Proljeca Ivana Galeba, Vladan Desnica Ubedljivo najlepsa knjiga, kaze se da je dugo pisana, da se prva I druga verzija prilicno

razlikuju ali kod nas to pitanje nije obradjeno, puno tekstova u tekstu, I sto je jos znacajnije ti delovi su I samosatlno objavljivani, atantik recimo lai I drugi. Pogledi n aumetnost I pisanje pre svega su u skladu sa nacinom na koji on pise, misljenej I dleanje, ne pise o konkretnim dogadjijama, ali zivot konkretan jeste podsticaj, samo sto s edogadjjai preobrazavaju, I sto sun eke stvari z anjega bile vaznije, neki utisci od samih dogadjaja, sam misli da je bolje tako pisati sta nam padne napamet nego fabulirati, a predpostavljam da takva nacin upravo je ucinio da delo bude tako sugestivno. Dogadjaji se redjaju ne hronoloski nego asocijativno, bucko koga je zamislio u detinjstvu smtra se da je odraz njegovog mastovitog bica. Umetnik pred smrt svodi racune I nada se jos jednom prolecu, umrli otac kao cinjenica iz relanog zivota dobija simbolicko znacenje, normalno da muzicar emocije veze za muziku, u ovom lsucaju povezuje secanje na oca s anwkom tuznom melodijom. Zapaza detalje, to radio I u detinjstvu to rdai I u bolnickoj sobi, on krhka priroda I kao da takva priroda koja zbog svoje fizicke nesposobnosti ne moze da dela, predodredjena je da misli. Opozicija deda, kao glavn gigura porodice, I bas ta snazan figura z akoju bi se reklo da uvek drzi sve konce u rukama zaprvao gresi I bira lsabu zenu, a slabost odnosi prevagu u borbi sa snagom. Bezi od smrti, I naravno posto ga ona zaokuplja u mislima joj se stalno vraca, mislim da I onaj mladic prestvalja neku vrstu contrast, snaga mladost, naspram njega. Kao I u realizmu cesto s ejavlja da nesto iznese pa komentarise imamo pripovedanej pa komentar. Ivan j eu bolnici tako pocinje pripovedanje, seca s eda su ga vozili liftom I nekog snopa svetlosti, sada dok lezi u postelji neko otvarajuci prozor pruza taj snop I on kao senke lame odraze posmatra vansjki svet kao male figure I to ga vraca u detinjstvo akda se isto tako igrao. Inace razmisla koji je dan no to u ovom polozaju I mena neke vaznosti, na zidu vidi calendar sa srecnom 1936. godinom, zapaza iskljucivo detalje I oni mu potvrdjuju da ziv ali citavog zivota su ti detalji imali vecu vaznost u odnosu na celinu.kao dete upravo jet a igra svetlosti najvise obelezila detinjstvo I do dan danasnjeg on kao da stvrai ne moze drugacije doziveti niti kategorisati izuzev kao svelte ili tamne, z anejga dpbro I zlo takodje ne postoje kao apstraktni pojmovi nego jedno je tama jedno svetlost,izmedju njega danasnejg I nekadasnejg proslo je pedeset godina I on se seca svoga detinjstva u slikama, kaze imali su kucu n aobali prava nacelnicka kuca, podeljen au dva dela, svetli I tamni, na svetloj strani je bila djedova blagovaonica spvace sobe, a na ta,noj sobe tetaka I za lsuzincad, on je detinjstvo proveo u hodniku u toj vecitoj borbi tame I svetlosti, kaze znao bi I zatvorenih ociju prepoznati jabuke svelte od onih sa tamne starne, deda, je bio jaka priroda, stub porodice I najdominantnija priroda iz b=njegovog secanja, nije bio sentimentalan, sem o praznicim, kao da tada takvi ljudi sebi dopuste izlet pa u emotivnom smislu plate dug tim stalijama I kontrastalijama, ovo je izraz koji je deda cesto koristi I on sam ikao iz pomorske porodice nikad im nije dokucio zancenje, I ima masa jos takvih reci, ali kaze niekada nije ni pogledao u recnik da ih otkrije jer ovako su za nejga ostavljel utisak neke tajanstvenosti. Ali kkao to obicno biva ova jaka priroda je omanulqa, I to u izboru svog zivotnog saputnika, baba je bila slaba krv I kkao to obicno biva lsabosta ima jacu snagu, jer ona postepeno nagriza dok potpuno ne unisti, I nas junak je povukao tu slabu krv, ali kaze kao I savki covek on voli svoje lsabosti, kao sto ljudi vole I svoje poraze, brodolome, I ne zele d aim ih iko otudji, bas sun a njih u neku ruku sasvim ponosni, on kaze da en bi bilo ni prirodno da covek ne voli sebe I slabosti,

jer n kraju kad sve izgubi osatjemo samo to glolo ja, bilo bi nelogicno ka dbi covek voleo da ej drugaciji, da svom bicu suprotstvai nesto drugo, I dete kad se rodi roditelji bi zelleli kao da bude ovakvo ili onakvo, ali akd s erodi oni se bas raduju sto ej takvo I sto delom u njemu prepoznaju sebe, kaze tako I on kad bi cuo kkao dadilja akze za nejga da cuej kako trava raste, oseti bi neki ponos, na tu svoju neznu osetljivu I psecificnu prirodu. Kako se igrao u detinjstvu, kaze kkao se dete razocara nad raznoranim igrackama koje rastavi trazeci im dusu, e sad kasnije ce reci kako citaoca ne zadovoljava fibula bez duse, tako mi s ecini da I ovde kaze kako dete ne zadovoljava igracka zanimljivih oblika lai bez duse, I on je se igrao misa, opet svetlost, uzimeo ogledalo I hvatao zracak sunca, I tako ga bacao na ljude, u tim slucajevima se osecao kao mali bog koji regulise I upravlja stvarima. Oca nije upamtio lai ej stvorio sliku sebi, tako da secini da se vec dugo znaju, ali iz nekog razloga otac je nizi od nejga, valjda zatos to je on ratsao aotac je uvek ostao isti, nije bas das e vole, lai mu ocito zamera sto mu je zbog njega bilo zagorcano detinjstvo, kaze covek kao on nije trebalo da ima decu jer bi ispala ovakva kakav je nas glavni junak, ne nikkao njije trebalo da ima decu, nije ga zapamtio samo s esecao njegov eslike, zaista ej bio lep covek frano. Inace on bi s eobicno sakrivao u salonu, I kad bi ga ukucani trazili cudio se njihovom malogradjanskom nedosatatku famtazije d aim ne pada na pemt gde bi mogao biti. Majka je bila iz dobre porordice, deda nije hteo drugi put da ponovi gresku, ali malo je bila s anjegovim ocem, vidjao bi je cesto nocu kkao zamilsjeno gleda u njegovu sliku, bila je tiha, I kaze jednom joj je tako sedeo u krilima I zagledao s eu njene oci koje su tako donile neku dubinu, da sum u u jednom trenutku posatle tudje, I on je vikao mama j ate ne poznam, sto je meni ovo tuzno, kkao je on carobno osetljivo dtet bio. Inace ga majka podsecala na neku zenu valjdas a omota neke ploce, ovde nas inace upoznaje sa clanovima obitelji, tetke su bile dve usedelice, rekao bi usedelice po vokaciji, one su bile na onoj mracnoj strani, cinilo mu se da su uvek imale isti broj godina a to ce kasnije I reci da zaprvao svakog coveka pamtimo samo u jednom dobu, onom koje nnjegovoj licnosti najvise pristaje. Sa tekama tesko da ej sveukupno progovorio nekoliko reci, tridesetak, one sun a kraju I zavrsile kada se citava porodica raspala u samostanu. Jedan ga trenutak posebno seca na dedu, zaprvao jedan takva priroda koja je njemu uvek bila daleka I sigurno nekako tajanstvena, desilo s da je posmatra u jednom krajnje licnom I intimnom trenutku, kada se on psremao z aspavanje, gledao ga ej kako se skida I drahtao a onda je deda uzeo neki jelenji rog, I ovaj ej pomsilio eto to ej njegova tajna on je neki fakir, medjutim deda je pre spavanja govorio neku svoju pom orsku molitvu, prespao je najvazniji trenutak.inace o ocevoj smrti sredina je plela razne intrigue, kako su se moranari naljutili pa ga bacilli u vodu jer je bio prestrog, kako nije ni poginuo nego negde u juznoj americi ima porodicu, ali je najverovatnije istina bila u otme da se razboleo od morske bolesti, I kako ej obicaj nalagao njije dalje mogao soati na brodu.on je msilo posebno o toj braci, koja su mozda postojala. Stric je tek bio pricaz asebe, njegova pojava je dedu tek najvise bolela naravno to se nikad javno niej priznavalo niti se ikada pominjalo, lai se to iz svakog nejgovog koraka naslucivalo, stric je stalno bio u svojoj sobi, rodjen nedonosce takav I osato, on je promatrao odlazak borodovai tacno je znao koliko je koji zadocnio, pro tom je stalno blezio tempretaturu, I uporedjivao kad bile najnize kad najvise, pa ej gajio neko potpuno nekorisno bilje, zapsiaivao savcije rodjendane I vazen datume I podeseca ili slao razglednice, imao divne ruke I opsesivno ih prao, na kraju ej I umro od neke bolesti koja je sve vise cinila nejgove misice tromim I nepokretnim, ali kao da ga to nie oosebno pogodilo, samo se polako privikavao na nesto

evec smirenje, na kraju kada mu ej umrla majka, z anjega kao da su sev slike izgubile obrise, to ej verovatno bila jedna od najveceih prekretnica detinjstvo, mladic, I onaj deo koji je otvorio, relani svet u kome ce se gubici samo nizati. Tetke kad ejdna progovori druga zavrsava, nije bilo potrebe da govore obe, isto su mislile, zapravo one su bile jedno bice. Kaze bio je tmuran dan, oseti to ovek intuitivno, kao sto je I u etinjstvu znao prepoznati one jabuke, obasjane svetloscu, osetio je kao da se nesto tesko valjalo, lai misli d ace vec sutra biti vedro, dugo unapred oseti priliv svetlosti. Kaze u detinjstvus ecesto zamisljao kao drvo, koje je lsepo mali svojim rasirenim granam oseca ceo svet, I to ce potpuno I okarakterisati njegpovu licnist, oset, taktilni culni je ono sto je izvor najvece informacije, na oko ili misao, ili znanje, samo oset. Oslobodili sum u sobu, izeli su krevet na kome je lezao nejgov cimer, I kaze kkao je osatla prazina jednaka onoj krevetu, I tako biva sa svim stvraima koje nestaju iz naseg zivota, osatje praznina potpuno srazmern anjihovoj velicini. Kaze izgleda da j edoktor cuvsi o njegovoj karijeri posato malo zainteresovaniji pa mu j euslisio I tu zelju da osatne sam u sobu, ali razlog tome nije bilo neko njegovo nepodnosenje ljudi, ne nego nije mogao da gleda ljude dok spavaju, ovo je sjajno, kaze to je ejdna od najtezih stvari bracnog zivota, covek kada spava ogoljava svoju dus, nikakave tu pritvornosti ne moze bitim takodje ta dusa u snu putuje sjedinjuje se sa onim univerzalnim duhom, I onda se taj covek pokazuje sad en dsamo na tom nivou da se vise ne pretvara nego u svoj svojoj sustini, I kao da ej posto neumesno gledati coveka u tom kosmicki intimnom trenutku, kada ej ovaj covek izasao iz sobe, ivan ej z anjim rekao, ne brini covece nisam te gladao dok spavas. Onda o svom padu, kaze verovatno je ljudima koji su culi z ajegovu nesrecu izgledalo strasno to sto ej jedna virtouz povredio ruku n asamom vrhuncu svoje slave, ivan to nije mislio naprotiv, kao da ga ovo sad cini slavnim naravno njemu je sve to bilo smesno. Dok nije mogao da zaspi, naravno sves e ovo I dalje desava u bolnici samo on evocira svoje uspomene, tako je jaedno noc pokusao da se seti detalja tapiserije iz blagovaonice, I uspeo je naravno to je valjda bilo delo babinog brata koji s ebavio mastikom. Ujka bert, tako ga je zvao. Kaze cesto su ljudi tako sedeli kod njegovog dede u blagovaonice I razgovarali, deda je bio liberal, I njegova je rec bila jako vazna, on bi se cesto zabavljao posmatrajuci te ljude, bilo mu je cudno sto je njima uvek bilo zanimljivo ono sto je dolazilo preko, kao da sus e samo ti dogadjajji razmatrali, nisat sto se u njihovoj okolini dogadjalo kao da nije bilo vredno paznje, I on je u pocetku mislio kao da su oni neki orivezak svetu, koji je tamo negde daleko preko, onda je posmtarao ljude kaze znoa ej jednog kome je zena bolovala od raka, I saznavsi to on je stalno piljio u tog coveka zeleci po njegovim pokretima I postupcima da utrvdi ka dtacno pomilsaj na nju, I tad ej shvatio, sto I ja apsolutno mislim da kad ljude prozremo kad ih otkrijemo istinski mozemo da vladamo njima. Kaze kkao sun eke stvari najlbolje najkvalitenije, upravo u onim predelim akoji su najsirotniji, kao mleko I sir, tako su I njemu izabral dadilju iz tih krajeva, ona je ubrzo postala njegov najbolji prijatelj, I uprvao je njena smirenost odgovarala njegovom nemirnom duhu. Ali kaze postao ej ljubomoran, ona je dolazila dugo jos kod njih I kad je prestala nejna uloga, ali je uvek dovodila svoga muza I na njega trosila sve novce sto bi kod njih zaradila on je mislio kkao ti pokloni koje mu nosu manje vrede jer se vremenom dok putuju izgubi trag njenog bica na njima. Baka je imala jednog barata koji je umro mlad I njegova je jedna slika visili u salonu, ali ej bila I jedna soba zakljucana nesto ga je u tu sobu neodoljivo vuklo, na kraju ga je dadilja pustila video je portret bakinog brata, ovaj mu j edelovao uverljiviji, pitao je dadilju ila li cega, I ona znajuzi deciju dusu, koja s esad razigrala I

usptrepatal I koju niako nije trebalo razocarati rekal ej ima, to je bucko, I tako je uzivela legenda njegovog detinjstva, bucko je posato vise nego stvran cak je I osaloj deci govorio sta se desava sa njim, sat radii td. Ali pred spavanje ubuzeo bi ga nemir, masatnje, patnje pustolovine, I kaze danas misli pored svega sto ej presiveo a bilo je mnogo toga I teskog nisat nije bilo vise tesko nego te njegove mozemo reci imaginarme patnje iz detinjstva, kaze mnoge filozofije tvrde da covek ima dusu, ali niko ne govori o dusi dete koja je tako velika, koa je sav sazdana od patnje I nistvaila I neunistivosti. O detetu, kroz njega razmiljsao o pojmu smrti, ali videcemo da se nas pisac u mnogo cemu nije odvojio od deteta. Kaze detetu je potpuno nepojmljiva misao smrti, ono je ja, a smrt je ne ja cist apsurd, jer zapravo dete vidi da neke stvari mogu nesati ali citav svet ipak nasatvljala da traje lai onog trenutka kad bi se uglasilo ja, nisat vise ne bi postojalao, gledao ej devojcicu koja ej plakal za bakom, valjda pogodjena majcinim suzama, a onda se razigrala I pitala majku zasto place, sve se nasatvilo, smrt vlastitog bic je potpuno apsurdna. Kaze kad bi bili oblacni dani I kad nije znao kkao das ezabavi odlazio bi n atavan, kaze cudilo ga ej kkao ti ljudi svasta skupljaju I kao da bez tih materijalnih stvari, njihovo secanje niti emocije vezane za te negdasnej ljude ne bi postojalo. On ce u vise navrata, gotov stalno osudjivati tu ljudsku potrebu za konkretnoscu da bi u bilo sta verovali I da bi bilo sat postojalo, kao ociti nedosattak njihove maste, kaze kkao su cudni ljudi izmislili su bogove I tako neke potpuno izmastane stvrai da bi onda mkorali d aim daju fizicku dimenziju. I tamo je na tavanu medju tim starudijama nasao I violinu, I ona je valjda pripadala bakinom bratu. I kad bi nespretno prevukao prste preko nje kao da je on auspevala dad a izraza nejgovom dusevnom satnju, inace kad god bi baka svirala on bi plakoa, predjeli ona nesto zivlje on bi isto, onda ej ona pitala zasto sad place kad ej ovo veselo, a on je odgovarao zato sto je njmu svaka muzika tuzna, I dalje mozda veruje da je to osnovan karakteristika te umetnosti, iz te njegove preosetljivosti za muziku oni su zakljucili da je za nju I nadaren,a on tek danas vidi kakva je to bila greska, jer kao sto hirurg ne sme biti preosetljiv na svoj poziv, vojnik ranjiv od svoje pusek, tako ni umetnik nemse biti preosetljiv a svoju umetnost, jer to onda nije ni dobar hirurg, ni umetnik ni vojnik. Ali kaze izgleda da covek ne moze da sazna mnoge stvari dok n euspe, odnosno u svemu moramo ici do kraja, ali do kraja u smisli neuspeha jer tek on donosi pouku, zato treba samo gurati. Tako I on sad moze da svira koliko je dovoljno z aneke sitne zabave. Obmanjivanje sredstvom istine daleko je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi. Kaze danas je nedelja I jedno mozda od najboljih poglavlja, kkao je nedelja kao nekim stautom koji je nadzemlajski odredjena te gde god bili ona na svim krajevima sevta I u svim sredinama ima nesto zajednicko,I u bolnici je sve mirno, neki su bolesnici pusteni na dopust, tu je samo jedan lekar, neki su napolju, kao da su I oni danas svojoj bolesti dali pauzu. Sunce kao da j ise sunce u nedelju I tisina kao da ej vise tisina u nedelju, a nedeljno popodne je potencirana nedelja, sve je tako nekako zanemelo, naravno to ga opets eca na detinjstvo I misli da ej ovaj sadasnji utisak o nedelji I njenom dozivljaju upravo izneo iz detinjstva, kaze ako bi sev znalo da zamre da je on cekao samo na jedan znak da petao zakukurice, da bilo sta pusti glasa iz sebe samo das e ima utisak da svet nije u potpunosti zamro, kako je nedelja izgledala tamo kod njega, negde do cetiri bi otprilike sve gotovo odumiralo. Kaze tu camotinju probudio bi egidio koji je svirao tromb I kome je dada dao dozvolu da tek polse cetiri sata to moze raditi, nakon toga je vec sve polako pocelo das e budi. Egidio je inace ispao valjda iz neke muzicke trupe I osato tu u njihovoj varosi, ozenio se nekom anicom, koja je ubrzo posatla tako nemarna, I debela I

aljakava, izrodila puno dece koja su sva id reda bila balava, ali kao da su ljudi imlai neku vrstu sazaljenja p[rema njoj I njenoj zrtvi, on je posato obucar, ona je inace stalno dozivala svog decaka I njemu se I danas cini kao da cuje viku tog imena, cerka kalpurnija je bila lepa I ivan je se u pubrtetu poceo zagledati u nju. Kaze kkao bi baka kad god bi nekog videla u nekom poslu onako blago ga bodrila da nasatvai I to je cinila I sa egidijom, I njemu s ecinilo kao da u tome ima neki savez pritiv dede sto mu je I prijalo ali I psetalo jer je mislio da su samo on I baba u njemu. Kaze kako sum u zvuci egidijevog tromba jos tada razboljevali dusu, I da misli da ju je tako pronosi razboljenu citav zivot. Kaze njegova bolnicarka je otisal u svoje mesto zbog nekog smrtnog slucaja I on je vec zamislio kako ce to izgledati, sesce rodbina on ace dobiti istaknuto mesto, I ubrzo ce se povsti polemika oko ostavstine ono malo tricarije I uvek ce se ona oznacavati takvim recima kkao bi se sto vise umanjila nejna vrednost, naravno na njegovu bolnicarku nece ni pomisljati jer ona posto s eizmestila njoj nisat ni ne treba aona ce se za to nas;edstvo I svoj deo boriti kao lavica, ali njemu vise prija ova nova bolnicarka, kaze ne da joj s eveseli nego ej ceka, besz onoga sto nas veseli mozemo lai be zonoga sto cekao tesko. Kaze leoa ej I to bas onako neuobicajeno lepa, I sad pocinej razmtranje pojma fizicke lepote. Kaze ona ako je ona prava ona je takodje jedan talenta, I kaze upravo kod te lepote I samo bice koje je njen nosilac jet e vrednosni svesni I zato zna da ej nosi I t je lepota lepote, kaze to je kao savrseno umetnicko delo u tom svom savrsenstvu ono se uzdize iznad fizickog ono dobija neke metafizicke razmere, I kkao to ljudi ne shvataju najcudnije mu je kad neko kaze je li pored toga sto je lapa jos I umna, pa nasat ce joj to, ona je u toj svojoj lepoti ostvarila svoju celovitost, to bi bilo kao pitati z aneku sjajnu sliku imali jos pozadi otvor za smesta nje novca, cemu to, lai kaz eto su sitni duhocvi, kaze nije cudo sto takva jedna lepota je u stanju da nekom posatne zivotnja prokupacija, inspiracija, ali ako je ona ipak lepota nizeg reda to je nesto sasvim drugo onda su njoj potrebni I osatli kvaliteti, alit e lepote su I razlicite vrste, kaze ima onih serijskih gdde su svi u porodici lepi, pa to sto su I deca lepa je logicna posledica, ta lepota I nema neku vrednsot, ali tamo gde je ona stvar slucaja gde je potpuno neocekivana eto je vec velika stvra kao I umetnicko delo, I to su one lepote u pokretu ;ica u svemu u kojima da samo nesto fail one ne bi bile to sto jesu, kod njih nema delimicnosti, moraju biti potpune I zato je to cudo prirode kao I slika gde su svi delo uprvao nacinom nakoji su sklpoljeni daju lepotu, kaze takva je bila kalpurnija, sav su deca bila ruzna sem nje, takva je bila jedan devojka u koju je bio zaljubljen u srednjoj skoli, I pratio ej do kuce a tamo video jedno bice njenu sestru sa vodenom glavom, I shvatio da ej to cena, svi u porodici placaju danak te vanzemaljske ;lepote, kao sto s edesava I sa umetniscu. I sam kaze zar I druge umetnosti za svoju veliku svetlost nemaju protivtezu mraka rugobe, bola. Razmisljanje u smrti, zeleo bi da umre u sunacnom danu jer u pravo ono sto ga u smrti najvise plasi jeste ta vizija I opsesija mraka, I kaze kkao su istocnjacke religije radile pametnu stvra kad su smrt preedstvaile u domenu svetlosti, koliko bi tada bila lakes podnosljiva. Sam se pita sat ej to sto nas tako mami svetlosti da li je to nesto praiskonsko. Opt smrt, opsesija njegovih razmisljanaj njeoga dusevna hrana I onda sjaajno, previse je umiranja u ovom zivotu, samo se zaprvao umire, I on smatra da pored borbe za kruh covek treba da udej u jednu najvecu iakad a[reduzetu borbu svom svojom silinom u borbu protiv smrti, ima beznacajnih zivota ali nijedna smrt nije beznacajna, I ono njegove relano irelano, ovo ono, dozivljaj stvarnosti subjektivni ili objektivni, sve to moze biti tako relativno, smrt je jedini fakat, ona je jedina relana, ona ej ejdina strvarnost. Misao o smrti pripada samo

izabranima, treba imati maste za smrt. I ljudi treba da preduzmu tu borbu protiv smrti bas zato sto ona deluje besmislena I nemoguca, u tome je draz prometejstva I on ne bi bio prometej da nejgova pobuna nije bila nemoguca. I navodi onaj stih iz okovanog prometeja kako je ljudima uskratio da vide svoj kraj tako sto im je naselio srca slepim nadama silnu blagodet time dao coveku. Razmisljanja o bogu, kaze kad je zagrmemo grom onaj primitivni covek se uplasio I tako je nasato bog, sve I daje tako to ne odgovara njegovoj licnosti I premalo mu je mastovito. On misli da je covek zaprvao tek m,nogo kasno posato covek a bog je svakako morao nastati tek posle njega, znaci bog je proizvod coveka a ne obratno, I to tek kada se covek osvestio kao bice, I misao o smrti je zqapravo proizvela boga, I to je tacno, I da nema smrti ne bi bilo ni boga. Realnost realnoga je ono u sat nikad nije verovao, moj omiljeni deo knjige. Uvek mu j ebilo cudno zasto ljudi toliko insistiraju na spoljasnjim dogadjnaim, kad za njega neke stvari koje nisu imale niakd karakter obkedktivnosti a zna le su I te kako da ga pomerei u tom smislu one su relanije od ovih, to I ja mislim,jedina sigurna istina je go covek koji strepi I strada, jedina prava stvarnost je stvarnost nase patnje, I zaisat emotivna reakcija ej najbolji pokazatelj onoga sto ej nazovi realno, jer sat ima veze neki realitete ako se nas net ice, I obratno sporedna stvar dobija na vaznosti I posotjansoti u onom stepenu u kom nas je pogodila. Govori o nekom plemenu koje je imalo kao kult mama yumbu I da tog verovanaj nije bilo koje je naravno cista izmisljotina citav jedan civilizacijski poredak bi bio lisen takvih tekovina, gradjevina, zrtvovanja, poklanjanja, I pored svih tih rezultata sat menja stvra sto mama jumba zaisat ne postoji, I misli das vi imamo ten eke svojwe mama jumbe. Prica u prici, ovde ih inace ima mnogo, coveka nesto pocne da probada gricka polako, I on nasluti da je rak, dugo je trpeo mucio, se odlazio na oblakoder premislajo I na kraju skocio, odbukcijom je usatnovljeno da rak nije ni imao, a I da age j imao sigurno bi vise poziveo, I sta taj objektivni fakat menja u ovom slucaju kad ej covek vodjen nekom svojom relanoscu skoncao sa sobom. Kaze da age j na ovakov razmisljanje navela cinjenica iz detinjstva, jednom je jedan decak na izletu van grada upao u neku provaliju I poginuo, ceo grad je zamro od nesrece, majci su koja je do besvesti obozavala svog sina jedinca rekli da se zadrzao, I trazili su sutradan pogudnu osobu koja bi joj morala saopstiti istinu, deda njegov fala bogu nije bio u gradu a ni neki njgeov zamenik tako da je u tajni prosao I naredni dan, svi su to nzali sem majke, I svi su bili skamenjeni I tuzni, I on je sam nocu podrhtavao od te strepnje, a majka je bila razdragan I vessel I svi su je gledali u cudi I gotovo se grozili lai joj nisu imlai na cemu zameriti, nije znlaa, I on je tad shvatio, iako je do tada verovao da nesto tako jasno objektivno mora nadvladati sve sda je video da to nije najace eti jaci je onaj subjektivni osecaj, ono nase us at mi verujemo jace je I iznad bilo koje objektivne cinjenice. Procitao ej dosad napisaono I sam se sebi smeje sto tako pada u razna filozoiranja kaze kkao zazire od toga dam u neko kaze da je kontradiktorna I uopste mu nije jasno odkale u takvim umnim stvarima kod njega takva potreba za doslednoscu kada ej u zivotu generalno nikad ne potencira. Gvovori o filozofima kao o pesnicima, svaka filozofija je licna, subjektivna, licni pogled na svet,z ato I jesu pesnici. Kada je u pitanju ovo shvatanje realnosti on s epitao ne cinili satvrnosti krivo ne umanjuje li je takvim satvom, a onda ej sahvtio da en, kako je potkopavao relanost relanoga na drugoj je starni gradio realnost irealnog. Bolnicarka mu je donosila knjige, o literature, te knjige su bile kao egzoticne tiem sto predstavljeu gomilu zbivanja nekih primitivnih ljudi u nekim dalekim sredinama njemu to nije bilo zanimljivo, prvo sto ga je interesovao covek I to onaj slozeniji a ne pracovek, citajuci je zakljucio da je junak

covek ameba, ali procitavsi jos koju knjigu d a je covek ameba I sam pisac. Glavni junak je primitivac ali to ne moze biti nas covek kakvih ima na pretek , ne nego malo egzotike I to je uvek covek iz nekih udaljenih krajeva, vrsi se kulturna razmena. Nisam rekla kkao je ejdnom dosao kod njih da sapva neki nadvojvoda koji dobio morsku bolest I kkao je on onda arzmislajo kkao vizicka patnja izjednacava svakog coveka, mi nase duhovne mozemo velicati, davati im neka znacenja ali ova sev izjedancuje. U njihov grad je stigla neka pozorisna trupa, odnsono nije stigla svojom voljom nego je samo dotle imala da plati put I tu odsela, u pocetku su im ljudi pomagali, kaslajli su jedan od njih je uzeo da pravi burad, zene su posebno pomaglae, ali posle izvesnog vremen aodlucile su, to ej prvo uradila njegova majka da jednom nedeljno po jednu od tih zen aiz trupe prime na rucak, I tako ej savko imao svoju milosnicu, a onda na kraju je grad odlucio d aim da novce za odlazak I oni su u znak zahvalnsoti odlucli da naprvae oprostajnu predstavu, sev grad je bio u toj atmosferi, egidio kao das eprobudila njegova nekadasnja umetnicka starts najvise je u tome ucestvovao. Njegova cerka k je takodje igrala u predstvai, neko drvo ej bilo posadjeno I oko njega valjda podesena neka svetlost, nisam sigurna uglavnom nesto od efeekata scenografije, u svakom slucaju to ga je bolje osvetljavalo nego sto bi to ikada sunce moglo, opet utisak relano izmastano. Kaze kao je sa strapnjom ocekivao ono sto se dogoditi na sceni, jer je znao neopozivost toga, akze u zivotu se moze nesto a ine mora ali na predstvai se upravo mora odigrati sve kkao ej predvidjeno tu nema odstupanja I zato je z anjega predstava konacan, I neporeciva. On je u jednom trenutku zapsao ono sto ag je trglo bio je glas bdijte strelci, I tad kao da ej znao da ej taj poklic bio nagovestaj neke nesrece, ubrzo mu ej majak umrla, k je otisla sa pozorisnom trupom, otac ej to podrzao, a ubrzo je I ons am ivan otisao iz grada. Opet s evracamo na realnost, bolnica, kkao bi se zeleo izvuci odavde ali en zna koliko ej to moguce, bolnicarka mu cesto dolazi I razgovaraju, ona mu opisuje mesto katedralu na koji ce nacin doci do nje, on ej precutao da ej u ovom mestu proveo svoje detinjstvo I da zna svaki njegov deo, uzivao je lsusajuci je. Pitas e kao se I izvuce iz ove bolnice, kuda ce, satrost I ne pruza bas neke preteranw mogucnosti I perspective. Pokusavao je od svoje bolnicarke da izvuce,zivili u gradu jos uvek secanej na nejgovog profesorav ioline. Naime to ej bio jedan genijlana covek, ali opet nekako zajeban, ozenio se, zena je nevoljno prisatla na taj brak I ubroz se sasvim upropastila bila ej strasno aljkava deca satlno balava I poneo je uspomenu iz njihove kuce to stalno brisanje nosa, ljudi kao da su imali razumevanja za ovu zenu I u neku ruku su je zalili uvidlali su njenu zrtvu, I tada se kod naseg junaka po prvi put javil ata spona zrtva I umetnost, kao nesto neodvojivo. Sam violinista ej bio dobar ucitelj I pedagog, ali sto s enjegovih nastupa tice imao je jednu manu, nikako se nije mogao namestiti, pre koncerta on je dugo namestao violinu I onda kad se to konacno zavrsi on bi dao znak I zavesa bis e digla, to je umnogome otezavalo njegove nastupe.kaze ivan ikao on sam je vrlo uredan bio u svojim satvrima nered u kuci ovih mu je nekako prijao kao da ej oznacavo neku toplinu za arzliku od serilnih hotelskh soba. Ivan ga je voleo lai I mduboko cenio, cesto mu se javljao razglednicama a kasnije je cuo das e I on njima starsno ponosio. Secas e sebe iz tog perioda kad posao u skolu, I kako se kretao nasumice I put ga uvek vodio ka majcinom grobu, u gimnaziji ga je ucio fra andjelo, a u pocetku je sedeo pored decaka koji se zvao petar, posle su ga [remestili iseo je sa ivanom I ovaj cemu postati mnogo blizak, petra su potom prozvali glavonja on se odupirao tom nadimku, ivan mu je prebacio da to cini iz sazaljenja I da nije u redu, on je to poricao I kasnije mu je ivan rekao da ga sad ne ozve glavanja zatos to hoce da

pokaze svoju samostalnost, nas junak kaze da ej se uvek stasno grozio psihickog nasilja I da ej iz ovoga shvatio da ljudi imaju vlast na taj ancin sto privremeno prikriju svoju volju, jaki prikriju svoju snagu, jaki su zato sto znaju u datom trenutku biti slabi, a oni slabi u koje spada I on samo mogu tako das edice svojom slobodom u vetra, jer je rekao da su slobodni oni koji nekad mogu svoju slobodu okaciti o klin. Mada kaze naprosto ej stavr da treba biti ono sto jesi lai to nije nimalo jednosatvno tako kao sto zvuci. Kaze opetse mnogo zaneo, I misao mu odlutala, uvek sam sebi pobegne s lanca I izgubi nit. Kaze kasnije njegovom Idrustvu se priblizio I mata, koj je nakko bio sasvim obican pragmatican lai je za sve njih imao autoritet,m I imao je onu crtu ozbiljnosti satrijih ljudi koja na njemu uopste nije bila odbojna, kao to kod mladjih zna da bude, I nesto je posebno ivana prema njemu privlacilo, mozad ono sto on nije imao, njih cetvorica su do mature osatli zajedno, petar je izrazio zelju da studira medicinu I oni su g au otme podrzali, kad n akraju nije uspeo, zajedno su taj neuspeh I odpatili. Ivan se opredelio za put umetnsti, govori o spontanosti kojas eceso navodi kao neophodna, ali on tvrdi da covek danas ne moze biti spontan, I da on cak sam nimalo ne zevidi na spontansoti primitivnom coveku, a danas se to ne moze biti jer covek u svojoj svesti nosi vec gomilu nas;edjenog bola [patenja naucen da gleda itd. Ipak mu j eivan bio najblizi, posebno po onome sto je za njega bio uslov prave bliskosti a to ej da su imali iste bolecivosti I ranjivosti, on je svirao klavir, I onda je on o svom ucitelju ovaj o svom hgovorio, on je pricao o svojoj uciteljici klavira I onom straom prepoznatljivom mirisu koji bi mogao prepoznati u hiljadu. Inace violina je bila pretezno muski, klavir zenski instrument, samo kao je u kuci bio mogao ga svirati I musarca ali je za klavir to vremeno ;popustalo, medjutim violina ej I dalje osatla musak stvra. Ovo drugarstvo je ivanu bio prvi dublji odnos. Jednom su sreli coveka koji je isao ulicom I plakao pri tom je bio ruzan, bubuljicav, nema nista strasnije, gnusnije od ruznog coveka koji place, izgleda kao da place zato sto je ruzan, on je nasatvio svoje a dva su ivana rasprela pricu o tom zasto je slinko, kako su ga prozvali plakao, da li je zatekao zenu sa drugim, da li tako vec godinama ide I place, I opet dokaz njihove zive maste, kako svaki dogadjaj u nasoj glavi moze dobiti obris intrigue itd, sasvim obican neznatan dogadjaj. I sad ga ovo navelo na pomisao po kojoj mi to zaprvao zakonitosti pamtimo, kako tako neke bezancakne satvri pamtimo anesto vazno zaboravimo, kaze kao da u nama postoji jedno drugo dublje pametnije ja, koje misli za nas, I koje selektivno bira I upravlja nase pamcenje. Seca se prve predstave san letnje noci, I kaze sestivsi s eklavir zar en naucimo mi mozda oluju I njnu lepotu kroz simfonijsku oluju, ovo mi lici n aono sa borhesom, prvo oset pa opazaj, I on sad zai primitivne ljude koji dozivljavaju prirodu neposredno koliko su u tom svom dozivljeju uskarcene lepote I punoca. Sad se opet vraca asocijativno da nam pokaze tu jos jednu stavr koje se nisam ne zna zasto citavog zivota seca, vezano je za dedu, neki goblen na kome je valjda bila neka babina slika je bio pohaban I trebalo je smisliti kkao da seto zakrpi a neprimetno I onda ej deda nasao sliku iz zurnala koja je odlicno pogodovala, bilo jet u jos ljudi, on je sav bio ocaran svojim poduhvatom aonda je to neko od prisutnih prokomentarisao I kao da je umanjio zaprvao ismejao dedu, niko to nije orimetio do ivana, I on je pobegao u sobu I plakao, nadao se da ga niko nece naci niti razumeti razlog njegove patnje, pala je velila figura, slabost jakih, a jos mu je tuznije bilo zato sto je znao da to niko od njih ne bi ni razumeo, I taj isecak iz novena concert champetre osato mu je stalno u glavi kad sum u javili da je deda umro, bio je potpuno miran kraj njegovog odra, lai kad mu taj detalj pade na um on se zaplaka, slabost koju je ucio kod dede I koja je u

jednom trenutku bila znak razocarenja sad je postala nit koja je dedu priblizila, ocovecila ga. Mladost osatvlja gorak ukus u ustima, tok se peridoda najmanje rado seca, tada covek mnogo I previse veruje u sebe, na prvom raspustu otisao je u mesto, I tamo poceo da se vidja sa mladjom egidijevom cerkom aldom, u pocetku bilo zanimljivo, ali ubrzo dosadilo, I sad o ljubavi kako se satlno mora pothranjivati, ciniti dinamicno, ona je kao maslacak svaki je vetar moze potpuno rasprasiti, ona mu je postala potpuno nezanimljiva, I on je glumio, I onda odlucio naprasno da otputuje, osavljajuci sve iza sebe, ona mu je rekla da bi umrla kad bi otisao, medjutim on je ujutru nesao, I poslao joj je pismo kkao ce se videti sl put, kako je neizbezno morao da otputuje, ali je stiglo pre pismo iz mesta da se devojcica ubila ispivsi kiselinu, starsno ga ej ovo porazilo, egidije se nakon toga odselio, a onda su se redjale dalje nesreca, bakina, smrt, pa dedina, I na kraju obavestenje da zbog njegovog dugog boravka u inostaranstvu I troskova skolovanja ne moze racunati d ace siat od imanja vise dobiti, tako su se pokidale sve veze. A onda kako mu je govorio jedan covek kakao ce preboleti, I da ej to smesno I nema nikakve veze ssa tipom coveka sve se preboli samo je pitanje vremena. Kaze ima onih koji ce odmah krernuti, I oni drugi malo osetljiviji koji ce biti skrkahi bolom lai ce im upravo ta povredjenopst donositi uspeh kod zena. Kaze nas uspeh kojis e nize obavezuje nas da anstavimo dalje, deset dobijenih pobeda vec garantuje 11, I jao je vazno da en izgubimo kontinuitete u napredovanju, to s eodnose na sve cime se u zivotu bavimo, treba da budemo profesionlaci, I da uspeh posatne nasa obaveza, ne sme mo se preispitivati o svrovitost naseg delanja tada cemo satti, nego kao da name j obaveza da dalje nizemo rezultate.kaze preboleo je I to za sest meseci, da ovaj mu je rekao kako su zene mnogo jaci pol pozrtvovanije, kako ce ga uvek podici, kako nije ni tacno daz ene vole jake musakrce ne uprvao ove osetljivije. Sad poseta u bolnici, video porodicu, otac majka sin I cerka, dosli su u posetu pacijentu iz susedne sobe, razgovaraju s anjim, a onda vidi decaka kako odlazi do kola I igra se imulirajuci voznju, a ovi unutra svaka rec kola, nova kupili, pa kolima dosli, ovo je odlicno opisao kaze ucinilo mu se koliko su pura to kola potpuno nepotrebno pomenuli, kao da datu rec menjaju po oadezima, a onda su izasli prokomentarisali vise nego strereotipno kako ima se bolesnik cini bolje nego sto su ocekivali, I odvezli ses vojim novim kolima. Opet je ujutru malo cituckao zapisano, I sam se sebi cudi, kao neki irealni dnevnik, mnogi sum u govorili da treba da pise. Govori o umetnosti kkao j elosa svesna teznja za originalnoscu, kako se njoj nikad nije ni tezilo ni u religiji posebno ne klasicnim knjizevnostima, jedini razlog koji on prihavata za pisanje jeste oslobodjenje, ali kada je razmilsjao o sebi kao piscu on je mislio da ne bi bio dovoljno dobar, iz jednosatvnog razloga zato sto ej neuk, ali sum u drugi govorili da bas to znanje koje ima jeste najvaznije jer je njegovo usvojio je samo ono sto njegov duh moze da primi, on je mislio da svi to cine, ne ljudi uglavnom usvajaju znanja onako kako im se servira I to nsiat nije njihovo znanje. O pisanju, kao mladalacka pojava to obicno traje do 25, posle toga takav covek obicno posatne ogorceni kriticar, a ima I klimkatericno njemu su sklonije zene, a ovo sto on pise to je senilno, staracko. Pa anvodi coveka koji je insistrirao dam u se pise testament samo da nesto iza sebe u toj formi osatvi, iako nije imao ni kome niti sat da osatvi. Kaze jednom mu je stiglo pismo, da treba da dodje u mesto jer su oko vinograda ono malo od dedine imovine sto je ostalo poceli neki pogranicni sporovi, on je nekako preko fra andjela jedinog zivog stvora koga je iz mesta kontaktira pokusao da to resi, ali je orao doci licno, I ondas es eca tih vinograda iz detinjstva, kako su kretali I kad ej deda isao isla ej citava povorka stvari,

nosio se I neki tus aon je babin smeo da koristi, to mu je bilo posebno zanimljivo. Sve je bilo zapusteno, a onda je se nasao sa fra andjelom I zapoceo zanimljiv razgovor s anjim. On kaze da je voleo tog coveka, prvo zato sto je medju liberalima I njegovim dedom bio veoma cenjen covek, I znalo se da to I njmeu prija, samim tim je bio a tipican I nezadrt fratar. Ali ga ej zanimalo cime se taj covek u duhovnom smislu hrani, verovatno videvsi njegovu smirenost, pitao se sta je to u sta veruje I sto ga ne izdaje, pa ga pitao ima li boga, ova kaze ima kao sto ima njegov bucko, postoji kao neko stanje svesti, ako govorimo o onom cistom relaitetu, njega nema lai tako nema ni tuge radosti, nicegha sto ej apstarktno, zamerio mu je sto tako lako pokusava da poljulja temelje na kojima stoji citavo covecanstvo, bog ace biti dok ljudi budu veroovali, a vera je mora se priznati nasusna potreba, ali naravno ivanov nemirni duh zastupa sledece, on to razume lai jegov nemirni duh ne moze razumeti da covek satlno moze verovati u tu jednu istinu, sve se dovodi u sumnju, to je nemoguce, on samo misli da postoje odredjeni ljudi koji veruju u svoje uverenje koji ga se drze, ne zele da odstupe od njega a da ej to istinska vera u svakom casu u to ne moze verovati, kaze pa ni sev ni tuge ni srece ne deluju na nas podjednako u razlicitim trenucima naseg zivota,z asto bi I osecanje I vera prema bogu bilo drugacije. A onda kad ga je andjelo nazavo slobodnim duhom on je rekao da niko od njega vise ne robuje, razgovarali su o zameni tih uporista da li na smrti jedne ideje moze nici druga, tesko, I bolje je imati jednog gospodara kome sluzis I bar poznas to ropstvo nego se rasipati na stotinu, I ivan ima nekog kome robuje, gra andjelo zeli das a apstarktnih tema predej na nejgov realni zivot, voli ga I satlo mu je do njega, ali zamera sto je ziveo kao umetnik u svim oblastiam zivota sto ej ono sto ej bilo neophodno z aumetnost oset preneo I na stvarnost, zeleo bi mud a se smiri, ali ivan samo to ne zeli, sat bi time dobio, on zeli da luta, ovaj ga onda pita koliko takvih njemu slicnih jos ima u svetu, jako malo, trebali bi im I neku penzaiju dodeliti, andjelo mu ej samo pozeleo da taj kome sluzi potraje da umre sa njim, jer bi bilo satrasno da umre pre njega. Inace ga je pototm sasvim u duhu svoje detinjaste mastarije pitao jel istina da je nekad bio kavalerijski oficir, ovaj kaze ive tuzni sretnice, osato si uvek isti. Inace razmislajo je o fra andjelo pre razgovora I o tome kako je bio fratar I kako je bio liberalan, I kako to nije licemerno nego vrsta neke intelektulane koketerije, I u rasparavi s anjim kad mu on kaze kako je on kontradiktoran ovaj ce reci kako on misli da je u tome velicina covekqa, ne jednosatranost, slazem se, kaze da je pisac nikad se ne bi plasio da upadne u kontrdadikciju jer je uparvo to autenticno, slazem se. kaze mu fra a I ovaj nazovi bog njegov mora biti dobar cim mu lsuzi, tacno. Kaze sinoc je u sobi bolnickoj nasatla mala uzurbanost kako je kasnije saznao umri je neki pacijent, ali on je verovao da postoji soba serbecimer, u koju se premestaju bolesnici I tamo umiru. I koliko god da je imao prijatelja lekara nikad se nije usudio da ih pita postoji li ili ne, ali sad zamislaj kako to izgleda kad bolesnika tamo treba da premeste, pa ako se on odupire a oni mu objasanjavaju da na sest mesecui strerilisu sobe I da zato mora da je napusti. I kaze kkao ej smrt uvek negde drugde u broju 6 ili 8 ako smi mi 7 , nikako ne 7, pa na kraju to je I srecan broj. Kaze kako se opet zaneo, I kao covek cim malo oseti da se smrt udaljila da odnosi nekog drugog ne njega n se onda ad onako na bezbednom odstojanju o filozofiranje o njoj a kad je blize, to je borba, ne bi cackao po tome kao u svetinju. Kaze kkao sum u oduvek govorili ne mkozes tako sat ce se desiti kasnije u zivotu kad te stignu problemi, itd, I time su ga uvek plasili a te su zivotne bremenitosti dolazile I on ih je podnosio, kao da je bilo teze ono njihovo pripremno nego ono sto se uistinu desavalo, I

tako je uvek jaci strah od stvari nego ona sama. Kaze tako je sretao svoje prijetalje, pogasene ljude koje pitas kako su a oni odgovaraju idu dani proslo I to I sina su ozenili, I tako ode, I njemu se prosto place, ako sto mu se uvek plakalo od te njihove tuzne srece, kao zadovoljni su ali I sami govore das ve prolazi pa kako bi to ikakvo zadovoljstvo moglo da donese. Ali bilo je I onih koji su ambiciju gajili, koji su I sebe I druge ubedjivali u svoj uspeh a to ej bilo neophodno ne bi li I sami u njega verovali, govori o ljudima sa zivotnom ozbiljnoscu a citava ta tako krupna stvar kao da se ogledala u njihovom radu obrvama, poneki ljudi su zaisat bili talentovani za to, tako su ga jednom poslali kod nekog advokata mnogo ozbiljnog coveka, koji je zaprvao vaznost svake svoje rci podvlacio tim neprestanim radom obrvama. A onda razmislja kako ljudi cesto potenciraju velike ljubavi, ali one su labilne, krhke, ali sat ej jedna mrznja zasto niko ne govori o tome, sat moze jedna mrznja, ali on shvata da za tako velike mrznje mogu da budu sposobni samo jaki ljudi. Ne bas tako jedno za drugim ali dobro je sto je [rvo dao sliku svojih prijatelja iz mladosti, a sad cemo videti sta ej zivot od njih ucinio. Kaze trebalo je da prihvati neko zaposlenje ali je saznao da u tom mesto zivi njegov ivan, I oberucke ga prihvatio. Otisao je tamo, ivan j odusato I od muzike I literature, nije studirao ni medicinu, nrekli sum u d ace to mozda biti cista hemija ali ej na kraju zavrsio na farmaciji, I ta cisto pragmaticna stavr potpuno ga je I do kraja iskompleksirala. Ozenio se nekom nemicom ona je svirala klavir, mata je bio takodje tu u mestu, vodio ga ej dam u pkaze plac koji je zeleo da kupi lai slejak nikako nije prisatjao na kraju ej sredios a ovima iz opstien da ag nekako na to nateraju. Svirali su ivan I jegova zena bio je I mata tu, ivan ej komentrarisao kao mu se dopada taj ciganski duh u njegovoj muzii, a zena ga upozorila kako to iz njega zavist govri, ivan I mata su krenuli zajedno, I onda mu ej mata objasnio ono sto se injemu samom ucinilo cudno kod ivana, njega kompleks unisatva, zasto nisu oni osatli iskompleksirani, gotovo niko od prijatelja sem naseg junaka nije izabrao ono sto ej zeleo, mato je rekao zato sto su oni zadovoljni time, a galeb pa on kao da je vise zeleo I vise ga zadovoljavalo ono sto je bilo usput na putu do cilja nego sam cilj, tako da njiti ga ej neuspeh mogao potpuno razocarati, niti pak uspe skroz zadovoljiti, ali ivan ej nezadovoljan, I ovde je mate pokazao svoj analiticarski duh, kkao je pronicljiv, kaez kako ljudi g;upo I pogresno veruju da neke krupne stvari u nama pokrecu nesto sve je u sitnicama, one su u coveku najvaznije, kaze onaj koji svog radnika po kisi salje da kupi uzinu I ustanju je zbog enke gluposti da ga otpusti, taj isti bi u vojsci surovo kaznio svog posilnog ili ga ubacio u redove gde se glava sigurno gubi. Ivan kaze on se takvih ljudi kao sto ej ivan plasi, kaze nije cudo, jer bi vrlo lako njihovog ivana mogli zamisliti u nekoj uniformi, kaze kkao cesto govori o tome kako je I ibzen bio apotekar. Kaze, onda mu je sutrdana ivan zamerio, kaze sigurno su nesto pricali sto nije bilo z anjegov dom kad su se napolju tako dugo zadrzali, ivan mu kaze sta je njmeu, I posle toga prijatelj je prosto zauzeo neki satv prema njemu, raspravljeli su I oliteraturi, I ovaj ej voleo da cita one nove avantiristicke knjige, sta mu jet u bilo zanimljivo, iako on je kao nerealan, ali zasto misliti o tudjem problemu kad toga o cemu on cita ima tako mnogo oko nas, po tome je ivan veci realista.predlaze mud a treba da pise za decu. Onda je mata rekao ivanu kkao ovaj zeli dam us ezavidi I da on upravo zavidi ivanu zato sto on njmeu ne zavidi, kaze cudo je sta tako ejdan mali komleks moze da uradi I da pokrene, sigurno, to je hitleru I osalim bolesnicima dalo isatajnsot, djaba I od uma I od svega, kaze imao ej neki mladic koji se valjad bavio pisanjem ali njegov cilj posto je bio beda bilo je pet novih odela kaze ne,a ideologije koja bi ga duze drzala nego ta zelja, kaze na neke stvrai bi bio

spremniji neki iskomleksirani nisatvac nego heroj, er bi se ovaj mozda I preisspitivao u svom postupku. . kaze u sobu je doveden jedan general, posle je u novinama proitao da ej to gotovo cudo od coveka pos vojim zaslugama jednom je cak bio I vojni minisatr sa velikim ovlascenjima I za tili cas doveo sve u red, kaze ako umre bice to smrt sa majonezom, ovde je u bolnici zat sto ej na zadatku I nije zeleo da se udalajva od njega, ovamo ce helihopterom stici lekar. A on je onda sad, je ovo zanimljivo kkao je umetnuo pricu o jednoj I drugoj smrti, kaze kao ovaj general umre to ce biti smrt sa majonezom, a onda ej u novinama procitao ime nekog glumac I setio ga se, kaze bio je fantastican, valjda su zajedno negde nastuplai, ali kao da je u njemu videoe I neko nezadovoljstvo svojom profesijom, ali kaze to je nekako I normalno jer kao se necemu u potpunosti posveteti, ako vam je to sve pa pnda to mora da bude izvor I vaseg zadovoljstva ali I patnje I razocarenja. Zatim kaze kkao im amnogo ljudi koji provode vek po salonim a a zaprvao su takvi ljubitelji samoce, seo je sa ovim da razgovara, o dramsko umetnosti, kaze kkao ona zaprvao unizava tekst, koliko puta posegnemo nakon predstvae za tekstom trazeci ona lepa mesat, zar je potreban sofoklu I eshilu teatar, pa oni zive vrlo dobro bez toga, tetar je dobar za lsabu umetnost nadomesti ono sto njoj fail, ali ovo sve unozava, jer nasa zamisao em je bogatija, mi imao citav niz mogucnosti, a onime kojima vlada reditelj su ogranicene,em jet a zamisao na sceni servirana, pa kao zamislajamo anu karenjinu I ilijadu zasto en bismo I sekspira, kaze a sat je sa sekspirom I molijerom, nije tacno da oni ozive tek na pozozrnici, oni tako zive po onim svojim labijim mestima, sekspit ona orividjanja, molijer lakrdije ruganje,a ona velika se na sceni I ne vide. Kaze ne porice on vrednsot ramskoj umetnsti ali ona nie jednaka tekstu I njegovoj lepoti niti omogucava da ta lepta dodje do punog izrazaja. Ali sat navode ljude da budu glumci, cisat sujeta, I to sujeta na svoju fizionomiju, bice ne ni na talenat, bolesnici sudbine, I jedan drugi momenat, on to naziva pelivan a to je ono nesablaznjavanje od lakrdije, ako on se libi da se baci preko scene das evalaj od nejga nikad nece biti glumac, kaze znao je ejdnog koji ej bio jako talentovan ali ne pelivan publika ga ej cenila ali nikda nije obozvala odsustvo pelivana publika na prvu dodir oseti. Ali ivan kaze on bas veruje da prava umetnost nastaje tamo gde prestaje sujeta, ovaj akze mozda ej u pravu, ali ako sve to odvojimo od coveka, apstrahujemo ga, sat od nejga osatje, sta ej onda ono sto stvara umetnost. Kaze mi se umetnoscu lecimo od zivota, na mesto satrog boga trebalo je postaviti nove emelje, metafizicke, I umetnost su neki tu stavljalu, ali ona je mnogo manje od toga. Veliki umetnik e onaj koji objedinjuje veliki um veliki duh I veliki taelnat, neko ne moze biti ve;liki umetnik ada bude mali covek, stvaranje je ispit savesti, eto sekspira I pre svega tolstoja, kao molarizator se borio protiv umetnika u sebi, auvek je bio I jedno I drugo I moral I umetnost. A sta onda akd se covek poljulja na temeljima nekadasnej obmane, nisat na temenjima pale nikda en nice nova. Kasnije je izgubio iz vida trupu, onda ga je mnogo kasnije video, kako igra staranca seljaka koji dolazi kod zubara I nateze se sa njim, cista lakrdija, u pocetku ga ej glumac izbegavao ali onda sus eli, ali je on sada bio znatno ravnodusniji, bezbrizniji, nezainteresovaniji. General ima rak, vracamo se na ovu smrt pored nas. Samo su ga otvorili iz atvorili, I on onda ispituje, kaze pa zar mu nisu rekli, pa ne naravno njegov posilini je rekao da to nikako ne cine, znaci I generali su osetljivi na smrt, kaze samo su izbacili malo salad a ne bude da nisat nisu radili, a kako dr odglume. Kaze pa brzo se snadju, obicno kazu, o pa djavo nije tako crn, poslali su ga kuci, sad ce mu biti bolje to obicno tako biva, aonda rapidno pogarsanje I smrt, sad on razmislja o smrti ovih takozvanih velikih ljudi, postoji smrt koja je javna, I ova licna koja

je svakom coveku isat, kaze nema kao nekad ja ubijam ja ginem, ne nego ti bivas ubijen, smrt jet a koja uzima koja ej subject. Kaze zasto ti ljudi tek na krau kad nas mrt izjednaci posatnu ludi, I on sam se buni protiv toga, jegov zivot e najvredniji. Vlast, kaze kkao se kaze kako je drzava prozivod narod I prozivod za nejgovu dobrobit, ali ona je mnogo puta ugnjetala narod, onda dodju novi, veliki zrtve podnesu z apromene I posle nesatve kad im vlast doej u ruke sve po starom, pise se d ace drzava jednog dana biti prevazidjena tvorevinaali kao nas uce da je drzava jednako narod, ne znaci li to d ace njenim odumiranjem odumreti I narod. E sad prica koja je takodje umetnuta I koja se potpuno zasebno stampala. Covek pise roman, I uvek sum u zamerali sto nije bilo dovoljno maste fantazije I msad ce ej dobiti al ice sve potpuno biti zaodenuto ruhom realnosti, naime vidimo da je rak posato sinonim sa recju smrt, e sad ce on izmisliti lek protiv raka, I tako ce bti kupljenz besmrtnost, ali nece da operise metafizickim terminima, neko vecito trajanje, to je vec I fizici poznato I hormone, factor iks, I sad on ce leciti rak, ampula je pronadjena, medjutim posatje surova borba, sada ludi vide, inace desava se u sredini u kojoj su sve socijlane razlike ukinute, ljudi vide da sav njihova nekadasnaj nejednakost nije bila nisat pred ovom sadasnjom pred smrcu, niko me nije do kruha pa I bez nejga s emoze ziveti nego do golog zivota a to je ampula, naravno imalo je onih koji su bili privilegvani nosioci vlasti I pronalazaci, ali tada se razvila nikada surovija borba, ludi su prodavali devojcice, dvoje ljubavnika je podelilo ampulu, lai ona ej delotvorna samo akos e ispije cela, u drugom slucaju moze biti I smrtonosna kao sto je kod njih bio slucaj, onda su drugi govorili eto im njihove dobrote, pa je ejdna prodao, sto ej znacilo da ej imao dve, jer sad je prvi put novac izgubio znacaj bila ej vazna ampula ljudi su se ubijlai, sisali krv onog koji je popio ampulu a ubili ga misleci d ace tako imati dejstvo, inace potojao je a 1 koji ej bio otporan na sve vidove smrti, ali nije bilo dobro jer ej jedna zloupotrebio hteli su da ga streljaju pa ej oziveo, nije bilo nacina nikakav red da se uspostavi pa je pronalazac otkrio a2 koji je bio otporan samo na ove fizicke smrti ulsed bolesti, ali zasto ej bila takva pomama, ampule su bile jeftine bilo ih je mnogo, od jeftinih sirovina se proizvodile, ali zar on misli da je svim tim ljudima trebalo dati da vecito zive, pa planeta bi za deset godina bila premnozena, I zar da vladar vecito bude vladar infantkinja vecit infantkinja, ne nie se tako moglo, selektivno se biralo, neciji zivot morao ej bti vredniji, na kraju ljudi potpuno uzasnuti ovom kataklizmom, krenuli su u otpor I trazili nazad svoju smrt, nazad svoj rak, kako se orica zavrsila to nece da otkrije, jer zaprvao nisam ne zan sta da ucini, knjiga en moze bti sa hepiendom jer toga enma, iance danasnje covecanstvo trazi tragicnu literature u surovu vec im je zivot takav, ljudi su mnogo osurovili, sestra ga pita je li moguce da ej on bio ozenjen, nikako ga nije tako dozivljavala. Dolores se zvala I sad opisuje I svoju nemogucnost da osatvri nekako prvai odnos, kaze nije bila nejmu strana radost tudjeg zadovoljstva ali ga ej zena cesto upozoravala da se obicno to desava onda kada to predstavlja zadovoljstvo I njemu. Nekako je kad je se I nesto starsno desavalo uvek stizao kad ej vec sve bilo gotovo, kad je mrtvac pokopan itd, zaisat je tako bilo.onda joj je govorio kako je ona njegva zrtva, ali lkaze svaki put tako kad niej zna kkao da resi situaciju kako da se oduzi nekom ko za njega daje, on ej pribegavao istini, ona ej nekako bial, sve sto ej mogao, podneti taj teret priznati, time se iskupljivao, ali previse samo time, bio joj je zahvalan a stat a zahvalnost moze ad ucini nista sem jednog uzdaha. Stalno su ziveli razdvojeno, imlai su cerku maju, na kraju su se skarsili na nekom mestu koje je zena dobila u nasledstvo pri povratku sa izleta nasli su ga u zgaristu, zelena grana bi pod ivanom propala, otisli su kod petra

glavonje, on nije bio lekar kaos to ej zeleo ali ej lecio ljude laicki I to ga ej ispunjavalo, probali su vina tokom noci, kad su se vozili kocijama do njega on s esetio ong concert champerte. Inace jednog dana sasvim na pocetku on je cuo kkao je ucitelj zmajcic otpusten I kkao se svuda prenosio glas da ej ucitelj osato bez krova I kruva I to svima treba da sluzi na cast, I to ce cesto ivan ponoviti kao neki refren medjutim sad ce kod petra saznati da ej to bila igra liberala I da su ucitelja samo sklonili, nije bio u tako teskim uslovima kako su oni zelel da se stekne utisak. Nakon toga ej uskoro I raskinuo sa Dolores. Kaze kako obicno ljudima sudimo ne po onome sto su uradili nego po onome sto nisu, I to uvek im postavljauci granicu ispred nego sto mogu, tako zalimo sto betoven nije napisao I desetu simfoniju itd, kaze kad bi mu Dolores govorila kriva je tvoja priroda ne ti, on bi je ispravljao njegova priroda ej bio on sam, opet bar da se ne lazemo. On sebe kao I savkog drugog coveka zamislaj tacno u odredjenom dobu I koliko taj covek stario ne mari, on je one dobi koja najvise odgovara njegovoj prirodi, a nas ivan ej sesnaestogodisnjak. Sve je nase to osatej samo vreme ta relacija da ej utisak straenja. E sad o bolesti, kaze kako I u medicini koja se prilicno tice fizickih stavri iam onih maetafizickih, zivotni tonus, organizam, nesto celovito a opet nedokucivo, kazes e mora imati volju bolesnik da bi ozdravio nosat bez toga, neka priroda ucini svoje, jer njemu je volja uvek bila problem, zelja ej imao mnogo, volja je satvr jakih nesto sto ga ej vezivalo za dedu, zelja slabih, kaze kkao su pricali da deca uglavnom vole da se igarju boga kao mali, da uprvalajju svetom, on to nikda nije niti bi radio zamislite kako je naporno neprestan nesto hteti trebati, vrhunac neslobode, ali ono sto on nikako nije zeleo dam u bude uskraceno jesu mogucnosti, bez obzira sto je vecina njih u stratu bu=ila neosatvriva svets da postoje bila ej dovoljna, I misli da nikda dete ni na jedno najapsurdnije pitanje, da l ice posatti dalajlama jednog dana ne treba reci ne nikako, mozad, ne zna se, I ono najbolnije za decu I coveka jeste nikda vise, kako ovo dobrro znam, I ja sam to mrzela kao mala. Verovao ej u detinjstvu, ma veruje I dan danas, zivot bi bez toga zaisat bio uzasan. Es ad govri o lsucaju koji potpuno potvrdjuje koliko je njegova priroda soatla isat I koliko ima slicnosti sa slinkom, koliko neki nebitni podaci mogu zaokupirati jegovu mastu I posati predmet razmislajnja. Covek ej nestao, prosto je izasao iz kuce I vise se nikad nije vratio, izlazio je uobicajeno u to doba do brice I citaonice, kod brice je bila guzva pa nije zeleo dalje da ecka, a u citaonicu nie ni svarcao, nadjen je jedna covek sa istom markom sakoa I cipela ali to ej nosila bar polovina grada niej s emogao po tome identifikovati, rpdavacica ej rekal da ej kupio puno cigartea, covek koji to uradi sigurno ne pomislja na samoubistvo, onda j on dopustio sebi da nastavi pricu, covek ej izasao na slobodu, on kaze kao da je to sam prepoznej cvece kojima nikako u detinjstvu nije mogao da ses eti imane, zbacuje sa sebe ono zajednicko obelezje kaput I cipele, go je I lagan, vidi ispred sebe puteve obilje mogucnosti, krece stazama istovremano. Kaze kako u sobi postoji malidecak kome je bomba ia zasoatlog rata kojom su se deca igrala oduzela vid, kaze on je tako plav I svetao, kao da se tag lava napajala citavo detinjstvo suncem a onda se sunce na jednom ugasilo, voleo je da taj decak dodje kod jega u sobu posebno z atmurnih dan pitao bi ga je li mracno, on kaze onako =crveno I tamno, kaze to se jos malo aparta navikava na promenu dok potpuno ne zacrni, zeleo je da ag uci violini, I m,ali je bio zainteresovan, ali je uskoor napustio bolnicu. Kaze kkaos e ljudi plase osecanja, ai kkao ih ej masa potpuno u tom smislu hendikepirana jer ne zanju da osecaju, pogledao je pismo koje je napisao, I onads es etio glasa te zene verovatno ej njoj bilo napisano, kod nejga svaka ljubav ima limit otprilike dev godine, ova je bila zena

dobrotvor koja nekad zna biti tako teska, necija dobrota to zna bti, bila je ipak stasno hladna. Erna se zvala, I naravno kako se kod nejga ljubav lagano gasila on je krenuo s abockanjem, ona je bila pijanisat, koliko se covek zrtvuje za klavir, kao je to surovo, itd, ona bi cutala, kaze kako je on citavog veka pokusavao neceg da se oslobodi, zaprvao sve je ubzo dozivljavao kao neki teret, I sat je soatlo kad je sve skinup sa sebe nista, onda bi joj govrio kako se ona uludo zrtvuje za nejga kako to ne vidi da ej on koci, itd, ona je rekal da samo tako nije ranije govrio, d alai raniej je bilos atenj zaljublejnosti,s ev to menja, vise nije. Razgovor sa doktorm, kako kod intlektualaca ili umetnika zbog njihove senzibilnosti zna biti lakes sa bolescu ali I teze, o objektivnosti oseta, da lie j zubobolja sama po sebi odredjenog intenziteta ili je nasa izdrzljivost razlicita, neko moze I da glumi osetljivot, ali ako I tako I ta gluma da neki plod I to ej bolje od onoga koji ne daje nista.kaze vec je nocas poznao dam u se rana gnoji vec zna sve te faze I pri duhovnom I pri fizickom bolu, sads e varac na svoj zivot, kaze ona njihova porodicna boljka slabe krvi koja sa sobom nosi smrt, I koja je kao clan porodice kao tetka enka, malo koketiramo s njom ne damo joj se obmanjujemo se, a onda ona zna da uzme stavri us voju ruku, tako ej bilo I sa majom, znao ej d ace to kod enj ici brzo, odmah je povukao sa studija kavira rasprodao ono nesto porodicnog nakita I odevo je na lecenje, tamo se polako bolesnik navikne n ate iset dane na to cekanje, ali u njoj s ena kraju probudilo I olducila ej da napsuti bolnicu, znao ej da ec posle ovog uzleta brzo doci definitivni kraj, otisli su u neko malo mesto u italiji, tamo su zene zavolae maju, gledale su sa zalom mlado bice koje se gasi, tamo se budilo jos jedno prolece, a on ej gledao ti borbu ladosti I zovota sa smrcu, I ona je danima bial vesela I kao da ej ona vodial bitku, ali noci su biel teske I vladala je strepnja, tamo sue j I pogrebli, kada je pao poslednji grumen zemlje on ej napustio mesto, pripremao se na njenu smrt I satnej samoce koje ce ga zateci, ali koliko god das e pripremao nije ni lsutio koliko covek u biti tek kad se to doogdi zaisat moze bti sam. Tada je nastupila faza ;utanja, nije znao kudace, dolazio ej kao izgubljeni putnik I spavao po tudjim kucama mrtva od pesacenja, onda ej opet cuo poklic vegliate arcieri, onak koji je cuo u predsatvi neposredno pred majcinu smrt. Kaze kako ej cudna nsoatlgija, I kako je pusat nasa zelja da nadjemo to mesto z akojim ceznemo I das e smirimo jer je uzaludna, mi nikda ne zalimo z amestima nego za samim sobom iz toga doba, sto ej apslutno nepovratno, I zato ono sto mislimo da ceznemo z anjim moze da nam pruzi samo razocarenje, I ovo najbolje, I zato nikad ne treba da utolimo svoju zedj, jer kao vec ne mozemo jer je ne moguce treba bar zedj, zelju, ceznju da sacuvamo, zadovoljenja nema ima samo razocaraneja. A ondas e setio kako sum u govrili da ej dobro ucinio sto se odmetnuo u svet da ej ono njihovo mesto dobro das e covek u njemu rodi, I eventualno se vrati pred smrt, poslusao ej.otisao je posle toliko godina I bio nepozant medju nepozantima, neki drugi ljudi su uzeli kucu, bila ej samo ejdan soba za koju je kasnije kiriju placao fra andkelo I u kojoj su se cuvale prodicne stavri, zapahnuo ga ej miris memele, ali tamo nsiat nije nasao, tolike uspoemen koje je godianma nosio sobom nisat vise nisu bile, I tad ej sahvtio da I mrtve stvari mogu umreti, poneo je samo kavaku vec oronulu, onu nakojoj je kao dte posmatrao prelamanje svetlosti, a onda rekao svet je prepun uspoena ne moze se disati od njih, opretovaren prosloscu, civek mora da ej zbaci sa sebe, buducnost pripada onima koji nemaju proslost. Zamilsja umetnika kao senzibilnog I kontemlativnog pre svega, kaze lai bi uvek od boga pored kruha trazio I svoju dozu samoce, previse sa ljudima udaljuje nas od sebe, da bismo bili blize sen=bi moramo jednom dnevno imati dozu samoce za sebe, zna I muke samoce, ali ej ipak bira

na ustr drustva. U sobu je stigao radivoj, student pobunjenik, pokusava da uspostavi konatakt sa njim ovaj ne dozvi;java, on u mislima mu s eobraca nisat on jos en zna njegov deda je bio liberal to ej I te kako napredno biloz aono doba, bas ako hoce daz na gradajnsko drustvo ej I stvorili socijalizam, ali nsiat on ne zna, on ej u svom jedinom pravcu, nisat on jos ne zna sto ivan zna kakav je zivot, I sve odakla ej potekao on ej jos I dobar ispao kakavi su drugi, ali nocu je mladicu brisao cello, pitaos eda lie j rpiznao ono zasat su ga batinalai, nije sigurno vidi se to po svemu iz enjga, I prosto bi ponosan na njega, oprpstili su se hladno, ivan mu rece d ace mu nedosatjati, aksnije su doneli njegov les, ubili su ga od batinal, ali kako ej vlast nalagala uzrok smrti ej oznacen kao prestanak rada srca, sto ej uzrok na koncu kod svake smrti. Ali dok je mislio ono, kkao se ponosi njime, kad se ovaj trgao I video ga pored sebe on ej prokomenntarisao, budi miran covece ne treba se stidetis vog lica koje sam video dok si spavao, zatos to ovaj nema sta da krije, jel zatos to ej ono sto se na njegovom licu otkrilo vredno postovanaj, predpostavljam, da mladica je ofirao neki apotekar koem njegov otac nije hteo da proda zemlju, da to ej bio ivan. Voli sto mu niko ne dolazi u posetu, I ovo mi sad lici na smrt I iljica, nema razgovora I razumevanaja izmedju onih koji osatju zivi I onih koji odlaze, deli ih ne premostiv jaz oni pripadaju drugim svetovima. On sad ponovo ide na operaciju, I pod anestezijom je I postepeno se vraca u budno satnje, nisatvilo I nemoguce ga ej vremenski oderediti ta praznina je rupa trajala dugo ili tren. Sam zivot se I ne zali, zalio bise prestanak trajanja, ali sam zivot ako ostale satvri nastavljaju da traju, ne zalise. Vreme nasim dogadjajima daje tezinu. Nije nsiat ni dobro ni lose, u ovom satnju. Tisina. Bilans zivota, uzeo od nega sve I sve mu dao. I radost I bol I opsena.samo ne vise patnje, kad en saten suza I ledina bude u grudima, sve faze bola pozna sve je dobro samo da toga vise ne bude. Pusten ej iz bolnice, piat s ecemu ljudi zure, to ej tako besmilseno is am je cesto podlegao tome, na kraju se sve stigne otkrije se smisao I besmisao svega, kaze kao da imao tu potrebu zakretanjem kao ameba, da fizioloski to imamo.,kuda zure, kuda ce to da stignu, uzeo ej oglase mnogi nisu za nejga, ali misli da ej negde otvoreno prihvatiliste za neku decu, tamo bi jos nekako mogao biti od koristi. Kaze kad u zivotu umre zedj za sutrasnjicom a probudi se ona za jednim velikim rastegnutim danas, to se valjda zove starost. Jos jedno prolece, kao preporodjaj, kako gotovo telo psremno na smrt ponovo razbudjuje. Korica hleba, saka zveda I neba nad glavom, mir sa s obom s aljudima sa bolom, osecaji I misli I zelje su mirni, sam se pita jeli se na to zivot sveo, to lie j satrost, kako god, mir sa svim sa bolom I radostima I preplavljenost suncem. Divnooooooo.kkao je bio onako intiman u svojim razmilsjanjima I reklo bi se potpuno neformalan, plus ova tuga ova tako egzistencijalan pitanja, niej cudo sto roman deluje ko da ag je svako z asebe pisao, da ono nsiam napisala to mi je tako relano ono trazenje uporisat koje je ostalo bez odgovora samo ej sve negirano I bog, I ljubav, I umetnost, valjad je samo smisao u trazenju posatvljenju btemelja I rusenju.