Proljeca Ivana Galeba, Vladan Desnica Ubedljivo najlepsa knjiga, kaze se da je dugo pisana, da se prva I druga verzija prilicno

razlikuju ali kod nas to pitanje nije obradjeno, puno tekstova u tekstu, I sto je jos znacajnije ti delovi su I samosatlno objavljivani, atantik recimo lai I drugi. Pogledi n aumetnost I pisanje pre svega su u skladu sa nacinom na koji on pise, misljenej I dleanje, ne pise o konkretnim dogadjijama, ali zivot konkretan jeste podsticaj, samo sto s edogadjjai preobrazavaju, I sto sun eke stvari z anjega bile vaznije, neki utisci od samih dogadjaja, sam misli da je bolje tako pisati sta nam padne napamet nego fabulirati, a predpostavljam da takva nacin upravo je ucinio da delo bude tako sugestivno. Dogadjaji se redjaju ne hronoloski nego asocijativno, bucko koga je zamislio u detinjstvu smtra se da je odraz njegovog mastovitog bica. Umetnik pred smrt svodi racune I nada se jos jednom prolecu, umrli otac kao cinjenica iz relanog zivota dobija simbolicko znacenje, normalno da muzicar emocije veze za muziku, u ovom lsucaju povezuje secanje na oca s anwkom tuznom melodijom. Zapaza detalje, to radio I u detinjstvu to rdai I u bolnickoj sobi, on krhka priroda I kao da takva priroda koja zbog svoje fizicke nesposobnosti ne moze da dela, predodredjena je da misli. Opozicija deda, kao glavn gigura porodice, I bas ta snazan figura z akoju bi se reklo da uvek drzi sve konce u rukama zaprvao gresi I bira lsabu zenu, a slabost odnosi prevagu u borbi sa snagom. Bezi od smrti, I naravno posto ga ona zaokuplja u mislima joj se stalno vraca, mislim da I onaj mladic prestvalja neku vrstu contrast, snaga mladost, naspram njega. Kao I u realizmu cesto s ejavlja da nesto iznese pa komentarise imamo pripovedanej pa komentar. Ivan j eu bolnici tako pocinje pripovedanje, seca s eda su ga vozili liftom I nekog snopa svetlosti, sada dok lezi u postelji neko otvarajuci prozor pruza taj snop I on kao senke lame odraze posmatra vansjki svet kao male figure I to ga vraca u detinjstvo akda se isto tako igrao. Inace razmisla koji je dan no to u ovom polozaju I mena neke vaznosti, na zidu vidi calendar sa srecnom 1936. godinom, zapaza iskljucivo detalje I oni mu potvrdjuju da ziv ali citavog zivota su ti detalji imali vecu vaznost u odnosu na celinu.kao dete upravo jet a igra svetlosti najvise obelezila detinjstvo I do dan danasnjeg on kao da stvrai ne moze drugacije doziveti niti kategorisati izuzev kao svelte ili tamne, z anejga dpbro I zlo takodje ne postoje kao apstraktni pojmovi nego jedno je tama jedno svetlost,izmedju njega danasnejg I nekadasnejg proslo je pedeset godina I on se seca svoga detinjstva u slikama, kaze imali su kucu n aobali prava nacelnicka kuca, podeljen au dva dela, svetli I tamni, na svetloj strani je bila djedova blagovaonica spvace sobe, a na ta,noj sobe tetaka I za lsuzincad, on je detinjstvo proveo u hodniku u toj vecitoj borbi tame I svetlosti, kaze znao bi I zatvorenih ociju prepoznati jabuke svelte od onih sa tamne starne, deda, je bio jaka priroda, stub porodice I najdominantnija priroda iz b=njegovog secanja, nije bio sentimentalan, sem o praznicim, kao da tada takvi ljudi sebi dopuste izlet pa u emotivnom smislu plate dug tim stalijama I kontrastalijama, ovo je izraz koji je deda cesto koristi I on sam ikao iz pomorske porodice nikad im nije dokucio zancenje, I ima masa jos takvih reci, ali kaze niekada nije ni pogledao u recnik da ih otkrije jer ovako su za nejga ostavljel utisak neke tajanstvenosti. Ali kkao to obicno biva ova jaka priroda je omanulqa, I to u izboru svog zivotnog saputnika, baba je bila slaba krv I kkao to obicno biva lsabosta ima jacu snagu, jer ona postepeno nagriza dok potpuno ne unisti, I nas junak je povukao tu slabu krv, ali kaze kao I savki covek on voli svoje lsabosti, kao sto ljudi vole I svoje poraze, brodolome, I ne zele d aim ih iko otudji, bas sun a njih u neku ruku sasvim ponosni, on kaze da en bi bilo ni prirodno da covek ne voli sebe I slabosti,

zapsiaivao savcije rodjendane I vazen datume I podeseca ili slao razglednice. one sun a kraju I zavrsile kada se citava porodica raspala u samostanu. da sum u u jednom trenutku posatle tudje. Inace on bi s eobicno sakrivao u salonu. lai se to iz svakog nejgovog koraka naslucivalo. koja su mozda postojala.jer n kraju kad sve izgubi osatjemo samo to glolo ja. Majka je bila iz dobre porordice. ali iz nekog razloga otac je nizi od nejga. I tako ga bacao na ljude. Oca nije upamtio lai ej stvorio sliku sebi. samo se polako privikavao na nesto . tako mi s ecini da I ovde kaze kako dete ne zadovoljava igracka zanimljivih oblika lai bez duse. I ovaj ej pomsilio eto to ej njegova tajna on je neki fakir. ali malo je bila s anjegovim ocem. valjda zatos to je on ratsao aotac je uvek ostao isti. e sad kasnije ce reci kako citaoca ne zadovoljava fibula bez duse. bila je tiha. I kaze jednom joj je tako sedeo u krilima I zagledao s eu njene oci koje su tako donile neku dubinu. vidjao bi je cesto nocu kkao zamilsjeno gleda u njegovu sliku. I kad bi ga ukucani trazili cudio se njihovom malogradjanskom nedosatatku famtazije d aim ne pada na pemt gde bi mogao biti. njegova pojava je dedu tek najvise bolela naravno to se nikad javno niej priznavalo niti se ikada pominjalo. ovde nas inace upoznaje sa clanovima obitelji. tako da secini da se vec dugo znaju. oseti bi neki ponos. uzimeo ogledalo I hvatao zracak sunca. Stric je tek bio pricaz asebe. pa ej gajio neko potpuno nekorisno bilje. nije bas das e vole. zaista ej bio lep covek frano. kada se on psremao z aspavanje. Kako se igrao u detinjstvu. rodjen nedonosce takav I osato. ne nikkao njije trebalo da ima decu. prespao je najvazniji trenutak. deda nije hteo drugi put da ponovi gresku. one su bile na onoj mracnoj strani. rekao bi usedelice po vokaciji. kaze tako I on kad bi cuo kkao dadilja akze za nejga da cuej kako trava raste.on je msilo posebno o toj braci. kaze kkao se dete razocara nad raznoranim igrackama koje rastavi trazeci im dusu. imao divne ruke I opsesivno ih prao. pro tom je stalno blezio tempretaturu. on je promatrao odlazak borodovai tacno je znao koliko je koji zadocnio. Inace ga majka podsecala na neku zenu valjdas a omota neke ploce. sto je meni ovo tuzno. da svom bicu suprotstvai nesto drugo. kako nije ni poginuo nego negde u juznoj americi ima porodicu. ali je najverovatnije istina bila u otme da se razboleo od morske bolesti. I on je se igrao misa. bilo bi nelogicno ka dbi covek voleo da ej drugaciji. tridesetak. medjutim deda je pre spavanja govorio neku svoju pom orsku molitvu.inace o ocevoj smrti sredina je plela razne intrigue. ali akd s erodi oni se bas raduju sto ej takvo I sto delom u njemu prepoznaju sebe. I dete kad se rodi roditelji bi zelleli kao da bude ovakvo ili onakvo. na kraju ej I umro od neke bolesti koja je sve vise cinila nejgove misice tromim I nepokretnim. kaze covek kao on nije trebalo da ima decu jer bi ispala ovakva kakav je nas glavni junak. kako su se moranari naljutili pa ga bacilli u vodu jer je bio prestrog. kkao je on carobno osetljivo dtet bio. opet svetlost. nije ga zapamtio samo s esecao njegov eslike. zaprvao jedan takva priroda koja je njemu uvek bila daleka I sigurno nekako tajanstvena. I on je vikao mama j ate ne poznam. gledao ga ej kako se skida I drahtao a onda je deda uzeo neki jelenji rog. I kako ej obicaj nalagao njije dalje mogao soati na brodu. lai mu ocito zamera sto mu je zbog njega bilo zagorcano detinjstvo. Sa tekama tesko da ej sveukupno progovorio nekoliko reci. cinilo mu se da su uvek imale isti broj godina a to ce kasnije I reci da zaprvao svakog coveka pamtimo samo u jednom dobu. desilo s da je posmatra u jednom krajnje licnom I intimnom trenutku. Jedan ga trenutak posebno seca na dedu. I uporedjivao kad bile najnize kad najvise. stric je stalno bio u svojoj sobi. tetke su bile dve usedelice. onom koje nnjegovoj licnosti najvise pristaje. ali kao da ga to nie oosebno pogodilo. u tim slucajevima se osecao kao mali bog koji regulise I upravlja stvarima. na tu svoju neznu osetljivu I psecificnu prirodu.

Ali kaze postao ej ljubomoran. Onda o svom padu. ovaj mu j edelovao uverljiviji. ona je ubrzo postala njegov najbolji prijatelj. na kraju ga je dadilja pustila video je portret bakinog brata. Kaze bio je tmuran dan. osatje praznina potpuno srazmern anjihovoj velicini. onda je posmtarao ljude kaze znoa ej jednog kome je zena bolovala od raka. kao sto je I u etinjstvu znao prepoznati one jabuke. relani svet u kome ce se gubici samo nizati. ne nego nije mogao da gleda ljude dok spavaju. lai misli d ace vec sutra biti vedro. Kaze u detinjstvus ecesto zamisljao kao drvo. deda je bio liberal. sto I ja apsolutno mislim da kad ljude prozremo kad ih otkrijemo istinski mozemo da vladamo njima. I saznavsi to on je stalno piljio u tog coveka zeleci po njegovim pokretima I postupcima da utrvdi ka dtacno pomilsaj na nju. Tetke kad ejdna progovori druga zavrsava. I tako biva sa svim stvraima koje nestaju iz naseg zivota. oset. koje je lsepo mali svojim rasirenim granam oseca ceo svet. kao da ga ovo sad cini slavnim naravno njemu je sve to bilo smesno. kao mleko I sir. kaze to je ejdna od najtezih stvari bracnog zivota. zapravo one su bile jedno bice. izeli su krevet na kome je lezao nejgov cimer. I kao da ej posto neumesno gledati coveka u tom kosmicki intimnom trenutku. I uspeo je naravno to je valjda bilo delo babinog brata koji s ebavio mastikom. I onda se taj covek pokazuje sad en dsamo na tom nivou da se vise ne pretvara nego u svoj svojoj sustini. I uprvao je njena smirenost odgovarala njegovom nemirnom duhu. Kaze cesto su ljudi tako sedeli kod njegovog dede u blagovaonice I razgovarali. tako ga je zvao. nije bilo potrebe da govore obe. dugo unapred oseti priliv svetlosti. kaze verovatno je ljudima koji su culi z ajegovu nesrecu izgledalo strasno to sto ej jedna virtouz povredio ruku n asamom vrhuncu svoje slave. koja s esad razigrala I . ali je uvek dovodila svoga muza I na njega trosila sve novce sto bi kod njih zaradila on je mislio kkao ti pokloni koje mu nosu manje vrede jer se vremenom dok putuju izgubi trag njenog bica na njima. ona je dolazila dugo jos kod njih I kad je prestala nejna uloga. bilo mu je cudno sto je njima uvek bilo zanimljivo ono sto je dolazilo preko. ivan to nije mislio naprotiv. tako su I njemu izabral dadilju iz tih krajeva. nisat sto se u njihovoj okolini dogadjalo kao da nije bilo vredno paznje. koji je tamo negde daleko preko. I njegova je rec bila jako vazna. I ona znajuzi deciju dusu. mladic. I kaze kkao je osatla prazina jednaka onoj krevetu. Ujka bert. Kaze izgleda da j edoktor cuvsi o njegovoj karijeri posato malo zainteresovaniji pa mu j euslisio I tu zelju da osatne sam u sobu. I on je u pocetku mislio kao da su oni neki orivezak svetu. Oslobodili sum u sobu.evec smirenje. osetio je kao da se nesto tesko valjalo. na oko ili misao. ali razlog tome nije bilo neko njegovo nepodnosenje ljudi. samo oset. pitao je dadilju ila li cega. tako je jaedno noc pokusao da se seti detalja tapiserije iz blagovaonice. I onaj deo koji je otvorio. covek kada spava ogoljava svoju dus. on bi se cesto zabavljao posmatrajuci te ljude. ovo je sjajno. kada ej ovaj covek izasao iz sobe. nikakave tu pritvornosti ne moze bitim takodje ta dusa u snu putuje sjedinjuje se sa onim univerzalnim duhom. ivan ej z anjim rekao. obasjane svetloscu. I tad ej shvatio. isto su mislile. naravno sves e ovo I dalje desava u bolnici samo on evocira svoje uspomene. ili znanje. oseti to ovek intuitivno. ali ej bila I jedna soba zakljucana nesto ga je u tu sobu neodoljivo vuklo. Baka je imala jednog barata koji je umro mlad I njegova je jedna slika visili u salonu. z anjega kao da su sev slike izgubile obrise. kao da sus e samo ti dogadjajji razmatrali. na kraju kada mu ej umrla majka. Kaze kkao sun eke stvari najlbolje najkvalitenije. taktilni culni je ono sto je izvor najvece informacije. ne brini covece nisam te gladao dok spavas. to ej verovatno bila jedna od najveceih prekretnica detinjstvo. I to ce potpuno I okarakterisati njegpovu licnist. upravo u onim predelim akoji su najsirotniji. Dok nije mogao da zaspi.

ni umetnik ni vojnik. njihovo secanje niti emocije vezane za te negdasnej ljude ne bi postojalo. I tako je uzivela legenda njegovog detinjstva. ono je ja. Ali pred spavanje ubuzeo bi ga nemir. a smrt je ne ja cist apsurd. koja je ubrzo posatla tako nemarna. On ce u vise navrata. kaze ako bi sev znalo da zamre da je on cekao samo na jedan znak da petao zakukurice. sve se nasatvilo. a nedeljno popodne je potencirana nedelja. gledao ej devojcicu koja ej plakal za bakom. neki su napolju. iz te njegove preosetljivosti za muziku oni su zakljucili da je za nju I nadaren.I u bolnici je sve mirno. vojnik ranjiv od svoje pusek. a on je odgovarao zato sto je njmu svaka muzika tuzna. Kaze detetu je potpuno nepojmljiva misao smrti. I dalje mozda veruje da je to osnovan karakteristika te umetnosti. a onda se razigrala I pitala majku zasto place. kao da su I oni danas svojoj bolesti dali pauzu. neki su bolesnici pusteni na dopust. bucko je posato vise nego stvran cak je I osaloj deci govorio sta se desava sa njim. kaze cudilo ga ej kkao ti ljudi svasta skupljaju I kao da bez tih materijalnih stvari. Obmanjivanje sredstvom istine daleko je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi. inace kad god bi baka svirala on bi plakoa. O detetu. jer kao sto hirurg ne sme biti preosetljiv na svoj poziv. onda ej ona pitala zasto sad place kad ej ovo veselo. Kaze danas je nedelja I jedno mozda od najboljih poglavlja. koa je sav sazdana od patnje I nistvaila I neunistivosti.usptrepatal I koju niako nije trebalo razocarati rekal ej ima. da bilo sta pusti glasa iz sebe samo das e ima utisak da svet nije u potpunosti zamro. negde do cetiri bi otprilike sve gotovo odumiralo. gotov stalno osudjivati tu ljudsku potrebu za konkretnoscu da bi u bilo sta verovali I da bi bilo sat postojalo. ozenio se nekom anicom. kaze mnoge filozofije tvrde da covek ima dusu. Tako I on sad moze da svira koliko je dovoljno z aneke sitne zabave. sat radii td. jer zapravo dete vidi da neke stvari mogu nesati ali citav svet ipak nasatvljala da traje lai onog trenutka kad bi se uglasilo ja. predjeli ona nesto zivlje on bi isto. I kad bi nespretno prevukao prste preko nje kao da je on auspevala dad a izraza nejgovom dusevnom satnju. naravno to ga opets eca na detinjstvo I misli da ej ovaj sadasnji utisak o nedelji I njenom dozivljaju upravo izneo iz detinjstva. to je bucko. sve je tako nekako zanemelo. Kaze kad bi bili oblacni dani I kad nije znao kkao das ezabavi odlazio bi n atavan. kao ociti nedosattak njihove maste. kkao je nedelja kao nekim stautom koji je nadzemlajski odredjena te gde god bili ona na svim krajevima sevta I u svim sredinama ima nesto zajednicko. kaze kkao su cudni ljudi izmislili su bogove I tako neke potpuno izmastane stvrai da bi onda mkorali d aim daju fizicku dimenziju. kroz njega razmiljsao o pojmu smrti. valjda pogodjena majcinim suzama. ali do kraja u smisli neuspeha jer tek on donosi pouku. I ona je valjda pripadala bakinom bratu. Egidio je inace ispao valjda iz neke muzicke trupe I osato tu u njihovoj varosi. Ali kaze izgleda da covek ne moze da sazna mnoge stvari dok n euspe. Sunce kao da j ise sunce u nedelju I tisina kao da ej vise tisina u nedelju. nisat vise ne bi postojalao. kako je nedelja izgledala tamo kod njega. I kaze danas misli pored svega sto ej presiveo a bilo je mnogo toga I teskog nisat nije bilo vise tesko nego te njegove mozemo reci imaginarme patnje iz detinjstva. I tamo je na tavanu medju tim starudijama nasao I violinu. Kaze tu camotinju probudio bi egidio koji je svirao tromb I kome je dada dao dozvolu da tek polse cetiri sata to moze raditi. zato treba samo gurati. ali videcemo da se nas pisac u mnogo cemu nije odvojio od deteta. jer to onda nije ni dobar hirurg. tu je samo jedan lekar. odnosno u svemu moramo ici do kraja.a on tek danas vidi kakva je to bila greska. I debela I . masatnje. tako ni umetnik nemse biti preosetljiv a svoju umetnost. nakon toga je vec sve polako pocelo das e budi. ali niko ne govori o dusi dete koja je tako velika. patnje pustolovine. smrt vlastitog bic je potpuno apsurdna.

ali kao da su ljudi imlai neku vrstu sazaljenja p[rema njoj I njenoj zrtvi. I to su one lepote u pokretu . I sad pocinej razmtranje pojma fizicke lepote. takva je bila jedan devojka u koju je bio zaljubljen u srednjoj skoli. Kaze ona ako je ona prava ona je takodje jedan talenta. ali ako je ona ipak lepota nizeg reda to je nesto sasvim drugo onda su njoj potrebni I osatli kvaliteti. ima beznacajnih zivota ali nijedna smrt nije beznacajna.edstvo I svoj deo boriti kao lavica. bola. Kaze kako sum u zvuci egidijevog tromba jos tada razboljevali dusu. lai kaz eto su sitni duhocvi. ona je jedina relana. kaze ima onih serijskih gdde su svi u porodici lepi. kaze to je kao savrseno umetnicko delo u tom svom savrsenstvu ono se uzdize iznad fizickog ono dobija neke metafizicke razmere. opsesija njegovih razmisljanaj njeoga dusevna hrana I onda sjaajno. Kaze njegova bolnicarka je otisal u svoje mesto zbog nekog smrtnog slucaja I on je vec zamislio kako ce to izgledati. I shvatio da ej to cena. pa to sto su I deca lepa je logicna posledica. ona je inace stalno dozivala svog decaka I njemu se I danas cini kao da cuje viku tog imena. svi u porodici placaju danak te vanzemaljske . cerka kalpurnija je bila lepa I ivan je se u pubrtetu poceo zagledati u nju.lepote. previse je umiranja u ovom zivotu. kod njih nema delimicnosti. sve to moze biti tako relativno. I kaze kkao su istocnjacke religije radile pametnu stvra kad su smrt preedstvaile u domenu svetlosti. on je posato obucar. koliko bi tada bila lakes podnosljiva. kao sto s edesava I sa umetniscu. to bi bilo kao pitati z aneku sjajnu sliku imali jos pozadi otvor za smesta nje novca. dozivljaj stvarnosti subjektivni ili objektivni. pa nasat ce joj to. I ono njegove relano irelano. moraju biti potpune I zato je to cudo prirode kao I slika gde su svi delo uprvao nacinom nakoji su sklpoljeni daju lepotu. naravno na njegovu bolnicarku nece ni pomisljati jer ona posto s eizmestila njoj nisat ni ne treba aona ce se za to nas. samo se zaprvao umire. kaze takva je bila kalpurnija. I da misli da ju je tako pronosi razboljenu citav zivot. alit e lepote su I razlicite vrste. Misao o smrti pripada samo . Sam se pita sat ej to sto nas tako mami svetlosti da li je to nesto praiskonsko. ona ej ejdina strvarnost. Kaze leoa ej I to bas onako neuobicajeno lepa. I kkao to ljudi ne shvataju najcudnije mu je kad neko kaze je li pored toga sto je lapa jos I umna. ovo ono. ona je u toj svojoj lepoti ostvarila svoju celovitost. I njemu s ecinilo kao da u tome ima neki savez pritiv dede sto mu je I prijalo ali I psetalo jer je mislio da su samo on I baba u njemu. cemu to. besz onoga sto nas veseli mozemo lai be zonoga sto cekao tesko. kaze ne da joj s eveseli nego ej ceka. I on smatra da pored borbe za kruh covek treba da udej u jednu najvecu iakad a[reduzetu borbu svom svojom silinom u borbu protiv smrti. I sam kaze zar I druge umetnosti za svoju veliku svetlost nemaju protivtezu mraka rugobe. inspiracija. sav su deca bila ruzna sem nje. Razmisljanje u smrti. ta lepota I nema neku vrednsot. Kaze kkao bi baka kad god bi nekog videla u nekom poslu onako blago ga bodrila da nasatvai I to je cinila I sa egidijom. kaze nije cudo sto takva jedna lepota je u stanju da nekom posatne zivotnja prokupacija. ali njemu vise prija ova nova bolnicarka. zeleo bi da umre u sunacnom danu jer u pravo ono sto ga u smrti najvise plasi jeste ta vizija I opsesija mraka. izrodila puno dece koja su sva id reda bila balava. I ubrzo ce se povsti polemika oko ostavstine ono malo tricarije I uvek ce se ona oznacavati takvim recima kkao bi se sto vise umanjila nejna vrednost. Opt smrt. I kaze upravo kod te lepote I samo bice koje je njen nosilac jet e vrednosni svesni I zato zna da ej nosi I t je lepota lepote. sesce rodbina on ace dobiti istaknuto mesto. I pratio ej do kuce a tamo video jedno bice njenu sestru sa vodenom glavom.aljakava. smrt je jedini fakat.ica u svemu u kojima da samo nesto fail one ne bi bile to sto jesu. ali tamo gde je ona stvar slucaja gde je potpuno neocekivana eto je vec velika stvra kao I umetnicko delo.

a majka je bila razdragan I vessel I svi su je gledali u cudi I gotovo se grozili lai joj nisu imlai na cemu zameriti. kako je potkopavao relanost relanoga na drugoj je starni gradio realnost irealnog. Uvek mu j ebilo cudno zasto ljudi toliko insistiraju na spoljasnjim dogadjnaim. o literature. u tome je draz prometejstva I on ne bi bio prometej da nejgova pobuna nije bila nemoguca. I on nasluti da je rak. licni pogled na svet. nije znlaa. odbukcijom je usatnovljeno da rak nije ni imao. kad za njega neke stvari koje nisu imale niakd karakter obkedktivnosti a zna le su I te kako da ga pomerei u tom smislu one su relanije od ovih. a I da age j imao sigurno bi vise poziveo. ceo grad je zamro od nesrece. I navodi onaj stih iz okovanog prometeja kako je ljudima uskratio da vide svoj kraj tako sto im je naselio srca slepim nadama silnu blagodet time dao coveku. Kada je u pitanju ovo shvatanje realnosti on s epitao ne cinili satvrnosti krivo ne umanjuje li je takvim satvom. ono nase us at mi verujemo jace je I iznad bilo koje objektivne cinjenice. prvo sto ga je interesovao covek I to onaj slozeniji a ne pracovek. I zaisat emotivna reakcija ej najbolji pokazatelj onoga sto ej nazovi realno. jednom je jedan decak na izletu van grada upao u neku provaliju I poginuo. majci su koja je do besvesti obozavala svog sina jedinca rekli da se zadrzao. Prica u prici.nogo kasno posato covek a bog je svakako morao nastati tek posle njega. iako je do tada verovao da nesto tako jasno objektivno mora nadvladati sve sda je video da to nije najace eti jaci je onaj subjektivni osecaj. te knjige su bile kao egzoticne tiem sto predstavljeu gomilu zbivanja nekih primitivnih ljudi u nekim dalekim sredinama njemu to nije bilo zanimljivo. Razmisljanja o bogu. gradjevina. Realnost realnoga je ono u sat nikad nije verovao. a onda ej sahvtio da en. I sta taj objektivni fakat menja u ovom slucaju kad ej covek vodjen nekom svojom relanoscu skoncao sa sobom. znaci bog je proizvod coveka a ne obratno.izabranima. sve I daje tako to ne odgovara njegovoj licnosti I premalo mu je mastovito.jedina sigurna istina je go covek koji strepi I strada. jer sat ima veze neki realitete ako se nas net ice. se odlazio na oblakoder premislajo I na kraju skocio. moj omiljeni deo knjige. to I ja mislim. coveka nesto pocne da probada gricka polako. dugo je trpeo mucio. subjektivna. Gvovori o filozofima kao o pesnicima. I on je tad shvatio.z ato I jesu pesnici. poklanjanja. Kaze da age j na ovakov razmisljanje navela cinjenica iz detinjstva. I da nema smrti ne bi bilo ni boga. I svi su bili skamenjeni I tuzni. I ljudi treba da preduzmu tu borbu protiv smrti bas zato sto ona deluje besmislena I nemoguca. I misli das vi imamo ten eke svojwe mama jumbe. citajuci je zakljucio da je junak . Govori o nekom plemenu koje je imalo kao kult mama yumbu I da tog verovanaj nije bilo koje je naravno cista izmisljotina citav jedan civilizacijski poredak bi bio lisen takvih tekovina. deda njegov fala bogu nije bio u gradu a ni neki njgeov zamenik tako da je u tajni prosao I naredni dan. kaze kad je zagrmemo grom onaj primitivni covek se uplasio I tako je nasato bog. Procitao ej dosad napisaono I sam se sebi smeje sto tako pada u razna filozoiranja kaze kkao zazire od toga dam u neko kaze da je kontradiktorna I uopste mu nije jasno odkale u takvim umnim stvarima kod njega takva potreba za doslednoscu kada ej u zivotu generalno nikad ne potencira. jedina prava stvarnost je stvarnost nase patnje. I obratno sporedna stvar dobija na vaznosti I posotjansoti u onom stepenu u kom nas je pogodila. I on je sam nocu podrhtavao od te strepnje. treba imati maste za smrt. ovde ih inace ima mnogo. I pored svih tih rezultata sat menja stvra sto mama jumba zaisat ne postoji. zrtvovanja. I to tek kada se covek osvestio kao bice. svi su to nzali sem majke. I trazili su sutradan pogudnu osobu koja bi joj morala saopstiti istinu. I to je tacno. Bolnicarka mu je donosila knjige. I misao o smrti je zqapravo proizvela boga. On misli da je covek zaprvao tek m. svaka filozofija je licna.

k je otisla sa pozorisnom trupom. mi nase duhovne mozemo velicati. egidio kao das eprobudila njegova nekadasnja umetnicka starts najvise je u tome ucestvovao. I neporeciva. nikako se nije mogao namestiti. opet utisak relano izmastano. Ivan ga je voleo lai I mduboko cenio. ali procitavsi jos koju knjigu d a je covek ameba I sam pisac. a u pocetku je sedeo pored decaka koji se zvao petar. U njihov grad je stigla neka pozorisna trupa. u gimnaziji ga je ucio fra andjelo. kuda ce. pre koncerta on je dugo namestao violinu I onda kad se to konacno zavrsi on bi dao znak I zavesa bis e digla. Secas e sebe iz tog perioda kad posao u skolu. Njegova cerka k je takodje igrala u predstvai. a ubrzo je I ons am ivan otisao iz grada. on ej precutao da ej u ovom mestu proveo svoje detinjstvo I da zna svaki njegov deo. Kaze kao je sa strapnjom ocekivao ono sto se dogoditi na sceni. kaslajli su jedan od njih je uzeo da pravi burad. kao nesto neodvojivo. I tada se kod naseg junaka po prvi put javil ata spona zrtva I umetnost. ivan mu je prebacio da to cini iz sazaljenja I da nije u redu. I kako se kretao nasumice I put ga uvek vodio ka majcinom grobu. ali sto s enjegovih nastupa tice imao je jednu manu. jer je znao neopozivost toga. zene su posebno pomaglae. posle su ga [remestili iseo je sa ivanom I ovaj cemu postati mnogo blizak. a onda na kraju je grad odlucio d aim da novce za odlazak I oni su u znak zahvalnsoti odlucli da naprvae oprostajnu predstavu. Nisam rekla kkao je ejdnom dosao kod njih da sapva neki nadvojvoda koji dobio morsku bolest I kkao je on onda arzmislajo kkao vizicka patnja izjednacava svakog coveka. sev grad je bio u toj atmosferi.kaze ivan ikao on sam je vrlo uredan bio u svojim satvrima nered u kuci ovih mu je nekako prijao kao da ej oznacavo neku toplinu za arzliku od serilnih hotelskh soba. Naime to ej bio jedan genijlana covek. bolnicarka mu cesto dolazi I razgovaraju. ne nego malo egzotike I to je uvek covek iz nekih udaljenih krajeva. nisam sigurna uglavnom nesto od efeekata scenografije. I tako ej savko imao svoju milosnicu. ubrzo mu ej majak umrla. ali posle izvesnog vremen aodlucile su. to je umnogome otezavalo njegove nastupe. bolnica. neko drvo ej bilo posadjeno I oko njega valjda podesena neka svetlost. ljudi kao da su imali razumevanja za ovu zenu I u neku ruku su je zalili uvidlali su njenu zrtvu. u svakom slucaju to ga je bolje osvetljavalo nego sto bi to ikada sunce moglo. ali opet nekako zajeban. satrost I ne pruza bas neke preteranw mogucnosti I perspective. zena je nevoljno prisatla na taj brak I ubroz se sasvim upropastila bila ej strasno aljkava deca satlno balava I poneo je uspomenu iz njihove kuce to stalno brisanje nosa. vrsi se kulturna razmena. odnsono nije stigla svojom voljom nego je samo dotle imala da plati put I tu odsela. ona mu opisuje mesto katedralu na koji ce nacin doci do nje.covek ameba. Sam violinista ej bio dobar ucitelj I pedagog. uzivao je lsusajuci je. Pokusavao je od svoje bolnicarke da izvuce. Pitas e kao se I izvuce iz ove bolnice. cesto mu se javljao razglednicama a kasnije je cuo das e I on njima starsno ponosio. otac ej to podrzao.zivili u gradu jos uvek secanej na nejgovog profesorav ioline. kkao bi se zeleo izvuci odavde ali en zna koliko ej to moguce. ozenio se. On je u jednom trenutku zapsao ono sto ag je trglo bio je glas bdijte strelci. davati im neka znacenja ali ova sev izjedancuje. to ej prvo uradila njegova majka da jednom nedeljno po jednu od tih zen aiz trupe prime na rucak. Glavni junak je primitivac ali to ne moze biti nas covek kakvih ima na pretek . I tad kao da ej znao da ej taj poklic bio nagovestaj neke nesrece. u pocetku su im ljudi pomagali. on je to poricao I kasnije mu je ivan rekao da ga sad ne ozve glavanja zatos to hoce da . akze u zivotu se moze nesto a ine mora ali na predstvai se upravo mora odigrati sve kkao ej predvidjeno tu nema odstupanja I zato je z anjega predstava konacan. petra su potom prozvali glavonja on se odupirao tom nadimku. Opet s evracamo na realnost.

I on sad zai primitivne ljude koji dozivljavaju prirodu neposredno koliko su u tom svom dozivljeju uskarcene lepote I punoca. da li tako vec godinama ide I place.pokaze svoju samostalnost. njih cetvorica su do mature osatli zajedno. I koje selektivno bira I upravlja nase pamcenje. jaki su zato sto znaju u datom trenutku biti slabi.edjenog bola [patenja naucen da gleda itd. on je pricao o svojoj uciteljici klavira I onom straom prepoznatljivom mirisu koji bi mogao prepoznati u hiljadu. lai kad mu taj detalj pade na um on se zaplaka. mozad ono sto on nije imao. jer je rekao da su slobodni oni koji nekad mogu svoju slobodu okaciti o klin. kaze kao da u nama postoji jedno drugo dublje pametnije ja. Seca se prve predstave san letnje noci. niko to nije orimetio do ivana. kad n akraju nije uspeo. govori o spontanosti kojas eceso navodi kao neophodna. Sad se opet vraca asocijativno da nam pokaze tu jos jednu stavr koje se nisam ne zna zasto citavog zivota seca. Ipak mu j eivan bio najblizi. a danas se to ne moze biti jer covek u svojoj svesti nosi vec gomilu nas. ovo mi lici n aono sa borhesom. I misao mu odlutala. kako tako neke bezancakne satvri pamtimo anesto vazno zaboravimo. Mada kaze naprosto ej stavr da treba biti ono sto jesi lai to nije nimalo jednosatvno tako kao sto zvuci.popustalo. I onda je on o svom ucitelju ovaj o svom hgovorio. kako su ga prozvali plakao. Ivan se opredelio za put umetnsti. medjutim violina ej I dalje osatla musak stvra. prvo oset pa opazaj. vezano je za dedu. on je sav bio ocaran svojim poduhvatom aonda je to neko od prisutnih prokomentarisao I kao da je umanjio zaprvao ismejao dedu. jaki prikriju svoju snagu. a oni slabi u koje spada I on samo mogu tako das edice svojom slobodom u vetra. slabost koju je ucio kod dede I koja je u . bio je potpuno miran kraj njegovog odra. I kaze sestivsi s eklavir zar en naucimo mi mozda oluju I njnu lepotu kroz simfonijsku oluju. izgleda kao da place zato sto je ruzan. pala je velila figura. posebno po onome sto je za njega bio uslov prave bliskosti a to ej da su imali iste bolecivosti I ranjivosti.m I imao je onu crtu ozbiljnosti satrijih ljudi koja na njemu uopste nije bila odbojna. Kaze opetse mnogo zaneo. I nesto je posebno ivana prema njemu privlacilo. Jednom su sreli coveka koji je isao ulicom I plakao pri tom je bio ruzan. samo kao je u kuci bio mogao ga svirati I musarca ali je za klavir to vremeno . koj je nakko bio sasvim obican pragmatican lai je za sve njih imao autoritet. sasvim obican neznatan dogadjaj. da li je zatekao zenu sa drugim. kao to kod mladjih zna da bude. bilo jet u jos ljudi. kako svaki dogadjaj u nasoj glavi moze dobiti obris intrigue itd. a jos mu je tuznije bilo zato sto je znao da to niko od njih ne bi ni razumeo. Inace violina je bila pretezno muski. nas junak kaze da ej se uvek stasno grozio psihickog nasilja I da ej iz ovoga shvatio da ljudi imaju vlast na taj ancin sto privremeno prikriju svoju volju. nadao se da ga niko nece naci niti razumeti razlog njegove patnje. klavir zenski instrument. Ovo drugarstvo je ivanu bio prvi dublji odnos. I da on cak sam nimalo ne zevidi na spontansoti primitivnom coveku. uvek sam sebi pobegne s lanca I izgubi nit. I on je pobegao u sobu I plakao. zajedno su taj neuspeh I odpatili. bubuljicav. on je nasatvio svoje a dva su ivana rasprela pricu o tom zasto je slinko. I sad ga ovo navelo na pomisao po kojoj mi to zaprvao zakonitosti pamtimo. I opet dokaz njihove zive maste. petar je izrazio zelju da studira medicinu I oni su g au otme podrzali. Kaze kasnije njegovom Idrustvu se priblizio I mata. on je svirao klavir. gnusnije od ruznog coveka koji place. neki goblen na kome je valjda bila neka babina slika je bio pohaban I trebalo je smisliti kkao da seto zakrpi a neprimetno I onda ej deda nasao sliku iz zurnala koja je odlicno pogodovala. nema nista strasnije. koje misli za nas. I taj isecak iz novena concert champetre osato mu je stalno u glavi kad sum u javili da je deda umro. slabost jakih. ali on tvrdi da covek danas ne moze biti spontan.

I na kraju obavestenje da zbog njegovog dugog boravka u inostaranstvu I troskova skolovanja ne moze racunati d ace siat od imanja vise dobiti. ne ljudi uglavnom usvajaju znanja onako kako im se servira I to nsiat nije njihovo znanje. iako nije imao ni kome niti sat da osatvi. posle toga takav covek obicno posatne ogorceni kriticar. ona je kao maslacak svaki je vetar moze potpuno rasprasiti. Sad poseta u bolnici. I sad o ljubavi kako se satlno mora pothranjivati. I onda odlucio naprasno da otputuje. tok se peridoda najmanje rado seca. pa kolima dosli. I on je glumio. ali je stiglo pre pismo iz mesta da se devojcica ubila ispivsi kiselinu. ali kada je razmilsjao o sebi kao piscu on je mislio da ne bi bio dovoljno dobar. kao neki irealni dnevnik. ali sum u drugi govorili da bas to znanje koje ima jeste najvaznije jer je njegovo usvojio je samo ono sto njegov duh moze da primi. ne sme mo se preispitivati o svrovitost naseg delanja tada cemo satti. ocovecila ga. kako nije ni tacno daz ene vole jake musakrce ne uprvao ove osetljivije. Mladost osatvlja gorak ukus u ustima.jednom trenutku bila znak razocarenja sad je postala nit koja je dedu priblizila. on je nekako preko fra andjela jedinog zivog stvora koga je iz mesta kontaktira pokusao da to resi. . Kaze ima onih koji ce odmah krernuti. I poslao joj je pismo kkao ce se videti sl put. jedini razlog koji on prihavata za pisanje jeste oslobodjenje. ali ubrzo dosadilo. Pa anvodi coveka koji je insistrirao dam u se pise testament samo da nesto iza sebe u toj formi osatvi. medjutim on je ujutru nesao. ciniti dinamicno. ona mu je rekla da bi umrla kad bi otisao. video porodicu. treba da budemo profesionlaci. deset dobijenih pobeda vec garantuje 11. da ovaj mu je rekao kako su zene mnogo jaci pol pozrtvovanije. a ovi unutra svaka rec kola. tako su se pokidale sve veze. I da ej to smesno I nema nikakve veze ssa tipom coveka sve se preboli samo je pitanje vremena. I ondas es eca tih vinograda iz detinjstva. staracko. Kaze jednom mu je stiglo pismo. u pocetku bilo zanimljivo. a onda su se redjale dalje nesreca. iz jednosatvnog razloga zato sto ej neuk. ali je orao doci licno. kao mladalacka pojava to obicno traje do 25. I tamo poceo da se vidja sa mladjom egidijevom cerkom aldom. ovo je odlicno opisao kaze ucinilo mu se koliko su pura to kola potpuno nepotrebno pomenuli. kako su kretali I kad ej deda isao isla ej citava povorka stvari. Kaze nas uspeh kojis e nize obavezuje nas da anstavimo dalje. a ovo sto on pise to je senilno. tada covek mnogo I previse veruje u sebe. a ima I klimkatericno njemu su sklonije zene. starsno ga ej ovo porazilo. Opet je ujutru malo cituckao zapisano. mnogi sum u govorili da treba da pise. smrt. otac majka sin I cerka. pa dedina. kako ce ga uvek podici. dosli su u posetu pacijentu iz susedne sobe. razgovaraju s anjim. I odvezli ses vojim novim kolima. nova kupili. A onda kako mu je govorio jedan covek kakao ce preboleti. a onda vidi decaka kako odlazi do kola I igra se imulirajuci voznju. bakina. to s eodnose na sve cime se u zivotu bavimo. I da uspeh posatne nasa obaveza. on je mislio da svi to cine. egidije se nakon toga odselio.kaze preboleo je I to za sest meseci. na prvom raspustu otisao je u mesto. kako se njoj nikad nije ni tezilo ni u religiji posebno ne klasicnim knjizevnostima. a onda su izasli prokomentarisali vise nego strereotipno kako ima se bolesnik cini bolje nego sto su ocekivali. I sam se sebi cudi. kako je neizbezno morao da otputuje. osavljajuci sve iza sebe. I oni drugi malo osetljiviji koji ce biti skrkahi bolom lai ce im upravo ta povredjenopst donositi uspeh kod zena. Govori o umetnosti kkao j elosa svesna teznja za originalnoscu. nego kao da name j obaveza da dalje nizemo rezultate. ona mu je postala potpuno nezanimljiva. O pisanju. I jao je vazno da en izgubimo kontinuitete u napredovanju. kao da datu rec menjaju po oadezima. da treba da dodje u mesto jer su oko vinograda ono malo od dedine imovine sto je ostalo poceli neki pogranicni sporovi.

tacno. sve se dovodi u sumnju. nikako ne 7. pa ako se on odupire a oni mu objasanjavaju da na sest mesecui strerilisu sobe I da zato mora da je napusti. a vera je mora se priznati nasusna potreba. pa ga pitao ima li boga. voli ga I satlo mu je do njega. ali sad zamislaj kako to izgleda kad bolesnika tamo treba da premeste. slazem se. I ivan ima nekog kome robuje. I koliko god da je imao prijatelja lekara nikad se nije usudio da ih pita postoji li ili ne. Sve je bilo zapusteno. I bolje je imati jednog gospodara kome sluzis I bar poznas to ropstvo nego se rasipati na stotinu. ova kaze ima kao sto ima njegov bucko. On kaze da je voleo tog coveka. nicegha sto ej apstarktno. pitao se sta je to u sta veruje I sto ga ne izdaje. pa na kraju to je I srecan broj. verovatno videvsi njegovu smirenost. on zeli da luta. slazem se. njega nema lai tako nema ni tuge radosti. on samo misli da postoje odredjeni ljudi koji veruju u svoje uverenje koji ga se drze. ali on je verovao da postoji soba serbecimer.z asto bi I osecanje I vera prema bogu bilo drugacije. ne jednosatranost. a onda je se nasao sa fra andjelom I zapoceo zanimljiv razgovor s anjim. ako govorimo o onom cistom relaitetu. andjelo mu ej samo pozeleo da taj kome sluzi potraje da umre sa njim. A onda kad ga je andjelo nazavo slobodnim duhom on je rekao da niko od njega vise ne robuje. to je borba. u koju se premestaju bolesnici I tamo umiru. bog ace biti dok ljudi budu veroovali. Ali ga ej zanimalo cime se taj covek u duhovnom smislu hrani. zeleo bi mud a se smiri. I kao covek cim malo oseti da se smrt udaljila da odnosi nekog drugog ne njega n se onda ad onako na bezbednom odstojanju o filozofiranje o njoj a kad je blize. kao da je bilo teze ono njihovo pripremno nego ono sto se uistinu desavalo. kaze da je pisac nikad se ne bi plasio da upadne u kontrdadikciju jer je uparvo to autenticno. osato si uvek isti. jako malo. ovaj ga onda pita koliko takvih njemu slicnih jos ima u svetu. Inace ga je pototm sasvim u duhu svoje detinjaste mastarije pitao jel istina da je nekad bio kavalerijski oficir. I time su ga uvek plasili a te su zivotne bremenitosti dolazile I on ih je podnosio. samim tim je bio a tipican I nezadrt fratar. Kaze kkao sum u oduvek govorili ne mkozes tako sat ce se desiti kasnije u zivotu kad te stignu problemi. kaze mu fra a I ovaj nazovi bog njegov mora biti dobar cim mu lsuzi. I kaze kkao ej smrt uvek negde drugde u broju 6 ili 8 ako smi mi 7 . Inace razmislajo je o fra andjelo pre razgovora I o tome kako je bio fratar I kako je bio liberalan. I znalo se da to I njmeu prija. ne bi cackao po tome kao u svetinju. itd. kaze pa ni sev ni tuge ni srece ne deluju na nas podjednako u razlicitim trenucima naseg zivota. razgovarali su o zameni tih uporista da li na smrti jedne ideje moze nici druga. on to razume lai jegov nemirni duh ne moze razumeti da covek satlno moze verovati u tu jednu istinu. prvo zato sto je medju liberalima I njegovim dedom bio veoma cenjen covek. tesko. I . ovaj kaze ive tuzni sretnice. jer bi bilo satrasno da umre pre njega. zamerio mu je sto tako lako pokusava da poljulja temelje na kojima stoji citavo covecanstvo. trebali bi im I neku penzaiju dodeliti. ali zamera sto je ziveo kao umetnik u svim oblastiam zivota sto ej ono sto ej bilo neophodno z aumetnost oset preneo I na stvarnost. ne zele da odstupe od njega a da ej to istinska vera u svakom casu u to ne moze verovati. to je nemoguce. ali ivan samo to ne zeli. postoji kao neko stanje svesti. sat bi time dobio.nosio se I neki tus aon je babin smeo da koristi. Kaze sinoc je u sobi bolnickoj nasatla mala uzurbanost kako je kasnije saznao umri je neki pacijent. gra andjelo zeli das a apstarktnih tema predej na nejgov realni zivot. I kako to nije licemerno nego vrsta neke intelektulane koketerije. ali naravno ivanov nemirni duh zastupa sledece. to mu je bilo posebno zanimljivo. Kaze kako se opet zaneo. I u rasparavi s anjim kad mu on kaze kako je on kontradiktoran ovaj ce reci kako on misli da je u tome velicina covekqa.

I tako ode. a sad cemo videti sta ej zivot od njih ucinio. iako on je kao nerealan. jer bi vrlo lako njihovog ivana mogli zamisliti u nekoj uniformi. tako su ga jednom poslali kod nekog advokata mnogo ozbiljnog coveka. Kaze tako je sretao svoje prijetalje. ali one su labilne. ali zasto misliti o tudjem problemu kad toga o cemu on cita ima tako mnogo oko nas. Kaze trebalo je da prihvati neko zaposlenje ali je saznao da u tom mesto zivi njegov ivan. ivan ej komentrarisao kao mu se dopada taj ciganski duh u njegovoj muzii.tako je uvek jaci strah od stvari nego ona sama. poneki ljudi su zaisat bili talentovani za to. Kaze. I ta cisto pragmaticna stavr potpuno ga je I do kraja iskompleksirala.predlaze mud a treba da pise za decu. Ozenio se nekom nemicom ona je svirala klavir. vodio ga ej dam u pkaze plac koji je zeleo da kupi lai slejak nikako nije prisatjao na kraju ej sredios a ovima iz opstien da ag nekako na to nateraju. I ovde je mate pokazao svoj analiticarski duh. kaze cudo je sta tako ejdan mali komleks moze da uradi I da pokrene. govori o ljudima sa zivotnom ozbiljnoscu a citava ta tako krupna stvar kao da se ogledala u njihovom radu obrvama. one su u coveku najvaznije. kaze imao ej neki mladic koji se valjad bavio pisanjem ali njegov cilj posto je bio beda bilo je pet novih odela kaze ne. niti pak uspe skroz zadovoljiti. a zena ga upozorila kako to iz njega zavist govri. nrekli sum u d ace to mozda biti cista hemija ali ej na kraju zavrsio na farmaciji. kaze onaj koji svog radnika po kisi salje da kupi uzinu I ustanju je zbog enke gluposti da ga otpusti.a ideologije koja bi ga duze drzala nego ta zelja. I ovaj ej voleo da cita one nove avantiristicke knjige. I njemu se prosto place. onda mu je sutrdana ivan zamerio. I posle toga prijatelj je prosto zauzeo neki satv prema njemu. ali sat ej jedna mrznja zasto niko ne govori o tome. kaze na neke stvrai bi bio . sat moze jedna mrznja.upo I pogresno veruju da neke krupne stvari u nama pokrecu nesto sve je u sitnicama. po tome je ivan veci realista. nije studirao ni medicinu. kao zadovoljni su ali I sami govore das ve prolazi pa kako bi to ikakvo zadovoljstvo moglo da donese. kaze nije cudo. mato je rekao zato sto su oni zadovoljni time. I oberucke ga prihvatio. I onda mu ej mata objasnio ono sto se injemu samom ucinilo cudno kod ivana. kaze sigurno su nesto pricali sto nije bilo z anjegov dom kad su se napolju tako dugo zadrzali. kkao je pronicljiv. ali ivan ej nezadovoljan. ako sto mu se uvek plakalo od te njihove tuzne srece. raspravljeli su I oliteraturi. A onda razmislja kako ljudi cesto potenciraju velike ljubavi. Ne bas tako jedno za drugim ali dobro je sto je [rvo dao sliku svojih prijatelja iz mladosti. Svirali su ivan I jegova zena bio je I mata tu. koji je zaprvao vaznost svake svoje rci podvlacio tim neprestanim radom obrvama. kaze kkao cesto govori o tome kako je I ibzen bio apotekar. kaez kako ljudi g. to je hitleru I osalim bolesnicima dalo isatajnsot. djaba I od uma I od svega. sta mu jet u bilo zanimljivo. sigurno. ivan j odusato I od muzike I literature. taj isti bi u vojsci surovo kaznio svog posilnog ili ga ubacio u redove gde se glava sigurno gubi. krhke. pogasene ljude koje pitas kako su a oni odgovaraju idu dani proslo I to I sina su ozenili. mata je bio takodje tu u mestu. ivan I mata su krenuli zajedno. gotovo niko od prijatelja sem naseg junaka nije izabrao ono sto ej zeleo. Ali bilo je I onih koji su ambiciju gajili. Otisao je tamo. a galeb pa on kao da je vise zeleo I vise ga zadovoljavalo ono sto je bilo usput na putu do cilja nego sam cilj. Ivan kaze on se takvih ljudi kao sto ej ivan plasi. njega kompleks unisatva. Onda je mata rekao ivanu kkao ovaj zeli dam us ezavidi I da on upravo zavidi ivanu zato sto on njmeu ne zavidi. ali on shvata da za tako velike mrznje mogu da budu sposobni samo jaki ljudi. zasto nisu oni osatli iskompleksirani. tako da njiti ga ej neuspeh mogao potpuno razocarati. koji su I sebe I druge ubedjivali u svoj uspeh a to ej bilo neophodno ne bi li I sami u njega verovali. ivan mu kaze sta je njmeu.

Ali ivan kaze on bas veruje da prava umetnost nastaje tamo gde prestaje sujeta. cista lakrdija. a kako dr odglume. Zatim kaze kkao im amnogo ljudi koji provode vek po salonim a a zaprvao su takvi ljubitelji samoce. sat od nejga osatje. vracamo se na ovu smrt pored nas. molijer lakrdije ruganje. nije tacno da oni ozive tek na pozozrnici. kaze a sat je sa sekspirom I molijerom. zar je potreban sofoklu I eshilu teatar. kaze znao je ejdnog koji ej bio jako talentovan ali ne pelivan publika ga ej cenila ali nikda nije obozvala odsustvo pelivana publika na prvu dodir oseti. kao molarizator se borio protiv umetnika u sebi. I on onda ispituje.a ona velika se na sceni I ne vide. tetar je dobar za lsabu umetnost nadomesti ono sto njoj fail. Kaze ne porice on vrednsot ramskoj umetnsti ali ona nie jednaka tekstu I njegovoj lepoti niti omogucava da ta lepta dodje do punog izrazaja. Samo su ga otvorili iz atvorili. er bi se ovaj mozda I preisspitivao u svom postupku. I jedan drugi momenat. ovde je u bolnici zat sto ej na zadatku I nije zeleo da se udalajva od njega. a onime kojima vlada reditelj su ogranicene. ali ona je mnogo manje od toga.spremniji neki iskomleksirani nisatvac nego heroj. General ima rak. ovaj akze mozda ej u pravu. kaze ako umre bice to smrt sa majonezom. . kaze kkao ona zaprvao unizava tekst. pa kao zamislajamo anu karenjinu I ilijadu zasto en bismo I sekspira. kako igra staranca seljaka koji dolazi kod zubara I nateze se sa njim. koliko puta posegnemo nakon predstvae za tekstom trazeci ona lepa mesat. nisat na temenjima pale nikda en nice nova. ali ako sve to odvojimo od coveka. kaze kao ovaj general umre to ce biti smrt sa majonezom. auvek je bio I jedno I drugo I moral I umetnost. o dramsko umetnosti. ako vam je to sve pa pnda to mora da bude izvor I vaseg zadovoljstva ali I patnje I razocarenja. kaze u sobu je doveden jedan general.em jet a zamisao na sceni servirana. Veliki umetnik e onaj koji objedinjuje veliki um veliki duh I veliki taelnat. oni tako zive po onim svojim labijim mestima. kaze samo su izbacili malo salad a ne bude da nisat nisu radili. ali je on sada bio znatno ravnodusniji. sekspit ona orividjanja. obicno kazu. metafizicke. u pocetku ga ej glumac izbegavao ali onda sus eli. bolesnici sudbine. on to naziva pelivan a to je ono nesablaznjavanje od lakrdije. aonda rapidno pogarsanje I smrt. ali kaze to je nekako I normalno jer kao se necemu u potpunosti posveteti. poslali su ga kuci. kaze pa zar mu nisu rekli. je ovo zanimljivo kkao je umetnuo pricu o jednoj I drugoj smrti. sta ej onda ono sto stvara umetnost. Kaze mi se umetnoscu lecimo od zivota. Kaze pa brzo se snadju. pa ne naravno njegov posilini je rekao da to nikako ne cine. ali ovo sve unozava. mi imao citav niz mogucnosti. valjda su zajedno negde nastuplai. eto sekspira I pre svega tolstoja. sad ce mu biti bolje to obicno tako biva. sad on razmislja o smrti ovih takozvanih velikih ljudi.liki umetnik ada bude mali covek. apstrahujemo ga. ako on se libi da se baci preko scene das evalaj od nejga nikad nece biti glumac. seo je sa ovim da razgovara. I to sujeta na svoju fizionomiju. jer nasa zamisao em je bogatija. bice ne ni na talenat. A sta onda akd se covek poljulja na temeljima nekadasnej obmane. kaze bio je fantastican. na mesto satrog boga trebalo je postaviti nove emelje. ali kao da je u njemu videoe I neko nezadovoljstvo svojom profesijom. I ova licna koja . ovamo ce helihopterom stici lekar. bezbrizniji. I umetnost su neki tu stavljalu. Ali sat navode ljude da budu glumci. stvaranje je ispit savesti. onda ga je mnogo kasnije video. pa oni zive vrlo dobro bez toga. neko ne moze biti ve. o pa djavo nije tako crn. posle je u novinama proitao da ej to gotovo cudo od coveka pos vojim zaslugama jednom je cak bio I vojni minisatr sa velikim ovlascenjima I za tili cas doveo sve u red. a onda ej u novinama procitao ime nekog glumac I setio ga se. znaci I generali su osetljivi na smrt. Kasnije je izgubio iz vida trupu. A on je onda sad. cisat sujeta. postoji smrt koja je javna. nezainteresovaniji.

ali zar on misli da je svim tim ljudima trebalo dati da vecito zive. na kraju su se skarsili na nekom mestu koje je zena dobila u nasledstvo pri povratku sa izleta nasli su ga u zgaristu. kad je mrtvac pokopan itd. onda dodju novi. naravno imalo je onih koji su bili privilegvani nosioci vlasti I pronalazaci. ali lkaze svaki put tako kad niej zna kkao da resi situaciju kako da se oduzi nekom ko za njega daje.onda joj je govorio kako je ona njegva zrtva. nikako ga nije tako dozivljavala. E sad prica koja je takodje umetnuta I koja se potpuno zasebno stampala. sve sto ej mogao. ali nece da operise metafizickim terminima. to je vec I fizici poznato I hormone. I tako ce bti kupljenz besmrtnost. imlai su cerku maju. ne znaci li to d ace njenim odumiranjem odumreti I narod. podneti taj teret priznati. jer zaprvao nisam ne zan sta da ucini. ampule su bile jeftine bilo ih je mnogo. kako se orica zavrsila to nece da otkrije. ne nie se tako moglo. u drugom slucaju moze biti I smrtonosna kao sto je kod njih bio slucaj. ali previse samo time. nije bilo nacina nikakav red da se uspostavi pa je pronalazac otkrio a2 koji je bio otporan samo na ove fizicke smrti ulsed bolesti. veliki zrtve podnesu z apromene I posle nesatve kad im vlast doej u ruke sve po starom. jegov zivot e najvredniji. pa planeta bi za deset godina bila premnozena. na kraju ljudi potpuno uzasnuti ovom kataklizmom. Kaze zasto ti ljudi tek na krau kad nas mrt izjednaci posatnu ludi. I on sam se buni protiv toga. lai ona ej delotvorna samo akos e ispije cela. kaze nema kao nekad ja ubijam ja ginem.je svakom coveku isat. jer sad je prvi put novac izgubio znacaj bila ej vazna ampula ljudi su se ubijlai. krenuli su u otpor I trazili nazad svoju smrt. zelena grana bi pod ivanom propala. ljudi vide da sav njihova nekadasnaj nejednakost nije bila nisat pred ovom sadasnjom pred smrcu. ali zasto ej bila takva pomama. Dolores se zvala I sad opisuje I svoju nemogucnost da osatvri nekako prvai odnos. bio joj je zahvalan a stat a zahvalnost moze ad ucini nista sem jednog uzdaha. kaze nije bila nejmu strana radost tudjeg zadovoljstva ali ga ej zena cesto upozoravala da se obicno to desava onda kada to predstavlja zadovoljstvo I njemu. Nekako je kad je se I nesto starsno desavalo uvek stizao kad ej vec sve bilo gotovo. Covek pise roman. neko vecito trajanje. ona ej nekako bial. time se iskupljivao. I zar da vladar vecito bude vladar infantkinja vecit infantkinja. neciji zivot morao ej bti vredniji. sada ludi vide. Vlast. onda su drugi govorili eto im njihove dobrote. ljudi su mnogo osurovili. dvoje ljubavnika je podelilo ampulu. pise se d ace drzava jednog dana biti prevazidjena tvorevinaali kao nas uce da je drzava jednako narod. kaze kkao se kaze kako je drzava prozivod narod I prozivod za nejgovu dobrobit. smrt jet a koja uzima koja ej subject. inace potojao je a 1 koji ej bio otporan na sve vidove smrti. naime vidimo da je rak posato sinonim sa recju smrt. nazad svoj rak. pa je ejdna prodao. ali ona je mnogo puta ugnjetala narod. ali nije bilo dobro jer ej jedna zloupotrebio hteli su da ga streljaju pa ej oziveo. ampula je pronadjena. I uvek sum u zamerali sto nije bilo dovoljno maste fantazije I msad ce ej dobiti al ice sve potpuno biti zaodenuto ruhom realnosti. sestra ga pita je li moguce da ej on bio ozenjen. inace desava se u sredini u kojoj su sve socijlane razlike ukinute. otisli su kod petra . ludi su prodavali devojcice. medjutim posatje surova borba. niko me nije do kruha pa I bez nejga s emoze ziveti nego do golog zivota a to je ampula. selektivno se biralo. sto ej znacilo da ej imao dve. I sad on ce leciti rak. od jeftinih sirovina se proizvodile. iance danasnje covecanstvo trazi tragicnu literature u surovu vec im je zivot takav. knjiga en moze bti sa hepiendom jer toga enma. ali tada se razvila nikada surovija borba. factor iks. Stalno su ziveli razdvojeno. sisali krv onog koji je popio ampulu a ubili ga misleci d ace tako imati dejstvo. e sad ce on izmisliti lek protiv raka. ne nego ti bivas ubijen. zaisat je tako bilo. on ej pribegavao istini.

I to uvek im postavljauci granicu ispred nego sto mogu. a u citaonicu nie ni svarcao. on je one dobi koja najvise odgovara njegovoj prirodi. kaze kako I u medicini koja se prilicno tice fizickih stavri iam onih maetafizickih. on kaze kao da je to sam prepoznej cvece kojima nikako u detinjstvu nije mogao da ses eti imane. Nakon toga ej uskoro I raskinuo sa Dolores. kaze kkao su pricali da deca uglavnom vole da se igarju boga kao mali. tako zalimo sto betoven nije napisao I desetu simfoniju itd. prosto je izasao iz kuce I vise se nikad nije vratio. onda j on dopustio sebi da nastavi pricu. mozad. koliko neki nebitni podaci mogu zaokupirati jegovu mastu I posati predmet razmislajnja. kao da se tag lava napajala citavo detinjstvo suncem a onda se sunce na jednom ugasilo. Kaze kako u sobi postoji malidecak kome je bomba ia zasoatlog rata kojom su se deca igrala oduzela vid. voleo je da taj decak dodje kod jega u sobu posebno z atmurnih dan pitao bi ga je li mracno. kako ovo dobrro znam. da uprvalajju svetom. a nas ivan ej sesnaestogodisnjak. zelja ej imao mnogo. neka priroda ucini svoje. Es ad govri o lsucaju koji potpuno potvrdjuje koliko je njegova priroda soatla isat I koliko ima slicnosti sa slinkom. Covek ej nestao. kaze kad bi mu Dolores govorila kriva je tvoja priroda ne ti. kaze on je tako plav I svetao. Sve je nase to osatej samo vreme ta relacija da ej utisak straenja. zelja slabih. zeleo je da ag uci violini.glavonje. I onads es etio glasa te zene verovatno ej njoj bilo napisano. volja je satvr jakih nesto sto ga ej vezivalo za dedu. pogledao je pismo koje je napisao. ne zna se. vidi ispred sebe puteve obilje mogucnosti. on kaze onako =crveno I tamno. kad su se vozili kocijama do njega on s esetio ong concert champerte. nije bio u tako teskim uslovima kako su oni zelel da se stekne utisak. covek ej izasao na slobodu. kaze to se jos malo aparta navikava na promenu dok potpuno ne zacrni. nadjen je jedna covek sa istom markom sakoa I cipela ali to ej nosila bar polovina grada niej s emogao po tome identifikovati. ali je uskoor napustio bolnicu. nesto celovito a opet nedokucivo. vrhunac neslobode. izlazio je uobicajeno u to doba do brice I citaonice. On sebe kao I savkog drugog coveka zamislaj tacno u odredjenom dobu I koliko taj covek stario ne mari. on nije bio lekar kaos to ej zeleo ali ej lecio ljude laicki I to ga ej ispunjavalo. I misli da nikda dete ni na jedno najapsurdnije pitanje. on bi je ispravljao njegova priroda ej bio on sam. kazes e mora imati volju bolesnik da bi ozdravio nosat bez toga. Kaze kako obicno ljudima sudimo ne po onome sto su uradili nego po onome sto nisu. ova je bila zena . opet bar da se ne lazemo. ali ono sto on nikako nije zeleo dam u bude uskraceno jesu mogucnosti. zivot bi bez toga zaisat bio uzasan. ma veruje I dan danas. zbacuje sa sebe ono zajednicko obelezje kaput I cipele. ai kkao ih ej masa potpuno u tom smislu hendikepirana jer ne zanju da osecaju. I to ce cesto ivan ponoviti kao neki refren medjutim sad ce kod petra saznati da ej to bila igra liberala I da su ucitelja samo sklonili. probali su vina tokom noci. E sad o bolesti. krece stazama istovremano. rpdavacica ej rekal da ej kupio puno cigartea. Kaze kkaos e ljudi plase osecanja. go je I lagan. Inace jednog dana sasvim na pocetku on je cuo kkao je ucitelj zmajcic otpusten I kkao se svuda prenosio glas da ej ucitelj osato bez krova I kruva I to svima treba da sluzi na cast. kod nejga svaka ljubav ima limit otprilike dev godine. on to nikda nije niti bi radio zamislite kako je naporno neprestan nesto hteti trebati. I m. kod brice je bila guzva pa nije zeleo dalje da ecka. I ono najbolnije za decu I coveka jeste nikda vise. zivotni tonus. bez obzira sto je vecina njih u stratu bu=ila neosatvriva svets da postoje bila ej dovoljna. covek koji to uradi sigurno ne pomislja na samoubistvo. I ja sam to mrzela kao mala.ali je bio zainteresovan. organizam. Verovao ej u detinjstvu. jer njemu je volja uvek bila problem. da l ice posatti dalajlama jednog dana ne treba reci ne nikako.

ceznju da sacuvamo. ona bi cutala. sto ej apslutno nepovratno. pripremao se na njenu smrt I satnej samoce koje ce ga zateci. bila ej samo ejdan soba za koju je kasnije kiriju placao fra andkelo I u kojoj su se cuvale prodicne stavri. itd. onda ej opet cuo poklic vegliate arcieri. onak koji je cuo u predsatvi neposredno pred majcinu smrt. znao ej d ace to kod enj ici brzo. sads e varac na svoj zivot. I ona je danima bial vesela I kao da ej ona vodial bitku. ona je bila pijanisat. Zamilsja umetnika kao senzibilnog I kontemlativnog pre svega. otisli su u neko malo mesto u italiji. kaze ona njihova porodicna boljka slabe krvi koja sa sobom nosi smrt. gledale su sa zalom mlado bice koje se gasi.otisao je posle toliko godina I bio nepozant medju nepozantima. onu nakojoj je kao dte posmatrao prelamanje svetlosti. Razgovor sa doktorm. odmah je povukao sa studija kavira rasprodao ono nesto porodicnog nakita I odevo je na lecenje. I kako je pusat nasa zelja da nadjemo to mesto z akojim ceznemo I das e smirimo jer je uzaludna. ali ako I tako I ta gluma da neki plod I to ej bolje od onoga koji ne daje nista. previse sa ljudima udaljuje nas od sebe. ali koliko god das e pripremao nije ni lsutio koliko covek u biti tek kad se to doogdi zaisat moze bti sam. neki drugi ljudi su uzeli kucu. zapahnuo ga ej miris memele. nije znao kudace. I sat je soatlo kad je sve skinup sa sebe nista.utanja. malo koketiramo s njom ne damo joj se obmanjujemo se. tamo se budilo jos jedno prolece. Kaze kako ej cudna nsoatlgija. I zato ono sto mislimo da ceznemo z anjim moze da nam pruzi samo razocarenje. vise nije. I naravno kako se kod nejga ljubav lagano gasila on je krenuo s abockanjem. zaprvao sve je ubzo dozivljavao kao neki teret. poneo je samo kavaku vec oronulu. dolazio ej kao izgubljeni putnik I spavao po tudjim kucama mrtva od pesacenja. civek mora da ej zbaci sa sebe. Erna se zvala. ali u njoj s ena kraju probudilo I olducila ej da napsuti bolnicu. d alai raniej je bilos atenj zaljublejnosti. neko moze I da glumi osetljivot. tako ej bilo I sa majom. ona je rekal da samo tako nije ranije govrio. buducnost pripada onima koji nemaju proslost. I zato nikad ne treba da utolimo svoju zedj. a on ej gledao ti borbu ladosti I zovota sa smrcu. koliko se covek zrtvuje za klavir. ali tamo nsiat nije nasao. kaze kako je on citavog veka pokusavao neceg da se oslobodi. a onda rekao svet je prepun uspoena ne moze se disati od njih. jer kao vec ne mozemo jer je ne moguce treba bar zedj. A ondas e setio kako sum u govrili da ej dobro ucinio sto se odmetnuo u svet da ej ono njihovo mesto dobro das e covek u njemu rodi. necija dobrota to zna bti. poslusao ej. onda bi joj govrio kako se ona uludo zrtvuje za nejga kako to ne vidi da ej on koci. tamo sue j I pogrebli. o objektivnosti oseta.dobrotvor koja nekad zna biti tako teska. I koja je kao clan porodice kao tetka enka. opretovaren prosloscu.s ev to menja. da lie j zubobolja sama po sebi odredjenog intenziteta ili je nasa izdrzljivost razlicita. tamo se polako bolesnik navikne n ate iset dane na to cekanje. kako kod intlektualaca ili umetnika zbog njihove senzibilnosti zna biti lakes sa bolescu ali I teze. ali ej ipak bira . da bismo bili blize sen=bi moramo jednom dnevno imati dozu samoce za sebe. kada je pao poslednji grumen zemlje on ej napustio mesto. a onda ona zna da uzme stavri us voju ruku. zelju. I tad ej sahvtio da I mrtve stvari mogu umreti. I ovo najbolje. zna I muke samoce. tolike uspoemen koje je godianma nosio sobom nisat vise nisu bile. Tada je nastupila faza . ali noci su biel teske I vladala je strepnja. zadovoljenja nema ima samo razocaraneja. itd. kaze lai bi uvek od boga pored kruha trazio I svoju dozu samoce. tamo su zene zavolae maju. mi nikda ne zalimo z amestima nego za samim sobom iz toga doba.kaze vec je nocas poznao dam u se rana gnoji vec zna sve te faze I pri duhovnom I pri fizickom bolu. bila je ipak stasno hladna. znao ej da ec posle ovog uzleta brzo doci definitivni kraj. I eventualno se vrati pred smrt. kao je to surovo.

niej cudo sto roman deluje ko da ag je svako z asebe pisao. I ovo mi sad lici na smrt I iljica. kako god. Jos jedno prolece. kako gotovo telo psremno na smrt ponovo razbudjuje. piat s ecemu ljudi zure. ne zalise. aksnije su doneli njegov les. pitaos eda lie j rpiznao ono zasat su ga batinalai. kkao se ponosi njime. tamo bi jos nekako mogao biti od koristi. Ali dok je mislio ono. sto ej uzrok na koncu kod svake smrti. plus ova tuga ova tako egzistencijalan pitanja. nisatvilo I nemoguce ga ej vremenski oderediti ta praznina je rupa trajala dugo ili tren. bas ako hoce daz na gradajnsko drustvo ej I stvorili socijalizam. ali misli da ej negde otvoreno prihvatiliste za neku decu. to se valjda zove starost.kkao je bio onako intiman u svojim razmilsjanjima I reklo bi se potpuno neformalan. ali sam zivot ako ostale satvri nastavljaju da traju. osecaji I misli I zelje su mirni. U sobu je stigao radivoj. I sve odakla ej potekao on ej jos I dobar ispao kakavi su drugi. kad se ovaj trgao I video ga pored sebe on ej prokomenntarisao. kad en saten suza I ledina bude u grudima. uzeo od nega sve I sve mu dao. on ej u svom jedinom pravcu. Bilans zivota.samo ne vise patnje. I prosto bi ponosan na njega. nema razgovora I razumevanaja izmedju onih koji osatju zivi I onih koji odlaze. On sad ponovo ide na operaciju. ubili su ga od batinal. nisat on jos ne zna sto ivan zna kakav je zivot.kuda zure. kao preporodjaj. I pod anestezijom je I postepeno se vraca u budno satnje.na ustr drustva. na kraju se sve stigne otkrije se smisao I besmisao svega. da mladica je ofirao neki apotekar koem njegov otac nije hteo da proda zemlju. I ljubav. sam se pita jeli se na to zivot sveo. jel zatos to ej ono sto se na njegovom licu otkrilo vredno postovanaj. da fizioloski to imamo. Divnooooooo. Tisina. student pobunjenik. ali nocu je mladicu brisao cello. budi miran covece ne treba se stidetis vog lica koje sam video dok si spavao. mir sa svim sa bolom I radostima I preplavljenost suncem. Sam zivot se I ne zali. Vreme nasim dogadjajima daje tezinu. ali nsiat on ne zna. mir sa s obom s aljudima sa bolom. uzeo ej oglase mnogi nisu za nejga. zatos to ovaj nema sta da krije. Pusten ej iz bolnice. nije sigurno vidi se to po svemu iz enjga. Korica hleba. Kaze kad u zivotu umre zedj za sutrasnjicom a probudi se ona za jednim velikim rastegnutim danas.. kuda ce to da stignu. Voli sto mu niko ne dolazi u posetu. I radost I bol I opsena. to lie j satrost. ali kako ej vlast nalagala uzrok smrti ej oznacen kao prestanak rada srca. I umetnost. zalio bise prestanak trajanja. on u mislima mu s eobraca nisat on jos en zna njegov deda je bio liberal to ej I te kako napredno biloz aono doba. Nije nsiat ni dobro ni lose. ivan mu rece d ace mu nedosatjati. u ovom satnju.java. . deli ih ne premostiv jaz oni pripadaju drugim svetovima. da ono nsiam napisala to mi je tako relano ono trazenje uporisat koje je ostalo bez odgovora samo ej sve negirano I bog. kaze kao da imao tu potrebu zakretanjem kao ameba. saka zveda I neba nad glavom. valjad je samo smisao u trazenju posatvljenju btemelja I rusenju. oprpstili su se hladno. to ej tako besmilseno is am je cesto podlegao tome. pokusava da uspostavi konatakt sa njim ovaj ne dozvi. predpostavljam. sve faze bola pozna sve je dobro samo da toga vise ne bude. da to ej bio ivan.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful