Proljeca Ivana Galeba, Vladan Desnica Ubedljivo najlepsa knjiga, kaze se da je dugo pisana, da se prva I druga verzija prilicno

razlikuju ali kod nas to pitanje nije obradjeno, puno tekstova u tekstu, I sto je jos znacajnije ti delovi su I samosatlno objavljivani, atantik recimo lai I drugi. Pogledi n aumetnost I pisanje pre svega su u skladu sa nacinom na koji on pise, misljenej I dleanje, ne pise o konkretnim dogadjijama, ali zivot konkretan jeste podsticaj, samo sto s edogadjjai preobrazavaju, I sto sun eke stvari z anjega bile vaznije, neki utisci od samih dogadjaja, sam misli da je bolje tako pisati sta nam padne napamet nego fabulirati, a predpostavljam da takva nacin upravo je ucinio da delo bude tako sugestivno. Dogadjaji se redjaju ne hronoloski nego asocijativno, bucko koga je zamislio u detinjstvu smtra se da je odraz njegovog mastovitog bica. Umetnik pred smrt svodi racune I nada se jos jednom prolecu, umrli otac kao cinjenica iz relanog zivota dobija simbolicko znacenje, normalno da muzicar emocije veze za muziku, u ovom lsucaju povezuje secanje na oca s anwkom tuznom melodijom. Zapaza detalje, to radio I u detinjstvu to rdai I u bolnickoj sobi, on krhka priroda I kao da takva priroda koja zbog svoje fizicke nesposobnosti ne moze da dela, predodredjena je da misli. Opozicija deda, kao glavn gigura porodice, I bas ta snazan figura z akoju bi se reklo da uvek drzi sve konce u rukama zaprvao gresi I bira lsabu zenu, a slabost odnosi prevagu u borbi sa snagom. Bezi od smrti, I naravno posto ga ona zaokuplja u mislima joj se stalno vraca, mislim da I onaj mladic prestvalja neku vrstu contrast, snaga mladost, naspram njega. Kao I u realizmu cesto s ejavlja da nesto iznese pa komentarise imamo pripovedanej pa komentar. Ivan j eu bolnici tako pocinje pripovedanje, seca s eda su ga vozili liftom I nekog snopa svetlosti, sada dok lezi u postelji neko otvarajuci prozor pruza taj snop I on kao senke lame odraze posmatra vansjki svet kao male figure I to ga vraca u detinjstvo akda se isto tako igrao. Inace razmisla koji je dan no to u ovom polozaju I mena neke vaznosti, na zidu vidi calendar sa srecnom 1936. godinom, zapaza iskljucivo detalje I oni mu potvrdjuju da ziv ali citavog zivota su ti detalji imali vecu vaznost u odnosu na celinu.kao dete upravo jet a igra svetlosti najvise obelezila detinjstvo I do dan danasnjeg on kao da stvrai ne moze drugacije doziveti niti kategorisati izuzev kao svelte ili tamne, z anejga dpbro I zlo takodje ne postoje kao apstraktni pojmovi nego jedno je tama jedno svetlost,izmedju njega danasnejg I nekadasnejg proslo je pedeset godina I on se seca svoga detinjstva u slikama, kaze imali su kucu n aobali prava nacelnicka kuca, podeljen au dva dela, svetli I tamni, na svetloj strani je bila djedova blagovaonica spvace sobe, a na ta,noj sobe tetaka I za lsuzincad, on je detinjstvo proveo u hodniku u toj vecitoj borbi tame I svetlosti, kaze znao bi I zatvorenih ociju prepoznati jabuke svelte od onih sa tamne starne, deda, je bio jaka priroda, stub porodice I najdominantnija priroda iz b=njegovog secanja, nije bio sentimentalan, sem o praznicim, kao da tada takvi ljudi sebi dopuste izlet pa u emotivnom smislu plate dug tim stalijama I kontrastalijama, ovo je izraz koji je deda cesto koristi I on sam ikao iz pomorske porodice nikad im nije dokucio zancenje, I ima masa jos takvih reci, ali kaze niekada nije ni pogledao u recnik da ih otkrije jer ovako su za nejga ostavljel utisak neke tajanstvenosti. Ali kkao to obicno biva ova jaka priroda je omanulqa, I to u izboru svog zivotnog saputnika, baba je bila slaba krv I kkao to obicno biva lsabosta ima jacu snagu, jer ona postepeno nagriza dok potpuno ne unisti, I nas junak je povukao tu slabu krv, ali kaze kao I savki covek on voli svoje lsabosti, kao sto ljudi vole I svoje poraze, brodolome, I ne zele d aim ih iko otudji, bas sun a njih u neku ruku sasvim ponosni, on kaze da en bi bilo ni prirodno da covek ne voli sebe I slabosti,

rekao bi usedelice po vokaciji. lai se to iz svakog nejgovog koraka naslucivalo. zapsiaivao savcije rodjendane I vazen datume I podeseca ili slao razglednice. I uporedjivao kad bile najnize kad najvise. deda nije hteo drugi put da ponovi gresku. nije bas das e vole. pa ej gajio neko potpuno nekorisno bilje. ali kao da ga to nie oosebno pogodilo. Inace ga majka podsecala na neku zenu valjdas a omota neke ploce. bilo bi nelogicno ka dbi covek voleo da ej drugaciji. Jedan ga trenutak posebno seca na dedu.on je msilo posebno o toj braci. Sa tekama tesko da ej sveukupno progovorio nekoliko reci. kkao je on carobno osetljivo dtet bio. I kako ej obicaj nalagao njije dalje mogao soati na brodu. ali malo je bila s anjegovim ocem. zaprvao jedan takva priroda koja je njemu uvek bila daleka I sigurno nekako tajanstvena. desilo s da je posmatra u jednom krajnje licnom I intimnom trenutku. lai mu ocito zamera sto mu je zbog njega bilo zagorcano detinjstvo. pro tom je stalno blezio tempretaturu. stric je stalno bio u svojoj sobi. I kaze jednom joj je tako sedeo u krilima I zagledao s eu njene oci koje su tako donile neku dubinu.inace o ocevoj smrti sredina je plela razne intrigue. Kako se igrao u detinjstvu. on je promatrao odlazak borodovai tacno je znao koliko je koji zadocnio. kaze covek kao on nije trebalo da ima decu jer bi ispala ovakva kakav je nas glavni junak. tako mi s ecini da I ovde kaze kako dete ne zadovoljava igracka zanimljivih oblika lai bez duse. I on je se igrao misa. na tu svoju neznu osetljivu I psecificnu prirodu. Stric je tek bio pricaz asebe.jer n kraju kad sve izgubi osatjemo samo to glolo ja. sto je meni ovo tuzno. tetke su bile dve usedelice. bila je tiha. zaista ej bio lep covek frano. medjutim deda je pre spavanja govorio neku svoju pom orsku molitvu. kada se on psremao z aspavanje. cinilo mu se da su uvek imale isti broj godina a to ce kasnije I reci da zaprvao svakog coveka pamtimo samo u jednom dobu. one su bile na onoj mracnoj strani. prespao je najvazniji trenutak. uzimeo ogledalo I hvatao zracak sunca. I ovaj ej pomsilio eto to ej njegova tajna on je neki fakir. gledao ga ej kako se skida I drahtao a onda je deda uzeo neki jelenji rog. koja su mozda postojala. valjda zatos to je on ratsao aotac je uvek ostao isti. tako da secini da se vec dugo znaju. kaze tako I on kad bi cuo kkao dadilja akze za nejga da cuej kako trava raste. Majka je bila iz dobre porordice. ovde nas inace upoznaje sa clanovima obitelji. I on je vikao mama j ate ne poznam. rodjen nedonosce takav I osato. opet svetlost. kako su se moranari naljutili pa ga bacilli u vodu jer je bio prestrog. ne nikkao njije trebalo da ima decu. da svom bicu suprotstvai nesto drugo. oseti bi neki ponos. njegova pojava je dedu tek najvise bolela naravno to se nikad javno niej priznavalo niti se ikada pominjalo. I kad bi ga ukucani trazili cudio se njihovom malogradjanskom nedosatatku famtazije d aim ne pada na pemt gde bi mogao biti. ali akd s erodi oni se bas raduju sto ej takvo I sto delom u njemu prepoznaju sebe. kako nije ni poginuo nego negde u juznoj americi ima porodicu. samo se polako privikavao na nesto . one sun a kraju I zavrsile kada se citava porodica raspala u samostanu. da sum u u jednom trenutku posatle tudje. ali iz nekog razloga otac je nizi od nejga. u tim slucajevima se osecao kao mali bog koji regulise I upravlja stvarima. e sad kasnije ce reci kako citaoca ne zadovoljava fibula bez duse. ali je najverovatnije istina bila u otme da se razboleo od morske bolesti. kaze kkao se dete razocara nad raznoranim igrackama koje rastavi trazeci im dusu. I dete kad se rodi roditelji bi zelleli kao da bude ovakvo ili onakvo. tridesetak. vidjao bi je cesto nocu kkao zamilsjeno gleda u njegovu sliku. nije ga zapamtio samo s esecao njegov eslike. onom koje nnjegovoj licnosti najvise pristaje. imao divne ruke I opsesivno ih prao. na kraju ej I umro od neke bolesti koja je sve vise cinila nejgove misice tromim I nepokretnim. Oca nije upamtio lai ej stvorio sliku sebi. I tako ga bacao na ljude. Inace on bi s eobicno sakrivao u salonu.

I uprvao je njena smirenost odgovarala njegovom nemirnom duhu. ali ej bila I jedna soba zakljucana nesto ga je u tu sobu neodoljivo vuklo. nikakave tu pritvornosti ne moze bitim takodje ta dusa u snu putuje sjedinjuje se sa onim univerzalnim duhom. oset. kaze to je ejdna od najtezih stvari bracnog zivota. ovo je sjajno. Onda o svom padu. ali je uvek dovodila svoga muza I na njega trosila sve novce sto bi kod njih zaradila on je mislio kkao ti pokloni koje mu nosu manje vrede jer se vremenom dok putuju izgubi trag njenog bica na njima. na kraju kada mu ej umrla majka. kao mleko I sir. Kaze izgleda da j edoktor cuvsi o njegovoj karijeri posato malo zainteresovaniji pa mu j euslisio I tu zelju da osatne sam u sobu. Baka je imala jednog barata koji je umro mlad I njegova je jedna slika visili u salonu. naravno sves e ovo I dalje desava u bolnici samo on evocira svoje uspomene. Oslobodili sum u sobu. I on je u pocetku mislio kao da su oni neki orivezak svetu. sto I ja apsolutno mislim da kad ljude prozremo kad ih otkrijemo istinski mozemo da vladamo njima. ona je dolazila dugo jos kod njih I kad je prestala nejna uloga. I kao da ej posto neumesno gledati coveka u tom kosmicki intimnom trenutku. tako su I njemu izabral dadilju iz tih krajeva. deda je bio liberal. Dok nije mogao da zaspi. samo oset. isto su mislile. I tad ej shvatio. I onaj deo koji je otvorio. pitao je dadilju ila li cega. to ej verovatno bila jedna od najveceih prekretnica detinjstvo. Kaze cesto su ljudi tako sedeli kod njegovog dede u blagovaonice I razgovarali. kao sto je I u etinjstvu znao prepoznati one jabuke. bilo mu je cudno sto je njima uvek bilo zanimljivo ono sto je dolazilo preko. relani svet u kome ce se gubici samo nizati. onda je posmtarao ljude kaze znoa ej jednog kome je zena bolovala od raka. ali razlog tome nije bilo neko njegovo nepodnosenje ljudi. covek kada spava ogoljava svoju dus. koja s esad razigrala I . ona je ubrzo postala njegov najbolji prijatelj. Kaze bio je tmuran dan. mladic. Kaze u detinjstvus ecesto zamisljao kao drvo. tako ga je zvao.evec smirenje. Kaze kkao sun eke stvari najlbolje najkvalitenije. I to ce potpuno I okarakterisati njegpovu licnist. Tetke kad ejdna progovori druga zavrsava. kao da ga ovo sad cini slavnim naravno njemu je sve to bilo smesno. osatje praznina potpuno srazmern anjihovoj velicini. Ujka bert. nije bilo potrebe da govore obe. koje je lsepo mali svojim rasirenim granam oseca ceo svet. ovaj mu j edelovao uverljiviji. I ona znajuzi deciju dusu. z anjega kao da su sev slike izgubile obrise. ili znanje. ivan to nije mislio naprotiv. I kaze kkao je osatla prazina jednaka onoj krevetu. I uspeo je naravno to je valjda bilo delo babinog brata koji s ebavio mastikom. nisat sto se u njihovoj okolini dogadjalo kao da nije bilo vredno paznje. upravo u onim predelim akoji su najsirotniji. taktilni culni je ono sto je izvor najvece informacije. I saznavsi to on je stalno piljio u tog coveka zeleci po njegovim pokretima I postupcima da utrvdi ka dtacno pomilsaj na nju. koji je tamo negde daleko preko. oseti to ovek intuitivno. na kraju ga je dadilja pustila video je portret bakinog brata. na oko ili misao. osetio je kao da se nesto tesko valjalo. ivan ej z anjim rekao. on bi se cesto zabavljao posmatrajuci te ljude. kaze verovatno je ljudima koji su culi z ajegovu nesrecu izgledalo strasno to sto ej jedna virtouz povredio ruku n asamom vrhuncu svoje slave. izeli su krevet na kome je lezao nejgov cimer. lai misli d ace vec sutra biti vedro. I tako biva sa svim stvraima koje nestaju iz naseg zivota. zapravo one su bile jedno bice. ne nego nije mogao da gleda ljude dok spavaju. ne brini covece nisam te gladao dok spavas. dugo unapred oseti priliv svetlosti. I onda se taj covek pokazuje sad en dsamo na tom nivou da se vise ne pretvara nego u svoj svojoj sustini. kao da sus e samo ti dogadjajji razmatrali. obasjane svetloscu. kada ej ovaj covek izasao iz sobe. Ali kaze postao ej ljubomoran. tako je jaedno noc pokusao da se seti detalja tapiserije iz blagovaonice. I njegova je rec bila jako vazna.

bucko je posato vise nego stvran cak je I osaloj deci govorio sta se desava sa njim. iz te njegove preosetljivosti za muziku oni su zakljucili da je za nju I nadaren. odnosno u svemu moramo ici do kraja. jer zapravo dete vidi da neke stvari mogu nesati ali citav svet ipak nasatvljala da traje lai onog trenutka kad bi se uglasilo ja. sat radii td. koja je ubrzo posatla tako nemarna. I tako je uzivela legenda njegovog detinjstva. I kad bi nespretno prevukao prste preko nje kao da je on auspevala dad a izraza nejgovom dusevnom satnju. gotov stalno osudjivati tu ljudsku potrebu za konkretnoscu da bi u bilo sta verovali I da bi bilo sat postojalo.usptrepatal I koju niako nije trebalo razocarati rekal ej ima. Kaze tu camotinju probudio bi egidio koji je svirao tromb I kome je dada dao dozvolu da tek polse cetiri sata to moze raditi. tu je samo jedan lekar. Kaze detetu je potpuno nepojmljiva misao smrti. da bilo sta pusti glasa iz sebe samo das e ima utisak da svet nije u potpunosti zamro. patnje pustolovine.I u bolnici je sve mirno. predjeli ona nesto zivlje on bi isto. a onda se razigrala I pitala majku zasto place. masatnje. sve se nasatvilo. to je bucko. jer to onda nije ni dobar hirurg. I tamo je na tavanu medju tim starudijama nasao I violinu. onda ej ona pitala zasto sad place kad ej ovo veselo. gledao ej devojcicu koja ej plakal za bakom. koa je sav sazdana od patnje I nistvaila I neunistivosti. sve je tako nekako zanemelo. ali videcemo da se nas pisac u mnogo cemu nije odvojio od deteta. neki su napolju. njihovo secanje niti emocije vezane za te negdasnej ljude ne bi postojalo. On ce u vise navrata. Tako I on sad moze da svira koliko je dovoljno z aneke sitne zabave. a smrt je ne ja cist apsurd. kaze ako bi sev znalo da zamre da je on cekao samo na jedan znak da petao zakukurice. smrt vlastitog bic je potpuno apsurdna. inace kad god bi baka svirala on bi plakoa. ono je ja. kao da su I oni danas svojoj bolesti dali pauzu. kako je nedelja izgledala tamo kod njega. a on je odgovarao zato sto je njmu svaka muzika tuzna. kaze cudilo ga ej kkao ti ljudi svasta skupljaju I kao da bez tih materijalnih stvari. ali niko ne govori o dusi dete koja je tako velika. naravno to ga opets eca na detinjstvo I misli da ej ovaj sadasnji utisak o nedelji I njenom dozivljaju upravo izneo iz detinjstva. kroz njega razmiljsao o pojmu smrti. I ona je valjda pripadala bakinom bratu. nakon toga je vec sve polako pocelo das e budi. vojnik ranjiv od svoje pusek. a nedeljno popodne je potencirana nedelja.a on tek danas vidi kakva je to bila greska. Ali kaze izgleda da covek ne moze da sazna mnoge stvari dok n euspe. tako ni umetnik nemse biti preosetljiv a svoju umetnost. Egidio je inace ispao valjda iz neke muzicke trupe I osato tu u njihovoj varosi. I dalje mozda veruje da je to osnovan karakteristika te umetnosti. I kaze danas misli pored svega sto ej presiveo a bilo je mnogo toga I teskog nisat nije bilo vise tesko nego te njegove mozemo reci imaginarme patnje iz detinjstva. ozenio se nekom anicom. Obmanjivanje sredstvom istine daleko je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi. kaze kkao su cudni ljudi izmislili su bogove I tako neke potpuno izmastane stvrai da bi onda mkorali d aim daju fizicku dimenziju. neki su bolesnici pusteni na dopust. Ali pred spavanje ubuzeo bi ga nemir. kkao je nedelja kao nekim stautom koji je nadzemlajski odredjena te gde god bili ona na svim krajevima sevta I u svim sredinama ima nesto zajednicko. jer kao sto hirurg ne sme biti preosetljiv na svoj poziv. ni umetnik ni vojnik. zato treba samo gurati. kaze mnoge filozofije tvrde da covek ima dusu. valjda pogodjena majcinim suzama. I debela I . ali do kraja u smisli neuspeha jer tek on donosi pouku. Kaze kad bi bili oblacni dani I kad nije znao kkao das ezabavi odlazio bi n atavan. Kaze danas je nedelja I jedno mozda od najboljih poglavlja. negde do cetiri bi otprilike sve gotovo odumiralo. Sunce kao da j ise sunce u nedelju I tisina kao da ej vise tisina u nedelju. kao ociti nedosattak njihove maste. O detetu. nisat vise ne bi postojalao.

ali njemu vise prija ova nova bolnicarka. to bi bilo kao pitati z aneku sjajnu sliku imali jos pozadi otvor za smesta nje novca. ovo ono. Kaze ona ako je ona prava ona je takodje jedan talenta. pa to sto su I deca lepa je logicna posledica.ica u svemu u kojima da samo nesto fail one ne bi bile to sto jesu. bola. smrt je jedini fakat. takva je bila jedan devojka u koju je bio zaljubljen u srednjoj skoli. sav su deca bila ruzna sem nje. Misao o smrti pripada samo . I sam kaze zar I druge umetnosti za svoju veliku svetlost nemaju protivtezu mraka rugobe. cerka kalpurnija je bila lepa I ivan je se u pubrtetu poceo zagledati u nju. Kaze kkao bi baka kad god bi nekog videla u nekom poslu onako blago ga bodrila da nasatvai I to je cinila I sa egidijom. sesce rodbina on ace dobiti istaknuto mesto. naravno na njegovu bolnicarku nece ni pomisljati jer ona posto s eizmestila njoj nisat ni ne treba aona ce se za to nas. ona je inace stalno dozivala svog decaka I njemu se I danas cini kao da cuje viku tog imena. pa nasat ce joj to. Kaze leoa ej I to bas onako neuobicajeno lepa. I pratio ej do kuce a tamo video jedno bice njenu sestru sa vodenom glavom. moraju biti potpune I zato je to cudo prirode kao I slika gde su svi delo uprvao nacinom nakoji su sklpoljeni daju lepotu. I da misli da ju je tako pronosi razboljenu citav zivot. ima beznacajnih zivota ali nijedna smrt nije beznacajna. cemu to. ali ako je ona ipak lepota nizeg reda to je nesto sasvim drugo onda su njoj potrebni I osatli kvaliteti. kod njih nema delimicnosti. dozivljaj stvarnosti subjektivni ili objektivni. Opt smrt. kaze ima onih serijskih gdde su svi u porodici lepi. kaze ne da joj s eveseli nego ej ceka. ona je u toj svojoj lepoti ostvarila svoju celovitost. kao sto s edesava I sa umetniscu. besz onoga sto nas veseli mozemo lai be zonoga sto cekao tesko. ona je jedina relana. I kkao to ljudi ne shvataju najcudnije mu je kad neko kaze je li pored toga sto je lapa jos I umna. koliko bi tada bila lakes podnosljiva. izrodila puno dece koja su sva id reda bila balava. I to su one lepote u pokretu . I on smatra da pored borbe za kruh covek treba da udej u jednu najvecu iakad a[reduzetu borbu svom svojom silinom u borbu protiv smrti.edstvo I svoj deo boriti kao lavica. I kaze kkao su istocnjacke religije radile pametnu stvra kad su smrt preedstvaile u domenu svetlosti.lepote. alit e lepote su I razlicite vrste. I ubrzo ce se povsti polemika oko ostavstine ono malo tricarije I uvek ce se ona oznacavati takvim recima kkao bi se sto vise umanjila nejna vrednost. kaze nije cudo sto takva jedna lepota je u stanju da nekom posatne zivotnja prokupacija. zeleo bi da umre u sunacnom danu jer u pravo ono sto ga u smrti najvise plasi jeste ta vizija I opsesija mraka. previse je umiranja u ovom zivotu. I njemu s ecinilo kao da u tome ima neki savez pritiv dede sto mu je I prijalo ali I psetalo jer je mislio da su samo on I baba u njemu.aljakava. Razmisljanje u smrti. ali tamo gde je ona stvar slucaja gde je potpuno neocekivana eto je vec velika stvra kao I umetnicko delo. ona ej ejdina strvarnost. I ono njegove relano irelano. I kaze upravo kod te lepote I samo bice koje je njen nosilac jet e vrednosni svesni I zato zna da ej nosi I t je lepota lepote. samo se zaprvao umire. sve to moze biti tako relativno. Kaze kako sum u zvuci egidijevog tromba jos tada razboljevali dusu. Sam se pita sat ej to sto nas tako mami svetlosti da li je to nesto praiskonsko. ta lepota I nema neku vrednsot. svi u porodici placaju danak te vanzemaljske . lai kaz eto su sitni duhocvi. on je posato obucar. opsesija njegovih razmisljanaj njeoga dusevna hrana I onda sjaajno. ali kao da su ljudi imlai neku vrstu sazaljenja p[rema njoj I njenoj zrtvi. I sad pocinej razmtranje pojma fizicke lepote. Kaze njegova bolnicarka je otisal u svoje mesto zbog nekog smrtnog slucaja I on je vec zamislio kako ce to izgledati. inspiracija. kaze to je kao savrseno umetnicko delo u tom svom savrsenstvu ono se uzdize iznad fizickog ono dobija neke metafizicke razmere. I shvatio da ej to cena. kaze takva je bila kalpurnija.

prvo sto ga je interesovao covek I to onaj slozeniji a ne pracovek. I da nema smrti ne bi bilo ni boga.jedina sigurna istina je go covek koji strepi I strada. ceo grad je zamro od nesrece. I navodi onaj stih iz okovanog prometeja kako je ljudima uskratio da vide svoj kraj tako sto im je naselio srca slepim nadama silnu blagodet time dao coveku. I on je sam nocu podrhtavao od te strepnje. I svi su bili skamenjeni I tuzni. On misli da je covek zaprvao tek m. Kada je u pitanju ovo shvatanje realnosti on s epitao ne cinili satvrnosti krivo ne umanjuje li je takvim satvom. o literature. Kaze da age j na ovakov razmisljanje navela cinjenica iz detinjstva. moj omiljeni deo knjige. Govori o nekom plemenu koje je imalo kao kult mama yumbu I da tog verovanaj nije bilo koje je naravno cista izmisljotina citav jedan civilizacijski poredak bi bio lisen takvih tekovina. I on nasluti da je rak. I zaisat emotivna reakcija ej najbolji pokazatelj onoga sto ej nazovi realno. Uvek mu j ebilo cudno zasto ljudi toliko insistiraju na spoljasnjim dogadjnaim. kako je potkopavao relanost relanoga na drugoj je starni gradio realnost irealnog. odbukcijom je usatnovljeno da rak nije ni imao. subjektivna. poklanjanja. coveka nesto pocne da probada gricka polako. znaci bog je proizvod coveka a ne obratno. Realnost realnoga je ono u sat nikad nije verovao. I obratno sporedna stvar dobija na vaznosti I posotjansoti u onom stepenu u kom nas je pogodila. te knjige su bile kao egzoticne tiem sto predstavljeu gomilu zbivanja nekih primitivnih ljudi u nekim dalekim sredinama njemu to nije bilo zanimljivo. I trazili su sutradan pogudnu osobu koja bi joj morala saopstiti istinu. jer sat ima veze neki realitete ako se nas net ice. se odlazio na oblakoder premislajo I na kraju skocio. svaka filozofija je licna. I on je tad shvatio. jednom je jedan decak na izletu van grada upao u neku provaliju I poginuo. majci su koja je do besvesti obozavala svog sina jedinca rekli da se zadrzao. deda njegov fala bogu nije bio u gradu a ni neki njgeov zamenik tako da je u tajni prosao I naredni dan. I ljudi treba da preduzmu tu borbu protiv smrti bas zato sto ona deluje besmislena I nemoguca. ono nase us at mi verujemo jace je I iznad bilo koje objektivne cinjenice. iako je do tada verovao da nesto tako jasno objektivno mora nadvladati sve sda je video da to nije najace eti jaci je onaj subjektivni osecaj. to I ja mislim. licni pogled na svet. Procitao ej dosad napisaono I sam se sebi smeje sto tako pada u razna filozoiranja kaze kkao zazire od toga dam u neko kaze da je kontradiktorna I uopste mu nije jasno odkale u takvim umnim stvarima kod njega takva potreba za doslednoscu kada ej u zivotu generalno nikad ne potencira. kaze kad je zagrmemo grom onaj primitivni covek se uplasio I tako je nasato bog.izabranima. Razmisljanja o bogu. Gvovori o filozofima kao o pesnicima. a onda ej sahvtio da en. kad za njega neke stvari koje nisu imale niakd karakter obkedktivnosti a zna le su I te kako da ga pomerei u tom smislu one su relanije od ovih. treba imati maste za smrt. a majka je bila razdragan I vessel I svi su je gledali u cudi I gotovo se grozili lai joj nisu imlai na cemu zameriti. I sta taj objektivni fakat menja u ovom slucaju kad ej covek vodjen nekom svojom relanoscu skoncao sa sobom.z ato I jesu pesnici. u tome je draz prometejstva I on ne bi bio prometej da nejgova pobuna nije bila nemoguca. dugo je trpeo mucio. gradjevina. I to tek kada se covek osvestio kao bice. Prica u prici. I misao o smrti je zqapravo proizvela boga. nije znlaa. zrtvovanja. sve I daje tako to ne odgovara njegovoj licnosti I premalo mu je mastovito. I misli das vi imamo ten eke svojwe mama jumbe. jedina prava stvarnost je stvarnost nase patnje.nogo kasno posato covek a bog je svakako morao nastati tek posle njega. a I da age j imao sigurno bi vise poziveo. ovde ih inace ima mnogo. I to je tacno. I pored svih tih rezultata sat menja stvra sto mama jumba zaisat ne postoji. Bolnicarka mu je donosila knjige. citajuci je zakljucio da je junak . svi su to nzali sem majke.

Naime to ej bio jedan genijlana covek. vrsi se kulturna razmena. Kaze kao je sa strapnjom ocekivao ono sto se dogoditi na sceni. on je to poricao I kasnije mu je ivan rekao da ga sad ne ozve glavanja zatos to hoce da . egidio kao das eprobudila njegova nekadasnja umetnicka starts najvise je u tome ucestvovao. I tad kao da ej znao da ej taj poklic bio nagovestaj neke nesrece. bolnica. Opet s evracamo na realnost. ona mu opisuje mesto katedralu na koji ce nacin doci do nje. pre koncerta on je dugo namestao violinu I onda kad se to konacno zavrsi on bi dao znak I zavesa bis e digla. Pokusavao je od svoje bolnicarke da izvuce. Pitas e kao se I izvuce iz ove bolnice. petra su potom prozvali glavonja on se odupirao tom nadimku. to je umnogome otezavalo njegove nastupe. a onda na kraju je grad odlucio d aim da novce za odlazak I oni su u znak zahvalnsoti odlucli da naprvae oprostajnu predstavu. zene su posebno pomaglae. to ej prvo uradila njegova majka da jednom nedeljno po jednu od tih zen aiz trupe prime na rucak. on ej precutao da ej u ovom mestu proveo svoje detinjstvo I da zna svaki njegov deo. opet utisak relano izmastano. On je u jednom trenutku zapsao ono sto ag je trglo bio je glas bdijte strelci. Glavni junak je primitivac ali to ne moze biti nas covek kakvih ima na pretek . sev grad je bio u toj atmosferi.covek ameba. k je otisla sa pozorisnom trupom. a ubrzo je I ons am ivan otisao iz grada. ubrzo mu ej majak umrla. ne nego malo egzotike I to je uvek covek iz nekih udaljenih krajeva. kaslajli su jedan od njih je uzeo da pravi burad. satrost I ne pruza bas neke preteranw mogucnosti I perspective. nikako se nije mogao namestiti. kao nesto neodvojivo. U njihov grad je stigla neka pozorisna trupa. a u pocetku je sedeo pored decaka koji se zvao petar. u gimnaziji ga je ucio fra andjelo. u pocetku su im ljudi pomagali. ali procitavsi jos koju knjigu d a je covek ameba I sam pisac. ljudi kao da su imali razumevanja za ovu zenu I u neku ruku su je zalili uvidlali su njenu zrtvu. Njegova cerka k je takodje igrala u predstvai. zena je nevoljno prisatla na taj brak I ubroz se sasvim upropastila bila ej strasno aljkava deca satlno balava I poneo je uspomenu iz njihove kuce to stalno brisanje nosa.zivili u gradu jos uvek secanej na nejgovog profesorav ioline. posle su ga [remestili iseo je sa ivanom I ovaj cemu postati mnogo blizak. I tako ej savko imao svoju milosnicu. ivan mu je prebacio da to cini iz sazaljenja I da nije u redu.kaze ivan ikao on sam je vrlo uredan bio u svojim satvrima nered u kuci ovih mu je nekako prijao kao da ej oznacavo neku toplinu za arzliku od serilnih hotelskh soba. ali sto s enjegovih nastupa tice imao je jednu manu. u svakom slucaju to ga je bolje osvetljavalo nego sto bi to ikada sunce moglo. otac ej to podrzao. ali opet nekako zajeban. kuda ce. cesto mu se javljao razglednicama a kasnije je cuo das e I on njima starsno ponosio. I tada se kod naseg junaka po prvi put javil ata spona zrtva I umetnost. nisam sigurna uglavnom nesto od efeekata scenografije. bolnicarka mu cesto dolazi I razgovaraju. Nisam rekla kkao je ejdnom dosao kod njih da sapva neki nadvojvoda koji dobio morsku bolest I kkao je on onda arzmislajo kkao vizicka patnja izjednacava svakog coveka. kkao bi se zeleo izvuci odavde ali en zna koliko ej to moguce. I kako se kretao nasumice I put ga uvek vodio ka majcinom grobu. Sam violinista ej bio dobar ucitelj I pedagog. Ivan ga je voleo lai I mduboko cenio. odnsono nije stigla svojom voljom nego je samo dotle imala da plati put I tu odsela. jer je znao neopozivost toga. uzivao je lsusajuci je. mi nase duhovne mozemo velicati. ali posle izvesnog vremen aodlucile su. neko drvo ej bilo posadjeno I oko njega valjda podesena neka svetlost. davati im neka znacenja ali ova sev izjedancuje. Secas e sebe iz tog perioda kad posao u skolu. ozenio se. I neporeciva. akze u zivotu se moze nesto a ine mora ali na predstvai se upravo mora odigrati sve kkao ej predvidjeno tu nema odstupanja I zato je z anjega predstava konacan.

popustalo. bubuljicav. I sad ga ovo navelo na pomisao po kojoj mi to zaprvao zakonitosti pamtimo. Ipak mu j eivan bio najblizi. bio je potpuno miran kraj njegovog odra. on je sav bio ocaran svojim poduhvatom aonda je to neko od prisutnih prokomentarisao I kao da je umanjio zaprvao ismejao dedu. sasvim obican neznatan dogadjaj. medjutim violina ej I dalje osatla musak stvra. klavir zenski instrument. Sad se opet vraca asocijativno da nam pokaze tu jos jednu stavr koje se nisam ne zna zasto citavog zivota seca. nadao se da ga niko nece naci niti razumeti razlog njegove patnje. lai kad mu taj detalj pade na um on se zaplaka. zajedno su taj neuspeh I odpatili. Kaze opetse mnogo zaneo. Kaze kasnije njegovom Idrustvu se priblizio I mata. ali on tvrdi da covek danas ne moze biti spontan. prvo oset pa opazaj. I taj isecak iz novena concert champetre osato mu je stalno u glavi kad sum u javili da je deda umro. kaze kao da u nama postoji jedno drugo dublje pametnije ja. bilo jet u jos ljudi. petar je izrazio zelju da studira medicinu I oni su g au otme podrzali.m I imao je onu crtu ozbiljnosti satrijih ljudi koja na njemu uopste nije bila odbojna. a jos mu je tuznije bilo zato sto je znao da to niko od njih ne bi ni razumeo. I on sad zai primitivne ljude koji dozivljavaju prirodu neposredno koliko su u tom svom dozivljeju uskarcene lepote I punoca. pala je velila figura. neki goblen na kome je valjda bila neka babina slika je bio pohaban I trebalo je smisliti kkao da seto zakrpi a neprimetno I onda ej deda nasao sliku iz zurnala koja je odlicno pogodovala. da li je zatekao zenu sa drugim. on je nasatvio svoje a dva su ivana rasprela pricu o tom zasto je slinko. vezano je za dedu. gnusnije od ruznog coveka koji place. I nesto je posebno ivana prema njemu privlacilo. kako svaki dogadjaj u nasoj glavi moze dobiti obris intrigue itd. I onda je on o svom ucitelju ovaj o svom hgovorio. kad n akraju nije uspeo. I opet dokaz njihove zive maste. jer je rekao da su slobodni oni koji nekad mogu svoju slobodu okaciti o klin. kao to kod mladjih zna da bude. I koje selektivno bira I upravlja nase pamcenje. Jednom su sreli coveka koji je isao ulicom I plakao pri tom je bio ruzan. I kaze sestivsi s eklavir zar en naucimo mi mozda oluju I njnu lepotu kroz simfonijsku oluju. samo kao je u kuci bio mogao ga svirati I musarca ali je za klavir to vremeno . kako su ga prozvali plakao. slabost jakih. koje misli za nas. I da on cak sam nimalo ne zevidi na spontansoti primitivnom coveku. izgleda kao da place zato sto je ruzan. uvek sam sebi pobegne s lanca I izgubi nit. on je pricao o svojoj uciteljici klavira I onom straom prepoznatljivom mirisu koji bi mogao prepoznati u hiljadu. on je svirao klavir. koj je nakko bio sasvim obican pragmatican lai je za sve njih imao autoritet. nas junak kaze da ej se uvek stasno grozio psihickog nasilja I da ej iz ovoga shvatio da ljudi imaju vlast na taj ancin sto privremeno prikriju svoju volju. Ivan se opredelio za put umetnsti. da li tako vec godinama ide I place. ovo mi lici n aono sa borhesom. Inace violina je bila pretezno muski. nema nista strasnije. Mada kaze naprosto ej stavr da treba biti ono sto jesi lai to nije nimalo jednosatvno tako kao sto zvuci. niko to nije orimetio do ivana. govori o spontanosti kojas eceso navodi kao neophodna. I on je pobegao u sobu I plakao. jaki su zato sto znaju u datom trenutku biti slabi. slabost koju je ucio kod dede I koja je u . Ovo drugarstvo je ivanu bio prvi dublji odnos.edjenog bola [patenja naucen da gleda itd.pokaze svoju samostalnost. a danas se to ne moze biti jer covek u svojoj svesti nosi vec gomilu nas. kako tako neke bezancakne satvri pamtimo anesto vazno zaboravimo. posebno po onome sto je za njega bio uslov prave bliskosti a to ej da su imali iste bolecivosti I ranjivosti. Seca se prve predstave san letnje noci. mozad ono sto on nije imao. njih cetvorica su do mature osatli zajedno. a oni slabi u koje spada I on samo mogu tako das edice svojom slobodom u vetra. I misao mu odlutala. jaki prikriju svoju snagu.

on je mislio da svi to cine. I sam se sebi cudi. kako su kretali I kad ej deda isao isla ej citava povorka stvari. ali je stiglo pre pismo iz mesta da se devojcica ubila ispivsi kiselinu. I sad o ljubavi kako se satlno mora pothranjivati. ocovecila ga. a onda su izasli prokomentarisali vise nego strereotipno kako ima se bolesnik cini bolje nego sto su ocekivali. O pisanju. Mladost osatvlja gorak ukus u ustima. nego kao da name j obaveza da dalje nizemo rezultate. pa dedina. ciniti dinamicno. kao neki irealni dnevnik. kako nije ni tacno daz ene vole jake musakrce ne uprvao ove osetljivije. iz jednosatvnog razloga zato sto ej neuk. tada covek mnogo I previse veruje u sebe. video porodicu. kao da datu rec menjaju po oadezima. Sad poseta u bolnici. I onda odlucio naprasno da otputuje. deset dobijenih pobeda vec garantuje 11. I tamo poceo da se vidja sa mladjom egidijevom cerkom aldom. ali je orao doci licno. I da uspeh posatne nasa obaveza. A onda kako mu je govorio jedan covek kakao ce preboleti. ona mu je rekla da bi umrla kad bi otisao. na prvom raspustu otisao je u mesto.jednom trenutku bila znak razocarenja sad je postala nit koja je dedu priblizila. a ima I klimkatericno njemu su sklonije zene. da treba da dodje u mesto jer su oko vinograda ono malo od dedine imovine sto je ostalo poceli neki pogranicni sporovi. egidije se nakon toga odselio. jedini razlog koji on prihavata za pisanje jeste oslobodjenje. smrt. Kaze jednom mu je stiglo pismo. kao mladalacka pojava to obicno traje do 25. ali ubrzo dosadilo. a ovi unutra svaka rec kola. pa kolima dosli. kako je neizbezno morao da otputuje. staracko. Govori o umetnosti kkao j elosa svesna teznja za originalnoscu. ne sme mo se preispitivati o svrovitost naseg delanja tada cemo satti. a onda vidi decaka kako odlazi do kola I igra se imulirajuci voznju. I on je glumio. ovo je odlicno opisao kaze ucinilo mu se koliko su pura to kola potpuno nepotrebno pomenuli. Pa anvodi coveka koji je insistrirao dam u se pise testament samo da nesto iza sebe u toj formi osatvi. a onda su se redjale dalje nesreca. ali sum u drugi govorili da bas to znanje koje ima jeste najvaznije jer je njegovo usvojio je samo ono sto njegov duh moze da primi. posle toga takav covek obicno posatne ogorceni kriticar. starsno ga ej ovo porazilo. da ovaj mu je rekao kako su zene mnogo jaci pol pozrtvovanije. I na kraju obavestenje da zbog njegovog dugog boravka u inostaranstvu I troskova skolovanja ne moze racunati d ace siat od imanja vise dobiti. on je nekako preko fra andjela jedinog zivog stvora koga je iz mesta kontaktira pokusao da to resi. kako se njoj nikad nije ni tezilo ni u religiji posebno ne klasicnim knjizevnostima. . ali kada je razmilsjao o sebi kao piscu on je mislio da ne bi bio dovoljno dobar. otac majka sin I cerka. I odvezli ses vojim novim kolima. bakina. medjutim on je ujutru nesao. Opet je ujutru malo cituckao zapisano. I da ej to smesno I nema nikakve veze ssa tipom coveka sve se preboli samo je pitanje vremena. mnogi sum u govorili da treba da pise. I ondas es eca tih vinograda iz detinjstva. to s eodnose na sve cime se u zivotu bavimo. u pocetku bilo zanimljivo. osavljajuci sve iza sebe. treba da budemo profesionlaci. nova kupili. ona mu je postala potpuno nezanimljiva. I oni drugi malo osetljiviji koji ce biti skrkahi bolom lai ce im upravo ta povredjenopst donositi uspeh kod zena. I jao je vazno da en izgubimo kontinuitete u napredovanju. I poslao joj je pismo kkao ce se videti sl put. kako ce ga uvek podici. dosli su u posetu pacijentu iz susedne sobe. Kaze nas uspeh kojis e nize obavezuje nas da anstavimo dalje. ne ljudi uglavnom usvajaju znanja onako kako im se servira I to nsiat nije njihovo znanje. iako nije imao ni kome niti sat da osatvi. tok se peridoda najmanje rado seca.kaze preboleo je I to za sest meseci. a ovo sto on pise to je senilno. ona je kao maslacak svaki je vetar moze potpuno rasprasiti. razgovaraju s anjim. tako su se pokidale sve veze. Kaze ima onih koji ce odmah krernuti.

I u rasparavi s anjim kad mu on kaze kako je on kontradiktoran ovaj ce reci kako on misli da je u tome velicina covekqa. Kaze kako se opet zaneo. postoji kao neko stanje svesti. a vera je mora se priznati nasusna potreba. ovaj kaze ive tuzni sretnice. trebali bi im I neku penzaiju dodeliti. ali ivan samo to ne zeli. bog ace biti dok ljudi budu veroovali. I bolje je imati jednog gospodara kome sluzis I bar poznas to ropstvo nego se rasipati na stotinu. zamerio mu je sto tako lako pokusava da poljulja temelje na kojima stoji citavo covecanstvo. ali naravno ivanov nemirni duh zastupa sledece. ne jednosatranost. pa na kraju to je I srecan broj. Inace razmislajo je o fra andjelo pre razgovora I o tome kako je bio fratar I kako je bio liberalan. I time su ga uvek plasili a te su zivotne bremenitosti dolazile I on ih je podnosio. pitao se sta je to u sta veruje I sto ga ne izdaje. I znalo se da to I njmeu prija. Sve je bilo zapusteno. I . prvo zato sto je medju liberalima I njegovim dedom bio veoma cenjen covek. verovatno videvsi njegovu smirenost. kaze mu fra a I ovaj nazovi bog njegov mora biti dobar cim mu lsuzi. Kaze kkao sum u oduvek govorili ne mkozes tako sat ce se desiti kasnije u zivotu kad te stignu problemi. ali zamera sto je ziveo kao umetnik u svim oblastiam zivota sto ej ono sto ej bilo neophodno z aumetnost oset preneo I na stvarnost. I kaze kkao ej smrt uvek negde drugde u broju 6 ili 8 ako smi mi 7 . pa ako se on odupire a oni mu objasanjavaju da na sest mesecui strerilisu sobe I da zato mora da je napusti. to je borba. gra andjelo zeli das a apstarktnih tema predej na nejgov realni zivot. jako malo. Inace ga je pototm sasvim u duhu svoje detinjaste mastarije pitao jel istina da je nekad bio kavalerijski oficir. Ali ga ej zanimalo cime se taj covek u duhovnom smislu hrani. samim tim je bio a tipican I nezadrt fratar. On kaze da je voleo tog coveka. ova kaze ima kao sto ima njegov bucko. ali sad zamislaj kako to izgleda kad bolesnika tamo treba da premeste.z asto bi I osecanje I vera prema bogu bilo drugacije. njega nema lai tako nema ni tuge radosti. sve se dovodi u sumnju. pa ga pitao ima li boga. u koju se premestaju bolesnici I tamo umiru. ne zele da odstupe od njega a da ej to istinska vera u svakom casu u to ne moze verovati. slazem se. Kaze sinoc je u sobi bolnickoj nasatla mala uzurbanost kako je kasnije saznao umri je neki pacijent. itd. ovaj ga onda pita koliko takvih njemu slicnih jos ima u svetu. voli ga I satlo mu je do njega. I ivan ima nekog kome robuje. on samo misli da postoje odredjeni ljudi koji veruju u svoje uverenje koji ga se drze. I kao covek cim malo oseti da se smrt udaljila da odnosi nekog drugog ne njega n se onda ad onako na bezbednom odstojanju o filozofiranje o njoj a kad je blize. A onda kad ga je andjelo nazavo slobodnim duhom on je rekao da niko od njega vise ne robuje. andjelo mu ej samo pozeleo da taj kome sluzi potraje da umre sa njim. sat bi time dobio. ako govorimo o onom cistom relaitetu. on zeli da luta. ne bi cackao po tome kao u svetinju. a onda je se nasao sa fra andjelom I zapoceo zanimljiv razgovor s anjim. razgovarali su o zameni tih uporista da li na smrti jedne ideje moze nici druga. to je nemoguce. I koliko god da je imao prijatelja lekara nikad se nije usudio da ih pita postoji li ili ne. kao da je bilo teze ono njihovo pripremno nego ono sto se uistinu desavalo. tacno. on to razume lai jegov nemirni duh ne moze razumeti da covek satlno moze verovati u tu jednu istinu. zeleo bi mud a se smiri. I kako to nije licemerno nego vrsta neke intelektulane koketerije. slazem se. tesko. ali on je verovao da postoji soba serbecimer. kaze pa ni sev ni tuge ni srece ne deluju na nas podjednako u razlicitim trenucima naseg zivota. nikako ne 7. nicegha sto ej apstarktno. kaze da je pisac nikad se ne bi plasio da upadne u kontrdadikciju jer je uparvo to autenticno. jer bi bilo satrasno da umre pre njega. to mu je bilo posebno zanimljivo. osato si uvek isti.nosio se I neki tus aon je babin smeo da koristi.

Ne bas tako jedno za drugim ali dobro je sto je [rvo dao sliku svojih prijatelja iz mladosti. Kaze trebalo je da prihvati neko zaposlenje ali je saznao da u tom mesto zivi njegov ivan. ako sto mu se uvek plakalo od te njihove tuzne srece. kaze kkao cesto govori o tome kako je I ibzen bio apotekar.upo I pogresno veruju da neke krupne stvari u nama pokrecu nesto sve je u sitnicama. kaze imao ej neki mladic koji se valjad bavio pisanjem ali njegov cilj posto je bio beda bilo je pet novih odela kaze ne. Otisao je tamo. ali sat ej jedna mrznja zasto niko ne govori o tome. I ovaj ej voleo da cita one nove avantiristicke knjige. kao zadovoljni su ali I sami govore das ve prolazi pa kako bi to ikakvo zadovoljstvo moglo da donese. sat moze jedna mrznja. poneki ljudi su zaisat bili talentovani za to. Onda je mata rekao ivanu kkao ovaj zeli dam us ezavidi I da on upravo zavidi ivanu zato sto on njmeu ne zavidi. mata je bio takodje tu u mestu.predlaze mud a treba da pise za decu. I ta cisto pragmaticna stavr potpuno ga je I do kraja iskompleksirala.a ideologije koja bi ga duze drzala nego ta zelja. a zena ga upozorila kako to iz njega zavist govri. sigurno. kaze na neke stvrai bi bio . tako su ga jednom poslali kod nekog advokata mnogo ozbiljnog coveka. I tako ode. nije studirao ni medicinu. I posle toga prijatelj je prosto zauzeo neki satv prema njemu. sta mu jet u bilo zanimljivo. djaba I od uma I od svega. one su u coveku najvaznije. krhke. I njemu se prosto place. ivan j odusato I od muzike I literature. I oberucke ga prihvatio. I onda mu ej mata objasnio ono sto se injemu samom ucinilo cudno kod ivana.tako je uvek jaci strah od stvari nego ona sama. kaze nije cudo. ivan ej komentrarisao kao mu se dopada taj ciganski duh u njegovoj muzii. po tome je ivan veci realista. A onda razmislja kako ljudi cesto potenciraju velike ljubavi. koji su I sebe I druge ubedjivali u svoj uspeh a to ej bilo neophodno ne bi li I sami u njega verovali. njega kompleks unisatva. Kaze tako je sretao svoje prijetalje. kaze sigurno su nesto pricali sto nije bilo z anjegov dom kad su se napolju tako dugo zadrzali. a galeb pa on kao da je vise zeleo I vise ga zadovoljavalo ono sto je bilo usput na putu do cilja nego sam cilj. Kaze. govori o ljudima sa zivotnom ozbiljnoscu a citava ta tako krupna stvar kao da se ogledala u njihovom radu obrvama. onda mu je sutrdana ivan zamerio. kaze onaj koji svog radnika po kisi salje da kupi uzinu I ustanju je zbog enke gluposti da ga otpusti. jer bi vrlo lako njihovog ivana mogli zamisliti u nekoj uniformi. to je hitleru I osalim bolesnicima dalo isatajnsot. raspravljeli su I oliteraturi. a sad cemo videti sta ej zivot od njih ucinio. ali zasto misliti o tudjem problemu kad toga o cemu on cita ima tako mnogo oko nas. pogasene ljude koje pitas kako su a oni odgovaraju idu dani proslo I to I sina su ozenili. I ovde je mate pokazao svoj analiticarski duh. ali on shvata da za tako velike mrznje mogu da budu sposobni samo jaki ljudi. Ali bilo je I onih koji su ambiciju gajili. kaez kako ljudi g. kkao je pronicljiv. iako on je kao nerealan. mato je rekao zato sto su oni zadovoljni time. koji je zaprvao vaznost svake svoje rci podvlacio tim neprestanim radom obrvama. niti pak uspe skroz zadovoljiti. Ozenio se nekom nemicom ona je svirala klavir. ivan I mata su krenuli zajedno. kaze cudo je sta tako ejdan mali komleks moze da uradi I da pokrene. Svirali su ivan I jegova zena bio je I mata tu. tako da njiti ga ej neuspeh mogao potpuno razocarati. gotovo niko od prijatelja sem naseg junaka nije izabrao ono sto ej zeleo. nrekli sum u d ace to mozda biti cista hemija ali ej na kraju zavrsio na farmaciji. vodio ga ej dam u pkaze plac koji je zeleo da kupi lai slejak nikako nije prisatjao na kraju ej sredios a ovima iz opstien da ag nekako na to nateraju. zasto nisu oni osatli iskompleksirani. Ivan kaze on se takvih ljudi kao sto ej ivan plasi. ali ivan ej nezadovoljan. ali one su labilne. taj isti bi u vojsci surovo kaznio svog posilnog ili ga ubacio u redove gde se glava sigurno gubi. ivan mu kaze sta je njmeu.

jer nasa zamisao em je bogatija. stvaranje je ispit savesti. ali kao da je u njemu videoe I neko nezadovoljstvo svojom profesijom. sad ce mu biti bolje to obicno tako biva. pa oni zive vrlo dobro bez toga. posle je u novinama proitao da ej to gotovo cudo od coveka pos vojim zaslugama jednom je cak bio I vojni minisatr sa velikim ovlascenjima I za tili cas doveo sve u red. molijer lakrdije ruganje. koliko puta posegnemo nakon predstvae za tekstom trazeci ona lepa mesat. znaci I generali su osetljivi na smrt. poslali su ga kuci. auvek je bio I jedno I drugo I moral I umetnost. ali je on sada bio znatno ravnodusniji. ovamo ce helihopterom stici lekar. kaze bio je fantastican. je ovo zanimljivo kkao je umetnuo pricu o jednoj I drugoj smrti. onda ga je mnogo kasnije video. kaze a sat je sa sekspirom I molijerom. nije tacno da oni ozive tek na pozozrnici. postoji smrt koja je javna. Kaze pa brzo se snadju. sekspit ona orividjanja. on to naziva pelivan a to je ono nesablaznjavanje od lakrdije. metafizicke.spremniji neki iskomleksirani nisatvac nego heroj. kako igra staranca seljaka koji dolazi kod zubara I nateze se sa njim. Veliki umetnik e onaj koji objedinjuje veliki um veliki duh I veliki taelnat. valjda su zajedno negde nastuplai. A sta onda akd se covek poljulja na temeljima nekadasnej obmane. Ali ivan kaze on bas veruje da prava umetnost nastaje tamo gde prestaje sujeta. a kako dr odglume. seo je sa ovim da razgovara. kaze u sobu je doveden jedan general. nisat na temenjima pale nikda en nice nova. nezainteresovaniji. cista lakrdija. ali ona je mnogo manje od toga. kaze samo su izbacili malo salad a ne bude da nisat nisu radili. oni tako zive po onim svojim labijim mestima. bice ne ni na talenat. kaze pa zar mu nisu rekli. mi imao citav niz mogucnosti.em jet a zamisao na sceni servirana. o dramsko umetnosti. apstrahujemo ga. na mesto satrog boga trebalo je postaviti nove emelje. Kaze mi se umetnoscu lecimo od zivota. u pocetku ga ej glumac izbegavao ali onda sus eli. A on je onda sad. vracamo se na ovu smrt pored nas. a onime kojima vlada reditelj su ogranicene. pa ne naravno njegov posilini je rekao da to nikako ne cine. I on onda ispituje. sat od nejga osatje. I to sujeta na svoju fizionomiju. bezbrizniji. ako vam je to sve pa pnda to mora da bude izvor I vaseg zadovoljstva ali I patnje I razocarenja. cisat sujeta. kaze kkao ona zaprvao unizava tekst. neko ne moze biti ve. I ova licna koja . a onda ej u novinama procitao ime nekog glumac I setio ga se. I jedan drugi momenat. er bi se ovaj mozda I preisspitivao u svom postupku. Kaze ne porice on vrednsot ramskoj umetnsti ali ona nie jednaka tekstu I njegovoj lepoti niti omogucava da ta lepta dodje do punog izrazaja. ali ovo sve unozava. bolesnici sudbine. o pa djavo nije tako crn. Samo su ga otvorili iz atvorili. General ima rak.a ona velika se na sceni I ne vide. ali ako sve to odvojimo od coveka. Kasnije je izgubio iz vida trupu. kao molarizator se borio protiv umetnika u sebi. . ovde je u bolnici zat sto ej na zadatku I nije zeleo da se udalajva od njega.liki umetnik ada bude mali covek. pa kao zamislajamo anu karenjinu I ilijadu zasto en bismo I sekspira. I umetnost su neki tu stavljalu. kaze ako umre bice to smrt sa majonezom. obicno kazu. ali kaze to je nekako I normalno jer kao se necemu u potpunosti posveteti. kaze kao ovaj general umre to ce biti smrt sa majonezom. Ali sat navode ljude da budu glumci. tetar je dobar za lsabu umetnost nadomesti ono sto njoj fail. ako on se libi da se baci preko scene das evalaj od nejga nikad nece biti glumac. eto sekspira I pre svega tolstoja. aonda rapidno pogarsanje I smrt. sad on razmislja o smrti ovih takozvanih velikih ljudi. kaze znao je ejdnog koji ej bio jako talentovan ali ne pelivan publika ga ej cenila ali nikda nije obozvala odsustvo pelivana publika na prvu dodir oseti. sta ej onda ono sto stvara umetnost. Zatim kaze kkao im amnogo ljudi koji provode vek po salonim a a zaprvao su takvi ljubitelji samoce. ovaj akze mozda ej u pravu. zar je potreban sofoklu I eshilu teatar.

medjutim posatje surova borba. dvoje ljubavnika je podelilo ampulu. kaze nije bila nejmu strana radost tudjeg zadovoljstva ali ga ej zena cesto upozoravala da se obicno to desava onda kada to predstavlja zadovoljstvo I njemu. Stalno su ziveli razdvojeno. ali nece da operise metafizickim terminima. od jeftinih sirovina se proizvodile. Dolores se zvala I sad opisuje I svoju nemogucnost da osatvri nekako prvai odnos. ludi su prodavali devojcice. Nekako je kad je se I nesto starsno desavalo uvek stizao kad ej vec sve bilo gotovo. I on sam se buni protiv toga. ali previse samo time. time se iskupljivao. onda su drugi govorili eto im njihove dobrote. Covek pise roman. nije bilo nacina nikakav red da se uspostavi pa je pronalazac otkrio a2 koji je bio otporan samo na ove fizicke smrti ulsed bolesti. zaisat je tako bilo. ampule su bile jeftine bilo ih je mnogo. ali zasto ej bila takva pomama. iance danasnje covecanstvo trazi tragicnu literature u surovu vec im je zivot takav. sve sto ej mogao. naime vidimo da je rak posato sinonim sa recju smrt. podneti taj teret priznati. bio joj je zahvalan a stat a zahvalnost moze ad ucini nista sem jednog uzdaha. lai ona ej delotvorna samo akos e ispije cela. kaze nema kao nekad ja ubijam ja ginem. inace desava se u sredini u kojoj su sve socijlane razlike ukinute. kaze kkao se kaze kako je drzava prozivod narod I prozivod za nejgovu dobrobit. zelena grana bi pod ivanom propala. neko vecito trajanje. ona ej nekako bial. selektivno se biralo. jer zaprvao nisam ne zan sta da ucini. ne nie se tako moglo. I tako ce bti kupljenz besmrtnost. veliki zrtve podnesu z apromene I posle nesatve kad im vlast doej u ruke sve po starom. sestra ga pita je li moguce da ej on bio ozenjen. sto ej znacilo da ej imao dve. kad je mrtvac pokopan itd. knjiga en moze bti sa hepiendom jer toga enma. na kraju ljudi potpuno uzasnuti ovom kataklizmom.je svakom coveku isat. Kaze zasto ti ljudi tek na krau kad nas mrt izjednaci posatnu ludi. I sad on ce leciti rak. u drugom slucaju moze biti I smrtonosna kao sto je kod njih bio slucaj. jegov zivot e najvredniji. ne znaci li to d ace njenim odumiranjem odumreti I narod. on ej pribegavao istini. pise se d ace drzava jednog dana biti prevazidjena tvorevinaali kao nas uce da je drzava jednako narod. nazad svoj rak. nikako ga nije tako dozivljavala. factor iks. naravno imalo je onih koji su bili privilegvani nosioci vlasti I pronalazaci. krenuli su u otpor I trazili nazad svoju smrt. sada ludi vide. ali ona je mnogo puta ugnjetala narod. imlai su cerku maju. na kraju su se skarsili na nekom mestu koje je zena dobila u nasledstvo pri povratku sa izleta nasli su ga u zgaristu. ali lkaze svaki put tako kad niej zna kkao da resi situaciju kako da se oduzi nekom ko za njega daje. Vlast. ljudi vide da sav njihova nekadasnaj nejednakost nije bila nisat pred ovom sadasnjom pred smrcu. ne nego ti bivas ubijen. neciji zivot morao ej bti vredniji. pa planeta bi za deset godina bila premnozena. otisli su kod petra . niko me nije do kruha pa I bez nejga s emoze ziveti nego do golog zivota a to je ampula. I uvek sum u zamerali sto nije bilo dovoljno maste fantazije I msad ce ej dobiti al ice sve potpuno biti zaodenuto ruhom realnosti. ampula je pronadjena. ljudi su mnogo osurovili. I zar da vladar vecito bude vladar infantkinja vecit infantkinja. to je vec I fizici poznato I hormone. ali zar on misli da je svim tim ljudima trebalo dati da vecito zive. ali nije bilo dobro jer ej jedna zloupotrebio hteli su da ga streljaju pa ej oziveo. e sad ce on izmisliti lek protiv raka. sisali krv onog koji je popio ampulu a ubili ga misleci d ace tako imati dejstvo. kako se orica zavrsila to nece da otkrije.onda joj je govorio kako je ona njegva zrtva. smrt jet a koja uzima koja ej subject. jer sad je prvi put novac izgubio znacaj bila ej vazna ampula ljudi su se ubijlai. ali tada se razvila nikada surovija borba. pa je ejdna prodao. inace potojao je a 1 koji ej bio otporan na sve vidove smrti. E sad prica koja je takodje umetnuta I koja se potpuno zasebno stampala. onda dodju novi.

kod nejga svaka ljubav ima limit otprilike dev godine. izlazio je uobicajeno u to doba do brice I citaonice. Kaze kako obicno ljudima sudimo ne po onome sto su uradili nego po onome sto nisu. rpdavacica ej rekal da ej kupio puno cigartea. nadjen je jedna covek sa istom markom sakoa I cipela ali to ej nosila bar polovina grada niej s emogao po tome identifikovati. Kaze kako u sobi postoji malidecak kome je bomba ia zasoatlog rata kojom su se deca igrala oduzela vid. kao da se tag lava napajala citavo detinjstvo suncem a onda se sunce na jednom ugasilo. Es ad govri o lsucaju koji potpuno potvrdjuje koliko je njegova priroda soatla isat I koliko ima slicnosti sa slinkom. Sve je nase to osatej samo vreme ta relacija da ej utisak straenja. E sad o bolesti. ova je bila zena . I to uvek im postavljauci granicu ispred nego sto mogu. volja je satvr jakih nesto sto ga ej vezivalo za dedu. jer njemu je volja uvek bila problem. I onads es etio glasa te zene verovatno ej njoj bilo napisano. on nije bio lekar kaos to ej zeleo ali ej lecio ljude laicki I to ga ej ispunjavalo. organizam. nesto celovito a opet nedokucivo. Inace jednog dana sasvim na pocetku on je cuo kkao je ucitelj zmajcic otpusten I kkao se svuda prenosio glas da ej ucitelj osato bez krova I kruva I to svima treba da sluzi na cast. kod brice je bila guzva pa nije zeleo dalje da ecka. I m. ali ono sto on nikako nije zeleo dam u bude uskraceno jesu mogucnosti. voleo je da taj decak dodje kod jega u sobu posebno z atmurnih dan pitao bi ga je li mracno. Verovao ej u detinjstvu. go je I lagan. Kaze kkaos e ljudi plase osecanja. I ja sam to mrzela kao mala. kaze to se jos malo aparta navikava na promenu dok potpuno ne zacrni. vidi ispred sebe puteve obilje mogucnosti. on je one dobi koja najvise odgovara njegovoj prirodi. on kaze kao da je to sam prepoznej cvece kojima nikako u detinjstvu nije mogao da ses eti imane. nije bio u tako teskim uslovima kako su oni zelel da se stekne utisak. ne zna se. tako zalimo sto betoven nije napisao I desetu simfoniju itd. da uprvalajju svetom. pogledao je pismo koje je napisao. I misli da nikda dete ni na jedno najapsurdnije pitanje. kaze kako I u medicini koja se prilicno tice fizickih stavri iam onih maetafizickih. Nakon toga ej uskoro I raskinuo sa Dolores. ai kkao ih ej masa potpuno u tom smislu hendikepirana jer ne zanju da osecaju. zelja slabih. bez obzira sto je vecina njih u stratu bu=ila neosatvriva svets da postoje bila ej dovoljna. zivot bi bez toga zaisat bio uzasan.glavonje. probali su vina tokom noci. prosto je izasao iz kuce I vise se nikad nije vratio. I ono najbolnije za decu I coveka jeste nikda vise. on bi je ispravljao njegova priroda ej bio on sam. koliko neki nebitni podaci mogu zaokupirati jegovu mastu I posati predmet razmislajnja. covek ej izasao na slobodu. zbacuje sa sebe ono zajednicko obelezje kaput I cipele. kad su se vozili kocijama do njega on s esetio ong concert champerte. zivotni tonus. zeleo je da ag uci violini. ma veruje I dan danas. ali je uskoor napustio bolnicu. onda j on dopustio sebi da nastavi pricu. I to ce cesto ivan ponoviti kao neki refren medjutim sad ce kod petra saznati da ej to bila igra liberala I da su ucitelja samo sklonili. mozad. kaze kkao su pricali da deca uglavnom vole da se igarju boga kao mali. a nas ivan ej sesnaestogodisnjak.ali je bio zainteresovan. kaze on je tako plav I svetao. a u citaonicu nie ni svarcao. on kaze onako =crveno I tamno. zelja ej imao mnogo. kaze kad bi mu Dolores govorila kriva je tvoja priroda ne ti. krece stazama istovremano. On sebe kao I savkog drugog coveka zamislaj tacno u odredjenom dobu I koliko taj covek stario ne mari. neka priroda ucini svoje. Covek ej nestao. kako ovo dobrro znam. vrhunac neslobode. kazes e mora imati volju bolesnik da bi ozdravio nosat bez toga. da l ice posatti dalajlama jednog dana ne treba reci ne nikako. on to nikda nije niti bi radio zamislite kako je naporno neprestan nesto hteti trebati. covek koji to uradi sigurno ne pomislja na samoubistvo. opet bar da se ne lazemo.

itd.utanja. Razgovor sa doktorm. neki drugi ljudi su uzeli kucu. ali koliko god das e pripremao nije ni lsutio koliko covek u biti tek kad se to doogdi zaisat moze bti sam. Zamilsja umetnika kao senzibilnog I kontemlativnog pre svega. I kako je pusat nasa zelja da nadjemo to mesto z akojim ceznemo I das e smirimo jer je uzaludna. dolazio ej kao izgubljeni putnik I spavao po tudjim kucama mrtva od pesacenja. civek mora da ej zbaci sa sebe. a onda rekao svet je prepun uspoena ne moze se disati od njih. a onda ona zna da uzme stavri us voju ruku. kada je pao poslednji grumen zemlje on ej napustio mesto. nije znao kudace. gledale su sa zalom mlado bice koje se gasi. sads e varac na svoj zivot. onu nakojoj je kao dte posmatrao prelamanje svetlosti. tamo se polako bolesnik navikne n ate iset dane na to cekanje. tamo su zene zavolae maju. necija dobrota to zna bti. zna I muke samoce. kaze ona njihova porodicna boljka slabe krvi koja sa sobom nosi smrt. ona je bila pijanisat.dobrotvor koja nekad zna biti tako teska. I zato nikad ne treba da utolimo svoju zedj. ali u njoj s ena kraju probudilo I olducila ej da napsuti bolnicu. mi nikda ne zalimo z amestima nego za samim sobom iz toga doba. onda bi joj govrio kako se ona uludo zrtvuje za nejga kako to ne vidi da ej on koci. da bismo bili blize sen=bi moramo jednom dnevno imati dozu samoce za sebe. I tad ej sahvtio da I mrtve stvari mogu umreti. d alai raniej je bilos atenj zaljublejnosti. buducnost pripada onima koji nemaju proslost. kaze lai bi uvek od boga pored kruha trazio I svoju dozu samoce. Kaze kako ej cudna nsoatlgija. zadovoljenja nema ima samo razocaraneja. ali tamo nsiat nije nasao.kaze vec je nocas poznao dam u se rana gnoji vec zna sve te faze I pri duhovnom I pri fizickom bolu. ali ako I tako I ta gluma da neki plod I to ej bolje od onoga koji ne daje nista. koliko se covek zrtvuje za klavir. kao je to surovo. malo koketiramo s njom ne damo joj se obmanjujemo se. otisli su u neko malo mesto u italiji. Erna se zvala. da lie j zubobolja sama po sebi odredjenog intenziteta ili je nasa izdrzljivost razlicita. A ondas e setio kako sum u govrili da ej dobro ucinio sto se odmetnuo u svet da ej ono njihovo mesto dobro das e covek u njemu rodi. tamo se budilo jos jedno prolece. ali ej ipak bira . onak koji je cuo u predsatvi neposredno pred majcinu smrt. kako kod intlektualaca ili umetnika zbog njihove senzibilnosti zna biti lakes sa bolescu ali I teze. I sat je soatlo kad je sve skinup sa sebe nista. zaprvao sve je ubzo dozivljavao kao neki teret. itd. neko moze I da glumi osetljivot. jer kao vec ne mozemo jer je ne moguce treba bar zedj. o objektivnosti oseta. tolike uspoemen koje je godianma nosio sobom nisat vise nisu bile. I ona je danima bial vesela I kao da ej ona vodial bitku. I eventualno se vrati pred smrt. odmah je povukao sa studija kavira rasprodao ono nesto porodicnog nakita I odevo je na lecenje. poslusao ej. bila je ipak stasno hladna. I ovo najbolje. bila ej samo ejdan soba za koju je kasnije kiriju placao fra andkelo I u kojoj su se cuvale prodicne stavri. tamo sue j I pogrebli. znao ej da ec posle ovog uzleta brzo doci definitivni kraj. zapahnuo ga ej miris memele. tako ej bilo I sa majom. I koja je kao clan porodice kao tetka enka. I zato ono sto mislimo da ceznemo z anjim moze da nam pruzi samo razocarenje. pripremao se na njenu smrt I satnej samoce koje ce ga zateci.otisao je posle toliko godina I bio nepozant medju nepozantima. vise nije. kaze kako je on citavog veka pokusavao neceg da se oslobodi. opretovaren prosloscu. a on ej gledao ti borbu ladosti I zovota sa smrcu.s ev to menja. znao ej d ace to kod enj ici brzo. sto ej apslutno nepovratno. Tada je nastupila faza . ceznju da sacuvamo. ona bi cutala. poneo je samo kavaku vec oronulu. ona je rekal da samo tako nije ranije govrio. onda ej opet cuo poklic vegliate arcieri. ali noci su biel teske I vladala je strepnja. I naravno kako se kod nejga ljubav lagano gasila on je krenuo s abockanjem. zelju. previse sa ljudima udaljuje nas od sebe.

sve faze bola pozna sve je dobro samo da toga vise ne bude. saka zveda I neba nad glavom. bas ako hoce daz na gradajnsko drustvo ej I stvorili socijalizam. kkao se ponosi njime. uzeo od nega sve I sve mu dao. pokusava da uspostavi konatakt sa njim ovaj ne dozvi. mir sa svim sa bolom I radostima I preplavljenost suncem. sam se pita jeli se na to zivot sveo. ne zalise. jel zatos to ej ono sto se na njegovom licu otkrilo vredno postovanaj. piat s ecemu ljudi zure. On sad ponovo ide na operaciju. pitaos eda lie j rpiznao ono zasat su ga batinalai. to ej tako besmilseno is am je cesto podlegao tome. nisat on jos ne zna sto ivan zna kakav je zivot. Bilans zivota. ivan mu rece d ace mu nedosatjati.java. Ali dok je mislio ono. na kraju se sve stigne otkrije se smisao I besmisao svega. Jos jedno prolece. da fizioloski to imamo. osecaji I misli I zelje su mirni. uzeo ej oglase mnogi nisu za nejga.kkao je bio onako intiman u svojim razmilsjanjima I reklo bi se potpuno neformalan. ali kako ej vlast nalagala uzrok smrti ej oznacen kao prestanak rada srca. I ovo mi sad lici na smrt I iljica. Nije nsiat ni dobro ni lose. kako gotovo telo psremno na smrt ponovo razbudjuje. Voli sto mu niko ne dolazi u posetu. Vreme nasim dogadjajima daje tezinu. I umetnost. kaze kao da imao tu potrebu zakretanjem kao ameba. I ljubav. u ovom satnju. Korica hleba. I radost I bol I opsena. kad se ovaj trgao I video ga pored sebe on ej prokomenntarisao. da ono nsiam napisala to mi je tako relano ono trazenje uporisat koje je ostalo bez odgovora samo ej sve negirano I bog. kao preporodjaj. da to ej bio ivan. to se valjda zove starost. tamo bi jos nekako mogao biti od koristi.. nisatvilo I nemoguce ga ej vremenski oderediti ta praznina je rupa trajala dugo ili tren. predpostavljam. on u mislima mu s eobraca nisat on jos en zna njegov deda je bio liberal to ej I te kako napredno biloz aono doba. da mladica je ofirao neki apotekar koem njegov otac nije hteo da proda zemlju. on ej u svom jedinom pravcu. I sve odakla ej potekao on ej jos I dobar ispao kakavi su drugi. . sto ej uzrok na koncu kod svake smrti. Pusten ej iz bolnice. Divnooooooo. I pod anestezijom je I postepeno se vraca u budno satnje. niej cudo sto roman deluje ko da ag je svako z asebe pisao. ali nocu je mladicu brisao cello. nije sigurno vidi se to po svemu iz enjga. ali sam zivot ako ostale satvri nastavljaju da traju. valjad je samo smisao u trazenju posatvljenju btemelja I rusenju. student pobunjenik. Kaze kad u zivotu umre zedj za sutrasnjicom a probudi se ona za jednim velikim rastegnutim danas. aksnije su doneli njegov les.samo ne vise patnje. plus ova tuga ova tako egzistencijalan pitanja. kuda ce to da stignu. to lie j satrost. mir sa s obom s aljudima sa bolom. kad en saten suza I ledina bude u grudima. I prosto bi ponosan na njega. zalio bise prestanak trajanja. ali nsiat on ne zna. ali misli da ej negde otvoreno prihvatiliste za neku decu. ubili su ga od batinal. zatos to ovaj nema sta da krije. Sam zivot se I ne zali. U sobu je stigao radivoj. kako god. nema razgovora I razumevanaja izmedju onih koji osatju zivi I onih koji odlaze.na ustr drustva. budi miran covece ne treba se stidetis vog lica koje sam video dok si spavao.kuda zure. deli ih ne premostiv jaz oni pripadaju drugim svetovima. Tisina. oprpstili su se hladno.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful