P. 1
Filozofija

Filozofija

|Views: 784|Likes:
Published by Jovan Vasic

More info:

Published by: Jovan Vasic on Feb 22, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/04/2013

pdf

text

original

1. UVOD U FILOZOFIJU
1.1. Filozofija
Knjige o istoriji filozofije često počinju pitanjem: Šta je filozofija? Već u tom pitanju kao da se podrazumeva da se radi o nečemu čega dosad nije bilo u iskustvu čitaoca i da će on sada prvi put doći do neke predstave o tome. Ovakav početak se izgleda i ne može sasvim izbeći. Ipak, filozofija bi mogla da nam bude mnogo prisnija nego što se na prvi pogled čini. Filozofska rasprava se odnosi na opšte stavove koji rukovode našim mišljenjima o svetu, društvu i nama samima. Svako od nas ima takve stavove, ali se retko koncentrišemo na to da promislimo koji su to stavovi i da ih podvrgnemo ispitivanju u kome bi proverili da li su ti stavovi ispravni. Filozofi upravo to čine. Oni tragaju za normama ili stavovima koje bi, posle tog preispitivanja, mogli da predlože da budu usvojeni kao zajednička norma vezana za neki aspekt ljudskog života, koja bi koristila i ostalim ljudima. Ponekad nam samo ostavljaju, kroz svoje tekstove i knjige, tragove o tom preispitivanju, ali su te knjige većinom odlučene: u njima autori imaju određene teze koje smatraju istinitim. Filozofija je, dakle, razmišljanje o razmišljanju, traženje opštih crta u našem i u razmišljanju drugih ljudi , sa ciljem da se odluči koji način razmišljanja je bolji. A bolji je onaj način koji nam pomaže da bolje sagledavamo stvarnost, što je opšti cilj svakog saznanja. Pomoću filozofije bi trebalo da naučimo koji činioci povoljno utiču na sagledavanje stvarnosti, a koji nepovoljno, kako bi mogli da kontrolišemo te činioce i omogućimo uticaj pozitivnih, a sprečimo uticaj negativnih činioca. Istinito sagledavanje stvarnosti je jednostavan cilj filozofije.

Pošto je poznavanje realnosti neophodno da bi se postigli bilo koji drugi ciljevi čoveka, preko realnosti se ostvaruje veza filozofije sa praktičnim životom. Ako uspemo da se približimo ovom cilju, videćemo da se paralelno sa njim postiže još jedan važan cilj: pronaći ono oko čega bi ljudi mogli da se slože. Postizanje saglasnosti u bar nekim pitanjima, čime se neka zajednica integriše i čini stabilnijom, predstavlja osnovni praktični cilj filozofije. Ovde se može postaviti pitanje: Kako to da je svaki filozof imao svoju filozofiju, ako je cilj filozofa saglasnost? Utisak o razlikama u filozofiji je samo delimično opravdan. Razlika među filozofima je bilo, ima ih i danas, ali ove razlike su nastale i zbog nekih objektivnih razloga. Najpre, pred vama će sada biti filozofi iz različitih istorijskih perioda. S obzirom na vreme koje ih razdvaja, sličnost u njihovim mišljenjima je više zapanjujuća, nego razlike među njima. Oni često govore o različitim problemima. Najzad, oni govore o stvarima koje se ne mogu opipati, budući da filozofske norme uključuju momenat izbora određenog načina mišljenja. Filozofija se ne bavi onim što postoji izvan nas, što bi moglo biti saznato i ostavljeno po strani, već se bavi onim što je u nama, kao pravilo po kojem živimo i razmišljamo. Uslovi života, jezik i problemi različitih epoha razlikuju se dovoljno da učine nemogućim da odgovor na filozofska pitanja uzme jedan oblik koji bi lako mogao da bude prihvaćen od strane svih. Cilj sledećih stranica je da otkrijemo sličnosti između filozofa koji će nas utvrditi u uverenju da poznajemo osnovu filozofije, a takođe i njihove razlike koje će nam dati povoda za razmišljanje i opredeljivanje između njih.

1.2. Poreklo i istorijska podela filozofije

Pre

pojave filozofije, ljudi su takođe verovali u neke priče u koje su smestili svoja verovanja i znanja. Te priče su bili mitovi. Mit je narodna priča koja se bavi poreklom poznatog sveta, bogovima i davnom prošlošću naroda. Karakteristike mitova su: prenošenje sa "kolena na koleno", u suštini, u istom obliku, anonimnost autora i dominacija mašte u odnosu na racionalnost. Kada se dovede u pitanje i forma i sadržaj mitova, nastaje filozofija. Sa njom se pojavljuju prvi filozofi ("mudraci"), ljudi sa imenom i prezimenom koji iznose svoja mišljenja vezana za neka od pitanja na koja je odgovarao i mit. Iako su upotrebili sve svoje moći da dođu do svojih učenja, oni su svesni da su ona delo ljudskog razuma, te mogućnosti da će biti kritikovana i proveravana i da će možda biti odbačena u korist boljih. Filozofija je, dakle, kritičko mišljenje kome bi trebalo da je stran svaki dogmatizam. Ona je, takođe, rezultat razloga, argumenata, u čemu se ogleda njena racionalnost. Nastala u Staroj Grčkoj oko 7 veka p.n.e. filozofija je prošla kroz barem četiri velika razdoblja: 1) Antička filozofija spaja filozofiju Grčke i Rima. Poslednja grčka filozofska škola ukinuta je dekretom rimskog cara Justinijana 529. godine n.e., ali je Plotin, poslednji značajniji mislilac na koga nije uticalo hrišćanstvo, umro oko 270. god.n.e. Deli se na četiri perioda:

U ovom periodu filozofije preovlađuju pitanja vezana za prirodu kosmosa. iako prvenstveno teolozi. Mnogi sveštenici. Ova dvojica filozofa su prvi filozofi čije knjige su sačuvane u celosti. a dobija zamah u 17. vek p. vek p. Helenističko-rimski period.n. Antropološki period. Kulturni život odvija se mahom u okviru crkve. (4. Period velikih sistema. Koliko čovek može znati ili kako uspostaviti slaganje i prevladati razlike među ljudima. (počinje u periodu renesanse od 14. bave se i filozofskim problemima naslanjajući se na mislioce antičke filozofije. u koji spada većina tzv. obuhvata vreme od smrti Aleksandra Makedonskog 323. veku) u kojoj su glavna pitanja vezana za brzu promenu društva do koje dolazi zahvaljujući napretku u naukama. u kome ponovo dominiraju etička pitanja kojima se bave dve velike škole . Oni razum istovremeno shvataju kao moć koja može da proizvede i opravda principe oko kojih bi se ljudi mogli složiti.n. najviše na Platona i Aristotela.p.e. (5. veka n.e. vek se naziva i "doba razuma". (od 4-og veka n. odnosno razuma i vere. što bi trebalo da omogući da u društvu bude manje svađa i neprijateljstava. Period moderne filozofije završava se sa klasičnom nemačkom filozofijom u kojoj se ističu čuveni filozofi Kant i Hegel .) u koji spadaju sofisti i Sokrat.. g. povezujući ih jednom teorijom. a koji traje do pojave prvih sofista u 5.e. do kraja 3. jer se svi moderni filozofi prvenstveno bave prirodom našeg razuma pokušavajući da formulišu pravila za njegovu upotrebu koja bi vodila otkrivanju tajni prirode. do pojave renesanse u 14.e. veku p. 2) Srednjovekovna filozofija. filozofe koji su se bavili svim oblastima filozofskog istraživanja.n. veku) je period u kome su glavni problemi vezani za odnos filozofije i religije. neka su od tih pitanja. 3) Moderna filozofija.e. 17. U njemu preovlađuju pitanja vezana za čoveka.epikurejska i stoička.e. veka.Kosmološki period.n. a ne samo u fragmentima. U toku srednjeg veka hrišćanstvo postaje dominantna religija u Evropi. .) se odnosi na dela Platona i Aristotela. do 16. pretsokratovaca.

U staro vreme ontologija se zvala i metafizikarazmišljanje o onome što stoji iza ili u osnovi vidljivog sveta fizike. pozitivizam. onda je duša oblik organizacije materije i propada kada materija koja ostaje pređe u drugi oblik. ona se bavi istraživanjem prvih principa i uzroka bića.4) Savremena filozofija je zajedničko ime za mnoštvo pravaca i pojedinaca koji se javljaju u 19. Na primeru duše čoveka. nepropadljiva osnova poznatog sveta? Kakve vrste stvarnosti postoje? Postoji li Bog? Na koji način? Kakvo je biće čovek? Filozofi koji smatraju da je prava ili ključna stvarnost duhovne ili idealne prirode nazivaju se idealisti. o onome što postoji. i 20. Ontologija . Ontologija odgovara na pitanja: Šta je stalna. Evo osnovnih filozofskih disciplina: 1. onda je duša netaknuta. može se videti zašto su ova pitanja važna. Ako postoji idealna stvarnost postojanija od materijalne. pored hronološke ili vertikalne o kojoj smo govorili. 1. a za telo se može reći da propada. Tako nastaju filozofske discipline. a materijalisti su oni filozofi koji poriču postojanje takve stvarnosti i smatraju da je sve što postoji oblik materije. One nam sada daju horizontalnu podelu filozofije.nauka o biću. Po njegovom nišljenju. Pomenućemo sada nekoliko: marksizam. .3. veku. Filozofske discipline Mnogi filozofski tekstovi grupišu se oko istih tema i pitanja. Ako je sve materijalno. egzistencijalizam i fenomenologija. Aristotel takvo istraživanje naziva "prva filozofija".

4. Racionalisti smatraju da je razum. utemeljio Džon Lok. Logika . Epistemologija dakle odgovara na pitanja: Kako saznajemo neki određeni predmet? Šta mogu da znam? Kolika je izvesnost ljudskog znanja? 3. Kako se postaviti prema tekstu nekog autora?. Platon je npr. Estetika . Hermeneutika .razmatranje opštih pravila koja bi trebalo usvojiti ako želimo da se uspešno bavimo naukom. dok empiristi smatraju da se sve što se može znati zna preko iskustva. Metodologija .disciplina koja ispituje osnovne zakone mišljenja koji važe za bilo koji predmet kojim se mišljenje bavi.filozofija (nauka) o moralu. 7. Etika pokušava da dokuči na koji način bi trebalo dolaziti do ispravnih moralnih pravila i šta je sve povezano sa moralom. u kome postoje urođene ideje. 5. izvor najbitnijih znanja. U 17. bavi se načinima formiranja znanja. ili da dobro razmišljamo o svim pitanjima sa kojima se susrećemo.pitanja su kojim se bavi estetika. a šta nije? Mogu li stavovi etike biti istiniti ili lažni? Ako se naglasak u etici stavi na iznalaženje pravila čije će poštovanje biti smatrano dužnošću. Njena prva pitanja bila su: Šta je vrlina? Šta je smisao života i dobro kome treba težiti? Kasnije su ta pitanja nešto drugačija i glase: Za koja pravila i norme bi mogli da kažemo da njihovo poštovanje jednako koristi svim ljudima? Šta treba da nam bude kriterijum kada određujemo šta je moralno. ali su se prirodom saznanja bavili i grčki filozofi. smatrao da kada učimo nešto zapravo aktiviramo sećanje na ideje koje duša po svojoj prirodi već ima u sebi. ali ih nije odmah svesna. Etika . veku formiraju se dva stanovišta o prirodi i poreklu znanja. takva etika je utilitaristička. ili Teorija saznanja. Postoji .2. takva se etika naziva deontološka. Ovu disciplinu je. Šta je lepota? ili Šta je to što umetničkom delu daje njegovu umetničku vrednost? . 6. Epistemologija. a ukoliko se usvoji princip da je ispravno ono delo koje donosi najviše dobra. u moderno vreme.istraživanje fenomena razumevanja i tumačenja drugih tekstova.nauka o lepom i prirodi umetnosti. Cela filozofija se može čitati kao metodologija.

Tako postoje filozofija religije. pravo tumačenje smisla nekog teksta? . Bavi se pitanjima vezanim za rast naučnog znanja. Filozofija nauke je danas posebno razvijena. optimalan metod nauke i pravi način tretiranja suparničkih teorija. jezika. nauke itd.pitanja su koja se javljaju u okviru hermeneutike Filozofija često za svoj predmet uzima njoj srodne oblasti. politike.li konačno. .

nisu jedini oblik onoga što je stalno). u najvećem polisu na tom području koji se zvao Milet. kao vatra. vazduh. U filozofiji miletskih filozofa vide se neke opšte odlike načina mišljenja Grka tog vremena.2. atomi vode postoje u svim ovim stanjima (pri tom. sudbina ili pravda. koji se u kasnijem razvoju pretvorio u Kosmos. Često se pominjalo da je na početku bio Haos. npr. Iako jednostavan. O njihovoj filozofiji znamo samo iz fragmenata koji su sačuvani u delima kasnijih autora. Kao kada. ili Diogena Laertija. koja se nalazi čak i iznad bogova. Posebno važan bio je princip da ništa što postoji ne može odjedanput nastati ni iz čega. GRČKA FILOZOFIJA 2. grčkoj provinciji na obalama Male Azije. izvođenjem logičkih . onda se promene koje se događaju i kojih su svi svesni. u promeni leda u vodu i kasnije u paru. Kosmološki period Miletska škola Prvi filozofi pojavili su se u Joniji. moraju objasniti tako da u tim promenama nešto ipak ostaje stalno i ne menja se kroz te promene. Grci su verovali da se materija javlja u četiri oblika. Platona i Aristotela. kako se tada govorilo. odnosno da Biće ne može nastati iz Ne-bića. atomi.1. na primer. voda i zemlja. Pošto ništa ne nastaje iz ničega (nebića). ovaj princip je imao važne posledice. Na ovaj način. kao što ćemo videti. Verovali su da je kosmos uređen i da njime vlada vrhovni zakon.

n. večna i neodređena materija iz koje nastaju sve stvari i u koju se vraćaju.). Od vode se sve sastoji. da je prvi predvideo pomračenje Sunca i mnoge druge. Tales je video i da voda menja agregatna stanja. To što se kroz promene ne menja. Poslednji u nizu filozofa miletske škole bio je Anaksimen (oko 585-528. Još je mit govorio da su stvari i živa bića nastali iz vode. veka p. jedan od legendarnih sedam mudraca iz 7. kao i u mitu. prvi filozofi su nazivali fizis (priroda stvari).n. ona je ono što ostaje stalno u svakoj promeni.p. Tales je prvi filozof jer je prvi odgovorio na zagonetku koju smo pomenuli. O njemu postoje brojne legende: da je prvi posetio Egipat i izmerio visinu Keopsove piramide. On je smatrao da je počelo apeiron beskonačna.e. a Talesov razlog da tvrdi isto bio je u tome što je voda neophodna hrana svemu. za koji se lako moglo pretpostaviti da je i ključan za život (vazduh- .e.n.posledica iz jednog principa. Prvi među filozofima miletske škole bio je Tales (živeo je oko 640-550 g.) koji je sličan Talesu po tome što ponovo uzima jedan od četiri elementa za počelo. ona nikada ne propada nego samo uzima različite oblike.e. što prevodimo rečima počelo ili načelo prirode.p.e. koja govori o tome šta čini suštinu prirode. g.). neka viša pravda ili zakon koji sve stvari svodi na njihovu meru. Ponovo je izabran element neophodan za život.n. Za Anaksimandra se vezuju i tvrđenja da postoji beskonačno mnogo svetova i da su ljudi nastali iz nižih oblika života koji svi potiču iz vode. Tim ciklusom rukovodi.vodu. tako da se njenim hlađenjem mogao objasniti nastanak zemlje. Sada je to vazduh.p. a zagrevanjem nastanak vazduha (pare) i vatre. Njegov neposredni učenik bio je Anaksimandar (oko 610547 g. da je iz Egipta u Grčku doneo prva znanja iz geometrije. nastala je prva zagonetka grčke filozofije o osnovi prirode. On je kao počelo prirode izdvojio jedan od četiri oblika materije . a Aristotel kada govori o njihovoj filozofiji koristi reč arhe.

što su. Jer. ali koja kroz upotrebu filozofa dobija i druga značenja. tražili jedinstvo u prirodi.duh-duša). Izražavao se u metaforama tako da je zbog toga dobio nadimak "mračni". Zato je izabrao da kritikuje njihove običaje i religiju. dakle. U njoj se bore i različite sile i različiti filozofski principi. Rođen je u Efesu. Heraklit zakone prirode naziva i logosom prirode. Anaksimen pored zagrevanja (dejstva vatre) i hlađenja. Za filozofiju su značajni jer su prvi pokušali da objasne mnoštvo stvari u prirodi nečim jednim. Za Heraklita je osnovni element bila vatra. i zato. Bio je jakog karaktera koji nije podnosio mane ljudi svoga vremena. pretpostavljajući da ovi zakoni svedoče o razumu koji upravlja prirodom kao njen deo. u porodici osnivača grada. uvodi i zgušnjavanje i razređivanje kao način putem kojeg od vazduha mogu da nastanu ostale materije. Heraklitova slika sveta je kompleksna. već se odigrava u okviru istih zakona prirode. promena kosmosa nije haotična. Njome se označava sve . ako tražimo ono što je ipak stalno i što je počelo prirode.n.e. Svet se stalno menja. Heraklit to kaže čuvenim izrekama "Sve teče" (poznat je i latinski oblik ove izreke: panta rei ) i "Ne može se dva puta ući u istu reku". "Logos" je grčka reč čije je osnovno značenje "govor. Osim toga.) je stvorio upečatljivu filozofiju koja je oduvek bila izazov za tumače. svetla i mraka. smatrao je da svet predstavlja poprište stalne borbe suprotnih sila toplog i hladnog. ne treba da gledamo u pravcu materija koje su promenljive. Zbog toga se kosmos nalazi u stanju stalne promene. koji kako se čini obuhvata zemlju i postoji u neizmernoj količini. jezik". nego u pravcu pravila po kojima se ta promena dešava.p. ali je politiku i upravljačke poslove prepustio mlađem bratu. Heraklit Heraklit (oko 544-488 g. suvog i vlažnog. Aristotel je sve prve filozofe nazivao "fizičari " zato što je kod njih jedna tvar ili materija igrala ključnu ulogu u njihovom objašnjenju sveta.

Heraklit se po legendi toliko naljutio da je rekao da bi svi trebalo da se obese i prepuste upravu deci. U Grčkoj se često dešavalo da se najbolji pojedinci. a sam je otišao iz grada.što ulazi u proces saznavanja i razumevanja prirode. i u stalnom sukobu sa njima. gde su mnogi Grci izbegli pred naletima Persijanaca. U logosu su skrivene i pouke o razumnom načinu života. O razumu koji upravlja prirodom govori se kao o logosu. Heraklit nije mislio da su te pouke poznate i poštovane od strane većine ljudi. poznat po ideji o stalnoj promeni. kako Heraklit kaže: "Priroda voli da se skriva". Kaže: "Mnogoznanje ne uči pameti. on smatra da nam ono što nam govore čula može biti od pomoći kada zaključujemo o logosu ili zakonima prirode. "Većina je osrednjih.e. sa jedne strane. Kada su tako Efežani proterali Heraklitovog prijatelja Hermodora. U jednom važnom fragmentu Heraklit kaže da je logos jedan za sve ljude. a sa druge. ali je svoju školu osnovao u Krotonu. . Pitagora Pitagora (oko 571-496 g. ili. jer. nedaleko od Mileta. Bio je ljut na ljude svoga vremena. Ali je ipak moguće. Međutim. gradu u Južnoj Italiji. koje kasnije istražuje cela filozofija. Razumevanje prirode nikad nije lako.) je rođen na ostrvu Samos. malo je onih koji vrede". proteruju ili osuđuju samo iz razloga što se ističu i izazivaju zavist drugih.p. on otkriva polje logosa ili zakona prirode i duše. pa čak i na druge filozofe i Homera i Hesioda.n. U pogledu načina saznavanja logosa (istine). Pitagorejska škola nije predstavljala samo mesto izučavanja filozofije i matematike. ali se govori i da naša duša sluša i poseduje logos onda kada razumeva prirodu. Ksenofana i Hekateja". inače bi naučilo Hesioda i Pitagoru. Tako je Heraklit. ali da oni uprkos tome žive kao da postoji poseban logos za svakog od njih. nego i zajednicu koja je posebnim pravilima uređivala čitav život njenih članova.

ravni i geometrijskih tela. 3. u kome se krije tajna kosmosa. i 4. Potraga za tim aksiomama nastavila se kroz kasniju antičku filozofiju. Sam Pitagora bio je neprikosnoven autoritet među svojim učenicima. Tim tragom kasnije su išle idealističke i racionalističke škole koje uvek navode matematiku kao primer koji svedoči da postoji posebna nematerijalna ili idealna stvarnost. Pitagora je prvi shvatio da brojevi i geometrijska tela postoje na drugačiji način od materijalnih objekata i usmerio pažnju na taj poseban oblik postojanja. To znači da se duša posle smrti seli u neko drugo telo . što je otvorilo mogućnost da po ugledu na aksiome matematike postoje i aksiome prirode. pravih. Religiju pitagorejaca karakterisalo je verovanje u reinkarnaciju ili "metempsihozu". Ovaj odnos brojeva i stvari omogućuje nam da stvari upoznajemo preko brojeva. religijska i intelektualna zajednica. takav da su se čak prenosile legende o njegovoj polubožanskoj prirodi. Brojevi su. Muzika se npr. kod pitagorejaca. osim egzaktne. koja se može saznati pouzdanije i egzaktnije od materijalne.drugog čoveka. pomoću koje je trebalo uskladiti ove simboličke veze brojeva i sveta. koji simbolično odgovaraju brojevima 1. imali i simboličku stranu. može razumeti ako se otkriju odnosi brojeva koji objašnjavaju njene harmonije.Pitagorina filozofija je posebna po tome što ulogu počela ne dodeljuje nekoj materiji. 2. nego brojevima. Zbir tih brojeva .zavisno postupanja nekog čoveka u toku života. a broj dva (dijada) njegove suprotnosti.10 (dekada). Materija se u osnovi sastoji od tačaka. pitagorejci su uvideli da se u matematici izvedeni stavovi ili teoreme dokazuju na osnovu očiglednijih stavova ili aksioma. Od ovih veza profitirala je logika. Pitagorejci su impresionirali ljude svog vremena svojom . a pravilno poređani brojevi će otkriti tajnu harmonije sfera koja čini strukturu kosmosa. Brojeve treba shvatiti i kao materiju sveta i kao način da se on opiše. životinju ili biljku . Poznavanje matematike i brojeva je ključ za saznanje sveta. Pitagorejci su bili politička. Tako je broj jedan (monada) mogao da simbolizuje jedinstvo sveta. Naime. po pitagorejcima je savršen broj (prikazuje se figurom tetraktis ).

Smatrali su da život treba da bude uređen pravilima koja se moraju poštovati. što ih vodi ka tome da svi imaju različite bogove. kada zamišljaju bogove. ali je život proveo lutajući kao rapsod (pevač prigodnih himni) Južnom Italijom. kao i znanjem koje su ljubomorno krili. tako da je glavni princip njihove politike bio da se ljudi moraju držati pod stalnom prismotrom i kontrolom jer će ih inače njihova priroda odvući u anarhiju. nego predstavlja nestvorenu. koja bi morala da obuhvata i prožima čitav kosmos.n.e). dok ih npr. koji svi ne mogu biti pravi. Tako Etiopljani zamišljaju bogove crne i sa pljosnatim nosem. Iz te pretpostavke sledi da bi Bog morao biti samo jedan. i da treba poći od pitanja kakav bi Bog. Pre bi ga trebalo zamisliti u obliku idealnog geometrijskog tela kakva je kugla. Vidljivo je da ljudi pretpostavljaju da je Bog sličan njima. Ksenofan je rođen u Joniji (polis Kolofon. Tračani zamišljaju plavih očiju i crvene kose. Ksenofan i Elejska škola (Parmenid i Zenon) Kao i Pitagora. o čemu govori i činjenica da Pitagora nije ništa napisao. koja je najveće zlo. međusobnim prijateljstvom i sposobnošću da deluju kao zajednica. stvaraju slike koje po pravilu liče na njih same. večno nepromenljivu suštinu svega. morao biti. Kao takav on uopšte ne liči na čoveka. oko 570-475 g.uverenošću u vlastite principe. Ksenofan je primetio da ljudi. svemoćan i prisutan u svemu (panteizam).p. U politici su se ponašali dosta autoritarno i kruto. Prema većini ljudi gajili su nepoverenje smatrajući ih od prirode obesnim. . Ksenofan je smatrao da treba napustiti taj princip zamišljanja bogova prema svojoj slici. kao najmoćnije biće. kakvi su oni sami tada bili. Proslavio se prvom potpunijom filozofskom teorijom o tome kakav bi Bog morao biti.

mnoštvo stvari. . oko 490-430 g. grčki filozofi pokazuju jednu zajedničku sklonost koju danas možemo opisati kao sklonost ka metafizici. Poznat je kao osnivač dijalektike. Jedan njegov učenik poduhvatio se zadatka da argumentima potkrepi ove Parmenidove tvrdnje o prividnosti promena. ali je sve ono što možemo da vidimo po Parmenidu lažno. kretanja i mnoštva. najpre ga možemo zamisliti kao kuglu koja ispunjava i obuhvata sve. prividno i ne govori nam ništa o onome što stvarno i bitno postoji. i. koji se saznaje razumom.e. Put čula kazuje nam o svetu u kome ima puno različitih stvari. oko 540-480 g. kao Ksenofanovog Boga.n. a ne-biće nije". "Biće jeste. pretvorili su ovu sklonost u precizan filozofski program. putokaz ) saznanja: put uma i put čulnog iskustva.p. Za Parmenida istinska stvarnost je potpuno suprotna: sačinjava je jedno. Između Heraklitovog sveta u stalnoj promeni. oni kao model svog sveta biraju ono što je manje promenljivo jer im se čini da samo o njemu možemo imati pouzdana i trajna saznanja. koji se može saznavati samo čulima.) Prešavši u današnju Italiju. a još i to da su mnoštvo. kao što su moć i znanje. kretanje i promene privid i da ne predstavljaju odlike pravog Bića. što znači da u Biću ne postoje nikakve praznine. kaže Parmenid. u kome ne postoje nikakve razlike.put. Filozofi Elejske škole. koje se stalno menjaju i kreću. koje se ne kreće i ne menja. homogeno i nedeljivo Biće. i Zenon. Zenon je smišljao paradokse koji su govorili da su pojmovi koje smo formirali opisujući čulni svet u sebi protivrečni i relativni. kretanje. Parmenid kaže da postoje dva puta (ili dve metode.n.e. a zadržava samo apstraktne osobine čoveka. od grčke reči methodos .Elejska škola (Parmenid. i pitagorejskog nepromenljivog sveta brojeva. I Ksenofanov pojam boga više ne sadržava osobine koje su karakteristične za svet čula: (ljudski) oblik. promenu. Taj učenik se zvao Zenon. umeća dokazivanja i osporavanja stavova u nekoj raspravi. p. koju je osnovao Parmenid.

ukazivao je na relativnost kretanja koja je i danas činjenica nauke. Pitagorejci su tvrdili da se svaka realna veličina može beskonačno deliti. ona mora još malo odmaći. Ahil ne prestiže kornjaču zbog toga. Možda je za Zenona ovo nužno završavanje sa nulom koja je negacija veličine. i ponovo.po onome što vidimo . Osim toga. ali ne . a da se ne dođe do nule.Najpoznatiji paradoks nosi naziv "Ahil i kornjača". zato što za vreme dok on stigne na mesto sa koga je ona krenula. U njemu se dokazuje da brzonogi Ahil ne može da stigne kornjaču koja kreće sa mesta nešto ispred njega. pravo Biće se ne kreće (poput brojeva ili pojmova) i zbog toga je njegovo saznanje moguće. Po Zenonu se deljenje završava kada dođe do nule i to je trenutak prestizanja. S druge strane. Zenon je sigurno znao da Ahil .bila je za Elejce nešto nespojivo sa pravim saznanjem. Drugi paradoks -"Stadion" . U njemu čoveku koji je na kočiji koja se mimoilazi sa drugom kočijom njeno kretanje izgleda brže nego što izgleda gledaocu sa tribina. Čulima se tako jedno kretanje prikazuje na dva različita načina. homogenog Bića. koje je trebalo da zadovoljava ideal stalne i apsolutne (nepromenljive i nerelativne) istinitosti. Aristotel je cenio logičku stranu Parmenidovog učenja.prestiže kornjaču. znak da su veličine u celini prividne ili manje realne od jednog. U kasnijem razvoju filozofije.činjenica da naša čula sugerišu zaključke suprotne logici (paradoks Ahil) ili različite zaključke zavisno od našeg kretanja (paradoks stadion) ili zaključak suprotan onome što znamo na drugi način . U svakom slučaju. pa su njegovi argumenti usmereni na to da je ne sustiže po nekoj njemu rivalskoj teoriji. Elejci su sigurno znali da kretanje ne možemo opaziti čulima ukoliko ne postoji neki reper u odnosu na koga možemo da primetimo to kretanje (jednostavan primer za to je naše okretanje zajedno sa zemljom koje ne primećujemo) Ova relativnost . ona mora malo odmaći. dok on stigne na mesto gde je ona odmakla. ostaje pitanje koja je kompletna lista razloga koje su Elejci koristili da bi opravdali svoje učenje. pitagorejskoj po svoj prilici. Isto je kasnije tvrdio Anaksagora.

e.i teoriju o nestvarnosti kretanja.Ljubav i Mržnja. čestice . Kada su Sokrata optužili da tvrdi da sunce nije bog. Tako su nastale stvari. Na te čestice deluju dve suprotstavljene sile . nastaju i propadaju razna bića.) bio je veoma poznat u grčkom svetu.e.uvek ostaju. on kaže da ga je verovatno tužilac pomešao sa Anaksagorom. čije knjige se mogu kupiti u svakoj atinskoj knjižari. vode i zemlje). Anaksagora je čestice od kojih se sve sastoji zamislio kao beskonačno male. drveta određuje to što u njemu ima najviše čestica drveta. Sve čestice su prvobitno bile pomešane. a da se oni u prirodi nalaze u obliku malih neuništivih čestica. Empedokle (Agrigent. Međutim.elementi . ali se zato Platon divio njegovom putu uma. vazduha. Empedokle je napisao dva dela: O prirodi i Očisćenja. i nije krio da je u njemu našao inspiraciju za svoju filozofiju. p. pa ga Aristotel naziva osnivačem retorike. koje dovode do njihovog spajanja i razdvajanja.n. Na taj način. U svakoj stvari postoje čestice svih stvari. Sicilija. ali prirodu te stvari određuje to kojih je čestica najviše: tako prirodu npr. Anaksagora i Demokrit Posle Parmenidove tvrdnje da je biće jedno i homogeno.) tvrdi da se sve sastoji iz četiri elementa (vatre. Anaksagora iz Klazomene (oko 500-428 g. To je za Empedokla bio i razlog da se veruje u besmrtnost duše. već užareni kamen. verovao je u reinkarnaciju. bezbrojne i raznih kvaliteta (Aristotel im je dao naziv homeomerije).n. Um je jedina . Model mnoštva čestica . oko 483-423 g. Kao i pitagorejci. niz filozofa V veka tvrdi da se sve sastoji od mnoštva čestica.p. pošto se i ona sastoji od čestica. ali je Um (Nus) pokrenuo vrtložno kretanje u toj mešavini. Bio je poznat po govorničkom umeću.Empedokle.

i kreću se u praznom prostoru. U stavovima Anaksagore i Demokrita kao da se nazire anticipacija modernog stava da su činjenice i vrednosti logički odvojene i da slobodno možemo istraživati prirodu bez bojazni da ćemo na taj način ugroziti moralni poredak.nepomešana stvar sastavljena od najfinijih čestica. Anaksagora i Empedokle nisu prihvatali pretpostavku praznog prostora. Atomi ("atom" na grčkom znaci "nedeljiv") su za njega bezbrojne. Tako smo ostali uskraćeni za neposredan i potpun uvid u jednu tradiciju koja je bez skepse i zazora prilazila istraživanju prirode. Ovakav način razmišljanja o svetu nastavlja se sa Demokritovim (Abdera. On je beskonačan. . Anaksagorom i Demokritom kosmološki period ulazi u fazu zrelosti i detaljne razrade pitanja u vezi sa prirodom. a ne i sastavom. same čestice su nepropadljive i nestvorene. Stvari propadaju tako što se čestice rastavljaju. sve zna i rukovodi svime. Svedočanstvo o tome ostalo je samo u knjigama kasnijih autora. nijedna od njih nije sačuvana u celosti. Sa Empedoklom. oko 460 do 370 g. Po prirodi pokretljivi. e.) atomizmom. Iako je npr. zato što je tvrdio da se sve u kosmosu dešava slučajno ili po prirodnim zakonima. a nastaju njihovim spajanjem. u svakom slučaju iza svega ne stoji namera nekog Boga ili višeg Uma. n. p. atomi se sudaraju i tako se stvaraju tela. neuništive čestice koje se između sebe razlikuju samo oblikom i veličinom. Demokrit živeo u Platonovo vreme (bio je nešto stariji) i napisao isto toliko knjiga kao i on. Kosmos se sastoji od atoma i praznine i prirodnih zakona koji upravljaju njima. Demokrit se smatra i pretečom materijalizma.

.Tako smo iza sebe ostavili filozofe koji su se najviše interesovali za prirodu kosmosa. već poboljšanje života i spasenje duše. otvoreno govore da ih više ne interesuje istraživanje prirode i kosmosa. Filozofi sledećeg perioda u antičkoj filozofiji koji nosi ime antropološki period (po njihovom interesovanju za čoveka).

ljudi koji su druge poučavali tim znanjima i prvi naplaćivali te usluge. veka pre nove ere u grčkim demokratijama.e.2. Gorgija je tvrdio da bi dobar govornik pobedio pravog lekara u skupštini koja bi npr. Protagora iz Abdere (480-410 g.). Saznanje stvarnosti (bića) je teško i nepouzdano. Sa sofistima počinje antropološki period grčke filozofije. kakva je bila Atina. i zato se treba okrenuti pouzdanijim i korisnijim znajima koja nam mogu pomoći u svakodnevnom životu i politici.n. jer se oni nisu bavili prirodom kosmosa kao raniji filozofi. Antropološki period Sofisti U toku V. Po legendi Empedoklov učenik. pojavila se potreba za znanjima vezanim za učestvovanje u političkom životu.) čuven je po tezi da je "Čovek mera svih stvari". što dokazuje množina nesaglasnih učenja koja su se do tada javila u filozofiji. preko ukazivanja da su sva znanja delo čoveka.p.2. dakle .p. čuven po govorničkom umeću. znanjima koja spadaju u retoriku. Ova teza je. U skupštini su postojale političke stranke koje su se rečima i govorima borile za prevlast. Gorgija iz Leontina (483-375 g.n.e. Demokritov učenik. Deo takvog društva bili su i sofisti. Atina i drugi polisi su prolazili kroz period procvata materijalnog i kulturnog života. zaključivao je da se o prirodi kosmosa ne može ništa znati. osobito znajima vezanim za ubeđivanje putem lepih i efektnih govora. Svaki atinjanin je sam morao da se brani na sudu ili da optužuje nekoga ko mu je naneo nepravdu. trebalo da izabere glavnog lekara grada.

ta teza je značila da je svako vlastan da izabere život prema sebi. U etičkoj sferi. Pomenutim sukobom između sofista i Sokrata otvoreno je jedno trajno pitanje filozofije: Mora li se sloboda u razmišljanju i životu. "Čovek je mera svih stvari" može da znači i da je za svakoga istina ono što se njemu čini. Da je to stvar dogovora naglašavano je da bi se ukazalo da može biti promenjeno. Međutim. zakonu ili dogovoru. jer ne postoji objektivna nego samo subjektivna istina. sofisti su na ovaj način pledirali u korist čula kao izvora saznanja. i pored sveg ograđivanja o nepostojanju objektivne istine. između onoga što je po prirodi i onoga što je po ljudskoj konvenciji. Kalikle) su tvrdili da je opet preveliko ujednačavanje u pravima neprirodno. da je sve podjednako istinito. razliku između Helena i varvara. da i sofisti nisu mogli odoleti da neka mišljenja smatraju boljim. platiti odustatajanjem od objektivne istine? Kako pomiriti intuiciju o "jednoj" istini i intuiciju o vrednosti slobode i legitimnosti razlika? Pošto se objektivna istina tradicionalno otkrivala umom. Običaji raznih ljudi i naroda su različiti i svaki od njih ima pravo da sam odluči kojih će se običaja držati.nesavršena. . Relativizam nije bio stran sofistima. teza predstavlja relativizam odbacivanje postojanja objektivne istine. a ne čulima. svedoči razlika. sofisti Antifont i Hipija su kritikovali grčke predstave o nejednakosti ljudi. Ipak. uvodila neku vrstu tolerancije među različitim pogledima na svet. Drugi (npr. jer priroda dodeljuje jačima pravo da u svojoj vlasti imaju slabije i njihova dobra. govoreći da su svi ljudi po prirodi jednaki. npr. Ali su svi sigurno smatrali da je ono što je "po prirodi" bolje od onoga što je samo po "konvenciji". U ime te razlike. a neka gorim. koju su oni uveli u filozofiju. ova teza shvatana je i nešto oštrije. U ovom obliku. Taj njihov stav postao je kasnije predmet oštrog spora sa Sokratom i njegovim učenicima. Razvoj filozofije i bogat kulturni život doveli su do potrebe da se svi ti pogledi na svet oslobode međusobnog ugnjetavanja. kada ljudi biraju način života.

e. Hteo je da pokaže da mu do vlastitog života nije nimalo stalo. Sokrat je mirno otišao kući kao da nije dobio nikakvu naredbu. zna koliko je pravu istinu ne . vrlina. i u razgovorima im pokazivao da nisu mudri. Kasnije je zaključio da se to desilo zato što najviše od svih "zna da ništa zna". glasila je da Sokrat ne poštuje Bogove koje poštuje država i da kvari atinsku omladinu učeći je da ne poštuje starije. dobio naređenje da dovede tiraninovog političkog protivnika Leanta da bi ga ovaj pogubio. iako su se hvalili da jesu. Sokrat je ostavio veliki pečat u filozofiji. Optužba. ali da se jeste zamerio mnogima kada ih je ispitivao o važnim pitanjima (šta je pravda. Sokrat se branio da on nikada nije govorio protiv atinskih bogova i da je verovatno da su ga pomešali sa Anaksagorom. i iz spisa njegovog savremenika Ksenofonta Uspomene o Sokratu.n. bio optužen i izveden pred atinski sud. Poznat je slučaj kada je Sokrat od Kritije. jednog od Tridesetorice tirana. već star. Sokrat kaže da se i sam začudio tom proročanstvu. koju je podigao izvesni Melet.)nije ništa napisao. Najviše mu je zamereno što ga je delfijsko proročište proglasilo za najmudrijeg čoveka. Njegov život je za savremenike bio primer vrline.p. u kojima je najčešće glavni lik. oko 470-399. znanje. Nije bio bogat i kao slobodan građanin istakao se hrabrošću u ratovima koje je vodila Atina. g. odnosno.). o njegovom učenju i životu znamo najviše iz Platonovih dela. ako treba da uradi nešto krajnje nepravedno. Vreme je provodio u razgovorima koji su se prevashodno ticali pitanja šta su vrlina i pravda i kako treba voditi ispravan život.Sokrat Pošto Sokrat (Atina. Sokrat je. lepota itd.

Kasnije su se atinski građani pokajali zbog ovoga i osudili njegovog tužioca na smrt. Ovaj deo njegove metode naziva se majeutika babička veština. a ne telo. Čak iako ne znamo sigurno istinit odgovor na neko pitanje. Ljudi. U svojim razgovorima Sokrat se trudio da ljude navede da sami u sebi otkriju gde je istina. kroz svestrano ispitivanje predmeta. lakše ćemo videti koji odgovor nije dobar. Sokratova metoda se naziva dijalektika. Sokrat se protivio stavu sofista da je svako za sebe u svom mišljenju u pravu. tako da je vrlina vrsta znanja. Sokrat je svojom filozofijom ponovo otvorio "put uma" koji su zatvorili. tačno i netačno. Ovo važi i kod najvažnijih pitanja o tome šta je pravda. ako samo promisle na pravi način. samo što je ovde "trudna" duša. Takav kakav je bio. on više ne želi da putem uma zaviri u prirodnu istoriju stvari na način kosmologa koji su pokušavali . a ne da. između ostalog i zato što nije hteo da se pokaje pred sudom. a ne želja da se sagovornik pobedi pred publikom. Ali zbog toga ne treba stati u ispitivanju predmeta. Protivio se tom relativizovanju vrednosti i tvrdio da mora postojati bolje i gore mišljenje. Sokratovu odbranu opisao je njegov učenik Platon u delu "Odbrana Sokratova". jer će nas ono sigurno pomeriti napred ka istini. Cilj razgovora je uvek bio da se postigne što ispravniji opšti pojam o nečemu. sofisti. Ispio je otrov u atinskoj tamnici. kao neprohodan. mogu doći do pravih odgovora na pitanje šta je dobro. mudrije i manje mudro. Ispitujući druge Sokrat se pravio da sam ne zna odgovor. nego što ćemo pronaći onaj pravi. mi treba da se ponašamo kao da taj odgovor može biti samo jedan. kao sofisti.teško dostići i koliko je nesavršeno ljudsko znanje. Dijalektika je metoda razgovora koji se vodi sa ciljem da se otkrije istina. Ali. Pri tom sama stvar o kojoj se govori treba da dođe do izražaja. podržavamo sva mišljenja. dobro ili vrlina. Sokrat je ipak bio osuđen na smrt. Doduše. što je element ironije u njegovoj metodi.

da su one nastale. . pa ma od kojih čestica. Ovu obnovljenu nadu u "put uma". a ne putem čula.da detaljno opišu unutrašnja kretanja koja proizvode stvari. i ma kako. nego da ih je stvorila viša inteligencija. razvio je dalje Sokratov učenik Platon. To da stvari imaju svrhu dokazuje da nisu nastale slučajno. A naš um koji daje svrhu stvarima koje mi proizvodimo. ovaj trag višeg uma prepoznaje "po srodnosti". već smatra da se umom mogu otkriti svrhe stvari.

"Teetet" a drugi po temi ili prilici u kojoj su održani.e. Ideje su za Platona nepromenljivi. g.p. Napisao je puno dijaloga. objektivno postojeći entiteti. a posetio je i Egipat. Neki nose imena po učesnicima i slavnim sofistima kao "Fedon". Reč "Ideja" smo do sada pisali velikim slovom da bi naglasili da za Platona .Svet Ideja. "Parmenid". "Gorgija". "Protagora". koji opet sigurno nisu daleko ni od stavova njegovog učitelja.) je bio neposredni Sokratov učenik. u kojima su smešteni ispravni odgovori na pitanja o pojedinim predmetima mišljenja. One su i modeli prema kojima su stvorene stvari i njihovim saznanjem saznaje se istovremeno i suština stvari. "Sofist". osnovao je prvu pravu filozofsku školu Stare Grčke koja se zvala Akademija. "Zakoni". samog Sokrata.2. Posle njegove smrti putovao je po tada poznatom svetu. Platon je želeo da novim argumentima osnaži Sokratov stav o jednom ispravnom etičkom poretku i jednoj istini.4. Bio je kod pitagorejaca u Italiji. U tu svrhu smislio je ontološku podelu stvarnosti gde je vidljivoj stvarnosti dodao posebnu nevidljivu i duhovnu stvarnost .n. Period velikih sistema Platon . kao "Država". Po povratku u Atinu. "Gozba". Svaki dijalog posvećen je jednom pitanju koje Sokrat (osim u dijalogu "Zakoni") raspravlja zastupajući Platonove stavove.Teorija Ideja Platon (427-347.

vrlina. ispod ovih su ideje matematičkih oblika. znanje. a najniže Ideje su Ideje o materijalnim stvarima. već nešto što realno postoji. Ideje se ne mogu saznati čulima. Osim toga. koje su se ponegde pokvarile i ispale iz božanskog plana treba popraviti u skladu sa njim. čime istovremeno saznajemo njenu Ideju. U njemu on opisuje ljude privezane u pećini tako da uvek gledaju u njenu unutrašnjost. vrline. ova priča o izlasku iz pećine govori o mogućem usponu čoveka od sveta čulima opažljivih stvari do Sveta Ideja. Da je takvo saznanje moguće. kada otkrivamo zašto je dobro da taj predmet bude baš onakav jeste. a ipak su saznatljivi sa potpunom tačnošću. pošto su nevidljive. Platon dokazuje preko primera matematike. Platon je pokušao da približi i našoj mašti kroz alegoriju poznatu kao Mit o pećini. mi koristimo isključivo um. Ono što nas najviše interesuje je da saznamo šta je pravda. Najviša Ideja koja određuje taj plan je Ideja Dobra i ona obuhvata sve ostale ideje. Iza njih je vatra. pravde. Platon smatra da kada otkrivamo svrhe koje otkrivaju suštinu nekog predmeta. Rekonstruisati taj božiji plan koji povezuje stvari je zadatak filozofije. što bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta.ideje nisu samo pojmovi u razumu. znanja. Ispod nje su Ideje istine. Da bi došli do neke ideje moramo podrobno pretresti sve argumente vezane za neko pitanje. ako se neko od njih oslobodi i izađe iz pećine video bi stvari u svetlu sunca. pomoću dijalektike. Tek tako se. nego su shvatljive samo umu. možemo približiti ispravnom pojmu o nekoj stvari. a stvari. Ljudi su u stanju da vide samo senke tih stvari na zidu ispred sebe i ne znaju za drugo. Međutim. u kojoj imamo posla sa brojevima ili idealnim geometrijskim oblicima kojih nema u prirodi i čulnom iskustvu. Predmeti mogu biti dati preko iskustva. a nešto ispred nje promiču razne stvari. lepote. lepota i usmerimo vlastiti život. ali njihove svrhe su poznate samo umu. Senke na zidu više za njega ne bi bile prave stvari. . odnosno. izvan razuma. Za Platona. Ovaj apstraktan odnos Ideja i stvari.

nisu dobri. dužna da razmotri pojam države i pruži principe za njeno pravedno uređenje. Možda se može reći i obrnuto. U kasnom dijalogu Timaj. monarhija (i tiranija)]. odbacuje ovo mišljenje. potreban je napor mišljenja da bi osvestile ideje koje su već bile u nama. Platon je smatrao da postojeći oblici uređenja države koji su se nudili u Staroj Grčkoj [demokratija. Platonova teorija države Pošto je filozofija izraz opštih karakteristika našeg mišljenja njene će maksime određivati i naš odnos prema politici. aristokratija. Tu on počinje od rasprave o stavu sofista koji smatraju da ne postoji jedan odgovor na pitanje šta je pravednost. Jedan primer takve rasprave je i dijalog "Država". Za njih je svaka "pravda" samo izraz interesa onoga ko je na vlasti i prema tome svi zakoni su jednako pravedni ili nepravedni. To je istovremeno i argument za besmrtnost duše. U Idejama se nalazi Platonov argument protiv relativizma sofista. za drugoga je pravedno i nema načina da se odluči ko je u pravu. jer . Filozofija je. jer ona sadrži ideje koje nisu dobijene putem iskustva. Platon se ovim pitanjem bavi u pomenutom velikom dijalogu "Država". oligarhija. prema tome. Po Platonu dok učimo polako se sećamo ideja koje postoje u našoj duši. koji i u ovom dijalogu zastupa Platona. da je mnoga filozofija smišljena i zato da obrazložimo i utemeljimo vlastite političke stavove. Duša izvorno pripada svetu ideja i zbog toga je besmrtna.Mi možemo da saznajemo svet Ideja zato jer su sve ideje već sadržane (urođene) u duši. Platon je filozofiji dao oblik razložne rasprave u kojoj se maksimalno osvetljavaju sve strane nekog problema. Odbacujući taj relativizam. Međutim. Platon opisuje Boga kome svet ideja služi kao model da po njemu oblikuje svet. Sokrat. iako ih ona nije odmah svesna. Ono što je za jednoga nepravedno.

na kraju. Državu štite vojnici. koji su predati brizi o opštem dobru. Dijalektika. Drugi princip na kome počiva Platonova ideja države je da o svemu treba da odluči onaj koji zna. udalje od naših želja. Platon počinje od ideje da je pravedno dati svakome ono što mu pripada. a vode je upravljači. ali ne učestvuju u drugim poslovima. Ovim slojevima se ne pripada po rođenju nego po talentu. Zato i nemaju svoju imovinu već žive umereno na račun države čuvajući zakone. Iako dizajnirana da spreči manjkavosti. onako kako će oni ubuduće upravljati telom države. omogućava da donose zakone koji koriste celini. jer znanje nikada nije kod većine nego kod pojedinaca. i približe nepristrasnoj istini o nečemu. Platon je smatrao da bi se građevina ovakve države brzo urušila ako ne bi počivala na tako vaspitanim građanima da predano služe dobru celine. znanja i talenta i ne meša se u poslove drugih. rasprava i argumenti služe da nas. a ne samo jednog dela društva. a da će pravedna država biti ona u kojoj budu zadovoljeni interesi svih. svim građanima društva. dijalektike ili filozofije. Ona je . odnosno. gde svaki obavlja samo svoju dužnost i ne meša se u poslove drugih. Platonova država ostala je kontroverzna u filozofiji. kojima bi se kasnije pridružilo izučavanje matematike i. Da bi vladari pravilno vodili državu prvo moraju u sebi savladati nagone za neumerenošću i postići da njihov razum upravlja njihovim telom. koliko je to moguće. već samo određeni.smatra da je sigurno da pravedni ne mogu biti svi postupci. braneći državu i baveći se naukom i filozofijom. Filozofi su određeni da vladaju jer im njihovo znanje o pravdi i vaspitanje da se drže toga znanja. odnosno. a ne većina.putem gimnastike i muzike. Kada se ovi principi primene. Filozofija se tako pokazuje i kao neka škola nepristrasnosti. nastaje država u kojoj svako radi samo onaj posao za koji ima najviše sposobnosti. osobito tiranije i demokratije onoga doba. Da bi odredio šta je pravednost. interesa i predubeđenja. Proizvođači i trgovci rade i uživaju plodove rada kroz imovinu koju stiču. Takvo vaspitanje postiže se u mladosti .

Nikomahova etika. mešali su se u ono što bi danas nazvali privatnim životom građana. reda koji ustanovljavamo bez obzira na čula. profitirala je logika. Aristotel je bio član Akademije. Politika i dr. Npr. Aristotel Aristotel (384-322.imala danas sporne autoritarne crte. Aristotel je primetio da je teško definisati neke pojmove. jer tako "dubok logos ima". Metafizika. Aristotel je primetio da ovoj novoj disciplini treba posebno obratiti pažnju.n. postavljao filozofska pitanja i odgovorao na njih. g.e. Jer. god.) osnovao vlastitu filozofsku školu .) se rodio u Stagiri. Naslovi tih knjiga su: Fizika. Kada je Platon okrenuo filozofiju od vidljivog ka idealnom svetu.Likej.p. p. Aristotelova dela kasnije su dobila nazive po temama kojima se bavi u njima. već rasprave u kojima je navodio mišljenja prethodnih filozofa. Dok je Platon bio živ. Za razliku od Platona. nudeći svoja rešenja. vladari su mogli da propisuju sadržaje umetnosti u državi. Sledbenici Aristotela su se nazivali i peripatetičari jer se škola nalazila u natkrivenom šetalistu. kritikovao ih.n. To su praktično sve teme kojima se filozofija bavi. tako da je on prvi podrobno obradio zakone logike. odnosno razmatranje odnosa i uspostavljanje reda među idejama. O duši. Organon (Logika). a Platon je smatrao i da je opravdano laganje podanika u svrhu nekog dobrog cilja. To je objasnio time da se radi o najopštijim pojmovima kojima je teško naći opštiji pojam potreban za definiciju. a kasnije je (335. da parafraziramo Heraklita. njegova glavna dela nisu dijalozi. ali je slavu stekao u Atini. kako kaže Platon. Platonova vizija države možda je upravo dokaz da i najbrižljivije opisana idealna država može biti manjkava. Bio je učitelj Aleksandra Makedonskog. definicija treba da se sastoji od rodnog (opštijeg) pojma i vrsne razlike.e. koja utvrđuje po čemu se . gradiću nadomak Soluna.

posedovanje. Aristotel navodi deset kategorija: supstanciju. nego kao potpuno suprostavljanje i okrenutost Aristotela vidljivom svetu. Iako na Rafaelovoj slici Atinska škola Platon pokazuje na gore. po čemu je ona posebna vrsta. Silogizam je zaključivanje iz dve premise koje ima tu osobinu da zaključak mora biti istinit ako su istinite premise. a Aristotel na dole. jedino Bog je supstancija bez materijalnog supstrata. položaj. ali mi je istina draža". Primer jednostavnog silogizma je: Svi Grci su plavi. Sokrat je Grk = Sokrat je plav.Kritika teorije Ideja i teorija uzroka Povodom Platonove teorije Ideja Aristotel se jednom ovako izrazio: "Drag mi je Platon. Najpoznatiji je oblik silogizma. mesto. etici i metafizici. trudeći se da sve što je tema rasprave dobije pravilnu definiciju. koja joj je zajednička sa drugim stvarima njene vrste. . kvalitet. Aristotel se nije slagao sa Platonom da postoji nevidljivi svet Ideja paralelan sa vidljivim svetom. odnosno. vidljivom svetu. i delanje i trpljenje. ove njihove gestove treba pre shvatiti kao raspravu o tome kako nastaviti Platonov program. ali je smatrao da svaka stvar poseduje pojmljivu suštinu. vreme. Aristotel zapravo sledi Platona u osnovnoj ideji da je razlog stvari u svrhama radi kojih one postoje . Aristotel se primenjuje svoja logička znanja.određena stvar razlikuje od drugih u svom rodu. Aristotel . Aristotel se prvi bavio oblicima zaključivanja.jedino što se Aristotel više interesuje za to kako se te svrhe ostvaruju ili se mogu ostvariti. a da bi saznali ova sredstva zaista se moramo okrenuti i iskustvu. Ove najopštije pojmove nazvao je kategorije. U knjigama o fizici. kvantitet. Supstancija je svaka prirodna stvar koja ima materijalni supstrat i pojmljivu suštinu. On se osim svrha interesuje i za sredstva koja koriste ili mogu koristiti priroda ili ljudi. odnos.

Odnosno.) njene materije (materiji odgovara pitanje: od čega je nešto?. Kao što je naš život i postojanje određen tim pojmovima. a ponekad ono što će se desiti nije predmet volje odrašćemo. o kojoj smo malopre govorili) 3.Ove pojmljive suštine postoje samo u vidljivim stvarima. Svako biće koje koje poseduje tu suštinu je jedna supstancija. Mi možemo da saznamo te pojmljive suštine zato jer imamo misli i pojmove. npr. ako neki od njih ne bi govorili šta treba da radimo ili šta su naši ciljevi i svrhe. svrha je odlučujuci uzrok po Aristotelu. U nekom poretku uzroka. njome je odlučeno radi koje svrhe postoji neka stvar. u sebi sažima poslednja tri uzroka . I Aristotel je smatrao da "slično saznaje slično". .) svrhe radi koje postoji. Ali naši pojmovi ne bi mogli da utiču na naš život (nas same). koji ih oblikuje i određuje njihov razvoj. a ne odvojeno od njih. Ponekad ista stvar. da se stekne mudrost). šta će se sa njom desiti i radi čega je ona neophodna. tako i suštine u drugim bićima predstavljaju unutrašnji delatni princip. Ponekad. Tu funkciju u bićima bez razuma vrši ta suština. kako je govorio Platon. materija je određena i kao izvor mogućnosti da nešto nastane) 2. Svaka supstancija je određena pomoću četiri uzroka ili "krivca" za njenu prirodu: 1.ona je i "oblik" bića i njegov pokretački uzrok i sadrži njegovu svrhu. ta svrha je istovremeno svestan cilj života (npr.) njenog delatnog "oblika" (pojmljiva sustina. na primer.) pokretačkog uzroka i 4. nezavisno od naše volje. duša kod živih bića.

i 17. svrha biljaka je da nastave svoju vrstu i pomognu u održavanju drugih vrsta. U njemu nema neostvarenih mogućnosti. a to znači manje izložene propadanju i sa više svojih ostvarenih mogućnosti. vek morala da se izbori upravo sa nekritičkim poštovanjem Aristotela. već više idealnom svetu. duša je "nepokretni pokretač" tela kod živih bića. Aristotelova vizija "prirode" bila je merodavna za mnogo vekova posle njega. Aristotel podrazumeva kada govori o Bogu. Tako je svrha čoveka da razvije svoju moć mišljenja. a poredak svrha je nešto što je ugrađeno u same stvari (prirodu). Aristotelova etika Aristotel je stvorio originalno etičko učenje koje je povezano sa njegovom metafizikom. koji određuje i oživljuje svet. ali u njima nema neke . Analogno tome. kroz 16.delatnost mišljenja. Kao i Platon.zato jer ne pripada fizičkom svetu. itd.da teže da postanu slične njemu. Moderna nauka je. i on je večan čist čin (delatnost) i to delatnost mišljenja koja se smatra najprimerenijom Bogu (Bog = "mišljenje mišljenja"). Čovek može da teži i bogatstvu i slavi i moći. Aristotel je smatrao da je Bog nepokretni pokretač. "Nepokretni" . u kome viša i sveobuhvatnija svrha određuje šta će biti svrha pojedinačnih stvari. Čak i nebeska tela i nežive stvari imaju svrhu (ovde to znači naprosto zakon kome se podvrgavaju) .da kruže po pravilnim putanjama ili da teže da zauzmu mesto koje im pripada u poretku sveta. Aristotel je smatrao da se svrhe koje postoje u prirodi nalaze u poretku. Tu sveobuhvatnu svrhu.Taj uzrok je "ontološki primaran". Svojom prirodom Bog određuje sveobuhvatnu svrhu svih stvari . a svrha tela i rada da mu pribavi sredstva za to. Za njega svrha čovekovog života je da usavrši delatnost karakterističnu samo za njega (i Boga) . zajedno sa modernom filozofijom. To znači da svrha određuje kakva će neka stvar biti.

Po Aristotelu čovek je. a malodušnost i oholost mane. kao što je npr. Od onoga što čovek može da zna neke stvari ne mogu biti drugačije (večne su i nepromenljive) i njima se bavi mudrost. životne okolnosti i problemi koji se javljaju u njima. Tako je npr. a kukavičluk i luda smelost mane.vrednosti po sebi. i političko biće (zoon politikon). Ako usavršava mišljenje. mudrost. i sposobnosti da se iznađu sredstva za njihovo ostvarenje. Ali ovi oblici imaju i svoje negativne verzije tiraniju. hrabrost vrlina. Čovek treba da teži vlastitoj sreći. On mora da živi u zajednici i svoje vrline dostiže tek tada. Razboritost je spoj dobrih krajnjih ciljeva. kao Platon. čovek je sposoban da ima dve vrste vrlina: dianoetičke koje se tiču usavršavanja znanja. kao što su npr. ali da mogu da se kandiduju samo građani koji su samostalni. Po Aristotelu. itd. ponos vrlina. ali čovek se bavi i stvarima koje su stalno drugačije. umerenost ili blagost. Aristotel nije. fronesis). koji se stiču vaspitanjem. zahvaljujući svom bogatstvu. što se najviše stiče iskustvom. aristokratija ili republika. Smatrao je da u zavisnosti od uslova u nekoj državi ona može da bude dobro uređena kao monarhija. Za rešavanje tih problema potrebna je praktična mudrost koju Aristotel naziva razboritost (grč. . Uže etičke vrline su najčešće sredina između dve krajnosti. velikodušnost (darežljivost) vrlina. predlagao neku idealnu državu različitu od svih postojećih. a rasipništvo i tvrdičluk mane. na taj način čovek postaje sličan Bogu. oligarhiju i demokratiju. i uže etičke kao što je hrabrost. ali je još veći zadatak da pokuša da i zajednicu učini srećnom. vredna po sebi je sreća koju čovek može naći samo u nekoj delatnosti koju je usavršio. osim što je razumsko. Svrha države je ta sreća njenih građana. Smatrao je da svi treba da biraju vlast.

koje počinje sa stvaranjem panhelenske države od strane Aleksandra Makedonskog. preovlađuju dve nove filozofske škole . a nalazila se u jednom vrtu u Atini.e. g. i na kome raste drveće koje daje plodove u vidu .Etike. Ipak.e. Sigurno zbog više razloga.p. stoičari su koristili poredjenje filozofije sa vrtom. Epiktet i Marko Aurelije (121-180.n. Da bi objasnili ovaj smisao filozofije.Logika i dijalektika.e.).n. Poznati rimski stoici su Seneka (4-65.n. u razdoblju helenizma. g.). Pošto je filozofski život manje intenzivan. Njihovi osnivači živeli su u Atini. davali su i različite odgovore na pitanje šta je za čoveka dobro (najviše dobro).n.). Helenizam Stoici i epikurejci Platon i Aristotel su iza sebe ostavili škole koje deluju sve do početka srednjeg veka.Epikuru (342-270.stoička i epikurejska.e. Epikurejska škola dobila je ime po svom osnivaču .e. Stoička škola dobila je naziv po tremu u Atini u kome su se prvobitno okupljali sledbenici osnivača škole Zenona (336-264 g.p. u kome je ograda . Pošto su prirodu shvatali različito. metafizičke teme Platona i Aristotela sada ne zaokupljaju dovoljno pažnje.n. . Kasnije.p. g. g.2. Logika i fizika potrebni su nam radi upoznavanja prirode koje treba da nam da uputstva za život u skladu sa prirodom.4.). kada se centar poznatog sveta seli u Rim. gubi se i onaj osećaj otvorenosti koji ostaje posle Platonovih dijaloga ili Aristotelovih rasprava. zemljište Fizika. Sada se i stoici i epikurejci slažu u tome da je primaran cilj filozofije da dođe do jasnih i jednostavnih uputstava za život.). dok je Epikurovo učenje preuzeo rimski pesnik Lukrecije Kar (94-55. škole su i dalje veoma uticajne.

On će gledati da neguje vrline razuma i trudiće se da ne bude rob svog tela. a Seneka je bio rimski patricij i jedan od najbogatijih ljudi svoga doba. i stoik će negovati ravnodušnost prema njima. ve u čemu čovek može da uživa i da se veže za to. stoik neće odbacivati bogatstvo. ne mešaju u stvari ovoga sveta. Mudrac treba da je u stanju da razlikuje zadovoljstva i da više ceni ona trajnija koja proizilaze iz umerenog života. Stoici su rado prihvatali ulogu u političkom životu. U uživanjima će biti maksimalno umeren. Za epikurejce najviše dobro je duša ispunjena zadovoljstvima. tražeći ona uživanja koja dolaze od vođenja ispravnog života. da ne bi dovele u iskušenje njegovu vrlinu. Ono što je potpuno u njegovoj vlasti je briga o vlastitoj vrlini i to će smatrati jedino važnim. nego će samo gledati da ih ne smatra za najvišu vrednost. Epikur je verovao u . dodatne bolove duši može doneti strah od bogova. Zato je Epikur uveravao učenike da se bogovi. za stoike je umnogome stvar sreće i slučajnosti u životu ili stvar sudbine. U iskustvu se jasno pokazuje da je zadovoljstvo dobro. koja kasnije neće dovesti do nikakvih bolova i nemira u duši. a bol loš. već da telo bude sluga njegovom razumu. Stoici su verovali da svetom vlada Logos (Razum) razdeljen u semena koja određuju prirodu svake stvari. Stoičko učenje o prirodi liči na Heraklitovu filozofiju. Te stvari ne zavise od nas. položaje i slavu poput kinika. Stoički mudrac će se truditi da se ugleda na Boga u želji da postigne duševni mir i nezavisnost od telesnih potreba i od slučajnosti koje donosi sudbina. Pored neizbežnih fizičkih bolava. iako postoje.Za stoike najviše dobro je slobodna duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini. Epikur je smatrao da su osećaj i iskustvo (čulno saznanje) ono čime treba da se služimo kada tražimo znanje. kao što je bogatstvo ili položaj ili slava. S druge strane.

jer se njeni atomi rasipaju u okolni prostor. dok epikurejci nalaze mir u prirođenom zadovoljstvu. Stoici više insistiraju na tome da se ne vezujemo za materijalne stvari koje su nestalne i mogu dušu ispuniti nemirom i strastima. zato se ne treba plašiti kazni koje od bogova mogu doći posle smrti. po kojoj se sve sastoji od atoma. kome nisu potrebni posebni uslovi sveta da bi postojalo. a kad ona nastupi nas nema. Dok jesmo smrti nema. Ni jedni ni drugi ne nadaju se nagradama. pa i duša. niti se plaše kazni bogova. praktična uputstva obe škole su slična kao što to primećuje i Seneka. Obe škole zapravo preporučuju život u sadašnjosti u kome se od života uzima ono što mu je prirodjeno dobro. Iako je epikurejska škola bila na lošem glasu. . Posle smrti ona više ne oseća.atomističku (Demokritovu) fiziku.

Po Bibliji. Na zemlji je bio njegov Sin . Filozofi srednjeg veka mahom su bili i visoki sveštenici crkve. U Grčkoj nijedno učenje nije uzeto kao obavezno i smatralo se da je dokaz slobode u okviru filozofije raspravljati o svim učenjima. Stari i Novi zavet nisu pružali zaokruženu i razvijenu teoriju o strukturi sveta i prirodi Boga. sa jedne strane. elementi hrišćanske dogme koja nije smela biti dovedena u pitanje. Da bi se razvila .Hristos. Bog je stvorio svet i čoveka iz ničega ( ex nihilo ). Antička filozofija je drugi izvor znanja pomoću koga se uobličava srednjovekovna filozofija. Z ovemo ih filozofima zato što su se bavili filozofijom. koji je "istosuštan" sa njim. slobodnom voljom. Ta njihova dvostruka uloga uticala je na neke promene u odnosu na sliku sveta antičke filozofije. Njihova glavna briga bilo je razjašnjavanje i izlaganje hrišćanskog učenja. a ipak usvajati i razvijati filozofsko znanje koje možda donosi izazove samom tom učenju. a ne zato što bi oni sami sebe najpre tako nazvali. Glavni problem srednjevekovne filozofije bio je kako verovati u hrišćansko učenje. pored još mnogih drugih stavova. SREDNJOVJEKOVNA FILOZOFIJA Izvori srednjovekovne filozofije Srednjovekovna filozofija razvila se pod uticajem hrišćanske religije. ali i tajnoviti vladalac ("svedržitelj") svemira. Hristos je jedan lik jednog jedinog Boga.3. On je ličnost koja govori i deluje. i antičke filozofije. Sve ovo su. sa druge. To otvara jedan problem koga ranije nije bilo u filozofiji.

Jedno ili Boga. Plotin je izgradio posebnu šemu koja objašnjava strukturu sveta. One su veza idealnog i materijalnog sveta. Materija je najniži stupa nj Bića. Ovim Plotinovim postupkom otvara se prostor za ono što će se kasnije u hrišćanstvu jasno označavati rečju vera. nego po pravilu uzima da ga u principu svako i uvek može imati. Osnovu za to prvo je pružio Plotin (204-270 n. ono se može uporediti sa suncem. one oživljavaju materiju. dok kod Plotina možemo govoriti o posebnim stanjima u kojima doživljavamo Boga: o intuiciji i ekstazi. ona je opozicija Jednom. Jovan Skot Eriugena. okrenute i prema jednom i prema drugom.e. neshvatljivo i sveprisutno. Novina je da je suština Plotinovog Boga iznad razuma. Čovek je biće na sredini ovih svetova. dok je materija potpuna tama. koji je dobio ovo ime po svom navodnom autoru. veku nastao spis kasnije poznat kao Pseudo-Dionisije Aeropagita. n. Filozofija je ustvari retko sklona da traži posebna stanja da bi se imalo neko saznanje.e. veku (827. niži stepen bića.) na Zapadu preveo jedan irski sveštenik. koga njegova priroda vuče i ka materijalnom svetu i ka idealnom svetu. Na vrhu šeme je Jedno (Bog). U tom spisu se jezikom grčke filozofije govorilo o imenima božijim i crkvenoj i nebeskoj hijerarhiji. . što znači da treba znati da filozofija i njeni pojmovi posustaju kada treba pozitivno odrediti šta Bog jeste. Pošto Jedno isijava iz sebe sve ostalo. prvom hrišćanskom episkopu u Atini. Ono isijava (emanira) iz sebe Duh (Nus) kao sledeći. Ova šema bila je prihvatljiva i inspirativna za kasnije hrišćanske pisce. ali je iznad njega postavio viši princip . ali je on toliko uticao na hrišćanstvo da ga spominjemo tek sada. Na osnovu Plotinovih ideja u Atini je u 6. Plotin je prihvatio Platonov svet ideja. Jos niže je svetska duša i pojedinačne duše živih bića.).teologija nužno je bilo nadovezati se na slična razmatranja antičke filozofije. Struja u filozofiji koja počinje sa njim naziva se novoplatonizam. Plotina bi trebalo obraditi u okviru završnog perioda antičke filozofije. Spis je tek u 9. U Duhu se nalazi Platonov svet ideja i modeli za sve stvari.

On smatra da teologija i filozofija govore o istom. 480-524) i Platonov dijalog Timaj. filozofiju koja se predavala u crkvenim školama. vek). e.Dalji putevi antičkih učenja ka srednjem veku bili su dosta zamršeni. gde se govorilo o Bogu stvaraocu koji stvara svet na osnovu ideja. Toma Akvinski je pisao samo Filozof. Neki. ali na suprotan način. tako da se ne mogu istovremeno prihvatiti. ali su u antičkom svetu neizbežno u kontaktu sa svetovnim znanjem svoga doba koje je predstavljala filozofija. do odnosa preplitanja i uzajamnog priznavanja. Čitanje Aristotelovih spisa i njihovo komentarisanje predstavljalo je potku srednjovekovne filozofije sve do njenog završetka. Negde od 7. od najranijeg perioda u kome su se mogli susresti. Prvi hrišćanski mislioci drže se svoje vere. Ostali Aristotelovi tekstovi su na Zapad stigli najpre preko Arapa. Spisi su ranije bili prevedeni na arapski i komenatrisali su ih čuveni arapski filozofi Avicena (11.e. Kada su prevedeni na latinski uticali su na zapadnu sholastiku. vide taj odnos kao rivalstvo. koji predstavlja zenit zapadne teologije srednjeg veka. na zapadu Evrope malo ko je znao grčki. Najčuveniji poštovalac Aristotela bio je Toma Akvinski. stupaju u različite odnose. Osnovno pitanje srednjevekovne filozofije: Odnos razuma i vere Filozofija i hrišćanstvo. od odnosa odbijanja. Na latinski su ranije bila prevedena Aristotelova logička dela (preveo ih je Boetije. veka n. To je ograničavalo upoznavanje sa starim grčkim filozofijama. . kao Tertulijan (155-220 n. Kada je mislio na Aristotela. vek) i Averoes (12.).

postavlja se i pitanje odgovornosti čoveka: da li je on slobodan i saodgovoran za stanje sveta i vlastito spasenje. Filozofija i teologija se mogu shvatiti i kao discipline koje se bave odvojenim oblastima. Za razliku od ovih mislioca koji su svi zauzimali ugledne položaje u svom vremenu. Hrišćanstvo najpre donosi promene u poimanju vremena. Ova sinteza dve discipline doprinela je da se u novom hrišćanskom svetu više izučavaju antički filozofi. a delom im pomažu da jasnije formulišu vlastite stavove. Na zapadu.Ovaj stav sa početaka hrišćanstva ne čudi. ubrzo osporavana kao nepraktična i zatvorena u sebe. na zapadu je sholastika. Dok su Grci smatrali da se svet obnavlja u ciklusima sličnim smeni godišnjih doba. kao što smo rekli. a čak i njihovi stavovi o Bogu su im delom prihvatljivi. ili ne. mislioci i oci crkve uviđaju da su religija i filozofija potrebne jedna drugoj i da se oni. Avgustin je shvatio da će unutrašnja preispitivanja o vlastitoj dostojnosti za spasenje i o istinama vere biti mnogo prisutnija nego ikada ranije. Istočni oci crkve Grigorije Bogoslov (329-390) i Vasilije Veliki (330-378). smatrajući ga svojim učiteljem.). Kako hrišćanstvo postaje opšteprihvaćena religija. Ovim novim temama koje je nametnulo hriščanstvo bave se svi kasniji filozofi. koje zbog toga ustvari ne protivreče niti smetaju . unoseći u njega drugačije ideje. Od njih se može učiti logici i metafizici. dakle buduću promenu koja će radikalno izmeniti postojeći svet. e. Međutim. iako hrišćani. Pjer Abelar (1072-1142 n. kasnije i Jovan Damaskin (675-749). Ove razlike dolaze do izražaja u delu Avgustina (354-430 n. hrišćani očekuju nastupanje Carstva nebeskog. Pošto Bog stvara svet ex nihilo. zbog toga ima mnogo veću odgovornost za njegovo stanje nego neki grčki bog.) je prošao svojevrsnu "povest nevolja" zbog svoje želje da spoji razmišljanje i veru. kao crkvena filozofija. mogu složiti sa mnogim stavovima antičkih filozofa. U sklopu Božije odgovornosti. jer hrišćanstvo zaista menja grčki svet. e. odnosno večni život. Toma Akvinski (1225-1274) stvara teološki sistem u kome sledi Aristotelovu filozofiju. otvoreno pozivaju da se izučavaju antički filozofi. pošto sada svaki čovek očekuje lično spasenje.

formiraju i svi naši pojmovi. Ovaj poslednji način gledanja na odnos vere i razuma zastupali su engleski franjevci Rodžer Bekon (1210-1294). (konceptualizam). Svi ovi mislioci bavili su se Aristotelom. svaka posvećena svom načinu istraživanja. ili 3) postojanje opštih reči ukazuje da pored pojedinačnih stvari koje upoznajemo iskustvom. filozofija bi se bavila onim o čemu postoji čulno iskustvo ili onim što se zasniva na čulnom iskustvu. a teologija onim čega nema u čulnom iskustvu. vera može dokazati. o kojima naše opšte reči i opšti pojmovi svedoče (realizam).(ali previše i ne pomažu) jedna drugoj. . i ova rasprava je na neki način bila nastavak njegove rasprave sa Platonom. ali se u njih može verovati. rasprava o univerzalijama ili opštim pojmovima. dakle. U vezi sa razlikama između poslednja dva pristupa odnosu filozofije i teologije. Nominalisti i konceptualisti su smatrali da svi nama dostupni dokazi. da se. polaze od odnosa vidljivih stvari. Odatle sledi da se pomoću tih pojmova ne može dokazivati Božije postojanje. preko vidljivih stvari. U ovoj podeli sfera. Duns Skot (12661308) i Vilijam Okam (1300-1350). Tada su se pojavili i mnogi dokazi postojanja Boga. Realizmu su bili skloni oni mislioci koji su smatrali da iz filozofije mogu doći uverljivi argumenti u prilog veri. onda se teologija okreće onim stvarima koje se ne mogu znati. razvila se na kraju srednjeg veka tzv. ili 2) one upućuju na pojmove našeg razuma kojima opisujemo pojedinačne svari. Pitanje koje se tada postavljalo bilo je: Da li su opšte reči: 1) samo imena kojima označavamo više sličnih pojedinačnih stvari koje jedino postoje (nominalizam). zato što je to stvar našeg izbora. i da se na taj način. Odnos prema Bogu se mora ostaviti veri u okviru koje ne tražimo dokaze. u realnosti postoje i nevidljive opšte suštine. Na ovaj način one mogu paralelno da postoje. Ako bi sferu čulnog iskustva označili kao sferu koju možemo znati.

. počelo je pretumačivanje uloge našeg razuma: po misliocima koji navešćuju modernu epohu. praktičnih problema. razum treba prvenstveno da se posveti razrešavanju svetovnih.Na ovaj način.

takođe na osnovu iskustvenih posmatranja. U tom periodu otkriva se štamparska mašina. Slika sveta koju je srednji vek preuzeo od Aristotela i prilagodio je sebi. a krajem 15. Javlja se pokret humanizma koji predstavlja ponovno otkrivanje kulture Stare Grčke. koja kao da pruža nove neslućene mogućnosti. barut. utvrđuje da se planete ne kreću po idealnim krugovima kako je nalagalo idealizovanje nebeskih prilika koje datira još od pitagorejaca. Galileo Galilej (1564-1642) sistematski upotrebljava eksperimente da bi utvrdio zakone kretanja nebeskih tela i tela na zemlji.Amerike. U svim granama umetnosti javljaju se izuzetni autori. Preokupacije ljudi se menjaju.1. Teoriju prihvataju drugi izuzetni naučnici. Renesansna filozofija i Frensis Bekon Uzima se da period renesanse obuhvata 14. Dok je srednji vek bio usmeren ka nadzemaljskoj sreći i ka spasenju kroz veru. U toku tog perioda evropska kultura izlazi iz srednjevekovlja. već po elipsama. renesansni čovek se vraća ovozemaljskim vrednostima. prve naočare i teleskopi.4. MODERNA FILOZOFIJA 4. 15 i 16. Johan Kepler (1571-1630). vek. Nikola Kopernik (14731543) postavlja hipotezu o nebeskom sistemu u kome zemlja kruži oko sunca koja nailazi na otpore u crkvi. veka ljudi postaju svesni postojanja Novog sveta . Paralelno sa ovim promenama u nauci menja se i svakodnevni život. . kompas. biva dovedena u pitanje pojavom novih naučnih teorija o strukturi kosmosa.

čega se treba osloboditi. Pomoću znanja čovek treba da postane gospodar prirode. Bekon naziva ove pojmove "Idoli". zabludama kojima nekritički verujemo. preko događaja koje smo iskusili i autoriteta koji su delovali na nas. Idoli pećine su idoli koji su različiti od pojedinca do pojedinca i vezani su za način na koji je svako od nas formirao svoja mišljenja. dok su Idoli . za izražavanje novih ideja. Idoli plemena su pogrešne predstave kojima je sklon ceo ljudski rod. Bekon je primetio da je potrebna Obnova nauke na sasvim novim osnovama. nego radije Idolima. Bekon to kaže kroz kratku izreku: "Znanje je moć". a to možemo postići novom metodom indukcije. S druge strane.Frensis Bekon (1561-1626). zato jer mu smisao koju ta reč ima u Bibliji omogućava da ukaže da su te predrasude nešto pogrešno.izvođenja iz pretpostavljenih prvih principa stvarnosti. Postoje četiri vrste idola koji su izvor zablude. dati joj nova "oruđa" za rad ili "Novi organon". Da bi dobili takvo korisno znanje moramo promeniti i metod nauke. Ali. Naš razum i njegova tumačenja prirode treba moći korigovati. koji je formiran prema starim idejama.Ove promene u svojoj filozofiji sažima jedan Englez . objašnjava i otpor na koji nailaze nove ideje i sporost u dolaženju do novih otkrića. Dok je ranije nauka prvenstveno služila obrazovanju ličnosti. čime ga najčešće činimo jednostavnijim nego što on jeste. sada njen cilj treba da bude uvećanje čovekove moći nad prirodom i dolaženje do otkrića koja će unaprediti svakodnevni život. ili da verujemo pojmovima koje spontano i najčešće stvaramo. Ranije su metafizička razmatranja prevashodno koristila metod dedukcije . Prvo treba promeniti njen cilj. jer će izvođenje iz pogrešnih principa dovesti do pogrešnih zaključaka. sklonost da se nekritički pridržavamo već naučenih istina. Bekon je smatrao da naš duh nije najpre ispunjen Idejama koje nam istinito predstavljaju stvarnost. koji će njene zakone okrenuti u vlastitu korist. One se odnose na našu sklonost da svet prilagodimo svojim željama i svojim moćima razumevanja. kako se zvala jedna Bekonova knjiga. Zbog toga dedukcija neće biti najbolja metoda nauke. koja predstavlja postupno izvođenje teorija iz posmatranja i eksperimenata. Idoli trga su vezani za probleme koji nastaju iz korišćenja staroga jezika.

To nas dovodi do pitanja metode. tradiciju i religijska verovanja koji često od ljudi traže pristajanje bez razmišljanja. odnosno do pitanja o pravilima za dobro služenje razumom. i empirizam. Oko tih pitanja trude se: racionalizam. razum nije instrument koji uvek dovodi do ispravnih zaključaka. Zbog toga ga je potrebno bolje upoznati i pokušati da se on poboljša i usavrši. Spinozu i Lajbnica. što znači da predstavlja biće koje je sposobno da otkriva istinu.pozorišta vezani za društvene autoritete. u okviru koga ćemo obraditi Dekarta. . Čovek se sada tumači prvenstveno preko te svoje osobine da ima razum. Ona uzima kao svoj zadatak da upozna prirodu razuma. kako će kasnije reći Dekart. Bekonova filozofija dobro opisuje scenu na kojoj će se odigravati moderna filozofija. daje i sluša razloge za tvrdnje o svetu i tako formira svoje mišljenje. koji ovde predstavljaju Lok i Hjum. Iako jednako raspodeljen svim ljudima.

Dekart se. ako nešto treba da bude istinito ili dobro. pravcu čiji je Dekart začetnik.2. On misli da. pa čak i u matematičke istine . On veruje da svako poseduje "prirodno svetlo razuma". kaže se da na filozofsku scenu stupa subjekt. Dekart je bio duboko nezadovoljan znanjima koja je primio kroz sholastičku filozofiju. Naprotiv. Ovu istinu on je izrazio u čuvenom stavu: Mislim. odnosno "urođene ideje" pomoću kojih može doći do sigurnih istina. to ne znači da uvek i dolazi. od 17. dakle. ne bi li možda tako našao nešto u šta se ne može sumnjati. pita: Šta se dešava ako posumnjam u ono što sam naučio od drugih. Međutim. U racionalizmu.šta ostaje kao istina u koju se ne može sumnjati? Odgovor je bio da čak iako sumnjam u sve. U moderno vreme. to svedočanstvo treba naći u vlastitom razumu (lat. U potrazi za primerom sigurne istine. Racionalizam Rene Descartes Dekart (1596-1651) je ključna figura na početku moderne filozofije. Zbog toga je došao na ideju da sva njemu poznata znanja podvrgne sistematskoj (metodičkoj) sumnji. i u ono što mi kazuju čula. on sam mora moći da se uveri da je to tako. dakle jesam (na latinskom: Cogito ergo sum ). Tako on ustanovljava četiri pravila metode kojih se treba pridržavati u nauci: . Ovu istinu saznajem potpuno jasno i razgovetno i bez pomoći čula. što je filozofsko ime za pojedinca koji želi da sam bude nezaobilazan faktor u pitanjima istine. Dekart se bavio potragom za takvom istinom da bi dobio primer koga treba slediti i u saznanju ostalih stvari. ne mogu sumnjati da postojim ja koji sumnjam. veka. racio).4.

Taj svet se u svom funkcionisanju ne obazire na naše želje. One mogu da postoje nezavisno jedna od druge. Prostiruća supstancija odlikuje se time da zauzima prostor. . Fizički svet je trebalo da bude objašnjen jednostavnim i univerzalnim zakonima o kretanju čvrstih tela. i da njene metode treba proširiti ka ostalim naukama. 3.1. Dekart je smatrao da se ova pravila uspešno primenjuju u matematici. 4. ima težinu i kreće se. htenja i maštu. Misaona supstancija sadrži sve ono čime se bavimo kad mislimo. 2. a ne bezbrojnim i različitim unutrašnjim formama koje je pretpostavljao Aristotel. ali takođe i osećanja. Smatrao je da je metafizika osnova sveg saznanja i da iz nje slede ispravna fizika. da bi se izbegle moguće greške. Pomoću ovih pravila možemo da napredujemo u nauci sigurni da dolazimo do pouzdanih znanja. Po Dekartu svet je podeljen na dve supstancije . a zatim i sve ostale nauke. Ono što ostane neobjašnjeno treba objasniti pomoću ovih prostijih stvari. Treba prihvatati samo one istine koje saznajemo potpuno jasno i razgovetno. Na kraju treba još jednom preći ceo proces. Ovakva slika sveta odgovarala je mehanici. nauci koja je tada bila u punom razvoju. u njoj takođe deluju fizičke sile. Dekart je zasnovao i posebnu modernu metafiziku. Zato ispitivanje aristotelovskih svrha treba isključiti iz nauke.misaonu i prostiruću (materijalnu) supstanciju. Složenije probleme treba razložiti na jednostavne i lakše shvatljive delove.

Za života su mu objavljene dve knjige Principi filozofije Rene Dekarta i Teološko-politička rasprava. na osnovu nje objašnjavaju se sve druge stvari. Spinoza se slagao sa Dekartom da u našem duhu postoje urođene ideje koje nam pružaju znanje o osnovnim osobinama stvarnosti. causa sui). Ta knjiga je bila napisana "geometrijskim redom". U 24. ne želeći time da postignu nikakvu svrhu. jer ćemo tako biti na sigurnom putu. Baruh Spinoza Dok je Dekart brinuo o tome kako da se razum upotrebi u nauci. To uključuje čoveka: on je samo modus u Božijem duhu ili modus prirode koji zavisi od njene celine i podvrgnut je njenim zakonima. O ljudskim svrhama treba da brine sam čovek. . Baruh Spinoza (Holandija. U saznanju stvari treba početi od njih. Posle njegove smrti objavljeno je njegovo glavno delo "Etika". 1632-1677) je više bio okrenut upotrebi razuma za rešavanje religijskih i etičkih pitanja. Spinoza nalazi u ideji beskonačne supstancije koju naziva "Bog ili priroda". a svaki sledeći stav se dokazuje pozivanjem na prethodne stavove. Spinoza je na ovaj način odgovarao i na pitanja zašto volimo ili mrzimo i da li smo slobodni ili ne. godini Spinoza je bio isključen iz svoje jevrejske zajednice zbog svojih stavova o Bogu.Tela se naprosto ponašaju prema zakonima prirode. Na njenom početku su definicije i aksiome. Tako da "Etika" u sebi uključuje i metafiziku i pogled na etiku izveden iz nje. Početak koji je tražio. S druge strane. menjajući svet oko sebe. Bog je jedina stvar koja je uzrok same sebe (lat. kojoj nije potrebna nijedna druga stvar da bi bila shvaćena. odnosno.

prema tome. Smatrao je da je takvo mišljenje pogrešno i da je. i stvari u njemu ne treba posmatrati sa željom da nađemo svrhu zbog koje one postoje. smatrao da postoji samo jedna supstancija) ima beskonačno mnogo osobina ili atributa. stopljenost duha i tela tolika da su oni samo dve strane jedne iste stvari. mašta. Bog nije stvorio svet radi nekog cilja. po božijoj zamisli. Spinoza je slobodu volje tumačio kao uverenje da je čovekov duh odvojen i nezavistan od njegovog tela i prirode. Uzaludno je pokušavati da se telu nametnu pravila koja su suprotna opštim zakonima prirode. kao što je to mislio Aristotel i sholastičari. u cilju zajedničkog produktivnog života. dok su modusi mišljenja npr. ali ljudi. mi saznajemo Boga i odupiremo se negativnim afektima. treba da utiču na same sebe onda kada njihovi nagoni povlače mržnju i sukobe. saznajući prirodu. jedina supstancija. Mi imamo tu ideju samo zato sto su nam nepoznati svi uzroci koji deluju na nas. . poimanje. obrnuto. kretanje i mirovanje. Oni to mogu da urade jedino tako što će se truditi da shvate i saznaju zakone prirode koji deluju na njih. Na ovaj način. Ovi atributi se dalje granaju prema svojim modusima. Bog (Spinoza je. koji nije stvoren da bi zadovoljio potrebe ljudi. saznanje njegove prave prirode biti u relaciji sa našim željama. prema tome. Smatrao je da je naivno misliti da je istinit svet odgovara našim predstavama o onome što je dobro i korisno i da će. za razliku od Dekarta. Spinoza je smatrao da ovakva slika sveta. ne igraju ulogu u objašnjenju sveta. ali naš razum može da shvati samo dva: mišljenje i protežnost (zauzimanje prostora).Ova. volja ili osećanja. omogućuje da se otklone mnoga mišljenja koja je smatrao zabludama. Bog ili priroda je uzročni sistem. jedna nova metafizika. Spinoza je osporavao slobodu volje (setimo se da je po njemu samo Bog slobodan) i pored toga što mi imamo ideju o vlastitoj slobodi. Modusi (varijante ili oblici) protežnosti su npr. Svrhe.

Njegove najpoznatije knjige su Monadologija. a ne gleda na nju kao na žrtvu koju čini radi nagrade. Zbog te pretpostavke da Bog bira jedan od mogućih svetova mi ne možemo znati samo pomoću logike koji je to svet. Lajbnic se ne slaže sa Spinozom da se svi zakoni prirode mogu racionalno izvesti iz prvobitne supstancije (Boga ili Prirode). koje je Lajbnic napisao povodom Lokovog Ogleda o ljudskom razumu. Lajbnic je jedan od tvoraca računa beskonačno malih brojeva (današnjih izvoda i integrala) koji je u isto vreme. On je mislio da zakoni logike. matematike i metafizike spadaju u istine uma koje su očigledne. dok je kod Spinoze vezan metafizičkim zakonima i ne može stvoriti drugačiji svet od postojećeg. nego kao izvor trajnog zadovoljstva na ovom svetu. ali on usvaja i neke prigovore empirizma i stvara originalnu filozofiju. nezavisno od njega. Trajno dobar može biti samo onaj koji vrlinu smatra boljom od poroka. bio otkrio i Njutn. pri stvaranju sveta bira jedan mogući svet. Osim filozofije bavio se i matematikom i diplomatijom. Matematika je bila ono što je Lajbnica vodilo ka racionalizmu (kao i ostale racionaliste). Zlo i dobro koje čine drugi ljudi umnogome su nezavisni od njihove volje i nema smisla previše se ljutiti na njih ili im zavideti. 1646-1716) je takođe filozof čije učenje spada u racionalizam. to . Bog. Ali stavovi prirodnih nauka su činjeničke istine (kontingentne ili slučajne istine) koje se mogu saznati samo iskustvom. Teodiceja i Novi ogledi o ljudskom razumu.Spinoza je korist od ovakvog učenja video u smanjivanju razloga za mržnju i zavist. vlastitu težnju za vrlinom ne treba shvatiti kao ropstvo za koje tražimo nagradu na ovom ili onom svetu. Gottfried Wilhem Leibniz Lajbnic (Nemačka. S druge strane. Po Lajbnicu.

Opravdanje Boga se naziva teodicija. One mogu da predstavljaju (opažaju) okolinu. Ovaj princip o savršenosti sveta je od pomoći i u fizici. Lajbnic je smatrao da se svet sastoji od monada. Bog je tako osnov prestabilirane (unapred određene) harmonije koja postoji između monada. Ali Lajbnic ipak nije odustao od metafizike. vraća Aristotelu. svaka iz svog ugla. da se svaka promena zbiva postupno. odnosno o vlastitoj svesti. saznajemo na osnovu iskustva o nama samima.možemo da saznamo samo iskustvom i sve istine o tom našem svetu ne proizilaze iz početnih očevidnih principa. ne postoji nikakva garancija da možda ne grešimo u tim pretpostavkama. Najviša monada . Lajbnic se ovde. zato jer "dušu" uzima kao model za objašnjenje materijalnog sveta. predstavljajući supstanciju kao živu silu. Po njemu. o osnovi stvarnosti . Jednostavno. Verovatno pod uticajem svojih otkrića u matematici. naša znanja su samo hipoteze ili pretpostavke. je ona sila koja celu prirodu i sve monade u njoj ujedinjuje u svet. kako se zvala i jedna od Lajbnicovih knjiga. U religiji. . a ne obrnuto.supstanciji. Lajbnic je smatrao da je ovaj naš svet najbolji od svih mogućih svetova.on. dajući mu najsavršeniju moguću formu. U ovoj podeli ogleda se uticaj empirizma na Lajbnica. naprosto nije mogao da stvori bolji svet. ova ideja služi da se Bog opravda zbog svih zala koje postoje na svetu . odnosno. ali ne mogu da deluju jedna na drugu. aktivnih sila koje deluju u svakom (beskonačno malom) deliću prirode i preobražavaju ga u skladu sa svojom prirodom.zakon koji tvrdi da priroda ne čini skokove. Samim tim. iz njega je Lajbnic izvodio zakon kontinuiteta . Na primer.Bog.

odnosno da ne mogu biti potpuno izvesne. Ili kako on kaže: "Ništa nema u razumu što prethodno nije bilo u čulima". pre nego se sustretne preko čula sa pojavama prirode. Sve proste ideje potiču iz dva izvora: 1) čulnih oseta i 2) refleksije .4. Po Loku. apstrahovanjem (zanemarivanjem posebnih karakteristika pripadnika . granicama i izvesnosti znanja čime je definisan predmet teorije saznanja (epistemologije). Empirizam je filozofsko stanovište koje smatra da se naše naučne teorije mogu opravdati samo na podacima čulnog iskustva. i da one mogu posedovati samo određenu. tabula rasa (neispisana ploča) i da u duhu ne postoje urođene ideje pomoću kojih možemo. saznati krajnju prirodu stvarnosti. Lok je verovao da je naš duh. bez iskustva. verovatnoću.empirizam (empirija=iskustvo). veću ili manju. Način na koji je odgovorio na to osnovno pitanje određuje poseban filozofski pravac . Empirizam John Lock Jedna od zasluga Džona Loka (Engleska. Dele se na proste i složene. Složene ideje nastaju kombinovanjem ovih prostih ideja i kasnije.opažanja događaja u našem duhu. ideje su sve ono što može biti predmet misli.3. Svo znanje o stvarima koje možemo imati zasniva se na idejama o stvarima koje dobijamo preko čula. 1632-1704) sastoji se u tome što je precizno postavio osnovno pitanje moderne filozofije o poreklu.

čulnih podataka dobijenih iz iskustva i naših teorija o tom iskustvu. u empirizmu se reč supstancija odnosi na stvari koje nas okružuju i o kojima možemo imati samo neadekvatne (nepotpune) ideje. Lok je na svoje doba snažno uticao i svojom političkom filozofijom. čime dobijamo pojam vrste) ili uočavanjem sličnosti ili razlika među njima. određene tvrdoće i savitljivosti. odnosno ono je pretpostavka koja uvek može biti opovrgnuta nekim novim iskustvom. i sekundarnih kvaliteta (boja. masa). nikad ne saznajemo njihovu realnu suštinu. nego opažanje slaganja ili neslaganja među idejama. zdravlje. toplota. Građanima je ostavljeno da slobodno biraju između svega što drzava ne zabranjuje. već da su više subjektivni doživljaji. Tu se jasno vidi razlika između empirizma i racionalizma. a ona treba da zabranjuje što . međutim. sa nekom idejom o nečem podležećem (nekom supstratu) što nosi te osobine. Ideje o supstancijama su uvek neadekvatne. zlatu mi spajamo ideje o metalu žute boje. Dok racionalizam smatra da je celinu i osnovu stvarnosti zahvatio preko nekih jednostavnih ideja. Neki putokaz ka realnoj suštini predmeta Lok je našao u razlikovanju primarnih kvaliteta . kretanje. svojinu i sreću. npr. Među složene ideje spadaju i ideje o supstancijama. Kada razmišljamo o nekoj supstanciji. ukus) za koje je smatrao da ne opisuju suštinu stvari.(oblik. Naše je znanje uvek hipotetičko. Država ne sme da zadire u prirodna prava gradjana i postoji da bi taj prirodni poredak zaštitila preko zakona koji će biti jednako primenjivani na sve. empirizam izvan onoga što trenutno znamo vidi otvoreno polje o kome ništa unapred ne možemo reći. On je smatrao da su u prirodnom stanju svi ljudi jednaki i da prema tome svako ima jednako pravo na život. npr. iako saznajemo mnogo o stvarima.određene vrste i zadržavanjem opštih. Dok u racionalizmu postoji jedna ili dve supstancije o kojima posedujemo potpuno jasne i izvesne ideje. Empirizam odustaje od metafizike. naglašava da mi na taj nacin. Lok. za koje je smatrao da zaista postoje u predmetima u obliku u kojem ih vidimo. Opšta definicija znanja kod Loka je da znanje nije odgovaranje naših ideja realnoj suštini stvari.

Edinburg. ne treba se nadati da do iste izvesnosti možemo doći kada saznajemo prirodu i njene zakone. ista i tačna. Naučni zakoni. To se ne može izbeći jer nauka uvek predviđa trudeći se da bude korisna svakome i u svim slučajevima. Ovakve ideje postale su osnova liberalizma. Svo znanje Hjum deli na dva dela: znanje o odnosima ideja i znanje o činjenicama. građani imaju pravo da se pobune protiv vlasti. Dejvid Hume Dejvid Hjum (1711-1776. Karakteristika prirodnih nauka je da one tragaju za zakonima prirode. Matematika se sastoji od iskaza koji su nužni i potpuno izvesni. odakle mi možemo znati da je neka veza nužna i da je naše predviđanje tačno? . Ako država ugrozi njihova prirodna prava. primećena u prošlom iskustvu. Naučni zakoni uvek imaju tu formu opšteg stava i pretenduju na opšte važenje. Škotska)je mislilac sa kojim se završava period empirizma u modernoj filozofiji. čak i da takve stvari kao što su trouglovi ne postoje u materijalnom svetu. odnosno da će se po nužnosti ponoviti uvek. Hjumov cilj u filozofiji bio je da što preciznijim argumentima uzdrma poverenje u potpuno izvesne stavove o svetu do kojih dolazimo na ovaj ili onaj način. Evo kako Hjum to dokazuje. kao što to podrazmeva racionalizam. nego i da je ta veza nužna.manje. To znači da bi matematika bila moguća. Kada kažemo da je neka pojava uzrok druge pojave smatramo da je tačno da će uvek kada imamo jednu stvar ona proizvesti određenu drugu stvar. dakle. Ali. Matematika i logika su jedinstvene po tome što predstavljaju znanje o odnosima među idejama. odnosno nužnim vezama između prirodnih pojava. ne tvrde samo da postoji stalna veza između dve pojave. Sada se postavlja pitanje.

jer posledicu neke pojave ni na koji način ne možemo znati pre nego je ustanovimo u iskustvu. a ne i da li će se ponoviti u budućnosti. očekujući da će se ono menjati. ni među čulnim iskustvima. Hjum iz ovoga zaključuje da u osnovi verovanja da je nešto zakon. Ako bi prvi put videli vatru to bi išlo izuzetno teško. budući da u njemu nema logičke nužnosti ni potpune iskustvene potvrđenosti. već navika našeg duha da dve stvari. dok smo ustvari dobili jer smo se rešili samo jedne zablude o moćima našeg razuma. iskustvo ne može da pruži potpunu izvesnost. iz njega sledi da je sve znanje o prirodi. Na primer. Do nekih etičkih činjenica možemo doći tek ako svoj pogled usmerimo ka sebi. jer mi možemo znati samo da se nešto dogodilo u prošlosti. i shvatimo da se etika zasniva na našem promenljivom i posebnom biću. koje su se javljale zajedno. zaključite da će vas ta stvar opeći ili se ugasiti bez kiseonika. nema etičkih činjenica koje bi bile nepromenljive i večne. asocira jednu sa drugom i da očekuje njihovo ponovno vezano javljanje u budućnosti. Odnos "jeste" i "treba" iskaza Hjum je smatrao da i važeći principi u etici i politici. biti opovrgavano i usavršavano. Izvan nje. pokušajte da iz ideja koje dobijate dok iz daljine posmatrate vatru. Iz tog zaključka sledi da je za saznavanje prirodnih veza potrebno iskustvo. ni među idejama. ne stoji nikakvo znanje koje se može izvesno znati. Medjutim. Nekome se može učiniti da smo sa ovakvim stavom nešto izgubili.ljudskoj prirodi. Iako je ovakav temelj ljudskog znanja u jednoj osobini ljudske prirode dovoljan za praktične svrhe. počivaju na sličnoj vrsti osnove .Hjum prvo primećuje da ta nužnost nije logička. samo manje ili više verovatno i da se prema njemu treba odnositi bez dogmatičnosti. Da su te dve sfere odvojene možemo videti ako probamo da pokažemo da neka empirijska činjenica nužno povlači određeni stav odobravanja .

Ovaj odnos je dobio naziv "Hjumova provalija". a da ne budete automatski optuženi da na taj način potkopavate društveni moral. . da će prihvatanje novih istina automatski naruštiti društveni poredak. Hjumova provalija govori o tome da je neopravdano primoravati nekoga da prihvati naše vrednosti pod izgovorom neoborivosti naših verovanja. Na primer. Te dve sfere su u principu odvojene. ako čujemo da je dan sunčan ili da je olovka oštra da li pri tom osećamo automatski poriv da nešto odobravamo ili ne odobravamo? Možemo da se složimo sa Hjumom da to nije slučaj. Hjum sada tvrdi da su stavovi etike ("treba" iskazi) i stavovi o činjenicama ("jeste" iskazi) logički nezavisni i neizvodivi jedni iz drugih. onda etika nastaje prvenstveno pod uticajem naših osećanja. ali one nisu takve da bi obesmišljavale slobodu istraživanja. koja su toliko tačna da je u njima preslikano božije znanje. Ako sfera činjenica ograničava ono što može biti istinito ili lažno i o čemu sudi razum.ili neodobravanja nečega. Hjumova filozofija kao svoj cilj ima osvajanje individualnih sloboda preko razvezivanja krutih veza između znanja i nužnosti. i činjenica i vrednosti sa druge strane. znanje o činjenicama nam još ne govori šta treba da odobravamo i kakvi treba da budemo. Čak i da pred nekoga stavimo sva znanja ovoga sveta. još uvek će za odgovor na pitanje da li je nešto dobro biti neophodno da on pogleda u vlastito srce. zapravo posebnog moralnog čula. Ove veze postoje. sa jedne strane. Većina naučnih doostignuća tog vremena napadana je upravo sa ovim argumentom. Evo još nekih posledica ovakvog stava: Ako su ove sfere odvojene onda je slobodno istraživati i opovrgavati stavove iz sfere činjenica. Sledeći sličnu argumentaciju onoj koju smo već upoznali. jer će oslabiti verovanje u moral.

Enciklopedija je izašla u 35 . tumačeći je uvek iz nje same. zatvorena duha. a ne prirodni zakon i volja ljudi. kao što je mislio Spinoza ili da je znanje o njegovim namerama nemoguće. Holbah. Prosvetiteljstvo U toku 18.4. koja će biti zbornik dotadašnjih naučnih i filozofskih znanja. onda je pozivanje na božiju volju samo paravan za interese samozvanih božijih predstavnika na zemlji. Ako je tačno da se Bog ne meša u ljudski život. ako se potrude da upoznaju prirodu i sebe kao deo prirode. uskoro uslediti nova i nova saznanja o prirodi. Prosvetitelji su videli da se nauka brzo razvija i da će. stanovište po kome je Bog stvorio zemlju. ali se posle toga ne meša u ljudski život koji je ostavljen samim ljudima da ga urede. ideje o razumu kao izvoru sposobnosti da samostalno znamo šta je istinito. Zbog te potrebe za naučnim znanjem o prirodi. pridržavaju već usvojenih mišljenja čak i kada su ona pogrešna. Ljudi će mnogo manje biti podložni manipulaciji koja učvršćuje njihove predrasude i neprijateljstva. Didro i Dalamber pokreću obiman projekat Enciklopedije. Kondijak. Zbog toga Volter veruje u deizam.4. preko zakona koji deluju u njoj. Za prosvetitelje je glavni greh bio ne biti otvorena duha za nova saznanja. sklonost ljudi da se. određuje ljudski život do najsitnijih detalja. Ruso. Niz francuskih filozofa (Volter. postaju šire prihvaćene. Monteskje i Helvecijus) se ne zadovoljava time da te ideje postoje u knjigama. već žele da izvuku iz njih što više posledica i učine ih šire poznatim i društveno relevantnim. Prepreka tom razvitku mogu biti samo ukorenjene predrasude. Lametri. Didro. Dalamber. Prosvetitelji su smatrali da bi napredak ljudskih znanja bio mnogo brži ako bi se ljudski rod oslobodio uverenja da na prirodu i ljude utiču transcendentne (natprirodne) sile. ukoliko joj ništa ne bude stajalo na putu. i da Božija volja. Tako se javlja pokret koji je dobio ime Prosvetiteljstvo. veka.

ugrozila krajnjom netolerancijom koju je pokazala prema protivnicima revolucije. umesto trajnih i nepromenljivih osnova u tradiciji i veri. Oblik vlasti se po njima može opravdati samo pred sudom ljudi kojima se vlada. toleranciju. koja je bila veliki preokret u istoriji Evrope. Lametri piše knjigu Čovek mašina. Na taj način je postavljena osnova za Francusku revoluciju. koja celokupnu prirodu vide kao poprište mehaničkih kretanja. do 1780-te godine i na njoj je radila većina filozofa prosvetiteljstva. Tako se formiraju prva materijalistička učenja u novom veku. pravnu jednakost). ona je ostvarila neke prosvetiteljske ideje (npr. a zalagali su se za slobodu mišljenja i štampe. organizacijom materije. Mnogi od njih su doveli u pitanje i apsolutnu razliku između duše i tela koja je bila u osnovi dotadašnje metafizike. Sa jedne strane. . odnosno oni treba da svojom voljom pristanu na to. i uopšte ono što su smatrali da je "razumno".tomova u periodu od 1751. prosvetitelji su se snažno suprostavljali bilo kakvom obliku pravne nejednakosti među ljudima. Prateći naročito ideje Džona Loka. a Holbah delo Sistem prirode u kome se trudi da objasni sve čovekove osobine. kao npr. prosudivši razumno o postupcima vlasti i društvenom uređenju. versku toleranciju. prosvetitelji su odbacivali metafiziku. ali je druge. Tako je društvo. U etici i politici. Francuska revolucija imala je dvojnu prirodu. pa i mišljenje. zasnovano na promenljivoj saglasnosti ljudi.

Kantov poduhvat u toj oblasti se može posmatrati kao sjedinjavanje najboljih elemenata empirizma i racionalizma u novu sintezu. Pozabavimo se prvo Kantovom teorijom saznanja. Bio je poznat po pedantnom i urednom životu. Ovim trima kritikama pripadaju i tri osnovna. jednostavna pitanja filozofije: Šta mogu da znam?.Nemačka klasična filozofija (ili Nemački klasični idealizam).4.baš on kao zadatak svoje filozofije uzima izgrađivanje univerzalnih normi koje bi svi mogli da prihvate. Empirizam je učio da predmet nauke mora biti dat u iskustvu i da nije moguća pouzdana . u Rusiji). Ipak. Šta treba da činim? i Čemu mogu da se nadam? Kant na ova stara pitanja filozofije odgovara na novi način. zadržavajući svoje različitosti. Kažu da za života nije napuštao grad. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. Njemačka klasična filozofija Imanuel Kant Imanuel Kant (1724-1804) je živeo u Kenigzbergu. dodeljujući nove uloge pojmovima slobode i uma. U filozofiji sa njime počinje novi period . gradu u ondašnjoj Pruskoj (danas je to Kalinjingrad. on je u filozofiji stvorio učenje koje je daleko od zatvorenosti u lokalne okvire . njegovi sugrađani mogli da navijaju sat po njegovim šetnjama. tako da su npr.5. Kantova najpoznatija dela su tri kritike: Kritika čistog uma.

a ne na drugi način. dakle. Kant je izvor svih takvih formi. Taj razum sada nije deo duha u kome se stvara navika kao kod Hjuma. nego moć koja svojim pojmovima koje ne izvlači iz iskustva. iako je to jedna od najvažnijih stvari u naukama. Ali. Ovi pojmovi govore o tome da je razum logički raniji kada formiramo neku hipotezu. naš razum svoje pojmove i hipoteze koje je stvorio. Udeo razuma u saznanju zvao je apriori saznanja. ali ti zakoni ne bi bili saznati bez njegovog razuma. npr. koje povezuju čulna iskustva i prave od njih povezano i objašnjeno iskustvo (nauku). odnosno jednu hipotezu. za napredak saznanja. Za napredak nauke prvo je potrebno zamisliti (izmisliti) moguće objašnjenje pojava. Odatle sledi da je nemoguća nauka koja raspravlja o prirodi supstancije kao da je ona data preko urođenih ideja. na koju se uvek pozivamo kada tvrdimo da u prirodi vladaju zakoni. . Hjum je stvorio probleme i empiristima i racionalistima. kao što je bio slučaj kod racionalista (Kant je moć da se imaju urođene ideje nazivao "intelektualni opažaj". smestio ipak u razum. Na taj način čini se kao da subjekt propisuje prirodi njene zakone. povezuje iskustvo. preko urođenih ideja koje su istinite same po sebi. To je još jedna potvrda moći subjekta i značaja njegovih osobina. Razum. tvrdeći da uzročni odnos kao forma ne postoji u iskustvu. On to ne čini realno. ni izvor urođenih ideja kao kod Dekarta.nauka o predmetima koji nisu dati u iskustvu. za razliku od opažanja čulima). a udeo iskustva. prvenstveno njegove slobode. To je to novo rešenje za problem teorije saznanja koje je predložio Kant. Dotle se Kant slaže sa empiristima. može da proverava i opravdava samo pomoću iskustva. Posle toga. A takvih formi koje omogućavaju iskustvo ima više. dok se čulni podaci potom smeštaju u okvire koje je postavio razum. obezbeđuje vezu raznovrsnosti iskustva i može time da usmerava eksperimente. aposteriori saznanja.

niti teorija koju ne treba opravdavati nekim opažanjem. Kada misli na razmatranje ovakvih pitanja Kant ne govori više o Razumu nego o Umu. Ali.Pošto se ovo povezivanje iskustva moze zvati i sinteza. beskonačnosti. Ne možemo prekinuti raspravu pod izgovorom da je naše mišljenje otkrilo kakvo je nešto po sebi. naš razum nužno razmišlja i o pitanjima celine sveta koja nije data u iskustvu. Stvar po sebi je po Kantu nesaznatljiva. pošto je ostao bez pomoći iskustva. Kada razmišljamo o ovim temama naš um se. Kant je smatrao da je ovakvim rešenjem problema načinio kopernikanski obrat u filozofiji. te se zbog toga nijedna teorija ne može brzo i definitivno dokazati. . odnosno da je otkrilo poslednju istinu o tome. nezavisno od toga kako ih vidimo čulima. Kant je sve sudove nauke zvao sintetički sudovi apriori i smatrao da je glavni problem filozofije da objasni kako su oni mogući. zato što nam nije data moć intelektualnih opažaja kojima bi mogli saznati kakve su stvari po sebi. situacije u kojima ne može da se odluči između dva stava. To su pitanja o Bogu. besmrtnosti. U njoj Kant na još jasniji način primenjuje svoj pristup filozofskim pitanjima. ili: Da li je svemir beskonačan ili konačan? To je. nužno zapliće u antinomije. ili nema?. što otvara potrebu za slobodnim komuniciranjem u filozofiji. Kantova etika je takođe specifična i revolucionarna. slobodi. To znači da ne postoji opažanje koje nije prožeto nekom teorijom. Na primer: Da li svet ima početak u vremenu. kao i ranije.

kod Kanta je upravo razum izvor moralnih normi. Razum. nego se odvojeno bavi takozvanim moralom u užem smislu. Možete smatrati da je dobro nositi dugu kosu. On je smatrao da tu osobinu univerzalnosti može da ispita samo razum i da se zbog toga etika ipak zasniva na razumu. u nešto promenjenom kontekstu i za razliku od Hjuma. stavovima oko kojih je moguće da se slože svi i da ih učine predmetom obaveze ili dužnosti. koji je stav najnepristrasniji i jednako okrenut interesima svih.Kantova etika Kant je tvrdio da ga je Hjumova filozofija. on treba da se rukovodi osnovnim pitanjem koje definiše moral: Za koja pravila (Kant kaže "maksime") možemo hteti da našom voljom postanu opšti zakon? . odnosno. i ostalim vrednosnim stavovima kod kojih se ne postavlja taj zahtev. Kada naš razum hoće da bude praktičan i da odredi ispravna moralna pravila. trgnula iz "dogmatskog dremeža". a ne samo na osećanjima. Promenjeni kontekst se sastojao u tome što se Kant ne pita kako da opravda sve vrednosne stavove na isti način. ali teško da ćete to smatrati obavezom svih. Tu vidimo zašto smo na početku našeg prikaza Kantovog učenja rekli da je on u filozofiji tragao za univerzalnim normama. ima svoje mesto upravo u pravljenju ove razlike i određivanju koji je stav pogodan da bude smatran predmetom obaveze. Razmišljanje i razlozi bi trebali da budu pouzdaniji i nezaobilazan vodič koji može da utiče na osećanja kada mu se ona protive. Pa ipak. odnosno. Osećanja nas u tom pogledu mogu varati. po Kantu. Ova razlika koja se proteže duž etike je lako shvatljiva.

iako ima veze i sa osećanjima. . ima veze i sa slobodom ili autonomijom ličnosti. jer do njihove ispravnosti može da dođe sam. po Kantu. nikad ne tretiraš samo kao sredstvo za neke druge svrhe. očekivana korist. Ono ne nalaže da ga poštujemo ako želimo da postignemo nešto za sebe. Suprotnost autonomiji je heteronomija. nego uvek i kao svrhu po sebi". Kant je ponovo razumu i inteligenciji vratio važnu ulogu u etici. Svako sam sebi nalaže poštovanje ovakvih moralnih pravila. Kategorički imperativ se može formulisati i ovako: "Postupaj tako da svoju slobodu koristiš samo dotle dok ne ugrožavaš slobodu drugoga". obavezama i dužnostima. ili autoriteti. već kategoričko (bezuslovno). ponašanje u kome nam pravila postupanja uvek nalažu naše sklonosti. već mu samo nalaže da poštuje vrednost svoje slobode i slobode drugoga. Ovo pravilo iziskuje poštovanje i može biti prihvaćeno nezavisno od toga kakve su naše druge svrhe i namere u životu. Odavde se vidi da moral.Ovaj ispit. Ovo pravilo bi trebalo da prihvate svi zato jer je njime svačija ličnost i sloboda u celini zaštićena. On predlaže jedno pravilo za koje smatra da je nepristrasno i da može biti prihvaćeno od strane svih: "Postupaj tako da tuđu i svoju ličnost. Kant je ovakva pravila zvao kategorički imperativi. ne mogu da prođu bilo kakva pravila. dakle nije hipotetičko pravilo. Na ovaj način. spoljašnji nalozi običaja ili religije. upotrebom svog uma. pa je zbog toga nepristrasno. Ovakav moral je minimalan moral jer ne određuje šta će pojedinac dalje raditi i koje će vrednosti poštovati. koji nisu prošli opravdanje pred umom. Jedino je zabranjeno uskraćivati isto to pravo na celovitost ličnosti i na slobodu izbora drugima.

Hegel Hegel (1770-1831. naglašavajuci neke momente. Kao i Aristotel. Ovaj razvoj duha je tema koja Hegela razlikuje od Kanta. W. a ne od spoljašnjih činilaca. Napisao je obimno delo. istovremeno se trudeći da istine prethodne filozofije preuzme. Među njegovim knjigama ističu se Fenomenologija duha i Istorija filozofije. dajući svakom filozofu prošlosti mesto u razvoju duha. nego svaka naredna filozofija negira nešto iz prethodne. a neke zanemarujući. Hegel je dao svoju filozofsku istoriju prethodnih vekova civilizacije. U tom razvoju se prava čoveka i građanina povećavaju. nego da na svet i čoveka gleda iz svog ugla. do modernog hrišćanskoprotestantskog sveta. Duh teži tome jer shvata da je sloboda njegova suština. Smenjivanje filozofija za Hegela ipak nije lutanje. Nemačka)je. godina). F. pored Kanta. dok je to centralna tema kod Hegela. Hegel je tada imao 19. Ono što duh pokreće je težnja ka prevazilaženju postojećih ograničenih oblika mišljenja. dvojna priroda Francuske revolucije (1789. ali je istovremeno došlo do revolucionarnog terora. Duh je subjekt te istorije i kretanje duha prevashodno zavisi od njegove prirode. Ovo shvatanje istorije Hegel je ilustrovao istorijskim razvojem od istočnjačkih carstava. Međutim. Hegel polazi od činjenice da nijedna filozofija ne zahvata celu istinu.negacija (antiteza) . Taj cilj je da slobodi obezbedi što istaknutije mesto i da sloboda postane odlučujuća u formiranju nauke i društva. Kant se nije bavio razvojem duha u vremenu.sinteza. u kojoj su proklamovane veće slobode i prava.G. najznačajniji mislilac Nemačkog klasičnog idealizma. Kada se ovo kretanje proučava. godina. Hegel je mislio da je jasan i cilj kome filozofija teži. preko grčkih polisa. . Tako se kretanje duha odvija po šemi koja čini dijalektiku duha: pozicija (teza) . Hegel je istoriju duha shvatao kao put dolaženja duha do svesti o vlastitoj suštini.

već je potrebno preći duži put na kome se ona tek formira. Istinu ponekad i nije moguće reći ukratko.učinila je Hegela opreznim. crkva. Ranije. ali tu istinu uključiti u širu istinu. ali je naglašavao i značaj postojećih običaja i institucija (država. .apsolutu. porodica). Kao i u filozofiji. znači da uvek treba da ispita i uvaži sve dobre argumente o nekoj temi. koja će se nešto više približiti istini celine . ono što je bilo ranije ne treba da bude potpuno negirano. Taj Hegelov stav "istina je celina". Pravi zadatak filozofije je da odredi mesto nekog vremena u razvoju duha. On je zbog toga istovremeno verovao u neminovnost napretka u istoriji. jer filozofija je svoje vreme shvaćeno u mislima. nego "ukinuto". znači preuzeti "istinu" ranije faze. Filozofija je pretežno želela da preskoči prolaznost i vreme i posveti se onom što je nepromenljivo i večno. Pre Hegela ovaj momenat u filozofiji nije bio toliko naglašen. predmet filozofije nisu bile stvari koje su na bitan način zavisne od istorijskog vremena. "Ukinuti".

stariji poredak ne može više da odgovori potrebama društva i njega nužno smenjuje novi način organizacije društva.5. odnosno.ali ona zavisi od položaja u ovoj borbi i najčešće izražava interese vladajuće klase jednog doba. a to je otvoreno odustajanje od tumačenja stvarnosti koje uključuje nadzemaljske i metafizičke entitete (kao što su Duh. 1818-1883) poći ćemo od karakteristike koja će pratiti uglavnom sve savremene filozofije.1. Marks je. a ne na razvoj Duha kao što je to činio Hegel. Marks je smatrao da je Hegel pokrenuo raspravu o istorijskim zakonima i slagao se sa njim da u istoriji postoji neko pravilo i da se ona "kreće" kroz protivrečnosti. religija. U ovoj borbi učestvuje i "društvena svest" . Ipak. Kako se kroz istoriju uslovi proizvodnje života menjaju. kao dete nemetafizičkog i materijalističkog doba preokrenuo naglavce Hegelovu dijalektiku istorije. pravo . Kada objašnjava istoriju. već istovremeno i onaj koga Marks veoma ceni. Marksizam Karl Marx U prikazivanju filozofije Karla Marksa (Nemačka. Bog ili Ideje). dakle. jedino se od njega razlikovao po odgovoru na pitanje šta je izvor tih protivrečnosti. .filozofija. zbog ekonomskih interesa subjekata društva. Po njemu. Hegel nije samo predmet Marksove kritike. Marks se poziva na činjenice istorije ili ekonomije. SAVREMENA FILOZOFIJA 5. po istom pravilu po kome je kapitalističko društvo smenilo feudalno. istoriju pokreće borba koja nastaje zbog načina "proizvodnje života". Tako je Marks smatrao da će kapitalističko društvo nužno biti zamenjeno socijalističkim društvom.

Marks izdvaja problem otuđenog rada. zbog odnosa u kapitalističkom društvu. promenu poretka je moguće izvršiti samo revolucijom. Socijalizam je sve manje shvatan kao društvo u kome ne postoji privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju. pristrasnog mišljenja koje se rukovodi interesima. dok su revolucija i diktatura bile sporne same po sebi ili po svojim posledicama. ili je vrlo rizično raspravljati. a sve više kao društvo u kome su radnička prava i društvena solidarnost maksimalno izraženi. .i problem ideologije. Sve ove ideje bile su predmet kritika i korekcija i u okviru marksizma (filozofskog pravca koji je okupljao filozofe koji su sledili bar osnovne Marksove ideje). U državama koje su bile ustrojene prema osnovnim Marksovim idejama odigrao se brz razvoj ka totalitarizmu u kome je Marksovo učenje (ili neko od tumačenja njegovog dela) proglašeno za dogmu o kojoj se ne sme. Ona ima zadatak ne samo da promeni način raspodele rezultata rada. marksisti su imali veću slobodu tumačenja i kritike samog Marksa. a poredak je moguće učvrstiti samo kasnijom diktaturom proletarijata. Marksova kritika kapitalizma. U novom društvu odlučujuću ulogu treba da ima nova klasa . bila je utemeljena na problematičnoj teoriji o stvaranju bogatstva.radnici. rada na traci. dakle. i van njega. nasilnim putem. Međutim. jer vrednost stvara samo rad (još tačnije.Glavnina Marksovih spisa odnosi se na kritiku kapitalizma i mogućnost suštinski drugačijeg socijalističkog društva. koji više ne ispunjava čoveka . tako da su njegove ideje o revoluciji i diktaturi postepeno odbacivane u korist reformi i demokratskog razvoja ka socijalizmu. vreme utrošeno na rad). tako da kapitalista nema prava na nesrazmerno prisvajanje profita. Društvu je potrebna preraspodela bogatstva u skladu sa tim. nego i sav društveni sistem. Ona bi trebalo da je sposobna da reši sve društvene probleme. a ne istinom. On je smatrao da je profit koji kapitalista ili rentijer uzima nezaslužen. Na Zapadu. iako razložna u pogledu prava radnika i uslova rada.

Ukoliko nešto nije moglo da se opravda istinom argumenta. Po "Moral" je uvek više od minimalnih zajedničkih normi koje bi jedna. Zbog toga se moralom mogu nametati načini života koji mogu sputavati sam život. metaforama i kratkim razmišljanjima. Nije se raspravljao sa drugim filozofima nego sa usvojenim. U skladu sa opštim usmerenjem protiv metafizike. ne izgrađujući filozofski sistem poput npr. Tamo gde je u filozofiji i usvojenom moralu stajala neka večna ili samorazumljiva istina. etika mogla opravdati. pretvara u apsolut najčešće podržan "metafizičkim". Niče i Šopenhauer Friedrich Nietzsche stilu svoga pisanja. kantovska. Pisao je u aforizmima. npr. S one strane dobra i zla i Genealogija morala.5. uobičajenim "duhom vremena". Niče je video neku sklonost ili volju za moć. Najpoznatije Ničeove knjige su Tako je govorio Zaratustra. Volja za moć. Niče (1844-1900) predstavlja posebnu pojavu u filozofiji. Smatrao je da su individualnost i strast potisnuti kulturnim modelom koji podstiče nemisaono uklapanje u postojeći moral i društvene norme.2. koje je karakterisalo 19. upravo se trudeći da sve svede u zemaljske okvire. Niče se na svaki način trudio da skine taj oreol svetog sa postojećeg. Hegela. vek. Njegova tema je duboko nezadovoljstvo načinom mišljenja i življenja u njegovom vremenu. Na taj način se ono što je postojeći kulturni model. nadzemaljskim razlozima. Niče je odmah u tome video ljudski motiv da se nekim stavom stekne prednost u odnosu na neke .

Smatrao je da važeći kulturni model Zapada oličen u vrlinama skromnosti. koju su raniji filozofi retko pokazivali. želju koja ne koristi životu i istini jer ne potpomaže stvaranje novih formi života i mišljenja. tako simbolički pokazavši da ne smatra da su novije istorijske forme samim tim bolje od starijih. i to se ne može izbeći ono što Niče očigledno nije podnosio je zaogrtanje ovih motiva plaštom "viših istina".druge ljude. Niče je smatrao da je kretanje istorije kružno. potiče iz odluke napravljene još u Staroj Grčkoj da se izabere "apolonski" umesto "dioniskog" kulta. a ne neki njegov nadzemaljski nastavak ili ideal. ne-zapadne kulture. treba da bude vodič za prevrednovanje svih vrednosti. Moderna varijanta starih dioniskih vrednosti koju se Niče trudio da formuliše. Glavna Šopenhauerova knjiga zvala se Svet kao volja i predstava. Ovaj "dioniski" (po polubogu Dionisu u grčkoj mitologiji) model je slavio život kao takav. Vreme se kreće kao "večno vraćanje istog". Svoju najčuveniju knjigu naslovio je "Tako je govorio Zaratustra". Šopenhauer je zapravo preteča Ničeove filozofije. U učenjima moralista Niče je video proizvoljnu želju da se mišljenja i želje ujednače. odricanja i suzdržanosti. Sve je ispoljavanje volje za moći. kao što to čini hrišćanstvo koje je posledica izbora "apolonskih" vrednosti. . U tom izboru naslova vidi se i Ničeova otvorenost za druge. Šopenhauer je svoju filozofiju takođe stvarao u suprotnosti prema Hegelovoj. Nasuprot svom prethodniku Hegelu koji je u istoriji video napredak. Arthur Schopenhauer Iako ga pominjemo sada posle Ničea.

dakle nešto racionalno. Pošto je taj princip sveta iracionalan do njegovog saznanja ne možemo doći razumom. već intuicijom. Šopenhauer je prvi to negirao. što znači da se u njegovoj filozofiji ogleda gubljenje vere da se svet približava racionalnim idealima i da se to dešava po snazi istorijske nužnosti. volja ne za nekom posebnom svrhom. Smatrao je da na fenomene utiče Volja kao iracionalni princip. Niče Šopenhauera naziva pesimistom.Ako je Hegel smatrao da svime rukovodi Duh. koja je jednostavno tu da označi da princip sveta izmiče našem razumu. . Volja je ključ za dokučivanje one nedokučive Kantove stvari po sebi. već slepa volja.

Kjerkegor je za sebe govorio da je više religiozni mislilac nego filozof. Kjerkegor se ne slaže sa time i u hrišćanstvu traži putokaze ka osvešćivanju ove neponovljive prirode pojedinca i njegovog života. Ipak njegove teme i način mišljenja ostavili su traga u filozofiji.da li se u tim znanjima nalaze odgovori na pitanja šta određeni pojedinac da uradi sa svojim životom: na primer. Kjerkegor je smatrao da se pred pojedinca postavljaju pitanja koja nisu rešena u prethodnoj filozofiji i koja se u okviru filozofskih sistema. One govore šta čovek jeste i treba da bude. kakav je na primer Hegelov. da li da se venča sa ovom ili onom osobom? Odgovori na ovakva pitanja možda su najznačajniji za pojednica. Oni se kriju u samom pojedincu koji je nesvodiv na opšte karakteristike čoveka ili vremena u kojem egzistira.3. mnoge teorije nastupaju tako kao da sa lakoćom mogu da apsorbuju ovu pojedinačnu i posebnu prirodu svakog čoveka. ili drukčije rečeno. otkrije znak svoje slobode da bude ono što jeste. ni ne mogu rešiti. Čovek nije religiozan po tome što se pridržava spoljašnjih zahteva vere. da li da izabere ovaj ili onaj poziv. znak da on jeste nešto što izmiče opštim . On postaje religiozan tek kada u samoj činjenici da veruje u stvari koje prkose prirodnom poretku.5. pa ipak opšta znanja koja važe za svu prirodu ili sve ljude ne nude te odgovore. da li da se nada spasenju na onom svetu ili ne. Egzistencijalizam Egzistencijalizam je filozofski pravac koji se najpre vezuje za danskog filozofa Serena Kjerkegora (1813-1856). Pa ipak. Recimo da je tačno da se istorija sveta može dešifrovati kao napredak duha ka vlastitoj suštini ili da su moći pojedinca u pogledu saznanja baš onakve kakve ih je odredio Kant . podrazumevajući da se u tim odgovorima krije rešenje za sve ljude koje oni treba samo da slede.

kao uvek novo i neodređeno. Kod Sartra je termin "egzistencija" rezervisan za način postojanja čoveka. i pisac i filozof. pojedinca. Poznatije Kjerkegorove knjige su ILI-ILI. izgubili svoju snagu. nakon što su tradicionalni načini osmišljavanja života. ovaj teret apsurda koji od sada savremeni čovek mora da nosi. On je stvara kroz izbore u kojima mu ne može do kraja pomoći ni postojeći moral. Motiv koji karakteriše njegovu filozofiju je apsurdna ili besmislena situacija u kojoj egzistira čovek. Sartr je napisao obimno delo u kome je kombinovao uticaje egzistencijalizma. Pojam strepnje i Strah i drhtanje. Kjerkegor je smatrao da je hrišćanstvo u svojoj suštini lična vera koja omogućava pojedincu da se ostvari kao slobodno biće. ali neizbežna. marksizma i fenomenologije. nešto individualno. Čovek je tako poput mitskog junaka Sizifa koji mora da uvek nanovo gura svoj kamen. Ovo izrekom Sartr hoće da kaže da je čovek biće koje nastaje. političkog pokreta ili nade koja bi ga mogla osloboditi te muke samostalnog izbora. Ta suština je delo samog pojedinca i zavisi od njega. ni nauka ili filozofija. U veri čovek može pronaći snagu da se suprotstavi neopravdanim zahtevima morala jednog vremena. ne sme biti olako skinut putem zamene religijskih nada nadama o ostvarenju raja na zemlji. Alber Kami (1913-1960) bio je. bez određene teorije. Ova situacija je teška. kao i Sartr.znanjima. Svoje ideje o tome Sartr sažima u formuli koja kaže da "egzistencija prethodi esenciji". Egzistencijalisti u XX veku Najpoznatiji savremeni egzistencijalist bio je Žan Pol Sartr (1905-1980). tradicija i religija. Kami kaže da se . kako je često prethodna filozofija razmišljala o čoveku. Šta će biti njegova "suština" (esencija) nije unapred dato i određeno za sve ljude i vremena.

rešenjem koje se naravno kasnije pokazuje kao nedovoljno za taj zadatak. Zbog toga je Kami branio pravo na pobunu. Najpoznatije Kamijeve knjige su romani Stranac i Kuga. a bio protiv revolucije koja uvek nastupa sa sveobuhvatniom rešenjem za sva zla ovoga sveta. i filozofska dela Mit o Sizifu i Pobunjeni čovek. kao jednokratan čin otklanjanja nepravde.njegov čovek pre okreće množini najrazličitijih iskustava nego što ih žrtvuje radi ostvarenja nekog posebno vrednog i priznatog kvaliteta života. .

5. Kont je smatrao da je filozofija kakvu su poznavali prethodni vekovi. i . Kont je smatrao da mišljenje kroz istoriju (ali.u kome prirodne pojave objašnjavamo natprirodnim silama kojima pripisujemo ljudske osobine i pretvaramo ih u božanstva 2. bila pokušaj da se bez pouzdane naučne metode daju odgovori na pitanja o čoveku i svetu. u kojoj mogu da postoje samo empirijski proverive tvrdnje o realnosti. Na taj način pozitivizam nastavlja sa odbacivanjem metafizike i odbacivanjem mogućnosti da u svom razumu. Kont je napisao knjigu "Kurs pozitivne filozofije". Pozitivizam Pozitivizam je pravac koji je osnovao francuski filozof Ogist Kont (1798-1857). Teološki . Metafizički . Jedina ispravna metoda po Kontu je metoda empirijske nauke. a da dosadašnji način mišljenja treba smatrati za nešto što je čovečanstvo preraslo i što spada u njegovo detinjstvo i mladost. jednim kratkim kursom koji će proglasiti da od sada za pravo saznanje treba smatrati empirijsku nauku.4. i kroz život individue) prirodno prolazi kroz tri stadijuma: 1. Već iz naslova ove knjige se vidi novi ton u filozofiji koji ukazuje na to da se pitanja kojima se bavila filozofija mogu rešiti na jednostavan način. imamo prečicu pomoću koje možemo doći do saznanja sveta.u kome ove sile postaju apstraktni pojmovi koji nam služe da opišemo pretpostavljenu i logičnu strukturu sveta. preko ideja o bogu i večnim istinama.

Pozitivni . ona sada treba da se ograniči na pomoć naučnom razvitku.3. Ona treba da razjašnjava pojmove nauke.U kome odustajemo od ovakvih subjektivnih upisivanja u stvarnost i prihvatamo da do istine možemo doći samo sistematskim ispitivanjem iskustva kroz naučna posmatranja i eksperimente. sistematizuje njene rezultate. . Pošto filozofija odustaje od metafizičkog saznanja. da razrađuje pravila naučne metode i da pruži kriterijum po kome naučno saznanje možemo odvojiti od metafizičkih pokušaja. Pozitivisti smatraju da su mnogi problemi filozofije prividni problemi: na njih nije moguće odgovoriti sa bilo kakvom pouzdanošću i treba napustiti njihovo rešavanje.

Oni takođe smatraju da je jedino legitimno znanje empirijska nauka. koji se svodi na informaciju o nekim opažljivim činjenicama ili stanjima stvari. Ipak. filozofija Karla Popera. Ova kritika se očigledno zasniva na posebnom pojmu "smisla". na kritici ovog njihovog shvatanja izgradile su se neke kasnije ugledne filozofije kao što je npr. za razliku od metafizičkih. tako da su ovakve tvrdnje logičkih pozitivista pokrenule jedan novi način filozofiranja filozofiju jezika . da se dakle mogu nazvati istinitim u potpunom i konačnom značenju. Naš intuitivan pojam smisla je znatno širi. rani Ludvig Vitgenštajn (1889-1951) i drugi). Logički pozitivizam Ideje slične Kontovim u dvadesetom veku zastupa grupa savremenih filozofa (Moric Šlik (1882-1936). Tvrdnju o potpunoj potvrđenosti naučnih iskaza ubrzo su napustili i sami filozofi logičkog pozitivizma.5.čiji je cilj da pruži potpuniju teoriju značenja ili smisla. Bliski ovom krugu bili su i engleski filozofi Bertrand Rasel (1872-1970) i Džordž Edvard Mur (1873-1958). . ali u žaru protivljenja metafizici tvrde i više: da su stavovi filozofije (metafizike). Rudolf Karnap (18911970). etike i estetike besmisleni (da ne pružaju nikakvo pozitivno saznanje) i da su naučni stavovi.5. dokazivi (potvrđeni) u stepenu koji ne dopušta nikakvu sumnju.

6. Huserl se nadao da je filozofiju moguće izgraditi kao specifičnu nauku. privremeno. kroz prirodne nauke (ovaj postupak se naziva fenomenološka redukcija).5. Huserlov učenik Martin Hajdeger. tako dolazimo do nesumnjivog znanja koje može da bude temelj našeg odnosa prema svetu. svet predsokratovaca) razlikuje od savremenog ili sveta nekog drugog doba. intuicijom. Huserlova dela uključuju knjige Ideja fenomenologije. Fenomenologija . Ono što je posebno kod njega je uverenje da će metoda otkrivanja suštine Bića dati bolje rezultate ako povežemo Biće i Vreme ("Biće i vreme" je naslov Hajdegerove najpoznatije knjige) i pokušamo da otkrijemo šta je to što određene svetove i načine mišljenja (npr. Te suštine se otkrivaju samo svesti i predstavljaju onu specifičnost predmeta koja se ukazuje kada. stvorio je originalnu filozofiju koju je nazivao fundamentalna ontologija. stavimo "u zagrade". . Filozofija kao stroga nauka. Suštine saznajemo neposredno. u kojoj ćemo posebnom metodom otkrivati suštine predmeta. Na taj način bi trebalo da smo u stanju da sebi ponovo razjasnimo svet onako kako se on pojavljuje za nas. pa ipak.Huserl i Hajdeger Fenomenologija je filozofski pravac koji je osnovao nemački filozof Edmund Huserl. Hajdeger pokušava da fenomenološkom metodom istovremeno govori i o ontološkim i o egzistencijalnim temama. Na taj način Hajdeger je mogao da govori o širokoj oblasti istorije duha u vremenu. otkrivajući njegov dubinski sloj koji je stalno prisutan kada se odnosimo prema svetu. npr. Kartezijanske meditacije i Kriza evropskih nauka. odnosno zaboravimo na ono što smo o tim predmetima prethodno znali.

Na ovaj način čovek boravi u zaboravu Bića. označava kao bivstvujuće koje može da razume smisao Bića i označava ga terminom Tu-biće. Na Ničeovom tragu gajio je nadu u mogućnost povratka ranog grčkog shvatanja sveta koje je izgubilo od svoje punine u toku razvoja zapadne filozofije ka metafizici. Metafizika i savremeni svet su.i onoga što prosto opipljivo postoji u nekom svetu .Hajdeger smatra da je čovek biće koje može da razume ontološku razliku i da razmišlja o njoj. ali u kojima ipak dolazi do izražaja njegova sloboda. Ovde se otvara mogućnost. . Smisao reči "zaista postoji" možemo uhvatiti ako pomislimo da za ljude mogu "postojati" božanstva ili hramovi. U okviru ove terminologije Hajdeger je prikazao savremenog čoveka kao bačenog u svet stvari u kome i sam sve više postaje stvar. Ontološka razlika je razlika između Bića kao nečega što čini zajedničku suštinu nekog sveta koja određuje šta će u njemu zaista postojati i biti važno . Hajdeger je smatrao da nije uvek bilo tako. izgradio posebnu i komplikovanu terminologiju da bi opisao odnose čoveka i Bića. za njega. u okviru nemačkog jezika. Da li će neka zgrada biti hram zavisi od značenja koje ljudi pridaju tom mestu. Čoveka. jer ti svetovi imaju određeno Biće zahvaljujući njemu koji može da razume tako nešto. npr.za šta postoji termin: bivstvujuće. pružali sliku zaborava Bića. da bude u različitim svetovima kojima je okružen bez svoje volje. Hajdeger je. specifična za čoveka.

1839-1914). Zbog toga on uzima kao pravilo da je jedan stav važan samo po tome kakve su njegove praktične posledice u svakodnevnom životu. da se značenje tog stava za nas iscrpljuje sa tim posledicama. Jezik je posmatrao kao instrument kojim se postižu praktične svrhe i koji je nezaobilazno sredstvo saznanja koje zato moramo upoznati. . Ni ovaj pravac nije mimoišlo opšte antimetafizičko raspoloženje 19. Poseban Persov doprinos filozofiji je pokretanje ozbiljnijeg bavljenja značenjem jezičkih izraza. Pers je smatrao da je ovaj pritisak života da izaberemo tačne stavove posledica postojanja objektivne realnosti koja je ista za sve i koja ne zavisi od naših želja. u posledicama koje neki stav ima u odnosu na njegov život nalazi se kriterijum koji je u stanju da na dovoljno dobar načni razdvoji (trenutno) istinite od lažnih stavova. odnosno. Na ovom tragu kasnije je nastala nova disciplina u okviru filozofije . Ostali pravci savremene filozofije: Pragmatizam.7. Persove ideje inspirisale su ostale američke filozofe od kojih su najpoznatiji Vilijam Džejms (1842-1910) i Džon Djui (1859-1952). Možemo reći da je pragmatizam sve do danas ostao važna crta filozofije koja se stvara u Americi. Budući da je svaki čovek racionalno biće koje teži vlastitom dobru. Kritička teorija.filozofija jezika. Pers želi da filozofiju poveže sa realnim praktičnim životom.5. veka. Strukturalizam i Postmoderna Pragmatizam Pragmatizam je filozofski pravac koji je osnovao Čarls Sanders Pers (SAD.

a koje se ogleda u odustajanju od borbe za ideale uma. ali ne smatraju da ono automatski odgovara na sve probleme savremenog sveta. Erih From . Međutim. ona koja protivreči) dijalektika (promena) sastoji se u tome da se svaki sistem koji pretenduje da objasni celinu stvarnosti na kraju urušava pod teretom činjenica koje mu protivreče . Na ovu novu situaciju reaguje Adorno u svojoj knjizi Negativna dijalektika. U krugu deluju i Herbert Markuze . . kasnije i Jirgen Habermas (1929-). Fenomeni koji su još uvek zahtevali objašnjenje bili su pad dela čovečanstva u varvarstvo tokom perioda nacizma i fašizma. istine koja je postigla savršenstvo. Zato se Adorno zalaže za fragmentarnu teoriju. U najkraćem. kroz istoriju se nakupilo previše argumenta da to nije tako. Njegove simpatije za marksizam poklapaju se sa osobinom marksizma da određene vrednosti smatra ispravnim. marksizam je imao i tu negativnu osobinu. tako da treba odustati od stvaranja takvih sistema. ovi filozofi se inspirišu Marksovim učenjem. Horkhajmer smatra da se i jedno i drugo moglo dogoditi prvenstveno zbo svojevrsnog " pomračenja uma " koje su dogodilo u evropskoj kulturi. Svaki celoviti sistem će doživeti propast. Horkhajmer smatra da je taj neobavezan odnos prema osnovama civilizacije dozvolio njen pad u varvarstvo. svaki poredak. i izrođavanje marksizma u totalitarnu ideologiju. Ali pored ove pozitivne osobine. da vlastitu istinu smatra sveobuhvatnom i potpunom. Za ubeđene marksiste njihova filozofija je bila primer Istine kojoj ništa ne protivreči. nesavršen. koja prihvata da je svaka ljudska teorija.Kritička teorija Kritička teorija je pravac koji su pokrenuli filozofi takozvane "Frankfurtske škole" od kojih su najpoznatiji Maks Horkhajmer (1895-1973) i Teodor Adorno (1903-1969) (koji su nekoliko knjiga napisali zajedno). Negativna (opovrgavajuća. kao što su sloboda i jednakost. Osobito u okviru pozitivizma i pragmatizma borba za te ideale prikazana je kao stvar ukusa.

Strukturalisti veruju da se iza obećane bolje budućnosti krije motiv moći koja se ovakvim obećanjima održava i uvećava. Žak Derida (1930-) i Žan Bodrijar .Ovom poslednjim stavom koji li či na stav o propasti "Velikih priča" kritička teorija inspiriše Postmodernu. Strukturalizam u sebi krije i motiv skepse u odnosu na ove očekivane promene. Strukturalizam Ovaj pravac se razvio najviše u Francuskoj i to pod uticajem osnivača moderne lingvistike Ferdinanda de Sosira (1857-1913). da stvori simbole koji označavaju pojmove koji interesuju ljude koji se njime služe. Postmoderna I tako dolazimo do još jednog "francuskog" pravca (po mestu rođenja i najzanimljivije produkcije filozofskih dela) . Do tada se društvo posmatralo prevashodno kroz njegovu istoriju. koliko su pod izrazitim uticajem jako puno drugih filozofskih pravaca. zahvaljujući kretanju istorije ili promeni koju će ljudski rod zahvaljujući novim znanjima i možda boljoj volji moći da postigne. služeći se konačnim brojem "fonema".) u mogućnosti da razvije nove modele društvenog povezivanja pošto su . Poznati francuski strukturalisti bili su Klod Levi Stros (1908-) i Mišel Fuko (1926-1984). Sosir je uočio da se jezik može istraživati kao sistem nezavisno do promena koje se sa jezikom dešavaju u vremenu. To istraživanje najčešće je pratila jedna nada: da će u budućnosti biti bolje nego što je bilo ranije. Ova činjenica da se određena "struktura" stalno održava u jeziku inspirisala je filozofe da slične strukture traže i u funcionisanju društva. o kojoj ćemo govoriti posle kratke digresije o strukturalizmu. Postmoderniste povezuje shvatanje da je savremeno doba (a tu se najčešće misli na kraj 20 veka. Ovi filozofi su originalni onoliko. Najistaknutije figure ovog pravca su Žan Faransoa Liotar (19241998). Taj sistem uvek funkcioniše na isti način i to tako da svaki jezik mora.postmoderne . od marksizma do strukturalizma.

se stari modeli istrošili. . povežu u novu jedinstvenu priču. simulirana svarnost sadržana u simbolima i sredstvima komunikacije. veka virtuelna. kakav je npr. odnosi prevagu nad "realnom" stvarnošću. bio marksizam. Liotar se drži toga da ne treba ponovo pokušavati da se krhotine " velikih priča ". Derida se bavi " dekonstrukcijom " starih filozofija pokušavajući da otupi njihovu negativnu oštricu i spase njihov pozitivni sadržaj. dok je Bodrijar poznat po teoriji da na kraju 20. jer bi to bilo nasilje nad heterogenim savremenim društvima .

1.6. Nauka ne počinje pukim posmatranjem već problemskom situacijom u kojoj postoji neslaganje između naših očekivanja (teorija) i stvarnosti. rast nauke predstavlja proces gomilanja opaženih činjenica objašnjenih zakonima koji opisuju pravilnosti u njima. jer uvek neka naša već usvojena teorija određuje koje ćemo činjenice uočiti i pratiti. FILOZOFSKE DISCIPLINE 6. Ustvari. svako naše opažanje je već selektivno. Po mišljenju pozitivista. koja je na nov način otvorila stara pitanja i probleme filozofije. Iako metoda nauke predstavlja zbir stavova o tome kako "treba" da postupamo baveći se naukom. naučne teorije ne nastaju tako što generalizujemo posmatranja očišćena od svake teorije. Pozitivizam je ostavio sliku naučnih teorija koje se razlikuju od metafizičkih po tome što nam govore o opažljivim stanjima stvari. Savremene metodološke teorije U okviru pozitivizma filozofija dobija zadatak da se bavi metodologijom nauke. Iako su okrenuli filozofiju u pravcu metodologije. ona se nekako provukla između stava pozitivista o besmislenosti etičkih stavova (koji su vrsta "treba" stavova) i osećanja da je naučno istraživanje proces koji ima svoja pravila čija se ispravnost mora moći proveriti na nepristrasan način preko posledica primene tih pravila na razvoj nauke. Po njegovom mišljenju. Tako je nastala plodna disciplina metodologije. Prirodni nastavak posle ovakvog stava je da naučne teorije i nastaju tako što generalizujemo posmatranja i činjenice koje smo na taj način stekli. Među filozofima koji su se usprotivili ovakvom gledanju na metodu nauke ističe se Karl Poper (1902-1994). rešenja pozitivista su se u okviru nove discipline prva našla na udaru kritike. Da bi .

i treba da nam omoguće da otkrijemo činjenice koje uopšte nismo uočavali pre nego što ih je nova teorija predvidela. Poper je poznat i po raspravi o metodi društvenih nauka. Čineći to. sa svoje strane. čime ona stiče empirijski. Smatrao je da treba napustiti veru da možemo znati zakone istorije ili istorijsku "nužnost" i da možemo jednostavnim potezima odrediti suštinu društva kao celine. Revolucije ne nastaju tako što se jave očigledne činjenice koje protivreče staroj teoriji. po mogućstvu jednostavnije i opštije od prošlih. Najpoznatiji primer takve promene je kopernikanska revolucija. pa ipak. Beda istoricizma i Pretpostavke i pobijanja. Uticajnu teoriju o naučnoj metodi dao je i američki filozof Tomas Kun (1922-1996) U svojoj knjizi Struktura naučnih revolucija izneo je tezu da istoriju nauke karakterišu veliki obrati. naučni status. Poper je ovaj metod nazvao metod pokušaja i pogreški.ovu situaciju rešili. Poperove najpoznatije knjige su Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji. Ona može da bude u stanju da bolje objasni uočene činjenice. Nijedna teorija nije toliko istinita da bi bila pošteđena ovakvog postupka. koja se onda racionalno odbacuje i zamenjuje novom teorijom koju na jednostavan način sugerišu . u kojima se menja veći deo onoga što naučnici jednog vremena smatraju istinitim. koje je nazvao "naučne revolucije". već smo obavezni da smišljamo dalje eksperimente koji će ispitivati njene posledice i nastojati da je opovrgnu. Primer uverenja da istorijske zakone ipak možemo znati bio je marksizam. kao naučnici. Logika naučnog otkrića. Po ovoj metodi. zanemarujući složenost društva i istorije. novu pretpostavku ili hipotezu. mi ne treba da se zaustavimo kod nje. naučne teorije treba da budu smele. mi pomoću naše imaginacije i ukupnih kreativnih moći (koje uključuju sve što znamo o "dobrim" teorijama koje su do sada objašnjavale svet) predlažemo novu teoriju. teorija mora da nam objasni sa kojim stanjem stvari bi ona mogla biti opovrgnuta. mi precenjujemo vlastite saznajne moći.

najvažnije je da dozvolimo da nas tekst nečemu nauči. Ipak. Gadamer (1910-2002) Njene osnovne pouke su da se tumačeći neki tekst moramo kretati u krugu između pojedinih delova i celine teksta (hermeneutički krug) i. U razvoju hermeneutike istaknutu ulogu imali su Vilhelm Diltaj (1833-1911) i H. S druge strane. baveći se smislom nekog teksta postupamo na sličan način kao u nauci: naše tumačenje je samo naša hipoteza o smislu određenog teksta. Gadamer je ovaj proces nazivao "stapanje horizonata". kada naučna zajednica ulazi u period "normalne nauke". naše tumačenje nekog teksta. Uvek je moguće da neko sa drugačijim iskustvom otkrije i smisao koji je nama promakao. Upravo korištenje našeg vlastitog iskustva dalo je (naš) smisao tekstu. kao rivalske hipoteze našim vlastitim stavovima o svetu. što znači da naučnici najčešće ne mogu racionalno da se odluče između teorija. tako da veština ubeđivanja igra veliku ulogu.novootkrivene činjenice. Hermeneutika Stvarnost ne saznajemo samo neposredno ili putem naučnih eksperimenata već i putem tekstova drugih ljudi koji su se bavili istim temama kao i mi. ma koliko ga smatrali zasnovanim i dobrim. na kraju. Zbog ovih problema i potreba nastala je hermeneutika. a njegove teze uzeti ozbiljno. Ovaj proces je u stvarnosti iznenađujuće spor. nova paradigma okuplja oko sebe veći deo naučnika. . Ipak. nikada ne treba da bude tretirano kao jedino i konačno tumačenje . G. Tako. filozofska disciplina koja se bavi tumačenjem tekstova i načinima kojima dolazimo do njihovog smisla. takođe. tako što ćemo ga oživeti vlastitim iskustvom. poznavati kontekst ("horizont") u kome je neki tekst nastao. Ti drugi ljudi i njihova razmišljanja su predmet društvenih nauka koje zato moraju imati metodu pomoću koje će se baviti smislom onoga što oni govore.

koji su primetili da se etički stavovi razlikuju od čoveka do čoveka i od naroda do naroda. Grci su se etikom bavili kao generalnom teorijom vrline. Već tada su se etičke teorije našle pred izazovom koji su postavili sofisti. Može se reći da je jedan novi zahtev uspostavio Džordž Edvard Mur (1873-1958). U moderno vreme. jer se na taj način proizvoljnost ne izbegava. U tom racionalnom okviru mi prihvatamo etičke stavove zato što prihvatamo neke druge stavove koji su logički povezani sa njima. Oni zato traže racionalni okvir kojim bi mogli utvrditi mahom već poznate osnovne etičke stavove. ovaj problem proizvoljnosti filozofi rešavaju tako što pokušavaju da opravdanje etičkih stavova usmere ka samom razumu. U tom poduhvatu postoji Hjumovo ograničenje da se etički stavovi mogu izvesti samo iz skupa stavova od kojih je bar jedan takođe etički stav (a ne stav o činjenicama). Sa ovim rešenjem nad etikom se pojavila senka proizvoljnosti na koju su mnogi moralisti (među prvima. Grešku koja se pravi zatvaranjem nekog etičkog pitanja Mur je nazvao "naturalistička greška". kada je već tako. Etička pitanja moraju moći da budu otvorena. običaji ili vaspitanje) određuje naše etičke stavove. Njihovo rešenje bilo je da se. ukazujući da se pitanje Da li je nešto dobro? ne može zatvoriti pozivanjem na značenje etičkih termina. Čini im se nedovoljno reći da neki spoljašnji činilac (religija. Etičke teorije Etika je kroz istoriju filozofije prošla kroz više faza. zato jer bi im u suprotnom nedostajalo racionalno opravdanje. njihov izvor pomeri sa bilo kakve objektivne stvarnosti na stavove i izbore samog čoveka. braneći objektivno važenje određenih etičkih normi. a univerzalnost etičkih stavova (važenje za sve) ne postiže. Sokrat i Platon) reagovali nezadovoljstvom. .2.6.

Praveći ovu razliku. ili da im nametne ono što je pretpostavljeno dobro za njih. upravo stav da ne možemo unapred znati šta je dobro za svakog pojedinca. tvrdnjom da su oni takođe vode ovoj najvećoj mogućoj sreći. Po Kantu. mogla dugo da se održava kao opravdanje za sve radnje. mnogi su zamerili utilitaristima da se po principu najveće moguće sreće mogu opravdati intuitivno nemoralne radnje. odnosno da ih uniformiše. Treba prihvatiti onaj etički stav koji po svojim posledicama vodi ovom stanju. . to racionalno opravdanje ne treba da uključuje sva stanja sreće koja zavise od individualnih razlika. Etika se bavi onim što može biti svima zajedničko. Većina savremenih autora brani utilitarističko ili deontološko stanovište putem analize njihovih logičkih implikacija. Deontološka etika insistira da treba racionalno opravdati stavove koji predstavljaju dužnost. Na ovaj način se mogu opravdati i etički stavovi o jednakoj slobodi za sve. Kant tako formuliše kategorički imperativ koji štiti slobodu svakog pojedinca kao osnovni etički stav. Ustvari. Ovaj stav spada u "moral u užem smislu". Na taj način bi proizvoljno proglašena "sreća za sve". Ipak.U toku devetnaestog veka izdvajaju se dva načina razmatranja etičkih pitanja. smatraju da je cilj etike da se postigne "najveća sreća najvećeg mogućeg broja ljudi". a ne trudi se da im sve bude zajedničko. Utilitarizam sledi intuiciju da delujemo iz moralnih motiva zato što želimo dobro drugih. koji slede stavove Džeremi Bentama (17481832) i Džona Stjuarta Mila (1806-1873). Kant dobija moćno sredstvo u borbi sa onima koji relativizuju moralne norme u ime slobode izbora i razlika među pojedincima. Dovoljno je da račun buduće sreće pokaže da je ona najveća. a individualna potraga za srećom u "moral u širem smislu". Utilitaristi. vodi stavu da je onda potrebno etički zaštititi individualnu potragu za tim dobrom. stavljajući ga ispred vlastitog dobra. ako se ove radnje izvrše.

Filozofija uzima kao svoj zadatak da ljude snabde principima koji im mogu poslužiti u toj promeni.Nikolo Makijaveli (Italija. Njegovo delo predstavlja opis te racionalnosti koja se realno primenjuje u politici. Odatle sledi da institucije mogu biti promenjene ako se građanima učini da više ne zadovoljavaju njihove potrebe. ona kaže da se institucije mogu opravdati samo saglasnošću ljudi. S jedne strane. i koje se naravno mogu kritikovati. 17. i 18.3. . Oni traže razloge zbog kojih političke institucije postoje i žele da one opravdaju svoje postojanje pred sudom razuma. Po Makijaveliju cilj vladaoca treba da bude održanje države. vek. Kako filozofija ulazi u "Doba razuma". Poredak se više ne posmatra kao nepromenljiv ili zaštićen nekim višim razlozima.6. 1469-1527). Teoriju moderne politike osniva jedan renesansni mislilac . dakle opis sredstava i ciljeva koji se javljaju u njoj. Filozofiju prevashodno interesuju principi na kojima počiva neko društvo. a jeste i njegovo održanje na vlasti. Moderne političke teorije Politika i filozofija su bliske utoliko što svaka politika operiše nekim idejama koje se tiču svih. čija je moralnost nesporna ili koji treba da zna samo moralne ciljeve da bi se njome uspešno bavio. a ne takozvana dnevna politika. Ideja društvenog ugovora govori o dve stvari. Političar je dakle neko ko upotrebljava razum da bi ostvario ta dva cilja. Makijaveli je uvideo da je politika racionalna delatnost i da se u njoj zahtevaju znanja koja su drukčija od moralnih znanja. filozofi se sve više osećaju slobodni da razmišljaju o osnovama društva. a ne izaslanik boga na zemlji. Zajedničko ovim teorijama je da smatraju da država počiva na društvenom ugovoru.

za razliku od Hobsa. Sve ove ideje pripremaju Francusku revoluciju. Ruso piše knjigu koje se baš zove Društveni ugovor u kojoj dokazuje da je suveren narod. Lok je. jednom rečju. za državu je ostavljen zadatak da čuva građanski mir i obezbeđuje sprovođenje pravednih zakona. a ne kralj ili izvršna vlast i da je izvor zakona opšta volja koja sve građane uzima kao jednake i formuliše osnovna pravila koja čine vezu među ljudima jednog društva. Kao posledica revolucije u politici se javljaju nova pitanja. tako da se tradicija ipak ne može odbaciti? Dok su se filozofi pre revolucije nadali da će principi o kojima pišu lako prokrčiti put do ljudi. Posebno. Poredak treba da je sposoban da istrpi slobodno izražavanje mišljenja. . Odatle sledi da svačiji interesi moraju biti uzeti u obzir u postavljanju društvenih principa.U Engleskoj. Lok piše Dve rasprave o vladi u kojima dokazuje da su svi ljudi po prirodi jednaki. da omogućava da slobodni pojedinci mogu da teže vlastitim ciljevima koji su samo njihova stvar. Na ovaj način. Da li je revolucija kao takva opravdana? Da li je pitanje hleba važnije ili isto tako važno kao i pitanje slobode? Ako i posle revolucije sve bude puno problema. a ne stvar države. tako ni državna vlast nema prava da ugrožava život. Već smo rekli da su Lokove ideje najviše uticale na prosvetitelje. da li je za to kriva revolucija ili premalo revolucije? Nije li razum suviše krhka i neodređena osnova na kojoj bi počivalo društvo. smatrao da su ljudi takvi da će po prirodi sa radošću prigrliti ovakvo društvo. posle revolucije je postalo jasno da to neće biti tako. Lok se zalaže za ograničavanje moći i prava države u odnosu na pojedinca. i da neće biti potrebno previše uzdignuti državnu vlast da bi ljude mogla držati u miru. ali ona kao da izmiče razmišljanjima filozofa koji su teorijski uspostavljali osnove društva. svojinu i privatnost pojedinca. Kao ni drugi ljudi.

Pored rešenja koja se moraju pozivati na interese ovih grupa. Dok su na Zapadu sredstva za ostvarenje tog cilja bila ublažena. i 20. kojom se saglasnost osigurava čak i onda kada se neke činjenice protive nekom skupu ideja. veka bavili prirodom totalitarnih poredaka. To je dovelo do toga da su se mnogi filozofi 20. Savremene političke teorije U 19. tako da je kritika mahom bila upućena marksizmu koji je imao i svoju liberalniju verziju na Zapadu. Tako je postavljen cilj koji je uticao na politiku sve do našeg doba. baš zbog toga što je njihova saglasnost postala neophodna za održavanje poretka.6. Novi poredak je učvršćavan i terorom i kasnijim ograničavanjem slobode mišljenja i političkog okupljanja. Marks je postavio teoriju koja je smatrala da se do ekonomskih prava radnika može doći samo radikalnom promenom društva putem revolucije i ukidanja privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. na Istoku su bile izvedene revolucije kojima je sledila suspenzija tradicionalnih demokratskih prava. javlja se i problem ideologije. među kojima . a i širu filozofsku osnovu koja je uključivala i trajne ideje socijalne pravde ili mira. Njene osnove postavili su mnogi mislioci. prirodi društva i čoveka otkrivene (prvenstveno kroz zvaničnu verziju marksizma. Liberalizam je kao starija teorija morala da se kroz ovo vreme nosi sa marksizmom.2. veku u politici učestvuju velike grupe ljudi. Može se reći da se za naklonost ljudi u toku ovog perioda bore tri vrste političkih teorija: marksizam. Fašizam je takođe pokazivao totalitarno lice koje je bilo sasvim nezasnovano u filozofskoj tradiciji i koje je trajalo kraće. Zajednički zaključak je bio da se totalitarni poreci zasnivaju na nekoj vrsti epistemološke oholosti u kojoj se pretpostavlja da su Istine o kretanju istorije. liberalizam i konzervativizam. ali marksizam nije jedina ideologija) i da ih samo zlonamerni mogu dovoditi u pitanje.

Liberalizam ostavlja pojedincima da odluče o korisnosti svojih poduhvata. što povećava ukupne moći društva. moraju usavršavati. otvoriti put potpunoj proizvoljnosti. oni se. Konzervativni mislilac veruje da je tradicija (ili religija) formulisala pravila čija je vrednost iznad proizvoljnog suda. dinastija) ili običaji toliko značajni da ih ne treba dovoditi u pitanje. Baš u naše vreme. i da uvek tome treba dati prednost nasuprot novim rešenjima koja će. očigledni neuspeh marskizma s jedne strane. Liberalizam brani vrednosti slobode pojedinca i nepovredivosti svojine. koje je bilo u uzmaku u toku borbe između liberala i marksista. kao što su zdravstvo. U većini evropskih država usvojen je stav da tržište. iako ostaje ideološka osnova društva.su i Džon Lok i Džon Stjuart Mil. a i apstraktnost liberalnih načela. da bi se održali i bili uspešni. . oživljavaju zanimanje za konzervativne ideje. a pošto u društvu postoji konkurencija njihovih projekata. na realističnijoj je osnovi od društva zasnovanog na solidarnosti i pretpostavljenoj slozi oko upravljanja resursima. koja će voditi ili u anarhiju ili u totalitarizam. školstvo ili zaposlenost i saobraćaj. kao temelje društva kojih se uvek treba pridržavati. Privatna svojina omogućava samostalnost mišljenja. veka liberalne države pobedile u ideološkoj bici. čak i onda kada se čine neracionalni. Konzervativizam je u toku ovih borbi latentno prisutan. tako da je njegovo delovanje ograničeno radničkim pravima i državnim merama kojima država na sebe preuzima obezbeđivanje sredstava vezanih za zajedničke i trajne potrebe svih. Pa ipak. iako su na kraju 20. kada se jednom tradicija napusti. one su se morale promeniti da bi odgovorile izazovima socijalizma. On se zasniva na ideji da su tradicionalne ustanove (crkva. ona podstiče kreativnost i rad i društvo zasnovano na prirodnoj sebičnosti. ne može uspešno regulisati zadovoljavanje svih potreba.

nećemo postupiti dobro ako kažemo da je onaj ko je željan znanja prirodno sklon da se bori za ono što jest . najpre vodila istina. . Njega je. Sagledavanje stvarnosti kao cilj filozofije Onda čujmo i govorimo dalje sećajući se onoga čime smo započeli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savršenog čoveka. .A zar već samo to nije sušta suprotnost mnenju koju danas ljudi imaju o njemu? .Zar onda. nego ide napred. ako nije bukač i ako ima bilo kakve veze sa filozofijom. ne slabeći svoj napor i žudnju. sve dok prirodu onog. 58. UVOD U FILOZOFIJU Filozofija kao istraživanje ljudske prirode Oni [filozofi] posmatraju ljudsku prirodu kao predmet filozofskog razmišljanja i ispituju je pažljivo kako bi našli one principe koji upravljaju našim razumom.CITATI I KOMENTARI 1. pobuđuju naša osećanja i navode nas da hvalimo ili da kudimo neki određeni predmet. 180. Istraživanje o ljudskom razumu. braneći ga. a ne da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje se samo pomišlja da jesu? Reći ćemo da on ne ostaje pri tome.Zaista smo tako rekli. svojom dušom ne shvati i u njoj tako reći sudeluje kao u onom što je njoj srodno. za kojom on svuda i na svaki način mora da ide. str. ako se sećaš. delovanje i ponašanje. što svaka stvar po sebi jest. . (490a) . str. Dejvid Hjum. Platon.Jeste. Država.

pa čak i kada je to neki istorio-pisac filozofije . odmah se vidi da je lišen osnovnog filozofskog obrazovanja. . F. Političar će steći veću opreznost i oštroumnost u delenju i uravnotežavanju moći. Pa ako filozof i može živeti daleko od poslova. ono ne predstavlja neku u sebi opštu misao koja je nešto po sebi i za sebe. str. niti neko ispredanje mnenja. Stabilnost modernih vladavina.govori o filozofskim mnenjima. Filozofija je objektivna nauka istine. Istorija filozofije str. nasuprot starima. nauka njene nužnosti. Filozofija u sebi nema nikakvih mnenja. Seren Kjerkegor. pojmovno saznanje. Dejvid Hjum. 62. pravnik više metode i finije principe u svom zaključivanju. na kakav god način bio stečen. možemo primetiti da duh tačnosti. Lično angažovanje u filozofiji Šta je onda obrazovanje? Trebalo bi da verujem da je to kurs kroz koji pojedinac prolazi kako bi samog sebe dostigao. nikakva filozofska mnenja ne postoje. Čim neko. Istraživanje o ljudskom razumu. duh se filozofije. 200. i tačnost moderne filozofije jednakomerno su rasli. Hegel. . niti neko mnenje. a to će se verovatno i dalje događati. sve njih usavršava i čini korisnijima za društvo. vrlo slabo pomaže čak i to što je možda rođen i u najprosvećenijem dobu. W. ako ga neki brižno neguju. uobraženje koje može biti kod mene ovakvo ili onakvo. a ne neko mnenje. Strah i drhatanje.Cilj filozofije je istina Mnenje je subjektivna predstava. str. a onome ko ne želi da pohađa ovaj kurs. G. jedno mnenje je moje . Praktična strana filozofije Kod svake veštine i zanimanja. a kod drugoga drugačije. a vojskovođa više pravilnosti u svojoj službi i više opreznosti u svojim planovima i postupcima. mora postepeno širiti čitavim društvom i podariti svim veštinama i zanimanjima sličnu tačnost. čak i kod onih koji se najviše tiču života i aktivnosti. proizvoljna misao. 18.

. i tvrde da je to element i počelo bića. Bijant: . jer takvo počelo uvek . Upoznaj samog sebe . Ono što prebacuješ drugima ni sam ne čini. Postiži uveravanjem. Ništa ne čini nasilno . A zašto to govorim? Zato što je to bio način filozofije starih . Nerad dodija 12. . I možeš razabrati da su njihova mudrost kratke rečenice vredne spomena što ih je svaki izrekao.Izreke sedam mudraca U tom nizu filozofa bili su i Tales Milećanin i Pitak Mitilenjanin i Bijant Prijenjanin i naš Solon i Kleobul Linđanin i Mizon henjanin. u zlu se ne ponizi.. ne govori .. U dobru se ne uznosi. 20. . 57-59. Neka ti jezik ne trči ispred misli . Svi ti bijahu zadivljeni sledbenici.. naime. Kad se naučiš pokoravati znaćeš vladati. str. 9. 10.počelo prirode Većina je prvih filozofa smatrala počelima svih stvari samo ona u obliku tvari (materije)... Protagora. . 3. Iz čega.. Neumerenost je štetna. 17... 4. Kleobul: 1... dokazuj vidljivim.... Pojam arhe . str. 11. a kao sedmi se među njih ubrajao Lakedemonjanin Hilon. Pokoravaj se zakonima. 19... a u svojim stanjima se menja.. dok supstancija traje.. 14. Izbegavaj nasladu koja rađa tugom. 14. Pretsokratovci I. Tales: . Poštuj starijeg. 20. .). Ono što je nevidljivo.... 10. Ništa previše . Najveće je zadovoljstvo postići ono što želiš. Pretsokratovci. Platon. Teško je upoznati sebe samoga . 343 A (navedeno iz Herman Dils.. ne nasiljem. Pitak: . Mera je najbolja . Zbog toga misle da niti šta nastaje niti šta propada. Herman Dils. 5...neka lakonska kratkoća u govoru. 10. jesu sva bića i iz čega kao prvoga nastaju i u šta na kraju propadaju. Kad su se oni sastali. 9.. Šta ne znaš.. posvetiše svoje izreke kao cvet mudrosti Apolonu napisavši na hram u Delfima one svima poznate izreke: "Upoznaj samog sebe" i "Ništa previše".. Hilon: 1. ljubitelji i učenici spartanskog uređenja. Ne budi ni glup ni zao.. Solon: 1. 57.

Mora. Smatrao je da se delovi menjaju. naime. rođen je u Miletu." Diogen Laertije. Dalje. Metafizika." Šta je božansko? . Ipak. . začetnik takve filozofije. Učio je da Zemlja ima sferični oblik i da zauzima mesto u sredini. ali da je celina nepromenljiva. Kad su ga pitali šta je teško. 71. str.. ali da ni Sunce nije manje od Zemlje i da se sastoji od najčistije vatre." A šta je lako? . 42. Pretsokratovci I. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. to je i počelo svega/.) Tales . 8." Na pitanje šta je najneobičnije što je ikad video odgovorio je: "Tiranin u godinama. Jer ona po redu vremena plaćaju kaznu i odštetu jedna drugima zbog nepravde. Priča se da je ustanovio godišnja doba i da je godinu podelio na trista šezdeset i pet dana. Anaksimandar je rekao da je apeiron počelo bića i iz čega bića nastaju u to isto i propadaju po nužnosti. sin Praksiadov. 85. str. On je izjavio da je princip i elemenat apeiron."Uspeh. da Mesec sija pozajmljenom svetlošću. Životi i mišljenja istaknutih filozofa.. str. Herman Dils. Tales. Pretsokratovci. str. što se tiče broja i oblika takvog počela ne govore svi isto. .Apeiron kao počelo Anaksimandar. da prima svetlost od sunca. Aristotel. dok on sam ostaje sačuvan. i 11. ili jedan ili više od jednog. postojati neki praizvor. iz kojih nastaje sve ostalo. (navedeno prema: Herman Dils. ne definišući ga kao vazduh. ono što je neograničeno." A šta je najprijatnije? . tom I."Ono što nema ni početka ni kraja.ostaje sačuvano. tvrdi da je (to) voda /zato je izjavljivao da je Zemlja na vodi/ prihvatajući možda to mišljenje jer je video da je hrana svih (bića) vlažna i da sama toplina iz toga nastaje i po tome živi /a ono iz čega (sve) nastaje."Dati drugome savet. Diogen Laertije.Voda kao počelo Tales je za princip svega uzeo vodu i učio da je svet živ i pun božanstava (demona). odgovorio je: "Poznavati samoga sebe. vodu ili nešto drugo. Anaksimandar .

nastalo ono što jeste. Rana grčka filozofija. kao Anaksimandar. kao i bogovi i božanske stvari. Oni nečim jednim povezuju i objašnjavaju više stvari ili pojava. a ostalo je nastalo iz njegovih proizvoda.. Milećani otkrivaju jednu od osnovnih osobina mišljenja .. Zbog toga je nauka poduhvat koji u sebi ima razlog stalnog nemira. 92-93.vazduh kao počelo Anaksimen Euristratov iz Mileta. govoreći da je to vazduh.. reče. str. Iz njega je. rekao je.Anaksimandar kaže da zemlja lebdi i kreće se oko središta. Džon Barnet. drži na okupu. "naša duša. predstavlja početak svake nauke.. Džon Barnet. reče. 85. "Kao što nas".uopštavanje. već je određeno. jer se njene teorije i pretpostavke moraju stalno proveravati. . ali ne i da je neodređeno. . koji je bio drug Anaksimandrov. da je ono što je u osnovi jedno i bezgranično. Kao prva škola u filozofiji. Anaksimen . Sa naukom dobijamo skup kratkih iskaza o svetu koji se odnose i na slučajeve koje do sada nismo istražili. koja je vazduh. Rana grčka filozofija. tako isto i dah i vazduh obuhvataju ceo svet". str. Prepoznati zajedničku crtu više stvari i tu crtu znati uobličiti u opšti iskaz o tim stvarima. . kao i on. što je bilo i što će biti.

str. najsvesnijeg među njima. Heraklit Heraklitova narav Bio je gord kao malo ko i s prezirom je posmatrao okolinu. Govorio je takođe: "Pre valja gasiti drskost nego izbijanje vatre. "Ljudi moraju da se bore za zakone onako kao što se bore za gradske bedeme". ide bilo kud i neka se druži s drugima". On bi se povlačio u Artemidin hram i tamo bi s dečacima igrao kocku.2. a isto tako i Antioh. nevaljalci? Nije li bolje da radim to nego da uzmem učešće u vašem javnom životu?" Diogen Laertije. kao što se može videti iz njegove knjige u kojoj kaže: "Sveznalaštvo ne uči razumevanju. On napada i Efežane što su proterali njegovog prijatelja Hermodora. govoreći: "Nećemo nikoga da trpimo da bude najbolji. on bi rekao . dalje. ili. A kad su od njega zatražili da im napiše zakone. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. Inače bi naučilo i Hezioda i Pitagoru. I kada bi Efežani stajali oko njega i posmatrali igru. .". zato što su proterali Hermodora. Jer je jedno mudrost: razumeti misao kao ono što vodi život svuda i u svemu". ako takav čovek postoji neka. 294. on je taj njihov zahtev odbio zato što je država već bila u vlasti lošeg ustava. a da nedoraslim ljudima ostave grad. i Ksenofana i Hekateja. Obično je govorio da je Homer zaslužio da ga izbace sa spiskova takmičara i da dobije batine. ili.1. On kaže: "Efežani bi postupili kako treba kad bi svi pomrli. onda."Šta se čudite. GRČKA FILOZOFIJA 2.

ipak većina živi kao da ima vlastitu moć rasuđivanja. a svet nastaje iz te promene.. (B 90) Herman Dils. 296. Promenu je nazvao putem nagore i nadole. I mada se sve zbiva po tom logosu (zakonu). I on se naizmenično rađa iz vatre i ponovo se vraća u vatru u određenim ciklusima kroz svu večnost. "Vatra je elemenat. (Brojevi pored fragmenata su oznake koje su im dodeljene u ovoj knjizi. (B 41) Taj logos. Platon." "Sve stvari nastaju sukobom suprotnosti. a stvari koje postoje dovedene su u sklad sukobom suprotnih strujanja. 149-159.. Pretsokratovci I. slični su neiskusnima iako se okušavaju u takvim rečima i delima kako ih ja objašnjavam razlučujući svako prema njegovoj prirodi i tumačeći kako stvar stoji. a ona koja teži razaranju kroz vatru zove se sloga i mir. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. koji postoji uvek. str. a sve to je određeno sudbinom. str. i sve se ponovo vraćaju u vatru. i sve teče kao reka.) Logos Jedno je naime mudrost: spoznavati duhovnu moć koja upravlja sve kroz sve. ne razumeju ljudi niti pre nego što o njemu čuju. str. Pretsokratovci I. (B 2) .". Od suprotnosti. niti nakon što su čuli.Vatra i stalna promena "Sve se stvari sastoje od vatre.) Sve je zamena za vatru i vatra za sve baš kao roba za zlato i zlato za robu. (navedeno prema: Herman Dils. iako je logos zajednički. ona koja teži rađanju i stvaranju zove se rat i borba." "Sve stvari nastaju sudbinom. i sve stvari su samo promena vatre i nastaju razređivanjem i zgušnjavanjem. 143. Heraklit negde kaže da sve teče i ništa ne miruje te poredeći stvari sa strujom reke govori da dvaput u istu reku ne možeš ući. (B 1) Ali. Diogen Laertije. Kratil. Vasiona (sve što postoji) ograničena je i postoji samo jedan svet.

(B 55) Oči i uši su loši svedoci ljudima ako imaju barbarske duše. str.Ako poslušate. a ne "istinu" koja bi se svidela većini. ne mene nego logos. kome je cilj da iskaže pravu istinu. Filozof se tu predstavlja kao neko ko postavlja zadatke. 149-159. istovremeno lična i subjektivno obojena . čuti i spoznati. Pretsokratovci I. a mudrost je istinu govoriti i raditi prema prirodi slušajući je. Heraklitu dugujemo prvu filozofiju koja je. (B 107) Duši je svojstven logos koji sam sebe uvećava. (B 45) Ja dajem prednost onome što se može videti. (B 112) Svim ljudima je dano da spoznaju sami sebe i da budu razumni. Prva svrha filozofije nije da povlađuje mišljenju većine ne bi li filozofi na taj način došli do slave ili vlasti. (B 115) Razboritost Razborito misliti je najveća vrlina. ali nije istina. mudro je priznavati da je sve jedno . . (B 110) Razum je svima zajednički. (B 113) Heraklit kaže da je karakter čoveku sudbina (B 119) Herman Dils. iako primer razboritosti i praktičnog duha. Ova napetost između nepristrasne istine i istine koja godi ušima. već da otkriva istinu.kaže Heraklit. (B 116) Ljudima nije bolje da im biva sve što žele. (B 50) Granice duše nećeš u hodu naći makar pregazio svaki put: tako dubok logos ima. prati filozofiju kroz celu njenu istoriju.

Pretsokratovci I. koji su smatrali da je broj počelo. i ono što su mogli u brojevima i muzičkim akordima pokazivati da se slaže sa svojstvima i delovima neba i s čitavim kosmičkim poretkom skupljali su i prilagođavali jedno drugome. drugo duša i um. pomislili su da su njezina počela počela svih bića. 398.) Jasno je najzad i da su oni.2. a budući da je očigledno da ih ima samo 9. Navodim primer: budući da se čini da je broj deset savršen i da obuhvata u sebi čitavu prirodu brojeva. i videli su osim toga u brojevima svojstva i razmere muzičkih akorda. i to više nego u vatri. str. a drugo ograničeno. pa kako su u njoj bili vaspitani. . Aristotel. prikazuju zbog toga protivzemlju kao desetu. ali da su brojevi prvi između svega što u prirodi postoji. a smatrali su da su elementi broja parno i neparno.2. budući dakle da se pokazivalo da su druge stvari po celoj prirodi slične brojevima. Pitagora Brojevi kao početak A među njima i pre njih [Leukipa i Demokrita] posvetili su se matematici i prvi je unapredili takozvani pitagorejci. kazuju da postoje 10 telesa koja se kreću po Nebu. A ako je gde šta manjkalo. smatrali da počelo postoji takođe i kao materija bićima i kao njihovo svojstvo i kao njihovo stanje. Metafizika (navedeno prema: Herman Dils.činilo im se pak da u brojevima zapažaju mnoge sličnosti s onim stvarima koje jesu i s onima koje postaju. No budući da su u matematici brojevi po prirodi prvi. a broj jedan da se sastoji od toga obojega (da je naime i paran i . a treće zgodna prilika. pomislili su da su elementi brojeva elementi svih bića i da je čitavo nebo harmonija i broj. i svaka druga stvar tako reći na isti način). zemlji i vodi (da je na primer jedno određeno svojstvo brojeva pravednost. trudili su se da to onamo uvedu kako bi im čitava nauka bila skladna. od toga pak da je jedno neograničeno.

iz linija površine. koja je i sama sferičnog oblika i svuda naseljena. i sastavljaju se da bi stvorili jedan živi kosmos. nikakvim svetovnim poslovima. Ne proždiri srce. iz brojeva tačke. sferičan u čijem se središtu nalazi Zemlja. čitavo nebo..... Kada odlaziš u hram...) Aleksandar u svom delu Redosled filozofa priča da je u Pitagorinim zabeleškama našao i ove podatke....neparan). voda. nego da se pristane uz mišljenje one nekolicine koja je upućena u pravo znanje. Ne potiči vatru nožem. 273. ili jedinica. u smislu: ne mučiti samoga sebe žalošću. 29. str. ( isto . čiji su elementi: vatra. Izbegavaj prometne ulice i hodaj stazama. ali mu nemoj pomagati da ga sa sebe skida. a brojevi da su. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. iz monade i neodređene dijade proizlaze brojevi.. 4. skrušeno se pokloni i nemoj se usput baviti. 10.. .. (str.. ni rečju ni delom. baš kao što je rečeno. Ovi se elementi među sobom menjaju i u potpunosti prelaze jedan u drugi.. Ne smejati se grohotom. "Princip svih stvari jeste monada. 14. .. nemoj se okretati natrag jer te slede Erinije. 8.. Aristotel. osetljiva tela.svome uzroku . "ne izjedati sebi srce". 28." Diogen Laertije..).. iz tačaka linije. Čoveku koji podiže na sebe teret pomaži naprtiti. iz površine čvrsta tela. 420. broj pak da proizlazi iz jedinice. razuman. 26. Desnicu nemoj olako svakome pružati.. 399. . Kada ideš na put. [moguća tumačenja ovih pouka] "ne poticati vatru nožem". što je zapravo značilo: ne dražiti oštrim rečima onoga koji plamti od gneva. Pitagorejske pouke 1. str.kao materijalna podloga. . "ne hodati prometnim ulicama" kojom izrekom je savetovao da se ne sledi mnenje većine. iz ove monade proizlazi neodređena dijada (dvojstvo) i služi monadi .. zemlja i vazduh. Metafizika.

kao da je razlika između poznatih i nepoznatih trouglova iščezla . sa Pitagorom. ali ne (sme im se pomagati) skidati ga". Pitagore). Spinozi i Lajbnicu. Mi naime trebamo takvu upravu kojoj se ni po koju cenu nećemo opirati. . str 419.. ..naučivši to od njega (sc. kojom izrekom je preporučivao da nikome ne potpomažemo u lenjosti.. i. 423-424.da je korisno misliti da božanstvo postoji i da je prema ljudskom rodu tako raspoloženo da ga nadgleda i da ga ne zanemaruje. što je ono što ljudi po prirodi žele. . Pretsokratovci I. . To je uzdizalo matematiku kao primer uspešnog saznanja koje se održava (tačno je za sve nove slučajeve). Kazivali su naime da je čovek doista već po svojoj prirodi obesno biće. str. Fascinacija filozofa matematikom počinje. a baš takva biva uprava božanstva.svi se oni moraju pokoravati njenom pravilu.i da je isto tako nestalno po svojim porivima kao i po željama i drugima svakovrsnim strastima: treba mu dakle jedna takva vrhovna moć i vlast koja će mu nametati razborito suzdržavanje i red. Politički stavovi pitagorejaca Pitagorejci su držali .. Herman Dils. i za podanike su kazivali da moraju biti ne samo poslušni nego da moraju takođe ljubiti vladare. . Herman Dils.. A uopšte su mislili da treba suditi da nema većega zla od anarhije."onima koji nose teret pomagati prtiti. pri čemu. Čuvena Pitagorina teorema govori o svim pravouglim trouglovima sveta. 420. ako je doista božanstvo takvo kakvo zaslužuje da upravlja svime. veku i Dekartu.a to su govorili s punim pravom. dakle. preko Platona. O vladarima pak i podanicima mislili su ovako: za vladare su naime kazivali da moraju biti ne samo mudri nego da moraju takođe ljubiti podanike. . Pretsokratovci I. vodi ka 17. nego naprotiv u vrlini i radinosti. U matematici su filozofi videli Eldorado za tačna uopštavanja. ..

on je ipak ne zna iskustvom. Svima je samo nagađanje dano. Etiopljani kažu da su bogovi tuponosi i crni. .1. . ni likom nije nalik. jedan drugoga varati i Homer i Hesiod bogovima su dodelili. Bez napora sve pokreće snagom uma..2.... A smrtnici misle da se bogovi rađaju kao i oni i da imaju haljine.... govor i izgled njihov. likove bogova na svoju bi slikali sliku. nepromenljiv i nepokretan Jedan je bog. Niti je bio niti će ikada biti čovek koji bi istinski znao o bogovima i o svemu što kažem. a volovi volu podobne.3.. Dato nam je samo nagađanje tajne bogovi nisu od iskona ljudima dali nego su sami ljudi s vremenom tražili boljitak.3. da volovi i konji i lavovi imaju ruke i da rukama slikati mogu i delati kao i ljudi.. smrtnicima. Ksenofan. preljubnik biti.. a Tračani da su očiju plavih i crvene kose. Parmenid. ni umom. .. bogovima vrhovni vladar i ljudima. konji konjima slične. Nego. … Uvek na istom mestu stoji bez ikakve kretnje i ne priliči mu da prelazi sa mesta na mesto. A ako bi uspeo neko savršeno izreći stvarnost. Zenon 2. Bog je jedan. Ksenofan Protiv Homera Svaki čin koji je ljudima na sram i na osudu kao krasti. . . Sve .. . i telu bi davali oblik na svoju prispodobu.

208. zapamti reči. Parmenid Dva puta saznanja Hajde. (izvodi iz Parmenidove poeme) 2. 133.. čitavo sad je. .134.. str. jer je celovito (ono). Jedino opis preostaje puta prema kom (biće) postoji. koji su samo zamislivi istraživanja puti: prema jednome biće jeste a nebića nema staza je (to) Uverenja ((koja) Istinu sledi). 211. niti je bilo niti će biti.3.3. prema drugome nebiće jeste i nužno postoji to je. Zenon Zenonovi paradoksi . a ti saslušaj. neprekidno.. kazat ću.3. . Pretsokratovci I. jer isto je misliti (kao) i biti. bez završetka. kažem ti sasvim neprepoznatljiva staza: ne možeš spoznati ono što nije (jer moguće nije) niti ga izreći. Herman Dils. Na njemu vrlo su mnogi znaci da je nenastalo i neuništivo biće.2. jedno. (Ksenofanovi fragmenti) 2. str. nepomično.135..Herman Dils. Pretsokratovci I.

Međutim. Sve vrane su crne. izvukli zaključak da u sebi imamo moć mišljenja koje može da dolazi do nevidljivih stvari kao što je sama osnova postojanja. . Govori o tome kako ono što je najsporije nikad u trku neće biti dostignuto od onoga što je najbrže.. Da li je to moguće. a ipak su te rečenice svakodnevne i obične. U njima smo kurzivom označili pojmove koji se odnose na stvari ili skupove stvari koji se ne mogu videti. Materija je ono što nas okružuje ili Prirodom vladaju zakoni. mi se u najobičnijem razmišljanju bavimo stvarima koje se ne vide. . ako ostavimo čula iza sebe. a da toga često nismo svesni. moraćemo tek da vidimo. Ovo može da nam se učini kao mana filozofije. To otkriva još jednu crtu filozofije da govori o stvarima koje se sve ne mogu opaziti golim okom . Fizika (navedeno prema: Herman Dils.) Još je Heraklit govorio da priroda voli da se skriva. 9 je veće od 2. Pogledajmo sledeće rečenice: Baš nešto razmišljam. . tamo ostavili i nestalnost. .Četiri su Zenonova dokaza o kretanju koji zadaju teškoće onima koji ih rešavaju. naime ono što progoni mora doći do mesta odakle je krenulo ono što beži.. Treći je onaj upravo spomenuti prema kojemu strela koja se kreće (zapravo) stoji. Aristotel. Četvrti je onaj o jednakim telima koja se u trkalištu kreću iz suprotnih pravaca jednakom brzinom. Prva je ona prema kojoj kretanja nema jer ono što se kreće mora pre doći do polovine nego do kraja.. Pretsokratovci I. str. mogućnost greške i svaku promenu. tako da je ono sporije uvek u nekoj prednosti. Filozofi elejske škole su iz osobine filozofije da traga za onim što je iza vidljivog ili se naprosto ne vidi. Zasniva se na tome da se uzima kako je vreme sastavljeno od trenutaka sadašnjosti. Oni su verovatno gajili i nadu da smo. Drugi je takozvani "Ahil". 226.. 225. bez pomoći čula.. Prethodno..

2. Pretsokratovci I. str. niti se zbilo ni čulo što jest da propadne sasvim. . Ljubav i Mržnja Empedoklo uzima četiri elementa dodavši onima o kojima se prije govorilo [naime. Dvostruk mi nauk: čas jedno iz mnoštva u bitak naraste. str.4. 285. vodi.. Dvojak je postanak smrtnog i dvojak nestanak njegov: spajanje svih počela i spaj i razara jedno. zraku i vatri] zemlju kao četvrto: kaže naime da su trajna i da ne postaju već se u većoj ili manjoj količini miješaju u jedno i rastavljaju iz jednoga. I ta neprekidna smjena ne prestaje ama baš nigda: čas se po Ljubavi sva u jednu spoje cjelinu. a čim se rastave ona. 286) . Anaksagora. zato će vazda biti ondje gde postavi ga netko. Fragmenti iz Empedoklove poeme "O prirodi" (navedeno prema Herman Dils. 258) Postati ne može nešto od onog čeg uopće nema. Empedokole. Empedoklo Četiri elementa. neprijateljstvom pak Mržnje čas svako na svoj put kreće. što postade.4. čas se to jdno dijeli te od njeg nastaje mnoštvo. Metafizika (navedeno prema Herman Dils. Pretsokratovci I.1. to se razleti. Demokrit 2. Aristotel..

Zbog toga naime. str. govoreći da je um pokrenuo sve. kad ga baš navodi kao počelo gibanja. ovako kaže: "Zajedno bijahu sve stvari. 38. nepomiješan i čist. Kaže dakle Anaksagora: "U svakoj stvari nalazi se dio svake stvari".. a svaka se stvar karakterizira po onome što u njoj preovladava. Herman Dils. I dok su sve bile zajedno. Pretsokratovci II. I on istom počelu pripisuje oboje. Kao zlato pojavljuje se ono u čemu je mnogo zlata iako se u njemu nalaze sve (homeomerije). bezgranične i množinom i malenošću. ništa nije bilo jasno spoznatljivo zbog malenosti. Herman Dils.. (navod iz Simplikija) Um (Nus) kao počelo Kao počelo Anaksagora postavlja iznad svega um: kaže naime da je on jedini od svih bića jednostavan. sin Hegezibulov. jer i maleno bijaše bezgranično. . tjelesna počela učinivši bezgraničnima: jer da su sve homeomerije. iz Klazomene. ali se pojavljuju kao da nastaju i propadaju samo sastavljanjem i rastavljanjem.4. Anaksagora. prvi je preoblikovao učenje o počelima i dodao uzrok koji je nedostajao. Stoga i Anaksagora ispravno govori kad tvrdi da um ništa ne trpi i da se ni s čim ne miješa. . str. 23. budući da se sve nalaze u svim stvarima.2. kao voda ili vatra ili zlato.2. homeomerije) jer je pretpostavljao da je zajedničko shvaćanje filozofa prirode istinito i da ništa ne nastaje iz nebitka. 17. pristavši uz Anaksimenovu filozofiju. spoznavanje i gibanje. Anaksagora Homeomerije Čini se da je Anaksagora tako zamislio neograničene elemente (tj. nerođene i neuništive.

Životi i mišljenja istaknutih filozofa. str. Sunce i Mesec su sastavljeni od takvih glatkih i sferičnih masa (atoma). 24) On je tvrdio da je Sunce užarena Gromada. Mi vidimo zbog toga što slike ulaze u naše oči. Demokrit Atomi i praznina Evo njegova učenja. Kvaliteti stvari postoje samo u ljudskom mnenju. Upitan jednom zašto se rodio. i njih u čitavoj vasioni nosi vrtlog. Atomi su neograničeni i po veličini i po broju. jer u prirodi nema ništa drugo do atoma i praznog." Sve nastaje iz neminovnosti jer vrtlog je uzrok stvaranja svih stvari. Ima beskonačno mnogo svetova. (iz prevoda izostavljeni navodi grčkog originala) . Zbog svoje čvrstine. Pretsokratovci I. Mjesec i nebo. str.3. a ono nije isto što i uživanje. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. To stanje on zove dobrim životom i daje mu još mnoga druga imena. Ništa ne može da postane od nečega što ne postoji niti može da se pretvori u nešto što ne postoji. O duši. neuznemiravana nikakvim strahom ili nekim drugim uzbuđenjem.. Diogen Laertije. zemlja . 6) 2. str. . a tako i duša. odgovorio je: "Da proučavam Sunce.. vazduh. voda. oni nastaju i nestaju. i tako se stvaraju sve složene stvari: vatra. koja je identična s umom. Cilj svemu je spokojstvo. Pretsokratovci II. (navedeno prema Herman Dils.jer čak i to su samo konglomeracije datih atoma. "Prvi principi vasione su atomi i prazno (prazan prostor). 308. Fizika (navedeno prema: Herman Dils. Sve drugo postoji samo u mislima. ovi su atomi slobodni od svakog uticaja i nepromenljivi. nego neko stanje u kome duša živi mirno i spokojno." Diogen Laertije. a to on naziva neminovnošću.Aristotel.4.

Mnogo puta sam razložio da mi ne možemo shvatiti kakva uistinu jest ili nije svaka stvar. . Fr.oni su zamišljeni tako da bi se videli. .Fr.velikom središtu grčke kulture 5. danas bi rekli prirodnih nauka. 65. 10. Tada stvaraju čuveni dramski pisci Stare Grčke. svaki sa svojim preokupacijama i teorijama koje se više odnose na zajednički život ljudi i pravila koja oni koriste da urede taj život. atomi ne vide. Iako se npr. nego na spoljnji svet. Atinom šetaju sofisti i Sokrat. i do njih je Demokrit takođe došao putem uma i razmišljanja . kada bi naše oko bilo prilagođeno njihovoj veličini. veka pre nove ere. ne oko bogatstva znanja. Pored mislilaca koji razmišljaju na ovaj način. takođe i klasici vajarstva i arhitekture. Anaksagora i Demokrit koncentrisani su na istine koje spadaju u domen opisa sveta. Sa ovom trojicom filozofa smo se potpuno približili Atini . a Empedokle. To doba je zaista odavalo sliku bogatstva misli o kome govori poslednji fragment među gornjim citatima. Treba nastojati oko bogatstva misli.

pošto su preko glasnika pokupili sve knjige od onih koji su ih bili nabavili. nego ismijava i druge kad čuje kako to obećavaju. kao što priča Platon u dijalogu Teajtet (ili Teetet. (navedeno prema: Herman Dils. Sokrate. Atinjani ga proteraše. Jer. U jednom drugom delu on počinje ovako: "Što se tiče bogova. a to je bio postupak koji je on prvi uveo.5. Sofisiti Učitelji retorike Kod Gorgije najviše se. nego smatra da (ljude) treba činiti vještima govoriti. divim tome da nikad od njega ne bi mogao čuti da obećaje to (naime da je učitelj vrline). str. . prvi je istakao važnost korišćenja pravog trenutka. ja nemam načina ni da znam da li oni postoje.2. Pretsokratovci II. Menon.M.). 259) Relativizam Protagora je prvi izjavio da o svakoj stvari postoje dva suprotna iskaza: on se njima i služio u svojim zaključcima." Govorio je obično da duša ne znači ništa pored čula. a onih što ne postoje da ne postoje. Jedno od njegovih dela počinje ovako: "Čovek je mera svih stvari: onih koje postoje da postoje. Platon." Zbog ovoga uvoda u njegovu raspravu. V. i da je sve istinito. ima mnogo prepreka koje ometaju znanje: i sama nejasnoća pitanja i kratkoća ljudskog života. prvi priredio javne utakmice u besedništvu i prvi je stvorio sofizme za ljude koji vole da raspravljaju. prim. njegova dela spališe na javnom trgu. ili da ne postoje. On je prvi zatražio nagradu (honorar) od sto mina i prvi je uočio razliku između glagolskih vremena.

I tvrdim da ti zemljoradnici biljkama pribavljaju umesto loših stanja dobra i zdrava stanja kad neka od njih poboljeva. Seti se onoga šta smo pre govorili. dragi Sokrate. No ipak samim tim silno se razlikuju jedan od drugoga. toga samoga nazivam mudrim ako bi nekome od nas. Ali umesto svake pojedine stvari koja je loša mudar čovek učini da građanima bude i izgleda dobra. a nipošto istinitijima. tj. str. I tako jedni su mudriji od drugih i niko nema pogrešno mišljenje. Teetet. a to je njemu uvek istinito. A što se tiče mudraca. a zdrav mudar jer drukčije misli. Onaj koji uz loše stanje duše ima misli srodne tom stanju. . ( iz prevoda izuzeti navodi na grčkom) [Protagora] . str. već treba promeniti jedno stanje u drugo. Tako i u vaspitanju od lošega stanja treba promeniti u bolje. 131-132.Ja naime tvrdim da je istina kako sam napisao. već ovako još jasnije nauči što kažem. Lekar vrši tu izmenu lekovima. a one za biljke zemljoradnicima. Jer niko nije nekoga ko lažno misli. I daleko sam od toga da ne bih priznao da mudrost i mudar čovek postoje. Platon. naveo da kasnije istinito misli. a sofist govorima. mislim da taj uz dobro stanje može postići druge takve misli srodne tome stanju. jer jednome jeste i pojavljuje se jedno. da je svako do nas mera onoga što jeste da jeste i onoga što nije da nije.Diogen Laertije. a bolje je stanje zdravlja. već štaviše.to nije naime moguće . a drugome drugo. A ti nemoj opet progoniti moje razlaganje po smislu reči. predodžbe koje neki zbog neznanja nazivaju istinitima. mudar je i zavređuje da mu odgajanici daju mnoga novaca. moraš dopustiti da budeš mera stvari. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. to menjajući postigao da mu se čini i jeste dobro. tj. Ne treba zato nijednoga od njih smatrati mudrijim . a mudri i čestiti govornici rade da državama izgleda pravedno ono što je dobro a ne ono što je loše. a ja jedne boljima od drugih. daleko sam od toga da ih nazivam žabama. a zdravome jeste i čini se suprotno. to i jeste za nju tako dok to prihvata. tj. kome se nešto čini i jeste zlo.niti se sme reći da je bolesnik neuk jer tako misli. Po istom merilu i sofist. 310. da se bolesniku hrana čini i jeste gorka. koji je sposoban da odgaja tako učenike. već one mudrace za telesa nazivam lekarima. Nije naime moguće da predoči ono što ne postoji niti drugo izvan onoga o čemu ima impresiju. Stoga što svakoj pojedinoj državi izgleda pravedno i lepo. a ti hoćeš ili nećeš.

Znanje je percepcija SOKRAT: Kušaj dakle. SOKRAT: Čini se doista da nisi dao lošiju definiciju znanja nego onu koju je dao i Protagora. TEETET: Zaista bi. ali ne na temelju istog smjera (mišljenja) kao Protagora i njegovi (sljedbenici).. No on je na neki drugi način rekao to isto. Teetet.Gorgija Leontinac pripadao je istoj skupini kao (oni filozofi) koji su porekli kriterij. za čoveka je nespoznatljivo. On naime negde govori da je čovek mera svih stvari. a kakve se tebi čine. takve za mene i jesu. Herman Diels. Jedna je i prva da ništa ne postoji. ni na koji način ne može se saopćiti niti učiniti razumljivim našim bližnjima. Čovek si naime i ti kao i ja. Platon. U spisu O nebiću ili o prirodi razvija on. . Sokrate. Valjda si to čitao. onih koje jesu da jesu. naime tri temeljne postavke (koje se) redoslijedom nadovezuju (jedna na drugu). TEETET: Čitao sam i to mnogo puta. Da nisi nikada rekao da nisi sposoban! Ako naime bog hoće i ako se pokažeš hrabar bićeš sposoban. II tom. a treća da ako i jest spoznatljivo. Teetete. Predsokratovci. druga da ako i postoji nešto. SOKRAT: Zar ne govori on nekako ovako da kakve se stvari meni čine. 263. a onih koje nisu da nisu. bilo ružno kad na takvo tvoje poticanje ne bi neko na svaki način bio voljan da iznosi ono što ima na pameti. opet iznova kazati šta je znanje. str. . Meni se dakle čini da onaj koji nešto zna percipira ono što zna i kako se upravo sada čini znanje nije ništa drugo nego percepcija (opažaj).. takve su opet za tebe. 112. str.

otvoreno je jedno trajno pitanje filozofije: Mora li se sloboda u razmišljanju i životu (koju ovde zastupaju sofisti). platiti odustajanjem od objektivne istine (što je takođe njihov stav)? Kako pomiriti intuiciju o "jednoj" istini i intuiciju o vrednosti slobode mišljenja i legitimnosti razlika? Moramo li. ako priznamo zavisnost uma od čula. priznati i da je sve relativno? Rasprava između sofista i Sokrata bila je samo početak odgovaranja na ova pitanja.Sukobom koji smo pomenuli. između sofista i Sokrata. . smestivši tako saznanje u okvire nesavršenog ljudskog sveta.

.. šta je hrabrost šta li strašljivost. ispitujući kako je postalo ono što mudraci zovu svemir. I tada je najviše govorio. ai ostali deo dana uvek je provodio onde gde se nadao da će imati najveće društvo. mogao se onde videti.6. šta li država šta li državnik. 5-6. šta je vlada nad ljudima šta li vladar ljudi. Ta i oni koji se najviše ponose što o tome govore ne slažu se u shvatanjima jedan sa drugim. ispitujući šta je pobožno šta li bezbožno. nego im se svima zajedno dešava kao da su pomahnitali . aza one koji ih ne znaju da se s pravom mogu zvati robovi. bavio se i drugim stvarima i one koji ih znaju smatrao za lepe i dobre. a šta delom uma? . str.2. šta je lepo šta li ružno. nego je i za one koji su razmišljali o takvim stvarima dokazivao da su budale. a ko je hteo mogao ga je čuti. Ta. i po kojim zakonima se sve na nebu dešava. O uzroku svih stvari SOKRAT: . A sam se svagda razgovarao o ljudskim stvarima.. i kad je trg bio pun ljudi. A čudio se što im nije jasno da ljudi nisu sposobni da to nađu. A niko nikada nije Sokrata ni video da išta bezbožno ili opako radi ni čuo da išta tako govori. .. Uspomene o Sokratu. Ksenofont. O onima koji su se time bavili tako je govorio. Sokrat Napuštanje stare nauke o kosmosu Pa ipak je Sokrat svagda bio u javnosti: jer bi i ujutru posećivao šetališta i vežbališta. šta je pravedno šta li nepravedno. šta je trezvenost šta li mahnitost. kao većina ostalih.Za jedne stvari ne može se reći radi čega su. o vasionoj prirodi nije se ni razgovarao. a druge su očevidno za korist: šta ćeš od toga zvati delom slučaja.

ARISTODEM: - Dolikuje da se ono što postaje radi koristi posmatra kao delo uma. SOKRAT: - Zar ti se ne čini da je onaj koji je prvi stvorio ljude dao im za korist ono čime sve saznaju: oči - da vide što se može videti; uši - da čuju što se može čuti; a kakva bi nam bila korist od mirisa da nismo dobili nosa? ... Osim toga, ne čini li ti se kao delo promisla i to što je oko, zato što je nežno, veđama ograđeno kao vratima, i veđe se, kad je za oko što potrebno, otvaraju, a u snu se zatvaraju? A da i vetrovi ne škode, dano je da narastu trepavice kao cedilo? Obrve se nadvijaju iznad očiju, da ni znoj sa glave ne dodija? A što uho prima sve glasove, a nikada se njima ne ispunjava; ... što je sve to tako promišljeno napravljeno, je li ti još teško kazati da li su to dela slučaja ili uma? ARISTODEM: - Diva mi, nije, nego kad stvar tako posmatram, čini mi se da to u svakom slučaju liči na nekakva mudra i čovekoljubiva tvorca. ... SOKRAT: - A ti smatraš da samo u tebe ima razuma? ARISTODEM: - Samo ti pitaj, i ja ću ti odgovoriti? SOKRAT: - A inače nigde, misliš, nema nimalo razuma, i to dok znaš da se i od zemlje, koje mnogo ima, mali deo nalazi u tvom telu, i da si od vode, koje mnogo ima, dobio malen deo, a valjda i od svega ostalog što je sve krupno po mali deo, i da ti je telo od toga sastavljeno? Onda samo za razum smatraš da ga nigde nema nego da si ga nekako srećom ugrabio, a sva tako velika i neizbrojna nebeska tela nahode se, kako misliš, nekim nerazumnim slučajem u tako lepom redu? ... Dragi moj, shvati da i tvoj um upravlja tvojim telom kako hoće. Stoga treba smatrati da i vaseljenski um sve udešava onako kako je njemu milo... Ksenofont,. Uspomene o Sokratu, str. 21-22, 24.

Znam da ništa ne znam

I ja ću pokušati da vam izložim šta je to što je meni donelo ime i klevetu. Slušajte, dakle! Možda će neki od vas pomisliti da se ja šalim, ali budite uvereni, kazaću vam punu istinu. Ja, građani atinski, nisam ničim drugim do nekakvom mudrošću stekao to ime. Pa kakvom mudrošću? Mudrošću koja je možda ljudska. Čini se da sam zaista u toj mudrosti mudar. A oni što sam ih malopre pomenuo, možda će biti predstavnici koje veće mudrosti nego što je ljudska, ili ja ne znam da nađem za to pogodniji izraz. Ali ja je ne razumem, a ko to tvrdi, taj laže i govori to da me okleveta. ... Kao svedoka za svoju mudrost, ako je upšte ima i ako je kakva, navešću vam boga u Delfima. Herefonta valjda znate. To beše i moj prijatelj od mladosti, a bio je prijatelj i većini od vas, i s vama je bio u onom izgnanstvu i s vama se vratio. I poznajete prirodu Herefontovu, njegovu žestoku strast kad bi se na što dao. Pa on, dakle, ode jedared i u Delfe, pa se usudi da zapita proročište ovo - ali kao što rekoh nemojte ljudi udariti u graju - on zapita da li je ko mudriji od mene. Pitija odgovori da niko nije mudriji od mene. ... ... kad sam ja ono čuo, ovako sam umovao: šta zapravo misli bog, i kakvu to zagonetku kazuje? Ta ništa nisam nalazio u sebi po čemu bih znao da sam mudar. Šta on, dakle, upravo misli kad izjavljuje da sam ja najmudriji? Valjda ne laže. To protivreči njegovom biću. I dugo vremena nisam znao šta je upravo smisao njegove izjave i, najzad, posle teškog razmišljanja, latio sam se da ga ovako otprilike ispitam. Uputih se jednome od onih koji uživaju glas da su mudri da bih tu, ako već igde, pobio proročanstvo i pokazao proročanstvu: evo, ovaj je od mene mudriji, a ti si izjavio da sam ja. Dok sam izbliže posmatrao ovoga čoveka - imena mu ne treba da napominjem, a beše to jedan od državnika koga sam ipitivao i takvo nešto, građani atinski, doživeo - i dok sam se s njim razgovarao, dobio sam utisak da taj čovek, doduše,

izgleda mudar mnogim drugim ljudima, a najviše samom sebi, ali da to u stvari nije. Ja sam, potom, pokušavao da mu dokazujem kako on, doduše, misli da je mudar, ali da nije. Tako sam omrzao i njemu i mnogima koji su bili prisutni. Na povratku, razmišljao sam u sebi da sam ja, ipak, mudriji od toga čoveka, jer, kao što se čini, nijedan od nas dvojice ne zna ništa valjano i dobro, ali on misli da zna nešto, a u stvari ne zna, dok ja kao što ne znam, i ne mislim da znam. Ja sam, čini mi se, bar nešto malo mudriji od njega, i to baš po tome što i ne mislim da znam ono što ne znam. ... Platon, Odbrana Sokratova, str. 46., 47. i 48.
Majeutika - metoda pitanja i odgovora

SOKRAT: Da uzmemo, ako hoćeš dve vrste bića: jednu vidljivu, drugu nevidljivu. KEBET: Uzmimo. SOKRAT: I nevidljivu kao onu koja svagda ostaje sebi jednaka, a vidljivu kao onu koja nikada ne ostaje sebi jednaka? KEBET: Uzmimo i to! SOKRAT: Elem dalje! Nije li jedan deo nas samih telo, a drugi deo duša? KEBET: Svakako. SOKRAT: Pa kojoj će od te dve vrste telo biti sličnije i srodnije? KEBET: Vidljivoj, to je svakome očevidno. SOKRAT: A šta je sa dušom? Je li on vidljiva ili nevidljiva? KEBET: Bar za ljude nevidljiva, Sokrate! SOKRAT: Ali, ipak, bar mu određujemo vidljivo i nevidljivo prema prirodi ljudskoj? Ili misliš po kojoj drugoj? KEBET: Po ljudskoj.

SOKRAT: Šta da kažemo, dakle o duši? Da kažemo da je vidljiva ili da nije vidljiva? KEBET: Nije vidljiva? SOKRAT: Dakle, nevidljiva je. KEBET: Dabome! SOKRAT: Duša, prema tome, više nego telo liči na nevidljivo, a telo na vidljivo? KEBET: Sasvim tako mora biti, Sokrate! Platon, Fedon, str. 124.
Činjenica da o Sokratu znamo samo iz druge ruke, da se on sam nije potrudio da ostavi svoje misli zapisane, govori da je Sokrat smatrao da zastupa sasvim jednostavne ali važne ideje, u okviru kojih ima mesta za napore drugih ljudi. Sokratova jednostavna ideja je da na etička pitanja postoje pravi odgovori i da će se oni u razgovoru sami pokazati, makar nekom prednošću u odnosu na krive odgovore. Da možemo biti sigurni da su naši etički izbori dobri koliko je to čoveku dato, ako smo uvek bili spremni da ih podvrgnemo ispitivanju.

. i o dobrom kao takvom i o drugim stvarima koje smo ranije shvatili kao mnoštvo. Platon: Teorija Ideja Ideja Dobra (SOKRAT) .2. i ako pokušavam da se njima služim i ako je u njima prisutna boja.A zar ne vidiš da je čulu vida i vidljivim stvarima potrebno još nešto? .. uzimamo za svaku stvar po jednu ideju kao da ova sačinjava jedinstveno biće.Kako to? .. . .Tako je.Ono . . i pomoću nje određujemo šta je svaka pojedina stvar kao takva. i u govoru između njih pravimo razliku. a za ideje tvrdimo da se saznaju ali se ne vide.Šta podrazumevaš pod tim? .što ti nazivaš svetlošću. .Kažemo i određujemo da ima mnogo lepih. . opet...I za mnoštvo kažemo da se ono može videti ali ne i saznati. međutim. dok sad.S druge strane.Ako oči gledaju. [jer] .7.Tako je. . znaš da one ipak ništa neće videti ako ne dođe nešto treće što je stvoreno radi toga. mnogo dobrih i drugih stvari. .rekoh . .Svakako. govorimo i o lepom kao takvom.

. prisustvo dobra ne daje jedino to da budu saznate. naspram uma i umstvenih stvari.. ipak ćeš dobro učiniti ako poveruješ da je ideja dobra nešto drugo i nešto još lepše nego što su sama istina i znanje. nije organ vida. postaje neosetljiva. . nije njegov uzrok i zar se ne vidi upravo zahvaljujući tom uzroku? . onda misli. . onda i ona samo nagađa. saznaje i čini se da ima um. 199-202. nego upravo iz njega samog proishodi njihovo bivstvovanje i njihova suština.. . .. prema onima koje postaju i nestaju.I zar onda sunce. a samo dobro nije suština. . Ono što je Dobro u regiji misli. a ako se usmeri prema tamnim stvarima.. . naspram vida i vidljivih stvari. Iako su znanje i istina lepi. str.Ideju dobra treba da shvatiš kao nešto što predmetima koji se mogu saznati daje istinu i što duši koja saznaje daje sposobnost saznavanja. razbacuje svoje misli tamo-amo i čini se kao da nema uma.Jeste. .. .. nego se po uzvišenosti i moći uzdiže iznad nje. Shvati je kao uzrok našeg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo umom. . Država.U stvarima koje se tiču saznanja. to je u regiji vidljivog sunce.A ja sam mislio baš na sunce kad sam govorio o potomku dobra kojeg je ovo stvorilo sličnim samom sebi. tako izgleda. koje doduše. naime. Platon.Tako je.Ako se [duša] usmeri prema predmetima koje obasjava istina i biće.

no uzima u pomoć slike koje u poređenju sa drugima važe kao jasne i vredne. . nego samo kao pretpostavke.da govoriš o geometriji i srodnim veštinama. upotrebljavaju vidljive slike. a pritom teže da vide one prave. pretpostavljaju pojmove o parnome i neparnome.reče on.Onda tako shvati i ono što ja označavam drugim delom misaonog sveta [svetom ideja]. istinske slike koje ne možemo ugledati ničim drugim. ili o dijagonali kao takvoj. slično polaznim tačkama i pokretačima pomoću kojih se dopire do onoga što nema pretpostavke.. a ne smatraju za potrebno da bilo sebi. . To su stvari koje može da shvati samo čista misao i to pomoću dijalektike tako što pretpostavke ne shvata kao osnove. . idu odmah dalje. jednostavno. . a ne samo o slučajno naslikanoj.Razumem .A znaš i to da kad žele da dokažu nešto o četvorouglu kao takvom. Oni.Saznanje iz ideja po formi odgovora matematičkom saznanju (SOKRAT) . . naprotiv. . . onda se opet.reče on . upotrebljavaju oni samo kao slike. o trima vrstama uglova i svemu što sa tim ima veze. a to isto važi i za sve ostale figure.Razume se da to znam . jer preko pretpostavki ne može da pređe.Istinu govoriš. čista misao shvati taj početak. oni to. nego samo svojim duhom. bilo drugima. o figurama..Dakle. još jednom .jer ćeš posle ovoga lakše moći da shvatiš. polažu računa o onome što je svakom jasno. ali sam rekao da je duša prinuđena da pri svome ispitivanju stvara pretpostavke i da ne ide do dna. do pravoga početka svih stvari. .Ovu sam vrstu nazvao misaonom.rekoh . Ova vidljiva pomoćna sredstva koja oni prave i slikaju i koja i sama bacaju senke i stvaraju u vodi slike. aritmetikom i tome slično. iako ne misle baš na njih. pretpostavljaju kao da im je potpuno jasno šta su te stvari. kako bi naposletku došli do zaključka zbog kojeg su se i upustili u raspravljanje. Ja svakako verujem da znaš da oni koji se bave geometrijom.

jer zbog okova ne mogu okretati glave. Država. U toj pećini žive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu maći s mesta. tebi se čini da oni nemaju pravo saznanje o predmetima. . a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podižu mađioničari da iznad nje pokazuju svoju veštinu. .Razumem .A sada .pridržavajući sve ono što sa njim ima veze.reče on . dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih leđa. Svetlost im.rekoh. 1957. iako su ovi u svome početku pristupačni razmišljanju. a za poslednji ostavi sumnju. Kultura. Mislim da ti osobine matematičara i ovakvih ljudi smatraš za razum. a ne idu do samog početka stvari.slažem se i sređujem ih onako kako si rekao. a gledaju samo napred. međutim.reče on . Beograd. .U potpunosti si shvatio . .um.Razumem . podrazumevajući pritom da razum leži na sredini između uma i čulnog saznanja. . a ne za um. mnogo jasniji nego takozvane nauke kod kojih pretpostavke važe kao počeci samih stvari i kod kojih su posmatrači primorani da predmet posmatraju umom. Platon.uporedi našu prirodu sa ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. 224-227) Mit o pećini (SOKRAT) . trećem daj veru. a ne čulima. kako se oni. Između vatre i okovanih vodi gore put.. oslanjaju na pretpostavke. sredi ih po smislu i veruj da one imaju udela u jasnosti onako kao što stvari na koje se odnose imaju udela u istini. Pri svemu tome istraživanju ne pomaže se ničim vidljivim nego samo idejama kao takvim i tako završava u svetu ideja. i da se duž cele pećine provlači jedan širok otvor koji vodi gore prema svetlosti. vrati i stiže do kraja.rekoh . kojim se bavi dijalektika.jer mi se čini da govoriš o nekom ograničenom zadatku . na drugo mesto stavi razum. doduše .ne potpuno. međutim. 509d-511e (str.Za četiri dela celokupnog sveta uzmi sada i četiri duševne osobine: Za najviše saznanje . Zamisli da ljudi žive u nekoj podzemnoj pećini.ali shvatam da želiš utvrditi: kako je onaj deo pravog i istinskog sveta.

. šta misliš da bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo koještarije. i da pri tom.Bezuslovno..Slični su nama ..rekoh. i on bi pobegao i okrenuo se prema onome što može gledati i verovao da je to zaista jasnije od onoga što mu se sada pokazuje.A sada zamisli kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izleče od neznanja. . pošto je okrenut većoj istini? . kao i sve moguće tvorevine ljudske umetnosti. kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost. koje svetlost vatre baca na suprotan zid pećine? . da okrene vrat i da pođe i pogleda prema svetlosti. i to kipove ljudi i drugih životinja od kamena i drveta..Zaista bi tako učinio . . . . Moglo bi biti smao ovo: kad bi neko od njih bio oslobođen okova i bio prinuđen da odjednom ustane. Zar misliš da oni vide nešto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi.reče on. pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reči ne govore. . da je sada mnogo bliže realnosti i da vidi pravilnije.-Zamišljam . a od svetlosti ne može da vidi one stvari čije je senke nekad gledao.reče Glaukon.. Zamisli uz to još da pored tog zida ljudi pronose razne sprave.. onda bi ga zabolele oči.Tvoje je poređenje neobično. a neobični su i tvoji zatvorenici. dok pri svemu tome oseća bolove. kao što to obično biva.A kad bi mogli međusobno da govore zar ne bi ono što vide smatrali za realne stvari? . ali tako da one iznad zida štrče.. .

I ako ustvrdi da stoji u sredini . kako nastaje. pokazaće mi zašto je za nju bolje da je baš takva.. morao bi da ispita koji je baš za tu stvar najbolji način da postoji ili da što mu drago drugo trpi ili dela. onda si na tragu onoga što ja mislim i što si od mene želeo da čuješ. ili postoji. ili propada.. ono uspinjanje i posmatranje onoga što je gore shvatiš kao putovanje duše u sferu umnog. dragi Glaukone.. bio sam već rešio da drugu vrstu uzroka više ne tražim. dakle.. u celini moramo primeniti na ono što smo ranije govorili. A iz tih reči izlazi da čovek ni na šta drugo ne mora da obraća pažnju ni kod sebe ni kod svega drugoga nego na ono što je najbolje i najpodesnije. i zacelo sve uređuje i svaku stvar udešava onako kako će biti najbolje. jer sam mislio da sam prema svome shvatanju u Anaksagori našao učitelja uzroka svih stvari. jer isto znanje obuhvata i jedno i drugo. Država. . reče mi Anaksagorina. objasniće mi još i uzrok i nužnost. ističući ono što je bolje. da onda um.Ovu sliku.. uređujući. hteo ko da otkrije uzrok svemu pojedinom. Ako bii. 206-209. Iako mi to razloži. obradujem se tome uzroku i učini mi se da je na izvestan način pravilno da je um uzrok svemu. ako stvar tako stoji. i da će mi on kazati najpre to da li je zemlja ravna ili okrugla. kad bi zatim došao na svetlost. objasniće mi i to da je za nju bolje bilo da stoji u sredini.Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz težak i nepristupačan izlaz ne puštajući ga dok ga ne izvuče na sunčevu svetlost. Razmišljajući o tome radovao sam se. str. zar ne bi onda trpeo muke i ljutio se što ga ovaj vuče. A taj isti mora da zna i ono što je gore. oči ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti ništa od onoga što mi zovemno stvarnim? . Pa i što se tiče Sunca. čita i tvrdi da je um ono što sve razređuje i što je svemu uzrok. i zar mu se. Ako. Ono "najbolje" kao uzrok zašto su stvari onakve kakve jesu SOKRAT: Ali kad sam jedared jednoga čuo gde iz nekoga spisa. i . i ostalih zvezda. nadalje. a kad mi to kaže. i. Platon. te uporediti svet koji se pokazuje našem viđenju sa boravkom u tamnici . Meseca. i stekoh uverenje.

Učini mi se da moram pribeći pojmovima i u njima tražiti istinu bića. boravi s time. i oslobađa se lutanja i navek. nekima.. pa kako je srodna tome. bio sam rešio da na isti način doznam u čemu je za svako od njih bolje da dela i trpi ono što dela i trpi. SOKRAT: A kada sama za se promatra. upropaste se oči. ili kojim drugim čulom jer promatrati nešto telom koliko promatrati nešto čulima . I baš to njeno stanje zove se saznanje. i zato ona luta. Kad sam zatim sustao u posmatranju stvari. dokle god je onim zauzeta. Ali sam se u divnoj nadi. 125. nego ističe vazduh. Ta nikako ne mogu dopustiti da onaj koji posmatra stvari u pojmovima posmatra više u . Dok sam delo čitao i odmicao. učini mi se da moram pripaziti da ne prođem kao oni koji gledaju i posmatraju pomračenje Sunca. ona svagda. Platon. i zbunjuje se. str. i ja sam se pobojao da dušom ne obnevidim potpuno kao bih posmatrao stvari očima i pokušavao da ih svakim čulom dotičem. jer se zanima takvim stvarima. kad god se nađe sama za se i kad joj prilike to dopuštaju. i besmrtno. Fedon. i kao pijanu hvata je vrtoglavica. nisam mogao da verujem da će on za to istaći još neki drugi uzrok. i drugih njihovih osobina. i vodu. i još mnoge druge čudne stvari. video sam čoveka koji se umom nimalo ne služi niti mu pridaje kakvih uzroka u razređivanju stvari. naime. ostaje sebi jednaka. ako njegov lik ne posmatraju u vodi ili u čemu sličnom. u ono čisto. Platon. . Fedon. i svagda sebi jednako. prijatelju moj prevario.onda nju telo vuče k onome što nikada ne ostaje samo sebi jednako. Kad je on jedared ustvrdio da je um sve to uredio. ili vidom.brzine jednoga prema drugome. 148-149. str. Nešto slično je i meni palo na um. i eter. i večno. jer se dotiče takvih stvari? KEBET: Svakako. a ne onaj da je za ono najbolje da bude onako kako je. ona se zanese u onu oblast. kad se duša telom služi da nešto posmatra. Priroda saznanja SOKRAT: Zar nismo već ranije govorili i o ovom.. ili sluhom. i njihova okretanja.

to ne uzimam kao istinu. radije govorio da su promišljeni ljudi u stanju da umom sagledavaju Ideje. a što se ne slaže. Fedon. uzimam kao istinu ono što mi se čini da se s tim stavom slaže. Ali mi danas možemo da ispod metafizičkog sloja otkrijemo prave i prijemčivije razloge za njegove stavove. Ona se oslanjala na mogućnost umnog saznanja poretka stvari. Udarim. Međutim. ovim putem i. postavivši u svakom pojedinom slučaju za osnovu onaj stav za koji mislim da je najpouzdaniji. a to se tiče i uzroka i svega ostaloga. naravno. dakle. nego da se oni samo pridržavaju dobrih pravila kada pokušavaju da odrede šta je istina.kritičko razmatranje svih vlastitih zamisli sve dok se njihove loše strane sasvim isprave i stavovi koje imamo što više približe istini (Ideji) . Platon je Sokratov impuls u pravcu samo jednog ispravnog odgovora na pitanja o dobru i istini doveo do razrađene teorije. . preko Ideja koje čine taj poredak. Platon. ovaj idealizam imao je i svoju praktičnu stranu. zajedno sa opozicijom materijalni svet-idealni svet upućivala na opoziciju nepromišljeno i ubeđeno zastupanje prvih stavova koje nam sugeriše posmatranje ili osećaj . Danas nam se ovaj Platonov idealizam često čini bajkovit i nemoguć. Platon je.slikama nego li onaj koji se neposredno obraća samim stvarima. 150. Za Platona je opozicija čulno-umsko. str.

pravi zakone u svoju korist: demokratija demokratske. onda je ta hrana i za nas. prikladna i pravična.reče on [Trasimah] . Platon: Teorija Države Trasimahov stav o pravdi kao pravu jačega . Država. . i ako ga ko prekorači.Strašan si ti Sokrate! Moju rečenicu shvatio si tako samo da bi je mogao napasti. Zar ne tvrdiš to? . 16-17.Moram prvo razumeti šta misliš .Sad razumem. Tako ja mislim. uvideti da je baš svuda pravično ono što ja velim: ono što koristi jačemu. . onda ga kažnjavaju kao čoveka koji je prestupio zakone i počinio krivicu. tiranin izdaje monarhističke zakone. Zašto ne odobravaš? Nećeš .2. Ti tvrdiš da je pravično ono što koristi jačemu. kome se ovi imaju pokoravati. o Trasimaše? Ako je rvač Pulidamant jači od nas i ako njemu prija govedina. Kako to misliš.Znam.Nikako.Slušaj . kad kažem da sve države podjednako sude o pojmu pravičnosti: da je pravičnost od koristi za državnu vlast.Svakako. a u trećima opet plemstvo? .Svaka vlast. Platon. Za ono što je njima korisno vele da je pravo podanika. najdraži moj. koji smo slabiji od njega.Ja tvrdim da pravično nije ništa drugo nego ono što koristi jačemu. dragi moj . .odgovorih ja [Sokrat]. str. . opet.Zar ne znaš da u mnogim državama vlast drže tirani.8. Jer ta državna vlast vlada u državi i tako će svako ko dobro razmisli. u drugima narod. .Zar u svakoj državi nije baš vladajući element onaj najjači? . a tako čine i ostale vlasti.odgovorih ja .već reci jasnije šta misliš. .

Država. da svaki pojedinac u državi treba da obavlja samo jedan posao i to onaj koji njegovoj prirodi najbolje odgovara. mogli bismo prosuditi o onome što već odavno tražimo. jer znam kakve će se nečuvene stvari govoriti u vezi s ovim. .rekoh . onda. ako sadašnji kraljevi i vlastodršci ne postanu pravi i dobri filozofi. i ako se silom ne isključe one mnogobrojne prirode koje teže samo za jednim. i ako oboje: politička moć i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno. A odredili smo. opet. 103. I to je ono što mi već odavno naređuje da oklevam.. Filozofi . ako pamtiš. Mi smo mislili da ćemo u takvoj državi najpre naći pravičnost.ili. Platon. str. .119.da li dobro govorim. kako mislim ni za ljudski rod. kojom se najgore upravlja. .Slušaj. i državno uređenje koje smo sada rečima opisali neće postati moguće niti će ugledati svetlost sunca. pošto bismo videli i jednu i drugu. moj dragi Glaukone.rekoh . i sami smo često nagoveštavali da je pravično da svako obavlja svoj posao i ne meša se u mnoge druge poslove. dakle. . . tako smo govorili.Doista. samo pravičnost. ili samo za drugim. . a u državi. Ono što smo još u početku. mislim.to je. ili bar neka vrsta pravičnosti. kad smo postavljali temelje državi.Sokrat: pravično je dati svakome ono što mu pripada Ali mi nismo sagradili svoju državu zato da u njoj samo jedan stalež bude naročito srećan. neće prestati nesreće ne samo za države nego.kraljevi Ako u državama ne postanu filozofi kraljevi . odredili da treba činiti .. naime.A i to smo od mnogih drugih slušali. pa. nepravičnost. nego da cela država bude to u najvećoj meri. i često ponavljali.

Ako mu neko kaže da poneke želje dolaze od lepih i dobrih nagona. opet zavidi ratnicima i onda se ugleda na njih. Nikavog reda i nikakve potrebe nema u njegovom životu. sad radi gimnastiku.Isto tako je i nezaistost u onom što smatra najvećim dobrom upropastila demokratiju. drugi put.i ne dozvoljava im da uđu u njegovu tvrđavu . slobodnim i blaženim životom. Država.I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugađa strasti koja je toga trenutka naišla: čas se opija uz zvuke frule. onda on i ne može drugačije da radi. najpre vodila istina. . često vodi državne poslove. da prve treba negovati i ceniti. zatim mu se dopadnu poslovni ljudi i on se baca na trgovinu. a čas pije vodu i mršavi. katkad izgleda kao da se bavi filozofijom. a druge savlađivati i obuzdavati on sve to odbija i tvrdi da su svi nagoni isti i da ih treba po dj ednako ceniti. … .Jer je teško uvideti da nema drugog puta ka sreći ni za pojedinca ni za celinu. Platon. on to smatra slatkim. a druge od rđavih. skače na govornicu. pa govori i radi ono što mu toga časa pada na pamet.Zaista smo tako rekli. je li? . Onda čujmo i govorimo dalje sećajući se onoga čime smo započeli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savršenog čoveka. za kojom on svuda i na svaki način mora da ide. ako se sećaš. a sad je opet lenj i ne mari ni za šta. Mane demokratije On [čovek demokratskog uređenja] odbija svaki razlog i istinu nastavih ja . str. Država. .A šta to ona smatra najvećim dobrom? .Ako je njegovo stanje takvo. Platon. ako nije bukač i ako ima bilo kakve veze sa filozofijom. 164. 164. Njega je. . str.

ne zato što nisu pesnička. str. .Slobodu . Država. ni kako je potrebno onima koji će postati ratnici. str. jer inače neće govoriti ni istinito. utoliko manje treba da ih slušaju mladići i ljudi koji treba da budu slobodni i da se plaše ropstva više nego smrti.primer: nadzor nad pesnicima . nego baš zato što ukoliko su više pesnička. 66.To moramo. Platon. . već pohvalno. 67.. i što mnoštvo ne uživa u tome da ih sluša.Čini se. .Nipošto. . Kontroverzne osobine Platonove države . neograničenost u tome i u zanemarivanju ostalih stvari u ovom državnom uređenju rađa potrebu za tiranidom. Platon.. Homera i druge pesnike da se ne ljute što ta i slična mesta brišemo.. da moramo bdeti nad onima koji takve mitove pripovedaju i zahtevati od njih da o prilikama u Hadu ne govore ružno. . .odgovorih.Misliš li da se onaj ko veruje u priče o podzemlju i strahotama onoga sveta može osloboditi straha od smrti i da će on biti u stanju da u bitkama smrt pretpostavi porazu i ropstvu? . Zamolićemo. dakle. dakle. to sam upravo hteo reći. 257-8.Pa onda. Država.Mnogo se govori o tome i često se čuje to tvrđenje. Mogao si čuti da je to najlepše u demokratskoj državi i da onome koji je po prirodi slobodan jedino radi toga i vredi da živi u njoj.

Ovaj zajednički cilj kome se podređuju lični interesi. U okviru antičke filozofije već je Aristotel odustao od pretenzije svog učitelja da odredi najbolji oblik države za sve ljude i sva društva. kakav je bio Platon. smatrali su da onaj koji se posvećuje državnim poslovima ispunjava pravi zadatak jednog slobodnog čoveka. slobodno odredi ono što će raditi u životu. nego prostor koji treba naseliti pravilima koji najviše pogoduju individualnom traganju za srećom. . a javna sfera nije mesto u okviru koga će osmišljavanje njegovog života tek biti potpuno.Obrazovane aristokrate grčkih polisa. koji je važniji od drugih zadataka. Tada težište prelazi na sreću pojedinca koja se ostvaruje izvan javne sfere. objašnjava zašto je Platon mogao u velikoj meri da ignoriše potrebu svakog čoveka da sam. Život posvećen opštem dobru bio je cilj kome je trebalo da se posvete najodličniji među građanima. Ovu promenu prati odustajanje od pretenzije na znanje potpuno adekvatnih istina koje obavezno važe za sve. Ova situacija se menja tek posle mnogo vekova sa liberalizmom i Kantovom filozofijom.

. Metafizika. str. kvantitet je na primer "dug dva lakta". i pored njihove korisne strane ona nam se sviđaju sama po sebi. "pola". vid je ono čulo pomoću koga stičemo najviše saznanja i otkrivamo mnoštvo razlika. "on je izgoreo". dokaz za to je radost izazvana doživljenim saznanjima: naime. "vičan gramatici". na primer: "juče". ili mesto [gde].9. "on sedi". "konj". ili kvantitet.jeste na primer: "čovek". 3. ili delanje ili trpljenje. nego čak i p od pretpostavkom da ne želimo ništa da radimo. ne samo zato da bi mogli da radimo. kvalitet je. Jer mi vid cenimo iznad svega. ili vreme [kad]. vreme je. Aristotel.2. na primer: "duplo". druga jedna stvar različita od njih.kazano jednom rečju . ili kvalitet. na primer: "u Likeju". ili položaj. Aristotelova logika O težnji ka znanju Svi ljudi po prirodi teže da dođu do znanja. " on gori". odnos je . "veći". "on je naoružan". Organon. str. dokaz i aksiomi Silogizam je govor u kome. trpljenje je. i to vizuelna saznanja više od drugih. tako da kažem. na primer: "beo". Aristotel. položaj je. posedovanje je. mesto je. "dug tri lakta". Deset kategorija Svaka bez ikakve veze iskazana reč označava ili supstanciju. Uzrok ovome je taj što od svih naših čula. na primer. delanje je. Supstancija . " na agori". na primer: "on je isečen". kad se izvesne stvari pretpostave. na primer: "on seče". na primer: "on je obuven". ili relaciju [odnos ]. ili posedovanje. proizlazi nužnim načinom na osnovu pretpostavljenih stvari. 7. "on leži". Silogizam. "prošle godine".

a ne jednu izvesnu vrstu isključujući ostale. nego svaki od tih principa treba da bude sam po sebi izvestan. oni se nj i ma služe ipak samo koliko im je potrebno. ili iz premisa koje su takve da samo saznanje koje imamo proističe iz prvih i istinitih premisa. … Istiniti i prvi jesu stavovi koji dobijaju svoju izvesnost ne od drugih stavova. Jer ne treba pitati za uzrok principa nauka. str . Očigledno je njihovo ispitivanje predmet jedne jedine nauke. To su pokušali samo izvesni fizičari. ni geometar ni aritmetičar. pošto je očigledno da se aksiomi primenjuju na sve stvarnosti kao stvarnosti (jer stvarnost je ono što je zajedničko svima stvarima) proučavanje ovih istina takođe pripada upoznavanju stvarnosti kao stvarnosti. i što je svaki rod stvarnost. nego sami od sebe. to je zato što aksiomi pripadaju stvarnosti kao stvarnosti. Organon. koji proučava opšte i prvu supstancu.Dokaz se dobija kad silogizam postaje iz istinitih i prvih premisa. Prema tome. Upravo zbog toga ni jedan od onih koji se ograničavaju na ispitivanje jedne posebne nauke nije sebi postavio zadatak da kaže ma šta o istinitosti ili neistinitosti ovih aksioma. .. takođe će pripasti ispitivanje ovih istina. Logika i načelo ne protivrečnosti Sada treba da kažemo da li pripada jednoj nauci ili raznim naukama da proučavaju istine koje se u matematici nazivaju aksiomima. a filozof je taj koji će se time baviti. to jest koliko se pruža rod na koji se odnose njihova dokazivanja. jer su verovali da su oni jedini koji ispituju čitavu prirodu i stvarnost uopšte. kao i samu supstancu. Jer aksiomi obuhvataju sve stvarnosti.. 371. A ako se svi ljudi služe aksiomima. . ali nije prva. Aristotel. Fizika je zaista neka vrsta filozofije. Ali samim tim što ima nekoga koji je još iznad fizičara (naime priroda je samo jedan određeni rod stvarnosti) njemu. čiji stav uostalom ne treba da iznenađuje.

Druga vrsta definicije jeste govor koji pokazuje zašto neka stvar postoji. A ta svojstva ima upravo filozof. Ovo je najpostojanije načelo.. onda bi takvo tvrđenje predstavljalo logičku teškoću. ma kakva ona bila. takođe treba nužno posedovati pre svakog znanja. ne zavisi od nekog drugog načela. 74 Dve vrste definicija Pošto se definicija smatra kao govor koji objašnjava šta je jedna stvar. [ Načelo ne protivrečnosti ] Nemoguće je da ista osobina istovremeno prirpada i ne pripada jednom istom predmetu u istom odnosu.. čovek koji raspolaže izvanrednim znanjem iz bilo koje oblasti treba takođe da bude u stanju da postavi najpostojanija načela o stvari o kojoj je reč. ili govor potpuno nominalan. (1005a) str. druga će očevidno biti neki . Otuda je očigledno da je to načelo najpostojanije od svih. . Metafizika. jasno je da će jedna od njenih vrsta biti govor koji objašnjava šta znači ime.Prema tome. međutim. jer načelo čije je posedovanje nužno da bi se shvatila svaka stvarnost ma kakva ona bila.. to je definicija pomoću uzroka. da ispituje i načela silogističkog rasuđivanja. koji proučava prirodu svake supstance.. tako da bude u mogućnosti da postavi najpostojanija načela svih stvarnosti. Međutim. A sad ćemo reći koje je to načelo. s druge strane najpostojanije načelo od svih postavlja se kao načelo u odnosu na koje je nemoguće da se čovek prevari: ustvari potrebno je da se istovremeno to načelo najbolje upozna među svima načelima (jer zabluda uvek obuhvata ono što se ne poznaje) i da bude bezuslovno. Aristotel. jer je ono po svojoj prirodi ishodična tačka čak i za sve ostale aksiome. a ono što je nužno da bi se upoznala svaka stvarnost. ali to ne dokazuje. očigledno je da pripada filozofu. Ako bismo tvrdili tako nešto. . različit od onoga koji izražava suštinu.svako dokazivanje svodi se na ovo načelo kao na najvišu istinu. Tako prva definicja označava šta je stvar.

str. Aristotel. a oba mogu biti istiniti) Neki A nisu M (Neki Grci nisu plavi) Partikularnonegativan stav (O) . 337. Jer postoji razlika između reći: "Zašto grmi?" i "Šta je grom?". Logički kvadrat Svi A su M (Na primer: Svi Grci su plavi) Univerzalnoafirmativan stav (A) kontrarnost (oba stava mogu biti neistiniti. a ne mogu oba biti istiniti) Nijedan A nije M (Nijedan Grk nije plav) Univerzalnonegativan stav (E) subordiniranost (donji stav sledi iz gornjeg stava) subordiniranost (donji stav sledi iz gornjeg stava) Neki A su M subkontrarnost (Neki Grci su plavi) Partikularnoafirmativan stav ( I ) (oba stava ne mogu biti neistiniti.dokaz suštine. koji se od dokaza razlikuje samo položajem svojih termina. Organon.

što se pomoću samo jednog stava koji je toliko prihvatljiv za duh da ga je teško negirati. u okviru logike. Ali. Sada. odrađuje deo posla kome su služile mnoge Ideje. dok je kod Platona to tako jer samo jedan do stavova može da odgovara Ideji. čije je postojanje. jer to sprečava zakon neprotivrečnosti. Prednost svog rešenja Aristotel je video u tome. dva protivrečna stava ne mogu biti istovremeno istinita. logika i njeni zakoni uspešnije ispunjavaju svrhu opovrgavanja stava sofista da su sva mišljenja podjednako istinita od Platonovih Ideja. .Za Aristotela. ali sad tu stvarnost najpre naseljava logika. logički principi nisu jedini principi stvarnosti: ostalim principima Aristotel se bavi u svojoj metafizici. sada je principima logike ostavljeno da čuvaju jednoznačnost sveta. čiji principi su istovremeno i principi stvarnosti. bilo sumnjivo. uzgred. To ne znači da Aristotel napušta Platonov stav da osim materijalne stvarnosti postoji i idealna stvarnost. Umesto Ideja.

2.10. Aristotelova Metafizika

Prelazak sa načina razmišljanja o prirodi koji su gajili "fizičari" na novi način

Posle ovakvih shvatanja, filozofi su, kao što smo rekli, bili primorani samom stvarnošću da potraže neki drugi uzročni princip, pošto su se pranačela koja su pre bila otkrivena pokazala nedovoljnim za stvaranje prirode bića. Postojanje i postanak dobrog i lepog u stvarima odista verovatno nema za uzrok ni vatru, ni zemlju, niti neki drugi element ove vrste, a čak ne izgleda ni verovatno da su to ovi filozofi i zamišljali. S druge strane, nije bilo razumno ni pripisivati slučaju i sreći tako veličanstveno delo. Stoga, kada se pojavio čovek koji je rekao da u prirodi kao i kod životinja, postoji inteligencija, uzrok sveopšteg reda i uređenja, izgledalo je da je on jedini pri zdravom razumu s obzirom na lutanja svojih prethodnika. Aristotel, Metafizika, ( 984 b ) , str. 13-14.
Prve i druge supstancije

Supstancija, u najsvojstvenijem, i prvom, i glavnom smislu, jeste ono što nije afirmirano ni o jednom subjektu niti je u jednom subjektu, - kao naprimer, jedan određeni čovek ili jedan određeni konj. "Druge supstancije" nazivaju se rodovi u kojima su sadržane supstancije uzete u prvom smislu, a rodovima treba dodati i vrste ovih rodova. Tako na primer jedan određeni čovek spada u rod čoveka, a vrsta ovoga roda je životinja. Ove [poslednje] supstancije zovu se "druge" - kao što su na primer, čovek i životinja. Aristotel, Organon, str. 8.

Četiri značenja reči uzrok

Uzrokom se naziva, u prvom smislu, imanentna materija od koje je sačinjena izvesna stvar: bronza je uzrok statue, a srebro pehara; a materija bronze i srebra takođe je uzrok. U drugom smislu, uzrok je oblik i obrazac, tj. definicija suštine i vrste: na primer, to je odnos broja dva prema broju 1 i broj uopšte; ili kao što su delovi definicije koji su takođe uzrok. Uzrok je još prvo načelo promene ili mirovanja: tvorac odluke je uzrok akcije a otac je uzrok deteta i uopšte sila koja deluje je uzrok onoga što je učinjeno, a ono što vrši promenu uzrok je onoga što trpi promenu. Uzrok je takođe svrha, to jest konačna svrha. Na primer, zdravlje je uzrok šetnje. Zašto u stvari čovek šeta? Mi odgovaramo: da bi bio zdrav , i govoreći tako, mislimo da smo dali objašnjenje o uzroku. Aristotel, Metafizika, str. 99.
Kritika Platonove teorije ideja

Posle filozofija o o kojima smo maločas govorili došla je Platonova teorija, koja je najčešće u skladu sa teorijom Pitagorejaca, ali koja ima i svoja sopstvena obeležja, prilično različita od filosofije Italske škole. Još od svoje mladosti, Platon, pošto je najprije postao prijatelj Kratila i upoznao se s Heraklitovim mišljenjima, prema kojima su sve čulne stvari u večitoj promeni i ne mogu biti predmet nauke, ostao je i kasnije veran ovom učenju. S druge strane, Sokrat, koji je bio obuzet mislima o moralnim stvarima, a ne o prirodi u celini, ipak je u ovoj oblasti tražio opšte i prvi utvrdio mišljenje o definicijama. Platon je prihvatio njegovo učenje, ali njegovo prvo formiranje navelo ga je na mišljenje da to opšte mora postojati u stvarnostima druge vrste nego što su to čulne stvari: nemoguće je, zaista, mislio je on, da zajednička definicija postoji i za jednu od pojedinačnih čulnih stvari, bar za one koje su u večitoj promeni. Rukovođen ovim razlozima, on je onda ove stvari nazvao idejama, govoreći, s druge strane, da su čulne stvari odvojene od ideja i da se sve nazivaju po njima: mnoštvo čulnih stvari zaista postoji jedino izjednačenjem, i one nemaju isto značenje u odnosu na ideje. Što se tiče toga izjednačenja, Platon je promenio samo ime:

Pitagorejci zaista kažu da bića postoje oponašanjem brojeva; za Platona je to izjednačenje, tako da se izmenila samo reč. Ipak, što se tiče istraživanja o prirodi tog izjednačenja ili oponašanja ideja, oni su ostali bez odluke. - Štaviše, osim čulnih stvari i ideja, Platon prihvata da postoje i matematičke stvari, koje su prelazne stvarnosti, različite, s jedne strane, od čulnih stvari po tome što su večite i nepokretne i, s druge strane, od ideja po tome što su one mnoštvo sličnih primeraka, dok je ideja po sebi jedna, pojedinačna i zasebna stvarnost. Aristotel, Metafizika, (987 b) str. 21-22. Najvažnije od svega je pitanje od kakve su koristi ideje za čulne stvarnosti, bilo da se radi o večitim stvarnostima ili o stvarnostima koje se rađaju i propadaju. One zaista nisu za ta bića uzroci nikakvog kretanja, niti ma kakve promene. One nisu ni od kakve koristi za upoznavanje drugih stvarnosti (one doista nisu njihova suština, jer bi inače bile u njima) niti objašnjenje njihovog postojanja, jer one bar nisu imanentne stvarima koje od njih dolaze; … A zatim bi izgledalo nemoguće da suština stvari bude odvojena od onoga čija je supstanca; kako bi, dakle, ideje, koje su supstance stvari, bile odvojene od stvari? U Fedonu se tako govori kao da su ideje uzroci stvarnosti i postajanja. Pa ipak, ako i prihvatimo postojanje ideja, stvarnosti koje iz njih proizlaze nisu nastale bez učešća pokretačkog uzroka. Aristotel, Metafizika, (991a,b) str. 32-33.
Aristotelovo shvatanje "duše"

Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog. Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni

kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše. Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji. Iz gornjega je, dakle, jasno da je duša entelehija i pojmovna suština onoga što je u mogućnosti da takvo (živo) bude. ... Kad bi, naime, oko bilo živo biće, njegova bi duša bila moć gledanja (vid). Aristotel, Rasprava o duši, str. 41, 37.
Bog kao nepokretni pokretač

Prvi pokretač je dakle nužno stvarnost i, po tome što je to nužno, njegovo biće je dobro; na taj način ono je pranačelo. ... O takvom pranačelu vise nebo i priroda. A to pranačelo je život koji se može uporediti sa najsavršenijim proživljavanjem jednog trenutka koji nam se daje. On je stvarno uvek taj život (što je za nas nemoguće), pošto je njegova stvarnost uživanje. Budnost, osećanje i misao su naša najveća uživanja zato što su to stvarnosti, dok se nade i uspomene uživaju samo kroz ona prva. A misao i to ona koja je to sama po sebi odnosi se na ono što je najbolje po sebi, dok je najviša misao ona o najvišem dobru. Um postaje svestan samog sebe shvatajući natčulno, pošto stupajući u dodir sa svojim predmetom i promišljajući o njemu on sam postaje shvatljiv, tako da postoji istovetnost između uma i shvatljivog: um je stecište shvatljivog i same supstance. S druge strane, um je u akciji kad dostigne ono što je shvatljivo. Iz ovoga proizilazi da je božanski elemenat koji um sadrži više stvarnost nego ova mogućnost, a čin posmatranja je savršeno i najviše blaženstvo ... Stoga kažemo da je bog večita i savršena stvarnost, tako da život i stalno večito trajanje pripadaju bogu; sam bog je upravo to. ...

Ta vizija govori o tome da ćemo razumeti prirodu ako razumemo svrhe kojima bića teže i ograničenja koja im osnovni zakoni prirode postavljaju u tom teženju. . prve našle na udaru kada se moderna filozofija počela izvlačiti ispod Aristotelovih skuta. 305. za Aristotela odlučujuće postavke. teorija saznanja i njegova vizija prirode i kosmosa bile su merodavne za mnogo vekova posle njega. mi smo sposobni da sa potpunom tačnošću upoznamo bar osnovne principe prirode (npr. Metafizika. iako su ove Aristeotelove ideje od početka moderne filozofije sporne. a njegova misao je misao o misli. da se čitava kasnija filozofija može čitati i kao rasprava sa Aristotelom. što nije malo priznanje. Dakle. 298-299. Kasnije je sve više napuštana ideja da naš um poseduje prečicu za razumevanje principa sveta. on je ostavio tako podrobnu argumentaciju za njih. Aristotelove ključne ideje su da svrha stvari predstavlja uzrok stvari i da je moguće saznanje prvih principa stvarnosti putem uma. Pored toga. Ipak. logičke principe). str. Aristotel. pošto je on najizvrsnija stvar.Božanski um misli o samom sebi. Prvo je odbačena ideja da svrhe upravljaju prirodom i ona je posmatrana samo kao uzročni sistem koji se može objasniti bez pozivanja na svrhe. Aristotelova logika. Sudbina Aristotelovog učenja bila je takva da su se ove.

Čini se da je takav cilj sreća. naprotiv sreću niko neće uzeti za cilj zbog nekog od gorenavedenih ciljeva [počasti uživanja.(što bi se tako pridužavalo u nedogled dok bi naša [životna] želja ostala neostvarena i uzaludna) .. . . jak um i sva [druga dobra] biramo za cilj. Da se vratimo sada na ono što kažemo u početku: pošto svako znanje i svako opredeljenje teži nekom dobru. uglavnom. i najveće dobro. teže nekom dobru. dok društveno priznanje. ili zbog kojeg drugog cilja. . uživanje. a nikada zbog nečeg drugog. isto tako i rad i odlučivanje uopšte.1. Ako sad za ostvarljive zadatke postoji takav cilj da mu težimo zbog njega samog.11.. To bi se možda lako postiglo ako bi se shvatio zadatak čoveka. II .. dok sve ostalo želimo samo s obzirom na taj cilj. Dok.takav cilj [kojem se teži zbog njega samog] morao bi nesumnjivo da znači dobro po sebi. doduše i zbog njih samih (jer mi bismo se opredelili za svako od tih dobara čak i kad ništa drugo ne bismo time dobili). Nikomahova etika Sreća je u delatnosti svojstvenoj samo čoveku KNjIGA I I .. stoga je pravilno definisati dobro kao ono čemu sve teži.1.2. koje je onda to dobro za koje možemo reći da je cilj nauke o državi i koje je vrhunsko do svih ostvarljivih dobara? . ali se [od nas] traži da jasnije kažemo šta je ona ustvari. Svi se. . bez sumnje. i ako ne preduzimamo neku stvar s drugim ciljem pred očima .10. za frulaša i za vajara i za .2. kod većine saglasnost: jer i obrazovani i neprosvećena većina kažu da je to sreća .. VII. međutim slažu s tim da se sreća može definisati kao najveće dobro.1. IV . uma]. Jer kao što se. …. .. Smatra se da svako stvaranje u umetnosti i svako istraživanje u nauci.. ali se za njih odlučujemo i zbog sreće. Aristotel.5.9. U pogledu naziva postoji. jer u njima vidimo sredstvo za sreću. jer nju biramo uvek zbog nje same..

po našem mišljenju. U intelektualne vrline spadaju: znanje [ sofia ]. .. isto bi se moglo reći i za čoveka. .14. Na osnovu navedene razlike određuje se i pojam ljudske vrline.fronesis ].. a s druge. kao u gornjem primeru kada dete sluša očev razum. Govoreći o karakteru. a zadatak čoveka koji se ističe vrlinom da to isto čini pravilno i na najbolji način. Mi ga delimo u dve klase: klasu intelektualnih [odn. i to takvom biću koje se. mi nećemo za nekoga reći da je znalac ili inteligentan. dobro i uspelo sastoji u [ostvarenom] delu. . 24-25. Aristotel. i samo poseduje samo razum i misli. moć shvatanja odnosno inteligencija [ sinesis ] i pamet [odnosno praktična mudrost ..19..svakog umetnika.20.delom stvarno razuman i ima razum u sebi. a takva postignuta duhovna stanja koje su vredna hvale nazivamo vrlinama. pak. Ali mi hvalimo i obrazovanog i mudrog zbog duhovnog stanja. . . nego da je [na primer] blag ili razborit i umeren. pod uslovom da postoji neki njegov zadatak. i uopšte za svakoga ko ima pred sobom delo i [njegovo] ostvarenje. s jedne strane. etičkih vrlina. . onda bi.. 3 . (1103a) . zadatak čoveka bio da vodi život koji se sastoji u razumnoj duševnoj delatnosti i razumnim postupcima. a u moralne: plemenita velikodušnost i razboritost [odnosno vladanje sobom]. Nikomahova etika. a delom takav da je samo poslušan prema razumu.. str. Aristotel. str. pokorava razumu. … ako je tako. Ako. to će značiti da je i onaj deo duše koji poseduje razum dvojak .. dijanoetičkih ili logičkih] i klasu moralnih. (1094a-1098a) Podela vrlina KNjIGA I XIII .13. treba smatrati da i ovaj poslednji deo duše poseduje razum. Preostaje [kao specifična odlika čoveka] život ispunjen delatnošću koja je svojstvena razumnom biću. Nikomahova etika.13.

a u lekciji je to "mudrost". Međutim. to je sredina između dva rđava smera: preterivanja i zaostajanja za merom. sve to i tome slično osuđuje se jer je rđavo samo po sebi.na intelektualnu i na moralnu... i to određene tako kako bi to uradio razuman čovek. bestidnost. prema tome. aut. grčko "sofia" je ovde prevedeno kao "znanje". ...) Vrlina je sredina između krajnosti KNjIGA II VI . . . .vrlina je sredina [tj.prim. po čemu je i dobila ime koje se vrlo malo razlikuje od naziva za običaj. kao. Kod davanja i uzimanja novca sredina [prava mera] je velikodušnost. a od radnji preljuba. prava mera]. VII ... vrlina se deli na dve vrste .. Za plašljivost i ludu smelost sredina je hrabrost. zluradost.. . Intelektualna duguje i svoj opstanak i svoj razvoj uglavnom nastavi. dok se u lekciji za praktičnu mudrost upotrebljava re č "razboritost". . Vrlina je. krađa.2. . ako se traži suština i definicija . njeno prekoračenje i nedostatak .1. 26. i zato ona zahteva vremena i iskustva. naročito ne svakog nezadovoljstva) sredina [odnosno prava mera] je umerenost [tj. odabiračka sklonost volje koja se drži sredine u odnosu na nas. ali u odnosu na pravu vrednost i najveće dobro vrlina je vrhunac. str.kojima se nešto pojmovno određuje . .18.. dolazi sa navikom. (1103a) (U ovom prevodu vrlina praktične mudrosti (gr. samosavlađivanje] .17. a ne zato što ga je suviše ili premalo. zavist. Aristotel. moralna vrlina. Neka su već samim svojim imenom sjedinjena sa porokom.3. razumom određene. takođe. Zato.. Nikomahova etika. Kod uživanja i nezadovoljstva (ne svakog uživanja i nezadovoljstva. nisu svako osećanje i svaka radnja sposobni za tu sredinu [pravu meru]. Kao što smo videli. U stvari. fronesis ) je prevedena našom rečju "pamet". na primer..4. naprotiv. .KNjIGA II I . ubistvo.15.

i to ne u nekom specijalnom pogledu. str. čijim posredstvom shvatamo ono što može da bude i drukčije. dakle. na primer u pogledu zdravlja ili telesne snage..vrsnoća [veština] i praktična mudrost .. . Preostaje. . Prema tome. pametan čovek uopšte bi bio onaj ko pravilno rasuđuje [odlučuje]. V .] sastoji iz dva dela: jedan kojim opažamo [pojave i stvari]. . (1107a-1107b) Praktična mudrost (razboritost) KNjIGA VI I . Obeležje pametnog čoveka je to da je on u stanju da pravilno rasuđuje o tome šta je za njega dobro i korisno. To nije slučaj kod delanja: tu je cilj samo pravilno delanje. (1138a i 1140a-1140b) XIII .. dakle. niko ne odlučuje o stvarima koje uopšte ne mogu da budu drukčije... znanje povezano s dokazivanjem i ako ne postoji dokaz za stvari čiji principi mogu da budu i drukčiji (jer sve te stvari mogu da budu i drukčije).1. a nije moguće odlučivati o stvarima koje su nužne.3. Kao što postoje dva oblika moći prosuđivanja .1. i drugi. . Što se tiče praktične mudrosti ( fronesis ). Ako je.4. .prim. nego uopšte u svemu što vodi pravilnom načinu življenja. 118 i 122..su rasipništvo i škrtost. str. onda se pokazuje [ta željena razlika] u praksi. aut. . da je praktična mudrost istinska sposobnost delanja s pravilnim rasuđivanjem o onome što je za čoveka dobro ili zlo. . Međutim.. Treba shvatiti da se racionalni deo [duše .. nju ćemo razumeti najbolje na taj način što ćemo utvrditi koje ljude nazivamo pametnim.tako i u oblasti . Nikomahova etika. Kada se prirodnom daru pridruži um.5. Aristotel.. i tada osobina koja je samo ličila na vrlinu postaje vrlina u pravom smislu.. čiji principi ne mogu da budu drugačiji nego što su. Aristotel. Nikomahova etika. onda praktična mudrost ne može biti isto što i znanje i umetnost. niti o takvima koje uopšte nije u stanju da sprovede. Cilj stvaralaštva je izvan samog stvaralaštva. 34-36.

da zahtevaju od njih polaganje računa i da učestvuju u sudovima. i zato ne može postojati pravilna odluka bez praktične mudrosti isto kao ni bez vrline. o kojoj sam ranije govorio. . a druga čini da se služimo pravilnim sredstvima za njegovo postizanje.izgrađivanja karaktera postoje dva oblika . za onu vrstu demokratije. a obično se ono i primenjuje. da je ona ipak potrebna. bez ognjišta".. Od ovih dveju ona u pravom smislu ne postaje bez praktične mudrosti... naprotiv. str. ili na osnovu lične soposobnosti bez obzira na cenz.5. da se svim građanima da pravo da biraju organe blasti.... . budući da je usamljen i prepušten igri slučaja. . bez zakona. Nikomahova etika. ali da najviši položaji budu izborni. 5 Stoga je. kao onaj kome Homer upućuje ovakav prekor . pod uslovom da za viši položaj i cenz bude viši. str. Prema tome.prirodna [urođena] vrlina i vrlina u pravom smislu. Takav čovek po prirodi želi rat. U svim ljudima postoji prirodna težnja za takvom zajednicom i onaj koji ju je prvi osnovao začetnik je najvećeg dobra. a onaj koji zbog svoje prirode. Aristotel. naime. Jasno je. određuje pravilan cilj. 132-133. jer predstavlja vrlinu jednog dela intelekta. Sokrat je mislio da su vrline intelektualna svojstva (jer sve one predstavljaju znanja). Politika. vanredno korisno načelo. čak i pod pretpostavkom da praktična mudrost nema značaja za dobro delanje. Jasno je dakle da država nastaje po prirodi i da je važnija nego pojedinac.. . (1144b) (Iz prevoda su izostavljeni navodi originala na starogrčkom) Politika Iz ovoga je jasno da država nastaje po prirodi i da je čovek po prirodi političko biće. . U ."bez svojte. tvrdimo da su one povezane sa intelektom. a ne slučajem. međutim. mi. Aristotel..7. i to na osnovu cenza. stoji van državne zajednice ili je rđav ili je bolji od ljudi. . Jedna.

gde on priznaje da se u njoj ne mogu očekivati potpuno izvesne istine. filozofi kao da pristaju na maksimalna očekivanja svojih slušalaca. isto. to su znanja koja govore o stvarima koje ne mogu biti drugačije: niti se te stvari menjaju. a narod neće zavideti poštovanja dostojnim ljudima koje je njegova volja dovela na vlast. nagoveštava se kasniji stav da znanja manjeg stepena izvesnosti takođe predstavljaju znanja. odnosno da tvrde da su otkrili nesumnjive i neoborive istine. jer se neće potčinjavati gorima od sebe. Aristotelovim rečnikom. a vladaće pravedno jer će drugi imati pravo da traže od njih da im polažu račune. 173 Filozofi su često skloni da svoja saznanja smatraju nužno istinitim. U Aristotelovom gledanju na etiku. Na ovaj način. . str. koji često traže samo sigurna i apsolutno tačna znanja. niti je moguće da je naše znanje o njima pogrešno.tom slučaju državna uprava mora da bude dobra jer će vlast biti u rukama najboljih ljudi. Takvim poretkom biće zadovoljni i istaknuti i uvaženi ljudi.

Jer .11. Rasprava o blaženom životu.47 i 60. koji voli poštenje. Stoici Najviše dobro Sasvim je ista stvar da li kažem: "Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini" ili: "Nesavladljiva snaga duše.a to upravo i jeste ropstvo.2. Celo carstvo sudbine prezreću. odabrati iz njega bolji deo. koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti. kome je njegova vrlina sve. str. svaki trenutak pun je teškog iščekivanja. posledica toga jeste život brižan. spokojna u delanju. pun sumnja. . 34. biće dobro. Seneka.11. Ravnodušnost prema sudbini Zato se čovek mora probiti do slobode. koji ne poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za koga se pravo uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava". 35. Ono se može odrediti i ovako: "Blaženim možemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša. Sve što god mi se dogodi. Seneka. puna uviđavnosti. Rasprava o blaženom životu. a pri tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća". Stoici i Epikurejci 2. a ova se ne postiže ničim drugim. sav u strahu od slučajeva. naklonost sudbine počinje da joj [duši] postaje potreba.1. str. ali ću opet. nego ravnodušnošću prema sudbini. ako mi se ostavi izbor. pa ipak želim da mi se dogode lakše i prijatnije stvari i koje će onom ko s njima ima posla manje brige zadavati.

i da su.. stoičara). I upravo zbog toga kažemo da je zadovoljstvo i početak i kraj blaženog života.11. i isti zakon koji mi postavljamo za vrlinu postavlja on za uživanje. mi ne donosimo naprečac odluku o eventualnom uživanju. I kad smo to postigli. Samo kad nema zadovoljstva. A kad nezadovoljstvo ne osećamo. . čak i stroga. str. nego kažem ovo: ona je na rđavu glasu. On naređuje da se uživanje pokorava prirodi. Životi i mišljenja istaknutih filozofa. kao veliki deo naših (tj.da su Epikurova učenja moralno besprekorna i pravilna. str. ona je nepravedno ozloglašena. jer on uživanje svodi na na nešto veoma sitno i neznatno. Zato neću govoriti. jer čovek više nema potrebe da se obazire na bilo šta što bi mu još nedostajalo. Seneka. Diogen Laertije. Rasprava o blaženom životu. O zadovoljstvu vodimo računa zato jer nam ono služi kao merilo u prosuđivanju svih dobara. kad se podrobnije razmotre.iskazujem svoje mišljenje ako ono i neće biti pravo mojim istomišljenicima iz Stoičke škole . I baš zbog toga što je zadovoljstvo prvo i nama prirođeno dobro. osećamo neprijatnost. Epikur Zadovoljstvo kao osnovno dobro Za sve ono što radimo i stvaramo svrha je to da budemo slobodni od telesnih bolova i slobodni od obespokojavajućeg straha.. ono služi kao polazna tačka za selokupno biranje i odbijanje. da je Epikurova škola učiteljica sramotnih radnji. 373.Odnos Seneke prema Epikuru Ja mislim . jer više ne mora da traži ništa što bi još bilo potrebno za postizanje potpunog zadovoljstva kako duše tako i tela. i samo u tom slučaju osećamo potrebu za zadovoljstvom. to je za raskoš isuviše malo. onda se stiša svaka oluja koja besni u našim dušama. Dosta često se dešava da se odreknemo naslada ako one kao posledicu donose neku neprijatnost. a što je za prirodu dovoljno. 44. onda nam više ni zadovoljstvo nije potrebno. 2.2. Zadovoljstvo je naše prvo i zajedno s nama rođeno dobro.

Nemoguće je. Od svega što nam mudrost stvara da bismo osigurali sreću kroz čitav život. njegovim najvećim i najvišim ciljevima upravlja i upravljaće razum u toku čitavog njegovog života. najveća je stvar sticanje prijateljstva. jer su sve tvrdnje podjednako pogrešne. protivnici ili saveznici predaleko su jedni od drugih da bi mogli činiti zajednicu koja može da određuje prirodu stvari ili dobro države. 375-377. A što je bez osećanja to za nas ne znači ništa. 16. koji poučavaju da se treba uzdržavati od svakog tvrđenja. 12. a ljudski duh nije sposoban za iole verodostojna saznanja. U oblasti teorije saznanja. dok je život nepravičnog čoveka ispunjen najvećim nespokojstvom. isto. Ako svoja čulna zapažanja odbaciš. 27. dakle. Zbog toga se filozofi ograničavaju na učenje o dobru za pojedinca. već podanik velikog carstva na koje ne može da utiče. ne više slobodan čovek malog gradadržave.Izvod iz "Osnovnih misli" 2. u potpunosti uživati zadovoljstva bez proučavanja prirode. str. Kasniji filozofi shvataju ovaj izazov skepticizma. Slučaj samo retko kad smeta mudrom čoveku. Mogući sagovornici. ali skoro niko ne pristaje uz njihove stavove. 17. pojavljuju se skeptici (još jedna filozofska škola). jer telo koje se rastvara ne oseća ništa. U helenizmu filozofiju stvara pojedinac. Život pravičnog čoveka najmanje ometa nespokojstvo. ako ne poznajemo prirodu celokupne vasione. U tom odbijanju da se zauzme skeptički stav. Smrt za nas ne znači ništa. Ne možemo se osloboditi straha koji nas obuzima pri ispitivanju stvari od najveće važnosti. onda nemaš nikakvog oslonca na šta bi se mogao pozvati pri ocenjivanju onih zaključaka koje smatraš pogrešnim. nego živimo u strahu od onoga što nam pričaju mitovi. vidi se duh novog doba i uverenje filozofa da mogu da utiču . 23.

. . ni duša. Ona mora dakle projuriti preko znanja i nikako ne sme napuštati stanje jedinstva. a pojam je mnoštvo. 182-183. ne sme ga nazivati ni ovo ni ono. nego mora ostaviti i znanje i ono što se može znati i sve što tome pripada i dolazi uz to kao čitavo dnevno svetlo do Sunca. Filozofija od Aristotela do renesanse i odabrani tekstovi filozofa. ali prisutno samo za one. Plotin. Duša doživljuje otpadanje od stanja jedinstva i nije potpuno jedno. a opet je daleko od sviju. tako da je doduše prisutno. Ko tačno govori. priroda Jednoga tvorac svih stvari. koja je vrednija od znanja. koje se javljaju u vezi sa njime. str. kad prima spoznaju nečega. . ni kvalitet. Bošnjak. sad se od njega udaljujući zbog poteškoća.. koji izvana obilazimo oko Jednoga. naime. Plotin: Jedno i način njegovog saznanja putem ekstaze Kako je. koja je srodna njegovoj.na prilike oko njih.. ona nije nijedna od njih.. sad mu se približavajući. SREDNJOVJEKOVNA FILOZOFIJA 3. ni kvantitet. koji ga mogu primiti i koji su se pripremili. nego pomoću prisutnosti. da mu se priljube. da ga prihvate i dodirnu pomoću sličnosti i svoje unutrašnje sile. Jer spoznaja je pojam. nego time mi. Jer Ono (Jedno) zaista nije daleko ni od koga. Poteškoće se javljaju najviše zato. Nije dakle ni nešto.. (navedeno prema: B. ni um. želimo izjaviti šta doživljavamo.. 3. Eneade.1.) . što se Jedno ne može dokučiti ni znanjem ni mišljenjem kao ostali predmeti mišljenja.

Avgustin. Prethodiš ti prošlim vremenima. tvorac njihov nisi bio sazdao još? Kako bi vreme moglo imati mesta ako ga nisi ustanovio ti ili. začudio nad tim da si se ti. pak. uzdržao od rada za bezbroj vekova.. jednako.. . valjalo da to objasnim . . Ispovesti. ti nisi u vremenu prethodio vremenu jer inače ne bi dolazio pre svih vremena. lutajući kroz slike o proteklim vremenima. kako bi ono isteklo ako nije postojalo dotle? . Bog nije radio ništa.. bez oklevanja kažem. pre nego što si se latio ogromnog posla. bilo bi to nešto drugo. tvorac svake stvari i bića.ja ne znam. svom onom visinom večnosti tvoje. vremenima koja će doći. pa ako se pod "nebom" i "zemljom" podrazumeva ono poslednje. tvorac neba i zemlje.. Avgustin odgovara na prigovore vezane za hrišćansku ideju o Bogu kao stvaraocu sveta Ja govorim da si ti. str. . uvek prisutne.2. kad bi. kao što vladaš. Gospode. 12-13. "Pre nego je sazdao nebo i zemlju.. svemogući Bog.. neka se trgne taj duh iz svog sna i shvati već da je njegovo ćutanje lažno. [zagonetka vremena] Šta je dakle vreme? Dok me niko ne pita. Jer da je stvorio ma šta. Ne. koji je sazdao i obuhvata svemir. a ne stvari i bića.3. Ako bi se neki površan duh. kad ih ti. Jer kako je moglo da protekne toliko vekova. ja znam.

koje su u božijoj misli. Akvinski: Istina stvari se sastoji u njihovom upoređivanju sa božijim umom Stoga se svaka pojedina stvar apsolutno naziva istinitom po njenom odnosu prema umu od koga zavisi. 230-231) U klasičnoj grčkoj filozofiji do Plotina. ukoliko je izraz istinitog saznanja. Na sličan se način istinitima nazivaju prirodne stvari. Plotin prvi postavlja Boga kao princip iznad razuma i na njega se iz svojih razloga nadovezuju i kasniji hrišćanski pisci. Iz toga su proizilazila neslaganja. njegov nepromenljivi deo koji je zadužen da ga održava u granicama razuma i reda. str. a . bili su prisiljeni istinu stvari postaviti u odnos prema našem umu. nego dolaze od slučaja.3. Filozofija od Aristotela do renesanse i odabrani tekstovi filozofa. jer "slično saznaje slično". ukoliko se one izjednačuju s umom kao svojim ishodištem.3. Toma Akvinski. Tako je dakle istina prvenstveno u umu. Na taj način stvara se sfera u koju razum nema pristupa. Suma teologije. (navedeno prema: B. Do tih neslaganja ne dolazi. Zato se veštački stvorene stvari nazivaju istinitim po svom odnosu prema našem umu. A kako su smatrali da istina unosi upoređivanje sa umom. Naš razum je put ka saznanju Boga. o kojima raspravlja Filozof. Bog je deo sveta. … Treba kazati da stari filozofi nisu govorili da vrste prirodnih stvari potiču od nekog uma. Bošnjak. kako je govorio Aristotel. a tek na drugom mestu u stvarima. ukoliko postizavaju sličnost sa idejama. ako prihvatimo da se istina stvari sastoji u upoređivanju sa božijim umom. Istinitim se naime naziva kamen. a govor se naziva istinitim. jer postizava prirodu svojstvenu kamenu prema prethodnoj zamisli bo ž ijeg uma. Ona se naime kuća naziva istinitom koja postizava sličnost sa oblikom koji je u graditeljevoj zamisli.

Postavili smo te u centar sveta kako bi odatle lakše mogao da posmatraš sve ono što postoji na svetu.. 4. (Bog je) uzeo čoveka kao stvorenje neodređene prirode i. niti smrtnim niti besmrtnim. otkrovenja i prirodne mogućnosti čoveka da dolazi do istina u koje veruje. odredivši mu mesto u središtu sveta. kao tvorac i uobličitelj samoga sebe... 74. Đovani Piko dela Mirandola (1463-1494). ovako mu se obratio: Priroda svih ostalih stvari je ograničena i prinudna u okviru granica zakona koje smo MI propisali. u saglasnosti s tvojom slobodnom voljom . Nismo te stvorili ni od neba ni od zemlje.1. nesputan ograničenjima. tako da sa slobodom izbora i sa čašću. str. propisati za sebe granice svoje prirode. Intelektualna istorija Evrope. možeš sebe da uobličiš u koji god oblik ti želiš.koja ipak sadrži mnoge dogme koje se u okviru hrišćanstva prihvataju. Ovo dvojstvo. koga ranije nije bilo u filozofiji..) Traži se nova mudrost . Ti ćeš. Govor o dostojanstvu čoveka (Prevod iz Marvin Peri. odnosno. Renesansa Nove mogućnosti čoveka Shvatio sam zbog čega je čovek najsrećnije od svih stvorenja i samim tim vredan sveg divljenja. otvara novo pitanje o odnosu vere i razuma. MODERNA FILOZOFIJA 4.

Ludak. Galileo Galilej.(Govori Ludost) Dakle. Neću da kažem da čovek ne treba da sluša ono što kaže Aristotel.. ako mudrost leži u iskustvu. nije (Aristotel) on to sam prigrabio za sebe. slepo se priključujući svemu što on kaže i prihvatajući to kao nepovrediv dekret ne tražeći bilo koje druge razloge. naprotiv. gde se nauči nekom preteranom cepidlačenju. pošto sam tako pribavila pohvalu za hrabrost i vrednoću. Frensis bekon. samo ako me budete slušali pažljivo. Ja se. međutim. (Prevod iz Marvin Peri. šta biste rekli ako bih sad počela da hvalim i svoju mudrost? Ali će neko možda reći da je to isto toliko mogućno kao pomešati vatru i vodu. a prigovaram samo onima koji mu se kao roblje predaju. 104.) Nova logika: Znanje je moć 3. što nepoznavanje uzroka onemogućuje uspeh. To je dobro uočio i Homer. a šta je kod razmišljanja uzrok. Otpor autoritetima Da li je moguće da sumnjate da bi Aristotel promenio svoje mišljenje. str. iako je bio slep. baš stoga što neprestano učestvuje u svemu i ne haje za opasnost. zbilja. .. Intelektualna istorija Evrope. ako se ne varam. ili ludak.. koga ni od jedne namere ne odvraća ni stid (jer ga nema) ni opasnost (jer ne razmišlja)? Mudrac se zagnjuruje u knjige starih pisaca. Pre svega. Dijalog koji se odnosi na dva glavna sistema sveta Ptolomejev i Kopernikov (1632). nadam da ću vas uveriti u to. 65. stiče pravu mudrost. Sledbenici Aristotela su ti koji su ga krunisali autoritetom. str. to je kod delovanja pravilo. ko više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan. 37. kao što ste dosad činili. Novi Organon.. koji se nešto iz stida. jer veli: i lud se nauči u nevolji. nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega. sam odbacujući one koji su tako maloumni da mogu da budu navedeni da i dalje nastavljaju da ponizno zastupaju sve ono što je on ikada rekao? . str. kad bi video nova otkrića na nebu. aplaudiram čitanju i brižljivom izučavanju njegovog dela. Ljudsko znanje i moć poklapaju se u tome. Priroda se naime pobeđuje samo pokoravajući joj se. ispravio svoje knjige i prihvatio najrazumnije doktrine. Pohvala ludosti. Erazmo Roterdamski (1466-1536).

Nova logika i metoda saznanja 10. Drugi izvlači sudove iz oseta i pojedinačnosti. ljudske spekulacije i obrazlaganja nezdrava stvar. kakve su sada. ali još neoprobani put. on dakle. Kao što nauke. jer ni izdaleka nije ravan istančanosti prirode. Silogizam se sastoji od sudova. … 19. Logika. sudovi od reči. ali nema nikoga ko bi to video. a ne stvari. uzdižući se neprekidno i postepeno. taj je put sada uobičajen. sebi potčinjava odobravanje. 13. tako je logika kakva je sada. 12. 11. stoga je više štetna nego korisna. Dva puta jesu i mogu da budu za istraživanja i pronalaženja istine.40. Frensis Bekon. nisu ni od kakve koristi za pronalaženje dela. Istančanost prirode umnogome nadmašuje istančanost čula i razuma. Silogizam se ne upotrebljava za principe nauke. nego za istraživanje istine. tako da naposletku dolazi do najopštijih sudova. a reči su znaci pojmova. a za srednje sudove upotrebljava se uzalud. To je pravi. onda nema nikakve čvrstoće ni u onome. Ako su dakle sami pojmovi (ono što je osnova stvari) pobrkani i naprečac izvedeni iz stvari. nekorisna za pronalaženje nauke. koja se upotrebljava. 39.41. . što je na tome sazdano. služi više za učvršćivanje i utvrđivanje zabluda koje se temelje na običnim pojmovima. str. tako da su ona lepa razmišljanja. Prvi leti od oseta i pojedinačnosti prema najopštijim sudovima. pa na osnovu tih principa i njihove nepokolebljive istinitosti sudi i pronalazi srednje sudove. 14. Novi organon. I tako je jedina nada u pravoj indukciji.

ili zbog različitosti utisaka koji se javljaju u pristrasnoj duši s predrasudama ili u mirnoj i ravnodušnoj duši ili tome slično. 42. nego se oni. nego. . Pogrešno se. Četiri su vrste idola. drugu idolima pećine. Ima takođe idola. treću idolima trga i četvrtu idolima pozorišta. koji su već zaokupili ljudski razum. pa se u njemu čvrsto ukorenjuju. koji zaokupljaju duh ljudski. kao što su oni iz međusobnog saobraćanja i zajednice ljudskog roda. Stoga dobro veli Heraklit: Ljudi traže znanje u manjim svetovima. bilo zbog čitanja knjiga ili autoriteta onih koje neko ceni ili im se divi. Njima smo. tako reći. nešto različito. naprotiv. a ne u višem ili zajedničkom. koje svoju prirodu meša s prirodom stvari. 39. ako se ljudi unapred ne opomenu da se protiv njih. vraćaju i smetaju kod samoga obnavljanja nauke. Idoli pećine su idoli pojedinog čoveka. ne samo da tako obuzimaju ljudski duh. tvrdi. zaštite. pa ih iskrivljuje i prlja. bilo zbog svačije posebne i pojedinačne naravi. da je čovečje čulo merilo stvari. 41. tako da je zaista ljudski duh. kako je on disponiran kod pojedinih ljudi. 43. potpuno smućeno i. koliko je moguće. naime. Ljudski je razum poput neravnog ogledala za zrake stvari. slučajno. a ne univerzumu. pored zabluda ljudske prirode uopšte. ili zbog vaspitanja i opštenja sa drugima.Idoli 38. da se istini teško otvara pristup. tako i uma zbivaju se primereno čoveku. radi jasnoće. ima posebnu pećinu ili rupu koja lomi i kvari svetlo prirode. sve percepcije kako čula. Svako naime. koje zbog trgovine i udruživanja ljudi nazivamo idolima trga. Idoli i lažni pojmovi. nadenuli imena nazivajući prvu vrstu idolima plemena. Idoli plemena imaju svoj temelj u samoj ljudskoj prirodi i u samome plemenu ili rodu ljudskome. ako je pristup i bio dan i dopušten.

što znači da predstavlja biće koje je sposobno da otkriva istinu. Čovek se sada tumači prvenstveno preko te svoje osobine da ima razum. I tako to loše i nezgodno određivanje reči na čudan način stešnjava razum. Oko tih pitanja trude se: racionalizam.Ljudi se naime druže uz pomoć govora ali se reči određuju prema narodnom shvatanju. . da ima isto toliko proizvedenih i prikazanih drama. jer držimo. Iako jednako raspodeljen svim ljudima. koji su ušli u ljudske duše iz različitih filozofskih dogmi. razum nije instrument koji uvek dovodi do ispravnih zaključaka. odnosno do pitanja o pravilima za dobro služenje razumom. 45-48. pa dovode ljude do praznih i bezbrojnih protivrečnosti i izmišljotina. Ni definicije i tumačenja. 44. str. reči očigledno vrše nasilje nad razumom i sve brkaju. Ona uzima kao svoj zadatak da upozna prirodu razuma. Ima konačno idola. kojima učeni ljudi katkad imaju običaj da se štite i brane od toga. kako će kasnije reći Dekart. a takođe i iz naopakih zakona dokazivanja. Zbog toga ga je potrebno bolje upoznati i pokušati da se on poboljša i usavrši. To nas dovodi do pitanja metode. Novi Organon. Spinozu i Lajbnica. Njih nazivamo idolima pozorišta. u okviru koga ćemo obraditi Dekarta. koliko i prihvaćenih ili izmišljenih filozofija. i empirizam. Frensis Bekon. koji ovde predstavljaju Lok i Hjum. daje i sluša razloge za tvrdnje o svetu i tako formira svoje mišljenje. Naprotiv. Bekonova filozofija dobro opisuje scenu na kojoj će se odigravati moderna filozofija. nikako ne ispravljaju stvar. koje su stvorile izmišljene scenske svetove.

44. smatrajući da služi samo mehaničkim veštinama. vode. sve ove stvari na isti način upotrebiti u svim poslovima za koje su one podobne. može pronaći jedna praktična filozofija kojom bismo mogli.2. Rasprava o metodi. Matematika Naročito mi se sviđala matematika zbog izvesnosti i očevidnosti njenih razloga. str. str. i da se tako učinimo gospodarima i sopstvenicima prirode.2. jer oni su mi pokazali da je moguće doći do saznanja koja su životu vrlo korisna. pošto upoznamo silu i dejstvo vatre. mislio sam da mi treba da na sasvim suprotan . i da se pomoću njih umesto spekulativne filozofije. Rene Dekart. koja se predaje po školama.1. isto tako razgovetno kao što poznajemo razne zanate svojih zanatlija. neba i svih ostalih stvari koje nas okružuju. Rene Descartes Praktična filozofija Ali. probajući na raznim posebnim teškoćama zapazio dokle nas oni mogu odvesti i koliko se razlikuju od principa kojima se dosad služilo. Rene Dekart. ali u to vreme nisam shvatao njenu pravu upotrebu. Racionalizam 4. i. zvezda. dakle jesam Pošto sam tada želeo da se jedino istraživanjem istine bavim. 14. te sam smatrao da ih ne mogu više držati u tajnosti a da se grdno ne ogrešim o zakon koji nas obavezuje da kolikogod možemo doprinosimo opštem dobru svih ljudi. Rasprava o metodi. vazduha. čudio sam se što na njenim tako čvrstim i tako solidnim temeljima nije izgrađeno ništa uzvišenije. čim sam stekao izvesne opšte pojmove iz fizike i čim sam.4. Mislim.

nužno je trebalo da ja. da brižljivo izbegavam . str. zaključio sam da je mogu bez i najmanje skrupule usvojiti za prvi princip filozofije koju sam tražio. a da tada nijedna jedina od njih nije istinita. duša po kojoj sam ono što jesam. tako često i tako sigurna. nije potrebno nikakvo mesto. sasvim očevidno i sasvim izvesno je izlazilo da ja jesam. zbog toga što nas naša čula ponekad varaju. odmah iza toga zapazio sam da. odbacim sve u šta bih i najmanje mogao posumnjati. ali da se ipak ne bih mogao da pravim kao da uopšte nisam. i da. i primećujući da je istina: mislim. mogu javiti i u snu. duša ne bi prestala da bude sve ono što jeste. da ni najpreteranije pretpostavke skeptika nisu u stanju da je poljuljaju. tj. odbacio sam kao lažne sve razloge koje sam nekada uzimao kao dokaze. i videći da sam mogao da se pravim kao da nemam nikakva tela. dok je očevidno nisam takvom saznao. te i tu prave paralogizme. a iz toga što kad bih prestao da mislim. naprotiv. i kojoj. kao apsolutno lažno. Ali. saznao sam da sam supstancija čija sva suština i priroda jeste jedino u mišljenju. pa makar sve što sam zamišljao i bilo istinito. i da nema nikakva ni sveta. uzimajući u obzir da nam se sve sasvim iste misli.način postupim. i da. a smatrajući da sam i ja sklon pogreškama kao i svaki drugi. Tako. ni mesta na kojem bih bio. potpuno se razlikuje od tela. Rasprava o metodi. i kad njega uopšte ne bi bilo. 28. baš iz toga što sam mislio da sumnjam u istinitost drugih stvari. Zatim. pretpostavio sam da nema nijedne stvari koja je onakva kakvom je naša čula nameću da je sebi predstavimo. koje imamo kada smo budni. pažljivo ispitujući ono što sam bio. odlučio sam da se pravim kao da sve ono što je ušlo u moj duh nije istinitije od iluzija mojih snova. i najzad. Rene Dekart. i čak da je nju lakše saznati nego telo. da bi bila. niti pak da zavisi od ma kakve materijalne stvari. tj. koji sam to mislio budem nešto. dakle jesam. tako da to ja. a pošto ima ljudi koji greše čak i u najprostijim stvarima geometrije. Pravila metode Prvo pravilo mi je bilo da nikada nijednu stvar ne usvojim ako istinitu. dok sam tako navalice mislio da je sve lažno. da bih na taj način video da li bi posle toga u mojim ubeđenjima ostalo išta što bi bilo potpuno nesumnjivo. ne bih ipak imao nikakva razloga da verujem da ja jesam.

i tako opšte preglede kako bih bio siguran da ništa nisam propustio. Nemojte da me zaobilazite! Ako želite da . Ipak. Rene Dekart. jer ne smijemo biti toliko preuzetni. najposlije. razloge prirodnih stvari nećemo nikada uzimati iz svrhe. No. Treće pravilo je bilo da svoje misli vodim po redu. Rene Dekart. Osnovi filozofije.prenagljivanje i predubeđenja i sudim samo o onome što se mome duhu predstavlja tako jasno i tako razgovetno. kako bih malopomalo stigao postepeno do najsloženijih. I deo. počinjući od predmeta koji su najprostiji i koji se najlakše saznaju. da bismo sebe smatrali dionicima njegovih nakana. Kroz Dekartove reči kao da čovek novog veka kaže: Ja sam tu. dok nam sam bog ne objavi nešto njemu protivno. kakve nam zaključke s obzirom na njegove učinke. ako njega samoga budemo smatrali djelotvornim uzrokom svega. Razloge ne treba tražiti u svrhama Treba ispitivati ne svrhovite razloge stvorenih stvari. koje nam je on dao. imam oči i uši i sposobnost shvatanja. pruža prirodno svjetlo. Rasprava o metodi. da ne bude više prilika u kojima mogu u to posumnjati. da tom prirodnom svijetlu treba vjerovati samo dotle. koje je htio da donekle poznajemo. str. poglavlje XXVIII. pretpostavljajući čak reda i među onim predmetima koji prirodno ne prethode jedni drugim. podelim na onoliko delova koliko je to moguće i koliko je potrebno da bi se one bolje rešile. vidjet ćemo. moramo imati na umu. Drugo pravilo je bilo da svaku od teškoća. iz onih atributa. I poslednje pravilo je bilo da svuda vršim tako potpuna nabrajanja. koju je imao pred sobom bog ili priroda pri njihovu stvaranju. str. koje bih ispitivao. 20. koji se pokazuju našim osjetilima. kako je već rečeno. nego djelotvorne Tako. 76.

od koga mora biti obrazovan. ili ono što je u drugome pomoću čega se i shvata. II. koji će pokrenuti nova istraživanja podstaknut željom da iskoristi ono što mu govori vlastiti razum. VI. supstanciju koja . i mislim. ili ono čija se priroda ne može shvatiti drugačije. III. Pod Bogom razumem biće apsolutno beskrajno. dakle. Tako se u istoriji i filozofiji jasno pojavljuje pojedinac.2. čijem pojmu nije potreban pojma neke druge stvari. V. "Mislim. Pod atributom razumem ono što razum opaža na supstanciji.prihvatim vaše mišljenje opravdajte ga na neč i m što nam je zajedničko. Ovaj zahtev kasnije prati cela moderna filozofija. kada se potrudim najbolje što mogu. Pod modusom razumem stanja supstancije. i jesam. Pod uzrokom samoga sebe razumem ono čija suština sadrži u sebi postojanje. tako je jedna misao ograničena drugom mišlju. tj. ne izgleda tačno.2. Na primer. Baruh Spinoza Početak Spinozine "Etike": Bog ili priroda O Bogu DEFINICIJE I. i racionalistička i empiristička. IV. što i ja u svom iskustvu mogu uvideti da je tačno. Pod supstancijom razumem ono što u sebi jeste i pomoću sebe se shvata. niti misao telom. zato što uvek zamišljamo neko veće telo. i smatram da imam pravo da tražim da se od mene ne zahteva da prihvatam nešto što mi. 4. jesam" značilo je: Evo me. tj. kao da sačinjava njenu suštinu. Konačnom u svojoj vrsti naziva se ona stvar koja može biti ograničena drugom stvari iste prirode. A telo nije ograničeno mišlju. nego kao postojeća. jedno telo naziva se konačnim.

se sastoji od beskrajno mnogo atributa, od kojih svaki izražava večnu i beskrajnu bitnost.

Postavka XIV Sem Boga, nikakva supstancija ne može ni da postoji, ni da se zamisli.

Postavka XXIX U prirodi stvari nema ničeg slučajnog, nego je sve određeno iz nužnosti božje prirode da na izvestan način postoji i dela.

Postavka XXXII Volja ne može da bude nazvana slobodnim, nego samo nužnim uzrokom.

Postavka XXXII Stvari nisu mogle biti proizvedene od Boga ni na koji drugi način, i nikakvim drugim redom, nego što su bile proizvedene. Baruh Spinoza, Etika, str. 3. 15, 30, 33, 34. Racionalizam Knjiga 2, Postavka VII Red i veza ideja jesu isti kao red i veza stvari. Primedba: ... Prema tome, bilo da shvatimo prirodu pod atributom prostiranja, ili pod atributom mišljenja, ili pod bilo kojim drugim, -

uvek ćemo naći samo jedan i isti red, ili samo jednu i istu vezu uzroka, to jest, iste stvari koje sleduju jedna iz druge. Postavka X, Pimedba Uzrok ovome jeste, mislim taj, što se oni nisu držali reda filozofiranja. Jer božansku prirodu, koju su morali pre svega da posmatraju, pošto je ona prva, kako po saznanju tako i po prirodi, - držali su oni za poslednju u redu saznanja, a stvari, koje se zovu predmeti čula, smatrali su za prve između sviju.

Postavka XLIII Ko ima istinitu ideju, on, u isto vreme, zna da ima istinitu ideju, i ne može sumnjati u istinitost stvari. Baruh Spinoza, Etika, str. 51, 55, 86. Predrasuda o ciljevima zbog kojih postoje stvari u prirodi Međutim, pošto ostaje mnogo drugih predrasuda, koje su takođe i najviše mogle i mogu da spreče da ljudi razumeju vezu stvari, na način kao što sam izložio, smatrao sam za vredno truda da ih ovde podvrgnem ovde ispitu razuma. A sve predrasude koje preduzimam da ovde naznačim, zavise od ove jedne, naime od toga što ljudi obično pretpostavljaju da sve stvari u prirodi, kao oni sami, delaju radi nekoga cilja; još više, što čak kao izvesno tvrde kako Bog upravlja sve izvesnome cilju. Jer oni kažu da je Bog načinio sve radi čoveka, a čoveka zbog toga da ga obožava. ...

A o prirodi ovih upravljača (bogova, prim.) morali su oni - pošto o njoj nikad nisu nešto doznali - suditi prema svojoj prirodi. Otuda njihovo tvrđenje da bogovi upravljaju sve na korist čovekovu, da bi ljude

privezali za sebe, i da bi im ovi ukazivali najviše poštovanje. Otuda je došlo da je svaki razne vrste poštovanja Boga izmislio prema svome načinu mišljenja, - da bi ga Bog voleo više nego ostale, i da bi celu prirodu uputio na korist njegove slepe požude i nezasite lakomosti. Tako se ova predrasuda pretvorila u sujeverje, i pustila duboke korene u duše. To je bio uzrok što se svaki čovek, uz najveći napor trudio da razume ciljne [finalne] uzroke sviju stvari, i da ih objasni. Ali dok su nastojali da pokažu kako priroda ništa uzaludno ne radi (to će reći, ništa što ne bi bilo za potrebu ljudi), oni, izgleda ništa drugo nisu pokazali, nego da su priroda i bogovi isto tako bezumni, kao ljudi. Pogledaj, molim te, gde se najzad došlo! Između tako korisnog u prirodi, morali su naći i mnogo štetnog; naime bure, zemljotrese, bolesti itd.; za njih su tvrdili da dolaze otuda što su bogovi ljuti zbog uvreda koje su im ljudi naneli, ili zbog grehova, učinjenih u služenju njima. I mada se iskustvo tome svakodnevno glasno protivilo, i beskrajnim primerima pokazivalo da se i pobožnima i bezbožnima bez razlike događaju i korisne i štetne stvari, - oni nisu napustili ukorenjenu zabludu. Jer njima je bilo lakše da ovo stave u druge nepoznate stvari, čiju korist nisu znali, i da tako održe svoje dosadašnje i urođeno stanje neznanja, nego da celu ovu zgradu razruše, i novu izmisle. Otuda su smatrali za izvesno da sudovi bogova daleko nadmašuju ljudsku moć shvatanja. Sam taj uzrok, doista, mogao bi učiniti da istina ljudskome rodu večito ostane sakrivena, da matematika, koja se ne bavi ciljevima, nego samo suštinom i osobinama figura, nije pokazala ljudima drugu normu istine. str. 40.
Čovek kao deo prirode

Većina onih koji su pisali o afektima i načinu života ljudi, izgleda da ne raspravljaju o prirodnim stvarima koje idu za opštim zakonima prirode, nego o stvarima koje su izvan prirode. Štaviše, izgleda da oni shvataju čoveka u prirodi kao državu u državi. Jer oni misle da čovek više narušava red prirode nego što ide za njime, i da nad svojim radnjama ima apsolutnu moć, i nije opredeljen ni sa koje druge strane, nego od samoga sebe. ... U prirodi se ne događa ništa što bi moglo da joj se uračuna u nedostatak. Jer, priroda je uvek ista, i njena snaga i njena moć delanja

jeste svuda jedna ista; to će reći, zakoni i pravila prirode, prema kojima se sve događa, i sve se iz jednih oblika menja u druge, jesu svuda i uvek isti. Otuda mora postojati samo jedan i isti put za saznanje prirode stvari, - ma kakve one bile - naime onaj pomoću opštih zakona i pravila prirode. Otuda afekti mržnje, gneva, zavisti itd. posmatrani po sebi, proizlaze iz iste nužnosti i snage prirode kao i ostale pojedinačne stvari. str. 101, 102.

O slobodi volje

Tako dete misli da slobodno žudi za mlekom, ljut dečko da slobodno hoće osvetu, a bojažljiv čovek da slobodno hoće bekstvo. Isto tako, pijan čovek veruje da govori iz slobodne odluke duha ono što bi posle, kao trezan, rado prećutao. Tako misle lud, brbljivac, dečko, i vrlo mnogi od ovoga testa [ove vrste], da govore iz slobodne odluke duha, dok, u stvari, ne mogu da uzdrže nagon za govorom koji imaju u sebi. Tako samo iskustvo, isto tako jasno kao razum, uči da ljudi misle kako su slobodni samo iz toga razloga što su svesni svojih radnji, a ne znaju uzroke od kojih su opredeljeni. str. 107.
Etika

Postavka XVIII, Primedba, knjiga 4. Preostaje još da pokažem šta je ono što nam razum propisuje, i koji se afekti slažu sa pravilima ljudskoga razuma, a koji su im, naprotiv, suprotni. Ali pre nego što počnem to da dokazujem, po našem iscrpnome geometrijskom redu, hteo bih najpre da ovde ukratko izložim same zapovesti razuma, da bi svako lakše razumeo ono što mislim. Pošto razum ne zahteva ništa protivno prirodi, on, sam dakle, zahteva da svaki samoga sebe voli, da traži ono što mu je korisno, - ono što mu je uistinu korisno, - i da teži za svim onim što čoveka doista vodi većem savršenstvu; i, uopšte, da se svako trudi da sačuva svoje biće, koliko do njega stoji. To je isto tako nužnim načinom istinito, kao

ili što može da nas spreči da saznajemo. knjiga 4. sleduje da vrlini treba težiti zbog nje same. koje postaje otuda što živimo prema vođstvu razuma. str. i da nema ničega izvrsnijega od nje.Drugo.Dalje. 190. nužnim načinom slažu. O moći razuma ili o ljudskoj slobodi (naslov 5. ili što bi bilo korisnije za nas. iz toga sleduje:Prvo. samo utoliko se oni po prirodi uvek. Postavka XXXV. knjiga 4. i pošto se svako trudi da svoje biće održi samo prema zakonima sopstvene prirode. str.da je celina veća od svoga dela. i da se sreća sastoji u tome što čovek može da održi svoje biće. 201. str. 205. str. 196. da je osnov vrline sam napor težnja za održavanjem sopstvenog bića. pošto vrlina nije ništa drugo nego raditi prema zakonima sopstvene prirode. Ukoliko ljudi žive po vođstvu razuma. zovem moralnošću. radi čega bi trebalo težiti za tim. što uistinu vodi saznanju. Postavka XXVII. Žudnju da se čini dobro. Samo o onome izvesno znamo da je dobro ili rđavo. knjige Spinozine Etike) .

koje odaju ljudsku nemoć. str. Postavka VI Ukoliko duh shvata sve stvari kao nužne. nego onim što dela. str. tako da se on . 264.čak i kad se u njemu nalazi toliko neadekvatnih ideja. 251. prestaje biti stanje trpljenja čim obrazujemo njegovu jasnu i razgovetnu ideju. Postavka XX. tako da se on više raspoznaje [razlikuje] onim što trpi. str.. utoliko ima on veću moć nad afektima. str. 260 . onaj [duh] najviše dela čiji najveći deo sačinjavaju adekvatne ideje. kao u prvome duhu . ili manje trpi od njih. koji je stanje trpljenja [strasti]. Intelektualna ljubav prema Bogu Postavka XV Ko sebe i svoje afekte saznaje jasno i razgovetno.ipak više raspoznaje adekvatnim idejama koje pripadaju ljudskoj vrlini.. a da naprotiv. 254. Primedba .Postavka III Afekt. voli Boga. nego neadekvatnim idejama. Iz toga izlazi da najviše trpi onaj duh čiji najveći deo sačinjavaju neadekvatne ideje. i tim više što više saznaje sebe i svoje afekte.

Ono što može iznenaditi u Spinozinom učenju je sluh za zahteve i poruke tela.Dok se kod Dekarta telo još uvek posmatra samo kao izvor problema, Spinoza smatra da nam ono može pomoći da dođemo doispravnih pojmova o dobru i zlu. Danas se često kaže da je srce (telo), barem ponekad, pametnije od razuma.Međutim, na ovakav stav prema telu se, još od vremena grčke filozofije, gledalo kao na izvor relativizma.Spinoza to zna i zato se u njegovoj filozofiji nalaze i norme čija je namena da ustanove ono što može biti zajedničko svim ljudima.Izvor tih normi je njegova intelektualna ljubav prema Bogu koja se ostvaruje onda kad težimo objektivnom saznanju prirode (jer tako ustanovljujemo nešto zajedničko za sve ljude) i kada shvatamo da se Bog na jednak način odnosi prema svim ljudima,iz čega proizilazi da bi tako trebalo da se ponašamo i mi sami. Iako se to teško razabire iz krute geometrijske forme njegove glavne knjige,u Spinozinoj etici se daje legitimitetindividualnoj potrazi za vlastitim dobrom, dok se zadatak etike vidi u potrazi za zajedničkim, a ne krajnjim dobrom.

4.2.3. G.W. Leibniz

Urođene ideje

Radi se o tome da se utvrdi da li je duša sama po sebi poput table, na kojoj još ništa nije ispisano (tabula rasa), što smatra Aristotel i pisac Ogleda [Džon Lok, Ogled o ljudskom razumu] i da li ono što bi na njoj bilo napisano potiče jedinstveno od čula i iz iskustva, ili, pak, duša izvorno sadrži načela mnogobrojnih pojmova i učenja, koje bi spoljašnji predmeti u pojedinim prilikama pobudili, kao što verujem ja zajedno s Platonom, ...

Odatle, pak, sledi jedno drugo pitanje, naime, da li sve istine zavise od iskustva, tj. od indukcije i provera na primerima, ili ima i takvih koje počivaju na nečem drugom. Jer, ako je moguće neke događaje predvideti pre svakog iskustva, jasno je da tome doprinosimo sami, nečim iz sebe. Ma kako da su čula neophodna kod svih naših stvarnih saznanja, ona nikako nisu dovoljna da bi nam ih sva omogućila, jer čula uvek pružaju samo primere, tj. posebne i individualne istine. Međutim, ma koliko brojni bili primeri koji potvrđuju neku opštu istinu, oni nisu dovoljni da ustanove i univerzalnu važnost te istine, jer iz toga što se nešto dogodilo, ne sledi nikako da će se ponoviti na isti način. ...

A otuda sledi da nužne istine, one koje srećemo u čistoj matematici, a naročito u aritmetici i geometriji, mora da počivaju na načelima, čiji dokaz uopšte ne zavisi od primera, pa sledstveno tome ni od čulnih podataka, iako bez čula mi nikada ne bismo pomislili na njih. Valja to dobro razlikovati, a tako je postupio i Euklid, dokazujući često putem uma ono što je dovoljno jasno na osnovu iskustva i čulnih slika. Potom, logika uz metafiziku i nauka o moralu, koje čine osnovu prirodne teologije, odnosno prirodnog prava, obiluju takvim istinama, pa svoju pouzdanost mogu da jedino da duguju unutrašnjim načelima, koje ljudi zovu urođenim. G.V. Lajbnic, Novi ogledi o ljudskom razumu, str. 6-7.

Nema ničega u umu, a da prethodno nije bilo u čulima, izuzev - uma samog. str. 72.

Dve vrste istina

29. Ali saznanje nužnih i večnih istina jeste ono što nas od prostih životinja razlikuje i što čini da imamo Um i nauke, uzdižući nas do saznanja nas samih i Boga, i to je ono što se zove u nama razumna duša

ili Duh. ... 33. Ima dve vrste istina, istine Umovanja (verites de Raisonnement) i istine Činjenice (verites de Fait). Istine umovanja nužne su i protivstav im je nemoguć, a istine činjenice su kontingentne (contingentes) i protivstav im je moguć. Kad je neka istina nužna razlog joj se može analizom naći, njenim razlučivanjem na prostije ideje i istine, sve dok se ne dođe do prvobitnih. ... 46. Međutim, ne treba sa nekima zamišljati da večite istine, budući od Boga zavisne, proizvoljne su i zavise od volje njegove, kao što izgleda da je Dekart to uzeo, a zatim i g. Poare. To je istinito samo za kontingentne istine čiji princip je saobraznost ili izbor najboljeg; ... G. W. Lajbnic, Monadologija, str. 53-55.

Monade

1. Monada, o kojoj ćemo ovde govoriti, nije ništa drugo do prosta supstancija, koja ulazi u sastave (les composes), prosta, što će reći, bez delova.

2. A treba da ima tu prostih supstancija, pošto ima sastava; jer sastav nije ništa drugo do skup ili aggregatum prostih.

3. A onde gde nema delova, nema ni protege, ni lika, ni deljivosti moguće. I ove Monade su istinski Atomi prirode i, jednom reči, Elementi stvari. ...

7. ... Monade nemaju prozora, kroz koje bi nešto u njih moglo ući ili iz njih izići. ...

10. Uzimam da je izvesno da je svako stvoreno biće podložno promeni, i, dosledno tome, tako isto i stvorena monada, i čak da je ta mena (changement) u svakoj neprekidna (continuel).

11. Iz ovoga što smo dosad rekli sledi da prirodne promene Monada dolaze iz izvesnog unutrašnjeg principa, pošto neki spoljašnji uzrok ne bi mogao uticati u njenoj unutrašnjosti.

14. Prolazno stanje, koje obuhvata i pretpostavlja mnoštvo u jedinstvu i u prostoj supstanciji, nije ništa drugo do ono što se zove percepcijom, koju treba razlikovati od apercepcije ili svesti, kao što će kasnije biti pokazano. ...

16. Sami mi stičemo neposredno iskustvo o mnoštvu u prostoj supstanciji, kada nalazimo da i najmanja misao koju zapažamo, obuhvata raznolikost u predmetu. Tako svi oni koji priznaju da je duša prosta supstancija, moraju priznati to mnoštvo u monadi ...

19. Ako hoćemo da dušom zovemo sve što ima percepcije i apetite u onom opštem smislu što sam ga ovde naznačio, sve proste supstancije ili stvorene monade bi se mogle zvati dušama; ali pošto je osećanje nešto više nego prosta percepcija, pristajem da je opšti naziv monada i entelehija dovoljan prostim supstancijama, koje bi samo to imale, i da se dušama zovu samo one čija je percepcija razgovetna i praćena pamćenjem. ...

I tvorac prirode je mogao praktikovati tu božansku i beskrajno čudesnu veštinu. Duša se ponaša po svojim sopstvenim zakonima i telo takođe po svojim.M. već je svaki dalje aktuelno podeljen do kraja. G. Najbolji od svih mogućih svetova 53. 54. 49-52 i 59. A ta veza i ta prilagođenost svih stvorenih stvari svakoj i svake svim drugim. 56. i susreću se silom harmonije preduređene među svim supstancijama. čini da svaka supstancija ima veze koje izražavaju sve druge i da je prema tome večito živo ogledalo vasione. I taj razlog može se naći samo u saglasnosti ili u stupnjevima savršenstva koje ovi svetovi nose u sebi: svaka mogućnost imajući pravo da pretenduje na postojanje u onoj meri u kojoj savršenstva nosi u sebi. G. Prestabilirana harmonija 78. kao što su antički mislioci znali. Monadologija. 55. Ovi principi su mi pružili sredstvo prirodnog objašnjenja jedinstva ili saobraznosti duše i organskog tela. 56.prim. pošto su sve one . A kako je beskraj mogućih svetova u idejama Božijim i kako samo jedan može postojati. koji ga određuje za jedan pre nego za koji drugi. V.65. jer svaki deo materije nije samo deljiv u beskonačnost. W.). str. Monadologija. od koji svaki ima sopstveno kretanje. treba da pri božijem izboru postoji dovoljan razlog. sa kojim mudrost upoznaje Boga. koje on po svojoj dobroti odabira i koje mu moć njegova čini da prizvede. Lajbnic. W. Lajbnic. svaki deo u delove. I to je ono što je uzrok postojanja najboljeg (sveta . str. inače bi bilo nemoguće da svaki deo materije uzmogne izraziti čitavu vasionu.

ovi pravci dele isti duh vremena i iste osnovne principe. demokratskiji način. sav krvav. izgubljen. Sada kriterijumi istine moraju biti takvi da su u principu dostupni svima.predstave jedne i iste vasione. dršćući celim telom. užasnut. koji se razvijao paralelno sa racionalizmom. Iako ćemo lako uočiti njihove razlike . Ipak je baš njegova ideja o najboljem od svih svetova doživela oštru kritiku u Volterovom delu Kandid . Evo jednog citata koji to pokazuje: "Kandid. I racionalisti i empiristi pokušavaju da opišu čoveka. Lajbnic je primer razložnog i umerenog filozofa čije učenje nastoji da pomiri suprostavljena stanovišta. najbolji ljudski stvore.recimo. W. i reše stare probleme na. Lajbnic. Volter nije želeo da se ta ideja shvati kao odvraćanje pogleda od nesavršenstva sveta. biseru među devojkama. o dragi Panglose. najveći među filozofima. smeste ga u prirodni svet. 20. zapanjen. str. Kandid ili optimizam. G. a da ne znam zašto? O dragi anabaptiste. mislio je u sebi: 'Ako je ovo najbolji svet kakvi li su tek oni drugi? Još se može podneti što su me šibali: to su mi priredili i Bugari. . zašto su vam rasporili trbuh!'" ( Volter. str.) Kao što smo rekli u lekciji. Ali.empirizam. zašto ste se udavili u pristaništu? O gospođice Kunigundo. Lajbnicova filozofija se ne može objasniti bez pozivanja na drugi pravac u modernoj filozofiji . da tako kažemo. zašto sam morao da gledam kako vas vešaju. empirizam ne . Monadologija. racionalizam veruje da postoje urođene ideje. 60.

dokle one dosižu. izvesnost i opseg ljudskog znanja. -Filozofske dicsipline) . 19. ja zasad neću ulaziti u fizičko razmatranje duha. kojim su stvarima bar u nekoj meri dorasle.3. Džon Lok. da stane kad dođe do kraja svojih mogućnosti.1. a u kojima nas izdaju. i utvrdim bar neke kriterije pouzdanosti našeg znanja. Ogled o ljudskom razumu. neću baviti. (ovaj citat smo već upoznali u lekciji 3. jer se one nalaze van okvira zadatka koji sam preduzeo. rekao bih da onda neće biti zgoreg ubediti neumorni ljudski duh da bude oprezniji. dakle. kao i osnove i stepene verovanja. … Ako ovim ispitivanjem prirode razuma uspem da otkrijem kakve su njegove moći. John lock Program teorije saznanja Pošto je. niti ću se truditi da ispitam u čemu je njegova suština. da se ne meša u stvari koje su iznad njegovog shvatanja. i čini mi se da moja razmišljanja o toj stvari neće biti sasvim uzaludna ako tim prostim istorijskim metodom uspem da nekako objasnim načine na koje naš razum dobiva svoje pojmove o stvarima. ili pojedine od njih. niti kakvim kretanjima duha ili promenama tela mi dobivamo osete u organima ili ideje u razumu: niti da li sve te ideje. zavise u svom formiranju od materije ili ne. da se pomiri sa neznanjem u onim stvarima za koje se posle ispitivanja utvrdi da su izvan dosega naših sposobnosti. mnenja i saglašavanja. 21.4. ma koliko bile zanimljive i zabavne. to su spekulacije kojima se ja.3. Za moju sadašnju svrhu biće dovoljno da proučim ljudske sposobnosti razabiranja u njihovoj primeni na predmete sa kojima dolaze u dodir. Empirizam 4. moja namera da istražim poreklo. str.

za svedočanstvo o tome ja ću se pozvati na iskustvo i zapažanje svakog čoveka. na prvom mestu treba istražiti kako ih on stiče. "vojska". kako se kaže. Sve ideje potiču iz oseta ili refleksije . ja nazivam "osetom". na iskustvu je zasnovano. baveći se pojedinim čulnim predmetima. i iz njega u krajnjoj liniji proizlazi. ili da mi sami posmatramo unutrašnje operacije našeg duha. tako stičemo ideje žutog. Naša čula. i da ono čime se njegov duh bavi dok misli jesu ideje koje se u njemu nalaze. Ideja je predmet mišljenja . beo papir bez ijednog slova. Prema tome. To mišljenje sam već opširno ispitao. "slast". 3. "kretanje". kao što su na primer one koje se izražavaju rečima "belina". gorkog. mekog. prema tome na koliko raznih načina ti predmeti deluju na njih. "tvrdoća".Odakle potiču naše ideje? 1. vrućine. Moć zapažanja je ta koja pribavlja našem razumu sav materijal mišljenja bilo da se bavi spoljašnjim čulnim predmetima. . slatkog. i smatram da da će ono što sam rekao u prethodnoj knjizi biti mnogo lakše primljeno kad budem pokazao odakle razum dobiva sve te ideje koje poseduje i kojim putevima i stadijima one dolaze u duh. bez ijedne ideje. 2. Predmet oseta jedan izvor ideja . . na koji način se on ispunjava? Odakle on stiče onu ogromnu zalihu koju je marljiva i neograničena čovekova mašta islikala na njemu. i razmišljamo o njima. iz njih proističu sve ideje koje imamo. nema nikakve sumnje da ljudi imaju u svom duhu razne ideje.Pošto je svaki čovek sam u sebi svestan da misli. . Znam da postoji prihvaćeno mišljenje da ljudi imaju urođene ideje i prvobitne zapise. tvrdog. . ili koje prirodno možemo imati. prenose u duh više raznih opažaja o stvarima. koji potpuno zavisi od čula i putem njih snabdeva razum. … Taj veliki izvor većine naših ideja. "pijanstvo" itd.Pretpostavimo dakle da je duh. sve naše znanje.Prvo. sa gotovo beskrajnom raznolikošću? Otkuda mu sav taj materijal uma i znanja? Na to ja odgovaram jednom rečju: iz iskustva. "čovek". utisnute u njihov duh na samom početku bića. "slon". hladnoće. Ta dva načina zapažanja jesu izvori znanja. belog. "mišljenje". sve ono što zovemo čulnim osobinama.

O našim kompleksnim idejama supstancija 1. i zato ga možemo dosta adekvatno nazvati "unutrašnjim čulom". znanje. on veoma liči na neko čulo. Radnje našeg duha drugi izvor ideja . i nazivamo to "supstancija". zaključivanje. i svakojake radnje našeg duha. i .4. 93-95. nazvaću ovo "razmišljanjem" ili "refleksijom"… 5. . Džon Lok. htenje. . stiče velik broj prostih ideja o spoljašnjim stvarima preko čula. Naša ideja o supstanciji uopšte . kakve duh dobija razmišljajući (reflektirajući) o svojim vlastitim unutrašnjim radnjama. pošto se po tom pretpostavlja da one pripadaju istoj stvari. razum iz toga stiče još jedan niz ideja koje se ne mogu izvući iz spoljašnjih stvari. mišljenje. … Svaki čovek ima taj izvor ideja potpuno u sebi. iako nema nikakva posla sa spoljašnjim predmetima. reflexion ). kao što su na primer: opažanje. Ali kako sam ono drugo nazvao "osetom". dok je to ustvari kombinacija od više ideja sastavljenih u jedno. kako sam već izjavio. kad se on bavi idejama koje je stekao. samo takve. i mi smo onda neoprezno skloni da u svom govoru i mišljenju posmatramo to kao jednu prostu ideju. Ogled o ljudskom razumu.Drugi izvor iz koga iskustvo snabdeva raznim idejama jeste opažanje radnji našeg duha u nama. tako ujedinjene u jednom predmetu. Kako se prave ideje o supstancijama . Sve naše ideje dolaze iz ta dva izvora . i zato po navici pretpostavljamo neki substratum u kome one postoje i iz kojeg proizilaze. jer mi. verovanje. i to zato što su ideje koje on pruža. . tako ovaj zovem razmišljanjem (refleksijom. sumnjanje. on ujedno zapaža da neke od tih prostih ideja uvek idu zajedno. -Ali kako onaj prvi izvor nazivam osetnošću. nazivaju se jednim imenom. ne možemo zamisliti kako bi te proste ideje mogle postojati same za sebe.Pošto duh. i pošto se reči prilagođavaju uobičajenim shvatanjima i praktičnoj potrebi brzine. i o svojim sopstvenim radnjama preko refleksije. str. videće da o tome nema nikakve druge ideje osim pretpostavke o nečemu što predstavlja podlogu onih kvaliteta koji su kadri da u nama proizvedu proste ideje. te ideje. 2. kad duša razmatra te radnje i razmišlja o njima. kao što sam rekao.Tako ako se bilo ko zapita kakav je njegov pojam o čistoj supstanciji uopšte.

on će moći da odgovori samo da su to "čvrsti rasprostrti delovi". Iskustvo nas tu može naučiti više nego um. na primer da li je ono žuto. težine i topljivosti u bilo kojem telu. moramo napustiti svoje misli i poći ka samim stvarima u njihovom postojanju. samo opitom [eksperimentom] mogu sigurno saznati koji još kvaliteti postoje zajedno sa onima koje već imam u svojoj kompleksnoj ideji. a gde ga nema. teška i topljiva tela. 710. nedostatak ideja prikladnih za takvo istraživanje nameće nam sasvim drukčiji metod… Tu treba da u zmemo sasvim suprotan pravac: pošto nam nedostaju ideje o realnim suštinama supstancija. Ono se sastoji samo u tome. str. 579 . on je odgovorio: "Na jednoj velikoj kornjači". tj. pa kad su ga zapitali na čemu stoji slon. njemu ne bi bilo ništa lakše nego onom ranije pomenutom Indijcu koji je rekao da svet leži na velikom slonu. A ako bismo ga zapitali: "Šta je to što sadrži čvrstoću i prostornost?".Meni dakle izgleda da znanje nije ništa drugo već opažanje povezanosti i slaganja. topljivo telo koje nazivam "zlato" kovno ili nije. 311. ili verovati. ono što sam njime utvrdio važi samo za to telo koje sam ispitao. Gde ima takvog opažanja ima i znanja. ili neslaganja i nespojivosti ma kojih naših ideja. teško. a bilo kako da ispadne opit. tamo mi možemo izmišljati. što ona nije vidljivo i nužno povezana ili nesaglasna sa kombinacijom takve boje. nagađati. O znanju uopšte Znanje je opažanje slaganja ili neslaganja naših ideja . on je odgovorio da je to nešto što on ne zna. … str.koji se obično nazivaju "akcidencijama" (uzgrednim svojstvima). ali znanja ustvari nemamo. Međutim. kad tražimo znanje o supstancijama. . Ako zapitamo nekoga: " Šta je predmet u kome je sadržana boja ili težina?" . a ne i za sva ostala žuta. str. To je zato što kovnost ne proizlazi ni na koji način iz moje kompleksne ideje. a kad su ga dalje pritesnili da objasni šta podržava tu plećatu kornjaču.

zdravlju. slobodi i posedu. za shvatanje sposobnim bićima. dobroti i znanju. posebno ideja o onome što je dobro. koji obavezuje svakoga. Sledeći Bekona. 238. 605. kad bi se razmotrile i istražile kako treba. koji ga pitaju za savet. pošto su svi sluge jednog suverenog gospodara. Jer svi su ljudi delo jednog svemogućeg beskrajno mudrog Tvorca. ja mislim da bi te dve ideje. Na počecima filozofije u Staroj Grčkoj čula i čulno iskustvo nisu bili posmatrani kao izvor moguće saglasnosti među ljudima. O saznanju putem čula i njegovoj varljivosti stalno se govorilo kroz primer dvojice ljudi koji. str. poslužile kao osnove naših dužnosti i pravila našeg delovanja. mogli da stvorimo merila pravde i nepravde za svakog ko bi hteo da se toj nauci posveti sa istom pažnjom i objektivnošću sa kojom se posvećuje recimo matematici. Filozofi su zbog toga izvor slaganja tražili u matematici i svetu urođenih Ideja (Platon). da pošto su svi ljudi jednaki i nezavisni. beskrajnom po moći. O jednakosti ljudi Prirodno stanje ima prirodni zakon da upravlja njime. str. o vrlini i moralu. kao i ideja o o nama samima kao razumnim. ne sumnjam da bismo tada. čije smo mi delo i od koga zavisimo. iako su u istoj prostoriji. tako da bi pomoću njih moralnost postala nauka koja se može dokazivati demonstracijom. jedan oseća hladnoću. kao izvor razlika i nepouzdanosti. nego obrnuto. Džon Lok. uči sve ljude. upućeni u svet njegovom zapovešću i zbog njegove svrhe. niko ne treba da nanosi zlo tuđem životu. izvođenjem nužnih zaključaka iz postavki koje su same po sebi očevidne i nepobitne kao i one u matematici. Lok prvi put jasno obrće ovu perspektivu i stavom da sve saznanje potiče iz iskustva. oni su svojina onoga čije su delo.O moralu Pošto nam je jasna ideja o Vrhovnom biću. koji predstavlja taj zakon. a drugi toplotu. Dve rasprave o vladi. stvoreni da traju dok postoji njegova a ne nečija druga volja. čula posmatra kao . a um.

Samo njihovo mešanje i sastavljanje pripada duhu ili volji. sve naše ideje. Zbog toga Lok ipak znanje o moralu stavlja u istu ravan sa matematičkim znanjem. nego matematici. onda naš moral . 4. sav materijal mišljenja potiče od spoljnjih ili od unutrašnjih opažaja. bez pravog opravdanja. Prvoj vrsti pripadaju nauke geometrija.3.kao da ostaje da visi u vazduhu. a dajući mu jako opravdanje u sličnosti sa matematičkim stavovima koji su oduvek bili primer pouzdanosti. naime u odnose ideja i u činjenice. Na primer. na ovaj način nismo ostavili sve probleme iza sebe. Dejvid Hjum. je stav koji izražava . 70. da se izrazim filozofskim jezikom. međutim. ili slabiji opažaji jesu kopije naših utisaka ili življih opažaja. Da je kvadrat nad hipotenuzom jednak kvadratu nad ostalim dvema stranicama.izvor prve saglasnosti među ljudima.koji ne govori o tom iskustvu .2. David Hum Poreklo ideja Ukratko. izuzimajući ga iz sfere koja se zasniva na iskustvu. Istraživanje o ljudskom razumu. ako je izvor objektivnosti u spoljašnjem čulnom iskustvu i nema urođenih ideja. Tek će Hjum napraviti još jedan korak tvrdnjom da je naše znanje o moralu sličnije našem znanju iz prirodnih nauka. Zbog toga Hjum etiku i prirodne nauke zajedno naziva "moralnim naukama". Ili. U periodu posle Loka teško ćemo naći filozofa koji ne bi prihvatio da se opravdanje stavova prirodnih nauka u krajnjoj liniji mora tražiti u iskustvu. str. Razlika matematike i prirodnih nauka Svi predmeti ljudskog uma ili istraživanja mogu se prirodno podeliti u dve vrste. algebra i aritmetika i ukratko svaka tvrdnja koja je intuitivno ili demonstrativno izvesna.

on ni najsavesnijim ispitivanjem njegovih čulnih svojstava neće moći da otkrije nijedan njegov uzrok ili posledicu. ako je taj predmet njemu potpuno nov..odnos među tim figurama. uključivala bi neku protivrečnost i nikada je duh ne bi mogao jasno zamisliti. izražava odnos među tim brojevima. Kad bi ona bila demonstrativno neistinita. str. nezavisno od onoga što postoji bilo gde u svemiru. nije manje shvatljiva teza i ne uključuje više protivrečnosti nego tvrdnja da će izaći. str. jer to nikad ne može da uključuje protivrečnost. već da u potpunosti potiče iz iskustva. istine. jednake prirode kao ona ranije. .. Jedino pomoću tog odnosa možemo poći dalje od očiglednosti našeg pamćenja i naših čula. Da je tri puta pet jednako polovici od trideset.. koje je dokazao Euklid. Da u prirodi nikad nije bilo kruga ili trougla. koje predstavljaju drugu vrstu predmeta ljudskog uma. 81 Čini se da se sva zaključivanja o činjenicama temelje na odnosu uzroka i posledice. Da sunce sutra neće izaći. ne mogu se ustanoviti na isti način. Usudiću se da ustvrdim u obliku opšte teze koja ne dopušta izuzetke. koliko god bila jaka. kao da je ne znam koliko u skladu sa stvarnošću. zauvek bi zadržale svoju izvesnost i očiglednost. 83. Činjenice. . 82.. i duh tu suprotnost zamišlja sa jednakom lakoćom i jasnoćom. Stavovi te vrste mogu se otkriti samo misaonom radnjom. kad nalazimo da su određeni predmeti stalno međusobno povezani. niti je očiglednost njihove istinitosti. Zato bismo uzalud pokušavali da dokažemo njenu neistinitost. Pokažite neki predmet čoveku ma koliko jakog prirodnog razuma i darovitosti. str. da se znanje o tom odnosu ni u kom slučaju ne postiže zaključivanjem a priori. . Ono što je suprotno nekoj činjenici još uvek je moguće.

koji bi prema onome što mi znamo mogli biti samo po izgledu slični. telo takvih čulnih svojstava imalo je u to vreme takve tajne moći. Međutim. No zašto bi to iskustvo trebalo proširiti na budućnost i na druge predmete. Sa svakim rešenjem i dalje iskrsava novo pitanje. no da li odatle sledi da me drugi hleb u drugo vreme mora takođe hraniti i da slična čulna svojstva moraju uvek pratiti jednake tajne moći? Taj zaključak nikako ne izgleda nužan. mi ipak nismo dobili nikakav zadovoljavajući odgovor na prvo postavljeno pitanje. str. tj. 88. Što se tiče prošlog iskustva može se dopustiti da ono daje neposredna i sigurna obaveštenja samo upravo o onim predmetima i o onom vremenskom periodu koje je ono upoznalo. jednako teško kao i prethodno. Kad se pita: kakva je priroda svih naših zaključivanja o činjenicama?. da se tu radi o izvesnom koraku. svaka je posledica događaj koji se razlikuje od svog uzroka.Ukratko. ako nas naše istraživačko raspoloženje tera još dalje i pitamo: šta je temelj svih zaključaka iz iskustva?. i vodi nas daljim istraživanjima. čini se da je pravi odgovor da se one temelje na odnosu uzroka i posljedice. Ali. o misaonom procesu i izvodu koji bi trebalo objasniti. str. koje je možda teže rešiti i protumačiti. može se odgovoriti jednom reči: ISKUSTVO. dakle. koji sam ranije jeo. str. U najmanju ruku treba priznati da je ovde reč o zaključku koji je izveo duh. 87. Stoga se ona ne može otkriti u uzroku i što se o njoj a priori izumi ili izmisli. A kad se pita: šta je temelj svih naših zaključivanja i zaključaka o tom odnosu?. . i: Predviđam da će druge predmete koji se čine slični pratiti slične posledice. Hleb. to uključuje novo pitanje. mora biti potpuno proizvoljno. to je glavno pitanje na kome bih se zadržao. hranio me. Ove dve teze daleko su od toga da bi bile iste: Primetio sam da je takav predmet uvek pratila takva posledica. 85.

392. nije isto što i razuman ili nerazuman. on ne može biti izvor moralnog dobra i zla. prema tome. Rasprava o ljudskoj prirodi. Svi zaključci iz iskustva su zato posledice navike.Navika Postoji neki drugi princip koji deluje kad on [bilo ko] stvara takav zaključak. str. koji se pokazuju da imaju taj uticaj. str. a katkad ih kontrolišu. Taj je princip običaj ili navika. no one ne mogu biti razumne ili nerazumne: pohvalan ili pokudan. Mi samo ukazujemo na jedan princip ljudske prirode koji je široko priznat i dobro poznat po svojim posledicama.. 97-98 Moral i razum Pošto razum nikad ne može neposredno da spreči ili da proizvede neku radnju protivrečeći joj ili odobravajući je. Radnje mogu biti pohvalne ili pokudne. a ne umovanja. Moralna razlikovanja prema tome nisu izdanci razuma. uvek kažemo da je ta sklonost posledica običaja. Razum je celovito neaktivan i nikad ne može biti izvor tako aktivnog principa kao što je savest ili moralno čulo. Jer kada god ponavljanje nekog određenog postupka ili radnje proizvodi skolonost ka ponavljanju istog postupka ili radnje. . Dejvid Hjum. Upotrebljavajući tu reč ne tvrdimo da smo naveli poslednji razlog te sklonosti. Valjanost i nevaljalost radnji često protivreče našim prirodnim sklonostima.. . No razum nema nikakvog uticaja. bez prisile bilo kakvog zaključivanja ili razumskog procesa.

Ta je promena neprimetna. ipak. možda. ne u objektu. Ona počiva u vama. ili pravi opaske o ljudskim stvarima. 400-401. ne razuma. dokle god svoju misao ne uputite u sopstveno srce. Ne možete ga nikako naći. vidim da umesto uobičajenih spona postavki. Ukoliko uzmemo da logika i matematika počivaju samo na razumu. ali ona je objekt osećanja. U svakom sistemu etike na koji sam dosad naišao zapažao sam uvek da pisac ide neko vreme običnim putom umovanja i uspostavlja jedno božansko Biće. vi ne mislite ništa sem to da na osnovu sastava vaše prirode imate osećanje ili čuvstvo kuđenja kad tu radnju posmatrate. i uveren sam da će ta mala pažnja oboriti sve vulgarne sisteme etike. tako da kad oglasite neku radnju ili karakter poročnim. kako ovaj novi odnos može biti dedukcija iz drugih. 400. nužno je da ono bude zapaženo i objašnjeno. str. od najveće važnosti. No kako pisci obično ne koriste tu obazrivost. i ne opaža se razumom. kad odjednom. Hjumova provalija Ne mogu propustiti da ovom umovanju ne dodoam jednu opasku koja će se.Moralno čulo Porok vam potpuno izmiče dokle god posmatrate objekt. Hjum je uverljivo pokazao da ogroman deo naših znanja ne nastaje po analogiji sa logikom i matematikom. a u isto vreme da se da razlog za nešto što izgleda potpuno nepojmljivo. str. i naiđete na osećanje neodobravanja koje se javlja u vama prema toj radnji. izražava neki nov odnos ili potvrđivanje. ispostavlja se da ostala znanja imaju . no ona je. To je sad jedna činjenica. Jer kako ovo treba ili ne treba. i omogućiti nam da vidimo da se razlikovanje poroka i vrline ne osniva prosto na odnosima objekata. jeste i nije. koji su celovito različni od njega. na moje iznenađenje. ja ću biti slobodan da je preporučim čitaocima. ne nalazim nijedan sud koji nije spojen sa jednim treba ili ne treba. pokazati od izvesnog značaja.

i van-razumsku osnovu u široko shvaćenoj ljudskoj prirodi. razumom otkrivamo koja sredstva treba upotrebiti da bi se postigao neki cilj. Time je otvorena mogućnost da se na naš razum gleda drugačije. Pa ipak. u etici. i Hjum kaže da razum ima svoju ulogu i u tim znanjima: npr. Ranije je razum često posmatran kao deo božanskog uma u kome su skrivene ideje o tajnama kosmosa i božijih namera koje treba otkriti razmišljanjem. . dok sa Hjumovom kritikom razum prestaje to biti i postaje prvenstveno instrument za rešavanje praktičnih problema koje život postavlja pred čoveka.

Nezrelost je samoskrivljena ako se njen uzrok ne nalazi u nedostatku razuma. ali znam da sam uvek mislio samo na podstrek svojih čula. u to jako sumnjam. Imanuel Kant. Nezrelost je nemoć da se služimo vlastitim razumom bez vođstva nekog drugog. vec u nedostatku odlučnosti i hrabrosti da se njime služimo bez vođstva. O slobodi i umu. Protiv dogmatičnosti Jedan mali pristalica Lokov bio je sasvim blizu i kad se njemu obratiše. učinilo mu se da ovaj ne govori najgluplje od svih. Mikromegas. ali da je bogu nemogućno da preda misao materiji. Izabrana dela. str. (u: Volter. Da ima bestelesnih i razumnih supstanca. Volter. 192. glavna poruka prosvetiteljstva. Ja duboko poštujem večnu moć i moje nije da je ograničavam. Prosvjetiteljstvo Kantova definicija Prosvetiteljstva Prosvetiteljstvo predstavlja izlazak čoveka iz njegove samoskrivljene nezrelosti. a kepec sa Saturna bi bio pritisnuo u naručja pristalicu Lokovog da nije postojala tako ogromna nesrazmera. ja ne tvrdim ništa i zadovoljavam se samo tim što verujem da ima mnogo više mogućnih stvari nego što se to misli. on reče: "Ja ne znam kako mislim." Stvorenje sa Sirijusa se osmehnu.4.) . Imaj hrabrosti da se sluziš vlastitim razumom! To je dakle.4. u to ne sumnjam. str.

načiniće čoveka belim kao sneg. (Uzbek Mirzi u Isfahan) Priznajem da su istorije pune priča o verskim ratovima. Kada čovek padne šaka tim ljudima. nema nikakvih dokaza. da je pravoverni. Kada bi im se zakleo. i on se može nazvati pravovernim. Ovo što ti kažem vredi za Francusku i Nemačku. One koji podnesu neki nov predlog. već netrpeljivost one vere koja je sebe smatrala za vladajuću. kao neki mnogobožac... Ako to nije činio. ako nosi uza se dva parčeta čoje privezana sa dve trake i ako je ponekad odlazio u pokrajinu koja se zove Galicija. već spaljuju čoveka kao slamu. razumljivo ili nerazumljivo. pa ga spaliti kao jeretika. pošto sam čuo da u Španiji i Portugaliji ima izvesnih derviša koji ne znaju za šalu. ma kakvo ono bilo. Ostale sudije pretpostavljaju da optuženik može da bude i nevin. Ali nije jeretik onaj koji to neće: treba samo napola podeliti parnične strane. Svaka jeres ima svoje ime. pre bi se on pretvorio u pepeo no što bi iko i pomislio da ga sasluša. nazivaju najpre jereticima. uzalud bi on navodio teološke dokaze. . zlosrećni čovek se može naći u velikoj neprilici. pa dati neko obeležje onima koji napadaju jeretike. a ovi uvek pretpostavljaju da je kriv.Mogu te uveriti stoga da nikada nije bilo nijedne kraljevine u kojoj je bilo toliko građanskih ratova kao u Hristovoj kraljevini. a to obeležje...Kritika verske netolerancije (Rika Ibenu u Smirnu) . on može da bude srećan ako se uvek molio Bogu držeći u ruci sitna drvena zrna. a ono je kao neka lozinka za one koji su se upleli u nju. . ali neka se obrati pažnja na to da te ratove nije izazvalo mnoštvo vera. oni bi mu mogli naći neku manu.

kombinacija. nje se ne može osloboditi. Pejović.. drugi su nam nepoznati jer na nas djeluju tek učincima. Svemir. Persijska pisma.To je onaj duh prozelitizma koji su Jevreji primili od Egipćana. priroda. taj široku skup svega što postoji. Sistem prirode (prevod iz. on mora uvijek natrag u vidljivi svijet. a koji je od njih. D. Pol Holbah. često vrlo udaljenim od svojih prvih uzroka.) . . kao neka epidemična i narodna bolest.. promatrana u svakom biću. potčinjen je njezinim zakonima. To je najzad ona vrtoglavica čije se povećavanje može smatrati samo kao potpuno pomračenje ljudskoga razuma. str. ne može čak ni mišlju nikud iz nje. pruža nam svuda samo materiju i kretanje. Monteskje. tj. kretanja ili načina djelovanja koja ga razlikuju od drugih bića . njegova cjelina pokazuje nam ogroman i neprekidan lanac uzroka i učinaka: izvjesni od ovih uzroka poznati su nam jer neposredno utječu na naša osjetila. 57 i 157. uzalud duh njegov želi zakoračiti s one strane granica vidljivog svijeta.. čiji je ono dio i čije utjecaje osjeća . on postoji u prirodi. 276 . tj..290 i iz Antologije str.. 266 i 272. jest cjelina koja proizlazi iz biti. u nešto užem smislu. njihovih različitih kombinacija i raznolikih kretanja koje u prirodi vidimo. Materijalizam Ljudi će se prevariti uvijek kad budu okretali leđa iskustvu i predavali se sustavima koje je stvorila mašta. Čovjek je djelo prirode.Tako priroda u svom najširem značenju jest to veliko sve koje proizlazi iz skupa raznih materija.. prešao na muhamedance i hrišćane. svojstava. Francuska prosvjetiteljska filozofija) str. Za biće koje je priroda stvorila i zaokružila ne postoji ništa izvan velikoga sve...

) Kantova definicija prosvetiteljstva dobro govori o njegovom pozitivnom smislu. Rasprava o poreklu nejednakosti među ljudima. koji zavisi od većeg broja drugih pojmova koji su mu morali prethoditi i postepeno se razvijati. Žan Žak Ruso.Solidarnost među ljudima Prvi koji je ogradio zemljište i rekao: "Ovo je moje". nije se mogao roditi u čoveku iznenada. kako bi se on uzdržao od ove sklonosti da svoja rešenja proglasi za konačna i jedina moguća. novu dogmu koja zahteva žrtve i potčinjavanje. nakon odbacivanja spoljašnjih autoriteta. Ovim problemom pozabavio se Imanuel Kant. Zbog toga nije zgoreg da razvijemo načine kritike našeg uma. Koliko li bi sprečio zločina. ubistava i ratova. još ne govori u prilog onome što smo sami formirali kao normu života. od kolike li bi bede i strahota poštedeo ljudski rod onaj koji bi počupao kolje i zatrpao jarak. jer pojam svojine. sama činjenica da smo se oslobodili spoljašnjih autoriteta. (u: Žan Žak Ruso. Vrlo je verovatno da su tada prilike bile takve da se dalje nije više moglo na isti način. naišavši na prostodušne ljude koji su mu poverovali. . 161. str. dovikujući bližnjima: "Ne verujte varalici! Propašćete ako smetnete s uma da plodovi pripadaju svakom a da zemlja nije ničija!". Kao što možemo i sami videti. Ljudi će uvek težiti duhovnoj zrelosti i samostalnosti. u stvari je osnivač obrazovanog društva. Društveni ugovor. Ali prosvetiteljsto nosi i jednu skrivenu opasnost da lako. ono što nam trenutno govori vlastiti razum proglasimo za novi apsolut.

1. štaviše. da ona shodno onome što sam um unosi u prirodu treba da traži u njoj (ne da joj lažno pripisuje) ono što od nje ima da nauči. i to zaista u cilju da bi se od nje poučio. Dosada se pretpostavljalo da se sve naše saznanje mora upravljati prema predmetima. I tako. Toričeli.4. a u drugoj eksperiment koji je on smislio na osnovu tih principa. već kao jedan sudija na dužnosti koji nagoni svedoke da odgovaraju na pitanja koja im on postavlja. V. Štal. Um mora da pristupi prirodi držeći u jednoj ruci svoje principe. prim. . Zbog toga neka se jednom proba da li u problemima metafizike nećemo bolje uspevati ako pretpostavimo da se predmeti moraju upravljati prema našem saznanju. a o čemu sama za sebe ne bi ništa znala. čime bi se naše saznanje proširilo. Immanuel Kant Revolucija u mišljenju Oni (Galilej. i fizika ima da blagodari za tako korisnu revoluciju u načinu svoga mišljenja jedino toj zamisli.. a ne sme dozvoliti da ga priroda tako reći samo vodi na povocu. Njemačka klasična filozofija 4.) su shvatili da um uviđa samo ono što sam proizvodi prema svome planu. na osnovu kojih jedino saglasne pojave mogu imati značenje zakona. ali pod ovom pretpostavkom propadali su svi pokušaji koji su činjeni da se o predmetima isposluje nešto a priori pomoću pojmova. ali ne kao učenik koji trpi da mu se kaže sve što učitelj hoće.5. da on mora sa principima svojih sudova ići napred prema stalnim zakonima i nagoniti prirodu da odgovara na njegova pitanja.M. što već bolje odgovara zahtevu mogućnosti jednoga njihovog saznanja ..5. jer inače slučajna posmatranja koja nisu vršena po kakvome unapred izrađenom planu ne stoje ni u kakvoj međusobnoj vezi u jednome nužnome zakonu koji je umu potreban i koji on traži.

Ali. i sa iskustvom počinje svako saznanje. ipak zbog toga ne proističe sve saznanje iz iskustva. štaviše. koji. tako da niti mogu pojmovi dati saznanje bez opažaja koji ima na neki način odgovara. opažaji bez pojmova jesu slepi. Jer moguće je da se. preko drugog. premda celokupno naše saznanje počinje sa iskustvom. Dakle. Kritika čistog uma. Imanuel Kant. Pojmovi apriori i aposteriori saznanja Naše saznanje poizlazi iz dva osnovna izvora duha od kojih se prvi sastoji u primanju predstava (receptivitet utisaka). 73. a da zvezde naprotiv miruju. Kritika čistog uma. . niti opažaj bez pojmova. on se zamišlja u odnosu na onu predstavu (kao prostu odredbu duha). naše iskustveno saznanje sastoji iz onoga što primamo preko utisaka i iz onoga što naša sopstvena moć saznanja (pobuđena samo čulnim utiscima) dodaje iz same sebe. ako to ne bi učinili predmeti koji draže naša čula. str 16-17.. te tako da sirovi materijal čulnih utisaka preradi u takvo saznanje predmeta koje se zove iskustvo? Dakle. Misli bez sadržaja jesu prazne. Da sve naše saznanje počinje sa iskustvom. a drugi u sposobnosti da se pomoću ovih predstava sazna neki predmet (spontanitet pojmova). str.. Preko prvog izvora nam jedan predmet biva dat. jer šta bi inače moglo da pobudi moć saznanja na upražnjavanje svoje funkcije. učini pokušaj da li neće bolje uspeti ako pretpostavi da se posmatralac okreće. Imanuel Kant. te delimice sami sobom proizvode predstave delimice pak pokreću funkciju našega razuma da ove predstave upoređuje. u to se ne može sumnjati. pošto sa objašnjenjem nebeskih kretanja nije išlo kako treba dok je pretpostavljao da se cela vojska zvezda kreće oko posmatraoca. u pogledu vremena nijedno saznanje u nama ne prethodi iskustvu. a koji dodatak mi ne možemo .a priori koje o predmetima treba da utvrdi pre nego nam oni budu dati. opažaji i pojmovi sačinjavaju elemente svega našeg saznanja. da ih spaja i razdvaja. S tim stoji stvar isto onako kao sa prvim mislima Kopernikovim.

razlikovati od one osnovne sadržine pre nego što smo dugim vežbanjem obratili na nju pažnju i osposobili se za njegovo izdvajanje. osim da anticipira formu nekog mogućeg iskustva uopšte. to jest u iskustvu. O pojmu uma Ali sam naziv pojma uma pokazuje već sada da se takav pojam neće moći da ograniči na iskustvo. to on nikada ne može da prekorači granice čulnosti u kojima nam jedino predmeti bivaju dati. str. Imanuel Kant. Dakle. te oholo ime jedne ontologije. str. i pošto ono što nije pojava ne može da bude predmet iskustva. jer se on odnosi na jedno saznanje od koga je svako empiričko saznanje samo jedan deo (možda na celinu mogućeg iskustva ili njegove empiričke . važan rezultat transcendentalne analitike jeste ovo: da razum nikada ne može da učini išta više apriori. 193. 31. Osnovni pojmovi razuma jesu samo principi ekspozicije pojava. O nesaznatljivosti stvari po sebi Prema tome. pa čak i od svih čulnih utisaka? takva saznanja zovu se saznanje a priori i razlikuju se od empiričkih saznanja koja imaju svoje izvore a posteriori. Kritika čistog uma. mora da ustupi svoje mesto skromnijem imenu jedne proste analitike čistoga razuma. postoji bar jedno pitanje koje je potrebno još bliže proučiti i koje se ne sme odmah prema prvom izgledu odgurnuti kao svršeno. naime: da li postoji takvo saznanje koje je nezavisno od iskustva. koja se poduhvata da u jednoj sisitematskoj doktrini dade sintetička saznanje a priori (na primer osnovni zakon kauzaliteta) o stvarima uopšte.

naime. to se oni odnose na nešto čemu pripada celokupno iskustvo. Kritika praktičnog uma. premda je uvek jedan deo njegov. ali shvata da ne postoji čisto iskustvo i da subjektove moći tek čine iskustvo mogućim. nego a priori zasnovana na samom umu.sinteze) i do koga. str. dok Dekart brani prava subjekta na svoje mišljenje. 140. str. Primat praktičnog uma Prema tome. jabuke su sigurno padale na mnogo glava. Imanuel Kant. dakle nužna. doduše. Pošto pojmovi uma sadrže ono što je neuslovljeno. Pojmovi uma služe shvatanju. i prema čemu on ceni i odmerava stupanj svoje empiričke upotrebe. da ta povezanost nije slučajna i proizvoljna. Kant naglašava da prava nisu dovoljna. Kritika čistog uma. ali je samo pad na Njutnovu glavu proizveo ideju o sili gravitacije. Imanuel Kant. Slikovito rečeno. Ako Kanta uporedimo sa začetnicima moderne filozofije Bekonom i Dekartom. nikakvo stvarno iskustvo nikada ne doseže potpuno. S druge strane. Kant isto smatra da je bez iskustva nemoguće doći do konkretnih znanja. u povezanosti čistog spekulativnog uma sa čistim praktičnim umom u jedno saznanje ovaj poslednji ima primat. ali što nikada ne sačinjava neki član empiričke sinteze. Ključ je ipak u (slobodnoj) glavi. Bekon je želeo da ljudi prevaziđu svoje zablude tako što će se okrenuti spoljašnjem svetu i iskustvu. . 228. ali što samo nikad ne može biti predmet iskustva: na nešto do čega nas dovodi um u svojim zaključcima izvedenim iz iskustva. nego da se ona moraju iskoristiti tako što ćemo stvarati nove teorije. kao što pojmovi razuma služe razumevanju (opažaja). pokazuju se razlike važne za shvatanje njegove filozofije. pretpostavlajući. nove hipoteze koja će proširivati mogućnosti shvatanja sveta.

koja treba da ih upotrebi i čija se osobena kakvoća zbog toga zove karakter. . Ja sada tvrdim: Čovek i uopšte svako umno biće egzistira kao svrha po sebi. duhovitost. Jer. kojoj bi svrsi neki urođeni prirodni instinkt mnogo pouzdanije dovodio. to jest praktičnog zakona. odlučnost. ili smelost. a pri svemu tome nama je ipak um dodeljen kao praktična moć. recimo. moć koja treba da utiče na volju: to se prava namena uma mora sastojati u tome da proizvodi volju koja je dobra ne. . Zasnivanje metafizike morala. 23. kao sredstvo za neke druge svrhe. osim jedino dobre volje. ako pretpostavimo da postoji nešto.2. pošto um nije dovoljno pogodan da pouzdano upravlja voljom u pogledu njenih predmeta i zadovoljavanja svih njenih potreba (koje. moć suđenja.. i kako se već inače mogu nazvati talenti duha. čije postojanje samo po sebi ima neke apsolutne vrednosti.5. Kantova etika Dobra volja Nemoguće je zamisliti igde išta na svetu. nije dobra. istrajnost u sprovođenju odluka. bez sumnje su u izvesnom pogledu dobre i poželjne. Razum. str. ako volja. onda bi u njemu i samo i jedino u njemu bio osnov jednog mogućeg kategoričkog imperativa. ukoliko je priroda uopšte pri raspodeli svojih darova postupila svrhovito. i 27.4. već u svima svojim radnjama. čega radi je apsolutno bio potreban um. delom.. . već koja je po sebi dobra. kao osobine temperamenta. a ne samo kao sredstvo za kakvu bilo upotrebu ove ili one volje.. mora uvek da se posmatra u isto vreme kao svrha.. a što bi kao svrha po sebi moglo biti osnov određenih zakona. Imanuel Kant. umnožava sam um). svi ti prirodni darovi mogu postati krajnje zli i štetni. što bi se bez ograničenja moglo smatrati dobrim. Čovek kao svrha po sebi Ali. pa čak ni izvan njega. usmerenim ne samo na sama sebe već i na druga umna bića.

a nikada samo kao sredstvo. a ne u pogodnosti svojih maksima za svoje vlastito opšte zakonodavstvo. 91. bilo da se zasniva na naklonosti ili na predstavama uma. ako hoću da i dalje uživam dobar glas. Tada volja ne postavlja sama sebi zakon. Nasuprot tome moralni imperativ. 72. onda iz toga uvek proizlazi heteronomija. već objekat svojim odnosom prema volji postavlja njoj zakon.što se tiče nužne ili obavezne dužnosti prema drugim ljudima.. Jer čovek koga hoću takvim obećanjima da upotrebim za svoje svrhe ne može da se saglasi sa mojim načinom postupanja prema njemu. dakle ne može sam da sadrži svrhu te radnje. i kad ne bih želeo ništa drugo. Kantove formulacije kategoričkog imperativa Delaj samo prema onoj maksimi za koju u isto vreme možeš želeti da ona postane jedan opšti zakon. .. Taj odnos. Postupaj tako da ti čoveštvo u svojoj ličnosti kao i u ličnosti svakog drugog čoveka uvek upotrebljavaš u isto vreme kao svrhu. kategorički imperativ glasi: ja ne treba da lažem i kad mi to ne bi donelo nikakvu sramotu. dakle.. 62. omogućuje samo hipotetičke imperative: Ja treba da činim nešto zbog toga. i 74. ako ona. Kategorički i hipotetički imerativi Ako volja traži zakon svoga opredeljivanja ma u čemu drugome. hipotetički imperativ glasi: ja ne treba da lažem. to će onaj ko je naumio da drugima da neko lažno obećanje odmah uvideti da želi da se drugim čovekom posluži prosto kao sredstvom. izlazeći izvan same sebe traži taj zakon u kakvoći ma kojega od svojih objekata. a da taj drugi ne sadrži u isto vreme svrhu u sebi. str. dakle kategorički imperativ glasi: ja treba da postupam ovako ili onako. Na primer. str. str. što želim nešto drugo.

a to osećanje je ono jedino što saznajemo potpuno a priori i čiju nužnost možemo uvideti. iz nekog izvesnog interesa nikada se nije dobila dužnost. pa je obavezan da postupa samo shodno svojoj vlastitoj volji. onda je zakon morao sa sobom da nosi neki interes kao nadražaj ili prinudu. Jer. već nužnost radnje. istinu govoreći. Stoga ni moral. jer kao zakon on nije proizašao iz čovekove volje. nije učenje o tome kako sebe treba da usrećimo. U tom slučaju imperativ je morao uvek da ispadne uslovljen. u suprotnosti sa svakim drugim principom koji ja zbog toga svrstavam u heteronomiju. pa apsolutno nije bio podoban za moralnu zapovest. Imanuel Kant. što su oni svi skupa morali da promaše. ali ipak opštem zakonodavstvu. 79. već je ona nečim drugim bila zakonski prinuđena da postupa na izvestan način. Jer. poštovanje moralnog zakona je osećanje koje se prouzrokuje intelektualnim razlogom. Kritika praktičnog uma. kada se čovek zamišljao potčinjen samo jednome zakonu ma kojem. . str. želim da taj osnovni stav nazovem principom autonomije volje. 95. Moralni zakon Prema tome. Taj interes mogao je predstavljati neki vlastiti ili neki tuđi interes. str. nego kako treba da postanemo dostojni sreće. Videlo se da je čovek svojom dužnošću vezan za zakone. Ja prema tome. koja je u pogledu prirodne svrhe opšte zakonodavna. Na osnovi toga potpuno nužnog zaključka nepovratno je propao sav rad da se nađe neki najviši osnov dužnosti. ali nikome nije palo na pamet da je čovek potčinjen samo svome vlastitome.Autonomija volje Nije nikakvo čudo kad se osvrnemo na sve dosadašnje napore koji su ikada preduzimani radi pronalaženja moralnog principa.

Zahvaljujući slobodi on je u stanju da se tim idealima približava. tako što je predmetom kategoričkog imperativa učinio samo ugrožavanje slobode nekog ljudskog bića. Što se razmišljanje češće i postojanije njima bavi. Da su u njoj date promišljene ideje svedoči i činjenica da je Kanta teško optužiti bilo za prestrogu i nefleksibilnu etiku koja zabranjuje previše. (Na celoj stranici Kantovi kurzivi pretvoreni su u plava slova) Kantova etika je i danas inspirativna. Sloboda i njen odnos prema drugim aspektima čovekovog života. a koja je istovremeno i prava veza čoveka sa njegovim idealima.ona se često naziva etika dužnosti. dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni. 179. Opšta ideja Kantove filozofije je u tome da on u slobodi vidi ideju koja je sposobna da bude univerzalno prihvaćena. . bilo za lakomisleno dozvoljavanje svega. str. Prestrogost se lako odbacuje zbog toga što se Kant trudio da ostavi što više slobode može.str. A preveliko dozvoljavanje svega nije ni bila česta slika o Kantovoj etici . tema je svih postkantovskih filozofija. jer se poziva na kategoričke razloge koje je teško relativizovati. 148.

. do onoga "treba da" (Sollen) i opstojao samo izvan realiteta tko zna gde..beskonačna moć. da je um .5.4. kao nešto posebno u glavama nekih ljudi.kod ovog izraza ćemo ovde ostati. 17. On je supstancija.3. a šta je zbiljsko. Hegel. jer um nije tako nemoćan da bi doterao samo do ideala. usled čega i u čemu svaki realitet ima svoj bitak i opstanak.W. da um vlada svetom. a da ne rastumačimo pobliže odnos prema Bogu .supstancija kao i beskonačna moć. delatnost toga njegova sadržaja. . Hegel Um vlada svetom Jedina misao. naime ono. Hegel. Šta je umno. to je umno. G. dakle da je u svetskoj povesti zbivanje bilo umno. str. G. Osnovne crte filozofije prava. Filozofija povijesti.W. To uverenje i spoznaja jeste pretpostavka u pogledu povesti kao takve uopšte. 27. u samoj filozofiji nije to nikakva pretpostavka. . .F. to je zbiljsko. str. sam sebi beskonačna građa svakog prirodnog i duhovnog života kao i beskonačna forma.F. Pomoću spekulativne spoznaje u njoj se dokazuje. koju filozofija donosi sa sobom. jeste jednostavna misao uma.

G. Svetska je povest napredovanje u svesti o slobodi.W. str. što sam uopšteno rekao o razlici znanja o slobodi.F. suština duha sloboda. 35.napredovanje koje imamo da spoznamo u njegovoj nužnosti. .F. što se nikada nije bolje znalo i iskusilo nego u sadašnje vreme.. 34. kao što je navedeno. da je sloboda jedina istinitost duha. da su istočnjaci znali samo to da je jedan slobodan. da je nekolicina slobodna. sama još neodređena reč s beskonačno mnogo značenja. Svakome je neposredno verovatno da duh između drugih svojstava ima i slobodu.time je ujedno navedena podela svjetske povesti i način na koji ćemo je raspraviti. .. da su sva svojstva samo sredstva za slobodu. slobode. tj. to je spoznaja spekulativne filozofije. Time. i to pre svega u formi. Zadatak koji sam sebi postavio jeste da sarađujem na tome da se filozofija . Filozofija povijesti. O fenomenologiji duha i istini Pravi oblik u kome istina egzistira može biti jedino njen naučni sistem. dok mi znamo da su po sebi slobodni svi ljudi. Kao što je supstancija materije težina. da je čovek kao čovek slobodan. budući da je ono najviše. zabuna i zabluda. Hegel. supstancija. tako ona bitno postoji i u pogledu principa slobode uopšte. str. obuhvatajući u sebi sva moguća preterivanja. Istorija kao napredovanje u svesti o slobodi Kao što se ovde prethodno istakla razlika u pogledu hrišćanskoga principa samosvesti.W. to je nešto. grčki i rimski svet pak. dovodi sa sobom beskonačno mnogo nesporazumaka. G. .. Hegel. tako je.. ali filozofija nas uči da sva svojstva duha postoje samo pomoću slobode.Suština duha je sloboda Priroda duha dade se spoznati pomoću njegove potpune opreke. Filozofija povijesti. . da sva svojstva traže i proizvode samo slobodu. da ona. moramo reći. No da je ta sloboda.

i upravo u tome se sastoji njegova priroda. Fenomenologija duha. to je izraženo u onoj predstavi koja iskazuje ono što je apsolutno kao duh. 18. str. 11.približi formi nauke . 19. Hegel.. jer ono što jeste . Hegel. Hegel. Osnovne crte filozofije prava. upravljanju i ustavu. Osnovne crte filozofije prava. Istinito jeste celina. str. izričito izrekla da se samo ono istinito ne može spoznati. može dati da se uzdigne iz njegova srca.. Da ono što je istinito jeste stvarno samo kao sistem. da bude ono što je stvarno. Filozofija i duh vremena Pojmiti ono što jeste zadatak je filozofije. to je ionako svaka individua čedo svog vremena. Protiv relaitivizma Ionako je filozofija. da ono tek na kraju jeste ono što uistinu jeste. str. O apsolutnome treba reći da ono suštinski predstavlja rezultat. 13. str. 12.je um. naročito o državi. nego da je istinito ono za šta svako u običajnosnim predmetima. duše i oduševljenja.taj najuzvišeniji pojam. str. ili da je supstancija u suštini subjekat. tako je i filozofija svoje vreme mislima obuhvaćeno. Celina pak jeste ona suština koja se završava putem svoga razvoja. . . 3. subjekat i samopostajanje. a koji pripada novijem vremenu i njegovoj religiji. Jedino ono što je duhovno jeste stvarno.cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime ljubav prema znanju i da predstavlja stvarno znanje. Minervina sova počinje svoj let tek u suton. Što se tiče individua. koja sebe naziva tako. . str.

Na primer. Hegelova preokupacija bile su upravo tendencije vremena. nego nedostatak ljudske prirode. koji se srećom skoro ne vidi u gornjim pasusima.Hegel je pisao izuzetno teškim stilom. Sa njim u filozofiji počinje prva rasprava sa tokom istorije. oni nisu u njihovoj pojavi videli neku tendenciju svog vremena. Hegel je kroz svoju filozofiju upozoravao da to nije tako i da je često obrnuto: da oduševljenje samo čini da ne vidimo mane koje svaka ljudska ideja ima. Oduševljenja mogu tako da deluju na ljude da počnu da misle da je mera oduševljenja za neku ideju istovremeno i mera njene ispravnosti ili istinitosti. . ako su Spinoza ili Lok bili ogorčeni zbog verskih progona i ratova i smatrali da oni treba da prestanu. čemu je bez sumnje doprinelo oduševljenje kojim je u evropskim državama propraćena Francuska revolucija. koji treba odstraniti proširivanjem saznanja.

Mistifikatorsku stranu Hegelove dijalektike kritikovao sam pre gotovo 30 godina. Za Hegela je proces mišljenja. Moramo je obrnuti da bismo u mističnom otkrili racionalno jezgro. samo materijalni svet prenet i prerađen u čovekovoj glavi. SAVREMENA FILOZOFIJA 5. pa sam u glavi o teoriji vrednosti ovde-onde i koketirao sa njegovim načinom izražavanja. koji on pod imenom ideje pretvara čak u samostalan subjekt. uživanje u tome da s Hegelom postupaju onako kako je u Lesingovo vreme valjani Mozes Mendelson postupao sa Spinozom. Kod mene je idejni svet.5.) . str 150 . nalazili su turobni. u vreme kada je bila u dnevnoj modi.1. demijurg stvarnosti koja sačinjava samo njegovu spoljašnju pojavu. Karl Marks. koji danas vode glavnu reč u obrazovanoj Nemačkoj. naime kao s "lipsalim psom". Karl Marx Marksov odnos prema Hegelovoj dijalektici Po svojoj osnovi. pretenciozni i prosečni epigoni. moja dijalektička metoda ne samo da se razlikuje od Hegelove nego joj je direktno suprotna. (citirano prema: Predrag Vraniciki. Predgovor drugom izdanju Kapitala. Mistifikacija koju dijalektika podnosi u Hegelovim rukama ni najmanje ne pobija činjenicu da je on prvi opsežno i svesno izneo opšte oblike njenog kretanja. Kod njega dijalektika dubi na glavi. naprotiv. Ali baš kad sam radio na prvom svesku "Kapitala". Dijalektički i historijski materijalizam. Zato sam javno priznao da sam učenik tog velikog mislioca.

podređene misli onih koji su lišeni . Karl Marks. već obrnuto.) Problem ideologije Misli vladajuće klase u svakoj su epohi vladajuće misli. političkog i duhovnog života uopšte. s odnosima vlasništva.Marksovo shvatanje istorije U društvenoj proizvodnji svoga života ljudi stupaju u određene. Dijalektički i historijski materijalizam. Ne određuje svest ljudi njihovo socijalno biće. odnose proizvodnje koji odgovaraju određenom stepenu razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga. njihovo društveno biće određuje njihovu svest. Na izvesnom stepenu razvoja dolaze materijalne proizvodne snage društva u protivrečnost sa postojećim odnosima proizvodnje. Tada nastupa epoha socijalne revolucije.. klasa koja je vladajuća materijalna sila društva istovremeno je njegova vladajuća duhovna sila. . Iz oblika razvijanja proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. viši odnosi proizvodnje ne nastupaju pre nego što se materijalni uslovi njihove egzistencije nisu već rodili u krilu samog starog društva.. raspolaže samim tim i sredstvima za duhovnu proizvodnju tako da su joj zato. za koje je ona dovoljno prostrana. nužne odnose. uzevši u proseku. u čijem su se okviru dotle kretale. Nikada društvena formacija ne propada pre nego što budu razvijene sve proizvodne snage. Način proizvodnje materijalnog života uslovljava proces socijalnog. Klasa kojoj stoje na raspolaganju sredstva za materijalnu proizvodnju. na kojoj se diže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju određeni oblici društvene svesti. realnu osnovu. Predgovor za "Prilog kritici političke ekonomije" (citirano prema: Predrag Vraniciki. Stoga čovečanstvo postavlja sebi uvek samo one zadatke. str. ili. koje može rešiti. 238. i nikad novi. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sačinjava ekonomsku strukturu društva. što je samo pravni izraz za to. nezavisne od njihove volje. tj.

U Francuskoj je delimična emancipacija osnova univerzalne emancipacije. Marks . Nikome od ovih filozofa nije palo napamet da postavi pitanje o vezi nemačke filozofije sa nemačkom stvarnošću.Engels. 364 Filozofi su svet samo različito tumačili. o vezi njihove kritike s njihovom vlastitom materijalnom okolinom. Vladajuće misli nisu ništa drugo do idealni izraz vladajućih materijalnih odnosa. dakle. U Francuskoj mora stvarnost roditi potpunu slobodu. u obliku misli izraženi vladajući materijalni odnosi. Rani radovi. tj. ali radi se o tome da se on izmeni. a u Nemačkoj slobodu mora roditi nemogućnost postepenog oslobađanja.sredstava za duhovnu proizvodnju. U Nemačkoj je univerzalna emancipacija conditio sine qua non svake delimične. 393. pa da želi da bude sve. . Dijalektički i historijski materijalizam.) Univerzalna emancipacija U Francuskoj je dovoljno da čovek nešto jeste. str 103. dakle idealni izraz odnosa koji baš jednu klasu čine vladajućom. Rani Radovi. Marks. str. ako ne želi da se odrekne svega. 11-ta teza o Fojerbahu (citirano prema: Predrag Vraniciki. str. str. Engels. misli njene vladavine. 229 . U Nemačkoj čovek ne sme biti ništa.

postaje ideologija. Ovo proširivanje svrhe filozofskih tekstova. Tada ono može steći veću popularnost jer više korespondira sa trenutnim interesima dela društva. a s druge. jer njegova "istina" nije održavana u uslovima slobodne diskusije. u njima je sadržan program promene sveta namenjen jednoj određenoj klasi. a netačno sve što zastupaju njoj suprotstavljene grupe. ako nam je svrha istina. a ako nam je svrha politički uspeh. oni su teorija koju Marks predlaže kao istinit opis istorije i društva. a sve više ideologija. to mišljenje je. S jedne strane. Marksizam je imao i ovaj oblik ideologije. pratilo je i druge filozofije savremenog doba. već i osobina vremena u kome se politička vlast dobija saglasnošću velikog broja ljudi. ali je važno uočiti da svako razmišljanje. na primer. onda je svako različito mišljenje dobrodošlo. kada ove svrhe postoje u istoj filozofiji u njoj moraju da se bore različite unutrašnje logike postizanja ovih svrha. a da ostavljamo po strani smer u kome bi trebalo da se odvija njegova promena. Ukoliko u nekom mišljenju element istraživanja i slobodnog mišljenja ustupi mesto slozi oko političkog programa. Naime. Ipak. tako da to nije osobina samo Marksovog učenja. sve manje filozofija. ali može i naglo izgubiti svoju popularnost. kada postane dogmatično i napusti logičke kriterijume istine. onda su sloga i jedinstvo određene grupe neophodan element poželjnog modela delovanja. u meri u kojoj se to desilo. postaje tačno sve što zastupa određena partija ili grupa.Osobina Marksovih tekstova je određena dvostrukost njihove svrhe. Tada ideološke potrebe stvaraju nove kriterijume istine. . suprotne njenim filozofskim kriterijumima. Logički su ove svrhe odvojene: mi možemo da se bavimo društvom.

svoje klime i kraja .koji se nazivaju filozofima i koji se sami retko osećaju kao prijatelji mudrosti.na kraju krajeva . razlaganju. 73 Svi ti morali koji se obraćaju pojedincu da bi ga. koji se pojavljuju tek pri upoređivanju mnogih morala. Niče. svoga staleža. .oni nikad nisu upravili svoje poglede ka istinskim problemima morala.. "usrećili" . kako se to obično kaže.. dovođenju u sumnju i vivisekciji upravo tog verovanja. Fridrih Niče. vremena i minula stoleća . novo sredstvo za izražavanje tog verovanja. duha svoga vremena. recimo kao moral svoje okoline. nedostajala je sumnja da u moralu postoji nešto problematično. F.2.neka vrsta poricanja da se taj moral sme kao problem shvatiti . u proizvoljnim izvodima i grubim skraćenjima poznavali moralne činjenice. neizbežni zadatak.ma koliko to čudno zvučalo . prisilni.5. pa i . ali najzad i veličinu svoga zadatka nalazili u tome da budu nemirna savest svog vremena. str. S one strane dobra i zla. znači .čak činjenica unutar određenog morala. Ono što su filozofi nazivali "utemeljenjem morala" i što su iziskivali od sebe bilo je gledano u pravom svetlu .problem samog morala. Nietzsche i Schopenhauer Savest vremena Dosad su svi ti izvanredni unapređivači čovečanstva . S one strane dobra i zla. 100.upravo zato što su bili slabo obavešteni i čak nedovoljno radoznali u pogledu na različite narode. svoj mučni. pa sebe pre smatraju neprijatnim budalama i opakim pitačima . str. Celokupnoj dosadašnjoj "nauci o moralu" nedostajao je .nisu ništa drugo do uputstva za ponašanje koja se tiču . svoje crkve.naučni vid opšteg verovanja u vladajući moral.i u svakom slučaju protivljenje ispitivanju. Problem morala Upravo zato što su filozofi morala samo grubo.svoj zadatak.

čak zavodljivi . i što više svojih strasti uvodimo u igru kada je reč o nekoj stvari. zateče onde silan narod okupljen na trgu: jer bilo je obznanjeno da će videti igrača na užetu. ukoliko one imaju volju za moć i žele izigravati gospodara. samo perspektivno "saznavanje". Šta ste učinili da bi ste ga . Strast i mišljenje Postoji samo perspektivno gledanje. smatraju sebe bezuslovnim. nisu začinjeni nijednim zrncetom soli i podnošljivi su . Zaratustrino učenje o Zemlji i nadzemaljskim nadama Kad Zaratustra dođe u obližnji grad. nemamo drugog izbora. mala i velika lukavstva i smicalice. obavijene tajnovitim mirisom kakvog domaćeg leka i bapske mudrosti. što više očiju. pre svega na "drugi svet". str. po formi. F. svi ti morali barokni su i nerazboriti . 247. Svi oni govore bezuslovno. 81. recepti protiv njegovih strasti. koji se nalazio pored šume. imamo za istu stvar . ka pretečama. Niče.samo onda kad su odveć začinjeni i počnu opasno da mirišu. ka duhovima koji su dovoljno iskonski i snažni da daju podstreke za suprotna vrednovanja i da prevrednuju. str.to će potpuniji biti i naš "pojam" te stvari. to će potpunija biti i naša "objektivnost". njegovih dobrih i rđavih sklonosti. F. I Zaratustra se ovako obrati narodu: Ja vas učim o natčoveku. str. raznih očiju. prokrenu "večne vrednosti". Čovek je nešto što treba prevazići. kadrim da sadašnjost povežu uzama koje volju milenijuma usmeravaju na nove staze.stupnja opasnosti u kojoj pojedinac živi sam sa sobom. Genealogija morala. 87. Prevrednovanje vrednosti Ka novim filozofima. S one strane dobra i zla. ka ljudima budućnosti. Niče. jer uopštavaju tamo gde se ne sme uopštavati.jer se obraćaju "svima".

a ja sam vas sad naučio da kažete: natčovek. znali to ili ne.ali volja za istinom neka vam znači: da se sve preobrazi u ono što je zamislivo za ljude. braćo.. vidljivo za ljude. grozno. str.. Nekad je ogrešenje o Boga bilo najveće ogrešenje. Natčovek je smisao zemlje. i sve prolazno da je samo laž? . . izgladnelo.. Tako je govorio Zaratustra. Bog je misao koja krivi sve što je pravo i obrće sve što stoji.. Da li biste mogli da zamislite nekog boga? .želela je da ono bude mršavo. Pohvala prolaznom (o vremenu) Nekad se govorilo: bog. ostanite verni Zemlji i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim nadama! Trovači su oni. Prezirači života su oni. ali Bog je umro. i Zemlja ih je sita: pa neka se počiste sa sveta! . osetljivo za ljude! Svojim sopstvenim čulima treba da mislite do kraja? . Tako je smerala da umakne njemu i Zemlji. Greštiti se o Zemlju sad je najstrašnije. 44.prevazišli?Sva su bića dosad stvorila nešto iznad sebe: a vi želite da budete oseka usred ove velike plime i radije čak da se vratite životinji nego da prevaziđete čoveka? ... dok se gledalo na daleka mora. Šta? Zar da vreme nestane. i utrobu nedokučivog poštovati više nego smisao Zemlje! Nekada je duša s prezirom gledala na telo: i u to doba je taj prezir bio nešto najviše: . Vaša volja neka kaže: natčovek nek bude smisao Zemlje! Preklinjem vas.. a s njim su umrli i ovi grešnici. Fridrih Niče.. odumiru sami zatrovani.

punom. i olakšanje života. Ali ova ptica je kod mene izgradila gnezdo: zato je volim i mazim . za to je neophodan bol i mnogo preobražavanja. ne želim ga kao ljudski propis i nuždu: neka mi ovo ne bude putokaz za nadzemaljske predele i rajeve. Zemaljska vrlina je ono što volim: malo pameti je u tome.Ova pomisao je vrtoglavica i nesvestica za ljudske kosti. Vrlina različitosti Zato govori i mucaj: "To je moje dobro. to volim. . pa čak i želudac goni na povraćanje: uistinu. dovoljnom i neprolaznom! Sve neprolazno . nepokretnom.to je veliki spas od patnje. 126-127. Ali da bi stvaralac nastao. Ne želim ga kao božji zakon. str. 126-127. Zlim to nazivam i čovekomrzačkim: celo to učenje o onom jednom. Ali najbolja poređenja treba da govore o vremenu i postajanju: treba da budu pohvala i opravdanje svekolike prolaznosti! Stvarati .sad ona sedi kod mene na svojim zlatnim jajima. str. samo ovako želim da je dobro. a najmanje um sviju. A pesnici suviše lažu." Tako treba da mucaš i da hvališ svoju vrlinu. vrtoglavom bolešću nazivam ovakvo nagađanje. ovako mi se potpuno sviđa.samo je poređenje.

Ničeova filozofija bavi se ovim stanjem u kulturi savremenog doba. pokušavajući da pojedinca opremi za suprostavljanje ovim crtama duha vremena. ali nova opasnost nastaje iz mogućnosti da umesto razuma osnov morala postanu proizvoljni ciljevi političkih grupa ili religijske norme iskorišćene od strane političkih grupa. Ovo gubljenje filozofskih kriterijuma prati nastanak novih društvenih pravila koja zahtevaju poslušnost i propisuju sankcije za njihovo nepoštovanje . Moderno vreme napušta religiju i tradiciju kao odlučujuće osnove morala. a u kojoj se pravi filozofski kriterijumi u široj javnosti zamenjuju kriterijumima čije se opravdanje traži izvan filozofije. u popularnosti i većinskoj podršci. .dakle. npr.Niče je jedan od prvih filozofa koji reaguje na situaciju. pokušavajući da ih zameni razumom i razlozima. tako nastaje jedan "moral" koji više nema poreklo u filozofiji koja ima za jednu od svojih glavnih svrha uspostavljanje zaista univerzalnih moralnih pravila. koju smo opisali povodom Marksove filozofije.

148. Strah i drhtanje. budući da svako već ima neku neizmernu pomisao.3. Sve vreme je verovao. jer o ljudskom proračunavanju tu nije moglo biti govora.. za njegovu slabašnu glavu. Kjerkegor. Seren Kjerkegor Protivnik Sistema Sastavljač ovog spisa nije nikakav filozof. a apsurd je upravo u tome što je Bog zahtevajući sve to od njega u sledećem trenutku trebalo da opozove svoj zahtev. Egzistencijalizam 5.. već dovoljno muka i pri samoj pomisli na to kako svako u našem vremenu mora imati neizmernu glavu.1. Avram A šta je Avram učinio? Nije došao ni prerano ni prekasno. On piše jer je pisanje za njega luksuz koji tim više dobija u prijatnosti i očevidnosti što manji broj ljudi kupuje i čita to što on piše. niti Sistem prepisuje.. on nije razumeo Sistem. niti Sistem obećava.5. njemu je. Sastavljač ovog spisa nije nikakav filozof. shvatili kako se u nju ulazi i kako ona ulazi u nas. niti sistemu nešto dopisuje. on je poetski i elegantno spisatelj posebne vrste. da li je završen. I kada bismo bili u stanju da čitav sadržaj vere preobratimo u formu pojmova. odatle ne bi sledilo da smo veru pojmili. str. Verovao je snagom apsurda. on ne zna da li Sistem postoji. verovao je da bog ne bi hteo da uzme Isaka od njega. a ipak je bio voljan da ga žrtvuje ako bi se upravo to zatražilo. koji niti Sistem piše.3. . Uzjahao je magarca. lagano krenuo putem.

. . Paradoks vere Ali Avram verovaše i ne sumnjaše. Strah i drhtanje. jer njihova spoljašnjost zapanjujuće liči na ono što duboko preziru kako beskonačna rezignacija tako i vera .167. san i ponedeljak utorak sreda četvrtak petak i subota u istom ritmu. naći blaženu sreću.na takav način da se kretanje ponavlja.. . str.na malograđanštinu. Ali jednog dana. Strah i drhtanje.On nije verovao da bi jednog dana na onom svetu trebao da bude blažen. One mirise trave i zvezda. 5. .. lako mogu da prevare. oni koji nose nakit i spoljne ukrase vere.. pojavljuje se "zašto".1. svo znanje ove zemlje neće mi ništa dati što bi moglo da me ubedi u to da ovaj svet meni pripada. 212. Ustajanje. dakle da pojedinac. 184. četiri sata rada. Dešava se da se dekor sruši. . pošto je bio u opštem. Kami Apsurd Osećanje apsurda na uglu bilo koje ulice može da iznenadi svakog čoveka. 208. str.kako da poričem ovaj svet čiju moć i snagu osećam? Međutim. tramvaj. evo još vode... ja poznajem njen ukus.3. Kjerkegor. tramvaj.. četiri sata u kancelariji ili fabrici. obrok. ja poznajem njihovu hrapavost. noć neke večeri kada se srce opušta . da jedan pojedinac stoji više od opšteg ali neka se dobro zapamti . ovaj paradoks. sada u svojstvu pojedinačnog sebe izdvaja kao nešto više od opšteg. Seren Kjerkegor. Nasuprot tome. 188. ovaj put se najčešće lako sledi. na ovom svetu...vera započinje upravo tamo gde mišljenje prestaje.. nego da će ovde. naime.. obrok. verovaše u ono što je protivno razumu. Vera je. Evo još drveća.

pored ove posebne brige. poučava nas suprotnom. Treba bar da znamo dokle su ona stigla.Ovde pominjana iskustva rođena su u pustinji.. Alber Kami. kada bi u osnovi svih stvari postojala samo divlja i uzavrela moć koja rađa sve stvari. Alber Kami. On u sebi oseća želju za srećom i razumom. Na ovoj tački svojih nastojanja. osim ravnodušnosti prema budućnosti i strasti da se iscrpi sve što je dato. Mit o Sizifu. da li na njega mogu da se prilagodim? Ili se.34. ako iskusim da sva njegova uravnoteženost počiva na toj večnoj protivrečnosti između moje svesne pobune i tmine u kojoj se ona bori. u vrtlogu mračnih strasti. tada moram da kažem da je važno ne da se živi bolje. 45. za sada. 56. koju nikako ne treba da napuštamo. Mit o Sizifu. Saznanje da li možemo da živimo bez poziva to je sve što me interesuje. prema našim definicijama. Kjerkegor može da viče. 98 i 101. svoju slobodu. str. str. Ali zavređuje pažnju da se na tome zaustavimo. koju ništa ne može da ispuni. čovek se nalazi pred iracionalnim. verovanje u apsurd vraća da kvalitet iskustva zameni njegovim kvantitetom. već da se živi najviše. Kvalitet iskustava zamenjen kvantitetom Ali šta može da znači život u jednom takvom svetu? Ništa drugo. naše sklonosti. to znači živeti što je više moguće. Verovanje u smisao života pretpostavlja uvek lestvicu vrednosti. Traganje za istinitim ne znači traganje za poželjnim. skrivala ispod stvari. 37. šta bi onda bio život ako ne očaj?" Ovaj krik nema sa čime da zaustavi apsurdnog čoveka. ako prihvatim da sva moja sloboda ima smisla samo u odnosu na moju ograničenu sudbinu. Verovanje u apsurd. . i to što je više moguće. Ako je potrebno da bi se pobeglo od mučnog pitanja: "Šta bi onda bio život?" da se prihvati da se poput magarca hranimo . i velike i beznačajne. Osećati svoj život. Ako se uverim da ovaj život nema drugog lika osim ovog apsurdnog. Uopšte ne želim da izađem iz ovog područja.. Apsurd se rađa iz ove suprostavljenosti između ljudskog poziva i bezumne tišine sveta. kada bi se bezdana praznina. svoju pobunu. izbor. da prekoreva: "Kada čovek ne bi imao večne svesti. Ako mi je dat ovaj lik života.

Sizif Shvatili smo odmah da je Sizif apsurdni junak. Njegovo preziranje bogova. Ako se čovjek.. .. u stvari.ružama iluzija. str. da sebe susreće. ili. jedno biće koje egzistira pre nego što se može definirati bilo kojim pojmom i da to biće jest čovek.. . Sartr Egzistencija prethodi esenciji Ateistički egzistencijalizam. Alber Kami. On će tek poslije biti. Mit op Sizifu. Alber Kami. drugačije rečeno: nema determinizma. ne može definirati. onda apsurdni duh ipak više voli da pristane bez straha na Kjerkegorov odgovor "očaj".. Mit o Sizifu..3. čovjek je sloboda. je povezaniji. Ako. Alber Kami. .čovjek nije ništa drugo nego svoj .3. kojom se celo biće napreže a ništa ne dovršava. nikada se neće moći ništa objašnjavati dovodeći ga u vezu s nekom danom i učvršćenom ljudskom prirodom. 82. nego da se prepusti lažima.. kako Hajdeger kaže. 73. On izjavljuje da. Šta ovde znači da egzistencija prethodi esenciji? To znači da čovjek najprije egzistira. 178. kakvog ga poima egzistencijalist. Mit o Sizifu. koji ja zastupam. On je to koliko po svojim strastima toliko i po svojim mukama. njegova mržnja prema smrti i želja za životom doneli su mu ovu neizrecivu kaznu. to je zato što on najprije nije ništa. ljudska zbilja. Misao jednog čoveka je pre svega njegova nostalgija. i bit će takav kakvim će sebe učiniti. egzistencija prethodi esenciji. iskrsava u svijetu i da zatim sebe definira. ima bar jedno biće u kojeg egzistencija prethodi esenciji. To je cena koju treba da plati za strasti ove zemlje. 5. str. str. čovjek je slobodan. Granice razuma Razum je instrument mišljenja. ako bog ne postoji. a ne misao sama po sebi.

rizikuje. Egzistencijalizam je humanizam. Žan Pol Sartr. ništa drugo nego vlastiti život. (u: Žan Pol Sartr. kada najčešće kažemo "hvala Bogu". ne izlažući se nikakvom riziku. str. po Kjerkegoru. lek nije u tome. ne tražeći sebe. kada se pomoć više ne nalazi ni u onome što možemo ni u onome što znamo. ne miri se sa sudbinom. on egzistrira samo ukoliko se ozbiljuje. on. 262. voli takve. Kjerkegor je voleo one ljude koji se izlažu graničnim situacijama u kojima su sami: bilo da su to teške ili neobične odluke ili da je to zastupanje manjinskog neobičnog mišljenja. 267. Filozofski spisi. a on sa svoje strane. i 273. pridržavaju uobičajenog ponašanja. pa makar pod uobičajenim ponašanjem shvatali i rituale neke religije. .) Da bi sebi približili Kjerkegora i egzistencijaliste možemo se upitati kada prizivamo Boga. Ali. a ne one koji se. nije ništa drugo nego sveukupnost svojih čina. Egzistencijalisti slave čoveka koji bira. Takvim ljudima je Bog potreban.projekat. dakle. Možemo muku takvih situacija izbegavati. ili "daj Bože"? To su obično situacije neizvesnosti.

Možemo muku takvih situacija izbegavati. voli takve. metafizičko ili apstraktno stanje. posmatran u celini: jer se bilo koje shvatanje može upoznati jedino kroz njegovu istoriju. upotrebljava redom u svakom od svojih istraživanja tri metode filozofiranja čiji se karakteri bitno razlikuju. bilo na istorijskim proveravanjima koja proističu iz pažljivog ispitivanja prošlosti. verujem da sam otkrio veliki osnovni zakon kojem je on potčinjen po stalnoj nužnosti. svaka grana naših saznanja. ili "daj Bože"? To su obično situacije neizvesnosti.5. rizikuje. prolazi postupno kroz tri različita teorijska stanja: teološko ili fiktivno stanje. ne izlažući se nikakvom riziku. može biti čvrsto zasnovan. naučno stanje ili pozitivno. čini mi se. od njenog prvog najneposrednijeg poleta do naših dana. Takvim ljudima je Bog potreban. a ne one koji se. po Kjerkegoru.4. Pozitivizam Kont: Stadijumi u razvoju mišljenja Da bi se onako kako treba objasnila Da bi sebi približili Kjerkegora i egzistencijaliste možemo se upitati kada prizivamo Boga. Drugim rečima. a on sa svoje strane. bilo na racionalnim dokazima koje pruža poznavanje našeg sastava. i koji. ne tražeći sebe. Ali. Kjerkegor je voleo one ljude koji se izlažu graničnim situacijama u kojima su sami: bilo da su to teške ili neobične odluke ili da je to zastupanje manjinskog neobičnog mišljenja. kada se pomoć više ne nalazi ni u onome što možemo ni u onome što znamo. Egzistencijalisti slave čoveka koji bira. pa makar pod uobičajenim ponašanjem shvatali i rituale neke religije. duh po svojoj prirodi. Taj zakon se sastoji u tome što svako od naših glavnih shvatanja. zatim metafizičku i . a čak su u osnovi i suprotni: najpre teološku metodu. Izučavajući tako celokupni razvitak ljudske inteligencije u njenim različitim oblastima aktivnosti. lek nije u tome. ne miri se sa sudbinom. pridržavaju uobičajenog ponašanja. kada najčešće kažemo "hvala Bogu". neophodno je baciti pogled na progresivni hod ljudskog duha.prava priroda i bitni karakter pozitivne filozofije.

nego besmisleni. ili opštih sistema shvatanja o skupu fenomena. Sva filozofija je "kritika jezika". 003. Najzad u pozitivnom stanju. druga jedino ima za svrhu da joj posluži kao prelaz. odustaje da traži poreklo i svrhu vasione i da upozna unutrašnje uzroke fenomena da bi se jedino prihvatio da otkrije. manje ili više brojnih. koje se međusobno isključuju: prva je nužna polazna tačka ljudske inteligencije. istinskim entitetima (personificiranim apstrakcijama) svojstvenim raznim bićima sveta koja su u stanju da stvore sve posmatrane fenomene čije se objašnjenje onda sastoji u tome da se dodeli svakom od njih odgovarajući entitet. str. početnim i krajnjim uzrocima svih posledica koje ga pogađaju. odsada je samo uspostavljena veza između različitih posebnih fenomena i nekih opštih fakata čiji se broj sve više umanjuje progresom nauke.najzad pozitivnu. dobro kombinovanom primenom rezonovanja i posmatranja. nego možemo samo utvrditi njihovu besmislenost. predstavlja fenomene kao proizvod direktnog i neprekidnog delovanja natprirodnih sila. . koje je u osnovi samo obična opšta modifikacija prvoga. Većina pitanja i stavova filozofa počiva na tome što mi ne razumijemo logiku našeg jezika. njihove stvarne zakone. jednom rečju ka apsolutnim saznanjima. Ogist Kont. usmeravajući prvenstveno svoja istraživanja ka unutrašnjoj prirodi bića. Zato na pitanja ove vrste uopće ne možemo odgovoriti. Otuda tri vrste filozofije. U teološkom stanju ljudski duh. natprirodne sile su zamenjene apstraktnim silama. 0031. ljudski duh. Kurs pozitivne filozofije. uviđajući nemogućnost da stekne apsolutne pojmove. "Besmislenost" filozofskih stavova 4. svedeno tako na njegove stvarne granice. Objašnjenje fakata. Većina stavova i pitanja koji su bili napisani o filozofskim stvarima nisu lažni. U metafizičkom stanju. to jest njihove stalne odnose sukcesivnosti i sličnosti. 4. čije samovoljna intervencija objašnjava sve prividne anomalije vasione. 23-24. treća. njeno stanje utvrđeno i definitivno.

421 Jasno je da se etika ne da izreći. Tractatus logico-philosophicus.dakle nešto što nema nikakve veze s filozofijom . str. 53.. 6. Zato ne mogu postojati nikakvi stavovi etike. 41. Smisao svijeta mora ležati izvan svijeta. Apsolutu. Stavovi ne mogu izraziti ništa Više.ali ona bi bila jedina strogo ispravna. o realnoj Suštini stvari. Ono što ga čini ne-slučajnim ne može ležati u svijetu. jer bi to inače bilo opet slučajno. u svjetu je sve onako kako jest i sve se događa onako kako se događa. Ova metoda bila bi nezadovoljavajuća za drugoga . 6. Ispravna metoda filozofije bila bi zapravo ova: ne reći ništa. o Stvarima po sebi. i tome slično.a kad bi je bilo.. 189.on ne bi imao osećaj da ga učimo filozofiju .. . nego ono što se može reći. Jer sve događanje i takobivstvovanje je slučajno.koje se ponekad nazivaju metafizičkim - ..i zatim uvijek kada bi netko drugi htio reći nešto metafizičko pokazati mu da nije dao nikakvo značenje izvjesnim znakovima u svojim stavovima. . 61. Ludvig Vitgenštajn. u njemu nema nikakve vrijednosti . Odbacivanje metafizike Nazvaću metafizičkim sve one stavove kojima se polaže pravo na znanje nečega što je iznad ili izvan svakog iskustva..) . U metafiziku ne uključujem one teorije . 42. 6.. To mora ležati izvan svijeta. 6. na primer. dakle stavove prirodne nauke . onda ona ne bi imala vrijednosti.(str.

one leže u potpunosti van polja znanja.čiji je predmet da najopštije stavove različitih područja naučnog saznanja ostave u dobro uređen sistem.da ga tako nazovem . ma koliko bile smele. 224. osećanja ili iskustva koji bi se mogli očekivati u budućnosti. Lako je uočiti da takve stavove nije moguće proveriti.. Na primerima se najbolje da pokazati koju vrstu stavova želim da označim kao metafizičke: "Suština i princip sveta je voda". od koga nema ništa više smisla. ali dualisti kažu: "Postoje dva principa". Metafizičari ne mogu izbeći neproverljivost svojih stavova. str.da navedemo bar jedno ime iz našeg doba .bez sumnje za svoje doktrine vezuje mnoge slike.) (Metafizičke postavke) "ne tvrde ništa.. To je razlog zbog koga je odbacujemo. Hegela i . Stoga stav "Princip sveta je voda" uopšte ništa i ne tvrdi i potpuno je analogan stavu u gornjem fiktivnom primeru o levitacionom polju. takve teorije. teorije. ali on svoj stav ne može učiniti ništa više smisaonim od stava o levitacionom polju. kaže Pitagora. "Broj". "Beskonačno". one ne sadrže ni znanje niti grešku. kaže Anaksimandar. stvarno pripadaju oblasti empirijske nauke. Materijalisti kažu: "Sve što jeste u svojoj suštini je materijalno". odluka o njihovoj istinitosti ili lažnosti zavisila bi od iskustva i tako pripadala području empirijske nauke. "VATRA". kaže Heraklit. . jer kada bi ih učinili podložnim verifikaciji. a ne filozofiji. Šelinga. kaže Tales. Opasnost leži u varljivom karakteru metafizike. Monisti nas uče: " Postoji samo jedan princip na kome je zasnovano sve ono što jeste". Platon je tvrdio da su "sve stvari samo senke večnih ideja koje postoje u besprostornoj i bezvremenoj sferi". van diskusije o istini i laži. ona daje iluziju znanja a da stvarno ne daje nikakvo znanje. "Metafizičar vode" . Ispitajmo sada ovu vrstu stavova sa gledišta proverljivosti. ali Spiritualisti tvrde: "Sve što jeste je duhovno". Iz stava: "Princip sveta je voda" ne možemo izvesti nijedan stav koji tvrdi bilo kakve opažaje. Osnovne doktrine Spinoze. Tako su prinuđeni da preseku sve veze između svojih stavova i iskustva.Bergsona pripadaju metafizici (u našem smislu reči). (Vidici. Poricanje metafizike. a upravo ovim postupkom ih lišavaju svakog smisla. Rudolf Karnap.

Što se mene tiče. često vrlo sofističke. 593. pre početka istraživanja. takva da će podstaći dobro ponašanje. filozofija postaje paralisana strahom. a tle pripremljeno za vladinu cenzuru koja kažnjava one koji iznose "opasna mišljenja" . str. izmislili su argumente.) Mešanje nauke o svetu i etike Filozofija se tokom cele svoje istorije sastojala iz dva dela. ja ne odobravam ovu vrstu predubeđenja. pretpostavlja da su izvesna verovanja. dopustili su da na njihova mišljenja o ustrojstvu univerzuma utiče želja za moralisanjem. Kada se traženju istine svesno ili nesvesno. str. postave granice. bio je izvor mnogih zbrkanih mišljenja. teorije o prirodi sveta. ni iz moralnih ni iz intelektualnih razloga.u stvari. on ograničava oblast filozofske misli i filozofiju svodi na nešto beznačajno. filozof je već unapred postavio takvu cenzuru nad svojim istraživanjima. bez obzira na to da li su istinita ili lažna. da dokažu da su ova verovanja istinita.Rudolph Carnap. A kada on. Istorija zapadne filozofije. pravi filozof je spreman da ispita sva svoja predubeđenja. 741. pošto su pretpostavljali da znaju koja bi verovanja mogla učiniti ljude moralnim. Bertrand Rasel. Philosophy and Logical Syntax (prevod iz: Marvin Peri. Neuspeli pokušaj da se ovo dvoje jasno odvoji. a s druge etičkog i političkog učenja o najboljem načinu življenja. Filozofi. S gledišta morala. neskladno spojena: s jedne strane. od Platona do Viljema Džejmsa. . filozof koji svoju filozofsku sposobnost koristi za bilo šta drugo sem za nepristrano traganje za istinom kriv je za neku vrstu izdajstva. Intelektualna istorija evrope.

jer se kroz istoriju filozofije može pratiti koji način razmišljanja je pospešivao dolaženje do novih znanja. iskustvom su potvrđene i neke metodološke norme.Pozitivizam je označio tendencije u savremenom mišljenju koje su i danas prisutne i žive. Većina ljudi zaista smatra za znanje samo ono što se može potvrditi iskustvom. pozitivisti su smatrali da je najbolji način da se izađe na kraj sa fanatizmom s kojim su ljudi 20. Na ovaj način. Po mišljenju pozitivista. a koji ne. . da im se oduzme pravo da tvrde da su te ideje istinite. oni su težili da umire političke strasti i učine aktere tolerantnijim. U etici. jer se kod tih ideja i ne radi o nekoj istini koja se može naučno utvrditi. Ova jaka razlika naučnih i etičkih stavova u pogledu istinitosti je i danas zanimljiva za razmatranje. jer je obično deo fanatizma bilo i uverenje da je neko potpuno i nepogrešivo u pravu. veka zastupali određene etičke i političke ideje.

Ideja fenomenologije. Ideja fenomenologije. Edmund Huserl. Ovo je saznanje od odlučujućeg značaja za mogućnost jedne fenomenologije. Saznanje suština Saznanje da ne samo pojedinosti nego i opštosti. bar za onoga koji se postavlja u stav čistog sagledanja i koji je sposoban da od sebe daleko drži sva prirodna predmišljenja .5. koji nju principijelno razlikuje od svake "prirodne" nauke. I opet. mogućnosti vrednovanja. Njoj su potrebne potpuno nove polazne tačke i jedan potpuno novi metod. str. mada i to samo u određenim i ograničenim razmerama utvrđenim prirodom područja istrživanja koje se trenutno obrađuje. Ali filozofija je u jednoj potpuno novoj dimenziji. kojem se metodski načini postupanja filozofije suprostavljaju kao u principu novo jednistvo.5. to su mogućnosti koje su uopšte u pitanju i njihova istraživanja su time opšta istraživanja suštine. . Edmund Huserl. Jer njen je svojstveni karakter da je ona analiza i istraživanje suštine u okviru čisto sagledajućeg posmatranja. str. da bi razjasnila mogućnosti. ona hoće da bude nauka i metod. 69. opšti predmeti i opšta stanja stvari mogu dospeti do apsolutne samodatosti lakše je shvatljivo. sa svim specijalnim metodima koji se menjaju od nauke do nauke. neka nauka može bez daljnjeg da dalje gradi na nekoj drugoj nauci i može jedna nauka da služi drugoj kao metodski uzor. razjasnila ih iz njihove suštinske osnove. u okviru apsolutne samodatosti. 38. mogućnosti saznanja. Stvar je u tome što logički načini postupanja koji daju jedinstvo prirodnim naukama. To je nužno njen karakter. stvar je u tome da čista filozofija unutar celokupne kritike saznanja i "kritičkih" disciplina uopšte mora da odvrati pogled od celokupnog misaonog rada obavljenog u prirodnim naukama i u naučno neorganizovanoj prirodnoj mudrosti i nauci i da ga nikako ne sme upotrebiti. imaju jedan jedinstveni principijelni karakter. Husler i Hajdeger Nova metoda filozofije U prirodnoj sferi istraživanja.

dolazili iz politike. jeste razlikovanje bića i onoga što biva. Međutim. V. čija prisnost i izvorno razilaženje nose istoriju. Jer one moći koje stoje nasuprot biću. pravac u kome se filozofi bore da očuvaju intersubjektivnu ili objektivnu istinu izloženu udarima subjektivizma i proizvoljnosti koji su. jer se njihove "suštine" nisu mogle naći u čulnom iskustvu. biće i privid. suprotno rešenju pozitivista. obrazlagati) kao ono mesto koje biće sebi iznuđava za otvaranje.M. fenomenologija se brzo pretvorila u metod koji se upotrebljavao kada je trebalo opisivati suptilnu specifičnost nekog mesta i vremena.. ili nekog specifičnog oblika postojanja. Ispitivanje čoveštva (čoveko-biti) određuje se sada u svome pravcu i sezanju jedino iz ispitivanja bića. kao i pozitivizam. Izvorno razdvajanje uopšte. Tako iz izvornog ispitivanja-od-početka-do-kraja četiri razdvajanja (biće i postajanje. u neku ruku. Uvod u metafiziku. str. Objektivno je ono što može da izdrži tu raspravu.prim. Suštinu čoveka unutar pitanja bića shodno skrivenom upućivanju početka.) Fenomenologija je. kakvo je na primer umetničko delo. Rešenje fenomenologa bilo je. kroz ideologije. (u ovom prevodu je frazom "ono što biva" prevedena reč koja ukazuje na "bivstvujuće" iz našeg teksta o Hajdegeru. Martin Hajdeger. koje čak određuju razdvajanja. valja poimati i osnivati (utemeljivati. biće i mišljenje. Sa ispitivanjem suštine bića tesno je povezano pitanje: ko je čovek? Ali odavde nužno određivanje suštine čoveka ipak nije stvar neke slobodno lebdeće antropologije koja čoveka u osnovi predstavlja na isti način kao i zoologija životinje. problem sa fenomenologijom bio je u tome što se objektivnost ustvari ne postiže nekim specifičnim postupkom svesti.Ontološka razlika Stoga se biće iz osnove i u čitavoj širini svoje moguće suštine mora ponovo razabirati (doživljavati) ako mi naše istorijsko opstajanje želimo da odelotvorimo kao istorijsko.) izrasta uvid: biće koje ta razdvajanja okružuje mora se i samo preobraziti u okružujući krug i osnovu svega što biva. . 213-214. . ovladavaju i prožimaju u svome raznovrsnom preplitanju odavna naše opstajanje i drže ga u pometnji "bića". Zbog ove svojevrsne neuhvatljivosti. Čovek je to-u-sebi-otvoreno-tu.. već izlaganjem svojih mišljenja slobodnoj raspravi. biće i trebanje .

6. To je. Utilitarizam i Kant Mogao bih da odem mnogo dalje pa da kažem da su utilitaristički dokazi neophodni svim onim moralistima a priori koji dokazivanje uopšte smatraju nužnim. pritom test kvaliteta i pravilo po kome se on meri nasuprot kvantitetu jeste prednost koju osećaju oni koji su u iskustvenim prilikama najbolje snabdeveni sredstvima za upoređivanje. moralitet se prema tome može definisati ovako: pravila i propisi za ljudsko postupanje kojih se moramo pridržavati ako hoćemo da svim ljudima bude osiguran život kakav je gore opisan. Ali kada pristupa tome da iz ovog propisa . na Metafiziku morala od Kanta. nužno i merilo moralnosti."Delaj tako da bi pravilo po kome delaš moglo biti usvojeno kao zakon od strane svih razumnih bića". budući po utilitarističkom shvatanju cilj ljudske radnje. Ovaj značajan čovek. ma sistematsku raspravu jednoga od najslavnijih među njima. čemu se moraju dodati njihove navike samosvesnosti i samoposmatranja. krajnji cilj u odnosu na koga i radi koga su sve druge stvari poželjne (bilo da imamo u vidu naše vlastito dobro ili dobro drugih ljudi). ali ja ne mogu a da se ne obazrem. ETIČKE TEORIJE Utilitarizam . primera radi.Princip najveće sreće Po principu najveće sreće. Džon Stjuart Mil. on glasi: . Moj sadašnji cilj ne sastoji se u tome da kritikujemo ove mislioce. postavlja u pomenutoj raspravi jedan univerzalan prvi princip kao izvor i osnov moralne obaveznosti. čiji će misaoni sistem ostati dugo vremena jedan od graničnih kamenova u istoriji filozofskog mišljenja. kako je gore objašnjen. Utilitarizam. i to u najvećoj mogućoj meri. jeste jedan život što je moguće više slobodan od bola i što je moguće više bogat uživanjima (bol i uživanja uzeti s obzirom na kvantitet i kvalitet). str. 14.

. Utilitarizam. I drugo. neka logička (da ne kažem fizička) nemogućnost. da ustvari ta svojstva nisu "drugo". Ali ma kako razočaravajući ovi odgovori mogu izgledati. Vrlo je . Naturalistička greška Ako sam upitan "Šta je dobro?". a to očito nije beznačajna stvar.. pod izgovorom da je to "pravo značenje te reči". Predlažem da to gledište nazovemo "naturalističkom greškom" i sad ću se potruditi da je opovrgnem. i to je kraj te stvari. ili onaj "Dobro je ono što je poželjno". i zbog toga on ne uspeva da zadovolji zahteve etike kao nauke. već da su apsolutno i potpuno isto što i dobrota. Džon Stjuart Mil. Ista stvar se može izraziti popularnije tvrđenjem da nam niko. I činjenica je da etika cilja da otkrije šta su ona druga svojstva koja pripadaju svim stvarima koje su dobre. str. Moje zamerke naturalizmu su. moj odgovor je da se ono ne može definisati. oni su opd najveće važnosti. Sve što on pokazuje sastoji se u tome da bi posledice njihovog univerzalnog usvajanja bile takve da niko ne bi odlučio da im se izloži. . kad imenuju ona druga svojstva. baš kao što je istina da sve stvari koje su žute proizvode izvesnu vrstu treperenja u svetlosti. tvrdio sam. Ali suviše mnogo filozofa su mislili. Čitaocima koji su upoznati sa filozofskom terminologijom mogu izraziti njihovu važnost izjavom da se oni svode na to da su svi stavovi o dobrom sintetični i nikad analitični. da oni stvarno definišu "dobro". za ikakav etički princip. moj odgovor je da je dobro dobro. mada on ne daje ikakav razlog za ikakav etički princip. . i to je sve šti imam da kažem o tome. ako sam ja u pravu.. a još manje ikakav valjan razlog. da on ne pruža nikakav razlog. ne može nametnuti takav aksiom kao onaj koji kaže "Zadovoljstvo je jedino dobro". 6. on gotovo groteskno ne uspeva da pokaže da bi se u usvajanju najodvratnije nemoralnih pravila postupanja od strane svih razumnih bića pojavila neka protivrečnost. Ili ako sam upitan "Kako da se 'dobro' definiše?". da je on uzrok prihvatanja pogrešnih etičkih principa .. i time je on suprotan svakom cilju etike. prvo. Može biti istina da su sve stvari koje su dobre takođe i nešto drugo.izvede ma koju od aktuelnih moralnih dužnosti.on navodi um na prihvatanje lažnih etičkih principa.

pa ćemo stoga biti skloni ili da pogrešno shvatimo argumente svojih protivnika ili da ih odmah presečemo odgovorom: "Ovo nije otvoreno pitanje: i samo značenje reči odlučuje stvar. Jer ćemo početi sa uverenjem da dobro mora značiti to i to. Ali. ako prihvatimo da. Džordž Edvard Mur. bićemo mnogo više skloni da dobro razmislimo pre nego što usvojimo ma koji etički princip. Principi etike. Ako počnemo sa uverenjem da dobro ne može značiti ništa drugo sem neko svojstvo stvari. to svi imperativi predstavljaju formule determiniranja radnje koja je nužna prema principu volje koja je ma u kojem pogledu dobra. onda ne samo da ne možemo logično braniti svoje etičke principe ni na koji način. Ako bi pak radnja bila dobra samo kao sredstvo radi nečega drugog. manje je verovatno da ćemo usvojiti neki pogrešan princip. 11. bez veze sa nekom drugom svrhom. pa je stoga isto toliko verovatno da ćemo biti u pravu. str. sem ako nejasno misli. ako odmah jasno shvatimo da moramo početi svoju etiku bez definicije.lako videti. i ako znamo da je ispravno ponašanje uopšte ono koje doprinosi dobru. Na ovo će se možda odgovoriti: Da. da onda vrlo lako donesemo zaključak da je dobro opšta sreća. 22. Ali ja ću pokušati da pokažem da to nije tako. dobro može biti ma šta. Kad smatramo da već imamo definiciju. onda počinjemo bez ikakvih predubeđenja. ako počnemo sa definicijom ispravnog ponašanja kao ponašanja koje doprinosi opštoj sreći. već ćemo biti manje skloni da ih branimo revnosno pa makar i nelogično. Kategorički imperativ bio bi onaj imperativ koji bi predstavljao jednu radnju kao objektivno nužnu samu za sebe. Ali. Saveti razboritosti i zapovesti (zakoni) moralnosti Svi imperativi zapovedaju ili hipotetički ili kategorički. ukoliko se tiče značenja dobrog. Pošto svaki praktičan zakon predstavlja jednu moguću radnju kao dobru i zbog toga nužnu za jedan subjekat koji se praktički opredeljuje umom. Hipotetički imperativi predstavljaju praktičnu nužnost jedne moguće radnje kao sredstva za postizanje nečega drugoga što se želi (ili što je moguće da čovek želi). a što više budemo razmišljali. ali mi ćemo isto tako dobro razmisliti pre nego što se odlučimo za svoju definiciju. niko ne može misliti drugačije. 14. . i onda će naš posao jedino biti da otkrijemo šta je to svojstvo.

naime kao zavisnih bića). sva skupa. da se umešnost u odabiranju sredstava za postizanje svoga vlastitoga blagostanja nazove razboritošću u najužem smislu reči. i ta svrha jeste sreća. to jest moramo ih se pridržavati čak i kada se naše sklonosti tome protive. Pa ipak postoji jedna svrha koja se može pretpostaviti kao stvarna kod svih umnih bića (ukoliko su imperativi podesni za njih. već na formu i onaj princip iz kojeg ona sam proizlazi. i savetovanje sadrži nužnost. naprotiv kategorički imperativ nije ograničen nikakvim uslovom. već samo kao sredstvo za postizanje neke druge svrhe. Doduše. imperativ koji se odnosi na izbiranje sredstava za postizanje svoje vlastite sreće. imaju. dakle svrha koju ta umna bića ne samo da mogu imati već o kojoj se sa sigurnošću može pretpostaviti da ona. Moguće je. ne uzimajući kao uslov za osnovu neku drugu svrhu koja se može postići nekim izvesnim ponašanjem. Taj imperativ može se nazvati imperativ moralnosti. Principi jesu ili pravila veštine. ili saveti razboritosti. tu svrhu. to jest propis razboritosti. shodno prirodnoj nužnosti. . naime: da li ovaj ili onaj čovek ubraja ovo ili ono u svoju sreću..onda je imperativ hipotetičan. međutim. onda je imperativ kategoričan. .. njen pak učinak može biti koji mu drago. . i to objektivne i prema tome opšte važeće. On se ne odnosi na materiju radnje i na ono što iz nje treba da proizađe.. radnja se ne nalaže apsolutno. Jer. pa se njeno suštinskidobro sastoji u nastrojenosti. ali ona može da važi samo pod subjektivnim.. Taj imperativ jeste kategoričan. ili zapovesti (zakoni) moralnosti.. Najzad postoji imperativ koji. Prema tome. kao principom te volje. jeste još uvek hipotetičan. a zapovesti su zakoni kojima se moramo pokoravati.. slučajnim uslovom. ako se radnja zamisli kao dobra po sebi. dakle kao nužna u volji koja je po sebi saglasna sa umom.. samo zakon sa sobom nosi pojam bezuslovne nužnosti. nalaže to ponašanje neposredno.

(Kantovi kurzivi su pretvoreni u plava slova) Rasprava u okviru etike između utilitarista i kantovaca još uvek traje. uzdržljiv.. itd. radi morala). i to zbog toga što bi mu radi toga bilo potrebno sveznanje. kao što su na primer: da treba da drži dijetu. To ne treba da čudi jer su ljudi različiti i zbog toga dolaze do različitih moralnih načela. drugi bi se mogli zvati pragmatički imperativi (potrebni radi blagostanja). treća vrsta imperativa mogla bi se zvati moralni imperativi (potrebni radi slobodnog ponašanja. Ukratko rečeno. to jest ne mogu radnje da predstave objektivno kao praktički nužne. T akođe. Dakle. pa se mogu i moraju menjati i stavovi koji bi bili najpogodnija osnova njihovog slaganja. da bi bio srećan. jer sreća ne predstavlja ideal uma već ideal uobrazilje koji počiva samo na empiričkim osnovama od kojih se uzaludno očekuje da bi oni mogli odrediti neku radnju kojom bi bio postignut totalitet jednog ustvari beskonačnog niza posledica. tj. da bude štedljiv. 54. čovek ne može da postupa prema određenim principima. saveti. da bude učtiv. on može da znači zapovest u sasvim pravom značenju. Moral jednog društva . tačno govoreći. Ipak. Oni prvi imperativi mogli bi se zvati i tehnički imperativi (potrebni radi veštine). 55 i 58.pa apsolutno nužan. dakle. Zasnivanje metafizike morala. nikako ne mogu da zapovedaju. da se pre mogu smatrati za savete (consilia) nego za zapovesti (praecepta) uma. već jedino prema empiričkim savetima. Imanuel Kant. da je potpuno nerešljiv zadatak koji glasi: treba sigurno i na opšti način odrediti koja će radnja unaprediti sreću jednoga umnoga bića. dakle da u pogledu sreće nije moguć neki imperativ koji bi u strogom smislu zapovedao da treba činiti ono što čini srećnim. čovek nije kadar da sa potpunom izvesnošću odredi na osnovu nekog principa šta će ga zaista učiniti srećnim. stabilna društva su to baš po tome što su osnovni moralni principi usaglašeni. mada u praktičnom smislu. o kojima iskustvo uči da oni prosečno najbolje unapređuju dobro raspoloženje. str. 52. Iz toga proizlazi da imperativi razboritosti. ljudi se menjaju.

. ako se i promene. i ono može biti stabilno samo ako se on previše ne menja i nije u sebi podeljen na različite morale. Mi možemo imati različita mišljenja o moralu. Ova usaglašenost najbolje se postiže ako se vodi stalna javna rasprava o moralnim principima. tako da postojanje različitih morala predstavlja problem. a rešenja koja preostanu biće zasnovanija. za razliku od postojanja različitih preferencija. ta promena neće biti nagla i zbunjujuća. ali treba da imamo na umu da moralna pravila postižu svoju svrhu samo onda kada su usaglašena. tako da. Stabilizovanju društva u ovom smislu treba težiti i zbog toga što se prestankom sukoba oko morala otvara prostor da se politika jednog društva bavi poboljšanjem života svih. Na taj način se dugo neće održavati pogrešna mišljenja.je njegova osnova.

dakle. i to takav rat u kome je svaki čovek protiv svakog čoveka. jer da ih se pridržavao. POLITIČKE TEORIJE 6. u stvari. Vladalac. Jedan od savremenih vladalaca. kad je svaki čovek neprijatelj svakom čoveku.1. koga ne bi bilo uputno imenovati. žive u onom stanju koje se naziva rat. U takvom stanju . a u svetu postoji samo gomila. dok manjina izlazi iz senke jedino onda kada većina ne zna na koga da se osloni. Hobs: O prirodnom stanju i nastanku države Očigledno je da ljudi. jer se svetina zadobija uvek spoljnom stranom stvari i uspešnim ishodom poduhvata. Nikolo Makijaveli. a. 64. proističe i iz vremena u kome ljudi žive bez ikakve druge sigurnosti do one koju im pruža njihova sopstvena snaga i njihova dovitljivost. str. Moderne političke teorije Politika kao postizanje cilja Neka se vladalac. dok žive bez jedne zajedničke vlasti koja ih sve drži u strahu.6. je veliki protivnik i jednoga i drugoga. isključivi je zagovornik mira i poštovanja date reči. sredstva kojima će se služiti uvek će se smatrati časnima i biće hvaljena. sto puta bi već bio izgubio i ugled i državu. trudi samo da pobeđuje i da drži vlast. … Sve što proističe iz ratnog vremena. u kome je dovoljno poznata volja za borbom. Jer rat se ne sastoji samo u bitkama ili radnjama borbe nego i u izvesnom proteku vremena.

opasan. onog smrtnog boga kome dugujemo. postoji neprekidni strah i opasnost od nasilne smrti. da se izrazimo sa više poštovanja. nema velikih građevina. nema umetnosti. nema sredstva za pokretanje i premeštanje predmeta koje iziskuje veliku snagu. pod besmrtnim Bogom . i kaže se da njemu pripada suverena vlast. nema književnosti. svoj mir i svoju odbranu. A život čovekov je usamljenički. a svi ostali su njegovi podanici. … Nosilac te ličnosti naziva se suveren. Levijatan. i 151-152. nema društva. skotski i kratak.nema mesta nikakvoj radinosti. nema računanja vremena. str. … [nastanak države] Jedini način da se uspostavi takva zajednička vlast koja može biti sposobna da ljude brani od zavojevača spolja i od povreda koje jedni drugima nanose i da ih obezbedi tako da svojom marljivošću i plodovima zemlje mogu da se ishrane i da zadovoljno žive jeste da sve svoje moći i svu svoju snagu povere jednom čoveku ili jednom skupu ljudi koji će moći sve njihove volje putem većine glasova da svede na jednu volju. 108. pa sledstveno tome nema ni kulture na zemlji. onda se mnoštvo ljudi. To je postanak onog velikog Levijatana . latinski civitas . nema moreplovstva ni korišćenja robe koja bi preko mora mogla da se uveze. I. jer su plodovi njeni neizvesni. Kad se tako učini. siromašan. A to će reći da odrede jednog čoveka ili jedan skup ljudi koji će biti nosioci njihove ličnosti …na taj način kao kad bi svaki rekao svakom drugom: Ovlašćujem ovog čoveka ili ovaj skup ljudi da mnome vlada i na njega prenosim svoje pravo da to sam činim. ili bolje. nema znanja o izgledu zemlje. Tomas Hobs. što je najgore od svega. na taj način sjedinjeno u jednu ličnost. . pod uslovom da i ti svoje pravo na njega preneseš i da na isti način odobriš sve njegove radnje. naziva država .

sem ako ne bi gospodar i vlasnik svih nas nekom izričitom izjavom svoje volje postavio jednog iznad drugog i predao mu očiglednom i jasnom naredbom nesumnjivo pravo na gospodstvo i suverenost. Zbog toga je voljan da napusti stanje koje je. onda je i očuvanje svojine koju ima u ovakvom stanju veoma nepouzdano i nesigurno. a da ne pitaju za dopuštenje nekog drugog čoveka ili da zavise od njegove volje. [nastanak države] Ako je čovek u prirodnom stanju tako slobodan kao što je bilo rečeno. puno strahota i neprestanih opasnosti. a podanik nikome. a svaki čovek njemu jednak. i kako se veći deo ne pridržava strogo pravičnosti i pravde. moramo da razmotrimo u kakvom su stanju svi ljudi po prirodi . zašto bi onda ostavio svoju slobodu. i nije bez razloga što teži i što je voljan da stupi u društvo sa drugima koji su . zbog čega bi predao svoje gospodarenje i podredio sebe gospodstvu i kontroli neke druge vlasti? Na ovo se očigledno odgovara da iako u prirodnom stanju ima takvo pravo. ipak je njegovo uživanje veoma nesigurno i stalno izloženo napadu drugih.a to je stanje savršene slobode da određuju svoje radnje i raspolažu svojim posedima i ličnostima kako smatraju da je prikladno u granicama prirodnog zakona.Lok: O prirodnom stanju i nastanku države Da bismo pravilno razumeli političku vlast i izveli njeno poreklo iz njenog izvora. Pošto su svi isto kraljevi kao i on. onda svi ljudi na isti način treba da budu međusobno jednaki bez podređivanja i pokornosti. pošto niko nema više vlasti od drugoga. ma koliko da je slobodno. jednak najvećima. ukoliko je apsolutni gospodar svoje ličnosti i poseda. Isto tako je stanje jednakosti u kojem su sva vlast i jurisdikcija uzajamni. kako ništa nije očiglednije nego da je svim stvorenjima iste vrste i roda rođenje donelo iste prirodne prednosti i korišćenje istih sposobnosti.

. sloboda i imanja. ( u: Džon Lok. . str. Drugo. Dve rasprave o vladi. Džon Lok.) O društvenom ugovoru "Naći jedan oblik udruživanja koji bi branio i štitio svom zajedničkom snagom ličnost i dobra svakog člana društva..." Takav je osnovni problem čije rešenje pruža društveni ugovor.. i tako ostao isto tako slobodan kao i pre. 237 i 298-299. . ipak slušao samo sebe. . Nije raznolikost mišljenja (koja se ne može izbeći). i kroz koji bi svako.. u prirodnom stanju često ne postoji vlast da podrži i potpomogne presudu kada je pravična i da joj omogući dužno izvršenje. koji je mera pravičnog i nepravičnog i opšte merilo koje bi rešavalo sve sporove između njih.. ustaljen. Stoga veliki i glavni cilj udruživanja ljudi u države i njihovog stavljanja pod vladu jeste očuvanje njihove svojine. u prirodnom stanju nedostaje poznat i nepristrasan sudija sa vlašću da rešava razmirice prema ustanovljenom zakonu. 390.. Ali za ostvarenje ovog cilja u prirodnom stanju mnoge stvari nedostaju. . Dve rasprave o vladi.ujedinjeni ili imaju nameru da se ujedine radi uzajamnog očuvanja svojih života. na taj način briga za spas jednoga čoveka pripada njemu samome. Prvo. Džon Lok. O toleranciji Nijedan čovek ne treba da krši pravo drugoga zbog njegovog pogrešnog mišljenja i nepravilnog načina bogosluženja. a njegova izgubljenost ne treba da bude prepreka poslovima drugog čoveka. udružen sa svima. nedostaje ustanovljen.. Treće. već odbijanje tolerancije prema onima sa različitim mišljenjem (koje je moglo da se dopusti) stvorilo zbrku i ratove u hrišćanskom svetu zbog vere. poznat zakon. i 397.. str. koje nazivam opštim imenom svojina. primljen i odobren opštom saglasnošću. Pismo o toleranciji.

nastavljaju da povratno deluju na državu. sada rasuti među građanima. ogledalo njihovih kompleksnih odnosa i sposobnosti da u praksi postignu međusobnu saglasnost. Kao što je u modernoj filozofiji osnovna vrednost samostalna sposobnost da saznajemo istinu nezavisno od spoljašnjih autoriteta. 35 i 48. Žan Žak Ruso. uvek dolazimo do istog zaključka. . Međutim. u modernoj politici osnovna vrednost je osiguravanje slobode pojedinca. Tako. po samoj prirodi ovog ugovora svaki akt suvereniteta. a to je . kome se sada čak ni filozof ne postavlja za tutora. Kao što je moderni moral usmeren na to da nađe zajednička pravila za život ljudi koji imaju različita ostala verovanja i ciljeve.Ma sa koje strane da se vratimo na to načelo. ovi ciljevi. Društveni ugovor. a ne da nauči ljude ispravnim krajnjim ciljevima njihovih života. podjednako obavezuje i daje podjednaka prava svim građanima. to jest svaki pravni akt opšte volje. tako da suveren poznaje samo narod uzet u celini i ne razlikuje nikog među onima koji ga sačinjavaju. tako se od moderne države očekuje da garantuje taj poredak. str. Ona je sada njihovo ogledalo.da društveni ugovor stvara među građanima takvu jednakost da svi oni imaju iste obaveze i da treba da svi uživaju ista prava.

osim državnih globa. Postoji granica za legitimno mešanje kolektivnog mišljenja u oblast individualne nezavisnosti. Savremene političke teorije O slobodi Stoga zaštita od tiranije državnika nije dovoljna. protiv tenedencije društva da nametne drugim sredstvima. da radimo ono što želimo bez obzira na moguće posledice. Ona obuhvata. a pronaći tu granicu i održavati je protiv povrede tuđeg integriteta. prvo. . to načelo zahteva slobodu ukusa i težnji. to je priktično nedeljiva od nje. izopačeno i nepravilno. jer pripada onom načelu ponašanja pojednica koje se tiče drugih ljudi. praktičnim i spekulativnim. Drugo.. ali kako je gotovo isto toliko važna kao i sloboda misli i zasniva se velikim delom na istim razlozima. planiranja našeg života tako da odgovara našem karakteru.. potrebna je i zaštita protiv tiranije preovlađujućeg mnenja ili raspoloženja. slobodu misli i osećanja. apsolutnu slobodu mišljenja i čuvstva u svim pitanjima. Ovo je prema tome prava oblast ljudske slobode. čak i ako misle da je naše ponašanje budalasto. svoje sopstvene ideje i praksu kao pravila ponašanja onima koji se ne slažu sa njim.. sloboda da se ujedine u bilo kom cilju koji ne podrazumeva povredu drugih..2.6. ako su osobe koje se udružuju punoletne i nisu prisiljene ili obmanute. moralnim i teološkim. unutrašnju oblast svesti. zahtevajući slobodu savesti u najširem smislu. Treće. u istim granicama. . udruživanja pojedinaca. a da nas naši bližnji ne sprečavaju ukoliko im time što činimo ne nanosimo štetu. isto je tako neophodno za dobre uslove ljudskih poslova kao i zaštita od političkog despotizma. . iz te slobode svakog pojedinca sledi sloboda. Sloboda izražavanja i objavljivanja mišljenja može na izgled da spada pod neko drugo načelo. naučnim.

najteži deo u potrazi za opštim interesom bilo bi postizanje kompromisa među uzajamno sukobljenim pojedinačnim interesima. ali oni nisu dovoljni da bi se odredilo političko delovanje. kakvu ima obućar. Čovečanstvo dobija više ako svako pušta druge da žive kako se njima čini da je dobro nego ako se pojedinac primorava da živi onako kako se ostalima čini da je dobro. radi ono što je pravo. jer se smatra da onaj koji je ima može da mudro vlada. ali sigurno ne još za dugo. Ona mora da bude nešto mnogo više od toga. nije slobodno. ne poštuju. Ali ako i pretpostavimo da postoji nešto što je "mudrost". telesnog ili umnog i duševnog. O slobodi. jer postoje mnoge suverene države. lekar ili vojni taktičar. Mislim da bi Platon rekao. da postoje različiti interesi i da bi državnik morao da postigne najbolji mogući kompromis. bez obzira na oblik njegove vladavine. ne bi bila nikakva vrsta posebno razvijene veštine. Svako je vlastiti čuvar svoga zdravlja. opšteuzev.Nijedno društvo u kome se ove slobode. Prvo je: da li postoji tako nešto kao što je mudrost? Drugo je: ukoliko tako nešto postoji. postavljaju se dva osnovna pitanja. u smislu u kome se uzima. da ona znači spoznavanje dobra i da bi ovu definiciju dopunio Sokratovim učenjem da nijedan čovek ne greši svesno. Osnovni razlog za demokratiju Kada Platona upoređujemo sa savremenim idejama. to biti moguće. ali će on u pravilu biti suprotan interesima druge klase ili drugih naroda. Džon Stjuart Mil. može li se uopšte napraviti ustav koji bi joj dao političku vlast? "Mudrost". postoji li neka forma ustava kojom bi se vlast dala nekom ko je mudar? Jasno je . Jedina sloboda koja zaslužuje to ime je sloboda da tražimo svoje sopstveno dobro na svoj način. Mi bismo mnogo prirodnije rekli. str. Pripadnici neke klase ili naroda mogu imati zajednički interes. Nema sumnje da postoje neki opšti interesi čovečanstva kao celine. 39 i 46. u nekom budućem vremenu. Možda će. Nama ovakvo stanovište izgleda daleko od stvarnosti. i nijedno nije potpuno slobodno u kome one nisu apsolutne i neuslovljene. A čak i tada. ukoliko ne pokušavamo da to drugima uskratimo ili ih ne sprečavamo u naporima da je postižu. odakle sledi da svako ko zna šta je dobro.

A to je osnovni razlog za demokratiju. Kad kaže "demokratija". može da pogreši i da je. Istorija zapadne filozofije. dakle. grešilo. ustvari. isključimo iz donošenja odluka. Pokušajmo da se u ovom završnom komentaru nadovežemo na poslednji Raselov citat o demokratiji. ili čak doktorima teologije? Ili ljudima koji su se rodili siromašni i koji su se obogatili? Jasno je. uprkos svojoj nepogrešivosti. opet unapred. Moglo bi se pretpostaviti da čovek može da stekne političku mudrost odgovarajućim školovanjem. str. kraljevi su često nerazboriti. Rasel misli: ustaljena procedura smenjivosti vlasti. Ali se postavlja pitanje. tako da društvo koje ne neguje filozofiju neće moći da bude ni demokratsko. U ovom Raselovom obrazloženju vidi se veza demokratije i filozofskog zaključka o mudrosti koja teško odredljiva i koja će uvek predstavljati nešto čemu se teži. da se ne može zakonski definisati deo građana. . činile teške greške. kao što su opšta Veća. zavisi od nekih filozofskih zaključaka. Aristokratije nisu uvek mudre. koju prihvatamo jer smo ustanovili da niko nije unapred dovoljno mudar da bi mogao učiniti besmislenim da mudrost traže i drugi.: šta je odgovarajuće školovanje? A takvo bi pitanje moglo da postane partijsko pitanje. Problem nalaženja skupine "mudrih" ljudi i predaja vlasti u ruke ovih ljudi nerešiv je problem. oslanjamo se na mišljenje celokupnog društva jer nikoga ne želimo da. 118. Postojanje demokratije. Da li bi se iko zalagao da se vlast preda diplomiranim studentima. koji bi u praksi bio mudriji od celokupnog građanstva. Bertrand Rasel. U tom smenjivanju.da većinsko odlučivanje. pape su.

kod Kanta .(lat.opšte. kod Kanta .RJEČNIK A Aksioma .ono što se temelji na nametnutom autoritetu Afekt . stanje duše .stav koji se u okviru jednog logičkog sisitema ne dokazuje.stanje u kome se ne može uobičajenim sredstvima odlučiti između dva stava A posteriori .razlog.ono što ne zavisi ni od čega drugog.stanje u kome se ljudi ne pridržavaju nikakvih zakona Antinomija . u saznajnom smislu udaljeno od pojedinačnog Argument . na primer. pojmovno.(lat.) ono što je kasnije u nekom procesu. uzbuđenje.) ono što je ranije ili ono što je prvo u procesu saznanja. što nije relativno Apstraktno . procesu saznanja. tvrdnja u prilog nekoj drugoj tvrdnji Aristokratija .doprinos slobodnog razuma saznanju Apsolutno .osećanje.vladavina plemstva Atribut .ono što pripada nečemu kao njegovo svojstvo Autoritarno .saznanje iz iskustva A priori . nego služi kao osnova za dokazivanje izvedenih stavova (teorema) Alegorija .slikovito objašnjenje pojmova i misli Anarhija .

određeno nekim zakonom ili pravilom Dijalektika . nauka o najvišim istinama.razlika Dogmatizam . umeće raspravljanja. tvorac sveta (Bog) Denotacija .ukaz.metoda saznanja izvođenjem logičkih posledica iz početnih stavova koji se uzimaju kao istiniti Dekret . kod Hegela i Marksa .sklonost da smatramo da se istinitost određenih stavova ne sme dovoditi u pitanje (više u lekcijama 2. sposobnost Distinkcija . naredba vlasti Demijurg . najmanji broj glasova na izborima koji daje mandate Ciklus .predmet na koji se odnosi neki znak Deskripcija . i 24 .nastrojenost.opšta reč za sve što postoji C Cenzus .krug.opis Determinisano .u Staroj Grčkoj. i 25) . period posle koga se neke pojave ponavljaju istim redom D Dedukcija .stvoritelj.osobina stvarnosti da se menja pokretana protivrečnim stavovima Dispozicija .B Biće .(cenz) najmanja suma poreza koji se mora plaćati da bi se imala neka politička prava.

udelovljenost. deo nečega Fundamentalno .skup distinktivnih obeležja nekog glasa čija izmena može da utiče na promenu značenja reči u kojoj se fonema nalazi Fragment .suština F Fenomen .teorija saznanja (više u lekcijama 3. ostvarenje svrhe Entitet .pojava Fonema .postojeće.tačno. ono što na neki način postoji Epigon . empirizam .stanje ushićenja u kome se otvaraju nove mogućnosti saznanja Empirija . posebno . precizno određeno Egzistencija .pravac koji naglašava zavisnost znanja od iskustva (više u lekciji 23) Entelehija .Dominacija . način postojanja čoveka Ekstaza .postojanje.iskustvo.osnovno.prevlast E Egzaktno .odlomak. ono što je u temelju nečega .nečiji sledbenik koji nema ništa originalno u svom radu Epistemologija .postojeći oblik neke stvari u kome se ona više ne posmatra samo kao moguća. i 23) Esencija .

nego što pružaju saznanje stvarnosti. mišljenje u kome dominiraju vansaznajni motivi (više u lekciji 29) Imaginacija .utisak.ono što nije u vezi sa razumom. čulno svedočanstvo Indukcija . naučna teorija posmatrana kroz aspekt njene moguće opovrgljivosti (lekcija 35) Homogeno .poredak po važnosti Hipoteza . u muzici: nauka o zakonima po kojima se vezuju i spajaju akordi (lekcije 6.filozofska discioplina koja se bavi razumevanjem i tumačenjem tekstova (više u lekcijama 3.sklad. (više u lekcijama 3.ono što je isto u svim svojim delovima I Idealizam . 26. 11.stanovište po kome postoji duhovna stvarnost.mašta Impresija . pravilan odnos između delova neke celine. i 35) Hijerarhija .skup stavova koji više upućuju na akciju. koja nije oblik materijalne stvarnosti. nerazumno . i 22) Hermeneutika .H Harmonija . i 28) Ideologija .saznanje koje još nije pokrepljeno razlozima ili saznanje kome ta potkrepa i nije potrebna (npr.metoda saznanja iz pojediničnih iskustvenih činjenica (lekcija 19) Intuicija .naučna pretpostavka. u slučaju čulnih utisaka) Iracionalno .

pojam Korekcija . 13-14.ono što se ne može izvesti iz nekog opštijeg zakona. slučajno Kontroverzno .ispravka Kriterijum .filozofska disciplina koja se bavi najopštijim osobinama stvarnosti (više u lekcijama 3.naše mišljenje pre nego ga pokušamo proveriti i opravdati i tako pretvoriti u znanje ( lekcija 1) .filozofska disciplina koja se bavi normama postupanja u naučnom istraživanju (više u lekcijama 3.K Konvencija . i 35) Mistifikacija .usvojeno pravilo.skup nepovezanih elemenata Kontingentno .opravdanost Liberalizam . misterije Mit .politički stav koji insistira na slobodama pojedinca M Metafizika .narodna priča koja uz pomoć mašte govori o prošlosti i bogovima (više u lekciji 2) Mnenje . dogovor o načinu postupanja (lekcija 9) Konglomerat .o čemu postoje protivrečna mišljenja Koncept .zaodevanje velom tajne.osnova za neku podelu L Legitimitet . 7. 20-23) Metodologija .

ono što je bez delova (lekcija 22) Moral . pravilo postupanja.oblik u kome nešto postoji.propis.obrazac koji određuje način na koji se razmišlja u određenom vremenu u okviru određene oblasti nauke Paradoks .ono što ne zavisi od naše volje. ono što rukovodi prirodom (grč. 10. stanje supstancije (lekcija 21) Monada . 15.stav koji negira vrednost nekih ili svih stvari Norma .stanje stvari koje vodi protivrečnim zaključcima (lekcija 7) Perspektivno .priča Nihilizam . šire: pravila koja prate vrednosti koje cenimo u životu (lekcije 3.nauka o vrstama stvarnosti (više u lekciji 3) P Paradigma . merilo O Objektivno .načelo ili princip prirode. ono što jeste Oligarhija . 30) N Naracija .opažanje Počelo . arhe ) . 16.vladavina bogatih Ontologija .skup pravila čije je poštovanje predmet dužnosti.ono što je u vezi sa određenim uglom gledanja. ono što ima dobre izglede Percepcija .jedinica. 27.Modus . 24. 21.

stav od koga se polazi u zaključivanju Preskripcija .Pragmatičan .važno za stvar o kojoj se govori Rentijer .mirenje sa sudbinom.znak. probno Protežnost . naknade za korišćenje nečije imovine Retorika . povratni pogled na vlastita razmišljanja (lekcija 23) S Simbol .korisnik rente.nauka o lepom i ubedljivom držanju govora. pravilo Pretenzija .zauzimanje prostora. radu. (lekcija 9) Refleksija . (više u lekciji 9) Relevantno .privremeno.polaganje prava na nešto Provizorno .razum.ono što je u skladu sa razumom Rezignacija .stav po kome ne postoji jedna objektivna istina u odnosu na koju su različiti iskazi tačni ili netačni. prostiranje R Racio . a koji nisu.okrenut delovanju.propis. jer ne postoji neutralno merilo pomoću koga bi utvrdili koji su tačni. onim što će neizbežno doći Reinkarnacija .prelazak duše u drugo telo posle smrti prethodnog tela (lekcija 6) Relativizam . racionalno . preduzimljiv Premisa . Za relativiste su svi iskazi jednako tačni. pojava koja upućuje na nešto drugo .razmišljanje o samim mislima.

14. ono od čega se nešto sastoji (više u lekciji 4) Teza . i 18) T Tvar .neuslovljena ili nepromenljiva osnova neke stvari.postavka ili tvrdnja.onaj koji sumnja u mogućnost saznanja uopšte ili saznanja nečega određenog Skrupula .osnova. ono što je izvor neke delatnosti. 20-22) Supstrat .materija. sama stvar čija je to osnova (više u lekcijama 13.obzir Socijalizam .opravdanje Boga u odnosu na nesavršeni stvoreni svet (lekcija 22) . stav o nečemu Teodiceja .sastavljanje. subjektivno .lopta Sholastika . posebno razmišljanje koje pokušava da se bavi onim čega nema u čulnom iskustvu Struktura .sumnja.čovek.naziv za filozofiju koja se izučavala u crkvenim školama kasnog srednjeg veka na zapadu Evrope (više u lekcijama 17. sumnjičavost.razmišljanje.Sinteza .raspored glavnih elemenata neke stvari (lekcija 34) Subjekt .ono što je u vezi sa čovekom Supstancija . sažimanje raznorodnih stvari Skepsa .društveni sistem koji počiva na državnom ili društvenom vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju Spekulacija . podloga Sfera . skeptik .

koji treba dokazati na osnovu aksioma i prethodno dokazanih teorema Totalitarizam . izvedeni stav nekog logičkog sistema.ono što se odnosi na sve slučajeve.Teorema .društveni sistem u kome je celokupni život uređen prema jednom učenju koje se ne sme dovoditi u pitanje (lekcije 29. poznate i nepoznate “ Kratka istorija filozofije” Vladimir Milutinović . i 38) U Univerzalno .stav koji tek treba dokazati.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->