Proljeca Ivana Galeba, Vladan Desnica Ubedljivo najlepsa knjiga, kaze se da je dugo pisana, da se prva I druga verzija prilicno

razlikuju ali kod nas to pitanje nije obradjeno, puno tekstova u tekstu, I sto je jos znacajnije ti delovi su I samosatlno objavljivani, atantik recimo lai I drugi. Pogledi n aumetnost I pisanje pre svega su u skladu sa nacinom na koji on pise, misljenej I dleanje, ne pise o konkretnim dogadjijama, ali zivot konkretan jeste podsticaj, samo sto s edogadjjai preobrazavaju, I sto sun eke stvari z anjega bile vaznije, neki utisci od samih dogadjaja, sam misli da je bolje tako pisati sta nam padne napamet nego fabulirati, a predpostavljam da takva nacin upravo je ucinio da delo bude tako sugestivno. Dogadjaji se redjaju ne hronoloski nego asocijativno, bucko koga je zamislio u detinjstvu smtra se da je odraz njegovog mastovitog bica. Umetnik pred smrt svodi racune I nada se jos jednom prolecu, umrli otac kao cinjenica iz relanog zivota dobija simbolicko znacenje, normalno da muzicar emocije veze za muziku, u ovom lsucaju povezuje secanje na oca s anwkom tuznom melodijom. Zapaza detalje, to radio I u detinjstvu to rdai I u bolnickoj sobi, on krhka priroda I kao da takva priroda koja zbog svoje fizicke nesposobnosti ne moze da dela, predodredjena je da misli. Opozicija deda, kao glavn gigura porodice, I bas ta snazan figura z akoju bi se reklo da uvek drzi sve konce u rukama zaprvao gresi I bira lsabu zenu, a slabost odnosi prevagu u borbi sa snagom. Bezi od smrti, I naravno posto ga ona zaokuplja u mislima joj se stalno vraca, mislim da I onaj mladic prestvalja neku vrstu contrast, snaga mladost, naspram njega. Kao I u realizmu cesto s ejavlja da nesto iznese pa komentarise imamo pripovedanej pa komentar. Ivan j eu bolnici tako pocinje pripovedanje, seca s eda su ga vozili liftom I nekog snopa svetlosti, sada dok lezi u postelji neko otvarajuci prozor pruza taj snop I on kao senke lame odraze posmatra vansjki svet kao male figure I to ga vraca u detinjstvo akda se isto tako igrao. Inace razmisla koji je dan no to u ovom polozaju I mena neke vaznosti, na zidu vidi calendar sa srecnom 1936. godinom, zapaza iskljucivo detalje I oni mu potvrdjuju da ziv ali citavog zivota su ti detalji imali vecu vaznost u odnosu na celinu.kao dete upravo jet a igra svetlosti najvise obelezila detinjstvo I do dan danasnjeg on kao da stvrai ne moze drugacije doziveti niti kategorisati izuzev kao svelte ili tamne, z anejga dpbro I zlo takodje ne postoje kao apstraktni pojmovi nego jedno je tama jedno svetlost,izmedju njega danasnejg I nekadasnejg proslo je pedeset godina I on se seca svoga detinjstva u slikama, kaze imali su kucu n aobali prava nacelnicka kuca, podeljen au dva dela, svetli I tamni, na svetloj strani je bila djedova blagovaonica spvace sobe, a na ta,noj sobe tetaka I za lsuzincad, on je detinjstvo proveo u hodniku u toj vecitoj borbi tame I svetlosti, kaze znao bi I zatvorenih ociju prepoznati jabuke svelte od onih sa tamne starne, deda, je bio jaka priroda, stub porodice I najdominantnija priroda iz b=njegovog secanja, nije bio sentimentalan, sem o praznicim, kao da tada takvi ljudi sebi dopuste izlet pa u emotivnom smislu plate dug tim stalijama I kontrastalijama, ovo je izraz koji je deda cesto koristi I on sam ikao iz pomorske porodice nikad im nije dokucio zancenje, I ima masa jos takvih reci, ali kaze niekada nije ni pogledao u recnik da ih otkrije jer ovako su za nejga ostavljel utisak neke tajanstvenosti. Ali kkao to obicno biva ova jaka priroda je omanulqa, I to u izboru svog zivotnog saputnika, baba je bila slaba krv I kkao to obicno biva lsabosta ima jacu snagu, jer ona postepeno nagriza dok potpuno ne unisti, I nas junak je povukao tu slabu krv, ali kaze kao I savki covek on voli svoje lsabosti, kao sto ljudi vole I svoje poraze, brodolome, I ne zele d aim ih iko otudji, bas sun a njih u neku ruku sasvim ponosni, on kaze da en bi bilo ni prirodno da covek ne voli sebe I slabosti,

sto je meni ovo tuzno. stric je stalno bio u svojoj sobi. kada se on psremao z aspavanje. tako da secini da se vec dugo znaju. valjda zatos to je on ratsao aotac je uvek ostao isti. da sum u u jednom trenutku posatle tudje. kaze kkao se dete razocara nad raznoranim igrackama koje rastavi trazeci im dusu. ne nikkao njije trebalo da ima decu. I kad bi ga ukucani trazili cudio se njihovom malogradjanskom nedosatatku famtazije d aim ne pada na pemt gde bi mogao biti. zapsiaivao savcije rodjendane I vazen datume I podeseca ili slao razglednice. I uporedjivao kad bile najnize kad najvise. ali kao da ga to nie oosebno pogodilo. kako nije ni poginuo nego negde u juznoj americi ima porodicu. kkao je on carobno osetljivo dtet bio. medjutim deda je pre spavanja govorio neku svoju pom orsku molitvu. Oca nije upamtio lai ej stvorio sliku sebi. lai se to iz svakog nejgovog koraka naslucivalo. samo se polako privikavao na nesto . kako su se moranari naljutili pa ga bacilli u vodu jer je bio prestrog. onom koje nnjegovoj licnosti najvise pristaje. tako mi s ecini da I ovde kaze kako dete ne zadovoljava igracka zanimljivih oblika lai bez duse. ali malo je bila s anjegovim ocem. koja su mozda postojala. ovde nas inace upoznaje sa clanovima obitelji. bilo bi nelogicno ka dbi covek voleo da ej drugaciji. ali je najverovatnije istina bila u otme da se razboleo od morske bolesti. na kraju ej I umro od neke bolesti koja je sve vise cinila nejgove misice tromim I nepokretnim.inace o ocevoj smrti sredina je plela razne intrigue. Inace on bi s eobicno sakrivao u salonu. I on je vikao mama j ate ne poznam. u tim slucajevima se osecao kao mali bog koji regulise I upravlja stvarima. nije ga zapamtio samo s esecao njegov eslike. kaze tako I on kad bi cuo kkao dadilja akze za nejga da cuej kako trava raste. prespao je najvazniji trenutak. da svom bicu suprotstvai nesto drugo. imao divne ruke I opsesivno ih prao. zaprvao jedan takva priroda koja je njemu uvek bila daleka I sigurno nekako tajanstvena. I ovaj ej pomsilio eto to ej njegova tajna on je neki fakir. ali akd s erodi oni se bas raduju sto ej takvo I sto delom u njemu prepoznaju sebe. deda nije hteo drugi put da ponovi gresku.jer n kraju kad sve izgubi osatjemo samo to glolo ja. cinilo mu se da su uvek imale isti broj godina a to ce kasnije I reci da zaprvao svakog coveka pamtimo samo u jednom dobu. na tu svoju neznu osetljivu I psecificnu prirodu. vidjao bi je cesto nocu kkao zamilsjeno gleda u njegovu sliku. desilo s da je posmatra u jednom krajnje licnom I intimnom trenutku. I kaze jednom joj je tako sedeo u krilima I zagledao s eu njene oci koje su tako donile neku dubinu. oseti bi neki ponos. I dete kad se rodi roditelji bi zelleli kao da bude ovakvo ili onakvo. e sad kasnije ce reci kako citaoca ne zadovoljava fibula bez duse. tetke su bile dve usedelice. on je promatrao odlazak borodovai tacno je znao koliko je koji zadocnio. Sa tekama tesko da ej sveukupno progovorio nekoliko reci. opet svetlost. one sun a kraju I zavrsile kada se citava porodica raspala u samostanu. njegova pojava je dedu tek najvise bolela naravno to se nikad javno niej priznavalo niti se ikada pominjalo. nije bas das e vole. I on je se igrao misa. rekao bi usedelice po vokaciji. pa ej gajio neko potpuno nekorisno bilje. one su bile na onoj mracnoj strani. Inace ga majka podsecala na neku zenu valjdas a omota neke ploce. ali iz nekog razloga otac je nizi od nejga. I kako ej obicaj nalagao njije dalje mogao soati na brodu. rodjen nedonosce takav I osato. lai mu ocito zamera sto mu je zbog njega bilo zagorcano detinjstvo. kaze covek kao on nije trebalo da ima decu jer bi ispala ovakva kakav je nas glavni junak. Jedan ga trenutak posebno seca na dedu. Stric je tek bio pricaz asebe.on je msilo posebno o toj braci. gledao ga ej kako se skida I drahtao a onda je deda uzeo neki jelenji rog. Kako se igrao u detinjstvu. Majka je bila iz dobre porordice. tridesetak. zaista ej bio lep covek frano. pro tom je stalno blezio tempretaturu. bila je tiha. I tako ga bacao na ljude. uzimeo ogledalo I hvatao zracak sunca.

taktilni culni je ono sto je izvor najvece informacije. kaze verovatno je ljudima koji su culi z ajegovu nesrecu izgledalo strasno to sto ej jedna virtouz povredio ruku n asamom vrhuncu svoje slave. Kaze izgleda da j edoktor cuvsi o njegovoj karijeri posato malo zainteresovaniji pa mu j euslisio I tu zelju da osatne sam u sobu. koja s esad razigrala I . I saznavsi to on je stalno piljio u tog coveka zeleci po njegovim pokretima I postupcima da utrvdi ka dtacno pomilsaj na nju. covek kada spava ogoljava svoju dus. ivan ej z anjim rekao. kada ej ovaj covek izasao iz sobe. samo oset. Dok nije mogao da zaspi. ili znanje. Kaze cesto su ljudi tako sedeli kod njegovog dede u blagovaonice I razgovarali.evec smirenje. kao da sus e samo ti dogadjajji razmatrali. ovo je sjajno. onda je posmtarao ljude kaze znoa ej jednog kome je zena bolovala od raka. Ali kaze postao ej ljubomoran. osatje praznina potpuno srazmern anjihovoj velicini. Onda o svom padu. to ej verovatno bila jedna od najveceih prekretnica detinjstvo. tako ga je zvao. ona je dolazila dugo jos kod njih I kad je prestala nejna uloga. I tako biva sa svim stvraima koje nestaju iz naseg zivota. ali je uvek dovodila svoga muza I na njega trosila sve novce sto bi kod njih zaradila on je mislio kkao ti pokloni koje mu nosu manje vrede jer se vremenom dok putuju izgubi trag njenog bica na njima. I to ce potpuno I okarakterisati njegpovu licnist. koje je lsepo mali svojim rasirenim granam oseca ceo svet. ne nego nije mogao da gleda ljude dok spavaju. I onda se taj covek pokazuje sad en dsamo na tom nivou da se vise ne pretvara nego u svoj svojoj sustini. Baka je imala jednog barata koji je umro mlad I njegova je jedna slika visili u salonu. obasjane svetloscu. tako su I njemu izabral dadilju iz tih krajeva. na kraju ga je dadilja pustila video je portret bakinog brata. Kaze kkao sun eke stvari najlbolje najkvalitenije. I kaze kkao je osatla prazina jednaka onoj krevetu. relani svet u kome ce se gubici samo nizati. oset. I ona znajuzi deciju dusu. oseti to ovek intuitivno. naravno sves e ovo I dalje desava u bolnici samo on evocira svoje uspomene. z anjega kao da su sev slike izgubile obrise. kao mleko I sir. I tad ej shvatio. koji je tamo negde daleko preko. kao da ga ovo sad cini slavnim naravno njemu je sve to bilo smesno. I njegova je rec bila jako vazna. mladic. Kaze bio je tmuran dan. lai misli d ace vec sutra biti vedro. upravo u onim predelim akoji su najsirotniji. nije bilo potrebe da govore obe. kaze to je ejdna od najtezih stvari bracnog zivota. I uprvao je njena smirenost odgovarala njegovom nemirnom duhu. ovaj mu j edelovao uverljiviji. ivan to nije mislio naprotiv. nisat sto se u njihovoj okolini dogadjalo kao da nije bilo vredno paznje. deda je bio liberal. zapravo one su bile jedno bice. osetio je kao da se nesto tesko valjalo. ali ej bila I jedna soba zakljucana nesto ga je u tu sobu neodoljivo vuklo. I onaj deo koji je otvorio. pitao je dadilju ila li cega. dugo unapred oseti priliv svetlosti. tako je jaedno noc pokusao da se seti detalja tapiserije iz blagovaonice. I on je u pocetku mislio kao da su oni neki orivezak svetu. kao sto je I u etinjstvu znao prepoznati one jabuke. I kao da ej posto neumesno gledati coveka u tom kosmicki intimnom trenutku. nikakave tu pritvornosti ne moze bitim takodje ta dusa u snu putuje sjedinjuje se sa onim univerzalnim duhom. on bi se cesto zabavljao posmatrajuci te ljude. na oko ili misao. ne brini covece nisam te gladao dok spavas. izeli su krevet na kome je lezao nejgov cimer. Kaze u detinjstvus ecesto zamisljao kao drvo. Ujka bert. bilo mu je cudno sto je njima uvek bilo zanimljivo ono sto je dolazilo preko. isto su mislile. ali razlog tome nije bilo neko njegovo nepodnosenje ljudi. I uspeo je naravno to je valjda bilo delo babinog brata koji s ebavio mastikom. na kraju kada mu ej umrla majka. Tetke kad ejdna progovori druga zavrsava. ona je ubrzo postala njegov najbolji prijatelj. sto I ja apsolutno mislim da kad ljude prozremo kad ih otkrijemo istinski mozemo da vladamo njima. Oslobodili sum u sobu.

bucko je posato vise nego stvran cak je I osaloj deci govorio sta se desava sa njim. jer to onda nije ni dobar hirurg. ali videcemo da se nas pisac u mnogo cemu nije odvojio od deteta. ono je ja. a smrt je ne ja cist apsurd. predjeli ona nesto zivlje on bi isto. neki su napolju. a on je odgovarao zato sto je njmu svaka muzika tuzna. kkao je nedelja kao nekim stautom koji je nadzemlajski odredjena te gde god bili ona na svim krajevima sevta I u svim sredinama ima nesto zajednicko. Egidio je inace ispao valjda iz neke muzicke trupe I osato tu u njihovoj varosi. I kad bi nespretno prevukao prste preko nje kao da je on auspevala dad a izraza nejgovom dusevnom satnju. ali niko ne govori o dusi dete koja je tako velika. vojnik ranjiv od svoje pusek. On ce u vise navrata. iz te njegove preosetljivosti za muziku oni su zakljucili da je za nju I nadaren. nisat vise ne bi postojalao. Ali kaze izgleda da covek ne moze da sazna mnoge stvari dok n euspe. I kaze danas misli pored svega sto ej presiveo a bilo je mnogo toga I teskog nisat nije bilo vise tesko nego te njegove mozemo reci imaginarme patnje iz detinjstva. a onda se razigrala I pitala majku zasto place. da bilo sta pusti glasa iz sebe samo das e ima utisak da svet nije u potpunosti zamro. tu je samo jedan lekar. gotov stalno osudjivati tu ljudsku potrebu za konkretnoscu da bi u bilo sta verovali I da bi bilo sat postojalo. gledao ej devojcicu koja ej plakal za bakom. valjda pogodjena majcinim suzama. kao ociti nedosattak njihove maste. negde do cetiri bi otprilike sve gotovo odumiralo. neki su bolesnici pusteni na dopust. nakon toga je vec sve polako pocelo das e budi. a nedeljno popodne je potencirana nedelja. patnje pustolovine. kaze cudilo ga ej kkao ti ljudi svasta skupljaju I kao da bez tih materijalnih stvari. Kaze detetu je potpuno nepojmljiva misao smrti. Obmanjivanje sredstvom istine daleko je podlije nego obmanjivanje sredstvom lazi. odnosno u svemu moramo ici do kraja. I tako je uzivela legenda njegovog detinjstva. kaze ako bi sev znalo da zamre da je on cekao samo na jedan znak da petao zakukurice. kroz njega razmiljsao o pojmu smrti. masatnje. kaze mnoge filozofije tvrde da covek ima dusu. Ali pred spavanje ubuzeo bi ga nemir. kao da su I oni danas svojoj bolesti dali pauzu. ni umetnik ni vojnik. njihovo secanje niti emocije vezane za te negdasnej ljude ne bi postojalo. zato treba samo gurati. ozenio se nekom anicom. jer zapravo dete vidi da neke stvari mogu nesati ali citav svet ipak nasatvljala da traje lai onog trenutka kad bi se uglasilo ja. to je bucko. sat radii td.I u bolnici je sve mirno. I debela I . naravno to ga opets eca na detinjstvo I misli da ej ovaj sadasnji utisak o nedelji I njenom dozivljaju upravo izneo iz detinjstva. kaze kkao su cudni ljudi izmislili su bogove I tako neke potpuno izmastane stvrai da bi onda mkorali d aim daju fizicku dimenziju. I tamo je na tavanu medju tim starudijama nasao I violinu. tako ni umetnik nemse biti preosetljiv a svoju umetnost. O detetu. koa je sav sazdana od patnje I nistvaila I neunistivosti. jer kao sto hirurg ne sme biti preosetljiv na svoj poziv. Kaze danas je nedelja I jedno mozda od najboljih poglavlja. inace kad god bi baka svirala on bi plakoa. smrt vlastitog bic je potpuno apsurdna. kako je nedelja izgledala tamo kod njega.a on tek danas vidi kakva je to bila greska. Kaze kad bi bili oblacni dani I kad nije znao kkao das ezabavi odlazio bi n atavan. I ona je valjda pripadala bakinom bratu. Tako I on sad moze da svira koliko je dovoljno z aneke sitne zabave. sve je tako nekako zanemelo. Kaze tu camotinju probudio bi egidio koji je svirao tromb I kome je dada dao dozvolu da tek polse cetiri sata to moze raditi. sve se nasatvilo. Sunce kao da j ise sunce u nedelju I tisina kao da ej vise tisina u nedelju. I dalje mozda veruje da je to osnovan karakteristika te umetnosti. koja je ubrzo posatla tako nemarna. ali do kraja u smisli neuspeha jer tek on donosi pouku. onda ej ona pitala zasto sad place kad ej ovo veselo.usptrepatal I koju niako nije trebalo razocarati rekal ej ima.

I to su one lepote u pokretu . inspiracija. ona je jedina relana.aljakava. Misao o smrti pripada samo . pa to sto su I deca lepa je logicna posledica. ta lepota I nema neku vrednsot. kaze takva je bila kalpurnija. on je posato obucar. ovo ono. ali tamo gde je ona stvar slucaja gde je potpuno neocekivana eto je vec velika stvra kao I umetnicko delo.lepote. moraju biti potpune I zato je to cudo prirode kao I slika gde su svi delo uprvao nacinom nakoji su sklpoljeni daju lepotu. ona je u toj svojoj lepoti ostvarila svoju celovitost. naravno na njegovu bolnicarku nece ni pomisljati jer ona posto s eizmestila njoj nisat ni ne treba aona ce se za to nas. dozivljaj stvarnosti subjektivni ili objektivni. Sam se pita sat ej to sto nas tako mami svetlosti da li je to nesto praiskonsko. zeleo bi da umre u sunacnom danu jer u pravo ono sto ga u smrti najvise plasi jeste ta vizija I opsesija mraka. ali njemu vise prija ova nova bolnicarka. ali ako je ona ipak lepota nizeg reda to je nesto sasvim drugo onda su njoj potrebni I osatli kvaliteti. sav su deca bila ruzna sem nje.ica u svemu u kojima da samo nesto fail one ne bi bile to sto jesu. besz onoga sto nas veseli mozemo lai be zonoga sto cekao tesko. ona je inace stalno dozivala svog decaka I njemu se I danas cini kao da cuje viku tog imena. I da misli da ju je tako pronosi razboljenu citav zivot. takva je bila jedan devojka u koju je bio zaljubljen u srednjoj skoli. Opt smrt. kod njih nema delimicnosti. sesce rodbina on ace dobiti istaknuto mesto. Razmisljanje u smrti. lai kaz eto su sitni duhocvi. I kaze upravo kod te lepote I samo bice koje je njen nosilac jet e vrednosni svesni I zato zna da ej nosi I t je lepota lepote. I kkao to ljudi ne shvataju najcudnije mu je kad neko kaze je li pored toga sto je lapa jos I umna. sve to moze biti tako relativno. kaze ima onih serijskih gdde su svi u porodici lepi. cemu to. ona ej ejdina strvarnost.edstvo I svoj deo boriti kao lavica. I sad pocinej razmtranje pojma fizicke lepote. bola. Kaze kkao bi baka kad god bi nekog videla u nekom poslu onako blago ga bodrila da nasatvai I to je cinila I sa egidijom. previse je umiranja u ovom zivotu. cerka kalpurnija je bila lepa I ivan je se u pubrtetu poceo zagledati u nju. I kaze kkao su istocnjacke religije radile pametnu stvra kad su smrt preedstvaile u domenu svetlosti. Kaze ona ako je ona prava ona je takodje jedan talenta. I shvatio da ej to cena. kaze nije cudo sto takva jedna lepota je u stanju da nekom posatne zivotnja prokupacija. kaze to je kao savrseno umetnicko delo u tom svom savrsenstvu ono se uzdize iznad fizickog ono dobija neke metafizicke razmere. Kaze njegova bolnicarka je otisal u svoje mesto zbog nekog smrtnog slucaja I on je vec zamislio kako ce to izgledati. I ono njegove relano irelano. I pratio ej do kuce a tamo video jedno bice njenu sestru sa vodenom glavom. Kaze kako sum u zvuci egidijevog tromba jos tada razboljevali dusu. I ubrzo ce se povsti polemika oko ostavstine ono malo tricarije I uvek ce se ona oznacavati takvim recima kkao bi se sto vise umanjila nejna vrednost. I njemu s ecinilo kao da u tome ima neki savez pritiv dede sto mu je I prijalo ali I psetalo jer je mislio da su samo on I baba u njemu. koliko bi tada bila lakes podnosljiva. I on smatra da pored borbe za kruh covek treba da udej u jednu najvecu iakad a[reduzetu borbu svom svojom silinom u borbu protiv smrti. I sam kaze zar I druge umetnosti za svoju veliku svetlost nemaju protivtezu mraka rugobe. samo se zaprvao umire. ima beznacajnih zivota ali nijedna smrt nije beznacajna. Kaze leoa ej I to bas onako neuobicajeno lepa. ali kao da su ljudi imlai neku vrstu sazaljenja p[rema njoj I njenoj zrtvi. pa nasat ce joj to. svi u porodici placaju danak te vanzemaljske . kaze ne da joj s eveseli nego ej ceka. smrt je jedini fakat. izrodila puno dece koja su sva id reda bila balava. opsesija njegovih razmisljanaj njeoga dusevna hrana I onda sjaajno. to bi bilo kao pitati z aneku sjajnu sliku imali jos pozadi otvor za smesta nje novca. kao sto s edesava I sa umetniscu. alit e lepote su I razlicite vrste.

I obratno sporedna stvar dobija na vaznosti I posotjansoti u onom stepenu u kom nas je pogodila. kako je potkopavao relanost relanoga na drugoj je starni gradio realnost irealnog.jedina sigurna istina je go covek koji strepi I strada. gradjevina. Govori o nekom plemenu koje je imalo kao kult mama yumbu I da tog verovanaj nije bilo koje je naravno cista izmisljotina citav jedan civilizacijski poredak bi bio lisen takvih tekovina. citajuci je zakljucio da je junak . On misli da je covek zaprvao tek m. subjektivna. Kaze da age j na ovakov razmisljanje navela cinjenica iz detinjstva. o literature. Bolnicarka mu je donosila knjige. odbukcijom je usatnovljeno da rak nije ni imao. poklanjanja.izabranima. prvo sto ga je interesovao covek I to onaj slozeniji a ne pracovek. sve I daje tako to ne odgovara njegovoj licnosti I premalo mu je mastovito. Kada je u pitanju ovo shvatanje realnosti on s epitao ne cinili satvrnosti krivo ne umanjuje li je takvim satvom. I sta taj objektivni fakat menja u ovom slucaju kad ej covek vodjen nekom svojom relanoscu skoncao sa sobom. jer sat ima veze neki realitete ako se nas net ice. jedina prava stvarnost je stvarnost nase patnje. coveka nesto pocne da probada gricka polako. a majka je bila razdragan I vessel I svi su je gledali u cudi I gotovo se grozili lai joj nisu imlai na cemu zameriti. Procitao ej dosad napisaono I sam se sebi smeje sto tako pada u razna filozoiranja kaze kkao zazire od toga dam u neko kaze da je kontradiktorna I uopste mu nije jasno odkale u takvim umnim stvarima kod njega takva potreba za doslednoscu kada ej u zivotu generalno nikad ne potencira. nije znlaa. I ljudi treba da preduzmu tu borbu protiv smrti bas zato sto ona deluje besmislena I nemoguca. se odlazio na oblakoder premislajo I na kraju skocio. ovde ih inace ima mnogo.z ato I jesu pesnici. majci su koja je do besvesti obozavala svog sina jedinca rekli da se zadrzao. I trazili su sutradan pogudnu osobu koja bi joj morala saopstiti istinu. I svi su bili skamenjeni I tuzni. licni pogled na svet. I da nema smrti ne bi bilo ni boga. kad za njega neke stvari koje nisu imale niakd karakter obkedktivnosti a zna le su I te kako da ga pomerei u tom smislu one su relanije od ovih. Razmisljanja o bogu. I on je tad shvatio. jednom je jedan decak na izletu van grada upao u neku provaliju I poginuo. I zaisat emotivna reakcija ej najbolji pokazatelj onoga sto ej nazovi realno. u tome je draz prometejstva I on ne bi bio prometej da nejgova pobuna nije bila nemoguca. I misao o smrti je zqapravo proizvela boga. a I da age j imao sigurno bi vise poziveo. kaze kad je zagrmemo grom onaj primitivni covek se uplasio I tako je nasato bog. treba imati maste za smrt. moj omiljeni deo knjige. to I ja mislim. Realnost realnoga je ono u sat nikad nije verovao. I on je sam nocu podrhtavao od te strepnje. svaka filozofija je licna. deda njegov fala bogu nije bio u gradu a ni neki njgeov zamenik tako da je u tajni prosao I naredni dan. Gvovori o filozofima kao o pesnicima. I misli das vi imamo ten eke svojwe mama jumbe. ceo grad je zamro od nesrece.nogo kasno posato covek a bog je svakako morao nastati tek posle njega. znaci bog je proizvod coveka a ne obratno. a onda ej sahvtio da en. I navodi onaj stih iz okovanog prometeja kako je ljudima uskratio da vide svoj kraj tako sto im je naselio srca slepim nadama silnu blagodet time dao coveku. svi su to nzali sem majke. iako je do tada verovao da nesto tako jasno objektivno mora nadvladati sve sda je video da to nije najace eti jaci je onaj subjektivni osecaj. zrtvovanja. Uvek mu j ebilo cudno zasto ljudi toliko insistiraju na spoljasnjim dogadjnaim. te knjige su bile kao egzoticne tiem sto predstavljeu gomilu zbivanja nekih primitivnih ljudi u nekim dalekim sredinama njemu to nije bilo zanimljivo. ono nase us at mi verujemo jace je I iznad bilo koje objektivne cinjenice. Prica u prici. I pored svih tih rezultata sat menja stvra sto mama jumba zaisat ne postoji. dugo je trpeo mucio. I on nasluti da je rak. I to tek kada se covek osvestio kao bice. I to je tacno.

nisam sigurna uglavnom nesto od efeekata scenografije. satrost I ne pruza bas neke preteranw mogucnosti I perspective. ubrzo mu ej majak umrla. Secas e sebe iz tog perioda kad posao u skolu. I kako se kretao nasumice I put ga uvek vodio ka majcinom grobu. Pokusavao je od svoje bolnicarke da izvuce. u svakom slucaju to ga je bolje osvetljavalo nego sto bi to ikada sunce moglo. Kaze kao je sa strapnjom ocekivao ono sto se dogoditi na sceni. zene su posebno pomaglae. uzivao je lsusajuci je. I neporeciva. bolnica. a onda na kraju je grad odlucio d aim da novce za odlazak I oni su u znak zahvalnsoti odlucli da naprvae oprostajnu predstavu. ona mu opisuje mesto katedralu na koji ce nacin doci do nje. cesto mu se javljao razglednicama a kasnije je cuo das e I on njima starsno ponosio. jer je znao neopozivost toga. Pitas e kao se I izvuce iz ove bolnice. kkao bi se zeleo izvuci odavde ali en zna koliko ej to moguce. akze u zivotu se moze nesto a ine mora ali na predstvai se upravo mora odigrati sve kkao ej predvidjeno tu nema odstupanja I zato je z anjega predstava konacan. on je to poricao I kasnije mu je ivan rekao da ga sad ne ozve glavanja zatos to hoce da . Ivan ga je voleo lai I mduboko cenio. kao nesto neodvojivo. ne nego malo egzotike I to je uvek covek iz nekih udaljenih krajeva. Glavni junak je primitivac ali to ne moze biti nas covek kakvih ima na pretek . a ubrzo je I ons am ivan otisao iz grada. petra su potom prozvali glavonja on se odupirao tom nadimku. ali opet nekako zajeban. nikako se nije mogao namestiti. otac ej to podrzao. vrsi se kulturna razmena. Sam violinista ej bio dobar ucitelj I pedagog. Nisam rekla kkao je ejdnom dosao kod njih da sapva neki nadvojvoda koji dobio morsku bolest I kkao je on onda arzmislajo kkao vizicka patnja izjednacava svakog coveka.zivili u gradu jos uvek secanej na nejgovog profesorav ioline. kuda ce. to je umnogome otezavalo njegove nastupe. u pocetku su im ljudi pomagali. ali procitavsi jos koju knjigu d a je covek ameba I sam pisac. a u pocetku je sedeo pored decaka koji se zvao petar. egidio kao das eprobudila njegova nekadasnja umetnicka starts najvise je u tome ucestvovao. I tad kao da ej znao da ej taj poklic bio nagovestaj neke nesrece. davati im neka znacenja ali ova sev izjedancuje. ozenio se. pre koncerta on je dugo namestao violinu I onda kad se to konacno zavrsi on bi dao znak I zavesa bis e digla. U njihov grad je stigla neka pozorisna trupa. Opet s evracamo na realnost. opet utisak relano izmastano. bolnicarka mu cesto dolazi I razgovaraju. neko drvo ej bilo posadjeno I oko njega valjda podesena neka svetlost. zena je nevoljno prisatla na taj brak I ubroz se sasvim upropastila bila ej strasno aljkava deca satlno balava I poneo je uspomenu iz njihove kuce to stalno brisanje nosa. Naime to ej bio jedan genijlana covek. ivan mu je prebacio da to cini iz sazaljenja I da nije u redu. ljudi kao da su imali razumevanja za ovu zenu I u neku ruku su je zalili uvidlali su njenu zrtvu. I tada se kod naseg junaka po prvi put javil ata spona zrtva I umetnost. kaslajli su jedan od njih je uzeo da pravi burad. k je otisla sa pozorisnom trupom. posle su ga [remestili iseo je sa ivanom I ovaj cemu postati mnogo blizak.covek ameba. ali posle izvesnog vremen aodlucile su. On je u jednom trenutku zapsao ono sto ag je trglo bio je glas bdijte strelci. I tako ej savko imao svoju milosnicu. to ej prvo uradila njegova majka da jednom nedeljno po jednu od tih zen aiz trupe prime na rucak.kaze ivan ikao on sam je vrlo uredan bio u svojim satvrima nered u kuci ovih mu je nekako prijao kao da ej oznacavo neku toplinu za arzliku od serilnih hotelskh soba. mi nase duhovne mozemo velicati. ali sto s enjegovih nastupa tice imao je jednu manu. u gimnaziji ga je ucio fra andjelo. on ej precutao da ej u ovom mestu proveo svoje detinjstvo I da zna svaki njegov deo. sev grad je bio u toj atmosferi. odnsono nije stigla svojom voljom nego je samo dotle imala da plati put I tu odsela. Njegova cerka k je takodje igrala u predstvai.

kaze kao da u nama postoji jedno drugo dublje pametnije ja. on je pricao o svojoj uciteljici klavira I onom straom prepoznatljivom mirisu koji bi mogao prepoznati u hiljadu. Ovo drugarstvo je ivanu bio prvi dublji odnos. jaki su zato sto znaju u datom trenutku biti slabi. izgleda kao da place zato sto je ruzan. samo kao je u kuci bio mogao ga svirati I musarca ali je za klavir to vremeno . pala je velila figura. nema nista strasnije. I on sad zai primitivne ljude koji dozivljavaju prirodu neposredno koliko su u tom svom dozivljeju uskarcene lepote I punoca. zajedno su taj neuspeh I odpatili. I on je pobegao u sobu I plakao. bio je potpuno miran kraj njegovog odra. a oni slabi u koje spada I on samo mogu tako das edice svojom slobodom u vetra. njih cetvorica su do mature osatli zajedno. niko to nije orimetio do ivana. posebno po onome sto je za njega bio uslov prave bliskosti a to ej da su imali iste bolecivosti I ranjivosti. da li je zatekao zenu sa drugim. Seca se prve predstave san letnje noci. jaki prikriju svoju snagu. da li tako vec godinama ide I place. Inace violina je bila pretezno muski. koje misli za nas. govori o spontanosti kojas eceso navodi kao neophodna. kako svaki dogadjaj u nasoj glavi moze dobiti obris intrigue itd. nadao se da ga niko nece naci niti razumeti razlog njegove patnje. nas junak kaze da ej se uvek stasno grozio psihickog nasilja I da ej iz ovoga shvatio da ljudi imaju vlast na taj ancin sto privremeno prikriju svoju volju. uvek sam sebi pobegne s lanca I izgubi nit. on je nasatvio svoje a dva su ivana rasprela pricu o tom zasto je slinko. I koje selektivno bira I upravlja nase pamcenje. I onda je on o svom ucitelju ovaj o svom hgovorio.pokaze svoju samostalnost. on je svirao klavir. kad n akraju nije uspeo. slabost koju je ucio kod dede I koja je u . Ipak mu j eivan bio najblizi. klavir zenski instrument. Jednom su sreli coveka koji je isao ulicom I plakao pri tom je bio ruzan.m I imao je onu crtu ozbiljnosti satrijih ljudi koja na njemu uopste nije bila odbojna. I nesto je posebno ivana prema njemu privlacilo. Ivan se opredelio za put umetnsti. a danas se to ne moze biti jer covek u svojoj svesti nosi vec gomilu nas. gnusnije od ruznog coveka koji place. I opet dokaz njihove zive maste.popustalo. bubuljicav. kako su ga prozvali plakao.edjenog bola [patenja naucen da gleda itd. jer je rekao da su slobodni oni koji nekad mogu svoju slobodu okaciti o klin. kako tako neke bezancakne satvri pamtimo anesto vazno zaboravimo. koj je nakko bio sasvim obican pragmatican lai je za sve njih imao autoritet. petar je izrazio zelju da studira medicinu I oni su g au otme podrzali. I sad ga ovo navelo na pomisao po kojoj mi to zaprvao zakonitosti pamtimo. Mada kaze naprosto ej stavr da treba biti ono sto jesi lai to nije nimalo jednosatvno tako kao sto zvuci. ali on tvrdi da covek danas ne moze biti spontan. a jos mu je tuznije bilo zato sto je znao da to niko od njih ne bi ni razumeo. prvo oset pa opazaj. I kaze sestivsi s eklavir zar en naucimo mi mozda oluju I njnu lepotu kroz simfonijsku oluju. lai kad mu taj detalj pade na um on se zaplaka. sasvim obican neznatan dogadjaj. ovo mi lici n aono sa borhesom. I misao mu odlutala. bilo jet u jos ljudi. neki goblen na kome je valjda bila neka babina slika je bio pohaban I trebalo je smisliti kkao da seto zakrpi a neprimetno I onda ej deda nasao sliku iz zurnala koja je odlicno pogodovala. kao to kod mladjih zna da bude. Kaze opetse mnogo zaneo. Kaze kasnije njegovom Idrustvu se priblizio I mata. I taj isecak iz novena concert champetre osato mu je stalno u glavi kad sum u javili da je deda umro. on je sav bio ocaran svojim poduhvatom aonda je to neko od prisutnih prokomentarisao I kao da je umanjio zaprvao ismejao dedu. vezano je za dedu. I da on cak sam nimalo ne zevidi na spontansoti primitivnom coveku. Sad se opet vraca asocijativno da nam pokaze tu jos jednu stavr koje se nisam ne zna zasto citavog zivota seca. slabost jakih. mozad ono sto on nije imao. medjutim violina ej I dalje osatla musak stvra.

mnogi sum u govorili da treba da pise. ona mu je postala potpuno nezanimljiva. on je nekako preko fra andjela jedinog zivog stvora koga je iz mesta kontaktira pokusao da to resi. a ovo sto on pise to je senilno. a onda vidi decaka kako odlazi do kola I igra se imulirajuci voznju. video porodicu. iako nije imao ni kome niti sat da osatvi. na prvom raspustu otisao je u mesto. starsno ga ej ovo porazilo. ona mu je rekla da bi umrla kad bi otisao. egidije se nakon toga odselio. tako su se pokidale sve veze. Opet je ujutru malo cituckao zapisano. a ima I klimkatericno njemu su sklonije zene. ali kada je razmilsjao o sebi kao piscu on je mislio da ne bi bio dovoljno dobar. iz jednosatvnog razloga zato sto ej neuk. I odvezli ses vojim novim kolima. kao da datu rec menjaju po oadezima. pa dedina. a ovi unutra svaka rec kola. I on je glumio. Mladost osatvlja gorak ukus u ustima. u pocetku bilo zanimljivo. otac majka sin I cerka. I ondas es eca tih vinograda iz detinjstva. kako je neizbezno morao da otputuje. kako su kretali I kad ej deda isao isla ej citava povorka stvari. medjutim on je ujutru nesao. Kaze nas uspeh kojis e nize obavezuje nas da anstavimo dalje. I poslao joj je pismo kkao ce se videti sl put. I jao je vazno da en izgubimo kontinuitete u napredovanju. Pa anvodi coveka koji je insistrirao dam u se pise testament samo da nesto iza sebe u toj formi osatvi. posle toga takav covek obicno posatne ogorceni kriticar. da treba da dodje u mesto jer su oko vinograda ono malo od dedine imovine sto je ostalo poceli neki pogranicni sporovi. A onda kako mu je govorio jedan covek kakao ce preboleti. I da ej to smesno I nema nikakve veze ssa tipom coveka sve se preboli samo je pitanje vremena. Govori o umetnosti kkao j elosa svesna teznja za originalnoscu. ali sum u drugi govorili da bas to znanje koje ima jeste najvaznije jer je njegovo usvojio je samo ono sto njegov duh moze da primi. Kaze jednom mu je stiglo pismo. ovo je odlicno opisao kaze ucinilo mu se koliko su pura to kola potpuno nepotrebno pomenuli.kaze preboleo je I to za sest meseci. razgovaraju s anjim. Kaze ima onih koji ce odmah krernuti. ali ubrzo dosadilo. ne ljudi uglavnom usvajaju znanja onako kako im se servira I to nsiat nije njihovo znanje. O pisanju. nova kupili. bakina. treba da budemo profesionlaci. I sad o ljubavi kako se satlno mora pothranjivati. a onda su se redjale dalje nesreca. ali je stiglo pre pismo iz mesta da se devojcica ubila ispivsi kiselinu. I na kraju obavestenje da zbog njegovog dugog boravka u inostaranstvu I troskova skolovanja ne moze racunati d ace siat od imanja vise dobiti. deset dobijenih pobeda vec garantuje 11. I oni drugi malo osetljiviji koji ce biti skrkahi bolom lai ce im upravo ta povredjenopst donositi uspeh kod zena. I da uspeh posatne nasa obaveza. kako nije ni tacno daz ene vole jake musakrce ne uprvao ove osetljivije. ali je orao doci licno. osavljajuci sve iza sebe. I sam se sebi cudi. pa kolima dosli. Sad poseta u bolnici. smrt. kako se njoj nikad nije ni tezilo ni u religiji posebno ne klasicnim knjizevnostima. . kao mladalacka pojava to obicno traje do 25. ocovecila ga. tok se peridoda najmanje rado seca. da ovaj mu je rekao kako su zene mnogo jaci pol pozrtvovanije. ona je kao maslacak svaki je vetar moze potpuno rasprasiti. jedini razlog koji on prihavata za pisanje jeste oslobodjenje. nego kao da name j obaveza da dalje nizemo rezultate. tada covek mnogo I previse veruje u sebe. kako ce ga uvek podici. staracko. ne sme mo se preispitivati o svrovitost naseg delanja tada cemo satti. I tamo poceo da se vidja sa mladjom egidijevom cerkom aldom. on je mislio da svi to cine.jednom trenutku bila znak razocarenja sad je postala nit koja je dedu priblizila. ciniti dinamicno. dosli su u posetu pacijentu iz susedne sobe. I onda odlucio naprasno da otputuje. kao neki irealni dnevnik. a onda su izasli prokomentarisali vise nego strereotipno kako ima se bolesnik cini bolje nego sto su ocekivali. to s eodnose na sve cime se u zivotu bavimo.

andjelo mu ej samo pozeleo da taj kome sluzi potraje da umre sa njim. nikako ne 7. I bolje je imati jednog gospodara kome sluzis I bar poznas to ropstvo nego se rasipati na stotinu. tesko. trebali bi im I neku penzaiju dodeliti. jako malo. to je nemoguce. I ivan ima nekog kome robuje. ako govorimo o onom cistom relaitetu. verovatno videvsi njegovu smirenost. njega nema lai tako nema ni tuge radosti. ne jednosatranost. to je borba. itd. Inace razmislajo je o fra andjelo pre razgovora I o tome kako je bio fratar I kako je bio liberalan. osato si uvek isti. on to razume lai jegov nemirni duh ne moze razumeti da covek satlno moze verovati u tu jednu istinu. ovaj kaze ive tuzni sretnice. slazem se. pitao se sta je to u sta veruje I sto ga ne izdaje. kaze da je pisac nikad se ne bi plasio da upadne u kontrdadikciju jer je uparvo to autenticno. pa na kraju to je I srecan broj. Kaze sinoc je u sobi bolnickoj nasatla mala uzurbanost kako je kasnije saznao umri je neki pacijent. zamerio mu je sto tako lako pokusava da poljulja temelje na kojima stoji citavo covecanstvo. kaze mu fra a I ovaj nazovi bog njegov mora biti dobar cim mu lsuzi. A onda kad ga je andjelo nazavo slobodnim duhom on je rekao da niko od njega vise ne robuje. samim tim je bio a tipican I nezadrt fratar. postoji kao neko stanje svesti. I kako to nije licemerno nego vrsta neke intelektulane koketerije. Kaze kako se opet zaneo. I kaze kkao ej smrt uvek negde drugde u broju 6 ili 8 ako smi mi 7 . on zeli da luta. Sve je bilo zapusteno. Ali ga ej zanimalo cime se taj covek u duhovnom smislu hrani. zeleo bi mud a se smiri. nicegha sto ej apstarktno. ne zele da odstupe od njega a da ej to istinska vera u svakom casu u to ne moze verovati. razgovarali su o zameni tih uporista da li na smrti jedne ideje moze nici druga. gra andjelo zeli das a apstarktnih tema predej na nejgov realni zivot. I kao covek cim malo oseti da se smrt udaljila da odnosi nekog drugog ne njega n se onda ad onako na bezbednom odstojanju o filozofiranje o njoj a kad je blize. to mu je bilo posebno zanimljivo. kaze pa ni sev ni tuge ni srece ne deluju na nas podjednako u razlicitim trenucima naseg zivota. bog ace biti dok ljudi budu veroovali. a vera je mora se priznati nasusna potreba. On kaze da je voleo tog coveka. ali naravno ivanov nemirni duh zastupa sledece.nosio se I neki tus aon je babin smeo da koristi. ne bi cackao po tome kao u svetinju. ovaj ga onda pita koliko takvih njemu slicnih jos ima u svetu. u koju se premestaju bolesnici I tamo umiru. Inace ga je pototm sasvim u duhu svoje detinjaste mastarije pitao jel istina da je nekad bio kavalerijski oficir. voli ga I satlo mu je do njega. Kaze kkao sum u oduvek govorili ne mkozes tako sat ce se desiti kasnije u zivotu kad te stignu problemi. tacno. pa ga pitao ima li boga. I koliko god da je imao prijatelja lekara nikad se nije usudio da ih pita postoji li ili ne. ali sad zamislaj kako to izgleda kad bolesnika tamo treba da premeste. prvo zato sto je medju liberalima I njegovim dedom bio veoma cenjen covek. sat bi time dobio. a onda je se nasao sa fra andjelom I zapoceo zanimljiv razgovor s anjim. ova kaze ima kao sto ima njegov bucko. I time su ga uvek plasili a te su zivotne bremenitosti dolazile I on ih je podnosio. I znalo se da to I njmeu prija. ali on je verovao da postoji soba serbecimer. on samo misli da postoje odredjeni ljudi koji veruju u svoje uverenje koji ga se drze. kao da je bilo teze ono njihovo pripremno nego ono sto se uistinu desavalo. I u rasparavi s anjim kad mu on kaze kako je on kontradiktoran ovaj ce reci kako on misli da je u tome velicina covekqa. jer bi bilo satrasno da umre pre njega. pa ako se on odupire a oni mu objasanjavaju da na sest mesecui strerilisu sobe I da zato mora da je napusti. ali ivan samo to ne zeli. I . ali zamera sto je ziveo kao umetnik u svim oblastiam zivota sto ej ono sto ej bilo neophodno z aumetnost oset preneo I na stvarnost.z asto bi I osecanje I vera prema bogu bilo drugacije. slazem se. sve se dovodi u sumnju.

ivan ej komentrarisao kao mu se dopada taj ciganski duh u njegovoj muzii. Ozenio se nekom nemicom ona je svirala klavir. zasto nisu oni osatli iskompleksirani.predlaze mud a treba da pise za decu. Ivan kaze on se takvih ljudi kao sto ej ivan plasi.tako je uvek jaci strah od stvari nego ona sama. a galeb pa on kao da je vise zeleo I vise ga zadovoljavalo ono sto je bilo usput na putu do cilja nego sam cilj. sat moze jedna mrznja. mato je rekao zato sto su oni zadovoljni time. I ovaj ej voleo da cita one nove avantiristicke knjige. a zena ga upozorila kako to iz njega zavist govri. Otisao je tamo. kkao je pronicljiv. iako on je kao nerealan. sigurno. poneki ljudi su zaisat bili talentovani za to. ali sat ej jedna mrznja zasto niko ne govori o tome. niti pak uspe skroz zadovoljiti. ivan I mata su krenuli zajedno.a ideologije koja bi ga duze drzala nego ta zelja. I oberucke ga prihvatio. koji je zaprvao vaznost svake svoje rci podvlacio tim neprestanim radom obrvama. Kaze tako je sretao svoje prijetalje. tako su ga jednom poslali kod nekog advokata mnogo ozbiljnog coveka. kao zadovoljni su ali I sami govore das ve prolazi pa kako bi to ikakvo zadovoljstvo moglo da donese. ali ivan ej nezadovoljan. kaze kkao cesto govori o tome kako je I ibzen bio apotekar. krhke. koji su I sebe I druge ubedjivali u svoj uspeh a to ej bilo neophodno ne bi li I sami u njega verovali. Onda je mata rekao ivanu kkao ovaj zeli dam us ezavidi I da on upravo zavidi ivanu zato sto on njmeu ne zavidi. a sad cemo videti sta ej zivot od njih ucinio. I ovde je mate pokazao svoj analiticarski duh. gotovo niko od prijatelja sem naseg junaka nije izabrao ono sto ej zeleo. ako sto mu se uvek plakalo od te njihove tuzne srece. Ne bas tako jedno za drugim ali dobro je sto je [rvo dao sliku svojih prijatelja iz mladosti. Kaze. kaze na neke stvrai bi bio . I tako ode. raspravljeli su I oliteraturi. kaze onaj koji svog radnika po kisi salje da kupi uzinu I ustanju je zbog enke gluposti da ga otpusti. kaez kako ljudi g. to je hitleru I osalim bolesnicima dalo isatajnsot. I ta cisto pragmaticna stavr potpuno ga je I do kraja iskompleksirala. Ali bilo je I onih koji su ambiciju gajili. kaze sigurno su nesto pricali sto nije bilo z anjegov dom kad su se napolju tako dugo zadrzali.upo I pogresno veruju da neke krupne stvari u nama pokrecu nesto sve je u sitnicama. mata je bio takodje tu u mestu. govori o ljudima sa zivotnom ozbiljnoscu a citava ta tako krupna stvar kao da se ogledala u njihovom radu obrvama. I posle toga prijatelj je prosto zauzeo neki satv prema njemu. ali one su labilne. ali on shvata da za tako velike mrznje mogu da budu sposobni samo jaki ljudi. ivan j odusato I od muzike I literature. tako da njiti ga ej neuspeh mogao potpuno razocarati. taj isti bi u vojsci surovo kaznio svog posilnog ili ga ubacio u redove gde se glava sigurno gubi. vodio ga ej dam u pkaze plac koji je zeleo da kupi lai slejak nikako nije prisatjao na kraju ej sredios a ovima iz opstien da ag nekako na to nateraju. nije studirao ni medicinu. kaze nije cudo. A onda razmislja kako ljudi cesto potenciraju velike ljubavi. nrekli sum u d ace to mozda biti cista hemija ali ej na kraju zavrsio na farmaciji. ali zasto misliti o tudjem problemu kad toga o cemu on cita ima tako mnogo oko nas. I njemu se prosto place. Svirali su ivan I jegova zena bio je I mata tu. kaze cudo je sta tako ejdan mali komleks moze da uradi I da pokrene. ivan mu kaze sta je njmeu. Kaze trebalo je da prihvati neko zaposlenje ali je saznao da u tom mesto zivi njegov ivan. I onda mu ej mata objasnio ono sto se injemu samom ucinilo cudno kod ivana. one su u coveku najvaznije. sta mu jet u bilo zanimljivo. pogasene ljude koje pitas kako su a oni odgovaraju idu dani proslo I to I sina su ozenili. djaba I od uma I od svega. njega kompleks unisatva. po tome je ivan veci realista. onda mu je sutrdana ivan zamerio. jer bi vrlo lako njihovog ivana mogli zamisliti u nekoj uniformi. kaze imao ej neki mladic koji se valjad bavio pisanjem ali njegov cilj posto je bio beda bilo je pet novih odela kaze ne.

Kaze pa brzo se snadju. sekspit ona orividjanja. ali ona je mnogo manje od toga. molijer lakrdije ruganje. ali kao da je u njemu videoe I neko nezadovoljstvo svojom profesijom. kaze kkao ona zaprvao unizava tekst. ali je on sada bio znatno ravnodusniji. Ali ivan kaze on bas veruje da prava umetnost nastaje tamo gde prestaje sujeta. oni tako zive po onim svojim labijim mestima. na mesto satrog boga trebalo je postaviti nove emelje. General ima rak. kaze pa zar mu nisu rekli. mi imao citav niz mogucnosti.a ona velika se na sceni I ne vide. a kako dr odglume. bezbrizniji. ovamo ce helihopterom stici lekar. kaze bio je fantastican. tetar je dobar za lsabu umetnost nadomesti ono sto njoj fail. kaze samo su izbacili malo salad a ne bude da nisat nisu radili. kako igra staranca seljaka koji dolazi kod zubara I nateze se sa njim. pa oni zive vrlo dobro bez toga. kaze kao ovaj general umre to ce biti smrt sa majonezom. I umetnost su neki tu stavljalu. ali ako sve to odvojimo od coveka. nezainteresovaniji. o dramsko umetnosti. kao molarizator se borio protiv umetnika u sebi. o pa djavo nije tako crn. jer nasa zamisao em je bogatija. kaze znao je ejdnog koji ej bio jako talentovan ali ne pelivan publika ga ej cenila ali nikda nije obozvala odsustvo pelivana publika na prvu dodir oseti. nije tacno da oni ozive tek na pozozrnici. pa kao zamislajamo anu karenjinu I ilijadu zasto en bismo I sekspira. kaze ako umre bice to smrt sa majonezom. I jedan drugi momenat. I ova licna koja . apstrahujemo ga. Veliki umetnik e onaj koji objedinjuje veliki um veliki duh I veliki taelnat. . auvek je bio I jedno I drugo I moral I umetnost.spremniji neki iskomleksirani nisatvac nego heroj. Kasnije je izgubio iz vida trupu. postoji smrt koja je javna. je ovo zanimljivo kkao je umetnuo pricu o jednoj I drugoj smrti. ovaj akze mozda ej u pravu. neko ne moze biti ve. bolesnici sudbine. Kaze mi se umetnoscu lecimo od zivota. seo je sa ovim da razgovara. I on onda ispituje. znaci I generali su osetljivi na smrt. bice ne ni na talenat. Samo su ga otvorili iz atvorili. zar je potreban sofoklu I eshilu teatar. Ali sat navode ljude da budu glumci. stvaranje je ispit savesti. eto sekspira I pre svega tolstoja. kaze a sat je sa sekspirom I molijerom. er bi se ovaj mozda I preisspitivao u svom postupku. a onda ej u novinama procitao ime nekog glumac I setio ga se. Zatim kaze kkao im amnogo ljudi koji provode vek po salonim a a zaprvao su takvi ljubitelji samoce. Kaze ne porice on vrednsot ramskoj umetnsti ali ona nie jednaka tekstu I njegovoj lepoti niti omogucava da ta lepta dodje do punog izrazaja. ako vam je to sve pa pnda to mora da bude izvor I vaseg zadovoljstva ali I patnje I razocarenja. valjda su zajedno negde nastuplai. a onime kojima vlada reditelj su ogranicene. I to sujeta na svoju fizionomiju. A sta onda akd se covek poljulja na temeljima nekadasnej obmane. onda ga je mnogo kasnije video. kaze u sobu je doveden jedan general. A on je onda sad. metafizicke. sat od nejga osatje. sad on razmislja o smrti ovih takozvanih velikih ljudi. poslali su ga kuci. ali kaze to je nekako I normalno jer kao se necemu u potpunosti posveteti. posle je u novinama proitao da ej to gotovo cudo od coveka pos vojim zaslugama jednom je cak bio I vojni minisatr sa velikim ovlascenjima I za tili cas doveo sve u red. on to naziva pelivan a to je ono nesablaznjavanje od lakrdije. pa ne naravno njegov posilini je rekao da to nikako ne cine.em jet a zamisao na sceni servirana.liki umetnik ada bude mali covek. nisat na temenjima pale nikda en nice nova. sta ej onda ono sto stvara umetnost. ali ovo sve unozava. aonda rapidno pogarsanje I smrt. ako on se libi da se baci preko scene das evalaj od nejga nikad nece biti glumac. obicno kazu. cista lakrdija. u pocetku ga ej glumac izbegavao ali onda sus eli. koliko puta posegnemo nakon predstvae za tekstom trazeci ona lepa mesat. ovde je u bolnici zat sto ej na zadatku I nije zeleo da se udalajva od njega. cisat sujeta. sad ce mu biti bolje to obicno tako biva. vracamo se na ovu smrt pored nas.

ne nie se tako moglo. veliki zrtve podnesu z apromene I posle nesatve kad im vlast doej u ruke sve po starom. sada ludi vide. kaze kkao se kaze kako je drzava prozivod narod I prozivod za nejgovu dobrobit. neko vecito trajanje. ali previse samo time. ali zasto ej bila takva pomama. ljudi vide da sav njihova nekadasnaj nejednakost nije bila nisat pred ovom sadasnjom pred smrcu. to je vec I fizici poznato I hormone. Covek pise roman. e sad ce on izmisliti lek protiv raka. od jeftinih sirovina se proizvodile.onda joj je govorio kako je ona njegva zrtva. ne nego ti bivas ubijen. krenuli su u otpor I trazili nazad svoju smrt. ona ej nekako bial. smrt jet a koja uzima koja ej subject. naime vidimo da je rak posato sinonim sa recju smrt. pa je ejdna prodao. neciji zivot morao ej bti vredniji. ampule su bile jeftine bilo ih je mnogo. time se iskupljivao.je svakom coveku isat. selektivno se biralo. zelena grana bi pod ivanom propala. nazad svoj rak. factor iks. kad je mrtvac pokopan itd. pise se d ace drzava jednog dana biti prevazidjena tvorevinaali kao nas uce da je drzava jednako narod. inace potojao je a 1 koji ej bio otporan na sve vidove smrti. knjiga en moze bti sa hepiendom jer toga enma. na kraju ljudi potpuno uzasnuti ovom kataklizmom. ali nije bilo dobro jer ej jedna zloupotrebio hteli su da ga streljaju pa ej oziveo. otisli su kod petra . I tako ce bti kupljenz besmrtnost. dvoje ljubavnika je podelilo ampulu. jer zaprvao nisam ne zan sta da ucini. Vlast. on ej pribegavao istini. lai ona ej delotvorna samo akos e ispije cela. ludi su prodavali devojcice. ne znaci li to d ace njenim odumiranjem odumreti I narod. na kraju su se skarsili na nekom mestu koje je zena dobila u nasledstvo pri povratku sa izleta nasli su ga u zgaristu. pa planeta bi za deset godina bila premnozena. ampula je pronadjena. naravno imalo je onih koji su bili privilegvani nosioci vlasti I pronalazaci. Nekako je kad je se I nesto starsno desavalo uvek stizao kad ej vec sve bilo gotovo. inace desava se u sredini u kojoj su sve socijlane razlike ukinute. u drugom slucaju moze biti I smrtonosna kao sto je kod njih bio slucaj. sestra ga pita je li moguce da ej on bio ozenjen. sisali krv onog koji je popio ampulu a ubili ga misleci d ace tako imati dejstvo. zaisat je tako bilo. ljudi su mnogo osurovili. medjutim posatje surova borba. podneti taj teret priznati. I sad on ce leciti rak. Kaze zasto ti ljudi tek na krau kad nas mrt izjednaci posatnu ludi. I uvek sum u zamerali sto nije bilo dovoljno maste fantazije I msad ce ej dobiti al ice sve potpuno biti zaodenuto ruhom realnosti. imlai su cerku maju. ali lkaze svaki put tako kad niej zna kkao da resi situaciju kako da se oduzi nekom ko za njega daje. kaze nije bila nejmu strana radost tudjeg zadovoljstva ali ga ej zena cesto upozoravala da se obicno to desava onda kada to predstavlja zadovoljstvo I njemu. iance danasnje covecanstvo trazi tragicnu literature u surovu vec im je zivot takav. onda su drugi govorili eto im njihove dobrote. nije bilo nacina nikakav red da se uspostavi pa je pronalazac otkrio a2 koji je bio otporan samo na ove fizicke smrti ulsed bolesti. ali ona je mnogo puta ugnjetala narod. ali nece da operise metafizickim terminima. nikako ga nije tako dozivljavala. jegov zivot e najvredniji. niko me nije do kruha pa I bez nejga s emoze ziveti nego do golog zivota a to je ampula. Stalno su ziveli razdvojeno. sto ej znacilo da ej imao dve. jer sad je prvi put novac izgubio znacaj bila ej vazna ampula ljudi su se ubijlai. sve sto ej mogao. ali tada se razvila nikada surovija borba. Dolores se zvala I sad opisuje I svoju nemogucnost da osatvri nekako prvai odnos. bio joj je zahvalan a stat a zahvalnost moze ad ucini nista sem jednog uzdaha. E sad prica koja je takodje umetnuta I koja se potpuno zasebno stampala. onda dodju novi. ali zar on misli da je svim tim ljudima trebalo dati da vecito zive. I zar da vladar vecito bude vladar infantkinja vecit infantkinja. I on sam se buni protiv toga. kako se orica zavrsila to nece da otkrije. kaze nema kao nekad ja ubijam ja ginem.

kod brice je bila guzva pa nije zeleo dalje da ecka. tako zalimo sto betoven nije napisao I desetu simfoniju itd. krece stazama istovremano. pogledao je pismo koje je napisao. ali ono sto on nikako nije zeleo dam u bude uskraceno jesu mogucnosti. zbacuje sa sebe ono zajednicko obelezje kaput I cipele. voleo je da taj decak dodje kod jega u sobu posebno z atmurnih dan pitao bi ga je li mracno. izlazio je uobicajeno u to doba do brice I citaonice. kako ovo dobrro znam. I m. covek ej izasao na slobodu. kaze kad bi mu Dolores govorila kriva je tvoja priroda ne ti. on bi je ispravljao njegova priroda ej bio on sam. mozad. Verovao ej u detinjstvu. Sve je nase to osatej samo vreme ta relacija da ej utisak straenja. zelja slabih. covek koji to uradi sigurno ne pomislja na samoubistvo. onda j on dopustio sebi da nastavi pricu. on nije bio lekar kaos to ej zeleo ali ej lecio ljude laicki I to ga ej ispunjavalo. vrhunac neslobode. I to uvek im postavljauci granicu ispred nego sto mogu. I to ce cesto ivan ponoviti kao neki refren medjutim sad ce kod petra saznati da ej to bila igra liberala I da su ucitelja samo sklonili. Kaze kako obicno ljudima sudimo ne po onome sto su uradili nego po onome sto nisu. on je one dobi koja najvise odgovara njegovoj prirodi. prosto je izasao iz kuce I vise se nikad nije vratio. volja je satvr jakih nesto sto ga ej vezivalo za dedu.ali je bio zainteresovan. kaze kako I u medicini koja se prilicno tice fizickih stavri iam onih maetafizickih. I ja sam to mrzela kao mala. kad su se vozili kocijama do njega on s esetio ong concert champerte. ali je uskoor napustio bolnicu. opet bar da se ne lazemo. kao da se tag lava napajala citavo detinjstvo suncem a onda se sunce na jednom ugasilo. Es ad govri o lsucaju koji potpuno potvrdjuje koliko je njegova priroda soatla isat I koliko ima slicnosti sa slinkom. kaze on je tako plav I svetao. da uprvalajju svetom. bez obzira sto je vecina njih u stratu bu=ila neosatvriva svets da postoje bila ej dovoljna. Kaze kako u sobi postoji malidecak kome je bomba ia zasoatlog rata kojom su se deca igrala oduzela vid. ova je bila zena . jer njemu je volja uvek bila problem. kod nejga svaka ljubav ima limit otprilike dev godine. koliko neki nebitni podaci mogu zaokupirati jegovu mastu I posati predmet razmislajnja. I misli da nikda dete ni na jedno najapsurdnije pitanje. nadjen je jedna covek sa istom markom sakoa I cipela ali to ej nosila bar polovina grada niej s emogao po tome identifikovati. kaze to se jos malo aparta navikava na promenu dok potpuno ne zacrni. go je I lagan. neka priroda ucini svoje. a u citaonicu nie ni svarcao. I ono najbolnije za decu I coveka jeste nikda vise. I onads es etio glasa te zene verovatno ej njoj bilo napisano. zelja ej imao mnogo. ai kkao ih ej masa potpuno u tom smislu hendikepirana jer ne zanju da osecaju. kaze kkao su pricali da deca uglavnom vole da se igarju boga kao mali. rpdavacica ej rekal da ej kupio puno cigartea. nije bio u tako teskim uslovima kako su oni zelel da se stekne utisak. on to nikda nije niti bi radio zamislite kako je naporno neprestan nesto hteti trebati. Covek ej nestao. ma veruje I dan danas. kazes e mora imati volju bolesnik da bi ozdravio nosat bez toga. Kaze kkaos e ljudi plase osecanja. zivotni tonus. E sad o bolesti. a nas ivan ej sesnaestogodisnjak. zeleo je da ag uci violini. probali su vina tokom noci.glavonje. zivot bi bez toga zaisat bio uzasan. Inace jednog dana sasvim na pocetku on je cuo kkao je ucitelj zmajcic otpusten I kkao se svuda prenosio glas da ej ucitelj osato bez krova I kruva I to svima treba da sluzi na cast. on kaze kao da je to sam prepoznej cvece kojima nikako u detinjstvu nije mogao da ses eti imane. nesto celovito a opet nedokucivo. Nakon toga ej uskoro I raskinuo sa Dolores. organizam. ne zna se. vidi ispred sebe puteve obilje mogucnosti. da l ice posatti dalajlama jednog dana ne treba reci ne nikako. on kaze onako =crveno I tamno. On sebe kao I savkog drugog coveka zamislaj tacno u odredjenom dobu I koliko taj covek stario ne mari.

ali koliko god das e pripremao nije ni lsutio koliko covek u biti tek kad se to doogdi zaisat moze bti sam. mi nikda ne zalimo z amestima nego za samim sobom iz toga doba. ceznju da sacuvamo. a onda rekao svet je prepun uspoena ne moze se disati od njih. kaze kako je on citavog veka pokusavao neceg da se oslobodi. previse sa ljudima udaljuje nas od sebe. kako kod intlektualaca ili umetnika zbog njihove senzibilnosti zna biti lakes sa bolescu ali I teze. civek mora da ej zbaci sa sebe. I tad ej sahvtio da I mrtve stvari mogu umreti. I ovo najbolje. necija dobrota to zna bti. znao ej d ace to kod enj ici brzo. kada je pao poslednji grumen zemlje on ej napustio mesto. gledale su sa zalom mlado bice koje se gasi.utanja. neko moze I da glumi osetljivot. zna I muke samoce. onda ej opet cuo poklic vegliate arcieri. poneo je samo kavaku vec oronulu. tamo se polako bolesnik navikne n ate iset dane na to cekanje. Tada je nastupila faza . tamo sue j I pogrebli.s ev to menja. kao je to surovo. jer kao vec ne mozemo jer je ne moguce treba bar zedj. otisli su u neko malo mesto u italiji. I koja je kao clan porodice kao tetka enka. dolazio ej kao izgubljeni putnik I spavao po tudjim kucama mrtva od pesacenja. vise nije. ali ej ipak bira . Kaze kako ej cudna nsoatlgija. kaze lai bi uvek od boga pored kruha trazio I svoju dozu samoce. zapahnuo ga ej miris memele. Erna se zvala. kaze ona njihova porodicna boljka slabe krvi koja sa sobom nosi smrt. opretovaren prosloscu. koliko se covek zrtvuje za klavir. buducnost pripada onima koji nemaju proslost. onak koji je cuo u predsatvi neposredno pred majcinu smrt. nije znao kudace. I ona je danima bial vesela I kao da ej ona vodial bitku. a on ej gledao ti borbu ladosti I zovota sa smrcu. tako ej bilo I sa majom. I eventualno se vrati pred smrt. Razgovor sa doktorm. bila ej samo ejdan soba za koju je kasnije kiriju placao fra andkelo I u kojoj su se cuvale prodicne stavri. I zato ono sto mislimo da ceznemo z anjim moze da nam pruzi samo razocarenje. a onda ona zna da uzme stavri us voju ruku. znao ej da ec posle ovog uzleta brzo doci definitivni kraj. d alai raniej je bilos atenj zaljublejnosti. A ondas e setio kako sum u govrili da ej dobro ucinio sto se odmetnuo u svet da ej ono njihovo mesto dobro das e covek u njemu rodi. itd. ona bi cutala. odmah je povukao sa studija kavira rasprodao ono nesto porodicnog nakita I odevo je na lecenje. malo koketiramo s njom ne damo joj se obmanjujemo se. I naravno kako se kod nejga ljubav lagano gasila on je krenuo s abockanjem. ali tamo nsiat nije nasao. tolike uspoemen koje je godianma nosio sobom nisat vise nisu bile. da lie j zubobolja sama po sebi odredjenog intenziteta ili je nasa izdrzljivost razlicita. poslusao ej. zelju. zaprvao sve je ubzo dozivljavao kao neki teret. sto ej apslutno nepovratno.dobrotvor koja nekad zna biti tako teska. ali noci su biel teske I vladala je strepnja. ona je bila pijanisat. pripremao se na njenu smrt I satnej samoce koje ce ga zateci. I sat je soatlo kad je sve skinup sa sebe nista. o objektivnosti oseta. da bismo bili blize sen=bi moramo jednom dnevno imati dozu samoce za sebe. I zato nikad ne treba da utolimo svoju zedj. tamo su zene zavolae maju. I kako je pusat nasa zelja da nadjemo to mesto z akojim ceznemo I das e smirimo jer je uzaludna. onu nakojoj je kao dte posmatrao prelamanje svetlosti. tamo se budilo jos jedno prolece. itd. Zamilsja umetnika kao senzibilnog I kontemlativnog pre svega. sads e varac na svoj zivot.kaze vec je nocas poznao dam u se rana gnoji vec zna sve te faze I pri duhovnom I pri fizickom bolu. neki drugi ljudi su uzeli kucu. ali u njoj s ena kraju probudilo I olducila ej da napsuti bolnicu. onda bi joj govrio kako se ona uludo zrtvuje za nejga kako to ne vidi da ej on koci. ali ako I tako I ta gluma da neki plod I to ej bolje od onoga koji ne daje nista. ona je rekal da samo tako nije ranije govrio. bila je ipak stasno hladna.otisao je posle toliko godina I bio nepozant medju nepozantima. zadovoljenja nema ima samo razocaraneja.

nisat on jos ne zna sto ivan zna kakav je zivot. Ali dok je mislio ono. bas ako hoce daz na gradajnsko drustvo ej I stvorili socijalizam. Kaze kad u zivotu umre zedj za sutrasnjicom a probudi se ona za jednim velikim rastegnutim danas. kao preporodjaj. u ovom satnju. nisatvilo I nemoguce ga ej vremenski oderediti ta praznina je rupa trajala dugo ili tren. tamo bi jos nekako mogao biti od koristi. Vreme nasim dogadjajima daje tezinu. osecaji I misli I zelje su mirni. Bilans zivota. I pod anestezijom je I postepeno se vraca u budno satnje. Voli sto mu niko ne dolazi u posetu. I sve odakla ej potekao on ej jos I dobar ispao kakavi su drugi. Sam zivot se I ne zali. jel zatos to ej ono sto se na njegovom licu otkrilo vredno postovanaj. sve faze bola pozna sve je dobro samo da toga vise ne bude.samo ne vise patnje. mir sa s obom s aljudima sa bolom. Korica hleba.na ustr drustva. nema razgovora I razumevanaja izmedju onih koji osatju zivi I onih koji odlaze. ne zalise. student pobunjenik. niej cudo sto roman deluje ko da ag je svako z asebe pisao. budi miran covece ne treba se stidetis vog lica koje sam video dok si spavao. plus ova tuga ova tako egzistencijalan pitanja. to se valjda zove starost. oprpstili su se hladno. kako god. da to ej bio ivan. Pusten ej iz bolnice. da fizioloski to imamo. pokusava da uspostavi konatakt sa njim ovaj ne dozvi. predpostavljam. Jos jedno prolece. on ej u svom jedinom pravcu. zatos to ovaj nema sta da krije. zalio bise prestanak trajanja. da ono nsiam napisala to mi je tako relano ono trazenje uporisat koje je ostalo bez odgovora samo ej sve negirano I bog. uzeo ej oglase mnogi nisu za nejga. da mladica je ofirao neki apotekar koem njegov otac nije hteo da proda zemlju.kkao je bio onako intiman u svojim razmilsjanjima I reklo bi se potpuno neformalan. aksnije su doneli njegov les. mir sa svim sa bolom I radostima I preplavljenost suncem. na kraju se sve stigne otkrije se smisao I besmisao svega. sam se pita jeli se na to zivot sveo.kuda zure. on u mislima mu s eobraca nisat on jos en zna njegov deda je bio liberal to ej I te kako napredno biloz aono doba. ali misli da ej negde otvoreno prihvatiliste za neku decu. kuda ce to da stignu. kako gotovo telo psremno na smrt ponovo razbudjuje. On sad ponovo ide na operaciju. nije sigurno vidi se to po svemu iz enjga. valjad je samo smisao u trazenju posatvljenju btemelja I rusenju. I prosto bi ponosan na njega. uzeo od nega sve I sve mu dao. pitaos eda lie j rpiznao ono zasat su ga batinalai. deli ih ne premostiv jaz oni pripadaju drugim svetovima. piat s ecemu ljudi zure. ali nsiat on ne zna. U sobu je stigao radivoj. Nije nsiat ni dobro ni lose. .. I ovo mi sad lici na smrt I iljica. Divnooooooo. kad en saten suza I ledina bude u grudima. ali sam zivot ako ostale satvri nastavljaju da traju. kad se ovaj trgao I video ga pored sebe on ej prokomenntarisao. saka zveda I neba nad glavom. to ej tako besmilseno is am je cesto podlegao tome. kaze kao da imao tu potrebu zakretanjem kao ameba. ubili su ga od batinal. I umetnost. ivan mu rece d ace mu nedosatjati. ali nocu je mladicu brisao cello. kkao se ponosi njime. I ljubav. I radost I bol I opsena.java. ali kako ej vlast nalagala uzrok smrti ej oznacen kao prestanak rada srca. sto ej uzrok na koncu kod svake smrti. to lie j satrost. Tisina.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful