Proljeca Ivana Galeba, Vladan Desnica Ubedljivo najlepsa knjiga, kaze se da je dugo pisana, da se prva I druga verzija prilicno

razlikuju ali kod nas to pitanje nije obradjeno, puno tekstova u tekstu, I sto je jos znacajnije ti delovi su I samosatlno objavljivani, atantik recimo lai I drugi. Pogledi n aumetnost I pisanje pre svega su u skladu sa nacinom na koji on pise, misljenej I dleanje, ne pise o konkretnim dogadjijama, ali zivot konkretan jeste podsticaj, samo sto s edogadjjai preobrazavaju, I sto sun eke stvari z anjega bile vaznije, neki utisci od samih dogadjaja, sam misli da je bolje tako pisati sta nam padne napamet nego fabulirati, a predpostavljam da takva nacin upravo je ucinio da delo bude tako sugestivno. Dogadjaji se redjaju ne hronoloski nego asocijativno, bucko koga je zamislio u detinjstvu smtra se da je odraz njegovog mastovitog bica. Umetnik pred smrt svodi racune I nada se jos jednom prolecu, umrli otac kao cinjenica iz relanog zivota dobija simbolicko znacenje, normalno da muzicar emocije veze za muziku, u ovom lsucaju povezuje secanje na oca s anwkom tuznom melodijom. Zapaza detalje, to radio I u detinjstvu to rdai I u bolnickoj sobi, on krhka priroda I kao da takva priroda koja zbog svoje fizicke nesposobnosti ne moze da dela, predodredjena je da misli. Opozicija deda, kao glavn gigura porodice, I bas ta snazan figura z akoju bi se reklo da uvek drzi sve konce u rukama zaprvao gresi I bira lsabu zenu, a slabost odnosi prevagu u borbi sa snagom. Bezi od smrti, I naravno posto ga ona zaokuplja u mislima joj se stalno vraca, mislim da I onaj mladic prestvalja neku vrstu contrast, snaga mladost, naspram njega. Kao I u realizmu cesto s ejavlja da nesto iznese pa komentarise imamo pripovedanej pa komentar. Ivan j eu bolnici tako pocinje pripovedanje, seca s eda su ga vozili liftom I nekog snopa svetlosti, sada dok lezi u postelji neko otvarajuci prozor pruza taj snop I on kao senke lame odraze posmatra vansjki svet kao male figure I to ga vraca u detinjstvo akda se isto tako igrao. Inace razmisla koji je dan no to u ovom polozaju I mena neke vaznosti, na zidu vidi calendar sa srecnom 1936. godinom, zapaza iskljucivo detalje I oni mu potvrdjuju da ziv ali citavog zivota su ti detalji imali vecu vaznost u odnosu na celinu.kao dete upravo jet a igra svetlosti najvise obelezila detinjstvo I do dan danasnjeg on kao da stvrai ne moze drugacije doziveti niti kategorisati izuzev kao svelte ili tamne, z anejga dpbro I zlo takodje ne postoje kao apstraktni pojmovi nego jedno je tama jedno svetlost,izmedju njega danasnejg I nekadasnejg proslo je pedeset godina I on se seca svoga detinjstva u slikama, kaze imali su kucu n aobali prava nacelnicka kuca, podeljen au dva dela, svetli I tamni, na svetloj strani je bila djedova blagovaonica spvace sobe, a na ta,noj sobe tetaka I za lsuzincad, on je detinjstvo proveo u hodniku u toj vecitoj borbi tame I svetlosti, kaze znao bi I zatvorenih ociju prepoznati jabuke svelte od onih sa tamne starne, deda, je bio jaka priroda, stub porodice I najdominantnija priroda iz b=njegovog secanja, nije bio sentimentalan, sem o praznicim, kao da tada takvi ljudi sebi dopuste izlet pa u emotivnom smislu plate dug tim stalijama I kontrastalijama, ovo je izraz koji je deda cesto koristi I on sam ikao iz pomorske porodice nikad im nije dokucio zancenje, I ima masa jos takvih reci, ali kaze niekada nije ni pogledao u recnik da ih otkrije jer ovako su za nejga ostavljel utisak neke tajanstvenosti. Ali kkao to obicno biva ova jaka priroda je omanulqa, I to u izboru svog zivotnog saputnika, baba je bila slaba krv I kkao to obicno biva lsabosta ima jacu snagu, jer ona postepeno nagriza dok potpuno ne unisti, I nas junak je povukao tu slabu krv, ali kaze kao I savki covek on voli svoje lsabosti, kao sto ljudi vole I svoje poraze, brodolome, I ne zele d aim ih iko otudji, bas sun a njih u neku ruku sasvim ponosni, on kaze da en bi bilo ni prirodno da covek ne voli sebe I slabosti,

zaista ej bio lep covek frano. tako mi s ecini da I ovde kaze kako dete ne zadovoljava igracka zanimljivih oblika lai bez duse. ovde nas inace upoznaje sa clanovima obitelji. oseti bi neki ponos. tetke su bile dve usedelice. Jedan ga trenutak posebno seca na dedu. lai se to iz svakog nejgovog koraka naslucivalo. nije ga zapamtio samo s esecao njegov eslike. Inace ga majka podsecala na neku zenu valjdas a omota neke ploce. kkao je on carobno osetljivo dtet bio. prespao je najvazniji trenutak. cinilo mu se da su uvek imale isti broj godina a to ce kasnije I reci da zaprvao svakog coveka pamtimo samo u jednom dobu. gledao ga ej kako se skida I drahtao a onda je deda uzeo neki jelenji rog. ali kao da ga to nie oosebno pogodilo. Oca nije upamtio lai ej stvorio sliku sebi. nije bas das e vole. one sun a kraju I zavrsile kada se citava porodica raspala u samostanu. I tako ga bacao na ljude. koja su mozda postojala. sto je meni ovo tuzno. zapsiaivao savcije rodjendane I vazen datume I podeseca ili slao razglednice. pro tom je stalno blezio tempretaturu. stric je stalno bio u svojoj sobi. pa ej gajio neko potpuno nekorisno bilje. valjda zatos to je on ratsao aotac je uvek ostao isti. I on je se igrao misa.jer n kraju kad sve izgubi osatjemo samo to glolo ja. I kaze jednom joj je tako sedeo u krilima I zagledao s eu njene oci koje su tako donile neku dubinu. uzimeo ogledalo I hvatao zracak sunca. u tim slucajevima se osecao kao mali bog koji regulise I upravlja stvarima. on je promatrao odlazak borodovai tacno je znao koliko je koji zadocnio. kako nije ni poginuo nego negde u juznoj americi ima porodicu. bilo bi nelogicno ka dbi covek voleo da ej drugaciji. ali je najverovatnije istina bila u otme da se razboleo od morske bolesti.inace o ocevoj smrti sredina je plela razne intrigue. opet svetlost. kaze tako I on kad bi cuo kkao dadilja akze za nejga da cuej kako trava raste. kako su se moranari naljutili pa ga bacilli u vodu jer je bio prestrog. Sa tekama tesko da ej sveukupno progovorio nekoliko reci. bila je tiha. da svom bicu suprotstvai nesto drugo. kaze covek kao on nije trebalo da ima decu jer bi ispala ovakva kakav je nas glavni junak. I ovaj ej pomsilio eto to ej njegova tajna on je neki fakir. zaprvao jedan takva priroda koja je njemu uvek bila daleka I sigurno nekako tajanstvena. desilo s da je posmatra u jednom krajnje licnom I intimnom trenutku. tridesetak. ali akd s erodi oni se bas raduju sto ej takvo I sto delom u njemu prepoznaju sebe. one su bile na onoj mracnoj strani. kada se on psremao z aspavanje. medjutim deda je pre spavanja govorio neku svoju pom orsku molitvu. da sum u u jednom trenutku posatle tudje. kaze kkao se dete razocara nad raznoranim igrackama koje rastavi trazeci im dusu. deda nije hteo drugi put da ponovi gresku. rodjen nedonosce takav I osato. ne nikkao njije trebalo da ima decu. I on je vikao mama j ate ne poznam. na kraju ej I umro od neke bolesti koja je sve vise cinila nejgove misice tromim I nepokretnim. ali malo je bila s anjegovim ocem. lai mu ocito zamera sto mu je zbog njega bilo zagorcano detinjstvo. I kako ej obicaj nalagao njije dalje mogao soati na brodu. samo se polako privikavao na nesto . I kad bi ga ukucani trazili cudio se njihovom malogradjanskom nedosatatku famtazije d aim ne pada na pemt gde bi mogao biti. tako da secini da se vec dugo znaju. I dete kad se rodi roditelji bi zelleli kao da bude ovakvo ili onakvo. imao divne ruke I opsesivno ih prao. Majka je bila iz dobre porordice. I uporedjivao kad bile najnize kad najvise. Kako se igrao u detinjstvu. na tu svoju neznu osetljivu I psecificnu prirodu. onom koje nnjegovoj licnosti najvise pristaje. Stric je tek bio pricaz asebe. Inace on bi s eobicno sakrivao u salonu. njegova pojava je dedu tek najvise bolela naravno to se nikad javno niej priznavalo niti se ikada pominjalo. vidjao bi je cesto nocu kkao zamilsjeno gleda u njegovu sliku. e sad kasnije ce reci kako citaoca ne zadovoljava fibula bez duse.on je msilo posebno o toj braci. rekao bi usedelice po vokaciji. ali iz nekog razloga otac je nizi od nejga.

tako ga je zvao. pitao je dadilju ila li cega. koja s esad razigrala I . Ujka bert. I onda se taj covek pokazuje sad en dsamo na tom nivou da se vise ne pretvara nego u svoj svojoj sustini. I njegova je rec bila jako vazna. oset. nije bilo potrebe da govore obe. I kaze kkao je osatla prazina jednaka onoj krevetu. relani svet u kome ce se gubici samo nizati. ovo je sjajno. onda je posmtarao ljude kaze znoa ej jednog kome je zena bolovala od raka. nisat sto se u njihovoj okolini dogadjalo kao da nije bilo vredno paznje. nikakave tu pritvornosti ne moze bitim takodje ta dusa u snu putuje sjedinjuje se sa onim univerzalnim duhom. ona je dolazila dugo jos kod njih I kad je prestala nejna uloga. I tad ej shvatio. Kaze bio je tmuran dan. ona je ubrzo postala njegov najbolji prijatelj. samo oset. osetio je kao da se nesto tesko valjalo. na kraju ga je dadilja pustila video je portret bakinog brata. kada ej ovaj covek izasao iz sobe. na kraju kada mu ej umrla majka. kao mleko I sir. Kaze cesto su ljudi tako sedeli kod njegovog dede u blagovaonice I razgovarali. na oko ili misao. Oslobodili sum u sobu. sto I ja apsolutno mislim da kad ljude prozremo kad ih otkrijemo istinski mozemo da vladamo njima. Ali kaze postao ej ljubomoran. ali je uvek dovodila svoga muza I na njega trosila sve novce sto bi kod njih zaradila on je mislio kkao ti pokloni koje mu nosu manje vrede jer se vremenom dok putuju izgubi trag njenog bica na njima. kaze to je ejdna od najtezih stvari bracnog zivota. Baka je imala jednog barata koji je umro mlad I njegova je jedna slika visili u salonu. I kao da ej posto neumesno gledati coveka u tom kosmicki intimnom trenutku. Dok nije mogao da zaspi. ne nego nije mogao da gleda ljude dok spavaju. on bi se cesto zabavljao posmatrajuci te ljude. I to ce potpuno I okarakterisati njegpovu licnist. upravo u onim predelim akoji su najsirotniji. I ona znajuzi deciju dusu. Kaze u detinjstvus ecesto zamisljao kao drvo. koje je lsepo mali svojim rasirenim granam oseca ceo svet. kaze verovatno je ljudima koji su culi z ajegovu nesrecu izgledalo strasno to sto ej jedna virtouz povredio ruku n asamom vrhuncu svoje slave. kao sto je I u etinjstvu znao prepoznati one jabuke. bilo mu je cudno sto je njima uvek bilo zanimljivo ono sto je dolazilo preko. Kaze izgleda da j edoktor cuvsi o njegovoj karijeri posato malo zainteresovaniji pa mu j euslisio I tu zelju da osatne sam u sobu. isto su mislile. Tetke kad ejdna progovori druga zavrsava. ne brini covece nisam te gladao dok spavas. ivan to nije mislio naprotiv. to ej verovatno bila jedna od najveceih prekretnica detinjstvo. ili znanje. Onda o svom padu. I on je u pocetku mislio kao da su oni neki orivezak svetu. ali ej bila I jedna soba zakljucana nesto ga je u tu sobu neodoljivo vuklo. kao da ga ovo sad cini slavnim naravno njemu je sve to bilo smesno. koji je tamo negde daleko preko. deda je bio liberal. ivan ej z anjim rekao. covek kada spava ogoljava svoju dus. dugo unapred oseti priliv svetlosti. kao da sus e samo ti dogadjajji razmatrali. I tako biva sa svim stvraima koje nestaju iz naseg zivota. osatje praznina potpuno srazmern anjihovoj velicini. mladic. I onaj deo koji je otvorio. taktilni culni je ono sto je izvor najvece informacije. ovaj mu j edelovao uverljiviji. I uspeo je naravno to je valjda bilo delo babinog brata koji s ebavio mastikom. I uprvao je njena smirenost odgovarala njegovom nemirnom duhu. oseti to ovek intuitivno. naravno sves e ovo I dalje desava u bolnici samo on evocira svoje uspomene. Kaze kkao sun eke stvari najlbolje najkvalitenije. z anjega kao da su sev slike izgubile obrise. lai misli d ace vec sutra biti vedro. tako je jaedno noc pokusao da se seti detalja tapiserije iz blagovaonice. ali razlog tome nije bilo neko njegovo nepodnosenje ljudi. zapravo one su bile jedno bice.evec smirenje. obasjane svetloscu. tako su I njemu izabral dadilju iz tih krajeva. I saznavsi to on je stalno piljio u tog coveka zeleci po njegovim pokretima I postupcima da utrvdi ka dtacno pomilsaj na nju. izeli su krevet na kome je lezao nejgov cimer.

I ona je valjda pripadala bakinom bratu. Kaze danas je nedelja I jedno mozda od najboljih poglavlja. ali do kraja u smisli neuspeha jer tek on donosi pouku. kako je nedelja izgledala tamo kod njega. ni umetnik ni vojnik. koja je ubrzo posatla tako nemarna. tu je samo jedan lekar. masatnje. Obmanjivanje sredstvom istine daleko je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi. sve se nasatvilo. a nedeljno popodne je potencirana nedelja. jer to onda nije ni dobar hirurg. vojnik ranjiv od svoje pusek. jer kao sto hirurg ne sme biti preosetljiv na svoj poziv. Kaze tu camotinju probudio bi egidio koji je svirao tromb I kome je dada dao dozvolu da tek polse cetiri sata to moze raditi. nisat vise ne bi postojalao. I kaze danas misli pored svega sto ej presiveo a bilo je mnogo toga I teskog nisat nije bilo vise tesko nego te njegove mozemo reci imaginarme patnje iz detinjstva. iz te njegove preosetljivosti za muziku oni su zakljucili da je za nju I nadaren. I tamo je na tavanu medju tim starudijama nasao I violinu. gotov stalno osudjivati tu ljudsku potrebu za konkretnoscu da bi u bilo sta verovali I da bi bilo sat postojalo. O detetu. naravno to ga opets eca na detinjstvo I misli da ej ovaj sadasnji utisak o nedelji I njenom dozivljaju upravo izneo iz detinjstva. koa je sav sazdana od patnje I nistvaila I neunistivosti. neki su bolesnici pusteni na dopust. Kaze detetu je potpuno nepojmljiva misao smrti. On ce u vise navrata. I debela I . Sunce kao da j ise sunce u nedelju I tisina kao da ej vise tisina u nedelju. kao da su I oni danas svojoj bolesti dali pauzu. Ali pred spavanje ubuzeo bi ga nemir. I dalje mozda veruje da je to osnovan karakteristika te umetnosti. kkao je nedelja kao nekim stautom koji je nadzemlajski odredjena te gde god bili ona na svim krajevima sevta I u svim sredinama ima nesto zajednicko. Kaze kad bi bili oblacni dani I kad nije znao kkao das ezabavi odlazio bi n atavan. ali videcemo da se nas pisac u mnogo cemu nije odvojio od deteta. ozenio se nekom anicom. a on je odgovarao zato sto je njmu svaka muzika tuzna. patnje pustolovine. da bilo sta pusti glasa iz sebe samo das e ima utisak da svet nije u potpunosti zamro. neki su napolju. Egidio je inace ispao valjda iz neke muzicke trupe I osato tu u njihovoj varosi. bucko je posato vise nego stvran cak je I osaloj deci govorio sta se desava sa njim. gledao ej devojcicu koja ej plakal za bakom. a onda se razigrala I pitala majku zasto place. kaze cudilo ga ej kkao ti ljudi svasta skupljaju I kao da bez tih materijalnih stvari. sat radii td. kaze kkao su cudni ljudi izmislili su bogove I tako neke potpuno izmastane stvrai da bi onda mkorali d aim daju fizicku dimenziju. kaze ako bi sev znalo da zamre da je on cekao samo na jedan znak da petao zakukurice. sve je tako nekako zanemelo. inace kad god bi baka svirala on bi plakoa. njihovo secanje niti emocije vezane za te negdasnej ljude ne bi postojalo. zato treba samo gurati. I kad bi nespretno prevukao prste preko nje kao da je on auspevala dad a izraza nejgovom dusevnom satnju. jer zapravo dete vidi da neke stvari mogu nesati ali citav svet ipak nasatvljala da traje lai onog trenutka kad bi se uglasilo ja. Ali kaze izgleda da covek ne moze da sazna mnoge stvari dok n euspe. kroz njega razmiljsao o pojmu smrti. I tako je uzivela legenda njegovog detinjstva.I u bolnici je sve mirno. tako ni umetnik nemse biti preosetljiv a svoju umetnost. predjeli ona nesto zivlje on bi isto. negde do cetiri bi otprilike sve gotovo odumiralo.a on tek danas vidi kakva je to bila greska. ono je ja. ali niko ne govori o dusi dete koja je tako velika. kao ociti nedosattak njihove maste.usptrepatal I koju niako nije trebalo razocarati rekal ej ima. a smrt je ne ja cist apsurd. valjda pogodjena majcinim suzama. smrt vlastitog bic je potpuno apsurdna. kaze mnoge filozofije tvrde da covek ima dusu. odnosno u svemu moramo ici do kraja. Tako I on sad moze da svira koliko je dovoljno z aneke sitne zabave. to je bucko. onda ej ona pitala zasto sad place kad ej ovo veselo. nakon toga je vec sve polako pocelo das e budi.

Kaze leoa ej I to bas onako neuobicajeno lepa. kod njih nema delimicnosti. alit e lepote su I razlicite vrste. moraju biti potpune I zato je to cudo prirode kao I slika gde su svi delo uprvao nacinom nakoji su sklpoljeni daju lepotu. Kaze njegova bolnicarka je otisal u svoje mesto zbog nekog smrtnog slucaja I on je vec zamislio kako ce to izgledati. I kaze upravo kod te lepote I samo bice koje je njen nosilac jet e vrednosni svesni I zato zna da ej nosi I t je lepota lepote. cerka kalpurnija je bila lepa I ivan je se u pubrtetu poceo zagledati u nju. opsesija njegovih razmisljanaj njeoga dusevna hrana I onda sjaajno. kaze ima onih serijskih gdde su svi u porodici lepi. kaze ne da joj s eveseli nego ej ceka. Razmisljanje u smrti. I on smatra da pored borbe za kruh covek treba da udej u jednu najvecu iakad a[reduzetu borbu svom svojom silinom u borbu protiv smrti. Misao o smrti pripada samo . sve to moze biti tako relativno. I ubrzo ce se povsti polemika oko ostavstine ono malo tricarije I uvek ce se ona oznacavati takvim recima kkao bi se sto vise umanjila nejna vrednost. naravno na njegovu bolnicarku nece ni pomisljati jer ona posto s eizmestila njoj nisat ni ne treba aona ce se za to nas. I kaze kkao su istocnjacke religije radile pametnu stvra kad su smrt preedstvaile u domenu svetlosti. koliko bi tada bila lakes podnosljiva. ima beznacajnih zivota ali nijedna smrt nije beznacajna. Kaze ona ako je ona prava ona je takodje jedan talenta. I sad pocinej razmtranje pojma fizicke lepote. izrodila puno dece koja su sva id reda bila balava. ovo ono.lepote. pa to sto su I deca lepa je logicna posledica. to bi bilo kao pitati z aneku sjajnu sliku imali jos pozadi otvor za smesta nje novca. I shvatio da ej to cena. ta lepota I nema neku vrednsot. ona je inace stalno dozivala svog decaka I njemu se I danas cini kao da cuje viku tog imena. kaze takva je bila kalpurnija. ona je u toj svojoj lepoti ostvarila svoju celovitost. kao sto s edesava I sa umetniscu. I pratio ej do kuce a tamo video jedno bice njenu sestru sa vodenom glavom. sav su deca bila ruzna sem nje. Sam se pita sat ej to sto nas tako mami svetlosti da li je to nesto praiskonsko. pa nasat ce joj to. ona je jedina relana. cemu to.ica u svemu u kojima da samo nesto fail one ne bi bile to sto jesu. zeleo bi da umre u sunacnom danu jer u pravo ono sto ga u smrti najvise plasi jeste ta vizija I opsesija mraka. Kaze kkao bi baka kad god bi nekog videla u nekom poslu onako blago ga bodrila da nasatvai I to je cinila I sa egidijom. Opt smrt. svi u porodici placaju danak te vanzemaljske . ali ako je ona ipak lepota nizeg reda to je nesto sasvim drugo onda su njoj potrebni I osatli kvaliteti.aljakava. I sam kaze zar I druge umetnosti za svoju veliku svetlost nemaju protivtezu mraka rugobe. inspiracija. previse je umiranja u ovom zivotu. smrt je jedini fakat. I to su one lepote u pokretu . I njemu s ecinilo kao da u tome ima neki savez pritiv dede sto mu je I prijalo ali I psetalo jer je mislio da su samo on I baba u njemu. I da misli da ju je tako pronosi razboljenu citav zivot. samo se zaprvao umire. sesce rodbina on ace dobiti istaknuto mesto. takva je bila jedan devojka u koju je bio zaljubljen u srednjoj skoli. dozivljaj stvarnosti subjektivni ili objektivni. bola. kaze to je kao savrseno umetnicko delo u tom svom savrsenstvu ono se uzdize iznad fizickog ono dobija neke metafizicke razmere. ali kao da su ljudi imlai neku vrstu sazaljenja p[rema njoj I njenoj zrtvi. ali njemu vise prija ova nova bolnicarka. ali tamo gde je ona stvar slucaja gde je potpuno neocekivana eto je vec velika stvra kao I umetnicko delo. besz onoga sto nas veseli mozemo lai be zonoga sto cekao tesko. Kaze kako sum u zvuci egidijevog tromba jos tada razboljevali dusu.edstvo I svoj deo boriti kao lavica. ona ej ejdina strvarnost. kaze nije cudo sto takva jedna lepota je u stanju da nekom posatne zivotnja prokupacija. on je posato obucar. I ono njegove relano irelano. lai kaz eto su sitni duhocvi. I kkao to ljudi ne shvataju najcudnije mu je kad neko kaze je li pored toga sto je lapa jos I umna.

I on nasluti da je rak. I misao o smrti je zqapravo proizvela boga. I da nema smrti ne bi bilo ni boga. citajuci je zakljucio da je junak . I svi su bili skamenjeni I tuzni. Bolnicarka mu je donosila knjige. coveka nesto pocne da probada gricka polako. to I ja mislim. u tome je draz prometejstva I on ne bi bio prometej da nejgova pobuna nije bila nemoguca. kaze kad je zagrmemo grom onaj primitivni covek se uplasio I tako je nasato bog. Govori o nekom plemenu koje je imalo kao kult mama yumbu I da tog verovanaj nije bilo koje je naravno cista izmisljotina citav jedan civilizacijski poredak bi bio lisen takvih tekovina. ceo grad je zamro od nesrece. I navodi onaj stih iz okovanog prometeja kako je ljudima uskratio da vide svoj kraj tako sto im je naselio srca slepim nadama silnu blagodet time dao coveku. majci su koja je do besvesti obozavala svog sina jedinca rekli da se zadrzao. I zaisat emotivna reakcija ej najbolji pokazatelj onoga sto ej nazovi realno. Gvovori o filozofima kao o pesnicima. kad za njega neke stvari koje nisu imale niakd karakter obkedktivnosti a zna le su I te kako da ga pomerei u tom smislu one su relanije od ovih. jednom je jedan decak na izletu van grada upao u neku provaliju I poginuo. a I da age j imao sigurno bi vise poziveo. svaka filozofija je licna. iako je do tada verovao da nesto tako jasno objektivno mora nadvladati sve sda je video da to nije najace eti jaci je onaj subjektivni osecaj. Procitao ej dosad napisaono I sam se sebi smeje sto tako pada u razna filozoiranja kaze kkao zazire od toga dam u neko kaze da je kontradiktorna I uopste mu nije jasno odkale u takvim umnim stvarima kod njega takva potreba za doslednoscu kada ej u zivotu generalno nikad ne potencira. I to je tacno. ovde ih inace ima mnogo. I sta taj objektivni fakat menja u ovom slucaju kad ej covek vodjen nekom svojom relanoscu skoncao sa sobom. jedina prava stvarnost je stvarnost nase patnje. Kada je u pitanju ovo shvatanje realnosti on s epitao ne cinili satvrnosti krivo ne umanjuje li je takvim satvom. On misli da je covek zaprvao tek m. kako je potkopavao relanost relanoga na drugoj je starni gradio realnost irealnog.z ato I jesu pesnici. I on je tad shvatio. Uvek mu j ebilo cudno zasto ljudi toliko insistiraju na spoljasnjim dogadjnaim. Realnost realnoga je ono u sat nikad nije verovao. deda njegov fala bogu nije bio u gradu a ni neki njgeov zamenik tako da je u tajni prosao I naredni dan. odbukcijom je usatnovljeno da rak nije ni imao. I on je sam nocu podrhtavao od te strepnje. treba imati maste za smrt.izabranima. o literature. I misli das vi imamo ten eke svojwe mama jumbe. prvo sto ga je interesovao covek I to onaj slozeniji a ne pracovek. I obratno sporedna stvar dobija na vaznosti I posotjansoti u onom stepenu u kom nas je pogodila. nije znlaa. Razmisljanja o bogu.jedina sigurna istina je go covek koji strepi I strada. Prica u prici. subjektivna. I pored svih tih rezultata sat menja stvra sto mama jumba zaisat ne postoji. jer sat ima veze neki realitete ako se nas net ice. licni pogled na svet. zrtvovanja. ono nase us at mi verujemo jace je I iznad bilo koje objektivne cinjenice. I to tek kada se covek osvestio kao bice. poklanjanja. sve I daje tako to ne odgovara njegovoj licnosti I premalo mu je mastovito. znaci bog je proizvod coveka a ne obratno. Kaze da age j na ovakov razmisljanje navela cinjenica iz detinjstva.nogo kasno posato covek a bog je svakako morao nastati tek posle njega. I ljudi treba da preduzmu tu borbu protiv smrti bas zato sto ona deluje besmislena I nemoguca. se odlazio na oblakoder premislajo I na kraju skocio. a majka je bila razdragan I vessel I svi su je gledali u cudi I gotovo se grozili lai joj nisu imlai na cemu zameriti. dugo je trpeo mucio. svi su to nzali sem majke. gradjevina. I trazili su sutradan pogudnu osobu koja bi joj morala saopstiti istinu. moj omiljeni deo knjige. te knjige su bile kao egzoticne tiem sto predstavljeu gomilu zbivanja nekih primitivnih ljudi u nekim dalekim sredinama njemu to nije bilo zanimljivo. a onda ej sahvtio da en.

vrsi se kulturna razmena. ubrzo mu ej majak umrla. ozenio se. uzivao je lsusajuci je. u svakom slucaju to ga je bolje osvetljavalo nego sto bi to ikada sunce moglo. Njegova cerka k je takodje igrala u predstvai. Secas e sebe iz tog perioda kad posao u skolu. on ej precutao da ej u ovom mestu proveo svoje detinjstvo I da zna svaki njegov deo. Glavni junak je primitivac ali to ne moze biti nas covek kakvih ima na pretek . u pocetku su im ljudi pomagali. davati im neka znacenja ali ova sev izjedancuje. nikako se nije mogao namestiti. mi nase duhovne mozemo velicati. ne nego malo egzotike I to je uvek covek iz nekih udaljenih krajeva. ali posle izvesnog vremen aodlucile su. ali procitavsi jos koju knjigu d a je covek ameba I sam pisac. otac ej to podrzao. Pokusavao je od svoje bolnicarke da izvuce. I tada se kod naseg junaka po prvi put javil ata spona zrtva I umetnost. Opet s evracamo na realnost. a onda na kraju je grad odlucio d aim da novce za odlazak I oni su u znak zahvalnsoti odlucli da naprvae oprostajnu predstavu. ali opet nekako zajeban. nisam sigurna uglavnom nesto od efeekata scenografije. Nisam rekla kkao je ejdnom dosao kod njih da sapva neki nadvojvoda koji dobio morsku bolest I kkao je on onda arzmislajo kkao vizicka patnja izjednacava svakog coveka. Pitas e kao se I izvuce iz ove bolnice. petra su potom prozvali glavonja on se odupirao tom nadimku. satrost I ne pruza bas neke preteranw mogucnosti I perspective. bolnica. akze u zivotu se moze nesto a ine mora ali na predstvai se upravo mora odigrati sve kkao ej predvidjeno tu nema odstupanja I zato je z anjega predstava konacan. I tako ej savko imao svoju milosnicu. ljudi kao da su imali razumevanja za ovu zenu I u neku ruku su je zalili uvidlali su njenu zrtvu. neko drvo ej bilo posadjeno I oko njega valjda podesena neka svetlost. a ubrzo je I ons am ivan otisao iz grada. opet utisak relano izmastano. Kaze kao je sa strapnjom ocekivao ono sto se dogoditi na sceni. I kako se kretao nasumice I put ga uvek vodio ka majcinom grobu. kao nesto neodvojivo. sev grad je bio u toj atmosferi. Ivan ga je voleo lai I mduboko cenio. pre koncerta on je dugo namestao violinu I onda kad se to konacno zavrsi on bi dao znak I zavesa bis e digla. posle su ga [remestili iseo je sa ivanom I ovaj cemu postati mnogo blizak. ona mu opisuje mesto katedralu na koji ce nacin doci do nje. a u pocetku je sedeo pored decaka koji se zvao petar. ivan mu je prebacio da to cini iz sazaljenja I da nije u redu. U njihov grad je stigla neka pozorisna trupa. kkao bi se zeleo izvuci odavde ali en zna koliko ej to moguce. egidio kao das eprobudila njegova nekadasnja umetnicka starts najvise je u tome ucestvovao. kaslajli su jedan od njih je uzeo da pravi burad. kuda ce. Sam violinista ej bio dobar ucitelj I pedagog. u gimnaziji ga je ucio fra andjelo. to ej prvo uradila njegova majka da jednom nedeljno po jednu od tih zen aiz trupe prime na rucak. k je otisla sa pozorisnom trupom. cesto mu se javljao razglednicama a kasnije je cuo das e I on njima starsno ponosio. to je umnogome otezavalo njegove nastupe. jer je znao neopozivost toga. I neporeciva.kaze ivan ikao on sam je vrlo uredan bio u svojim satvrima nered u kuci ovih mu je nekako prijao kao da ej oznacavo neku toplinu za arzliku od serilnih hotelskh soba. odnsono nije stigla svojom voljom nego je samo dotle imala da plati put I tu odsela. I tad kao da ej znao da ej taj poklic bio nagovestaj neke nesrece.zivili u gradu jos uvek secanej na nejgovog profesorav ioline. on je to poricao I kasnije mu je ivan rekao da ga sad ne ozve glavanja zatos to hoce da . ali sto s enjegovih nastupa tice imao je jednu manu. zene su posebno pomaglae. zena je nevoljno prisatla na taj brak I ubroz se sasvim upropastila bila ej strasno aljkava deca satlno balava I poneo je uspomenu iz njihove kuce to stalno brisanje nosa. On je u jednom trenutku zapsao ono sto ag je trglo bio je glas bdijte strelci.covek ameba. Naime to ej bio jedan genijlana covek. bolnicarka mu cesto dolazi I razgovaraju.

bilo jet u jos ljudi. ovo mi lici n aono sa borhesom. I on je pobegao u sobu I plakao. mozad ono sto on nije imao. prvo oset pa opazaj. neki goblen na kome je valjda bila neka babina slika je bio pohaban I trebalo je smisliti kkao da seto zakrpi a neprimetno I onda ej deda nasao sliku iz zurnala koja je odlicno pogodovala. petar je izrazio zelju da studira medicinu I oni su g au otme podrzali.pokaze svoju samostalnost. a danas se to ne moze biti jer covek u svojoj svesti nosi vec gomilu nas. a jos mu je tuznije bilo zato sto je znao da to niko od njih ne bi ni razumeo. Ovo drugarstvo je ivanu bio prvi dublji odnos. Ipak mu j eivan bio najblizi. Inace violina je bila pretezno muski. I nesto je posebno ivana prema njemu privlacilo. jer je rekao da su slobodni oni koji nekad mogu svoju slobodu okaciti o klin. on je pricao o svojoj uciteljici klavira I onom straom prepoznatljivom mirisu koji bi mogao prepoznati u hiljadu. kako svaki dogadjaj u nasoj glavi moze dobiti obris intrigue itd. a oni slabi u koje spada I on samo mogu tako das edice svojom slobodom u vetra. I opet dokaz njihove zive maste. njih cetvorica su do mature osatli zajedno. nema nista strasnije. gnusnije od ruznog coveka koji place. da li tako vec godinama ide I place.popustalo. Kaze kasnije njegovom Idrustvu se priblizio I mata. uvek sam sebi pobegne s lanca I izgubi nit. I kaze sestivsi s eklavir zar en naucimo mi mozda oluju I njnu lepotu kroz simfonijsku oluju. I taj isecak iz novena concert champetre osato mu je stalno u glavi kad sum u javili da je deda umro. klavir zenski instrument. izgleda kao da place zato sto je ruzan. Ivan se opredelio za put umetnsti. koj je nakko bio sasvim obican pragmatican lai je za sve njih imao autoritet. jaki su zato sto znaju u datom trenutku biti slabi. slabost koju je ucio kod dede I koja je u . bio je potpuno miran kraj njegovog odra. medjutim violina ej I dalje osatla musak stvra. da li je zatekao zenu sa drugim. nadao se da ga niko nece naci niti razumeti razlog njegove patnje. lai kad mu taj detalj pade na um on se zaplaka.m I imao je onu crtu ozbiljnosti satrijih ljudi koja na njemu uopste nije bila odbojna. Sad se opet vraca asocijativno da nam pokaze tu jos jednu stavr koje se nisam ne zna zasto citavog zivota seca. sasvim obican neznatan dogadjaj. posebno po onome sto je za njega bio uslov prave bliskosti a to ej da su imali iste bolecivosti I ranjivosti. nas junak kaze da ej se uvek stasno grozio psihickog nasilja I da ej iz ovoga shvatio da ljudi imaju vlast na taj ancin sto privremeno prikriju svoju volju. slabost jakih. vezano je za dedu. samo kao je u kuci bio mogao ga svirati I musarca ali je za klavir to vremeno . jaki prikriju svoju snagu. Seca se prve predstave san letnje noci.edjenog bola [patenja naucen da gleda itd. kaze kao da u nama postoji jedno drugo dublje pametnije ja. bubuljicav. Mada kaze naprosto ej stavr da treba biti ono sto jesi lai to nije nimalo jednosatvno tako kao sto zvuci. pala je velila figura. I sad ga ovo navelo na pomisao po kojoj mi to zaprvao zakonitosti pamtimo. I misao mu odlutala. govori o spontanosti kojas eceso navodi kao neophodna. zajedno su taj neuspeh I odpatili. niko to nije orimetio do ivana. Jednom su sreli coveka koji je isao ulicom I plakao pri tom je bio ruzan. I koje selektivno bira I upravlja nase pamcenje. kao to kod mladjih zna da bude. Kaze opetse mnogo zaneo. kad n akraju nije uspeo. kako su ga prozvali plakao. on je nasatvio svoje a dva su ivana rasprela pricu o tom zasto je slinko. on je svirao klavir. on je sav bio ocaran svojim poduhvatom aonda je to neko od prisutnih prokomentarisao I kao da je umanjio zaprvao ismejao dedu. I onda je on o svom ucitelju ovaj o svom hgovorio. ali on tvrdi da covek danas ne moze biti spontan. I da on cak sam nimalo ne zevidi na spontansoti primitivnom coveku. koje misli za nas. I on sad zai primitivne ljude koji dozivljavaju prirodu neposredno koliko su u tom svom dozivljeju uskarcene lepote I punoca. kako tako neke bezancakne satvri pamtimo anesto vazno zaboravimo.

razgovaraju s anjim. starsno ga ej ovo porazilo. nego kao da name j obaveza da dalje nizemo rezultate. I jao je vazno da en izgubimo kontinuitete u napredovanju. I ondas es eca tih vinograda iz detinjstva. I poslao joj je pismo kkao ce se videti sl put. posle toga takav covek obicno posatne ogorceni kriticar. . Kaze ima onih koji ce odmah krernuti.kaze preboleo je I to za sest meseci. pa kolima dosli. video porodicu. kako nije ni tacno daz ene vole jake musakrce ne uprvao ove osetljivije. smrt. treba da budemo profesionlaci. I onda odlucio naprasno da otputuje. Sad poseta u bolnici. I sad o ljubavi kako se satlno mora pothranjivati. I da ej to smesno I nema nikakve veze ssa tipom coveka sve se preboli samo je pitanje vremena. ali kada je razmilsjao o sebi kao piscu on je mislio da ne bi bio dovoljno dobar. Pa anvodi coveka koji je insistrirao dam u se pise testament samo da nesto iza sebe u toj formi osatvi. a ovo sto on pise to je senilno. ne ljudi uglavnom usvajaju znanja onako kako im se servira I to nsiat nije njihovo znanje. a ima I klimkatericno njemu su sklonije zene. ona mu je rekla da bi umrla kad bi otisao. Kaze jednom mu je stiglo pismo. bakina. kao neki irealni dnevnik. kao mladalacka pojava to obicno traje do 25. pa dedina. I oni drugi malo osetljiviji koji ce biti skrkahi bolom lai ce im upravo ta povredjenopst donositi uspeh kod zena. a onda su se redjale dalje nesreca. otac majka sin I cerka. medjutim on je ujutru nesao. ona mu je postala potpuno nezanimljiva. O pisanju. tok se peridoda najmanje rado seca. a onda vidi decaka kako odlazi do kola I igra se imulirajuci voznju. I na kraju obavestenje da zbog njegovog dugog boravka u inostaranstvu I troskova skolovanja ne moze racunati d ace siat od imanja vise dobiti. ali je orao doci licno. kako je neizbezno morao da otputuje. a onda su izasli prokomentarisali vise nego strereotipno kako ima se bolesnik cini bolje nego sto su ocekivali. na prvom raspustu otisao je u mesto. Opet je ujutru malo cituckao zapisano. A onda kako mu je govorio jedan covek kakao ce preboleti. ali sum u drugi govorili da bas to znanje koje ima jeste najvaznije jer je njegovo usvojio je samo ono sto njegov duh moze da primi. staracko. to s eodnose na sve cime se u zivotu bavimo. kao da datu rec menjaju po oadezima. I odvezli ses vojim novim kolima. ciniti dinamicno. nova kupili. mnogi sum u govorili da treba da pise. kako ce ga uvek podici. Kaze nas uspeh kojis e nize obavezuje nas da anstavimo dalje. ali je stiglo pre pismo iz mesta da se devojcica ubila ispivsi kiselinu. I da uspeh posatne nasa obaveza. a ovi unutra svaka rec kola. da treba da dodje u mesto jer su oko vinograda ono malo od dedine imovine sto je ostalo poceli neki pogranicni sporovi. kako se njoj nikad nije ni tezilo ni u religiji posebno ne klasicnim knjizevnostima. u pocetku bilo zanimljivo.jednom trenutku bila znak razocarenja sad je postala nit koja je dedu priblizila. da ovaj mu je rekao kako su zene mnogo jaci pol pozrtvovanije. I on je glumio. jedini razlog koji on prihavata za pisanje jeste oslobodjenje. kako su kretali I kad ej deda isao isla ej citava povorka stvari. ne sme mo se preispitivati o svrovitost naseg delanja tada cemo satti. tako su se pokidale sve veze. osavljajuci sve iza sebe. egidije se nakon toga odselio. I sam se sebi cudi. on je nekako preko fra andjela jedinog zivog stvora koga je iz mesta kontaktira pokusao da to resi. on je mislio da svi to cine. Mladost osatvlja gorak ukus u ustima. ali ubrzo dosadilo. tada covek mnogo I previse veruje u sebe. I tamo poceo da se vidja sa mladjom egidijevom cerkom aldom. ocovecila ga. ona je kao maslacak svaki je vetar moze potpuno rasprasiti. iako nije imao ni kome niti sat da osatvi. Govori o umetnosti kkao j elosa svesna teznja za originalnoscu. dosli su u posetu pacijentu iz susedne sobe. ovo je odlicno opisao kaze ucinilo mu se koliko su pura to kola potpuno nepotrebno pomenuli. deset dobijenih pobeda vec garantuje 11. iz jednosatvnog razloga zato sto ej neuk.

slazem se. jer bi bilo satrasno da umre pre njega. tesko. trebali bi im I neku penzaiju dodeliti. to je nemoguce. nikako ne 7. a onda je se nasao sa fra andjelom I zapoceo zanimljiv razgovor s anjim. ako govorimo o onom cistom relaitetu. kaze pa ni sev ni tuge ni srece ne deluju na nas podjednako u razlicitim trenucima naseg zivota. ne jednosatranost. to je borba. tacno. to mu je bilo posebno zanimljivo. A onda kad ga je andjelo nazavo slobodnim duhom on je rekao da niko od njega vise ne robuje. zeleo bi mud a se smiri. ne bi cackao po tome kao u svetinju. I kako to nije licemerno nego vrsta neke intelektulane koketerije. osato si uvek isti. I koliko god da je imao prijatelja lekara nikad se nije usudio da ih pita postoji li ili ne. on zeli da luta. gra andjelo zeli das a apstarktnih tema predej na nejgov realni zivot. zamerio mu je sto tako lako pokusava da poljulja temelje na kojima stoji citavo covecanstvo. kaze da je pisac nikad se ne bi plasio da upadne u kontrdadikciju jer je uparvo to autenticno. sve se dovodi u sumnju. kao da je bilo teze ono njihovo pripremno nego ono sto se uistinu desavalo. itd. ali naravno ivanov nemirni duh zastupa sledece.z asto bi I osecanje I vera prema bogu bilo drugacije. bog ace biti dok ljudi budu veroovali. I . Inace ga je pototm sasvim u duhu svoje detinjaste mastarije pitao jel istina da je nekad bio kavalerijski oficir. slazem se. ovaj ga onda pita koliko takvih njemu slicnih jos ima u svetu. Inace razmislajo je o fra andjelo pre razgovora I o tome kako je bio fratar I kako je bio liberalan. Sve je bilo zapusteno. razgovarali su o zameni tih uporista da li na smrti jedne ideje moze nici druga. Kaze kkao sum u oduvek govorili ne mkozes tako sat ce se desiti kasnije u zivotu kad te stignu problemi. Kaze kako se opet zaneo.nosio se I neki tus aon je babin smeo da koristi. njega nema lai tako nema ni tuge radosti. pa na kraju to je I srecan broj. jako malo. andjelo mu ej samo pozeleo da taj kome sluzi potraje da umre sa njim. on samo misli da postoje odredjeni ljudi koji veruju u svoje uverenje koji ga se drze. pa ako se on odupire a oni mu objasanjavaju da na sest mesecui strerilisu sobe I da zato mora da je napusti. ne zele da odstupe od njega a da ej to istinska vera u svakom casu u to ne moze verovati. I bolje je imati jednog gospodara kome sluzis I bar poznas to ropstvo nego se rasipati na stotinu. ali zamera sto je ziveo kao umetnik u svim oblastiam zivota sto ej ono sto ej bilo neophodno z aumetnost oset preneo I na stvarnost. u koju se premestaju bolesnici I tamo umiru. samim tim je bio a tipican I nezadrt fratar. prvo zato sto je medju liberalima I njegovim dedom bio veoma cenjen covek. pitao se sta je to u sta veruje I sto ga ne izdaje. sat bi time dobio. on to razume lai jegov nemirni duh ne moze razumeti da covek satlno moze verovati u tu jednu istinu. Ali ga ej zanimalo cime se taj covek u duhovnom smislu hrani. On kaze da je voleo tog coveka. I u rasparavi s anjim kad mu on kaze kako je on kontradiktoran ovaj ce reci kako on misli da je u tome velicina covekqa. postoji kao neko stanje svesti. verovatno videvsi njegovu smirenost. I kaze kkao ej smrt uvek negde drugde u broju 6 ili 8 ako smi mi 7 . pa ga pitao ima li boga. ova kaze ima kao sto ima njegov bucko. nicegha sto ej apstarktno. I znalo se da to I njmeu prija. Kaze sinoc je u sobi bolnickoj nasatla mala uzurbanost kako je kasnije saznao umri je neki pacijent. I kao covek cim malo oseti da se smrt udaljila da odnosi nekog drugog ne njega n se onda ad onako na bezbednom odstojanju o filozofiranje o njoj a kad je blize. ovaj kaze ive tuzni sretnice. ali ivan samo to ne zeli. voli ga I satlo mu je do njega. kaze mu fra a I ovaj nazovi bog njegov mora biti dobar cim mu lsuzi. I ivan ima nekog kome robuje. ali on je verovao da postoji soba serbecimer. a vera je mora se priznati nasusna potreba. ali sad zamislaj kako to izgleda kad bolesnika tamo treba da premeste. I time su ga uvek plasili a te su zivotne bremenitosti dolazile I on ih je podnosio.

ali sat ej jedna mrznja zasto niko ne govori o tome. iako on je kao nerealan. onda mu je sutrdana ivan zamerio. sta mu jet u bilo zanimljivo. ali on shvata da za tako velike mrznje mogu da budu sposobni samo jaki ljudi.predlaze mud a treba da pise za decu. sigurno. tako su ga jednom poslali kod nekog advokata mnogo ozbiljnog coveka. ivan j odusato I od muzike I literature. krhke. Kaze. A onda razmislja kako ljudi cesto potenciraju velike ljubavi. Ivan kaze on se takvih ljudi kao sto ej ivan plasi. nije studirao ni medicinu. kaze cudo je sta tako ejdan mali komleks moze da uradi I da pokrene. po tome je ivan veci realista. kaze sigurno su nesto pricali sto nije bilo z anjegov dom kad su se napolju tako dugo zadrzali. tako da njiti ga ej neuspeh mogao potpuno razocarati. Ali bilo je I onih koji su ambiciju gajili. Kaze tako je sretao svoje prijetalje. gotovo niko od prijatelja sem naseg junaka nije izabrao ono sto ej zeleo. zasto nisu oni osatli iskompleksirani. kaze kkao cesto govori o tome kako je I ibzen bio apotekar. Svirali su ivan I jegova zena bio je I mata tu. ali ivan ej nezadovoljan. kaze na neke stvrai bi bio . vodio ga ej dam u pkaze plac koji je zeleo da kupi lai slejak nikako nije prisatjao na kraju ej sredios a ovima iz opstien da ag nekako na to nateraju. kaze onaj koji svog radnika po kisi salje da kupi uzinu I ustanju je zbog enke gluposti da ga otpusti. Otisao je tamo. I tako ode. I onda mu ej mata objasnio ono sto se injemu samom ucinilo cudno kod ivana. one su u coveku najvaznije. ivan mu kaze sta je njmeu. raspravljeli su I oliteraturi. mata je bio takodje tu u mestu. djaba I od uma I od svega. Ozenio se nekom nemicom ona je svirala klavir. ako sto mu se uvek plakalo od te njihove tuzne srece. koji je zaprvao vaznost svake svoje rci podvlacio tim neprestanim radom obrvama. Kaze trebalo je da prihvati neko zaposlenje ali je saznao da u tom mesto zivi njegov ivan. taj isti bi u vojsci surovo kaznio svog posilnog ili ga ubacio u redove gde se glava sigurno gubi. govori o ljudima sa zivotnom ozbiljnoscu a citava ta tako krupna stvar kao da se ogledala u njihovom radu obrvama. njega kompleks unisatva. koji su I sebe I druge ubedjivali u svoj uspeh a to ej bilo neophodno ne bi li I sami u njega verovali. kaez kako ljudi g.a ideologije koja bi ga duze drzala nego ta zelja.upo I pogresno veruju da neke krupne stvari u nama pokrecu nesto sve je u sitnicama. niti pak uspe skroz zadovoljiti. kaze nije cudo. ali zasto misliti o tudjem problemu kad toga o cemu on cita ima tako mnogo oko nas. jer bi vrlo lako njihovog ivana mogli zamisliti u nekoj uniformi.tako je uvek jaci strah od stvari nego ona sama. ivan I mata su krenuli zajedno. ivan ej komentrarisao kao mu se dopada taj ciganski duh u njegovoj muzii. poneki ljudi su zaisat bili talentovani za to. a sad cemo videti sta ej zivot od njih ucinio. pogasene ljude koje pitas kako su a oni odgovaraju idu dani proslo I to I sina su ozenili. I njemu se prosto place. Ne bas tako jedno za drugim ali dobro je sto je [rvo dao sliku svojih prijatelja iz mladosti. kao zadovoljni su ali I sami govore das ve prolazi pa kako bi to ikakvo zadovoljstvo moglo da donese. I ovaj ej voleo da cita one nove avantiristicke knjige. I oberucke ga prihvatio. I ta cisto pragmaticna stavr potpuno ga je I do kraja iskompleksirala. to je hitleru I osalim bolesnicima dalo isatajnsot. kkao je pronicljiv. kaze imao ej neki mladic koji se valjad bavio pisanjem ali njegov cilj posto je bio beda bilo je pet novih odela kaze ne. ali one su labilne. a galeb pa on kao da je vise zeleo I vise ga zadovoljavalo ono sto je bilo usput na putu do cilja nego sam cilj. mato je rekao zato sto su oni zadovoljni time. sat moze jedna mrznja. a zena ga upozorila kako to iz njega zavist govri. Onda je mata rekao ivanu kkao ovaj zeli dam us ezavidi I da on upravo zavidi ivanu zato sto on njmeu ne zavidi. nrekli sum u d ace to mozda biti cista hemija ali ej na kraju zavrsio na farmaciji. I posle toga prijatelj je prosto zauzeo neki satv prema njemu. I ovde je mate pokazao svoj analiticarski duh.

ako on se libi da se baci preko scene das evalaj od nejga nikad nece biti glumac. o pa djavo nije tako crn. kaze kao ovaj general umre to ce biti smrt sa majonezom. mi imao citav niz mogucnosti. bolesnici sudbine. kaze u sobu je doveden jedan general. postoji smrt koja je javna. ali ona je mnogo manje od toga. Ali ivan kaze on bas veruje da prava umetnost nastaje tamo gde prestaje sujeta. Kaze ne porice on vrednsot ramskoj umetnsti ali ona nie jednaka tekstu I njegovoj lepoti niti omogucava da ta lepta dodje do punog izrazaja. bezbrizniji. nije tacno da oni ozive tek na pozozrnici. kaze znao je ejdnog koji ej bio jako talentovan ali ne pelivan publika ga ej cenila ali nikda nije obozvala odsustvo pelivana publika na prvu dodir oseti. A sta onda akd se covek poljulja na temeljima nekadasnej obmane. . jer nasa zamisao em je bogatija. apstrahujemo ga. sad on razmislja o smrti ovih takozvanih velikih ljudi. na mesto satrog boga trebalo je postaviti nove emelje. sat od nejga osatje. Ali sat navode ljude da budu glumci. on to naziva pelivan a to je ono nesablaznjavanje od lakrdije.a ona velika se na sceni I ne vide. neko ne moze biti ve. nezainteresovaniji. sta ej onda ono sto stvara umetnost. auvek je bio I jedno I drugo I moral I umetnost. General ima rak. ovde je u bolnici zat sto ej na zadatku I nije zeleo da se udalajva od njega. vracamo se na ovu smrt pored nas. posle je u novinama proitao da ej to gotovo cudo od coveka pos vojim zaslugama jednom je cak bio I vojni minisatr sa velikim ovlascenjima I za tili cas doveo sve u red. ali kao da je u njemu videoe I neko nezadovoljstvo svojom profesijom. A on je onda sad. kaze samo su izbacili malo salad a ne bude da nisat nisu radili. pa ne naravno njegov posilini je rekao da to nikako ne cine. ali je on sada bio znatno ravnodusniji. u pocetku ga ej glumac izbegavao ali onda sus eli. valjda su zajedno negde nastuplai. a kako dr odglume. metafizicke. I jedan drugi momenat. Kasnije je izgubio iz vida trupu. kaze ako umre bice to smrt sa majonezom. zar je potreban sofoklu I eshilu teatar. kako igra staranca seljaka koji dolazi kod zubara I nateze se sa njim. sekspit ona orividjanja. Kaze pa brzo se snadju. Samo su ga otvorili iz atvorili. Zatim kaze kkao im amnogo ljudi koji provode vek po salonim a a zaprvao su takvi ljubitelji samoce. a onime kojima vlada reditelj su ogranicene. kaze pa zar mu nisu rekli. pa oni zive vrlo dobro bez toga.em jet a zamisao na sceni servirana. ovaj akze mozda ej u pravu. obicno kazu. aonda rapidno pogarsanje I smrt.spremniji neki iskomleksirani nisatvac nego heroj. a onda ej u novinama procitao ime nekog glumac I setio ga se. I ova licna koja . I on onda ispituje. molijer lakrdije ruganje. ovamo ce helihopterom stici lekar. cisat sujeta. I to sujeta na svoju fizionomiju. ali ovo sve unozava. je ovo zanimljivo kkao je umetnuo pricu o jednoj I drugoj smrti. koliko puta posegnemo nakon predstvae za tekstom trazeci ona lepa mesat. kaze a sat je sa sekspirom I molijerom. ako vam je to sve pa pnda to mora da bude izvor I vaseg zadovoljstva ali I patnje I razocarenja.liki umetnik ada bude mali covek. bice ne ni na talenat. ali ako sve to odvojimo od coveka. sad ce mu biti bolje to obicno tako biva. kao molarizator se borio protiv umetnika u sebi. oni tako zive po onim svojim labijim mestima. pa kao zamislajamo anu karenjinu I ilijadu zasto en bismo I sekspira. cista lakrdija. eto sekspira I pre svega tolstoja. seo je sa ovim da razgovara. Kaze mi se umetnoscu lecimo od zivota. I umetnost su neki tu stavljalu. tetar je dobar za lsabu umetnost nadomesti ono sto njoj fail. stvaranje je ispit savesti. Veliki umetnik e onaj koji objedinjuje veliki um veliki duh I veliki taelnat. poslali su ga kuci. znaci I generali su osetljivi na smrt. onda ga je mnogo kasnije video. ali kaze to je nekako I normalno jer kao se necemu u potpunosti posveteti. kaze bio je fantastican. nisat na temenjima pale nikda en nice nova. er bi se ovaj mozda I preisspitivao u svom postupku. o dramsko umetnosti. kaze kkao ona zaprvao unizava tekst.

kad je mrtvac pokopan itd. I tako ce bti kupljenz besmrtnost. u drugom slucaju moze biti I smrtonosna kao sto je kod njih bio slucaj. sto ej znacilo da ej imao dve. Vlast. sve sto ej mogao. dvoje ljubavnika je podelilo ampulu. ali tada se razvila nikada surovija borba. sada ludi vide. ali ona je mnogo puta ugnjetala narod. iance danasnje covecanstvo trazi tragicnu literature u surovu vec im je zivot takav. zelena grana bi pod ivanom propala. ljudi vide da sav njihova nekadasnaj nejednakost nije bila nisat pred ovom sadasnjom pred smrcu. onda su drugi govorili eto im njihove dobrote. od jeftinih sirovina se proizvodile. nije bilo nacina nikakav red da se uspostavi pa je pronalazac otkrio a2 koji je bio otporan samo na ove fizicke smrti ulsed bolesti. kaze nema kao nekad ja ubijam ja ginem. na kraju su se skarsili na nekom mestu koje je zena dobila u nasledstvo pri povratku sa izleta nasli su ga u zgaristu. pa je ejdna prodao. I zar da vladar vecito bude vladar infantkinja vecit infantkinja. to je vec I fizici poznato I hormone. ali zar on misli da je svim tim ljudima trebalo dati da vecito zive. Nekako je kad je se I nesto starsno desavalo uvek stizao kad ej vec sve bilo gotovo. jer sad je prvi put novac izgubio znacaj bila ej vazna ampula ljudi su se ubijlai. factor iks. kaze kkao se kaze kako je drzava prozivod narod I prozivod za nejgovu dobrobit. veliki zrtve podnesu z apromene I posle nesatve kad im vlast doej u ruke sve po starom. kaze nije bila nejmu strana radost tudjeg zadovoljstva ali ga ej zena cesto upozoravala da se obicno to desava onda kada to predstavlja zadovoljstvo I njemu. nikako ga nije tako dozivljavala. nazad svoj rak. naime vidimo da je rak posato sinonim sa recju smrt.onda joj je govorio kako je ona njegva zrtva. Covek pise roman. kako se orica zavrsila to nece da otkrije. ona ej nekako bial. ne nego ti bivas ubijen. time se iskupljivao. I uvek sum u zamerali sto nije bilo dovoljno maste fantazije I msad ce ej dobiti al ice sve potpuno biti zaodenuto ruhom realnosti. naravno imalo je onih koji su bili privilegvani nosioci vlasti I pronalazaci. ali lkaze svaki put tako kad niej zna kkao da resi situaciju kako da se oduzi nekom ko za njega daje. ne znaci li to d ace njenim odumiranjem odumreti I narod. smrt jet a koja uzima koja ej subject. pa planeta bi za deset godina bila premnozena. ludi su prodavali devojcice. selektivno se biralo. on ej pribegavao istini. na kraju ljudi potpuno uzasnuti ovom kataklizmom. otisli su kod petra . bio joj je zahvalan a stat a zahvalnost moze ad ucini nista sem jednog uzdaha. I on sam se buni protiv toga. ljudi su mnogo osurovili. ampula je pronadjena. ali zasto ej bila takva pomama. ali previse samo time. jer zaprvao nisam ne zan sta da ucini. Stalno su ziveli razdvojeno. ampule su bile jeftine bilo ih je mnogo. e sad ce on izmisliti lek protiv raka. knjiga en moze bti sa hepiendom jer toga enma. onda dodju novi. krenuli su u otpor I trazili nazad svoju smrt. jegov zivot e najvredniji. Dolores se zvala I sad opisuje I svoju nemogucnost da osatvri nekako prvai odnos. medjutim posatje surova borba. ne nie se tako moglo.je svakom coveku isat. lai ona ej delotvorna samo akos e ispije cela. ali nece da operise metafizickim terminima. neko vecito trajanje. inace desava se u sredini u kojoj su sve socijlane razlike ukinute. zaisat je tako bilo. niko me nije do kruha pa I bez nejga s emoze ziveti nego do golog zivota a to je ampula. sisali krv onog koji je popio ampulu a ubili ga misleci d ace tako imati dejstvo. I sad on ce leciti rak. pise se d ace drzava jednog dana biti prevazidjena tvorevinaali kao nas uce da je drzava jednako narod. ali nije bilo dobro jer ej jedna zloupotrebio hteli su da ga streljaju pa ej oziveo. podneti taj teret priznati. Kaze zasto ti ljudi tek na krau kad nas mrt izjednaci posatnu ludi. E sad prica koja je takodje umetnuta I koja se potpuno zasebno stampala. inace potojao je a 1 koji ej bio otporan na sve vidove smrti. sestra ga pita je li moguce da ej on bio ozenjen. imlai su cerku maju. neciji zivot morao ej bti vredniji.

Inace jednog dana sasvim na pocetku on je cuo kkao je ucitelj zmajcic otpusten I kkao se svuda prenosio glas da ej ucitelj osato bez krova I kruva I to svima treba da sluzi na cast. mozad. kaze kako I u medicini koja se prilicno tice fizickih stavri iam onih maetafizickih. E sad o bolesti. kad su se vozili kocijama do njega on s esetio ong concert champerte.ali je bio zainteresovan. kako ovo dobrro znam. on je one dobi koja najvise odgovara njegovoj prirodi. bez obzira sto je vecina njih u stratu bu=ila neosatvriva svets da postoje bila ej dovoljna. zivot bi bez toga zaisat bio uzasan. I ono najbolnije za decu I coveka jeste nikda vise. kaze kad bi mu Dolores govorila kriva je tvoja priroda ne ti. krece stazama istovremano. nadjen je jedna covek sa istom markom sakoa I cipela ali to ej nosila bar polovina grada niej s emogao po tome identifikovati. Kaze kako obicno ljudima sudimo ne po onome sto su uradili nego po onome sto nisu. zeleo je da ag uci violini. Covek ej nestao. kaze to se jos malo aparta navikava na promenu dok potpuno ne zacrni. neka priroda ucini svoje. Verovao ej u detinjstvu. koliko neki nebitni podaci mogu zaokupirati jegovu mastu I posati predmet razmislajnja. I onads es etio glasa te zene verovatno ej njoj bilo napisano. Kaze kako u sobi postoji malidecak kome je bomba ia zasoatlog rata kojom su se deca igrala oduzela vid. I misli da nikda dete ni na jedno najapsurdnije pitanje. ova je bila zena . ne zna se. volja je satvr jakih nesto sto ga ej vezivalo za dedu. ai kkao ih ej masa potpuno u tom smislu hendikepirana jer ne zanju da osecaju. organizam. kao da se tag lava napajala citavo detinjstvo suncem a onda se sunce na jednom ugasilo. ma veruje I dan danas. I to uvek im postavljauci granicu ispred nego sto mogu. zivotni tonus. zbacuje sa sebe ono zajednicko obelezje kaput I cipele. kazes e mora imati volju bolesnik da bi ozdravio nosat bez toga. Nakon toga ej uskoro I raskinuo sa Dolores. rpdavacica ej rekal da ej kupio puno cigartea. on bi je ispravljao njegova priroda ej bio on sam. On sebe kao I savkog drugog coveka zamislaj tacno u odredjenom dobu I koliko taj covek stario ne mari. opet bar da se ne lazemo. Sve je nase to osatej samo vreme ta relacija da ej utisak straenja. nesto celovito a opet nedokucivo. go je I lagan. ali je uskoor napustio bolnicu. probali su vina tokom noci. nije bio u tako teskim uslovima kako su oni zelel da se stekne utisak. zelja slabih. da l ice posatti dalajlama jednog dana ne treba reci ne nikako. ali ono sto on nikako nije zeleo dam u bude uskraceno jesu mogucnosti. on kaze onako =crveno I tamno. Kaze kkaos e ljudi plase osecanja. izlazio je uobicajeno u to doba do brice I citaonice. a u citaonicu nie ni svarcao. covek ej izasao na slobodu. I m. tako zalimo sto betoven nije napisao I desetu simfoniju itd.glavonje. vrhunac neslobode. on to nikda nije niti bi radio zamislite kako je naporno neprestan nesto hteti trebati. kod brice je bila guzva pa nije zeleo dalje da ecka. kaze on je tako plav I svetao. a nas ivan ej sesnaestogodisnjak. prosto je izasao iz kuce I vise se nikad nije vratio. vidi ispred sebe puteve obilje mogucnosti. zelja ej imao mnogo. onda j on dopustio sebi da nastavi pricu. I ja sam to mrzela kao mala. covek koji to uradi sigurno ne pomislja na samoubistvo. Es ad govri o lsucaju koji potpuno potvrdjuje koliko je njegova priroda soatla isat I koliko ima slicnosti sa slinkom. kaze kkao su pricali da deca uglavnom vole da se igarju boga kao mali. on kaze kao da je to sam prepoznej cvece kojima nikako u detinjstvu nije mogao da ses eti imane. jer njemu je volja uvek bila problem. on nije bio lekar kaos to ej zeleo ali ej lecio ljude laicki I to ga ej ispunjavalo. pogledao je pismo koje je napisao. I to ce cesto ivan ponoviti kao neki refren medjutim sad ce kod petra saznati da ej to bila igra liberala I da su ucitelja samo sklonili. kod nejga svaka ljubav ima limit otprilike dev godine. voleo je da taj decak dodje kod jega u sobu posebno z atmurnih dan pitao bi ga je li mracno. da uprvalajju svetom.

civek mora da ej zbaci sa sebe. zelju. ali noci su biel teske I vladala je strepnja. a onda rekao svet je prepun uspoena ne moze se disati od njih. kao je to surovo. neko moze I da glumi osetljivot.utanja. dolazio ej kao izgubljeni putnik I spavao po tudjim kucama mrtva od pesacenja. bila ej samo ejdan soba za koju je kasnije kiriju placao fra andkelo I u kojoj su se cuvale prodicne stavri. sads e varac na svoj zivot. jer kao vec ne mozemo jer je ne moguce treba bar zedj. pripremao se na njenu smrt I satnej samoce koje ce ga zateci. zadovoljenja nema ima samo razocaraneja.s ev to menja. I naravno kako se kod nejga ljubav lagano gasila on je krenuo s abockanjem. onak koji je cuo u predsatvi neposredno pred majcinu smrt. a on ej gledao ti borbu ladosti I zovota sa smrcu. Zamilsja umetnika kao senzibilnog I kontemlativnog pre svega. ali u njoj s ena kraju probudilo I olducila ej da napsuti bolnicu. I tad ej sahvtio da I mrtve stvari mogu umreti. zaprvao sve je ubzo dozivljavao kao neki teret. znao ej da ec posle ovog uzleta brzo doci definitivni kraj. ona je bila pijanisat. da bismo bili blize sen=bi moramo jednom dnevno imati dozu samoce za sebe. buducnost pripada onima koji nemaju proslost. itd. znao ej d ace to kod enj ici brzo. kada je pao poslednji grumen zemlje on ej napustio mesto. o objektivnosti oseta. I kako je pusat nasa zelja da nadjemo to mesto z akojim ceznemo I das e smirimo jer je uzaludna. itd. I ovo najbolje. koliko se covek zrtvuje za klavir. ali tamo nsiat nije nasao. opretovaren prosloscu. onda ej opet cuo poklic vegliate arcieri. I eventualno se vrati pred smrt. zapahnuo ga ej miris memele. Kaze kako ej cudna nsoatlgija. ali koliko god das e pripremao nije ni lsutio koliko covek u biti tek kad se to doogdi zaisat moze bti sam. tako ej bilo I sa majom. Tada je nastupila faza . odmah je povukao sa studija kavira rasprodao ono nesto porodicnog nakita I odevo je na lecenje. ona je rekal da samo tako nije ranije govrio. tamo su zene zavolae maju. I zato ono sto mislimo da ceznemo z anjim moze da nam pruzi samo razocarenje. ona bi cutala. mi nikda ne zalimo z amestima nego za samim sobom iz toga doba. bila je ipak stasno hladna. Razgovor sa doktorm. necija dobrota to zna bti.dobrotvor koja nekad zna biti tako teska. kaze lai bi uvek od boga pored kruha trazio I svoju dozu samoce. nije znao kudace. tolike uspoemen koje je godianma nosio sobom nisat vise nisu bile. ceznju da sacuvamo. tamo se polako bolesnik navikne n ate iset dane na to cekanje. tamo sue j I pogrebli. tamo se budilo jos jedno prolece. I koja je kao clan porodice kao tetka enka. zna I muke samoce. poneo je samo kavaku vec oronulu. d alai raniej je bilos atenj zaljublejnosti. sto ej apslutno nepovratno. da lie j zubobolja sama po sebi odredjenog intenziteta ili je nasa izdrzljivost razlicita. I sat je soatlo kad je sve skinup sa sebe nista.kaze vec je nocas poznao dam u se rana gnoji vec zna sve te faze I pri duhovnom I pri fizickom bolu. kaze kako je on citavog veka pokusavao neceg da se oslobodi. previse sa ljudima udaljuje nas od sebe. ali ako I tako I ta gluma da neki plod I to ej bolje od onoga koji ne daje nista.otisao je posle toliko godina I bio nepozant medju nepozantima. neki drugi ljudi su uzeli kucu. gledale su sa zalom mlado bice koje se gasi. a onda ona zna da uzme stavri us voju ruku. kaze ona njihova porodicna boljka slabe krvi koja sa sobom nosi smrt. Erna se zvala. I zato nikad ne treba da utolimo svoju zedj. vise nije. onda bi joj govrio kako se ona uludo zrtvuje za nejga kako to ne vidi da ej on koci. malo koketiramo s njom ne damo joj se obmanjujemo se. kako kod intlektualaca ili umetnika zbog njihove senzibilnosti zna biti lakes sa bolescu ali I teze. otisli su u neko malo mesto u italiji. poslusao ej. onu nakojoj je kao dte posmatrao prelamanje svetlosti. ali ej ipak bira . I ona je danima bial vesela I kao da ej ona vodial bitku. A ondas e setio kako sum u govrili da ej dobro ucinio sto se odmetnuo u svet da ej ono njihovo mesto dobro das e covek u njemu rodi.

java. ali sam zivot ako ostale satvri nastavljaju da traju. I radost I bol I opsena.. kuda ce to da stignu. sam se pita jeli se na to zivot sveo. mir sa s obom s aljudima sa bolom. da fizioloski to imamo. Sam zivot se I ne zali. kad en saten suza I ledina bude u grudima. Tisina. uzeo ej oglase mnogi nisu za nejga. ali kako ej vlast nalagala uzrok smrti ej oznacen kao prestanak rada srca. u ovom satnju. Nije nsiat ni dobro ni lose. nisat on jos ne zna sto ivan zna kakav je zivot. I pod anestezijom je I postepeno se vraca u budno satnje. Jos jedno prolece. Divnooooooo. osecaji I misli I zelje su mirni. kako god. I ovo mi sad lici na smrt I iljica. aksnije su doneli njegov les. budi miran covece ne treba se stidetis vog lica koje sam video dok si spavao. mir sa svim sa bolom I radostima I preplavljenost suncem. Ali dok je mislio ono. bas ako hoce daz na gradajnsko drustvo ej I stvorili socijalizam. da mladica je ofirao neki apotekar koem njegov otac nije hteo da proda zemlju. pitaos eda lie j rpiznao ono zasat su ga batinalai. zalio bise prestanak trajanja. nema razgovora I razumevanaja izmedju onih koji osatju zivi I onih koji odlaze. on ej u svom jedinom pravcu. ali nocu je mladicu brisao cello. deli ih ne premostiv jaz oni pripadaju drugim svetovima. zatos to ovaj nema sta da krije. Pusten ej iz bolnice. tamo bi jos nekako mogao biti od koristi. nisatvilo I nemoguce ga ej vremenski oderediti ta praznina je rupa trajala dugo ili tren.na ustr drustva. Voli sto mu niko ne dolazi u posetu. da to ej bio ivan. valjad je samo smisao u trazenju posatvljenju btemelja I rusenju. piat s ecemu ljudi zure. sto ej uzrok na koncu kod svake smrti. ivan mu rece d ace mu nedosatjati. Bilans zivota. kkao se ponosi njime. kao preporodjaj. jel zatos to ej ono sto se na njegovom licu otkrilo vredno postovanaj. plus ova tuga ova tako egzistencijalan pitanja. kako gotovo telo psremno na smrt ponovo razbudjuje. kad se ovaj trgao I video ga pored sebe on ej prokomenntarisao. niej cudo sto roman deluje ko da ag je svako z asebe pisao. predpostavljam. ubili su ga od batinal. kaze kao da imao tu potrebu zakretanjem kao ameba. . I umetnost. uzeo od nega sve I sve mu dao. On sad ponovo ide na operaciju. I sve odakla ej potekao on ej jos I dobar ispao kakavi su drugi. ali nsiat on ne zna. oprpstili su se hladno. U sobu je stigao radivoj.kuda zure. ali misli da ej negde otvoreno prihvatiliste za neku decu. I prosto bi ponosan na njega. ne zalise. to lie j satrost.kkao je bio onako intiman u svojim razmilsjanjima I reklo bi se potpuno neformalan.samo ne vise patnje. sve faze bola pozna sve je dobro samo da toga vise ne bude. da ono nsiam napisala to mi je tako relano ono trazenje uporisat koje je ostalo bez odgovora samo ej sve negirano I bog. Vreme nasim dogadjajima daje tezinu. nije sigurno vidi se to po svemu iz enjga. na kraju se sve stigne otkrije se smisao I besmisao svega. on u mislima mu s eobraca nisat on jos en zna njegov deda je bio liberal to ej I te kako napredno biloz aono doba. to ej tako besmilseno is am je cesto podlegao tome. student pobunjenik. Kaze kad u zivotu umre zedj za sutrasnjicom a probudi se ona za jednim velikim rastegnutim danas. to se valjda zove starost. pokusava da uspostavi konatakt sa njim ovaj ne dozvi. saka zveda I neba nad glavom. Korica hleba. I ljubav.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful