1.

UVOD U FILOZOFIJU
1.1. Filozofija
Knjige o istoriji filozofije esto poinju pitanjem: ta je filozofija? Ve u tom pitanju kao da se podrazumeva da se radi o neemu ega dosad nije bilo u iskustvu itaoca i da e on sada prvi put doi do neke predstave o tome. Ovakav poetak se izgleda i ne moe sasvim izbei. Ipak, filozofija bi mogla da nam bude mnogo prisnija nego to se na prvi pogled ini. Filozofska rasprava se odnosi na opte stavove koji rukovode naim miljenjima o svetu, drutvu i nama samima. Svako od nas ima takve stavove, ali se retko koncentriemo na to da promislimo koji su to stavovi i da ih podvrgnemo ispitivanju u kome bi proverili da li su ti stavovi ispravni. Filozofi upravo to ine. Oni tragaju za normama ili stavovima koje bi, posle tog preispitivanja, mogli da predloe da budu usvojeni kao zajednika norma vezana za neki aspekt ljudskog ivota, koja bi koristila i ostalim ljudima. Ponekad nam samo ostavljaju, kroz svoje tekstove i knjige, tragove o tom preispitivanju, ali su te knjige veinom odluene: u njima autori imaju odreene teze koje smatraju istinitim. Filozofija je, dakle, razmiljanje o razmiljanju, traenje optih crta u naem i u razmiljanju drugih ljudi , sa ciljem da se odlui koji nain razmiljanja je bolji. A bolji je onaj nain koji nam pomae da bolje sagledavamo stvarnost, to je opti cilj svakog saznanja. Pomou filozofije bi trebalo da nauimo koji inioci povoljno utiu na sagledavanje stvarnosti, a koji nepovoljno, kako bi mogli da kontroliemo te inioce i omoguimo uticaj pozitivnih, a spreimo uticaj negativnih inioca. Istinito sagledavanje stvarnosti je jednostavan cilj filozofije.

Poto je poznavanje realnosti neophodno da bi se postigli bilo koji drugi ciljevi oveka, preko realnosti se ostvaruje veza filozofije sa praktinim ivotom. Ako uspemo da se pribliimo ovom cilju, videemo da se paralelno sa njim postie jo jedan vaan cilj: pronai ono oko ega bi ljudi mogli da se sloe. Postizanje saglasnosti u bar nekim pitanjima, ime se neka zajednica integrie i ini stabilnijom, predstavlja osnovni praktini cilj filozofije. Ovde se moe postaviti pitanje: Kako to da je svaki filozof imao svoju filozofiju, ako je cilj filozofa saglasnost? Utisak o razlikama u filozofiji je samo delimino opravdan. Razlika meu filozofima je bilo, ima ih i danas, ali ove razlike su nastale i zbog nekih objektivnih razloga. Najpre, pred vama e sada biti filozofi iz razliitih istorijskih perioda. S obzirom na vreme koje ih razdvaja, slinost u njihovim miljenjima je vie zapanjujua, nego razlike meu njima. Oni esto govore o razliitim problemima. Najzad, oni govore o stvarima koje se ne mogu opipati, budui da filozofske norme ukljuuju momenat izbora odreenog naina miljenja. Filozofija se ne bavi onim to postoji izvan nas, to bi moglo biti saznato i ostavljeno po strani, ve se bavi onim to je u nama, kao pravilo po kojem ivimo i razmiljamo. Uslovi ivota, jezik i problemi razliitih epoha razlikuju se dovoljno da uine nemoguim da odgovor na filozofska pitanja uzme jedan oblik koji bi lako mogao da bude prihvaen od strane svih. Cilj sledeih stranica je da otkrijemo slinosti izmeu filozofa koji e nas utvrditi u uverenju da poznajemo osnovu filozofije, a takoe i njihove razlike koje e nam dati povoda za razmiljanje i opredeljivanje izmeu njih.

1.2. Poreklo i istorijska podela filozofije

Pre

pojave filozofije, ljudi su takoe verovali u neke prie u koje su smestili svoja verovanja i znanja. Te prie su bili mitovi. Mit je narodna pria koja se bavi poreklom poznatog sveta, bogovima i davnom prolou naroda. Karakteristike mitova su: prenoenje sa "kolena na koleno", u sutini, u istom obliku, anonimnost autora i dominacija mate u odnosu na racionalnost. Kada se dovede u pitanje i forma i sadraj mitova, nastaje filozofija. Sa njom se pojavljuju prvi filozofi ("mudraci"), ljudi sa imenom i prezimenom koji iznose svoja miljenja vezana za neka od pitanja na koja je odgovarao i mit. Iako su upotrebili sve svoje moi da dou do svojih uenja, oni su svesni da su ona delo ljudskog razuma, te mogunosti da e biti kritikovana i proveravana i da e moda biti odbaena u korist boljih. Filozofija je, dakle, kritiko miljenje kome bi trebalo da je stran svaki dogmatizam. Ona je, takoe, rezultat razloga, argumenata, u emu se ogleda njena racionalnost. Nastala u Staroj Grkoj oko 7 veka p.n.e. filozofija je prola kroz barem etiri velika razdoblja: 1) Antika filozofija spaja filozofiju Grke i Rima. Poslednja grka filozofska kola ukinuta je dekretom rimskog cara Justinijana 529. godine n.e., ali je Plotin, poslednji znaajniji mislilac na koga nije uticalo hrianstvo, umro oko 270. god.n.e. Deli se na etiri perioda:

Kosmoloki period, u koji spada veina tzv. pretsokratovaca, a koji traje do pojave prvih sofista u 5. veku p.n.e. U ovom periodu filozofije preovlauju pitanja vezana za prirodu kosmosa. Antropoloki period, (5. vek p.n.e.) u koji spadaju sofisti i Sokrat. U njemu preovlauju pitanja vezana za oveka. Koliko ovek moe znati ili kako uspostaviti slaganje i prevladati razlike meu ljudima, neka su od tih pitanja. Period velikih sistema, (4. vek p.n.e.) se odnosi na dela Platona i Aristotela, filozofe koji su se bavili svim oblastima filozofskog istraivanja, povezujui ih jednom teorijom. Ova dvojica filozofa su prvi filozofi ije knjige su sauvane u celosti, a ne samo u fragmentima. Helenistiko-rimski period, obuhvata vreme od smrti Aleksandra Makedonskog 323. g.p.n.e. do kraja 3. veka n.e., u kome ponovo dominiraju etika pitanja kojima se bave dve velike kole - epikurejska i stoika. 2) Srednjovekovna filozofija, (od 4-og veka n.e. do pojave renesanse u 14. veku) je period u kome su glavni problemi vezani za odnos filozofije i religije, odnosno razuma i vere. U toku srednjeg veka hrianstvo postaje dominantna religija u Evropi. Kulturni ivot odvija se mahom u okviru crkve. Mnogi svetenici, iako prvenstveno teolozi, bave se i filozofskim problemima naslanjajui se na mislioce antike filozofije, najvie na Platona i Aristotela. 3) Moderna filozofija, (poinje u periodu renesanse od 14. do 16. veka, a dobija zamah u 17. veku) u kojoj su glavna pitanja vezana za brzu promenu drutva do koje dolazi zahvaljujui napretku u naukama. 17. vek se naziva i "doba razuma", jer se svi moderni filozofi prvenstveno bave prirodom naeg razuma pokuavajui da formuliu pravila za njegovu upotrebu koja bi vodila otkrivanju tajni prirode. Oni razum istovremeno shvataju kao mo koja moe da proizvede i opravda principe oko kojih bi se ljudi mogli sloiti, to bi trebalo da omogui da u drutvu bude manje svaa i neprijateljstava. Period moderne filozofije zavrava se sa klasinom nemakom filozofijom u kojoj se istiu uveni filozofi Kant i Hegel .

4) Savremena filozofija je zajedniko ime za mnotvo pravaca i pojedinaca koji se javljaju u 19. i 20. veku. Pomenuemo sada nekoliko: marksizam, pozitivizam, egzistencijalizam i fenomenologija.

1.3. Filozofske discipline

Mnogi filozofski tekstovi grupiu se oko istih tema i pitanja. Tako nastaju filozofske discipline. One nam sada daju horizontalnu podelu filozofije, pored hronoloke ili vertikalne o kojoj smo govorili. Evo osnovnih filozofskih disciplina: 1. Ontologija - nauka o biu, o onome to postoji. U staro vreme ontologija se zvala i metafizikarazmiljanje o onome to stoji iza ili u osnovi vidljivog sveta fizike. Aristotel takvo istraivanje naziva "prva filozofija". Po njegovom niljenju, ona se bavi istraivanjem prvih principa i uzroka bia. Ontologija odgovara na pitanja: ta je stalna, nepropadljiva osnova poznatog sveta? Kakve vrste stvarnosti postoje? Postoji li Bog? Na koji nain? Kakvo je bie ovek? Filozofi koji smatraju da je prava ili kljuna stvarnost duhovne ili idealne prirode nazivaju se idealisti; a materijalisti su oni filozofi koji poriu postojanje takve stvarnosti i smatraju da je sve to postoji oblik materije. Na primeru due oveka, moe se videti zato su ova pitanja vana. Ako je sve materijalno, onda je dua oblik organizacije materije i propada kada materija koja ostaje pree u drugi oblik. Ako postoji idealna stvarnost postojanija od materijalne, onda je dua netaknuta, a za telo se moe rei da propada.

2. Epistemologija, ili Teorija saznanja, bavi se nainima formiranja znanja. Ovu disciplinu je, u moderno vreme, utemeljio Don Lok, ali su se prirodom saznanja bavili i grki filozofi. Platon je npr. smatrao da kada uimo neto zapravo aktiviramo seanje na ideje koje dua po svojoj prirodi ve ima u sebi, ali ih nije odmah svesna. U 17. veku formiraju se dva stanovita o prirodi i poreklu znanja. Racionalisti smatraju da je razum, u kome postoje uroene ideje, izvor najbitnijih znanja, dok empiristi smatraju da se sve to se moe znati zna preko iskustva. Epistemologija dakle odgovara na pitanja: Kako saznajemo neki odreeni predmet? ta mogu da znam? Kolika je izvesnost ljudskog znanja? 3. Etika - filozofija (nauka) o moralu. Etika pokuava da dokui na koji nain bi trebalo dolaziti do ispravnih moralnih pravila i ta je sve povezano sa moralom. Njena prva pitanja bila su: ta je vrlina? ta je smisao ivota i dobro kome treba teiti? Kasnije su ta pitanja neto drugaija i glase: Za koja pravila i norme bi mogli da kaemo da njihovo potovanje jednako koristi svim ljudima? ta treba da nam bude kriterijum kada odreujemo ta je moralno, a ta nije? Mogu li stavovi etike biti istiniti ili lani? Ako se naglasak u etici stavi na iznalaenje pravila ije e potovanje biti smatrano dunou, takva se etika naziva deontoloka, a ukoliko se usvoji princip da je ispravno ono delo koje donosi najvie dobra, takva etika je utilitaristika. 4. Logika - disciplina koja ispituje osnovne zakone miljenja koji vae za bilo koji predmet kojim se miljenje bavi. 5. Metodologija - razmatranje optih pravila koja bi trebalo usvojiti ako elimo da se uspeno bavimo naukom, ili da dobro razmiljamo o svim pitanjima sa kojima se susreemo. Cela filozofija se moe itati kao metodologija. 6. Estetika - nauka o lepom i prirodi umetnosti. ta je lepota? ili ta je to to umetnikom delu daje njegovu umetniku vrednost? - pitanja su kojim se bavi estetika. 7. Hermeneutika - istraivanje fenomena razumevanja i tumaenja drugih tekstova. Kako se postaviti prema tekstu nekog autora?, Postoji

li konano, pravo tumaenje smisla nekog teksta? - pitanja su koja se javljaju u okviru hermeneutike Filozofija esto za svoj predmet uzima njoj srodne oblasti. Tako postoje filozofija religije, politike, jezika, nauke itd. Filozofija nauke je danas posebno razvijena. Bavi se pitanjima vezanim za rast naunog znanja, optimalan metod nauke i pravi nain tretiranja suparnikih teorija.

2. GRKA FILOZOFIJA
2.1. Kosmoloki period

Miletska kola
Prvi filozofi pojavili su se u Joniji, grkoj provinciji na obalama Male Azije, u najveem polisu na tom podruju koji se zvao Milet. O njihovoj filozofiji znamo samo iz fragmenata koji su sauvani u delima kasnijih autora, npr. Platona i Aristotela, ili Diogena Laertija.

U filozofiji miletskih filozofa vide se neke opte odlike naina miljenja Grka tog vremena. Grci su verovali da se materija javlja u etiri oblika, kao vatra, vazduh, voda i zemlja. Verovali su da je kosmos ureen i da njime vlada vrhovni zakon, sudbina ili pravda, koja se nalazi ak i iznad bogova. esto se pominjalo da je na poetku bio Haos, koji se u kasnijem razvoju pretvorio u Kosmos. Posebno vaan bio je princip da nita to postoji ne moe odjedanput nastati ni iz ega, odnosno da Bie ne moe nastati iz Ne-bia, kako se tada govorilo. Iako jednostavan, ovaj princip je imao vane posledice. Poto nita ne nastaje iz niega (nebia), onda se promene koje se dogaaju i kojih su svi svesni, moraju objasniti tako da u tim promenama neto ipak ostaje stalno i ne menja se kroz te promene. Kao kada, na primer, u promeni leda u vodu i kasnije u paru, atomi vode postoje u svim ovim stanjima (pri tom, atomi, kao to emo videti, nisu jedini oblik onoga to je stalno). Na ovaj nain, izvoenjem logikih

posledica iz jednog principa, nastala je prva zagonetka grke filozofije o osnovi prirode. To to se kroz promene ne menja, prvi filozofi su nazivali fizis (priroda stvari), a Aristotel kada govori o njihovoj filozofiji koristi re arhe, to prevodimo reima poelo ili naelo prirode. Prvi meu filozofima miletske kole bio je Tales (iveo je oko 640-550 g.p.n.e.), jedan od legendarnih sedam mudraca iz 7. veka p.n.e. O njemu postoje brojne legende: da je prvi posetio Egipat i izmerio visinu Keopsove piramide, da je iz Egipta u Grku doneo prva znanja iz geometrije, da je prvi predvideo pomraenje Sunca i mnoge druge. Tales je prvi filozof jer je prvi odgovorio na zagonetku koju smo pomenuli, koja govori o tome ta ini sutinu prirode. On je kao poelo prirode izdvojio jedan od etiri oblika materije - vodu. Od vode se sve sastoji, ona nikada ne propada nego samo uzima razliite oblike, ona je ono to ostaje stalno u svakoj promeni. Jo je mit govorio da su stvari i iva bia nastali iz vode, a Talesov razlog da tvrdi isto bio je u tome to je voda neophodna hrana svemu. Tales je video i da voda menja agregatna stanja, tako da se njenim hlaenjem mogao objasniti nastanak zemlje, a zagrevanjem nastanak vazduha (pare) i vatre. Njegov neposredni uenik bio je Anaksimandar (oko 610547 g.p.n.e.). On je smatrao da je poelo apeiron beskonana, vena i neodreena materija iz koje nastaju sve stvari i u koju se vraaju. Tim ciklusom rukovodi, kao i u mitu, neka via pravda ili zakon koji sve stvari svodi na njihovu meru. Za Anaksimandra se vezuju i tvrenja da postoji beskonano mnogo svetova i da su ljudi nastali iz niih oblika ivota koji svi potiu iz vode. Poslednji u nizu filozofa miletske kole bio je Anaksimen (oko 585-528. g.p.n.e.) koji je slian Talesu po tome to ponovo uzima jedan od etiri elementa za poelo. Sada je to vazduh. Ponovo je izabran element neophodan za ivot, za koji se lako moglo pretpostaviti da je i kljuan za ivot (vazduh-

duh-dua), koji kako se ini obuhvata zemlju i postoji u neizmernoj koliini. Anaksimen pored zagrevanja (dejstva vatre) i hlaenja, uvodi i zgunjavanje i razreivanje kao nain putem kojeg od vazduha mogu da nastanu ostale materije. Aristotel je sve prve filozofe nazivao "fiziari " zato to je kod njih jedna tvar ili materija igrala kljunu ulogu u njihovom objanjenju sveta. Za filozofiju su znaajni jer su prvi pokuali da objasne mnotvo stvari u prirodi neim jednim, to su, dakle, traili jedinstvo u prirodi.

Heraklit
Heraklit (oko 544-488 g.p.n.e.) je stvorio upeatljivu filozofiju koja je oduvek bila izazov za tumae. Izraavao se u metaforama tako da je zbog toga dobio nadimak "mrani". Roen je u Efesu, u porodici osnivaa grada, ali je politiku i upravljake poslove prepustio mlaem bratu. Bio je jakog karaktera koji nije podnosio mane ljudi svoga vremena. Zato je izabrao da kritikuje njihove obiaje i religiju. Heraklitova slika sveta je kompleksna. U njoj se bore i razliite sile i razliiti filozofski principi. Za Heraklita je osnovni element bila vatra. Osim toga, smatrao je da svet predstavlja poprite stalne borbe suprotnih sila toplog i hladnog, suvog i vlanog, svetla i mraka. Zbog toga se kosmos nalazi u stanju stalne promene. Heraklit to kae uvenim izrekama "Sve tee" (poznat je i latinski oblik ove izreke: panta rei ) i "Ne moe se dva puta ui u istu reku". Svet se stalno menja, i zato, ako traimo ono to je ipak stalno i to je poelo prirode, ne treba da gledamo u pravcu materija koje su promenljive, nego u pravcu pravila po kojima se ta promena deava. Jer, promena kosmosa nije haotina, ve se odigrava u okviru istih zakona prirode. Heraklit zakone prirode naziva i logosom prirode, pretpostavljajui da ovi zakoni svedoe o razumu koji upravlja prirodom kao njen deo. "Logos" je grka re ije je osnovno znaenje "govor, jezik", ali koja kroz upotrebu filozofa dobija i druga znaenja. Njome se oznaava sve

to ulazi u proces saznavanja i razumevanja prirode. O razumu koji upravlja prirodom govori se kao o logosu, ali se govori i da naa dua slua i poseduje logos onda kada razumeva prirodu. Razumevanje prirode nikad nije lako, jer, kako Heraklit kae: "Priroda voli da se skriva". Ali je ipak mogue. U jednom vanom fragmentu Heraklit kae da je logos jedan za sve ljude, ali da oni uprkos tome ive kao da postoji poseban logos za svakog od njih. U pogledu naina saznavanja logosa (istine), on smatra da nam ono to nam govore ula moe biti od pomoi kada zakljuujemo o logosu ili zakonima prirode. Tako je Heraklit, sa jedne strane, poznat po ideji o stalnoj promeni, a sa druge, on otkriva polje logosa ili zakona prirode i due, koje kasnije istrauje cela filozofija. U logosu su skrivene i pouke o razumnom nainu ivota. Meutim, Heraklit nije mislio da su te pouke poznate i potovane od strane veine ljudi. Bio je ljut na ljude svoga vremena, pa ak i na druge filozofe i Homera i Hesioda, i u stalnom sukobu sa njima. Kae: "Mnogoznanje ne ui pameti, inae bi nauilo Hesioda i Pitagoru, Ksenofana i Hekateja", ili, "Veina je osrednjih, malo je onih koji vrede". U Grkoj se esto deavalo da se najbolji pojedinci, proteruju ili osuuju samo iz razloga to se istiu i izazivaju zavist drugih. Kada su tako Efeani proterali Heraklitovog prijatelja Hermodora, Heraklit se po legendi toliko naljutio da je rekao da bi svi trebalo da se obese i prepuste upravu deci, a sam je otiao iz grada.

Pitagora
Pitagora (oko 571-496 g.p.n.e.) je roen na ostrvu Samos, nedaleko od Mileta, ali je svoju kolu osnovao u Krotonu, gradu u Junoj Italiji, gde su mnogi Grci izbegli pred naletima Persijanaca. Pitagorejska kola nije predstavljala samo mesto izuavanja filozofije i matematike, nego i zajednicu koja je posebnim pravilima ureivala itav ivot njenih lanova.

Pitagorina filozofija je posebna po tome to ulogu poela ne dodeljuje nekoj materiji, nego brojevima. Poznavanje matematike i brojeva je klju za saznanje sveta. Brojeve treba shvatiti i kao materiju sveta i kao nain da se on opie. Materija se u osnovi sastoji od taaka, pravih, ravni i geometrijskih tela, koji simbolino odgovaraju brojevima 1, 2, 3, i 4. Zbir tih brojeva - 10 (dekada), po pitagorejcima je savren broj (prikazuje se figurom tetraktis ), u kome se krije tajna kosmosa. Ovaj odnos brojeva i stvari omoguuje nam da stvari upoznajemo preko brojeva. Muzika se npr. moe razumeti ako se otkriju odnosi brojeva koji objanjavaju njene harmonije, a pravilno poreani brojevi e otkriti tajnu harmonije sfera koja ini strukturu kosmosa. Brojevi su, kod pitagorejaca, osim egzaktne, imali i simboliku stranu. Tako je broj jedan (monada) mogao da simbolizuje jedinstvo sveta, a broj dva (dijada) njegove suprotnosti. Od ovih veza profitirala je logika, pomou koje je trebalo uskladiti ove simbolike veze brojeva i sveta. Pitagora je prvi shvatio da brojevi i geometrijska tela postoje na drugaiji nain od materijalnih objekata i usmerio panju na taj poseban oblik postojanja. Tim tragom kasnije su ile idealistike i racionalistike kole koje uvek navode matematiku kao primer koji svedoi da postoji posebna nematerijalna ili idealna stvarnost, koja se moe saznati pouzdanije i egzaktnije od materijalne. Naime, pitagorejci su uvideli da se u matematici izvedeni stavovi ili teoreme dokazuju na osnovu oiglednijih stavova ili aksioma, to je otvorilo mogunost da po ugledu na aksiome matematike postoje i aksiome prirode. Potraga za tim aksiomama nastavila se kroz kasniju antiku filozofiju. Pitagorejci su bili politika, religijska i intelektualna zajednica. Sam Pitagora bio je neprikosnoven autoritet meu svojim uenicima, takav da su se ak prenosile legende o njegovoj poluboanskoj prirodi. Religiju pitagorejaca karakterisalo je verovanje u reinkarnaciju ili "metempsihozu". To znai da se dua posle smrti seli u neko drugo telo - drugog oveka, ivotinju ili biljku - zavisno postupanja nekog oveka u toku ivota. Pitagorejci su impresionirali ljude svog vremena svojom

uverenou u vlastite principe, meusobnim prijateljstvom i sposobnou da deluju kao zajednica, kao i znanjem koje su ljubomorno krili, o emu govori i injenica da Pitagora nije nita napisao. U politici su se ponaali dosta autoritarno i kruto. Smatrali su da ivot treba da bude ureen pravilima koja se moraju potovati. Prema veini ljudi gajili su nepoverenje smatrajui ih od prirode obesnim, tako da je glavni princip njihove politike bio da se ljudi moraju drati pod stalnom prismotrom i kontrolom jer e ih inae njihova priroda odvui u anarhiju, koja je najvee zlo.

Ksenofan i Elejska kola (Parmenid i Zenon)

Kao i Pitagora, Ksenofan je roen u Joniji (polis Kolofon, oko 570-475 g.p.n.e), ali je ivot proveo lutajui kao rapsod (peva prigodnih himni) Junom Italijom. Proslavio se prvom potpunijom filozofskom teorijom o tome kakav bi Bog morao biti. Ksenofan je primetio da ljudi, kada zamiljaju bogove, stvaraju slike koje po pravilu lie na njih same. Tako Etiopljani zamiljaju bogove crne i sa pljosnatim nosem, dok ih npr. Traani zamiljaju plavih oiju i crvene kose, kakvi su oni sami tada bili. Vidljivo je da ljudi pretpostavljaju da je Bog slian njima, to ih vodi ka tome da svi imaju razliite bogove, koji svi ne mogu biti pravi. Ksenofan je smatrao da treba napustiti taj princip zamiljanja bogova prema svojoj slici, i da treba poi od pitanja kakav bi Bog, kao najmonije bie, morao biti. Iz te pretpostavke sledi da bi Bog morao biti samo jedan, svemoan i prisutan u svemu (panteizam). Kao takav on uopte ne lii na oveka, nego predstavlja nestvorenu, veno nepromenljivu sutinu svega. Pre bi ga trebalo zamisliti u obliku idealnog geometrijskog tela kakva je kugla, koja bi morala da obuhvata i proima itav kosmos.

Elejska kola (Parmenid, oko 540-480 g. p.n.e. i Zenon, oko 490-430 g.p.n.e.) Preavi u dananju Italiju, grki filozofi pokazuju jednu zajedniku sklonost koju danas moemo opisati kao sklonost ka metafizici. Izmeu Heraklitovog sveta u stalnoj promeni, koji se moe saznavati samo ulima, i pitagorejskog nepromenljivog sveta brojeva, koji se saznaje razumom, oni kao model svog sveta biraju ono to je manje promenljivo jer im se ini da samo o njemu moemo imati pouzdana i trajna saznanja. I Ksenofanov pojam boga vie ne sadrava osobine koje su karakteristine za svet ula: (ljudski) oblik, kretanje, promenu, mnotvo stvari, a zadrava samo apstraktne osobine oveka, kao to su mo i znanje. Filozofi Elejske kole, koju je osnovao Parmenid, pretvorili su ovu sklonost u precizan filozofski program. Parmenid kae da postoje dva puta (ili dve metode, od grke rei methodos - put, putokaz ) saznanja: put uma i put ulnog iskustva. Put ula kazuje nam o svetu u kome ima puno razliitih stvari, koje se stalno menjaju i kreu, ali je sve ono to moemo da vidimo po Parmenidu lano, prividno i ne govori nam nita o onome to stvarno i bitno postoji. Za Parmenida istinska stvarnost je potpuno suprotna: sainjava je jedno, homogeno i nedeljivo Bie, u kome ne postoje nikakve razlike, koje se ne kree i ne menja, i, kao Ksenofanovog Boga, najpre ga moemo zamisliti kao kuglu koja ispunjava i obuhvata sve. "Bie jeste, a ne-bie nije", kae Parmenid, to znai da u Biu ne postoje nikakve praznine, a jo i to da su mnotvo, kretanje i promene privid i da ne predstavljaju odlike pravog Bia. Jedan njegov uenik poduhvatio se zadatka da argumentima potkrepi ove Parmenidove tvrdnje o prividnosti promena, kretanja i mnotva. Taj uenik se zvao Zenon. Poznat je kao osniva dijalektike, umea dokazivanja i osporavanja stavova u nekoj raspravi. Zenon je smiljao paradokse koji su
govorili da su pojmovi koje smo formirali opisujui ulni svet u sebi protivreni i relativni.

Najpoznatiji paradoks nosi naziv "Ahil i kornjaa". U njemu se dokazuje da brzonogi Ahil ne moe da stigne kornjau koja kree sa mesta neto ispred njega, zato to za vreme dok on stigne na mesto sa koga je ona krenula, ona mora malo odmai, i ponovo, dok on stigne na mesto gde je ona odmakla, ona mora jo malo odmai. Drugi paradoks -"Stadion" - ukazivao je na relativnost kretanja koja je i danas injenica nauke. U njemu oveku koji je na koiji koja se mimoilazi sa drugom koijom njeno kretanje izgleda bre nego to izgleda gledaocu sa tribina. ulima se tako jedno kretanje prikazuje na dva razliita naina. Osim toga, Elejci su sigurno znali da kretanje ne moemo opaziti ulima ukoliko ne postoji neki reper u odnosu na koga moemo da primetimo to kretanje (jednostavan primer za to je nae okretanje zajedno sa zemljom koje ne primeujemo) Ova relativnost - injenica da naa ula sugeriu zakljuke suprotne logici (paradoks Ahil) ili razliite zakljuke zavisno od naeg kretanja (paradoks stadion) ili zakljuak suprotan onome to znamo na drugi nain - bila je za Elejce neto nespojivo sa pravim saznanjem, koje je trebalo da zadovoljava ideal stalne i apsolutne (nepromenljive i nerelativne) istinitosti. S druge strane, pravo Bie se ne kree (poput brojeva ili pojmova) i zbog toga je njegovo saznanje mogue. Zenon je sigurno znao da Ahil - po onome to vidimo - prestie kornjau, pa su njegovi argumenti usmereni na to da je ne sustie po nekoj njemu rivalskoj teoriji, pitagorejskoj po svoj prilici. Pitagorejci su tvrdili da se svaka realna veliina moe beskonano deliti, a da se ne doe do nule. Isto je kasnije tvrdio Anaksagora. Ahil ne prestie kornjau zbog toga. Po Zenonu se deljenje zavrava kada doe do nule i to je trenutak prestizanja. Moda je za Zenona ovo nuno zavravanje sa nulom koja je negacija veliine, znak da su veliine u celini prividne ili manje realne od jednog, homogenog Bia. U svakom sluaju, ostaje pitanje koja je kompletna lista razloga koje su Elejci koristili da bi opravdali svoje uenje. U kasnijem razvoju filozofije, Aristotel je cenio logiku stranu Parmenidovog uenja, ali ne

i teoriju o nestvarnosti kretanja, ali se zato Platon divio njegovom putu uma, i nije krio da je u njemu naao inspiraciju za svoju filozofiju.

Model mnotva estica - Empedokle, Anaksagora i Demokrit

Posle Parmenidove tvrdnje da je bie jedno i homogeno, niz filozofa V veka tvrdi da se sve sastoji od mnotva estica. Empedokle (Agrigent, Sicilija, oko 483-423 g. p.n.e.) tvrdi da se sve sastoji iz etiri elementa (vatre, vazduha, vode i zemlje), a da se oni u prirodi nalaze u obliku malih neunitivih estica. Na te estice deluju dve suprotstavljene sile - Ljubav i Mrnja, koje dovode do njihovog spajanja i razdvajanja. Na taj nain, nastaju i propadaju razna bia. Meutim, estice - elementi - uvek ostaju. To je za Empedokla bio i razlog da se veruje u besmrtnost due, poto se i ona sastoji od estica. Empedokle je napisao dva dela: O prirodi i Oisenja. Bio je poznat po govornikom umeu, pa ga Aristotel naziva osnivaem retorike. Kao i pitagorejci, verovao je u reinkarnaciju. Anaksagora iz Klazomene (oko 500-428 g.p.n.e.) bio je veoma poznat u grkom svetu. Kada su Sokrata optuili da tvrdi da sunce nije bog, ve uareni kamen, on kae da ga je verovatno tuilac pomeao sa Anaksagorom, ije knjige se mogu kupiti u svakoj atinskoj knjiari. Anaksagora je estice od kojih se sve sastoji zamislio kao beskonano male, bezbrojne i raznih kvaliteta (Aristotel im je dao naziv homeomerije). U svakoj stvari postoje estice svih stvari, ali prirodu te stvari odreuje to kojih je estica najvie: tako prirodu npr. drveta odreuje to to u njemu ima najvie estica drveta. Sve estice su prvobitno bile pomeane, ali je Um (Nus) pokrenuo vrtlono kretanje u toj meavini. Tako su nastale stvari. Um je jedina

nepomeana stvar sastavljena od najfinijih estica. On je beskonaan, sve zna i rukovodi svime. Stvari propadaju tako to se estice rastavljaju, a nastaju njihovim spajanjem, same estice su nepropadljive i nestvorene.

Ovakav nain razmiljanja o svetu nastavlja se sa Demokritovim (Abdera, oko 460 do 370 g. p. n. e.) atomizmom. Atomi ("atom" na grkom znaci "nedeljiv") su za njega bezbrojne, neunitive estice koje se izmeu sebe razlikuju samo oblikom i veliinom, a ne i sastavom, i kreu se u praznom prostoru. Anaksagora i Empedokle nisu prihvatali pretpostavku praznog prostora. Po prirodi pokretljivi, atomi se sudaraju i tako se stvaraju tela.

Demokrit se smatra i preteom materijalizma, zato to je tvrdio da se sve u kosmosu deava sluajno ili po prirodnim zakonima; u svakom sluaju iza svega ne stoji namera nekog Boga ili vieg Uma. Kosmos se sastoji od atoma i praznine i prirodnih zakona koji upravljaju njima. Sa Empedoklom, Anaksagorom i Demokritom kosmoloki period ulazi u fazu zrelosti i detaljne razrade pitanja u vezi sa prirodom. Svedoanstvo o tome ostalo je samo u knjigama kasnijih autora. Iako je npr. Demokrit iveo u Platonovo vreme (bio je neto stariji) i napisao isto toliko knjiga kao i on, nijedna od njih nije sauvana u celosti. Tako smo ostali uskraeni za neposredan i potpun uvid u jednu tradiciju koja je bez skepse i zazora prilazila istraivanju prirode. U stavovima Anaksagore i Demokrita kao da se nazire anticipacija modernog stava da su injenice i vrednosti logiki odvojene i da slobodno moemo istraivati prirodu bez bojazni da emo na taj nain ugroziti moralni poredak.

Tako smo iza sebe ostavili filozofe koji su se najvie interesovali za prirodu kosmosa. Filozofi sledeeg perioda u antikoj filozofiji koji nosi ime antropoloki period (po njihovom interesovanju za oveka), otvoreno govore da ih vie ne interesuje istraivanje prirode i kosmosa, ve poboljanje ivota i spasenje due.

2.2. Antropoloki period

Sofisti
U toku V. veka pre nove ere u grkim demokratijama, kakva je bila Atina, pojavila se potreba za znanjima vezanim za uestvovanje u politikom ivotu. Svaki atinjanin je sam morao da se brani na sudu ili da optuuje nekoga ko mu je naneo nepravdu. U skuptini su postojale politike stranke koje su se reima i govorima borile za prevlast. Atina i drugi polisi su prolazili kroz period procvata materijalnog i kulturnog ivota. Deo takvog drutva bili su i sofisti, ljudi koji su druge pouavali tim znanjima i prvi naplaivali te usluge. Sa sofistima poinje antropoloki period grke filozofije, jer se oni nisu bavili prirodom kosmosa kao raniji filozofi. Po legendi Empedoklov uenik, Gorgija iz Leontina (483-375 g.p.n.e.), uven po govornikom umeu, zakljuivao je da se o prirodi kosmosa ne moe nita znati, to dokazuje mnoina nesaglasnih uenja koja su se do tada javila u filozofiji. Saznanje stvarnosti (bia) je teko i nepouzdano, i zato se treba okrenuti pouzdanijim i korisnijim znajima koja nam mogu pomoi u svakodnevnom ivotu i politici, osobito znajima vezanim za ubeivanje putem lepih i efektnih govora, znanjima koja spadaju u retoriku. Gorgija je tvrdio da bi dobar govornik pobedio pravog lekara u skuptini koja bi npr. trebalo da izabere glavnog lekara grada. Demokritov uenik, Protagora iz Abdere (480-410 g.p.n.e.) uven je po tezi da je "ovek mera svih stvari". Ova teza je, preko ukazivanja da su sva znanja delo oveka, dakle

nesavrena, uvodila neku vrstu tolerancije meu razliitim pogledima na svet. Razvoj filozofije i bogat kulturni ivot doveli su do potrebe da se svi ti pogledi na svet oslobode meusobnog ugnjetavanja. U etikoj sferi, kada ljudi biraju nain ivota, ta teza je znaila da je svako vlastan da izabere ivot prema sebi. Obiaji raznih ljudi i naroda su razliiti i svaki od njih ima pravo da sam odlui kojih e se obiaja drati. Meutim, ova teza shvatana je i neto otrije. "ovek je mera svih stvari" moe da znai i da je za svakoga istina ono to se njemu ini, da je sve podjednako istinito, jer ne postoji objektivna nego samo subjektivna istina. U ovom obliku, teza predstavlja relativizam odbacivanje postojanja objektivne istine. Relativizam nije bio stran sofistima. Taj njihov stav postao je kasnije predmet otrog spora sa Sokratom i njegovim uenicima. Ipak, da i sofisti nisu mogli odoleti da neka miljenja smatraju boljim, a neka gorim, i pored sveg ograivanja o nepostojanju objektivne istine, svedoi razlika, koju su oni uveli u filozofiju, izmeu onoga to je po prirodi i onoga to je po ljudskoj konvenciji, zakonu ili dogovoru. U ime te razlike, sofisti Antifont i Hipija su kritikovali grke predstave o nejednakosti ljudi, npr. razliku izmeu Helena i varvara, govorei da su svi ljudi po prirodi jednaki. Drugi (npr. Kalikle) su tvrdili da je opet preveliko ujednaavanje u pravima neprirodno, jer priroda dodeljuje jaima pravo da u svojoj vlasti imaju slabije i njihova dobra. Ali su svi sigurno smatrali da je ono to je "po prirodi" bolje od onoga to je samo po "konvenciji". Da je to stvar dogovora naglaavano je da bi se ukazalo da moe biti promenjeno. Pomenutim sukobom izmeu sofista i Sokrata otvoreno je jedno trajno pitanje filozofije: Mora li se sloboda u razmiljanju i ivotu, platiti odustatajanjem od objektivne istine? Kako pomiriti intuiciju o "jednoj" istini i intuiciju o vrednosti slobode i legitimnosti razlika? Poto se objektivna istina tradicionalno otkrivala umom, a ne ulima, sofisti su na ovaj nain pledirali u korist ula kao izvora saznanja.

Sokrat
Poto Sokrat (Atina, oko 470-399. g.p.n.e.)nije nita napisao, o njegovom uenju i ivotu znamo najvie iz Platonovih dela, u kojima je najee glavni lik, i iz spisa njegovog savremenika Ksenofonta Uspomene o Sokratu. Sokrat je ostavio veliki peat u filozofiji. Njegov ivot je za savremenike bio primer vrline. Nije bio bogat i kao slobodan graanin istakao se hrabrou u ratovima koje je vodila Atina. Poznat je sluaj kada je Sokrat od Kritije, jednog od Tridesetorice tirana, dobio nareenje da dovede tiraninovog politikog protivnika Leanta da bi ga ovaj pogubio. Sokrat je mirno otiao kui kao da nije dobio nikakvu naredbu. Hteo je da pokae da mu do vlastitog ivota nije nimalo stalo, ako treba da uradi neto krajnje nepravedno. Vreme je provodio u razgovorima koji su se prevashodno ticali pitanja ta su vrlina i pravda i kako treba voditi ispravan ivot. Sokrat je, ve star, bio optuen i izveden pred atinski sud. Optuba, koju je podigao izvesni Melet, glasila je da Sokrat ne potuje Bogove koje potuje drava i da kvari atinsku omladinu uei je da ne potuje starije. Sokrat se branio da on nikada nije govorio protiv atinskih bogova i da je verovatno da su ga pomeali sa Anaksagorom, ali da se jeste zamerio mnogima kada ih je ispitivao o vanim pitanjima (ta je pravda, znanje, vrlina, lepota itd.), i u razgovorima im pokazivao da nisu mudri, iako su se hvalili da jesu. Najvie mu je zamereno to ga je delfijsko proroite proglasilo za najmudrijeg oveka. Sokrat kae da se i sam zaudio tom proroanstvu. Kasnije je zakljuio da se to desilo zato to najvie od svih "zna da nita zna", odnosno, zna koliko je pravu istinu

ne

teko dostii i koliko je nesavreno ljudsko znanje. Sokrat je ipak bio osuen na smrt, izmeu ostalog i zato to nije hteo da se pokaje pred sudom. Ispio je otrov u atinskoj tamnici. Kasnije su se atinski graani pokajali zbog ovoga i osudili njegovog tuioca na smrt. Sokratovu odbranu opisao je njegov uenik Platon u delu "Odbrana Sokratova". Takav kakav je bio, Sokrat se protivio stavu sofista da je svako za sebe u svom miljenju u pravu. Protivio se tom relativizovanju vrednosti i tvrdio da mora postojati bolje i gore miljenje, mudrije i manje mudro, tano i netano. ak iako ne znamo sigurno istinit odgovor na neko pitanje, mi treba da se ponaamo kao da taj odgovor moe biti samo jedan, a ne da, kao sofisti, podravamo sva miljenja. Dodue, lake emo videti koji odgovor nije dobar, nego to emo pronai onaj pravi. Ali zbog toga ne treba stati u ispitivanju predmeta, jer e nas ono sigurno pomeriti napred ka istini. Ovo vai i kod najvanijih pitanja o tome ta je pravda, dobro ili vrlina. Ljudi, ako samo promisle na pravi nain, mogu doi do pravih odgovora na pitanje ta je dobro, tako da je vrlina vrsta znanja. U svojim razgovorima Sokrat se trudio da ljude navede da sami u sebi otkriju gde je istina. Ovaj deo njegove metode naziva se majeutika babika vetina, samo to je ovde "trudna" dua, a ne telo. Ispitujui druge Sokrat se pravio da sam ne zna odgovor, to je element ironije u njegovoj metodi. Cilj razgovora je uvek bio da se postigne to ispravniji opti pojam o neemu. Sokratova metoda se naziva dijalektika. Dijalektika je metoda razgovora koji se vodi sa ciljem da se otkrije istina, kroz svestrano ispitivanje predmeta. Pri tom sama stvar o kojoj se govori treba da doe do izraaja, a ne elja da se sagovornik pobedi pred publikom. Sokrat je svojom filozofijom ponovo otvorio "put uma" koji su zatvorili, kao neprohodan, sofisti. Ali, on vie ne eli da putem uma zaviri u prirodnu istoriju stvari na nain kosmologa koji su pokuavali

da detaljno opiu unutranja kretanja koja proizvode stvari, ve smatra da se umom mogu otkriti svrhe stvari, pa ma od kojih estica, i ma kako, da su one nastale. To da stvari imaju svrhu dokazuje da nisu nastale sluajno, nego da ih je stvorila via inteligencija. A na um koji daje svrhu stvarima koje mi proizvodimo, ovaj trag vieg uma prepoznaje "po srodnosti", a ne putem ula.

Ovu obnovljenu nadu u "put uma", razvio je dalje Sokratov uenik Platon.

2.4. Period velikih sistema

Platon - Teorija Ideja

Platon (427-347. g.p.n.e.) je bio neposredni Sokratov uenik. Posle njegove smrti putovao je po tada poznatom svetu. Bio je kod pitagorejaca u Italiji, a posetio je i Egipat. Po povratku u Atinu, osnovao je prvu pravu filozofsku kolu Stare Grke koja se zvala Akademija.

Napisao je puno dijaloga. Neki nose imena po uesnicima i slavnim sofistima kao "Fedon", "Protagora", "Gorgija", "Parmenid", "Teetet" a drugi po temi ili prilici u kojoj su odrani, kao "Drava", "Zakoni", "Sofist", "Gozba". Svaki dijalog posveen je jednom pitanju koje Sokrat (osim u dijalogu "Zakoni") raspravlja zastupajui Platonove stavove, koji opet sigurno nisu daleko ni od stavova njegovog uitelja, samog Sokrata. Platon je eleo da novim argumentima osnai Sokratov stav o jednom ispravnom etikom poretku i jednoj istini. U tu svrhu smislio je ontoloku podelu stvarnosti gde je vidljivoj stvarnosti dodao posebnu nevidljivu i duhovnu stvarnost - Svet Ideja. Ideje su za Platona nepromenljivi, objektivno postojei entiteti, u kojima su smeteni ispravni odgovori na pitanja o pojedinim predmetima miljenja. One su i modeli prema kojima su stvorene stvari i njihovim saznanjem saznaje se istovremeno i sutina stvari. Re "Ideja" smo do sada pisali velikim slovom da bi naglasili da za Platona

ideje nisu samo pojmovi u razumu, ve neto to realno postoji, izvan razuma. Ovaj apstraktan odnos Ideja i stvari, Platon je pokuao da priblii i naoj mati kroz alegoriju poznatu kao Mit o peini. U njemu on opisuje ljude privezane u peini tako da uvek gledaju u njenu unutranjost. Iza njih je vatra, a neto ispred nje promiu razne stvari. Ljudi su u stanju da vide samo senke tih stvari na zidu ispred sebe i ne znaju za drugo. Meutim, ako se neko od njih oslobodi i izae iz peine video bi stvari u svetlu sunca, to bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta. Senke na zidu vie za njega ne bi bile prave stvari. Za Platona, ova pria o izlasku iz peine govori o moguem usponu oveka od sveta ulima opaljivih stvari do Sveta Ideja. Ideje se ne mogu saznati ulima, poto su nevidljive, nego su shvatljive samo umu. Da bi doli do neke ideje moramo podrobno pretresti sve argumente vezane za neko pitanje. Tek tako se, pomou dijalektike, moemo pribliiti ispravnom pojmu o nekoj stvari, ime istovremeno saznajemo njenu Ideju. Ono to nas najvie interesuje je da saznamo ta je pravda, vrlina, znanje, lepota i usmerimo vlastiti ivot. Da je takvo saznanje mogue, Platon dokazuje preko primera matematike, u kojoj imamo posla sa brojevima ili idealnim geometrijskim oblicima kojih nema u prirodi i ulnom iskustvu, a ipak su saznatljivi sa potpunom tanou. Osim toga, Platon smatra da kada otkrivamo svrhe koje otkrivaju sutinu nekog predmeta, odnosno, kada otkrivamo zato je dobro da taj predmet bude ba onakav jeste, mi koristimo iskljuivo um. Predmeti mogu biti dati preko iskustva, ali njihove svrhe su poznate samo umu. Rekonstruisati taj boiji plan koji povezuje stvari je zadatak filozofije, a stvari, koje su se ponegde pokvarile i ispale iz boanskog plana treba popraviti u skladu sa njim. Najvia Ideja koja odreuje taj plan je Ideja Dobra i ona obuhvata sve ostale ideje. Ispod nje su Ideje istine, znanja, lepote, pravde, vrline; ispod ovih su ideje matematikih oblika, a najnie Ideje su Ideje o materijalnim stvarima.

Mi moemo da saznajemo svet Ideja zato jer su sve ideje ve sadrane (uroene) u dui, iako ih ona nije odmah svesna. Meutim, potreban je napor miljenja da bi osvestile ideje koje su ve bile u nama. Po Platonu dok uimo polako se seamo ideja koje postoje u naoj dui. To je istovremeno i argument za besmrtnost due, jer ona sadri ideje koje nisu dobijene putem iskustva. Dua izvorno pripada svetu ideja i zbog toga je besmrtna. U kasnom dijalogu Timaj, Platon opisuje Boga kome svet ideja slui kao model da po njemu oblikuje svet. U Idejama se nalazi Platonov argument protiv relativizma sofista. Odbacujui taj relativizam, Platon je filozofiji dao oblik razlone rasprave u kojoj se maksimalno osvetljavaju sve strane nekog problema. Jedan primer takve rasprave je i dijalog "Drava".

Platonova teorija drave

Poto je filozofija izraz optih karakteristika naeg miljenja njene e maksime odreivati i na odnos prema politici. Moda se moe rei i obrnuto, da je mnoga filozofija smiljena i zato da obrazloimo i utemeljimo vlastite politike stavove. Platon je smatrao da postojei oblici ureenja drave koji su se nudili u Staroj Grkoj [demokratija, oligarhija, aristokratija, monarhija (i tiranija)], nisu dobri. Filozofija je, prema tome, duna da razmotri pojam drave i prui principe za njeno pravedno ureenje. Platon se ovim pitanjem bavi u pomenutom velikom dijalogu "Drava". Tu on poinje od rasprave o stavu sofista koji smatraju da ne postoji jedan odgovor na pitanje ta je pravednost. Za njih je svaka "pravda" samo izraz interesa onoga ko je na vlasti i prema tome svi zakoni su jednako pravedni ili nepravedni. Ono to je za jednoga nepravedno, za drugoga je pravedno i nema naina da se odlui ko je u pravu. Sokrat, koji i u ovom dijalogu zastupa Platona, odbacuje ovo miljenje, jer

smatra da je sigurno da pravedni ne mogu biti svi postupci, ve samo odreeni. Da bi odredio ta je pravednost, Platon poinje od ideje da je pravedno dati svakome ono to mu pripada, a da e pravedna drava biti ona u kojoj budu zadovoljeni interesi svih, a ne samo jednog dela drutva. Drugi princip na kome poiva Platonova ideja drave je da o svemu treba da odlui onaj koji zna, a ne veina, jer znanje nikada nije kod veine nego kod pojedinaca. Kada se ovi principi primene, nastaje drava u kojoj svako radi samo onaj posao za koji ima najvie sposobnosti, znanja i talenta i ne mea se u poslove drugih. Proizvoai i trgovci rade i uivaju plodove rada kroz imovinu koju stiu, ali ne uestvuju u drugim poslovima. Dravu tite vojnici, a vode je upravljai, koji su predati brizi o optem dobru. Zato i nemaju svoju imovinu ve ive umereno na raun drave uvajui zakone, branei dravu i bavei se naukom i filozofijom. Ovim slojevima se ne pripada po roenju nego po talentu. Platon je smatrao da bi se graevina ovakve drave brzo uruila ako ne bi poivala na tako vaspitanim graanima da predano slue dobru celine, gde svaki obavlja samo svoju dunost i ne mea se u poslove drugih. Da bi vladari pravilno vodili dravu prvo moraju u sebi savladati nagone za neumerenou i postii da njihov razum upravlja njihovim telom, onako kako e oni ubudue upravljati telom drave. Takvo vaspitanje postie se u mladosti - putem gimnastike i muzike, kojima bi se kasnije pridruilo izuavanje matematike i, na kraju, dijalektike ili filozofije. Filozofija se tako pokazuje i kao neka kola nepristrasnosti. Dijalektika, odnosno, rasprava i argumenti slue da nas, koliko je to mogue, udalje od naih elja, interesa i predubeenja, i priblie nepristrasnoj istini o neemu. Filozofi su odreeni da vladaju jer im njihovo znanje o pravdi i vaspitanje da se dre toga znanja, omoguava da donose zakone koji koriste celini, odnosno, svim graanima drutva. Iako dizajnirana da sprei manjkavosti, osobito tiranije i demokratije onoga doba, Platonova drava ostala je kontroverzna u filozofiji. Ona je

imala danas sporne autoritarne crte. Npr. vladari su mogli da propisuju sadraje umetnosti u dravi, meali su se u ono to bi danas nazvali privatnim ivotom graana, a Platon je smatrao i da je opravdano laganje podanika u svrhu nekog dobrog cilja. Platonova vizija drave moda je upravo dokaz da i najbriljivije opisana idealna drava moe biti manjkava, jer tako "dubok logos ima", da parafraziramo Heraklita.

Aristotel
Aristotel (384-322. g.p.n.e.) se rodio u Stagiri, gradiu nadomak Soluna, ali je slavu stekao u Atini. Za razliku od Platona, njegova glavna dela nisu dijalozi, ve rasprave u kojima je navodio miljenja prethodnih filozofa, kritikovao ih, postavljao filozofska pitanja i odgovorao na njih, nudei svoja reenja. Dok je Platon bio iv, Aristotel je bio lan Akademije, a kasnije je (335. god. p.n.e.) osnovao vlastitu filozofsku kolu - Likej. Sledbenici Aristotela su se nazivali i peripatetiari jer se kola nalazila u natkrivenom etalistu. Bio je uitelj Aleksandra Makedonskog. Aristotelova dela kasnije su dobila nazive po temama kojima se bavi u njima. To su praktino sve teme kojima se filozofija bavi. Naslovi tih knjiga su: Fizika, Metafizika, Organon (Logika), Nikomahova etika, O dui, Politika i dr. Kada je Platon okrenuo filozofiju od vidljivog ka idealnom svetu, profitirala je logika, odnosno razmatranje odnosa i uspostavljanje reda meu idejama, reda koji ustanovljavamo bez obzira na ula, kako kae Platon. Aristotel je primetio da ovoj novoj disciplini treba posebno obratiti panju, tako da je on prvi podrobno obradio zakone logike. Aristotel je primetio da je teko definisati neke pojmove. To je objasnio time da se radi o najoptijim pojmovima kojima je teko nai optiji pojam potreban za definiciju. Jer, definicija treba da se sastoji od rodnog (optijeg) pojma i vrsne razlike, koja utvruje po emu se

odreena stvar razlikuje od drugih u svom rodu, po emu je ona posebna vrsta. Ove najoptije pojmove nazvao je kategorije. Aristotel navodi deset kategorija: supstanciju, kvantitet, kvalitet, vreme, mesto, poloaj, posedovanje, odnos, i delanje i trpljenje. Supstancija je svaka prirodna stvar koja ima materijalni supstrat i pojmljivu sutinu, jedino Bog je supstancija bez materijalnog supstrata. Aristotel se prvi bavio oblicima zakljuivanja. Najpoznatiji je oblik silogizma. Silogizam je zakljuivanje iz dve premise koje ima tu osobinu da zakljuak mora biti istinit ako su istinite premise. Primer jednostavnog silogizma je: Svi Grci su plavi. Sokrat je Grk = Sokrat je plav. U knjigama o fizici, etici i metafizici, Aristotel se primenjuje svoja logika znanja, trudei se da sve to je tema rasprave dobije pravilnu definiciju. Iako na Rafaelovoj slici Atinska kola Platon pokazuje na gore, a Aristotel na dole, ove njihove gestove treba pre shvatiti kao raspravu o tome kako nastaviti Platonov program, nego kao potpuno suprostavljanje i okrenutost Aristotela vidljivom svetu. Aristotel zapravo sledi Platona u osnovnoj ideji da je razlog stvari u svrhama radi kojih one postoje - jedino to se Aristotel vie interesuje za to kako se te svrhe ostvaruju ili se mogu ostvariti. On se osim svrha interesuje i za sredstva koja koriste ili mogu koristiti priroda ili ljudi, a da bi saznali ova sredstva zaista se moramo okrenuti i iskustvu, odnosno, vidljivom svetu.

Aristotel - Kritika teorije Ideja i teorija uzroka

Povodom Platonove teorije Ideja Aristotel se jednom ovako izrazio: "Drag mi je Platon, ali mi je istina draa". Aristotel se nije slagao sa Platonom da postoji nevidljivi svet Ideja paralelan sa vidljivim svetom, ali je smatrao da svaka stvar poseduje pojmljivu sutinu, koja joj je zajednika sa drugim stvarima njene vrste.

Ove pojmljive sutine postoje samo u vidljivim stvarima, a ne odvojeno od njih, kako je govorio Platon. I Aristotel je smatrao da "slino saznaje slino". Mi moemo da saznamo te pojmljive sutine zato jer imamo misli i pojmove. Kao to je na ivot i postojanje odreen tim pojmovima, tako i sutine u drugim biima predstavljaju unutranji delatni princip, koji ih oblikuje i odreuje njihov razvoj. Ali nai pojmovi ne bi mogli da utiu na na ivot (nas same), ako neki od njih ne bi govorili ta treba da radimo ili ta su nai ciljevi i svrhe. Tu funkciju u biima bez razuma vri ta sutina, njome je odlueno radi koje svrhe postoji neka stvar. Odnosno, ta e se sa njom desiti i radi ega je ona neophodna. Svako bie koje koje poseduje tu sutinu je jedna supstancija. Svaka supstancija je odreena pomou etiri uzroka ili "krivca" za njenu prirodu: 1.) njene materije (materiji odgovara pitanje: od ega je neto?; materija je odreena i kao izvor mogunosti da neto nastane) 2.) njenog delatnog "oblika" (pojmljiva sustina, o kojoj smo malopre govorili) 3.) pokretakog uzroka i 4.) svrhe radi koje postoji. Ponekad ista stvar, npr. dua kod ivih bia, u sebi saima poslednja tri uzroka - ona je i "oblik" bia i njegov pokretaki uzrok i sadri njegovu svrhu. Ponekad, ta svrha je istovremeno svestan cilj ivota (npr. da se stekne mudrost), a ponekad ono to e se desiti nije predmet volje odraemo, na primer, nezavisno od nae volje. U nekom poretku uzroka, svrha je odluujuci uzrok po Aristotelu.

Taj uzrok je "ontoloki primaran". To znai da svrha odreuje kakva e neka stvar biti, a poredak svrha je neto to je ugraeno u same stvari (prirodu). Kao i Platon, Aristotel je smatrao da se svrhe koje postoje u prirodi nalaze u poretku, u kome via i sveobuhvatnija svrha odreuje ta e biti svrha pojedinanih stvari. Tu sveobuhvatnu svrhu, Aristotel podrazumeva kada govori o Bogu. Aristotel je smatrao da je Bog nepokretni pokreta, koji odreuje i oivljuje svet. "Nepokretni" - zato jer ne pripada fizikom svetu, ve vie idealnom svetu. U njemu nema neostvarenih mogunosti, i on je vean ist in (delatnost) i to delatnost miljenja koja se smatra najprimerenijom Bogu (Bog = "miljenje miljenja"). Analogno tome, dua je "nepokretni pokreta" tela kod ivih bia. Svojom prirodom Bog odreuje sveobuhvatnu svrhu svih stvari - da tee da postanu sline njemu, a to znai manje izloene propadanju i sa vie svojih ostvarenih mogunosti. Tako je svrha oveka da razvije svoju mo miljenja, a svrha tela i rada da mu pribavi sredstva za to, svrha biljaka je da nastave svoju vrstu i pomognu u odravanju drugih vrsta, itd. ak i nebeska tela i neive stvari imaju svrhu (ovde to znai naprosto zakon kome se podvrgavaju) - da krue po pravilnim putanjama ili da tee da zauzmu mesto koje im pripada u poretku sveta. Aristotelova vizija "prirode" bila je merodavna za mnogo vekova posle njega. Moderna nauka je, zajedno sa modernom filozofijom, kroz 16. i 17. vek morala da se izbori upravo sa nekritikim potovanjem Aristotela.

Aristotelova etika
Aristotel

je stvorio originalno etiko uenje koje je povezano sa njegovom metafizikom. Za njega svrha ovekovog ivota je da usavri delatnost karakteristinu samo za njega (i Boga) - delatnost miljenja. ovek moe da tei i bogatstvu i slavi i moi, ali u njima nema neke

vrednosti po sebi; vredna po sebi je srea koju ovek moe nai samo u nekoj delatnosti koju je usavrio. Ako usavrava miljenje, na taj nain ovek postaje slian Bogu. Po Aristotelu, ovek je sposoban da ima dve vrste vrlina: dianoetike koje se tiu usavravanja znanja, kao to je npr. mudrost, i ue etike kao to je hrabrost, umerenost ili blagost. Od onoga to ovek moe da zna neke stvari ne mogu biti drugaije (vene su i nepromenljive) i njima se bavi mudrost, ali ovek se bavi i stvarima koje su stalno drugaije, kao to su npr. ivotne okolnosti i problemi koji se javljaju u njima. Za reavanje tih problema potrebna je praktina mudrost koju Aristotel naziva razboritost (gr. fronesis). Razboritost je spoj dobrih krajnjih ciljeva, koji se stiu vaspitanjem, i sposobnosti da se iznau sredstva za njihovo ostvarenje, to se najvie stie iskustvom. Ue etike vrline su najee sredina izmeu dve krajnosti. Tako je npr. hrabrost vrlina, a kukaviluk i luda smelost mane, velikodunost (dareljivost) vrlina, a rasipnitvo i tvrdiluk mane, ponos vrlina, a malodunost i oholost mane, itd. Po Aristotelu ovek je, osim to je razumsko, i politiko bie (zoon politikon). On mora da ivi u zajednici i svoje vrline dostie tek tada. ovek treba da tei vlastitoj srei, ali je jo vei zadatak da pokua da i zajednicu uini srenom. Svrha drave je ta srea njenih graana. Aristotel nije, kao Platon, predlagao neku idealnu dravu razliitu od svih postojeih. Smatrao je da u zavisnosti od uslova u nekoj dravi ona moe da bude dobro ureena kao monarhija, aristokratija ili republika. Ali ovi oblici imaju i svoje negativne verzije tiraniju, oligarhiju i demokratiju. Smatrao je da svi treba da biraju vlast, ali da mogu da se kandiduju samo graani koji su samostalni, zahvaljujui svom bogatstvu.

2.4. Helenizam Stoici i epikurejci

Platon i Aristotel su iza sebe ostavili kole koje deluju sve do poetka srednjeg veka. Ipak, u razdoblju helenizma, koje poinje sa stvaranjem panhelenske drave od strane Aleksandra Makedonskog, preovlauju dve nove filozofske kole - stoika i epikurejska. Njihovi osnivai iveli su u Atini. Stoika kola dobila je naziv po tremu u Atini u kome su se prvobitno okupljali sledbenici osnivaa kole Zenona (336-264 g.p.n.e.). Epikurejska kola dobila je ime po svom osnivau - Epikuru (342-270. g.p.n.e.), a nalazila se u jednom vrtu u Atini. Kasnije, kada se centar poznatog sveta seli u Rim, kole su i dalje veoma uticajne. Poznati rimski stoici su Seneka (4-65. g.n.e.), Epiktet i Marko Aurelije (121-180. g.n.e.), dok je Epikurovo uenje preuzeo rimski pesnik Lukrecije Kar (94-55. g.p.n.e.). Sigurno zbog vie razloga, metafizike teme Platona i Aristotela sada ne zaokupljaju dovoljno panje. Poto je filozofski ivot manje intenzivan, gubi se i onaj oseaj otvorenosti koji ostaje posle Platonovih dijaloga ili Aristotelovih rasprava. Sada se i stoici i epikurejci slau u tome da je primaran cilj filozofije da doe do jasnih i jednostavnih uputstava za ivot. Da bi objasnili ovaj smisao filozofije, stoiari su koristili poredjenje filozofije sa vrtom, u kome je ograda - Logika i dijalektika, zemljite Fizika, i na kome raste drvee koje daje plodove u vidu - Etike. Logika i fizika potrebni su nam radi upoznavanja prirode koje treba da nam da uputstva za ivot u skladu sa prirodom. Poto su prirodu shvatali razliito, davali su i razliite odgovore na pitanje ta je za oveka dobro (najvie dobro).

Za stoike najvie dobro je slobodna dua koja prezire sluajnosti i raduje se samo svojoj vrlini. Stoiko uenje o prirodi lii na Heraklitovu filozofiju. Stoici su verovali da svetom vlada Logos (Razum) razdeljen u semena koja odreuju prirodu svake stvari. Stoiki mudrac e se truditi da se ugleda na Boga u elji da postigne duevni mir i nezavisnost od telesnih potreba i od sluajnosti koje donosi sudbina. On e gledati da neguje vrline razuma i trudie se da ne bude rob svog tela, ve da telo bude sluga njegovom razumu. ve u emu ovek moe da uiva i da se vee za to, kao to je bogatstvo ili poloaj ili slava, za stoike je umnogome stvar sree i sluajnosti u ivotu ili stvar sudbine. Te stvari ne zavise od nas, i stoik e negovati ravnodunost prema njima. Ono to je potpuno u njegovoj vlasti je briga o vlastitoj vrlini i to e smatrati jedino vanim. S druge strane, stoik nee odbacivati bogatstvo, poloaje i slavu poput kinika, nego e samo gledati da ih ne smatra za najviu vrednost, da ne bi dovele u iskuenje njegovu vrlinu. U uivanjima e biti maksimalno umeren, traei ona uivanja koja dolaze od voenja ispravnog ivota. Stoici su rado prihvatali ulogu u politikom ivotu, a Seneka je bio rimski patricij i jedan od najbogatijih ljudi svoga doba. Za epikurejce najvie dobro je dua ispunjena zadovoljstvima, koja kasnije nee dovesti do nikakvih bolova i nemira u dui. Epikur je smatrao da su oseaj i iskustvo (ulno saznanje) ono ime treba da se sluimo kada traimo znanje. U iskustvu se jasno pokazuje da je zadovoljstvo dobro, a bol lo. Mudrac treba da je u stanju da razlikuje zadovoljstva i da vie ceni ona trajnija koja proizilaze iz umerenog ivota. Pored neizbenih fizikih bolava, dodatne bolove dui moe doneti strah od bogova. Zato je Epikur uveravao uenike da se bogovi, iako postoje, ne meaju u stvari ovoga sveta. Epikur je verovao u

atomistiku (Demokritovu) fiziku, po kojoj se sve sastoji od atoma, pa i dua. Posle smrti ona vie ne osea, jer se njeni atomi rasipaju u okolni prostor. Dok jesmo smrti nema, a kad ona nastupi nas nema, zato se ne treba plaiti kazni koje od bogova mogu doi posle smrti. Obe kole zapravo preporuuju ivot u sadanjosti u kome se od ivota uzima ono to mu je prirodjeno dobro, kome nisu potrebni posebni uslovi sveta da bi postojalo. Ni jedni ni drugi ne nadaju se nagradama, niti se plae kazni bogova. Stoici vie insistiraju na tome da se ne vezujemo za materijalne stvari koje su nestalne i mogu duu ispuniti nemirom i strastima, dok epikurejci nalaze mir u priroenom zadovoljstvu. Iako je epikurejska kola bila na loem glasu, praktina uputstva obe kole su slina kao to to primeuje i Seneka.

3. SREDNJOVJEKOVNA FILOZOFIJA
Izvori srednjovekovne filozofije
Srednjovekovna filozofija razvila se pod uticajem hrianske religije, sa jedne strane, i antike filozofije, sa druge. Filozofi srednjeg veka mahom su bili i visoki svetenici crkve. Z ovemo ih filozofima zato to su se bavili filozofijom, a ne zato to bi oni sami sebe najpre tako nazvali. Njihova glavna briga bilo je razjanjavanje i izlaganje hrianskog uenja. Ta njihova dvostruka uloga uticala je na neke promene u odnosu na sliku sveta antike filozofije. Po Bibliji, Bog je stvorio svet i oveka iz niega ( ex nihilo ), slobodnom voljom. On je linost koja govori i deluje, ali i tajnoviti vladalac ("svedritelj") svemira. Na zemlji je bio njegov Sin - Hristos, koji je "istosutan" sa njim. Hristos je jedan lik jednog jedinog Boga. Sve ovo su, pored jo mnogih drugih stavova, elementi hrianske dogme koja nije smela biti dovedena u pitanje. To otvara jedan problem koga ranije nije bilo u filozofiji. U Grkoj nijedno uenje nije uzeto kao obavezno i smatralo se da je dokaz slobode u okviru filozofije raspravljati o svim uenjima. Glavni problem srednjevekovne filozofije bio je kako verovati u hriansko uenje, a ipak usvajati i razvijati filozofsko znanje koje moda donosi izazove samom tom uenju. Antika filozofija je drugi izvor znanja pomou koga se uobliava srednjovekovna filozofija. Stari i Novi zavet nisu pruali zaokruenu i razvijenu teoriju o strukturi sveta i prirodi Boga. Da bi se razvila

teologija nuno je bilo nadovezati se na slina razmatranja antike filozofije. Osnovu za to prvo je pruio Plotin (204-270 n.e.). Plotina bi trebalo obraditi u okviru zavrnog perioda antike filozofije, ali je on toliko uticao na hrianstvo da ga spominjemo tek sada. Struja u filozofiji koja poinje sa njim naziva se novoplatonizam. Plotin je prihvatio Platonov svet ideja, ali je iznad njega postavio vii princip - Jedno ili Boga. Novina je da je sutina Plotinovog Boga iznad razuma, to znai da treba znati da filozofija i njeni pojmovi posustaju kada treba pozitivno odrediti ta Bog jeste. Ovim Plotinovim postupkom otvara se prostor za ono to e se kasnije u hrianstvu jasno oznaavati reju vera, dok kod Plotina moemo govoriti o posebnim stanjima u kojima doivljavamo Boga: o intuiciji i ekstazi. Filozofija je ustvari retko sklona da trai posebna stanja da bi se imalo neko saznanje, nego po pravilu uzima da ga u principu svako i uvek moe imati. Plotin je izgradio posebnu emu koja objanjava strukturu sveta. Na vrhu eme je Jedno (Bog), neshvatljivo i sveprisutno. Ono isijava (emanira) iz sebe Duh (Nus) kao sledei, nii stepen bia. U Duhu se nalazi Platonov svet ideja i modeli za sve stvari. Jos nie je svetska dua i pojedinane due ivih bia. One su veza idealnog i materijalnog sveta, okrenute i prema jednom i prema drugom, one oivljavaju materiju. Materija je najnii stupa nj Bia, ona je opozicija Jednom. Poto Jedno isijava iz sebe sve ostalo, ono se moe uporediti sa suncem, dok je materija potpuna tama. ovek je bie na sredini ovih svetova, koga njegova priroda vue i ka materijalnom svetu i ka idealnom svetu. Ova ema bila je prihvatljiva i inspirativna za kasnije hrianske pisce. Na osnovu Plotinovih ideja u Atini je u 6. veku nastao spis kasnije poznat kao Pseudo-Dionisije Aeropagita, koji je dobio ovo ime po svom navodnom autoru, prvom hrianskom episkopu u Atini. U tom spisu se jezikom grke filozofije govorilo o imenima boijim i crkvenoj i nebeskoj hijerarhiji. Spis je tek u 9. veku (827. n.e.) na Zapadu preveo jedan irski svetenik, Jovan Skot Eriugena.

Dalji putevi antikih uenja ka srednjem veku bili su dosta zamreni. Negde od 7. veka n.e. na zapadu Evrope malo ko je znao grki. To je ograniavalo upoznavanje sa starim grkim filozofijama. Na latinski su ranije bila prevedena Aristotelova logika dela (preveo ih je Boetije, 480-524) i Platonov dijalog Timaj, gde se govorilo o Bogu stvaraocu koji stvara svet na osnovu ideja. Ostali Aristotelovi tekstovi su na Zapad stigli najpre preko Arapa. Spisi su ranije bili prevedeni na arapski i komenatrisali su ih uveni arapski filozofi Avicena (11. vek) i Averoes (12. vek). Kada su prevedeni na latinski uticali su na zapadnu sholastiku, filozofiju koja se predavala u crkvenim kolama. Najuveniji potovalac Aristotela bio je Toma Akvinski, koji predstavlja zenit zapadne teologije srednjeg veka. Kada je mislio na Aristotela, Toma Akvinski je pisao samo Filozof. itanje Aristotelovih spisa i njihovo komentarisanje predstavljalo je potku srednjovekovne filozofije sve do njenog zavretka.

Osnovno pitanje srednjevekovne filozofije: Odnos razuma i vere

Filozofija i hrianstvo, od najranijeg perioda u kome su se mogli susresti, stupaju u razliite odnose, od odnosa odbijanja, do odnosa preplitanja i uzajamnog priznavanja. Prvi hrianski mislioci dre se svoje vere, ali su u antikom svetu neizbeno u kontaktu sa svetovnim znanjem svoga doba koje je predstavljala filozofija. Neki, kao Tertulijan (155-220 n. e.), vide taj odnos kao rivalstvo. On smatra da teologija i filozofija govore o istom, ali na suprotan nain, tako da se ne mogu istovremeno prihvatiti.

Ovaj stav sa poetaka hrianstva ne udi, jer hrianstvo zaista menja grki svet, unosei u njega drugaije ideje. Ove razlike dolaze do izraaja u delu Avgustina (354-430 n. e.). Hrianstvo najpre donosi promene u poimanju vremena. Dok su Grci smatrali da se svet obnavlja u ciklusima slinim smeni godinjih doba, hriani oekuju nastupanje Carstva nebeskog, dakle buduu promenu koja e radikalno izmeniti postojei svet. Poto Bog stvara svet ex nihilo, zbog toga ima mnogo veu odgovornost za njegovo stanje nego neki grki bog. U sklopu Boije odgovornosti, postavlja se i pitanje odgovornosti oveka: da li je on slobodan i saodgovoran za stanje sveta i vlastito spasenje, ili ne. Avgustin je shvatio da e unutranja preispitivanja o vlastitoj dostojnosti za spasenje i o istinama vere biti mnogo prisutnija nego ikada ranije, poto sada svaki ovek oekuje lino spasenje, odnosno veni ivot. Ovim novim temama koje je nametnulo hrianstvo bave se svi kasniji filozofi. Kako hrianstvo postaje opteprihvaena religija, mislioci i oci crkve uviaju da su religija i filozofija potrebne jedna drugoj i da se oni, iako hriani, mogu sloiti sa mnogim stavovima antikih filozofa. Od njih se moe uiti logici i metafizici, a ak i njihovi stavovi o Bogu su im delom prihvatljivi, a delom im pomau da jasnije formuliu vlastite stavove. Istoni oci crkve Grigorije Bogoslov (329-390) i Vasilije Veliki (330-378), kasnije i Jovan Damaskin (675-749), otvoreno pozivaju da se izuavaju antiki filozofi. Na zapadu, kao to smo rekli, Toma Akvinski (1225-1274) stvara teoloki sistem u kome sledi Aristotelovu filozofiju, smatrajui ga svojim uiteljem. Ova sinteza dve discipline doprinela je da se u novom hrianskom svetu vie izuavaju antiki filozofi. Meutim, na zapadu je sholastika, kao crkvena filozofija, ubrzo osporavana kao nepraktina i zatvorena u sebe. Za razliku od ovih mislioca koji su svi zauzimali ugledne poloaje u svom vremenu, Pjer Abelar (1072-1142 n. e.) je proao svojevrsnu "povest nevolja" zbog svoje elje da spoji razmiljanje i veru. Filozofija i teologija se mogu shvatiti i kao discipline koje se bave odvojenim oblastima, koje zbog toga ustvari ne protivree niti smetaju

(ali previe i ne pomau) jedna drugoj. U ovoj podeli sfera, filozofija bi se bavila onim o emu postoji ulno iskustvo ili onim to se zasniva na ulnom iskustvu, a teologija onim ega nema u ulnom iskustvu. Na ovaj nain one mogu paralelno da postoje, svaka posveena svom nainu istraivanja. Ako bi sferu ulnog iskustva oznaili kao sferu koju moemo znati, onda se teologija okree onim stvarima koje se ne mogu znati, ali se u njih moe verovati, zato to je to stvar naeg izbora. Ovaj poslednji nain gledanja na odnos vere i razuma zastupali su engleski franjevci Roder Bekon (1210-1294), Duns Skot (12661308) i Vilijam Okam (1300-1350). U vezi sa razlikama izmeu poslednja dva pristupa odnosu filozofije i teologije, razvila se na kraju srednjeg veka tzv. rasprava o univerzalijama ili optim pojmovima. Svi ovi mislioci bavili su se Aristotelom, i ova rasprava je na neki nain bila nastavak njegove rasprave sa Platonom. Pitanje koje se tada postavljalo bilo je: Da li su opte rei: 1) samo imena kojima oznaavamo vie slinih pojedinanih stvari koje jedino postoje (nominalizam), ili 2) one upuuju na pojmove naeg razuma kojima opisujemo pojedinane svari, (konceptualizam), ili 3) postojanje optih rei ukazuje da pored pojedinanih stvari koje upoznajemo iskustvom, u realnosti postoje i nevidljive opte sutine, o kojima nae opte rei i opti pojmovi svedoe (realizam). Realizmu su bili skloni oni mislioci koji su smatrali da iz filozofije mogu doi uverljivi argumenti u prilog veri, da se, dakle, vera moe dokazati. Tada su se pojavili i mnogi dokazi postojanja Boga. Nominalisti i konceptualisti su smatrali da svi nama dostupni dokazi, polaze od odnosa vidljivih stvari, i da se na taj nain, preko vidljivih stvari, formiraju i svi nai pojmovi. Odatle sledi da se pomou tih pojmova ne moe dokazivati Boije postojanje. Odnos prema Bogu se mora ostaviti veri u okviru koje ne traimo dokaze.

Na ovaj nain, poelo je pretumaivanje uloge naeg razuma: po misliocima koji naveuju modernu epohu, razum treba prvenstveno da se posveti razreavanju svetovnih, praktinih problema.

4. MODERNA FILOZOFIJA
4.1. Renesansna filozofija i Frensis Bekon

Uzima se da period renesanse obuhvata 14, 15 i 16. vek. U toku tog perioda evropska kultura izlazi iz srednjevekovlja. Preokupacije ljudi se menjaju. Dok je srednji vek bio usmeren ka nadzemaljskoj srei i ka spasenju kroz veru, renesansni ovek se vraa ovozemaljskim vrednostima. Javlja se pokret humanizma koji predstavlja ponovno otkrivanje kulture Stare Grke. U svim granama umetnosti javljaju se izuzetni autori.

Slika sveta koju je srednji vek preuzeo od Aristotela i prilagodio je sebi, biva dovedena u pitanje pojavom novih naunih teorija o strukturi kosmosa. Nikola Kopernik (14731543) postavlja hipotezu o nebeskom sistemu u kome zemlja krui oko sunca koja nailazi na otpore u crkvi. Teoriju prihvataju drugi izuzetni naunici. Galileo Galilej (1564-1642) sistematski upotrebljava eksperimente da bi utvrdio zakone kretanja nebeskih tela i tela na zemlji. Johan Kepler (1571-1630), takoe na osnovu iskustvenih posmatranja,
utvruje da se planete ne kreu po idealnim krugovima kako je nalagalo idealizovanje nebeskih prilika koje datira jo od pitagorejaca, ve po elipsama.

Paralelno sa ovim promenama u nauci menja se i svakodnevni ivot. U tom periodu otkriva se tamparska maina, kompas, prve naoare i teleskopi, barut, a krajem 15. veka ljudi postaju svesni postojanja Novog sveta - Amerike, koja kao da prua nove nesluene mogunosti.

Ove promene u svojoj filozofiji saima jedan Englez - Frensis Bekon (1561-1626). Bekon je primetio da je potrebna Obnova nauke na sasvim novim osnovama. Prvo treba promeniti njen cilj. Dok je ranije nauka prvenstveno sluila obrazovanju linosti, sada njen cilj treba da bude uveanje ovekove moi nad prirodom i dolaenje do otkria koja e unaprediti svakodnevni ivot. Bekon to kae kroz kratku izreku: "Znanje je mo". Pomou znanja ovek treba da postane gospodar prirode, koji e njene zakone okrenuti u vlastitu korist. Da bi dobili takvo korisno znanje moramo promeniti i metod nauke, dati joj nova "orua" za rad ili "Novi organon", kako se zvala jedna Bekonova knjiga. Ranije su metafizika razmatranja prevashodno koristila metod dedukcije - izvoenja iz pretpostavljenih prvih principa stvarnosti. Ali, Bekon je smatrao da na duh nije najpre ispunjen Idejama koje nam istinito predstavljaju stvarnost, nego radije Idolima, zabludama kojima nekritiki verujemo. Zbog toga dedukcija nee biti najbolja metoda nauke, jer e izvoenje iz pogrenih principa dovesti do pogrenih zakljuaka. Na razum i njegova tumaenja prirode treba moi korigovati, a to moemo postii novom metodom indukcije, koja predstavlja postupno izvoenje teorija iz posmatranja i eksperimenata. S druge strane, sklonost da se nekritiki pridravamo ve nauenih istina, ili da verujemo pojmovima koje spontano i najee stvaramo, objanjava i otpor na koji nailaze nove ideje i sporost u dolaenju do novih otkria. Bekon naziva ove pojmove "Idoli", zato jer mu smisao koju ta re ima u Bibliji omoguava da ukae da su te predrasude neto pogreno, ega se treba osloboditi. Postoje etiri vrste idola koji su izvor zablude. Idoli plemena su pogrene predstave kojima je sklon ceo ljudski rod. One se odnose na nau sklonost da svet prilagodimo svojim eljama i svojim moima razumevanja, ime ga najee inimo jednostavnijim nego to on jeste. Idoli peine su idoli koji su razliiti od pojedinca do pojedinca i vezani su za nain na koji je svako od nas formirao svoja miljenja, preko dogaaja koje smo iskusili i autoriteta koji su delovali na nas. Idoli trga su vezani za probleme koji nastaju iz korienja staroga jezika, koji je formiran prema starim idejama, za izraavanje novih ideja, dok su Idoli

pozorita vezani za drutvene autoritete, tradiciju i religijska verovanja koji esto od ljudi trae pristajanje bez razmiljanja. Bekonova filozofija dobro opisuje scenu na kojoj e se odigravati moderna filozofija. Ona uzima kao svoj zadatak da upozna prirodu razuma. ovek se sada tumai prvenstveno preko te svoje osobine da ima razum, to znai da predstavlja bie koje je sposobno da otkriva istinu, daje i slua razloge za tvrdnje o svetu i tako formira svoje miljenje. Iako jednako raspodeljen svim ljudima, kako e kasnije rei Dekart, razum nije instrument koji uvek dovodi do ispravnih zakljuaka. Zbog toga ga je potrebno bolje upoznati i pokuati da se on pobolja i usavri. To nas dovodi do pitanja metode, odnosno do pitanja o pravilima za dobro sluenje razumom. Oko tih pitanja trude se: racionalizam, u okviru koga emo obraditi Dekarta, Spinozu i Lajbnica, i empirizam, koji ovde predstavljaju Lok i Hjum.

4.2. Racionalizam

Rene Descartes
Dekart (1596-1651) je kljuna figura na poetku moderne filozofije. U moderno vreme, od 17. veka, kae se da na filozofsku scenu stupa subjekt, to je filozofsko ime za pojedinca koji eli da sam bude nezaobilazan faktor u pitanjima istine. On misli da, ako neto treba da bude istinito ili dobro, on sam mora moi da se uveri da je to tako. U racionalizmu, pravcu iji je Dekart zaetnik, to svedoanstvo treba nai u vlastitom razumu (lat. racio). On veruje da svako poseduje "prirodno svetlo razuma", odnosno "uroene ideje" pomou kojih moe doi do sigurnih istina. Meutim, to ne znai da uvek i dolazi. Naprotiv, Dekart je bio duboko nezadovoljan znanjima koja je primio kroz sholastiku filozofiju. Zbog toga je doao na ideju da sva njemu poznata znanja podvrgne sistematskoj (metodikoj) sumnji, ne bi li moda tako naao neto u ta se ne moe sumnjati. U potrazi za primerom sigurne istine, Dekart se, dakle, pita: ta se deava ako posumnjam u ono to sam nauio od drugih, i u ono to mi kazuju ula, pa ak i u matematike istine - ta ostaje kao istina u koju se ne moe sumnjati? Odgovor je bio da ak iako sumnjam u sve, ne mogu sumnjati da postojim ja koji sumnjam. Ovu istinu on je izrazio u uvenom stavu: Mislim, dakle jesam (na latinskom: Cogito ergo sum ). Ovu istinu saznajem potpuno jasno i razgovetno i bez pomoi ula. Dekart se bavio potragom za takvom istinom da bi dobio primer koga treba slediti i u saznanju ostalih stvari. Tako on ustanovljava etiri pravila metode kojih se treba pridravati u nauci:

1. Treba prihvatati samo one istine koje saznajemo potpuno jasno i razgovetno. 2. Sloenije probleme treba razloiti na jednostavne i lake shvatljive delove. 3. Ono to ostane neobjanjeno treba objasniti pomou ovih prostijih stvari. 4. Na kraju treba jo jednom prei ceo proces, da bi se izbegle mogue greke. Pomou ovih pravila moemo da napredujemo u nauci sigurni da dolazimo do pouzdanih znanja. Dekart je smatrao da se ova pravila uspeno primenjuju u matematici, i da njene metode treba proiriti ka ostalim naukama. Dekart je zasnovao i posebnu modernu metafiziku. Smatrao je da je metafizika osnova sveg saznanja i da iz nje slede ispravna fizika, a zatim i sve ostale nauke. Po Dekartu svet je podeljen na dve supstancije - misaonu i prostiruu (materijalnu) supstanciju. One mogu da postoje nezavisno jedna od druge. Misaona supstancija sadri sve ono ime se bavimo kad mislimo, ali takoe i oseanja, htenja i matu. Prostirua supstancija odlikuje se time da zauzima prostor, ima teinu i kree se; u njoj takoe deluju fizike sile. Ovakva slika sveta odgovarala je mehanici, nauci koja je tada bila u punom razvoju. Fiziki svet je trebalo da bude objanjen jednostavnim i univerzalnim zakonima o kretanju vrstih tela, a ne bezbrojnim i razliitim unutranjim formama koje je pretpostavljao Aristotel. Taj svet se u svom funkcionisanju ne obazire na nae elje. Zato ispitivanje aristotelovskih svrha treba iskljuiti iz nauke.

Tela se naprosto ponaaju prema zakonima prirode, ne elei time da postignu nikakvu svrhu. O ljudskim svrhama treba da brine sam ovek, menjajui svet oko sebe.

Baruh Spinoza
Dok je Dekart brinuo o tome kako da se razum upotrebi u nauci, Baruh Spinoza (Holandija, 1632-1677) je vie bio okrenut upotrebi razuma za reavanje religijskih i etikih pitanja. U 24. godini Spinoza je bio iskljuen iz svoje jevrejske zajednice zbog svojih stavova o Bogu. Za ivota su mu objavljene dve knjige Principi filozofije Rene Dekarta i Teoloko-politika rasprava. Posle njegove smrti objavljeno je njegovo glavno delo "Etika". Ta knjiga je bila napisana "geometrijskim redom". Na njenom poetku su definicije i aksiome, a svaki sledei stav se dokazuje pozivanjem na prethodne stavove. Spinoza je na ovaj nain odgovarao i na pitanja zato volimo ili mrzimo i da li smo slobodni ili ne. Tako da "Etika" u sebi ukljuuje i metafiziku i pogled na etiku izveden iz nje. Spinoza se slagao sa Dekartom da u naem duhu postoje uroene ideje koje nam pruaju znanje o osnovnim osobinama stvarnosti. U saznanju stvari treba poeti od njih, jer emo tako biti na sigurnom putu. Poetak koji je traio, Spinoza nalazi u ideji beskonane supstancije koju naziva "Bog ili priroda". Bog je jedina stvar koja je uzrok same sebe (lat. causa sui), odnosno, kojoj nije potrebna nijedna druga stvar da bi bila shvaena. S druge strane, na osnovu nje objanjavaju se sve druge stvari. To ukljuuje oveka: on je samo modus u Boijem duhu ili modus prirode koji zavisi od njene celine i podvrgnut je njenim zakonima.

Ova, jedina supstancija, Bog (Spinoza je, za razliku od Dekarta, smatrao da postoji samo jedna supstancija) ima beskonano mnogo osobina ili atributa, ali na razum moe da shvati samo dva: miljenje i protenost (zauzimanje prostora). Ovi atributi se dalje granaju prema svojim modusima. Modusi (varijante ili oblici) protenosti su npr. kretanje i mirovanje, dok su modusi miljenja npr. poimanje, mata, volja ili oseanja. Spinoza je smatrao da ovakva slika sveta, jedna nova metafizika, omoguuje da se otklone mnoga miljenja koja je smatrao zabludama. Smatrao je da je naivno misliti da je istinit svet odgovara naim predstavama o onome to je dobro i korisno i da e, prema tome, saznanje njegove prave prirode biti u relaciji sa naim eljama. Bog ili priroda je uzroni sistem, koji nije stvoren da bi zadovoljio potrebe ljudi. Svrhe, prema tome, ne igraju ulogu u objanjenju sveta, kao to je to mislio Aristotel i sholastiari. Bog nije stvorio svet radi nekog cilja, i stvari u njemu ne treba posmatrati sa eljom da naemo svrhu zbog koje one postoje, po boijoj zamisli. Spinoza je osporavao slobodu volje (setimo se da je po njemu samo Bog slobodan) i pored toga to mi imamo ideju o vlastitoj slobodi. Mi imamo tu ideju samo zato sto su nam nepoznati svi uzroci koji deluju na nas. Spinoza je slobodu volje tumaio kao uverenje da je ovekov duh odvojen i nezavistan od njegovog tela i prirode. Smatrao je da je takvo miljenje pogreno i da je, obrnuto, stopljenost duha i tela tolika da su oni samo dve strane jedne iste stvari. Uzaludno je pokuavati da se telu nametnu pravila koja su suprotna optim zakonima prirode, ali ljudi, u cilju zajednikog produktivnog ivota, treba da utiu na same sebe onda kada njihovi nagoni povlae mrnju i sukobe. Oni to mogu da urade jedino tako to e se truditi da shvate i saznaju zakone prirode koji deluju na njih. Na ovaj nain, saznajui prirodu, mi saznajemo Boga i odupiremo se negativnim afektima.

Spinoza je korist od ovakvog uenja video u smanjivanju razloga za mrnju i zavist. Zlo i dobro koje ine drugi ljudi umnogome su nezavisni od njihove volje i nema smisla previe se ljutiti na njih ili im zavideti. S druge strane, vlastitu tenju za vrlinom ne treba shvatiti kao ropstvo za koje traimo nagradu na ovom ili onom svetu, nego kao izvor trajnog zadovoljstva na ovom svetu. Trajno dobar moe biti samo onaj koji vrlinu smatra boljom od poroka, a ne gleda na nju kao na rtvu koju ini radi nagrade.

Gottfried Wilhem Leibniz

Lajbnic (Nemaka, 1646-1716) je takoe filozof ije uenje spada u racionalizam. Osim filozofije bavio se i matematikom i diplomatijom. Lajbnic je jedan od tvoraca rauna beskonano malih brojeva (dananjih izvoda i integrala) koji je u isto vreme, nezavisno od njega, bio otkrio i Njutn. Matematika je bila ono to je Lajbnica vodilo ka racionalizmu (kao i ostale racionaliste), ali on usvaja i neke prigovore empirizma i stvara originalnu filozofiju. Njegove najpoznatije knjige su Monadologija, Teodiceja i Novi ogledi o ljudskom razumu, koje je Lajbnic napisao povodom Lokovog Ogleda o ljudskom razumu. Lajbnic se ne slae sa Spinozom da se svi zakoni prirode mogu racionalno izvesti iz prvobitne supstancije (Boga ili Prirode). On je mislio da zakoni logike, matematike i metafizike spadaju u istine uma koje su oigledne. Ali stavovi prirodnih nauka su injenike istine (kontingentne ili sluajne istine) koje se mogu saznati samo iskustvom. Bog, pri stvaranju sveta bira jedan mogui svet, dok je kod Spinoze vezan metafizikim zakonima i ne moe stvoriti drugaiji svet od postojeeg. Zbog te pretpostavke da Bog bira jedan od moguih svetova mi ne moemo znati samo pomou logike koji je to svet. Po Lajbnicu, to

moemo da saznamo samo iskustvom i sve istine o tom naem svetu ne proizilaze iz poetnih oevidnih principa. Samim tim, naa znanja su samo hipoteze ili pretpostavke. Jednostavno, ne postoji nikakva garancija da moda ne greimo u tim pretpostavkama. U ovoj podeli ogleda se uticaj empirizma na Lajbnica. Ali Lajbnic ipak nije odustao od metafizike. Po njemu, o osnovi stvarnosti - supstanciji, saznajemo na osnovu iskustva o nama samima, odnosno o vlastitoj svesti. Lajbnic se ovde, predstavljajui supstanciju kao ivu silu, vraa Aristotelu, zato jer "duu" uzima kao model za objanjenje materijalnog sveta, a ne obrnuto. Verovatno pod uticajem svojih otkria u matematici, Lajbnic je smatrao da se svet sastoji od monada, aktivnih sila koje deluju u svakom (beskonano malom) deliu prirode i preobraavaju ga u skladu sa svojom prirodom. One mogu da predstavljaju (opaaju) okolinu, svaka iz svog ugla, ali ne mogu da deluju jedna na drugu. Najvia monada - Bog, je ona sila koja celu prirodu i sve monade u njoj ujedinjuje u svet, dajui mu najsavreniju moguu formu. Bog je tako osnov prestabilirane (unapred odreene) harmonije koja postoji izmeu monada. Lajbnic je smatrao da je ovaj na svet najbolji od svih moguih svetova. Ovaj princip o savrenosti sveta je od pomoi i u fizici. Na primer, iz njega je Lajbnic izvodio zakon kontinuiteta - zakon koji tvrdi da priroda ne ini skokove, odnosno, da se svaka promena zbiva postupno. U religiji, ova ideja slui da se Bog opravda zbog svih zala koje postoje na svetu - on, naprosto nije mogao da stvori bolji svet. Opravdanje Boga se naziva teodicija, kako se zvala i jedna od Lajbnicovih knjiga.

4.3. Empirizam

John Lock
Jedna od zasluga Dona Loka (Engleska, 1632-1704) sastoji se u tome to je precizno postavio osnovno pitanje moderne filozofije o poreklu, granicama i izvesnosti znanja ime je definisan predmet teorije saznanja (epistemologije). Nain na koji je odgovorio na to osnovno pitanje odreuje poseban filozofski pravac - empirizam (empirija=iskustvo). Empirizam je filozofsko stanovite koje smatra da se nae naune teorije mogu opravdati samo na podacima ulnog iskustva, i da one mogu posedovati samo odreenu, veu ili manju, verovatnou, odnosno da ne mogu biti potpuno izvesne. Lok je verovao da je na duh, pre nego se sustretne preko ula sa pojavama prirode, tabula rasa (neispisana ploa) i da u duhu ne postoje uroene ideje pomou kojih moemo, bez iskustva, saznati krajnju prirodu stvarnosti. Svo znanje o stvarima koje moemo imati zasniva se na idejama o stvarima koje dobijamo preko ula. Ili kako on kae: "Nita nema u razumu to prethodno nije bilo u ulima". Po Loku, ideje su sve ono to moe biti predmet misli. Dele se na proste i sloene. Sve proste ideje potiu iz dva izvora: 1) ulnih oseta i 2) refleksije - opaanja dogaaja u naem duhu. Sloene ideje nastaju kombinovanjem ovih prostih ideja i kasnije, apstrahovanjem (zanemarivanjem posebnih karakteristika pripadnika

odreene vrste i zadravanjem optih, ime dobijamo pojam vrste) ili uoavanjem slinosti ili razlika meu njima. Meu sloene ideje spadaju i ideje o supstancijama. Kada razmiljamo o nekoj supstanciji, npr. zlatu mi spajamo ideje o metalu ute boje, odreene tvrdoe i savitljivosti, sa nekom idejom o neem podleeem (nekom supstratu) to nosi te osobine. Lok, meutim, naglaava da mi na taj nacin, iako saznajemo mnogo o stvarima, nikad ne saznajemo njihovu realnu sutinu. Ideje o supstancijama su uvek neadekvatne. Nae je znanje uvek hipotetiko, odnosno ono je pretpostavka koja uvek moe biti opovrgnuta nekim novim iskustvom. Tu se jasno vidi razlika izmeu empirizma i racionalizma. Dok u racionalizmu postoji jedna ili dve supstancije o kojima posedujemo potpuno jasne i izvesne ideje, u empirizmu se re supstancija odnosi na stvari koje nas okruuju i o kojima moemo imati samo neadekvatne (nepotpune) ideje. Dok racionalizam smatra da je celinu i osnovu stvarnosti zahvatio preko nekih jednostavnih ideja, empirizam izvan onoga to trenutno znamo vidi otvoreno polje o kome nita unapred ne moemo rei. Empirizam odustaje od metafizike. Neki putokaz ka realnoj sutini predmeta Lok je naao u razlikovanju primarnih kvaliteta - (oblik, kretanje, masa), za koje je smatrao da zaista postoje u predmetima u obliku u kojem ih vidimo, i sekundarnih kvaliteta (boja, toplota, ukus) za koje je smatrao da ne opisuju sutinu stvari, ve da su vie subjektivni doivljaji. Opta definicija znanja kod Loka je da znanje nije odgovaranje naih ideja realnoj sutini stvari, nego opaanje slaganja ili neslaganja meu idejama, npr. ulnih podataka dobijenih iz iskustva i naih teorija o tom iskustvu. Lok je na svoje doba snano uticao i svojom politikom filozofijom. On je smatrao da su u prirodnom stanju svi ljudi jednaki i da prema tome svako ima jednako pravo na ivot, zdravlje, svojinu i sreu. Drava ne sme da zadire u prirodna prava gradjana i postoji da bi taj prirodni poredak zatitila preko zakona koji e biti jednako primenjivani na sve. Graanima je ostavljeno da slobodno biraju izmeu svega to drzava ne zabranjuje, a ona treba da zabranjuje to

manje. Ako drava ugrozi njihova prirodna prava, graani imaju pravo da se pobune protiv vlasti. Ovakve ideje postale su osnova liberalizma.

Dejvid Hume
Dejvid Hjum (1711-1776, Edinburg, kotska)je mislilac sa kojim se zavrava period empirizma u modernoj filozofiji. Hjumov cilj u filozofiji bio je da to preciznijim argumentima uzdrma poverenje u potpuno izvesne stavove o svetu do kojih dolazimo na ovaj ili onaj nain. Svo znanje Hjum deli na dva dela: znanje o odnosima ideja i znanje o injenicama. Matematika i logika su jedinstvene po tome to predstavljaju znanje o odnosima meu idejama. To znai da bi matematika bila mogua, ista i tana, ak i da takve stvari kao to su trouglovi ne postoje u materijalnom svetu. Matematika se sastoji od iskaza koji su nuni i potpuno izvesni. Ali, ne treba se nadati da do iste izvesnosti moemo doi kada saznajemo prirodu i njene zakone, kao to to podrazmeva racionalizam. Evo kako Hjum to dokazuje. Karakteristika prirodnih nauka je da one tragaju za zakonima prirode, odnosno nunim vezama izmeu prirodnih pojava. Kada kaemo da je neka pojava uzrok druge pojave smatramo da je tano da e uvek kada imamo jednu stvar ona proizvesti odreenu drugu stvar. Nauni zakoni, dakle, ne tvrde samo da postoji stalna veza izmeu dve pojave, primeena u prolom iskustvu, nego i da je ta veza nuna, odnosno da e se po nunosti ponoviti uvek. Nauni zakoni uvek imaju tu formu opteg stava i pretenduju na opte vaenje. To se ne moe izbei jer nauka uvek predvia trudei se da bude korisna svakome i u svim sluajevima. Sada se postavlja pitanje, odakle mi moemo znati da je neka veza nuna i da je nae predvianje tano?

Hjum prvo primeuje da ta nunost nije logika, jer posledicu neke pojave ni na koji nain ne moemo znati pre nego je ustanovimo u iskustvu. Na primer, pokuajte da iz ideja koje dobijate dok iz daljine posmatrate vatru, zakljuite da e vas ta stvar opei ili se ugasiti bez kiseonika. Ako bi prvi put videli vatru to bi ilo izuzetno teko. Iz tog zakljuka sledi da je za saznavanje prirodnih veza potrebno iskustvo. Medjutim, iskustvo ne moe da prui potpunu izvesnost, jer mi moemo znati samo da se neto dogodilo u prolosti, a ne i da li e se ponoviti u budunosti. Hjum iz ovoga zakljuuje da u osnovi verovanja da je neto zakon, ne stoji nikakvo znanje koje se moe izvesno znati, ve navika naeg duha da dve stvari, koje su se javljale zajedno, asocira jednu sa drugom i da oekuje njihovo ponovno vezano javljanje u budunosti. Iako je ovakav temelj ljudskog znanja u jednoj osobini ljudske prirode dovoljan za praktine svrhe, iz njega sledi da je sve znanje o prirodi, budui da u njemu nema logike nunosti ni potpune iskustvene potvrenosti, samo manje ili vie verovatno i da se prema njemu treba odnositi bez dogmatinosti, oekujui da e se ono menjati, biti opovrgavano i usavravano. Nekome se moe uiniti da smo sa ovakvim stavom neto izgubili, dok smo ustvari dobili jer smo se reili samo jedne zablude o moima naeg razuma. Odnos "jeste" i "treba" iskaza Hjum je smatrao da i vaei principi u etici i politici, poivaju na slinoj vrsti osnove - ljudskoj prirodi. Izvan nje, ni meu idejama, ni meu ulnim iskustvima, nema etikih injenica koje bi bile nepromenljive i vene. Do nekih etikih injenica moemo doi tek ako svoj pogled usmerimo ka sebi, i shvatimo da se etika zasniva na naem promenljivom i posebnom biu.

Da su te dve sfere odvojene moemo videti ako probamo da pokaemo da neka empirijska injenica nuno povlai odreeni stav odobravanja

ili neodobravanja neega. Na primer, ako ujemo da je dan sunan ili da je olovka otra da li pri tom oseamo automatski poriv da neto odobravamo ili ne odobravamo? Moemo da se sloimo sa Hjumom da to nije sluaj. Sledei slinu argumentaciju onoj koju smo ve upoznali, Hjum sada tvrdi da su stavovi etike ("treba" iskazi) i stavovi o injenicama ("jeste" iskazi) logiki nezavisni i neizvodivi jedni iz drugih. Ovaj odnos je dobio naziv "Hjumova provalija". Hjumova provalija govori o tome da je neopravdano primoravati nekoga da prihvati nae vrednosti pod izgovorom neoborivosti naih verovanja. ak i da pred nekoga stavimo sva znanja ovoga sveta, koja su toliko tana da je u njima preslikano boije znanje, jo uvek e za odgovor na pitanje da li je neto dobro biti neophodno da on pogleda u vlastito srce. Ako sfera injenica ograniava ono to moe biti istinito ili lano i o emu sudi razum, onda etika nastaje prvenstveno pod uticajem naih oseanja, zapravo posebnog moralnog ula. Te dve sfere su u principu odvojene, znanje o injenicama nam jo ne govori ta treba da odobravamo i kakvi treba da budemo. Evo jo nekih posledica ovakvog stava: Ako su ove sfere odvojene onda je slobodno istraivati i opovrgavati stavove iz sfere injenica, a da ne budete automatski optueni da na taj nain potkopavate drutveni moral. Veina naunih doostignua tog vremena napadana je upravo sa ovim argumentom, da e prihvatanje novih istina automatski narutiti drutveni poredak, jer e oslabiti verovanje u moral.

Hjumova filozofija kao svoj cilj ima osvajanje individualnih sloboda preko razvezivanja krutih veza izmeu znanja i nunosti, sa jedne strane, i injenica i vrednosti sa druge strane. Ove veze postoje, ali one nisu takve da bi obesmiljavale slobodu istraivanja.

4.4. Prosvetiteljstvo

U toku 18. veka, ideje o razumu kao izvoru sposobnosti da samostalno znamo ta je istinito, postaju ire prihvaene. Niz francuskih filozofa (Volter, Ruso, Didro, Dalamber, Lametri, Holbah, Kondijak, Monteskje i Helvecijus) se ne zadovoljava time da te ideje postoje u knjigama, ve ele da izvuku iz njih to vie posledica i uine ih ire poznatim i drutveno relevantnim. Tako se javlja pokret koji je dobio ime Prosvetiteljstvo. Prosvetitelji su videli da se nauka brzo razvija i da e, ukoliko joj nita ne bude stajalo na putu, uskoro uslediti nova i nova saznanja o prirodi. Prepreka tom razvitku mogu biti samo ukorenjene predrasude, sklonost ljudi da se, zatvorena duha, pridravaju ve usvojenih miljenja ak i kada su ona pogrena. Za prosvetitelje je glavni greh bio ne biti otvorena duha za nova saznanja. Prosvetitelji su smatrali da bi napredak ljudskih znanja bio mnogo bri ako bi se ljudski rod oslobodio uverenja da na prirodu i ljude utiu transcendentne (natprirodne) sile, i da Boija volja, a ne prirodni zakon i volja ljudi, odreuje ljudski ivot do najsitnijih detalja. Ako je tano da se Bog ne mea u ljudski ivot, kao to je mislio Spinoza ili da je znanje o njegovim namerama nemogue, onda je pozivanje na boiju volju samo paravan za interese samozvanih boijih predstavnika na zemlji. Zbog toga Volter veruje u deizam, stanovite po kome je Bog stvorio zemlju, ali se posle toga ne mea u ljudski ivot koji je ostavljen samim ljudima da ga urede. Ljudi e mnogo manje biti podloni manipulaciji koja uvruje njihove predrasude i neprijateljstva, ako se potrude da upoznaju prirodu i sebe kao deo prirode, tumaei je uvek iz nje same, preko zakona koji deluju u njoj. Zbog te potrebe za naunim znanjem o prirodi, Didro i Dalamber pokreu obiman projekat Enciklopedije, koja e biti zbornik dotadanjih naunih i filozofskih znanja. Enciklopedija je izala u 35

tomova u periodu od 1751. do 1780-te godine i na njoj je radila veina filozofa prosvetiteljstva. Pratei naroito ideje Dona Loka, prosvetitelji su odbacivali metafiziku. Mnogi od njih su doveli u pitanje i apsolutnu razliku izmeu due i tela koja je bila u osnovi dotadanje metafizike. Lametri pie knjigu ovek maina, a Holbah delo Sistem prirode u kome se trudi da objasni sve ovekove osobine, pa i miljenje, organizacijom materije. Tako se formiraju prva materijalistika uenja u novom veku, koja celokupnu prirodu vide kao poprite mehanikih kretanja. U etici i politici, prosvetitelji su se snano suprostavljali bilo kakvom obliku pravne nejednakosti meu ljudima, a zalagali su se za slobodu miljenja i tampe, versku toleranciju, i uopte ono to su smatrali da je "razumno". Oblik vlasti se po njima moe opravdati samo pred sudom ljudi kojima se vlada, odnosno oni treba da svojom voljom pristanu na to, prosudivi razumno o postupcima vlasti i drutvenom ureenju. Tako je drutvo, umesto trajnih i nepromenljivih osnova u tradiciji i veri, zasnovano na promenljivoj saglasnosti ljudi. Na taj nain je postavljena osnova za Francusku revoluciju, koja je bila veliki preokret u istoriji Evrope. Francuska revolucija imala je dvojnu prirodu. Sa jedne strane, ona je ostvarila neke prosvetiteljske ideje (npr. pravnu jednakost), ali je druge, kao npr. toleranciju, ugrozila krajnjom netolerancijom koju je pokazala prema protivnicima revolucije.

4.5. Njemaka klasina filozofija

Imanuel Kant
Imanuel Kant (1724-1804) je iveo u Kenigzbergu, gradu u ondanjoj Pruskoj (danas je to Kalinjingrad, u Rusiji). Kau da za ivota nije naputao grad. Ipak, on je u filozofiji stvorio uenje koje je daleko od zatvorenosti u lokalne okvire - ba on kao zadatak svoje filozofije uzima izgraivanje univerzalnih normi koje bi svi mogli da prihvate, zadravajui svoje razliitosti. Bio je poznat po pedantnom i urednom ivotu, tako da su npr. njegovi sugraani mogli da navijaju sat po njegovim etnjama. U filozofiji sa njime poinje novi period - Nemaka klasina filozofija (ili Nemaki klasini idealizam). Kantova najpoznatija dela su tri kritike: Kritika istog uma, Kritika praktinog uma i Kritika moi suenja. Ovim trima kritikama pripadaju i tri osnovna, jednostavna pitanja filozofije: ta mogu da znam?, ta treba da inim? i emu mogu da se nadam? Kant na ova stara pitanja filozofije odgovara na novi nain, dodeljujui nove uloge pojmovima slobode i uma.

Pozabavimo se prvo Kantovom teorijom saznanja. Kantov poduhvat u toj oblasti se moe posmatrati kao sjedinjavanje najboljih elemenata empirizma i racionalizma u novu sintezu. Empirizam je uio da predmet nauke mora biti dat u iskustvu i da nije mogua pouzdana

nauka o predmetima koji nisu dati u iskustvu. Odatle sledi da je nemogua nauka koja raspravlja o prirodi supstancije kao da je ona data preko uroenih ideja, kao to je bio sluaj kod racionalista (Kant je mo da se imaju uroene ideje nazivao "intelektualni opaaj", za razliku od opaanja ulima). Dotle se Kant slae sa empiristima. Ali, Hjum je stvorio probleme i empiristima i racionalistima, tvrdei da uzroni odnos kao forma ne postoji u iskustvu, iako je to jedna od najvanijih stvari u naukama, na koju se uvek pozivamo kada tvrdimo da u prirodi vladaju zakoni. A takvih formi koje omoguavaju iskustvo ima vie. Kant je izvor svih takvih formi, koje povezuju ulna iskustva i prave od njih povezano i objanjeno iskustvo (nauku), smestio ipak u razum. Taj razum sada nije deo duha u kome se stvara navika kao kod Hjuma, ni izvor uroenih ideja kao kod Dekarta, nego mo koja svojim pojmovima koje ne izvlai iz iskustva, povezuje iskustvo. Razum, dakle, obezbeuje vezu raznovrsnosti iskustva i moe time da usmerava eksperimente. Za napredak nauke prvo je potrebno zamisliti (izmisliti) mogue objanjenje pojava, odnosno jednu hipotezu. Posle toga, na razum svoje pojmove i hipoteze koje je stvorio, moe da proverava i opravdava samo pomou iskustva, a ne na drugi nain, npr. preko uroenih ideja koje su istinite same po sebi. To je to novo reenje za problem teorije saznanja koje je predloio Kant. Udeo razuma u saznanju zvao je apriori saznanja, a udeo iskustva, aposteriori saznanja. Ovi pojmovi govore o tome da je razum logiki raniji kada formiramo neku hipotezu, dok se ulni podaci potom smetaju u okvire koje je postavio razum. Na taj nain ini se kao da subjekt propisuje prirodi njene zakone. On to ne ini realno, ali ti zakoni ne bi bili saznati bez njegovog razuma. To je jo jedna potvrda moi subjekta i znaaja njegovih osobina, prvenstveno njegove slobode, za napredak saznanja.

Poto se ovo povezivanje iskustva moze zvati i sinteza, Kant je sve sudove nauke zvao sintetiki sudovi apriori i smatrao da je glavni problem filozofije da objasni kako su oni mogui. Ali, na razum nuno razmilja i o pitanjima celine sveta koja nije data u iskustvu. To su pitanja o Bogu, slobodi, beskonanosti, besmrtnosti. Kada misli na razmatranje ovakvih pitanja Kant ne govori vie o Razumu nego o Umu. Kada razmiljamo o ovim temama na um se, poto je ostao bez pomoi iskustva, nuno zaplie u antinomije, situacije u kojima ne moe da se odlui izmeu dva stava. Na primer: Da li svet ima poetak u vremenu, ili nema?, ili: Da li je svemir beskonaan ili konaan? To je, kao i ranije, zato to nam nije data mo intelektualnih opaaja kojima bi mogli saznati kakve su stvari po sebi, nezavisno od toga kako ih vidimo ulima. Stvar po sebi je po Kantu nesaznatljiva. To znai da ne postoji opaanje koje nije proeto nekom teorijom, niti teorija koju ne treba opravdavati nekim opaanjem, te se zbog toga nijedna teorija ne moe brzo i definitivno dokazati, to otvara potrebu za slobodnim komuniciranjem u filozofiji. Ne moemo prekinuti raspravu pod izgovorom da je nae miljenje otkrilo kakvo je neto po sebi, odnosno da je otkrilo poslednju istinu o tome. Kant je smatrao da je ovakvim reenjem problema nainio kopernikanski obrat u filozofiji. Kantova etika je takoe specifina i revolucionarna. U njoj Kant na jo jasniji nain primenjuje svoj pristup filozofskim pitanjima.

Kantova etika
Kant je tvrdio da ga je Hjumova filozofija, trgnula iz "dogmatskog dremea". Pa ipak, u neto promenjenom kontekstu i za razliku od Hjuma, kod Kanta je upravo razum izvor moralnih normi.

Promenjeni kontekst se sastojao u tome to se Kant ne pita kako da opravda sve vrednosne stavove na isti nain, nego se odvojeno bavi takozvanim moralom u uem smislu, odnosno, stavovima oko kojih je mogue da se sloe svi i da ih uine predmetom obaveze ili dunosti, i ostalim vrednosnim stavovima kod kojih se ne postavlja taj zahtev. Ova razlika koja se protee du etike je lako shvatljiva. Moete smatrati da je dobro nositi dugu kosu, ali teko da ete to smatrati obavezom svih. Razum, po Kantu, ima svoje mesto upravo u pravljenju ove razlike i odreivanju koji je stav pogodan da bude smatran predmetom obaveze, odnosno, koji je stav najnepristrasniji i jednako okrenut interesima svih. Tu vidimo zato smo na poetku naeg prikaza Kantovog uenja rekli da je on u filozofiji tragao za univerzalnim normama. On je smatrao da tu osobinu univerzalnosti moe da ispita samo razum i da se zbog toga etika ipak zasniva na razumu, a ne samo na oseanjima. Oseanja nas u tom pogledu mogu varati. Razmiljanje i razlozi bi trebali da budu pouzdaniji i nezaobilazan vodi koji moe da utie na oseanja kada mu se ona protive. Kada na razum hoe da bude praktian i da odredi ispravna moralna pravila, on treba da se rukovodi osnovnim pitanjem koje definie moral: Za koja pravila (Kant kae "maksime") moemo hteti da naom voljom postanu opti zakon?

Ovaj ispit, po Kantu, ne mogu da prou bilo kakva pravila. On predlae jedno pravilo za koje smatra da je nepristrasno i da moe biti prihvaeno od strane svih: "Postupaj tako da tuu i svoju linost, nikad ne tretira samo kao sredstvo za neke druge svrhe, nego uvek i kao svrhu po sebi". Ovo pravilo bi trebalo da prihvate svi zato jer je njime svaija linost i sloboda u celini zatiena. Jedino je zabranjeno uskraivati isto to pravo na celovitost linosti i na slobodu izbora drugima. Ovo pravilo iziskuje potovanje i moe biti prihvaeno nezavisno od toga kakve su nae druge svrhe i namere u ivotu, pa je zbog toga nepristrasno. Ono ne nalae da ga potujemo ako elimo da postignemo neto za sebe, dakle nije hipotetiko pravilo, ve kategoriko (bezuslovno). Kant je ovakva pravila zvao kategoriki imperativi. Kategoriki imperativ se moe formulisati i ovako: "Postupaj tako da svoju slobodu koristi samo dotle dok ne ugroava slobodu drugoga". Odavde se vidi da moral, iako ima veze i sa oseanjima, obavezama i dunostima, ima veze i sa slobodom ili autonomijom linosti. Svako sam sebi nalae potovanje ovakvih moralnih pravila, jer do njihove ispravnosti moe da doe sam, upotrebom svog uma. Ovakav moral je minimalan moral jer ne odreuje ta e pojedinac dalje raditi i koje e vrednosti potovati, ve mu samo nalae da potuje vrednost svoje slobode i slobode drugoga. Suprotnost autonomiji je heteronomija, ponaanje u kome nam pravila postupanja uvek nalau nae sklonosti, oekivana korist, spoljanji nalozi obiaja ili religije, ili autoriteti, koji nisu proli opravdanje pred umom. Na ovaj nain, Kant je ponovo razumu i inteligenciji vratio vanu ulogu u etici.

G. W. F. Hegel
Hegel (1770-1831, Nemaka)je, pored Kanta, najznaajniji mislilac Nemakog klasinog idealizma. Napisao je obimno delo. Meu njegovim knjigama istiu se Fenomenologija duha i Istorija filozofije. Kao i Aristotel, Hegel je dao svoju filozofsku istoriju prethodnih vekova civilizacije, dajui svakom filozofu prolosti mesto u razvoju duha. Ovaj razvoj duha je tema koja Hegela razlikuje od Kanta. Kant se nije bavio razvojem duha u vremenu, dok je to centralna tema kod Hegela. Hegel je istoriju duha shvatao kao put dolaenja duha do svesti o vlastitoj sutini. Duh je subjekt te istorije i kretanje duha prevashodno zavisi od njegove prirode, a ne od spoljanjih inilaca. Ono to duh pokree je tenja ka prevazilaenju postojeih ogranienih oblika miljenja. Hegel polazi od injenice da nijedna filozofija ne zahvata celu istinu, nego da na svet i oveka gleda iz svog ugla, naglaavajuci neke momente, a neke zanemarujui. Smenjivanje filozofija za Hegela ipak nije lutanje, nego svaka naredna filozofija negira neto iz prethodne, istovremeno se trudei da istine prethodne filozofije preuzme. Tako se kretanje duha odvija po emi koja ini dijalektiku duha: pozicija (teza) - negacija (antiteza) - sinteza. Kada se ovo kretanje prouava, Hegel je mislio da je jasan i cilj kome filozofija tei. Taj cilj je da slobodi obezbedi to istaknutije mesto i da sloboda postane odluujua u formiranju nauke i drutva. Duh tei tome jer shvata da je sloboda njegova sutina. Ovo shvatanje istorije Hegel je ilustrovao istorijskim razvojem od istonjakih carstava, preko grkih polisa, do modernog hrianskoprotestantskog sveta. U tom razvoju se prava oveka i graanina poveavaju. Meutim, dvojna priroda Francuske revolucije (1789. godina; Hegel je tada imao 19. godina), u kojoj su proklamovane vee slobode i prava, ali je istovremeno dolo do revolucionarnog terora,

uinila je Hegela opreznim. On je zbog toga istovremeno verovao u neminovnost napretka u istoriji, ali je naglaavao i znaaj postojeih obiaja i institucija (drava, crkva, porodica). Kao i u filozofiji, ono to je bilo ranije ne treba da bude potpuno negirano, nego "ukinuto". "Ukinuti", znai preuzeti "istinu" ranije faze, ali tu istinu ukljuiti u iru istinu, koja e se neto vie pribliiti istini celine - apsolutu. Taj Hegelov stav "istina je celina", znai da uvek treba da ispita i uvai sve dobre argumente o nekoj temi. Istinu ponekad i nije mogue rei ukratko, ve je potrebno prei dui put na kome se ona tek formira. Pravi zadatak filozofije je da odredi mesto nekog vremena u razvoju duha, jer filozofija je svoje vreme shvaeno u mislima. Pre Hegela ovaj momenat u filozofiji nije bio toliko naglaen. Ranije, predmet filozofije nisu bile stvari koje su na bitan nain zavisne od istorijskog vremena. Filozofija je preteno elela da preskoi prolaznost i vreme i posveti se onom to je nepromenljivo i veno.

5. SAVREMENA FILOZOFIJA
5.1. Marksizam

Karl Marx
U prikazivanju filozofije Karla Marksa (Nemaka, 1818-1883) poi emo od karakteristike koja e pratiti uglavnom sve savremene filozofije, a to je otvoreno odustajanje od tumaenja stvarnosti koje ukljuuje nadzemaljske i metafizike entitete (kao to su Duh, Bog ili Ideje). Kada objanjava istoriju, Marks se poziva na injenice istorije ili ekonomije, a ne na razvoj Duha kao to je to inio Hegel. Ipak, Hegel nije samo predmet Marksove kritike, ve istovremeno i onaj koga Marks veoma ceni. Marks je smatrao da je Hegel pokrenuo raspravu o istorijskim zakonima i slagao se sa njim da u istoriji postoji neko pravilo i da se ona "kree" kroz protivrenosti, jedino se od njega razlikovao po odgovoru na pitanje ta je izvor tih protivrenosti. Marks je, dakle, kao dete nemetafizikog i materijalistikog doba preokrenuo naglavce Hegelovu dijalektiku istorije. Po njemu, istoriju pokree borba koja nastaje zbog naina "proizvodnje ivota", odnosno, zbog ekonomskih interesa subjekata drutva. U ovoj borbi uestvuje i "drutvena svest" - filozofija, religija, pravo - ali ona zavisi od poloaja u ovoj borbi i najee izraava interese vladajue klase jednog doba. Kako se kroz istoriju uslovi proizvodnje ivota menjaju, stariji poredak ne moe vie da odgovori potrebama drutva i njega nuno smenjuje novi nain organizacije drutva. Tako je Marks smatrao da e kapitalistiko drutvo nuno biti zamenjeno socijalistikim drutvom, po istom pravilu po kome je kapitalistiko drutvo smenilo feudalno.

Glavnina Marksovih spisa odnosi se na kritiku kapitalizma i mogunost sutinski drugaijeg socijalistikog drutva. On je smatrao da je profit koji kapitalista ili rentijer uzima nezasluen, jer vrednost stvara samo rad (jo tanije, vreme utroeno na rad), tako da kapitalista nema prava na nesrazmerno prisvajanje profita. Drutvu je potrebna preraspodela bogatstva u skladu sa tim. U novom drutvu odluujuu ulogu treba da ima nova klasa - radnici. Ona ima zadatak ne samo da promeni nain raspodele rezultata rada, nego i sav drutveni sistem. Ona bi trebalo da je sposobna da rei sve drutvene probleme. Marks izdvaja problem otuenog rada, rada na traci, koji vie ne ispunjava oveka - i problem ideologije, pristrasnog miljenja koje se rukovodi interesima, a ne istinom. Meutim, zbog odnosa u kapitalistikom drutvu, promenu poretka je mogue izvriti samo revolucijom, dakle, nasilnim putem, a poredak je mogue uvrstiti samo kasnijom diktaturom proletarijata. Sve ove ideje bile su predmet kritika i korekcija i u okviru marksizma (filozofskog pravca koji je okupljao filozofe koji su sledili bar osnovne Marksove ideje), i van njega. Marksova kritika kapitalizma, iako razlona u pogledu prava radnika i uslova rada, bila je utemeljena na problematinoj teoriji o stvaranju bogatstva, dok su revolucija i diktatura bile sporne same po sebi ili po svojim posledicama. U dravama koje su bile ustrojene prema osnovnim Marksovim idejama odigrao se brz razvoj ka totalitarizmu u kome je Marksovo uenje (ili neko od tumaenja njegovog dela) proglaeno za dogmu o kojoj se ne sme, ili je vrlo rizino raspravljati. Na Zapadu, marksisti su imali veu slobodu tumaenja i kritike samog Marksa, tako da su njegove ideje o revoluciji i diktaturi postepeno odbacivane u korist reformi i demokratskog razvoja ka socijalizmu. Socijalizam je sve manje shvatan kao drutvo u kome ne postoji privatno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, a sve vie kao drutvo u kome su radnika prava i drutvena solidarnost maksimalno izraeni.

5.2. Nie i openhauer

Friedrich Nietzsche
stilu svoga pisanja, Nie (1844-1900) predstavlja posebnu pojavu u filozofiji. Pisao je u aforizmima, metaforama i kratkim razmiljanjima, ne izgraujui filozofski sistem poput npr. Hegela. Njegova tema je duboko nezadovoljstvo nainom miljenja i ivljenja u njegovom vremenu. Nije se raspravljao sa drugim filozofima nego sa usvojenim, uobiajenim "duhom vremena". Smatrao je da su individualnost i strast potisnuti kulturnim modelom koji podstie nemisaono uklapanje u postojei moral i drutvene norme. Najpoznatije Nieove knjige su Tako je govorio Zaratustra, Volja za mo, S one strane dobra i zla i Genealogija morala.
Po

"Moral" je uvek vie od minimalnih zajednikih normi koje bi jedna, npr. kantovska, etika mogla opravdati. Zbog toga se moralom mogu nametati naini ivota koji mogu sputavati sam ivot. Na taj nain se ono to je postojei kulturni model, pretvara u apsolut najee podran "metafizikim", nadzemaljskim razlozima. U skladu sa optim usmerenjem protiv metafizike, koje je karakterisalo 19. vek, Nie se na svaki nain trudio da skine taj oreol svetog sa postojeeg.

Tamo gde je u filozofiji i usvojenom moralu stajala neka vena ili samorazumljiva istina, Nie je video neku sklonost ili volju za mo, upravo se trudei da sve svede u zemaljske okvire. Ukoliko neto nije moglo da se opravda istinom argumenta, Nie je odmah u tome video ljudski motiv da se nekim stavom stekne prednost u odnosu na neke

druge ljude. Sve je ispoljavanje volje za moi, i to se ne moe izbei ono to Nie oigledno nije podnosio je zaogrtanje ovih motiva platom "viih istina".

U uenjima moralista Nie je video proizvoljnu elju da se miljenja i elje ujednae, elju koja ne koristi ivotu i istini jer ne potpomae stvaranje novih formi ivota i miljenja.

Smatrao je da vaei kulturni model Zapada olien u vrlinama skromnosti, odricanja i suzdranosti, potie iz odluke napravljene jo u Staroj Grkoj da se izabere "apolonski" umesto "dioniskog" kulta. Ovaj "dioniski" (po polubogu Dionisu u grkoj mitologiji) model je slavio ivot kao takav, a ne neki njegov nadzemaljski nastavak ili ideal, kao to to ini hrianstvo koje je posledica izbora "apolonskih" vrednosti. Moderna varijanta starih dioniskih vrednosti koju se Nie trudio da formulie, treba da bude vodi za prevrednovanje svih vrednosti. Nasuprot svom prethodniku Hegelu koji je u istoriji video napredak, Nie je smatrao da je kretanje istorije kruno. Vreme se kree kao "veno vraanje istog". Svoju najuveniju knjigu naslovio je "Tako je govorio Zaratustra", tako simboliki pokazavi da ne smatra da su novije istorijske forme samim tim bolje od starijih. U tom izboru naslova vidi se i Nieova otvorenost za druge, ne-zapadne kulture, koju su raniji filozofi retko pokazivali.

Arthur Schopenhauer
Iako ga pominjemo sada posle Niea, openhauer je zapravo pretea Nieove filozofije. openhauer je svoju filozofiju takoe stvarao u suprotnosti prema Hegelovoj. Glavna openhauerova knjiga zvala se Svet kao volja i predstava.

Ako je Hegel smatrao da svime rukovodi Duh, dakle neto racionalno, openhauer je prvi to negirao. Smatrao je da na fenomene utie Volja kao iracionalni princip, volja ne za nekom posebnom svrhom, ve slepa volja, koja je jednostavno tu da oznai da princip sveta izmie naem razumu. Volja je klju za dokuivanje one nedokuive Kantove stvari po sebi. Poto je taj princip sveta iracionalan do njegovog saznanja ne moemo doi razumom, ve intuicijom. Nie openhauera naziva pesimistom, to znai da se u njegovoj filozofiji ogleda gubljenje vere da se svet pribliava racionalnim idealima i da se to deava po snazi istorijske nunosti.

5.3. Egzistencijalizam

Egzistencijalizam je filozofski pravac koji se najpre vezuje za danskog filozofa Serena Kjerkegora (1813-1856). Kjerkegor je za sebe govorio da je vie religiozni mislilac nego filozof. Ipak njegove teme i nain miljenja ostavili su traga u filozofiji. Kjerkegor je smatrao da se pred pojedinca postavljaju pitanja koja nisu reena u prethodnoj filozofiji i koja se u okviru filozofskih sistema, kakav je na primer Hegelov, ni ne mogu reiti. Recimo da je tano da se istorija sveta moe deifrovati kao napredak duha ka vlastitoj sutini ili da su moi pojedinca u pogledu saznanja ba onakve kakve ih je odredio Kant - da li se u tim znanjima nalaze odgovori na pitanja ta odreeni pojedinac da uradi sa svojim ivotom: na primer, da li da izabere ovaj ili onaj poziv, da li da se nada spasenju na onom svetu ili ne, da li da se vena sa ovom ili onom osobom? Odgovori na ovakva pitanja moda su najznaajniji za pojednica, pa ipak opta znanja koja vae za svu prirodu ili sve ljude ne nude te odgovore. Oni se kriju u samom pojedincu koji je nesvodiv na opte karakteristike oveka ili vremena u kojem egzistira. Pa ipak, mnoge teorije nastupaju tako kao da sa lakoom mogu da apsorbuju ovu pojedinanu i posebnu prirodu svakog oveka. One govore ta ovek jeste i treba da bude, podrazumevajui da se u tim odgovorima krije reenje za sve ljude koje oni treba samo da slede. Kjerkegor se ne slae sa time i u hrianstvu trai putokaze ka osveivanju ove neponovljive prirode pojedinca i njegovog ivota. ovek nije religiozan po tome to se pridrava spoljanjih zahteva vere. On postaje religiozan tek kada u samoj injenici da veruje u stvari koje prkose prirodnom poretku, otkrije znak svoje slobode da bude ono to jeste, ili drukije reeno, znak da on jeste neto to izmie optim

znanjima, neto individualno. U veri ovek moe pronai snagu da se suprotstavi neopravdanim zahtevima morala jednog vremena. Kjerkegor je smatrao da je hrianstvo u svojoj sutini lina vera koja omoguava pojedincu da se ostvari kao slobodno bie. Poznatije Kjerkegorove knjige su ILI-ILI, Pojam strepnje i Strah i drhtanje.

Egzistencijalisti u XX veku
Najpoznatiji savremeni egzistencijalist bio je an Pol Sartr (1905-1980). Sartr je napisao obimno delo u kome je kombinovao uticaje egzistencijalizma, marksizma i fenomenologije. Kod Sartra je termin "egzistencija" rezervisan za nain postojanja oveka, pojedinca. Svoje ideje o tome Sartr saima u formuli koja kae da "egzistencija prethodi esenciji". Ovo izrekom Sartr hoe da kae da je ovek bie koje nastaje, kao uvek novo i neodreeno. ta e biti njegova "sutina" (esencija) nije unapred dato i odreeno za sve ljude i vremena, kako je esto prethodna filozofija razmiljala o oveku. Ta sutina je delo samog pojedinca i zavisi od njega. On je stvara kroz izbore u kojima mu ne moe do kraja pomoi ni postojei moral, ni nauka ili filozofija. Alber Kami (1913-1960) bio je, kao i Sartr, i pisac i filozof. Motiv koji karakterie njegovu filozofiju je apsurdna ili besmislena situacija u kojoj egzistira ovek, nakon to su tradicionalni naini osmiljavanja ivota, tradicija i religija, izgubili svoju snagu. Ova situacija je teka, ali neizbena; ovaj teret apsurda koji od sada savremeni ovek mora da nosi, ne sme biti olako skinut putem zamene religijskih nada nadama o ostvarenju raja na zemlji. ovek je tako poput mitskog junaka Sizifa koji mora da uvek nanovo gura svoj kamen, bez odreene teorije, politikog pokreta ili nade koja bi ga mogla osloboditi te muke samostalnog izbora. Kami kae da se

njegov ovek pre okree mnoini najrazliitijih iskustava nego to ih rtvuje radi ostvarenja nekog posebno vrednog i priznatog kvaliteta ivota. Zbog toga je Kami branio pravo na pobunu, kao jednokratan in otklanjanja nepravde, a bio protiv revolucije koja uvek nastupa sa sveobuhvatniom reenjem za sva zla ovoga sveta, reenjem koje se naravno kasnije pokazuje kao nedovoljno za taj zadatak. Najpoznatije Kamijeve knjige su romani Stranac i Kuga, i filozofska dela Mit o Sizifu i Pobunjeni ovek.

5.4. Pozitivizam

Pozitivizam je pravac koji je osnovao francuski filozof Ogist Kont (1798-1857). Kont je smatrao da je filozofija kakvu su poznavali prethodni vekovi, bila pokuaj da se bez pouzdane naune metode daju odgovori na pitanja o oveku i svetu. Jedina ispravna metoda po Kontu je metoda empirijske nauke, u kojoj mogu da postoje samo empirijski proverive tvrdnje o realnosti. Na taj nain pozitivizam nastavlja sa odbacivanjem metafizike i odbacivanjem mogunosti da u svom razumu, preko ideja o bogu i venim istinama, imamo preicu pomou koje moemo doi do saznanja sveta.

Kont je napisao knjigu "Kurs pozitivne filozofije". Ve iz naslova ove knjige se vidi novi ton u filozofiji koji ukazuje na to da se pitanja kojima se bavila filozofija mogu reiti na jednostavan nain, jednim kratkim kursom koji e proglasiti da od sada za pravo saznanje treba smatrati empirijsku nauku, a da dosadanji nain miljenja treba smatrati za neto to je oveanstvo preraslo i to spada u njegovo detinjstvo i mladost. Kont je smatrao da miljenje kroz istoriju (ali, i kroz ivot individue) prirodno prolazi kroz tri stadijuma: 1. Teoloki - u kome prirodne pojave objanjavamo natprirodnim silama kojima pripisujemo ljudske osobine i pretvaramo ih u boanstva 2. Metafiziki - u kome ove sile postaju apstraktni pojmovi koji nam slue da opiemo pretpostavljenu i loginu strukturu sveta, i

3. Pozitivni - U kome odustajemo od ovakvih subjektivnih upisivanja u stvarnost i prihvatamo da do istine moemo doi samo sistematskim ispitivanjem iskustva kroz nauna posmatranja i eksperimente. Poto filozofija odustaje od metafizikog saznanja, ona sada treba da se ogranii na pomo naunom razvitku. Ona treba da razjanjava pojmove nauke, sistematizuje njene rezultate, da razrauje pravila naune metode i da prui kriterijum po kome nauno saznanje moemo odvojiti od metafizikih pokuaja. Pozitivisti smatraju da su mnogi problemi filozofije prividni problemi: na njih nije mogue odgovoriti sa bilo kakvom pouzdanou i treba napustiti njihovo reavanje.

5.5. Logiki pozitivizam

Ideje sline Kontovim u dvadesetom veku zastupa grupa savremenih filozofa (Moric lik (1882-1936), Rudolf Karnap (18911970), rani Ludvig Vitgentajn (1889-1951) i drugi). Bliski ovom krugu bili su i engleski filozofi Bertrand Rasel (1872-1970) i Dord Edvard Mur (1873-1958). Oni takoe smatraju da je jedino legitimno znanje empirijska nauka, ali u aru protivljenja metafizici tvrde i vie: da su stavovi filozofije (metafizike), etike i estetike besmisleni (da ne pruaju nikakvo pozitivno saznanje) i da su nauni stavovi, za razliku od metafizikih, dokazivi (potvreni) u stepenu koji ne doputa nikakvu sumnju, da se dakle mogu nazvati istinitim u potpunom i konanom znaenju. Ova kritika se oigledno zasniva na posebnom pojmu "smisla", koji se svodi na informaciju o nekim opaljivim injenicama ili stanjima stvari. Na intuitivan pojam smisla je znatno iri, tako da su ovakve tvrdnje logikih pozitivista pokrenule jedan novi nain filozofiranja filozofiju jezika - iji je cilj da prui potpuniju teoriju znaenja ili smisla. Tvrdnju o potpunoj potvrenosti naunih iskaza ubrzo su napustili i sami filozofi logikog pozitivizma. Ipak, na kritici ovog njihovog shvatanja izgradile su se neke kasnije ugledne filozofije kao to je npr. filozofija Karla Popera.

5.6. Fenomenologija - Huserl i Hajdeger

Fenomenologija je filozofski pravac koji je osnovao nemaki filozof Edmund Huserl. Huserl se nadao da je filozofiju mogue izgraditi kao specifinu nauku, u kojoj emo posebnom metodom otkrivati sutine predmeta. Te sutine se otkrivaju samo svesti i predstavljaju onu specifinost predmeta koja se ukazuje kada, privremeno, stavimo "u zagrade", odnosno zaboravimo na ono to smo o tim predmetima prethodno znali, npr. kroz prirodne nauke (ovaj postupak se naziva fenomenoloka redukcija). Na taj nain bi trebalo da smo u stanju da sebi ponovo razjasnimo svet onako kako se on pojavljuje za nas, otkrivajui njegov dubinski sloj koji je stalno prisutan kada se odnosimo prema svetu. Sutine saznajemo neposredno, intuicijom, pa ipak, tako dolazimo do nesumnjivog znanja koje moe da bude temelj naeg odnosa prema svetu. Huserlova dela ukljuuju knjige Ideja fenomenologije, Filozofija kao stroga nauka, Kartezijanske meditacije i Kriza evropskih nauka.

Huserlov uenik Martin Hajdeger, stvorio je originalnu filozofiju koju je nazivao fundamentalna ontologija. Hajdeger pokuava da fenomenolokom metodom istovremeno govori i o ontolokim i o egzistencijalnim temama. Ono to je posebno kod njega je uverenje da e metoda otkrivanja sutine Bia dati bolje rezultate ako poveemo Bie i Vreme ("Bie i vreme" je naslov Hajdegerove najpoznatije knjige) i pokuamo da otkrijemo ta je to to odreene svetove i naine miljenja (npr. svet predsokratovaca) razlikuje od savremenog ili sveta nekog drugog doba. Na taj nain Hajdeger je mogao da govori o irokoj oblasti istorije duha u vremenu.

Hajdeger smatra da je ovek bie koje moe da razume ontoloku razliku i da razmilja o njoj. Ontoloka razlika je razlika izmeu Bia kao neega to ini zajedniku sutinu nekog sveta koja odreuje ta e u njemu zaista postojati i biti vano - i onoga to prosto opipljivo postoji u nekom svetu - za ta postoji termin: bivstvujue. Smisao rei "zaista postoji" moemo uhvatiti ako pomislimo da za ljude mogu "postojati" boanstva ili hramovi. Da li e neka zgrada biti hram zavisi od znaenja koje ljudi pridaju tom mestu. Ovde se otvara mogunost, specifina za oveka, da bude u razliitim svetovima kojima je okruen bez svoje volje, ali u kojima ipak dolazi do izraaja njegova sloboda, jer ti svetovi imaju odreeno Bie zahvaljujui njemu koji moe da razume tako neto.

Hajdeger je, u okviru nemakog jezika, izgradio posebnu i komplikovanu terminologiju da bi opisao odnose oveka i Bia. oveka, npr. oznaava kao bivstvujue koje moe da razume smisao Bia i oznaava ga terminom Tu-bie.

U okviru ove terminologije Hajdeger je prikazao savremenog oveka kao baenog u svet stvari u kome i sam sve vie postaje stvar. Na ovaj nain ovek boravi u zaboravu Bia. Hajdeger je smatrao da nije uvek bilo tako. Na Nieovom tragu gajio je nadu u mogunost povratka ranog grkog shvatanja sveta koje je izgubilo od svoje punine u toku razvoja zapadne filozofije ka metafizici. Metafizika i savremeni svet su, za njega, pruali sliku zaborava Bia.

5.7. Ostali pravci savremene filozofije: Pragmatizam, Kritika teorija, Strukturalizam i Postmoderna

Pragmatizam
Pragmatizam je filozofski pravac koji je osnovao arls Sanders Pers (SAD, 1839-1914). Ni ovaj pravac nije mimoilo opte antimetafiziko raspoloenje 19. veka. Pers eli da filozofiju povee sa realnim praktinim ivotom. Zbog toga on uzima kao pravilo da je jedan stav vaan samo po tome kakve su njegove praktine posledice u svakodnevnom ivotu, odnosno, da se znaenje tog stava za nas iscrpljuje sa tim posledicama. Budui da je svaki ovek racionalno bie koje tei vlastitom dobru, u posledicama koje neki stav ima u odnosu na njegov ivot nalazi se kriterijum koji je u stanju da na dovoljno dobar nani razdvoji (trenutno) istinite od lanih stavova. Pers je smatrao da je ovaj pritisak ivota da izaberemo tane stavove posledica postojanja objektivne realnosti koja je ista za sve i koja ne zavisi od naih elja.

Poseban Persov doprinos filozofiji je pokretanje ozbiljnijeg bavljenja znaenjem jezikih izraza. Jezik je posmatrao kao instrument kojim se postiu praktine svrhe i koji je nezaobilazno sredstvo saznanja koje zato moramo upoznati. Na ovom tragu kasnije je nastala nova disciplina u okviru filozofije - filozofija jezika.

Persove ideje inspirisale su ostale amerike filozofe od kojih su najpoznatiji Vilijam Dejms (1842-1910) i Don Djui (1859-1952). Moemo rei da je pragmatizam sve do danas ostao vana crta filozofije koja se stvara u Americi.

Kritika teorija
Kritika teorija je pravac koji su pokrenuli filozofi takozvane "Frankfurtske kole" od kojih su najpoznatiji Maks Horkhajmer (1895-1973) i Teodor Adorno (1903-1969) (koji su nekoliko knjiga napisali zajedno). U krugu deluju i Herbert Markuze , Erih From , kasnije i Jirgen Habermas (1929-). U najkraem, ovi filozofi se inspiriu Marksovim uenjem, ali ne smatraju da ono automatski odgovara na sve probleme savremenog sveta. Fenomeni koji su jo uvek zahtevali objanjenje bili su pad dela oveanstva u varvarstvo tokom perioda nacizma i faizma, i izroavanje marksizma u totalitarnu ideologiju. Horkhajmer smatra da se i jedno i drugo moglo dogoditi prvenstveno zbo svojevrsnog " pomraenja uma " koje su dogodilo u evropskoj kulturi, a koje se ogleda u odustajanju od borbe za ideale uma, kao to su sloboda i jednakost. Osobito u okviru pozitivizma i pragmatizma borba za te ideale prikazana je kao stvar ukusa. Horkhajmer smatra da je taj neobavezan odnos prema osnovama civilizacije dozvolio njen pad u varvarstvo. Njegove simpatije za marksizam poklapaju se sa osobinom marksizma da odreene vrednosti smatra ispravnim.

Ali pored ove pozitivne osobine, marksizam je imao i tu negativnu osobinu, da vlastitu istinu smatra sveobuhvatnom i potpunom. Za ubeene marksiste njihova filozofija je bila primer Istine kojoj nita ne protivrei, istine koja je postigla savrenstvo. Meutim, kroz istoriju se nakupilo previe argumenta da to nije tako. Na ovu novu situaciju reaguje Adorno u svojoj knjizi Negativna dijalektika. Negativna (opovrgavajua, ona koja protivrei) dijalektika (promena) sastoji se u tome da se svaki sistem koji pretenduje da objasni celinu stvarnosti na kraju uruava pod teretom injenica koje mu protivree . Zato se Adorno zalae za fragmentarnu teoriju, koja prihvata da je svaka ljudska teorija, svaki poredak, nesavren. Svaki celoviti sistem e doiveti propast, tako da treba odustati od stvaranja takvih sistema.

Ovom poslednjim stavom koji li i na stav o propasti "Velikih pria" kritika teorija inspirie Postmodernu, o kojoj emo govoriti posle kratke digresije o strukturalizmu.

Strukturalizam
Ovaj pravac se razvio najvie u Francuskoj i to pod uticajem osnivaa moderne lingvistike Ferdinanda de Sosira (1857-1913). Sosir je uoio da se jezik moe istraivati kao sistem nezavisno do promena koje se sa jezikom deavaju u vremenu. Taj sistem uvek funkcionie na isti nain i to tako da svaki jezik mora, sluei se konanim brojem "fonema", da stvori simbole koji oznaavaju pojmove koji interesuju ljude koji se njime slue. Ova injenica da se odreena "struktura" stalno odrava u jeziku inspirisala je filozofe da sline strukture trae i u funcionisanju drutva. Do tada se drutvo posmatralo prevashodno kroz njegovu istoriju. To istraivanje najee je pratila jedna nada: da e u budunosti biti bolje nego to je bilo ranije, zahvaljujui kretanju istorije ili promeni koju e ljudski rod zahvaljujui novim znanjima i moda boljoj volji moi da postigne. Strukturalizam u sebi krije i motiv skepse u odnosu na ove oekivane promene. Strukturalisti veruju da se iza obeane bolje budunosti krije motiv moi koja se ovakvim obeanjima odrava i uveava. Poznati francuski strukturalisti bili su Klod Levi Stros (1908-) i Miel Fuko (1926-1984).

Postmoderna
I tako dolazimo do jo jednog "francuskog" pravca (po mestu roenja i najzanimljivije produkcije filozofskih dela) - postmoderne . Najistaknutije figure ovog pravca su an Faransoa Liotar (19241998), ak Derida (1930-) i an Bodrijar . Ovi filozofi su originalni onoliko, koliko su pod izrazitim uticajem jako puno drugih filozofskih pravaca, od marksizma do strukturalizma. Postmoderniste povezuje shvatanje da je savremeno doba (a tu se najee misli na kraj 20 veka.) u mogunosti da razvije nove modele drutvenog povezivanja poto su

se stari modeli istroili. Liotar se dri toga da ne treba ponovo pokuavati da se krhotine " velikih pria ", kakav je npr. bio marksizam, poveu u novu jedinstvenu priu, jer bi to bilo nasilje nad heterogenim savremenim drutvima . Derida se bavi " dekonstrukcijom " starih filozofija pokuavajui da otupi njihovu negativnu otricu i spase njihov pozitivni sadraj, dok je Bodrijar poznat po teoriji da na kraju 20. veka virtuelna, simulirana svarnost sadrana u simbolima i sredstvima komunikacije, odnosi prevagu nad "realnom" stvarnou.

6. FILOZOFSKE DISCIPLINE
6.1. Savremene metodoloke teorije
U okviru pozitivizma filozofija dobija zadatak da se bavi metodologijom nauke. Iako metoda nauke predstavlja zbir stavova o tome kako "treba" da postupamo bavei se naukom, ona se nekako provukla izmeu stava pozitivista o besmislenosti etikih stavova (koji su vrsta "treba" stavova) i oseanja da je nauno istraivanje proces koji ima svoja pravila ija se ispravnost mora moi proveriti na nepristrasan nain preko posledica primene tih pravila na razvoj nauke. Tako je nastala plodna disciplina metodologije, koja je na nov nain otvorila stara pitanja i probleme filozofije. Iako su okrenuli filozofiju u pravcu metodologije, reenja pozitivista su se u okviru nove discipline prva nala na udaru kritike. Pozitivizam je ostavio sliku naunih teorija koje se razlikuju od metafizikih po tome to nam govore o opaljivim stanjima stvari. Prirodni nastavak posle ovakvog stava je da naune teorije i nastaju tako to generalizujemo posmatranja i injenice koje smo na taj nain stekli. Po miljenju pozitivista, rast nauke predstavlja proces gomilanja opaenih injenica objanjenih zakonima koji opisuju pravilnosti u njima. Meu filozofima koji su se usprotivili ovakvom gledanju na metodu nauke istie se Karl Poper (1902-1994). Po njegovom miljenju, naune teorije ne nastaju tako to generalizujemo posmatranja oiena od svake teorije. Ustvari, svako nae opaanje je ve selektivno, jer uvek neka naa ve usvojena teorija odreuje koje emo injenice uoiti i pratiti. Nauka ne poinje pukim posmatranjem ve problemskom situacijom u kojoj postoji neslaganje izmeu naih oekivanja (teorija) i stvarnosti. Da bi

ovu situaciju reili, mi pomou nae imaginacije i ukupnih kreativnih moi (koje ukljuuju sve to znamo o "dobrim" teorijama koje su do sada objanjavale svet) predlaemo novu teoriju, novu pretpostavku ili hipotezu. Ona moe da bude u stanju da bolje objasni uoene injenice, pa ipak, kao naunici, mi ne treba da se zaustavimo kod nje, ve smo obavezni da smiljamo dalje eksperimente koji e ispitivati njene posledice i nastojati da je opovrgnu. Nijedna teorija nije toliko istinita da bi bila poteena ovakvog postupka; sa svoje strane, teorija mora da nam objasni sa kojim stanjem stvari bi ona mogla biti opovrgnuta, ime ona stie empirijski, nauni status. Poper je ovaj metod nazvao metod pokuaja i pogreki. Po ovoj metodi, naune teorije treba da budu smele, po mogustvu jednostavnije i optije od prolih, i treba da nam omogue da otkrijemo injenice koje uopte nismo uoavali pre nego to ih je nova teorija predvidela. Poper je poznat i po raspravi o metodi drutvenih nauka. Smatrao je da treba napustiti veru da moemo znati zakone istorije ili istorijsku "nunost" i da moemo jednostavnim potezima odrediti sutinu drutva kao celine. inei to, mi precenjujemo vlastite saznajne moi, zanemarujui sloenost drutva i istorije. Primer uverenja da istorijske zakone ipak moemo znati bio je marksizam. Poperove najpoznatije knjige su Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, Logika naunog otkria, Beda istoricizma i Pretpostavke i pobijanja. Uticajnu teoriju o naunoj metodi dao je i ameriki filozof Tomas Kun (1922-1996) U svojoj knjizi Struktura naunih revolucija izneo je tezu da istoriju nauke karakteriu veliki obrati, koje je nazvao "naune revolucije", u kojima se menja vei deo onoga to naunici jednog vremena smatraju istinitim. Najpoznatiji primer takve promene je kopernikanska revolucija. Revolucije ne nastaju tako to se jave oigledne injenice koje protivree staroj teoriji, koja se onda racionalno odbacuje i zamenjuje novom teorijom koju na jednostavan nain sugeriu

novootkrivene injenice. Ovaj proces je u stvarnosti iznenaujue spor, to znai da naunici najee ne mogu racionalno da se odlue izmeu teorija, tako da vetina ubeivanja igra veliku ulogu. Ipak, na kraju, nova paradigma okuplja oko sebe vei deo naunika, kada nauna zajednica ulazi u period "normalne nauke".

Hermeneutika
Stvarnost ne saznajemo samo neposredno ili putem naunih eksperimenata ve i putem tekstova drugih ljudi koji su se bavili istim temama kao i mi. Ti drugi ljudi i njihova razmiljanja su predmet drutvenih nauka koje zato moraju imati metodu pomou koje e se baviti smislom onoga to oni govore. Zbog ovih problema i potreba nastala je hermeneutika, filozofska disciplina koja se bavi tumaenjem tekstova i nainima kojima dolazimo do njihovog smisla. U razvoju hermeneutike istaknutu ulogu imali su Vilhelm Diltaj (1833-1911) i H. G. Gadamer (1910-2002) Njene osnovne pouke su da se tumaei neki tekst moramo kretati u krugu izmeu pojedinih delova i celine teksta (hermeneutiki krug) i, takoe, poznavati kontekst ("horizont") u kome je neki tekst nastao. Ipak, najvanije je da dozvolimo da nas tekst neemu naui, tako to emo ga oiveti vlastitim iskustvom, a njegove teze uzeti ozbiljno, kao rivalske hipoteze naim vlastitim stavovima o svetu. Gadamer je ovaj proces nazivao "stapanje horizonata". S druge strane, nae tumaenje nekog teksta, ma koliko ga smatrali zasnovanim i dobrim, nikada ne treba da bude tretirano kao jedino i konano tumaenje . Upravo koritenje naeg vlastitog iskustva dalo je (na) smisao tekstu. Uvek je mogue da neko sa drugaijim iskustvom otkrije i smisao koji je nama promakao. Tako, bavei se smislom nekog teksta postupamo na slian nain kao u nauci: nae tumaenje je samo naa hipoteza o smislu odreenog teksta.

6.2. Etike teorije

Etika je kroz istoriju filozofije prola kroz vie faza. Grci su se etikom bavili kao generalnom teorijom vrline. Ve tada su se etike teorije nale pred izazovom koji su postavili sofisti, koji su primetili da se etiki stavovi razlikuju od oveka do oveka i od naroda do naroda. Njihovo reenje bilo je da se, kada je ve tako, njihov izvor pomeri sa bilo kakve objektivne stvarnosti na stavove i izbore samog oveka. Sa ovim reenjem nad etikom se pojavila senka proizvoljnosti na koju su mnogi moralisti (meu prvima, Sokrat i Platon) reagovali nezadovoljstvom, branei objektivno vaenje odreenih etikih normi. U moderno vreme, ovaj problem proizvoljnosti filozofi reavaju tako to pokuavaju da opravdanje etikih stavova usmere ka samom razumu. ini im se nedovoljno rei da neki spoljanji inilac (religija, obiaji ili vaspitanje) odreuje nae etike stavove, jer se na taj nain proizvoljnost ne izbegava, a univerzalnost etikih stavova (vaenje za sve) ne postie. Oni zato trae racionalni okvir kojim bi mogli utvrditi mahom ve poznate osnovne etike stavove. U tom racionalnom okviru mi prihvatamo etike stavove zato to prihvatamo neke druge stavove koji su logiki povezani sa njima. U tom poduhvatu postoji Hjumovo ogranienje da se etiki stavovi mogu izvesti samo iz skupa stavova od kojih je bar jedan takoe etiki stav (a ne stav o injenicama). Moe se rei da je jedan novi zahtev uspostavio Dord Edvard Mur (1873-1958), ukazujui da se pitanje Da li je neto dobro? ne moe zatvoriti pozivanjem na znaenje etikih termina. Etika pitanja moraju moi da budu otvorena, zato jer bi im u suprotnom nedostajalo racionalno opravdanje. Greku koja se pravi zatvaranjem nekog etikog pitanja Mur je nazvao "naturalistika greka".

U toku devetnaestog veka izdvajaju se dva naina razmatranja etikih pitanja. Utilitaristi, koji slede stavove Deremi Bentama (17481832) i Dona Stjuarta Mila (1806-1873), smatraju da je cilj etike da se postigne "najvea srea najveeg mogueg broja ljudi". Treba prihvatiti onaj etiki stav koji po svojim posledicama vodi ovom stanju. Utilitarizam sledi intuiciju da delujemo iz moralnih motiva zato to elimo dobro drugih, stavljajui ga ispred vlastitog dobra. Na ovaj nain se mogu opravdati i etiki stavovi o jednakoj slobodi za sve, tvrdnjom da su oni takoe vode ovoj najveoj moguoj srei. Ipak, mnogi su zamerili utilitaristima da se po principu najvee mogue sree mogu opravdati intuitivno nemoralne radnje. Dovoljno je da raun budue sree pokae da je ona najvea, ako se ove radnje izvre.

Deontoloka etika insistira da treba racionalno opravdati stavove koji predstavljaju dunost. Po Kantu, to racionalno opravdanje ne treba da ukljuuje sva stanja sree koja zavise od individualnih razlika. Na taj nain bi proizvoljno proglaena "srea za sve", mogla dugo da se odrava kao opravdanje za sve radnje. Ustvari, upravo stav da ne moemo unapred znati ta je dobro za svakog pojedinca, vodi stavu da je onda potrebno etiki zatititi individualnu potragu za tim dobrom. Kant tako formulie kategoriki imperativ koji titi slobodu svakog pojedinca kao osnovni etiki stav. Ovaj stav spada u "moral u uem smislu", a individualna potraga za sreom u "moral u irem smislu". Pravei ovu razliku, Kant dobija mono sredstvo u borbi sa onima koji relativizuju moralne norme u ime slobode izbora i razlika meu pojedincima. Etika se bavi onim to moe biti svima zajedniko, a ne trudi se da im sve bude zajedniko, odnosno da ih uniformie, ili da im nametne ono to je pretpostavljeno dobro za njih.

Veina savremenih autora brani utilitaristiko ili deontoloko stanovite putem analize njihovih logikih implikacija.

6.3. Moderne politike teorije

Politika i filozofija su bliske utoliko to svaka politika operie nekim idejama koje se tiu svih, i koje se naravno mogu kritikovati. Filozofiju prevashodno interesuju principi na kojima poiva neko drutvo, a ne takozvana dnevna politika. Teoriju moderne politike osniva jedan renesansni mislilac - Nikolo Makijaveli (Italija, 1469-1527). Makijaveli je uvideo da je politika racionalna delatnost i da se u njoj zahtevaju znanja koja su drukija od moralnih znanja. Njegovo delo predstavlja opis te racionalnosti koja se realno primenjuje u politici, dakle opis sredstava i ciljeva koji se javljaju u njoj. Po Makijaveliju cilj vladaoca treba da bude odranje drave, a jeste i njegovo odranje na vlasti. Politiar je dakle neko ko upotrebljava razum da bi ostvario ta dva cilja, a ne izaslanik boga na zemlji, ija je moralnost nesporna ili koji treba da zna samo moralne ciljeve da bi se njome uspeno bavio.

Kako filozofija ulazi u "Doba razuma", 17. i 18. vek, filozofi se sve vie oseaju slobodni da razmiljaju o osnovama drutva. Oni trae razloge zbog kojih politike institucije postoje i ele da one opravdaju svoje postojanje pred sudom razuma. Zajedniko ovim teorijama je da smatraju da drava poiva na drutvenom ugovoru. Ideja drutvenog ugovora govori o dve stvari. S jedne strane, ona kae da se institucije mogu opravdati samo saglasnou ljudi. Odatle sledi da institucije mogu biti promenjene ako se graanima uini da vie ne zadovoljavaju njihove potrebe. Poredak se vie ne posmatra kao nepromenljiv ili zatien nekim viim razlozima. Filozofija uzima kao svoj zadatak da ljude snabde principima koji im mogu posluiti u toj promeni.

U Engleskoj, Lok pie Dve rasprave o vladi u kojima dokazuje da su svi ljudi po prirodi jednaki. Odatle sledi da svaiji interesi moraju biti uzeti u obzir u postavljanju drutvenih principa. Posebno, Lok se zalae za ograniavanje moi i prava drave u odnosu na pojedinca. Kao ni drugi ljudi, tako ni dravna vlast nema prava da ugroava ivot, svojinu i privatnost pojedinca. Poredak treba da je sposoban da istrpi slobodno izraavanje miljenja. Na ovaj nain, za dravu je ostavljen zadatak da uva graanski mir i obezbeuje sprovoenje pravednih zakona, jednom reju, da omoguava da slobodni pojedinci mogu da tee vlastitim ciljevima koji su samo njihova stvar, a ne stvar drave. Lok je, za razliku od Hobsa, smatrao da su ljudi takvi da e po prirodi sa radou prigrliti ovakvo drutvo, i da nee biti potrebno previe uzdignuti dravnu vlast da bi ljude mogla drati u miru.

Ve smo rekli da su Lokove ideje najvie uticale na prosvetitelje. Ruso pie knjigu koje se ba zove Drutveni ugovor u kojoj dokazuje da je suveren narod, a ne kralj ili izvrna vlast i da je izvor zakona opta volja koja sve graane uzima kao jednake i formulie osnovna pravila koja ine vezu meu ljudima jednog drutva.

Sve ove ideje pripremaju Francusku revoluciju, ali ona kao da izmie razmiljanjima filozofa koji su teorijski uspostavljali osnove drutva. Kao posledica revolucije u politici se javljaju nova pitanja. Da li je revolucija kao takva opravdana? Da li je pitanje hleba vanije ili isto tako vano kao i pitanje slobode? Ako i posle revolucije sve bude puno problema, da li je za to kriva revolucija ili premalo revolucije? Nije li razum suvie krhka i neodreena osnova na kojoj bi poivalo drutvo, tako da se tradicija ipak ne moe odbaciti? Dok su se filozofi pre revolucije nadali da e principi o kojima piu lako prokriti put do ljudi, posle revolucije je postalo jasno da to nee biti tako.

6.2. Savremene politike teorije

U 19. i 20. veku u politici uestvuju velike grupe ljudi, ba zbog toga to je njihova saglasnost postala neophodna za odravanje poretka. Pored reenja koja se moraju pozivati na interese ovih grupa, javlja se i problem ideologije, kojom se saglasnost osigurava ak i onda kada se neke injenice protive nekom skupu ideja. Moe se rei da se za naklonost ljudi u toku ovog perioda bore tri vrste politikih teorija: marksizam, liberalizam i konzervativizam. Marks je postavio teoriju koja je smatrala da se do ekonomskih prava radnika moe doi samo radikalnom promenom drutva putem revolucije i ukidanja privatnog vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju. Tako je postavljen cilj koji je uticao na politiku sve do naeg doba. Dok su na Zapadu sredstva za ostvarenje tog cilja bila ublaena, na Istoku su bile izvedene revolucije kojima je sledila suspenzija tradicionalnih demokratskih prava. Novi poredak je uvravan i terorom i kasnijim ograniavanjem slobode miljenja i politikog okupljanja. To je dovelo do toga da su se mnogi filozofi 20. veka bavili prirodom totalitarnih poredaka. Zajedniki zakljuak je bio da se totalitarni poreci zasnivaju na nekoj vrsti epistemoloke oholosti u kojoj se pretpostavlja da su Istine o kretanju istorije, prirodi drutva i oveka otkrivene (prvenstveno kroz zvaninu verziju marksizma, ali marksizam nije jedina ideologija) i da ih samo zlonamerni mogu dovoditi u pitanje. Faizam je takoe pokazivao totalitarno lice koje je bilo sasvim nezasnovano u filozofskoj tradiciji i koje je trajalo krae, tako da je kritika mahom bila upuena marksizmu koji je imao i svoju liberalniju verziju na Zapadu, a i iru filozofsku osnovu koja je ukljuivala i trajne ideje socijalne pravde ili mira. Liberalizam je kao starija teorija morala da se kroz ovo vreme nosi sa marksizmom. Njene osnove postavili su mnogi mislioci, meu kojima

su i Don Lok i Don Stjuart Mil. Liberalizam brani vrednosti slobode pojedinca i nepovredivosti svojine, kao temelje drutva kojih se uvek treba pridravati. Privatna svojina omoguava samostalnost miljenja, ona podstie kreativnost i rad i drutvo zasnovano na prirodnoj sebinosti, na realistinijoj je osnovi od drutva zasnovanog na solidarnosti i pretpostavljenoj slozi oko upravljanja resursima. Liberalizam ostavlja pojedincima da odlue o korisnosti svojih poduhvata, a poto u drutvu postoji konkurencija njihovih projekata, oni se, da bi se odrali i bili uspeni, moraju usavravati, to poveava ukupne moi drutva. Pa ipak, iako su na kraju 20. veka liberalne drave pobedile u ideolokoj bici, one su se morale promeniti da bi odgovorile izazovima socijalizma. U veini evropskih drava usvojen je stav da trite, iako ostaje ideoloka osnova drutva, ne moe uspeno regulisati zadovoljavanje svih potreba, tako da je njegovo delovanje ogranieno radnikim pravima i dravnim merama kojima drava na sebe preuzima obezbeivanje sredstava vezanih za zajednike i trajne potrebe svih, kao to su zdravstvo, kolstvo ili zaposlenost i saobraaj. Konzervativizam je u toku ovih borbi latentno prisutan. On se zasniva na ideji da su tradicionalne ustanove (crkva, dinastija) ili obiaji toliko znaajni da ih ne treba dovoditi u pitanje, ak i onda kada se ine neracionalni. Konzervativni mislilac veruje da je tradicija (ili religija) formulisala pravila ija je vrednost iznad proizvoljnog suda, i da uvek tome treba dati prednost nasuprot novim reenjima koja e, kada se jednom tradicija napusti, otvoriti put potpunoj proizvoljnosti, koja e voditi ili u anarhiju ili u totalitarizam. Ba u nae vreme, oigledni neuspeh marskizma s jedne strane, a i apstraktnost liberalnih naela, oivljavaju zanimanje za konzervativne ideje, koje je bilo u uzmaku u toku borbe izmeu liberala i marksista.

CITATI I KOMENTARI
1. UVOD U FILOZOFIJU
Filozofija kao istraivanje ljudske prirode

Oni [filozofi] posmatraju ljudsku prirodu kao predmet filozofskog razmiljanja i ispituju je paljivo kako bi nali one principe koji upravljaju naim razumom, pobuuju naa oseanja i navode nas da hvalimo ili da kudimo neki odreeni predmet, delovanje i ponaanje. Dejvid Hjum, Istraivanje o ljudskom razumu, str. 58.
Sagledavanje stvarnosti kao cilj filozofije

Onda ujmo i govorimo dalje seajui se onoga ime smo zapoeli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savrenog oveka. Njega je, ako se sea, najpre vodila istina, za kojom on svuda i na svaki nain mora da ide, ako nije buka i ako ima bilo kakve veze sa filozofijom. - Zaista smo tako rekli. - A zar ve samo to nije suta suprotnost mnenju koju danas ljudi imaju o njemu? - Jeste. - Zar onda, branei ga, neemo postupiti dobro ako kaemo da je onaj ko je eljan znanja prirodno sklon da se bori za ono to jest , a ne da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje se samo pomilja da jesu? Rei emo da on ne ostaje pri tome, nego ide napred, ne slabei svoj napor i udnju, sve dok prirodu onog, to svaka stvar po sebi jest, svojom duom ne shvati i u njoj tako rei sudeluje kao u onom to je njoj srodno. Platon, Drava, str. 180. (490a)

Cilj filozofije je istina

Mnenje je subjektivna predstava, proizvoljna misao, uobraenje koje moe biti kod mene ovakvo ili onakvo, a kod drugoga drugaije; jedno mnenje je moje , ono ne predstavlja neku u sebi optu misao koja je neto po sebi i za sebe. Filozofija u sebi nema nikakvih mnenja, nikakva filozofska mnenja ne postoje. im neko, - pa ak i kada je to neki istorio-pisac filozofije - govori o filozofskim mnenjima, odmah se vidi da je lien osnovnog filozofskog obrazovanja. Filozofija je objektivna nauka istine, nauka njene nunosti, pojmovno saznanje, a ne neko mnenje, niti neko mnenje, niti neko ispredanje mnenja. G. W. F. Hegel, Istorija filozofije str. 18.
Praktina strana filozofije

Kod svake vetine i zanimanja, ak i kod onih koji se najvie tiu ivota i aktivnosti, moemo primetiti da duh tanosti, na kakav god nain bio steen, sve njih usavrava i ini korisnijima za drutvo. Pa ako filozof i moe iveti daleko od poslova, duh se filozofije, ako ga neki brino neguju, mora postepeno iriti itavim drutvom i podariti svim vetinama i zanimanjima slinu tanost. Politiar e stei veu opreznost i otroumnost u delenju i uravnoteavanju moi, pravnik vie metode i finije principe u svom zakljuivanju, a vojskovoa vie pravilnosti u svojoj slubi i vie opreznosti u svojim planovima i postupcima. Stabilnost modernih vladavina, nasuprot starima, i tanost moderne filozofije jednakomerno su rasli, a to e se verovatno i dalje dogaati. Dejvid Hjum, Istraivanje o ljudskom razumu, str. 62.
Lino angaovanje u filozofiji

ta je onda obrazovanje? Trebalo bi da verujem da je to kurs kroz koji pojedinac prolazi kako bi samog sebe dostigao; a onome ko ne eli da pohaa ovaj kurs, vrlo slabo pomae ak i to to je moda roen i u najprosveenijem dobu. Seren Kjerkegor, Strah i drhatanje, str. 200.

Izreke sedam mudraca

U tom nizu filozofa bili su i Tales Mileanin i Pitak Mitilenjanin i Bijant Prijenjanin i na Solon i Kleobul Linanin i Mizon henjanin, a kao sedmi se meu njih ubrajao Lakedemonjanin Hilon. Svi ti bijahu zadivljeni sledbenici, ljubitelji i uenici spartanskog ureenja. I moe razabrati da su njihova mudrost kratke reenice vredne spomena to ih je svaki izrekao. Kad su se oni sastali, posvetie svoje izreke kao cvet mudrosti Apolonu napisavi na hram u Delfima one svima poznate izreke: "Upoznaj samog sebe" i "Nita previe". A zato to govorim? Zato to je to bio nain filozofije starih - neka lakonska kratkoa u govoru. Platon, Protagora, 343 A (navedeno iz Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 57.). Kleobul: 1. Mera je najbolja ... 10. Nita ne ini nasilno ... 20. U dobru se ne uznosi, u zlu se ne ponizi. Solon: 1. Nita previe ... 3. Izbegavaj nasladu koja raa tugom. ... 10. Kad se naui pokoravati znae vladati. ... 17. ta ne zna, ne govori ... 20. Ono to je nevidljivo, dokazuj vidljivim. Hilon: 1. Upoznaj samog sebe ... 9. Potuj starijeg. ... 14. Neka ti jezik ne tri ispred misli ... 19. Pokoravaj se zakonima. Tales: ... 9. Teko je upoznati sebe samoga ... 10. Najvee je zadovoljstvo postii ono to eli. 11. Nerad dodija 12. Neumerenost je tetna. Pitak: ... 4. Ono to prebacuje drugima ni sam ne ini. Bijant: ... 5. Ne budi ni glup ni zao. ... 14. Postii uveravanjem, ne nasiljem. Herman Dils, Pretsokratovci, str. 57-59.
Pojam arhe - poelo prirode

Veina je prvih filozofa smatrala poelima svih stvari samo ona u obliku tvari (materije). Iz ega, naime, jesu sva bia i iz ega kao prvoga nastaju i u ta na kraju propadaju, dok supstancija traje, a u svojim stanjima se menja, i tvrde da je to element i poelo bia. Zbog toga misle da niti ta nastaje niti ta propada, jer takvo poelo uvek

ostaje sauvano. ... Mora, naime, postojati neki praizvor, ili jedan ili vie od jednog, iz kojih nastaje sve ostalo, dok on sam ostaje sauvan. Ipak, to se tie broja i oblika takvog poela ne govore svi isto. Tales, zaetnik takve filozofije, tvrdi da je (to) voda /zato je izjavljivao da je Zemlja na vodi/ prihvatajui moda to miljenje jer je video da je hrana svih (bia) vlana i da sama toplina iz toga nastaje i po tome ivi /a ono iz ega (sve) nastaje, to je i poelo svega/. Aristotel, Metafizika, (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 71.)
Tales - Voda kao poelo

Tales je za princip svega uzeo vodu i uio da je svet iv i pun boanstava (demona). Pria se da je ustanovio godinja doba i da je godinu podelio na trista ezdeset i pet dana. Kad su ga pitali ta je teko, odgovorio je: "Poznavati samoga sebe." A ta je lako? - "Dati drugome savet." A ta je najprijatnije? - "Uspeh." ta je boansko? - "Ono to nema ni poetka ni kraja." Na pitanje ta je najneobinije to je ikad video odgovorio je: "Tiranin u godinama." Diogen Laertije, ivoti i miljenja istaknutih filozofa, str. 8. i 11.
Anaksimandar - Apeiron kao poelo

Anaksimandar, sin Praksiadov, roen je u Miletu. On je izjavio da je princip i elemenat apeiron, ono to je neogranieno, ne definiui ga kao vazduh, vodu ili neto drugo. Smatrao je da se delovi menjaju, ali da je celina nepromenljiva. Uio je da Zemlja ima sferini oblik i da zauzima mesto u sredini. Dalje, da Mesec sija pozajmljenom svetlou, da prima svetlost od sunca; ali da ni Sunce nije manje od Zemlje i da se sastoji od najistije vatre. Diogen Laertije, ivoti i miljenja istaknutih filozofa, str. 42. Anaksimandar je rekao da je apeiron poelo bia i iz ega bia nastaju u to isto i propadaju po nunosti. Jer ona po redu vremena plaaju kaznu i odtetu jedna drugima zbog nepravde. Herman Dils, Pretsokratovci, tom I, str. 85.

Anaksimandar kae da zemlja lebdi i kree se oko sredita. Don Barnet, Rana grka filozofija, str. 85.
Anaksimen - vazduh kao poelo
Anaksimen

Euristratov iz Mileta, koji je bio drug Anaksimandrov, rekao je, kao i on, da je ono to je u osnovi jedno i bezgranino, ali ne i da je neodreeno, kao Anaksimandar, ve je odreeno, govorei da je to vazduh. ... Iz njega je, ree, nastalo ono to jeste, to je bilo i to e biti, kao i bogovi i boanske stvari, a ostalo je nastalo iz njegovih proizvoda. ... "Kao to nas", ree, "naa dua, koja je vazduh, dri na okupu, tako isto i dah i vazduh obuhvataju ceo svet". Don Barnet, Rana grka filozofija, str. 92-93.

Kao prva kola u filozofiji, Mileani otkrivaju jednu od osnovnih osobina

miljenja - uoptavanje. Oni neim jednim povezuju i objanjavaju vie stvari ili pojava. Prepoznati zajedniku crtu vie stvari i tu crtu znati uobliiti u opti iskaz o tim stvarima, predstavlja poetak svake nauke. Sa naukom dobijamo skup kratkih iskaza o svetu koji se odnose i na sluajeve koje do sada nismo istraili. Zbog toga je nauka poduhvat koji u sebi ima razlog stalnog nemira, jer se njene teorije i pretpostavke moraju stalno proveravati.

2. GRKA FILOZOFIJA
2.1. Heraklit
Heraklitova narav

Bio je gord kao malo ko i s prezirom je posmatrao okolinu, kao to se moe videti iz njegove knjige u kojoj kae: "Sveznalatvo ne ui razumevanju. Inae bi nauilo i Hezioda i Pitagoru, ili, dalje, i Ksenofana i Hekateja. Jer je jedno mudrost: razumeti misao kao ono to vodi ivot svuda i u svemu". Obino je govorio da je Homer zasluio da ga izbace sa spiskova takmiara i da dobije batine, a isto tako i Antioh. Govorio je takoe: "Pre valja gasiti drskost nego izbijanje vatre.", "Ljudi moraju da se bore za zakone onako kao to se bore za gradske bedeme". On napada i Efeane to su proterali njegovog prijatelja Hermodora. On kae: "Efeani bi postupili kako treba kad bi svi pomrli, a da nedoraslim ljudima ostave grad, zato to su proterali Hermodora, najsvesnijeg meu njima, govorei: "Neemo nikoga da trpimo da bude najbolji, ili, ako takav ovek postoji neka, onda, ide bilo kud i neka se drui s drugima". A kad su od njega zatraili da im napie zakone, on je taj njihov zahtev odbio zato to je drava ve bila u vlasti loeg ustava. On bi se povlaio u Artemidin hram i tamo bi s deacima igrao kocku. I kada bi Efeani stajali oko njega i posmatrali igru, on bi rekao - "ta se udite, nevaljalci? Nije li bolje da radim to nego da uzmem uee u vaem javnom ivotu?" Diogen Laertije, ivoti i miljenja istaknutih filozofa, str. 294.

Vatra i stalna promena

"Sve se stvari sastoje od vatre, i sve se ponovo vraaju u vatru." "Sve stvari nastaju sudbinom, a stvari koje postoje dovedene su u sklad sukobom suprotnih strujanja."... "Vatra je elemenat, i sve stvari su samo promena vatre i nastaju razreivanjem i zgunjavanjem." "Sve stvari nastaju sukobom suprotnosti, i sve tee kao reka. Vasiona (sve to postoji) ograniena je i postoji samo jedan svet. I on se naizmenino raa iz vatre i ponovo se vraa u vatru u odreenim ciklusima kroz svu venost, a sve to je odreeno sudbinom. Od suprotnosti, ona koja tei raanju i stvaranju zove se rat i borba, a ona koja tei razaranju kroz vatru zove se sloga i mir. Promenu je nazvao putem nagore i nadole, a svet nastaje iz te promene. Diogen Laertije, ivoti i miljenja istaknutih filozofa, str. 296. Heraklit negde kae da sve tee i nita ne miruje te poredei stvari sa strujom reke govori da dvaput u istu reku ne moe ui. Platon, Kratil, (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 143.) Sve je zamena za vatru i vatra za sve ba kao roba za zlato i zlato za robu. (B 90) Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 149-159. (Brojevi pored fragmenata su oznake koje su im dodeljene u ovoj knjizi.)
Logos

Jedno je naime mudrost: spoznavati duhovnu mo koja upravlja sve kroz sve. (B 41) Taj logos, koji postoji uvek, ne razumeju ljudi niti pre nego to o njemu uju, niti nakon to su uli. I mada se sve zbiva po tom logosu (zakonu), slini su neiskusnima iako se okuavaju u takvim reima i delima kako ih ja objanjavam razluujui svako prema njegovoj prirodi i tumaei kako stvar stoji. (B 1) Ali, iako je logos zajedniki, ipak veina ivi kao da ima vlastitu mo rasuivanja. (B 2)

Ako posluate, ne mene nego logos, mudro je priznavati da je sve jedno - kae Heraklit. (B 50) Granice due nee u hodu nai makar pregazio svaki put: tako dubok logos ima. (B 45) Ja dajem prednost onome to se moe videti, uti i spoznati. (B 55) Oi i ui su loi svedoci ljudima ako imaju barbarske due. (B 107) Dui je svojstven logos koji sam sebe uveava. (B 115)
Razboritost

Razborito misliti je najvea vrlina, a mudrost je istinu govoriti i raditi prema prirodi sluajui je. (B 112) Svim ljudima je dano da spoznaju sami sebe i da budu razumni. (B 116) Ljudima nije bolje da im biva sve to ele. (B 110) Razum je svima zajedniki. (B 113) Heraklit kae da je karakter oveku sudbina (B 119) Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 149-159.

Heraklitu dugujemo prvu filozofiju koja je, iako primer razboritosti i praktinog duha, istovremeno lina i subjektivno obojena . Filozof se tu predstavlja kao neko ko postavlja zadatke, kome je cilj da iskae pravu istinu, a ne "istinu" koja bi se svidela veini. Prva svrha filozofije nije da povlauje miljenju veine ne bi li filozofi na taj nain doli do slave ili vlasti, ve da otkriva istinu. Ova napetost izmeu nepristrasne istine i istine koja godi uima, ali nije istina, prati filozofiju kroz celu njenu istoriju.

2.2. Pitagora
Brojevi kao poetak

A meu njima i pre njih [Leukipa i Demokrita] posvetili su se matematici i prvi je unapredili takozvani pitagorejci; pa kako su u njoj bili vaspitani, pomislili su da su njezina poela poela svih bia. No budui da su u matematici brojevi po prirodi prvi, - inilo im se pak da u brojevima zapaaju mnoge slinosti s onim stvarima koje jesu i s onima koje postaju, i to vie nego u vatri, zemlji i vodi (da je na primer jedno odreeno svojstvo brojeva pravednost, drugo dua i um, a tree zgodna prilika, i svaka druga stvar tako rei na isti nain), i videli su osim toga u brojevima svojstva i razmere muzikih akorda, budui dakle da se pokazivalo da su druge stvari po celoj prirodi sline brojevima, ali da su brojevi prvi izmeu svega to u prirodi postoji, pomislili su da su elementi brojeva elementi svih bia i da je itavo nebo harmonija i broj; i ono to su mogli u brojevima i muzikim akordima pokazivati da se slae sa svojstvima i delovima neba i s itavim kosmikim poretkom skupljali su i prilagoavali jedno drugome. A ako je gde ta manjkalo, trudili su se da to onamo uvedu kako bi im itava nauka bila skladna. Navodim primer: budui da se ini da je broj deset savren i da obuhvata u sebi itavu prirodu brojeva, kazuju da postoje 10 telesa koja se kreu po Nebu; a budui da je oigledno da ih ima samo 9, prikazuju zbog toga protivzemlju kao desetu. Aristotel, Metafizika (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 398.) Jasno je najzad i da su oni, koji su smatrali da je broj poelo, smatrali da poelo postoji takoe i kao materija biima i kao njihovo svojstvo i kao njihovo stanje; a smatrali su da su elementi broja parno i neparno; od toga pak da je jedno neogranieno, a drugo ogranieno, a broj jedan da se sastoji od toga obojega (da je naime i paran i

neparan); broj pak da proizlazi iz jedinice, a brojevi da su, ba kao to je reeno, itavo nebo. Aristotel, Metafizika, ( isto , str. 399.) Aleksandar u svom delu Redosled filozofa pria da je u Pitagorinim zabelekama naao i ove podatke. "Princip svih stvari jeste monada, ili jedinica; iz ove monade proizlazi neodreena dijada (dvojstvo) i slui monadi - svome uzroku - kao materijalna podloga; iz monade i neodreene dijade proizlaze brojevi; iz brojeva take; iz taaka linije; iz linija povrine; iz povrine vrsta tela, osetljiva tela, iji su elementi: vatra, voda, zemlja i vazduh. Ovi se elementi meu sobom menjaju i u potpunosti prelaze jedan u drugi, i sastavljaju se da bi stvorili jedan ivi kosmos, razuman, sferian u ijem se sreditu nalazi Zemlja, koja je i sama sferinog oblika i svuda naseljena." Diogen Laertije, ivoti i miljenja istaknutih filozofa, str. 273.

Pitagorejske pouke

1. Kada odlazi u hram, skrueno se pokloni i nemoj se usput baviti, ni reju ni delom, nikakvim svetovnim poslovima... 4. Izbegavaj prometne ulice i hodaj stazama... 8. Ne potii vatru noem... 10. oveku koji podie na sebe teret pomai naprtiti, ali mu nemoj pomagati da ga sa sebe skida... 14. Kada ide na put, nemoj se okretati natrag jer te slede Erinije... 26. Ne smejati se grohotom. 28. Desnicu nemoj olako svakome pruati... 29. Ne prodiri srce. (str. 420.)... [mogua tumaenja ovih pouka] "ne poticati vatru noem", to je zapravo znailo: ne draiti otrim reima onoga koji plamti od gneva; ... "ne izjedati sebi srce", u smislu: ne muiti samoga sebe alou; ... "ne hodati prometnim ulicama" kojom izrekom je savetovao da se ne sledi mnenje veine, nego da se pristane uz miljenje one nekolicine koja je upuena u pravo znanje; ...

"onima koji nose teret pomagati prtiti, ali ne (sme im se pomagati) skidati ga", kojom izrekom je preporuivao da nikome ne potpomaemo u lenjosti, nego naprotiv u vrlini i radinosti. Herman Dils, Pretsokratovci I, str 419, 420.
Politiki stavovi pitagorejaca

Pitagorejci su drali - nauivi to od njega (sc. Pitagore), - da je korisno misliti da boanstvo postoji i da je prema ljudskom rodu tako raspoloeno da ga nadgleda i da ga ne zanemaruje. Mi naime trebamo takvu upravu kojoj se ni po koju cenu neemo opirati, a ba takva biva uprava boanstva, ako je doista boanstvo takvo kakvo zasluuje da upravlja svime. Kazivali su naime da je ovek doista ve po svojoj prirodi obesno bie, - a to su govorili s punim pravom, - i da je isto tako nestalno po svojim porivima kao i po eljama i drugima svakovrsnim strastima: treba mu dakle jedna takva vrhovna mo i vlast koja e mu nametati razborito suzdravanje i red. ... A uopte su mislili da treba suditi da nema veega zla od anarhije. ... O vladarima pak i podanicima mislili su ovako: za vladare su naime kazivali da moraju biti ne samo mudri nego da moraju takoe ljubiti podanike; i za podanike su kazivali da moraju biti ne samo posluni nego da moraju takoe ljubiti vladare. ... Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 423-424.

Fascinacija filozofa matematikom poinje, dakle, sa Pitagorom, i, preko Platona, vodi ka 17. veku i Dekartu, Spinozi i Lajbnicu. U matematici su filozofi videli Eldorado za tana uoptavanja. uvena Pitagorina teorema govori o svim pravouglim trouglovima sveta, pri emu, kao da je razlika izmeu poznatih i nepoznatih trouglova iezla - svi se oni moraju pokoravati njenom pravilu. To je uzdizalo matematiku kao primer uspenog saznanja koje se odrava (tano je za sve nove sluajeve), to je ono to ljudi po prirodi ele.

2.3. Ksenofan, Parmenid, Zenon 2.3.1. Ksenofan

Protiv Homera

Svaki in koji je ljudima na sram i na osudu kao krasti, preljubnik biti, jedan drugoga varati i Homer i Hesiod bogovima su dodelili. ... A smrtnici misle da se bogovi raaju kao i oni i da imaju haljine, govor i izgled njihov. ... Nego, da volovi i konji i lavovi imaju ruke i da rukama slikati mogu i delati kao i ljudi, likove bogova na svoju bi slikali sliku, konji konjima sline, a volovi volu podobne, i telu bi davali oblik na svoju prispodobu. ... Etiopljani kau da su bogovi tuponosi i crni, a Traani da su oiju plavih i crvene kose.
Bog je jedan, nepromenljiv i nepokretan

Jedan je bog, bogovima vrhovni vladar i ljudima, ni likom nije nalik, ni umom, smrtnicima. ... Bez napora sve pokree snagom uma. Uvek na istom mestu stoji bez ikakve kretnje i ne prilii mu da prelazi sa mesta na mesto. ...
Dato nam je samo nagaanje

tajne bogovi nisu od iskona ljudima dali nego su sami ljudi s vremenom traili boljitak. ... Niti je bio niti e ikada biti ovek koji bi istinski znao o bogovima i o svemu to kaem. A ako bi uspeo neko savreno izrei stvarnost, on je ipak ne zna iskustvom. Svima je samo nagaanje dano.

Sve

Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 133,134,135. (Ksenofanovi fragmenti)

2.3.2. Parmenid
Dva puta saznanja

Hajde, kazat u, a ti sasluaj, zapamti rei, koji su samo zamislivi istraivanja puti: prema jednome bie jeste a nebia nema staza je (to) Uverenja ((koja) Istinu sledi); prema drugome nebie jeste i nuno postoji to je, kaem ti sasvim neprepoznatljiva staza: ne moe spoznati ono to nije (jer mogue nije) niti ga izrei. ... jer isto je misliti (kao) i biti. ... Jedino opis preostaje puta prema kom (bie) postoji. Na njemu vrlo su mnogi znaci da je nenastalo i neunitivo bie, jer je celovito (ono), nepomino, bez zavretka; niti je bilo niti e biti, itavo sad je, jedno, neprekidno. Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 208, 211. (izvodi iz Parmenidove poeme)

2.3.3. Zenon
Zenonovi paradoksi

etiri su Zenonova dokaza o kretanju koji zadaju tekoe onima koji ih reavaju. Prva je ona prema kojoj kretanja nema jer ono to se kree mora pre doi do polovine nego do kraja. ... Drugi je takozvani "Ahil". Govori o tome kako ono to je najsporije nikad u trku nee biti dostignuto od onoga to je najbre. Prethodno, naime ono to progoni mora doi do mesta odakle je krenulo ono to bei, tako da je ono sporije uvek u nekoj prednosti. ...

Trei je onaj upravo spomenuti prema kojemu strela koja se kree (zapravo) stoji. Zasniva se na tome da se uzima kako je vreme sastavljeno od trenutaka sadanjosti. ...

etvrti je onaj o jednakim telima koja se u trkalitu kreu iz suprotnih pravaca jednakom brzinom. Aristotel, Fizika (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 225, 226.)
Jo je Heraklit govorio da priroda voli da se skriva. To otkriva jo jednu crtu filozofije da govori o stvarima koje se sve ne mogu opaziti golim okom . Ovo moe da nam se uini kao mana filozofije. Meutim, mi se u najobinijem razmiljanju bavimo stvarima koje se ne vide, a da toga esto nismo svesni. Pogledajmo sledee reenice: Ba neto razmiljam, Sve vrane su crne, 9 je vee od 2, Materija je ono to nas okruuje ili Prirodom vladaju zakoni. U njima smo kurzivom oznaili pojmove koji se odnose na stvari ili skupove stvari koji se ne mogu videti, a ipak su te reenice svakodnevne i obine. Filozofi elejske kole su iz osobine filozofije da traga za onim to je iza vidljivog ili se naprosto ne vidi, izvukli zakljuak da u sebi imamo mo miljenja koje moe da dolazi do nevidljivih stvari kao to je sama osnova postojanja, bez pomoi ula. Oni su verovatno gajili i nadu da smo, ako ostavimo ula iza sebe, tamo ostavili i nestalnost, mogunost greke i svaku promenu. Da li je to mogue, moraemo tek da vidimo.

2.4. Empedokole, Anaksagora, Demokrit

2.4.1. Empedoklo
etiri elementa, Ljubav i Mrnja

Empedoklo uzima etiri elementa dodavi onima o kojima se prije govorilo [naime, vodi, zraku i vatri] zemlju kao etvrto: kae naime da su trajna i da ne postaju ve se u veoj ili manjoj koliini mijeaju u jedno i rastavljaju iz jednoga. Aristotel, Metafizika (navedeno prema Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 258) Postati ne moe neto od onog eg uope nema, niti se zbilo ni ulo to jest da propadne sasvim; zato e vazda biti ondje gde postavi ga netko. ... Dvostruk mi nauk: as jedno iz mnotva u bitak naraste, as se to jdno dijeli te od njeg nastaje mnotvo. Dvojak je postanak smrtnog i dvojak nestanak njegov: spajanje svih poela i spaj i razara jedno, a im se rastave ona, to postade, to se razleti. I ta neprekidna smjena ne prestaje ama ba nigda: as se po Ljubavi sva u jednu spoje cjelinu, neprijateljstvom pak Mrnje as svako na svoj put kree. Fragmenti iz Empedoklove poeme "O prirodi" (navedeno prema Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 285, 286)

2.4.2. Anaksagora
Homeomerije

ini se da je Anaksagora tako zamislio neograniene elemente (tj. homeomerije) jer je pretpostavljao da je zajedniko shvaanje filozofa prirode istinito i da nita ne nastaje iz nebitka; Zbog toga naime, ovako kae: "Zajedno bijahu sve stvari, bezgranine i mnoinom i malenou, jer i maleno bijae bezgranino. I dok su sve bile zajedno, nita nije bilo jasno spoznatljivo zbog malenosti. Herman Dils, Pretsokratovci II, str. 23, 38.

Anaksagora, sin Hegezibulov, iz Klazomene, pristavi uz Anaksimenovu filozofiju, prvi je preoblikovao uenje o poelima i dodao uzrok koji je nedostajao, tjelesna poela uinivi bezgraninima: jer da su sve homeomerije, kao voda ili vatra ili zlato, neroene i neunitive, ali se pojavljuju kao da nastaju i propadaju samo sastavljanjem i rastavljanjem, budui da se sve nalaze u svim stvarima, a svaka se stvar karakterizira po onome to u njoj preovladava. Kao zlato pojavljuje se ono u emu je mnogo zlata iako se u njemu nalaze sve (homeomerije). Kae dakle Anaksagora: "U svakoj stvari nalazi se dio svake stvari". Herman Dils, str. 17. (navod iz Simplikija)
Um (Nus) kao poelo

Kao poelo Anaksagora postavlja iznad svega um: kae naime da je on jedini od svih bia jednostavan, nepomijean i ist. I on istom poelu pripisuje oboje, spoznavanje i gibanje, govorei da je um pokrenuo sve. ... Stoga i Anaksagora ispravno govori kad tvrdi da um nita ne trpi i da se ni s im ne mijea, kad ga ba navodi kao poelo gibanja.

Aristotel, O dui, Fizika (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci I, str. 24) On je tvrdio da je Sunce uarena Gromada. ... Upitan jednom zato se rodio, odgovorio je: "Da prouavam Sunce, Mjesec i nebo." Diogen Laertije, ivoti i miljenja istaknutih filozofa, (navedeno prema Herman Dils, Pretsokratovci II, str. 6)

2.4.3. Demokrit
Atomi i praznina

Evo njegova uenja. "Prvi principi vasione su atomi i prazno (prazan prostor). Sve drugo postoji samo u mislima. Ima beskonano mnogo svetova, oni nastaju i nestaju. Nita ne moe da postane od neega to ne postoji niti moe da se pretvori u neto to ne postoji. Atomi su neogranieni i po veliini i po broju, i njih u itavoj vasioni nosi vrtlog, i tako se stvaraju sve sloene stvari: vatra, voda, vazduh, zemlja - jer ak i to su samo konglomeracije datih atoma. Zbog svoje vrstine, ovi su atomi slobodni od svakog uticaja i nepromenljivi. Sunce i Mesec su sastavljeni od takvih glatkih i sferinih masa (atoma), a tako i dua, koja je identina s umom. Mi vidimo zbog toga to slike ulaze u nae oi." Sve nastaje iz neminovnosti jer vrtlog je uzrok stvaranja svih stvari, a to on naziva neminovnou. Cilj svemu je spokojstvo, a ono nije isto to i uivanje, nego neko stanje u kome dua ivi mirno i spokojno, neuznemiravana nikakvim strahom ili nekim drugim uzbuenjem. To stanje on zove dobrim ivotom i daje mu jo mnoga druga imena. Kvaliteti stvari postoje samo u ljudskom mnenju, jer u prirodi nema nita drugo do atoma i praznog. Diogen Laertije, ivoti i miljenja istaknutih filozofa, str. 308. (iz prevoda izostavljeni navodi grkog originala)

Fr. 10. - Mnogo puta sam razloio da mi ne moemo shvatiti kakva uistinu jest ili nije svaka stvar. Fr. 65. Treba nastojati oko bogatstva misli, ne oko bogatstva znanja.
Sa ovom trojicom filozofa smo se potpuno pribliili Atini - velikom sreditu grke kulture 5. veka pre nove ere. To doba je zaista odavalo sliku bogatstva misli o kome govori poslednji fragment meu gornjim citatima. Tada stvaraju uveni dramski pisci Stare Grke, takoe i klasici vajarstva i arhitekture, a Empedokle, Anaksagora i Demokrit koncentrisani su na istine koje spadaju u domen opisa sveta, danas bi rekli prirodnih nauka. Iako se npr. atomi ne vide, i do njih je Demokrit takoe doao putem uma i razmiljanja - oni su zamiljeni tako da bi se videli, kada bi nae oko bilo prilagoeno njihovoj veliini. Pored mislilaca koji razmiljaju na ovaj nain, Atinom etaju sofisti i Sokrat, svaki sa svojim preokupacijama i teorijama koje se vie odnose na zajedniki ivot ljudi i pravila koja oni koriste da urede taj ivot, nego na spoljnji svet.

2.5. Sofisiti

Uitelji retorike

Kod Gorgije najvie se, Sokrate, divim tome da nikad od njega ne bi mogao uti da obeaje to (naime da je uitelj vrline), nego ismijava i druge kad uje kako to obeavaju; nego smatra da (ljude) treba initi vjetima govoriti. Platon, Menon, (navedeno prema: Herman Dils, Pretsokratovci II, str. 259)

Relativizam

Protagora je prvi izjavio da o svakoj stvari postoje dva suprotna iskaza: on se njima i sluio u svojim zakljucima, a to je bio postupak koji je on prvi uveo. Jedno od njegovih dela poinje ovako: "ovek je mera svih stvari: onih koje postoje da postoje, a onih to ne postoje da ne postoje." Govorio je obino da dua ne znai nita pored ula, kao to pria Platon u dijalogu Teajtet (ili Teetet, prim. V.M.), i da je sve istinito. U jednom drugom delu on poinje ovako: "to se tie bogova, ja nemam naina ni da znam da li oni postoje, ili da ne postoje. Jer, ima mnogo prepreka koje ometaju znanje: i sama nejasnoa pitanja i kratkoa ljudskog ivota." Zbog ovoga uvoda u njegovu raspravu, Atinjani ga proterae, njegova dela spalie na javnom trgu, poto su preko glasnika pokupili sve knjige od onih koji su ih bili nabavili. On je prvi zatraio nagradu (honorar) od sto mina i prvi je uoio razliku izmeu glagolskih vremena; prvi je istakao vanost korienja pravog trenutka, prvi priredio javne utakmice u besednitvu i prvi je stvorio sofizme za ljude koji vole da raspravljaju.

Diogen Laertije, ivoti i miljenja istaknutih filozofa, str. 310. ( iz prevoda izuzeti navodi na grkom) [Protagora] - Ja naime tvrdim da je istina kako sam napisao, tj. da je svako do nas mera onoga to jeste da jeste i onoga to nije da nije. No ipak samim tim silno se razlikuju jedan od drugoga, jer jednome jeste i pojavljuje se jedno, a drugome drugo. I daleko sam od toga da ne bih priznao da mudrost i mudar ovek postoje, ve tavie, toga samoga nazivam mudrim ako bi nekome od nas, kome se neto ini i jeste zlo, to menjajui postigao da mu se ini i jeste dobro. A ti nemoj opet progoniti moje razlaganje po smislu rei, ve ovako jo jasnije naui to kaem. Seti se onoga ta smo pre govorili, tj. da se bolesniku hrana ini i jeste gorka, a zdravome jeste i ini se suprotno. Ne treba zato nijednoga od njih smatrati mudrijim - to nije naime mogue - niti se sme rei da je bolesnik neuk jer tako misli, a zdrav mudar jer drukije misli, ve treba promeniti jedno stanje u drugo, a bolje je stanje zdravlja. Tako i u vaspitanju od loega stanja treba promeniti u bolje. Lekar vri tu izmenu lekovima, a sofist govorima. Jer niko nije nekoga ko lano misli, naveo da kasnije istinito misli. Nije naime mogue da predoi ono to ne postoji niti drugo izvan onoga o emu ima impresiju, a to je njemu uvek istinito. Onaj koji uz loe stanje due ima misli srodne tom stanju, mislim da taj uz dobro stanje moe postii druge takve misli srodne tome stanju, tj. predodbe koje neki zbog neznanja nazivaju istinitima, a ja jedne boljima od drugih, a nipoto istinitijima. A to se tie mudraca, dragi Sokrate, daleko sam od toga da ih nazivam abama, ve one mudrace za telesa nazivam lekarima, a one za biljke zemljoradnicima. I tvrdim da ti zemljoradnici biljkama pribavljaju umesto loih stanja dobra i zdrava stanja kad neka od njih poboljeva, a mudri i estiti govornici rade da dravama izgleda pravedno ono to je dobro a ne ono to je loe. Stoga to svakoj pojedinoj dravi izgleda pravedno i lepo, to i jeste za nju tako dok to prihvata. Ali umesto svake pojedine stvari koja je loa mudar ovek uini da graanima bude i izgleda dobra. Po istom merilu i sofist, koji je sposoban da odgaja tako uenike, mudar je i zavreuje da mu odgajanici daju mnoga novaca. I tako jedni su mudriji od drugih i niko nema pogreno miljenje, a ti hoe ili nee, mora dopustiti da bude mera stvari. Platon, Teetet, str. 131-132.

Gorgija Leontinac pripadao je istoj skupini kao (oni filozofi) koji su porekli kriterij, ali ne na temelju istog smjera (miljenja) kao Protagora i njegovi (sljedbenici). U spisu O nebiu ili o prirodi razvija on, naime tri temeljne postavke (koje se) redoslijedom nadovezuju (jedna na drugu). Jedna je i prva da nita ne postoji, druga da ako i postoji neto, za oveka je nespoznatljivo, a trea da ako i jest spoznatljivo, ni na koji nain ne moe se saopiti niti uiniti razumljivim naim blinjima. Herman Diels, Predsokratovci, II tom, str. 263.
Znanje je percepcija

SOKRAT: Kuaj dakle, Teetete, opet iznova kazati ta je znanje. Da nisi nikada rekao da nisi sposoban! Ako naime bog hoe i ako se pokae hrabar bie sposoban. TEETET: Zaista bi, Sokrate, bilo runo kad na takvo tvoje poticanje ne bi neko na svaki nain bio voljan da iznosi ono to ima na pameti. Meni se dakle ini da onaj koji neto zna percipira ono to zna i kako se upravo sada ini znanje nije nita drugo nego percepcija (opaaj). ... SOKRAT: ini se doista da nisi dao loiju definiciju znanja nego onu koju je dao i Protagora. No on je na neki drugi nain rekao to isto. On naime negde govori da je ovek mera svih stvari, onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu. Valjda si to itao. TEETET: itao sam i to mnogo puta. SOKRAT: Zar ne govori on nekako ovako da kakve se stvari meni ine, takve za mene i jesu, a kakve se tebi ine, takve su opet za tebe. ovek si naime i ti kao i ja. Platon, Teetet, str. 112.

Sukobom koji smo pomenuli, izmeu sofista i Sokrata, otvoreno je jedno trajno pitanje filozofije: Mora li se sloboda u razmiljanju i ivotu (koju ovde zastupaju sofisti), platiti odustajanjem od objektivne istine (to je takoe njihov stav)? Kako pomiriti intuiciju o "jednoj" istini i intuiciju o vrednosti slobode miljenja i legitimnosti razlika? Moramo li, ako priznamo zavisnost uma od ula, smestivi tako saznanje u okvire nesavrenog ljudskog sveta, priznati i da je sve relativno? Rasprava izmeu sofista i Sokrata bila je samo poetak odgovaranja na ova pitanja.

2.6. Sokrat
Naputanje stare nauke o kosmosu

Pa ipak je Sokrat svagda bio u javnosti: jer bi i ujutru poseivao etalita i vebalita, i kad je trg bio pun ljudi, mogao se onde videti, ai ostali deo dana uvek je provodio onde gde se nadao da e imati najvee drutvo. I tada je najvie govorio, a ko je hteo mogao ga je uti. A niko nikada nije Sokrata ni video da ita bezbono ili opako radi ni uo da ita tako govori. Ta, o vasionoj prirodi nije se ni razgovarao, kao veina ostalih, ispitujui kako je postalo ono to mudraci zovu svemir, i po kojim zakonima se sve na nebu deava, nego je i za one koji su razmiljali o takvim stvarima dokazivao da su budale. ... A udio se to im nije jasno da ljudi nisu sposobni da to nau. Ta i oni koji se najvie ponose to o tome govore ne slau se u shvatanjima jedan sa drugim, nego im se svima zajedno deava kao da su pomahnitali ... O onima koji su se time bavili tako je govorio. A sam se svagda razgovarao o ljudskim stvarima, ispitujui ta je pobono ta li bezbono, ta je lepo ta li runo, ta je pravedno ta li nepravedno; ta je trezvenost ta li mahnitost; ta je hrabrost ta li straljivost, ta li drava ta li dravnik; ta je vlada nad ljudima ta li vladar ljudi; bavio se i drugim stvarima i one koji ih znaju smatrao za lepe i dobre, aza one koji ih ne znaju da se s pravom mogu zvati robovi. Ksenofont, Uspomene o Sokratu, str. 5-6.

O uzroku svih stvari

SOKRAT: - Za jedne stvari ne moe se rei radi ega su, a druge su oevidno za korist: ta e od toga zvati delom sluaja, a ta delom uma?

ARISTODEM: - Dolikuje da se ono to postaje radi koristi posmatra kao delo uma. SOKRAT: - Zar ti se ne ini da je onaj koji je prvi stvorio ljude dao im za korist ono ime sve saznaju: oi - da vide to se moe videti; ui - da uju to se moe uti; a kakva bi nam bila korist od mirisa da nismo dobili nosa? ... Osim toga, ne ini li ti se kao delo promisla i to to je oko, zato to je neno, veama ograeno kao vratima, i vee se, kad je za oko to potrebno, otvaraju, a u snu se zatvaraju? A da i vetrovi ne kode, dano je da narastu trepavice kao cedilo? Obrve se nadvijaju iznad oiju, da ni znoj sa glave ne dodija? A to uho prima sve glasove, a nikada se njima ne ispunjava; ... to je sve to tako promiljeno napravljeno, je li ti jo teko kazati da li su to dela sluaja ili uma? ARISTODEM: - Diva mi, nije, nego kad stvar tako posmatram, ini mi se da to u svakom sluaju lii na nekakva mudra i ovekoljubiva tvorca. ... SOKRAT: - A ti smatra da samo u tebe ima razuma? ARISTODEM: - Samo ti pitaj, i ja u ti odgovoriti? SOKRAT: - A inae nigde, misli, nema nimalo razuma, i to dok zna da se i od zemlje, koje mnogo ima, mali deo nalazi u tvom telu, i da si od vode, koje mnogo ima, dobio malen deo, a valjda i od svega ostalog to je sve krupno po mali deo, i da ti je telo od toga sastavljeno? Onda samo za razum smatra da ga nigde nema nego da si ga nekako sreom ugrabio, a sva tako velika i neizbrojna nebeska tela nahode se, kako misli, nekim nerazumnim sluajem u tako lepom redu? ... Dragi moj, shvati da i tvoj um upravlja tvojim telom kako hoe. Stoga treba smatrati da i vaseljenski um sve udeava onako kako je njemu milo... Ksenofont,. Uspomene o Sokratu, str. 21-22, 24.

Znam da nita ne znam

I ja u pokuati da vam izloim ta je to to je meni donelo ime i klevetu. Sluajte, dakle! Moda e neki od vas pomisliti da se ja alim, ali budite uvereni, kazau vam punu istinu. Ja, graani atinski, nisam niim drugim do nekakvom mudrou stekao to ime. Pa kakvom mudrou? Mudrou koja je moda ljudska. ini se da sam zaista u toj mudrosti mudar. A oni to sam ih malopre pomenuo, moda e biti predstavnici koje vee mudrosti nego to je ljudska, ili ja ne znam da naem za to pogodniji izraz. Ali ja je ne razumem, a ko to tvrdi, taj lae i govori to da me okleveta. ... Kao svedoka za svoju mudrost, ako je upte ima i ako je kakva, naveu vam boga u Delfima. Herefonta valjda znate. To bee i moj prijatelj od mladosti, a bio je prijatelj i veini od vas, i s vama je bio u onom izgnanstvu i s vama se vratio. I poznajete prirodu Herefontovu, njegovu estoku strast kad bi se na to dao. Pa on, dakle, ode jedared i u Delfe, pa se usudi da zapita proroite ovo - ali kao to rekoh nemojte ljudi udariti u graju - on zapita da li je ko mudriji od mene. Pitija odgovori da niko nije mudriji od mene. ... ... kad sam ja ono uo, ovako sam umovao: ta zapravo misli bog, i kakvu to zagonetku kazuje? Ta nita nisam nalazio u sebi po emu bih znao da sam mudar. ta on, dakle, upravo misli kad izjavljuje da sam ja najmudriji? Valjda ne lae. To protivrei njegovom biu. I dugo vremena nisam znao ta je upravo smisao njegove izjave i, najzad, posle tekog razmiljanja, latio sam se da ga ovako otprilike ispitam. Uputih se jednome od onih koji uivaju glas da su mudri da bih tu, ako ve igde, pobio proroanstvo i pokazao proroanstvu: evo, ovaj je od mene mudriji, a ti si izjavio da sam ja. Dok sam izblie posmatrao ovoga oveka - imena mu ne treba da napominjem, a bee to jedan od dravnika koga sam ipitivao i takvo neto, graani atinski, doiveo - i dok sam se s njim razgovarao, dobio sam utisak da taj ovek, dodue,

izgleda mudar mnogim drugim ljudima, a najvie samom sebi, ali da to u stvari nije. Ja sam, potom, pokuavao da mu dokazujem kako on, dodue, misli da je mudar, ali da nije. Tako sam omrzao i njemu i mnogima koji su bili prisutni. Na povratku, razmiljao sam u sebi da sam ja, ipak, mudriji od toga oveka, jer, kao to se ini, nijedan od nas dvojice ne zna nita valjano i dobro, ali on misli da zna neto, a u stvari ne zna, dok ja kao to ne znam, i ne mislim da znam. Ja sam, ini mi se, bar neto malo mudriji od njega, i to ba po tome to i ne mislim da znam ono to ne znam. ... Platon, Odbrana Sokratova, str. 46., 47. i 48.
Majeutika - metoda pitanja i odgovora

SOKRAT: Da uzmemo, ako hoe dve vrste bia: jednu vidljivu, drugu nevidljivu. KEBET: Uzmimo. SOKRAT: I nevidljivu kao onu koja svagda ostaje sebi jednaka, a vidljivu kao onu koja nikada ne ostaje sebi jednaka? KEBET: Uzmimo i to! SOKRAT: Elem dalje! Nije li jedan deo nas samih telo, a drugi deo dua? KEBET: Svakako. SOKRAT: Pa kojoj e od te dve vrste telo biti slinije i srodnije? KEBET: Vidljivoj, to je svakome oevidno. SOKRAT: A ta je sa duom? Je li on vidljiva ili nevidljiva? KEBET: Bar za ljude nevidljiva, Sokrate! SOKRAT: Ali, ipak, bar mu odreujemo vidljivo i nevidljivo prema prirodi ljudskoj? Ili misli po kojoj drugoj? KEBET: Po ljudskoj.

SOKRAT: ta da kaemo, dakle o dui? Da kaemo da je vidljiva ili da nije vidljiva? KEBET: Nije vidljiva? SOKRAT: Dakle, nevidljiva je. KEBET: Dabome! SOKRAT: Dua, prema tome, vie nego telo lii na nevidljivo, a telo na vidljivo? KEBET: Sasvim tako mora biti, Sokrate! Platon, Fedon, str. 124.
injenica da o Sokratu znamo samo iz druge ruke, da se on sam nije potrudio da ostavi svoje misli zapisane, govori da je Sokrat smatrao da zastupa sasvim jednostavne ali vane ideje, u okviru kojih ima mesta za napore drugih ljudi. Sokratova jednostavna ideja je da na etika pitanja postoje pravi odgovori i da e se oni u razgovoru sami pokazati, makar nekom prednou u odnosu na krive odgovore. Da moemo biti sigurni da su nai etiki izbori dobri koliko je to oveku dato, ako smo uvek bili spremni da ih podvrgnemo ispitivanju.

2.7. Platon: Teorija Ideja

Ideja Dobra

(SOKRAT) - Kaemo i odreujemo da ima mnogo lepih, mnogo dobrih i drugih stvari, i u govoru izmeu njih pravimo razliku. - Tako je. - S druge strane, opet, govorimo i o lepom kao takvom, i o dobrom kao takvom i o drugim stvarima koje smo ranije shvatili kao mnotvo, dok sad, meutim, uzimamo za svaku stvar po jednu ideju kao da ova sainjava jedinstveno bie, i pomou nje odreujemo ta je svaka pojedina stvar kao takva. - Tako je. - I za mnotvo kaemo da se ono moe videti ali ne i saznati, a za ideje tvrdimo da se saznaju ali se ne vide. - Svakako. ... [jer] ... - A zar ne vidi da je ulu vida i vidljivim stvarima potrebno jo neto? - Kako to? - Ako oi gledaju, i ako pokuavam da se njima sluim i ako je u njima prisutna boja, zna da one ipak nita nee videti ako ne doe neto tree to je stvoreno radi toga. - ta podrazumeva pod tim? - Ono - rekoh - to ti naziva svetlou.

... - I zar onda sunce, koje dodue, nije organ vida, nije njegov uzrok i zar se ne vidi upravo zahvaljujui tom uzroku? - Tako je. - A ja sam mislio ba na sunce kad sam govorio o potomku dobra kojeg je ovo stvorilo slinim samom sebi. Ono to je Dobro u regiji misli, naspram uma i umstvenih stvari, to je u regiji vidljivog sunce, naspram vida i vidljivih stvari. ... - Ako se [dua] usmeri prema predmetima koje obasjava istina i bie, onda misli, saznaje i ini se da ima um; a ako se usmeri prema tamnim stvarima, naime, prema onima koje postaju i nestaju, onda i ona samo nagaa, postaje neosetljiva, razbacuje svoje misli tamo-amo i ini se kao da nema uma. - Jeste, tako izgleda. - Ideju dobra treba da shvati kao neto to predmetima koji se mogu saznati daje istinu i to dui koja saznaje daje sposobnost saznavanja. Shvati je kao uzrok naeg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo umom. Iako su znanje i istina lepi, ipak e dobro uiniti ako poveruje da je ideja dobra neto drugo i neto jo lepe nego to su sama istina i znanje. ... - U stvarima koje se tiu saznanja, prisustvo dobra ne daje jedino to da budu saznate, nego upravo iz njega samog proishodi njihovo bivstvovanje i njihova sutina, a samo dobro nije sutina, nego se po uzvienosti i moi uzdie iznad nje. Platon, Drava, str. 199-202.

Saznanje iz ideja po formi odgovora matematikom saznanju

(SOKRAT) - Dakle, jo jednom - rekoh - jer e posle ovoga lake moi da shvati. Ja svakako verujem da zna da oni koji se bave geometrijom, aritmetikom i tome slino, pretpostavljaju pojmove o parnome i neparnome, o figurama, o trima vrstama uglova i svemu to sa tim ima veze; oni to, jednostavno, pretpostavljaju kao da im je potpuno jasno ta su te stvari, a ne smatraju za potrebno da bilo sebi, bilo drugima, polau rauna o onome to je svakom jasno. Oni, naprotiv, ... idu odmah dalje, kako bi naposletku doli do zakljuka zbog kojeg su se i upustili u raspravljanje. - Razume se da to znam - ree on. - A zna i to da kad ele da dokau neto o etvorouglu kao takvom, ili o dijagonali kao takvoj, a ne samo o sluajno naslikanoj, upotrebljavaju vidljive slike, iako ne misle ba na njih, a to isto vai i za sve ostale figure. Ova vidljiva pomona sredstva koja oni prave i slikaju i koja i sama bacaju senke i stvaraju u vodi slike, upotrebljavaju oni samo kao slike, a pritom tee da vide one prave, istinske slike koje ne moemo ugledati niim drugim, nego samo svojim duhom. - Istinu govori. - Ovu sam vrstu nazvao misaonom, ali sam rekao da je dua prinuena da pri svome ispitivanju stvara pretpostavke i da ne ide do dna, jer preko pretpostavki ne moe da pree, no uzima u pomo slike koje u poreenju sa drugima vae kao jasne i vredne. - Razumem - ree on - da govori o geometriji i srodnim vetinama. - Onda tako shvati i ono to ja oznaavam drugim delom misaonog sveta [svetom ideja]. To su stvari koje moe da shvati samo ista misao i to pomou dijalektike tako to pretpostavke ne shvata kao osnove, nego samo kao pretpostavke, slino polaznim takama i pokretaima pomou kojih se dopire do onoga to nema pretpostavke, do pravoga poetka svih stvari; ista misao shvati taj poetak, onda se opet,

pridravajui sve ono to sa njim ima veze, vrati i stie do kraja. Pri svemu tome istraivanju ne pomae se niim vidljivim nego samo idejama kao takvim i tako zavrava u svetu ideja. - Razumem - ree on - ne potpuno, dodue - jer mi se ini da govori o nekom ogranienom zadatku - ali shvatam da eli utvrditi: kako je onaj deo pravog i istinskog sveta, kojim se bavi dijalektika, mnogo jasniji nego takozvane nauke kod kojih pretpostavke vae kao poeci samih stvari i kod kojih su posmatrai primorani da predmet posmatraju umom, a ne ulima; kako se oni, meutim, oslanjaju na pretpostavke, a ne idu do samog poetka stvari, tebi se ini da oni nemaju pravo saznanje o predmetima, iako su ovi u svome poetku pristupani razmiljanju. Mislim da ti osobine matematiara i ovakvih ljudi smatra za razum, a ne za um, podrazumevajui pritom da razum lei na sredini izmeu uma i ulnog saznanja. - U potpunosti si shvatio - rekoh. - Za etiri dela celokupnog sveta uzmi sada i etiri duevne osobine: Za najvie saznanje - um, na drugo mesto stavi razum, treem daj veru, a za poslednji ostavi sumnju; sredi ih po smislu i veruj da one imaju udela u jasnosti onako kao to stvari na koje se odnose imaju udela u istini. - Razumem - ree on - slaem se i sreujem ih onako kako si rekao. Platon, Drava, Beograd, Kultura, 1957., 509d-511e (str. 224-227)

Mit o peini

(SOKRAT) - A sada - rekoh - uporedi nau prirodu sa ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. Zamisli da ljudi ive u nekoj podzemnoj peini, i da se du cele peine provlai jedan irok otvor koji vodi gore prema svetlosti. U toj peini ive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu mai s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, meutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih lea. Izmeu vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podiu maioniari da iznad nje pokazuju svoju vetinu.

-Zamiljam - ree on. Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih ivotinja od kamena i drveta, kao i sve mogue tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida tre, i da pri tom, kao to to obino biva, pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni rei ne govore. - Tvoje je poreenje neobino, a neobini su i tvoji zatvorenici. - Slini su nama - rekoh. Zar misli da oni vide neto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid peine? ... - A kad bi mogli meusobno da govore zar ne bi ono to vide smatrali za realne stvari? - Bezuslovno. ... - A sada zamisli kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izlee od neznanja. Moglo bi biti smao ovo: kad bi neko od njih bio osloboen okova i bio prinuen da odjednom ustane, da okrene vrat i da poe i pogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome osea bolove, a od svetlosti ne moe da vidi one stvari ije je senke nekad gledao, ta misli da bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo kojetarije, da je sada mnogo blie realnosti i da vidi pravilnije, poto je okrenut veoj istini? ... kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi ga zabolele oi, i on bi pobegao i okrenuo se prema onome to moe gledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga to mu se sada pokazuje. - Zaista bi tako uinio - ree Glaukon.

- Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz teak i nepristupaan izlaz ne putajui ga dok ga ne izvue na sunevu svetlost, zar ne bi onda trpeo muke i ljutio se to ga ovaj vue, i zar mu se, kad bi zatim doao na svetlost, oi ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti nita od onoga to mi zovemno stvarnim? ... - Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo primeniti na ono to smo ranije govorili, te uporediti svet koji se pokazuje naem vienju sa boravkom u tamnici ... Ako, nadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kao putovanje due u sferu umnog, onda si na tragu onoga to ja mislim i to si od mene eleo da uje. Platon, Drava, str. 206-209. Ono "najbolje" kao uzrok zato su stvari onakve kakve jesu SOKRAT: Ali kad sam jedared jednoga uo gde iz nekoga spisa, ree mi Anaksagorina, ita i tvrdi da je um ono to sve razreuje i to je svemu uzrok, obradujem se tome uzroku i uini mi se da je na izvestan nain pravilno da je um uzrok svemu; i stekoh uverenje, ako stvar tako stoji, da onda um, ureujui, i zacelo sve ureuje i svaku stvar udeava onako kako e biti najbolje. Ako bii, dakle, hteo ko da otkrije uzrok svemu pojedinom, kako nastaje, ili propada, ili postoji, morao bi da ispita koji je ba za tu stvar najbolji nain da postoji ili da to mu drago drugo trpi ili dela. A iz tih rei izlazi da ovek ni na ta drugo ne mora da obraa panju ni kod sebe ni kod svega drugoga nego na ono to je najbolje i najpodesnije. A taj isti mora da zna i ono to je gore; jer isto znanje obuhvata i jedno i drugo. Razmiljajui o tome radovao sam se, jer sam mislio da sam prema svome shvatanju u Anaksagori naao uitelja uzroka svih stvari, i da e mi on kazati najpre to da li je zemlja ravna ili okrugla, a kad mi to kae, objasnie mi jo i uzrok i nunost, i, istiui ono to je bolje, pokazae mi zato je za nju bolje da je ba takva. I ako ustvrdi da stoji u sredini , objasnie mi i to da je za nju bolje bilo da stoji u sredini. Iako mi to razloi, bio sam ve reio da drugu vrstu uzroka vie ne traim. Pa i to se tie Sunca, Meseca, i ostalih zvezda, i

brzine jednoga prema drugome, i njihova okretanja, i drugih njihovih osobina, bio sam reio da na isti nain doznam u emu je za svako od njih bolje da dela i trpi ono to dela i trpi. Kad je on jedared ustvrdio da je um sve to uredio, nisam mogao da verujem da e on za to istai jo neki drugi uzrok, a ne onaj da je za ono najbolje da bude onako kako je. ... Ali sam se u divnoj nadi, prijatelju moj prevario. Dok sam delo itao i odmicao, video sam oveka koji se umom nimalo ne slui niti mu pridaje kakvih uzroka u razreivanju stvari, nego istie vazduh, i eter, i vodu, i jo mnoge druge udne stvari. Platon, Fedon, str. 148-149.
Priroda saznanja

SOKRAT: Zar nismo ve ranije govorili i o ovom; kad se dua telom slui da neto posmatra, ili vidom, ili sluhom, ili kojim drugim ulom jer promatrati neto telom koliko promatrati neto ulima - onda nju telo vue k onome to nikada ne ostaje samo sebi jednako, i zato ona luta, i zbunjuje se, i kao pijanu hvata je vrtoglavica, jer se dotie takvih stvari? KEBET: Svakako. SOKRAT: A kada sama za se promatra, ona se zanese u onu oblast, u ono isto, i veno, i besmrtno, i svagda sebi jednako, pa kako je srodna tome, ona svagda, kad god se nae sama za se i kad joj prilike to doputaju, boravi s time, i oslobaa se lutanja i navek, dokle god je onim zauzeta, ostaje sebi jednaka, jer se zanima takvim stvarima. I ba to njeno stanje zove se saznanje. Platon, Fedon, str. 125. Kad sam zatim sustao u posmatranju stvari, uini mi se da moram pripaziti da ne proem kao oni koji gledaju i posmatraju pomraenje Sunca; nekima, naime, upropaste se oi, ako njegov lik ne posmatraju u vodi ili u emu slinom. Neto slino je i meni palo na um, i ja sam se pobojao da duom ne obnevidim potpuno kao bih posmatrao stvari oima i pokuavao da ih svakim ulom dotiem. Uini mi se da moram pribei pojmovima i u njima traiti istinu bia. Ta nikako ne mogu dopustiti da onaj koji posmatra stvari u pojmovima posmatra vie u

slikama nego li onaj koji se neposredno obraa samim stvarima. Udarim, dakle, ovim putem i, postavivi u svakom pojedinom sluaju za osnovu onaj stav za koji mislim da je najpouzdaniji, uzimam kao istinu ono to mi se ini da se s tim stavom slae, a to se tie i uzroka i svega ostaloga, a to se ne slae, to ne uzimam kao istinu. Platon, Fedon, str. 150.
Platon je Sokratov impuls u pravcu samo jednog ispravnog odgovora na pitanja o dobru i istini doveo do razraene teorije. Ona se oslanjala na mogunost umnog saznanja poretka stvari, preko Ideja koje ine taj poredak. Danas nam se ovaj Platonov idealizam esto ini bajkovit i nemogu. Meutim, ovaj idealizam imao je i svoju praktinu stranu. Za Platona je opozicija ulno-umsko, zajedno sa opozicijom materijalni svet-idealni svet upuivala na opoziciju nepromiljeno i ubeeno zastupanje prvih stavova koje nam sugerie posmatranje ili oseaj - kritiko razmatranje svih vlastitih zamisli sve dok se njihove loe strane sasvim isprave i stavovi koje imamo to vie priblie istini (Ideji) . Platon je, naravno, radije govorio da su promiljeni ljudi u stanju da umom sagledavaju Ideje, nego da se oni samo pridravaju dobrih pravila kada pokuavaju da odrede ta je istina. Ali mi danas moemo da ispod metafizikog sloja otkrijemo prave i prijemivije razloge za njegove stavove.

2.8. Platon: Teorija Drave

Trasimahov stav o pravdi kao pravu jaega

- Sluaj - ree on [Trasimah] - Ja tvrdim da pravino nije nita drugo nego ono to koristi jaemu. Zato ne odobrava? Nee - Moram prvo razumeti ta misli - odgovorih ja [Sokrat]. - Sad razumem. Ti tvrdi da je pravino ono to koristi jaemu. Kako to misli, o Trasimae? Ako je rva Pulidamant jai od nas i ako njemu prija govedina, onda je ta hrana i za nas, koji smo slabiji od njega, prikladna i pravina. Zar ne tvrdi to? - Straan si ti Sokrate! Moju reenicu shvatio si tako samo da bi je mogao napasti. - Nikako, dragi moj - odgovorih ja - ve reci jasnije ta misli. - Zar ne zna da u mnogim dravama vlast dre tirani, u drugima narod, a u treima opet plemstvo? - Znam. - Zar u svakoj dravi nije ba vladajui element onaj najjai? - Svakako. - Svaka vlast, opet, pravi zakone u svoju korist: demokratija demokratske, tiranin izdaje monarhistike zakone, a tako ine i ostale vlasti. Za ono to je njima korisno vele da je pravo podanika, kome se ovi imaju pokoravati, i ako ga ko prekorai, onda ga kanjavaju kao oveka koji je prestupio zakone i poinio krivicu. Tako ja mislim, najdrai moj, kad kaem da sve drave podjednako sude o pojmu pravinosti: da je pravinost od koristi za dravnu vlast. Jer ta dravna vlast vlada u dravi i tako e svako ko dobro razmisli, uvideti da je ba svuda pravino ono to ja velim: ono to koristi jaemu. Platon, Drava, str. 16-17.

Sokrat: pravino je dati svakome ono to mu pripada

Ali mi nismo sagradili svoju dravu zato da u njoj samo jedan stale bude naroito srean, nego da cela drava bude to u najveoj meri. Mi smo mislili da emo u takvoj dravi najpre nai pravinost, a u dravi, opet, kojom se najgore upravlja, nepravinost, pa, poto bismo videli i jednu i drugu, mogli bismo prosuditi o onome to ve odavno traimo. ... - Sluaj, dakle, - rekoh - da li dobro govorim. Ono to smo jo u poetku, kad smo postavljali temelje dravi, odredili da treba initi - to je, mislim, samo pravinost, ili bar neka vrsta pravinosti. A odredili smo, naime, i esto ponavljali, ako pamti, da svaki pojedinac u dravi treba da obavlja samo jedan posao i to onaj koji njegovoj prirodi najbolje odgovara. - Doista, tako smo govorili. - A i to smo od mnogih drugih sluali, i sami smo esto nagovetavali da je pravino da svako obavlja svoj posao i ne mea se u mnoge druge poslove. Platon, Drava, str. 103,119.

Filozofi - kraljevi

Ako u dravama ne postanu filozofi kraljevi - rekoh - ili, ako sadanji kraljevi i vlastodrci ne postanu pravi i dobri filozofi, i ako oboje: politika mo i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno, i ako se silom ne iskljue one mnogobrojne prirode koje tee samo za jednim, ili samo za drugim, onda, moj dragi Glaukone, nee prestati nesree ne samo za drave nego, kako mislim ni za ljudski rod, i dravno ureenje koje smo sada reima opisali nee postati mogue niti e ugledati svetlost sunca. I to je ono to mi ve odavno nareuje da oklevam, jer znam kakve e se neuvene stvari govoriti u vezi s ovim.

Jer je teko uvideti da nema drugog puta ka srei ni za pojedinca ni za celinu. Platon, Drava, str. 164. Onda ujmo i govorimo dalje seajui se onoga ime smo zapoeli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savrenog oveka. Njega je, ako se sea, najpre vodila istina, za kojom on svuda i na svaki nain mora da ide, ako nije buka i ako ima bilo kakve veze sa filozofijom. - Zaista smo tako rekli. Platon, Drava, str. 164.
Mane demokratije

On [ovek demokratskog ureenja] odbija svaki razlog i istinu nastavih ja - i ne dozvoljava im da uu u njegovu tvravu . Ako mu neko kae da poneke elje dolaze od lepih i dobrih nagona, a druge od ravih; da prve treba negovati i ceniti, a druge savlaivati i obuzdavati on sve to odbija i tvrdi da su svi nagoni isti i da ih treba po dj ednako ceniti. - Ako je njegovo stanje takvo, onda on i ne moe drugaije da radi. - I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugaa strasti koja je toga trenutka naila: as se opija uz zvuke frule, a as pije vodu i mravi; sad radi gimnastiku, a sad je opet lenj i ne mari ni za ta; katkad izgleda kao da se bavi filozofijom; esto vodi dravne poslove, skae na govornicu, pa govori i radi ono to mu toga asa pada na pamet; drugi put, opet zavidi ratnicima i onda se ugleda na njih; zatim mu se dopadnu poslovni ljudi i on se baca na trgovinu. Nikavog reda i nikakve potrebe nema u njegovom ivotu; on to smatra slatkim, slobodnim i blaenim ivotom. - Isto tako je i nezaistost u onom to smatra najveim dobrom upropastila demokratiju, je li? - A ta to ona smatra najveim dobrom?

- Slobodu - odgovorih. Mogao si uti da je to najlepe u demokratskoj dravi i da onome koji je po prirodi slobodan jedino radi toga i vredi da ivi u njoj. - Mnogo se govori o tome i esto se uje to tvrenje. - Pa onda, to sam upravo hteo rei, neogranienost u tome i u zanemarivanju ostalih stvari u ovom dravnom ureenju raa potrebu za tiranidom. Platon, Drava, str. 257-8.

Kontroverzne osobine Platonove drave - primer: nadzor nad pesnicima

- Misli li da se onaj ko veruje u prie o podzemlju i strahotama onoga sveta moe osloboditi straha od smrti i da e on biti u stanju da u bitkama smrt pretpostavi porazu i ropstvu? - Nipoto. - ini se, dakle, da moramo bdeti nad onima koji takve mitove pripovedaju i zahtevati od njih da o prilikama u Hadu ne govore runo, ve pohvalno, jer inae nee govoriti ni istinito, ni kako je potrebno onima koji e postati ratnici. - To moramo. ... Zamoliemo, dakle, Homera i druge pesnike da se ne ljute to ta i slina mesta briemo, ne zato to nisu pesnika, i to mnotvo ne uiva u tome da ih slua, nego ba zato to ukoliko su vie pesnika, utoliko manje treba da ih sluaju mladii i ljudi koji treba da budu slobodni i da se plae ropstva vie nego smrti. Platon, Drava, str. 66, 67.

Obrazovane aristokrate grkih polisa, kakav je bio Platon, smatrali su da onaj koji se posveuje dravnim poslovima ispunjava pravi zadatak jednog slobodnog oveka, koji je vaniji od drugih zadataka. ivot posveen optem dobru bio je cilj kome je trebalo da se posvete najodliniji meu graanima. Ovaj zajedniki cilj kome se podreuju lini interesi, objanjava zato je Platon mogao u velikoj meri da ignorie potrebu svakog oveka da sam, slobodno odredi ono to e raditi u ivotu. Ova situacija se menja tek posle mnogo vekova sa liberalizmom i Kantovom filozofijom. Tada teite prelazi na sreu pojedinca koja se ostvaruje izvan javne sfere, a javna sfera nije mesto u okviru koga e osmiljavanje njegovog ivota tek biti potpuno, nego prostor koji treba naseliti pravilima koji najvie pogoduju individualnom traganju za sreom. Ovu promenu prati odustajanje od pretenzije na znanje potpuno adekvatnih istina koje obavezno vae za sve. U okviru antike filozofije ve je Aristotel odustao od pretenzije svog uitelja da odredi najbolji oblik drave za sve ljude i sva drutva.

2.9. Aristotelova logika

O tenji ka znanju

Svi ljudi po prirodi tee da dou do znanja; dokaz za to je radost izazvana doivljenim saznanjima: naime, i pored njihove korisne strane ona nam se sviaju sama po sebi, i to vizuelna saznanja vie od drugih. Jer mi vid cenimo iznad svega, tako da kaem, ne samo zato da bi mogli da radimo, nego ak i p od pretpostavkom da ne elimo nita da radimo. Uzrok ovome je taj to od svih naih ula, vid je ono ulo pomou koga stiemo najvie saznanja i otkrivamo mnotvo razlika. Aristotel, Metafizika, str. 3.
Deset kategorija

Svaka bez ikakve veze iskazana re oznaava ili supstanciju, ili kvantitet, ili kvalitet, ili relaciju [odnos ], ili mesto [gde], ili vreme [kad], ili poloaj, ili posedovanje, ili delanje ili trpljenje. Supstancija - kazano jednom reju - jeste na primer: "ovek", "konj"; kvantitet je na primer "dug dva lakta", "dug tri lakta"; kvalitet je, na primer: "beo", "vian gramatici"; odnos je , na primer: "duplo", "pola", "vei"; mesto je, na primer: "u Likeju", " na agori"; vreme je, na primer: "jue", "prole godine"; poloaj je, na primer, "on lei", "on sedi"; posedovanje je, na primer: "on je obuven", "on je naoruan"; delanje je, na primer: "on see", " on gori"; trpljenje je, na primer: "on je iseen", "on je izgoreo". Aristotel, Organon, str. 7.
Silogizam, dokaz i aksiomi

Silogizam je govor u kome, kad se izvesne stvari pretpostave, druga jedna stvar razliita od njih, proizlazi nunim nainom na osnovu pretpostavljenih stvari.

Dokaz se dobija kad silogizam postaje iz istinitih i prvih premisa, ili iz premisa koje su takve da samo saznanje koje imamo proistie iz prvih i istinitih premisa. Istiniti i prvi jesu stavovi koji dobijaju svoju izvesnost ne od drugih stavova, nego sami od sebe. Jer ne treba pitati za uzrok principa nauka, nego svaki od tih principa treba da bude sam po sebi izvestan. Aristotel, Organon, str . 371.

Logika i naelo ne protivrenosti

Sada treba da kaemo da li pripada jednoj nauci ili raznim naukama da prouavaju istine koje se u matematici nazivaju aksiomima, kao i samu supstancu. Oigledno je njihovo ispitivanje predmet jedne jedine nauke, a filozof je taj koji e se time baviti. Jer aksiomi obuhvataju sve stvarnosti, a ne jednu izvesnu vrstu iskljuujui ostale. A ako se svi ljudi slue aksiomima, to je zato to aksiomi pripadaju stvarnosti kao stvarnosti, i to je svaki rod stvarnost; oni se nj i ma slue ipak samo koliko im je potrebno, to jest koliko se prua rod na koji se odnose njihova dokazivanja. Prema tome, poto je oigledno da se aksiomi primenjuju na sve stvarnosti kao stvarnosti (jer stvarnost je ono to je zajedniko svima stvarima) prouavanje ovih istina takoe pripada upoznavanju stvarnosti kao stvarnosti. Upravo zbog toga ni jedan od onih koji se ograniavaju na ispitivanje jedne posebne nauke nije sebi postavio zadatak da kae ma ta o istinitosti ili neistinitosti ovih aksioma, ni geometar ni aritmetiar. To su pokuali samo izvesni fiziari, iji stav uostalom ne treba da iznenauje, jer su verovali da su oni jedini koji ispituju itavu prirodu i stvarnost uopte. Ali samim tim to ima nekoga koji je jo iznad fiziara (naime priroda je samo jedan odreeni rod stvarnosti) njemu, koji prouava opte i prvu supstancu, takoe e pripasti ispitivanje ovih istina. Fizika je zaista neka vrsta filozofije, ali nije prva. ...

Prema tome, oigledno je da pripada filozofu, koji prouava prirodu svake supstance, da ispituje i naela silogistikog rasuivanja. Meutim, ovek koji raspolae izvanrednim znanjem iz bilo koje oblasti treba takoe da bude u stanju da postavi najpostojanija naela o stvari o kojoj je re, tako da bude u mogunosti da postavi najpostojanija naela svih stvarnosti. A ta svojstva ima upravo filozof; s druge strane najpostojanije naelo od svih postavlja se kao naelo u odnosu na koje je nemogue da se ovek prevari: ustvari potrebno je da se istovremeno to naelo najbolje upozna meu svima naelima (jer zabluda uvek obuhvata ono to se ne poznaje) i da bude bezuslovno, jer naelo ije je posedovanje nuno da bi se shvatila svaka stvarnost ma kakva ona bila, ne zavisi od nekog drugog naela; a ono to je nuno da bi se upoznala svaka stvarnost, ma kakva ona bila, takoe treba nuno posedovati pre svakog znanja. Otuda je oigledno da je to naelo najpostojanije od svih. A sad emo rei koje je to naelo.
[ Naelo ne protivrenosti ]

Nemogue je da ista osobina istovremeno prirpada i ne pripada jednom istom predmetu u istom odnosu. Ako bismo tvrdili tako neto, onda bi takvo tvrenje predstavljalo logiku tekou. Ovo je najpostojanije naelo, ...svako dokazivanje svodi se na ovo naelo kao na najviu istinu, jer je ono po svojoj prirodi ishodina taka ak i za sve ostale aksiome. Aristotel, Metafizika, (1005a) str. 74

Dve vrste definicija

Poto se definicija smatra kao govor koji objanjava ta je jedna stvar, jasno je da e jedna od njenih vrsta biti govor koji objanjava ta znai ime, ili govor potpuno nominalan, razliit od onoga koji izraava sutinu. ... Druga vrsta definicije jeste govor koji pokazuje zato neka stvar postoji, to je definicija pomou uzroka. Tako prva definicja oznaava ta je stvar, ali to ne dokazuje; meutim, druga e oevidno biti neki

dokaz sutine, koji se od dokaza razlikuje samo poloajem svojih termina. Jer postoji razlika izmeu rei: "Zato grmi?" i "ta je grom?". Aristotel, Organon, str. 337.

Logiki kvadrat

Svi A su M (Na primer: Svi Grci su plavi) Univerzalnoafirmativan stav (A) kontrarnost (oba stava mogu biti neistiniti, a ne mogu oba biti istiniti)

Nijedan A nije M (Nijedan Grk nije plav) Univerzalnonegativan stav (E)

subordiniranost (donji stav sledi iz gornjeg stava)

subordiniranost (donji stav sledi iz gornjeg stava)

Neki A su M subkontrarnost (Neki Grci su plavi) Partikularnoafirmativan stav ( I ) (oba stava ne mogu biti neistiniti, a oba mogu biti istiniti)

Neki A nisu M (Neki Grci nisu plavi) Partikularnonegativan stav (O)

Za Aristotela, logika i njeni zakoni uspenije ispunjavaju svrhu opovrgavanja stava sofista da su sva miljenja podjednako istinita od Platonovih Ideja. Sada, u okviru logike, dva protivrena stava ne mogu biti istovremeno istinita, jer to spreava zakon neprotivrenosti, dok je kod Platona to tako jer samo jedan do stavova moe da odgovara Ideji. Prednost svog reenja Aristotel je video u tome, to se pomou samo jednog stava koji je toliko prihvatljiv za duh da ga je teko negirati, odrauje deo posla kome su sluile mnoge Ideje, ije je postojanje, uzgred, bilo sumnjivo. Umesto Ideja, sada je principima logike ostavljeno da uvaju jednoznanost sveta. To ne znai da Aristotel naputa Platonov stav da osim materijalne stvarnosti postoji i idealna stvarnost, ali sad tu stvarnost najpre naseljava logika, iji principi su istovremeno i principi stvarnosti. Ali, logiki principi nisu jedini principi stvarnosti: ostalim principima Aristotel se bavi u svojoj metafizici.

2.10. Aristotelova Metafizika

Prelazak sa naina razmiljanja o prirodi koji su gajili "fiziari" na novi nain

Posle ovakvih shvatanja, filozofi su, kao to smo rekli, bili primorani samom stvarnou da potrae neki drugi uzroni princip, poto su se pranaela koja su pre bila otkrivena pokazala nedovoljnim za stvaranje prirode bia. Postojanje i postanak dobrog i lepog u stvarima odista verovatno nema za uzrok ni vatru, ni zemlju, niti neki drugi element ove vrste, a ak ne izgleda ni verovatno da su to ovi filozofi i zamiljali. S druge strane, nije bilo razumno ni pripisivati sluaju i srei tako velianstveno delo. Stoga, kada se pojavio ovek koji je rekao da u prirodi kao i kod ivotinja, postoji inteligencija, uzrok sveopteg reda i ureenja, izgledalo je da je on jedini pri zdravom razumu s obzirom na lutanja svojih prethodnika. Aristotel, Metafizika, ( 984 b ) , str. 13-14.
Prve i druge supstancije

Supstancija, u najsvojstvenijem, i prvom, i glavnom smislu, jeste ono to nije afirmirano ni o jednom subjektu niti je u jednom subjektu, - kao naprimer, jedan odreeni ovek ili jedan odreeni konj. "Druge supstancije" nazivaju se rodovi u kojima su sadrane supstancije uzete u prvom smislu, a rodovima treba dodati i vrste ovih rodova. Tako na primer jedan odreeni ovek spada u rod oveka, a vrsta ovoga roda je ivotinja. Ove [poslednje] supstancije zovu se "druge" - kao to su na primer, ovek i ivotinja. Aristotel, Organon, str. 8.

etiri znaenja rei uzrok

Uzrokom se naziva, u prvom smislu, imanentna materija od koje je sainjena izvesna stvar: bronza je uzrok statue, a srebro pehara; a materija bronze i srebra takoe je uzrok. U drugom smislu, uzrok je oblik i obrazac, tj. definicija sutine i vrste: na primer, to je odnos broja dva prema broju 1 i broj uopte; ili kao to su delovi definicije koji su takoe uzrok. Uzrok je jo prvo naelo promene ili mirovanja: tvorac odluke je uzrok akcije a otac je uzrok deteta i uopte sila koja deluje je uzrok onoga to je uinjeno, a ono to vri promenu uzrok je onoga to trpi promenu. Uzrok je takoe svrha, to jest konana svrha. Na primer, zdravlje je uzrok etnje. Zato u stvari ovek eta? Mi odgovaramo: da bi bio zdrav , i govorei tako, mislimo da smo dali objanjenje o uzroku. Aristotel, Metafizika, str. 99.
Kritika Platonove teorije ideja

Posle filozofija o o kojima smo maloas govorili dola je Platonova teorija, koja je najee u skladu sa teorijom Pitagorejaca, ali koja ima i svoja sopstvena obeleja, prilino razliita od filosofije Italske kole. Jo od svoje mladosti, Platon, poto je najprije postao prijatelj Kratila i upoznao se s Heraklitovim miljenjima, prema kojima su sve ulne stvari u veitoj promeni i ne mogu biti predmet nauke, ostao je i kasnije veran ovom uenju. S druge strane, Sokrat, koji je bio obuzet mislima o moralnim stvarima, a ne o prirodi u celini, ipak je u ovoj oblasti traio opte i prvi utvrdio miljenje o definicijama. Platon je prihvatio njegovo uenje, ali njegovo prvo formiranje navelo ga je na miljenje da to opte mora postojati u stvarnostima druge vrste nego to su to ulne stvari: nemogue je, zaista, mislio je on, da zajednika definicija postoji i za jednu od pojedinanih ulnih stvari, bar za one koje su u veitoj promeni. Rukovoen ovim razlozima, on je onda ove stvari nazvao idejama, govorei, s druge strane, da su ulne stvari odvojene od ideja i da se sve nazivaju po njima: mnotvo ulnih stvari zaista postoji jedino izjednaenjem, i one nemaju isto znaenje u odnosu na ideje. to se tie toga izjednaenja, Platon je promenio samo ime:

Pitagorejci zaista kau da bia postoje oponaanjem brojeva; za Platona je to izjednaenje, tako da se izmenila samo re. Ipak, to se tie istraivanja o prirodi tog izjednaenja ili oponaanja ideja, oni su ostali bez odluke. - tavie, osim ulnih stvari i ideja, Platon prihvata da postoje i matematike stvari, koje su prelazne stvarnosti, razliite, s jedne strane, od ulnih stvari po tome to su veite i nepokretne i, s druge strane, od ideja po tome to su one mnotvo slinih primeraka, dok je ideja po sebi jedna, pojedinana i zasebna stvarnost. Aristotel, Metafizika, (987 b) str. 21-22. Najvanije od svega je pitanje od kakve su koristi ideje za ulne stvarnosti, bilo da se radi o veitim stvarnostima ili o stvarnostima koje se raaju i propadaju. One zaista nisu za ta bia uzroci nikakvog kretanja, niti ma kakve promene. One nisu ni od kakve koristi za upoznavanje drugih stvarnosti (one doista nisu njihova sutina, jer bi inae bile u njima) niti objanjenje njihovog postojanja, jer one bar nisu imanentne stvarima koje od njih dolaze; A zatim bi izgledalo nemogue da sutina stvari bude odvojena od onoga ija je supstanca; kako bi, dakle, ideje, koje su supstance stvari, bile odvojene od stvari? U Fedonu se tako govori kao da su ideje uzroci stvarnosti i postajanja. Pa ipak, ako i prihvatimo postojanje ideja, stvarnosti koje iz njih proizlaze nisu nastale bez uea pokretakog uzroka. Aristotel, Metafizika, (991a,b) str. 32-33.
Aristotelovo shvatanje "due"

Dua se prevashodno sastoji u onome na temelju ega ivimo, oseamo i mislimo. Zbog toga je dua pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao to je reeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog. Od toga materija predstavlja mogunost, a forma entelehiju. Budui da se ivo bie sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju due, nego je dua entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni

kojima se ini da nema due bez tela, niti tela bez due. Ona doista nije telo nego neto (deo) od tela, zbog ega i jeste u telu, i to u telu odreene vrste, a ne u onakvom telu kao to su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez poblieg odreenja u koje i kakvo telo, mada je oigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadraj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko to je ta stvar u mogunosti i u odgovarajuoj materiji. Iz gornjega je, dakle, jasno da je dua entelehija i pojmovna sutina onoga to je u mogunosti da takvo (ivo) bude. ... Kad bi, naime, oko bilo ivo bie, njegova bi dua bila mo gledanja (vid). Aristotel, Rasprava o dui, str. 41, 37.
Bog kao nepokretni pokreta

Prvi pokreta je dakle nuno stvarnost i, po tome to je to nuno, njegovo bie je dobro; na taj nain ono je pranaelo. ... O takvom pranaelu vise nebo i priroda. A to pranaelo je ivot koji se moe uporediti sa najsavrenijim proivljavanjem jednog trenutka koji nam se daje. On je stvarno uvek taj ivot (to je za nas nemogue), poto je njegova stvarnost uivanje. Budnost, oseanje i misao su naa najvea uivanja zato to su to stvarnosti, dok se nade i uspomene uivaju samo kroz ona prva. A misao i to ona koja je to sama po sebi odnosi se na ono to je najbolje po sebi, dok je najvia misao ona o najviem dobru. Um postaje svestan samog sebe shvatajui natulno, poto stupajui u dodir sa svojim predmetom i promiljajui o njemu on sam postaje shvatljiv, tako da postoji istovetnost izmeu uma i shvatljivog: um je stecite shvatljivog i same supstance. S druge strane, um je u akciji kad dostigne ono to je shvatljivo. Iz ovoga proizilazi da je boanski elemenat koji um sadri vie stvarnost nego ova mogunost, a in posmatranja je savreno i najvie blaenstvo ... Stoga kaemo da je bog veita i savrena stvarnost, tako da ivot i stalno veito trajanje pripadaju bogu; sam bog je upravo to. ...

Boanski um misli o samom sebi, poto je on najizvrsnija stvar, a njegova misao je misao o misli. Aristotel, Metafizika, str. 298-299, 305.
Aristotelova logika, teorija saznanja i njegova vizija prirode i kosmosa bile su merodavne za mnogo vekova posle njega. Ta vizija govori o tome da emo razumeti prirodu ako razumemo svrhe kojima bia tee i ogranienja koja im osnovni zakoni prirode postavljaju u tom teenju. Pored toga, mi smo sposobni da sa potpunom tanou upoznamo bar osnovne principe prirode (npr. logike principe). Dakle, Aristotelove kljune ideje su da svrha stvari predstavlja uzrok stvari i da je mogue saznanje prvih principa stvarnosti putem uma. Sudbina Aristotelovog uenja bila je takva da su se ove, za Aristotela odluujue postavke, prve nale na udaru kada se moderna filozofija poela izvlaiti ispod Aristotelovih skuta. Prvo je odbaena ideja da svrhe upravljaju prirodom i ona je posmatrana samo kao uzroni sistem koji se moe objasniti bez pozivanja na svrhe. Kasnije je sve vie naputana ideja da na um poseduje preicu za razumevanje principa sveta. Ipak, iako su ove Aristeotelove ideje od poetka moderne filozofije sporne, on je ostavio tako podrobnu argumentaciju za njih, da se itava kasnija filozofija moe itati i kao rasprava sa Aristotelom, to nije malo priznanje.

2.11. Aristotel, Nikomahova etika

Srea je u delatnosti svojstvenoj samo oveku

KNjIGA I

I - 1. Smatra se da svako stvaranje u umetnosti i svako istraivanje u nauci, isto tako i rad i odluivanje uopte, tee nekom dobru; stoga je pravilno definisati dobro kao ono emu sve tei. ... II - 1. Ako sad za ostvarljive zadatke postoji takav cilj da mu teimo zbog njega samog, dok sve ostalo elimo samo s obzirom na taj cilj, i ako ne preduzimamo neku stvar s drugim ciljem pred oima - (to bi se tako priduavalo u nedogled dok bi naa [ivotna] elja ostala neostvarena i uzaludna) - takav cilj [kojem se tei zbog njega samog] morao bi nesumnjivo da znai dobro po sebi, i najvee dobro. ... IV - 1. Da se vratimo sada na ono to kaemo u poetku: poto svako znanje i svako opredeljenje tei nekom dobru, koje je onda to dobro za koje moemo rei da je cilj nauke o dravi i koje je vrhunsko do svih ostvarljivih dobara? - 2. U pogledu naziva postoji, uglavnom, kod veine saglasnost: jer i obrazovani i neprosveena veina kau da je to srea ... VII. ... - 5. ini se da je takav cilj srea, jer nju biramo uvek zbog nje same, a nikada zbog neeg drugog, dok drutveno priznanje, uivanje, jak um i sva [druga dobra] biramo za cilj, dodue i zbog njih samih (jer mi bismo se opredelili za svako od tih dobara ak i kad nita drugo ne bismo time dobili), ali se za njih odluujemo i zbog sree, jer u njima vidimo sredstvo za sreu. Dok, naprotiv sreu niko nee uzeti za cilj zbog nekog od gorenavedenih ciljeva [poasti uivanja, uma], ili zbog kojeg drugog cilja. - 9. Svi se, meutim slau s tim da se srea moe definisati kao najvee dobro, ali se [od nas] trai da jasnije kaemo ta je ona ustvari. - 10. To bi se moda lako postiglo ako bi se shvatio zadatak oveka. Jer kao to se, bez sumnje, za frulaa i za vajara i za

svakog umetnika, i uopte za svakoga ko ima pred sobom delo i [njegovo] ostvarenje, dobro i uspelo sastoji u [ostvarenom] delu, isto bi se moglo rei i za oveka, pod uslovom da postoji neki njegov zadatak. ... - 13. Preostaje [kao specifina odlika oveka] ivot ispunjen delatnou koja je svojstvena razumnom biu, i to takvom biu koje se, s jedne strane, pokorava razumu, a s druge, i samo poseduje samo razum i misli. ... - 14. ako je tako; onda bi, po naem miljenju, zadatak oveka bio da vodi ivot koji se sastoji u razumnoj duevnoj delatnosti i razumnim postupcima, a zadatak oveka koji se istie vrlinom da to isto ini pravilno i na najbolji nain. Aristotel, Nikomahova etika, str. 3 - 13. (1094a-1098a)

Podela vrlina
KNjIGA I

XIII - ... - 19. Ako, pak, treba smatrati da i ovaj poslednji deo due poseduje razum, to e znaiti da je i onaj deo due koji poseduje razum dvojak - delom stvarno razuman i ima razum u sebi, a delom takav da je samo posluan prema razumu, kao u gornjem primeru kada dete slua oev razum. - 20. Na osnovu navedene razlike odreuje se i pojam ljudske vrline. Mi ga delimo u dve klase: klasu intelektualnih [odn. dijanoetikih ili logikih] i klasu moralnih, etikih vrlina. U intelektualne vrline spadaju: znanje [ sofia ], mo shvatanja odnosno inteligencija [ sinesis ] i pamet [odnosno praktina mudrost - fronesis ]; a u moralne: plemenita velikodunost i razboritost [odnosno vladanje sobom]. Govorei o karakteru, mi neemo za nekoga rei da je znalac ili inteligentan, nego da je [na primer] blag ili razborit i umeren. Ali mi hvalimo i obrazovanog i mudrog zbog duhovnog stanja, a takva postignuta duhovna stanja koje su vredna hvale nazivamo vrlinama. Aristotel, Nikomahova etika, str. 24-25. (1103a)

KNjIGA II

I - 1. Kao to smo videli, vrlina se deli na dve vrste - na intelektualnu i na moralnu. Intelektualna duguje i svoj opstanak i svoj razvoj uglavnom nastavi, i zato ona zahteva vremena i iskustva; moralna vrlina, naprotiv, dolazi sa navikom, po emu je i dobila ime koje se vrlo malo razlikuje od naziva za obiaj. Aristotel, Nikomahova etika, str. 26. (1103a) (U ovom prevodu vrlina praktine mudrosti (gr. fronesis ) je prevedena naom reju "pamet", dok se u lekciji za praktinu mudrost upotrebljava re "razboritost", takoe, grko "sofia" je ovde prevedeno kao "znanje", a u lekciji je to "mudrost". - prim. aut.)

Vrlina je sredina izmeu krajnosti

KNjIGA II

VI ... - 15. Vrlina je, prema tome, odabiraka sklonost volje koja se dri sredine u odnosu na nas, razumom odreene, i to odreene tako kako bi to uradio razuman ovek. U stvari, to je sredina izmeu dva rava smera: preterivanja i zaostajanja za merom; - ... - 17. Zato, ako se trai sutina i definicija - kojima se neto pojmovno odreuje - vrlina je sredina [tj. prava mera], ali u odnosu na pravu vrednost i najvee dobro vrlina je vrhunac. - 18. Meutim, nisu svako oseanje i svaka radnja sposobni za tu sredinu [pravu meru]. Neka su ve samim svojim imenom sjedinjena sa porokom, kao, na primer, zluradost, bestidnost, zavist, a od radnji preljuba, kraa, ubistvo; sve to i tome slino osuuje se jer je ravo samo po sebi, a ne zato to ga je suvie ili premalo. VII ... - 2. Za plaljivost i ludu smelost sredina je hrabrost. ... - 3. Kod uivanja i nezadovoljstva (ne svakog uivanja i nezadovoljstva, naroito ne svakog nezadovoljstva) sredina [odnosno prava mera] je umerenost [tj. samosavlaivanje] ... - 4. Kod davanja i uzimanja novca sredina [prava mera] je velikodunost, njeno prekoraenje i nedostatak

su rasipnitvo i krtost. Aristotel, Nikomahova etika, str. 34-36. (1107a-1107b)

Praktina mudrost (razboritost)

KNjIGA VI

I ... - 5. ... Treba shvatiti da se racionalni deo [due - prim. aut.] sastoji iz dva dela: jedan kojim opaamo [pojave i stvari], iji principi ne mogu da budu drugaiji nego to su, i drugi, ijim posredstvom shvatamo ono to moe da bude i drukije. ...

V - 1. to se tie praktine mudrosti ( fronesis ), nju emo razumeti najbolje na taj nain to emo utvrditi koje ljude nazivamo pametnim. Obeleje pametnog oveka je to da je on u stanju da pravilno rasuuje o tome ta je za njega dobro i korisno, i to ne u nekom specijalnom pogledu, na primer u pogledu zdravlja ili telesne snage, nego uopte u svemu to vodi pravilnom nainu ivljenja. ... Prema tome, pametan ovek uopte bi bio onaj ko pravilno rasuuje [odluuje]. - 3. Meutim, niko ne odluuje o stvarima koje uopte ne mogu da budu drukije, niti o takvima koje uopte nije u stanju da sprovede. Ako je, dakle, znanje povezano s dokazivanjem i ako ne postoji dokaz za stvari iji principi mogu da budu i drukiji (jer sve te stvari mogu da budu i drukije), a nije mogue odluivati o stvarima koje su nune, onda praktina mudrost ne moe biti isto to i znanje i umetnost. ... - 4. Preostaje, dakle, da je praktina mudrost istinska sposobnost delanja s pravilnim rasuivanjem o onome to je za oveka dobro ili zlo. Cilj stvaralatva je izvan samog stvaralatva. To nije sluaj kod delanja: tu je cilj samo pravilno delanje. Aristotel, Nikomahova etika, str. 118 i 122. (1138a i 1140a-1140b) XIII - 1. Kada se prirodnom daru pridrui um, onda se pokazuje [ta eljena razlika] u praksi, i tada osobina koja je samo liila na vrlinu postaje vrlina u pravom smislu. Kao to postoje dva oblika moi prosuivanja - vrsnoa [vetina] i praktina mudrost - tako i u oblasti

izgraivanja karaktera postoje dva oblika - prirodna [uroena] vrlina i vrlina u pravom smislu. Od ovih dveju ona u pravom smislu ne postaje bez praktine mudrosti. ... - 5. Prema tome, Sokrat je mislio da su vrline intelektualna svojstva (jer sve one predstavljaju znanja); mi, naprotiv, tvrdimo da su one povezane sa intelektom. - 7. Jasno je, meutim, ak i pod pretpostavkom da praktina mudrost nema znaaja za dobro delanje, da je ona ipak potrebna, jer predstavlja vrlinu jednog dela intelekta, i zato ne moe postojati pravilna odluka bez praktine mudrosti isto kao ni bez vrline. Jedna, naime, odreuje pravilan cilj, a druga ini da se sluimo pravilnim sredstvima za njegovo postizanje. Aristotel, Nikomahova etika, str. 132-133. (1144b) (Iz prevoda su izostavljeni navodi originala na starogrkom)
Politika

Iz ovoga je jasno da drava nastaje po prirodi i da je ovek po prirodi politiko bie, a onaj koji zbog svoje prirode, a ne sluajem, stoji van dravne zajednice ili je rav ili je bolji od ljudi, kao onaj kome Homer upuuje ovakav prekor - "bez svojte, bez zakona, bez ognjita". Takav ovek po prirodi eli rat, budui da je usamljen i preputen igri sluaja. ... Jasno je dakle da drava nastaje po prirodi i da je vanija nego pojedinac. ... U svim ljudima postoji prirodna tenja za takvom zajednicom i onaj koji ju je prvi osnovao zaetnik je najveeg dobra. ... Aristotel, Politika, str. 5 Stoga je, za onu vrstu demokratije, o kojoj sam ranije govorio, vanredno korisno naelo, a obino se ono i primenjuje, da se svim graanima da pravo da biraju organe blasti, da zahtevaju od njih polaganje rauna i da uestvuju u sudovima, ali da najvii poloaji budu izborni, i to na osnovu cenza, pod uslovom da za vii poloaj i cenz bude vii, ili na osnovu line soposobnosti bez obzira na cenz. U

tom sluaju dravna uprava mora da bude dobra jer e vlast biti u rukama najboljih ljudi, a narod nee zavideti potovanja dostojnim ljudima koje je njegova volja dovela na vlast. Takvim poretkom bie zadovoljni i istaknuti i uvaeni ljudi, jer se nee potinjavati gorima od sebe, a vladae pravedno jer e drugi imati pravo da trae od njih da im polau raune. isto, str. 173
Filozofi su esto skloni da svoja saznanja smatraju nuno istinitim, odnosno da tvrde da su otkrili nesumnjive i neoborive istine. Aristotelovim renikom, to su znanja koja govore o stvarima koje ne mogu biti drugaije: niti se te stvari menjaju, niti je mogue da je nae znanje o njima pogreno. Na ovaj nain, filozofi kao da pristaju na maksimalna oekivanja svojih slualaca, koji esto trae samo sigurna i apsolutno tana znanja. U Aristotelovom gledanju na etiku, gde on priznaje da se u njoj ne mogu oekivati potpuno izvesne istine, nagovetava se kasniji stav da znanja manjeg stepena izvesnosti takoe predstavljaju znanja.

2.11. Stoici i Epikurejci 2.11.1. Stoici

Najvie dobro
Sasvim

je ista stvar da li kaem: "Najvie dobro je dua koja prezire sluajnosti i raduje se samo svojoj vrlini" ili: "Nesavladljiva snaga due, puna uviavnosti, spokojna u delanju, a pri tome bogata ovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraa". Ono se moe odrediti i ovako: "Blaenim moemo nazvati oveka za koga nita nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla dua, koji voli potenje, kome je njegova vrlina sve, koga sluaj ne moe ni uzdii ni slomiti; koji ne poznaje nikakvo vee dobro nego ono to ga sam sebi moe dati i za koga se pravo uivanje sastoji u preziranju ulnih zadovoljstava". Seneka, Rasprava o blaenom ivotu, str. 34.

Ravnodunost prema sudbini

Zato se ovek mora probiti do slobode; a ova se ne postie niim drugim, nego ravnodunou prema sudbini. Jer - a to upravo i jeste ropstvo, naklonost sudbine poinje da joj [dui] postaje potreba, posledica toga jeste ivot brian, pun sumnja, sav u strahu od sluajeva; svaki trenutak pun je tekog iekivanja. Celo carstvo sudbine prezreu, ali u opet, ako mi se ostavi izbor, odabrati iz njega bolji deo. Sve to god mi se dogodi, bie dobro; pa ipak elim da mi se dogode lake i prijatnije stvari i koje e onom ko s njima ima posla manje brige zadavati. Seneka, Rasprava o blaenom ivotu, str. 35,47 i 60.

Odnos Seneke prema Epikuru

Ja mislim - iskazujem svoje miljenje ako ono i nee biti pravo mojim istomiljenicima iz Stoike kole - da su Epikurova uenja moralno besprekorna i pravilna, i da su, kad se podrobnije razmotre, ak i stroga; jer on uivanje svodi na na neto veoma sitno i neznatno, i isti zakon koji mi postavljamo za vrlinu postavlja on za uivanje. On nareuje da se uivanje pokorava prirodi; a to je za prirodu dovoljno, to je za rasko isuvie malo... Zato neu govoriti, kao veliki deo naih (tj. stoiara), da je Epikurova kola uiteljica sramotnih radnji, nego kaem ovo: ona je na ravu glasu, ona je nepravedno ozloglaena. Seneka, Rasprava o blaenom ivotu, str. 44.

2.11.2. Epikur
Zadovoljstvo kao osnovno dobro

Za sve ono to radimo i stvaramo svrha je to da budemo slobodni od telesnih bolova i slobodni od obespokojavajueg straha. I kad smo to postigli, onda se stia svaka oluja koja besni u naim duama, jer ovek vie nema potrebe da se obazire na bilo ta to bi mu jo nedostajalo, jer vie ne mora da trai nita to bi jo bilo potrebno za postizanje potpunog zadovoljstva kako due tako i tela. Samo kad nema zadovoljstva, oseamo neprijatnost, i samo u tom sluaju oseamo potrebu za zadovoljstvom. A kad nezadovoljstvo ne oseamo, onda nam vie ni zadovoljstvo nije potrebno. I upravo zbog toga kaemo da je zadovoljstvo i poetak i kraj blaenog ivota. Zadovoljstvo je nae prvo i zajedno s nama roeno dobro, ono slui kao polazna taka za selokupno biranje i odbijanje. O zadovoljstvu vodimo rauna zato jer nam ono slui kao merilo u prosuivanju svih dobara. I ba zbog toga to je zadovoljstvo prvo i nama priroeno dobro, mi ne donosimo napreac odluku o eventualnom uivanju. Dosta esto se deava da se odreknemo naslada ako one kao posledicu donose neku neprijatnost. Diogen Laertije, ivoti i miljenja istaknutih filozofa, str. 373.

Izvod iz "Osnovnih misli"

2. Smrt za nas ne znai nita, jer telo koje se rastvara ne osea nita. A to je bez oseanja to za nas ne znai nita. 12. Ne moemo se osloboditi straha koji nas obuzima pri ispitivanju stvari od najvee vanosti, ako ne poznajemo prirodu celokupne vasione, nego ivimo u strahu od onoga to nam priaju mitovi. Nemogue je, dakle, u potpunosti uivati zadovoljstva bez prouavanja prirode. 16. Sluaj samo retko kad smeta mudrom oveku; njegovim najveim i najviim ciljevima upravlja i upravljae razum u toku itavog njegovog ivota. 17. ivot pravinog oveka najmanje ometa nespokojstvo, dok je ivot nepravinog oveka ispunjen najveim nespokojstvom. 23. Ako svoja ulna zapaanja odbaci, onda nema nikakvog oslonca na ta bi se mogao pozvati pri ocenjivanju onih zakljuaka koje smatra pogrenim. 27. Od svega to nam mudrost stvara da bismo osigurali sreu kroz itav ivot, najvea je stvar sticanje prijateljstva. isto, str. 375-377.
U helenizmu filozofiju stvara pojedinac, ne vie slobodan ovek malog gradadrave, ve podanik velikog carstva na koje ne moe da utie. Mogui sagovornici, protivnici ili saveznici predaleko su jedni od drugih da bi mogli initi zajednicu koja moe da odreuje prirodu stvari ili dobro drave. Zbog toga se filozofi ograniavaju na uenje o dobru za pojedinca. U oblasti teorije saznanja, pojavljuju se skeptici (jo jedna filozofska kola), koji pouavaju da se treba uzdravati od svakog tvrenja, jer su sve tvrdnje podjednako pogrene, a ljudski duh nije sposoban za iole verodostojna saznanja. Kasniji filozofi shvataju ovaj izazov skepticizma, ali skoro niko ne pristaje uz njihove stavove. U tom odbijanju da se zauzme skeptiki stav, vidi se duh novog doba i uverenje filozofa da mogu da utiu

na prilike oko njih.

3. SREDNJOVJEKOVNA FILOZOFIJA
3.1. Plotin: Jedno i nain njegovog saznanja putem ekstaze
Kako je, naime, priroda Jednoga tvorac svih stvari, ona nije nijedna od njih. Nije dakle ni neto, ni kvalitet, ni kvantitet, ni um, ni dua. ... Ko tano govori, ne sme ga nazivati ni ovo ni ono, nego time mi, koji izvana obilazimo oko Jednoga, elimo izjaviti ta doivljavamo, sad mu se pribliavajui, sad se od njega udaljujui zbog potekoa, koje se javljaju u vezi sa njime. Potekoe se javljaju najvie zato, to se Jedno ne moe dokuiti ni znanjem ni miljenjem kao ostali predmeti miljenja, nego pomou prisutnosti, koja je vrednija od znanja. Dua doivljuje otpadanje od stanja jedinstva i nije potpuno jedno, kad prima spoznaju neega. Jer spoznaja je pojam, a pojam je mnotvo. Ona mora dakle projuriti preko znanja i nikako ne sme naputati stanje jedinstva, nego mora ostaviti i znanje i ono to se moe znati i sve to tome pripada i dolazi uz to kao itavo dnevno svetlo do Sunca. ... Jer Ono (Jedno) zaista nije daleko ni od koga, a opet je daleko od sviju, tako da je dodue prisutno, ali prisutno samo za one, koji ga mogu primiti i koji su se pripremili, da mu se priljube, da ga prihvate i dodirnu pomou slinosti i svoje unutranje sile, koja je srodna njegovoj... Plotin, Eneade, (navedeno prema: B. Bonjak, Filozofija od Aristotela do renesanse i odabrani tekstovi filozofa, str. 182-183.)

3.2. Avgustin odgovara na prigovore vezane za hriansku ideju o Bogu kao stvaraocu sveta
Ja govorim da si ti, Gospode, tvorac svake stvari i bia, pa ako se pod "nebom" i "zemljom" podrazumeva ono poslednje, bez oklevanja kaem; "Pre nego je sazdao nebo i zemlju, Bog nije radio nita. Jer da je stvorio ma ta, bilo bi to neto drugo, a ne stvari i bia. ... Ako bi se neki povran duh, lutajui kroz slike o proteklim vremenima, zaudio nad tim da si se ti, svemogui Bog, koji je sazdao i obuhvata svemir, tvorac neba i zemlje, uzdrao od rada za bezbroj vekova, pre nego to si se latio ogromnog posla, neka se trgne taj duh iz svog sna i shvati ve da je njegovo utanje lano. Jer kako je moglo da protekne toliko vekova, kad ih ti, tvorac njihov nisi bio sazdao jo? Kako bi vreme moglo imati mesta ako ga nisi ustanovio ti ili, kako bi ono isteklo ako nije postojalo dotle? ... Ne, ti nisi u vremenu prethodio vremenu jer inae ne bi dolazio pre svih vremena. Prethodi ti prolim vremenima, svom onom visinom venosti tvoje, uvek prisutne, kao to vlada, jednako, vremenima koja e doi. ... [zagonetka vremena] ta je dakle vreme? Dok me niko ne pita, ja znam; kad bi, pak, valjalo da to objasnim - ja ne znam. Avgustin, Ispovesti, str. 12-13.

3.3. Akvinski: Istina stvari se sastoji u njihovom uporeivanju sa boijim umom

Stoga se svaka pojedina stvar apsolutno naziva istinitom po njenom odnosu prema umu od koga zavisi. Zato se vetaki stvorene stvari nazivaju istinitim po svom odnosu prema naem umu. Ona se naime kua naziva istinitom koja postizava slinost sa oblikom koji je u graditeljevoj zamisli, a govor se naziva istinitim, ukoliko je izraz istinitog saznanja. Na slian se nain istinitima nazivaju prirodne stvari, ukoliko postizavaju slinost sa idejama, koje su u boijoj misli. Istinitim se naime naziva kamen, jer postizava prirodu svojstvenu kamenu prema prethodnoj zamisli bo ijeg uma. Tako je dakle istina prvenstveno u umu, a tek na drugom mestu u stvarima, ukoliko se one izjednauju s umom kao svojim ishoditem. Treba kazati da stari filozofi nisu govorili da vrste prirodnih stvari potiu od nekog uma, nego dolaze od sluaja. A kako su smatrali da istina unosi uporeivanje sa umom, bili su prisiljeni istinu stvari postaviti u odnos prema naem umu. Iz toga su proizilazila neslaganja, o kojima raspravlja Filozof. Do tih neslaganja ne dolazi, ako prihvatimo da se istina stvari sastoji u uporeivanju sa boijim umom. Toma Akvinski, Suma teologije, (navedeno prema: B. Bonjak, Filozofija od Aristotela do renesanse i odabrani tekstovi filozofa, str. 230-231)
U klasinoj grkoj filozofiji do Plotina, Bog je deo sveta, njegov nepromenljivi deo koji je zaduen da ga odrava u granicama razuma i reda. Na razum je put ka saznanju Boga, jer "slino saznaje slino", kako je govorio Aristotel. Plotin prvi postavlja Boga kao princip iznad razuma i na njega se iz svojih razloga nadovezuju i kasniji hrianski pisci. Na taj nain stvara se sfera u koju razum nema pristupa, a

koja ipak sadri mnoge dogme koje se u okviru hrianstva prihvataju. Ovo dvojstvo, koga ranije nije bilo u filozofiji, otvara novo pitanje o odnosu vere i razuma, odnosno, otkrovenja i prirodne mogunosti oveka da dolazi do istina u koje veruje.

4. MODERNA FILOZOFIJA
4.1. Renesansa

Nove mogunosti oveka Shvatio sam zbog ega je ovek najsrenije od svih stvorenja i samim tim vredan sveg divljenja... (Bog je) uzeo oveka kao stvorenje neodreene prirode i, odredivi mu mesto u sreditu sveta, ovako mu se obratio: Priroda svih ostalih stvari je ograniena i prinudna u okviru granica zakona koje smo MI propisali. Ti e, nesputan ogranienjima, u saglasnosti s tvojom slobodnom voljom ... propisati za sebe granice svoje prirode. Postavili smo te u centar sveta kako bi odatle lake mogao da posmatra sve ono to postoji na svetu. Nismo te stvorili ni od neba ni od zemlje, niti smrtnim niti besmrtnim, tako da sa slobodom izbora i sa au, kao tvorac i uobliitelj samoga sebe, moe sebe da uoblii u koji god oblik ti eli. ovani Piko dela Mirandola (1463-1494), Govor o dostojanstvu oveka (Prevod iz Marvin Peri, Intelektualna istorija Evrope, str. 74.) Trai se nova mudrost

(Govori Ludost) Dakle, poto sam tako pribavila pohvalu za hrabrost i vrednou, ta biste rekli ako bih sad poela da hvalim i svoju mudrost? Ali e neko moda rei da je to isto toliko moguno kao pomeati vatru i vodu. Ja se, meutim, nadam da u vas uveriti u to, samo ako me budete sluali paljivo, kao to ste dosad inili. Pre svega, ako mudrost lei u iskustvu, ko vie zasluuje da nosi ime mudraca: da li pametan, koji se neto iz stida, neto iz plaljivosti ne prihvata niega, ili ludak, koga ni od jedne namere ne odvraa ni stid (jer ga nema) ni opasnost (jer ne razmilja)? Mudrac se zagnjuruje u knjige starih pisaca, gde se naui nekom preteranom cepidlaenju. Ludak, naprotiv, ako se ne varam, ba stoga to neprestano uestvuje u svemu i ne haje za opasnost, stie pravu mudrost. To je dobro uoio i Homer, iako je bio slep, jer veli: i lud se naui u nevolji. Erazmo Roterdamski (1466-1536), Pohvala ludosti, str. 65. Otpor autoritetima Da li je mogue da sumnjate da bi Aristotel promenio svoje miljenje, ispravio svoje knjige i prihvatio najrazumnije doktrine, kad bi video nova otkria na nebu, sam odbacujui one koji su tako maloumni da mogu da budu navedeni da i dalje nastavljaju da ponizno zastupaju sve ono to je on ikada rekao? ... Sledbenici Aristotela su ti koji su ga krunisali autoritetom, nije (Aristotel) on to sam prigrabio za sebe... Neu da kaem da ovek ne treba da slua ono to kae Aristotel; zbilja, aplaudiram itanju i briljivom izuavanju njegovog dela, a prigovaram samo onima koji mu se kao roblje predaju, slepo se prikljuujui svemu to on kae i prihvatajui to kao nepovrediv dekret ne traei bilo koje druge razloge. Galileo Galilej, Dijalog koji se odnosi na dva glavna sistema sveta Ptolomejev i Kopernikov (1632). (Prevod iz Marvin Peri, Intelektualna istorija Evrope, str. 104.) Nova logika: Znanje je mo 3. Ljudsko znanje i mo poklapaju se u tome, to nepoznavanje uzroka onemoguuje uspeh. Priroda se naime pobeuje samo pokoravajui joj se, a ta je kod razmiljanja uzrok, to je kod delovanja pravilo. Frensis bekon, Novi Organon, str. 37.

Nova logika i metoda saznanja

10. Istananost prirode umnogome nadmauje istananost ula i razuma, tako da su ona lepa razmiljanja, ljudske spekulacije i obrazlaganja nezdrava stvar, ali nema nikoga ko bi to video. 11. Kao to nauke, kakve su sada, nisu ni od kakve koristi za pronalaenje dela, tako je logika kakva je sada, nekorisna za pronalaenje nauke. 12. Logika, koja se upotrebljava, slui vie za uvrivanje i utvrivanje zabluda koje se temelje na obinim pojmovima, nego za istraivanje istine; stoga je vie tetna nego korisna. 13. Silogizam se ne upotrebljava za principe nauke, a za srednje sudove upotrebljava se uzalud, jer ni izdaleka nije ravan istananosti prirode; on dakle, sebi potinjava odobravanje, a ne stvari. 14. Silogizam se sastoji od sudova, sudovi od rei, a rei su znaci pojmova. Ako su dakle sami pojmovi (ono to je osnova stvari) pobrkani i napreac izvedeni iz stvari, onda nema nikakve vrstoe ni u onome, to je na tome sazdano. I tako je jedina nada u pravoj indukciji. 19. Dva puta jesu i mogu da budu za istraivanja i pronalaenja istine. Prvi leti od oseta i pojedinanosti prema najoptijim sudovima, pa na osnovu tih principa i njihove nepokolebljive istinitosti sudi i pronalazi srednje sudove; taj je put sada uobiajen. Drugi izvlai sudove iz oseta i pojedinanosti, uzdiui se neprekidno i postepeno, tako da naposletku dolazi do najoptijih sudova. To je pravi, ali jo neoprobani put. Frensis Bekon, Novi organon, str. 39,40,41.

Idoli 38. Idoli i lani pojmovi, koji su ve zaokupili ljudski razum, pa se u njemu vrsto ukorenjuju, ne samo da tako obuzimaju ljudski duh, da se istini teko otvara pristup, nego se oni, ako je pristup i bio dan i doputen, vraaju i smetaju kod samoga obnavljanja nauke, ako se ljudi unapred ne opomenu da se protiv njih, koliko je mogue, zatite. 39. etiri su vrste idola, koji zaokupljaju duh ljudski. Njima smo, radi jasnoe, nadenuli imena nazivajui prvu vrstu idolima plemena, drugu idolima peine, treu idolima trga i etvrtu idolima pozorita. 41. Idoli plemena imaju svoj temelj u samoj ljudskoj prirodi i u samome plemenu ili rodu ljudskome. Pogreno se, naime, tvrdi, da je oveje ulo merilo stvari; nego, naprotiv, sve percepcije kako ula, tako i uma zbivaju se primereno oveku, a ne univerzumu. Ljudski je razum poput neravnog ogledala za zrake stvari, koje svoju prirodu mea s prirodom stvari, pa ih iskrivljuje i prlja. 42. Idoli peine su idoli pojedinog oveka. Svako naime, pored zabluda ljudske prirode uopte, ima posebnu peinu ili rupu koja lomi i kvari svetlo prirode, bilo zbog svaije posebne i pojedinane naravi, ili zbog vaspitanja i optenja sa drugima, bilo zbog itanja knjiga ili autoriteta onih koje neko ceni ili im se divi, ili zbog razliitosti utisaka koji se javljaju u pristrasnoj dui s predrasudama ili u mirnoj i ravnodunoj dui ili tome slino, tako da je zaista ljudski duh, kako je on disponiran kod pojedinih ljudi, neto razliito, potpuno smueno i, tako rei, sluajno. Stoga dobro veli Heraklit: Ljudi trae znanje u manjim svetovima, a ne u viem ili zajednikom. 43. Ima takoe idola, kao to su oni iz meusobnog saobraanja i zajednice ljudskog roda, koje zbog trgovine i udruivanja ljudi nazivamo idolima trga.

Ljudi se naime drue uz pomo govora ali se rei odreuju prema narodnom shvatanju. I tako to loe i nezgodno odreivanje rei na udan nain stenjava razum. Ni definicije i tumaenja, kojima ueni ljudi katkad imaju obiaj da se tite i brane od toga, nikako ne ispravljaju stvar. Naprotiv, rei oigledno vre nasilje nad razumom i sve brkaju, pa dovode ljude do praznih i bezbrojnih protivrenosti i izmiljotina. 44. Ima konano idola, koji su uli u ljudske due iz razliitih filozofskih dogmi, a takoe i iz naopakih zakona dokazivanja. Njih nazivamo idolima pozorita, jer drimo, da ima isto toliko proizvedenih i prikazanih drama, koje su stvorile izmiljene scenske svetove, koliko i prihvaenih ili izmiljenih filozofija. Frensis Bekon, Novi Organon, str. 45-48. Bekonova filozofija dobro opisuje scenu na kojoj e se odigravati moderna filozofija. Ona uzima kao svoj zadatak da upozna prirodu razuma. ovek se sada tumai prvenstveno preko te svoje osobine da ima razum, to znai da predstavlja bie koje je sposobno da otkriva istinu, daje i slua razloge za tvrdnje o svetu i tako formira svoje miljenje. Iako jednako raspodeljen svim ljudima, kako e kasnije rei Dekart, razum nije instrument koji uvek dovodi do ispravnih zakljuaka. Zbog toga ga je potrebno bolje upoznati i pokuati da se on pobolja i usavri. To nas dovodi do pitanja metode, odnosno do pitanja o pravilima za dobro sluenje razumom. Oko tih pitanja trude se: racionalizam, u okviru koga emo obraditi Dekarta, Spinozu i Lajbnica, i empirizam, koji ovde predstavljaju Lok i Hjum.

4.2. Racionalizam 4.2.1. Rene Descartes

Praktina filozofija Ali, im sam stekao izvesne opte pojmove iz fizike i im sam, probajui na raznim posebnim tekoama zapazio dokle nas oni mogu odvesti i koliko se razlikuju od principa kojima se dosad sluilo, te sam smatrao da ih ne mogu vie drati u tajnosti a da se grdno ne ogreim o zakon koji nas obavezuje da kolikogod moemo doprinosimo optem dobru svih ljudi; jer oni su mi pokazali da je mogue doi do saznanja koja su ivotu vrlo korisna, i da se pomou njih umesto spekulativne filozofije, koja se predaje po kolama, moe pronai jedna praktina filozofija kojom bismo mogli, poto upoznamo silu i dejstvo vatre, vode, vazduha, zvezda, neba i svih ostalih stvari koje nas okruuju, isto tako razgovetno kao to poznajemo razne zanate svojih zanatlija, sve ove stvari na isti nain upotrebiti u svim poslovima za koje su one podobne, i da se tako uinimo gospodarima i sopstvenicima prirode. Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 44. Matematika

Naroito mi se sviala matematika zbog izvesnosti i oevidnosti njenih razloga; ali u to vreme nisam shvatao njenu pravu upotrebu, i, smatrajui da slui samo mehanikim vetinama, udio sam se to na njenim tako vrstim i tako solidnim temeljima nije izgraeno nita uzvienije.
Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 14.

Mislim, dakle jesam

Poto sam tada eleo da se jedino istraivanjem istine bavim, mislio sam da mi treba da na sasvim suprotan

nain postupim, i da, kao apsolutno lano, odbacim sve u ta bih i najmanje mogao posumnjati, da bih na taj nain video da li bi posle toga u mojim ubeenjima ostalo ita to bi bilo potpuno nesumnjivo. Tako, zbog toga to nas naa ula ponekad varaju, pretpostavio sam da nema nijedne stvari koja je onakva kakvom je naa ula nameu da je sebi predstavimo; a poto ima ljudi koji gree ak i u najprostijim stvarima geometrije, te i tu prave paralogizme, a smatrajui da sam i ja sklon pogrekama kao i svaki drugi, odbacio sam kao lane sve razloge koje sam nekada uzimao kao dokaze; i najzad, uzimajui u obzir da nam se sve sasvim iste misli, koje imamo kada smo budni, mogu javiti i u snu, a da tada nijedna jedina od njih nije istinita, odluio sam da se pravim kao da sve ono to je ulo u moj duh nije istinitije od iluzija mojih snova. Ali, odmah iza toga zapazio sam da, dok sam tako navalice mislio da je sve lano, nuno je trebalo da ja, koji sam to mislio budem neto; i primeujui da je istina: mislim, dakle jesam, tako esto i tako sigurna, da ni najpreteranije pretpostavke skeptika nisu u stanju da je poljuljaju, zakljuio sam da je mogu bez i najmanje skrupule usvojiti za prvi princip filozofije koju sam traio. Zatim, paljivo ispitujui ono to sam bio, i videi da sam mogao da se pravim kao da nemam nikakva tela, i da nema nikakva ni sveta, ni mesta na kojem bih bio, ali da se ipak ne bih mogao da pravim kao da uopte nisam, i da, naprotiv, ba iz toga to sam mislio da sumnjam u istinitost drugih stvari, sasvim oevidno i sasvim izvesno je izlazilo da ja jesam; a iz toga to kad bih prestao da mislim, pa makar sve to sam zamiljao i bilo istinito, ne bih ipak imao nikakva razloga da verujem da ja jesam, saznao sam da sam supstancija ija sva sutina i priroda jeste jedino u miljenju, i kojoj, da bi bila, nije potrebno nikakvo mesto, niti pak da zavisi od ma kakve materijalne stvari, tako da to ja, tj. dua po kojoj sam ono to jesam, potpuno se razlikuje od tela, i ak da je nju lake saznati nego telo, i kad njega uopte ne bi bilo, dua ne bi prestala da bude sve ono to jeste. Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 28.
Pravila metode

Prvo pravilo mi je bilo da nikada nijednu stvar ne usvojim ako istinitu, dok je oevidno nisam takvom saznao; tj. da briljivo izbegavam

prenagljivanje i predubeenja i sudim samo o onome to se mome duhu predstavlja tako jasno i tako razgovetno, da ne bude vie prilika u kojima mogu u to posumnjati. Drugo pravilo je bilo da svaku od tekoa, koje bih ispitivao, podelim na onoliko delova koliko je to mogue i koliko je potrebno da bi se one bolje reile. Tree pravilo je bilo da svoje misli vodim po redu, poinjui od predmeta koji su najprostiji i koji se najlake saznaju, kako bih malopomalo stigao postepeno do najsloenijih; pretpostavljajui ak reda i meu onim predmetima koji prirodno ne prethode jedni drugim. I poslednje pravilo je bilo da svuda vrim tako potpuna nabrajanja, i tako opte preglede kako bih bio siguran da nita nisam propustio. Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 20.
Razloge ne treba traiti u svrhama

Treba ispitivati ne svrhovite razloge stvorenih stvari, nego djelotvorne Tako, najposlije, razloge prirodnih stvari neemo nikada uzimati iz svrhe, koju je imao pred sobom bog ili priroda pri njihovu stvaranju, jer ne smijemo biti toliko preuzetni, da bismo sebe smatrali dionicima njegovih nakana. No, ako njega samoga budemo smatrali djelotvornim uzrokom svega, vidjet emo, kakve nam zakljuke s obzirom na njegove uinke, koji se pokazuju naim osjetilima, prua prirodno svjetlo, koje nam je on dao, iz onih atributa, koje je htio da donekle poznajemo. Ipak, kako je ve reeno, moramo imati na umu, da tom prirodnom svijetlu treba vjerovati samo dotle, dok nam sam bog ne objavi neto njemu protivno. Rene Dekart, Osnovi filozofije, I deo, poglavlje XXVIII, str. 76.

Kroz Dekartove rei kao da ovek novog veka kae: Ja sam tu, imam oi i ui i sposobnost shvatanja. Nemojte da me zaobilazite! Ako elite da

prihvatim vae miljenje opravdajte ga na ne i m to nam je zajedniko, to i ja u svom iskustvu mogu uvideti da je tano. "Mislim, dakle, jesam" znailo je: Evo me, i jesam, i mislim, i smatram da imam pravo da traim da se od mene ne zahteva da prihvatam neto to mi, kada se potrudim najbolje to mogu, ne izgleda tano. Ovaj zahtev kasnije prati cela moderna filozofija, i racionalistika i empiristika. Tako se u istoriji i filozofiji jasno pojavljuje pojedinac, koji e pokrenuti nova istraivanja podstaknut eljom da iskoristi ono to mu govori vlastiti razum.

4.2.2. Baruh Spinoza

Poetak Spinozine "Etike": Bog ili priroda O Bogu

DEFINICIJE I. Pod uzrokom samoga sebe razumem ono ija sutina sadri u sebi postojanje, ili ono ija se priroda ne moe shvatiti drugaije, nego kao postojea. II. Konanom u svojoj vrsti naziva se ona stvar koja moe biti ograniena drugom stvari iste prirode. Na primer, jedno telo naziva se konanim, zato to uvek zamiljamo neko vee telo. tako je jedna misao ograniena drugom milju. A telo nije ogranieno milju, niti misao telom. III. Pod supstancijom razumem ono to u sebi jeste i pomou sebe se shvata; tj. ijem pojmu nije potreban pojma neke druge stvari, od koga mora biti obrazovan. IV. Pod atributom razumem ono to razum opaa na supstanciji, kao da sainjava njenu sutinu. V. Pod modusom razumem stanja supstancije, ili ono to je u drugome pomou ega se i shvata. VI. Pod Bogom razumem bie apsolutno beskrajno, tj. supstanciju koja

se sastoji od beskrajno mnogo atributa, od kojih svaki izraava venu i beskrajnu bitnost.

Postavka XIV Sem Boga, nikakva supstancija ne moe ni da postoji, ni da se zamisli.

Postavka XXIX U prirodi stvari nema nieg sluajnog, nego je sve odreeno iz nunosti boje prirode da na izvestan nain postoji i dela.

Postavka XXXII Volja ne moe da bude nazvana slobodnim, nego samo nunim uzrokom.

Postavka XXXII Stvari nisu mogle biti proizvedene od Boga ni na koji drugi nain, i nikakvim drugim redom, nego to su bile proizvedene. Baruh Spinoza, Etika, str. 3. 15, 30, 33, 34. Racionalizam Knjiga 2, Postavka VII Red i veza ideja jesu isti kao red i veza stvari. Primedba: ... Prema tome, bilo da shvatimo prirodu pod atributom prostiranja, ili pod atributom miljenja, ili pod bilo kojim drugim, -

uvek emo nai samo jedan i isti red, ili samo jednu i istu vezu uzroka, to jest, iste stvari koje sleduju jedna iz druge. Postavka X, Pimedba Uzrok ovome jeste, mislim taj, to se oni nisu drali reda filozofiranja. Jer boansku prirodu, koju su morali pre svega da posmatraju, poto je ona prva, kako po saznanju tako i po prirodi, - drali su oni za poslednju u redu saznanja, a stvari, koje se zovu predmeti ula, smatrali su za prve izmeu sviju.

Postavka XLIII Ko ima istinitu ideju, on, u isto vreme, zna da ima istinitu ideju, i ne moe sumnjati u istinitost stvari. Baruh Spinoza, Etika, str. 51, 55, 86. Predrasuda o ciljevima zbog kojih postoje stvari u prirodi Meutim, poto ostaje mnogo drugih predrasuda, koje su takoe i najvie mogle i mogu da spree da ljudi razumeju vezu stvari, na nain kao to sam izloio, smatrao sam za vredno truda da ih ovde podvrgnem ovde ispitu razuma. A sve predrasude koje preduzimam da ovde naznaim, zavise od ove jedne, naime od toga to ljudi obino pretpostavljaju da sve stvari u prirodi, kao oni sami, delaju radi nekoga cilja; jo vie, to ak kao izvesno tvrde kako Bog upravlja sve izvesnome cilju. Jer oni kau da je Bog nainio sve radi oveka, a oveka zbog toga da ga oboava. ...

A o prirodi ovih upravljaa (bogova, prim.) morali su oni - poto o njoj nikad nisu neto doznali - suditi prema svojoj prirodi. Otuda njihovo tvrenje da bogovi upravljaju sve na korist ovekovu, da bi ljude

privezali za sebe, i da bi im ovi ukazivali najvie potovanje. Otuda je dolo da je svaki razne vrste potovanja Boga izmislio prema svome nainu miljenja, - da bi ga Bog voleo vie nego ostale, i da bi celu prirodu uputio na korist njegove slepe poude i nezasite lakomosti. Tako se ova predrasuda pretvorila u sujeverje, i pustila duboke korene u due. To je bio uzrok to se svaki ovek, uz najvei napor trudio da razume ciljne [finalne] uzroke sviju stvari, i da ih objasni. Ali dok su nastojali da pokau kako priroda nita uzaludno ne radi (to e rei, nita to ne bi bilo za potrebu ljudi), oni, izgleda nita drugo nisu pokazali, nego da su priroda i bogovi isto tako bezumni, kao ljudi. Pogledaj, molim te, gde se najzad dolo! Izmeu tako korisnog u prirodi, morali su nai i mnogo tetnog; naime bure, zemljotrese, bolesti itd.; za njih su tvrdili da dolaze otuda to su bogovi ljuti zbog uvreda koje su im ljudi naneli, ili zbog grehova, uinjenih u sluenju njima. I mada se iskustvo tome svakodnevno glasno protivilo, i beskrajnim primerima pokazivalo da se i pobonima i bezbonima bez razlike dogaaju i korisne i tetne stvari, - oni nisu napustili ukorenjenu zabludu. Jer njima je bilo lake da ovo stave u druge nepoznate stvari, iju korist nisu znali, i da tako odre svoje dosadanje i uroeno stanje neznanja, nego da celu ovu zgradu razrue, i novu izmisle. Otuda su smatrali za izvesno da sudovi bogova daleko nadmauju ljudsku mo shvatanja. Sam taj uzrok, doista, mogao bi uiniti da istina ljudskome rodu veito ostane sakrivena, da matematika, koja se ne bavi ciljevima, nego samo sutinom i osobinama figura, nije pokazala ljudima drugu normu istine. str. 40.
ovek kao deo prirode

Veina onih koji su pisali o afektima i nainu ivota ljudi, izgleda da ne raspravljaju o prirodnim stvarima koje idu za optim zakonima prirode, nego o stvarima koje su izvan prirode. tavie, izgleda da oni shvataju oveka u prirodi kao dravu u dravi. Jer oni misle da ovek vie naruava red prirode nego to ide za njime, i da nad svojim radnjama ima apsolutnu mo, i nije opredeljen ni sa koje druge strane, nego od samoga sebe. ... U prirodi se ne dogaa nita to bi moglo da joj se urauna u nedostatak. Jer, priroda je uvek ista, i njena snaga i njena mo delanja

jeste svuda jedna ista; to e rei, zakoni i pravila prirode, prema kojima se sve dogaa, i sve se iz jednih oblika menja u druge, jesu svuda i uvek isti. Otuda mora postojati samo jedan i isti put za saznanje prirode stvari, - ma kakve one bile - naime onaj pomou optih zakona i pravila prirode. Otuda afekti mrnje, gneva, zavisti itd. posmatrani po sebi, proizlaze iz iste nunosti i snage prirode kao i ostale pojedinane stvari. str. 101, 102.

O slobodi volje

Tako dete misli da slobodno udi za mlekom, ljut deko da slobodno hoe osvetu, a bojaljiv ovek da slobodno hoe bekstvo. Isto tako, pijan ovek veruje da govori iz slobodne odluke duha ono to bi posle, kao trezan, rado preutao. Tako misle lud, brbljivac, deko, i vrlo mnogi od ovoga testa [ove vrste], da govore iz slobodne odluke duha, dok, u stvari, ne mogu da uzdre nagon za govorom koji imaju u sebi. Tako samo iskustvo, isto tako jasno kao razum, ui da ljudi misle kako su slobodni samo iz toga razloga to su svesni svojih radnji, a ne znaju uzroke od kojih su opredeljeni. str. 107.
Etika

Postavka XVIII, Primedba, knjiga 4. Preostaje jo da pokaem ta je ono to nam razum propisuje, i koji se afekti slau sa pravilima ljudskoga razuma, a koji su im, naprotiv, suprotni. Ali pre nego to ponem to da dokazujem, po naem iscrpnome geometrijskom redu, hteo bih najpre da ovde ukratko izloim same zapovesti razuma, da bi svako lake razumeo ono to mislim. Poto razum ne zahteva nita protivno prirodi, on, sam dakle, zahteva da svaki samoga sebe voli, da trai ono to mu je korisno, - ono to mu je uistinu korisno, - i da tei za svim onim to oveka doista vodi veem savrenstvu; i, uopte, da se svako trudi da sauva svoje bie, koliko do njega stoji. To je isto tako nunim nainom istinito, kao

da je celina vea od svoga dela.Dalje, poto vrlina nije nita drugo nego raditi prema zakonima sopstvene prirode, i poto se svako trudi da svoje bie odri samo prema zakonima sopstvene prirode, iz toga sleduje:Prvo, da je osnov vrline sam napor tenja za odravanjem sopstvenog bia, i da se srea sastoji u tome to ovek moe da odri svoje bie.Drugo, sleduje da vrlini treba teiti zbog nje same, i da nema niega izvrsnijega od nje, ili to bi bilo korisnije za nas, radi ega bi trebalo teiti za tim. str. 190.

Postavka XXVII, knjiga 4. Samo o onome izvesno znamo da je dobro ili ravo, to uistinu vodi saznanju, ili to moe da nas sprei da saznajemo. str. 196.

Postavka XXXV, knjiga 4. Ukoliko ljudi ive po vostvu razuma, samo utoliko se oni po prirodi uvek, nunim nainom slau. str. 201.

udnju da se ini dobro, koje postaje otuda to ivimo prema vostvu razuma, zovem moralnou. str. 205.

O moi razuma ili o ljudskoj slobodi (naslov 5. knjige Spinozine Etike)

Postavka III Afekt, koji je stanje trpljenja [strasti], prestaje biti stanje trpljenja im obrazujemo njegovu jasnu i razgovetnu ideju. str. 251.

Postavka VI Ukoliko duh shvata sve stvari kao nune, utoliko ima on veu mo nad afektima, ili manje trpi od njih. str. 254.

Postavka XX, Primedba ... Iz toga izlazi da najvie trpi onaj duh iji najvei deo sainjavaju neadekvatne ideje, tako da se on vie raspoznaje [razlikuje] onim to trpi, nego onim to dela; a da naprotiv, onaj [duh] najvie dela iji najvei deo sainjavaju adekvatne ideje, tako da se on - ak i kad se u njemu nalazi toliko neadekvatnih ideja, kao u prvome duhu - ipak vie raspoznaje adekvatnim idejama koje pripadaju ljudskoj vrlini, nego neadekvatnim idejama, koje odaju ljudsku nemo. str. 264.
Intelektualna ljubav prema Bogu

Postavka XV Ko sebe i svoje afekte saznaje jasno i razgovetno, voli Boga, i tim vie to vie saznaje sebe i svoje afekte. str. 260

Ono to moe iznenaditi u Spinozinom uenju je sluh za zahteve i poruke tela.Dok se kod Dekarta telo jo uvek posmatra samo kao izvor problema, Spinoza smatra da nam ono moe pomoi da doemo doispravnih pojmova o dobru i zlu. Danas se esto kae da je srce (telo), barem ponekad, pametnije od razuma.Meutim, na ovakav stav prema telu se, jo od vremena grke filozofije, gledalo kao na izvor relativizma.Spinoza to zna i zato se u njegovoj filozofiji nalaze i norme ija je namena da ustanove ono to moe biti zajedniko svim ljudima.Izvor tih normi je njegova intelektualna ljubav prema Bogu koja se ostvaruje onda kad teimo objektivnom saznanju prirode (jer tako ustanovljujemo neto zajedniko za sve ljude) i kada shvatamo da se Bog na jednak nain odnosi prema svim ljudima,iz ega proizilazi da bi tako trebalo da se ponaamo i mi sami. Iako se to teko razabire iz krute geometrijske forme njegove glavne knjige,u Spinozinoj etici se daje legitimitetindividualnoj potrazi za vlastitim dobrom, dok se zadatak etike vidi u potrazi za zajednikim, a ne krajnjim dobrom.

4.2.3. G.W. Leibniz

Uroene ideje

Radi se o tome da se utvrdi da li je dua sama po sebi poput table, na kojoj jo nita nije ispisano (tabula rasa), to smatra Aristotel i pisac Ogleda [Don Lok, Ogled o ljudskom razumu] i da li ono to bi na njoj bilo napisano potie jedinstveno od ula i iz iskustva, ili, pak, dua izvorno sadri naela mnogobrojnih pojmova i uenja, koje bi spoljanji predmeti u pojedinim prilikama pobudili, kao to verujem ja zajedno s Platonom, ...

Odatle, pak, sledi jedno drugo pitanje, naime, da li sve istine zavise od iskustva, tj. od indukcije i provera na primerima, ili ima i takvih koje poivaju na neem drugom. Jer, ako je mogue neke dogaaje predvideti pre svakog iskustva, jasno je da tome doprinosimo sami, neim iz sebe. Ma kako da su ula neophodna kod svih naih stvarnih saznanja, ona nikako nisu dovoljna da bi nam ih sva omoguila, jer ula uvek pruaju samo primere, tj. posebne i individualne istine. Meutim, ma koliko brojni bili primeri koji potvruju neku optu istinu, oni nisu dovoljni da ustanove i univerzalnu vanost te istine, jer iz toga to se neto dogodilo, ne sledi nikako da e se ponoviti na isti nain. ...

A otuda sledi da nune istine, one koje sreemo u istoj matematici, a naroito u aritmetici i geometriji, mora da poivaju na naelima, iji dokaz uopte ne zavisi od primera, pa sledstveno tome ni od ulnih podataka, iako bez ula mi nikada ne bismo pomislili na njih. Valja to dobro razlikovati, a tako je postupio i Euklid, dokazujui esto putem uma ono to je dovoljno jasno na osnovu iskustva i ulnih slika. Potom, logika uz metafiziku i nauka o moralu, koje ine osnovu prirodne teologije, odnosno prirodnog prava, obiluju takvim istinama, pa svoju pouzdanost mogu da jedino da duguju unutranjim naelima, koje ljudi zovu uroenim. G.V. Lajbnic, Novi ogledi o ljudskom razumu, str. 6-7.

Nema niega u umu, a da prethodno nije bilo u ulima, izuzev - uma samog. str. 72.

Dve vrste istina

29. Ali saznanje nunih i venih istina jeste ono to nas od prostih ivotinja razlikuje i to ini da imamo Um i nauke, uzdiui nas do saznanja nas samih i Boga, i to je ono to se zove u nama razumna dua

ili Duh. ... 33. Ima dve vrste istina, istine Umovanja (verites de Raisonnement) i istine injenice (verites de Fait). Istine umovanja nune su i protivstav im je nemogu, a istine injenice su kontingentne (contingentes) i protivstav im je mogu. Kad je neka istina nuna razlog joj se moe analizom nai, njenim razluivanjem na prostije ideje i istine, sve dok se ne doe do prvobitnih. ... 46. Meutim, ne treba sa nekima zamiljati da veite istine, budui od Boga zavisne, proizvoljne su i zavise od volje njegove, kao to izgleda da je Dekart to uzeo, a zatim i g. Poare. To je istinito samo za kontingentne istine iji princip je saobraznost ili izbor najboljeg; ... G. W. Lajbnic, Monadologija, str. 53-55.

Monade

1. Monada, o kojoj emo ovde govoriti, nije nita drugo do prosta supstancija, koja ulazi u sastave (les composes), prosta, to e rei, bez delova.

2. A treba da ima tu prostih supstancija, poto ima sastava; jer sastav nije nita drugo do skup ili aggregatum prostih.

3. A onde gde nema delova, nema ni protege, ni lika, ni deljivosti mogue. I ove Monade su istinski Atomi prirode i, jednom rei, Elementi stvari. ...

7. ... Monade nemaju prozora, kroz koje bi neto u njih moglo ui ili iz njih izii. ...

10. Uzimam da je izvesno da je svako stvoreno bie podlono promeni, i, dosledno tome, tako isto i stvorena monada, i ak da je ta mena (changement) u svakoj neprekidna (continuel).

11. Iz ovoga to smo dosad rekli sledi da prirodne promene Monada dolaze iz izvesnog unutranjeg principa, poto neki spoljanji uzrok ne bi mogao uticati u njenoj unutranjosti.

14. Prolazno stanje, koje obuhvata i pretpostavlja mnotvo u jedinstvu i u prostoj supstanciji, nije nita drugo do ono to se zove percepcijom, koju treba razlikovati od apercepcije ili svesti, kao to e kasnije biti pokazano. ...

16. Sami mi stiemo neposredno iskustvo o mnotvu u prostoj supstanciji, kada nalazimo da i najmanja misao koju zapaamo, obuhvata raznolikost u predmetu. Tako svi oni koji priznaju da je dua prosta supstancija, moraju priznati to mnotvo u monadi ...

19. Ako hoemo da duom zovemo sve to ima percepcije i apetite u onom optem smislu to sam ga ovde naznaio, sve proste supstancije ili stvorene monade bi se mogle zvati duama; ali poto je oseanje neto vie nego prosta percepcija, pristajem da je opti naziv monada i entelehija dovoljan prostim supstancijama, koje bi samo to imale, i da se duama zovu samo one ija je percepcija razgovetna i praena pamenjem. ...

65. I tvorac prirode je mogao praktikovati tu boansku i beskrajno udesnu vetinu, jer svaki deo materije nije samo deljiv u beskonanost, kao to su antiki mislioci znali, ve je svaki dalje aktuelno podeljen do kraja, svaki deo u delove, od koji svaki ima sopstveno kretanje; inae bi bilo nemogue da svaki deo materije uzmogne izraziti itavu vasionu. G. W. Lajbnic, Monadologija, str. 49-52 i 59.

Najbolji od svih moguih svetova

53. A kako je beskraj moguih svetova u idejama Boijim i kako samo jedan moe postojati, treba da pri boijem izboru postoji dovoljan razlog, koji ga odreuje za jedan pre nego za koji drugi. 54. I taj razlog moe se nai samo u saglasnosti ili u stupnjevima savrenstva koje ovi svetovi nose u sebi: svaka mogunost imajui pravo da pretenduje na postojanje u onoj meri u kojoj savrenstva nosi u sebi. 55. I to je ono to je uzrok postojanja najboljeg (sveta - prim. V.M.), sa kojim mudrost upoznaje Boga, koje on po svojoj dobroti odabira i koje mu mo njegova ini da prizvede. 56. A ta veza i ta prilagoenost svih stvorenih stvari svakoj i svake svim drugim, ini da svaka supstancija ima veze koje izraavaju sve druge i da je prema tome veito ivo ogledalo vasione. G. W. Lajbnic, Monadologija, str. 56. Prestabilirana harmonija

78. Ovi principi su mi pruili sredstvo prirodnog objanjenja jedinstva ili saobraznosti due i organskog tela. Dua se ponaa po svojim sopstvenim zakonima i telo takoe po svojim; i susreu se silom harmonije predureene meu svim supstancijama, poto su sve one

predstave jedne i iste vasione. G. W. Lajbnic, Monadologija, str. 60.

Lajbnic je primer razlonog i umerenog filozofa ije uenje nastoji da pomiri suprostavljena stanovita. Ipak je ba njegova ideja o najboljem od svih svetova doivela otru kritiku u Volterovom delu Kandid . Volter nije eleo da se ta ideja shvati kao odvraanje pogleda od nesavrenstva sveta. Evo jednog citata koji to pokazuje: "Kandid, uasnut, zapanjen, izgubljen, sav krvav, drui celim telom, mislio je u sebi: 'Ako je ovo najbolji svet kakvi li su tek oni drugi? Jo se moe podneti to su me ibali: to su mi priredili i Bugari. Ali, o dragi Panglose, najvei meu filozofima, zato sam morao da gledam kako vas veaju, a da ne znam zato? O dragi anabaptiste, najbolji ljudski stvore, zato ste se udavili u pristanitu? O gospoice Kunigundo, biseru meu devojkama, zato su vam rasporili trbuh!'" ( Volter, Kandid ili optimizam, str. 20.) Kao to smo rekli u lekciji, Lajbnicova filozofija se ne moe objasniti bez pozivanja na drugi pravac u modernoj filozofiji - empirizam, koji se razvijao paralelno sa racionalizmom. Iako emo lako uoiti njihove razlike - recimo, racionalizam veruje da postoje uroene ideje, empirizam ne - ovi pravci dele isti duh vremena i iste osnovne principe. I racionalisti i empiristi pokuavaju da opiu oveka, smeste ga u prirodni svet, i ree stare probleme na, da tako kaemo, demokratskiji nain. Sada kriterijumi istine moraju biti takvi da su u principu dostupni svima.

4.3. Empirizam

4.3.1. John lock

Program teorije saznanja

Poto je, dakle, moja namera da istraim poreklo, izvesnost i opseg ljudskog znanja, kao i osnove i stepene verovanja, mnenja i saglaavanja, ja zasad neu ulaziti u fiziko razmatranje duha, niti u se truditi da ispitam u emu je njegova sutina, niti kakvim kretanjima duha ili promenama tela mi dobivamo osete u organima ili ideje u razumu: niti da li sve te ideje, ili pojedine od njih, zavise u svom formiranju od materije ili ne; to su spekulacije kojima se ja, ma koliko bile zanimljive i zabavne, neu baviti, jer se one nalaze van okvira zadatka koji sam preduzeo. Za moju sadanju svrhu bie dovoljno da prouim ljudske sposobnosti razabiranja u njihovoj primeni na predmete sa kojima dolaze u dodir; i ini mi se da moja razmiljanja o toj stvari nee biti sasvim uzaludna ako tim prostim istorijskim metodom uspem da nekako objasnim naine na koje na razum dobiva svoje pojmove o stvarima, i utvrdim bar neke kriterije pouzdanosti naeg znanja, Ako ovim ispitivanjem prirode razuma uspem da otkrijem kakve su njegove moi, dokle one dosiu, kojim su stvarima bar u nekoj meri dorasle, a u kojima nas izdaju, rekao bih da onda nee biti zgoreg ubediti neumorni ljudski duh da bude oprezniji, da se ne mea u stvari koje su iznad njegovog shvatanja, da stane kad doe do kraja svojih mogunosti, da se pomiri sa neznanjem u onim stvarima za koje se posle ispitivanja utvrdi da su izvan dosega naih sposobnosti. Don Lok, Ogled o ljudskom razumu, str. 19, 21. (ovaj citat smo ve upoznali u lekciji 3. -Filozofske dicsipline)

Odakle potiu nae ideje?

1. Ideja je predmet miljenja . - Poto je svaki ovek sam u sebi svestan da misli, i da ono ime se njegov duh bavi dok misli jesu ideje koje se u njemu nalaze, nema nikakve sumnje da ljudi imaju u svom duhu razne ideje, kao to su na primer one koje se izraavaju reima "belina", "tvrdoa", "slast", "miljenje", "kretanje", "ovek", "slon", "vojska", "pijanstvo" itd. Prema tome, na prvom mestu treba istraiti kako ih on stie. Znam da postoji prihvaeno miljenje da ljudi imaju uroene ideje i prvobitne zapise, utisnute u njihov duh na samom poetku bia. To miljenje sam ve opirno ispitao, i smatram da da e ono to sam rekao u prethodnoj knjizi biti mnogo lake primljeno kad budem pokazao odakle razum dobiva sve te ideje koje poseduje i kojim putevima i stadijima one dolaze u duh; za svedoanstvo o tome ja u se pozvati na iskustvo i zapaanje svakog oveka. 2. Sve ideje potiu iz oseta ili refleksije . - Pretpostavimo dakle da je duh, kako se kae, beo papir bez ijednog slova, bez ijedne ideje; na koji nain se on ispunjava? Odakle on stie onu ogromnu zalihu koju je marljiva i neograniena ovekova mata islikala na njemu, sa gotovo beskrajnom raznolikou? Otkuda mu sav taj materijal uma i znanja? Na to ja odgovaram jednom reju: iz iskustva; na iskustvu je zasnovano, i iz njega u krajnjoj liniji proizlazi, sve nae znanje. Mo zapaanja je ta koja pribavlja naem razumu sav materijal miljenja bilo da se bavi spoljanjim ulnim predmetima, ili da mi sami posmatramo unutranje operacije naeg duha, i razmiljamo o njima. Ta dva naina zapaanja jesu izvori znanja, iz njih proistiu sve ideje koje imamo, ili koje prirodno moemo imati. 3. Predmet oseta jedan izvor ideja . - Prvo. Naa ula, bavei se pojedinim ulnim predmetima, prenose u duh vie raznih opaaja o stvarima, prema tome na koliko raznih naina ti predmeti deluju na njih; tako stiemo ideje utog, belog, vruine, hladnoe, mekog, tvrdog, gorkog, slatkog, sve ono to zovemo ulnim osobinama; Taj veliki izvor veine naih ideja, koji potpuno zavisi od ula i putem njih snabdeva razum, ja nazivam "osetom".

4. Radnje naeg duha drugi izvor ideja . - Drugi izvor iz koga iskustvo snabdeva raznim idejama jeste opaanje radnji naeg duha u nama, kad se on bavi idejama koje je stekao; kad dua razmatra te radnje i razmilja o njima, razum iz toga stie jo jedan niz ideja koje se ne mogu izvui iz spoljanjih stvari; kao to su na primer: opaanje, miljenje, sumnjanje, verovanje, zakljuivanje, znanje, htenje, i svakojake radnje naeg duha. Svaki ovek ima taj izvor ideja potpuno u sebi; on veoma lii na neko ulo, iako nema nikakva posla sa spoljanjim predmetima, i zato ga moemo dosta adekvatno nazvati "unutranjim ulom". Ali kako sam ono drugo nazvao "osetom", nazvau ovo "razmiljanjem" ili "refleksijom" 5. Sve nae ideje dolaze iz ta dva izvora . -Ali kako onaj prvi izvor nazivam osetnou, tako ovaj zovem razmiljanjem (refleksijom, reflexion ), i to zato to su ideje koje on prua, samo takve, kakve duh dobija razmiljajui (reflektirajui) o svojim vlastitim unutranjim radnjama. Don Lok, Ogled o ljudskom razumu, str. 93-95.
O naim kompleksnim idejama supstancija

1. Kako se prave ideje o supstancijama . - Poto duh, kako sam ve izjavio, stie velik broj prostih ideja o spoljanjim stvarima preko ula, i o svojim sopstvenim radnjama preko refleksije, on ujedno zapaa da neke od tih prostih ideja uvek idu zajedno; poto se po tom pretpostavlja da one pripadaju istoj stvari, i poto se rei prilagoavaju uobiajenim shvatanjima i praktinoj potrebi brzine, te ideje, tako ujedinjene u jednom predmetu, nazivaju se jednim imenom; i mi smo onda neoprezno skloni da u svom govoru i miljenju posmatramo to kao jednu prostu ideju, dok je to ustvari kombinacija od vie ideja sastavljenih u jedno; jer mi, kao to sam rekao, ne moemo zamisliti kako bi te proste ideje mogle postojati same za sebe, i zato po navici pretpostavljamo neki substratum u kome one postoje i iz kojeg proizilaze, i nazivamo to "supstancija". 2. Naa ideja o supstanciji uopte . - Tako ako se bilo ko zapita kakav je njegov pojam o istoj supstanciji uopte, videe da o tome nema nikakve druge ideje osim pretpostavke o neemu to predstavlja podlogu onih kvaliteta koji su kadri da u nama proizvedu proste ideje, i

koji se obino nazivaju "akcidencijama" (uzgrednim svojstvima). Ako zapitamo nekoga: " ta je predmet u kome je sadrana boja ili teina?" - on e moi da odgovori samo da su to "vrsti rasprostrti delovi". A ako bismo ga zapitali: "ta je to to sadri vrstou i prostornost?", njemu ne bi bilo nita lake nego onom ranije pomenutom Indijcu koji je rekao da svet lei na velikom slonu, pa kad su ga zapitali na emu stoji slon, on je odgovorio: "Na jednoj velikoj kornjai"; a kad su ga dalje pritesnili da objasni ta podrava tu pleatu kornjau, on je odgovorio da je to neto to on ne zna. str. 311. Meutim, kad traimo znanje o supstancijama, nedostatak ideja prikladnih za takvo istraivanje namee nam sasvim drukiji metod Tu treba da u zmemo sasvim suprotan pravac: poto nam nedostaju ideje o realnim sutinama supstancija, moramo napustiti svoje misli i poi ka samim stvarima u njihovom postojanju. Iskustvo nas tu moe nauiti vie nego um; samo opitom [eksperimentom] mogu sigurno saznati koji jo kvaliteti postoje zajedno sa onima koje ve imam u svojoj kompleksnoj ideji, tj. na primer da li je ono uto, teko, topljivo telo koje nazivam "zlato" kovno ili nije; a bilo kako da ispadne opit, ono to sam njime utvrdio vai samo za to telo koje sam ispitao, a ne i za sva ostala uta, teka i topljiva tela. To je zato to kovnost ne proizlazi ni na koji nain iz moje kompleksne ideje, to ona nije vidljivo i nuno povezana ili nesaglasna sa kombinacijom takve boje, teine i topljivosti u bilo kojem telu. str. 710.
O znanju uopte

Znanje je opaanje slaganja ili neslaganja naih ideja . - Meni dakle izgleda da znanje nije nita drugo ve opaanje povezanosti i slaganja, ili neslaganja i nespojivosti ma kojih naih ideja. Ono se sastoji samo u tome. Gde ima takvog opaanja ima i znanja; a gde ga nema, tamo mi moemo izmiljati, nagaati, ili verovati, ali znanja ustvari nemamo. str. 579

O moralu

Poto nam je jasna ideja o Vrhovnom biu, beskrajnom po moi, dobroti i znanju, ije smo mi delo i od koga zavisimo, kao i ideja o o nama samima kao razumnim, za shvatanje sposobnim biima, ja mislim da bi te dve ideje, kad bi se razmotrile i istraile kako treba, posluile kao osnove naih dunosti i pravila naeg delovanja, tako da bi pomou njih moralnost postala nauka koja se moe dokazivati demonstracijom; ne sumnjam da bismo tada, izvoenjem nunih zakljuaka iz postavki koje su same po sebi oevidne i nepobitne kao i one u matematici, mogli da stvorimo merila pravde i nepravde za svakog ko bi hteo da se toj nauci posveti sa istom panjom i objektivnou sa kojom se posveuje recimo matematici. str. 605.
O jednakosti ljudi

Prirodno stanje ima prirodni zakon da upravlja njime, koji obavezuje svakoga; a um, koji predstavlja taj zakon, ui sve ljude, koji ga pitaju za savet, da poto su svi ljudi jednaki i nezavisni, niko ne treba da nanosi zlo tuem ivotu, zdravlju, slobodi i posedu. Jer svi su ljudi delo jednog svemogueg beskrajno mudrog Tvorca; poto su svi sluge jednog suverenog gospodara, upueni u svet njegovom zapoveu i zbog njegove svrhe, oni su svojina onoga ije su delo, stvoreni da traju dok postoji njegova a ne neija druga volja. Don Lok, Dve rasprave o vladi, str. 238.
Na poecima filozofije u Staroj Grkoj ula i ulno iskustvo nisu bili posmatrani kao izvor mogue saglasnosti meu ljudima, nego obrnuto, kao izvor razlika i nepouzdanosti. O saznanju putem ula i njegovoj varljivosti stalno se govorilo kroz primer dvojice ljudi koji, iako su u istoj prostoriji, jedan osea hladnou, a drugi toplotu. Filozofi su zbog toga izvor slaganja traili u matematici i svetu uroenih Ideja (Platon), posebno ideja o onome to je dobro, o vrlini i moralu. Sledei Bekona, Lok prvi put jasno obre ovu perspektivu i stavom da sve saznanje potie iz iskustva, ula posmatra kao

izvor prve saglasnosti meu ljudima. U periodu posle Loka teko emo nai filozofa koji ne bi prihvatio da se opravdanje stavova prirodnih nauka u krajnjoj liniji mora traiti u iskustvu, meutim, na ovaj nain nismo ostavili sve probleme iza sebe. Na primer, ako je izvor objektivnosti u spoljanjem ulnom iskustvu i nema uroenih ideja, onda na moral - koji ne govori o tom iskustvu - kao da ostaje da visi u vazduhu, bez pravog opravdanja. Zbog toga Lok ipak znanje o moralu stavlja u istu ravan sa matematikim znanjem, izuzimajui ga iz sfere koja se zasniva na iskustvu, a dajui mu jako opravdanje u slinosti sa matematikim stavovima koji su oduvek bili primer pouzdanosti. Tek e Hjum napraviti jo jedan korak tvrdnjom da je nae znanje o moralu slinije naem znanju iz prirodnih nauka, nego matematici. Zbog toga Hjum etiku i prirodne nauke zajedno naziva "moralnim naukama".

4.3.2. David Hum

Poreklo ideja

Ukratko, sav materijal miljenja potie od spoljnjih ili od unutranjih opaaja. Samo njihovo meanje i sastavljanje pripada duhu ili volji. Ili, da se izrazim filozofskim jezikom, sve nae ideje, ili slabiji opaaji jesu kopije naih utisaka ili ivljih opaaja. Dejvid Hjum, Istraivanje o ljudskom razumu, str. 70.

Razlika matematike i prirodnih nauka

Svi predmeti ljudskog uma ili istraivanja mogu se prirodno podeliti u dve vrste, naime u odnose ideja i u injenice. Prvoj vrsti pripadaju nauke geometrija, algebra i aritmetika i ukratko svaka tvrdnja koja je intuitivno ili demonstrativno izvesna. Da je kvadrat nad hipotenuzom jednak kvadratu nad ostalim dvema stranicama, je stav koji izraava

odnos meu tim figurama. Da je tri puta pet jednako polovici od trideset, izraava odnos meu tim brojevima. Stavovi te vrste mogu se otkriti samo misaonom radnjom, nezavisno od onoga to postoji bilo gde u svemiru. Da u prirodi nikad nije bilo kruga ili trougla, istine, koje je dokazao Euklid, zauvek bi zadrale svoju izvesnost i oiglednost. injenice, koje predstavljaju drugu vrstu predmeta ljudskog uma, ne mogu se ustanoviti na isti nain, niti je oiglednost njihove istinitosti, koliko god bila jaka, jednake prirode kao ona ranije. Ono to je suprotno nekoj injenici jo uvek je mogue; jer to nikad ne moe da ukljuuje protivrenost, i duh tu suprotnost zamilja sa jednakom lakoom i jasnoom, kao da je ne znam koliko u skladu sa stvarnou. Da sunce sutra nee izai, nije manje shvatljiva teza i ne ukljuuje vie protivrenosti nego tvrdnja da e izai. Zato bismo uzalud pokuavali da dokaemo njenu neistinitost. Kad bi ona bila demonstrativno neistinita, ukljuivala bi neku protivrenost i nikada je duh ne bi mogao jasno zamisliti. str. 81

ini se da se sva zakljuivanja o injenicama temelje na odnosu uzroka i posledice. Jedino pomou tog odnosa moemo poi dalje od oiglednosti naeg pamenja i naih ula. ... str. 82. Usudiu se da ustvrdim u obliku opte teze koja ne doputa izuzetke, da se znanje o tom odnosu ni u kom sluaju ne postie zakljuivanjem a priori, ve da u potpunosti potie iz iskustva, kad nalazimo da su odreeni predmeti stalno meusobno povezani. Pokaite neki predmet oveku ma koliko jakog prirodnog razuma i darovitosti; ako je taj predmet njemu potpuno nov, on ni najsavesnijim ispitivanjem njegovih ulnih svojstava nee moi da otkrije nijedan njegov uzrok ili posledicu. ... str. 83.

Ukratko, dakle, svaka je posledica dogaaj koji se razlikuje od svog uzroka. Stoga se ona ne moe otkriti u uzroku i to se o njoj a priori izumi ili izmisli, mora biti potpuno proizvoljno. str. 85.

Meutim, mi ipak nismo dobili nikakav zadovoljavajui odgovor na prvo postavljeno pitanje. Sa svakim reenjem i dalje iskrsava novo pitanje, jednako teko kao i prethodno, i vodi nas daljim istraivanjima. Kad se pita: kakva je priroda svih naih zakljuivanja o injenicama?, ini se da je pravi odgovor da se one temelje na odnosu uzroka i posljedice. A kad se pita: ta je temelj svih naih zakljuivanja i zakljuaka o tom odnosu?, moe se odgovoriti jednom rei: ISKUSTVO. Ali, ako nas nae istraivako raspoloenje tera jo dalje i pitamo: ta je temelj svih zakljuaka iz iskustva?, to ukljuuje novo pitanje, koje je moda tee reiti i protumaiti. str. 87. to se tie prolog iskustva moe se dopustiti da ono daje neposredna i sigurna obavetenja samo upravo o onim predmetima i o onom vremenskom periodu koje je ono upoznalo. No zato bi to iskustvo trebalo proiriti na budunost i na druge predmete, koji bi prema onome to mi znamo mogli biti samo po izgledu slini; to je glavno pitanje na kome bih se zadrao. Hleb, koji sam ranije jeo, hranio me, tj. telo takvih ulnih svojstava imalo je u to vreme takve tajne moi; no da li odatle sledi da me drugi hleb u drugo vreme mora takoe hraniti i da slina ulna svojstva moraju uvek pratiti jednake tajne moi? Taj zakljuak nikako ne izgleda nuan. U najmanju ruku treba priznati da je ovde re o zakljuku koji je izveo duh, da se tu radi o izvesnom koraku, o misaonom procesu i izvodu koji bi trebalo objasniti. Ove dve teze daleko su od toga da bi bile iste: Primetio sam da je takav predmet uvek pratila takva posledica, i: Predviam da e druge predmete koji se ine slini pratiti sline posledice. str. 88.

Navika

Postoji neki drugi princip koji deluje kad on [bilo ko] stvara takav zakljuak. Taj je princip obiaj ili navika. Jer kada god ponavljanje nekog odreenog postupka ili radnje proizvodi skolonost ka ponavljanju istog postupka ili radnje, bez prisile bilo kakvog zakljuivanja ili razumskog procesa, uvek kaemo da je ta sklonost posledica obiaja. Upotrebljavajui tu re ne tvrdimo da smo naveli poslednji razlog te sklonosti. Mi samo ukazujemo na jedan princip ljudske prirode koji je iroko priznat i dobro poznat po svojim posledicama. ... Svi zakljuci iz iskustva su zato posledice navike, a ne umovanja. str. 97-98
Moral i razum

Poto razum nikad ne moe neposredno da sprei ili da proizvede neku radnju protivreei joj ili odobravajui je, on ne moe biti izvor moralnog dobra i zla, koji se pokazuju da imaju taj uticaj. Radnje mogu biti pohvalne ili pokudne; no one ne mogu biti razumne ili nerazumne: pohvalan ili pokudan, prema tome, nije isto to i razuman ili nerazuman. Valjanost i nevaljalost radnji esto protivree naim prirodnim sklonostima, a katkad ih kontroliu. No razum nema nikakvog uticaja. Moralna razlikovanja prema tome nisu izdanci razuma. Razum je celovito neaktivan i nikad ne moe biti izvor tako aktivnog principa kao to je savest ili moralno ulo. Dejvid Hjum, Rasprava o ljudskoj prirodi, str. 392.

Moralno ulo

Porok vam potpuno izmie dokle god posmatrate objekt. Ne moete ga nikako nai, dokle god svoju misao ne uputite u sopstveno srce, i naiete na oseanje neodobravanja koje se javlja u vama prema toj radnji. To je sad jedna injenica; ali ona je objekt oseanja, ne razuma. Ona poiva u vama, ne u objektu, tako da kad oglasite neku radnju ili karakter poronim, vi ne mislite nita sem to da na osnovu sastava vae prirode imate oseanje ili uvstvo kuenja kad tu radnju posmatrate. str. 400.
Hjumova provalija

Ne mogu propustiti da ovom umovanju ne dodoam jednu opasku koja e se, moda, pokazati od izvesnog znaaja. U svakom sistemu etike na koji sam dosad naiao zapaao sam uvek da pisac ide neko vreme obinim putom umovanja i uspostavlja jedno boansko Bie, ili pravi opaske o ljudskim stvarima; kad odjednom, na moje iznenaenje, vidim da umesto uobiajenih spona postavki, jeste i nije, ne nalazim nijedan sud koji nije spojen sa jednim treba ili ne treba. Ta je promena neprimetna; no ona je, ipak, od najvee vanosti. Jer kako ovo treba ili ne treba, izraava neki nov odnos ili potvrivanje, nuno je da ono bude zapaeno i objanjeno, a u isto vreme da se da razlog za neto to izgleda potpuno nepojmljivo, kako ovaj novi odnos moe biti dedukcija iz drugih, koji su celovito razlini od njega. No kako pisci obino ne koriste tu obazrivost, ja u biti slobodan da je preporuim itaocima; i uveren sam da e ta mala panja oboriti sve vulgarne sisteme etike, i omoguiti nam da vidimo da se razlikovanje poroka i vrline ne osniva prosto na odnosima objekata, i ne opaa se razumom. str. 400-401.

Hjum je uverljivo pokazao da ogroman deo naih znanja ne nastaje po analogiji sa logikom i matematikom. Ukoliko uzmemo da logika i matematika poivaju samo na razumu, ispostavlja se da ostala znanja imaju

i van-razumsku osnovu u iroko shvaenoj ljudskoj prirodi. Pa ipak, i Hjum kae da razum ima svoju ulogu i u tim znanjima: npr. u etici, razumom otkrivamo koja sredstva treba upotrebiti da bi se postigao neki cilj. Time je otvorena mogunost da se na na razum gleda drugaije. Ranije je razum esto posmatran kao deo boanskog uma u kome su skrivene ideje o tajnama kosmosa i boijih namera koje treba otkriti razmiljanjem, dok sa Hjumovom kritikom razum prestaje to biti i postaje prvenstveno instrument za reavanje praktinih problema koje ivot postavlja pred oveka.

4.4. Prosvjetiteljstvo

Kantova definicija Prosvetiteljstva

Prosvetiteljstvo predstavlja izlazak oveka iz njegove samoskrivljene nezrelosti. Nezrelost je nemo da se sluimo vlastitim razumom bez vostva nekog drugog. Nezrelost je samoskrivljena ako se njen uzrok ne nalazi u nedostatku razuma, vec u nedostatku odlunosti i hrabrosti da se njime sluimo bez vostva. Imaj hrabrosti da se sluzi vlastitim razumom! To je dakle, glavna poruka prosvetiteljstva. Imanuel Kant, O slobodi i umu, str.
Protiv dogmatinosti

Jedan mali pristalica Lokov bio je sasvim blizu i kad se njemu obratie, on ree: "Ja ne znam kako mislim, ali znam da sam uvek mislio samo na podstrek svojih ula. Da ima bestelesnih i razumnih supstanca, u to ne sumnjam, ali da je bogu nemoguno da preda misao materiji, u to jako sumnjam. Ja duboko potujem venu mo i moje nije da je ograniavam; ja ne tvrdim nita i zadovoljavam se samo tim to verujem da ima mnogo vie mogunih stvari nego to se to misli." Stvorenje sa Sirijusa se osmehnu; uinilo mu se da ovaj ne govori najgluplje od svih, a kepec sa Saturna bi bio pritisnuo u naruja pristalicu Lokovog da nije postojala tako ogromna nesrazmera. Volter, Mikromegas, (u: Volter, Izabrana dela, str. 192.)

Kritika verske netolerancije

(Rika Ibenu u Smirnu) ...Mogu te uveriti stoga da nikada nije bilo nijedne kraljevine u kojoj je bilo toliko graanskih ratova kao u Hristovoj kraljevini. One koji podnesu neki nov predlog, nazivaju najpre jereticima. Svaka jeres ima svoje ime, a ono je kao neka lozinka za one koji su se upleli u nju. Ali nije jeretik onaj koji to nee: treba samo napola podeliti parnine strane, pa dati neko obeleje onima koji napadaju jeretike, a to obeleje, ma kakvo ono bilo, razumljivo ili nerazumljivo, nainie oveka belim kao sneg, i on se moe nazvati pravovernim. Ovo to ti kaem vredi za Francusku i Nemaku, poto sam uo da u paniji i Portugaliji ima izvesnih dervia koji ne znaju za alu, ve spaljuju oveka kao slamu. Kada ovek padne aka tim ljudima, on moe da bude srean ako se uvek molio Bogu drei u ruci sitna drvena zrna, ako nosi uza se dva pareta oje privezana sa dve trake i ako je ponekad odlazio u pokrajinu koja se zove Galicija. Ako to nije inio, zlosreni ovek se moe nai u velikoj neprilici. Kada bi im se zakleo, kao neki mnogoboac, da je pravoverni, oni bi mu mogli nai neku manu, pa ga spaliti kao jeretika; uzalud bi on navodio teoloke dokaze; nema nikakvih dokaza; pre bi se on pretvorio u pepeo no to bi iko i pomislio da ga saslua. Ostale sudije pretpostavljaju da optuenik moe da bude i nevin, a ovi uvek pretpostavljaju da je kriv. ... (Uzbek Mirzi u Isfahan) Priznajem da su istorije pune pria o verskim ratovima, ali neka se obrati panja na to da te ratove nije izazvalo mnotvo vera, ve netrpeljivost one vere koja je sebe smatrala za vladajuu.

To je onaj duh prozelitizma koji su Jevreji primili od Egipana, a koji je od njih, kao neka epidemina i narodna bolest, preao na muhamedance i hriane. To je najzad ona vrtoglavica ije se poveavanje moe smatrati samo kao potpuno pomraenje ljudskoga razuma. Monteskje, Persijska pisma. str. 57 i 157.

Materijalizam

Ljudi e se prevariti uvijek kad budu okretali lea iskustvu i predavali se sustavima koje je stvorila mata. ovjek je djelo prirode, on postoji u prirodi, potinjen je njezinim zakonima, nje se ne moe osloboditi, ne moe ak ni milju nikud iz nje; uzalud duh njegov eli zakoraiti s one strane granica vidljivog svijeta, on mora uvijek natrag u vidljivi svijet. Za bie koje je priroda stvorila i zaokruila ne postoji nita izvan velikoga sve, iji je ono dio i ije utjecaje osjea ... Svemir, taj iroku skup svega to postoji, prua nam svuda samo materiju i kretanje; njegova cjelina pokazuje nam ogroman i neprekidan lanac uzroka i uinaka: izvjesni od ovih uzroka poznati su nam jer neposredno utjeu na naa osjetila; drugi su nam nepoznati jer na nas djeluju tek uincima, esto vrlo udaljenim od svojih prvih uzroka... ...Tako priroda u svom najirem znaenju jest to veliko sve koje proizlazi iz skupa raznih materija, njihovih razliitih kombinacija i raznolikih kretanja koje u prirodi vidimo; priroda, u neto uem smislu, tj. promatrana u svakom biu, jest cjelina koja proizlazi iz biti, tj. svojstava, kombinacija, kretanja ili naina djelovanja koja ga razlikuju od drugih bia ... Pol Holbah, Sistem prirode (prevod iz, D. Pejovi, Francuska prosvjetiteljska filozofija) str. 276 - 290 i iz Antologije str. 266 i 272.)

Solidarnost meu ljudima

Prvi koji je ogradio zemljite i rekao: "Ovo je moje", naiavi na prostodune ljude koji su mu poverovali, u stvari je osniva obrazovanog drutva. Koliko li bi spreio zloina, ubistava i ratova, od kolike li bi bede i strahota potedeo ljudski rod onaj koji bi poupao kolje i zatrpao jarak, dovikujui blinjima: "Ne verujte varalici! Propaete ako smetnete s uma da plodovi pripadaju svakom a da zemlja nije niija!". Vrlo je verovatno da su tada prilike bile takve da se dalje nije vie moglo na isti nain, jer pojam svojine, koji zavisi od veeg broja drugih pojmova koji su mu morali prethoditi i postepeno se razvijati, nije se mogao roditi u oveku iznenada. an ak Ruso, Rasprava o poreklu nejednakosti meu ljudima, (u: an ak Ruso, Drutveni ugovor, str. 161.)

Kantova definicija prosvetiteljstva dobro govori o njegovom pozitivnom smislu. Ljudi e uvek teiti duhovnoj zrelosti i samostalnosti. Ali prosvetiteljsto nosi i jednu skrivenu opasnost da lako, nakon odbacivanja spoljanjih autoriteta, ono to nam trenutno govori vlastiti razum proglasimo za novi apsolut, novu dogmu koja zahteva rtve i potinjavanje. Kao to moemo i sami videti, sama injenica da smo se oslobodili spoljanjih autoriteta, jo ne govori u prilog onome to smo sami formirali kao normu ivota. Zbog toga nije zgoreg da razvijemo naine kritike naeg uma, kako bi se on uzdrao od ove sklonosti da svoja reenja proglasi za konana i jedina mogua. Ovim problemom pozabavio se Imanuel Kant.

4.5. Njemaka klasina filozofija

4.5.1. Immanuel Kant

Revolucija u miljenju

Oni (Galilej, Torieli, tal, prim. V.M.) su shvatili da um uvia samo ono to sam proizvodi prema svome planu, da on mora sa principima svojih sudova ii napred prema stalnim zakonima i nagoniti prirodu da odgovara na njegova pitanja, a ne sme dozvoliti da ga priroda tako rei samo vodi na povocu; jer inae sluajna posmatranja koja nisu vrena po kakvome unapred izraenom planu ne stoje ni u kakvoj meusobnoj vezi u jednome nunome zakonu koji je umu potreban i koji on trai. Um mora da pristupi prirodi drei u jednoj ruci svoje principe, na osnovu kojih jedino saglasne pojave mogu imati znaenje zakona, a u drugoj eksperiment koji je on smislio na osnovu tih principa, i to zaista u cilju da bi se od nje pouio, ali ne kao uenik koji trpi da mu se kae sve to uitelj hoe, ve kao jedan sudija na dunosti koji nagoni svedoke da odgovaraju na pitanja koja im on postavlja. I tako, tavie, i fizika ima da blagodari za tako korisnu revoluciju u nainu svoga miljenja jedino toj zamisli, da ona shodno onome to sam um unosi u prirodu treba da trai u njoj (ne da joj lano pripisuje) ono to od nje ima da naui, a o emu sama za sebe ne bi nita znala. ... Dosada se pretpostavljalo da se sve nae saznanje mora upravljati prema predmetima; ali pod ovom pretpostavkom propadali su svi pokuaji koji su injeni da se o predmetima isposluje neto a priori pomou pojmova, ime bi se nae saznanje proirilo. Zbog toga neka se jednom proba da li u problemima metafizike neemo bolje uspevati ako pretpostavimo da se predmeti moraju upravljati prema naem saznanju, to ve bolje odgovara zahtevu mogunosti jednoga njihovog saznanja

a priori koje o predmetima treba da utvrdi pre nego nam oni budu dati. S tim stoji stvar isto onako kao sa prvim mislima Kopernikovim, koji, poto sa objanjenjem nebeskih kretanja nije ilo kako treba dok je pretpostavljao da se cela vojska zvezda kree oko posmatraoca, uini pokuaj da li nee bolje uspeti ako pretpostavi da se posmatralac okree, a da zvezde naprotiv miruju. Imanuel Kant, Kritika istog uma, str 16-17.
Pojmovi apriori i aposteriori saznanja

Nae saznanje poizlazi iz dva osnovna izvora duha od kojih se prvi sastoji u primanju predstava (receptivitet utisaka), a drugi u sposobnosti da se pomou ovih predstava sazna neki predmet (spontanitet pojmova). Preko prvog izvora nam jedan predmet biva dat; preko drugog, on se zamilja u odnosu na onu predstavu (kao prostu odredbu duha). Dakle, opaaji i pojmovi sainjavaju elemente svega naeg saznanja, tako da niti mogu pojmovi dati saznanje bez opaaja koji ima na neki nain odgovara, niti opaaj bez pojmova. ... Misli bez sadraja jesu prazne, opaaji bez pojmova jesu slepi. Imanuel Kant, Kritika istog uma, str. 73. Da sve nae saznanje poinje sa iskustvom, u to se ne moe sumnjati; jer ta bi inae moglo da pobudi mo saznanja na upranjavanje svoje funkcije, ako to ne bi uinili predmeti koji drae naa ula, te delimice sami sobom proizvode predstave delimice pak pokreu funkciju naega razuma da ove predstave uporeuje, da ih spaja i razdvaja, te tako da sirovi materijal ulnih utisaka preradi u takvo saznanje predmeta koje se zove iskustvo? Dakle, u pogledu vremena nijedno saznanje u nama ne prethodi iskustvu, i sa iskustvom poinje svako saznanje.

Ali, premda celokupno nae saznanje poinje sa iskustvom, ipak zbog toga ne proistie sve saznanje iz iskustva. Jer mogue je da se, tavie, nae iskustveno saznanje sastoji iz onoga to primamo preko utisaka i iz onoga to naa sopstvena mo saznanja (pobuena samo ulnim utiscima) dodaje iz same sebe, a koji dodatak mi ne moemo

razlikovati od one osnovne sadrine pre nego to smo dugim vebanjem obratili na nju panju i osposobili se za njegovo izdvajanje.

Dakle, postoji bar jedno pitanje koje je potrebno jo blie prouiti i koje se ne sme odmah prema prvom izgledu odgurnuti kao svreno, naime: da li postoji takvo saznanje koje je nezavisno od iskustva, pa ak i od svih ulnih utisaka? takva saznanja zovu se saznanje a priori i razlikuju se od empirikih saznanja koja imaju svoje izvore a posteriori, to jest u iskustvu. str. 31.

O nesaznatljivosti stvari po sebi

Prema tome, vaan rezultat transcendentalne analitike jeste ovo: da razum nikada ne moe da uini ita vie apriori, osim da anticipira formu nekog mogueg iskustva uopte, i poto ono to nije pojava ne moe da bude predmet iskustva, to on nikada ne moe da prekorai granice ulnosti u kojima nam jedino predmeti bivaju dati. Osnovni pojmovi razuma jesu samo principi ekspozicije pojava, te oholo ime jedne ontologije, koja se poduhvata da u jednoj sisitematskoj doktrini dade sintetika saznanje a priori (na primer osnovni zakon kauzaliteta) o stvarima uopte, mora da ustupi svoje mesto skromnijem imenu jedne proste analitike istoga razuma. Imanuel Kant, Kritika istog uma, str. 193.

O pojmu uma

Ali sam naziv pojma uma pokazuje ve sada da se takav pojam nee moi da ogranii na iskustvo, jer se on odnosi na jedno saznanje od koga je svako empiriko saznanje samo jedan deo (moda na celinu mogueg iskustva ili njegove empirike

sinteze) i do koga, dodue, nikakvo stvarno iskustvo nikada ne dosee potpuno, premda je uvek jedan deo njegov. Pojmovi uma slue shvatanju, kao to pojmovi razuma slue razumevanju (opaaja). Poto pojmovi uma sadre ono to je neuslovljeno, to se oni odnose na neto emu pripada celokupno iskustvo, ali to samo nikad ne moe biti predmet iskustva: na neto do ega nas dovodi um u svojim zakljucima izvedenim iz iskustva, i prema emu on ceni i odmerava stupanj svoje empirike upotrebe, ali to nikada ne sainjava neki lan empirike sinteze. Imanuel Kant, Kritika istog uma, str. 228.

Primat praktinog uma

Prema tome, u povezanosti istog spekulativnog uma sa istim praktinim umom u jedno saznanje ovaj poslednji ima primat, pretpostavlajui, naime, da ta povezanost nije sluajna i proizvoljna, nego a priori zasnovana na samom umu, dakle nuna. Imanuel Kant, Kritika praktinog uma, str. 140.

Ako Kanta uporedimo sa zaetnicima moderne filozofije Bekonom i Dekartom, pokazuju se razlike vane za shvatanje njegove filozofije. Bekon je eleo da ljudi prevaziu svoje zablude tako to e se okrenuti spoljanjem svetu i iskustvu; Kant isto smatra da je bez iskustva nemogue doi do konkretnih znanja, ali shvata da ne postoji isto iskustvo i da subjektove moi tek ine iskustvo moguim. S druge strane, dok Dekart brani prava subjekta na svoje miljenje, Kant naglaava da prava nisu dovoljna, nego da se ona moraju iskoristiti tako to emo stvarati nove teorije, nove hipoteze koja e proirivati mogunosti shvatanja sveta. Slikovito reeno, jabuke su sigurno padale na mnogo glava, ali je samo pad na Njutnovu glavu proizveo ideju o sili gravitacije. Klju je ipak u (slobodnoj) glavi.

4.5.2. Kantova etika

Dobra volja

Nemogue je zamisliti igde ita na svetu, pa ak ni izvan njega, to bi se bez ogranienja moglo smatrati dobrim, osim jedino dobre volje. Razum, duhovitost, mo suenja, i kako se ve inae mogu nazvati talenti duha, ili smelost, odlunost, istrajnost u sprovoenju odluka, kao osobine temperamenta, bez sumnje su u izvesnom pogledu dobre i poeljne; svi ti prirodni darovi mogu postati krajnje zli i tetni, ako volja, koja treba da ih upotrebi i ija se osobena kakvoa zbog toga zove karakter, nije dobra. ... Jer, poto um nije dovoljno pogodan da pouzdano upravlja voljom u pogledu njenih predmeta i zadovoljavanja svih njenih potreba (koje, delom, umnoava sam um), kojoj bi svrsi neki uroeni prirodni instinkt mnogo pouzdanije dovodio, a pri svemu tome nama je ipak um dodeljen kao praktina mo, mo koja treba da utie na volju: to se prava namena uma mora sastojati u tome da proizvodi volju koja je dobra ne, recimo, kao sredstvo za neke druge svrhe, ve koja je po sebi dobra, ega radi je apsolutno bio potreban um, ukoliko je priroda uopte pri raspodeli svojih darova postupila svrhovito. Imanuel Kant, Zasnivanje metafizike morala, str. 23. i 27.
ovek kao svrha po sebi

Ali, ako pretpostavimo da postoji neto, ije postojanje samo po sebi ima neke apsolutne vrednosti, a to bi kao svrha po sebi moglo biti osnov odreenih zakona, onda bi u njemu i samo i jedino u njemu bio osnov jednog mogueg kategorikog imperativa, to jest praktinog zakona. Ja sada tvrdim: ovek i uopte svako umno bie egzistira kao svrha po sebi, a ne samo kao sredstvo za kakvu bilo upotrebu ove ili one volje, ve u svima svojim radnjama, usmerenim ne samo na sama sebe ve i na druga umna bia, mora uvek da se posmatra u isto vreme kao svrha. ...

...to se tie nune ili obavezne dunosti prema drugim ljudima, to e onaj ko je naumio da drugima da neko lano obeanje odmah uvideti da eli da se drugim ovekom poslui prosto kao sredstvom, a da taj drugi ne sadri u isto vreme svrhu u sebi. Jer ovek koga hou takvim obeanjima da upotrebim za svoje svrhe ne moe da se saglasi sa mojim nainom postupanja prema njemu, dakle ne moe sam da sadri svrhu te radnje. str. 72. Kategoriki i hipotetiki imerativi Ako volja trai zakon svoga opredeljivanja ma u emu drugome, a ne u pogodnosti svojih maksima za svoje vlastito opte zakonodavstvo, dakle, ako ona, izlazei izvan same sebe trai taj zakon u kakvoi ma kojega od svojih objekata, onda iz toga uvek proizlazi heteronomija. Tada volja ne postavlja sama sebi zakon, ve objekat svojim odnosom prema volji postavlja njoj zakon. Taj odnos, bilo da se zasniva na naklonosti ili na predstavama uma, omoguuje samo hipotetike imperative: Ja treba da inim neto zbog toga, to elim neto drugo. Nasuprot tome moralni imperativ, dakle kategoriki imperativ glasi: ja treba da postupam ovako ili onako, i kad ne bih eleo nita drugo. Na primer, hipotetiki imperativ glasi: ja ne treba da laem, ako hou da i dalje uivam dobar glas; kategoriki imperativ glasi: ja ne treba da laem i kad mi to ne bi donelo nikakvu sramotu. str. 91.
Kantove formulacije kategorikog imperativa

Delaj samo prema onoj maksimi za koju u isto vreme moe eleti da ona postane jedan opti zakon. Postupaj tako da ti ovetvo u svojoj linosti kao i u linosti svakog drugog oveka uvek upotrebljava u isto vreme kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo. str. 62. i 74.

Autonomija volje

Nije nikakvo udo kad se osvrnemo na sve dosadanje napore koji su ikada preduzimani radi pronalaenja moralnog principa, to su oni svi skupa morali da promae. Videlo se da je ovek svojom dunou vezan za zakone, ali nikome nije palo na pamet da je ovek potinjen samo svome vlastitome, ali ipak optem zakonodavstvu, pa je obavezan da postupa samo shodno svojoj vlastitoj volji, koja je u pogledu prirodne svrhe opte zakonodavna. Jer, kada se ovek zamiljao potinjen samo jednome zakonu ma kojem, onda je zakon morao sa sobom da nosi neki interes kao nadraaj ili prinudu, jer kao zakon on nije proizaao iz ovekove volje, ve je ona neim drugim bila zakonski prinuena da postupa na izvestan nain. Na osnovi toga potpuno nunog zakljuka nepovratno je propao sav rad da se nae neki najvii osnov dunosti. Jer, iz nekog izvesnog interesa nikada se nije dobila dunost, ve nunost radnje. Taj interes mogao je predstavljati neki vlastiti ili neki tui interes. U tom sluaju imperativ je morao uvek da ispadne uslovljen, pa apsolutno nije bio podoban za moralnu zapovest. Ja prema tome, elim da taj osnovni stav nazovem principom autonomije volje, u suprotnosti sa svakim drugim principom koji ja zbog toga svrstavam u heteronomiju. str. 79.

Moralni zakon

Prema tome, potovanje moralnog zakona je oseanje koje se prouzrokuje intelektualnim razlogom, a to oseanje je ono jedino to saznajemo potpuno a priori i iju nunost moemo uvideti. Imanuel Kant, Kritika praktinog uma, str. 95.

Stoga ni moral, istinu govorei, nije uenje o tome kako sebe treba da usreimo, nego kako treba da postanemo dostojni sree.

str. 148.

to se razmiljanje ee i postojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju duu uvek novim i sve veim divljenjem i strahopotovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni. str. 179. (Na celoj stranici Kantovi kurzivi pretvoreni su u plava slova)

Kantova etika je i danas inspirativna. Da su u njoj date promiljene ideje svedoi i injenica da je Kanta teko optuiti bilo za prestrogu i nefleksibilnu etiku koja zabranjuje previe, bilo za lakomisleno dozvoljavanje svega. Prestrogost se lako odbacuje zbog toga to se Kant trudio da ostavi to vie slobode moe, tako to je predmetom kategorikog imperativa uinio samo ugroavanje slobode nekog ljudskog bia. A preveliko dozvoljavanje svega nije ni bila esta slika o Kantovoj etici - ona se esto naziva etika dunosti, jer se poziva na kategorike razloge koje je teko relativizovati. Opta ideja Kantove filozofije je u tome da on u slobodi vidi ideju koja je sposobna da bude univerzalno prihvaena, a koja je istovremeno i prava veza oveka sa njegovim idealima. Zahvaljujui slobodi on je u stanju da se tim idealima pribliava. Sloboda i njen odnos prema drugim aspektima ovekovog ivota, tema je svih postkantovskih filozofija.

4.5.3. G.W.F. Hegel

Um vlada svetom

Jedina misao, koju filozofija donosi sa sobom, jeste jednostavna misao uma, da um vlada svetom, dakle da je u svetskoj povesti zbivanje bilo umno. To uverenje i spoznaja jeste pretpostavka u pogledu povesti kao takve uopte; u samoj filozofiji nije to nikakva pretpostavka. Pomou spekulativne spoznaje u njoj se dokazuje, da je um - kod ovog izraza emo ovde ostati, a da ne rastumaimo poblie odnos prema Bogu - supstancija kao i beskonana mo, sam sebi beskonana graa svakog prirodnog i duhovnog ivota kao i beskonana forma, delatnost toga njegova sadraja. On je supstancija, naime ono, usled ega i u emu svaki realitet ima svoj bitak i opstanak, - beskonana mo, jer um nije tako nemoan da bi doterao samo do ideala, do onoga "treba da" (Sollen) i opstojao samo izvan realiteta tko zna gde, kao neto posebno u glavama nekih ljudi; ... G.W.F. Hegel, Filozofija povijesti, str. 27.

ta je umno, to je zbiljsko; a ta je zbiljsko, to je umno. Hegel, Osnovne crte filozofije prava, str. 17.

Sutina duha je sloboda

Priroda duha dade se spoznati pomou njegove potpune opreke. Kao to je supstancija materije teina, tako je, moramo rei, supstancija, sutina duha sloboda. Svakome je neposredno verovatno da duh izmeu drugih svojstava ima i slobodu; ali filozofija nas ui da sva svojstva duha postoje samo pomou slobode, da su sva svojstva samo sredstva za slobodu, da sva svojstva trae i proizvode samo slobodu; to je spoznaja spekulativne filozofije, da je sloboda jedina istinitost duha. G.W.F. Hegel, Filozofija povijesti, str. 34.
Istorija kao napredovanje u svesti o slobodi

Kao to se ovde prethodno istakla razlika u pogledu hrianskoga principa samosvesti, slobode, tako ona bitno postoji i u pogledu principa slobode uopte. Svetska je povest napredovanje u svesti o slobodi, - napredovanje koje imamo da spoznamo u njegovoj nunosti. Time, to sam uopteno rekao o razlici znanja o slobodi, i to pre svega u formi, da su istonjaci znali samo to da je jedan slobodan, grki i rimski svet pak, da je nekolicina slobodna, dok mi znamo da su po sebi slobodni svi ljudi, tj. da je ovek kao ovek slobodan, - time je ujedno navedena podela svjetske povesti i nain na koji emo je raspraviti. ... No da je ta sloboda, kao to je navedeno, sama jo neodreena re s beskonano mnogo znaenja, da ona, budui da je ono najvie, dovodi sa sobom beskonano mnogo nesporazumaka, zabuna i zabluda, obuhvatajui u sebi sva mogua preterivanja, to je neto, to se nikada nije bolje znalo i iskusilo nego u sadanje vreme; ... G.W.F. Hegel, Filozofija povijesti, str. 35.
O fenomenologiji duha i istini

Pravi oblik u kome istina egzistira moe biti jedino njen nauni sistem. Zadatak koji sam sebi postavio jeste da saraujem na tome da se filozofija

priblii formi nauke - cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime ljubav prema znanju i da predstavlja stvarno znanje. Hegel, Fenomenologija duha, str. 3. Istinito jeste celina. Celina pak jeste ona sutina koja se zavrava putem svoga razvoja. O apsolutnome treba rei da ono sutinski predstavlja rezultat, da ono tek na kraju jeste ono to uistinu jeste; i upravo u tome se sastoji njegova priroda, da bude ono to je stvarno, subjekat i samopostajanje. str. 11.

Da ono to je istinito jeste stvarno samo kao sistem, ili da je supstancija u sutini subjekat, to je izraeno u onoj predstavi koja iskazuje ono to je apsolutno kao duh, - taj najuzvieniji pojam, a koji pripada novijem vremenu i njegovoj religiji. Jedino ono to je duhovno jeste stvarno; ... str. 13.
Protiv relaitivizma

Ionako je filozofija, koja sebe naziva tako, izriito izrekla da se samo ono istinito ne moe spoznati, nego da je istinito ono za ta svako u obiajnosnim predmetima, naroito o dravi, upravljanju i ustavu, moe dati da se uzdigne iz njegova srca, due i oduevljenja. Hegel, Osnovne crte filozofije prava, str. 12.
Filozofija i duh vremena

Pojmiti ono to jeste zadatak je filozofije, jer ono to jeste - je um. to se tie individua, to je ionako svaka individua edo svog vremena; tako je i filozofija svoje vreme mislima obuhvaeno. Hegel, Osnovne crte filozofije prava, str. 18. Minervina sova poinje svoj let tek u suton. str. 19.

Hegel je pisao izuzetno tekim stilom, koji se sreom skoro ne vidi u gornjim pasusima. Sa njim u filozofiji poinje prva rasprava sa tokom istorije. Na primer, ako su Spinoza ili Lok bili ogoreni zbog verskih progona i ratova i smatrali da oni treba da prestanu, oni nisu u njihovoj pojavi videli neku tendenciju svog vremena, nego nedostatak ljudske prirode, koji treba odstraniti proirivanjem saznanja. Hegelova preokupacija bile su upravo tendencije vremena, emu je bez sumnje doprinelo oduevljenje kojim je u evropskim dravama propraena Francuska revolucija. Oduevljenja mogu tako da deluju na ljude da ponu da misle da je mera oduevljenja za neku ideju istovremeno i mera njene ispravnosti ili istinitosti. Hegel je kroz svoju filozofiju upozoravao da to nije tako i da je esto obrnuto: da oduevljenje samo ini da ne vidimo mane koje svaka ljudska ideja ima.

5. SAVREMENA FILOZOFIJA
5.1. Karl Marx

Marksov odnos prema Hegelovoj dijalektici

Po svojoj osnovi, moja dijalektika metoda ne samo da se razlikuje od Hegelove nego joj je direktno suprotna. Za Hegela je proces miljenja, koji on pod imenom ideje pretvara ak u samostalan subjekt, demijurg stvarnosti koja sainjava samo njegovu spoljanju pojavu. Kod mene je idejni svet, naprotiv, samo materijalni svet prenet i preraen u ovekovoj glavi. Mistifikatorsku stranu Hegelove dijalektike kritikovao sam pre gotovo 30 godina, u vreme kada je bila u dnevnoj modi. Ali ba kad sam radio na prvom svesku "Kapitala", nalazili su turobni, pretenciozni i proseni epigoni, koji danas vode glavnu re u obrazovanoj Nemakoj, uivanje u tome da s Hegelom postupaju onako kako je u Lesingovo vreme valjani Mozes Mendelson postupao sa Spinozom, naime kao s "lipsalim psom". Zato sam javno priznao da sam uenik tog velikog mislioca, pa sam u glavi o teoriji vrednosti ovde-onde i koketirao sa njegovim nainom izraavanja. Mistifikacija koju dijalektika podnosi u Hegelovim rukama ni najmanje ne pobija injenicu da je on prvi opseno i svesno izneo opte oblike njenog kretanja. Kod njega dijalektika dubi na glavi. Moramo je obrnuti da bismo u mistinom otkrili racionalno jezgro. Karl Marks, Predgovor drugom izdanju Kapitala, (citirano prema: Predrag Vraniciki, Dijalektiki i historijski materijalizam, str 150 .)

Marksovo shvatanje istorije

U drutvenoj proizvodnji svoga ivota ljudi stupaju u odreene, nune odnose, nezavisne od njihove volje, odnose proizvodnje koji odgovaraju odreenom stepenu razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sainjava ekonomsku strukturu drutva, realnu osnovu, na kojoj se die pravna i politika nadgradnja i kojoj odgovaraju odreeni oblici drutvene svesti. Nain proizvodnje materijalnog ivota uslovljava proces socijalnog, politikog i duhovnog ivota uopte. Ne odreuje svest ljudi njihovo socijalno bie, ve obrnuto, njihovo drutveno bie odreuje njihovu svest. Na izvesnom stepenu razvoja dolaze materijalne proizvodne snage drutva u protivrenost sa postojeim odnosima proizvodnje, ili, to je samo pravni izraz za to, s odnosima vlasnitva, u ijem su se okviru dotle kretale. Iz oblika razvijanja proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epoha socijalne revolucije. ... Nikada drutvena formacija ne propada pre nego to budu razvijene sve proizvodne snage, za koje je ona dovoljno prostrana, i nikad novi, vii odnosi proizvodnje ne nastupaju pre nego to se materijalni uslovi njihove egzistencije nisu ve rodili u krilu samog starog drutva. Stoga oveanstvo postavlja sebi uvek samo one zadatke, koje moe reiti. Karl Marks, Predgovor za "Prilog kritici politike ekonomije" (citirano prema: Predrag Vraniciki, Dijalektiki i historijski materijalizam, str. 238.)
Problem ideologije

Misli vladajue klase u svakoj su epohi vladajue misli, tj. klasa koja je vladajua materijalna sila drutva istovremeno je njegova vladajua duhovna sila. Klasa kojoj stoje na raspolaganju sredstva za materijalnu proizvodnju, raspolae samim tim i sredstvima za duhovnu proizvodnju tako da su joj zato, uzevi u proseku, podreene misli onih koji su lieni

sredstava za duhovnu proizvodnju. Vladajue misli nisu nita drugo do idealni izraz vladajuih materijalnih odnosa, tj. u obliku misli izraeni vladajui materijalni odnosi; dakle idealni izraz odnosa koji ba jednu klasu ine vladajuom, dakle, misli njene vladavine. Marks - Engels, Rani Radovi, str. 393. Nikome od ovih filozofa nije palo napamet da postavi pitanje o vezi nemake filozofije sa nemakom stvarnou, o vezi njihove kritike s njihovom vlastitom materijalnom okolinom. str. 364 Filozofi su svet samo razliito tumaili, ali radi se o tome da se on izmeni. 11-ta teza o Fojerbahu (citirano prema: Predrag Vraniciki, Dijalektiki i historijski materijalizam, str. 229 .)
Univerzalna emancipacija

U Francuskoj je dovoljno da ovek neto jeste, pa da eli da bude sve. U Nemakoj ovek ne sme biti nita, ako ne eli da se odrekne svega. U Francuskoj je delimina emancipacija osnova univerzalne emancipacije. U Nemakoj je univerzalna emancipacija conditio sine qua non svake delimine. U Francuskoj mora stvarnost roditi potpunu slobodu, a u Nemakoj slobodu mora roditi nemogunost postepenog oslobaanja. Marks, Engels, Rani radovi, str 103.

Osobina Marksovih tekstova je odreena dvostrukost njihove svrhe. S jedne strane, oni su teorija koju Marks predlae kao istinit opis istorije i drutva, a s druge, u njima je sadran program promene sveta namenjen jednoj odreenoj klasi. Logiki su ove svrhe odvojene: mi moemo da se bavimo drutvom, a da ostavljamo po strani smer u kome bi trebalo da se odvija njegova promena. Ipak, kada ove svrhe postoje u istoj filozofiji u njoj moraju da se bore razliite unutranje logike postizanja ovih svrha. Naime, ako nam je svrha istina, onda je svako razliito miljenje dobrodolo, a ako nam je svrha politiki uspeh, onda su sloga i jedinstvo odreene grupe neophodan element poeljnog modela delovanja. Ukoliko u nekom miljenju element istraivanja i slobodnog miljenja ustupi mesto slozi oko politikog programa, to miljenje je, u meri u kojoj se to desilo, sve manje filozofija, a sve vie ideologija. Tada ideoloke potrebe stvaraju nove kriterijume istine, suprotne njenim filozofskim kriterijumima, na primer, postaje tano sve to zastupa odreena partija ili grupa, a netano sve to zastupaju njoj suprotstavljene grupe. Marksizam je imao i ovaj oblik ideologije, ali je vano uoiti da svako razmiljanje, kada postane dogmatino i napusti logike kriterijume istine, postaje ideologija. Tada ono moe stei veu popularnost jer vie korespondira sa trenutnim interesima dela drutva, ali moe i naglo izgubiti svoju popularnost, jer njegova "istina" nije odravana u uslovima slobodne diskusije. Ovo proirivanje svrhe filozofskih tekstova, pratilo je i druge filozofije savremenog doba, tako da to nije osobina samo Marksovog uenja, ve i osobina vremena u kome se politika vlast dobija saglasnou velikog broja ljudi.

5.2. Nietzsche i Schopenhauer

Savest vremena

Dosad su svi ti izvanredni unapreivai oveanstva - koji se nazivaju filozofima i koji se sami retko oseaju kao prijatelji mudrosti, pa sebe pre smatraju neprijatnim budalama i opakim pitaima - svoj zadatak, svoj muni, prisilni, neizbeni zadatak, ali najzad i veliinu svoga zadatka nalazili u tome da budu nemirna savest svog vremena. F. Nie, S one strane dobra i zla, str. 100.
Problem morala

Upravo zato to su filozofi morala samo grubo, u proizvoljnim izvodima i grubim skraenjima poznavali moralne injenice, recimo kao moral svoje okoline, svoga stalea, svoje crkve, duha svoga vremena, svoje klime i kraja - upravo zato to su bili slabo obaveteni i ak nedovoljno radoznali u pogledu na razliite narode, vremena i minula stolea - oni nikad nisu upravili svoje poglede ka istinskim problemima morala, koji se pojavljuju tek pri uporeivanju mnogih morala. Celokupnoj dosadanjoj "nauci o moralu" nedostajao je - ma koliko to udno zvualo - problem samog morala; nedostajala je sumnja da u moralu postoji neto problematino. Ono to su filozofi nazivali "utemeljenjem morala" i to su iziskivali od sebe bilo je gledano u pravom svetlu - nauni vid opteg verovanja u vladajui moral, novo sredstvo za izraavanje tog verovanja, znai - ak injenica unutar odreenog morala, pa i - na kraju krajeva - neka vrsta poricanja da se taj moral sme kao problem shvatiti - i u svakom sluaju protivljenje ispitivanju, razlaganju, dovoenju u sumnju i vivisekciji upravo tog verovanja. ... Fridrih Nie, S one strane dobra i zla, str. 73 Svi ti morali koji se obraaju pojedincu da bi ga, kako se to obino kae, "usreili" - nisu nita drugo do uputstva za ponaanje koja se tiu

stupnja opasnosti u kojoj pojedinac ivi sam sa sobom; recepti protiv njegovih strasti, njegovih dobrih i ravih sklonosti, ukoliko one imaju volju za mo i ele izigravati gospodara; mala i velika lukavstva i smicalice, obavijene tajnovitim mirisom kakvog domaeg leka i bapske mudrosti; po formi, svi ti morali barokni su i nerazboriti - jer se obraaju "svima", jer uoptavaju tamo gde se ne sme uoptavati. Svi oni govore bezuslovno, smatraju sebe bezuslovnim; nisu zainjeni nijednim zrncetom soli i podnoljivi su - ak zavodljivi - samo onda kad su odve zainjeni i ponu opasno da miriu, pre svega na "drugi svet". str. 81.

Strast i miljenje

Postoji samo perspektivno gledanje, samo perspektivno "saznavanje"; i to vie svojih strasti uvodimo u igru kada je re o nekoj stvari, to vie oiju, raznih oiju, imamo za istu stvar - to e potpuniji biti i na "pojam" te stvari, to e potpunija biti i naa "objektivnost". F. Nie, Genealogija morala, str. 247.
Prevrednovanje vrednosti

Ka novim filozofima; nemamo drugog izbora; ka duhovima koji su dovoljno iskonski i snani da daju podstreke za suprotna vrednovanja i da prevrednuju, prokrenu "vene vrednosti"; ka preteama, ka ljudima budunosti, kadrim da sadanjost poveu uzama koje volju milenijuma usmeravaju na nove staze. F. Nie, S one strane dobra i zla, str. 87.

Zaratustrino uenje o Zemlji i nadzemaljskim nadama

Kad Zaratustra doe u oblinji grad, koji se nalazio pored ume, zatee onde silan narod okupljen na trgu: jer bilo je obznanjeno da e videti igraa na uetu. I Zaratustra se ovako obrati narodu: Ja vas uim o natoveku. ovek je neto to treba prevazii. ta ste uinili da bi ste ga

prevazili?Sva su bia dosad stvorila neto iznad sebe: a vi elite da budete oseka usred ove velike plime i radije ak da se vratite ivotinji nego da prevaziete oveka? ...

Natovek je smisao zemlje. Vaa volja neka kae: natovek nek bude smisao Zemlje!

Preklinjem vas, brao, ostanite verni Zemlji i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim nadama! Trovai su oni, znali to ili ne. Prezirai ivota su oni, odumiru sami zatrovani, i Zemlja ih je sita: pa neka se poiste sa sveta! ... Nekad je ogreenje o Boga bilo najvee ogreenje, ali Bog je umro, a s njim su umrli i ovi grenici. Gretiti se o Zemlju sad je najstranije, i utrobu nedokuivog potovati vie nego smisao Zemlje! Nekada je dua s prezirom gledala na telo: i u to doba je taj prezir bio neto najvie: - elela je da ono bude mravo, grozno, izgladnelo. Tako je smerala da umakne njemu i Zemlji. Fridrih Nie, Tako je govorio Zaratustra, str. 44.

Pohvala prolaznom (o vremenu)

Nekad se govorilo: bog, dok se gledalo na daleka mora; a ja sam vas sad nauio da kaete: natovek. ... Da li biste mogli da zamislite nekog boga? - ali volja za istinom neka vam znai: da se sve preobrazi u ono to je zamislivo za ljude, vidljivo za ljude, osetljivo za ljude! Svojim sopstvenim ulima treba da mislite do kraja? ... Bog je misao koja krivi sve to je pravo i obre sve to stoji. ta? Zar da vreme nestane, i sve prolazno da je samo la?

Ova pomisao je vrtoglavica i nesvestica za ljudske kosti, pa ak i eludac goni na povraanje: uistinu, vrtoglavom boleu nazivam ovakvo nagaanje. Zlim to nazivam i ovekomrzakim: celo to uenje o onom jednom, punom, nepokretnom, dovoljnom i neprolaznom! Sve neprolazno - samo je poreenje. A pesnici suvie lau. Ali najbolja poreenja treba da govore o vremenu i postajanju: treba da budu pohvala i opravdanje svekolike prolaznosti! Stvarati - to je veliki spas od patnje, i olakanje ivota. Ali da bi stvaralac nastao, za to je neophodan bol i mnogo preobraavanja. str. 126-127.
Vrlina razliitosti

Zato govori i mucaj: "To je moje dobro, to volim, ovako mi se potpuno svia, samo ovako elim da je dobro. Ne elim ga kao boji zakon, ne elim ga kao ljudski propis i nudu: neka mi ovo ne bude putokaz za nadzemaljske predele i rajeve. Zemaljska vrlina je ono to volim: malo pameti je u tome, a najmanje um sviju. Ali ova ptica je kod mene izgradila gnezdo: zato je volim i mazim - sad ona sedi kod mene na svojim zlatnim jajima." Tako treba da muca i da hvali svoju vrlinu. str. 126-127.

Nie je jedan od prvih filozofa koji reaguje na situaciju, koju smo opisali povodom Marksove filozofije, a u kojoj se pravi filozofski kriterijumi u iroj javnosti zamenjuju kriterijumima ije se opravdanje trai izvan filozofije, npr. u popularnosti i veinskoj podrci. Ovo gubljenje filozofskih kriterijuma prati nastanak novih drutvenih pravila koja zahtevaju poslunost i propisuju sankcije za njihovo nepotovanje - dakle, tako nastaje jedan "moral" koji vie nema poreklo u filozofiji koja ima za jednu od svojih glavnih svrha uspostavljanje zaista univerzalnih moralnih pravila. Moderno vreme naputa religiju i tradiciju kao odluujue osnove morala, pokuavajui da ih zameni razumom i razlozima, ali nova opasnost nastaje iz mogunosti da umesto razuma osnov morala postanu proizvoljni ciljevi politikih grupa ili religijske norme iskoriene od strane politikih grupa. Nieova filozofija bavi se ovim stanjem u kulturi savremenog doba, pokuavajui da pojedinca opremi za suprostavljanje ovim crtama duha vremena.

5.3. Egzistencijalizam

5.3.1. Seren Kjerkegor

Protivnik Sistema

Sastavlja ovog spisa nije nikakav filozof, on nije razumeo Sistem, on ne zna da li Sistem postoji, da li je zavren; njemu je, za njegovu slabanu glavu, ve dovoljno muka i pri samoj pomisli na to kako svako u naem vremenu mora imati neizmernu glavu, budui da svako ve ima neku neizmernu pomisao. I kada bismo bili u stanju da itav sadraj vere preobratimo u formu pojmova, odatle ne bi sledilo da smo veru pojmili, shvatili kako se u nju ulazi i kako ona ulazi u nas. Sastavlja ovog spisa nije nikakav filozof, on je poetski i elegantno spisatelj posebne vrste, koji niti Sistem pie, niti Sistem obeava, niti Sistem prepisuje, niti sistemu neto dopisuje. On pie jer je pisanje za njega luksuz koji tim vie dobija u prijatnosti i oevidnosti to manji broj ljudi kupuje i ita to to on pie. Kjerkegor, Strah i drhtanje, str. 148.
Avram

A ta je Avram uinio? Nije doao ni prerano ni prekasno. Uzjahao je magarca, lagano krenuo putem. Sve vreme je verovao, verovao je da bog ne bi hteo da uzme Isaka od njega, a ipak je bio voljan da ga rtvuje ako bi se upravo to zatrailo. Verovao je snagom apsurda, jer o ljudskom proraunavanju tu nije moglo biti govora, a apsurd je upravo u tome to je Bog zahtevajui sve to od njega u sledeem trenutku trebalo da opozove svoj zahtev....

On nije verovao da bi jednog dana na onom svetu trebao da bude blaen, nego da e ovde, na ovom svetu, nai blaenu sreu. Kjerkegor, Strah i drhtanje, str. 184.
Paradoks vere

Ali Avram verovae i ne sumnjae, verovae u ono to je protivno razumu.... Vera je, naime, ovaj paradoks, da jedan pojedinac stoji vie od opteg ali neka se dobro zapamti - na takav nain da se kretanje ponavlja, dakle da pojedinac, poto je bio u optem, sada u svojstvu pojedinanog sebe izdvaja kao neto vie od opteg. ...vera zapoinje upravo tamo gde miljenje prestaje. Nasuprot tome, oni koji nose nakit i spoljne ukrase vere, lako mogu da prevare, jer njihova spoljanjost zapanjujue lii na ono to duboko preziru kako beskonana rezignacija tako i vera - na malograantinu. Seren Kjerkegor, Strah i drhtanje, str.167, 212, 208, 188.

5.3.1. Kami
Apsurd

Oseanje apsurda na uglu bilo koje ulice moe da iznenadi svakog oveka. ... Deava se da se dekor srui. Ustajanje, tramvaj, etiri sata u kancelariji ili fabrici, obrok, tramvaj, etiri sata rada, obrok, san i ponedeljak utorak sreda etvrtak petak i subota u istom ritmu, ovaj put se najee lako sledi. Ali jednog dana, pojavljuje se "zato"... Evo jo drvea, ja poznajem njihovu hrapavost; evo jo vode, ja poznajem njen ukus. One mirise trave i zvezda, no neke veeri kada se srce oputa - kako da poriem ovaj svet iju mo i snagu oseam? Meutim, svo znanje ove zemlje nee mi nita dati to bi moglo da me ubedi u to da ovaj svet meni pripada. ...

Ovde pominjana iskustva roena su u pustinji, koju nikako ne treba da naputamo. Treba bar da znamo dokle su ona stigla. Na ovoj taki svojih nastojanja, ovek se nalazi pred iracionalnim. On u sebi osea elju za sreom i razumom. Apsurd se raa iz ove suprostavljenosti izmeu ljudskog poziva i bezumne tiine sveta. Alber Kami, Mit o Sizifu, str.34, 37, 45, 56.
Kvalitet iskustava zamenjen kvantitetom

Ali ta moe da znai ivot u jednom takvom svetu? Nita drugo, za sada, osim ravnodunosti prema budunosti i strasti da se iscrpi sve to je dato. Verovanje u smisao ivota pretpostavlja uvek lestvicu vrednosti, izbor, nae sklonosti. Verovanje u apsurd, prema naim definicijama, pouava nas suprotnom. Ali zavreuje panju da se na tome zaustavimo. Saznanje da li moemo da ivimo bez poziva to je sve to me interesuje. Uopte ne elim da izaem iz ovog podruja. Ako mi je dat ovaj lik ivota, da li na njega mogu da se prilagodim? Ili se, pored ove posebne brige, verovanje u apsurd vraa da kvalitet iskustva zameni njegovim kvantitetom. Ako se uverim da ovaj ivot nema drugog lika osim ovog apsurdnog, ako iskusim da sva njegova uravnoteenost poiva na toj venoj protivrenosti izmeu moje svesne pobune i tmine u kojoj se ona bori, ako prihvatim da sva moja sloboda ima smisla samo u odnosu na moju ogranienu sudbinu, tada moram da kaem da je vano ne da se ivi bolje, ve da se ivi najvie. ... Oseati svoj ivot, svoju pobunu, svoju slobodu, i to to je vie mogue, to znai iveti to je vie mogue. Alber Kami, Mit o Sizifu, str. 98 i 101. Kjerkegor moe da vie, da prekoreva: "Kada ovek ne bi imao vene svesti, kada bi u osnovi svih stvari postojala samo divlja i uzavrela mo koja raa sve stvari, i velike i beznaajne, u vrtlogu mranih strasti, kada bi se bezdana praznina, koju nita ne moe da ispuni, skrivala ispod stvari, ta bi onda bio ivot ako ne oaj?" Ovaj krik nema sa ime da zaustavi apsurdnog oveka. Traganje za istinitim ne znai traganje za poeljnim. Ako je potrebno da bi se pobeglo od munog pitanja: "ta bi onda bio ivot?" da se prihvati da se poput magarca hranimo

ruama iluzija, onda apsurdni duh ipak vie voli da pristane bez straha na Kjerkegorov odgovor "oaj", nego da se prepusti laima. Alber Kami, Mit op Sizifu, str. 73.
Sizif

Shvatili smo odmah da je Sizif apsurdni junak. On je to koliko po svojim strastima toliko i po svojim mukama. Njegovo preziranje bogova, njegova mrnja prema smrti i elja za ivotom doneli su mu ovu neizrecivu kaznu, kojom se celo bie napree a nita ne dovrava. To je cena koju treba da plati za strasti ove zemlje. Alber Kami, Mit o Sizifu, str. 178.
Granice razuma

Razum je instrument miljenja, a ne misao sama po sebi. Misao jednog oveka je pre svega njegova nostalgija. Alber Kami, Mit o Sizifu, str. 82.

5.3.3. Sartr
Egzistencija prethodi esenciji

Ateistiki egzistencijalizam, koji ja zastupam, je povezaniji. On izjavljuje da, ako bog ne postoji, ima bar jedno bie u kojeg egzistencija prethodi esenciji, jedno bie koje egzistira pre nego to se moe definirati bilo kojim pojmom i da to bie jest ovek, ili, kako Hajdeger kae, ljudska zbilja. ta ovde znai da egzistencija prethodi esenciji? To znai da ovjek najprije egzistira, da sebe susree, iskrsava u svijetu i da zatim sebe definira. Ako se ovjek, kakvog ga poima egzistencijalist, ne moe definirati, to je zato to on najprije nije nita. On e tek poslije biti, i bit e takav kakvim e sebe uiniti. ... Ako, u stvari, egzistencija prethodi esenciji, nikada se nee moi nita objanjavati dovodei ga u vezu s nekom danom i uvrenom ljudskom prirodom; drugaije reeno: nema determinizma, ovjek je slobodan, ovjek je sloboda. ... ...ovjek nije nita drugo nego svoj

projekat, on egzistrira samo ukoliko se ozbiljuje, on, dakle, nije nita drugo nego sveukupnost svojih ina, nita drugo nego vlastiti ivot. an Pol Sartr, Egzistencijalizam je humanizam, (u: an Pol Sartr, Filozofski spisi, str. 262, 267. i 273.)
Da bi sebi pribliili Kjerkegora i egzistencijaliste moemo se upitati kada prizivamo Boga, kada najee kaemo "hvala Bogu", ili "daj Boe"? To su obino situacije neizvesnosti, kada se pomo vie ne nalazi ni u onome to moemo ni u onome to znamo. Moemo muku takvih situacija izbegavati. Ali, lek nije u tome. Kjerkegor je voleo one ljude koji se izlau graninim situacijama u kojima su sami: bilo da su to teke ili neobine odluke ili da je to zastupanje manjinskog neobinog miljenja. Takvim ljudima je Bog potreban, a on sa svoje strane, po Kjerkegoru, voli takve, a ne one koji se, ne izlaui se nikakvom riziku, pridravaju uobiajenog ponaanja, ne traei sebe, pa makar pod uobiajenim ponaanjem shvatali i rituale neke religije. Egzistencijalisti slave oveka koji bira, rizikuje, ne miri se sa sudbinom.

5.4. Pozitivizam

Kont: Stadijumi u razvoju miljenja

Da bi se onako kako treba objasnila Da bi sebi pribliili Kjerkegora i egzistencijaliste moemo se upitati kada prizivamo Boga, kada najee kaemo "hvala Bogu", ili "daj Boe"? To su obino situacije neizvesnosti, kada se pomo vie ne nalazi ni u onome to moemo ni u onome to znamo. Moemo muku takvih situacija izbegavati. Ali, lek nije u tome. Kjerkegor je voleo one ljude koji se izlau graninim situacijama u kojima su sami: bilo da su to teke ili neobine odluke ili da je to zastupanje manjinskog neobinog miljenja. Takvim ljudima je Bog potreban, a on sa svoje strane, po Kjerkegoru, voli takve, a ne one koji se, ne izlaui se nikakvom riziku, pridravaju uobiajenog ponaanja, ne traei sebe, pa makar pod uobiajenim ponaanjem shvatali i rituale neke religije. Egzistencijalisti slave oveka koji bira, rizikuje, ne miri se sa sudbinom.prava priroda i bitni karakter pozitivne filozofije, neophodno je baciti pogled na progresivni hod ljudskog duha, posmatran u celini: jer se bilo koje shvatanje moe upoznati jedino kroz njegovu istoriju. Izuavajui tako celokupni razvitak ljudske inteligencije u njenim razliitim oblastima aktivnosti, od njenog prvog najneposrednijeg poleta do naih dana, verujem da sam otkrio veliki osnovni zakon kojem je on potinjen po stalnoj nunosti, i koji, ini mi se, moe biti vrsto zasnovan, bilo na racionalnim dokazima koje prua poznavanje naeg sastava, bilo na istorijskim proveravanjima koja proistiu iz paljivog ispitivanja prolosti. Taj zakon se sastoji u tome to svako od naih glavnih shvatanja, svaka grana naih saznanja, prolazi postupno kroz tri razliita teorijska stanja: teoloko ili fiktivno stanje; metafiziko ili apstraktno stanje; nauno stanje ili pozitivno. Drugim reima, duh po svojoj prirodi, upotrebljava redom u svakom od svojih istraivanja tri metode filozofiranja iji se karakteri bitno razlikuju, a ak su u osnovi i suprotni: najpre teoloku metodu, zatim metafiziku i

najzad pozitivnu. Otuda tri vrste filozofije, ili optih sistema shvatanja o skupu fenomena, koje se meusobno iskljuuju: prva je nuna polazna taka ljudske inteligencije; trea, njeno stanje utvreno i definitivno; druga jedino ima za svrhu da joj poslui kao prelaz. U teolokom stanju ljudski duh, usmeravajui prvenstveno svoja istraivanja ka unutranjoj prirodi bia, poetnim i krajnjim uzrocima svih posledica koje ga pogaaju, jednom reju ka apsolutnim saznanjima, predstavlja fenomene kao proizvod direktnog i neprekidnog delovanja natprirodnih sila, manje ili vie brojnih, ije samovoljna intervencija objanjava sve prividne anomalije vasione. U metafizikom stanju, koje je u osnovi samo obina opta modifikacija prvoga, natprirodne sile su zamenjene apstraktnim silama, istinskim entitetima (personificiranim apstrakcijama) svojstvenim raznim biima sveta koja su u stanju da stvore sve posmatrane fenomene ije se objanjenje onda sastoji u tome da se dodeli svakom od njih odgovarajui entitet. Najzad u pozitivnom stanju, ljudski duh, uviajui nemogunost da stekne apsolutne pojmove, odustaje da trai poreklo i svrhu vasione i da upozna unutranje uzroke fenomena da bi se jedino prihvatio da otkrije, dobro kombinovanom primenom rezonovanja i posmatranja, njihove stvarne zakone, to jest njihove stalne odnose sukcesivnosti i slinosti. Objanjenje fakata, svedeno tako na njegove stvarne granice, odsada je samo uspostavljena veza izmeu razliitih posebnih fenomena i nekih optih fakata iji se broj sve vie umanjuje progresom nauke. Ogist Kont, Kurs pozitivne filozofije, str. 23-24. "Besmislenost" filozofskih stavova 4. 003. Veina stavova i pitanja koji su bili napisani o filozofskim stvarima nisu lani, nego besmisleni. Zato na pitanja ove vrste uope ne moemo odgovoriti, nego moemo samo utvrditi njihovu besmislenost. Veina pitanja i stavova filozofa poiva na tome to mi ne razumijemo logiku naeg jezika. 4. 0031. Sva filozofija je "kritika jezika".

(str. 61.) ...

6. 41. Smisao svijeta mora leati izvan svijeta. u svjetu je sve onako kako jest i sve se dogaa onako kako se dogaa; u njemu nema nikakve vrijednosti - a kad bi je bilo, onda ona ne bi imala vrijednosti. ... Jer sve dogaanje i takobivstvovanje je sluajno. Ono to ga ini ne-sluajnim ne moe leati u svijetu, jer bi to inae bilo opet sluajno. To mora leati izvan svijeta. 6. 42. Zato ne mogu postojati nikakvi stavovi etike. Stavovi ne mogu izraziti nita Vie. 6. 421 Jasno je da se etika ne da izrei. ... 6. 53. Ispravna metoda filozofije bila bi zapravo ova: ne rei nita, nego ono to se moe rei, dakle stavove prirodne nauke - dakle neto to nema nikakve veze s filozofijom - i zatim uvijek kada bi netko drugi htio rei neto metafiziko pokazati mu da nije dao nikakvo znaenje izvjesnim znakovima u svojim stavovima. Ova metoda bila bi nezadovoljavajua za drugoga - on ne bi imao oseaj da ga uimo filozofiju - ali ona bi bila jedina strogo ispravna. Ludvig Vitgentajn, Tractatus logico-philosophicus, str. 189.

Odbacivanje metafizike

Nazvau metafizikim sve one stavove kojima se polae pravo na znanje neega to je iznad ili izvan svakog iskustva; na primer, o realnoj Sutini stvari, o Stvarima po sebi, Apsolutu, i tome slino. U metafiziku ne ukljuujem one teorije - koje se ponekad nazivaju metafizikim -

iji je predmet da najoptije stavove razliitih podruja naunog saznanja ostave u dobro ureen sistem; takve teorije, ma koliko bile smele, stvarno pripadaju oblasti empirijske nauke, a ne filozofiji. Na primerima se najbolje da pokazati koju vrstu stavova elim da oznaim kao metafizike: "Sutina i princip sveta je voda", kae Tales; "VATRA", kae Heraklit; "Beskonano", kae Anaksimandar; "Broj", kae Pitagora. Platon je tvrdio da su "sve stvari samo senke venih ideja koje postoje u besprostornoj i bezvremenoj sferi". Monisti nas ue: " Postoji samo jedan princip na kome je zasnovano sve ono to jeste"; ali dualisti kau: "Postoje dva principa". Materijalisti kau: "Sve to jeste u svojoj sutini je materijalno"; ali Spiritualisti tvrde: "Sve to jeste je duhovno". Osnovne doktrine Spinoze, elinga, Hegela i - da navedemo bar jedno ime iz naeg doba - Bergsona pripadaju metafizici (u naem smislu rei). Ispitajmo sada ovu vrstu stavova sa gledita proverljivosti. Lako je uoiti da takve stavove nije mogue proveriti. Iz stava: "Princip sveta je voda" ne moemo izvesti nijedan stav koji tvrdi bilo kakve opaaje, oseanja ili iskustva koji bi se mogli oekivati u budunosti. Stoga stav "Princip sveta je voda" uopte nita i ne tvrdi i potpuno je analogan stavu u gornjem fiktivnom primeru o levitacionom polju, od koga nema nita vie smisla. "Metafiziar vode" - da ga tako nazovem - bez sumnje za svoje doktrine vezuje mnoge slike; ali on svoj stav ne moe uiniti nita vie smisaonim od stava o levitacionom polju. Metafiziari ne mogu izbei neproverljivost svojih stavova, jer kada bi ih uinili podlonim verifikaciji, odluka o njihovoj istinitosti ili lanosti zavisila bi od iskustva i tako pripadala podruju empirijske nauke. Tako su prinueni da preseku sve veze izmeu svojih stavova i iskustva; a upravo ovim postupkom ih liavaju svakog smisla. Rudolf Karnap, Poricanje metafizike, (Vidici, str. 224.) (Metafizike postavke) "ne tvrde nita, one ne sadre ni znanje niti greku, one lee u potpunosti van polja znanja, teorije, van diskusije o istini i lai... Opasnost lei u varljivom karakteru metafizike; ona daje iluziju znanja a da stvarno ne daje nikakvo znanje. To je razlog zbog koga je odbacujemo.

Rudolph Carnap, Philosophy and Logical Syntax (prevod iz: Marvin Peri, Intelektualna istorija evrope, str. 593.)

Meanje nauke o svetu i etike

Filozofija se tokom cele svoje istorije sastojala iz dva dela, neskladno spojena: s jedne strane, teorije o prirodi sveta, a s druge etikog i politikog uenja o najboljem nainu ivljenja. Neuspeli pokuaj da se ovo dvoje jasno odvoji, bio je izvor mnogih zbrkanih miljenja. Filozofi, od Platona do Viljema Dejmsa, dopustili su da na njihova miljenja o ustrojstvu univerzuma utie elja za moralisanjem; poto su pretpostavljali da znaju koja bi verovanja mogla uiniti ljude moralnim, izmislili su argumente, esto vrlo sofistike, da dokau da su ova verovanja istinita. to se mene tie, ja ne odobravam ovu vrstu predubeenja, ni iz moralnih ni iz intelektualnih razloga. S gledita morala, filozof koji svoju filozofsku sposobnost koristi za bilo ta drugo sem za nepristrano traganje za istinom kriv je za neku vrstu izdajstva. A kada on, pre poetka istraivanja, pretpostavlja da su izvesna verovanja, bez obzira na to da li su istinita ili lana, takva da e podstai dobro ponaanje, on ograniava oblast filozofske misli i filozofiju svodi na neto beznaajno; pravi filozof je spreman da ispita sva svoja predubeenja. Kada se traenju istine svesno ili nesvesno, postave granice, filozofija postaje paralisana strahom, a tle pripremljeno za vladinu cenzuru koja kanjava one koji iznose "opasna miljenja" - u stvari, filozof je ve unapred postavio takvu cenzuru nad svojim istraivanjima. Bertrand Rasel, Istorija zapadne filozofije, str. 741.

Pozitivizam je oznaio tendencije u savremenom miljenju koje su i danas prisutne i ive. Veina ljudi zaista smatra za znanje samo ono to se moe potvrditi iskustvom. Po miljenju pozitivista, iskustvom su potvrene i neke metodoloke norme, jer se kroz istoriju filozofije moe pratiti koji nain razmiljanja je pospeivao dolaenje do novih znanja, a koji ne. U etici, pozitivisti su smatrali da je najbolji nain da se izae na kraj sa fanatizmom s kojim su ljudi 20. veka zastupali odreene etike i politike ideje, da im se oduzme pravo da tvrde da su te ideje istinite, jer se kod tih ideja i ne radi o nekoj istini koja se moe nauno utvrditi. Na ovaj nain, oni su teili da umire politike strasti i uine aktere tolerantnijim, jer je obino deo fanatizma bilo i uverenje da je neko potpuno i nepogreivo u pravu. Ova jaka razlika naunih i etikih stavova u pogledu istinitosti je i danas zanimljiva za razmatranje.

5.5. Husler i Hajdeger

Nova metoda filozofije U prirodnoj sferi istraivanja, neka nauka moe bez daljnjeg da dalje gradi na nekoj drugoj nauci i moe jedna nauka da slui drugoj kao metodski uzor, mada i to samo u odreenim i ogranienim razmerama utvrenim prirodom podruja istrivanja koje se trenutno obrauje. Ali filozofija je u jednoj potpuno novoj dimenziji. Njoj su potrebne potpuno nove polazne take i jedan potpuno novi metod, koji nju principijelno razlikuje od svake "prirodne" nauke. Stvar je u tome to logiki naini postupanja koji daju jedinstvo prirodnim naukama, sa svim specijalnim metodima koji se menjaju od nauke do nauke, imaju jedan jedinstveni principijelni karakter, kojem se metodski naini postupanja filozofije suprostavljaju kao u principu novo jednistvo. I opet, stvar je u tome da ista filozofija unutar celokupne kritike saznanja i "kritikih" disciplina uopte mora da odvrati pogled od celokupnog misaonog rada obavljenog u prirodnim naukama i u nauno neorganizovanoj prirodnoj mudrosti i nauci i da ga nikako ne sme upotrebiti. Edmund Huserl, Ideja fenomenologije, str. 38. Saznanje sutina

Saznanje da ne samo pojedinosti nego i optosti, opti predmeti i opta stanja stvari mogu dospeti do apsolutne samodatosti lake je shvatljivo, bar za onoga koji se postavlja u stav istog sagledanja i koji je sposoban da od sebe daleko dri sva prirodna predmiljenja . Ovo je saznanje od odluujueg znaaja za mogunost jedne fenomenologije. Jer njen je svojstveni karakter da je ona analiza i istraivanje sutine u okviru isto sagledajueg posmatranja, u okviru apsolutne samodatosti. To je nuno njen karakter; ona hoe da bude nauka i metod, da bi razjasnila mogunosti, mogunosti saznanja, mogunosti vrednovanja, razjasnila ih iz njihove sutinske osnove; to su mogunosti koje su uopte u pitanju i njihova istraivanja su time opta istraivanja sutine. Edmund Huserl, Ideja fenomenologije, str. 69.

Ontoloka razlika

Stoga se bie iz osnove i u itavoj irini svoje mogue sutine mora ponovo razabirati (doivljavati) ako mi nae istorijsko opstajanje elimo da odelotvorimo kao istorijsko. Jer one moi koje stoje nasuprot biu, koje ak odreuju razdvajanja, ovladavaju i proimaju u svome raznovrsnom preplitanju odavna nae opstajanje i dre ga u pometnji "bia". Tako iz izvornog ispitivanja-od-poetka-do-kraja etiri razdvajanja (bie i postajanje, bie i privid, bie i miljenje, bie i trebanje - prim. V.M.) izrasta uvid: bie koje ta razdvajanja okruuje mora se i samo preobraziti u okruujui krug i osnovu svega to biva. Izvorno razdvajanje uopte, ija prisnost i izvorno razilaenje nose istoriju, jeste razlikovanje bia i onoga to biva. ... Sa ispitivanjem sutine bia tesno je povezano pitanje: ko je ovek? Ali odavde nuno odreivanje sutine oveka ipak nije stvar neke slobodno lebdee antropologije koja oveka u osnovi predstavlja na isti nain kao i zoologija ivotinje. Ispitivanje ovetva (oveko-biti) odreuje se sada u svome pravcu i sezanju jedino iz ispitivanja bia. Sutinu oveka unutar pitanja bia shodno skrivenom upuivanju poetka, valja poimati i osnivati (utemeljivati, obrazlagati) kao ono mesto koje bie sebi iznuava za otvaranje. ovek je to-u-sebi-otvoreno-tu. Martin Hajdeger, Uvod u metafiziku, str. 213-214. (u ovom prevodu je frazom "ono to biva" prevedena re koja ukazuje na "bivstvujue" iz naeg teksta o Hajdegeru.)
Fenomenologija je, kao i pozitivizam, pravac u kome se filozofi bore da ouvaju intersubjektivnu ili objektivnu istinu izloenu udarima subjektivizma i proizvoljnosti koji su, kroz ideologije, dolazili iz politike. Reenje fenomenologa bilo je, u neku ruku, suprotno reenju pozitivista, jer se njihove "sutine" nisu mogle nai u ulnom iskustvu. Zbog ove svojevrsne neuhvatljivosti, fenomenologija se brzo pretvorila u metod koji se upotrebljavao kada je trebalo opisivati suptilnu specifinost nekog mesta i vremena, ili nekog specifinog oblika postojanja, kakvo je na primer umetniko delo. Meutim, problem sa fenomenologijom bio je u tome to se objektivnost ustvari ne postie nekim specifinim postupkom svesti, ve izlaganjem svojih miljenja slobodnoj raspravi. Objektivno je ono to moe da izdri tu raspravu.

6. ETIKE TEORIJE
Utilitarizam - Princip najvee sree

Po principu najvee sree, kako je gore objanjen, krajnji cilj u odnosu na koga i radi koga su sve druge stvari poeljne (bilo da imamo u vidu nae vlastito dobro ili dobro drugih ljudi), jeste jedan ivot to je mogue vie slobodan od bola i to je mogue vie bogat uivanjima (bol i uivanja uzeti s obzirom na kvantitet i kvalitet); pritom test kvaliteta i pravilo po kome se on meri nasuprot kvantitetu jeste prednost koju oseaju oni koji su u iskustvenim prilikama najbolje snabdeveni sredstvima za uporeivanje, emu se moraju dodati njihove navike samosvesnosti i samoposmatranja. To je, budui po utilitaristikom shvatanju cilj ljudske radnje, nuno i merilo moralnosti; moralitet se prema tome moe definisati ovako: pravila i propisi za ljudsko postupanje kojih se moramo pridravati ako hoemo da svim ljudima bude osiguran ivot kakav je gore opisan, i to u najveoj moguoj meri; Don Stjuart Mil, Utilitarizam, str. 14.
Utilitarizam i Kant

Mogao bih da odem mnogo dalje pa da kaem da su utilitaristiki dokazi neophodni svim onim moralistima a priori koji dokazivanje uopte smatraju nunim. Moj sadanji cilj ne sastoji se u tome da kritikujemo ove mislioce, ali ja ne mogu a da se ne obazrem, primera radi, ma sistematsku raspravu jednoga od najslavnijih meu njima, na Metafiziku morala od Kanta. Ovaj znaajan ovek, iji e misaoni sistem ostati dugo vremena jedan od graninih kamenova u istoriji filozofskog miljenja, postavlja u pomenutoj raspravi jedan univerzalan prvi princip kao izvor i osnov moralne obaveznosti; on glasi: - "Delaj tako da bi pravilo po kome dela moglo biti usvojeno kao zakon od strane svih razumnih bia". Ali kada pristupa tome da iz ovog propisa

izvede ma koju od aktuelnih moralnih dunosti, on gotovo groteskno ne uspeva da pokae da bi se u usvajanju najodvratnije nemoralnih pravila postupanja od strane svih razumnih bia pojavila neka protivrenost, neka logika (da ne kaem fizika) nemogunost. Sve to on pokazuje sastoji se u tome da bi posledice njihovog univerzalnog usvajanja bile takve da niko ne bi odluio da im se izloi. Don Stjuart Mil, Utilitarizam, str. 6.
Naturalistika greka

Ako sam upitan "ta je dobro?", moj odgovor je da je dobro dobro, i to je kraj te stvari. Ili ako sam upitan "Kako da se 'dobro' definie?", moj odgovor je da se ono ne moe definisati, i to je sve ti imam da kaem o tome. Ali ma kako razoaravajui ovi odgovori mogu izgledati, oni su opd najvee vanosti. itaocima koji su upoznati sa filozofskom terminologijom mogu izraziti njihovu vanost izjavom da se oni svode na to da su svi stavovi o dobrom sintetini i nikad analitini; a to oito nije beznaajna stvar. Ista stvar se moe izraziti popularnije tvrenjem da nam niko, ako sam ja u pravu, ne moe nametnuti takav aksiom kao onaj koji kae "Zadovoljstvo je jedino dobro", ili onaj "Dobro je ono to je poeljno", pod izgovorom da je to "pravo znaenje te rei". ... Moe biti istina da su sve stvari koje su dobre takoe i neto drugo, ba kao to je istina da sve stvari koje su ute proizvode izvesnu vrstu treperenja u svetlosti. I injenica je da etika cilja da otkrije ta su ona druga svojstva koja pripadaju svim stvarima koje su dobre. Ali suvie mnogo filozofa su mislili, kad imenuju ona druga svojstva, da oni stvarno definiu "dobro"; da ustvari ta svojstva nisu "drugo", ve da su apsolutno i potpuno isto to i dobrota. Predlaem da to gledite nazovemo "naturalistikom grekom" i sad u se potruditi da je opovrgnem. ... Moje zamerke naturalizmu su, prvo, da on ne prua nikakav razlog, a jo manje ikakav valjan razlog, za ikakav etiki princip; i zbog toga on ne uspeva da zadovolji zahteve etike kao nauke. I drugo, tvrdio sam, mada on ne daje ikakav razlog za ikakav etiki princip, da je on uzrok prihvatanja pogrenih etikih principa - on navodi um na prihvatanje lanih etikih principa, i time je on suprotan svakom cilju etike. Vrlo je

lako videti, ako ponemo sa definicijom ispravnog ponaanja kao ponaanja koje doprinosi optoj srei, i ako znamo da je ispravno ponaanje uopte ono koje doprinosi dobru, da onda vrlo lako donesemo zakljuak da je dobro opta srea. Ali, ako odmah jasno shvatimo da moramo poeti svoju etiku bez definicije, biemo mnogo vie skloni da dobro razmislimo pre nego to usvojimo ma koji etiki princip, a to vie budemo razmiljali, manje je verovatno da emo usvojiti neki pogrean princip. Na ovo e se moda odgovoriti: Da, ali mi emo isto tako dobro razmisliti pre nego to se odluimo za svoju definiciju, pa je stoga isto toliko verovatno da emo biti u pravu. Ali ja u pokuati da pokaem da to nije tako. Ako ponemo sa uverenjem da dobro ne moe znaiti nita drugo sem neko svojstvo stvari, i onda e na posao jedino biti da otkrijemo ta je to svojstvo. Ali, ako prihvatimo da, ukoliko se tie znaenja dobrog, dobro moe biti ma ta, onda poinjemo bez ikakvih predubeenja. Kad smatramo da ve imamo definiciju, onda ne samo da ne moemo logino braniti svoje etike principe ni na koji nain, ve emo biti manje skloni da ih branimo revnosno pa makar i nelogino. Jer emo poeti sa uverenjem da dobro mora znaiti to i to, pa emo stoga biti skloni ili da pogreno shvatimo argumente svojih protivnika ili da ih odmah preseemo odgovorom: "Ovo nije otvoreno pitanje: i samo znaenje rei odluuje stvar; niko ne moe misliti drugaije, sem ako nejasno misli. Dord Edvard Mur, Principi etike, str. 11, 14, 22.
Saveti razboritosti i zapovesti (zakoni) moralnosti

Svi imperativi zapovedaju ili hipotetiki ili kategoriki. Hipotetiki imperativi predstavljaju praktinu nunost jedne mogue radnje kao sredstva za postizanje neega drugoga to se eli (ili to je mogue da ovek eli). Kategoriki imperativ bio bi onaj imperativ koji bi predstavljao jednu radnju kao objektivno nunu samu za sebe, bez veze sa nekom drugom svrhom. Poto svaki praktian zakon predstavlja jednu moguu radnju kao dobru i zbog toga nunu za jedan subjekat koji se praktiki opredeljuje umom, to svi imperativi predstavljaju formule determiniranja radnje koja je nuna prema principu volje koja je ma u kojem pogledu dobra. Ako bi pak radnja bila dobra samo kao sredstvo radi neega drugog,

onda je imperativ hipotetian; ako se radnja zamisli kao dobra po sebi, dakle kao nuna u volji koja je po sebi saglasna sa umom, kao principom te volje, onda je imperativ kategorian. ...

Pa ipak postoji jedna svrha koja se moe pretpostaviti kao stvarna kod svih umnih bia (ukoliko su imperativi podesni za njih, naime kao zavisnih bia), dakle svrha koju ta umna bia ne samo da mogu imati ve o kojoj se sa sigurnou moe pretpostaviti da ona, sva skupa, tu svrhu, shodno prirodnoj nunosti, imaju, i ta svrha jeste srea.... Mogue je, meutim, da se umenost u odabiranju sredstava za postizanje svoga vlastitoga blagostanja nazove razboritou u najuem smislu rei. Prema tome, imperativ koji se odnosi na izbiranje sredstava za postizanje svoje vlastite sree, to jest propis razboritosti, jeste jo uvek hipotetian; radnja se ne nalae apsolutno, ve samo kao sredstvo za postizanje neke druge svrhe.

Najzad postoji imperativ koji, ne uzimajui kao uslov za osnovu neku drugu svrhu koja se moe postii nekim izvesnim ponaanjem, nalae to ponaanje neposredno. Taj imperativ jeste kategorian. On se ne odnosi na materiju radnje i na ono to iz nje treba da proizae, ve na formu i onaj princip iz kojeg ona sam proizlazi, pa se njeno sutinskidobro sastoji u nastrojenosti, njen pak uinak moe biti koji mu drago. Taj imperativ moe se nazvati imperativ moralnosti. ...

Principi jesu ili pravila vetine, ili saveti razboritosti, ili zapovesti (zakoni) moralnosti. Jer, samo zakon sa sobom nosi pojam bezuslovne nunosti, i to objektivne i prema tome opte vaee, a zapovesti su zakoni kojima se moramo pokoravati, to jest moramo ih se pridravati ak i kada se nae sklonosti tome protive. Dodue, i savetovanje sadri nunost, ali ona moe da vai samo pod subjektivnim, sluajnim uslovom, naime: da li ovaj ili onaj ovek ubraja ovo ili ono u svoju sreu; naprotiv kategoriki imperativ nije ogranien nikakvim uslovom,

pa apsolutno nuan, mada u praktinom smislu, on moe da znai zapovest u sasvim pravom znaenju. Oni prvi imperativi mogli bi se zvati i tehniki imperativi (potrebni radi vetine), drugi bi se mogli zvati pragmatiki imperativi (potrebni radi blagostanja), trea vrsta imperativa mogla bi se zvati moralni imperativi (potrebni radi slobodnog ponaanja, tj. radi morala).

Ukratko reeno, ovek nije kadar da sa potpunom izvesnou odredi na osnovu nekog principa ta e ga zaista uiniti srenim, i to zbog toga to bi mu radi toga bilo potrebno sveznanje. Dakle, da bi bio srean, ovek ne moe da postupa prema odreenim principima, ve jedino prema empirikim savetima, kao to su na primer: da treba da dri dijetu, da bude tedljiv, da bude utiv, uzdrljiv, itd.; saveti, dakle, o kojima iskustvo ui da oni proseno najbolje unapreuju dobro raspoloenje. Iz toga proizlazi da imperativi razboritosti, tano govorei, nikako ne mogu da zapovedaju, to jest ne mogu radnje da predstave objektivno kao praktiki nune, da se pre mogu smatrati za savete (consilia) nego za zapovesti (praecepta) uma, da je potpuno nereljiv zadatak koji glasi: treba sigurno i na opti nain odrediti koja e radnja unaprediti sreu jednoga umnoga bia, dakle da u pogledu sree nije mogu neki imperativ koji bi u strogom smislu zapovedao da treba initi ono to ini srenim, jer srea ne predstavlja ideal uma ve ideal uobrazilje koji poiva samo na empirikim osnovama od kojih se uzaludno oekuje da bi oni mogli odrediti neku radnju kojom bi bio postignut totalitet jednog ustvari beskonanog niza posledica. Imanuel Kant, Zasnivanje metafizike morala, str. 52, 54, 55 i 58. (Kantovi kurzivi su pretvoreni u plava slova)

Rasprava u okviru etike izmeu utilitarista i kantovaca jo uvek traje. To ne treba da udi jer su ljudi razliiti i zbog toga dolaze do razliitih moralnih naela. T akoe, ljudi se menjaju, pa se mogu i moraju menjati i stavovi koji bi bili najpogodnija osnova njihovog slaganja. Ipak, stabilna drutva su to ba po tome to su osnovni moralni principi usaglaeni. Moral jednog drutva

je njegova osnova, i ono moe biti stabilno samo ako se on previe ne menja i nije u sebi podeljen na razliite morale. Mi moemo imati razliita miljenja o moralu, ali treba da imamo na umu da moralna pravila postiu svoju svrhu samo onda kada su usaglaena, tako da postojanje razliitih morala predstavlja problem, za razliku od postojanja razliitih preferencija. Ova usaglaenost najbolje se postie ako se vodi stalna javna rasprava o moralnim principima. Na taj nain se dugo nee odravati pogrena miljenja, a reenja koja preostanu bie zasnovanija, tako da, ako se i promene, ta promena nee biti nagla i zbunjujua. Stabilizovanju drutva u ovom smislu treba teiti i zbog toga to se prestankom sukoba oko morala otvara prostor da se politika jednog drutva bavi poboljanjem ivota svih.

6. POLITIKE TEORIJE
6.1. Moderne politike teorije

Politika kao postizanje cilja

Neka se vladalac, dakle, trudi samo da pobeuje i da dri vlast, sredstva kojima e se sluiti uvek e se smatrati asnima i bie hvaljena, jer se svetina zadobija uvek spoljnom stranom stvari i uspenim ishodom poduhvata, a u svetu postoji samo gomila, dok manjina izlazi iz senke jedino onda kada veina ne zna na koga da se osloni. Jedan od savremenih vladalaca, koga ne bi bilo uputno imenovati, iskljuivi je zagovornik mira i potovanja date rei, a, u stvari, je veliki protivnik i jednoga i drugoga, jer da ih se pridravao, sto puta bi ve bio izgubio i ugled i dravu. Nikolo Makijaveli, Vladalac, str. 64.
Hobs: O prirodnom stanju i nastanku drave

Oigledno je da ljudi, dok ive bez jedne zajednike vlasti koja ih sve dri u strahu, ive u onom stanju koje se naziva rat, i to takav rat u kome je svaki ovek protiv svakog oveka. Jer rat se ne sastoji samo u bitkama ili radnjama borbe nego i u izvesnom proteku vremena, u kome je dovoljno poznata volja za borbom. Sve to proistie iz ratnog vremena, kad je svaki ovek neprijatelj svakom oveku, proistie i iz vremena u kome ljudi ive bez ikakve druge sigurnosti do one koju im prua njihova sopstvena snaga i njihova dovitljivost. U takvom stanju

nema mesta nikakvoj radinosti, jer su plodovi njeni neizvesni, pa sledstveno tome nema ni kulture na zemlji; nema moreplovstva ni korienja robe koja bi preko mora mogla da se uveze; nema velikih graevina; nema sredstva za pokretanje i premetanje predmeta koje iziskuje veliku snagu; nema znanja o izgledu zemlje, nema raunanja vremena; nema umetnosti; nema knjievnosti; nema drutva. I, to je najgore od svega, postoji neprekidni strah i opasnost od nasilne smrti. A ivot ovekov je usamljeniki, siromaan, opasan, skotski i kratak.
[nastanak drave]

Jedini nain da se uspostavi takva zajednika vlast koja moe biti sposobna da ljude brani od zavojevaa spolja i od povreda koje jedni drugima nanose i da ih obezbedi tako da svojom marljivou i plodovima zemlje mogu da se ishrane i da zadovoljno ive jeste da sve svoje moi i svu svoju snagu povere jednom oveku ili jednom skupu ljudi koji e moi sve njihove volje putem veine glasova da svede na jednu volju. A to e rei da odrede jednog oveka ili jedan skup ljudi koji e biti nosioci njihove linosti na taj nain kao kad bi svaki rekao svakom drugom: Ovlaujem ovog oveka ili ovaj skup ljudi da mnome vlada i na njega prenosim svoje pravo da to sam inim, pod uslovom da i ti svoje pravo na njega prenese i da na isti nain odobri sve njegove radnje. Kad se tako uini, onda se mnotvo ljudi, na taj nain sjedinjeno u jednu linost, naziva drava , latinski civitas . To je postanak onog velikog Levijatana , ili bolje, da se izrazimo sa vie potovanja, onog smrtnog boga kome dugujemo, pod besmrtnim Bogom , svoj mir i svoju odbranu. Nosilac te linosti naziva se suveren, i kae se da njemu pripada suverena vlast, a svi ostali su njegovi podanici. Tomas Hobs, Levijatan, str. 108. i 151-152.

Lok: O prirodnom stanju i nastanku drave

Da bismo pravilno razumeli politiku vlast i izveli njeno poreklo iz njenog izvora, moramo da razmotrimo u kakvom su stanju svi ljudi po prirodi - a to je stanje savrene slobode da odreuju svoje radnje i raspolau svojim posedima i linostima kako smatraju da je prikladno u granicama prirodnog zakona, a da ne pitaju za doputenje nekog drugog oveka ili da zavise od njegove volje. Isto tako je stanje jednakosti u kojem su sva vlast i jurisdikcija uzajamni, poto niko nema vie vlasti od drugoga; kako nita nije oiglednije nego da je svim stvorenjima iste vrste i roda roenje donelo iste prirodne prednosti i korienje istih sposobnosti, onda svi ljudi na isti nain treba da budu meusobno jednaki bez podreivanja i pokornosti, sem ako ne bi gospodar i vlasnik svih nas nekom izriitom izjavom svoje volje postavio jednog iznad drugog i predao mu oiglednom i jasnom naredbom nesumnjivo pravo na gospodstvo i suverenost.

[nastanak drave] Ako je ovek u prirodnom stanju tako slobodan kao to je bilo reeno, ukoliko je apsolutni gospodar svoje linosti i poseda, jednak najveima, a podanik nikome, zato bi onda ostavio svoju slobodu, zbog ega bi predao svoje gospodarenje i podredio sebe gospodstvu i kontroli neke druge vlasti? Na ovo se oigledno odgovara da iako u prirodnom stanju ima takvo pravo, ipak je njegovo uivanje veoma nesigurno i stalno izloeno napadu drugih. Poto su svi isto kraljevi kao i on, a svaki ovek njemu jednak, i kako se vei deo ne pridrava strogo pravinosti i pravde, onda je i ouvanje svojine koju ima u ovakvom stanju veoma nepouzdano i nesigurno. Zbog toga je voljan da napusti stanje koje je, ma koliko da je slobodno, puno strahota i neprestanih opasnosti; i nije bez razloga to tei i to je voljan da stupi u drutvo sa drugima koji su

ujedinjeni ili imaju nameru da se ujedine radi uzajamnog ouvanja svojih ivota, sloboda i imanja, koje nazivam optim imenom svojina. Stoga veliki i glavni cilj udruivanja ljudi u drave i njihovog stavljanja pod vladu jeste ouvanje njihove svojine. Ali za ostvarenje ovog cilja u prirodnom stanju mnoge stvari nedostaju. Prvo, nedostaje ustanovljen, ustaljen, poznat zakon, primljen i odobren optom saglasnou, koji je mera pravinog i nepravinog i opte merilo koje bi reavalo sve sporove izmeu njih. ... Drugo, u prirodnom stanju nedostaje poznat i nepristrasan sudija sa vlau da reava razmirice prema ustanovljenom zakonu. ... Tree, u prirodnom stanju esto ne postoji vlast da podri i potpomogne presudu kada je pravina i da joj omogui duno izvrenje. Don Lok, Dve rasprave o vladi, str. 237 i 298-299.
O toleranciji

Nijedan ovek ne treba da kri pravo drugoga zbog njegovog pogrenog miljenja i nepravilnog naina bogosluenja, a njegova izgubljenost ne treba da bude prepreka poslovima drugog oveka; na taj nain briga za spas jednoga oveka pripada njemu samome. ... Nije raznolikost miljenja (koja se ne moe izbei), ve odbijanje tolerancije prema onima sa razliitim miljenjem (koje je moglo da se dopusti) stvorilo zbrku i ratove u hrianskom svetu zbog vere. Don Lok, Pismo o toleranciji, ( u: Don Lok, Dve rasprave o vladi, str. 390. i 397.)
O drutvenom ugovoru

"Nai jedan oblik udruivanja koji bi branio i titio svom zajednikom snagom linost i dobra svakog lana drutva, i kroz koji bi svako, udruen sa svima, ipak sluao samo sebe, i tako ostao isto tako slobodan kao i pre." Takav je osnovni problem ije reenje prua drutveni ugovor. ...

Ma sa koje strane da se vratimo na to naelo, uvek dolazimo do istog zakljuka, a to je - da drutveni ugovor stvara meu graanima takvu jednakost da svi oni imaju iste obaveze i da treba da svi uivaju ista prava. Tako, po samoj prirodi ovog ugovora svaki akt suvereniteta, to jest svaki pravni akt opte volje, podjednako obavezuje i daje podjednaka prava svim graanima; tako da suveren poznaje samo narod uzet u celini i ne razlikuje nikog meu onima koji ga sainjavaju. an ak Ruso, Drutveni ugovor, str. 35 i 48.
Kao to je u modernoj filozofiji osnovna vrednost samostalna sposobnost da saznajemo istinu nezavisno od spoljanjih autoriteta, u modernoj politici osnovna vrednost je osiguravanje slobode pojedinca, kome se sada ak ni filozof ne postavlja za tutora. Kao to je moderni moral usmeren na to da nae zajednika pravila za ivot ljudi koji imaju razliita ostala verovanja i ciljeve, tako se od moderne drave oekuje da garantuje taj poredak, a ne da naui ljude ispravnim krajnjim ciljevima njihovih ivota. Meutim, ovi ciljevi, sada rasuti meu graanima, nastavljaju da povratno deluju na dravu. Ona je sada njihovo ogledalo, ogledalo njihovih kompleksnih odnosa i sposobnosti da u praksi postignu meusobnu saglasnost.

6.2. Savremene politike teorije

O slobodi

Stoga zatita od tiranije dravnika nije dovoljna; potrebna je i zatita protiv tiranije preovlaujueg mnenja ili raspoloenja, protiv tenedencije drutva da nametne drugim sredstvima, osim dravnih globa, svoje sopstvene ideje i praksu kao pravila ponaanja onima koji se ne slau sa njim; ... Postoji granica za legitimno meanje kolektivnog miljenja u oblast individualne nezavisnosti, a pronai tu granicu i odravati je protiv povrede tueg integriteta, isto je tako neophodno za dobre uslove ljudskih poslova kao i zatita od politikog despotizma. ...

Ovo je prema tome prava oblast ljudske slobode. Ona obuhvata, prvo, unutranju oblast svesti, zahtevajui slobodu savesti u najirem smislu, slobodu misli i oseanja, apsolutnu slobodu miljenja i uvstva u svim pitanjima, praktinim i spekulativnim, naunim, moralnim i teolokim. Sloboda izraavanja i objavljivanja miljenja moe na izgled da spada pod neko drugo naelo, jer pripada onom naelu ponaanja pojednica koje se tie drugih ljudi, ali kako je gotovo isto toliko vana kao i sloboda misli i zasniva se velikim delom na istim razlozima, to je priktino nedeljiva od nje. Drugo, to naelo zahteva slobodu ukusa i tenji, planiranja naeg ivota tako da odgovara naem karakteru, da radimo ono to elimo bez obzira na mogue posledice, a da nas nai blinji ne spreavaju ukoliko im time to inimo ne nanosimo tetu, ak i ako misle da je nae ponaanje budalasto, izopaeno i nepravilno. Tree, iz te slobode svakog pojedinca sledi sloboda, u istim granicama, udruivanja pojedinaca, sloboda da se ujedine u bilo kom cilju koji ne podrazumeva povredu drugih, ako su osobe koje se udruuju punoletne i nisu prisiljene ili obmanute.

Nijedno drutvo u kome se ove slobode, opteuzev, ne potuju, nije slobodno, bez obzira na oblik njegove vladavine; i nijedno nije potpuno slobodno u kome one nisu apsolutne i neuslovljene. Jedina sloboda koja zasluuje to ime je sloboda da traimo svoje sopstveno dobro na svoj nain, ukoliko ne pokuavamo da to drugima uskratimo ili ih ne spreavamo u naporima da je postiu. Svako je vlastiti uvar svoga zdravlja, telesnog ili umnog i duevnog. oveanstvo dobija vie ako svako puta druge da ive kako se njima ini da je dobro nego ako se pojedinac primorava da ivi onako kako se ostalima ini da je dobro. Don Stjuart Mil, O slobodi, str. 39 i 46.
Osnovni razlog za demokratiju

Kada Platona uporeujemo sa savremenim idejama, postavljaju se dva osnovna pitanja. Prvo je: da li postoji tako neto kao to je mudrost? Drugo je: ukoliko tako neto postoji, moe li se uopte napraviti ustav koji bi joj dao politiku vlast? "Mudrost", u smislu u kome se uzima, ne bi bila nikakva vrsta posebno razvijene vetine, kakvu ima obuar, lekar ili vojni taktiar. Ona mora da bude neto mnogo vie od toga, jer se smatra da onaj koji je ima moe da mudro vlada. Mislim da bi Platon rekao, da ona znai spoznavanje dobra i da bi ovu definiciju dopunio Sokratovim uenjem da nijedan ovek ne grei svesno, odakle sledi da svako ko zna ta je dobro, radi ono to je pravo. Nama ovakvo stanovite izgleda daleko od stvarnosti. Mi bismo mnogo prirodnije rekli, da postoje razliiti interesi i da bi dravnik morao da postigne najbolji mogui kompromis. Pripadnici neke klase ili naroda mogu imati zajedniki interes, ali e on u pravilu biti suprotan interesima druge klase ili drugih naroda. Nema sumnje da postoje neki opti interesi oveanstva kao celine, ali oni nisu dovoljni da bi se odredilo politiko delovanje. Moda e, u nekom buduem vremenu, to biti mogue, ali sigurno ne jo za dugo, jer postoje mnoge suverene drave. A ak i tada, najtei deo u potrazi za optim interesom bilo bi postizanje kompromisa meu uzajamno sukobljenim pojedinanim interesima. Ali ako i pretpostavimo da postoji neto to je "mudrost", postoji li neka forma ustava kojom bi se vlast dala nekom ko je mudar? Jasno je

da veinsko odluivanje, kao to su opta Vea, moe da pogrei i da je, ustvari, greilo. Aristokratije nisu uvek mudre; kraljevi su esto nerazboriti; pape su, uprkos svojoj nepogreivosti, inile teke greke. Da li bi se iko zalagao da se vlast preda diplomiranim studentima, ili ak doktorima teologije? Ili ljudima koji su se rodili siromani i koji su se obogatili? Jasno je, da se ne moe zakonski definisati deo graana, koji bi u praksi bio mudriji od celokupnog graanstva. Moglo bi se pretpostaviti da ovek moe da stekne politiku mudrost odgovarajuim kolovanjem. Ali se postavlja pitanje;: ta je odgovarajue kolovanje? A takvo bi pitanje moglo da postane partijsko pitanje. Problem nalaenja skupine "mudrih" ljudi i predaja vlasti u ruke ovih ljudi nereiv je problem. A to je osnovni razlog za demokratiju. Bertrand Rasel, Istorija zapadne filozofije, str. 118.
Pokuajmo da se u ovom zavrnom komentaru nadoveemo na poslednji Raselov citat o demokratiji. Kad kae "demokratija", Rasel misli: ustaljena procedura smenjivosti vlasti, koju prihvatamo jer smo ustanovili da niko nije unapred dovoljno mudar da bi mogao uiniti besmislenim da mudrost trae i drugi. U tom smenjivanju, oslanjamo se na miljenje celokupnog drutva jer nikoga ne elimo da, opet unapred, iskljuimo iz donoenja odluka. U ovom Raselovom obrazloenju vidi se veza demokratije i filozofskog zakljuka o mudrosti koja teko odredljiva i koja e uvek predstavljati neto emu se tei. Postojanje demokratije, dakle, zavisi od nekih filozofskih zakljuaka, tako da drutvo koje ne neguje filozofiju nee moi da bude ni demokratsko.

RJENIK
A Aksioma - stav koji se u okviru jednog logikog sisitema ne dokazuje, nego slui kao osnova za dokazivanje izvedenih stavova (teorema) Alegorija - slikovito objanjenje pojmova i misli Anarhija - stanje u kome se ljudi ne pridravaju nikakvih zakona Antinomija - stanje u kome se ne moe uobiajenim sredstvima odluiti izmeu dva stava A posteriori - (lat.) ono to je kasnije u nekom procesu, na primer, procesu saznanja; kod Kanta - saznanje iz iskustva A priori - (lat.) ono to je ranije ili ono to je prvo u procesu saznanja; kod Kanta - doprinos slobodnog razuma saznanju Apsolutno - ono to ne zavisi ni od ega drugog, to nije relativno Apstraktno - opte, pojmovno, u saznajnom smislu udaljeno od pojedinanog Argument - razlog, tvrdnja u prilog nekoj drugoj tvrdnji Aristokratija - vladavina plemstva Atribut - ono to pripada neemu kao njegovo svojstvo Autoritarno - ono to se temelji na nametnutom autoritetu Afekt - oseanje, uzbuenje, stanje due

B Bie - opta re za sve to postoji C Cenzus - (cenz) najmanja suma poreza koji se mora plaati da bi se imala neka politika prava; najmanji broj glasova na izborima koji daje mandate Ciklus - krug; period posle koga se neke pojave ponavljaju istim redom D Dedukcija - metoda saznanja izvoenjem logikih posledica iz poetnih stavova koji se uzimaju kao istiniti Dekret - ukaz, naredba vlasti Demijurg - stvoritelj, tvorac sveta (Bog) Denotacija - predmet na koji se odnosi neki znak Deskripcija - opis Determinisano - odreeno nekim zakonom ili pravilom Dijalektika - u Staroj Grkoj, umee raspravljanja, nauka o najviim istinama; kod Hegela i Marksa - osobina stvarnosti da se menja pokretana protivrenim stavovima Dispozicija - nastrojenost, sposobnost Distinkcija - razlika Dogmatizam - sklonost da smatramo da se istinitost odreenih stavova ne sme dovoditi u pitanje (vie u lekcijama 2. i 24 . i 25)

Dominacija - prevlast E Egzaktno - tano, precizno odreeno Egzistencija - postojanje; posebno , nain postojanja oveka Ekstaza - stanje ushienja u kome se otvaraju nove mogunosti saznanja Empirija - iskustvo; empirizam - pravac koji naglaava zavisnost znanja od iskustva (vie u lekciji 23) Entelehija - postojei oblik neke stvari u kome se ona vie ne posmatra samo kao mogua; udelovljenost, ostvarenje svrhe Entitet - postojee, ono to na neki nain postoji Epigon - neiji sledbenik koji nema nita originalno u svom radu Epistemologija - teorija saznanja (vie u lekcijama 3. i 23) Esencija - sutina F Fenomen - pojava Fonema - skup distinktivnih obeleja nekog glasa ija izmena moe da utie na promenu znaenja rei u kojoj se fonema nalazi Fragment - odlomak, deo neega Fundamentalno - osnovno, ono to je u temelju neega

H Harmonija - sklad, pravilan odnos izmeu delova neke celine; u muzici: nauka o zakonima po kojima se vezuju i spajaju akordi (lekcije 6. i 22) Hermeneutika - filozofska discioplina koja se bavi razumevanjem i tumaenjem tekstova (vie u lekcijama 3. i 35) Hijerarhija - poredak po vanosti Hipoteza - nauna pretpostavka, nauna teorija posmatrana kroz aspekt njene mogue opovrgljivosti (lekcija 35) Homogeno - ono to je isto u svim svojim delovima I Idealizam - stanovite po kome postoji duhovna stvarnost, koja nije oblik materijalne stvarnosti. (vie u lekcijama 3, 11, 26. i 28) Ideologija - skup stavova koji vie upuuju na akciju, nego to pruaju saznanje stvarnosti; miljenje u kome dominiraju vansaznajni motivi (vie u lekciji 29) Imaginacija - mata Impresija - utisak, ulno svedoanstvo Indukcija - metoda saznanja iz pojedininih iskustvenih injenica (lekcija 19) Intuicija - saznanje koje jo nije pokrepljeno razlozima ili saznanje kome ta potkrepa i nije potrebna (npr. u sluaju ulnih utisaka) Iracionalno - ono to nije u vezi sa razumom, nerazumno

K Konvencija - usvojeno pravilo, dogovor o nainu postupanja (lekcija 9) Konglomerat - skup nepovezanih elemenata Kontingentno - ono to se ne moe izvesti iz nekog optijeg zakona, sluajno Kontroverzno - o emu postoje protivrena miljenja Koncept - pojam Korekcija - ispravka Kriterijum - osnova za neku podelu L Legitimitet - opravdanost Liberalizam - politiki stav koji insistira na slobodama pojedinca M Metafizika - filozofska disciplina koja se bavi najoptijim osobinama stvarnosti (vie u lekcijama 3, 7, 13-14, 20-23) Metodologija - filozofska disciplina koja se bavi normama postupanja u naunom istraivanju (vie u lekcijama 3. i 35) Mistifikacija - zaodevanje velom tajne, misterije Mit - narodna pria koja uz pomo mate govori o prolosti i bogovima (vie u lekciji 2) Mnenje - nae miljenje pre nego ga pokuamo proveriti i opravdati i tako pretvoriti u znanje ( lekcija 1)

Modus - oblik u kome neto postoji, stanje supstancije (lekcija 21) Monada - jedinica, ono to je bez delova (lekcija 22) Moral - skup pravila ije je potovanje predmet dunosti; ire: pravila koja prate vrednosti koje cenimo u ivotu (lekcije 3, 10, 15, 16, 21, 24, 27, 30) N Naracija - pria Nihilizam - stav koji negira vrednost nekih ili svih stvari Norma - propis, pravilo postupanja, merilo O Objektivno - ono to ne zavisi od nae volje, ono to jeste Oligarhija - vladavina bogatih Ontologija - nauka o vrstama stvarnosti (vie u lekciji 3) P Paradigma - obrazac koji odreuje nain na koji se razmilja u odreenom vremenu u okviru odreene oblasti nauke Paradoks - stanje stvari koje vodi protivrenim zakljucima (lekcija 7) Perspektivno - ono to je u vezi sa odreenim uglom gledanja; ono to ima dobre izglede Percepcija - opaanje Poelo - naelo ili princip prirode, ono to rukovodi prirodom (gr. arhe )

Pragmatian - okrenut delovanju, radu; preduzimljiv Premisa - stav od koga se polazi u zakljuivanju Preskripcija - propis, pravilo Pretenzija - polaganje prava na neto Provizorno - privremeno, probno Protenost - zauzimanje prostora, prostiranje R Racio - razum; racionalno - ono to je u skladu sa razumom Rezignacija - mirenje sa sudbinom, onim to e neizbeno doi Reinkarnacija - prelazak due u drugo telo posle smrti prethodnog tela (lekcija 6) Relativizam - stav po kome ne postoji jedna objektivna istina u odnosu na koju su razliiti iskazi tani ili netani. Za relativiste su svi iskazi jednako tani, jer ne postoji neutralno merilo pomou koga bi utvrdili koji su tani, a koji nisu. (vie u lekciji 9) Relevantno - vano za stvar o kojoj se govori Rentijer - korisnik rente, naknade za korienje neije imovine Retorika - nauka o lepom i ubedljivom dranju govora. (lekcija 9) Refleksija - razmiljanje o samim mislima, povratni pogled na vlastita razmiljanja (lekcija 23) S Simbol - znak, pojava koja upuuje na neto drugo

Sinteza - sastavljanje, saimanje raznorodnih stvari Skepsa - sumnja, sumnjiavost; skeptik - onaj koji sumnja u mogunost saznanja uopte ili saznanja neega odreenog Skrupula - obzir Socijalizam - drutveni sistem koji poiva na dravnom ili drutvenom vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju Spekulacija - razmiljanje; posebno razmiljanje koje pokuava da se bavi onim ega nema u ulnom iskustvu Struktura - raspored glavnih elemenata neke stvari (lekcija 34) Subjekt - ovek, ono to je izvor neke delatnosti; subjektivno - ono to je u vezi sa ovekom Supstancija - neuslovljena ili nepromenljiva osnova neke stvari; sama stvar ija je to osnova (vie u lekcijama 13, 14, 20-22) Supstrat - osnova, podloga Sfera - lopta Sholastika - naziv za filozofiju koja se izuavala u crkvenim kolama kasnog srednjeg veka na zapadu Evrope (vie u lekcijama 17. i 18) T Tvar - materija, ono od ega se neto sastoji (vie u lekciji 4) Teza - postavka ili tvrdnja, stav o neemu Teodiceja - opravdanje Boga u odnosu na nesavreni stvoreni svet (lekcija 22)

Teorema - stav koji tek treba dokazati; izvedeni stav nekog logikog sistema, koji treba dokazati na osnovu aksioma i prethodno dokazanih teorema Totalitarizam - drutveni sistem u kome je celokupni ivot ureen prema jednom uenju koje se ne sme dovoditi u pitanje (lekcije 29. i 38) U Univerzalno - ono to se odnosi na sve sluajeve, poznate i nepoznate Kratka istorija filozofije Vladimir Milutinovi