Proljeca Ivana Galeba, Vladan Desnica Ubedljivo najlepsa knjiga, kaze se da je dugo pisana, da se prva I druga verzija prilicno

razlikuju ali kod nas to pitanje nije obradjeno, puno tekstova u tekstu, I sto je jos znacajnije ti delovi su I samosatlno objavljivani, atantik recimo lai I drugi. Pogledi n aumetnost I pisanje pre svega su u skladu sa nacinom na koji on pise, misljenej I dleanje, ne pise o konkretnim dogadjijama, ali zivot konkretan jeste podsticaj, samo sto s edogadjjai preobrazavaju, I sto sun eke stvari z anjega bile vaznije, neki utisci od samih dogadjaja, sam misli da je bolje tako pisati sta nam padne napamet nego fabulirati, a predpostavljam da takva nacin upravo je ucinio da delo bude tako sugestivno. Dogadjaji se redjaju ne hronoloski nego asocijativno, bucko koga je zamislio u detinjstvu smtra se da je odraz njegovog mastovitog bica. Umetnik pred smrt svodi racune I nada se jos jednom prolecu, umrli otac kao cinjenica iz relanog zivota dobija simbolicko znacenje, normalno da muzicar emocije veze za muziku, u ovom lsucaju povezuje secanje na oca s anwkom tuznom melodijom. Zapaza detalje, to radio I u detinjstvu to rdai I u bolnickoj sobi, on krhka priroda I kao da takva priroda koja zbog svoje fizicke nesposobnosti ne moze da dela, predodredjena je da misli. Opozicija deda, kao glavn gigura porodice, I bas ta snazan figura z akoju bi se reklo da uvek drzi sve konce u rukama zaprvao gresi I bira lsabu zenu, a slabost odnosi prevagu u borbi sa snagom. Bezi od smrti, I naravno posto ga ona zaokuplja u mislima joj se stalno vraca, mislim da I onaj mladic prestvalja neku vrstu contrast, snaga mladost, naspram njega. Kao I u realizmu cesto s ejavlja da nesto iznese pa komentarise imamo pripovedanej pa komentar. Ivan j eu bolnici tako pocinje pripovedanje, seca s eda su ga vozili liftom I nekog snopa svetlosti, sada dok lezi u postelji neko otvarajuci prozor pruza taj snop I on kao senke lame odraze posmatra vansjki svet kao male figure I to ga vraca u detinjstvo akda se isto tako igrao. Inace razmisla koji je dan no to u ovom polozaju I mena neke vaznosti, na zidu vidi calendar sa srecnom 1936. godinom, zapaza iskljucivo detalje I oni mu potvrdjuju da ziv ali citavog zivota su ti detalji imali vecu vaznost u odnosu na celinu.kao dete upravo jet a igra svetlosti najvise obelezila detinjstvo I do dan danasnjeg on kao da stvrai ne moze drugacije doziveti niti kategorisati izuzev kao svelte ili tamne, z anejga dpbro I zlo takodje ne postoje kao apstraktni pojmovi nego jedno je tama jedno svetlost,izmedju njega danasnejg I nekadasnejg proslo je pedeset godina I on se seca svoga detinjstva u slikama, kaze imali su kucu n aobali prava nacelnicka kuca, podeljen au dva dela, svetli I tamni, na svetloj strani je bila djedova blagovaonica spvace sobe, a na ta,noj sobe tetaka I za lsuzincad, on je detinjstvo proveo u hodniku u toj vecitoj borbi tame I svetlosti, kaze znao bi I zatvorenih ociju prepoznati jabuke svelte od onih sa tamne starne, deda, je bio jaka priroda, stub porodice I najdominantnija priroda iz b=njegovog secanja, nije bio sentimentalan, sem o praznicim, kao da tada takvi ljudi sebi dopuste izlet pa u emotivnom smislu plate dug tim stalijama I kontrastalijama, ovo je izraz koji je deda cesto koristi I on sam ikao iz pomorske porodice nikad im nije dokucio zancenje, I ima masa jos takvih reci, ali kaze niekada nije ni pogledao u recnik da ih otkrije jer ovako su za nejga ostavljel utisak neke tajanstvenosti. Ali kkao to obicno biva ova jaka priroda je omanulqa, I to u izboru svog zivotnog saputnika, baba je bila slaba krv I kkao to obicno biva lsabosta ima jacu snagu, jer ona postepeno nagriza dok potpuno ne unisti, I nas junak je povukao tu slabu krv, ali kaze kao I savki covek on voli svoje lsabosti, kao sto ljudi vole I svoje poraze, brodolome, I ne zele d aim ih iko otudji, bas sun a njih u neku ruku sasvim ponosni, on kaze da en bi bilo ni prirodno da covek ne voli sebe I slabosti,

I ovaj ej pomsilio eto to ej njegova tajna on je neki fakir. rodjen nedonosce takav I osato. valjda zatos to je on ratsao aotac je uvek ostao isti. I kad bi ga ukucani trazili cudio se njihovom malogradjanskom nedosatatku famtazije d aim ne pada na pemt gde bi mogao biti. cinilo mu se da su uvek imale isti broj godina a to ce kasnije I reci da zaprvao svakog coveka pamtimo samo u jednom dobu. zaista ej bio lep covek frano. nije bas das e vole. lai se to iz svakog nejgovog koraka naslucivalo. tako mi s ecini da I ovde kaze kako dete ne zadovoljava igracka zanimljivih oblika lai bez duse. gledao ga ej kako se skida I drahtao a onda je deda uzeo neki jelenji rog. Inace ga majka podsecala na neku zenu valjdas a omota neke ploce. desilo s da je posmatra u jednom krajnje licnom I intimnom trenutku. rekao bi usedelice po vokaciji. uzimeo ogledalo I hvatao zracak sunca. oseti bi neki ponos. prespao je najvazniji trenutak. tako da secini da se vec dugo znaju. onom koje nnjegovoj licnosti najvise pristaje. opet svetlost. ali kao da ga to nie oosebno pogodilo.inace o ocevoj smrti sredina je plela razne intrigue. Oca nije upamtio lai ej stvorio sliku sebi. I kako ej obicaj nalagao njije dalje mogao soati na brodu. kaze covek kao on nije trebalo da ima decu jer bi ispala ovakva kakav je nas glavni junak. ali akd s erodi oni se bas raduju sto ej takvo I sto delom u njemu prepoznaju sebe. ali je najverovatnije istina bila u otme da se razboleo od morske bolesti. stric je stalno bio u svojoj sobi. sto je meni ovo tuzno. one su bile na onoj mracnoj strani. pro tom je stalno blezio tempretaturu. Kako se igrao u detinjstvu. bilo bi nelogicno ka dbi covek voleo da ej drugaciji. da sum u u jednom trenutku posatle tudje. I tako ga bacao na ljude. koja su mozda postojala. tetke su bile dve usedelice. kada se on psremao z aspavanje. imao divne ruke I opsesivno ih prao. pa ej gajio neko potpuno nekorisno bilje. bila je tiha. da svom bicu suprotstvai nesto drugo. kkao je on carobno osetljivo dtet bio. I kaze jednom joj je tako sedeo u krilima I zagledao s eu njene oci koje su tako donile neku dubinu. I on je se igrao misa. njegova pojava je dedu tek najvise bolela naravno to se nikad javno niej priznavalo niti se ikada pominjalo. samo se polako privikavao na nesto . zaprvao jedan takva priroda koja je njemu uvek bila daleka I sigurno nekako tajanstvena. na kraju ej I umro od neke bolesti koja je sve vise cinila nejgove misice tromim I nepokretnim. deda nije hteo drugi put da ponovi gresku. ali iz nekog razloga otac je nizi od nejga. vidjao bi je cesto nocu kkao zamilsjeno gleda u njegovu sliku. tridesetak. on je promatrao odlazak borodovai tacno je znao koliko je koji zadocnio. medjutim deda je pre spavanja govorio neku svoju pom orsku molitvu. e sad kasnije ce reci kako citaoca ne zadovoljava fibula bez duse. Inace on bi s eobicno sakrivao u salonu. na tu svoju neznu osetljivu I psecificnu prirodu. one sun a kraju I zavrsile kada se citava porodica raspala u samostanu. lai mu ocito zamera sto mu je zbog njega bilo zagorcano detinjstvo. kaze kkao se dete razocara nad raznoranim igrackama koje rastavi trazeci im dusu. kaze tako I on kad bi cuo kkao dadilja akze za nejga da cuej kako trava raste. I on je vikao mama j ate ne poznam. Jedan ga trenutak posebno seca na dedu. nije ga zapamtio samo s esecao njegov eslike. ne nikkao njije trebalo da ima decu.jer n kraju kad sve izgubi osatjemo samo to glolo ja. Majka je bila iz dobre porordice. I uporedjivao kad bile najnize kad najvise. Stric je tek bio pricaz asebe. ali malo je bila s anjegovim ocem. I dete kad se rodi roditelji bi zelleli kao da bude ovakvo ili onakvo. ovde nas inace upoznaje sa clanovima obitelji. kako su se moranari naljutili pa ga bacilli u vodu jer je bio prestrog. zapsiaivao savcije rodjendane I vazen datume I podeseca ili slao razglednice.on je msilo posebno o toj braci. kako nije ni poginuo nego negde u juznoj americi ima porodicu. Sa tekama tesko da ej sveukupno progovorio nekoliko reci. u tim slucajevima se osecao kao mali bog koji regulise I upravlja stvarima.

koje je lsepo mali svojim rasirenim granam oseca ceo svet. zapravo one su bile jedno bice. koja s esad razigrala I . tako ga je zvao. kao sto je I u etinjstvu znao prepoznati one jabuke. kada ej ovaj covek izasao iz sobe. relani svet u kome ce se gubici samo nizati. lai misli d ace vec sutra biti vedro. I kao da ej posto neumesno gledati coveka u tom kosmicki intimnom trenutku. dugo unapred oseti priliv svetlosti. I tad ej shvatio. z anjega kao da su sev slike izgubile obrise. Onda o svom padu. sto I ja apsolutno mislim da kad ljude prozremo kad ih otkrijemo istinski mozemo da vladamo njima. nikakave tu pritvornosti ne moze bitim takodje ta dusa u snu putuje sjedinjuje se sa onim univerzalnim duhom. Tetke kad ejdna progovori druga zavrsava. Dok nije mogao da zaspi. tako je jaedno noc pokusao da se seti detalja tapiserije iz blagovaonice. Kaze cesto su ljudi tako sedeli kod njegovog dede u blagovaonice I razgovarali. I saznavsi to on je stalno piljio u tog coveka zeleci po njegovim pokretima I postupcima da utrvdi ka dtacno pomilsaj na nju. kao da sus e samo ti dogadjajji razmatrali. Baka je imala jednog barata koji je umro mlad I njegova je jedna slika visili u salonu. izeli su krevet na kome je lezao nejgov cimer. osetio je kao da se nesto tesko valjalo. I ona znajuzi deciju dusu. I uspeo je naravno to je valjda bilo delo babinog brata koji s ebavio mastikom. naravno sves e ovo I dalje desava u bolnici samo on evocira svoje uspomene. ne brini covece nisam te gladao dok spavas. oseti to ovek intuitivno. ali razlog tome nije bilo neko njegovo nepodnosenje ljudi. I kaze kkao je osatla prazina jednaka onoj krevetu. Kaze bio je tmuran dan. osatje praznina potpuno srazmern anjihovoj velicini. I onaj deo koji je otvorio. obasjane svetloscu. taktilni culni je ono sto je izvor najvece informacije. ivan to nije mislio naprotiv. Oslobodili sum u sobu. ali ej bila I jedna soba zakljucana nesto ga je u tu sobu neodoljivo vuklo. Kaze u detinjstvus ecesto zamisljao kao drvo. koji je tamo negde daleko preko. nije bilo potrebe da govore obe. Kaze izgleda da j edoktor cuvsi o njegovoj karijeri posato malo zainteresovaniji pa mu j euslisio I tu zelju da osatne sam u sobu. ona je ubrzo postala njegov najbolji prijatelj. na kraju ga je dadilja pustila video je portret bakinog brata. na kraju kada mu ej umrla majka. I onda se taj covek pokazuje sad en dsamo na tom nivou da se vise ne pretvara nego u svoj svojoj sustini. samo oset. I tako biva sa svim stvraima koje nestaju iz naseg zivota. onda je posmtarao ljude kaze znoa ej jednog kome je zena bolovala od raka. mladic. Ujka bert. I on je u pocetku mislio kao da su oni neki orivezak svetu. na oko ili misao. kao mleko I sir. ne nego nije mogao da gleda ljude dok spavaju. on bi se cesto zabavljao posmatrajuci te ljude.evec smirenje. ovaj mu j edelovao uverljiviji. covek kada spava ogoljava svoju dus. kaze verovatno je ljudima koji su culi z ajegovu nesrecu izgledalo strasno to sto ej jedna virtouz povredio ruku n asamom vrhuncu svoje slave. bilo mu je cudno sto je njima uvek bilo zanimljivo ono sto je dolazilo preko. ili znanje. deda je bio liberal. upravo u onim predelim akoji su najsirotniji. Kaze kkao sun eke stvari najlbolje najkvalitenije. ali je uvek dovodila svoga muza I na njega trosila sve novce sto bi kod njih zaradila on je mislio kkao ti pokloni koje mu nosu manje vrede jer se vremenom dok putuju izgubi trag njenog bica na njima. kao da ga ovo sad cini slavnim naravno njemu je sve to bilo smesno. tako su I njemu izabral dadilju iz tih krajeva. pitao je dadilju ila li cega. I to ce potpuno I okarakterisati njegpovu licnist. ona je dolazila dugo jos kod njih I kad je prestala nejna uloga. ovo je sjajno. ivan ej z anjim rekao. I njegova je rec bila jako vazna. Ali kaze postao ej ljubomoran. nisat sto se u njihovoj okolini dogadjalo kao da nije bilo vredno paznje. I uprvao je njena smirenost odgovarala njegovom nemirnom duhu. oset. kaze to je ejdna od najtezih stvari bracnog zivota. isto su mislile. to ej verovatno bila jedna od najveceih prekretnica detinjstvo.

ali do kraja u smisli neuspeha jer tek on donosi pouku. ono je ja. I kad bi nespretno prevukao prste preko nje kao da je on auspevala dad a izraza nejgovom dusevnom satnju. vojnik ranjiv od svoje pusek. smrt vlastitog bic je potpuno apsurdna.usptrepatal I koju niako nije trebalo razocarati rekal ej ima. iz te njegove preosetljivosti za muziku oni su zakljucili da je za nju I nadaren. gledao ej devojcicu koja ej plakal za bakom. neki su bolesnici pusteni na dopust. to je bucko. I kaze danas misli pored svega sto ej presiveo a bilo je mnogo toga I teskog nisat nije bilo vise tesko nego te njegove mozemo reci imaginarme patnje iz detinjstva. Kaze detetu je potpuno nepojmljiva misao smrti. jer to onda nije ni dobar hirurg. jer zapravo dete vidi da neke stvari mogu nesati ali citav svet ipak nasatvljala da traje lai onog trenutka kad bi se uglasilo ja. jer kao sto hirurg ne sme biti preosetljiv na svoj poziv. koa je sav sazdana od patnje I nistvaila I neunistivosti. kaze cudilo ga ej kkao ti ljudi svasta skupljaju I kao da bez tih materijalnih stvari.I u bolnici je sve mirno. a nedeljno popodne je potencirana nedelja. O detetu. predjeli ona nesto zivlje on bi isto.a on tek danas vidi kakva je to bila greska. On ce u vise navrata. nisat vise ne bi postojalao. kako je nedelja izgledala tamo kod njega. nakon toga je vec sve polako pocelo das e budi. I tamo je na tavanu medju tim starudijama nasao I violinu. Ali kaze izgleda da covek ne moze da sazna mnoge stvari dok n euspe. Tako I on sad moze da svira koliko je dovoljno z aneke sitne zabave. neki su napolju. onda ej ona pitala zasto sad place kad ej ovo veselo. Egidio je inace ispao valjda iz neke muzicke trupe I osato tu u njihovoj varosi. ali videcemo da se nas pisac u mnogo cemu nije odvojio od deteta. I ona je valjda pripadala bakinom bratu. bucko je posato vise nego stvran cak je I osaloj deci govorio sta se desava sa njim. sat radii td. koja je ubrzo posatla tako nemarna. Obmanjivanje sredstvom istine daleko je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi. tu je samo jedan lekar. Sunce kao da j ise sunce u nedelju I tisina kao da ej vise tisina u nedelju. I debela I . valjda pogodjena majcinim suzama. Kaze tu camotinju probudio bi egidio koji je svirao tromb I kome je dada dao dozvolu da tek polse cetiri sata to moze raditi. a onda se razigrala I pitala majku zasto place. ali niko ne govori o dusi dete koja je tako velika. kaze ako bi sev znalo da zamre da je on cekao samo na jedan znak da petao zakukurice. gotov stalno osudjivati tu ljudsku potrebu za konkretnoscu da bi u bilo sta verovali I da bi bilo sat postojalo. I dalje mozda veruje da je to osnovan karakteristika te umetnosti. ozenio se nekom anicom. Ali pred spavanje ubuzeo bi ga nemir. kroz njega razmiljsao o pojmu smrti. kaze mnoge filozofije tvrde da covek ima dusu. Kaze danas je nedelja I jedno mozda od najboljih poglavlja. a smrt je ne ja cist apsurd. I tako je uzivela legenda njegovog detinjstva. naravno to ga opets eca na detinjstvo I misli da ej ovaj sadasnji utisak o nedelji I njenom dozivljaju upravo izneo iz detinjstva. tako ni umetnik nemse biti preosetljiv a svoju umetnost. zato treba samo gurati. masatnje. negde do cetiri bi otprilike sve gotovo odumiralo. kkao je nedelja kao nekim stautom koji je nadzemlajski odredjena te gde god bili ona na svim krajevima sevta I u svim sredinama ima nesto zajednicko. ni umetnik ni vojnik. da bilo sta pusti glasa iz sebe samo das e ima utisak da svet nije u potpunosti zamro. Kaze kad bi bili oblacni dani I kad nije znao kkao das ezabavi odlazio bi n atavan. sve je tako nekako zanemelo. patnje pustolovine. sve se nasatvilo. kao ociti nedosattak njihove maste. njihovo secanje niti emocije vezane za te negdasnej ljude ne bi postojalo. odnosno u svemu moramo ici do kraja. inace kad god bi baka svirala on bi plakoa. kaze kkao su cudni ljudi izmislili su bogove I tako neke potpuno izmastane stvrai da bi onda mkorali d aim daju fizicku dimenziju. kao da su I oni danas svojoj bolesti dali pauzu. a on je odgovarao zato sto je njmu svaka muzika tuzna.

Kaze ona ako je ona prava ona je takodje jedan talenta. I kaze upravo kod te lepote I samo bice koje je njen nosilac jet e vrednosni svesni I zato zna da ej nosi I t je lepota lepote. I ubrzo ce se povsti polemika oko ostavstine ono malo tricarije I uvek ce se ona oznacavati takvim recima kkao bi se sto vise umanjila nejna vrednost. I kkao to ljudi ne shvataju najcudnije mu je kad neko kaze je li pored toga sto je lapa jos I umna. kod njih nema delimicnosti. Kaze njegova bolnicarka je otisal u svoje mesto zbog nekog smrtnog slucaja I on je vec zamislio kako ce to izgledati.aljakava. takva je bila jedan devojka u koju je bio zaljubljen u srednjoj skoli. cemu to. kaze takva je bila kalpurnija. ona je inace stalno dozivala svog decaka I njemu se I danas cini kao da cuje viku tog imena. kao sto s edesava I sa umetniscu. ona ej ejdina strvarnost.edstvo I svoj deo boriti kao lavica. I sam kaze zar I druge umetnosti za svoju veliku svetlost nemaju protivtezu mraka rugobe. lai kaz eto su sitni duhocvi. cerka kalpurnija je bila lepa I ivan je se u pubrtetu poceo zagledati u nju. koliko bi tada bila lakes podnosljiva. kaze to je kao savrseno umetnicko delo u tom svom savrsenstvu ono se uzdize iznad fizickog ono dobija neke metafizicke razmere. naravno na njegovu bolnicarku nece ni pomisljati jer ona posto s eizmestila njoj nisat ni ne treba aona ce se za to nas. kaze nije cudo sto takva jedna lepota je u stanju da nekom posatne zivotnja prokupacija. I pratio ej do kuce a tamo video jedno bice njenu sestru sa vodenom glavom. ali kao da su ljudi imlai neku vrstu sazaljenja p[rema njoj I njenoj zrtvi. ali njemu vise prija ova nova bolnicarka. ima beznacajnih zivota ali nijedna smrt nije beznacajna. dozivljaj stvarnosti subjektivni ili objektivni. Kaze kako sum u zvuci egidijevog tromba jos tada razboljevali dusu. sav su deca bila ruzna sem nje. I on smatra da pored borbe za kruh covek treba da udej u jednu najvecu iakad a[reduzetu borbu svom svojom silinom u borbu protiv smrti. svi u porodici placaju danak te vanzemaljske . ali tamo gde je ona stvar slucaja gde je potpuno neocekivana eto je vec velika stvra kao I umetnicko delo. Misao o smrti pripada samo . Kaze kkao bi baka kad god bi nekog videla u nekom poslu onako blago ga bodrila da nasatvai I to je cinila I sa egidijom. on je posato obucar. Opt smrt. besz onoga sto nas veseli mozemo lai be zonoga sto cekao tesko. kaze ne da joj s eveseli nego ej ceka. Kaze leoa ej I to bas onako neuobicajeno lepa. sve to moze biti tako relativno. ali ako je ona ipak lepota nizeg reda to je nesto sasvim drugo onda su njoj potrebni I osatli kvaliteti. I to su one lepote u pokretu . opsesija njegovih razmisljanaj njeoga dusevna hrana I onda sjaajno. I da misli da ju je tako pronosi razboljenu citav zivot. ovo ono. sesce rodbina on ace dobiti istaknuto mesto. I ono njegove relano irelano. I kaze kkao su istocnjacke religije radile pametnu stvra kad su smrt preedstvaile u domenu svetlosti. zeleo bi da umre u sunacnom danu jer u pravo ono sto ga u smrti najvise plasi jeste ta vizija I opsesija mraka. ta lepota I nema neku vrednsot. bola. moraju biti potpune I zato je to cudo prirode kao I slika gde su svi delo uprvao nacinom nakoji su sklpoljeni daju lepotu. previse je umiranja u ovom zivotu. Sam se pita sat ej to sto nas tako mami svetlosti da li je to nesto praiskonsko. I njemu s ecinilo kao da u tome ima neki savez pritiv dede sto mu je I prijalo ali I psetalo jer je mislio da su samo on I baba u njemu. I sad pocinej razmtranje pojma fizicke lepote.ica u svemu u kojima da samo nesto fail one ne bi bile to sto jesu. pa to sto su I deca lepa je logicna posledica. smrt je jedini fakat.lepote. samo se zaprvao umire. to bi bilo kao pitati z aneku sjajnu sliku imali jos pozadi otvor za smesta nje novca. pa nasat ce joj to. Razmisljanje u smrti. ona je u toj svojoj lepoti ostvarila svoju celovitost. ona je jedina relana. izrodila puno dece koja su sva id reda bila balava. I shvatio da ej to cena. alit e lepote su I razlicite vrste. inspiracija. kaze ima onih serijskih gdde su svi u porodici lepi.

poklanjanja. nije znlaa. kad za njega neke stvari koje nisu imale niakd karakter obkedktivnosti a zna le su I te kako da ga pomerei u tom smislu one su relanije od ovih. jednom je jedan decak na izletu van grada upao u neku provaliju I poginuo. treba imati maste za smrt. dugo je trpeo mucio.nogo kasno posato covek a bog je svakako morao nastati tek posle njega. a majka je bila razdragan I vessel I svi su je gledali u cudi I gotovo se grozili lai joj nisu imlai na cemu zameriti.jedina sigurna istina je go covek koji strepi I strada. kaze kad je zagrmemo grom onaj primitivni covek se uplasio I tako je nasato bog. odbukcijom je usatnovljeno da rak nije ni imao. Govori o nekom plemenu koje je imalo kao kult mama yumbu I da tog verovanaj nije bilo koje je naravno cista izmisljotina citav jedan civilizacijski poredak bi bio lisen takvih tekovina. I obratno sporedna stvar dobija na vaznosti I posotjansoti u onom stepenu u kom nas je pogodila. Uvek mu j ebilo cudno zasto ljudi toliko insistiraju na spoljasnjim dogadjnaim.z ato I jesu pesnici. a onda ej sahvtio da en. prvo sto ga je interesovao covek I to onaj slozeniji a ne pracovek. Razmisljanja o bogu. svi su to nzali sem majke. ono nase us at mi verujemo jace je I iznad bilo koje objektivne cinjenice. moj omiljeni deo knjige. se odlazio na oblakoder premislajo I na kraju skocio. I zaisat emotivna reakcija ej najbolji pokazatelj onoga sto ej nazovi realno. u tome je draz prometejstva I on ne bi bio prometej da nejgova pobuna nije bila nemoguca. te knjige su bile kao egzoticne tiem sto predstavljeu gomilu zbivanja nekih primitivnih ljudi u nekim dalekim sredinama njemu to nije bilo zanimljivo. I on je tad shvatio.izabranima. Gvovori o filozofima kao o pesnicima. subjektivna. to I ja mislim. I on je sam nocu podrhtavao od te strepnje. I to je tacno. znaci bog je proizvod coveka a ne obratno. o literature. citajuci je zakljucio da je junak . Kaze da age j na ovakov razmisljanje navela cinjenica iz detinjstva. majci su koja je do besvesti obozavala svog sina jedinca rekli da se zadrzao. I da nema smrti ne bi bilo ni boga. I on nasluti da je rak. kako je potkopavao relanost relanoga na drugoj je starni gradio realnost irealnog. svaka filozofija je licna. jedina prava stvarnost je stvarnost nase patnje. iako je do tada verovao da nesto tako jasno objektivno mora nadvladati sve sda je video da to nije najace eti jaci je onaj subjektivni osecaj. I misli das vi imamo ten eke svojwe mama jumbe. ovde ih inace ima mnogo. I sta taj objektivni fakat menja u ovom slucaju kad ej covek vodjen nekom svojom relanoscu skoncao sa sobom. ceo grad je zamro od nesrece. a I da age j imao sigurno bi vise poziveo. On misli da je covek zaprvao tek m. I navodi onaj stih iz okovanog prometeja kako je ljudima uskratio da vide svoj kraj tako sto im je naselio srca slepim nadama silnu blagodet time dao coveku. coveka nesto pocne da probada gricka polako. Kada je u pitanju ovo shvatanje realnosti on s epitao ne cinili satvrnosti krivo ne umanjuje li je takvim satvom. I misao o smrti je zqapravo proizvela boga. Realnost realnoga je ono u sat nikad nije verovao. sve I daje tako to ne odgovara njegovoj licnosti I premalo mu je mastovito. jer sat ima veze neki realitete ako se nas net ice. Prica u prici. zrtvovanja. I to tek kada se covek osvestio kao bice. gradjevina. I pored svih tih rezultata sat menja stvra sto mama jumba zaisat ne postoji. I ljudi treba da preduzmu tu borbu protiv smrti bas zato sto ona deluje besmislena I nemoguca. I svi su bili skamenjeni I tuzni. licni pogled na svet. I trazili su sutradan pogudnu osobu koja bi joj morala saopstiti istinu. Bolnicarka mu je donosila knjige. Procitao ej dosad napisaono I sam se sebi smeje sto tako pada u razna filozoiranja kaze kkao zazire od toga dam u neko kaze da je kontradiktorna I uopste mu nije jasno odkale u takvim umnim stvarima kod njega takva potreba za doslednoscu kada ej u zivotu generalno nikad ne potencira. deda njegov fala bogu nije bio u gradu a ni neki njgeov zamenik tako da je u tajni prosao I naredni dan.

Ivan ga je voleo lai I mduboko cenio. neko drvo ej bilo posadjeno I oko njega valjda podesena neka svetlost. cesto mu se javljao razglednicama a kasnije je cuo das e I on njima starsno ponosio. u svakom slucaju to ga je bolje osvetljavalo nego sto bi to ikada sunce moglo.zivili u gradu jos uvek secanej na nejgovog profesorav ioline. odnsono nije stigla svojom voljom nego je samo dotle imala da plati put I tu odsela. kuda ce. uzivao je lsusajuci je. egidio kao das eprobudila njegova nekadasnja umetnicka starts najvise je u tome ucestvovao. on ej precutao da ej u ovom mestu proveo svoje detinjstvo I da zna svaki njegov deo. Njegova cerka k je takodje igrala u predstvai. opet utisak relano izmastano. ozenio se. Pokusavao je od svoje bolnicarke da izvuce.kaze ivan ikao on sam je vrlo uredan bio u svojim satvrima nered u kuci ovih mu je nekako prijao kao da ej oznacavo neku toplinu za arzliku od serilnih hotelskh soba. vrsi se kulturna razmena. satrost I ne pruza bas neke preteranw mogucnosti I perspective. pre koncerta on je dugo namestao violinu I onda kad se to konacno zavrsi on bi dao znak I zavesa bis e digla. to ej prvo uradila njegova majka da jednom nedeljno po jednu od tih zen aiz trupe prime na rucak. to je umnogome otezavalo njegove nastupe. ona mu opisuje mesto katedralu na koji ce nacin doci do nje. ali sto s enjegovih nastupa tice imao je jednu manu. k je otisla sa pozorisnom trupom. nikako se nije mogao namestiti. On je u jednom trenutku zapsao ono sto ag je trglo bio je glas bdijte strelci. I tako ej savko imao svoju milosnicu. ali procitavsi jos koju knjigu d a je covek ameba I sam pisac. kaslajli su jedan od njih je uzeo da pravi burad. u gimnaziji ga je ucio fra andjelo. kkao bi se zeleo izvuci odavde ali en zna koliko ej to moguce. a ubrzo je I ons am ivan otisao iz grada. u pocetku su im ljudi pomagali. ubrzo mu ej majak umrla. Secas e sebe iz tog perioda kad posao u skolu. mi nase duhovne mozemo velicati. I tada se kod naseg junaka po prvi put javil ata spona zrtva I umetnost. a onda na kraju je grad odlucio d aim da novce za odlazak I oni su u znak zahvalnsoti odlucli da naprvae oprostajnu predstavu. zene su posebno pomaglae. Opet s evracamo na realnost. Sam violinista ej bio dobar ucitelj I pedagog. a u pocetku je sedeo pored decaka koji se zvao petar. ljudi kao da su imali razumevanja za ovu zenu I u neku ruku su je zalili uvidlali su njenu zrtvu. Pitas e kao se I izvuce iz ove bolnice. Naime to ej bio jedan genijlana covek. ne nego malo egzotike I to je uvek covek iz nekih udaljenih krajeva. kao nesto neodvojivo. nisam sigurna uglavnom nesto od efeekata scenografije. ivan mu je prebacio da to cini iz sazaljenja I da nije u redu. otac ej to podrzao. davati im neka znacenja ali ova sev izjedancuje. on je to poricao I kasnije mu je ivan rekao da ga sad ne ozve glavanja zatos to hoce da . I kako se kretao nasumice I put ga uvek vodio ka majcinom grobu. ali posle izvesnog vremen aodlucile su. bolnicarka mu cesto dolazi I razgovaraju. akze u zivotu se moze nesto a ine mora ali na predstvai se upravo mora odigrati sve kkao ej predvidjeno tu nema odstupanja I zato je z anjega predstava konacan. U njihov grad je stigla neka pozorisna trupa. ali opet nekako zajeban. sev grad je bio u toj atmosferi. petra su potom prozvali glavonja on se odupirao tom nadimku. Nisam rekla kkao je ejdnom dosao kod njih da sapva neki nadvojvoda koji dobio morsku bolest I kkao je on onda arzmislajo kkao vizicka patnja izjednacava svakog coveka. I tad kao da ej znao da ej taj poklic bio nagovestaj neke nesrece. Kaze kao je sa strapnjom ocekivao ono sto se dogoditi na sceni. zena je nevoljno prisatla na taj brak I ubroz se sasvim upropastila bila ej strasno aljkava deca satlno balava I poneo je uspomenu iz njihove kuce to stalno brisanje nosa. Glavni junak je primitivac ali to ne moze biti nas covek kakvih ima na pretek .covek ameba. I neporeciva. bolnica. posle su ga [remestili iseo je sa ivanom I ovaj cemu postati mnogo blizak. jer je znao neopozivost toga.

govori o spontanosti kojas eceso navodi kao neophodna. Ovo drugarstvo je ivanu bio prvi dublji odnos. izgleda kao da place zato sto je ruzan. I nesto je posebno ivana prema njemu privlacilo. Kaze kasnije njegovom Idrustvu se priblizio I mata. prvo oset pa opazaj. I sad ga ovo navelo na pomisao po kojoj mi to zaprvao zakonitosti pamtimo. I taj isecak iz novena concert champetre osato mu je stalno u glavi kad sum u javili da je deda umro. kako tako neke bezancakne satvri pamtimo anesto vazno zaboravimo. kad n akraju nije uspeo. I da on cak sam nimalo ne zevidi na spontansoti primitivnom coveku. Jednom su sreli coveka koji je isao ulicom I plakao pri tom je bio ruzan. a danas se to ne moze biti jer covek u svojoj svesti nosi vec gomilu nas. slabost jakih. niko to nije orimetio do ivana. Ipak mu j eivan bio najblizi. I on je pobegao u sobu I plakao. pala je velila figura. da li tako vec godinama ide I place. I opet dokaz njihove zive maste. kao to kod mladjih zna da bude. Inace violina je bila pretezno muski. klavir zenski instrument. sasvim obican neznatan dogadjaj. mozad ono sto on nije imao. samo kao je u kuci bio mogao ga svirati I musarca ali je za klavir to vremeno . on je svirao klavir. vezano je za dedu. ovo mi lici n aono sa borhesom. Kaze opetse mnogo zaneo. kako svaki dogadjaj u nasoj glavi moze dobiti obris intrigue itd. neki goblen na kome je valjda bila neka babina slika je bio pohaban I trebalo je smisliti kkao da seto zakrpi a neprimetno I onda ej deda nasao sliku iz zurnala koja je odlicno pogodovala. a oni slabi u koje spada I on samo mogu tako das edice svojom slobodom u vetra. uvek sam sebi pobegne s lanca I izgubi nit. bubuljicav. on je pricao o svojoj uciteljici klavira I onom straom prepoznatljivom mirisu koji bi mogao prepoznati u hiljadu. nadao se da ga niko nece naci niti razumeti razlog njegove patnje. slabost koju je ucio kod dede I koja je u .popustalo. petar je izrazio zelju da studira medicinu I oni su g au otme podrzali. jaki prikriju svoju snagu. koje misli za nas. lai kad mu taj detalj pade na um on se zaplaka. I koje selektivno bira I upravlja nase pamcenje. a jos mu je tuznije bilo zato sto je znao da to niko od njih ne bi ni razumeo. njih cetvorica su do mature osatli zajedno.m I imao je onu crtu ozbiljnosti satrijih ljudi koja na njemu uopste nije bila odbojna.pokaze svoju samostalnost. jaki su zato sto znaju u datom trenutku biti slabi. koj je nakko bio sasvim obican pragmatican lai je za sve njih imao autoritet. gnusnije od ruznog coveka koji place. I misao mu odlutala. nema nista strasnije. posebno po onome sto je za njega bio uslov prave bliskosti a to ej da su imali iste bolecivosti I ranjivosti. Mada kaze naprosto ej stavr da treba biti ono sto jesi lai to nije nimalo jednosatvno tako kao sto zvuci. kako su ga prozvali plakao. on je nasatvio svoje a dva su ivana rasprela pricu o tom zasto je slinko. bilo jet u jos ljudi. bio je potpuno miran kraj njegovog odra. nas junak kaze da ej se uvek stasno grozio psihickog nasilja I da ej iz ovoga shvatio da ljudi imaju vlast na taj ancin sto privremeno prikriju svoju volju. I kaze sestivsi s eklavir zar en naucimo mi mozda oluju I njnu lepotu kroz simfonijsku oluju. zajedno su taj neuspeh I odpatili. da li je zatekao zenu sa drugim. Sad se opet vraca asocijativno da nam pokaze tu jos jednu stavr koje se nisam ne zna zasto citavog zivota seca. medjutim violina ej I dalje osatla musak stvra. I on sad zai primitivne ljude koji dozivljavaju prirodu neposredno koliko su u tom svom dozivljeju uskarcene lepote I punoca. Ivan se opredelio za put umetnsti. on je sav bio ocaran svojim poduhvatom aonda je to neko od prisutnih prokomentarisao I kao da je umanjio zaprvao ismejao dedu. jer je rekao da su slobodni oni koji nekad mogu svoju slobodu okaciti o klin. I onda je on o svom ucitelju ovaj o svom hgovorio. ali on tvrdi da covek danas ne moze biti spontan. Seca se prve predstave san letnje noci.edjenog bola [patenja naucen da gleda itd. kaze kao da u nama postoji jedno drugo dublje pametnije ja.

on je mislio da svi to cine. iz jednosatvnog razloga zato sto ej neuk. I oni drugi malo osetljiviji koji ce biti skrkahi bolom lai ce im upravo ta povredjenopst donositi uspeh kod zena. iako nije imao ni kome niti sat da osatvi. kao neki irealni dnevnik. I odvezli ses vojim novim kolima. posle toga takav covek obicno posatne ogorceni kriticar. I on je glumio.jednom trenutku bila znak razocarenja sad je postala nit koja je dedu priblizila. a ovo sto on pise to je senilno. ona mu je rekla da bi umrla kad bi otisao. Sad poseta u bolnici. a onda su izasli prokomentarisali vise nego strereotipno kako ima se bolesnik cini bolje nego sto su ocekivali. tok se peridoda najmanje rado seca. smrt. ali je orao doci licno. I ondas es eca tih vinograda iz detinjstva. a onda su se redjale dalje nesreca. mnogi sum u govorili da treba da pise. kao mladalacka pojava to obicno traje do 25. jedini razlog koji on prihavata za pisanje jeste oslobodjenje. osavljajuci sve iza sebe. Opet je ujutru malo cituckao zapisano. ne ljudi uglavnom usvajaju znanja onako kako im se servira I to nsiat nije njihovo znanje. video porodicu. da ovaj mu je rekao kako su zene mnogo jaci pol pozrtvovanije. I da ej to smesno I nema nikakve veze ssa tipom coveka sve se preboli samo je pitanje vremena. tako su se pokidale sve veze. Kaze ima onih koji ce odmah krernuti. egidije se nakon toga odselio. kako je neizbezno morao da otputuje. on je nekako preko fra andjela jedinog zivog stvora koga je iz mesta kontaktira pokusao da to resi. I sad o ljubavi kako se satlno mora pothranjivati. nego kao da name j obaveza da dalje nizemo rezultate. Kaze nas uspeh kojis e nize obavezuje nas da anstavimo dalje. kako su kretali I kad ej deda isao isla ej citava povorka stvari. a onda vidi decaka kako odlazi do kola I igra se imulirajuci voznju. tada covek mnogo I previse veruje u sebe. kako se njoj nikad nije ni tezilo ni u religiji posebno ne klasicnim knjizevnostima. ocovecila ga. a ovi unutra svaka rec kola.kaze preboleo je I to za sest meseci. A onda kako mu je govorio jedan covek kakao ce preboleti. razgovaraju s anjim. da treba da dodje u mesto jer su oko vinograda ono malo od dedine imovine sto je ostalo poceli neki pogranicni sporovi. O pisanju. medjutim on je ujutru nesao. staracko. u pocetku bilo zanimljivo. to s eodnose na sve cime se u zivotu bavimo. Kaze jednom mu je stiglo pismo. I jao je vazno da en izgubimo kontinuitete u napredovanju. kako ce ga uvek podici. ciniti dinamicno. nova kupili. ona mu je postala potpuno nezanimljiva. ovo je odlicno opisao kaze ucinilo mu se koliko su pura to kola potpuno nepotrebno pomenuli. a ima I klimkatericno njemu su sklonije zene. I da uspeh posatne nasa obaveza. Mladost osatvlja gorak ukus u ustima. I onda odlucio naprasno da otputuje. I poslao joj je pismo kkao ce se videti sl put. otac majka sin I cerka. ali kada je razmilsjao o sebi kao piscu on je mislio da ne bi bio dovoljno dobar. kao da datu rec menjaju po oadezima. ali sum u drugi govorili da bas to znanje koje ima jeste najvaznije jer je njegovo usvojio je samo ono sto njegov duh moze da primi. na prvom raspustu otisao je u mesto. ali je stiglo pre pismo iz mesta da se devojcica ubila ispivsi kiselinu. pa kolima dosli. treba da budemo profesionlaci. deset dobijenih pobeda vec garantuje 11. ne sme mo se preispitivati o svrovitost naseg delanja tada cemo satti. I tamo poceo da se vidja sa mladjom egidijevom cerkom aldom. dosli su u posetu pacijentu iz susedne sobe. ali ubrzo dosadilo. kako nije ni tacno daz ene vole jake musakrce ne uprvao ove osetljivije. Pa anvodi coveka koji je insistrirao dam u se pise testament samo da nesto iza sebe u toj formi osatvi. I na kraju obavestenje da zbog njegovog dugog boravka u inostaranstvu I troskova skolovanja ne moze racunati d ace siat od imanja vise dobiti. bakina. starsno ga ej ovo porazilo. ona je kao maslacak svaki je vetar moze potpuno rasprasiti. I sam se sebi cudi. Govori o umetnosti kkao j elosa svesna teznja za originalnoscu. . pa dedina.

I kao covek cim malo oseti da se smrt udaljila da odnosi nekog drugog ne njega n se onda ad onako na bezbednom odstojanju o filozofiranje o njoj a kad je blize. a vera je mora se priznati nasusna potreba. njega nema lai tako nema ni tuge radosti. andjelo mu ej samo pozeleo da taj kome sluzi potraje da umre sa njim. ako govorimo o onom cistom relaitetu. nicegha sto ej apstarktno. bog ace biti dok ljudi budu veroovali. sat bi time dobio. jako malo. ne bi cackao po tome kao u svetinju. Ali ga ej zanimalo cime se taj covek u duhovnom smislu hrani. trebali bi im I neku penzaiju dodeliti. ali on je verovao da postoji soba serbecimer. prvo zato sto je medju liberalima I njegovim dedom bio veoma cenjen covek.z asto bi I osecanje I vera prema bogu bilo drugacije. I . razgovarali su o zameni tih uporista da li na smrti jedne ideje moze nici druga. on zeli da luta. itd. postoji kao neko stanje svesti. gra andjelo zeli das a apstarktnih tema predej na nejgov realni zivot. to je nemoguce. A onda kad ga je andjelo nazavo slobodnim duhom on je rekao da niko od njega vise ne robuje. pa ga pitao ima li boga. Inace razmislajo je o fra andjelo pre razgovora I o tome kako je bio fratar I kako je bio liberalan. slazem se. Kaze kkao sum u oduvek govorili ne mkozes tako sat ce se desiti kasnije u zivotu kad te stignu problemi. nikako ne 7. pa na kraju to je I srecan broj. Kaze sinoc je u sobi bolnickoj nasatla mala uzurbanost kako je kasnije saznao umri je neki pacijent. pitao se sta je to u sta veruje I sto ga ne izdaje. I u rasparavi s anjim kad mu on kaze kako je on kontradiktoran ovaj ce reci kako on misli da je u tome velicina covekqa. ovaj kaze ive tuzni sretnice. to mu je bilo posebno zanimljivo. kaze da je pisac nikad se ne bi plasio da upadne u kontrdadikciju jer je uparvo to autenticno. ali naravno ivanov nemirni duh zastupa sledece. ova kaze ima kao sto ima njegov bucko. zeleo bi mud a se smiri.nosio se I neki tus aon je babin smeo da koristi. I kako to nije licemerno nego vrsta neke intelektulane koketerije. u koju se premestaju bolesnici I tamo umiru. kao da je bilo teze ono njihovo pripremno nego ono sto se uistinu desavalo. to je borba. ali sad zamislaj kako to izgleda kad bolesnika tamo treba da premeste. I bolje je imati jednog gospodara kome sluzis I bar poznas to ropstvo nego se rasipati na stotinu. I ivan ima nekog kome robuje. ne zele da odstupe od njega a da ej to istinska vera u svakom casu u to ne moze verovati. tacno. ali ivan samo to ne zeli. kaze pa ni sev ni tuge ni srece ne deluju na nas podjednako u razlicitim trenucima naseg zivota. Kaze kako se opet zaneo. samim tim je bio a tipican I nezadrt fratar. ali zamera sto je ziveo kao umetnik u svim oblastiam zivota sto ej ono sto ej bilo neophodno z aumetnost oset preneo I na stvarnost. ovaj ga onda pita koliko takvih njemu slicnih jos ima u svetu. verovatno videvsi njegovu smirenost. pa ako se on odupire a oni mu objasanjavaju da na sest mesecui strerilisu sobe I da zato mora da je napusti. zamerio mu je sto tako lako pokusava da poljulja temelje na kojima stoji citavo covecanstvo. I time su ga uvek plasili a te su zivotne bremenitosti dolazile I on ih je podnosio. I koliko god da je imao prijatelja lekara nikad se nije usudio da ih pita postoji li ili ne. sve se dovodi u sumnju. Sve je bilo zapusteno. I kaze kkao ej smrt uvek negde drugde u broju 6 ili 8 ako smi mi 7 . ne jednosatranost. voli ga I satlo mu je do njega. jer bi bilo satrasno da umre pre njega. On kaze da je voleo tog coveka. slazem se. osato si uvek isti. I znalo se da to I njmeu prija. a onda je se nasao sa fra andjelom I zapoceo zanimljiv razgovor s anjim. on to razume lai jegov nemirni duh ne moze razumeti da covek satlno moze verovati u tu jednu istinu. Inace ga je pototm sasvim u duhu svoje detinjaste mastarije pitao jel istina da je nekad bio kavalerijski oficir. tesko. kaze mu fra a I ovaj nazovi bog njegov mora biti dobar cim mu lsuzi. on samo misli da postoje odredjeni ljudi koji veruju u svoje uverenje koji ga se drze.

raspravljeli su I oliteraturi.upo I pogresno veruju da neke krupne stvari u nama pokrecu nesto sve je u sitnicama. ivan I mata su krenuli zajedno. kaze imao ej neki mladic koji se valjad bavio pisanjem ali njegov cilj posto je bio beda bilo je pet novih odela kaze ne. tako su ga jednom poslali kod nekog advokata mnogo ozbiljnog coveka. Kaze tako je sretao svoje prijetalje. Ivan kaze on se takvih ljudi kao sto ej ivan plasi. koji su I sebe I druge ubedjivali u svoj uspeh a to ej bilo neophodno ne bi li I sami u njega verovali. njega kompleks unisatva. ali zasto misliti o tudjem problemu kad toga o cemu on cita ima tako mnogo oko nas. Svirali su ivan I jegova zena bio je I mata tu. kaze na neke stvrai bi bio . sat moze jedna mrznja. one su u coveku najvaznije. I ta cisto pragmaticna stavr potpuno ga je I do kraja iskompleksirala. I posle toga prijatelj je prosto zauzeo neki satv prema njemu. vodio ga ej dam u pkaze plac koji je zeleo da kupi lai slejak nikako nije prisatjao na kraju ej sredios a ovima iz opstien da ag nekako na to nateraju. koji je zaprvao vaznost svake svoje rci podvlacio tim neprestanim radom obrvama. djaba I od uma I od svega.a ideologije koja bi ga duze drzala nego ta zelja. ivan mu kaze sta je njmeu. ali on shvata da za tako velike mrznje mogu da budu sposobni samo jaki ljudi. ivan ej komentrarisao kao mu se dopada taj ciganski duh u njegovoj muzii. kaze nije cudo. Ne bas tako jedno za drugim ali dobro je sto je [rvo dao sliku svojih prijatelja iz mladosti. ivan j odusato I od muzike I literature. nije studirao ni medicinu. nrekli sum u d ace to mozda biti cista hemija ali ej na kraju zavrsio na farmaciji. ali sat ej jedna mrznja zasto niko ne govori o tome. gotovo niko od prijatelja sem naseg junaka nije izabrao ono sto ej zeleo. ali ivan ej nezadovoljan. A onda razmislja kako ljudi cesto potenciraju velike ljubavi. kaze onaj koji svog radnika po kisi salje da kupi uzinu I ustanju je zbog enke gluposti da ga otpusti. Otisao je tamo. kaze kkao cesto govori o tome kako je I ibzen bio apotekar. tako da njiti ga ej neuspeh mogao potpuno razocarati. I onda mu ej mata objasnio ono sto se injemu samom ucinilo cudno kod ivana. Ali bilo je I onih koji su ambiciju gajili. niti pak uspe skroz zadovoljiti. iako on je kao nerealan.tako je uvek jaci strah od stvari nego ona sama. I ovde je mate pokazao svoj analiticarski duh. sigurno. kaze cudo je sta tako ejdan mali komleks moze da uradi I da pokrene. kaez kako ljudi g. po tome je ivan veci realista. Kaze trebalo je da prihvati neko zaposlenje ali je saznao da u tom mesto zivi njegov ivan. krhke. govori o ljudima sa zivotnom ozbiljnoscu a citava ta tako krupna stvar kao da se ogledala u njihovom radu obrvama. ali one su labilne. onda mu je sutrdana ivan zamerio. Kaze. a zena ga upozorila kako to iz njega zavist govri. pogasene ljude koje pitas kako su a oni odgovaraju idu dani proslo I to I sina su ozenili. to je hitleru I osalim bolesnicima dalo isatajnsot. ako sto mu se uvek plakalo od te njihove tuzne srece. I ovaj ej voleo da cita one nove avantiristicke knjige. poneki ljudi su zaisat bili talentovani za to. jer bi vrlo lako njihovog ivana mogli zamisliti u nekoj uniformi. I oberucke ga prihvatio. I tako ode. a sad cemo videti sta ej zivot od njih ucinio. kaze sigurno su nesto pricali sto nije bilo z anjegov dom kad su se napolju tako dugo zadrzali. zasto nisu oni osatli iskompleksirani. Onda je mata rekao ivanu kkao ovaj zeli dam us ezavidi I da on upravo zavidi ivanu zato sto on njmeu ne zavidi. Ozenio se nekom nemicom ona je svirala klavir. taj isti bi u vojsci surovo kaznio svog posilnog ili ga ubacio u redove gde se glava sigurno gubi. sta mu jet u bilo zanimljivo. a galeb pa on kao da je vise zeleo I vise ga zadovoljavalo ono sto je bilo usput na putu do cilja nego sam cilj. I njemu se prosto place. kao zadovoljni su ali I sami govore das ve prolazi pa kako bi to ikakvo zadovoljstvo moglo da donese. mata je bio takodje tu u mestu. mato je rekao zato sto su oni zadovoljni time. kkao je pronicljiv.predlaze mud a treba da pise za decu.

eto sekspira I pre svega tolstoja. je ovo zanimljivo kkao je umetnuo pricu o jednoj I drugoj smrti. sta ej onda ono sto stvara umetnost. apstrahujemo ga. Kaze mi se umetnoscu lecimo od zivota. nisat na temenjima pale nikda en nice nova. znaci I generali su osetljivi na smrt. kaze znao je ejdnog koji ej bio jako talentovan ali ne pelivan publika ga ej cenila ali nikda nije obozvala odsustvo pelivana publika na prvu dodir oseti. ovde je u bolnici zat sto ej na zadatku I nije zeleo da se udalajva od njega. ali ona je mnogo manje od toga. aonda rapidno pogarsanje I smrt. kaze samo su izbacili malo salad a ne bude da nisat nisu radili. Zatim kaze kkao im amnogo ljudi koji provode vek po salonim a a zaprvao su takvi ljubitelji samoce. kaze kao ovaj general umre to ce biti smrt sa majonezom. I on onda ispituje. Kaze ne porice on vrednsot ramskoj umetnsti ali ona nie jednaka tekstu I njegovoj lepoti niti omogucava da ta lepta dodje do punog izrazaja. tetar je dobar za lsabu umetnost nadomesti ono sto njoj fail. bezbrizniji. poslali su ga kuci. kaze u sobu je doveden jedan general. a kako dr odglume. I jedan drugi momenat. kaze pa zar mu nisu rekli. . ali kao da je u njemu videoe I neko nezadovoljstvo svojom profesijom. ako on se libi da se baci preko scene das evalaj od nejga nikad nece biti glumac. Kasnije je izgubio iz vida trupu. jer nasa zamisao em je bogatija. Veliki umetnik e onaj koji objedinjuje veliki um veliki duh I veliki taelnat. neko ne moze biti ve. ovamo ce helihopterom stici lekar. molijer lakrdije ruganje. Ali sat navode ljude da budu glumci.liki umetnik ada bude mali covek. o pa djavo nije tako crn. nije tacno da oni ozive tek na pozozrnici. mi imao citav niz mogucnosti. vracamo se na ovu smrt pored nas. o dramsko umetnosti. nezainteresovaniji. A on je onda sad. Kaze pa brzo se snadju. kaze kkao ona zaprvao unizava tekst. onda ga je mnogo kasnije video. ovaj akze mozda ej u pravu. kaze a sat je sa sekspirom I molijerom. bolesnici sudbine.a ona velika se na sceni I ne vide. General ima rak. kaze ako umre bice to smrt sa majonezom. Ali ivan kaze on bas veruje da prava umetnost nastaje tamo gde prestaje sujeta. sad on razmislja o smrti ovih takozvanih velikih ljudi. metafizicke. kao molarizator se borio protiv umetnika u sebi. u pocetku ga ej glumac izbegavao ali onda sus eli. na mesto satrog boga trebalo je postaviti nove emelje. zar je potreban sofoklu I eshilu teatar. cisat sujeta. sekspit ona orividjanja. valjda su zajedno negde nastuplai. I ova licna koja . posle je u novinama proitao da ej to gotovo cudo od coveka pos vojim zaslugama jednom je cak bio I vojni minisatr sa velikim ovlascenjima I za tili cas doveo sve u red. ali kaze to je nekako I normalno jer kao se necemu u potpunosti posveteti. sat od nejga osatje. ali ako sve to odvojimo od coveka. sad ce mu biti bolje to obicno tako biva. pa ne naravno njegov posilini je rekao da to nikako ne cine. er bi se ovaj mozda I preisspitivao u svom postupku. a onime kojima vlada reditelj su ogranicene. ali ovo sve unozava. ako vam je to sve pa pnda to mora da bude izvor I vaseg zadovoljstva ali I patnje I razocarenja. A sta onda akd se covek poljulja na temeljima nekadasnej obmane. postoji smrt koja je javna. I umetnost su neki tu stavljalu. I to sujeta na svoju fizionomiju. stvaranje je ispit savesti. ali je on sada bio znatno ravnodusniji. seo je sa ovim da razgovara. kaze bio je fantastican. a onda ej u novinama procitao ime nekog glumac I setio ga se.spremniji neki iskomleksirani nisatvac nego heroj. pa oni zive vrlo dobro bez toga. koliko puta posegnemo nakon predstvae za tekstom trazeci ona lepa mesat. cista lakrdija. Samo su ga otvorili iz atvorili. oni tako zive po onim svojim labijim mestima. pa kao zamislajamo anu karenjinu I ilijadu zasto en bismo I sekspira. obicno kazu.em jet a zamisao na sceni servirana. kako igra staranca seljaka koji dolazi kod zubara I nateze se sa njim. bice ne ni na talenat. auvek je bio I jedno I drugo I moral I umetnost. on to naziva pelivan a to je ono nesablaznjavanje od lakrdije.

ali ona je mnogo puta ugnjetala narod. selektivno se biralo. otisli su kod petra . Vlast. pa planeta bi za deset godina bila premnozena. ali lkaze svaki put tako kad niej zna kkao da resi situaciju kako da se oduzi nekom ko za njega daje. Stalno su ziveli razdvojeno. Kaze zasto ti ljudi tek na krau kad nas mrt izjednaci posatnu ludi. pise se d ace drzava jednog dana biti prevazidjena tvorevinaali kao nas uce da je drzava jednako narod. zelena grana bi pod ivanom propala. jer sad je prvi put novac izgubio znacaj bila ej vazna ampula ljudi su se ubijlai. u drugom slucaju moze biti I smrtonosna kao sto je kod njih bio slucaj. ljudi vide da sav njihova nekadasnaj nejednakost nije bila nisat pred ovom sadasnjom pred smrcu. ali nije bilo dobro jer ej jedna zloupotrebio hteli su da ga streljaju pa ej oziveo. sestra ga pita je li moguce da ej on bio ozenjen. veliki zrtve podnesu z apromene I posle nesatve kad im vlast doej u ruke sve po starom. ne nie se tako moglo. pa je ejdna prodao. Covek pise roman. sisali krv onog koji je popio ampulu a ubili ga misleci d ace tako imati dejstvo. e sad ce on izmisliti lek protiv raka. ljudi su mnogo osurovili. sada ludi vide. kaze nije bila nejmu strana radost tudjeg zadovoljstva ali ga ej zena cesto upozoravala da se obicno to desava onda kada to predstavlja zadovoljstvo I njemu. onda su drugi govorili eto im njihove dobrote. krenuli su u otpor I trazili nazad svoju smrt. naravno imalo je onih koji su bili privilegvani nosioci vlasti I pronalazaci. ampula je pronadjena. jer zaprvao nisam ne zan sta da ucini. inace desava se u sredini u kojoj su sve socijlane razlike ukinute. iance danasnje covecanstvo trazi tragicnu literature u surovu vec im je zivot takav. lai ona ej delotvorna samo akos e ispije cela. nikako ga nije tako dozivljavala. niko me nije do kruha pa I bez nejga s emoze ziveti nego do golog zivota a to je ampula. nazad svoj rak.onda joj je govorio kako je ona njegva zrtva. ona ej nekako bial. kaze nema kao nekad ja ubijam ja ginem. neciji zivot morao ej bti vredniji. ali nece da operise metafizickim terminima. imlai su cerku maju. sto ej znacilo da ej imao dve. zaisat je tako bilo. knjiga en moze bti sa hepiendom jer toga enma. ne nego ti bivas ubijen. inace potojao je a 1 koji ej bio otporan na sve vidove smrti. ali previse samo time. ali zasto ej bila takva pomama. naime vidimo da je rak posato sinonim sa recju smrt. sve sto ej mogao. Nekako je kad je se I nesto starsno desavalo uvek stizao kad ej vec sve bilo gotovo. I sad on ce leciti rak. podneti taj teret priznati. Dolores se zvala I sad opisuje I svoju nemogucnost da osatvri nekako prvai odnos. dvoje ljubavnika je podelilo ampulu. jegov zivot e najvredniji. I tako ce bti kupljenz besmrtnost. od jeftinih sirovina se proizvodile. onda dodju novi. ludi su prodavali devojcice. smrt jet a koja uzima koja ej subject. na kraju ljudi potpuno uzasnuti ovom kataklizmom. ampule su bile jeftine bilo ih je mnogo. na kraju su se skarsili na nekom mestu koje je zena dobila u nasledstvo pri povratku sa izleta nasli su ga u zgaristu. nije bilo nacina nikakav red da se uspostavi pa je pronalazac otkrio a2 koji je bio otporan samo na ove fizicke smrti ulsed bolesti. on ej pribegavao istini. medjutim posatje surova borba. ali tada se razvila nikada surovija borba. kad je mrtvac pokopan itd. factor iks. I uvek sum u zamerali sto nije bilo dovoljno maste fantazije I msad ce ej dobiti al ice sve potpuno biti zaodenuto ruhom realnosti. ali zar on misli da je svim tim ljudima trebalo dati da vecito zive. ne znaci li to d ace njenim odumiranjem odumreti I narod. kako se orica zavrsila to nece da otkrije. E sad prica koja je takodje umetnuta I koja se potpuno zasebno stampala. I zar da vladar vecito bude vladar infantkinja vecit infantkinja. time se iskupljivao. neko vecito trajanje.je svakom coveku isat. kaze kkao se kaze kako je drzava prozivod narod I prozivod za nejgovu dobrobit. bio joj je zahvalan a stat a zahvalnost moze ad ucini nista sem jednog uzdaha. to je vec I fizici poznato I hormone. I on sam se buni protiv toga.

Es ad govri o lsucaju koji potpuno potvrdjuje koliko je njegova priroda soatla isat I koliko ima slicnosti sa slinkom. I onads es etio glasa te zene verovatno ej njoj bilo napisano. Kaze kako u sobi postoji malidecak kome je bomba ia zasoatlog rata kojom su se deca igrala oduzela vid. kazes e mora imati volju bolesnik da bi ozdravio nosat bez toga. a nas ivan ej sesnaestogodisnjak. kaze kad bi mu Dolores govorila kriva je tvoja priroda ne ti. Inace jednog dana sasvim na pocetku on je cuo kkao je ucitelj zmajcic otpusten I kkao se svuda prenosio glas da ej ucitelj osato bez krova I kruva I to svima treba da sluzi na cast. ali je uskoor napustio bolnicu. on kaze kao da je to sam prepoznej cvece kojima nikako u detinjstvu nije mogao da ses eti imane. I ono najbolnije za decu I coveka jeste nikda vise.ali je bio zainteresovan. Kaze kako obicno ljudima sudimo ne po onome sto su uradili nego po onome sto nisu. on kaze onako =crveno I tamno. on to nikda nije niti bi radio zamislite kako je naporno neprestan nesto hteti trebati. kaze to se jos malo aparta navikava na promenu dok potpuno ne zacrni. da l ice posatti dalajlama jednog dana ne treba reci ne nikako. tako zalimo sto betoven nije napisao I desetu simfoniju itd. I misli da nikda dete ni na jedno najapsurdnije pitanje. ne zna se. pogledao je pismo koje je napisao. ai kkao ih ej masa potpuno u tom smislu hendikepirana jer ne zanju da osecaju. jer njemu je volja uvek bila problem. on je one dobi koja najvise odgovara njegovoj prirodi. zelja slabih. bez obzira sto je vecina njih u stratu bu=ila neosatvriva svets da postoje bila ej dovoljna. Verovao ej u detinjstvu. I to uvek im postavljauci granicu ispred nego sto mogu. zelja ej imao mnogo. opet bar da se ne lazemo. kad su se vozili kocijama do njega on s esetio ong concert champerte. nadjen je jedna covek sa istom markom sakoa I cipela ali to ej nosila bar polovina grada niej s emogao po tome identifikovati. mozad. kao da se tag lava napajala citavo detinjstvo suncem a onda se sunce na jednom ugasilo. zeleo je da ag uci violini. prosto je izasao iz kuce I vise se nikad nije vratio. kaze on je tako plav I svetao. vrhunac neslobode. onda j on dopustio sebi da nastavi pricu. kod brice je bila guzva pa nije zeleo dalje da ecka. I to ce cesto ivan ponoviti kao neki refren medjutim sad ce kod petra saznati da ej to bila igra liberala I da su ucitelja samo sklonili. I ja sam to mrzela kao mala. kaze kako I u medicini koja se prilicno tice fizickih stavri iam onih maetafizickih. on bi je ispravljao njegova priroda ej bio on sam. covek ej izasao na slobodu. a u citaonicu nie ni svarcao. I m. kako ovo dobrro znam. covek koji to uradi sigurno ne pomislja na samoubistvo. koliko neki nebitni podaci mogu zaokupirati jegovu mastu I posati predmet razmislajnja. probali su vina tokom noci. zivot bi bez toga zaisat bio uzasan. on nije bio lekar kaos to ej zeleo ali ej lecio ljude laicki I to ga ej ispunjavalo. nije bio u tako teskim uslovima kako su oni zelel da se stekne utisak. vidi ispred sebe puteve obilje mogucnosti. organizam. Sve je nase to osatej samo vreme ta relacija da ej utisak straenja. krece stazama istovremano. go je I lagan. Kaze kkaos e ljudi plase osecanja. zbacuje sa sebe ono zajednicko obelezje kaput I cipele. volja je satvr jakih nesto sto ga ej vezivalo za dedu. E sad o bolesti. voleo je da taj decak dodje kod jega u sobu posebno z atmurnih dan pitao bi ga je li mracno. zivotni tonus. rpdavacica ej rekal da ej kupio puno cigartea.glavonje. Nakon toga ej uskoro I raskinuo sa Dolores. ali ono sto on nikako nije zeleo dam u bude uskraceno jesu mogucnosti. nesto celovito a opet nedokucivo. kaze kkao su pricali da deca uglavnom vole da se igarju boga kao mali. ma veruje I dan danas. neka priroda ucini svoje. ova je bila zena . kod nejga svaka ljubav ima limit otprilike dev godine. da uprvalajju svetom. On sebe kao I savkog drugog coveka zamislaj tacno u odredjenom dobu I koliko taj covek stario ne mari. izlazio je uobicajeno u to doba do brice I citaonice. Covek ej nestao.

ceznju da sacuvamo. zapahnuo ga ej miris memele. onak koji je cuo u predsatvi neposredno pred majcinu smrt. kada je pao poslednji grumen zemlje on ej napustio mesto. Kaze kako ej cudna nsoatlgija. ali koliko god das e pripremao nije ni lsutio koliko covek u biti tek kad se to doogdi zaisat moze bti sam.s ev to menja. odmah je povukao sa studija kavira rasprodao ono nesto porodicnog nakita I odevo je na lecenje. bila ej samo ejdan soba za koju je kasnije kiriju placao fra andkelo I u kojoj su se cuvale prodicne stavri. opretovaren prosloscu. a onda ona zna da uzme stavri us voju ruku. I ovo najbolje. zadovoljenja nema ima samo razocaraneja. buducnost pripada onima koji nemaju proslost. ali ej ipak bira . vise nije. onu nakojoj je kao dte posmatrao prelamanje svetlosti. ona je rekal da samo tako nije ranije govrio. kao je to surovo. ali u njoj s ena kraju probudilo I olducila ej da napsuti bolnicu. sads e varac na svoj zivot. Erna se zvala. dolazio ej kao izgubljeni putnik I spavao po tudjim kucama mrtva od pesacenja. zaprvao sve je ubzo dozivljavao kao neki teret. ali tamo nsiat nije nasao. znao ej d ace to kod enj ici brzo. ona je bila pijanisat. bila je ipak stasno hladna. da lie j zubobolja sama po sebi odredjenog intenziteta ili je nasa izdrzljivost razlicita. tamo se polako bolesnik navikne n ate iset dane na to cekanje. ona bi cutala. I zato ono sto mislimo da ceznemo z anjim moze da nam pruzi samo razocarenje. kaze lai bi uvek od boga pored kruha trazio I svoju dozu samoce. civek mora da ej zbaci sa sebe. tamo se budilo jos jedno prolece. zelju. I ona je danima bial vesela I kao da ej ona vodial bitku. Tada je nastupila faza . gledale su sa zalom mlado bice koje se gasi. necija dobrota to zna bti. otisli su u neko malo mesto u italiji. mi nikda ne zalimo z amestima nego za samim sobom iz toga doba. tako ej bilo I sa majom.otisao je posle toliko godina I bio nepozant medju nepozantima. kako kod intlektualaca ili umetnika zbog njihove senzibilnosti zna biti lakes sa bolescu ali I teze. znao ej da ec posle ovog uzleta brzo doci definitivni kraj. A ondas e setio kako sum u govrili da ej dobro ucinio sto se odmetnuo u svet da ej ono njihovo mesto dobro das e covek u njemu rodi. poneo je samo kavaku vec oronulu. da bismo bili blize sen=bi moramo jednom dnevno imati dozu samoce za sebe. I tad ej sahvtio da I mrtve stvari mogu umreti. I naravno kako se kod nejga ljubav lagano gasila on je krenuo s abockanjem.kaze vec je nocas poznao dam u se rana gnoji vec zna sve te faze I pri duhovnom I pri fizickom bolu. o objektivnosti oseta. tamo sue j I pogrebli. zna I muke samoce. tamo su zene zavolae maju. previse sa ljudima udaljuje nas od sebe. neko moze I da glumi osetljivot. onda ej opet cuo poklic vegliate arcieri. itd. koliko se covek zrtvuje za klavir.utanja. onda bi joj govrio kako se ona uludo zrtvuje za nejga kako to ne vidi da ej on koci. kaze ona njihova porodicna boljka slabe krvi koja sa sobom nosi smrt. jer kao vec ne mozemo jer je ne moguce treba bar zedj. d alai raniej je bilos atenj zaljublejnosti. malo koketiramo s njom ne damo joj se obmanjujemo se. ali ako I tako I ta gluma da neki plod I to ej bolje od onoga koji ne daje nista. ali noci su biel teske I vladala je strepnja. I eventualno se vrati pred smrt. tolike uspoemen koje je godianma nosio sobom nisat vise nisu bile. itd. I koja je kao clan porodice kao tetka enka. I sat je soatlo kad je sve skinup sa sebe nista.dobrotvor koja nekad zna biti tako teska. a on ej gledao ti borbu ladosti I zovota sa smrcu. Razgovor sa doktorm. I kako je pusat nasa zelja da nadjemo to mesto z akojim ceznemo I das e smirimo jer je uzaludna. sto ej apslutno nepovratno. I zato nikad ne treba da utolimo svoju zedj. pripremao se na njenu smrt I satnej samoce koje ce ga zateci. neki drugi ljudi su uzeli kucu. nije znao kudace. a onda rekao svet je prepun uspoena ne moze se disati od njih. kaze kako je on citavog veka pokusavao neceg da se oslobodi. Zamilsja umetnika kao senzibilnog I kontemlativnog pre svega. poslusao ej.

Jos jedno prolece. ubili su ga od batinal. budi miran covece ne treba se stidetis vog lica koje sam video dok si spavao. da ono nsiam napisala to mi je tako relano ono trazenje uporisat koje je ostalo bez odgovora samo ej sve negirano I bog. ali nocu je mladicu brisao cello.kuda zure. bas ako hoce daz na gradajnsko drustvo ej I stvorili socijalizam. Ali dok je mislio ono. Kaze kad u zivotu umre zedj za sutrasnjicom a probudi se ona za jednim velikim rastegnutim danas. Bilans zivota. nisat on jos ne zna sto ivan zna kakav je zivot. predpostavljam. jel zatos to ej ono sto se na njegovom licu otkrilo vredno postovanaj.kkao je bio onako intiman u svojim razmilsjanjima I reklo bi se potpuno neformalan. da to ej bio ivan. sam se pita jeli se na to zivot sveo. da mladica je ofirao neki apotekar koem njegov otac nije hteo da proda zemlju. kaze kao da imao tu potrebu zakretanjem kao ameba. Korica hleba. U sobu je stigao radivoj. I ovo mi sad lici na smrt I iljica. Voli sto mu niko ne dolazi u posetu. mir sa s obom s aljudima sa bolom. Vreme nasim dogadjajima daje tezinu. ivan mu rece d ace mu nedosatjati. Pusten ej iz bolnice. Tisina. kuda ce to da stignu. to se valjda zove starost. Nije nsiat ni dobro ni lose. tamo bi jos nekako mogao biti od koristi. niej cudo sto roman deluje ko da ag je svako z asebe pisao. on ej u svom jedinom pravcu. ali kako ej vlast nalagala uzrok smrti ej oznacen kao prestanak rada srca. zatos to ovaj nema sta da krije. sve faze bola pozna sve je dobro samo da toga vise ne bude. kad se ovaj trgao I video ga pored sebe on ej prokomenntarisao. uzeo ej oglase mnogi nisu za nejga. pokusava da uspostavi konatakt sa njim ovaj ne dozvi. piat s ecemu ljudi zure. kkao se ponosi njime. mir sa svim sa bolom I radostima I preplavljenost suncem. ali misli da ej negde otvoreno prihvatiliste za neku decu. pitaos eda lie j rpiznao ono zasat su ga batinalai. I umetnost. I pod anestezijom je I postepeno se vraca u budno satnje. da fizioloski to imamo. Sam zivot se I ne zali. nema razgovora I razumevanaja izmedju onih koji osatju zivi I onih koji odlaze. u ovom satnju.samo ne vise patnje. nije sigurno vidi se to po svemu iz enjga. kad en saten suza I ledina bude u grudima. On sad ponovo ide na operaciju.. oprpstili su se hladno. on u mislima mu s eobraca nisat on jos en zna njegov deda je bio liberal to ej I te kako napredno biloz aono doba. deli ih ne premostiv jaz oni pripadaju drugim svetovima. valjad je samo smisao u trazenju posatvljenju btemelja I rusenju. to ej tako besmilseno is am je cesto podlegao tome. kako gotovo telo psremno na smrt ponovo razbudjuje. uzeo od nega sve I sve mu dao. plus ova tuga ova tako egzistencijalan pitanja. zalio bise prestanak trajanja. nisatvilo I nemoguce ga ej vremenski oderediti ta praznina je rupa trajala dugo ili tren. to lie j satrost. saka zveda I neba nad glavom. I radost I bol I opsena. Divnooooooo. na kraju se sve stigne otkrije se smisao I besmisao svega. I sve odakla ej potekao on ej jos I dobar ispao kakavi su drugi. ali sam zivot ako ostale satvri nastavljaju da traju. sto ej uzrok na koncu kod svake smrti.na ustr drustva. . ali nsiat on ne zna. kako god. ne zalise.java. student pobunjenik. I ljubav. osecaji I misli I zelje su mirni. I prosto bi ponosan na njega. kao preporodjaj. aksnije su doneli njegov les.