u tog coveka zeleci po njegovim pokretima I postupcima da utrvdi ka dtacno pomilsaj na nju. Dok nije mogao da zaspi. Onda o svom padu. ivan ej z anjim rekao. tako ga je zvao. I uspeo je naravno to je valjda bilo delo babinog brata koji s ebavio mastikom. ona je dolazila dugo jos kod njih I kad je prestala nejna uloga. relani svet u kome ce se gubici samo nizati. lai misli d ace vec sutra biti vedro. kao mleko I sir. oseti to ovek intuitivno. I tad ej shvatio. izeli su krevet na kome je lezao nejgov cimer. to ej verovatno bila jedna od najveceih prekretnica detinjstvo. Kaze cesto su ljudi tako sedeli kod njegovog dede u blagovaonice I razgovarali. Kaze izgleda da j edoktor cuvsi o njegovoj karijeri posato malo zainteresovaniji pa mu j euslisio I tu zelju da osatne sam u sobu. covek kada spava ogoljava svoju dus. kao sto je I u etinjstvu znao prepoznati one jabuke. ali je uvek dovodila svoga muza I na njega trosila sve novce sto bi kod njih zaradila on je mislio kkao ti pokloni koje mu nosu manje vrede jer se vremenom dok putuju izgubi trag njenog bica na njima. tako je jaedno noc pokusao da se seti detalja tapiserije iz blagovaonice. na kraju kada mu ej umrla majka. nije bilo potrebe da govore obe. dugo unapred oseti priliv svetlosti. ali ej bila I jedna soba zakljucana nesto ga je u tu sobu neodoljivo vuklo. pitao je dadilju ila li cega. naravno sves e ovo I dalje desava u bolnici samo on evocira svoje uspomene. Oslobodili sum u sobu. I uprvao je njena smirenost odgovarala njegovom nemirnom duhu. I ona znajuzi deciju dusu. I kao da ej posto neumesno gledati coveka u tom kosmicki intimnom trenutku. ne nego nije mogao da gleda ljude dok spavaju. osatje praznina potpuno srazmern anjihovoj velicini. ili znanje. bilo mu je cudno sto je njima uvek bilo zanimljivo ono sto je dolazilo preko. na kraju ga je dadilja pustila video je portret bakinog brata. on bi se cesto zabavljao posmatrajuci te ljude. Ujka bert. Kaze u detinjstvus ecesto zamisljao kao drvo. na oko ili misao. ali razlog tome nije bilo neko njegovo nepodnosenje ljudi. I onaj deo koji je otvorio. ne brini covece nisam te gladao dok spavas. I to ce potpuno I okarakterisati njegpovu licnist. Kaze bio je tmuran dan. I onda se taj covek pokazuje sad en dsamo na tom nivou da se vise ne pretvara nego u svoj svojoj sustini. nikakave tu pritvornosti ne moze bitim takodje ta dusa u snu putuje sjedinjuje se sa onim univerzalnim duhom. ivan to nije mislio naprotiv. kao da sus e samo ti dogadjajji razmatrali. I on je u pocetku mislio kao da su oni neki orivezak svetu. kada ej ovaj covek izasao iz sobe. kaze verovatno je ljudima koji su culi z ajegovu nesrecu izgledalo strasno to sto ej jedna virtouz povredio ruku n asamom vrhuncu svoje slave. I njegova je rec bila jako vazna. samo oset. I tako biva sa svim stvraima koje nestaju iz naseg zivota. kao da ga ovo sad cini slavnim naravno njemu je sve to bilo smesno. koja s esad razigrala I . Kaze kkao sun eke stvari najlbolje najkvalitenije. I kaze kkao je osatla prazina jednaka onoj krevetu. kaze to je ejdna od najtezih stvari bracnog zivota. osetio je kao da se nesto tesko valjalo. onda je posmtarao ljude kaze znoa ej jednog kome je zena bolovala od raka. koje je lsepo mali svojim rasirenim granam oseca ceo svet. taktilni culni je ono sto je izvor najvece informacije. deda je bio liberal. z anjega kao da su sev slike izgubile obrise. obasjane svetloscu. ovaj mu j edelovao uverljiviji. mladic. Baka je imala jednog barata koji je umro mlad I njegova je jedna slika visili u salonu. Tetke kad ejdna progovori druga zavrsava. tako su I njemu izabral dadilju iz tih krajeva. ovo je sjajno. isto su mislile.

Obmanjivanje sredstvom istine daleko je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi. koja je ubrzo posatla tako nemarna. neki su napolju. iz te njegove preosetljivosti za muziku oni su zakljucili da je za nju I nadaren. a nedeljno popodne je potencirana nedelja. koa je sav sazdana od patnje I nistvaila I neunistivosti. naravno to ga opets eca na detinjstvo I misli da ej ovaj sadasnji utisak o nedelji I njenom dozivljaju upravo izneo iz detinjstva. kkao je nedelja kao nekim stautom koji je nadzemlajski odredjena te gde god bili ona na svim krajevima sevta I u svim sredinama ima nesto zajednicko. O detetu. Ali pred spavanje ubuzeo bi ga nemir. kaze mnoge filozofije tvrde da covek ima dusu. I tako je uzivela legenda njegovog detinjstva. ozenio se nekom anicom. ali do kraja u smisli neuspeha jer tek on donosi pouku. masatnje. nakon toga je vec sve polako pocelo das e budi. Kaze detetu je potpuno nepojmljiva misao smrti. Kaze kad bi bili oblacni dani I kad nije znao kkao das ezabavi odlazio bi n atavan. predjeli ona nesto zivlje on bi isto. I tamo je na tavanu medju tim starudijama nasao I violinu. I dalje mozda veruje da je to osnovan karakteristika te umetnosti.usptrepatal I koju niako nije trebalo razocarati rekal ej ima. ali niko ne govori o dusi dete koja je tako velika. Kaze danas je nedelja I jedno mozda od najboljih poglavlja. odnosno u svemu moramo ici do kraja. sve je tako nekako zanemelo. kaze cudilo ga ej kkao ti ljudi svasta skupljaju I kao da bez tih materijalnih stvari. kaze ako bi sev znalo da zamre da je on cekao samo na jedan znak da petao zakukurice. I debela I . a smrt je ne ja cist apsurd. onda ej ona pitala zasto sad place kad ej ovo veselo. nisat vise ne bi postojalao. Kaze tu camotinju probudio bi egidio koji je svirao tromb I kome je dada dao dozvolu da tek polse cetiri sata to moze raditi.a on tek danas vidi kakva je to bila greska. negde do cetiri bi otprilike sve gotovo odumiralo. patnje pustolovine. I kad bi nespretno prevukao prste preko nje kao da je on auspevala dad a izraza nejgovom dusevnom satnju. Ali kaze izgleda da covek ne moze da sazna mnoge stvari dok n euspe. bucko je posato vise nego stvran cak je I osaloj deci govorio sta se desava sa njim. On ce u vise navrata. sve se nasatvilo. Sunce kao da j ise sunce u nedelju I tisina kao da ej vise tisina u nedelju. gotov stalno osudjivati tu ljudsku potrebu za konkretnoscu da bi u bilo sta verovali I da bi bilo sat postojalo. neki su bolesnici pusteni na dopust. da bilo sta pusti glasa iz sebe samo das e ima utisak da svet nije u potpunosti zamro. kaze kkao su cudni ljudi izmislili su bogove I tako neke potpuno izmastane stvrai da bi onda mkorali d aim daju fizicku dimenziju. jer to onda nije ni dobar hirurg. gledao ej devojcicu koja ej plakal za bakom. kako je nedelja izgledala tamo kod njega. smrt vlastitog bic je potpuno apsurdna. a on je odgovarao zato sto je njmu svaka muzika tuzna. to je bucko. vojnik ranjiv od svoje pusek. tako ni umetnik nemse biti preosetljiv a svoju umetnost. a onda se razigrala I pitala majku zasto place. I ona je valjda pripadala bakinom bratu. zato treba samo gurati. njihovo secanje niti emocije vezane za te negdasnej ljude ne bi postojalo. Tako I on sad moze da svira koliko je dovoljno z aneke sitne zabave. kao ociti nedosattak njihove maste. I kaze danas misli pored svega sto ej presiveo a bilo je mnogo toga I teskog nisat nije bilo vise tesko nego te njegove mozemo reci imaginarme patnje iz detinjstva. ono je ja. kao da su I oni danas svojoj bolesti dali pauzu.I u bolnici je sve mirno. kroz njega razmiljsao o pojmu smrti. jer zapravo dete vidi da neke stvari mogu nesati ali citav svet ipak nasatvljala da traje lai onog trenutka kad bi se uglasilo ja. tu je samo jedan lekar. ni umetnik ni vojnik. sat radii td. Egidio je inace ispao valjda iz neke muzicke trupe I osato tu u njihovoj varosi. jer kao sto hirurg ne sme biti preosetljiv na svoj poziv. valjda pogodjena majcinim suzama. inace kad god bi baka svirala on bi plakoa. ali videcemo da se nas pisac u mnogo cemu nije odvojio od deteta.

izrodila puno dece koja su sva id reda bila balava. svi u porodici placaju danak te vanzemaljske . ovo ono. Kaze njegova bolnicarka je otisal u svoje mesto zbog nekog smrtnog slucaja I on je vec zamislio kako ce to izgledati. ta lepota I nema neku vrednsot. ali kao da su ljudi imlai neku vrstu sazaljenja p[rema njoj I njenoj zrtvi. Razmisljanje u smrti. inspiracija. I kaze kkao su istocnjacke religije radile pametnu stvra kad su smrt preedstvaile u domenu svetlosti. Kaze kkao bi baka kad god bi nekog videla u nekom poslu onako blago ga bodrila da nasatvai I to je cinila I sa egidijom. Misao o smrti pripada samo . I ono njegove relano irelano. dozivljaj stvarnosti subjektivni ili objektivni. lai kaz eto su sitni duhocvi. I kkao to ljudi ne shvataju najcudnije mu je kad neko kaze je li pored toga sto je lapa jos I umna. Sam se pita sat ej to sto nas tako mami svetlosti da li je to nesto praiskonsko. takva je bila jedan devojka u koju je bio zaljubljen u srednjoj skoli. pa nasat ce joj to. I on smatra da pored borbe za kruh covek treba da udej u jednu najvecu iakad a[reduzetu borbu svom svojom silinom u borbu protiv smrti. koliko bi tada bila lakes podnosljiva. I ubrzo ce se povsti polemika oko ostavstine ono malo tricarije I uvek ce se ona oznacavati takvim recima kkao bi se sto vise umanjila nejna vrednost. kod njih nema delimicnosti. ali njemu vise prija ova nova bolnicarka. sesce rodbina on ace dobiti istaknuto mesto. ali ako je ona ipak lepota nizeg reda to je nesto sasvim drugo onda su njoj potrebni I osatli kvaliteti. I njemu s ecinilo kao da u tome ima neki savez pritiv dede sto mu je I prijalo ali I psetalo jer je mislio da su samo on I baba u njemu. kaze to je kao savrseno umetnicko delo u tom svom savrsenstvu ono se uzdize iznad fizickog ono dobija neke metafizicke razmere. previse je umiranja u ovom zivotu.edstvo I svoj deo boriti kao lavica. I sad pocinej razmtranje pojma fizicke lepote. ona je inace stalno dozivala svog decaka I njemu se I danas cini kao da cuje viku tog imena. kao sto s edesava I sa umetniscu. I shvatio da ej to cena.lepote. alit e lepote su I razlicite vrste. besz onoga sto nas veseli mozemo lai be zonoga sto cekao tesko. sve to moze biti tako relativno. on je posato obucar. smrt je jedini fakat. pa to sto su I deca lepa je logicna posledica. moraju biti potpune I zato je to cudo prirode kao I slika gde su svi delo uprvao nacinom nakoji su sklpoljeni daju lepotu. kaze takva je bila kalpurnija.aljakava. Opt smrt. cerka kalpurnija je bila lepa I ivan je se u pubrtetu poceo zagledati u nju. ima beznacajnih zivota ali nijedna smrt nije beznacajna. naravno na njegovu bolnicarku nece ni pomisljati jer ona posto s eizmestila njoj nisat ni ne treba aona ce se za to nas. ali tamo gde je ona stvar slucaja gde je potpuno neocekivana eto je vec velika stvra kao I umetnicko delo. Kaze leoa ej I to bas onako neuobicajeno lepa. kaze ima onih serijskih gdde su svi u porodici lepi. I sam kaze zar I druge umetnosti za svoju veliku svetlost nemaju protivtezu mraka rugobe. Kaze ona ako je ona prava ona je takodje jedan talenta. ona ej ejdina strvarnost. to bi bilo kao pitati z aneku sjajnu sliku imali jos pozadi otvor za smesta nje novca. cemu to. zeleo bi da umre u sunacnom danu jer u pravo ono sto ga u smrti najvise plasi jeste ta vizija I opsesija mraka. kaze ne da joj s eveseli nego ej ceka. I kaze upravo kod te lepote I samo bice koje je njen nosilac jet e vrednosni svesni I zato zna da ej nosi I t je lepota lepote. I da misli da ju je tako pronosi razboljenu citav zivot. ona je jedina relana. opsesija njegovih razmisljanaj njeoga dusevna hrana I onda sjaajno. I to su one lepote u pokretu . kaze nije cudo sto takva jedna lepota je u stanju da nekom posatne zivotnja prokupacija. ona je u toj svojoj lepoti ostvarila svoju celovitost. bola. sav su deca bila ruzna sem nje. samo se zaprvao umire.ica u svemu u kojima da samo nesto fail one ne bi bile to sto jesu. I pratio ej do kuce a tamo video jedno bice njenu sestru sa vodenom glavom. Kaze kako sum u zvuci egidijevog tromba jos tada razboljevali dusu.

Prica u prici. I to tek kada se covek osvestio kao bice. I da nema smrti ne bi bilo ni boga. licni pogled na svet. I pored svih tih rezultata sat menja stvra sto mama jumba zaisat ne postoji. moj omiljeni deo knjige. I on je sam nocu podrhtavao od te strepnje. ono nase us at mi verujemo jace je I iznad bilo koje objektivne cinjenice. Kada je u pitanju ovo shvatanje realnosti on s epitao ne cinili satvrnosti krivo ne umanjuje li je takvim satvom. jednom je jedan decak na izletu van grada upao u neku provaliju I poginuo. I obratno sporedna stvar dobija na vaznosti I posotjansoti u onom stepenu u kom nas je pogodila. I navodi onaj stih iz okovanog prometeja kako je ljudima uskratio da vide svoj kraj tako sto im je naselio srca slepim nadama silnu blagodet time dao coveku.jedina sigurna istina je go covek koji strepi I strada. nije znlaa.izabranima. dugo je trpeo mucio. odbukcijom je usatnovljeno da rak nije ni imao. u tome je draz prometejstva I on ne bi bio prometej da nejgova pobuna nije bila nemoguca. coveka nesto pocne da probada gricka polako. I to je tacno. Razmisljanja o bogu.z ato I jesu pesnici. citajuci je zakljucio da je junak . Kaze da age j na ovakov razmisljanje navela cinjenica iz detinjstva. I trazili su sutradan pogudnu osobu koja bi joj morala saopstiti istinu. On misli da je covek zaprvao tek m. treba imati maste za smrt. kad za njega neke stvari koje nisu imale niakd karakter obkedktivnosti a zna le su I te kako da ga pomerei u tom smislu one su relanije od ovih. zrtvovanja. iako je do tada verovao da nesto tako jasno objektivno mora nadvladati sve sda je video da to nije najace eti jaci je onaj subjektivni osecaj. a onda ej sahvtio da en. Realnost realnoga je ono u sat nikad nije verovao. I misli das vi imamo ten eke svojwe mama jumbe. kaze kad je zagrmemo grom onaj primitivni covek se uplasio I tako je nasato bog.nogo kasno posato covek a bog je svakako morao nastati tek posle njega. svaka filozofija je licna. jer sat ima veze neki realitete ako se nas net ice. Govori o nekom plemenu koje je imalo kao kult mama yumbu I da tog verovanaj nije bilo koje je naravno cista izmisljotina citav jedan civilizacijski poredak bi bio lisen takvih tekovina. sve I daje tako to ne odgovara njegovoj licnosti I premalo mu je mastovito. svi su to nzali sem majke. I ljudi treba da preduzmu tu borbu protiv smrti bas zato sto ona deluje besmislena I nemoguca. ceo grad je zamro od nesrece. I zaisat emotivna reakcija ej najbolji pokazatelj onoga sto ej nazovi realno. kako je potkopavao relanost relanoga na drugoj je starni gradio realnost irealnog. znaci bog je proizvod coveka a ne obratno. te knjige su bile kao egzoticne tiem sto predstavljeu gomilu zbivanja nekih primitivnih ljudi u nekim dalekim sredinama njemu to nije bilo zanimljivo. jedina prava stvarnost je stvarnost nase patnje. Gvovori o filozofima kao o pesnicima. a majka je bila razdragan I vessel I svi su je gledali u cudi I gotovo se grozili lai joj nisu imlai na cemu zameriti. majci su koja je do besvesti obozavala svog sina jedinca rekli da se zadrzao. deda njegov fala bogu nije bio u gradu a ni neki njgeov zamenik tako da je u tajni prosao I naredni dan. poklanjanja. I on je tad shvatio. Procitao ej dosad napisaono I sam se sebi smeje sto tako pada u razna filozoiranja kaze kkao zazire od toga dam u neko kaze da je kontradiktorna I uopste mu nije jasno odkale u takvim umnim stvarima kod njega takva potreba za doslednoscu kada ej u zivotu generalno nikad ne potencira. se odlazio na oblakoder premislajo I na kraju skocio. ovde ih inace ima mnogo. o literature. a I da age j imao sigurno bi vise poziveo. Bolnicarka mu je donosila knjige. gradjevina. I on nasluti da je rak. Uvek mu j ebilo cudno zasto ljudi toliko insistiraju na spoljasnjim dogadjnaim. I sta taj objektivni fakat menja u ovom slucaju kad ej covek vodjen nekom svojom relanoscu skoncao sa sobom. to I ja mislim. prvo sto ga je interesovao covek I to onaj slozeniji a ne pracovek. I misao o smrti je zqapravo proizvela boga. subjektivna. I svi su bili skamenjeni I tuzni.

Naime to ej bio jedan genijlana covek. ali opet nekako zajeban. I tako ej savko imao svoju milosnicu. k je otisla sa pozorisnom trupom. Secas e sebe iz tog perioda kad posao u skolu. on ej precutao da ej u ovom mestu proveo svoje detinjstvo I da zna svaki njegov deo. I neporeciva. Pokusavao je od svoje bolnicarke da izvuce. On je u jednom trenutku zapsao ono sto ag je trglo bio je glas bdijte strelci. jer je znao neopozivost toga. to ej prvo uradila njegova majka da jednom nedeljno po jednu od tih zen aiz trupe prime na rucak. davati im neka znacenja ali ova sev izjedancuje. bolnica. Pitas e kao se I izvuce iz ove bolnice. opet utisak relano izmastano. mi nase duhovne mozemo velicati. petra su potom prozvali glavonja on se odupirao tom nadimku. Ivan ga je voleo lai I mduboko cenio. nikako se nije mogao namestiti. vrsi se kulturna razmena. u svakom slucaju to ga je bolje osvetljavalo nego sto bi to ikada sunce moglo. Opet s evracamo na realnost. odnsono nije stigla svojom voljom nego je samo dotle imala da plati put I tu odsela. I tada se kod naseg junaka po prvi put javil ata spona zrtva I umetnost. nisam sigurna uglavnom nesto od efeekata scenografije. a ubrzo je I ons am ivan otisao iz grada. ne nego malo egzotike I to je uvek covek iz nekih udaljenih krajeva. U njihov grad je stigla neka pozorisna trupa. ona mu opisuje mesto katedralu na koji ce nacin doci do nje. ubrzo mu ej majak umrla. posle su ga [remestili iseo je sa ivanom I ovaj cemu postati mnogo blizak. bolnicarka mu cesto dolazi I razgovaraju. kao nesto neodvojivo. kkao bi se zeleo izvuci odavde ali en zna koliko ej to moguce. ali posle izvesnog vremen aodlucile su. ljudi kao da su imali razumevanja za ovu zenu I u neku ruku su je zalili uvidlali su njenu zrtvu. u pocetku su im ljudi pomagali. kaslajli su jedan od njih je uzeo da pravi burad.zivili u gradu jos uvek secanej na nejgovog profesorav ioline. egidio kao das eprobudila njegova nekadasnja umetnicka starts najvise je u tome ucestvovao. Njegova cerka k je takodje igrala u predstvai. to je umnogome otezavalo njegove nastupe. Nisam rekla kkao je ejdnom dosao kod njih da sapva neki nadvojvoda koji dobio morsku bolest I kkao je on onda arzmislajo kkao vizicka patnja izjednacava svakog coveka. u gimnaziji ga je ucio fra andjelo. sev grad je bio u toj atmosferi. satrost I ne pruza bas neke preteranw mogucnosti I perspective. ali procitavsi jos koju knjigu d a je covek ameba I sam pisac. cesto mu se javljao razglednicama a kasnije je cuo das e I on njima starsno ponosio. on je to poricao I kasnije mu je ivan rekao da ga sad ne ozve glavanja zatos to hoce da . ivan mu je prebacio da to cini iz sazaljenja I da nije u redu. akze u zivotu se moze nesto a ine mora ali na predstvai se upravo mora odigrati sve kkao ej predvidjeno tu nema odstupanja I zato je z anjega predstava konacan. Glavni junak je primitivac ali to ne moze biti nas covek kakvih ima na pretek . pre koncerta on je dugo namestao violinu I onda kad se to konacno zavrsi on bi dao znak I zavesa bis e digla. Kaze kao je sa strapnjom ocekivao ono sto se dogoditi na sceni. I tad kao da ej znao da ej taj poklic bio nagovestaj neke nesrece. Sam violinista ej bio dobar ucitelj I pedagog. ozenio se. ali sto s enjegovih nastupa tice imao je jednu manu.covek ameba. zena je nevoljno prisatla na taj brak I ubroz se sasvim upropastila bila ej strasno aljkava deca satlno balava I poneo je uspomenu iz njihove kuce to stalno brisanje nosa. kuda ce.kaze ivan ikao on sam je vrlo uredan bio u svojim satvrima nered u kuci ovih mu je nekako prijao kao da ej oznacavo neku toplinu za arzliku od serilnih hotelskh soba. I kako se kretao nasumice I put ga uvek vodio ka majcinom grobu. a onda na kraju je grad odlucio d aim da novce za odlazak I oni su u znak zahvalnsoti odlucli da naprvae oprostajnu predstavu. a u pocetku je sedeo pored decaka koji se zvao petar. zene su posebno pomaglae. neko drvo ej bilo posadjeno I oko njega valjda podesena neka svetlost. uzivao je lsusajuci je. otac ej to podrzao.

neki goblen na kome je valjda bila neka babina slika je bio pohaban I trebalo je smisliti kkao da seto zakrpi a neprimetno I onda ej deda nasao sliku iz zurnala koja je odlicno pogodovala. bio je potpuno miran kraj njegovog odra. nas junak kaze da ej se uvek stasno grozio psihickog nasilja I da ej iz ovoga shvatio da ljudi imaju vlast na taj ancin sto privremeno prikriju svoju volju. da li tako vec godinama ide I place. niko to nije orimetio do ivana. nema nista strasnije. kao to kod mladjih zna da bude.popustalo. I kaze sestivsi s eklavir zar en naucimo mi mozda oluju I njnu lepotu kroz simfonijsku oluju. on je nasatvio svoje a dva su ivana rasprela pricu o tom zasto je slinko. mozad ono sto on nije imao. njih cetvorica su do mature osatli zajedno. lai kad mu taj detalj pade na um on se zaplaka. jer je rekao da su slobodni oni koji nekad mogu svoju slobodu okaciti o klin. kako svaki dogadjaj u nasoj glavi moze dobiti obris intrigue itd. Kaze kasnije njegovom Idrustvu se priblizio I mata. I nesto je posebno ivana prema njemu privlacilo. kaze kao da u nama postoji jedno drugo dublje pametnije ja. gnusnije od ruznog coveka koji place. a oni slabi u koje spada I on samo mogu tako das edice svojom slobodom u vetra. samo kao je u kuci bio mogao ga svirati I musarca ali je za klavir to vremeno . jaki su zato sto znaju u datom trenutku biti slabi. Ovo drugarstvo je ivanu bio prvi dublji odnos. Seca se prve predstave san letnje noci. klavir zenski instrument. Inace violina je bila pretezno muski. jaki prikriju svoju snagu. kad n akraju nije uspeo. I onda je on o svom ucitelju ovaj o svom hgovorio. kako tako neke bezancakne satvri pamtimo anesto vazno zaboravimo. petar je izrazio zelju da studira medicinu I oni su g au otme podrzali.m I imao je onu crtu ozbiljnosti satrijih ljudi koja na njemu uopste nije bila odbojna. Jednom su sreli coveka koji je isao ulicom I plakao pri tom je bio ruzan. koj je nakko bio sasvim obican pragmatican lai je za sve njih imao autoritet. I on sad zai primitivne ljude koji dozivljavaju prirodu neposredno koliko su u tom svom dozivljeju uskarcene lepote I punoca. nadao se da ga niko nece naci niti razumeti razlog njegove patnje. prvo oset pa opazaj. posebno po onome sto je za njega bio uslov prave bliskosti a to ej da su imali iste bolecivosti I ranjivosti. kako su ga prozvali plakao. on je pricao o svojoj uciteljici klavira I onom straom prepoznatljivom mirisu koji bi mogao prepoznati u hiljadu. I taj isecak iz novena concert champetre osato mu je stalno u glavi kad sum u javili da je deda umro. a jos mu je tuznije bilo zato sto je znao da to niko od njih ne bi ni razumeo. slabost jakih. I sad ga ovo navelo na pomisao po kojoj mi to zaprvao zakonitosti pamtimo. ali on tvrdi da covek danas ne moze biti spontan. I da on cak sam nimalo ne zevidi na spontansoti primitivnom coveku. govori o spontanosti kojas eceso navodi kao neophodna. slabost koju je ucio kod dede I koja je u . koje misli za nas. da li je zatekao zenu sa drugim. uvek sam sebi pobegne s lanca I izgubi nit.pokaze svoju samostalnost. I misao mu odlutala. izgleda kao da place zato sto je ruzan. zajedno su taj neuspeh I odpatili. Ivan se opredelio za put umetnsti. Kaze opetse mnogo zaneo. a danas se to ne moze biti jer covek u svojoj svesti nosi vec gomilu nas. I opet dokaz njihove zive maste.edjenog bola [patenja naucen da gleda itd. bubuljicav. on je sav bio ocaran svojim poduhvatom aonda je to neko od prisutnih prokomentarisao I kao da je umanjio zaprvao ismejao dedu. vezano je za dedu. bilo jet u jos ljudi. I koje selektivno bira I upravlja nase pamcenje. ovo mi lici n aono sa borhesom. I on je pobegao u sobu I plakao. on je svirao klavir. pala je velila figura. Mada kaze naprosto ej stavr da treba biti ono sto jesi lai to nije nimalo jednosatvno tako kao sto zvuci. sasvim obican neznatan dogadjaj. Sad se opet vraca asocijativno da nam pokaze tu jos jednu stavr koje se nisam ne zna zasto citavog zivota seca. Ipak mu j eivan bio najblizi. medjutim violina ej I dalje osatla musak stvra.

jedini razlog koji on prihavata za pisanje jeste oslobodjenje. I poslao joj je pismo kkao ce se videti sl put. ona je kao maslacak svaki je vetar moze potpuno rasprasiti. video porodicu. kako su kretali I kad ej deda isao isla ej citava povorka stvari. da treba da dodje u mesto jer su oko vinograda ono malo od dedine imovine sto je ostalo poceli neki pogranicni sporovi. egidije se nakon toga odselio. I sad o ljubavi kako se satlno mora pothranjivati. a ovo sto on pise to je senilno. kako ce ga uvek podici. I ondas es eca tih vinograda iz detinjstva. ali je stiglo pre pismo iz mesta da se devojcica ubila ispivsi kiselinu. Kaze nas uspeh kojis e nize obavezuje nas da anstavimo dalje. Kaze jednom mu je stiglo pismo. Opet je ujutru malo cituckao zapisano. u pocetku bilo zanimljivo. I da uspeh posatne nasa obaveza. Sad poseta u bolnici. a onda su se redjale dalje nesreca. Kaze ima onih koji ce odmah krernuti. posle toga takav covek obicno posatne ogorceni kriticar. ne ljudi uglavnom usvajaju znanja onako kako im se servira I to nsiat nije njihovo znanje. Mladost osatvlja gorak ukus u ustima. . I odvezli ses vojim novim kolima.kaze preboleo je I to za sest meseci. bakina. nego kao da name j obaveza da dalje nizemo rezultate. ali ubrzo dosadilo. I on je glumio. medjutim on je ujutru nesao. pa dedina. Govori o umetnosti kkao j elosa svesna teznja za originalnoscu. Pa anvodi coveka koji je insistrirao dam u se pise testament samo da nesto iza sebe u toj formi osatvi. ne sme mo se preispitivati o svrovitost naseg delanja tada cemo satti. ocovecila ga. na prvom raspustu otisao je u mesto. tada covek mnogo I previse veruje u sebe. kako je neizbezno morao da otputuje. I na kraju obavestenje da zbog njegovog dugog boravka u inostaranstvu I troskova skolovanja ne moze racunati d ace siat od imanja vise dobiti. O pisanju. dosli su u posetu pacijentu iz susedne sobe. iako nije imao ni kome niti sat da osatvi. tok se peridoda najmanje rado seca. I tamo poceo da se vidja sa mladjom egidijevom cerkom aldom. kao da datu rec menjaju po oadezima. ona mu je rekla da bi umrla kad bi otisao. a ima I klimkatericno njemu su sklonije zene. on je mislio da svi to cine. ali sum u drugi govorili da bas to znanje koje ima jeste najvaznije jer je njegovo usvojio je samo ono sto njegov duh moze da primi. treba da budemo profesionlaci. otac majka sin I cerka. ali kada je razmilsjao o sebi kao piscu on je mislio da ne bi bio dovoljno dobar. kako se njoj nikad nije ni tezilo ni u religiji posebno ne klasicnim knjizevnostima. a ovi unutra svaka rec kola. I jao je vazno da en izgubimo kontinuitete u napredovanju. staracko. starsno ga ej ovo porazilo. to s eodnose na sve cime se u zivotu bavimo. I da ej to smesno I nema nikakve veze ssa tipom coveka sve se preboli samo je pitanje vremena. tako su se pokidale sve veze. ali je orao doci licno. I sam se sebi cudi. osavljajuci sve iza sebe. pa kolima dosli. mnogi sum u govorili da treba da pise. da ovaj mu je rekao kako su zene mnogo jaci pol pozrtvovanije. a onda vidi decaka kako odlazi do kola I igra se imulirajuci voznju. iz jednosatvnog razloga zato sto ej neuk. a onda su izasli prokomentarisali vise nego strereotipno kako ima se bolesnik cini bolje nego sto su ocekivali. smrt. on je nekako preko fra andjela jedinog zivog stvora koga je iz mesta kontaktira pokusao da to resi. I oni drugi malo osetljiviji koji ce biti skrkahi bolom lai ce im upravo ta povredjenopst donositi uspeh kod zena. ciniti dinamicno. deset dobijenih pobeda vec garantuje 11. kako nije ni tacno daz ene vole jake musakrce ne uprvao ove osetljivije. A onda kako mu je govorio jedan covek kakao ce preboleti. razgovaraju s anjim. kao neki irealni dnevnik. ovo je odlicno opisao kaze ucinilo mu se koliko su pura to kola potpuno nepotrebno pomenuli. I onda odlucio naprasno da otputuje. kao mladalacka pojava to obicno traje do 25.jednom trenutku bila znak razocarenja sad je postala nit koja je dedu priblizila. ona mu je postala potpuno nezanimljiva. nova kupili.

sat bi time dobio. njega nema lai tako nema ni tuge radosti. to je borba. ali sad zamislaj kako to izgleda kad bolesnika tamo treba da premeste. gra andjelo zeli das a apstarktnih tema predej na nejgov realni zivot. sve se dovodi u sumnju. a vera je mora se priznati nasusna potreba. slazem se. ali on je verovao da postoji soba serbecimer. on samo misli da postoje odredjeni ljudi koji veruju u svoje uverenje koji ga se drze. Inace ga je pototm sasvim u duhu svoje detinjaste mastarije pitao jel istina da je nekad bio kavalerijski oficir. tacno. u koju se premestaju bolesnici I tamo umiru. jer bi bilo satrasno da umre pre njega. to mu je bilo posebno zanimljivo. tesko. samim tim je bio a tipican I nezadrt fratar. osato si uvek isti. slazem se. bog ace biti dok ljudi budu veroovali. voli ga I satlo mu je do njega. Kaze kkao sum u oduvek govorili ne mkozes tako sat ce se desiti kasnije u zivotu kad te stignu problemi. itd. ali zamera sto je ziveo kao umetnik u svim oblastiam zivota sto ej ono sto ej bilo neophodno z aumetnost oset preneo I na stvarnost. verovatno videvsi njegovu smirenost. On kaze da je voleo tog coveka. postoji kao neko stanje svesti. nicegha sto ej apstarktno. ova kaze ima kao sto ima njegov bucko. on zeli da luta. to je nemoguce. I . prvo zato sto je medju liberalima I njegovim dedom bio veoma cenjen covek. I bolje je imati jednog gospodara kome sluzis I bar poznas to ropstvo nego se rasipati na stotinu. on to razume lai jegov nemirni duh ne moze razumeti da covek satlno moze verovati u tu jednu istinu. a onda je se nasao sa fra andjelom I zapoceo zanimljiv razgovor s anjim. I znalo se da to I njmeu prija. Kaze kako se opet zaneo. andjelo mu ej samo pozeleo da taj kome sluzi potraje da umre sa njim. I kaze kkao ej smrt uvek negde drugde u broju 6 ili 8 ako smi mi 7 . Kaze sinoc je u sobi bolnickoj nasatla mala uzurbanost kako je kasnije saznao umri je neki pacijent. Inace razmislajo je o fra andjelo pre razgovora I o tome kako je bio fratar I kako je bio liberalan. I u rasparavi s anjim kad mu on kaze kako je on kontradiktoran ovaj ce reci kako on misli da je u tome velicina covekqa. Sve je bilo zapusteno. kaze mu fra a I ovaj nazovi bog njegov mora biti dobar cim mu lsuzi. pitao se sta je to u sta veruje I sto ga ne izdaje. ali naravno ivanov nemirni duh zastupa sledece. I kao covek cim malo oseti da se smrt udaljila da odnosi nekog drugog ne njega n se onda ad onako na bezbednom odstojanju o filozofiranje o njoj a kad je blize. ali ivan samo to ne zeli. I time su ga uvek plasili a te su zivotne bremenitosti dolazile I on ih je podnosio. jako malo.nosio se I neki tus aon je babin smeo da koristi. I ivan ima nekog kome robuje. ako govorimo o onom cistom relaitetu. nikako ne 7. kaze pa ni sev ni tuge ni srece ne deluju na nas podjednako u razlicitim trenucima naseg zivota. I kako to nije licemerno nego vrsta neke intelektulane koketerije. kaze da je pisac nikad se ne bi plasio da upadne u kontrdadikciju jer je uparvo to autenticno. zeleo bi mud a se smiri. kao da je bilo teze ono njihovo pripremno nego ono sto se uistinu desavalo. pa ga pitao ima li boga. I koliko god da je imao prijatelja lekara nikad se nije usudio da ih pita postoji li ili ne.z asto bi I osecanje I vera prema bogu bilo drugacije. Ali ga ej zanimalo cime se taj covek u duhovnom smislu hrani. ovaj kaze ive tuzni sretnice. ne zele da odstupe od njega a da ej to istinska vera u svakom casu u to ne moze verovati. ne jednosatranost. razgovarali su o zameni tih uporista da li na smrti jedne ideje moze nici druga. trebali bi im I neku penzaiju dodeliti. pa ako se on odupire a oni mu objasanjavaju da na sest mesecui strerilisu sobe I da zato mora da je napusti. zamerio mu je sto tako lako pokusava da poljulja temelje na kojima stoji citavo covecanstvo. ovaj ga onda pita koliko takvih njemu slicnih jos ima u svetu. ne bi cackao po tome kao u svetinju. pa na kraju to je I srecan broj. A onda kad ga je andjelo nazavo slobodnim duhom on je rekao da niko od njega vise ne robuje.

kaze na neke stvrai bi bio . kaze sigurno su nesto pricali sto nije bilo z anjegov dom kad su se napolju tako dugo zadrzali. ivan I mata su krenuli zajedno. kaze onaj koji svog radnika po kisi salje da kupi uzinu I ustanju je zbog enke gluposti da ga otpusti. jer bi vrlo lako njihovog ivana mogli zamisliti u nekoj uniformi. Ne bas tako jedno za drugim ali dobro je sto je [rvo dao sliku svojih prijatelja iz mladosti. I ta cisto pragmaticna stavr potpuno ga je I do kraja iskompleksirala.tako je uvek jaci strah od stvari nego ona sama. ali on shvata da za tako velike mrznje mogu da budu sposobni samo jaki ljudi. Kaze tako je sretao svoje prijetalje. ivan j odusato I od muzike I literature. Ali bilo je I onih koji su ambiciju gajili. zasto nisu oni osatli iskompleksirani. Ivan kaze on se takvih ljudi kao sto ej ivan plasi. kao zadovoljni su ali I sami govore das ve prolazi pa kako bi to ikakvo zadovoljstvo moglo da donese.upo I pogresno veruju da neke krupne stvari u nama pokrecu nesto sve je u sitnicama. kaze nije cudo. njega kompleks unisatva. a sad cemo videti sta ej zivot od njih ucinio. tako su ga jednom poslali kod nekog advokata mnogo ozbiljnog coveka. kkao je pronicljiv. Ozenio se nekom nemicom ona je svirala klavir. onda mu je sutrdana ivan zamerio. taj isti bi u vojsci surovo kaznio svog posilnog ili ga ubacio u redove gde se glava sigurno gubi. gotovo niko od prijatelja sem naseg junaka nije izabrao ono sto ej zeleo. ako sto mu se uvek plakalo od te njihove tuzne srece. I njemu se prosto place. A onda razmislja kako ljudi cesto potenciraju velike ljubavi. I ovde je mate pokazao svoj analiticarski duh. vodio ga ej dam u pkaze plac koji je zeleo da kupi lai slejak nikako nije prisatjao na kraju ej sredios a ovima iz opstien da ag nekako na to nateraju. I onda mu ej mata objasnio ono sto se injemu samom ucinilo cudno kod ivana. I ovaj ej voleo da cita one nove avantiristicke knjige. niti pak uspe skroz zadovoljiti. a galeb pa on kao da je vise zeleo I vise ga zadovoljavalo ono sto je bilo usput na putu do cilja nego sam cilj. iako on je kao nerealan. govori o ljudima sa zivotnom ozbiljnoscu a citava ta tako krupna stvar kao da se ogledala u njihovom radu obrvama. mato je rekao zato sto su oni zadovoljni time. kaze imao ej neki mladic koji se valjad bavio pisanjem ali njegov cilj posto je bio beda bilo je pet novih odela kaze ne. I posle toga prijatelj je prosto zauzeo neki satv prema njemu. po tome je ivan veci realista. Onda je mata rekao ivanu kkao ovaj zeli dam us ezavidi I da on upravo zavidi ivanu zato sto on njmeu ne zavidi. kaez kako ljudi g. ali zasto misliti o tudjem problemu kad toga o cemu on cita ima tako mnogo oko nas. Otisao je tamo. I oberucke ga prihvatio. pogasene ljude koje pitas kako su a oni odgovaraju idu dani proslo I to I sina su ozenili. Kaze trebalo je da prihvati neko zaposlenje ali je saznao da u tom mesto zivi njegov ivan. koji je zaprvao vaznost svake svoje rci podvlacio tim neprestanim radom obrvama.predlaze mud a treba da pise za decu. kaze cudo je sta tako ejdan mali komleks moze da uradi I da pokrene. nrekli sum u d ace to mozda biti cista hemija ali ej na kraju zavrsio na farmaciji. sat moze jedna mrznja. koji su I sebe I druge ubedjivali u svoj uspeh a to ej bilo neophodno ne bi li I sami u njega verovali. to je hitleru I osalim bolesnicima dalo isatajnsot. tako da njiti ga ej neuspeh mogao potpuno razocarati. ali sat ej jedna mrznja zasto niko ne govori o tome. sigurno. poneki ljudi su zaisat bili talentovani za to. djaba I od uma I od svega. one su u coveku najvaznije. Kaze. ali ivan ej nezadovoljan. ivan ej komentrarisao kao mu se dopada taj ciganski duh u njegovoj muzii. nije studirao ni medicinu. krhke. sta mu jet u bilo zanimljivo. raspravljeli su I oliteraturi. mata je bio takodje tu u mestu. ivan mu kaze sta je njmeu. a zena ga upozorila kako to iz njega zavist govri. ali one su labilne. I tako ode.a ideologije koja bi ga duze drzala nego ta zelja. kaze kkao cesto govori o tome kako je I ibzen bio apotekar. Svirali su ivan I jegova zena bio je I mata tu.

apstrahujemo ga. kaze u sobu je doveden jedan general. kako igra staranca seljaka koji dolazi kod zubara I nateze se sa njim. Kaze ne porice on vrednsot ramskoj umetnsti ali ona nie jednaka tekstu I njegovoj lepoti niti omogucava da ta lepta dodje do punog izrazaja. pa oni zive vrlo dobro bez toga. ako on se libi da se baci preko scene das evalaj od nejga nikad nece biti glumac. pa ne naravno njegov posilini je rekao da to nikako ne cine. kaze a sat je sa sekspirom I molijerom. a onime kojima vlada reditelj su ogranicene. on to naziva pelivan a to je ono nesablaznjavanje od lakrdije. kaze samo su izbacili malo salad a ne bude da nisat nisu radili. kaze bio je fantastican. nije tacno da oni ozive tek na pozozrnici. Zatim kaze kkao im amnogo ljudi koji provode vek po salonim a a zaprvao su takvi ljubitelji samoce. ali kao da je u njemu videoe I neko nezadovoljstvo svojom profesijom. I jedan drugi momenat. I on onda ispituje. vracamo se na ovu smrt pored nas. nezainteresovaniji. nisat na temenjima pale nikda en nice nova. postoji smrt koja je javna. General ima rak. oni tako zive po onim svojim labijim mestima. ali ovo sve unozava. valjda su zajedno negde nastuplai. o pa djavo nije tako crn. ako vam je to sve pa pnda to mora da bude izvor I vaseg zadovoljstva ali I patnje I razocarenja. onda ga je mnogo kasnije video. . Kaze pa brzo se snadju. ovaj akze mozda ej u pravu. ovde je u bolnici zat sto ej na zadatku I nije zeleo da se udalajva od njega. Ali sat navode ljude da budu glumci. obicno kazu. Ali ivan kaze on bas veruje da prava umetnost nastaje tamo gde prestaje sujeta. ali je on sada bio znatno ravnodusniji. mi imao citav niz mogucnosti. na mesto satrog boga trebalo je postaviti nove emelje. Veliki umetnik e onaj koji objedinjuje veliki um veliki duh I veliki taelnat. kaze kao ovaj general umre to ce biti smrt sa majonezom. A on je onda sad.em jet a zamisao na sceni servirana. stvaranje je ispit savesti. molijer lakrdije ruganje. kaze pa zar mu nisu rekli. bezbrizniji.spremniji neki iskomleksirani nisatvac nego heroj. sat od nejga osatje. sad ce mu biti bolje to obicno tako biva. auvek je bio I jedno I drugo I moral I umetnost. seo je sa ovim da razgovara. er bi se ovaj mozda I preisspitivao u svom postupku. koliko puta posegnemo nakon predstvae za tekstom trazeci ona lepa mesat. Kasnije je izgubio iz vida trupu. ovamo ce helihopterom stici lekar. I ova licna koja . poslali su ga kuci. posle je u novinama proitao da ej to gotovo cudo od coveka pos vojim zaslugama jednom je cak bio I vojni minisatr sa velikim ovlascenjima I za tili cas doveo sve u red. Samo su ga otvorili iz atvorili. cisat sujeta. kao molarizator se borio protiv umetnika u sebi. u pocetku ga ej glumac izbegavao ali onda sus eli. ali ona je mnogo manje od toga. zar je potreban sofoklu I eshilu teatar. jer nasa zamisao em je bogatija. metafizicke. znaci I generali su osetljivi na smrt. eto sekspira I pre svega tolstoja. sad on razmislja o smrti ovih takozvanih velikih ljudi. neko ne moze biti ve. kaze kkao ona zaprvao unizava tekst. Kaze mi se umetnoscu lecimo od zivota.a ona velika se na sceni I ne vide. sta ej onda ono sto stvara umetnost. je ovo zanimljivo kkao je umetnuo pricu o jednoj I drugoj smrti. a onda ej u novinama procitao ime nekog glumac I setio ga se. sekspit ona orividjanja. kaze ako umre bice to smrt sa majonezom. a kako dr odglume. I to sujeta na svoju fizionomiju. I umetnost su neki tu stavljalu. aonda rapidno pogarsanje I smrt. ali ako sve to odvojimo od coveka. A sta onda akd se covek poljulja na temeljima nekadasnej obmane. ali kaze to je nekako I normalno jer kao se necemu u potpunosti posveteti. bolesnici sudbine.liki umetnik ada bude mali covek. bice ne ni na talenat. pa kao zamislajamo anu karenjinu I ilijadu zasto en bismo I sekspira. o dramsko umetnosti. cista lakrdija. kaze znao je ejdnog koji ej bio jako talentovan ali ne pelivan publika ga ej cenila ali nikda nije obozvala odsustvo pelivana publika na prvu dodir oseti. tetar je dobar za lsabu umetnost nadomesti ono sto njoj fail.

e sad ce on izmisliti lek protiv raka. na kraju su se skarsili na nekom mestu koje je zena dobila u nasledstvo pri povratku sa izleta nasli su ga u zgaristu. I on sam se buni protiv toga. ali nece da operise metafizickim terminima. na kraju ljudi potpuno uzasnuti ovom kataklizmom. sto ej znacilo da ej imao dve. pa planeta bi za deset godina bila premnozena. ali zar on misli da je svim tim ljudima trebalo dati da vecito zive. neciji zivot morao ej bti vredniji. otisli su kod petra . I tako ce bti kupljenz besmrtnost. pise se d ace drzava jednog dana biti prevazidjena tvorevinaali kao nas uce da je drzava jednako narod. imlai su cerku maju. onda su drugi govorili eto im njihove dobrote. nazad svoj rak. kaze nema kao nekad ja ubijam ja ginem. ali zasto ej bila takva pomama. ampule su bile jeftine bilo ih je mnogo. ljudi su mnogo osurovili. jer sad je prvi put novac izgubio znacaj bila ej vazna ampula ljudi su se ubijlai. bio joj je zahvalan a stat a zahvalnost moze ad ucini nista sem jednog uzdaha. jegov zivot e najvredniji. naravno imalo je onih koji su bili privilegvani nosioci vlasti I pronalazaci. sestra ga pita je li moguce da ej on bio ozenjen. on ej pribegavao istini. sve sto ej mogao. Vlast. medjutim posatje surova borba. E sad prica koja je takodje umetnuta I koja se potpuno zasebno stampala. ne nego ti bivas ubijen. naime vidimo da je rak posato sinonim sa recju smrt. ali lkaze svaki put tako kad niej zna kkao da resi situaciju kako da se oduzi nekom ko za njega daje. I sad on ce leciti rak. neko vecito trajanje. jer zaprvao nisam ne zan sta da ucini. I uvek sum u zamerali sto nije bilo dovoljno maste fantazije I msad ce ej dobiti al ice sve potpuno biti zaodenuto ruhom realnosti. u drugom slucaju moze biti I smrtonosna kao sto je kod njih bio slucaj. ali nije bilo dobro jer ej jedna zloupotrebio hteli su da ga streljaju pa ej oziveo. smrt jet a koja uzima koja ej subject. inace desava se u sredini u kojoj su sve socijlane razlike ukinute. podneti taj teret priznati. Covek pise roman. dvoje ljubavnika je podelilo ampulu. ampula je pronadjena. Stalno su ziveli razdvojeno. Kaze zasto ti ljudi tek na krau kad nas mrt izjednaci posatnu ludi. kad je mrtvac pokopan itd. time se iskupljivao. ali tada se razvila nikada surovija borba. ludi su prodavali devojcice. kaze nije bila nejmu strana radost tudjeg zadovoljstva ali ga ej zena cesto upozoravala da se obicno to desava onda kada to predstavlja zadovoljstvo I njemu. Nekako je kad je se I nesto starsno desavalo uvek stizao kad ej vec sve bilo gotovo. ljudi vide da sav njihova nekadasnaj nejednakost nije bila nisat pred ovom sadasnjom pred smrcu. inace potojao je a 1 koji ej bio otporan na sve vidove smrti. kaze kkao se kaze kako je drzava prozivod narod I prozivod za nejgovu dobrobit. I zar da vladar vecito bude vladar infantkinja vecit infantkinja. ali ona je mnogo puta ugnjetala narod. pa je ejdna prodao. kako se orica zavrsila to nece da otkrije. nikako ga nije tako dozivljavala. to je vec I fizici poznato I hormone. ne nie se tako moglo. factor iks. ne znaci li to d ace njenim odumiranjem odumreti I narod. selektivno se biralo.onda joj je govorio kako je ona njegva zrtva. knjiga en moze bti sa hepiendom jer toga enma. zaisat je tako bilo. niko me nije do kruha pa I bez nejga s emoze ziveti nego do golog zivota a to je ampula. ali previse samo time. nije bilo nacina nikakav red da se uspostavi pa je pronalazac otkrio a2 koji je bio otporan samo na ove fizicke smrti ulsed bolesti.je svakom coveku isat. iance danasnje covecanstvo trazi tragicnu literature u surovu vec im je zivot takav. veliki zrtve podnesu z apromene I posle nesatve kad im vlast doej u ruke sve po starom. sisali krv onog koji je popio ampulu a ubili ga misleci d ace tako imati dejstvo. onda dodju novi. sada ludi vide. krenuli su u otpor I trazili nazad svoju smrt. od jeftinih sirovina se proizvodile. zelena grana bi pod ivanom propala. lai ona ej delotvorna samo akos e ispije cela. ona ej nekako bial. Dolores se zvala I sad opisuje I svoju nemogucnost da osatvri nekako prvai odnos.

mozad. On sebe kao I savkog drugog coveka zamislaj tacno u odredjenom dobu I koliko taj covek stario ne mari. nadjen je jedna covek sa istom markom sakoa I cipela ali to ej nosila bar polovina grada niej s emogao po tome identifikovati. da l ice posatti dalajlama jednog dana ne treba reci ne nikako. probali su vina tokom noci. I to ce cesto ivan ponoviti kao neki refren medjutim sad ce kod petra saznati da ej to bila igra liberala I da su ucitelja samo sklonili. on to nikda nije niti bi radio zamislite kako je naporno neprestan nesto hteti trebati. jer njemu je volja uvek bila problem. izlazio je uobicajeno u to doba do brice I citaonice. zbacuje sa sebe ono zajednicko obelezje kaput I cipele. kaze kkao su pricali da deca uglavnom vole da se igarju boga kao mali. kaze on je tako plav I svetao. voleo je da taj decak dodje kod jega u sobu posebno z atmurnih dan pitao bi ga je li mracno. zeleo je da ag uci violini. da uprvalajju svetom. ali ono sto on nikako nije zeleo dam u bude uskraceno jesu mogucnosti. organizam. I to uvek im postavljauci granicu ispred nego sto mogu.glavonje. kod brice je bila guzva pa nije zeleo dalje da ecka. I ono najbolnije za decu I coveka jeste nikda vise. zelja ej imao mnogo. ma veruje I dan danas. I ja sam to mrzela kao mala. on kaze onako =crveno I tamno. rpdavacica ej rekal da ej kupio puno cigartea. vrhunac neslobode. krece stazama istovremano. go je I lagan.ali je bio zainteresovan. ova je bila zena . a nas ivan ej sesnaestogodisnjak. I misli da nikda dete ni na jedno najapsurdnije pitanje. on kaze kao da je to sam prepoznej cvece kojima nikako u detinjstvu nije mogao da ses eti imane. zivot bi bez toga zaisat bio uzasan. kazes e mora imati volju bolesnik da bi ozdravio nosat bez toga. prosto je izasao iz kuce I vise se nikad nije vratio. kod nejga svaka ljubav ima limit otprilike dev godine. Kaze kkaos e ljudi plase osecanja. Sve je nase to osatej samo vreme ta relacija da ej utisak straenja. covek koji to uradi sigurno ne pomislja na samoubistvo. Verovao ej u detinjstvu. koliko neki nebitni podaci mogu zaokupirati jegovu mastu I posati predmet razmislajnja. kao da se tag lava napajala citavo detinjstvo suncem a onda se sunce na jednom ugasilo. zivotni tonus. on nije bio lekar kaos to ej zeleo ali ej lecio ljude laicki I to ga ej ispunjavalo. nije bio u tako teskim uslovima kako su oni zelel da se stekne utisak. bez obzira sto je vecina njih u stratu bu=ila neosatvriva svets da postoje bila ej dovoljna. covek ej izasao na slobodu. vidi ispred sebe puteve obilje mogucnosti. Nakon toga ej uskoro I raskinuo sa Dolores. volja je satvr jakih nesto sto ga ej vezivalo za dedu. onda j on dopustio sebi da nastavi pricu. Inace jednog dana sasvim na pocetku on je cuo kkao je ucitelj zmajcic otpusten I kkao se svuda prenosio glas da ej ucitelj osato bez krova I kruva I to svima treba da sluzi na cast. Kaze kako obicno ljudima sudimo ne po onome sto su uradili nego po onome sto nisu. I m. a u citaonicu nie ni svarcao. E sad o bolesti. kaze kako I u medicini koja se prilicno tice fizickih stavri iam onih maetafizickih. on bi je ispravljao njegova priroda ej bio on sam. on je one dobi koja najvise odgovara njegovoj prirodi. I onads es etio glasa te zene verovatno ej njoj bilo napisano. Es ad govri o lsucaju koji potpuno potvrdjuje koliko je njegova priroda soatla isat I koliko ima slicnosti sa slinkom. zelja slabih. Covek ej nestao. neka priroda ucini svoje. kako ovo dobrro znam. ne zna se. Kaze kako u sobi postoji malidecak kome je bomba ia zasoatlog rata kojom su se deca igrala oduzela vid. kaze kad bi mu Dolores govorila kriva je tvoja priroda ne ti. pogledao je pismo koje je napisao. opet bar da se ne lazemo. kaze to se jos malo aparta navikava na promenu dok potpuno ne zacrni. kad su se vozili kocijama do njega on s esetio ong concert champerte. ai kkao ih ej masa potpuno u tom smislu hendikepirana jer ne zanju da osecaju. nesto celovito a opet nedokucivo. ali je uskoor napustio bolnicu. tako zalimo sto betoven nije napisao I desetu simfoniju itd.

tamo se polako bolesnik navikne n ate iset dane na to cekanje. kada je pao poslednji grumen zemlje on ej napustio mesto. bila ej samo ejdan soba za koju je kasnije kiriju placao fra andkelo I u kojoj su se cuvale prodicne stavri. I eventualno se vrati pred smrt. da bismo bili blize sen=bi moramo jednom dnevno imati dozu samoce za sebe. gledale su sa zalom mlado bice koje se gasi. I kako je pusat nasa zelja da nadjemo to mesto z akojim ceznemo I das e smirimo jer je uzaludna. ali noci su biel teske I vladala je strepnja. koliko se covek zrtvuje za klavir. onak koji je cuo u predsatvi neposredno pred majcinu smrt. civek mora da ej zbaci sa sebe. zadovoljenja nema ima samo razocaraneja. a onda ona zna da uzme stavri us voju ruku. sads e varac na svoj zivot. neki drugi ljudi su uzeli kucu. ceznju da sacuvamo. nije znao kudace. ali ako I tako I ta gluma da neki plod I to ej bolje od onoga koji ne daje nista. I ona je danima bial vesela I kao da ej ona vodial bitku. I ovo najbolje. ali ej ipak bira . tamo su zene zavolae maju. Razgovor sa doktorm. sto ej apslutno nepovratno. zelju. zna I muke samoce. dolazio ej kao izgubljeni putnik I spavao po tudjim kucama mrtva od pesacenja. onu nakojoj je kao dte posmatrao prelamanje svetlosti. ali tamo nsiat nije nasao. onda bi joj govrio kako se ona uludo zrtvuje za nejga kako to ne vidi da ej on koci. a onda rekao svet je prepun uspoena ne moze se disati od njih. poslusao ej. kaze lai bi uvek od boga pored kruha trazio I svoju dozu samoce. otisli su u neko malo mesto u italiji. pripremao se na njenu smrt I satnej samoce koje ce ga zateci. necija dobrota to zna bti. kaze ona njihova porodicna boljka slabe krvi koja sa sobom nosi smrt.otisao je posle toliko godina I bio nepozant medju nepozantima. I naravno kako se kod nejga ljubav lagano gasila on je krenuo s abockanjem. ona je rekal da samo tako nije ranije govrio.dobrotvor koja nekad zna biti tako teska. itd. kao je to surovo. bila je ipak stasno hladna. neko moze I da glumi osetljivot. jer kao vec ne mozemo jer je ne moguce treba bar zedj. onda ej opet cuo poklic vegliate arcieri. ali koliko god das e pripremao nije ni lsutio koliko covek u biti tek kad se to doogdi zaisat moze bti sam. poneo je samo kavaku vec oronulu. odmah je povukao sa studija kavira rasprodao ono nesto porodicnog nakita I odevo je na lecenje. I tad ej sahvtio da I mrtve stvari mogu umreti. znao ej da ec posle ovog uzleta brzo doci definitivni kraj. Tada je nastupila faza . znao ej d ace to kod enj ici brzo. opretovaren prosloscu. kako kod intlektualaca ili umetnika zbog njihove senzibilnosti zna biti lakes sa bolescu ali I teze. a on ej gledao ti borbu ladosti I zovota sa smrcu. A ondas e setio kako sum u govrili da ej dobro ucinio sto se odmetnuo u svet da ej ono njihovo mesto dobro das e covek u njemu rodi. mi nikda ne zalimo z amestima nego za samim sobom iz toga doba. ali u njoj s ena kraju probudilo I olducila ej da napsuti bolnicu. I koja je kao clan porodice kao tetka enka. I zato ono sto mislimo da ceznemo z anjim moze da nam pruzi samo razocarenje. o objektivnosti oseta. tako ej bilo I sa majom. zaprvao sve je ubzo dozivljavao kao neki teret. Zamilsja umetnika kao senzibilnog I kontemlativnog pre svega. Erna se zvala. tamo se budilo jos jedno prolece.utanja. zapahnuo ga ej miris memele. d alai raniej je bilos atenj zaljublejnosti. buducnost pripada onima koji nemaju proslost. ona bi cutala. da lie j zubobolja sama po sebi odredjenog intenziteta ili je nasa izdrzljivost razlicita. I sat je soatlo kad je sve skinup sa sebe nista. ona je bila pijanisat. vise nije. kaze kako je on citavog veka pokusavao neceg da se oslobodi. I zato nikad ne treba da utolimo svoju zedj. tolike uspoemen koje je godianma nosio sobom nisat vise nisu bile.s ev to menja.kaze vec je nocas poznao dam u se rana gnoji vec zna sve te faze I pri duhovnom I pri fizickom bolu. malo koketiramo s njom ne damo joj se obmanjujemo se. Kaze kako ej cudna nsoatlgija. tamo sue j I pogrebli. previse sa ljudima udaljuje nas od sebe. itd.

budi miran covece ne treba se stidetis vog lica koje sam video dok si spavao. I radost I bol I opsena. da mladica je ofirao neki apotekar koem njegov otac nije hteo da proda zemlju. uzeo od nega sve I sve mu dao. piat s ecemu ljudi zure. Ali dok je mislio ono. Voli sto mu niko ne dolazi u posetu. mir sa svim sa bolom I radostima I preplavljenost suncem. na kraju se sve stigne otkrije se smisao I besmisao svega. uzeo ej oglase mnogi nisu za nejga. ali misli da ej negde otvoreno prihvatiliste za neku decu. On sad ponovo ide na operaciju. deli ih ne premostiv jaz oni pripadaju drugim svetovima. sve faze bola pozna sve je dobro samo da toga vise ne bude. zalio bise prestanak trajanja. I pod anestezijom je I postepeno se vraca u budno satnje.. . sto ej uzrok na koncu kod svake smrti. nije sigurno vidi se to po svemu iz enjga. oprpstili su se hladno. sam se pita jeli se na to zivot sveo. on ej u svom jedinom pravcu. valjad je samo smisao u trazenju posatvljenju btemelja I rusenju. da ono nsiam napisala to mi je tako relano ono trazenje uporisat koje je ostalo bez odgovora samo ej sve negirano I bog. I sve odakla ej potekao on ej jos I dobar ispao kakavi su drugi. aksnije su doneli njegov les. nisatvilo I nemoguce ga ej vremenski oderediti ta praznina je rupa trajala dugo ili tren. osecaji I misli I zelje su mirni. tamo bi jos nekako mogao biti od koristi. kako gotovo telo psremno na smrt ponovo razbudjuje. to ej tako besmilseno is am je cesto podlegao tome. jel zatos to ej ono sto se na njegovom licu otkrilo vredno postovanaj. U sobu je stigao radivoj. plus ova tuga ova tako egzistencijalan pitanja. kao preporodjaj. zatos to ovaj nema sta da krije. Vreme nasim dogadjajima daje tezinu. kuda ce to da stignu. kkao se ponosi njime.na ustr drustva. to se valjda zove starost. da fizioloski to imamo. da to ej bio ivan. ali sam zivot ako ostale satvri nastavljaju da traju. to lie j satrost. Sam zivot se I ne zali. pitaos eda lie j rpiznao ono zasat su ga batinalai. Tisina. niej cudo sto roman deluje ko da ag je svako z asebe pisao.kuda zure. predpostavljam. bas ako hoce daz na gradajnsko drustvo ej I stvorili socijalizam. kako god. student pobunjenik. Pusten ej iz bolnice. Divnooooooo. u ovom satnju. Kaze kad u zivotu umre zedj za sutrasnjicom a probudi se ona za jednim velikim rastegnutim danas. ali kako ej vlast nalagala uzrok smrti ej oznacen kao prestanak rada srca. Korica hleba. ali nsiat on ne zna. I umetnost. saka zveda I neba nad glavom.kkao je bio onako intiman u svojim razmilsjanjima I reklo bi se potpuno neformalan. kad en saten suza I ledina bude u grudima. ivan mu rece d ace mu nedosatjati.samo ne vise patnje. on u mislima mu s eobraca nisat on jos en zna njegov deda je bio liberal to ej I te kako napredno biloz aono doba. kaze kao da imao tu potrebu zakretanjem kao ameba. Bilans zivota. pokusava da uspostavi konatakt sa njim ovaj ne dozvi. mir sa s obom s aljudima sa bolom. kad se ovaj trgao I video ga pored sebe on ej prokomenntarisao. Jos jedno prolece. ubili su ga od batinal.java. I ljubav. Nije nsiat ni dobro ni lose. nema razgovora I razumevanaja izmedju onih koji osatju zivi I onih koji odlaze. ne zalise. nisat on jos ne zna sto ivan zna kakav je zivot. I prosto bi ponosan na njega. ali nocu je mladicu brisao cello. I ovo mi sad lici na smrt I iljica.