Znaaj predmeta ratarstvo

Osnov poljoprivredne proizvodnje je zelena biljka koja energiju sunca i neorgansku materiju pretvara u organsku materiju koja slui kao osnovni izvor hrane i energije za ljude, ivotinje i mikroorganizme. Biljke su neophodna karika u lanacu kruenja materije. U poljoprivrednoj proizvodnji, ratarstvo je vodee kako po koliini proizvedene korisne organske materije, tako i po povrinama. U svetu se godinje proizvede oko 5 milijardi t organske materije to predstavlja osnov ivota na naoj planeti. Od 14.9 mlrd ha kopna koje ini 1/3 ukupne povrine Zemlje, samo 4.5 mlrd ha tj. oko 1/3 je poljoprivredno zemljite. Sva zemljita se ne mogu ekonomino obraivati (hladni, suvi, visoki ili tereni pod nagibom, plitka, siromana, podvodna ili zemljta nepovoljne teksture, itd.). Poljoprivredno zemljite ine: Obradive povrine, Panjaci i Livade i Bare, trstici i ribnjaci, tj. one povrine koje ovek koristi za biljnu proizvodnju uz obradu ili bez nje. Od toga samo 1.4 mlrd ha tj. oko 1/3 su oranice, odnosno od ukupne povrine kopna oranice ine oko 11 %. Obradivo zemljite ine: Oranice, Vonaci i vinogradi tj. ono poljporivredno zemljite koje se redovno ili povremeno obrauje. Oranice su one povrine koje ovek redovno obrauje i po pravilu ore. Na oranicama se gaje ratarske, povrtarske i njivske krmne biljke. Naa zemlja ima 5,105.000 ha poljoprivrednog zemljita (bez AP Kosova) oko 66 %, od ega su 3,318.400 ha oranice ili 43%, viegodinji zasadi 4% i 19 % livade i panjaci. U Vojvodini je 1,781.000 ha poljoprivrednog zemljita ili 82%, od ega su oranice 1,574.400 ha ili 74%, viegodinji zasadi 1% I panjaci I livade 7 % Bez obzira na ogromnu produkciju dananjem svetu nedostaje hrana. Danas od gladi umire vie ljudi nego od svih bolesti, saobraajnih nesrea i lokalnih ratova. Hrana je osnov egzistencije i zato je humanija od medicine koja samo ispravlje greke prirode. Ilustrativna je izreka da: Greke lekara zemlja pokriva, dok greke agronoma zemlja otkriva. Hrana je takoe, osnov sigurnosti, slobode i dobrog ivota. Smatra se da ovek bez hrane nakon 24h postaje agresivan, nakon 48 h je spreman da krade a nakon 72 h i da se tue, to jest zaboravlja sve moralne principe i bori se za opstanak kao ivotinja. Razmak izmeu rata i mira je svega nekoliko dana bez hrane. ivotni standard jednog drutva zavisi od toga koliki deo stanovnitva se bavi poljoprivredom, dok se ostali deo moe posvetiti nadgradnji. U razvijenim zemljama to je (USA, GB, D, F) oko 2-3%, u nerazvijenim zemljama 70-90%, dok je u naoj zemlji udeo poljoprivrednog stanovnitava 23.5%. Oko 20% stanovnitva sveta se razbacuje hranom (razvijene drave), a oko 25% gladuje. Zbog neusklaene proizvodnje hrane i porasta populacije sve je vei nedostatak hrane. Procenjuje se da je na Zemlji poetkom nove ere bilo 250 miliona stanovnikana i sve do poetka XVII veka taj broj se nije bitnije menjao, ali se u narednih 300 godina poveao 6 puta. Od 1900. godine godinji prirast je bio od oko 1% do priblino 2% krajem ezdesetih (manja smrtnost novoreenadi, dui ivotni vek). Prema FAO u proseku je u 1995-97. godini u svetu bilo 5.8 mlrd stanovnika, za 2000. se predvia 6.5, a 2030. godini 8 mlrd. Najvei broj i porast stanovnika je u nerazvijenom tropskom delu izeu 30 o SG i 30o JG (Azija, Afrika i Latinska Amerika). U tom delu je oko 70 % populacije i samo proizvodnje zrnastih useva jer se njaproduktivnija zemljita gde se ugalvnom gaje itarice nalaze od 30-50o severne i june polulopte. Prema Maltus-ovoj teoriji iz XIX veka mogu porast proizvdnje hrane je aritmetikom progresijom (1,2,3,4), a ljudske polpulacije geometriskom (2,4,8,16). Poveanje proizvodnje je mogue poveanjem obradivih povrina to je ogranieno i to samo u Australiji, Africi i L. Amerika ili meliorativnim merama postojeeg neproduktivnog zemljita, stim da istovremeno u razvijenom delu dolazi do smanjenja obradivih povrina (naselja, putevi, deponije, erozija). Druga mogunost je poveanje prinosa po jedinici povrine tj. intenzifikacija. Glavne poluge su: stvaranje novih genotipova (sorata i hibrida) koji e biti produktivnijih i otporniji na nepovoljne uslove, bolesti i tetoine i davati bolji kvalitet ili uvoenje novih biljnih vrsta u proizvodnju, intenzivna hemizacija (mineralna ubriva, pesticidi: herbicidi, fungicidi, insekticidi), navodnjavanje i poljoprivredna mehanizacija ili proizvodnja organske materije u hidroponima, od algi, mikroorganizamai druge inovacije. Kao to Maltus nije mogao ovo predvideti tako ni mi ne moemo predvideti ta e se novo uvesti u poljoprivredu. Iako su svetski resursi ogranieni granice ljudske kreativnosti ne postoje.

Nastanak, razvoj i podela ratarstva

ovek se poeo baviti ratarstvom u mlaem kamonom dobu (neolitu) oko 8000 godina pre nove ere, sa osnivanjem stalnih naselja. Gajenjem biljka se prekida dotadanja sakupljaka privreda i nomadsko stoarstvo, ime ovek postaje manje zavisan od slobodne prirode i ima vie vremena za razvoj svoje duhovnosti. Ratarstvo kao nauna disciplina je relativno mlada. Zaetak je bio u XIV veku u Engleskoj (Rotamsted), a priznata je tekpoetkom XX veka. 1834 u Alzasu je osnovana I eksperimentalna poljoprivredna stanica. Ratarstvo kao nauka se deli na dve grane: Opte ratarstvo izuava opte principe ratarstva, tj. sistem gajenja useva (agrotehnika) i agroekoloke uslove (agroekologija) za njihovo uspevanje. Ovo se izuava u naelu ne vezujui se za odreenu biljnu vrstu. Posebno ratarstvo primenjuje principe opteg ratarstva na pojedinane njivske biljke te uz pomo drugih naunih disciplina ( meteorologije, botanike, agrohemije, pedologije) I sopstvenih istraivanja razrauje tehnologiju gajenja ratarskih useva za dati region. Ono je vrlo slino Povrtarstvu (povrtarske biljke) i Krmnom bilju.

Opte ratarstvo
1.1. AGROTEHNIKA
Agrotehnika potie od rei ager=polje i tehnos=vetina. Cilj agrotehnike je prilagoavanje vegetacionih inioca zahtevima gajenih biljaka radi dobijanja visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta uz zadovoljavajuu rentabilnost i ouvanje plodnosti zemljita. Poto agrotehnika zavisi od ekolokih faktora i gajene biljne vrste (pa ak i sorte) ovde emo govoriti samo o njenim optim i glavnim principima. Agrotehnika za pojedine ratarske biljne vrste i odreeni region izuava se u Posebnom ratarstvu. Agrotehnika u uem smislu obuhvata: obradu zemljita, ubrenje, setvu (razmniavanje generativnim organima: plod ili seme) ili sadnju (razmnoavanje vegetativnim organima: krtole, lukovice, reznice, rasad, sadnice itd.), negu i zatitu (od korova, tetoina i bilesti). Sve agrotehnike mere koje se planski i po odreenom redosledu sprovode kod jednog useva ine proizvodni process, nain gajenja ili tehnologiju proizvodnje tog useva u jednom regionu.

1.1.1.

OBRADA ZEMLJITA

Obrada zemljita je mehaniki zahvat oveka u pedosveru primenom razliitih orua. Sobzirom da se obrada mora prilagoavati prema zemljitu, klimi, predusevu, narednom usevu, nivou proizvodnje, tehnikoj opremljenosti i dr., kao i to da utie na gotovo sve osobine zemljita ona je vrlo kompleksna.

Razlozi i ciljevi obrade zemljita

Obrada je preduslov antropogenizacije, tj stvaranje kulturnog zemljita - ornice i njenog redovnog iskoriavanja. Pitanje je kako divlje biljke uspevaju bez obrade: 1) Veina divljih biljaka ima jai koren koji dobro prodire i kroz zbijeno zemljite. 2) Divlje biljke su otpornije na nepovoljne uslove i daju manji prinos. 3)Divlje biljke imaju veu reproduktivnu mo-daju vei broj semena koje se lake rasejava. 4) Gajenne biljke su se kroz vekove prilagodile na obraeno zemljite i daju znatno vee prinose. One se mogu gajiti i pri redukovanoj obradi, ali bez brige oveka ne bi opstale. Opti cilj obrade zemljita je stvaranje optimalnih uslova u zemljitu za porast gajenih biljke koji

se ostvaruje preko sledeih efekata. 1. Obrada svojim mehanikim dejstvom inicira odvijanje fizikih, hemijskih i biolokih procesa u zemljitu. Uz uticaj spoljnih sila (padavine, temperature, vazduh i dr.), pri njihovom povoljnom meusobnom odnosu, oivljava rad mikroorganizama to dovodi do bre mineralizacija organske materije, stvara se vie CO2 koji uestvuje u aktiviranju hraniva, to sve dovodi do prelaska nepristupanih u biljci pristupana hraniva. Uz prisustvo dovoljnih koliina koloidnih estica, koagulatora i humusa stvaraju se uslovi za formiranje stabilne sitno mrviaste strukture zemljita, regulie se vodni, vazduni i toplotni reim zemljita, odnosno dolazi do bioloke zrelosti zemljita - tj njegove spremnosti za gajenje narednih useva. Meutim, neblagovremena, nekvalitetna, kao i obrada suvie vlanog ili suvog zemljita ne stvara preduslove za odvijanje ovih korisnih procesa, nego dovodi do pogoranja svih osobina zemljita. 2. Odnos biljke i zemljita se uspostavlja najpre u sloju zemljita gde seme biljke klija (setveni sloj obrade), a zatim u sloju ukorenjavanjea biljke (korenski sloj obrade). Znai cilj obrade je priprema zemljita za unos semena i kasnije lake ukorenjavanje biljaka. 3. Bre i vee upijanje i zadravanje vode u zemljitu obezbeujui gejene biljke sa vodom kada ime je najpotrebnija. Takoe je smanjeno isuivanje suvih ili optimalno vlanih zemljita i bre suenje mokrih, ime se smanjuju tete od sue i preobilne kie. 4. Bolja aeracija i razmena gasova izmeu zemljita i atmosvere. 5. Unitavanje korova, prouzrokovaa bolest i tetoina 6. Unoenje ubriva u zonu korena i zaoravanje etvenih ostataka koji se u zemljitu bre mineralizuju-razgrauju od neorganskog-mineralnog oblika. 7 Nedostaci obrade. Pojaana erozija (spiranje) zemljita vodom ili vertom. Bri gubitak humusa - zbog aktivnijih mikrobiolokih procesa u zemljitu. Kvarenje strukture zemljita - zbog gaenja mainama, a takoe i zbog smanjenja sadraja humusa, koji je vrlo znaajan za stvaranje stabilnih strukturnih agregata. Veliki utroak vremena - posebno je to izraeno u jesen. Obrada zemljita trai odgovarajua orua (runa, zaprena ili mainska obrada) i njihovo odravanje i veliko ulaganje rada i energije. U nas se prema proceni od ukupne energije u biljnoj proizvodnji na obradu troi 38-42 %.

Mehaniko dejstvo obrade

Najvaniji mehaniki efekti koji se postiu obradom zemljita su: prevrtaje, drobljenje, meanje, rastresanje, sabijanje, ravnanje, prekidanje ivotne aktivnosti biljka. Istovremena pojava veeg broja navedenih efekata i njihova izraenost je u zavisnosti od upotrebljenog orua za obradu. 1. Prevrtanje je najizraenije kod ploga, gde se plastica (brazda) okree za 135 o tako da donji deo plastice dolazi na povrinu, a gornji deo se zaorava. Ovim se strukturni donji sloj bogat hrnivima izbacuje na povrinu, a povrinski koji je zbijen i nestrukturan zbog gaenja i dejstva padavina i iz koga su pod uticajem ocedne vode ispirane koloidne estice i hrniva zaorava u dubinu. Prevrtanje je nephodno i zbog zaoravanja semena i plitkih rizoma korova, odnosno busena lucerke i trava na veu dubinu gde ne postoje uslovi za klijanje i dalji razvoj. Takoe je neophodno kod unoenja organskih ubriva i vee koliine biljnih ostataka. Prevrtanje zemljita ima i odreene nedostatke. Prevrtanjem se troi znatno vie energije nego pri obradi zemljita do iste dubine bez prevrtanja, a takoe je potrebno i vie energije da se takvo zmljite kasnije povrinski pripremi. Prevrtanjem se znaajno poveava isuivanje obraenog zemljita. Prevrtanjem zemljita, posebno ako je ono suvie suvo, dolazi do razaranja strukturnih agregata, stvaraju se velike grudve i zemljite se rasprauje. Prevrtanjem se na povrinu moe izneti donji neplodni sloj (zdravica) ili tetne soli. 2. Rastresanje je meusobno udaljavanje estica zemljita, ime se poveava ukupna poroznost a smanjuje zapreminska masa zemljita. Najizraenije kod razrivaa, kultivatora. Posle obrade vremenom dolazi do sleganja i zbijanja zemljita usled padvina, sopstvene teine zemljita i gaenja raznim oruima. Tea i vlanija zemljita su naroito osetljiva na zbijanje, zato je potrebno smanjiti broj prohoda naroito u prolenoj predsetvenoj pripremi. Rastresanjem zemljita se utie na lake upijanje i veu akumulaciju vode, bolja je aeracija, lake je ukorenjavanje biljke, a poveanjem udela vazduha u zemljitu ono se bre sui i zagreva to je posebno znaajno u prolee zbog ranije setve.

3. Drobljenje je sitnjenje delova zemljita na manje grudve. Efekat drobljenja zavisi od: mehanikog sastava, sadraja humusa i organske materije, vlage i zbijenosti zemljita i izbora orua. Ovaj efekat je najizraeniji kod freze. Usitnjeni i rastresiti plitak povrinski sloj zemljita smanjuje isparavanje vode iz dubljih slojeva zemljita. 4. Meanje zemljita omuguava ravnomeran raspored u horizontalnom i vertikalnom pravcu svih vrsta organskih i mineralnih materija ime se ujednaava zemljite. Plug mea zemljite na veu dubinu, ali ne tako ravnomerno kao freza, tanjiraa ili drljaa. 5. Sabijanje je meusobno pribliavanje estica zemljita i po efektu je suprotno rastresanju. Postoji jedno kod valjanja. Primenjuje se posle setve radi boljeg uspostavljanja kontakta semena i zemljita, kao i zbog boljeg dotoka vode iz dubljih slojeva u zonu semena. 6. Oblikovanje povrine Najee obradom elimo dobiti ravnu povrinu zemljita, jer se time smanjuje dodirna povrina zemljita i vazduha, odnosno isparavanje iz zemljita, i omoguava ravnomeran raspored vlage i toplote u zemljitu. Ree zbog pojave erozije je poeljno da povrina bude talasasta, na nagnutim terenima u pravcu izohipsi zbog erozije vodom, a u ravniarskim zbog erozije vetrom. 7. Prekidanje ivotne aktivnosti biljka. Svi vidovi obrade zemljita mehaniki unitavaju korovske biljke, a ponekad i gajene. Vidovi prekidanja ivota gajenih biljak su razoravanje viegodinjih travno-leguminoznih smea i zaoravnaje useva namenjenih za zelenino ubrenje. Za tu namenu najpogodniji je plug koji osom to preseca koren, i prevrtanjem zaorava nadzemnu masu biljaka.

Kategorizacija obrade zemljita

Obrada se kao kompleks radnji moe podeliti na dve glavne grupe: I) Tehnoloki postupak zasnivanja ornice i II) Redovno obraivanje.

1. Zasnivanje ornice
Cilj zasnivanje ornice je stvaranje povoljnog stanita za razvoj gajene biljke u vidu rastresitiogantropogenog sloja (ornice ili mekote), koji slui kao osnova za redovno obraivanje zemljita. Ornica je pravi poljoprivredni sloj zemljita. Stvaranje -zasnvanje ornice se moe vriti na zemljitima koja su bila: pod umom, prirodnom ledinom ili kulturnom ledinom, a takoe i na loijim zemljitima koja se ve redovno obrauju. Pre zasnivanja ornice treba unititi postojei biljni pokriva (na ledinam) ili zaorati strnite. Tehnoliki postupak zasnivanje ornice "prdstavlja kompleksnu agrotehniku meru, koju sainjava oblagoroavanje zemljita uz sadejstvo mahunastog bilja" i ima dve faze: A) zasnivanje i B) obnavljanje ornice.

A) Zasnivanje ornice
obuhvata sledee mere: 1. Stvaranje drobnog rastresitog i homogenog zemljita dubine 35-45 cm. Postepeno podubljivanje ornice, svake godine 2-3 cm, je vrlo dug put, pa se zato pristupa jednokratnom zasnivanju ornice pomou snanih traktora i plugova visokog klirensa. Najpovoljnije je da se sa zasnivanjem ornice pone zaoravanja strnita, jer toplota, vlaga i mikrobioloka aktivnost imaju vanu ulogu u hemijsko biolokim procesesima koji e se odvijati tokom leta i jeseni. 2. Obezbeivanje orninog sloja dovoljnim koliinama organskih i mineralnih materija. Huminizacija je obogaivanje zemljita organskim materijama. Za tu namenu se koristi stajnjak ili zelenino ubrenje. Obino se stajnjaka unosi 1-2 % od teine oraninog sloja, koja je do dubine od 40 cm oko 5000 t, tj. praktiniji obraun je da se za svaki cm dubine oranja unesi po 1 t stajnka. Zbog boljeg zaoravnja i meanja, unoenje stajnjaka i oranje se vri u vie navrata po slojevima. Prvo oranje se obavlja tokom avgusta na dubinu od 15-20 cm uz unoenje 15-20 t/ha stajnjaka, drugo oranje jepoetkom septembra na 25-30 cm uz 10 t/ha stajnjaka, a tree dve tri nedelje kasnije na 35-45 cm uz unoenje jo 10-15 t/ha stajnjaka. Nakon svakog oranja se vri kultiviranje. Na ovaj nain je zemljite po celoj dubini usitnjeno, rastreeno i homogeno obogaeno organskom materijom. Usled nedostatka stajnaka i velikih transportnih trokova huminizacija se moe vriti i sideracijom - zaoravanjem nadzemne zelene mase najee jednogodinjih leguminoza (lupine,stoni graak,grahorice, soja itd.). Leguminoze, zbog

simbioze sa kvrinim bakterijama, koje koriste elementarni azot iz vazduha, obogauju zemljite azotom tj. nihova organska masa ima povoljniji ui C:N odnos, to utie na lake stvaranje blagog humusa. Unoenjem organske materije i njenom razgradnom do humusa zemljite dobija odreenu elastinost i otpornost na sleganje, gaenje i sabijanje. Fosfatizacija: obogaivanje zemljta fosforom i njegovo ordavanje u aktivnom-pristupanom stanju. Mineralna ubriva, oko 500 kg/ha superfosfata i 200 kg/ha amonijum sulfata se unose pod drugo oranje poetkom septembra. 3. Kalcifikacija - unoenje kalcijuma u vidu negaenog krea,krenjaka,lapora ili saturacionog mulja se vri na kiselim i svim drugim zemljitima koja nemaju dovoljno kalcijuma. Unoenje kalcijuma se obavlja pred ljutenje strnita. Ovaj element je sa humusom vrlo bitan za formiranje povoljne i stabilne strukture zemljita.

B) Obnavljanje ornice
se vri povremeno na zasnovanoj ornici primenom istih mera. Usled stalnog gajenja useva, obrade igaenja mainama, atmosferskih padavina i sopstvene teine zemljite kroz odreeno vreme dobija prvobitne osobine. Vreme produnog delovanja zasnovane i ponovo obnovljene ornice zavisi od: klime, zemljita, naina redovne obrade, inteziteta gaenja itd. Na loijim tipovima zemljita, u hladnijim i vlanijim regionima obnavljanje ornice se vri ee, a na boljim zemljitima uz povoljniju klimu ree, svake 4-5 godine, tj u okviru jedne rotacije ili obraaja (vidi poglavlje plodored).

2. Redovno obrada
Redovno obrada, se obavlja radi stvaranja optimalnih fizikih, hemijskih i biolokih osobina ornice do odgovarajue dubine, shodno potrebama pojedinih useva u cilju to potpunijeg korienja genetskog potencijala biljke. Ona se obavlja u meuvremenu izmei zasnivanja , odnosno obnavljanja ornivce. Za postizanje optimalnog fizikog stanja zemljita primenjuje se vie mera obrade, stim da se neke od njih mogu ponoviti u vie vremenski odvojenih prohoda. U klasinom sistemu obrade se jednim prohodom orua po pravilu ne moe postii eljeni efekat. No, razvojem su stvorena orua za razliite sisteme minimalne obrade, tzv "setveni kombajni" koji u jednom prohodu vre osnovnu i predestvenu obradu, unose mineralna ubriva, sredstva za zatitu i seme. Mere obrade su dobile naziv po oruima kojima se obavljaju i razlikujemo sledee: oranje, razrivanje, vlaenje, brananje, tanjiranje, kultiviranje, drljanje, ravnanje, valjanje, frezovanje, kao i istovremenu primenu razliitih kombinacija ovih mera, tj. orua. Ovaj kompleks razliitih, organski povezanih faza obrade ini celinu redovne obrade. Posmatrajui vremenskim redom od skidanja prethodnog do etve tekueg useva razlikujemo sledee faze obrade: 1. Ljutenje 2. Osnovna obrada 3. Povrinska-dopunska obrada 4. Obrada u toku vegetacije - nega useva.

1 Ljutenje
Ljutenje je plitka obrada zemljita koja se izvodi neposredno posle etve ranih preduseva koji stiu u rano leto ili tokom leta (krmne smese, graak, uljana repica, strnine, konoplja za valkno, rano povre). Osnovno pravilo u ratrastvu je da se zemljite posle etve tj. bez useva mora odmah obraditi, a poto su tada uslovi za osnovnu obradu nepovoljni ljutenje je jednio reenje. Balgovremenim i kvalitetnim izvoenjem ove mere postie se sledee: - zaoravanje etvenih ostataka i poniklih korova - bolje upijanje i uvanje vlage zbog prekidanja kapilarnosti. - bolja je aeracija zemljita to pospeuje mikroobioloku aktivnost te je bra je razgradnja organske mase to dovodi zemljite u stanje bioloke zrelosti. - stvaranje uslova za laku i kvalitetniju osnovnu obradu, a time i vie prinose narednog useva. - unitavanje korova, bolesti i tetoina. Ometa se rast viegodinjih korova i provocira nicanje semena korova i gajenih biljaka (samonik), koji se pre osemenavanja zaoravaju osnovnom obradom.

Ljutenje treba obaviti neposredno posle ili istovremeno sa etvom, jer u momentu etve zemljite jo sadri dovoljno vlage za obavljanje ove operacije. Ako je zemljite jako suvo, moe se saekati prva kia koja e prokvasiti povrinskih 10 cm zemljita. Slamu ako se koristi treba za 1-2 dana sakupiti i odneti sa parcele ili je usitniti i ravnomerno rasporediti po parceli. Spaljivanje slame i drugih etvenih ostataka je nepoeljno jer se sagoreva deficitarna organska materija i sav azot u njoj, a u povrinskom sloju delimino sagoreva i humus, unitavaju se korisni insekti i mikriorganizmi, kao i divlja i zagauje se ivotna okolina, a takoe postoji opasnost od poara na susednim parcelama (neovrene strnine, oteenje biljak na susednim parcelama). Spaljivanje je opravdano jedino na jako zakorovljnim parcelama i u sluaju ponovljene setve radi unitavanja umnoenih bolesti i tetoina. Dubina ljutenja se kree od 10-15 cm i zavisi od koliine etvenih ostataka i zakorovljensti, vlage zemljita, padavina itd. U suvljim uslovima i sa vie etvenih ostataka se ore dublje, a ako je prvenstveni cilj provokativno nicanje korova onda plie. Umesto ljutena, pri povoljnom stanju vlanosti zemljita moe se izvesti letnje oranje na 15-20 cm, to se obino praktikuje kod ponovljene setve strnina. Posle ljutenja, a posebno letnjeg oranja, poorano zemljite treba to pre zatvoriti, primenom kembrid ili paker valjak i drljae, radi smanjenog isuivanja i obezbeenja boljeg kontakta izmeu semena korova i zemljita. Za ljutenje, osim letnjeg oranja, ne preporuuju se klasini plugovi jer u sunim letnjim mesecima ne obezbeuju dobar kvalitet, a zbog radnog zahvata i uinak im je mali. Najbolje je ljutenja obaviti plugovima ljutilnicima koji imaju vie (4-12) manjih plunih tela i veliki radni zahvat, i ne mogu orati dublje od 15 cm. Teke tanjrae se takoe mogu koristiti jer imaju veliki radni uinak, no slabije unitavaju korove i unose biljne ostatke, a ostaju i oplazine.

2.Osnovna obrada
Osnovna obrada je obrada zemljita do pune dubine, koja osim setvenog sloja obuhvata i zonu ukorenjavanja useva. Osnovna obrada se moe izvesti: 1. Oranjem - prevrtanjem 2. Rastresanjem - bez prevrtanja 3. Kombinovano (rastresanje i oranje).

1.Osnovna obrada oranjem

Oranje je najee primenjivan nain osnovne obrade i spada meu najstarije agrotehnike mere pa je otuda pojam oranice i istoriski vezan sa oranjem. Od svih mera redovne obrade na oranje se troi 5055 % ukupne energije i vremena. Oranje se obavlja plugovima koji mogu biti: raonini (lemeni), diskosni, a u novije vreme i rotacioni, vibracioni i dr. Najvie se koristi raonini (slika) plug koji pomou raonika i crtala see i cepa zemljite u horizontalnom i vertiklanom pravcu, pri emu se odseena traka (brazda ili plasitca) zbog kretanja pluga penje uz plunu dasku i izvija, a kad dospe do njenog kraja usled sopstvene teine pada pri emu dolazi do prevrtanja, meanja i drobljena zemljita. Na standardni plug mogu se postaviti i dodaci u vidu pretplunjaka i podrivaa. Pretplinjak je manje pluno telo (oko 1/3 glavnog plunog tela) koje se postavlja ispred glavnog plunog tela. Obino se koristi za razoravanje zatravljenih povrina ili zaoravanje vee koliine organskih mase (etveni ostaci, stajnak). Ovaj dodatak organsku masu i povrinskih 10-ak cm zemljita baca na dno brazde, koja se zatrpava glavnom brazdom. Podriva je telo u vidu klina ili paije noge koje se postavlja na gredelj iza glavnog plunog tela. On bez prevrtanja rastresa zemljite 5-10 cm ispod dubine oranja. Koristi se na zemljitima sa nepropusnim podoraninim slojem ili za razbijanje plunog ona. Zbog velikog poveanja vunog otpora primenjuje se periodino svake 2-3 godine, pri oranju za okopavine i to u ranu jesen kada je zemljite neto suvlje, jer je tada efekat rastresanja znatno vei. Za srednje duboko oranje najbolje je da odnos dubine i irine brazde bude 1:1.41 a ugao prevrtanja plastice 135 o (slika). Optimalna brzina kretanja standardnih plugova je 7 km/h, jer je pri manjoj brzini prevrtanje i droblje slabije, dok pri se veoj brzini javlja znatno vei vuni otpor.

Vreme oranja
zavisi od vremena skidanja preduseva i vremena setve narednog useva za koji vrimo obradu i moe biti u leto, jesen-zimu ili u prolee. Letnje oranje se izvodi od VI-IX. Moe biti posle ljutenja ili neposredno posle etve preduseva. Praktikuje se kod ponovljene setve strnina, setve uljane repice, avgustovske setve lucerke. Ovo oranje se obavlja samo ako zemljite do dubine oranja ima dovoljno vlage, u protivnom se s obzirom da imamo dovoljno vremena odlae do veih letnjih kia koje omoguavaju povoljnije uslove za bolji kvalitet ovog oranja. Jesenje oranje se vri tokom jeseni od druge polovine IX, kada su uslovi vlaenja mnogo povoljniji. Pod tim se najee podrazumeva osnovna obrada za jare useve. Prvenstveni cilj je bolje primanje i zadravanje zimske vlage, prirodno sleganje i usitnjavanje zemljita tokom zime pod uticajem mraza (smrzavanjem voda poveava zapreminu za oko 9 %), unitavanje korova i tetoina i olakana predsetvena priprema za jare useve. U odosu na neobraeno, zemljite poorano u jesen je na povrini u prolee manje vlano, bre se zagreva i sui to omoguava raniju i kvalitetniju predsetenu pripremu i setvu. Bolje je orati u ranu jesen, jer su kasnije obino zemljita prevlana. Jesenje oranje se posle kasnih preduseva (kukuruz, . repa) najee izvodi u XI mesecu sve dok se zemljite ne smrzne, pa i tokom zime ukoliko je zbog kia ili mrazeva prekinuto u toku jeseni. Zimsko oranje je neto plie i tolerie se i neto loiji kvalitet, jer je svako zimsko oranje bilje od prolenog. Proleno oranje erozija (nagnuti tereni) ili laka zemljita gde je manji efekat jesenje oranja. Nikako ne na tekim zemljitima. Koristiri orua koja ne prevru tj rastresaju zemljite. saekati vlanost, smanjiti dubinu, odmah predsetvena priprema

Momenat oranja
Zemljite treba orati pri umerenom sadraju vlage, kada je vuni otpor najmanji a plastica se lako mea i drobi na sitnije grudve to olakava povrinsku obradu. Ovo stanje vlanosti tzv. fizika zrelost za obradu je za srednje teka zemljita pri sadraju vode od 40-65 % od pljskog vodnog kapaciteta. Na tekim zemljitima ovaj interval je znatno ui i zato se ona nazivaju "minutnim zemljitima" jer su najvei deo vremena suva i zbijena ili mokra i lepljiva. Na lakim zemljitima ovaj interval je od 20-70 % od poljskog vodnog kapaciteta i praktino ona se mogu obraivati u svako vreme. Imajui ovo na umu na jednom gazdinstvu prednost u obradi treba da imaju "minutna", odnosno tea u odnosu na laka zemljita. U jesenjem oranju se moe tolerisati sjajna plastica, ali se i tada najpre obraju tea zemljita, dok se u prolenom oranju prvo obrauju laka i zemljita na prisojnim osunanim stranama nagnutih terena jer su suvlja. Odreivanje fizike zrelosti za obradu se moe utvrditi i sledeim jednostavnim subjektivnim nainima. 1. Uzme se malo zemlje u aku i blago stisne. Ako se cedi voda zemljite je suvie vlano, ako se ne moe formirati grudva suvie je suvo, a ako se formira grudva koja se raspadne kada je pustimo iz ruke sa visine od 1 m onda je optimalno stanje vlage za oranje. 2. Uzme se malo zemlji i trljanjem izmeu dlanova se oblikuje u vidu gliste. Ako pri savijanju ova figura ne puca zemljite je prevlano, ako se ne moe formirati figura onda je presuvo, a ako obrazovani oblik gliste pri savijanju puca onda je optimalna vlanost za obradu. 3. Fizika zrelost se moe proceniti i po radu pluga. Ako se zemljite razmazuje, lepi i kaia ili je povrina plastice sjajna zemljite je pravlano i obrnuto ako se zemljite kida, stvaraju se velike grudve i za plugom se die praina onda je presuvo.

Dubina oranja
zavisi od: osobina zemljita, klime, zahteva useva, plodoreda i preduseva, ubrenja i koliine etvenih ostataka, ekonominosti, vremena izbvoenja. Osobine zemljita dubina oranja zavisi od dubine humusno-akumulativnog horizonta. Plitka zemljita sa neplodnim ili podoraninim slojem sa tetnim solima se oru plie da se na povrinu ne izbaci podoranini sloj (zdravica). Teka zemljita se zbog popravke vodno vazdunih osobina oru dublje od lakih koja su sama po sebi rastresita. Klima: U suvoj klimi ore se plie zbog smanjenog isparavanja vode, a takoe i u vlanoj klime poto biljka ima dovoljno vode. U semiaridnoj (polusuvoj) klimi kakava je u naem itorodnom podruju

duboko oranje je korisno jer omoguava vee nakupljanje zimskih padavina za sune letnje mesece. Zahtevi useva: Za biljke dubljeg korena i one koje ispod zemlje formiraju zadebljali koren ili krtole ore se dublje, a za biljke plieg i iliastog korena plie. Za ozime kulture i jara strna ita dovoljno je 15-20 cm, za okopavine to je 20-25 cm, a za eernu repu , lucerku, krompir 25-30 cm. Plodored: Efekt dubokog oranje ne traje samo u godini oranja nego i kasnije kroz tzv. "produno dejstva dubokog oranja". Zato se u plodoredu smenjuju usevi za koje treba orati dublje sa usevima za koje oremo plie, jer oni povoljno reaguju na produno dejstvo. Dubinu oranja treba menjati i zbog spreavanja pojave tzv "plunog ona". Ako se iz godine u godinu ore na istu dubinu, usled pritiska plaza i raonika na dnu brazde se stvara zbijeni nepropusni sloj za koren vodu i hraniva. ubrenje: Radi boljeg unoenja i meanja organskih i mineralnih ubriva potrebno je orati neto dublje. Ovo je posebno znaajno kod meliorativnog ubrenja i zaoravanja vee koliine etvenih ostataka (kukuruzovina). Ekonominost: razmarta da li e usev poveenim prinosom opravdati poveanje trokova izmeu plieg i dubljeg oranja. Vremena izbvoenja: Uglavnom je jesenje i zimsko oranje dublje u odnosu na proleno i naknadno oranje.

Nain oranja
Zbog cene kotanja, nainom oranja se ono unapred planira, da bi se smanjili prazni hodovi i poboljao kvalitet oranja. Izbor naina oranja zavisi od reljefa, klime i vodnih osobina zemljta, veliine i oblika parcele, vune sile i vrste pluga. Razlikujemo: 1. Oranje na zagone (slog i razor) 2. oranje u ravnicu 3. figurno oranje. Osim ovih postoji i oranje na grabenove i baule. Najznaajnija su prva tri. 1. Oranje na zagone : je najrasprostranjeniji nain oranja na ravnim i nagnutim terenima, a obavlja se klasinim plugovima koji gledajui u smeru oranja bacaju brazdu u desno. Potrebno je da ivice parcele budu paralelne, odnosno moramo se truditi da brazde tokom oranja ne budu krivudave, da nebi na kraju ostali "klinovi" ili "oplazine" koji je teko poorati. Pre poetka oranja parcelu treba razmeriti i podeliti na zagone, ija je optimalna irina 40-50 puta vea od radnog zahvata pluga, jer tada prazni hodovi iznose 3-5 % od ukupnog hoda traktora. Duina zagona je jednaka duini parcele koje su u ravniarskom reonu obino duge oko 400 m, jer je to bio optimum za racionalno korienje zaprege, dok je za mainsko oranje u zavisnosti od snage traktora poeljno 600-1000 m. Kod kraih zagona poveavaju se prazni hodovi. Na elu zagona sa obe strane ostavljaju se uvratine, na kojima se okree traktor sa plugom i koje se oru popreko kada se zavri oranje cele pracele. irina uvratine, raunajui i put, je za 1 m vea od poluprenika okretanja traktora sa plugom. Kod noenih plugova je dulpo manja nego kod vuenih. Pre poetka oranja oznaava se kraj uvratine prema parceli oranjem poprene brazde. One se oru na 1/3 dubine oranja tako da plastica pada prema njivi. Slue za lake ulaenje pluga u zemljite, a takoe i da svaki poetak, odnosno kraj brazde bude u istom pravcu. To se postie tako to se uvek kada zadnji tokovi traktora izlaze iz ove poprene (eone) brazde plug puta, a die kada oni u nju ulaze. Oranje na zagone moe biti na slog pri naoravanju i na razor pri razoravanju. a) Naoravanje Oranje poinje u sredini i ide prema kraju zagona. U sredini zagona plastica prvog plunog tela u odlasku pada na nepoorano zemljite, a u povratku na plasticu iz odlaska, to znai da dolazi do naoravanja jedne na drugu plasticu zbog ega se formifra slog ili greben u vidu uzdignua. Da bi se svo zemljite obradilo i greben bio to nii u prvom prohodu se vri "otvaranje brazde". Najpre se od prve dve brazde formira privremeni razor (dve susedne otvorene brazda), stim da prva brazda bude za 1/4 plia od eljene dubine oranja, a druga neto dublja, a potom naoru jedna na drugu oranjem na punu dubinu (slika). Ako ivice parcele nisu paralelne ili prave, poslednje brazde se ne oru celom duinom. b) Razoravanje je suprotno naoravanju. Oranje poinje sa krajeva zagona, posmatrajui u smeru oranja u odlasku, najpre na desnom, a povratku na levom kraju, tako da oranje ide prema sredini gde na kraju ostaje razor. Ako ivice parcele nisu paralelne, odnosno ako su poslednje brazde krivudave, pri kraju e u sredini ostati nepoorano zemljite u vidu klina, odnosno u vidu "oplazina". Da bi se ono pooralo traktor se mora vie puta okretati uzdu razora po oranju ili voziti vei deo kroz brazdu sa podignutim plugom ili unazad, a to sve dovodi do gaenja pooranog zemljita i smanjenja uinka. Razori ako su pravi i isti na teim zemljitima i u vlanijoj klimi slue za odvodnjavanje suvine povrinske vode. Na normalnim zemljitima u sunoj i polusunoj klimi zbog razora se gubi deo proizvodne povrine (oko 3%), a osim toga na njima esto rastu korovi, koji se odatle se prenose na ostali deo parcele.

Razori i slogovi predstavljaju smetnju krupnoj mehanicaciji pri povrinskoj obradi, setvi, negi i etvi. Zbog toga treba poslednje brazde koje ostaju otvorene u sredini zagona pri razoravanju i na krajevima zagona pri naoravanja orati plie, odnosno pri naoravanju obavezno "otvarati brazdu" (u slici obratiti panju na ovo). U suprotnom je obavezno da se duboki razori naknadno zaoru ili poravnaju ravnjaima ili tanjiraama. Na velikim parcelam zagoni se oru naizmenino na razor i slog. Zagoni odnosno parcele koje se jedne godina oru na razora, druge godine treba orati na slog. Da bi se na velikim parcelama izbeglo stvarnje grebena ili komplikovano "otvaranje brazde" koristi se popravljeno oranje na zagone gde se neparni zagoni oru na slog a parni na razor, stim da se zagoni oru sledeim redosledom 1.,3.,2.,5.,4.,7.,6. itd. jer tada prva plastica parnog zagona pada u poslednju brazdu susednih neparnih zagona, tako da sastavima zagona nema naora.(slika). 2. Oranje u ravnicu: se vri plugovima obrtaima (balansnim) koji imaju dupla pluna tela, jedna plasticu bacaju u desno (kao klasini plug) a druga nasuprot prvih u levo. Oranje poinje na jednom kraju a zavrava se na drugom kraju parcele. Kada zavri jednu brazdu na uvratinama se okree traktor ali pluna tela na plugu, to omoguava oranje u povratku u istoj brazdi. Ovo je najbolji nain oranja jer se ne stvaraju slogovi ni razori i najmanji su prazni hodovi. Meutim, ovi plugovi su skuplji i tei jer imaju dvostruka pluna tela usled ega se i troi vie energije nego pri oranju klasinim plugom. 3. Figurno oranje: se primenjuje na velikim ravnim parcelama pravougaonog kvadratnog ili okruglastog oblika. Najpre se, na precizno odreenoj sredini parcele plugom obrtaem ili na slog uzore figura, koja u malom treba da ima oblik parcele, ime se postie da pri kasnijem oranju oko figure prema krajevima parcele imamo na svim stranama isti broj brazda. Veliina te figure treba da je tolika da se plug sa traktorom (agregat) oko nje moe lako okretati. Zatim se oko figura ore naoravanjem prema njoj na dva naina: a) Plug se na uglovima parcele die i agregat okree u obliku petlje u levo b) Plug se ne die iz brazde nego se stalno ore u krug bez ikakvih praznih hodova. Ovaj nain je najpogniji za oranje traktorima na daljinsko upravljanje pomou telekomandi. No, ako parcela nije okrugla na kraju ostaju nepoorani uglovi koji se uzoru manjim traktorima manevrisanjem.

2 Osnovna obrada rastresanjem

Poslednja dva vida osnovne obrade se manje primenju, iako u sunijim uslovima mogu biti u prednosti u odnosu na oranje. Rastresanjem se oranica ne mea sa neplodnim podoraninim slojem, nema uslova za stvarnje plunog ona, optimum vlage zemljita za rastresanje je 40 % od PVK, tj. nii nego za oranje to mu omoguava primenu u letnjem i ranojesenjem periodu, troi se 30-40 % manje energije, imamo centralnu a ne kosu vuu kao kod pluga, vei je uinak, nema razora i slogova i vea je usitnjenost zemljita pa su manji i gubici vode, cena razrivaa je manja a lake je i odravanje i podeavanje. Nedostak rastresanja je nemogunost unoenja ubriva i biljnih ostataka u zemljite, i slabije prekidanje ivotne aktivnosti biljka. Rastresanje se izvodi razrivaima (izel plugovima) na dubinu 20-40 cm i podrivaima na 60-100 cm.

3. Povrinska obrada
Posle osnovne obrade, zemljite je na povrini neravno i nedovoljno usitnjeno. Dopunskom obradom se ravna, usitnjava i rastresa plitak povrinski sloj, smanjuje se evaporacija, poboljavaju vodnovazdune i toplotne osobine a time i bioloko sazrevanje zemljita, unitavaju se korovi i samonik i unose i meaju sa zemljitem mineralna ubriva i pesticidi (inkorporacija). Dopunska obrada u zavisnosti od vremenskog razmaka izmeu osnovne obrade i setve moe predstavljati ili predsetvenu pripremu zemljita ili zetitnu obradu tj negu osnovne obrade. Za dopunsku obradu se koriste razliita orua: tanjiraa, prstenasti valjci, kultivatori, drljaa, brana, vlaa i kombinovana orua. Koje e se orue koristiti i u koliko prohoda zavisi od: kvaliteta osnovne obrade, vremena obavljanja, tipa zemljita, koliine etvenih ostataka, vlanosti zemljita itd. Povrinska obrada se moe vriti: A) Istovremeno ili neposredno iza osnovne obrade B) Sa veim vremenskim razmakom od osnovne obrade.

A) Istovremeno ili neposredno iza osnovne obrade

se izvodi kod setve naknadnih, postrnih ili ozimih useva posle kasnih preduseva. Dopunska obrada se vri odmah iza osnovne obrade zbog: nunosti setve narednog useva, obavljanja obrade pri povoljnijoj vlanosti zemljita i to boljeg uvanja postojee vlage koja je neophodna za nicanje. Zbog ovog kaemo da se vri po principu "beri, ori i sej". Povrinska obrada je u ovom sluaju je istovremeno i predsetvena priprema zemljita koja ima za cilj da omogui kvalitetnu setvu, tj. polaganje semena na istu dubinu, dobro pokrivanje i kontakt zemljita sa semenom tj. omoguava se ujednaeno klijanje i poetni razvoj biljke. Predsetvenom pripremom se ravna, usitnjava i rastresa plitak povrinski tzv. setveni sloj i zbija sloj ispod njega, odnosno stvara se "tvrda posteljica i mek pokriva". Izmeu osnovne obrade i setve ima vrlo malo vremena za prirodno sleganje zemljita, pa je za suzbijanje pojave "vazdunih depova" neophodno pogodnim oruima sabiti zemljite ispod setvenog sloja tzv. posteljicu. Setveni sloj zemljita treba da je sitnomrviaste do sitnogrudvaste strukture (2r 1-30 mm) da bi seme bilo to bolje pokriveno i zatieno od sunca, vetra i ptica, kao i zbog lakeg izbijanja ponika na povrinu. Poeljno je da se na povrini setvenog sloja nalaze neto krupnije grudve, koje amortizuju udar kinih kapi i smanjuju opasnost od formiranja pokorice, a u zoni semena sitnije grudve zbog boljeg kontakta semena i korenia sa zemljitem i snabdevanja vlagom. Koriste se iroko zahvatna orua kao tanjiraa, prstenasti vlaci (kembrid ili paker), roto drljaa, kultivatori, drljaa ili teki setvospremai. Kombinovana orua ili "setvospremai" se najee koriste za jednofaznu predsetenu pripremu. Mogu biti teki koji se koriste za tea zemljita u sunim uslovima (uglavnom u jesen) ili laki koji se koriste na lakim i srednje tekim zemljitima pri povoljnoj vlanosti zemljita (uglavnom u prolee). Na prednjem delu se nalazi prstenasti vljak ili greda, iza je sekcija kultivatora ili drljae, a pozadi su reetkasti tzv. "krimler" valjci. Prednji delovi ravnaju, usitnjavaju i rastresaju, a zadnji deo zbija posteljicu i finalno usitnjava setveni sloj.

B) Sa veim vremenskim razmakom od osnovne obrade

koji moe biti od 2-8 meseci. Zbog toga se povrinska obrada deli na dve vremenski razdvojene faze: 1) Nega osnovne obrade i 2) Predsetvena priprema. Ovakva povrinska obrada se izvodi za: a) Ozime useve iza ranih preduseva gde od osnovne obrade do setve proe 2-3 mesecs i b) Sve jare useve gde se setva obavlja ak posle 6-8 meseci od osnovne obrade, .

1) Nega osnovne obrade

je potrebna zbog sleganja zemljita, pojave pokorice i korova, te velikog isuivanja zemljita u tom dugom meuvremenu od osnovne obrade do setve. Obavlja se ravnjaima, tanjiraama, kolutastim valjcima, roto drljaama. a) Kod letnjeg oranja za ozime useve se prvenstveno vri zbog uvanja vlage i popravke kvaliteta osnovne obrade. Poto imamo dovoljno vremena obavlja se pri optimalnoj vlanosti (obino posle vee kie) i znaajno olakava predsetvenu pripremu. b) Kod jesenjeg oranja za jare useve tzv. "zatvaranje brazde" se vri ako je nekvalitetna osnovna obrada zbog oranja suvog zemljita. Ovom merom samo usitnjavamo vee grudve ili ih potiskujemo u zemljite radi njhovog lakeg raspadanja pod uticajem mraza. Poznato je da se grudve prenika do 10-12 cm raspadaju pod uticajem mraza tokom zime ak i na glinovitom zemljitu. Zatvarenje brazda u jesen se obavezno vri za rane jare useve (jare strnine, graak, eerna repa) bez obzira na kvalitet osnovne obrade, zbog lake i bre predsetvene pripreme sa smanjenim brojem prohoda u II i III kada je zemljite pravlano. Zbog jesenjeg pica radova (etva suncokreta, kukuruza i eerne repe, setva penice i jesenje oranje) prvo se seje penica, zatim se obavlja jesenje oranje, pa zatvaranje brazda za rane jare useve, a na kraju ako se stigne i to samo na glinovitim zemljitima za kasne jare useve (suncokret, soja, kukuruz).

2) Predsetvena priprema
ima za cilj da omogui blagovremenu i kvalitetnu setvu. a) Za Ozime useve posle ranih preduseva se izvodi pred njihovu setvu po slinom principu kao

posle kasnih preduseva, stim da je znatno laka. b) Za jare useve se vri to ranije u prlee kada se zemljite dovoljno prosui i postigne fiziku zrelost za obradu. Prevlano zemljite se sporije zagreva i osetljivije je na gaenje i sabijanje. Ova obrada dovodi do zbijanja i pogoranja fizikih osobina zemljita naroito na tragovima tokova. Zato se preporuuje postavljanje duplih tokova na traktorima i obavljanje ove operacije u to manjem broju prohoda, agregatiranjem vie orua ili upotrebom kombinovanih orua. Cilj ove predsetvene pripreme je ravnanje i rastresanje zemljita, a manje usitnjavanje (jer je tokom zime to uinio mraz) i sleganje zemljita (ono se prirodno sleglo tokom 5-6 meseci). Ovom merom se smanjuje isparavanje vode iz zemljita (manja dodirna povrina, prekid kapilarnog sistema) zbog poveanih temperatura i omuguava ravnomerniji raspored vode i toplote u setvenom sloju. Rastresanjem zemljita u povrinski sloj unosimo vazduh koji ima slabu provodljiost i nizak toplotni kapacitet, to omoguava bre zagrevanje setvenog sloja i time raniju setvu, bri porast i izbegavanje sue u kritinom periodu VII i VIII meseca, odnosno duu vegetaciju. Takoe se, unitavaju rani proleni korovi u fazi klijanja i nicanja kada je to najlake i unose predsetvene doze mineralnih ubriva. Koriste se iroko zahvatna orua (vlaa, drljaa, kultivatori) koje ravnaju i sitne zemljite a ne prevru ga i seku. Ova orua se najee agregatiraju ili se koriste kombinovana orua - laki setvospremai koji u sluaju kvalitetne osnovne obrade i ravnog zemljita omoguava jednofaznu predsetvenu pripremu. Dubinu pripreme treba prilagoditi dubini setve, jer preduboka priprema dovodi do nepotrebnog gubljena vode i neujednaenog nicanja. Tanjiraa se retko koristi u prolee, osim na jako zakorovljenom ili zbijenom i tekom zemljitu, jer se seenjem vlanog zemljita stvaraju vetake grudve. Takoe se retko koriste valjci koji prvenstveno sabijaju i usutnjavaju vee grudve zemljita. Pred setvu kasnih jarih useva se obino vri jo jedan prolazak lakog setvospremaa, zbog unitavanja u meuvremenu poniklih korova, boljeg ravnaja i inkorporacije herbicida i insekticida.

4. Obrada u toku vegetacije - nega useva. Valjanje:

se vri radi usitnjavaja grudvi i zbijanja povrinskog sloj zemljita. Primenjuje se posle setve sitnog semena u sunim uslovima zbog bojleg kontakta zemljita sa semenom i dotoka vode iz dubljih slojeva zemljita u zonu semena, ime se dobija potpunije, bre i ravnomernije nicanje. Takoe, koristi se u prolee u ozimim usevima u sluaju pojave podlubljivanja zbog boljeg kontakta korena i zemljita. Kod setve jarih irokoredih kultura na sejalicama postoje "nagazni tokovi" koji zatvaraju brazdu iza ulagaa i blagim zbijanjem omguavaju bolji kontakt zemljita sa semenaom. Valjanje ne sme biti poslednja operacija jer pojaava kapilarni uspon vode, pa zato nakon nedelju-dve, kada se ponik ukoreni, treba primeniti drljanje koje razbija kapilarne veze i pokoricu.

Drljanje
se praktikuje posle setve pri pojavi "pokorice" koja oteava nicanje. Pokorica se javlja posle veih kia koje su praene visokim temperaturama. Pre se javlja na tekim zemljitima loije strukture sa manje humusa ili ako je povrinski deo setvenog sloja preterano usitnjen. Za tu namenu se koriste: rotaciona motika (stim da se radni organi okreu sa za 180 o da prilikom okretnja pri podizanju ne izdiu zemljite nego ga samo pritiskaju), zvezdasta ili obina laka drljaa. Ovu meru treba primenjivati oprezano i paljivo jer deo biljaka zbog mehanikog oteenja strada poto su u fazi nicanja vrlo osetljive. Drljanje se praktukuje i kod ozimih ita u prolee, od faze 3 lista do poetka vlatanja, jer pospeuje bokoreje, rastresa povrinski deo zemljita gde se zbog bolje aeracije i breg suenja intenzivira rad mikroorganizama, unitavaju se uginule biljke i mineralno ubrivo dato u prihrani unosi u zemljite.

Meuredna kultivacija
se vri kod irokorednih kultura za unitavanje korova, razbijanje pokorice i rastresanje povrinskog sloja zemljita. Rastresanjem se smanjuje zagrevanje zemljita i isparavanje vode iz njega, a poveava upijanje vode i aeracija, tj. stvaraju se povoljniji uslovi za mineralizaciju, to sve utie na poveanje prinosa useva. Obavlja se meurednim kultivatorima od nicanja do sklopanja redova, obino 2-3 puta sa razmakom od 12 nedelje. Broj i razmak zavise od zakorovljenosti, tipa zemljita i vremenskih prilika. Obavezno je

praena runim okopavanjem nekultivirane "zatitne zone", koja mora biti dovoljno iroka (oko 12-20 cm) da nebi dolo do seenja biljka u toku kultivacje. Zbog istog, se moraju koristiti kultivatori sa istim ili duplo manjim brojem sekcija od redova sejalice, kultivacija se obavlja u istom semru kao i setva uz obavezno korienje stabilizatorskih poluga koje spreavaju slobodno znaoenje kultuvatora. Da bi imali pozitivn efekta ove mere, kao i kod svih agromera, moramo voditi rauna o kvalitetu i blagovremenosti izvoenja. Izvodi se dok korovi ne prerastu, pri povoljnom stanju vlanosti zemljita. Dubina klutiviranja mora biti prilagoeena usevu i njgovom uzrastu, a kree se od 3-8 cm. Ukoloko se korovi unitavaju herbicidima izostavlja se runo okopavanje, a ipak se zbog razbijanja pokorice i rastresanja zemljita preporuuje 1-2 meuredne kultivacije.

Ogrtanje
je mera kojom se rastresito zemljite nabacije na prizemne delove biljke, tako da u redovima nastaju humke. Vri se kod irokorednih kultura, meurednim kultivatorima sa posebnim dodacima. Ogrtanjem se zatrpavaju i na taj nain unitavaju korovi u redu. U aridnim uslovima zbog poveane povrine zemljita vee je isparavanje vode i zato se ogrtanje ne preporuuje. No, neke specifine kulture se redovno ogru: krompir da bi se produio podzemni deo stabla na kome se formiraju stolone i mlade krtole, kikiriki da bi se dobio vei broj i olakalo ubuivanje mahuna u zemljite, semenska eerna repa kod ubrzanog jednogodinjeg naina proizvodnje zbog biljeg prezimljavnja. Negde se ogre suncokret i kukuruz zbog pokrivanja adventivnih korenova ("pande") kukurza i boljeg uvrivanja biljka, no u naim semi-aridnim uslovima to nije preporuljivo.

SISTEMI OBRADE ZEMLJITA

Predstavalja skup mera po redosledu izvoenja za pojedine useve ili grupe useva. Sistem obrade se mora uklapati u sistema biljne proizvodnje jer zavisi od klime, reljefa, osobina zemljita, ubrenja, plodoreda, setvene strukture i dr. Zato se kod planiranje sistema obrade za neki usev moraju imati na umu i sistemi obrade ostalih useva zbog produnog dejstva duboke obrade i ubrenja, efekta preduseva i dr. Poeljno je da jedno gazdinstvo ima vie sistema obrade. Sistem obrade treba da se sastoji samo od neophodnih mera koje su prilagoene agroekolokim usovima podruja i zahtevima useva. Treba izbegavati suvine mere, koje samo poveavaju trokove proizvodnje a ne i prinose. Sve neophodne mere se moraju obaviti blagovremeno u optimalnim agrotehnikim rokovima i kvalitetno, jer e se samo tako ispoljiti njihov puni efekt. Neblagovremeno ili nekvalitetno izvoenje esto umesto pozitivnog moe imati i negativan uticaj. Sistemi obrade se mogu grupisati po vie osnova. Mi emo obraditi samo najvanije: 1) Sistemi obrade prema vremenu setve 2) Sisteme minimalne obrade zemljita.

1) Sistemi obrade prema vremenu setve

Prema vremenu setve razlikujemo sledee sisteme obrade: 1. Sistem obrade za ozime useve 2. Sistem obrade za jare useve 3. Sistem obrade za naknadne, postrne i meusezonske useve.

1. Sistem obrade za ozime useve

Ozimi usevi (trave, uljana repica, lucerka, grahorica, penica i druga ozima strna ita) se seju od VIII-X meseca i prezimljavaju na otvorenom polju i nastavljaju vegetaciju u prole. Sve ove biljne vrste zahtevaju kvalitetnu predsetvenu pripremu (vidi napred), koja je u naim uslovima esto oteana zbog klimatskih ekscesa karakteristinih za to doba godine. U sunim uslovima je oteana kako osnovna tako i povrinska obrada, zbog velikih grudvi koje treba mehaniki primenom razliitih orua usitniti do prenika veliine oraha. Obrnuto u vlanim uslovima se oteava blagovremeno izvoenje i zemljite se pretereno zbija. Sistem obrade prvenstveno zavisi od vremena skidanja preduseva i duine vremena koje nam ostaje do setve ozimih, pa u vezi sa tim razlikjuemo sistem obrade za ozime useve posle: a) ranih preduseva b) kasnih preduseva.

a) Rani predusevi
(krmne smee, graak, uljana repica, strna ita) se skidaju u junu-julu mesecu tako da za 3-4 meseca, do setve ozimih moemo izvriti kvalitetnu i blagovremenu obradu. Ova obrada moe biti: - Klasina, kada se primenjuju sve faze redovnog obraivanja zemljita (ljutenje, zatvaranje brazde, osnovna obrada, predsetvena priprema). - Bez ljutenja, nakon etve preduseva pri stanju povoljne vlanosti se odmah izvodi osnovna obrada na 20 cm. Primenjuje se kod ponovljene setve strnih ita, u stanju povoljne vlanosti se obavlja nega osnovne obrade, a neposredno pred setvu predsetvena priprema. - Bez osnovne obrade, sistem poinje ljutenjem tanjiraama ili tekim kultivatorima, nakon ega se zatvara brazda valjanjem ili drljanjem. Nakon toga se u zavisnosti od zbijenosti i pojave korova ponavlja obrada tekim kultivatorima ili razrivaima, pri povoljnom stanju vlanosti zemljita, uz postepeno poveanje dubine od 20 cm u kom se postie stanje bioloke zrelosti zemljita. Pred setvu se vri predsetvena priprema.

b) Kasni predusevi
(konoplja, suncokret, soja, krompir, kukuruz, eerna repa) se skidaju u IX i X mesecu, tako da nema vremena za primenu svih faza redovnog obraivanja i postizanje bioloke zrelosti zemljita. Najei predusev penici je kukuruz ija berba esto kasni, a kanjenje setve ozimih utie na smanjenje njihovih prinosa. - Sa osnovnom obradom, ako imamo dosta etvenih ostataka (kukuruz, kasni hibridi suncokreta), ili je zemljite jako zakorovljeno i zbijeno. etveni ostaci se moraju usitniti i rasporediti (sitnilice, tanjiraa). Koristiti plugove sa veim razmakom plunih tela, vieg klirensa i sa dodacima (pero). Dubina podeava prema koliini . o. tako da u setvenom sloju ostane to manje organske materije koja oteava predsetvenu pripremu i setvu. Povrinska priprema je oteana posebno u sunim uslovima. U agregatu sa plugom koristiti paker valjke, a neposredno iza tanjirau, prstenaste valjke i orua sa aktivnim organima koja mehaniki usitnjavaju grudve, podeavajui porznost i zbijaju posteljicu. Izbegavati upotrebu drljae, lakih setvospremaa i kultivatora koji izvale etvene ostatke na povrinu. Povrinski sloj ne treba preterano usitniti jer sitne grudve tite mlade biljke od izmrzavanja i smanjuju opasnost od podlubljivanja. - Bez osnovne obrade, mogue ako nema puno etvenih ostataka (soja, suncokret, konoplja, krompir pa i eerna repa ako je ranije izvaena i zmljite nije zbijeno). ee se primenjuje u sunim uslovima kada je oranje oteano i nekvalitetno, to oteava i predsetvenu pripremu, troi se znatno vie enrgije, potreban je vei broj prohoda a time i vremena to utie na prolongiranje setve. Koriste se teki kultivatori, teke tanjirae, razrivai i razne kombinacije orua.

2. Sistem obrade za jare useve

Rani jari usevi (jare strnine, grahorice, graak, uljane repice) se seju u II-III, a eerna repa, lucerka, konoplja, krompir, suncokreta, soja, kukuruz, duvan u III i IV mesecu. Kod ovih useva od osnovne obrade do setve proe 6-8 meseci i obrada se obavlja u dve vremenski odvojene faze: 1 Ljutenje i osnovna obrada u jesen i 2. Povrinska obrada i predsetvena priprema u prolee. Za jare useve se ne preporuuje redukovana obrada zbog bolje akumulacije zimskih padavina i pojave vee zakorovljenosti. Sistem obrade zavisi od vremena skidanja preduseva pa razlikjuemo sisteme obrade posle: a) ranih preduseva b) kasnih preduseva.

- Posle ranih preduseva,

obrada se sastoji iz svih faza redovne obrade, koje se mogu izvesti balgovremeno i kvalitetno, no trai najvie energije i rada. Poinje se ljutenjem, nakon ega se zatvara brazda, a nakon toga u jesen se vri osnovna obrada plugom ili razrivaima. U zavisosti od vremena setve narednog useva, kvaliteta osnovne obrade, tipa zemljita i zakorovljenositi u toku jeseni se moe primeniti neka od mera nege osnovne obrade tzv "zatvranje brazda" pomou tanjirae, ravnjaa ili prstenasti valjaka. U prolee se vri predsetvena priprema prema navedenim principima u poglavlju predsetvena priprema za jare useve.

- Posle kasnih preduseva,

osnovna obrada - oranje se iz organizacionih razloga obino vri kasno u jesen posle setve ozimih. Deava

se da od skidanja useva do poetka osnovne obrade proe i 2 meseca pa se zato u cilju uvanja vlage preporuuje "zatitna obrada" koja se obavlja u zavisnosti od koliine etvenih ostataka tanjiraama, tekim kultivatorima ili razrivaima. Na teim zemljitima pri nekvalitetnoj osnovnoj obradi i ako se planira setva ranih jarih useva preporuuje se "zatvaranje brazde". U prolee se vri povrinska obrada i predsetvena priprema.

3. Sistem obrade za meuuseve

Od etve strnih ita u leto do setve jarih useva u prolee naredne godine, dakle 9-10 meseci, njive u najveem broju sluajeva ostaju prazne bez useva. Za to vreme moe se postii jo jedna etva setvom meuuseva koji mogu biti: naknadni - seju se u kasno prolee, postrni- seju se tokom leta i zimski meuusevi (meusezonski) - seju se u ranu jesen. Meuusevi najee slue kao kabasta stona hrana ili za zelenino ubrenje, a gajenjem hibrida ili sorata krae vegetacije kao naknadnih useva moe se doboti i zrno. Za ove useve u naim uslovima je najee neophodno navodnjavanje, no ujedno oni znaajno poveavaju rentabilnost sistema za navodnjavanje. Prema vremenu setve obrada za ove useve moe biti: rana ili kasna.

Rana
obrada se vri za naknadne i postrne useve kao to su kukuruz, suncokret, soja za zrno (krae vegetaacije) ili silau (due vegetacije), repa ugarnjaa. U ovom sistemu obrade, radi uvanja vlage i to dueg korienja vegetacionog period, obrada se izvodi paraleno sa etvom i istog dana priprema i seje. Ree se koristi plie oranje, a ee teke tanjirae, razrivai, freza ili kombinovana orua koja povrinskih 10-15 cm zeemljita brzo i kvalitetno pripremaju za setvu. Posle setve se vri valjanje glatkim valjcima i navodnjavanje zbog breg i kvalitetnijeg nicanja.

Kasna
obrada se vri za ozime meusezonske useve (grahorica, stoni graak, uljana repica, ra inkarnatska detelina) koji prezimljavaju u polju a skidaju se u drugoj polovini aprila i poetkom maja meseca, to omoguva setvu kasnih jarih glavnih useva. Posle ljutenja u avgustu i septembru mesecu, se ore na potrebnu dubinu, priprema za setvu kao kod ozimih i seje.

2) Sistemi minimalne obrade zemljita

U konvencionalnom sistem obrade (redovno obraivanje) od ljutenja do setve je potrebno i preko 10 razliitih operacija, a ako tome dodamo i mere ubrenja, nege, zatite i etvu tada je broj operacija 15-20. To ugalvnom znai i toliki broj prohoda to zahteva mnogo vremena i energije, a osim toga prolaskom tekih maina zemljite se sabija i pogoravaju njegovo fiziko stanje. Od ukupno potrebne energije, na ovakvu obradu se troi oko 40 %, a od toga oko 50 % na oranje. Zbog toga i negativnih efekata (kvarenje strukture, smanjenje sadraja humusa, opasnost od erozije) oranje jo prolog veka podvrgnuto kritici, razradom jednostavnijih-redukovanih sistema obrade po posebnim koncepcijama (Campbell-ov, Manninger-ov, Malcev sistem obrade). Prvenstveno imajui na umu smanjenje trokova proizvodnje (organizacioni i ekonomski momenat), krajem 40. godina u kukuruznom pojasu SAD se uvodi pojam minimum tilagge-minimalne obrade zemljita. Osim smanjenja dubine obrade i broja pojedinanih operacija (spajanje vie mera u jednu ili izbacivanje pojedinih mera) te zamena jednostavnijim i jeftinijim merama, kompleksno se razmatraju i prilagoavaju i sve ostale mere agrotehnike, kao to su ubrenje, setva, nega i zatita. Ovim se svi uesnici u proizvodnom procesu stavljaju pred veoma ozbiljne zadatke jer se redukcija obrade i smanjene trokova proizvodnje ne sme negativno odraziti na plodnost zemljita i prinos useva. Mora se pratiti uticaj pojednostavljene obrade na fizike, hemijske i bioloke osobine zemljita uz ostvarenje istih ili poveanih prinosa. U poslednje vreme u Americi se sve vie koristi pojam conservation tillage-koncervacona obrada, sistem obrade u kom je u prvom planu zatita zeljita od erozije, no i oni obezbeuju utedu energije i smanjenje trokova proizvodnje pri istom nivou prinosa, pre svega strnih useva. Izraz redukovana obrada je vezan za Evropu i odnosi se na sve vidove uproene obrade koji obezbeuju utedu energije i skrauju vreme potrebno za obradu ime se utie na kvalitetnije i blagovremeno obavljanje obrade uz smanjene trokove. irenju minimalne obrade je doprineo:

1. Razvoj mehanizacije- pojava snanih traktora i sve iri izbor posebnih kombinovanih orua prilagoenih razliitim zemljinim i klimatskim uslovima 2. Primena herbicida koji omoguavaju gajenje useva bez osnovne obrade i nege u toku vegetacije. 3. Obnavljanje ornice dubokim oranjem se unitavju korovi, a produno dejstvo duboke obrade omoguava ne samo pliu obradu u narednom periodu dok ovaj fenomen traje, nego i redukovanje pojednih operacija i prohoda na jedan minimum. U osnovi sve varijante minimalne obrade se mogu podeliti na one: 1. Sa osnovnom obradom i 2. Bez osnovne obrade

1. Minimalna obrada sa osnovnom obradom

Kod ovih varijanti redukcija se ostvaruje ne izostavljanjem ve povezivanjem razliitih mera obrade i drugih agrotehnikih mera. Razlikuju se 2 grupe:

1.Setva sa osnovnom obradom.

Ovde se osnovna obrada, predsetvena priprema i setva spajaju i obavljaju u jednom prohodu. Od traktora ili nosaa orua se formira se tzv."setveni kombajn" tako da radni zahvat pluga ili razrvaa i predsetvenih orua odnosno sejalice bude isti. Rasipanje mineralnih ubriva i pesticida se vri u posebnom prohodu pre ovog orua, mada ve postoje i orua kojim se i ove operacije izvode istovremeno. Koristi se na lakim i srednje tekim zemljitima povoljnog stanja za setvu postrnih ili strnih ita. Kod jarih osnovna obrada je razdvojena, vri se 6-8 meseci pre setve. Relativno su skupa i komplikovana za rad i odravanje, a takoe i to to za rad razliitih orua nije isti optimum vlage zemljita.

2. Setva sa predsetvenom pripremom

Ovde se osnovna obrada izvodi ranije u posebnom prohodu, a povrinska priprema, ubrenje, primena pesticida i setva istovremeno. Prednost je to je optimalna vlaga za predsetvenu pripremu i setvu ista, pa se mogu se koristiti i na teim zemljitima i to kako za ozime tako i za jare kulture. Kod ozimih se koriste orua sa aktivnim radnim organima, a obezbeuje se uteda u vremenu i setva u optimalnim agrotehnikim rokovima. Kod jarih, ako je jesenja osnovna obrada kvalitetan ili je zatvorena brazda, koriste se vuena orua, a obavljanjem u jednom prohodu se znatno smanjue sabijanje i gaenje koje je naroito izraeno pri setvi rano jarih useva.

1. Minimalna obrada bez osnovne obrade

Ovi vidovi obrade obezbeuju znaajniju utedu energije jer se izostavlja osnovana, a delimino i predsetvena priprema. Izostavljnjem ovih mera obrade koje efikasno i jeftino mehaniki unitavaju korove, ovi se moraju unitavati hemijskim putem koji je esto skuplji i manje efikasan. Ovakvom obradom se zemljite ne prevre, oteano je unoenje ubriva i etvenih ostataka Prema stepenu redukcije razlikujemo: 1. Setvu sa predsetvenom obradom i 2. Direktnu setvu.

1. Setva sa predsetvenom obradom.

Ovde postoji dve mogunosti. a) U naoj praksi se esto za ozime useve pri manjoj koliini etvenih ostataka i u sunim uslovima izostavlja oranje. Oranje je u takvim uslovima oteano ianekvalitetno, a takoe i predsetvena priprema. Za kvalitetnu pripremu se troi znatno vie enrgije, nuna je upotreba teih oraa i sa aktivnim radnim organima, potreban je vei broj prohoda a time i vie vremena, to utie na prolongiranje setve koje kod ozimih dovodi do smanjenja prinosa. Koriste se postojae orua kao to su teke tanjirae, teki kultivatori, razrivai i razne kombinacije orua. Njaee se tekim tanjiraama dijagonalno prelazi 2-3 puta, nakon ega se u odvojenim operacijama obavlja predsetvena priprema i setva. b) Setva frezom Ovde se bez predhodne osnovne obrade predsetvena priprema, razbacivanje mineralnih ubriva i pesticida te setva obavljaju u jednom prohodu. Predsetvena priprema se najee obavlja sekcijom freze ili roto drljae. Za uskorede ozime useve frezom se obrauje cela povrina, to je posebno pogodna za teke glinue posle kasnih okopavina. Za irokorede okopavine uzanim frezama se na dubinu 3-10 cm obrauje samo traka od 20 cm gde e biti red (Rotaseeder). Meuredni prostor se uopte ne obrauje, no ovakva setva jerih je ipak riskantna.

2. Direktna setva
ili setva bez ikakve obrade se naziva Zero tillage, No tillage, Sod seeding (setva u ledinu) ili Chemical tillage (hemijska obrada) zato to se 1-2 nedelje pre sete moraju koristiti totalni herbicida bez produnog delovanja i to za monokotiledone korove Paraquat (Gramoxone) a za dikotiledone Diquat (Reglon). Koriste se posebne sejalice koje ispred ulagaa semena imaju jake noeve ili diskove koji seku etvene ostatke i obrauju samo traku 3-4 cm irine u koju se polau mineralna ubriva, pesticidi i seme. Pogodna je za laka zemljita, dobrog kulturnog stanja pri zadovoljavajuoj valnosti, jer se u protivnom seme ne polae na dovoljnu dubinu ili ostaje nepokriveno pa se javlja rei sklop.

SISTEMI OBRADE U NAS

Primena maina je dovela do znaajnih promena u obradi zemljita. Snani traktori omoguavaju dublju obradu, veu brzinu i uinak a time i kvalitetniju obradu u optimalnijim rokovima. Osim toga omoguava se povezivanje i istovremeno obavljanje vie mera obrade ili obrade i drugih agrotehnikinh mera. Ove mogunosti su otvarile nova pitanja i dileme u vezi sa sistemom obrade. Krajem 60. godina sa poetkom intenziviranja ratarske proizvodnje, uglavnom pod uticajem Italijanske nauke poelo se sa ispitivanjem uticaja dubine i naina oranja i sistema ubrenja. Nakon toga, po teorijskoj postavci profesora Todorovia, je ispitivan sistem zasnivanja ornice uz produbljivanje orninog sloja za pojedine biljne vrste. Dalja istraivanja su vrena u sistemu obnavljanja ornice, praenjem produnog dejstva duboke obrade u plodosmeni: penica, eerna repa, kukuruz, suncokret i lucerka van plodosmene i svake 4 godine ukljuuje u plodosmenu. Zakljueno je da u naim uslovima za ernozemu najpovoljnije primeniti sistem obnavljanja ornice svake 4-5 godine. Predloeni sistem obrade se moe primeniti na ostale tipove zemljita pod uslovom da se najpre zasnuje ornica primenom odgovarajuih agromeliorativnih mera. eerna repa, lucerka, eventualno kukuruz dolaze na prvo mesto u plodoredu, za njih se uvek duboke ore i vri normalno ubrenje sa ili bez stajnjaka uz zaoravanje etvenih ostataka. U meuvremnu za ostale kulture, poto povoljno reaguju na produno dejstvo duboke obrade se moe orati plie (15-20 cm). Dubina oranja u tom intervalu zavisi od preduseva i koliine etvenih ostataka, a u povoljnim uslovima za penicu se moe samo tanjirati. Ovim se znaajno smanjuju trokovi obrade, stim da se periodina duboka obrada izvodi samo za kulture kod kojih poveanje prinosa ekonomski pokriva dodatne trokove dubokog oranja. Ova saznanja, elja za smanjenjem trokova proizvodnje i energetska kriza su intenzivirali dalji rad na redukovanoj-racionalnoj obradi. Dugogodinja obrada samo tanjiraom kod penice, a posebno kod okopavina dovodi do smanjenja prinosa. U klimatski nepovoljnim godinama na teim zemljitima izostavljanjem duboke obrade, ali samo privremeno za penicu se dobijaju isti prinosi kao kod klasine obrade. Optimalna dubina obrade za penicu je ona koja e obezbediti kvalitetnu pripremu i setvu. U zavisnosti od tipa i vlanosti zemljita, te preduseva i kulturnog stanja zemljita optimum je najee od 15-20 cm, a moe se vriti oranjem, razrivanjem ili tanjiranjem. Za naredne useve tj. okopavine obavezno se mora vriti klasina obrada. Primena direktne setve kod penice i razrivaa za okopavine daje nie prinose za 6 % u odnosu na klasinu obradu. Direktan setva kod jarih vrsta dovodi do znaajnog smanjenja prinosa zbog smanjenog broja biljka posle nicanja.

1.1.2.

PLODORED

Plodored je sistem biljne proizvodnje na oraninim povrinam jer se njime usklauje odnos proizvodnih grana (ratarstva i stoarstva), pojedinih useva, sistem obrade i ubrenja i druge agrotehnike, bioloke i ekonomske karakteristike. Plodored predstavlja planski unapred utvren redosled smenjivanja useva u vremenu i prostoru, koji se nakon odreenog vremena vraaju na isto polje. Elementi plodoreda su plodosmena i poljosmena. Plodored Plodored je sistem biljne proizvodnje na oranicama i predstavlja planski unapred utvren redosled gajenja, tj. smenjivanja useva u vremenu i prostoru. Vremensko smenjivanje useva ili plodosmena znai smenjivanje svih useva na jednom istom polju iz godine u godinu.

Prostorno smenjivanje useva ili poljosmena znai smenjivanje jednog istog useva na svim plodorednim poljima. Kad jedna kultura obie sva polja u plodoredu onda je zavrena jedna rotacija i poinje druga. Vremensko i prostorno smenjivanje useva e se najbolje videti iz sledeeg primera : Polja Godina I II III IV V VI 1973. 1974. 1975. 1976. 1977. 1978. Okopavine Jara strna ita Detel.trav. smee Okopavine Zrnene mahunjae Ozime strnine Jara strna Detel. trav. ita smee Detel. trav. Okopavine smee Zrnene Okopavine mahunjae Zrnene Ozime mahunjae strnine Ozime Okopavine strnine Jara strna Okopavine ita Okopavine Zrnene mahunjae Ozime strnine Zrnene mahunjae Ozime strnine Okopavine Ozime strnine Okopavine

Jara strna ita Jara strna Detel. trav. Okopavine ita smee Jara strna Detel. trav. okopavine ita smee Detel. trav. Zrnene Okopavine smee mahunjae

Il, drugi primer: 1. godine kukuruz, 2. jari ovas + crvena detelina, 3. godine crvena detelina, 4. godine ozima penica, 5. godine kukuruz, 6. godine ozima penica, itd. Moemo navesti i druge primere plodoreda, na primer: 1. godine eerna repa, 2. godine kukuruz, 3.godine suncokret, 4. godine penica. U ovom plodoredu se pod eernu repu vri obnavljanje ornice, a ostale kulture koriste u plodoredu produno dejstvo duboke obrade. Na gazdinstvima gde je zastupljeno stoarstvo, u plodoredu mora biti zastupljena i lucerka. Takav plodored obuhvata: 1. godine kukuruz ili druga neka okopavina, 2. godine zrnenu mehunjau 3. godine ozimu penicu, 4, godine lucerku, 5. i 6. godine lucerku 7. godine kukuruz, 8. godine penicu i 9. godine zrnene mahunjae Na gazdinstvima gde se uspeno gaje trave ili travno-detelinske smee za ishranu stoke, mogao bi doi u obzir sledei plodored: 1. godine penica, 2. godine kukuruz, suncokret ili eerna repa, 3. godine zrnene mahunjae, 4. godine penica, 5. godine kukuruz, 6.godine jara strnina + trave, 7. i 8. godine trave . Osnovni zadaci plodoreda se sastoje u sledeem: 1) Da se plodnost zemljita odrava na to veem stupnju, a po mogunosti da se jo i povisi 2) Da se prinosi svih useva na svim poljima odravaju na to veoj visini, teei da se jo i dalje povise 3) Da se, pored ljudske hrane, obezbedi dovoljno stone hrane, itd. Za obezbeenje visokih i stabilnih prinosa mora se izabrati pravilna plodosmena. To znai da treba izabrati dobre preduseve za sledei usev . Za uvoenje i postojanje odgovarajuih plodoreda postoje bioloki, agrotehniki i organizaciono-ekonomski razlozi. Bioloki -razlozi, uvoenja plodoreda ogledaju se u sledeem: 1) Umornost zemljita ili samopodnoljivost. U nepodnoljive useve spadaju: suncokret, eerna repa, lucerka, crvena detelina, penica, jeam, graak, lan, uljana repica, paprika i lubenica. Njihovo gajenje u monokulturi, ili esto vraanje na isto mesto, dovodi do velikog smanjenja prinosa. Nasuprot ovim biljnim vrstama postoji grupa biljaka koje bolje podnose same sebe, a to su tzv. samopodnoljivi usevi, gde spadaju: trave, kukuruz, proso, sirak, ovas , ra, pirina, krompir, lupina, soja, duvan, pasulj i konoplja. Ukoliko je netolerantnost vea, utoliko e ta ista kultura ree doi na isto me sto u plodoredu i obrnuto. Visoka tolerantnost omoguuje slobodno ratarenje bez vrstog plodoreda, pa i gajenje u monokulturi pojedinih biljnih vrsta.

Glavni uzroci umornosti zemljita, prema Konnecke-u (1967) su: - osiromaenje zemljita u makro i mikroelementima, - razmnoavanje nematoda, drugih bolesti, tetoina i korova, - razmnoavanje odreenih vrsta mikroorganizama i remeenje odreene bioloke ravnotee u zemljitu, - izluivanje toksinih materija iz biljaka i njihovo nagomilavanje u zemljitu. 2) Meusobna podnoljivost useva je veoma znaajna u biolokom smislu. Na primer, lucerka i crvena detelina se ne mogu gajiti posle drugih leguminoza. Ozima penica posle rai i ovsa na plodnim zemljitima, uz obilno ubrenje, daje dobre prinose, ali se ozima penica ne srne gajiti posle jema zbog bolesti stabljike. 3) Bolesti i tetoine su jedan od prioritetnih razloga za uvoenje plodoreda ili makar plodosmene. Na primer, nematode nanose velike tete eernoj repi, krompiru, ovsu, crvenoj detelini, kupusu i dr. Gljivina oboljenja u vlanijim predelima i kiovitim godinama nanose velike tete penici (Ophiobolus graminis, Cercosporella sp., Phusarium sp. Puctinia glumarum), suncokretu (Plasmopara Helianthi, Sclerotinia libertiana i Bataticola, Alternaria Helianthi i dr.). 4) Pojava korova je rezultat uzastopnog gajenja istog useva u monokulturi pri emu se stvaraju povoljniji uslovi za razmnoavanje pojedinih korova. Primenom odgovarajuih herbicida problem korova je ublaen, ali nije sasvim reen. Na primer, u eernoj repi su najei korovi divlja loboda, pepeljuga, troskot, gorunica i divlja rotkva. U monokulturi kukuruza, i pored upotrebe herbicida, pojavljuje se divlji sirak (Sorghum halepense). 5) Uvoenje plodoreda je opravdano i zbog borbe protiv erozije. Na takvim terenima treba birati useve koji dobro pokrivaju zemljite, a korenovim sistemom dobro vezuju zemljite (lucerka .crvena detelina, travne smee), dok okopavine ak pospeuju eroziju i odnoenje zemljita. Agrotehnike osnove uvoenja plodoreda Glavni agrotehniki razlozi za uvoenje plodoreda su: odravanje povoljnog nivoa humusa i strukture zemljita, pravilno troenje vode, bolje iskoriavanje biljnih hraniva, itd. 1) Zahtevi biljaka prema vodi nisu jednaki i u plodoredu bi treba!o da se meusobno smenjuju usevi sa veim zahtevi ma prema vodi i obrnuto. 2) Zahtevi biljaka prema hranivima su veoma razliiti pa je potrebno kod planiranja njine realne ishrane voditi rauna o tome da li je predusev bio veliki potroa hrane ili je bio azotofiksator, ili je usev zbog osetljivosti na poleganje i bolesti ubren sa manjim dozama NPK hraniva. Tako, na primer, u useve koji dobro iscrpljuju zemljite spadaju konoplja, duvan, lan, suncokret, uljane repice i drugo. 3) Sadraj organskih materija u zemljitu posle razliitih preduseva je veoma razliit, to utie na bogatstvo i plodnost zemljita. Po koliini etvenih i korenskih ostataka na prvom mestu se nalazi lucerka, zatim kukuruz, pa ozime strnine. eerna repa ostavlja malo organskih materija ako se list i glave odnose sa njive za ishranu stoke. Prema odnosu C/N u etvenim ostacima su najbolje leguminoze, jer ovaj odnos iznosi manje od 20:1, dok je kod kukuruza i penice daleko nepovoljniji i kree se od 50-100:1. 4) Struktura zemljita je jedan od vanih uslova postojanja plodoreda, jer strna ita kvare strukturu zemljita, okopavine je poboljavaju, a leguminoze najpovoljnije deluju na strukturu zemljita. Zato u plodoredu treba smenjivati useve koji kvare strukturu sa usevima koji je poboljavaju. 5) Uvoenje plodoreda ili plodosmene omoguuje i primenu racionalnog sistema obrade i korienja produenog dejstva na sledee useve u toku cele naredne rotacije, o emu je dovoljno reeno u poglavlju "Sistem obrade". Organizaciono-tehniki i, ekonomski razlozi za uvoenje plodoreda Kod izbora preduseva mora se voditi rauna o dovoljnom vremenskom razmaku izmeu etve prethodnog i setve sledeeg useva, kako bi se obezbedilo blagovremeno izvoenje svih agrotehnikih operacija za setvu narednog useva, ali da to ne bude monokultura. Ako se odreeni broj useva gaji u monokulturi to dovodi do nedostatka maina i radnika u "picevima" radova i do nedovoljnog iskoritavanja u "mrtvoj sezoni", tj. van sezone dotine kulture. Potrebno je tokom cele godine to bolje koristiti postojei mainski park i radnu snagu, obezbeujui im stalno zaposlenje, to je u

monokulturi i kod neadekvatne zastupljenosti pojedinih kultura, nemogue. Sa ekonomskog aspekta, plodored obezbeuje odreenu stabilnost poljoprivredne organizacije prema sebi i prema tritu. To se, u prvom redu, odnosi na vremenske prilike i pojavu bolesti i tetoina. U nepovoljnijoj godini jedne e kulture podbaciti, a druge e dati relativno dobar prinos. Slino je i sa elementarnim nepogodama koje ne mogu naneti iste tete veem broju gajenih biljnih vrsta u plodoredu, jer se iste nalaze u razliitim fazama razvia. Ratarsko-stoarska gazdinstva moraju imati plodored i radi podmirenja potreba u stonoj hrani (prifarmski plodored). Slobodna plodosmena Naziva se jo i sistem slobodnog gazdovanja, ili trinim ratarenjem. Slobodno gazdovanje se ravna prema konjukturi na tritu, a to znai gajenje najrentabilnijih useva, koji u odreenom agroekolokom reonu najbolje uspevaju. U takvom gazdovanju najmanje su zastupljene krmne biljke, a to znai da slobodno gazdovanje ne trpi stoarstvo, bar onih vrsta koje u ishrani mogu troiti kabastu hranu ili silau. Slobodno gazdovanje se moe lake organizovati gde su agroekoloki uslovi povoljniji. Kod ovakvih sistema ratarenja mora se voditi rauna makar o plodosmeni, tj. pravilnom izboru preduseva i dovoljnom vremenskom razmaku za ponovno gajenje iste biljne vrste a istoj parceli . Meutim, u takvom gazdovanju esto dolazi do monokulture, na primer penice, male zastupljenosti industrijskih, povrtarskih i krmnih kultura i do estog vraanja samonepodnoljivih kultura na isto mesto (suncokret, eerna repa, penica) . Sistemi industrijskog ratarenja izrasli su iz slobodnog gazdovanja, a pojavili su se u kukuruznom pojasu SAD. Oni se sastoje u daljoj koncentraciji i specijalizaciji procesa proizvodnje, gajenja manjeg broja biljnih vrsta, uz uvoenje najsavremenije mehanizacije i hemizacije. I u nas je bilo pokuaja u ovom sistemu ratarenja, ali se od njega odustalo.

POSEBNO ratarstvo
Posebno ratarstvo prouava odgovarajue metode gajenja pojedinih ratarskih kultura, oslanjajui se na steena znanja iz botanike, meteorologije, agroekologije, fiziologije biljaka, agrohemije, pedologije, selekcije, opteg ratarstva, poljoprivrednih maina i zatite bilja. Posebno ratarstvo je, dakle, nauka o njivskim biljkama koja prouava raznovrsnost biljnih formi, morfoloke i bioloke osobine, zahteve prema uslovima spoljne sredine i savremene metode gajenja. Naroito je od znaaja prouavanje ekonomskih karakteristika pojedinih njivskih biljaka i izbor najpogodnijeg naina gajenja koji e dati visoku i rentabilnu proizvodnju. Pri tome se mora voditi rauna kako o izboru sorte, tako i o i zboru agrotehnike, mehanizacije i drugih elemenata proizvodnog procesa. Tehnologija proizvodnje njivskih biljaka obuhvata itav kompleks agrotehnikih mera, kao to su: 1) Izbor sorte prema cilju proizvodnje i prirodnim uslovima proizvodnog reona, 2) Mesto biljne vrste u plodoredu, 3) Nain osnovne obrade i predsetvene pripreme zemljita, 4) ubrenje organskim i mineralnim ubrivima, 5) Setva (priprema semena, vreme i nain setve, gustina sklopa i dubina setve), 6) Mere nege i 7) Sreivanje useva i uvanje plodova. Za svaku agrotehniku meru prouavaju se optimalni rokovi, nain izvoenja, najpovoljnije maine i prikljuna orua i si. Nani nazivi, biljaka. Radi lakeg prouavanja svih biljnih vrsta, kojih ima preko 300.000, a kulturnih oko 1.500, sve biljne vrste su svrstane u odgovarajue botanike - sistematske jedinice i dobile, pored narodnog i naune nazive. Nauni naziv obuhvata: familiju, rod, vrstu, podvrstu, varijetet, a u ratarstvu i sortu. Za nas je sorta, kao najnia, sistematska jedinica, upravo najvanija, jer ona za nas predstavlja objekat prouavanja i sredstvo proizvodnje. Nauni nazivi biljaka su sastavljeni iz latinskog ili polatinjenog naziva roda i vrste. Ako za primer uzmemo penicu, onda treba da znamo da ona pripada: familiji Poaceae, rodu Triticum, koji obuhvata 22 vrste (najvanije su Triticum vulgare i Triticum durum) . Svaka od ovih vrsta ima i svoje varijetete. Tako su kod obine ili meke penice najvaniji: Lutescens, milturum, erythrospermum i ferrugineum. U svakom varijetetu se nalazi vei broj sorti penice, na primer: varijetetu Lutescens pripadaju: Sava, Drina, Zlatna dol i na,Biserka, Novosadska rana 1,2 i 3, Partizanka, Nova Banatska, Bavanka, Sremica, Frukogorka i druge. Podela njivskih biljaka Grupa njivskih biljaka obuhvata oko 90 vanijih vrsta, koje se koriste u manjoj ili veoj meri . Od ovog broja oko 60 vrsta su znaajnije za proizvodnju, a u naoj zemlji jo manje, svega oko 25 vrsta. Zbog bitnih u nainu korienja glavnog prozvoda, botanikoj pripadnosti i razlika u morfolokim i biolokim osobinama, te nainu gajenja, kao i zahtevima prema uslovima spoljne sredine, nametnula se potreba podele njivskih biljaka na grupe, radi lakeg pregleda i prouavanja. Polazei od ove injenice njivske biljke, koje se prouavaju u ovom delu nastavnog predmeta, podeljene su na sledee grupe: I ita (cerealije, zrnene, skrobne biljke) 1) Prava ili strna ita 2) Prosolika ita II Zrnene mahunjae (zrnene belanevinaste biljke), 1) Variva i lupine 2) Zrnene mahunjae za kombinovano iskoriavanje III Industrijske biljke za tehniku preradu: 1) Uljane,

2) Eterino-uljane i lekovite, 3) Tekstilne (predivne), 4) Biljke za proizvodnju kroba, eera i alkohola, 5) Ostale industrijske biljke (hmelj i duvan), IV Biljke za stonu hranu: 1) krmne mahunjae-leguminoze (viegodinje i jednogodinje), 2) klasaste trave, 3) korenasto-krtolaste biljke i 4) ostale krmne biljke.

ITA, ZRNENO SKROBE BILJKE (CEREALIJE)

Predstavnici, botanika pripadnost, podela na grupe, privredni znaaj ita U grupu ita spadaju: penica (Tniticum sp.), ra (Secale cereale), jeam (Horedeum sativum), ovas (Avena sativa, kukuruz (Zea mays), proso (Panicum sp.), sirak (Andropogon sorghum), pirina (Oryza sativa). Sve ove biljke pripadaju familiji Poaceae. U grupu ita ubraja se jo i heljda (Polygonum fagopyrum) ali ona pripada familiji Polygonaceae. Zbog razlika u morfolokim i biolokim osobinama i nainu gajenja sve biljke iz grupe ita dele se na: 1) Strna ili prava ita (ita I grupe), i 2) Prosolika ita (ita II grupe) i heljdu. U grupu pravih ita ili ita umerenog klimata spadaju: penica, ra, ovas, jeam. Sve ove biljke se gaje kao ozimi i jari usevi, mada meu njima postoje bitne razlike u pogledu ozimosti . U grupu prosolikih ita ili ita toplog klimata spadaju: kukuruz, proso, sirak i pirina. Sve ove biljke se seju u prolee i po odnosu prema niskim temperaturama spadaju u tipino jare kulture. U ovu grupu ulazi i heljda, mada ona po zahtevima prema uslovima spoljne sredine spada u ita umerene zone a ima samo jare forme. Privredni znaaj bilo kog useva se ogleda u sledeem: u genetskom potencijalu za rodnost, u povrinama koje zauzimaju u svetu u ukupnoj proizvodnji, u znaaju za ishranu ljudi i stoke, u industrijskoj preradi i ueu u svetskoj razmeni dobara transport, trgovina, kao osnovna ljudska hrana esto imaju i strateki karakter i znaaj . ita spadaju u grupu biljaka za proizvodnju zrna sa najveim genetskim potencijalom za rodnost. Tu se naroito istiu: hibridni kukuruz, pirina i penica. ita meu svim njivskim biljkama zauzimaju najvee povrine u svetu a slina je situacija i u naoj zemlji. Proizvodi od ita slue kao osnovna ivotna namirnica za najvei deo oveanstva. Poseban je znaaj ita za ishranu stoke, kako preko zrna tako i preko nuzproizvoda. ita igraju znaajnu ulogu u industriji, poev od mlinske industrije i industrije testenina do proizvodnje kroba, alkohola, piva i proizvodnje ulja iz klica pojedinih ita (kukuruz). ita imaju i svoj agrotehniki znaaj kao biljke sa najveim ueem u strukturi setve. Privredni znaaj proizvodnje ita u naoj zemlji ogleda se, pre svega, u podmirenju sopstvenih potreba za ishranu stanovnitva i za stonu hranu, kao podloge za razvoj druge, vrlo znaajne grane proizvodnje stoarstva, a delom i za industrijsku preradu i izvoz.

Strna ili prava ita

Penica (Triticum sp.)
-

22 vrste (Triticum durum, vulgare)

Privredni znaaj: Osnovna namena je za proizvodnju brana za hleb (70 % stanovnitva se dominantno hrani hlebom).

Energetska vrednost hleba je 2374 9420 J. Penini hleb sadri: belanevine 16 17%, ugljene hidrate 77 78%, masti 1,2 1,5%. Penini hleb je dobro svarljiv, ukusan je, a sadraj belanevina zavisi od klimatskih uslova, zemljita i mineralne ishrane. Istoni delovi Zemljine kugle proizvode penicu sa veim sadrajem belanevina. Penini hleb je pored navedenih sastojaka bogat i mineralnim materijama, vitaminima B kompleksa. Penini hleb predstavlja kompletan proizvod koji se koristi za ishranu ljudi i obezbeuje ovekov organizam sa energijom i mineralnim materijama. 3 puta na dan celog ivota hleb i voda mogu obezbediti opstanak! Veliki privredni znaaj penice, a i gaji se na velikim povrinama. Zrno penice se koristi u mlinskoj, pivarskoj, farmaceutskoj industriji, dekstrina u pekarstvu, proizvodnji kolaa, alkohola. Sporedni proizvodi su znaajni: mekinje (bogate mineralnim materijama i vitaminima), dodatak belanevina branu dobijaju se specijalni tipovi hleba, u stoarskoj proizvodnji kvalitetna koncentrovana hrana za podmladak i muzne krave. Zbog velikih potreba u proizvodnji hleba proizvode se velike koliine penice. Od mesta proizvodnje do mesta potronje potrebna je putna mrea i zato se penica koristi kao sredstvo ocene u meunarodnoj trgovini.Kvalitet peninog hleba parametri: izgled kore hleba, boja, debljina kore, izgled unutranjosti, upljikavost, krupnoa i otrina upljina. U kvalitetu hleba uestvuju etiri grupe belanevina: albumini (rastvorljivi u vodi, ne stvaraju lepak pri tegljenju testa), globulini (rastvorljivi u NaCl), glijadin i gluten (stvaraju lepak i kvasac podiu testo). Nuy proizvod je penina slama za proizvodnju hartije, celuloza, kao prostirka, loa stona hrana, za proizvodnju graevinskih ploa, za spaljivanje (najgora mogua varijanta). Crni hleb kompletna hrana. Prinosi: 1999 -2003 Sva ita u svetu (penica, kukuruz, pirina) 668 965 555,8 ha (3,1 t/ha) Penica 213 046 848,8 ha (2,72 t/ha) Najvei proizvoai penice: Azija (96 701 919 ha 2,61 t/ha), Evropa (55 604 298 ha 3,33 t/ha), Z.Evropa (17 523 736 ha 5,65 t/ha), Centralna Amerika (667 730 4,81 t/ha), SCG (652 260 ha 3,12 t/ha) U srbiji i Vojvodini Podela penice: ozima (jesen) i jara (prolee) Razlikuju se u vremenu setve, duini vegetacije, bokorenju (ozima jae bokori i otpornija je na niske temperature). Duina jarovizacije ozime penice je vea. Jara je otpornija na visoke temperature i ima kvalitetnije zrno. Uee u ukupnim povrinama u svetu je razliito. U regionima sa otrom i hladnom zimom se seje jara penica jer ozima ne moe da prezimi. Geografska rasprostranjenost: Euritopna biljka irok areal prostiranja, veliki broj vrsta i sorata Ozima penica za svoje uspevanje zahteva blage uslove, umerene zime i gaji se od 30 50 s.g.. optimalni reon gajenja. U Evropi gornja granica za uspevanje je 60 s.g. . (Norveka zbog uticaja mora), dok je juna granica 16 s.g.. U Evropi i Aziji anektiki reoni 55 s.g.. , a na Dalekom Istoku 45 s.g.. Jara penica gornja granica gajenja u Evropi je 60 s.g.. (67 s.g.. u Norvekoj), a na Dalekom Istoku 45 s.g.. Penica se gaji u Evropi do 1700 m nadmorske visine, u Aziji do 4000 m nadmorske visine, a kod nas 1000 -1100 m nadmorske visine. Poreklo: Prema Flaksbergeru i Vavilovu penica ima sledee centre porekla: Jugozapadna Azija Triticum vulgare ; Etiopija (Abesinija) Triticum durum (tvrda) ; Prednja Azija (Sirija, Palestina) Triticum monococum ; Mala Azija, Juni Balkan Triticum monococoides. Istorija irenja: Poznata starim civilizacijama Mesopotamije, Irak gde je gajena pre 6 hiljada godina. Egipani su gajili penicu pre 5-6 hiljada godina, a na Balkanu pre 4-5 hiljada godina. Gajile su je stare civilizacije, a Sloveni su je doneli sa sobom, a tu su je i zatekli. Oni su je gajili i u svojoj prapostojbini. U Nemaku penicu su doneli Rimljani u I veku nove ere. U Junoj Americi 1529. godine, Severnoj

Americi 1602. godine, a Kanadi 1812. godine. Bioloke osobine i uslovi uspevanja: Razlike ozime i jare penice: u periodu jarovizacije - ozima prolazi na temperaturi od 0 10 C u trajanju 30 35 dana, a jara na temperaturi 5 - 10 C u trajanju 7 12 dana. Zahtevi penice prema temperaturi: Klijanje - u fazi klijanja temperatura za ozimu penicu je 1 2 C (bioloki minimum), a 6 12 C proizvodni minimum; za klijanje suma temperatura je 50 60 C. Nicanje brzina perioda nicanja zavisi od temperature, tipa zemljita, dubine setve i vlanosti zemljita, optimalna temperatura za nicanje je 15 17 C (proizvodni minimum); suma temperatura za klijanje i nicanje se izraunava: t = (50-60) + 17 d (d-dubina setve) Bokorenje (meufaza) pri optimalnoj vlanosti i temperatui (15 17 C), bokorenje nastupa u roku od 15 dana od nicanja. Prestaje na temperaturi ispod 6 C i iznad 20 C. Zavisi od klimatskih uslova, od kvaliteta semena, roka setve (preko temperature 15 17 C se zaustavi), dubina setve (2,4,8 cm bolje plie, jer dublja izgubi vreme u nicanju), veliine i oblika hranljivog prostora, aeracije zemljita (ako je dobro aerisano intenzivno je bokorenje), mineralne ishrane (ako je optimalna odvija se optimalno, pri slaboj slabije, previe intenzivna zasenjivanje biljaka i smanjena otpornost na poleganje). Otpornost na mraz i kaljenje biljaka: Priprema za prezimljavanje: posle nicanja 2 3 lista nastupa faza kaljenja. U I delu vegetacije temperature su 15 C, 10 C i 0 C i odvija se intenzivno proces fotosinteze i nakupljanja organskih materija naroito sloenih polisaharida. Razvija se vor bokorenja (2,5 3 cm) odnosno rezervne hranljive materije koji je centar rasta biljke. Posle ove faze biljke su otporne da preive temperature od -10 do -12 C. U II fazi kaljenja koja se odvija na temp. od -2 do -3 C biljke prolaze kroz sloene biohemijske procese. Polisaharidi se transformiu u monosaharide i na taj nain sniava se taka mrnjenja, dolazi do obezvodnjavanja elijskog soka to dodatno sniava taku mrnjenja. Postoje odreeni fizioloko-morfoloki procesi, ali se ne zna tano koji i ta se tano zbiva. Posle ove faze biljka izdrava mrazeve od -20, -23, do -25 C zavisno od sorte i pokrivenosti snegom ili ne. Otpornost na mraz zavisi od sorte, razvijenosti korenovog sistema, vremena setve, fizikih osobina zemljita (da li je teko, lako, peskovito, teko optereeno vodom smrznuta voda kida biljke), mineralne ishrane (previe N biljke imaju vie vode) i od procesa kaljenja. Razbijanjem polisaharida na monosaharide poveava se povrina, pa je i opnene vode (50 bara vezano za esticu) mnogo vie to sniava taku mrnjenja. Vlatanje nije ograniavajue u pogledu temperature u naim uslovima, a optimalna temperatura je 8 - 15 C Klasanje - temperature nisu ograniavajui faktor proizvodnje. Cvetanje i oplodnja umereno toplo i umereno vlano; dnevne temperature 20 25 C, a none 11 C. Ako temperature prelaze 30 C usporava se proces fotosinteze, dolazi do paralize stominog aparata i nekontrolisanog odavanja vode i nastupa privremeno ili trajno propadanje biljaka. Na temperaturi 0 C moe doi do propadanja polenovog zrna i jajne elije. Cvetanje poinje na sredini klasa i ide ka vrhu i osnovi. Za jedan klas potrebno je 3 5 dana, a za 1 njivu 60 dana. Odmah posle cvetanja u roku 6 12 sati pri povoljnim vremenskim uslovima dolazi do oplodnje i stvaranja zigota, a kasnije i klice. Optimalna temperatura je 20 - 25 C. Pri optimalnoj temperaturi klica se formira u roku od 4 5 dana, a formiranje zrna je u roku od 20 dana, a ako je krae onda je manji prinos. Mlena faza (mleno i testasto stanje) traje 16 - 22 dana, a votana zrelost 6 10 dana. U mlenoj zrelosti formira se i translocira 55 -60 % prinosa hranljivih materija iz stabla i lista u zrno, u votanoj zrelosti moe da se nakupi 3 10 % prinosa. Zahtevi penice prema vodi: Penica ima velike zahteve transpiracioni koeficijent je 600 750 litara/kg organske materije. U razliitim agroekolokim uslovima razliiti su kritini periodi u pogledu zahteva penice prema vodi. Kod nas postoje tri kritina perioda u odnosu na vodu: 1. setva, nicanje koeficijent prinosa i padavina 0,7 (formira se broj biljaka I veliine prinosa); 2. vlatanje r = 0,75 (kod nas obino nije kritina, formiran je zaetak klasa, a ako se formira manji broj klasova smanji se prinos; formira se broj cvetova broj zrna); 3. klasanje i nastanak zrna r = 0,448 (kad se jedno zrno upropasti, agrotehnikim merama u drugom se tesko moe nadoknaditi)

Zahtevi penice prema zemljitu: Veliki zahtevi u pogledu plodnosti i fizikih osobina zemljita. Najuspenije na ernozemu, livadskoj crnici, krenim i plodnim aluvijalnim zemljitima - na zemljitima gde je pH 6,8 7. Tee se gaji na tekim zbijenim zemljitima optereenim suvikom vode. Na lakim peskovitim zemljitima, optereenim vazduhom dolazi do izmrzavanja biljaka. Zahtevi penice prema mineralnoj ishrani: Zahteva sva tri deficitarna elementa 1 t zrna + vegetativna masa penice iznee N 21,7 27,0 kg P2O5 9,2 9,6 kg K2O 13,4 13,7 kg Azot i K2O biljka uzima celom duinom vegetacije, nesto vie u poetku. Azot: Nedostatak uenje stabla i listova penice (propadanje biljaka u velikom nedostatku), tanje i nenije stablo, slabo bokorenje, liske uske i krae, klas slabije razvijen, sitniji i krai, jae razvijen korenov sistem, masa 1000 zrna manja, a samim tim i manji prinosi. Suviak biljke bujne; liske krupne, due, intenzivno zelene, sukulentne, krupni listovi, zasenjen donji deo stabla, tanji elijski zidovi, neracionalno troe vodu u periodu dok ima vode u zemljitu utie na izduivanje elija koje postaju tanje i due, zasenjivanje prizemnog dela stabla utie na poleganje, manja asimilaciona povrina posledica manje organske materije i prinosa, bokorenje je bujno stvaraju se neproduktivni bokori koji dodatno zasenjuju biljku, zainju krupan klas, razvijaju slabiji korenov sistem, a u sluaju pojave nedostatka vode te biljke intenzivnije doivljavaju stres i znaajnije smanjuju prinose. Tehnologija proizvodnje: Agrotehnike mere: izbor sorata, priprema semena za setvu, izbor preduseva (plodored), osnovna obrada i predsetvena priprema, ubrenje, setva, mere nege, etva Izbor sorata voditi rauna o sledeim elementima: bioloke osobine, ekonomski aspekti i organizacioni elementi. 1. bioloke osobine duina vegetacije, kvalitet (prinosne sorte lo kvalitet hleba, visok prinos ; hlebne sorte kvalitetan hleb, osrednji prinos ; sorte poboljivaci vrlo dobar kvalitet hleba, niski prinosi) 2. ekonomski aspekti razliita cena za ove tri sorte 3. organizacioni elementi dobra organizacija i upoljavanje radne snage; treba gajiti vie sorata jer se produava optimalni rok setve i etve (ne sazrevaju jednovremeno); period prihranjivanja vegetacije je u razliito vreme Predusevi i mesto penice u plodoredu penica je biljna vrsta koja podnosi ponovljenu setvu, ali ne treba sejati istu sortu na parceli. Ne gajiti u monokulturi, jer e doi do smanjenja prinosa zbog nepodnoenja tetoine. etvororedni ili osmoredni plodored, najkrae tropoljni. Mesto u plodoredu penicu treba gajiti na poslednjem mestu. Povoljna plitka obrada i predusevi koji rano naputaju parcelu zbog mogue pripreme i setve na vreme, kao i predusevi koji ostavljaju zemljite isto od korova, kao i dobre fizike, hemijske i bioloke osobine. Predusevi: zrnene mahunjae (soja, pasulj, graak), mak, ozima uljana repica, ozime smee za proizvodnju zelene stone hrane, krompir, konoplja za proizvodnju vlakna. Dobri predusevi su: duvan, rane smee za zrna za ishranu stoke, lucerka, konoplja za seme, suncokret i rani hibridi kukuruza. Loi predusevi su: sirak (ostavlja isueno zemljite, koren u povrinskom sloju, proima zemlju, ostavlja busen), muhar, kasni hibridi kukuruza, suncokreta, kasne sorte eerne repe (eerna repa ne bi trebala da bude predusev, jer je ona prva u plodoredu, a penica na poslednjem). Kod nas predusevi su: kukuruz, suncokret (koji moe biti dobar i lo - ako se posle ranih hibrida suncokreta ne izvri zatitna obrada zemljita (taniranje), da bi se spreili gubici vode isparavanjem iz zemljita istovremeno se taniranjem usitnjavaju etveni ostaci), eerna repa ne treba da bude predusev, graak i konoplja su dobri predusevi, penica u ponovnoj setvi je dobar predusev (ona je dobar predusev za sve (osim za jeam, ra, ovas), jer se skida sa parcele rano i sve agrotehnike mere mogu da se izvre na vreme, ima dosta vremena za obnavljanje ornice, a

samim tim i obezbeeno bioloko sazrevanje zemljita) Obrada osnovna: dubina, nain i vreme osnovne obrade za proizvodnju penice zavise od preduseva, osobina zemljita, klimatskih uslova podruja, sudbine etvenih ostataka i sistema obrade (zasnivanje ili obnavljanje ornice). Ako se gaji u sistemu zasnivanja i obnavljanja ornice gaji se u poslednjem mestu u plodoredu, jer ne trai duboku obradu (na dubokoj obradi manji prinosi), ako je duboka obrada, a ne izvri se predsetvena obrada u zemljitu ostaju mikropore, to prouzrokuje prodiranje hladnog vazduha u zemljite i dolazi do izmrzavanja. Na teim zemljitima obrauje se dublje, jer se bre sleu. Na lakim i peskovitim zemljitima obrauje se plie. Ako su suve jeseni, prethodni usev iskoristi vlagu iz dubljih slojeva zemljita, a povrinski sloj (10 -15 cm) ima minimum vlage, jer ima minimum padavina, pa se vlaga zadrava u povrinskom sloju i ta voda se akumulira. Primeniti obradu bez obrtanja plastice, koristi se izel plug, motike do dubine 20 cm, samo prodire kroz zemljite, ali se ne okree samo rastresanje povrinskog sloja zemljita. U tom sluaju etveni ostaci moraju biti odstranjeni sa parcele u krajnjem sluaju spaljeni. Ukoliko su vlane jeseni bez obzira na predusev i stanje zemljita mora se vriti klasina obrada zemljita to plie da se kvalitetno zatrpaju etveni ostaci (15 cm). Ako se penica gaji van zasnivanja i obnavljanja ornice moe da se ore na dubinu 20 - 22 cm, a ako su veliki etveni ostaci onda i na 25 cm. Ukoliko se penica gaji posle lucerke vre se dva oranja ili oranje sa predplunjakom. U prvom oranju se samo odseca krunica ili vrat lucerke i zaorava se, da bi se u drugom oranju zaorao i vrat sa korenom. Predplunjak odseca vrat, a plug odmah za njim see koren. Ako se ore odmah na pravu dubinu korenovi koji su blizu zemljita e se regenerisati i uguiti penicu. Predsetvena priprema treba obezbediti rastresit povrinski sloj koji ce prekriti seme i optimalno zbijen sloj na koji ce se poloiti seme. Rastresit sloj je dubine 3 5 (7) cm. Sloj optimalno zbijen 3 5 cm i na ovaj sloj se polae seme. Rastresit sloj smanjuje otpor klici pri nicanju, a drugi sloj optimalno zbijen obezbeuje dobar kontakt izmeu semena i zemljinih estica u periodu upijanja vode i bubrenja. Kasnije taj sloj treba da obezbedi pravilno ukorenjavanje biljke, kao i dobar kontakt izmeu korenskih dlaica i zemljita. Ako nemamo pravilno obezbeena ova dva sloja otpor klici pri klijanju moe biti velik, kontakt korena i zemljinih estica lo i u sluaju sue rastresit sloj se brzo sui to moe prouzrokovati propadanje klijanaca. Ako je optimalno zbijen sloj vlaga se due zadrava i ova vlaga e trajati 5 7 (10) dana pa e ova biljka pri kii nastaviti razvoj. Da bi dobro bilo kaljenje, mora biti dobro ukorenjavanje, a da bi se ukorenili dobro potrebna je dobra predsetvena priprema. Predsetvena priprema se izvodi razliitim oruima, u zavisnosti od obrade: ako je obrada izvrena izel plugom dovoljno je jednom preci setvospremaem, ako je klasina obrada u suvim jesenima (suvo zemljite) predsetvena priprema se izvodi paret valjcima. Da bi se rasitnile buse, sabilo zemljite i posle se prolazi setvospremaem dva puta. Ako je vlana jesen (klasina obrada plugom), u tom sluaju predsetvena priprema se izvodi lakom tanjiraom ili lakim paret valjkom, a predsetvena obrada setvospremaima, rotacionom drljaom, derminatorom, drljaom (lakom ili tekom). Broj prohoda zavisi od kvaliteta osnovne obrade. Visinu prinosa odreuje ona agrotehnika mera koja je najloije uraena! ubrenje ubrenje svake biljne vrste zavisi od agroekolokih uslova, potencijala regiona za stvaranje prinosa, od potencijala sorte, njive i od agroekolokih uslova godine. Oni utiu na planirani prinos, a u zavisnosti od potreba hraniva ista se vraaju na osnovu obezbeenosti zemljita hranljivim elementima. Obraun penice, kukuruza, suncokreta, eerne repe 1 t zrna + vegetativna masa N 21,7 27,0 kg (26) x 6 = 156 kg P2O5 9,2 9,6 kg (9,5) x 6 = 57,0 kg K2O 13,4 13,7 kg (13,6) x 6 = 82,6 kg (potencijal njive, sorte, godine x planirani prinos = iznee se tolika koliina hraniva sa prinosom) Tri nivoa obezbeenosti hraniva: P205 50 - 100% (vie od iznetog prinosa) K2O 80 - 100 % (od iznetog prinosa)

siromano < 10 mg/100 g

30 - 50% (vie od iznetog prinosa) 60 - 80 % (od iznetog prinosa) srednje obezbeeno 0 (vie od iznetog prinosa) 50 - 60 % (od iznetog prinosa) dobro > 20 mg/100g Primer: 16 mg/100 gr zemljita P2O5 57,0 x 50% = 27,5 + 57,0 = 84,5 85 kg/ha 24 mg/100gr zemljita K2O 82,6 x 50% = 41,3 41 kg/ha Kod fosfora vraamo vie od iznetog prinosa, jer u zemljitu nema mineralne materije iz koje bi se mogao osloboditi fosfor. Kod kalijuma, kod raspadanja lesa ima mnogo kalijumovih jona, u glinenim mineralima. Vraamo samo ono to iznosimo prinosom, jer e se raspadom nadoknaditi ostalo. Ako se povea koliina P2O5 i K2O do 15 mg tada se prinos poveava, sa nivoa obezbeenosti 15 20 mg prinos stagnira, posle 25 mg prinos poinje da pada, a preko 40 mg poinje toksina vrednost (postoje zemljita sa 100 200 mg). Setva bitni vreme, nain i dubina setve. Za setvu treba koristiti sortno isto seme jer se poveanje prinosa opravdava time. Seme treba biti zdravo i da ima dobru klijavost i da je dezinfikovano od patogena koji su na semenjai (vri se hemijskim i biofizikim metodama plazmom elektrona). O roku setve treba uzeti u obzir agroekoloke uslove regiona i agroekoloke uslove regiona u datoj godini. Optimalni rok je onaj koji za datu godinu i date uslove obezbeuje da penica u zimu ue u fazi punog bokorenja i zavrenim procesom I i II faze kaljenja - u tom sluaju je uspeno prezimljavanje. Optimalna setva zavisi od agrotehnikih uslova regiona i sorte. U naim uslovima povoljan rok setve je od 5 25. oktobra, u zavisnosti od sortimenta rok se pomera od 1 30. oktobra, a tolerantni rok setve je 10 15. novembar. Penica se moe sejati i posle ovog roka, ali e to imati znaajan uticaj na prinos. Rani rokovi (1 10.X) Pobeda, Rusija, Pesma, Sara, Stepa ; srednje rani rokovi (5 20.X) Evropa 90, Renesansa, Mina, Bajka, Sofija ; optimalni rok (5 31.X) Prima, Anastasija, Sanja, Nevesinjka (fakultativna ozima penica, nije tipina jara, a ni ozima). Koliina semena po 1 m2: u zavisnosti od sorte seje se od 450 -650 klijavih zrna! 450 500 klijavih zrna (Lira, Pobeda, Renesansa, Evropa 90, Nevesinjka, Rusija) ; 500 550 klijavih zrna (Prima, Proteinka, Mina) Izraunavanje upotrebne vrednosti i koliine semena: Uv % = Kl % x C % /100 = 90 % (Uv upotrebna vrednost ; Kl klijavost ; C istoa) (Ks koliina semena)

Ks = broj klijavih zrna na m2 x masa 1000 zrna / upotrebna vrednost

Nain setve penica se seje uskoredo sa razmakom redova 12,5 cm (mali broj sejalica 15 cm), u redu gusta setva. Dubina setve je 3 5 cm. Na lakim zemljitima dublja setva, a na tekim zemljitima plia. Kod jesenjih uslova ako se kasni sa rokom setve seje se plie i obrnuto. Kod jarih, obrnuto ako je kasnija setva dublje se seje, jer se poveava temperatura i zemljite se bre sui pa dolazi do suenja klijanaca. Mere nege razlikujemo: jesenje, zimske i prolene Jesenje valjanje, sa obaveznim brananjem i navodnjavanjem ako ima uslova za to. Valjanje se izvodi u sunim jesenima (zbog boljeg kontakta semena i zemljinih estica), stvaraju se kapilarne pore, podie se vlaga 5 10 cm i skuplja se vlaga oko semena. Valjanje se vri sa glatkim valjcima, posle ide brana da rastrese 1 2 cm zemljita. Brana se kai za valjak (klinovi su tanke ice ili lanci spojeni i oni restresu povrinu zemlje da bi prekinuli kapilarnu mreu do povrine). Valjak ne ide na vlano zemljite! Zalivanje ne sme se prvo raditi predsetvena priprema, pa zalivanje, pa setva! Treba prvo sejati, pa tada zaliti (ne zalivati pranastu strukturu, jer se posle stvara pokorica)! Zimske razbijanje ledene kore, prosecanje ili otvaranje kanala za odvoenje suvine vode. Ledena kora moe da se pojavi kao leea ili visea (na snenom pokrivau je opasnija, ali se i lake razbija). Ako je zemljite toplo, ledena kora ne dozvoljava da toplota isparava, poveana je temperatura u prizemnom sloju, poveano disanje i dolazi do nedostatka kiseonika ispod ledene kore kao i poveanja potronje materija iz vora bokorenja to prouzrokuje slabljenje biljke. Razbiti koru jer prodor hladnog vazduha zaustavlja disanje biljaka. Lomljenje kore se vri gaenjem traktorima (seenje guma dodatni trokovi). Uguenje od suvine vode vri se odvodnjavanjem brazdama do kanala pored

parcele, a otvaranje brazde na stog vri se jednobrazdnim plugom. Duboko smrzlo zemljite, a gore sneg loom obradom stvoren pluni on. Glejni horizont ne dozvoljava proputanje. Prolene prihranjivanje, borba protiv korova hemijskim putem (herbicidi), drljanje, valjanje, navodnjavanje. Valjanje ako u toku zime imamo naizmenino zamrzavanje i odmrzavanje zemljita dolazi do tzv. podlubljivanja i zemljite postaje rastresitije. Ako su u prolee topli i suvi vetrovi zbog rastreenog zemljita koren izgubi kontakt sa zemljitem i vetar isuuje vie pora nego to je potrebno, topao vetar vri veu transpiraciju, a koren ne moe da obezbedi vodu, pa dolazi do suenja. Pre suenja vriti valjanje da bi sabili zemljite i obezbedili kontakt zemljita i korena. U vlano prolee, kia sabija zemljite. Prilikom valjanja koristiti glatke valjke (ako zemlja upada u cipele zemljite je jako rastreseno). Drljanje vlana zima prouzrokuje nedostatak kiseonika, a da bi obezbedili kiseonik vrimo drljanje, a i zbog toga da bi dolo do razvoja korena. Ispod 2 % kiseonika u biljci biljka staje sa rastom. Za drljanje se koriste lake drljae, popreko po redovima (unitava i tek iznikle korove). Zalivanje ako je sua i ako je penica pod sistemom. Zalivna norma je 30 60 litara/m2. Prihranjivanje krajem januara ili prvih dana februara uzimaju se uzorci zemljita (1 uzorak na 10 -20 ha, ako je isti predusev, ukupno 15 20 uzoraka), odmaknete se od ivice za irinu rasturivaa i po principu skakaca (ahovski princip) po dijagonali uzimati uzorke sondom 0 30 cm, 30 60 cm, 60 90 cm, svaki sloj pojedinano i ovi uzorci se spajaju i to je prosean uzorak od 1 kg. Smea se homogenizuje, pa se pola odbaci. Uzorak se stavlja na 0 6 C u prenosne friidere, do laboratorije. Nmin se meri (mineralni azot). Izraunavanje: y = 146,51 0,72 x (x koliina azota) y = 146,51 0,72 105 kg = 70,91 kg N/ha kg ubriva = 70,91/46% x 100 = 70,91/33% x 100 = 70,91/27% X 100 = UREA AN KAN

Ne bi trebala UREA (jer postoji mogunost gubitka N u gasovitom stanju ako se ne rastvori). Trebalo bi AN ili KAN (jer N treba brzo iskoristiti). Tri osnovne grupe sorata: I grupa od 70,91 kg N/ha 15 kg N (Evropa 90, Nevesinjka, KG - 56) II grupa 100% (Pobeda, Renesansa, KG - 100) III grupa od 70,91 kg N/ha + 15 kg N (Proteinka, Prima, Zlatka) Ukoliko je potrebno vie od 100 kg N/ha tada se dva puta vri prihranjivanje, jednom pri kraju bokorenja 70% i ostalih 30% na poetku vlatanja. Primena herbicida u sluaju potrebe ako je jako zakorovljena parcela u fazi punog bokorenja koriste se: Monosan herbi (15 25 l/ha), Maton (0,5 1 l/ha), Granistar (15 25 g/ha), Pasangran DP (3,5 l/ha), Lintur (150 -180 g/ha), Mustang (0,4 0,6 l/ha), Starane (0,4 0,8 l/ha). Treba ih primeniti u danima sa temperaturom iznad 0 C i kada je vremenska prognoza takva da u toku noi temperatura nee pasti ispod 0 C. etva Izvodi se u punoj zrelosti, moe jednofazno, dvofazno ili viefazno. Jednofazno etva kombajnima u punoj zrelosti (vlanost zrna ispod 16%). Ako je vlanost 16 % vri se isuivanje tj. produvavanje sveeg vazduha do 13 %, a ako je iznad 16 21 % mora se vriti vetako dosuivanje zagrevanjem. Dvofazno izvodi se u dve faze: prva faza je koenje i odlaganje pokoenih biljaka u otkose na visoko pokoenu strnjiku, 21 24 % vlage kosidba, takve biljke brzo gube vlagu i vri se kombajniranje kombajnima kod kojih je na hederu formiran pick-up ureaj umesto kosidbenog ureaja. Prednost je to biljke brzo gube vlagu i moe se poeti pre sa etvom. Viefazna koenje, vezivanje u snopove, snopovi se denu u krstine, zatim se voze na ekonomsko dvorite, slau u kamare i tada se vre na vralice.

JEAM (Hordeum vulgare)

Red Poales, porodica (familija) Poaceae, podporodica Pooidae, rod Hordeum.(eng. Barley) PRIVREDNI ZNAAJ JEMA. Jeam zauzima etvrto mesto meu itima u svetu, iza penice, pirina i kukuruza. Znaaj jema proizilazi iz njegove raznovrsne upotrebe. Slui kao ljudska hrana na severu i u planinskim rejonima. Kvalitet hleba je lo (sladunjavog ukusa, loeg mirisa, brzo se sui, ne narasta, puca, nema upljina, teko je svarljiv, nadima stomak), pa se zbog toga retko upotrebljava za spravljanje hleba. Dosta se troi u oljutenom vidu kao kaa, gerla. U centralnoj Evropi, SAD i drugim delovima sveta ima veliki znaaj u industriji piva i slada. Slad se upotrebljava za proizvodnju piva, a sladni sirup se upotrebljava u pekarstvu, poslastiarstvu, tekstilnoj industriji, farmaciji (laksantno sredstvo), u proizvodnji sladnog mleka, alkohola, siretne kiseline i kvasca. U junim rejonima jeam prvenstveno slui za ishranu stoke. Od oljutenog zrna prave se griz pahuljice, a slui i kao surogat kafe. Pri preradi zrna dobija se oko 56% gerle, plus sitna zrna, brano i mekinje, koje se koriste za ishranu stoke. Jeam se moe upotrebiti za ishranu stoke i u zelenom stanju, a koristi se i u silai. Za ishranu stoke i za prostirku koristi se jemena slama. Za proizvodnju piva koriste se sorte dvoredog jema (sadraj belanevina do 12%). Vieredi jemovi imaju vie belanevina (16-18%), pa se koriste u ishrani stoke. POVRINE I PRINOSI JEMA U SVETU (prosek 2001-2002). Region Svet Evropa Rusija Kanada Turska Australija panija Ukrajina Nemaka Francuska Povrine (ha) 54 168 142 28 213 903 8 843 100 3 849 550 3 620 000 3 408 000 3 046 950 3 863 500 2 041 078 1 674 000 Prinosi (t/ha) 2,55 3,26 2,17 2,33 2,07 1,66 2,38 2,66 5,97 6,20 Proizvodnja (t) 138 174 545 91 875 072 19 094 000 9 064 100 7 500 000 5 845 500 7 288 950 10 272 000 12 211 428 10 369 746 Proizvodnja (t) 270 000 342 000 369 000 300 000 252 164 423 484 354 546 330 171

POVRINE I PRINOSI JEMA U SCG (prosek 1996-2002). Povrina (ha) Prinos (t/ha) 1996 143 000 1,90 1997 133 000 2,57 1998 135 000 2,73 1999 117 000 2,56 2000 110 618 2,28 2001 131 056 3,23 2002 132 080 2,68 prosek 128 822 2,56

POREKLO JEMA. Prema Vavilovu postoje dva glavna i jedan sporedni genetski centar porekla jema: a) Istonoazijski centar obuhvata Kinu i Japan. Iz ovog centra vodi poreklo vieredi jeam (sa i bez osja - furkatum, pleviaste, gole, jare, ozime i fakultativne forme),

b) Abisinski centar obuhvata planinske oblasti Etiopije i Eritreje. Iz ovog centra vode poreklo sve

forme i varijeteti jarog jema, c) Prednjeazijski sporedni centar obuhvata Siriju, Palestinu, srednju Anadoliju i dr. Ovde je najrasprostranjeniji dvoredi divlji jeam - Hordeum spontaneum. Ima dvoredih i vieredih jemova. Jeam spada u najstarije kulturne vrste. Gajen je u Egiptu pre 7000 godina. Gajili su ga i Rimljani. Jeam je iz Italije proiren u druge evropske zemlje (Francusku, vajcarsku, a zatim u Belgiju, Nemaku i Englesku). Kod nas je jeam gajen pre dolaska Slovena na Balkan, a gajili su ga Sloveni i u staroj postojbini. PRARODITELJI. Praroditelj kulturnih jemova nije tano utvren. Smatra se da je dvoredi jeam nastao od divljeg dvoredog jema - Hordeum spontaneum. Za praroditelja vieredih jemova smatra se divlji dvoredi jeam - Hordeum ischnatherum, od koga je umnoavanjem broja klasaka nastao vieredi jeam. U novije vreme pronaen je divlji vieredi jeam - Hordeum agriocrithon, pa se pretpostavlja da su od njega postali vieredi kulturni jemovi sa pleviastim zrnom. Prirodnim ukrtanjem izmeu divljih jemova stvoreni su dananji dvoredi i vieredi pleviasti jemovi. Prema Popovu, goli i prelazni jemovi postali su mutacijom i javljaju se kasnije. GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST. Jeam ima najvei areal rasprostranjenosti, kako na sever, tako i na jug, meu svim itima, usled njegovog velikog polimorfizma. Idui od zapada na istok, severna granica gajenja jema u Evropi je na 70O s.g.., u Aziji 61O 54 s.g.., Americi 35O s.g.., a na jug ide do 10O s.g.. Na junoj polulopti jeam se gaji od 10 do 58 O j.g.. Jeam ima visok stepen prilagoavanja na razliite uslove. Zbog toga se moe gajiti i u pripolarnim oblastima, na planinama, polupustinjama, suptropskim i tropskim, kao i u surovim uslovima kontinentalne klime. Vieredi jeam ima iri, a dvoredi ui areal rasprostranjenosti. Dvoredi jeam ima vee zahteve prema umerenim temperaturama, veim koliinama padavina i njihovom pravilnijem rasporedu u toku vegetacije. U vertikalnom smeru jeam ide do 2000-4000 m nadmorske visine. BOTANIKA KLASIFIKACIJA JEMA. U zavisnosti od broja plodnih klasaka na useku vretena klasa, izvrena je podela na sledee 3 podvrste: 1. Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum) vieredi (estoredi) jeam, Na jednom useku vretena klasa nalaze se tri klaska i sva tri su razvijena i plodna. 2. Hordeum sativum ssp. distichum - dvoredi jeam, Na jednom useku vretena klasa nalaze se tri klaska, ali je plodan samo sredinji. Ostali (boni) klasci su neplodni, i u veoj ili manjoj meri reducirani. Sa svake strane vretena obrazuje se po jedan vertikalni red klasaka. 3. Hordeum sativum ssp. intermedium - prelazni jeam (nema privredni znaaj). Mogu da budu plodna od 1 - 3 klaska, bez pravila. OSOBINE PIVSKOG JEMA. Jeam je osnovna sirovina za proizvodnju piva. U proizvodnji piva se koristi slad. On daje pivu specifian prirodan ukus i aromu. Pivski jeam treba da ispuni izvesne fizike, hemijske i bioloke osobine pa da bude dobra sirovina za proizvodnju piva. A) FIZIKE osobine: - Masa 1000 zrna ne sme biti manja od 40 g. - Da su zrna na preseku branasta to je znak manjeg sadraja belanevina, - Da su zrna po obliku i krupnoi ujednaena radi jednovremenog bubrenja i klijanja pri proizvodnji slada. Zrna dobrog pivskog jema treba da su iroka 2,5-2,8 mm, - Da ima to tanje plevice, tako da njihova masa ne iznosi vie od 8-12% od mase zrna, - Da su zrna slamasto ute boje, - Da ima hektolitarsku masu najmanje 65 kg. B) BIOHEMIJSKE osobine: - Da sadri vode najvie 13%, - Da je sadraj belanevina 9-12%,

Kod kvalitetnog jema za pivo procenat skroba ne sme biti manji od 60%, V) BIOLOKE osobine: - da je pivski jeam sortno ist, da zrna imaju to veu klijavost i energiju klijanja. Posle kvaenja, za 3-4 dana zrna treba da isklijaju najmanje 90%. Slad je osnovna sirovina za proizvodnju piva. On predstavlja nakvaeno, proklijalo i osueno zrno sa odstranjenim klicinim koreniem. Proizvodnja slada se odvija kroz sledee operacije: a) ienje, pri kome se odstranjuju sve neistoe, b) klasiranje (I klasa preko 2,5 mm i II 2,2-2,5 mm prenika zrna, sve ostalo ide u stonu hranu). c) namakanje traje 40-50 sati na 10-15OC, pri emu sadraj vode u zrnu mora da iznosi 42-46%. d) naklijavanje se vri u 'Saladinovim ormanima' na temperaturi od 13-16OC i kada korenii porastu do 2/3 svoje duine u roku od 6-7 dana, tada je naklijavanje zavreno i poinje e) suenje na temperaturi od 45-85OC za vreme 24-48 sata, dok sadraj vlage u klijalom zrnu ne spadne na 4-5%. Sledea radnja je odstranjivanje korenia ili 'ienje slada'. Tako dobijen slad odlazi u silose na uvanje. Najvanije sorte jema i njihove osobine:
Sorte Vreme setve Gustina setve Klijavih kg/ha zrna/m2 250-350 250-350 300-350 300-350 300-350 350-400 350-450 350-450 350-450 150-190 150-190 150-180 150-180 160-190 160-190 170-200 170-200 160-180 Vreme unoenja azota Osnovna Prihrana doza 1/1 1/1 1/1 1/1 1/1 1/1 1/1 Odnos N:P:K Masa 1000 zrna 46-48 45 45 45 45 44-46 47 45 44 Zapreminska masa

Ozimi krmni jeam Novosadski 20.IX-5.X 313 Galeb 20.IX-5.X Ozimi pivski jeam Novosadski 25.IX183 15.X Novosadski 25.IX293 10.X Novosadski 25.IX519 10.X Jari pivski jeam Novosadski 15.II294 10.III 15.IIPek 15.III 15.IIJelen 10.III 15.IIViktor 10.III

1:0,4:0,4 1:0,4:0,4 1:0,8:0,8 1:0,8:0,8 1:0,8:0,8 1:1:1 1:1:1 1:1:1 1:1:1

74 75 75-78 77 74 74 74 73 73

EKOTIPOVI JEMA. Pod uticajem razliitih uslova gajenja formirana su 3 razliita ekoloka tipa jema. Oni se razlikuju kako po nainu upotrebe tako i po biolokim osobinama. Jeam ima ozime i jare forme. Ozimost kod jema nije u tolikoj meri izraena kao kod rai i penice, mada postoje sorte ozimog jema koje su po ozimosti jednake ozimoj penici. Kod jema postoje tipine jare, prelazne i vie ozime, mada apsolutno ozimih formi nema. Najdui stadijum jarovizacije traje 35-45 dana. Jeam ima bri porast od penice, iri list i veu lisnu masu. Korenov sistem je slabije razvijen. Bolje se bokori od penice. U prolee bre raste nego penica. Osipanja nema, osim kod prezrelih useva, ali je vreteno klasa lomljivo, pa otuda mogu nastati gubici. Severni tip jema i jare forme odlikuju se kratkom vegetacijom od 60-110 dana. Nemaju velike zahteve prema toploti. Severni jemovi, poto uspevaju na niim temperaturama, sadre manje belanevina, a vie skroba. Zato se prvenstveno koriste u pivskoj industriji i ljudskoj ishrani, a delom i stonoj. Ovaj tip jema ima velike zahteve u pogledu vlage, ne podnosi suu i visoke temperature. Srednjoevropski tip jema obuhvata veinu kvalitetnih sorti pivskog jema selekcionisanih u uslovima srednje Evrope. Za proizvodnju pivskog jema najpogodnija je umerena klima, bez naglih kolebanja i sa ravnomernim rasporedom padavina. Za njegovo uspevanje povoljno je vrlo rano prolee. Najbolji rejoni za proizvodnju pivskog jema su ono u kojima je vegetaciona sezona kratka,

sa kiovitim letom (planinska podruja u naoj zemlji). U naim nizijskim rejonima klimatski uslovi sa manje taloga i suvljim letom nepovoljno utiu na razvoj pivskog jema. Oblano vreme u vlanim rejonima povoljno utie na sintezu ugljenih hidrata, a suvo, sunano i toplo vreme utie na poveanje sadraja belanevina. Ovaj tip jema osetljiviji je od junog tipa na visoke temperature i u toplijim rejonima daje zrno slabijeg kvaliteta. Pripada jarim formama. Juni ili ozimi tip jema se odlikuje po tome to moe da izdri niske temperature i suu bolje od srednjoevropskog tipa. On je manje osetljiv na visoke temperature, suu i toplotni udar od ozime penice. USLOVI USPEVANJA JEMA. Zahtevi prema toploti. Jeam klija na 1-2OC, optimum je 15-22OC, a maksimum 28-30OC. Mlade biljke ozimog jema mogu izdrati mrazeve od -4 do -5OC bez tetnih posledica (izmrzavaju samo vrhovi listova), a posle pravilnog kaljenja mogu izdrati do -12OC. U periodu od nicanja do klasanja (kod jarog), odnosno od nastavka vegetacije do klasanja (kod ozimog), najpovoljnija temperatura vazduha je 20-22OC, a pri sazrevanju 24OC. Za jeam su opasne niske temperature za vreme cvetanja i sazrevanja zrna. Zahtevi prema vodi. Od svih pravih ita jeam je najotporniji prema sui jer ekonomino troi vodu i ima mali transpiracioni koeficijent (jari 300-350, a ozimi oko 450). Jeam ima vee potrebe za vlagom u prvim fazama razvoja korenovog sistema. Zahteva najmanje vlage za klijanje od drugih pravih ita (50%). Najosetljiviji je na nedostatak vlage pri kraju svetlosnog stadijuma, to dovodi do sterilnosti i manjeg prinosa. Jeam troi dosta vode u fazi bokorenja, a naroito izmeu poetka vlatanja i klasanja. Kritian period za vlagom je i u periodu nalivanja zrna. Jari jeam je najosetljiviji na smanjenje vlanosti zemljita u fazi 6 listova. Zahtevi prema zemljitu. Jeam ne podnosi suvie kisela, a takoe se slabo razvija na peskovitim zemljitima. Poto ima slabije razvijen korenov sistem, jeam trai bolja zemljita, ali i tu postoje razlike. Srednjoevropskom tipu odgovaraju zemljita srednje plodnosti, a junom bogatija zemljita - istog kvaliteta kao i za penicu. AGROTEHNIKA JEMA. PREDUSEVI za jeam su isti kao i za penicu (okopavine). Najbolji predusevi za ozimi jeam su suncokret ili rane sorte soje, a za jari jeam eerna repa i kasni hibridi kukuruza. Ne treba koristiti preduseve koji iza sebe ostavljaju dosta azota. Jeam je dobar predusev za sve okopavine i industrijske kulture, ali je veoma nepovoljan za penicu, a i ona za njega. Dobro podnosi ponovljenu setvu. OBRADA je kao i za penicu. Za jeam zemljite treba da bude to rastresitije. Za ozimi jeam obrada mora da pone ranije nego za penicu, jer se ranije seje. UBRENJE za jeam je specifino u zavisnosti od ekolokih tipova. Pri ovome se vodi rauna o slabijoj razvijenosti korenovog sistema i o potrebama usvajanja veih koliina hranljivih materija u saetom roku, ali treba imati u vidu i lako poleganje jema. Koliina NPK hraniva zavisi od cilja proizvodnje jema, tipa zemljita, njegove plodnosti, reakcije sorte na ubrenje, potencijalne rodnosti, otpornosti na poleganje i klimatskih inilaca. Sa 100 kg zrna i odgovarajuom koliinom slame iznosi: 24 kg N, 12 kg P2O5 i 22 kg K2O. Prema nameni gajenja menjaju se i odnosi NPK hraniva (tabela sorti). Posebno se mora voditi rauna o azotu, zbog neotpornosti jema prema poleganju. Jeam najvie usvaja azot, pa kalijum i fosfor. Usvajanje azota i kalijuma traje do kraja vegetacije, ali se ipak veina usvoji odmah u prolee pri kretanju vegetacije i u fazama intenzivno brzog porasta. Fosfor se usvaja u ranijim fazama. U periodu od nicanja do kraja intenzivnog bokorenja jeam iskoristi fosfora i kalijuma, a tek u toj fazi poinje najintenzivnije iskoriavanje azota. Zbog toga jeam ima najvee potrebe u azotu izmeu bokorenja i vlatanja. Treba imati na umu da jeam veoma dobro koristi produno dejstvo azota iz zemljita i ubriva datog kao predusev. Kod pivskog jema daje se prevaga P i K ubrivima, jer N u veim koliinama utie na povean sazdraj belanevina, a P i K na povean sadraj skroba i branavosti zrna. Ukoliko je zemljite siromano azotom, azotna ubriva utiu na poveanje prinosa pivskog jema bez osetnog sadraja belanevina. Za pivski jeam, naroito ako dolazi iza ubrenih okopavina koliina ubriva iznosi (kg/ha): N 20-60, P205 40-60, K20 40-50. Za stoni jeam i razliite zemljine uslove okvirne koliine su (kg/ha): N 60-100, P205 50-80,

K20 40-80. P i K se unose u jesen pod osnovnu obradu, N se manji deo unosi u jesen, vei deo se koristi za prihranjivanje krajem februara, do polovine marta. P i K se mogu uneti i pod prethodnu kulturu (na rezervu). Kod prihranjivanja treba voditi rauna o brem razviu jema nego penice, pa ga treba ranije zavriti (u fazi bokorenja, a najkasnije 10 dana pre vlatanja). SETVA. Vreme setve ozimog jema treba podesiti tako da se on to bolje ukoreni i razbokori pre zime, ali i da se ne razvije suvie bujno, jer to utie na slabije prezimljavanje. Vreme setve i gustina setve (tabela sorti). Pivski jeam ne sme imati povoljne uslove za bokorenje, zato se seje na 10-12 cm meuredno. Ozimi stoni jeam se seje 12-15 cm meuredno. Dubina setve zavisi od itavog niza faktora. Na vlanim i tekim zemljitima 3-4 cm, a na suvim i lakim 4-6 cm. Jari jeam se seje na 3-4 cm dubine. NEGA. Valjanje je obavezno nakon setve, zbog male koliine semena, a korisno je i po izlasku iz zime, jer utie na sklop poveavajui produktivno bokorenje i razvoj sekundarnih korenova. Ostale mere nege su kao kod penice. Jeam je osetljiviji na herbicide od penice, a posebno na ostatke atrazinskih preparata. ETVA. Da bi se postigao to bolji kvalitet zrna pivski jeam se anje na poetku pune zrelosti. Nezrela zrna sadre vie belanevina, a uz to su mutna i bez sjaja. Ukoliko se sui temperatura ne sme prei 40OC, ukoliko je vlanost zrna iznad 14%. Ozimi jeam stie pre etve penice, a jari jeam oko polovine etve penice (6-7 dana ranije nego ozimi). Zbog toga se prekida etva penice i prelazi na jeam. Stoni jeam se vie osipa. U punoj zrelosti njegov klas se lako lomi, zato se anje u votanoj zrelosti u to kraem roku (3-4 dana).

OVAS (Avena sativa)

Red Poales, porodica Poaceae, podporodica Pooidae, rod Avena. (eng. oat) PRIVREDNI ZNAAJ OVSA lei u kvalitetu njegovog zrna i malim zahtevima prema uslovima gajenja, pa moe da uspeva i u rejonima gde druga ita daju manje prinose. Ovas se uglavnom upotrebljava za stonu hranu (naroito za ishranu konja). Nekada se koristio za spravljanje hleba, a danas ne. Hemijski sastav zrna: vode 11,5%, sirovih proteina 11,8, BEM 58%, sirovih masti 5%, celuloze 10,3% i mineralnih materija 3,7%. U zrnu ovsa nalazi se manje ugljenih hidrata, 2-3 puta vie masti, a belanevina priblino jednako u odnosu na druga prava ita. Zbog toga, a naroito zbog kvaliteta belanevina, od ovsenog zrna se u prehrambenoj industriji proizvode lako svarljivi proizvodi velike hranljive vrednosti: ovsene pahuljice, ovsene flekice, griz, ovseno brano. Za ishranu stoke, ovseno zrno je bolje od kukuruznog, jer sadri vie svih aminokiselina (osim triptofana). Zato se sva druga hraniva u ishrani stoke svode na ovsene jedinice. Za ishranu stoke slui i vegetativna masa ovsa (sama ili u smei). Ovsena slama je jedna od najboljih (u odnosu na slamu drugih ita) za ishranu stoke. U naoj zemlji povrine pod ovsem su se smanjile, jer u itorodnim podrujima ostala ita daju vei prinos, a i broj konja se smanjio. POVRINE I PRINOSI POD OVSEM U SVETU I KOD NAS (prosek 2001-2002). Povrine (ha) Prinosi (t/ha) Proizvodnja (t) Svet 13 334 892 1,98 26 361 820 Evropa 8 660 167 2,08 18 065 790 Rusija 4 451 500 1,50 6 689 500 Kanada 1 339 200 2,04 2 733 040 SAD 809 985 2,12 1 717 168 Ukrajina 550 800 1,87 1 027 930 Poljska 560 895 2,48 1 391 608 Finska 433 550 3,21 1 395 272 panija 457 150 1,71 783 921

vedska 280 220 Nemaka 233 236 Velika Britanija 119 000 Najvee prinose ima Irska (6,95 t/ha).

3,83 4,64 5,75

1 072 262 1 083 416 685 196

POVRINE I PRINOSI POD OVSEM U SCG (prosek 1996-2002). Povrina (ha) Prinos (t/ha) Proizvodnja (t) 1996 85 549 1,53 131 000 1997 73 203 1,83 134 000 1998 71 000 1,90 135 000 1999 67 000 1,82 122 000 2000 63 127 1,52 96 209 2001 61 205 2,06 126 167 2002 58 261 1,88 109 667 prosek 68 478 1,79 122 006 POREKLO. Ovas je poreklom iz Evrope, Azije i Afrike, ali je u proizvodnju uveden u Evropi pa se smatra 'evropskim itom'. Postoje 3 ishodna centra ovsa: 1. srednja i zapadna Evropa, odakle vode poreklo Avena brevis i Avena sterilis, 2. istona i jugoistona Azija, odakle vode poreklo Avena sativa i Avena nudae, 3. Afrika, odakle je Avena fatua, a iz Sredozemlja je Avena byzantina. Praroditeljima dananjeg kulturnog ovsa smatraju se Avena fatua i Avena sterilis. Ovas je ito najsevernijih rejona Evrope kao i planinskih rejona srednje Evrope. U Evropi je gajen 1700 godina p.n.e. GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST ovsa je manja u odnosu na ostala prava ita. Gaji se izmeu 35Oi 65O s.g. (optimum 44-65O) i 30O i 50O j.g.. Idui na jug od 44O s.g.. povrine pod ovsem se smanjuju, jer ovas ne podnosi visoke temperature, pa se u tim rejonima gaji uglavnom u planinskim predelima. BIOLOKE OSOBINE. Ovas je jara kultura. Tipino ozimih formi nema, ali se sreu izvesne poluozime fakultativne forme koje se odlikuju dugim stadijumom jarovizacije. Kod kulturnog ovsa (Avena sativa) stadijum jarovizacije je kratak (10-14 dana) i prolazi pri temperaturi 2-5OC, a svetlosni stadijum je dug, dok je kod nekih drugih vrsta obrnuto. Duina vegetacionog perioda kod jarog ovsa kree se 70-120 dana, a kod ozimog 270-280. Ozimi ovas je biljka toplijih krajeva. Zahtevi prema toploti. Ovas je biljka severnih rejona, pa nema velike zahteve prema toploti. Bioloki minimum za klijanje ovsa iznosi 1-2OC, za nicanje i formiranje vegetativnih organa 4-5OC, formiranje generativnih organa, cvetanje, plodonoenje i sazrevanje 10-12OC. Proizvodni optimum za nicanje je 6-12OC, formiranje vegetativnih organa 12-16OC, formiranje generativnih organa i cvetanje, za plodonoenje i sazrevanje 16-22OC. Ozimi ne podnosi golomrazicu, izmrzava na -13OC. Klijanci ovsa podnose niske temperature u prolee do -8OC. Osetljiv je niske temperature u doba cvetanja. Ovas ne moe da podnosi visoke temperature i suu u toku leta, a naroito mnogo strada od toplotnog udara. Zahtevi prema vodi. S obzirom na brz razvoj korenovog sistema, ovas manje strada od prolene sue nego jara penica, ali on ne moe da podnosi visoke temperature i suu u toku leta, kada mnogo bre strada od penice i jema. U odnosu na ostala ita, ovas ima najvee zahteve prema vodi i to kroz itav vegetacioni period. Za klijanje zahteva 65% vode od mase zrna. Ovo se objanjava velikim transpiracionim koeficijentom (400-600) i najveom lisnom povrinom meu pravim itima. Kritian period za vodom je od vlatanja do metlienja. Ovas naroito strada ako nedostatak vlage nastupi 10-15 dana pred metlienje. Zahtevi prema svetlosti su umereni, ali treba voditi rauna o fotoperiodskoj reakciji pojedinih sorti. Severne sorte trae due dnevno osvetljenje, a june sorte krae. Zahtevi prema zemljitu. U odnosu na druga ita, ovas ima male zahteve prema zemljitu. To se objanjava dobro razvijenim korenom i sposobnou usvajanja hraniva iz tee rastvorljivih jedinjenja. Meu svim itima, najbolje uspeva na teim i vlanim zemljitima. Dobro uspeva i na novoosvojenim povrinama, krevinama. Slabije uspeva na zaslanjenim zemljitima.

AGROTEHNIKA OVSA PLODORED. Ovas u plodoredu obino dolazi na poslednje mesto, jer zbog dobre usisavajue moi korena, najbolje koristi ostatke hranljivih materija, a to je pogreno, jer se tada ne moe oekivati visok prinos ovsa. Dobri predusevi su ranostasne ubrene okopavine i leguminoze. Ne podnosi monokulturu (pauza 2-3 godine). Lo je predusev za sva strna ita, jer iscrpljuje i isuuje zemljite. IZBOR SORTE. Sorti ima malo, to su fakultativno ozime vrste, ali ipak dominiraju jare sorte. Starije domae sorte su NS-2, NS-6, NS-jari, kragujevaki, topiderski. U proizvodnji su i strane sorte Kondor, Astor, Zlatna kia, a meu njima novije su Flemings cronjn, Flemings Nenj, Leanda, a od naih je to Mediteran. Nova sorta jarog ovsa je NS-go-1 (golozrni jari ovas). OBRADA. Ovas nema posebne zahteve u pogledu obrade. Za ozimi ovas obrada mora poeti ranije zbog ranije setve. Za jari ovas, uz osnovnu obradu, treba u ravniarskim krajevima obaviti i grubu predsetvenu pripremu. UBRENJE. Ovas se odlikuje rastegnutim, ali dosta ravnomernim usvajanjem hraniva u toku vegetacije. Za vreme porasta u stablo i fazi izbijanja metlice treba najvie hraniva. Reakcija ovsa na ubrenje je velika, pa se u ogledima sa ubrivima koristi kao test kultura. Ovas je veliki potroa azota i kalijuma, ali se mora paziti na poleganje. Sa 100 kg zrna i odgovarajuom koliinom slame iznosi: N 2,5 kg, P 0,8 kg i K 3,2 kg. Orijentacione koliine ubriva su: N 60-80 kg/ha, P2O5 40-50 kg/ha i K2O 40-50 kg/ha. Za ozime forme N+P+K pred osnovnu obradu, N u dva prihranjivanja (krajem zime i u poetku vlatanja). Za jari ovas N predsetveno, a N u toku intenzivnog bokorenja ili ceo N predsetveno. SETVA. Ovas je kultura rane setve, bez obzira da li se radi o ozimoj ili jaroj setvi. Seje se najkasnije do kraja septembra. Kasnije posejan se slabije bokori i vie izmrzava. Vreme setve ozimog ovsa se poklapa se vremenom setve ozimog jema. Jari ovas treba sejati u prvoj nedelji poetka prolenih radova, a to je u naim uslovima u toku marta, a ponekad i krajem februara. Setva se obavlja u redove na 12,5 cm. Dubina setve: ozimi 3-4 cm, jari 2 cm. Ovas je osetljiv na duboku setvu. Za ozimi ovas treba obezbediti 500-550 klijavih zrna/m2 to iznosi 120-160 kg semena/ha, a za jari 400-500 klijavih zrna/m2 to iznosi 120-150 kg semena/ha. NEGA useva. Nema posebnih zahteva, vai isto kao za ostala prava ita. ETVA. Ovas neravnomerno sazreva nego druga prava ita, a posle etve ne sazreva naknadno i osipa se, pa je tee odrediti pravi momenat za etvu. Zrna u metlici sazrevaju od vrha i periferije ka sredini. Najpodesniji momenat za etvu ovsa je kada su zrna na donjem i unutranjem delu metlice u utoj, a na gornjem i perifernom delu metlice u punoj zrelosti. etvu je najbolje obavljati dvofazno, jer se tada najmanje osipa. Zrno se uspeno uva ako u njemu nema vie od 14% vlage.

Prosolika ita
Kukuruz (Zea mays)
latinski naziv potie od grke reci zea ito i mahis polatinjena re mays kukuruz Privredni znaaj: Ima veliki privredni znaaj za ishranu ljudi i domaih ivotinja. Koristi se zrno ili cela biljka. Za domae ivotinje se koristi cela biljka u sveem, siliranom i suvom stanju. Zato to ima irok areal gajenja ima i visok potencijal za prinos i veliku plastinost. Zbog irokog areala gajenja postoji veliki broj hibrida, razliite vegetacije i razliite upotrebe. Veliki potencijal za prinos u SAD (25 t/ha), kod nas (18 t/ha). Ukupna produkcija organske materije je 70 80 tona i na taj nain se proizvede do 22 000 jedinica za ishranu zivotinja u stoarstvu. Zrno za ishranu ljudi se koristi u oplemenjenom obliku (u razvijenom delu sveta industrijskom preradom razni proizvodi kojima se dodaju neki drugi sastojci). U nerazvijenom delu sveta se koristi u neoplemenjenom obliku brano (palenta, kaa, kaamak). Zbog velikog prinosa ovaj vid je znaajan za ishranu velikog broja ljudi. Industrijskom preradom zrna treba da se dobiju etiri osnovne frakcije: mekinje, roasti endosperm, branavi endosperm i klica. Iz klice se dobija ulje i ovo ulje spada u kategoriju najkvalitetnijih ulja (najkvalitetnija ulja su redom orahovo, kikirikijevo, bundevino, maslinovo, kukuruzovo, suncokretovo, sojino, uljane repice). Kukuruzovo ulje u krvotoku nezamuuje krv, a ostala zamuuju krv. Preradom cele biljke kukuruza moe da se dobije 554 proizvoda, a prema novijim podacima preko 1000 proizvoda! Od zrna se moe dobiti skrob, a od njega alkohol, ulje, dekstrin. Od stabla se moe dobiti furfural, hartija, kukuruzne pahuljice, deija hrana, griz i eer. ecer se dobija na vie naina iz zrna, ako se skrob cepa putem enzima dobija se kristalni eer, glukoza i fruktoza. Preradom kukuruzne krupice i razliitog mlevenja dobijaju se razliite frakcije brana (za cornfleks krupnija frakcija brana, za smoki sitnija frakcija (1 mikron) navlaena). Ukoliko se skrob razlae neenzimski dobija se teni sirup koji se koristi u proizvodnjii bombona, sokova, piva, alkohola i bezalkoholnih pia, hleba, peciva, u farmaceutskoj industriji (tena glukoza). Daljim cepanjem glukoze dobija se sorbitol (njegovom daljom preradom se dobija sintetiki vitamin C) i manitol. Fermentacijom eera se dobija mlena kiselina koja se koristi u proizvodnji elea, sireva, u salamurenju, demova, sladoleda itd. Dekstroza u kristalnom stanju se koristi za supe u kesicama, gustin, elatin itd. Mlena kiselina se koristi u farmaceutskoj industriji za dobijanje sintetike smole koja se koristi za proizvodnju linoleuma. Smatra se da od ukupne proizvodnje kukuruza 85% ide na proizvodnju (mesa i mleka) i ishranu stoke, a 15 % je semenska roba i industrijska proizvodnja. Perspektiva gajenja u razvijenom delu sveta se povrine smanjuju, a poveavaju prinosi pa se poveava proizvodnja. U nerazvijenom delu sveta potrebe se zadovoljavaju poveanjem povrina. Agrotehniki znaaj kukuruza veliki znaaj , intenzivna tehnologija gajenja. Biljna vrsta koja svojom tehnologijom gajenja obezbeuje dobra fizika, hemijska i bioloka svojstva zemljita. Biljna vrsta posle koje se mogu postii visoki prinosi drugih gajenih biljaka. Poreklo: Kukuruz je poreklom iz Novog sveta, a uza domovina mu je centralni i juni Meksiko. ira domovina je Centralna Amerika tj. severni delovi June Amerike i juni delovi Severne Amerike. Na podruju dananjeg Meksika kukuruz je gajen 4500 hiljada godina pre nove ere. Gajile su ga civilizacije Maja, Inka i Asteka. Praroditelj kukuruza nije utvren i postoji vie teorija. Smatra se da kukuruz Teozinta i Tripsanum vode poreklo od zajednikog praroditelja. Otkriem Amerike kukuruz je prenet u paniju, pa u Italiju, posle u Francusku, posle u Afriku, zatim u Tursku i tek tada stie i u Srbiju. Geografska rasprostranjenost: Biljka junih krajeva, veliki zahtevi prema toploti, ali se ipak gaji na severu zbog njene plastinosti, zbog razliite namene (silani), zbog hibrida kratke vegetacije (60 70 dana), pa do 240 dana trajanja vegetacionog perioda. Areal gajenja kukuruza ograniava temperatura letnja tri meseca od 19 C i izoterma sa nonim temperaturama 12,8 C, junska izoterma 17 C. Na severnoj polulopti kukuruz se

gaji od 0 53 s.g.., a optimalni reon je 15 45 s.g.. Bioloke osobine: Zahtevi kukuruza prema temperaturi: Minimalna temperatura za klijanje i nicanje je 8 C. Proizvodni minimum je 10 C, a optimalna temperatura je 20 C (maksimalna temperatura je 35 C). Na duinu perioda od setve do nicanja utiu temperatura, dubina setve, koliina pristupane vode u zemljitu i geomagnetizam zemljita. Suma efektivnih temperatura je iznad 8 C, a za klijanje 28 29 C, nicanje 55 C, to je ukupno 83 C. Za svaki cm dubine setve preko 4 cm potrebna je dodatna suma temperature od 7 C. Za vlagu se takoe vri korekcija. Faza usporenog rasta biljaka je faza od nicanja pa do 9 11 listova. U ovoj fazi se intenzivno razvija koren (april, maj). Treba obezbediti uslove da se to bolje razvije koren. U ovoj fazi optimalna temperatura je 18 20 C. Biljke u ovoj fazi mogu da izdre mrazeve od -2 do -3 C sa oteenjem lisne povrine manje ili vie. U fazi 5 6 listova taka rasta je jo uvek ispod povrine zemljita i nema opasnosti od izmrzavanja i propadanja biljaka, ak i ako doe do izmrzavanja listova. U ovoj fazi nepovoljne su niske temperature od -6 do -8 C, jer je zemljite hladno pa je dodatno manje razvijanje korena. Temperature iznad 20 C isto su nepovoljne, jer prouzrokuju brz prolazak faza to ima negativan efekat na visinu prinosa. U ovoj fazi formira se svega 3 5% ukupnog prinosa. Niske temperature u ovoj fai potenciraju bokorenje i formiranje zaperaka (bone grane). Intenzivni porast stabla u danima traje isto kao i prethodna faza. Optimalna temperatura je 20 C, a minimalna 10 C. Formira se 48 52% prinosa, dnevno 250 kg prinosa po hektaru. Faza formiranja zrna traje od 20 30 dana (zavisno od hibrida). U tom momentu po zavretku u zrnu ima 70% vode i 30% suvih materija. U tom periodu sintetie se 29 35% prinosa, koji se sintetie od svilanja do sazrevanja. Nalivanje zrna ova faza traje 25 -28 dana i u njoj se sintetie 48 53% prinosa. Mora biti vlage, vlaga u ovoj fazi opada sa 75% na 35% vlage u zrnu. Votana zrelost traje od 11 17 dana i sintetie se 12 14% prinosa. Vlaga se smanjuje sa 35% na 25% ili 27,5%. U votanoj zrelosti i to u prvoj fazi sintetie se svega 3 5 % prinosa. Vlaga se smanjuje i obino ide na 20 25% vlage u zrnu (koanka). Zahtevi kukuruza prema vodi: Kukuruz je biljka koja ima velike zahteve prema vodi, zbog visokog prinosa troi velike koliine vode. Moe se gajiti u onim podrujima u kojima u toku vegetacije padne 200 litar/m2 ili 200 300 litara/m2 ako su te padavine pravilno rasporeene. Postoje razliiti kritini periodi, a najbolje je ih je vezivati za fenoloke faze. Prema Kijakovu, kritini period je 20 dana pre metlienja i 10 dana posle svilanja (5 6 dana izmeu metlanja i svilanja). U naim agroekolokim uslovima za visoke prinose treba da padne sledea koliina vode po m2 po mesecima: april 25 l, maj 75 l, jun 90 l, jul 100 l, avgust 95 l, septembar 40 l ukupno 425 litara vode po m2 u vegetaciji. U tom sluaju kukuruz bi bio obezbeen sa dovoljnom koliinom vode u toku vegetacije. U naim agroekolokim uslovima prosean manjak je 90 l/m2 (to varira izmeu 70 230 l/m2). Kod nas se proizvodi u semiaridnoj klimi pa treba sve mere prilagoditi tome. Zahteve kukuruza prema vodi treba ceniti prema bioklimatskim koeficijentima po mesecima: maj 0,11 ; jun 0,18 ; jul 0,18 ; avgust 0,18 ; septembar 0,11 litara po m2 na dan za svaki stepen srednjih dnevnih temperatura. Primer: 1. maj 11 C x 0,11 = 1,21 l 2. maj 20 C x 0,11 = 2,2 l Godine koje imaju viak padavina u prolee su kritine, jer e koren ostati plitko poto je azot u gornjem sloju i koren se ne razvija, ak i pri maloj sui koren i biljka doive stres to prouzrokuje pad prinosa. Zahetvi kukuruza prema mineralnoj ishrani: Koriste se makro, mikro i korisni elementi. Tri osnovna elementa deficitarna. Azot i K2O biljke

intenzivnije usvajaju do svilanja, a najintenzivnije u fazi od 9 11 listova pa do oplodnje (30 35 dana). U tom periodu biljka usvoji 66,6% azota i 72,1% kalijuma. Fosfor i kalcijum biljke usvajaju ravnomerno tokom cele vegetacije. U periodu 9 11 listova do oplodnje 30 35 dana biljke usvoje 55,6% fosfora i 64,2% kalcijuma. Sa 1 t zrna i vegetativnom masom kukuruz iznese: N 18 21 kg P2O5 11,4 13,2 kg K2O 14,6 16,1 kg Zahtevi kukuruza prema zemljitu: Kukuruz ima velike zahteve prema zemljitu, kako prema fizikim tako i prema hemijskim osobinama. Zemljite ima ulogu i zadatak da akumulira to veu koliinu vode, da je sauva i stavi na raspolaganje biljci onog trenutka kada je biljci neophodna. To mogu da obezbede duboka rastresita zemljita dobrih fizikih svojstava. Istovremeno sa vodom, zemljite treba da raspolae dovoljnom koliinom lako pristupanih hraniva. Ta hraniva zemljite treba da stavi biljci na raspolaganje. To mogu obezbediti zemljita dobrih hemijskih i fizikih osobina. Ako zemljite ne raspolae sa dobrim fizikim i hemijskim svojstvima agrotehnikim merama treba to zemljite prilagoditi optimalnom stanju. Za visoke i stabilne prinose neophodna su duboka, plodna i rastresita zemljita. U naim agroekolokim uslovima to su: ernozem, livadska i ritska crnica (lakeg mehanikog sastava), plodne gajnjae i plodni aluvijumi. Tehnologija gajenja: Izbor sorata u naim uslovima ranije su se gajile domae sorte i populacije kukuruza i to: Rumski zuban, idski zuban, Novosadsi uti zuban, Flajman, Beli i uti osmak. Posle II svetskog rata stiu ameriki hibridi kukuruza (etvorolinijski), a kasnije i dvolinijski (Kanzas). Ubrzo stiu domai hibridi iz Zemunpolja, hibridi novosadske selekcije, Zagreba, Osijeka Sada pored domaih imamo i strane hibride. Hibridi se dele u tzv. FAO grupe zrenja (100 1000). Za nae podruje znaajne su grupe zrenja 300 700. Grupa zrenja 200 300 ima duinu vegetacije 100 120 dana, 13 15 listova, klip je postavljen 60 80 cm i obino u momentu berbe ima 15 20% vlage Srednje rani hibridi (400 500) duina vegetacije 120 130 dana, broj listova 15 17, klip 80 100 cm, vlaga 20 25% Srednje kasni hibridi (600 - 700) duina vegetacije 130 140 dana, 17 19 listova, visina klipa 100 120 cm, vlaga u momentu zrenja 25 30% Hibridi FAO grupe zrenja 200, 300 i 400 se gaje u brdsko-planinskom podruju na nadmorskoj visini 600 800 m (600 m za grupu 400, a 800 m za grupu 200) Hibridi FAO grupe zrenja 500 600 se gaje na nadmorskoj visini 400 600 m Hibridi FAO grupe zrenja 600 700 se gaje na nadmorskoj visini 200 400 m U naim uslovima se gaje hibridi 400 (predusev za penicu), 500 i 600 FAO grupe zrenja. Izbor hibrida - treba voditi rauna o njegovom prinosu, duini vegetacije, otpornosti stabla na poleganje, sui, toleranciji stabla na bolesti i tetoine, o kvalitetu zrna za utroak za prirast. Treba voditi rauna o strukturi setve (na koliko e posle povrina doi penica), voditi rauna o opremljenosti gazdinstva (poeljno i rani i kasni i srednji kukuruz grupe zrenja). Otpornost stabla na poleganje veoma bitna. Pravilan izbor hibrida ravnomerno upoljava radnu snagu dug period berbe, setve i optimalne agrotehnike mere. Plodored, predusevi, monokultura kukuruz dolazi na elo plodoreda, na prvom mestu ili na drugom mestu posle eerne repe (eerna repa kukuruz suncokret ili soja penica). Kukuruz se do pojave kukuruzne zlatice mogao gajiti u monokulturi. Posle pojave kukuruzne zlatice kukuruz se mora gajiti u plodoredu, inae on sam sebe podnosi u monokulturi. Larva kukuruzne zlatice se razvija u zemljitu, jede koren, a odrasli jedu svilu pa ako su brojni smanjuju oplodnju. Dobri predusevi za kukuruz su: penica, suncokret, eerna repa, konoplja, lucerka, soja (nije ba povoljna). Dobrim agrotehnikim merama treba obezbediti dobre uslove za vlagu, jer su i eerna repa i kukuruz veliki potroaci vode.

ubrenje kukuruza sa 1 t zrna i vegetativnom masom kukuruz iznese N 18 21 kg x 10 t = 210 kg (30-50%) = 84 kg P2O5 11,4 13,2 kg x 10 t = 132 kg + 0% = 132 kg K2O 14,6 16,1 kg x 10 t = 161 kg 50% = 80,5 kg P2O5 21 mg/100 gr zemljita K2O 28 mg/100 gr zemljita Da li emo uneti 30, 40 ili 50% azota u predsetvenoj pripremi tj. u jesen zavisi od letnjih padavina. Za taj prinos (10 tona) ubrimo sa 84 kg N, 132 kg P2O5 i 80,5 kg K2O Odgovara ubrivo 10:20:10 , ali se ne ubri 84:168:84 kg (ukupno 840 kg) nego se ubri u odnosu 66:132:66 kg (ukupno 660 kg) + 18 kg UREA, zbog toga to K2O imamo u suviku u zemljitu navedeno NPK ubrivo se zaorava. U prolee pre predsetvene pripreme uzmu se uzorci zemljita po istom principu kao i kod penice (povrina 10 15 ha, 1 uzorak na istom predusevu, na istom tipu zemljita), jedan uzorak se sastoji iz 15 do 25 pojedinanih uzoraka. Kod kukuruza uzorci se uzimaju u slojevima od po 30 cm do dubine od 120 cm. posle analiza i rezultata potrebna koliina ubriva se izraunava formulom: y = a b ((c+d) e) y potrebna koliina azota u prolee a potrebna koliina azota u prolee za formiranje 1 t zrna i vegetativne mase b planirani prinos c koliina azota koja je analizom utvrena u zemljitu po Nmin metodi (lako pristupani amonijani i nitratni azot) d mineralna sposobnost zemljita e koliina azota koja ostaje na kraju vegetacije y = 21 10 t [(94+ 90) 25] = 210 159 kg = 51 kg 51 kg azota treba uneti predsetveno. Moe AN (33% N) , KAN (27% N) , UREA (46% N) 51/33 x 100 = kg AN 51/27 x 100 = kg KAN 51/46 x 100 = kg UREA Celokupnu koliinu azota treba uneti pre predsetvene pripreme, pre druge, a posle prve predsetvene pripreme. Kod ovog naina obrauna nedostatak metode je da se isplanira a i b , d moe da se odredi za svaku parcelu. Obrada moramo uzeti u obzir fizika svojstva zemljita, vremenske uslove tj. koliinu padavina na datom lokalitetu, sistem obrade (da li se gaji u sistemu obnavljanja i zasnivanja ornice). Treba voditi rauna o sudbini etvenih ostataka. Ako se kukuruz gaji van sistema zasnivanja i obnavljanja ornice i ukoliko se etveni ostaci uklanjanju sa parcele, tada se ore na dubinu 20 25 cm, a ako se etveni ostaci zaoravaju, a kukuruz se gaji na teim tipovima zemljita u aridnijim (suvljim) uslovima, tada se ore na dubinu 30 35 cm. Lako zemljite aridni uslovi malo vea dubina. Koliina i usitnjenost etvenih ostataka odreuje kvalitet obrade. Ako su dobro usitnjeni mogua je plia obrada do 5 cm i obrnuto. Ako se kukuruz gaji u sistemu zasnivanja i obnavljanja ornice i ako kukuruz dolazi na drugo mesto u plodoredu ore se na 20 25 cm. Ako dolazi na prvo mesto plodoreda tada se dubina prilagoava sistemu zasnivanja ornice. Ako obnavljamo ili zasnivamo ornicu oranje se vri na 35 45 cm. Ornica se ne zasniva na zemljitima gde ne moe da se ore vie od 30 cm tj. humusni sloj treba da je dublji od 30 cm. Obradom treba obezbediti dubok humusno-akumulativni sloj u koji e se izvriti akumulacija vode. Obradom treba unitavati tj. zaoravati korove, treba etvene ostatke ili stajnjak rasporediti po to dubljem sloju zemljita, jer se na taj nain regulie vodno-vazduni i toplotni reim,

kao i rad mikroorganizama i obezbeuje se optimalan nivo hraniva u zemljitu. Predsetvena priprema treba stvoriti optimalno rastresit sloj zemljita izvan zone semena (iznad semena) i optimalno zbijen sloj debljine 5 6 cm ispod zone polaganja semena. Ovaj optimalno zbijen sloj na koji se polae seme prilikom setve treba da obezbedi kapilaran dotok vode do semena, da obezbedi pravilno ukorenjavanje ponika i to bolji kontakt izmeu zemljinih estica, semena i korena klijanca. Ovaj sloj treba da je debljine 4 6 cm. Povrinski rastresit sloj iznad semena treba isto da je debljine 5 6 cm. Treba da je rastresit, da obezbedi to lake nicanje mlade biljice, smanji otpor klijancu prilikom nicanja, treba da je rastresit da obezbedi to bre poniranje padavina u dublje slojeve kako ne bi dolo do rasplinjavanja strukturnih agregata i formiranja pokorice. U tom sluaju pokorica prua veliki otpor klici prilikom nicanja. Pokorica moe izazvati pucanje koleoptile ispod povrine zemljita (pokorice), to e prouzrokovati razvoj listova ispod povrine zemljita i propadanje klijanca. Predsetvenom pripremom treba unititi ponike korova. I predsetvena priprema se izvodi neto dublje 10, 12 14 cm. Izvodi se rano u prolee setvospremaima kada to vremenski uslovi dozvoljavaju tj. kada zemljite nije prezasieno sa vodom i kada prolazak mehanizaije ne izaziva veliko gaenje i sabijanje zemljita. Cilj ove prve predsetvene pripreme je da se popravi vodno-vazduni reim, da se zemljite oslobodi suvika vode, da se popravi odnos nekapilarnih i kapilarnih pora kako bi se stvorili povoljni uslovi za izvoenje ostalih agrotehnikih mera. Ovom pripremom treba poveati uee nekapilarnih pora. U to vreme su ve ponikli korovi koji niu na temperaturi do 5 C i te ponike treba unititi predsetvenom pripremom. Neposredno pred setvu izvodi se II predsetvena priprema koja ima za cilj da stvori povoljne uslove za klijanje semena i nicanje biljaka, izvodi se na dubini oko 10 cm. Pre ove pripreme primeni se potrebna koliina azotnih ubriva. Predsetvenom pripremom ubriva se meaju sa zemljitem i unitavaju korovi koji niu na temperaturi 5 8 C. Setva elementi: vreme, nain i dubina setve. Kukuruz se seje irokoredno, sa razmakom redova 70 cm, a u redu razmak je 20 32 cm, to zavisi od duine vegetacije hibrida (rani gue, kasni ree) i zavisi od tipa hibrida (sa uspravnim listovima gue, sa poloenim listovima ree). Ako u toku zime ima optimalna koliina zimskih padavina seje se gue i obrnuto. Ako se ima pravilan raspored azota u dubini profila (najvie azota na dubini 60 cm) bie dobri prinosi i seje se guce. Optimalna gustina koriguje se 10 15% gustine biljaka. Dubina setve zavisi od tipa zemljita, vremena setve i od vlanosti. Na lakim zemljitima se seje dublje, na teim zemljitima se seje plie. U ranijim rokovima setve seje se plie, a u kasnijim rokovima se seje dublje. Dubina setve kukuruza je 4 6 (7) cm. Vreme setve: optimalni rok je 5 25. april, tolerantni rok je 1 30. april, izuzetno do 5. maja. Mere nege u toku vegetacije izvode se razbijanje pokorice posle setve, a pre nicanja ako se ista pojavi. Pokorica se formira pri preobilnom vlaenju i kada je zemljite preterano usitnjeno i dovedeno do prakastog stanja, a predsetvenom pripremom smo trebali stvoriti sitno-grakastu do sitno-oraastu strukturu. Pokoricu razbijamo jeastim valjkom (lak drveni valjak sa metalnim klinovima) ili upotrebom rotacione kopaice. Valjak se vue upravno na pravac redova da se ne bi desilo da se oteti mnogo biljaka u jednom redu. Rotaciona kopaica se vue popreko. Meuredno kultivisanje izvodi se 2 3 puta u toku vegetacije u zavisnosti od pojave pokorice i korova. I kultivisanje se izvodi kada biljke imaju 3 5 listova, II kultivisanje se izvodi u zavisnosti od pokorice i korova, a III kultivisanje do momenta kada klines traktora dostie visinu stabla (kada diferencijal dodiruje stablo). Prvo kultivisanje na dubinu od 6 8 10 cm, a tree kultivisanje na dubinu 3 4 (2) cm. Prvo kultivisanje je najdublje jer treba obezbediti prolaz vode, a kad se razvije koren smanjuje se dubina. Pokoricu razbijati kad se formira i kad to vlanost zemljita dozvoljava. Borba protiv korova moe biti hemijska i mehanika. Od mehanikih mera najznaajnije su: meuredno kultivisanje i okopavanje. Od hemijskih mera najznaajnija je primena herbicida, a herbicidi za suzbijanje korova u kukuruzu su: Dual 500 EC + Atrazin + Afalon u koliinama 3+1+2 posle setve, pre nicanja Dual + Atrazin + Bladex u koliinama 3+1+3 posle setve, pre nicanja Laso + Atrazin + Afalon u koliinama 4+1+2 posle setve, pre nicanja Laso + Atrazin + Bladex u koliinama 4+1+3 posle setve, pre nicanja Dual + Banvel 480 3+0,6 Dual posle setve, a pre nicanja, a Banvel u fazi 2 5 listova

Laso + Banvel 480 4+0,6 Laso posle setve, a pre nicanja, a Banvel u fazi 2 5 listova Za suzbijanje sirka u kukuruzu se koristi: Motivel (1,25 l/ha u fazi 3 7 listova) ; Tel (40 gr/ha u fazi 3 7 listova) ; Tarot (60 gr/ha u fazi 3 7 listova) Zalivanje ako se kukuruz gaji u sistemu za navodnjavanje, zalivanje se vri na osnovu vodnog bilansa kad se doe do kritinog nivoa obezbeenosti zemljita vodom. Zalivna norma treba da je 30 50 l/m2 vea koliina vode, a ree se zalivanje vri 2,3 ili 4 puta. Berba kukuruz moe da se bere u klipu i zrnu. U klipu se bere kombajnima beraima, bere se sa 25% ili manjim postotkom vlage u zrnu, jer se sa tom vlagom klip moe bezbedno skladititi u ardacima. Ako se berba izvodi u zrnu, a zrno silira berba poinje sa 35%vlage i treba berbu zavriti do 25% vlage. Ukoliko se zrno posle berbe sui treba poeti berbu blagovremeno i usaglasiti je sa ostalim tehnolokim operacijama, usaglasiti se godinom. Poeljno je da u zrnu bude to manje vode, jer su tada manji trokovi suenja. Treba voditi rauna da se ceo heder menja.

Zrnene mahunjae
Soja (Glycine hispida)
Privredni znaaj: Gaji se zbog semena koje ima najvei sadraj belanevina 36 48% (oko 40% u praksi). Belanevine su kvalitetnog aminokiselinkog sastava, sadre proteine, i esencijalne aminokiseline (lizin, triptofan, metionin itd.). Visoka rastvorljivost belanevina 72 95%, dobra svarljivost, 1 kg sojinog brana = 3,5 kg goveeg mesa ili 2,3 kg svinjskog mesa. Ulje sadri 17 26% (oko 20% u proseku), obrnuto od suncokreta koji ima 40% ulja, a 20% belanevina. Soja se esto ubraja i u uljane biljke. Od semena soje se u svetu dobija duplo vie ulja nego od suncokreta. Ulje ima karakteristian miris (miris ribe). Soja sadri bezazotne materije tj. ugljene hidrate 20% , vitamine A, B1 tj. B2 i manju koliinu vitamina C, D, E i K. Nain upotrebe soje zrno se zrelo ili zeleno koristi kao varivo ili preno, kao surogat kafe. Ulje se koristi u ljudskoj ishrani, prehrambenoj industriji (majonez, margarin, biljna mast), tehnolokoj industriji za dobijanje sapuna, biodizel biljno ulje koje se esterifikuje, u indusriji boje i lakova, obezmaeno brano koje se dodaje hlebu, testeninama, keksu itd. ime se poveava hranljiva vrednost, griz, mleko, sir (tofu sir), sosevi, klica (kao salata). Mogu se izdvojiti iz zrna sojini proteini, ljuspice koje se koriste kao dodatak jelima, dodatak suhomesnatim proizvodima tzv. teksturirani sojini odresci (komadi, nicle). Ostaci se koriste za dobijanje plastinih masa, lepkova itd. Od soje se dobija i sojina sama, u njoj ima 44% belanevina i ona je najkvalitetnija proteinska komponenta u stonoj koncentrovanoj hrani. Cela biljka soje se moe koristiti za stonu ishranu kao svea masa ili u silai (smea sa nekim od ita, najbolje kukuruzom). Agrotehniki znaaj rana okopavina posle koje se uspeno moe gajiti penica. irokoreda zrnena mahunjaa koja ima visok sadraj proteina u vegetativnim delovima pa zbog toga kao etveni ostaci imaju dosta azota. Dobra kao predusev zbog uzanog C N odnosa (1:20) i poboljava strukturu zemljita. Poreklo: Vodi poreklo sa Daleko Istoka tj. iz Kine, u kombinaciji sa pirinem daje istu kombinaciju belanevina u hlebu kao i penica. Praroditelj je Glycina ussuriensis. U Kini se gajila pre 5000 godina, u Evropu je stigla u 18. veku, a u naoj zemlji se gaji od 20. veka (znaajnije povrine tek od 1975. godine). Geografska rasprostranjenost: Soja se gaji do 50 s.g.. i 45 j.g.. Povrine se stalno poveavaju, iznad 70 miliona ha pod sojom, u Jugoslaviji povrine pod sojom su 110 656 ha, a prosean prinos je 1,88 t/ha. Prinos je varijabilan to zavisi od faktora sredine.

Sortiment: Sorte se dele po duini vegetacije u 13 grupa: 000 - sorte kratke vegetacije (ispod 90 dana), kod nas se ne gaje ; 00 vegetacija 95 100 dana (Jelica, Krajina) ; 0 vegetacija 115 120 dana (Backa, Afrodita) ; I grupa zrenja duina vegetacije 120 130 dana (Balkan, Ravnica, Novosaanka) ; II grupa zrenja duina vegetacije preko 130 dana (Vojvodina, Moravka) ; iznad - znatno dua vegetacija, pa se kod nas ne gaje. Kod nas se gaje 0, I i II grupa zrenja. Bioloke osoine: Zahtevi soje prema temperaturi: Soja zahteva toplo i vlano leto i prohladnu i suvu jesen sa malim kolebanjem dnevne i none temperature (min. 5 7 C). Proizvodni minimum je 8 10 C (temperatura setvenog sloja). Otpornost na niske temperature -2,5 3 C. Optimalna temperatura je 21 23 C (a u sazrevanju 14 16 C), dok je minimalna temperatura 17 C. Zahtevi soje prema vodi: Transpiracioni koeficijent je 600 litara/kg, kritini period za vodu je cvetanje i formiranje mahuna i semena. U sluaju sue dolazi do opadanja cvetova to je karakteristino za sve zrnene mahunjae. Ukoliko se sua javi u cvetanju smanjenje prinosa je 50%, u fazi formiranja mahuna gubici su 80%, a u poetnoj fazi do cvetanja soja je otporna na suu. Zahtevi soje prema svetlosti: Soja je biljka kratkog dana. Ako se pomera za 1 C sever jug ne dolazi do promene vegetacije. Zahtevi soje prema zemljitu: Soja zahteva plodna, strukturna zemljita sa dobrim agrotehnikim uslovima na veim zemljitima, a ne odgovaraju kisela zemljita sa pH 6,6 7,2. Tehnologija gajenja: Mesto u plodoredu ima povoljan uticaj na druge biljke, nalazi se izmeu kukuruza i penice. Podnosi ponovljenu setvu. U Americi se gaji u dvopolju sa kukuruzom. Svi predusevi su dobri, sem suncokreta. Obrada vana je blagovremena jesenja ili zimska obrada 25 30 cm u sistemu zasnivanja i obnavljanja ornice. Predsetvena priprema kao i kod ostalih kultura. Prvi put se vri ravnanje i izjednaava se vlaga, a smanjuje se i dodirna povrina sa vazduhom unosi se vazduh. Ovaj sloj se brze zagreva, bre nie, a samim tim je bra i vegetacija. Usitnjavanje se vri u toku zime (led ima veu zapreminu od vode za 9%). ubrenje za 100 kg zrna + vegetativna masa potrebno je: N 7,1 kg P2O5 16 kg K2O 1,7 kg Soja ima dosta visoke zahteve prema azotu, ali se 2/3 azota se dobija azotofiksacijom. Soja se zato ubri malim koliinama azota koji je neophodan dok se ne formiraju kvrice. Predsetveno ubrenje se vri dve nedelje pre nicanja. Na plodnim zemljitima neubrenje soje ne smanjuje prinos, no zbog biljaka se preporuuje ubrenje sa 50 kg P2O5 i K2O po hektaru. Setva kod soje se koriste sorte, a seme nema sortnu istou, jer bi se dobili nii prinosi. Gajenje deklarisanog semena, istoce 98%, a klijavosti minimum 80% (seme lake gubi klijavost). Seme se pre setve inokulira sa azotofiksirajuim bakterijama. Seje se kad se postigne temperatura 8 9 C, dok je optimalni rok posle eerne repe, a pre kukuruza. Prvo se seju soje duze vegetacije, a posle krae. Sorte 00 postrni usevi, a rok setve je do 1. jula. Setvu obavezno obavljati u sistemu za navodnjavanje. Ako ne nikne odmah u junu datum nicanja u julu, jedan dan jula je kao etiri dana

oktobra. Soja se moe gajiti kao zdrueni uslov za kukuruz, 2+2 reda sa silau. Setva je irokoreda ako je razmak na 50 cm, a rastojanje u redu 3 5,5 cm. Ako se seje na rastojanje 3 cm moe biti duplo vie biljaka na hektaru. Setva na 70 cm (kao kukuruz i suncokret) se obavlja na manjim gazdinstvima koja nemaju sejalice za 50 cm tj. za repu. Uz smanjenje razmaka biljaka u redu, dobijaju se neto nii prinosi 5 10%, zbog tehnikih razloga prisutni. Broj biljaka je 500 000 / ha, a dubina setve je 4 6 cm. Sorte krae vegetacije su manje bujne i seje se vie biljaka po ha i obrnuto. Sorte 00 imaju 550 600 Sorte 0 imaju 500 Sorte I imaju 400 450 Sorte II imaju 350 400 Izraunavanje: 1 biljka = 50 cm x 4 cm = 200 cm2 = 0,02 m2 1 biljka : 0,02 m2 = x : 10000 m2 (1ha) x = 1 x 10000 / 0,02 = 50000 biljaka po hektaru Problem kod ovog naina setve je jer se podeava razmak izmeu semena, a nisu sva semena klijava. Rastojanje isejanih semena u redu (RISUR): RISUR = 1 000 000 x Uv % / BBPH x MR (cm) = 1 000 000 x 88,2 / 50 000 x 50 = 3,53 Uv (Uv = Klijavost x istoa / 100) upotrebna vrednost MR meuredni razmak BBPH broj biljaka po hektaru Da bi imali 50 000 biljaka po hektaru treba posejati 56 896 biljaka. Setvena norma: kg/ha = M (1000) gr x 100 / RISUR x MR (cm) = 140 x 100 / 3,53 x 50 = 79,3 kg Ova koliina semena po hektaru se kree od 80 do 100 kg. Mere nege razbijanje pokorice (posle jake kie suvo vreme), bitna struktura zemljita, unoenje stajnjaka i pripremljenost zemljita, jer se time smanjuje mogunost formiranja pokorice. Ako se razbija, pokorica se razbija lakim drljaama ili rotacionim kopaicama. Borba protiv korova je druga agrotehnika mera, koja se radi mehaniki tri puta meurednim kultivisanjem. Preporuka jednog kultivisanja razbijanje pokorice, vie vode i vei prinos. Optimalna vlanost zemljita je bitna u obradi. Herbicidi postoji veliki broj herbicida. Mogu se primenjivati u etiri momenta: I momenat inkorporacija ili PPI (pre setve inkorporacija), unosimo ih u povrinski zemljini sloj i deluje u vidu para pa se setvospremaem unose na dubinu 10 cm (Trefan uskolisni korovi, bolje deluje u sunim uslovima) II momenat pre E, posle setve pre nicanja, dve grupe herbicida (1. Afalon, Prometrin deluju na irokolisne korove, suzbijaju se ; 2. Alahlor, Metahlor, Acetohlor i irokolisni i uskolisni korovi, imaju bolje dejstvo ako posle tretiranja padne mala kia) III momenat post E, posle nicanja do prvih par listova (Pasagran, Pivot, Flex, Galax, Dinam) IV momenat specijalni herbicidi protiv divljeg sirka i translokacioni herbicidi jer se premetaju iz stabla u rizome koriste se za korov velicine 15 20 cm jer bolje upije herbicid i vri translokaciju u rizome (Turore, Azil moe u suncokret i eernu repu). Uspena zatita od korova se postie herbicidima. hiljada biljaka po hektaru i 3 cm razmak u redu hiljada biljaka po hektaru i 4 cm razmak u redu hiljada biljaka po hektaru i 4,5 cm razmak u redu hiljada biljaka po hektaru i 5 5,5 cm razmak u redu

Navodnjavanje kritina faza je cvetanje i formiranje mahuna. Zbog stresa biljke treba zalivati ujutro i nou. etva u momentu kada biljka odbaci listove, a mahune su uto-mrke boje, seme odreene boje i vrstine u zavisnosti od sorte. etvu obaviti u to kraem roku zbog pucanja mahuna, ako se okia dolazi do pojave korova. Visina pojave mahune poeljno je da bude na 10 cm od zemlje (prve mahune su najkrupnije). Selekcijom treba uticati na podizanje prve mahune, na guu setvu to ima za posledicu vie biljaka i tree podrazumeva mogunost podeavanja mehanizacije zahvaljujui postignutom ravnom zemljitu u predsetvenoj pripremi, takoe bitno postavljanje valjaka plivajui heder. Ako se ne vodi rauna o etvi gubici su i do 20%. GMO (Genetski modifikovani organizmi): Unose se novi geni u biljku iz drugih biljaka, bakterija itd. koji ne postoje u samoj originalnoj biljci. Formiraju se aminokiseline u veoj koliini to dovodi do stresa kod ivotinja. Stvaraju se sorte koje su otporne na totalne herbicide.

PASULJ (Phaseolus vulgaris)

PRIVREDNI ZNAAJ. Pasulj se gaji radi semena koje je bogato belanevinama (23-30%). Belanevine pasulja su lako svarljive, a ljudski organizam ih dobro iskoriava. Pasulj je osnovno varivo u ishrani naeg stanovnitva. Sadri mnogo aminokiselina neophodnih ljudskom organizmu (tirozin, triptofan, lizin, arginin, histidi, cistin i metionin). Osim zrelog zrna, za ishranu se koriste mlade mahune (boranija) kao povre. Sadre oko 6% belanevina. Za ishranu stoke koristi se nadzemni deo kao zelena stona hrana. Slama je gruba, manje hranljive vrednosti i koristi se za ishranu ovaca. Dobar je predusev za mnoge biljke, a naroito za strnine. POVRINE I PRINOSI PASULJA U SVETU (prosek 2001-2002). Region Povrine (ha) Prinosi (t/ha) Proizvodnja (t) Svet 25 343 745 0,68 17 264 355 Indija 8 200 000 0,31 2 600 000 Brazil 3 798 515 0,72 2 735 480 Meksiko 1 873 685 1,01 1 355 320 Mianmar 1 849 548 0,79 1 467 330 SAD 602 060 1,85 1 123 935 Evropa 384 232 1,42 547 430 Belorusija 110 500 1,17 131 750 SCG 25 495 1,76 45 014 Najvee prinose ima Irska (5 t/ha). POREKLO. Od 17 vrsta pasulja, 9 su poreklom iz Novog, a 8 iz Starog sveta. Iz Novog sveta najznaajnije vrste su: Ph. vulgaris, Ph. lunatus, Ph. multiflorus, Ph. acutifolius. Za centar porekla kultrunog pasulja smatra se severozapadna Argentina, a za praroditelja Phaseolus aborigenus. Posle otkria Amerike brzo je prenet u Evropu. U nau zemlju je dospeo preko Italije, a najverovatnije se gaji od 17. veka. Druga grupa pasulja je poreklom iz june i jugoistone Azije. Pasulj je ovde poznat oko 5000 godina. Najstarija vrsta je Ph. angularis, a vana je jo i Ph. aureus. RASPROSTRANJENOST. Zahvaljujui velikoj hranljivoj vrednosti, polimorfizmu i mnogostrukoj upotrebi, pasulj je jedna od najrasprostranjenijih mahunjaa u svetu. NJegov areal je od 60O s.g.. do 50O j.g.. SORTE PASULJA. Sorte Duina vegetacije (dana) Masa 1000 zrna (g) Boja zrna

Zlatko 80 450 Zlatno uta Dvadesetica 67-70, vrlo rana 350-400 Bela Belko Srednje rana 310 Bela Maksa Srednje rana 440 Bela Sremac Rana 350-400 uto-zelena Balkan Srednje rana 330 Bela Slavonski zeleni uto-zelena Tetovac 95-100 720 Bela Graditanac 88 560 Bela Galeb 74 400 Bela Sorte mogu biti povijuave-pritkai (Tetovac, Graditanac) i uave (Zlatko, Dvadesetica, Galeb). Po duini vegetacije dele se na: rane (65-75), srednje rane (75-85) i kasne (preko 85 dana). ZAHTEVI PASULJA PREMA USLOVIMA USPEVANJA Vegetacioni period, zavisno od sorte, traje 65-140 dana. U povoljnim uslovima od setve do nicanja proe 10-11 dana. Cvetanje uavih sorti poinje 25-30 dana posle nicanja, a kod povijuavih nakon 40-50 dana. U cvasti prvo cveta donji cvet, a cvetanje u cvasti se zavrava za 10-15 dana. Cvetanje traje 2-3 dana, ali je opraivanje zavreno nekoliko asova pre otvaranja cveta. U cvetanju je pasulj osetljiv na zemljinu i vazdunu suu. Stvaranje mahuna i sazrevanje kod uavih sorti traje 30-45 dana, a kod povijuavih jo due. Prema toploti ima velike zahteve: Kardinalne temperature za Klijanje i Vegetativni Formiranje generativnih Plodonoenje pasulj (OC) nicanje porast organa i cvetanje Minimalne 12-13 12-13 15-18 12-15 Optimalne 15-18 16-26 18-25 20-23 Na visokoj temperaturi, uz nedostatak vlanosti opadaju pupoljci, cvetovi, a ponekad i mlade mahune. Ponici izmrzavaju na -1OC, a odrasle biljke izdre do -2OC. Od prvih slabih jesenjih mrazeva stradaju pupoljci i cvetovi, a od neto jaih cela biljka. Pasulj ima osrednje zahteve prema vlazi, ali je veoma osetljiv na nedostatak vlage u kritinom periodu. Kritian period je od pojave pupoljaka do sazrevanja. Naroito su tetni suvi vetrovi. Protiv sue pasulj se bori oputanjem listova. Bolje podnosi suu u prvom delu vegetacije. Ako se sua desi u periodu sazrevanja, seme ima grubu semenjau, teko se kuva i vari. Pasulj reaguje na duinu dana i intenzitet osvetljenja. NJegovi listovi imaju sposobnost da se prema suncu postavljaju pod odreenim uglom. Po reakciji na duinu dana sorte mogu biti: izrazito kratkog dana, izrazito dugog dana, slabe reakcije na duinu dana, koje vie reaguju na skraenje dana, slabe reakcije na duinu dana uopte. Najvee zahteve prema intenzitetu svetlosti ima u poetku vegetacije. Podnosi slabije zasenjivanje. Prema zemljitu ima velike zahteve. Slabo uspeva na tekim, vlanim, zbijenim, kiselim, slanim i podvodnim. Optimalna vlanost zemljita je 60-70% PVK, a nivo podzemne vode treba da je ispod 1 m. Najbolja su duboka, rastresita, plodna zemljita, neutralne reakcije kao to su ernozem, livadska crnica, laki aluvijum, plodne gajnjae i rastresitije smonice. AGROTEHNIKA PASULJA IZBOR SORTE. Za njivsko gajenje pasulja pogodne su uave sorte, jer odgovaraju savremenim mainama za negu i berbu. Za mehanizovanu berbu pogodnije su sorte sa kraim mahunama, koje u zrelom stanju ne dodiruju povrinu zemlje. Preimustvo imaju sorte belog zrna. PLODORED. Ne podnosi monokulturu (pauza 3 godine). Kao predusevi mu ne odgovaraju zrnene mahunjae, a moe da doe iza kukuruza, industrijskih biljaka i strnih ita. Dobar je predusev za strna ita. Posle ranih uavih sorti boranije moe da se zaseje kao postrni usev. OBRADA. Osnovna obrada na 30-35 cm. Posle strnih ita poore se na 15 cm dubine, drlja i povalja, a u jesen se duboko ore. Posle kasnih okopavina, odmah se ore i ostavi da prezimi u otvorenim brazdama. Predsetvena priprema se sastoji od 1-2 kultiviranja, prvo na 10 cm (krajem marta), a drugo na 6-

8 cm dubine (neposredno pre setve). UBRENJE. Prinosom od 100 kg zrna iznosi: 7-8 kg N, 1,5-2,2 kg P2O5 i 3,5 kg K2O. Za pasulj je od najveeg znaaja ubrenje sa P i K. Koliine ubriva: 30-50 kg N/ha, 80 kg P2O5/ha i 50-80 kg K2O/ha. PK idu pod osnovnu obradu, a N predsetveno (slui za obezbeenje biljke azotom u poetku vegetacije, do intenzivne azotofiksacije). 90% PK se usvoji u cvetanju. 20% potreba za N se podmiri iz ubriva, a 80% obezbeuju zemljite i kvrine bakterije. SETVA. Seme treba da ima najmanje 97% istoe, 90% klijavosti i najvie 16% vlage. Treba da je sortno, zdravo, a preporuljivo je da se pre setve tretira nitraginom. Rok setve. Seje se kad se zemljite zagreje na 12-15OC, a to je od 20. aprila do 10. maja. U godini sa normalno toplim proleem, u nas se seje 25.-30. aprila. U kasnijem roku, sve do 15. jula se seje za boraniju. uave sorte: gustina setve je najmanje 40 biljaka/m2, 50 x 5 cm. Moe i u kuice, 50 x 20 cm sa po 4 semena u kuici. Povijuave sorte: optimalan sklop je 30 biljaka/m2, 60-70 x 5 cm. ee se seje u kuice, 65 x 20 cm sa po 4 semena u kuici. Koliina semena je 100-200 kg/ha, zavisno od krupnoe semena i naina setve. Dubina setve je 3-6 cm. NEGA. Razbijanje pokorice drljanjem ako je potrebno. Nedelju dana po nicanju (kada se vide redovi) plitko se kultivira (5 cm). Drugo kultiviranje je kad su biljke visine 10-15 cm, a tree kad napola prekriju meuredni prostor. Dubina ova dva kultiviranja je oko 8 cm. Kad pritka dobije 4-5 listova, postavlja mu se oslonac da bi se uvijao. Pritke su visine 1,5-2 m. Protiv korova se koriste: posle nicanja (bentazon, metolahlor + metobromuron). Navodnjavanje se vri u periodu cvetanja i nalivanja zrna. ETVA. Pasulj se ubira runo ili mehanizovano (jednofazno i dvofazno). etva poinje kada je 2/3 mahuna zrelo, a lie poinje masovno da opada. Najpre sazrevaju donje, pa srednje mahune. Runa berba se obavlja upanjem celih biljaka ili odsecanjem srpom, a posle se vri. Za jednofaznu etvu postoje kombajni, ali se njima anju sorte ije mahune ne dodiruju zemlju. Kod viefazne etve prvo se kosi, sakuplja u valove, pa vri. Suenje u valovima traje 4-10 dana. Prilikom vridbe ne sme doi do lomljenja zrna i zbog toga broj obrtaja bubnja treba da je 250-400/minuti, a razmak izmeu bubnja i podbubnja treba da je maksimalno otvoren (8-22 mm). Posle vridbe seme se sui do 14% vlage. Za uvanje je najpogodnija temperatura skladita O 10-20 C. U dobrom skladitu moe se uvati 4 godine. Ako se utvrdi da je seme zaraeno pasuljevim ikom, vri se dezinsekcija pomou temperature do 50OC ili malationom.

Industrijske biljke
Pripadaju razliitim familijama i prerauju se u nekoj industriji. Dele se na podgrupe:

Uljane biljke
U svom semenu ili plodu imaju povean sadraj ulja, osim ovog imaju i srednji sadraj belanevina, nusproivod im je sama. U ovu grupu spadaju: a) Suncokret familija Asteraceae b) Uljana repica familija Brasicaceae c) Mak familija Papaveraceae d) Ricinus otrovno seme, a koristi se ulje e) Susam tahamalva Ulje se moe dobiti i od soje, kukuruza (klica). Najkvalitetnija ulja su: maslinovo, suncokretovo, uljane repice, sojino, a najbolje ulje je bundevino ulje (neka lekovita svojstva). Ulje se dobija i od drvenastih biljaka: maslina, uljana palma (po hektaru se dobije 5 t ulja zasiene masne kiseline), jezgrasto voe (orah, badem, lenik). Sadraj ulja u biljkama je 20 60% (60% kod ricinusa). Hemijski sastav ulja: estri glicerina i viih masnih kiselina, masne kiseline mogu biti zasiene i nezasiene. Ulja imaju najveu energetsku vrednost: 1 gram ima energetsku vrednost 9,6 kcal ili 40 KJ (1 kcal = 4,187 KJ)

U odnosu na skrob ulja imaju 2,4 puta vie ili u odnosu na eere 2,2 puta vie energetske vrednosti. Preko masnoa u kolostrumu se prenosi imunitet, utiu na popustljivost elijske membrane, unoenje esencijalnih masnih kiselina, unoenje liposolubilnih vitamina. Kvalitativne osobine ulja: Kiselinski broj koliina slobodnih masnih kiselina (do 2,5 koritene u ishrani) Suivost sposobnost ulja da pree u vrstu i elstinu masu (proizvodnja boja) Saponifikacioni broj koliina NaOH koja je potrebna za neutralizaciju svih masnih kiselina tj. stvaranje sapuna Koricenje ulja: u ishrani ljudi ukus, zasienost esto se dodaje u malim koliinama, ali je obavezna komponenta (peenje, prenje, salate, poslastice). U prehrambenoj industriji se koristi za dobijanje: margarina, majoneza, biljnih masti i za gotova jela (sardine). Osim toga koristi se i u drugim industrijama: boje, lakovi, kozmetika, farmacija, maziva, pogonsko gorivo biodizel (zamena glicerola metil-alkoholom).

Suncokret (Heliantus annus)

-

biljka Sunca, ime joj potie od rei annus to znai anualan tj. jednogodian Familija: Asteraceae (glavoike), postoji 67 vrsta u rodu Heliantus Heliantus tiberosus ioka (nadzemni deo biljke se koristi za stonu ishranu)

Privredni znaaj: Gaji se zbog zrna od koga se dobijaju proizvodi u uljari. Prvo se ljuti zrno (22 25% ljuske), u ljusci nema ulja, ali ima pigmente koji se prenose u ulje. Ljuska se u uljarama koristi za sagorevanje i slui kao izvor energije, a moe se koristiti i kao dodatak stonoj hrani suncokretova sama, kao celuloza za dobijanje furfurola ili etil-alkohola. Ceenje ulja isto fiziki postupak presovanja i to je ulje dobijeno hladnim postupkom. istim presovanjem ostaje 10% ulja u semenu, a zatim ide na

hemijsko ceenje gde se rastvaraem (heksan) ispira ulje. Nakon toga se vri zagrevanje i dolazi do isparavanja heksana, dok na dnu ostaje ulje. Ono se sjedinjuje sa onim iz prve faze i dobija se sirovo ulje koje ide na rafinaciju (uklanjanje boje, mirisa) i tako se dobija rafinisano tj. jestivo ulje. Postoje dve vrste ulja: hladno ceeno skuplje (jer nema hemijskih materija) i rafinisano ulje. Ulje suncokreta je svetlo-ute boje, prijatnog mirisa i ukusa. U njemu preovlauju nezasiene masne kiseline (linolna 60%, oleinska 30%) i zasiene masne kiseline (10% - palmitinska, stearinska ; one su zdravije jer su to sitni molekuli i manje se taloe i nastaje manje holesterola u krvi). Osim standardnog suncokretovog ulja postoji oleinski tip suncokreta gde je sadraj oleinske kiseline 80%, a takvo ulje je slino maslinovom ulju i ono je boljeg kvaliteta, due se moe uvati i otporno je na viekratnu upotrebu (kod nas je to hibrid Olivko). Osim triglicerida u ulju se nalaze i korisne materije: fosfatidi, voskovi, vitamini A, D, E i K. Posebno treba istai vitamin E ili tokoferol (, i oblici), A vitamin (, i oblici) koji ima ulogu antioksidansa. Trei proizvod je tzv. sama ili uljane pogae i nastaje od ostatka nakon ceenja ulja i komponenta je stone hrane (sadri 33% belanevina). Moe se dobiti i obogaena suncokretova sama (sadri 40% belanevina i drugih korisnih materija i smatra se da je hranljiva vrednost same ista kao i hranljiva vrednost ovsa). Daljom preradom same dobijaju se koncentrovana proteinska hraniva (proteinsko brano sadri 55% belanevina, koncentrat 70% belanevina, izolati 90% belanevina). Te preraevine se koriste za ljudsku ishranu. Postoje posebni hibridi za grickanje i kod njih je zrno krupnije, mora imati prazan prostor izmeu ljuske i jezgra zbog lakeg ljutenja i mora imati manji procenat ulja a vei procenat belanevina. U standardnom suncokretu se nalazi oko 40% ulja u semenu, 17 18% proteina, dok Gricko sadrzi 30% ulja i 24 26% belanevina. Posebni hibridi su: Delija, Cepko, Gricko. Ostali delovi biljke: glavica u fazi cvetanja opraivac pela, pa se sa 1 ha moe dobiti 80 kg polena, 40 kg nektara, te je stoga suncokret medonosna biljka. Nakon vridbe glavica ima u sebi 14 17% belanevina pa se moe koristiti za stonu ishranu. Ima i 20 25% pektina pa slui i za proizvodnju marmelade. Stablo je relativno vrsto ranije je koriteno kao gorivo, u sagorevanju u pepelu ima 36% K kalijumovo ubrivo. Cela biljka se koristi za stonu ishranu, ree kao svea masa, nego najee kao silaa. Agrotehniki znaaj rana okopavina, ostavlja zemljite isto od korova i rano stie, predusev za penicu. Dobro koristi vodu i hraniva iz dubljih slojeva zemljita i otporan je na suu, a slabije reaguje na ubrenje, pa moe podneti i neubrenje. Prinos: Prosean prinos u svetu je 1,23 t/ha , povrine pod suncokretom se poveavaju. Prosean prinos u Jugoslaviji je 1,58 t/ha, a gaji se na povrinama 150 200 000 ha u zavisnosti od godine. Prinosi se kreu izmeu 1,4 2,6 t/ha u SCG. U Evropi SCG je na treem mestu posle Francuske i Italije i meu prvima je u svetu uvela nove hibride. Poreklo: Vodi poreklo iz Amerike i to iz Severne Amerike mada neke vrste vode poreklo i iz June Amerike. Postoji 67 vrsta tako da suncokret ima veliku genetiku varijabilnost i mogunost unapreenja u selekciji. Vodi poreklo od divljeg suncokreta koji se gaji u Americi. Suncokret je gajen pre vie od 5000 godina, a gajili su ga za zrno, hranu (kao brano), pigmente. U Evropu prenet otkriem Amerike. Prvo gajen za ukras, pa za grickanje, a polovinom 19. veka za ulje. Postojbina za gajenje ulja se Rusija i nakon toga dolazi do selekcije i poveanja povrina pod njim zahvaljujui stvaranju sovjetskih visokohranljivih sorata kod kojih je smanjena ljuska, a povean procenat ulja. Gajenje suncokreta u naoj zemlji znaajnije posle I svetskog rata, a od 60-tih godina on se gaji na oko 150 000 ha. Geografska rasprostranjenost: Gaji se u umerenom klimatu od 30 do 55 s.g.. Bioloke osobine: Zahtevi suncokreta prema razliitim uslovima: Razvojne faze suncokreta omoguavaju bolju vezu izmeu fenolokih faza i faza organogeneze. 1. Razvojna faza nicanje minimalna temperatura je 3 C, a proizvodni minimum je 8 C (potrebno

je 15 20 dana da nikne). Suncokret ima niske zahteve i otporan je na niske temperature (-6 do -7 C), pa se moe sejati i krajem marta. 2. Faza stvaranja listova traje od nicanja do 4 5 para listova, odreuje se broj biljaka. Na biljci suncokreta ima oko 300 listova. Biljka se intenzivno ukorenjava i odnos koren visina biljke je 2,8 : 1 . Nadzemni deo usporeno raste sve do faze butonizacije. 3. Faza formiranja zaetka cvasti i cvetova traje do 18 20 listova tj. do butonizacije, optimalna temperatura je 20 25 C. U toj fazi se odreuje druga komponenta prinosa (prinos zavisi od tri komponente: broj biljaka po hektaru, broj zaetih zrna tj. broj zrna po biljci, masa 1000 zrna tj. krupnoa zrna). Stvarni nivo prinosa zavisi od kasnijih faza.u ovoj fazi se postepeno smanjuje odnos korena i stabla i on je 1,8 : 1,5 1 4. Intenzivni porast traje od butonizacije (prenik zaetka glave 3 cm) i traje 15 20 dana. U tih 15 dana formira se 50% ukupne organske materije i 55% od konane visine. 5. Cvetanje je specifino i odvija se postepeno od periferije prema centru po koncentrinim prstenovima. Jedna glavica cveta 10-ak dana. Oploenje se odvija pomou pela. Cvetanje se odvija poetkom jula ili krajem juna. 6. Faza formiranja zrna diferencira se klica i kotiledoni, a sama faza traje 10 14 dana. Tada se odreuje da li e biti formirana sva zrna, postoje: neoploena semena ili nedovoljno nalivena zrna (u centru glavice) 7. Faza sinteze ulja pandam nalivanje zrna kod penice. Ima dva podperioda: 1. intenzivna sinteza ulja koja traje 20 25 dana nakon formiranja zrna ; 2. usporena sinteza ulja, a procenat ulja se sporo poveava zbog obraunatog procenta. Ukoliko se dogodi sua u prvom delu to utie na procenat ulja, a ako se pojavi u drugom delu, sua vie utie na masu 1000 zrna tj. na krupnou semena. 8. Fizioloka zrelost biljka prestaje sa daljim poveanjem prinosa, ali je visok procenat vode pa se ne moe vriti etva ve se sui na biljci u polju. Procenat vode u zrnu je 30 35%, a u glavici 80%. Dolazi do pojave gubitaka: ptice, poleganje, bolesti, pa ne treba dugo ekati sledeu fazu. 9. Tehnika zrelost useva to je vreme etve. Desikacija ubrzanje zrelosti pomocu totalnih herbicida koji izazivaju suenje biljke hemijskim putem, a mehanikim putem suenje se postie dvofaznom etvom posle fizioloke zrelosti se kosi, a posle suenja se kupi pick-up kombajnima. Zahtevi suncokreta prema vodi: Dobro koristi vodu iz dubokih slojeva zemljita. Transpiracioni koeficijent je vrlo promenljiv, u uslovima dobrog snabdevanja troi vodu, a u sluaju sue manje koristi vodu. Do faze butonizacije koristi vodu do 1,5 m zemljita, a posle iz dubljih slojeva. Od zimskih padavina u vodnom bilansu koristi 100 ml. Padavine u julu i avgustu optimalno 50 80 ml. Ako su vee padavine vei je napad bolesti, a ako su manje od 50 ml dolazi do smanjenja prinosa. Zahtevi suncokreta prema zemljitu: Najvie odgovaraju plodna zemljita. Na loijim tipovima zemljita daje relativno dobre prinose. Seje se na najloijim tipovima zemljita. Tehnologija gajenja: Plodored suncokret se obavezno mora gajiti u plodoredu zbog bolesti (plamenjaa ona je reena genetskim putem, homopsis genetski reen = tolerantni hibridi). Ekonomski vana bolest sklerocinija bela trule III oblika, na korenu, na stablu (ree) i na glavici smanjuje prinose. Suncokretov moljac pancirni sloj ne dozvoljava da poloi jaja u zrno. Posle 4 5 godina ide na istu parcelu.

Predusevi nema vee zahteve. Ne odgovaraju mu soja i uljana repica zbog slinih bolesti, lucerka i trave sa dubokim korenom koje isuuju dublje slojeve zemlje Obrada jesenja i zimska osnovna obrada, ali ne i prolena. U sistemu za obnavljanje i zasnivanje ornice se ore na dubinu 25 cm, a ako nije u sistemu obnavljanja i zasnivanja ornice onda se ore 35 cm. Predsetvene priprema u prolee se obavlja laka predsetvena priprema i to ravnanje i rastresanje da se ujednai vlaga u setvenom sloju, da se smanji isuivanje zemljita. Neophodno je to pre zagrevanje zemljita. U predsetvenoj pripremi ima dva prohoda. I predseveni prohod se obavlja kada se zemljite prosui i obavlja se drljaama, a II predsetveni prohod se vri pred setvu uz unoenje herbicida. Koriste se orua koja imaju efekat ravnanja i rastresanja, a ne orua koja seku zemljite i usitnjavaju tanjirae se ne koriste. ubrenje specifinosti biljke: mali etveni index (udeo ekonomskog prinosa u ukupnom prinosu) 20 30%. To je bitno za ubrenje, jer 80% efekta ubrenja ide na vegetativne delove biljke. Biljka koristi ubriva iz dubljih slojeva. Osetljiv na bolesti ubrenje azotom nenije biljke koje su neotporne na bolesti, smanjuje procenat ulja. ubri se na osnovu koliina: 100 kg zrna + vegetativna masa N 4,5 4,8 kg P2O5 1,6 kg K2O 8 10 kg (kalijumofilna biljka) Kalijum se 90% nalazi u etvenim ostacima pa se vraa, ali suncokret ima velike zahteve. ubri se sa 50 60 kg, kao i ostale kulture, jer se iz etvenih ostataka vraa u zemljite. N i P2O5 50 60% iznosi se sa zrnom N, a P2O5 70 80% se nalazi u zrnu, od potrebnih koliina Nain unoenja ubriva K i P se unose u toku jeseni pre osnovne obrade, jer su malo pokretni elementi. Unoenje azota je takvo da se manja koliina unosi pod osnovnu obradu, a ostalo predsetveno. Koliine zavise od organskih materija u zemljitu. Unosi se 30 50 kg na plodnijim zemljitima, a na manje plodnim zemljitima se unosi 70 kg. Ne preporuuje se prihrana tj. ubrenje u toku vegetacije. U sunim predelima tj. u naim se ne rastvori azot pa ne dolazi do zone aktivnog korenovog sistema. Nmin metoda stari uobiajan nain ubrenja. Utvreno je da ako u sloju 0 20 cm pre setve ima 100 kg mineralnog azota moe se izostaviti ubrenje, a ako nema dopunjuje se do 100 kg. Ova metoda se retko primenjuje, jer je skupa. Setva za setvu se koristi samo deklarisano seme (hibridi), klijavosti 80%, istoa 98%, mada je esto klijavost i iznad 90%. Vreme setve ranija setva u odnosu na kukuruz. Zavisno od godine, toplotnih uslova moe biti i poslednja dekada marta, optimalno I dekada aprila. Ako se setva izvodi tokom aprila prinosi su manji, a ako je u maju prinosi su znaajno manji. Dubina setve je 4 6 cm tj. neto plie od kukuruza. Seje se irokoredo na meurednom rastojanju 70 cm, a rastojanje u redu zavisi od hibrida: NSH 111, Velja na gustinu 70x26 to je 55 hiljada semena tj. 50 hiljada biljaka po hektaru NSH 43, 45 (hibridi bujnije vegetacije) na gustinu 70x28 i na taj nain se dobija oko 45 hiljada biljaka Dukat, NSH 15 (hibridi kratke vegetacije) koliina semena je 3,5 4 kg/ha i bude 55 hiljada biljaka/ha Mere nege razbijanje pokorice (javlja se retko) obavlja se kao i kod soje. Mehaniko suzbijanje korova se izvodi sa dve meuredne kultivacije, a nakon toga se runo okopava, ali se danas koriste herbicidi. Preporuuje se jedna meuredna kultivacija zbog razbijanja pokorice i postizanja optimalne vlanosti. Herbicidi se koriste u etiri navrata: I grupa inkorporacija (Stont, Peudimentilin deluju u vidu para), koriste se sa drugim prohodom

predsetvene pripreme II grupa posle setve, a pre nicanja herbicidi za irokolisne korove (Afalon, Prometrin; specifini za suncokret su Vold, Reser). Ako se ne vri inkorporacija onda uneti i ove protiv uskolisnih korova kao kod soje III grupa posle nicanja (Modaun herbicid slabog dejstva, korektivna zatita, za standardne hibride suncokreta). Za rane hibride selektivnost prema herbicidima iz grupe inidazolina (Pulsak 40 u fazi 1 2 para listova) u borbi protiv tetule, ambrozije, delimino sirka, ika IV grupa za borbu protiv divljeg sirka i viegodinjih travnih korova, a herbicidi su kao i kod soje Navodnjavanje nije neophodno, jer je suncokret otporan na suu, a u sistemu jaeg navodnjavanja dolazi do bolesti. etva izvodi se u tehnolokoj zrelosti, listovi otpadnu sa stabljike. Sadraj vode u zrnu poinje sa 14%, a zavrava se sa 10%. Nain uvanja i skladitenja dugorono uvanje mogue ako je vlanost zrna 8%, a ako je vea vri se dosuivanje ili se odmah vri prerada. Podeenost kombajna (adaptera vralice) je veoma bitna da se seme to manje oteti.

ULJANE REPICE (Brassica sp.)

ZNAAJ. Kupusna uljana repica je prirodan heterozis kupusa ili kelja sa ogrticom i ima jare i ozime forme. Sadri 35-50% ulja (43-47% kod gajenih formi), a u ulju ima 13% linolne kiseline. Seme sadri 18-25% belanevina. Ulje je polusuivo - jodni broj 95-120, i moe se koristiti u tehnike svrhe. Stare sorte su sadravale eruka kiselinu (nezasiena masna kiselina), a udeo joj je bio vie od 50%. Eruka kiselina ima tetno dejstvo jer izaziva anemiju. Selekcijom su stvorene sorte sa manje od 2% eruka kiseline, ali takvo ulje nije podesno u tehnike svrhe nego se rafinisano koristi u ishrani ljudi. Slui kao sirovina u industriji tekstila, koe, boja, sapuna, i kao dodatak mazivima. Upotrebljavalo se za osvetljenje. Sama sadri 28% belanevina, 7-8% ulja, 22% BEM. Koristi se kao stona hrana. Sadri i S jedinjenja pod nazivom glukozinolati (1-1,5%) koji u organizmu preivara prelaze u otrovne materije. Selekcija nastoji da stvori sorte sa malo glukozinolata. Repica se moe koristiti kao krmna biljka i lan zelenog krmnog konvejera. Rano stie, ostavlja zemljite bez korova jer sa vegetacijom kree kada je temperatura ispod 5C, a tada mnogi korovi ne niu. U naim uslovima se kosi krajem juna ili poetkom jula tako da ostaje dosta vremena za pripremu zemljita za ozime kulture. Ako se koristi kao ozima kultura mogu se dobiti i 2 etve godinje. Moe se i silirati. Veliki je potroa vode tako da iza nje nije preporuljivo sejati soju, suncokret i eernu repu. Kod nas se malo gaje jer se seju krajem avgusta, poetkom septembra kad ima malo vlage, teko prezimljava i ima puno tetoina. Vei proizvoai su zemlje zapadne Evrope. POREKLO I ISTORIJA GAJENjA. Poreklo vodi iz Azije i Evrope. Praroditelj im nije poznat. Gajili su ih jo stari Grci i Rimljani. U srednjem veku je ulje korieno za osvetljenje. Najverovatnije se poela gajiti u Belgiji, odakle je doneta u Nemaku u 16. veku. Odatle se proirila po srednjoj Evropi u 18. i 19. veku. Kod nas se gaji od 18. veka. PROIZVODNjA ULjANE REPICE U SVETU I KOD NAS (prosek 2000-2002).
Region Svet Evropa Kina Povrine (ha) 23 601 004 4 660 264 7 196 391 Prinosi (t/ha) 1,53 2,56 1,54 Proizvodnja (t) 36 214 199 11 930 821 11 080 689

Indija Kanada Nemaka Francuska SCG

5 181 300 3 928 933 1 170 873 1 101 418 4 642

0,96 1,30 3,31 2,89 1,60

5 005 333 5 236 233 3 864 253 3 186 606 7 419

BIOLOKE OSOBINE I USLOVI USPEVANjA Faze rasta i razvia: klijanje i nicanje formiranje lisne rozete u jesen formiranje lisne rozete u prolee porast u stablo pojava pupoljaka cvetanje i oplodnja formiranje i nalivanje zrna sazrevanje zrna Do zime mora da formira lisnu rozetu, koren prenika 2-3 cm i 8 dobro razvijenih listova. Nepovoljno je ako se epikotil izdui, a listovi ne mogu da ga prekriju pa biljka tokom zime izmrzava. Epikotil se izduujue zbog preobilne mineralne ishrane. Uljana repica zahteva mnogo NPK, jer za kratak vremenski period formira veliku biljnu masu. Nakon zime izgubi skoro svu lisnu masu. Kupusna uljana repica ima vegetaciju za 10-14 dana duu od ogrtice. TEMPERATURA. Uljana repica je biljka primorskih podruja, blagih zima i mnogo padavina. Osetljiva je na mrazeve, pogotovo na golomrazicu (bez snega strada na -15C, a pod snegom izdri do -25C). Na nju loe deluju nagle promene temperatura, naizmenino smrzavanje i kravljenje zemljita (truli koren). Kasni proleni mrazevi takoe deluju loe. I temperatura iznosi 2700-2900C. Klija na 3C, a optimum od setve do nicanja je 15C. Moe da izdri mraz do -15C bez snega zavisno od vlanosti zemljita i faze u kojoj ulazi u zimu. Ima dobru mo regeneracije, ak ako izmrzne epikotil i ostane bar 30 biljaka/m2 ne bi trebalo razoravati uz pretpostavku da je izmrzavanje ravnomerno. He pogoduju joj velike koliine snega, naroito ako je usev dobro razvijen (biljke mogu da se ugue). Tokom zime na 2C u trajanju od oko 40 dana prolazi jarovizaciju. Posle zime ostanu 2-3 lista u rozeti, a efektivne temperature > 5C podstiu porast tj. obnavljanje lisne rozete. Potom se izduuje stablo koje se grana. Cvetni pupoljci se javljaju na glavnom stablu, a potom na granama 1, 2 i 3. reda. Grane 3. reda nisu vane za prinos. Cveta od osnove prema vrhu, a potrebna je prosena temperatura u trajanju od 40 dana pre cvetanja od 7,2C. U sluaju niskih temperatura cvetanje dugo traje. Za cvetanje koje traje 24-30 dana potrebna I efektivnih temperatura je 370-380C. Za prinos su bitni prvih 16-20 dana kada je I efektivnih temperatura 220-320C. Najmanja temperatura za cvetanje je 11-14C. Obino cveta u maju. Od cvetanja do sazrevanja uljanoj repici treba 870-900C. Ogrtica je manje osetljiva na surovu klimu i zato se gaji u severnijim krajevima. Potrebe u toploti nisu velike ni kod jedne vrste. Sazrevaju poetkom ili sredinom juna. VODA. Zahtevi za vodom su razliiti. Kritian period za vodu je setva-nicanje, jer se uljana repica seje u avgustu, pa je pri nedostatku vlage nicanje neujednaeno (kod nas je to najvei problem pri gajenju). Zbog jesenje sue biljke mogu zaostati u porastu, pa ne dostiu fazu potrebnu za prezimljavanje. He trai veliki koliinu vlage u jesen. Zimi je bolje da ima manje vode, u suprotnom biljka izmrzava. U prolee u prvim fazama nema velike zahteve, ali pri porastu u stablo i u cvetanju potrebno je mnogo vode, pa se nedostatak u ovim fazama najvie odraava na prinos. Ako nema dovoljno vlage poetkom prolea mogu da opadnu pupoljci. Tokom vegetacije repici treba 580-700 mm vlage. TK im je 730. ZEMLjITE. Kupusna uljana repica trai duboka, plodna zemljita dobre strukture.

Ogrtica podnosi i tea i manje plodna zemljita. Ni jedna ne podnosi visok nivo podzemnih voda jer im koren lako truli i ne podnose kisela zemljita (pH 6,5-7). AGROTEHNIKA SORTE. Uljana repica je 60-70% samooplodna i 30-40% stranooplodna. Zbog stranooplodnje su stvorene sintetike sorte, a tei se korienju heterotinog efekta pa se meanjem 2-3 linije uz pomo stranooplodnje dobijaju heterotini efekti. "0" tip sorti (sa smanjenim sadrajem eruka kiseline): Nemake: Elvira, Korina, Belinda. Francuske: et nef, Kid, Linjo. Novosadske ("O-OO"): Samuraj, Banaanka, Sremica. "00" tip sorti (bez eruka kiseline i sa smanjenim sadrajem glukozinolata): Nemake: Ridana, Elena, Amanda, Liberator. Francuske: Bienveni, Falkon. Poljske: Olajka. Domae sorte: Sremica i Banaanka PLODORED. He gaji se u monokulturi zbog mnogo bolesti i tetoina, a na isto mesto dolazi nakon 4-5 godina. Ima mali broj preduseva jer se rano seje pa se predusevi moraju skinuti do jula. Najbolji predusevi su: za ozime (strna ita, rane okopavine, zrnene mahunarke i crvena detelina), a za jape (kasne okopavine, kukuruz). Ona je dobar predusev za veinu biljaka jer se rano skida, ali nije za soju, eernu repu i suncokret zbog velikih zahteva za vodom i zajednikih bolesti. OBRADA. Vreme obrade je bitnije od dubine. Za ozimu kupusnu repicu odmah nakon skidanja strnina i zrnenih mahunarki. Strnite se zaore, povalja i podrlja, a krajem avgusta se ore na 30 cm, uz istovremeno drljanje i ravnanje povrine, a potom se vri predsetvena priprema. Rok osnovne obrade za ozime uljane repice je kraj avgusta, a za jape do poetka zime. Ako se jape cejy posle kasnih preduseva odmah se ore na 30 cm, a predsetvena priprema se sastoji od ranog prolenog drljanja. UBRENjE. Sa 1 t prinosa usvoji 70:25:100 kg NPK. U etvi se dobar deo hraniva vrati u zemljite tako da se iznese 95:40:30 kg. 140-160 60 pH 5,5-7,5 70-90 pH > 7,5 140-160 pH < 5,5 K2O 50-60 Plodna zemljita 120-150 Srednje plodna 200-250 Siromana Fosfor je vaan za sintezu ulja, azot za vegetativni porast i prinos, a K zajedno sa R poveava otpornost na mraz. Vreme primene: PK se unose pre osnovne obrade. 30-60 kg N/ha ce unosi pre osnovne obrade, a ostatak u prihranjivanju. Prvo prihranjivanje je u januaru ili krajem februara zavisno od vremenskih uslova. He vri se ako je list vlaan ili ima snega, jer se tada oteuje lisna rozeta. Za prihranjivanje usev treba da je potpuno suv. Drugo prihranjivanje je u momentu porasta u stablo. Preporuka je 20-30 kg N/ha na 3 nedelje pred cvetanje zbog poveanja prinosa. Tree prihranjivanje je teko izvodljivo. Ako se vre 2 prihranjivanja, za prvo se koristi 70% ostatka, a za drugo 30%. SETVA. Optimalni rok 20. avgust-10. septembar, a ogrtica do kraja septembra. Ovde temperatura nije limitirajui faktor, ali vlanost moe biti. Jara repica se seje rano u prolee (kad i jari jeam). Seje se gustoredo na 20-30 cm (kod nas najee na 25 cm). Linijske sorte se mogu sejati i gue. P reporuk e za u bren je (k g /h a) N P2O5

Koliina semena 6-15 kg/ha, a y povoljnim godinama se ide na 70-90 klijavih zrna/m2. Kod nas se ide na 90-110 biljaka/m2, a nikne 80-100. Broj biljaka se redukuje tokom zime i dobro je ako u prolee ima 70-90 biljaka/m 2 . Ako ima 30-50 biljaka/m 2 ne treba razoravati pod uslovom da su biljke pravilno rasporeene, jer u reem sklopu grananje nadoknauje prinos. Dubina: 2-3 cm (ima sitno seme). Posle setve usev obavezno povaljati. NEGA. Drljanje samo ako se uhvatila pokorica, lakom drljaom i rebrastim valjkom. 1-2 prihranjivanja. Od herbicida se ranije koristio Treflan (inkorporacijom), a zatim Dual ili Lasso posle setve, a pre nicanja. Gde ima mnogo tetoina (repiina lisna oca, buva, repiin sjajnik) vri se njihovo suzbijanje (alfa-cipermetrin, imidakloprid). Navodnjavanje ako je potrebno posle setve sa 60 mm ili u prolee pred kretanje u stablo sa 30 mm. ETVA. Sazrevanje prolazi za 10-tak dana. etva je komplikovana, jer se teko odreuje momenat etve, a ljuske slabo pucaju. Repica se ispreplie to takoe oteava etvu. Pri jednofaznoj etvi su gubici neto vei nego pri dvofaznoj. Sa etvom se zapoinje kada su donje ljuske zrele, a druge u raznim stadijumima votane zrelosti, listovi skoro opali, a ljuske mrkosive boje. Kombajn se podeava, dodaju se bone kose i platno iznad kose. Seme se uva sa 8-10% vlage.

Biljke za proizvodnju eera, skroba i alkohola eerna repa (Beta vulgaris alltisima var. sacharifera)
Privredni znaaj: eerna repa se gaji radi zadebaljalog korena koji sadri 16 18% eera. U umerenom klimatskom pojasu eerna repa je dominantna biljna vrsta iz koje se proizvodi eer. Pored eerne repe eer se moe proizvoditi i iz eerne trske i delimino iz kukuruza. Gajenjem eerne repe velika kinetika energija Sunca se transformie u energiju organske materije. 1 t eera ima energetsku vrednost od 17165,9 KJ x 5,4 t = 92695,9 KJ 1 t hleba = 83374 9420 KJ X = 8897 x 7 t = 62279 KJ Od ukupne proizvodnje eera 40% se proizvodi iz eerne repe, a 60% iz eerne trske. U Evropi se eer proizvodi 85% iz eerne repe, a izvan Evrope 15%. Pored glavnog proivoda tj. eera, iz eerne repe se proizvode sporedni proizvodi: glava i list, a pri preradi korena eerne repe dobijaju se sporedni proizvodi kao to su: repini rezanci, melasa (teni nekristalisani eer) i saturacioni mulj. Iz 50 t korena trebalo bi se proizvesti 6250 kg eera, 2700 kg suvih rezanaca, 2100 kg melase, 2500 kg saturacionog mulja i oko 30 t glave i lista. Preradom 2100 kg melase moe se proizvesti 650 litara alkohola ili 1250 kg pekarskog kvasca. eerna repa ima veliki agrotehniki znaaj i dobar je predusev za sve gajene biljne vrste. Kvalitetno se ore, zemljite se priprema da bude dobrih fizikih, hemijskih i biolokih svojstava i taj efekat se produava na naredne biljne vrste. Intenzivna tehnologija gajenja omoguava uspenu proizvodnju narednih biljnih vrsta. Nedostaci eerne repe kao preduseva su: velik prinos 50 70 t, veliki procenat vode se iznosi sa parcele (75%) to utie na gaenje zemljita. Da bi negativni efekti efikasno bili eliminisani tehnologija i agrotehnika moraju biti maksimalno ispotovani i tada negativni efekti nestaju (izraeni u kinim godinama). Sporedni proizvodi glava i list, rezanci i melasa imaju izuzetno visoku energetsku vrednost. Proizvodnjom 50 t korena sporedni proizvodi imaju energetsku vrednost kao 5,3 t kukuruznog zrna i 5,13 t za proizvodnju mleka. Poreklo:

eerna repa je poreklom iz Starog sveta. Vodi poreklo od dve vrste Beta perenis i Beta maritima. Sve do kraja 18. veka uzgajana je za ishranu stoke i ljudi. Morgaf 1747. godine dokazuje da eer iz eerne repe i eerne trske imaju isti hemijski sastav. Ahard 1790. godine razrauje tehnoloki postupak prerade korena eerne repe. Prva fabrika za proizvodnju eera podignuta u Konarima (Poljska), a zatim u Rusiji a potom i u Francuskoj. Kod nas je prva fabrika otvorena u Bosni i Hercegovini, u Srbiji u Beogradu, a druga je otvorena u Crvenki. eerna repa je proizvod oveka. Ukrtanjem i selekcijom ovek je stvorio eernu repu, jer je prva eerna repa imala svega 1% eera. Najvei doprinos dao Vil Moren sa tzv. individualnom selekcijom, dobio eernu repu sa 15 18 % eera. Geografska rasprostranjenost: eerna repa je euritopna biljka i ima irok areal gajenja od 30 60 s.g.. Bioloke osobine: Hemijski sastav: Zavisi i od same sorte, hibrida koji se gaji, od primenjene agrotehnike, zemljinih uslova i klimatskih uslova. U proseku eerna repa sadri: 75% vode, 25% suve materije. Od vode 72,1% je slobodna voda i 2,9% je vezana voda. od 25% suve materije 17,5% su eeri i 7,5% su neeerne materije. U neeerne materije spadaju 5% materija nerastvorljivih u vodi (celuloza), 2,5% materije rastvorljive u vodi, a od tih 2,5% svega 0,5% su mineralne materije u koje spadaju tetni Kalijum, tetni Na, tetni Cl (u CCl u ubretu), slobodni azot, NH3 i NH4 joni, purinske i pirimidinske baze i sva niskomolekularna jedinjenja azota tetni -aminoazot. tetne materije spreavaju kristalizaciju 40 delova eera. Rast i razvice eerne repe: eerna repa je dugogodinja biljna vrsta koja u prvoj godini formira zadebljali koren i lisnu rozetu, a u drugoj godini cvetonosno stablo, cvet, plod i seme. Ukoliko eerna repa formira cvet i stablo u prvoj godini korenovi se nazivaju proraslice. Ako eerna repa ne formira cvetno stablo u drugoj godini korenovi se nazivaju tvrdoglavci. U toku prve i druge godine vegetacije eerna repa prolazi prvu i drugu etapu organogeneze, a u drugoj godini vegetacije sve ostale generativne faze. Vegetacioni period eerne repe traje 180 200 dana. Zahtevi eerne repe prema toploti: Ako vegetacioni period u prvoj godini vegetacije podelimo na tri podperioda tada su zatevi prema temperaturi sledei: I podperiod optimalna temperatura 10,7 C, to je period od nicanja do sklapanja redova II podperiod optimalna temperatura 18,8 C, to je period od sklapanja redova do 1. avgusta III podperiod optimalna temperatura 16,5 C, to je period od 1. avgusta do kraja septembra Prvi podperiod je interesantan zbog odnosa eerne repe prema temperaturi. Minimalna temperatura za klijanje je 4 5 C. Na ovim temperaturama eerna repa sporo nie, ali se izvodi na ovoj temperaturi jer je seme sitno i treba da nikne na ovoj temperaturi jer je povrinski sloj vlaan. Kritian period u pogledu odnosa eerne repe i niske temperature je faza klijanja i faza pojave kotiledona na povrini zemljita. Kad kotiledoni zauzmu horizontalni poloaj eerna repa ima veu otpornost prema niskim temperaturama. U prvoj fazi izmrzava na temperaturi -3,5 4 C, a u drugoj fazi (kad se pojave kotiledoni u horizontalnom poloaju) izmrzava na -6,5 C. Maksimalna temperatura za klijanje i nicanje je 35 C. Zahtevi eerne repe prema svetlosti: eerna repa je biljna vrsta koja sintetie velike koliine eera. Za sintezu eera potrebna je velika koliina suneve energije odnosno potreban je veliki broj sunanih dana u godini. Izmeu broja sunanih dana i sadraja eera postoji visoka pozitivna korelacija u septembru mesecu. Zahtevi eerne repe prema vodi: Ako zahteve eerne repe po podperiodima stavimo u odnos 1 : 9 : 3 tada se u prvom podperiodu do sklapanja redova potroi najmanje vode, da bi se u narednom podperiodu potroilo mnogo, a u

narednom neto manje. Kritina faza u pogledu eerne repe na vodu je srednjih 60 dana. o zahtevima eerne repe prema vodi treba ceniti po bioklimatskim koeficijentima: april 0,15 ; maj 0,15 ; jun 0,20 ; jul 0,21 ; avgust 0,20 ; septembar 0,12 m3/ha na dan za svaki stepen srednjih dnevnih temperatura (primer: 0,20 m3 x 180 x 17 C = 612 m3). Pri umerenoj relativnoj vlanosti vazduha produkcija organske materije po hektaru je najvea. Poveana relativna vlanost vazduha stvara povoljne uslove za razvoj bolesti i biljka koristi veu energiju da transpirie vodu to e uticati na smanjenje prinosa. Smanjena relativna vlanost vazduha smanjuje opasnost od bolesti, smanjuje potronju energije za transpiraciju to bi trebalo da ima direktnog uticaja na porast prinosa, ali je poveana potronja vode ak i ako ima dovoljno vode u zemljitu koren nije u stanju da usvoji dovoljnu koliinu vode koliko list moe da transpirie. Pada turgor biljaka i privremeno nastupa uvenue, zatvara se stomin aparat, zaustavlja se transpiracija i istovremeno se zaustavlja novo usvajanje vode i mineralnih materija, smanjuje se proces fotosinteze to sve ima za posledicu smanjenje prinosa. Zahtevi eerne repe prema zemljitu: eerna repa najvei deo prinosa formira u samom zemljitu. eerna repa je veliki potroa vode i transformie veliku koliinu kinetike energije Sunca u energiju organske materije. U prinosu eerne repe 75% je voda. Da bi se obezbedilo nesmetano debljanje korena, da bi se obezbedile velike koliine vode zemljitu se mora posvetiti maksimalna panja tj. eerna repa ima velike zahteve prema zemljitu. eernoj repi odgovaraju zemljita sa dubokim humusno-akumulativnim slojem, zemljita koja su bogata humusom, dobre strukture, stabilnih strukturnih agregata, zemljite srednjeg mehanickog sastava, rastresita zemljita velikog kapaciteta za lakopristupanu vodu, zemljite velike plodnosti i produktivnosti. Sve suprotno ne odgovara. Najbolja zemljita su: ernozem, livadske crnice, plodni aluvijumi i zemljita srednjeg mehanikog sastava. Manje plodna zemljita su: ritske crnice, gajnjae, lesivirano zemljite, ritske smonice i pseudoglej. Na ovim tipovima moe se uspeno proizvoditi eerna repa uz odgovarajue mere popravke. Tehnologija gajenja: Mesto eerne repe u plodoredu obavezno je gajiti u plodoredu, jer su prinosi u monokulturi znatno manji nego u plodoredu. Ona je na prvom mestu u plodoredu u sistemu zasnivanja i obnavljanja ornice. Na isto mesto se vraa posle 4 6 godina, na parcelama koje nisu zaraene rizomanijom virusom nekrotinog uenja nerva lista. Monokulturu ne podnosi zbog intenzivnijeg napada bolesti pegavosti lia ili cerkospore, zbog pepelnice, intenzivnijeg napada tetoina (repine pipe) i drugih koji utiu na smanjenje prinosa. Ako su parcele zaraene sa rizomanijom eernu repu treba gajiti u 6-poljnom ili 8-poljnom plodoredu i obavezno gajiti otporne sorte. Osnovna obrada kako eerna repa dolazi na prvo mesto u plodoredu za nju se obnavlja ornica. Dobri predusevi su oni koji rano naputaju parcelu i ostavljaju dovoljno vremena sa se izvri postupak obnavljanja ornice. U naim agroekoloskim uslovima najbolji predusev su strna ita. Odmah posle skidanja strnih ita vri se plitko oranje ljutenje strnita. Dubina obrade je 10, 12 cm, maksimum do 15 cm. Odmah po ljutenju strnita vri se zatvaranje brazde prohodom tanjirae, setvospremaa ili drljae. Zatvaranjem brazde stvaramo povoljne uslove za klijanje i nicanje semena korovskih biljaka. Zatvaranjem obezbeujemo akumulaciju letnjih padavina i vrimo nakupljanje vlage u semiaridnoj klimi. Krajem avgusta i u prvoj polovini septembra izvodi se obrada na dubinu 20 25 cm. Ukoliko se planira primena stajnjaka pre ovog oranja upotrebi se 1,25 t stajnjaka po hektaru po cm dubine obrade na punu dubinu (na 35 40 cm). Istovremeno ili odmah posle ove obrade vri se zatvaranje brazde iz istih razloga kao i kod ljutenja strnita. Izmeu ljutenja strnita i obrade na 20 25 cm vri se unitavanje ponika i klijanaca korova prolaskom setvospremaa ili drljae. Ne sme se dozvoliti da seme korova koje je dalo nova biljka da i novo seme. U toku oktobra izvodi se obrada na punu dubinu 30 35 cm do 45 cm uz prethodno unoenje mineralnih ubriva. Posle obrade na punu dubinu vri se grubo zatvaranje brazde jednim prolaskom lakog paker valjka ili setvospremaa. Cilj zatvaranja brazde je da se zemljite poravna kako bi se u prolee to lake mogla izvriti predsetvena priprema, da ostane to vie makropora kako bi mraz to dublje prodirao u zemljite i na taj nain stvarao sitno mrviastu strukturu. Ukoliko postoje mogunosti za podrivanje tada se obrada izvodi na dubinu 30 35 cm, a podrivanje na dubinu 45 50 cm. Slojevitom obradom se stvara dubok humusno-

akumulativni horizont, bioloka zrelost zemljita i povoljna vodno-vazduna svojstva to omoguuje pravilan rad mikroorganizama u dubljim slojevima zemljita, poboljavaju se mehanika svojstva zemljita, a samim tim poveava se kapacitet zemljita za vodu a voda je jedan od bitnih inilaca stvaranja visokog i stabilnog prinosa. Predsetvena priprema treba stvoriti rastresit povrinski sloj, sitno mrviastu strukturu, optimalno zbijen povrinski sloj na dubini polaganja semena kako bi se uspostavio to bolji kontakt izmeu semena i zemljita. Na taj nain ostvarujemo ujednaeno nicanje i pravilan razvoj biljaka. Iznad ovog sloja treba da bude rastresit povrinski sloj koji ce omoguiti nesmetano nicanje semena tj. sloj koji e stvarati to manji otpor klici prilikom nicanja. Predsetvena priprema se izvodi neposredno pre setve setvospremaima ili derminatorima. ubrenje zbog velikog prinosa, velike transformacije kinetike energije Sunca u organsku materiju eernoj repi je neophodna velika koliina svih hranljivih elemenata. ubrenjem obezbeujemo optimalan prinos, ali i kvalitet. Prevelika koliina NPK ubriva utie na smanjenje prinosa i kvaliteta. Sa 1 t korena i odgovarajuom vegetativnom masom eerna repa iznese N P K 4,5 5,5 kg x 60 t/ha = 306 kg 1,2 1,7 kg x 60 t/ha = 90 kg 4,9 5,5 kg x 60 t/ha = 312 kg x (30-50% od potrebne koliine) = 122,4 kg x (+30% vie) = 90 + 27 = 117 kg x (50%) = 156 kg

0 10 mg/100 gr zemljita 10 20 mg/100 gr zemljita 20 30 mg/100 gr zemljita 19 mg/100 gr zemljita P2O5 vraa se 30 50% vie od iznetih prinosom 15 15 15 122,4 122,4 122,5 816 117 117 117 780 156 156 156 1040

Stajnjak 1,25 t/cm/ha x 40 cm (dubina obrade) 90 t/ha u toku prve godine oslobodi se: N = 0,5% x 50 = 250 kg P2O5 = 0,25% x 50 = 125 kg K2O = 0,6% x 50 = 300 kg N 20 P 10 K 0 126 86 10 | 610 kg/ha | 750 kg/ha | 860 kg/ha 122 61 0 40% = 100 kg 25% = 31,25 kg 60% = 180 kg 172 86 0 190 75 0 122,4 100 = 22,4 kg 117 31,25 = 86 kg 156 180 = 0 kg

U prolee pre predsetvene pripreme uzimaju se uzorci do 120 cm i urade analize na lako pristupaan azot (Nmin). y = a x b [(c + d) e] y = 5 x 70 [184 + 100] 25] = 350 (284 25) = 91 kg 91 kg azota u prolee pre predsetvene pripreme KAN 91 x 27% / 100 = 24,57 kg AN 91 x 33% / 100 = 30,03 kg UREA 91 x 46% / 100 = 41,86 kg Setva setva eerne repe se zapoinje onog trenutka kad se zemljite na dubini setve zagreje na 4 5 C. U naim agroekolokim uslovima setva obino poinje krajem I dekade marta, a optimalni rokovi setve su II i III dekada marta. Tolerantni rok je I dekada aprila, produiti do polovine aprila. Kasnija setva produava vegetaciju i repa ne stie u tehnoloku zrelost i postiu se znatno nii prinosi.

Nain setve eerna repa se seje irokoredo sa razmakom redova 45 ili 50 cm, a u redu razmak je 18 22 cm. Setva se moe obaviti na konaan razmak (18, 20, 22 cm) ili na polurastojanje (9, 10, 11 cm). Dubina setve je u poetku setve je 3 cm. Ukoliko se kasni sa setvom dubina se poveava maksimalno do dubine 5 cm, a na lakim zemljitima u kasnim rokovima 6 cm. Mere nege kada se posle nicanja pojave redovi i biljke imaju 2 4 para listova vri se prvo meuredno kultivisanje. Broj meurednih kultivisanja zavisi od pojave pokorice i korova. Poslednje meuredno kultivisanje izvodi se kada biljke sklope polovinu meurednog razmaka. Obino se izvode 2 3 meuredna kultivisanja . Prvo meuredno kultivisanje se izvodi plitko (2 3 cm), a poslednje najdublje (8 10 cm ili 12 cm). Dubina zavisi od razvijenosti biljaka. Korekcija broja biljaka se vri ukoliko je setva izvrena na polurazmak, kada biljke imaju 6 7 listova vri se korekcija biljaka. Zalivanje vri se ukoliko se eerna repa gaji u sistemu za navodnjavanje u zavisnosti od vodnog bilansa i potreba biljaka. Zalivna norma treba da bude vea od 50 60 l/ha, a broj zalivanja zavisi od sue. Posle zalivanja trebalo bi izvriti meuredno kultivisanje, kako bi se spreili gubici evaporacijom (isparavanjem). Odmah posle setve poinje se zatita eerne repe od repine pipe ukoliko su temperature niske (ispod 12(16) C) repina pipa mili, ne leti. U tom periodu se unitava kontaktnim insekticidima (insekticid mora da padne na pipu). Kad pipa pone da leti koriste se tzv. translokacioni insekticidi, biljke su dovoljno razvijene pa je potrebno istretirati biljke, kad pipa pojede deo lista ona uginjava. U poetku dok pipa mili, oko starog i novog repita kopaju se kanali rovokopacima i u njih se stavljaju insekticidi (dubina kanala 60 80 cm). U toku avgusta ako su none temperature visoke i povoljna vlanost zemljita, stvaraju se povoljni uslovi za pojavu pegavosti lia tj. cerkospore. Ista se mora blagovremeno tretirati odgovarajucim fungicidom. Herbicidi 1. Ronit + Piramin (5 + 5 litara) (u inkorporaciji tj. pre predsetvene pripreme) + Betanal AM (3 litre) posle nicanja 2. Dual + Nortron + Venzar (3 + 6 + 0,6 litara) (posle setve pre nicanja) 3. Dual (3 litre) (posle setve pre nicanja) + Betanal AM (3 + 3 litre) (u dva puta posle nicanja) ili Betanal tandem (3 + 3 litre) (posle nicanja) ili Goltix + Betanal AM (3 + 3 litre) (posle nicanja) U sluaju da se pojavi sirak u eernoj repi ili palamida ili samonik suncokreta mogu se koristiti: za sirak Fuzilejd super (1 litra) (u fazi kada sirak ima 40 cm) za palamidu ili samonik suncokret Lontrel 100 (1 litra) Vaenje eerne repe vaenju se pristupa kada je formiran optimalni prinos, a kada je koren eerne repe u tehnolokoj zrelosti tj. kada je najmanji sastav tetnog -aminoazota, tetnog K i P, a sadrzaj eera dostigao optimalan postotak (14,5% pa navie). eerna repa moe da se vadi kombajnima ili linijom za vaenje eerne repe. Kod linije imamo za vaenje eerne repe imamo tri vuene maine: seka glave i lista, vadilica i utovariva. Vaenje se izvodi i kombajnima samohodni i u okviru kombajna postoje sve tri maine. Na kraju parcele se nalazi mi ili mouse za icenje eerne repe koja se zatim transportuje do prikolice. PROIZVODNJA SEMENA U normalnim proizvodnim uslovima eerna repa je dvogodinja biljka. Medjutim, zasejana krajem avgusta moe veoma dobro prezimiti i tada seme donosi polovinom jula. Zbot toga se seme eerne repe moe proizvoditi: a) iz sadnica (dvogodinji ciklus) i b) s e tvom krajem leta (jednogodinji ciklus). Sadnice se u jesen vade i uvaju u trapovima. U prolee, poetkom marta, se rasadjuju a za etvu stiu polovinom jula. U jednogodinjem ciklusu (drugi nain) seje se u treoj dekadi avgusta, iskljuivi u sistemu navodnjavanja. Poetkom novembra mlada repa se lako nagrne, a u prolee drlja da se razgrne zemlja. 2etva je 4-5 dana ranije od etve dvogodinje proizvodnje. Seme iz jednogodinje proizvodnje je neto sitnije, orinos je vei za oko 20%. U proizvodnji semena primenjuje se gotovo ista agrotehnika kao i za industrijsku repu, ali postoje i neke razlike.

Pri proizvodnji za seme djubri se veom koliinom fosfora, a manjom azota. Preporuuje se djubrenje sa 60-80 kg azota, 90-100 kg P05 i 60-80 kg/ha K0. Seje se mehaniki neobradje-no seme, klubeta, prirodnog oblika i krupnoe u koliini 20-25 kg/ha. U jednogodinjem ciklusu proizvodnja anje se kombajnom, uz prethodnu desikaciju. Za desikaciju se koriste parakvati (Reglon)

KROMPIR- Solanum tuberosum L.

OPTE OSOBINE

Privredni znaaj Po raznovrsnosti upotrebe i prinosu suve organske materije jedno od 1. mesta meu ratarskim usevima Hemijski sastav krtole 77,5 % vode Sastav suve materije Napomena 22,5 % suve materije 19,4% ugljenih hidrata Skrob (14-22%),eeri 2,0 % belanevina. uglavnom u primarnoj kori 0,1 % ulja 0,6% sirovih vlaknana 1 % mineralne materije Soli za neutralizaciju kiselina u organizmu (K2O P2O5) Nain upotrebe 1. Zamenjuje hleb (zbog skroba, no ima manje belanevina), a znaajniji su visokovredni proteini sa visokim sadrajem aminoskselina (lizin, leucin izoleucin). Lako svarljiv i lako se priprema. Sprema se preko 200 jela. 1 kg krtola krompira ima energetsku vrednost od = 3854 J ili 924 kcal. Izvor vitamina C (200 mg/100g krtole). Upotrebom po 300 g krtole zadovoljava se 50% dnevnih potreba u C vitaminu. 2. U ishrani stoke: Za tov (bekon), za 1 kg prirasta 14 kg kuvanog krompira, 1 kg=0,33 ovsenih jedinica. Za ishranu mlenih krava dnevno oko 25 kg. Uglavnom kuvan (zbog razgradnje solanina i poboljanja ukusa) ree sve. 3. Industrijska kultura a) Skrob: tehniki i prehrambeni sorte sa dosta skroba (bela boja mesa sa krupnim skrobnim zrncima = od 100 kg krompira sa 17% skroba 18 kg vazduno suvog skroba koristi se u : prehrambenoj (dekstrin, dekstroya, maltoza, bombone, skrobni sirup, eerne boje ), tekstilnoj industriji (tirak), za dobijanje papira, vetake svile, lepak, sapun, eksploziv, pasta za cipele b) Alkohol (piritus): sorte sa dosta skroba i eera, mogu i oteene i natrule krtole od 9000 kg krtola+15 kg yrna jema 100 l alkohola i 1300 l dibre c) Sueni krompir sa 10-13% vode, > 70% skroba i 6-8% proteina. Za brano, instant pire, dodaci za supe idt. d) ips: prene ploice u ulju to vie suve mase i manje redukujuih eera da ne tamni na vazduhu, poeljna je bele ili svetlo uta boja 4. Agrotehniki znaaj: rana okopavina, dobro ubri i obrauje, a vaenje je u neku ruku obrada za naredne useve pa je dobar predusev za veinu ratarskih vrsta mladi krompir omoguuje gajenje postrnih useva Potronja krtola krompira po glavi: Poljska 240, Irska, Belgija, Nemaka USA 97, YU 40 kg Povrine Svet na 20 mil ha sa prosenim prinosom od 15,5 t/ha

Azija i Evropa > 4 mil.ha, a SSSR 6 mil.ha, Poljska 2 mil.ha, Nemaka 0,7 mil.ha SRJ: 90000 ha (zapad) 10,16 t/ha SAPV: 21000 ha 12.20 t/ha Prinos u nas nizak u donosu na svet a posebno na Nl-33, SSR-27 t/ha, treba poveati povrinu u brtsko planinskim regionima Razlog duplo nieg prinosa od svetskog: nesortnan sadni materijal infekcija virusna, temperaturna degeneracija. Geografska rasprostranjenost U celom svetu od 71o sg do 50o jgs (i tropima, no tu ga potiskuje jam, taro, slatki krompir). U Evropi do 1000m, a J Amerika do 4000 m namoresk visine. Velika plastinost dobro se i brzo prilagodi novim uslovima > 2000 sorata. Poreklo i istorijat Juna Amerika (Andi, Peru, Bolivija, Ekvador i ile). Gajen je pre civilizacije Inka. U Evropu donet 1554 godine u paniju i iri se po Botanikim batama. Crkva ga tretira kao neastivu kultur koja krije svoje plodove. Intenzivnije se poeo gajiti tek nakon 1 stolea posle nekoliko gladnih godina i to najpre u Irskoj i Nemakoj i pored hleba postao glavna hrana. Iz Evrope prenet u S.Ameriku i ostale kontinente. Kod nas se poeo gajiti u XVIII veku (1759.Baka, 1786. godine - Crna Gora).

BIOLOKE OSOBINE KROMPIRA I USLOVI USPEVANJA

Bioloke osobine Osnovni nain razmnoavanja je vegetativno, krtolama ili delovima krtola. Da bi klijala krtola mora proi kroz period mirovanja (prilagoavanje nepovoljnim sezonskim uslovima) koje traje od 2-5 meseci. Zavisi od sorte (rane dui, kasne krai) i uslov uvanja. U vaenju je najdublja, a u prolee je ve prola. Deli se na: - period fiziolokog mirovanja ne klija u optimalnim uslovima posle vaenja - period prinudnog mirovanja zbog nepovoljnih optimalnih uslova u prolee Optimalna temperatura za klijanje je 12-15oC. Ako se dri na toj temperaturi klijaju samo okca iz vrnog dela, a ako se posle mirovanja uvaju na 1-5oC a posle na vioj klijaju sva okca Klica treba da je duga oko 15 mm, gde se razlikuje osnova sa zaecima korena, sredina koja treba da je to kraa i vrh gde se nalaze zaeci listova. Poeljno je da je klica zadebljala i karakteristine boje za sortu, a ne izduena, tanka, nena i etiolirna (bela) kakva se javlja ako se naklijavanje obavlja u mraku bez prisustva difuzne svetlosti. U fazi klice nova biljka prolazi odreene faze razvoja to omoguava skraenje perioda od sadnje do formiranja krtola (pre plodonosi) i formira vei prinos to je vano u proizvodnji mladog krompira. U razvoju se mogu razlikovati 4 perioda 1. Od sadnje do nicanja razvija na raun vode i organske materije iz majinske krtole, intenzivno ukorenjava, minimalna temperatura 7-8oC , duina ove faze zavisi od temperature zemljita na dubini sadnje. Majinska krtola slui kasnije (kad se iscrpe hraniva do 30 dana od sadnje) kao rezervoar vode. 2. Od nicanja do stvaranja krtola posle nicanja stablo sporo raste, a koren intenzivno, no kad je stablo visine oko 15-20 cm poinje intenzivni rast, a maksimalna teina nadzemnog dela je u cvetanju. 3. Od stvaranja krtola do cvetanja u toku stvranja krtola najosetljiviji na suu. Stvaranje krtola se deli na 3 perioda: a) stvaranje stolona: koje se vri obino 20 dana od nicanja b) zametanje krtola: poinje 28-35 dana od nicanja , ne mora svaka stolona da da krtole. (odgovara fazi pojava cvetnih pupoljaka) c) Period rasta krtola: poinje 40-70 dana od nicanja to zavisi od sorte (rane - kasne) i traje i iza cvetanja. Dnevno prirast je oko 5-6 gr/kuici

4. Od cvetanja do sazrevanja krtole. - Veliki deo organske materije iz cime prelazi u krtole koje rastu, mada znaajan deo nastaje i u toku fotosintezeod jo uvek zelenih listova. Sazrevanje krtole poinje 1) na parceli prestankom daljeg porasta krtole firioloka zrelost, a 2) zavrava venjenjem cime, vaenjem i suenjem t.j. 2-6 nedelja posle vaenja kada gubi viak vode, odebljava pokoica i zarastaju povrede na krtolama gde se formira tzv. kalus. etveni index krompira je 0,80 krai dan, nie t potenciraju razvoj krtola i obrnuto Zahtevi za toplotom biljka umereno prohladnog podneblja Bioloki minimum za klijanje 3-5oC, 7-10 oC proizvodni minimum (vrlo dugo nicanje) Brzina klijanja i nicanja zavisi od temperatura: na 11-12oC nie za 23dana, 14-15 oC = 12-13 dana, 1820 oC = 10 dana Mlade biljke osetljive na niske t -2 oC ih znatno oteuje, a -3 oC unitava nadzemni deo (koji se obnavlja iz rezervnih(bonih) okaca) Optimalna temperatura za rast stabla i lista i cvetanje je 15-20 oC (18-25), t > 30oC zadrava porast, a kod ranostasnih potpuno prekida rast biljke. Za zametanje krtola optimalna temperatura zemljita 16-19 oC, odnosno 17 oC (20 oC danju 12,5 oC nou) van ovih t zametanje se usporava, a 29 oC potpuno prekida. U ovom periodu t > 20-25 oC dovede do temperaturne degeneracije krtola prevremeno starenje i buenje okaca koja daju tanke nitave klice koje daju slabo produktivne biljke. Drugi uzrok degeneracije je infekcija virusima X, C, I i K koji osim nitave klice dovode do uvrnutosti listova, crtiavosti i mozainosti lista. Zahtevi za vodom Ekonomian transpiracioni koeficijent 460-580 l/kg, u nas je neophodno 460-480 mm vegetacionih padavina, pa je u Vojvodini nedostatak oko 150 mm U poetku zahtevi za vodom mali. Kritian period je od pojave cvetanja pupoljaka do kraja cvetanja to se poklapa za zametanjem krtola. Osetljiv na suu koja smanjuje prinos, ali pogorava i kvalitet. Smena sue i vlanog perioda dovodi do prorastanja krtola deca U sazrevanju trai manje vlage t.j. suvo i toplo vreme da bi krtole stvorile deblju pokoicu i lake se uvale. Visoka relativna vlanost vazduha poveava osetljivost na plamenjau. Optimalna vlanost zemljita je 75-70% PVK Navodnjavanje rentabilno jer stabilizuje i poveava prinose za 44-71% Zahtevi za svetlosti Slabo reaguje na duinu dana (naroito ranostasne sorte) i ima umerene zahteve. Krtole formiraju bre na kratkom danu, a formiranje vegetativnih delova i cvetanje je bre na dugom danu. Zahtevi za zemljitem Najbolja su laka rastresita zemljita, mada moe i na drugim tipovima. Ekstremno teka, zbijena glinovita zemljita sa visokim nivoom podzemne vode nisu pogodna (mali broj stolona i slabo rastu, vea opasnost od bolesti). Optimalna su slabo kisela zemljita pH 5,6-6,0. Najbolja su aluvijum i ernozem, dobra i peskovita ali treba vie ubriva i navodnjavaju. Dobro uspeva i na planinskim crnicama i umskim krevinama (novinama).

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
Mesto u plodoredu Podnosi monokulturu uz obilno ubrenje i dobru obradu, no zbog pojave samonika i dosta bolesti (nematoda) na isto mesto ga sejati posle 3-4 godine. Predusevi: najee strna ita (penica, ra, jeam), a odlini predusevi su jednogodinje leguminoze,

kao i lucerka, crvena detelina, livade (tzv novine). est plodored u zapadnoj Evropi je: ra-lupinekrompir. Krompir odlian predusev ostavlja zemljite u dobrom stanju (produni efekat osnovne obrade i ubrenja) i nezakorovljeno, a takoe i rano stie to u zavisnosti od duine vegetacije sorte krompira omoguava setvu sledeih useva iza ranih (mladi krompir) sorata kupus ili postrne krmne biljke, iza srednje ranih: uljana repica, ozimi jeam, iza kasnih ozima penica. Mladi krompir se moe se gajiti kao drugi usev posle graka, uljane repice, pivskog jema. Obrada zemljita Za krompir vrlo znaajna, zbog toga to se 80% ukupne organske materije formira ispod zemlje. Prinos oblik i kvalitet krtola zavisi od osobina oraninog sloja. On treba da je rastresit, strukturan, dobrih vodno-vazdunih osobina i plodnosti zato trai dublju i kvalitetnu osnovnu obradu. Dubina i nain se moraju prilagoditi osobinama zemljita, a njamanja dubina je 30cm. Na plodnim i dubokim zemljitima obrada na 30 cm, na plitkim ili sa zbijenim pooraninim slojem na 20-25 cm uz podrivanje sloja od 15 cm ispod toga. U brtsko planinskim dubina prilagoava dubini oraninog sloja i reljefu (30 ili manje cm). Izvodi krajem leta poetkom jeseni Posle strnina i zrnenih mahunjaa, ljutenje na 12-15 cm. Oranje na 25 cm uz zaoravanje stanjnjaka krajem augusta. Osnovna obradana punu dubinu poetkom jeseni na 30 cm. Znai dolazi na prvo mesto u plodoredu jer se pod nejga vri obnavjanje ornice. Posle lucerke, crvene deteline i travno-detelinskih smesa razoravanje krajem VIII na 15-18 cm i poetkom X oranje na punu dubinu. Predsetvena priprema zavisi od stanja zemljita (otvorene brazde), vlanosti, zakorovljenosti i sleganja. Drljanje u rano prolee ravnanjei rastresanje, bolje uvanje vode i zagrevanje, unitavaju se ponikli korovi i razbija pokorica,. Kultiviranje na 10-12 cm setvospremaem pred sadnju radi ravnanja zbog kvaliteta sadnje (dubina, pravac redova nega, vaenje). ubrenje Za 1 t krtola i vegetativne mase krompir usvoji : 5,3 kgN; 2,0 kgP 2O5 i 8,6 kg K2O (po jedinici prinosa manje usvaja, ali zbog visokih prinosa sumarno trai vie hranjiva od drugih ratarskih biljaka). Usvaja stalno hranjive materije, dinamika zavisi od: 1. Sorti rane krai period, maksimum u VI, srednje rane maksimum VI-VII, a pozne VI-VII-VIII. 2. Vremenskih uslova (temperatura i padavina) u zametanju i porastu krtola. ubri se: organiskim i mineralnim ubrivima Organska: stajnjak u koliini 20-40 t/ha, zelenino ubrenje u vlanijem podneblju, izvor N i to lupine, st.graak i druge leguminoze. Mineralna ubrivima: N znaajan za prinos rast biljke, veliina trajanja i boja listova tj. produktivnost fotosinteze. Za mladi se dodaje 120 kg/ha, za kasnostasne (fizioloki zreo) uz stajnjak 80-100 kg/ha, a za semenski 40-80 kg/ha Najbolji je NH3SO4 brzo delujui, a dobri i drugi oblici. P ubrzava zametanje i rast krtola, poveava hranjivu vrednost (vie skroba i P) smanjuje krastavost i u novije vreme koristi vie P2O5 naroito u semenskom oko 110 kg/ha (80-150). K kaliofilna biljka (trai dosta K) utie na fotosintezu i promet ugljenih hidrata i N jedinjenja, vea otpornost na bolesti i suu. Koliina zavisi od obezbeenosti zemljita i daje se od 60-200 kg/ha u brdskim predelima 150-200 kg/ha. Mg utie na prinos i kvalitet. Nedostatak ee javlja na kiselim zemljitima. Dodaje preko kompleksnih ubriva ili prskanjem biljaka folijarno 5% MgSO4.

 Znaajni su i mikroelementi; Fe, B, Ca, Mn, S. Nain unoenja:P i K pod osnovnu obradu i do N, a ostatak N predsetveno ili u prihrani pred zagrtanje. Sadnja Izbor sorte: U svetu ima oko 2000 kod nas oko 70. Prema duini vegetacije: Rane 70-90 dana: Rani ruevac, Saskia, Sirtema, Vesna, Dragaevka, Ostara, Jerla. Srednje rane 90-120: Univerzal, Bintije, Urgenta, Jelica, Igror, Cvetnik Srednje kasne 120-135: Dezire, Viktorija, Kenebek, Matija Pozne > 135: Woltman, Voran Po nainu upotrebe Stone: Tanka pokoica, plitka i retka okca, lako kuvanje. Odnos N i bez N materija 1: 12-16 o za kuvanje. Ako je odnos N bez N iri od 1 : 16 (vie skroba) krtole su suve i branaste o za salatu tee se raskuvavaju meso obino ukasto. Odnos N bez N ne ui od 1 : 12 (vie belanevina) vodenasti i sladunjav ukus Stone: to rodnije sa vie belanevina (2,8%), sa manje ili bez solanina Industrijske: to vie skroba > 18%, za skrob da ima krupna sk. zrna Univerzalne: najmanje 2 naina Sadni materijal Krompir se moe razmnoavati na dva naina: generativno (semenom) i vegetativno (krtolama) I. Semenom samo izuzetno (na severu i visokim planinama ili u procesu selekcije) kada se seje u tople leje i nakon 2 meseca pikira na stalno mesto. II. Vegetativno je osnovni nain, koriste se: cele zrele krtole, seene krtole (uzdu ili popreko), pojedina okca, oiljene klice, mikro krtole (mlade nezrele) 1. Cele krtole: najzastupljeniji nain gde se biraju zdrave, nepovreene krtole srednje teine od 50-60 grama to odgovara krtolama koje prou kroz sita sa kvadratnim otvorima dimenzija 35/45mm. Za sadnju sadilicama krtole se moraju sortirati kroz sistem sita. Krupnije krtole daju vei prinos, no znatno se poveava utroak sadnog materijala po hektaru, pa su najbolje srednje . Za rani(mladi) krompir se vri obvezno naklijavanje, 5-6 nedelja pre sadnje. Krompir se stavlja u gajbe 60x40x20cm i dri u provetrenoj prostoriji na difuznoj svetlosti na t 10-12 oC. Nastaju kratke debele klice duine 1-2 cm. Bolje je ukorenjavanje, bri porast, kraa vegetacija za 10-14 dana, a dobija se i vei prinos za oko 20%. 2. Seene krtole: ako su krupne, obino kod kasnostasnih. Mogu se sei na 2 naina uzdu na 2-3 dela, no dezinfikovati 2% formalinom i Na3PO4, presek posuti pepelom i ostaviti da zaraste, svi delovi slue za ssanju. popreko - sadnja vrkovim, vrh teine 10-15g slui za sadnju, a ostatak (pupani deo) za jelo. 3. Okcima see na onoloko delova koliko ima okaca, nakon suenja okca se delom krtole se sade u tople leje. Kada se oile presade se na stalno mesto ali neto gue. 4. Oiljenim klicama zdrave i krupne krtole se sade u toplu leju ( za 1 ha 180 m 2 i 140-150 kg krtola). Nakon 20-25 dana kada se klice oile, oene se (odvoje od krtole) stavljaju u sanduke sa peskom i nose na parcelu gde se sade po 2 biljke u kuicu na dubinu 8-10 cm. Matine krtole se ponovo sade u tople leje da bi se dobile klice iz bonih pupuljaka koje se takoe koriste za sadnju.. 5. Sadnja mladih krtola u cilju dobijanja 2 berbe godinje za sadnju se koriste mlade nezrele krtole iz predhodne berbe. Da bi se skratilo mirovanje nezrele krtole se tretiraju etil hloridom ili se plitko sade ( da se krtola viri iz zemlje) ili se namerno povreuju. Vreme sadnje Kada je temperatura zemljuita 4-5oC. U Vojvodini to je 2. polovina III do poetka IV U brdsko planinskim peonima 1-20 IV a u planinama 20 IV 10V Naklijali krompir se sadi neto ranije.

Dubina sadnje Obino na 8-12 cm tako da krtoe budu pokriven sa 5-6 cm. Krupnije krtole (veliine 55/45 mm) sade se na veu dubinu. Sadnja treba da bude na ujednaenu dubinu to omoguava ujednaeno nicanje i porast, a takoe laku primenu mera nege i pravilno vaenje krtola. Nain sadnje Krompir se sadi se irokoredo i to u zavisnosti od maina za sadnju, negu i vaenje najee na: - na 70 cm - na 62,5 cm ( Nemake) Broj biljaka po hektaru tj. povrina vegetacionog prostora 1 biljke se odreuje rastojanjem u redu, a on zavisi od: 1) Bujnosti sorte tj. duine vegetcije 2) Osobina zemljita, 2) Nivoa ubrenja (5-6 b/m 2; 3-4 b/m2) - Rane: 70 x 25 ili 62.5 x 25-30 cm - Sr. rane: 70 x 30 ili 62.5 x 35 cm - Kasne: 70 x 35 ili 62.5 x 40 cm Sadnja moe biti runa ili mehanizovana - sadilice za krompir (polu ili automatske) koje 1) Otvaraju brazdu; 2) Sade krtole; 3) Zagru brazdu; 4) Delimino ogru ( stvaraju se bankovi) Koliina krtola Zavisi od vegetacionog prostora, krupnoe krtola i oblika krtola Za 50000 biljaka/ha, upotrebom frakcije 35-45 mm (masa 1 krtole oko 50 grama) Okruglih krtola treba 2,2 t/ha; okruglo ovalnih 2,6 a krtola izduenog oblika ak 3 t/ha Nega krompira Posle rune sadnje, po potrebi valjanje. Ako se pojavi pokorica drljanje lakim drljaama. Meuredna kultivacija i runo okopavanje se obavlja vie puta. - I kada su biljke visoke oko 10-12 cm - II kada su biljke visoko 16-20 cm uz blago zagrtanje - III pred sklapanje redova (poetak cvetanja) to je ustvari konano zagrtanje, tada rastu stoloni i zameu se krtole i dalje se ne radi meuredna obrada Dubina ogrtanja: u vlanom podneblju, na lakim zemljitima i pri plioj sadnji je dublje i obrnuto. Borba protiv korova herbicidi - posle sadnje pre nicanja 1) Pataron 50 WP (meta bromuron): 1-1,25 kg/ha rane lako 1,5-2,5 kg/ha kasne teko 2) Sencor 70 WP (metri bozin): 0,525-1,050 kg/ha 3) Gesagard 50X WP (Prometrin): 1-1,5 kg/ha aktivne supstance Zalivanje Zahvalan na navodnjavanje treba zalivati gde god je mogue. Iz brazda ili vetakom kiom sa 40-60 mm u 1. zalivanju. Rane: od sredine V do kraja VI Srednje rane: u VI i VII (optimalna vlaga 75-80% od PVK Kasne: od sredine VI do sredine VIII Posle zalivanja prskati protiv plamenjae. Zatita od krompirove zlatice i bolesti Prvo tretiranje 3. dekada V, drugo polovinom jena neki od insekticida, Bankol 0.5-0.6 kg/ha Od bolesti prisutna je plamenjaa i smea pegavost. U nas se tretira dva do tri puta sisteminim funkicidima: Ridomil, Dithane, Antraknol 2,5 3.0 kg-ha Vaenje krompira Vadi se kada su krtole zrele tj. kada cima uti i delimino se sui, kada se krtole lako odvajaju od stolona i kada pokoica ovrsne, sraste sa krtolom i dobije karakteristinu boju. Rani se vadi kada je povoljna cena (razlika u ceni i gubitak prinosa) tj. kada formira prinos > 10 t/ha. Vadi se runo, vadilicama (samo vadi iz zemlje), kombajnima (vadi, odvaja od zemlje i utovara ili u

vree ili transportno sredstvo) Pogodne su sorte krupnih okruglih krtola, glatke pokoice plitkih okaca i zbijene kuice (kratkih stolona). Posle vaenja se sortira prema krupnoi i odvajaju se bolesne i povreene krtole. Nakon sortiranja dri se 7-14 dana na 15-18oC i 85-90% RVV radi suenja, zarastanja povreda i breg stvaranja plute na pokoici. Skladiti se u specijalnim skladitima, podrumima ili trapovima. Optimalna uslovi za skalditenje: temperatura 2-5oC i 85-97% RVV Neadekvatno uvan na t ispod 2oC skrob prelazi u eerslae krtole, a ako se takve krtole posle dre na 10-12oC usled intenzivnijeg disanja eer se utroi ili pree u skrobgubi se slast. Neke sorte klijaju na 3-4oC a neke na 6-7oC, to znai da uslovi u skladitu ne odgovaraju pojavi klice. Radi spreavanja klijanja koriste se i hemijska sredstva: Tuberaji, Belvitan K, Fusareks itd. (moe se zapraiti i semenski, no 2-3 nedelje pre sadnje treba ga drati na 10-15oC da bi preparat ispario). Visina sloja uskladiteng krompira zavisi od uslova provetravanja. - U podrumima i drugde gde se provetrava samo sa vrha 1,2-1,5 m. - U savremenim skladitima gde se provetrava sa svih strana boksovi su duine 5, irine 4 i visine 3-4m. - Vlaan krompir sa dosta zemlje max do 1 m. - Semenski u gajbicama. Trapljenje krompira Gde nema dovoljno skladita mora se trapiti u zemlju. Mesto za trap mora biti: 1) ocedno; 2) zatieno od vetrova; 3) blizu ekonomskog dvorita (radi potronje i kontrole za vreme zime). Postupak: Ukloni se povrinski sloj zemljita (fitosanitetski razlozi) Trap moe biti: povrinski ili ukopan 20-30 u zemljite irine je 1-1.5 m, a duine po potrebi. Na dno i kasnije sa strane se postavlja ista slama. Krompir se slae u obliku trostrane plazme (konusa) visine do 1 m na 1 dunom metru pri irini od 1m stane 500 kg krtola, pri irini od 1,5m 700 kg Postavljaju se ventilatori (kanali) od perforiranih dasaka i to horizontalni u 2 nivoa i vertikalni. Po zavretku slaganja krtola one se prekrivaju najpre slamom, a odozgo zemljom koja se kopa sa strane trapa i nabacije od osnove ka vrhu, stim da se vrh prekrije kada je spolja t ispod 0 oC. Debljina sloja zemlje je oko 25 cm. U toku zime vri se kontrola trapa.

PREDIVE BILjKE

Ova grupa biljaka obuhvata vei broj vrsta koje sadre vlakno u nekom svom organu, a koje se moe tehnikim postupkom izdvojiti. Za nau zemlju najvanije su konoplja, lan i pamuk. U svetu se jo gaje sledee predive biljke: kenafa, abutilon, pitomi slez, kendir, bengalska konoplja, brnistra, juta, sisal, novozelandski lan, manila i rafija. Predive biljke se prema biljnom organu iz kojeg se dobija vlakno dele na 4 grupe: iz kojih se vlakno dobija iz stabla (konoplja, lan, kenafa, abutilon, kendir, brnistra...), iz kojih se vlakno dobija iz lista (sisal, novozelandski lan, rafija...), iz kojih se vlakno dobija iz ploda (kokosov orah), iz kojih se vlakno dobija sa semena (pamuk). Najfinije vlakno se dobija od pamuka i lana, srednje grubo od konoplje i kenafe, a od svih ostalih vrsta dobija se grubo vlakno.

Predive biljke se gaje u celom svetu, a najvie u tropskim i suptropskim oblastima). U svetu se gaje na 35 568 067 ha (prosek 2000-2002).

KONOPLjA - Cannabis sativa

ZNAAJ. Gaji se zbog vlakna koje spada u grupu srednje grubih vlakana, koje se odlikuje sposobnou da sporo truli pri dugom stajanju u vodi. Kod nas daje dosta stabilne prinose, jer je biljka kratke vegetacije (120 dana) i izbegava suni period (jer kod nas najvie stradaju biljke koje glavni proizvod donose u najtoplijem delu godine). Moe se koristiti cela biljka. Dugako vlakno se koristi za proizvodnju uarskih proizvoda: uadi, ribarskih mrea, konjske opreme..., a kratko vlakno za dobijanje kanapa za vezivanje snopova i za pakovanje... Glavni potroai proizvoda od konopljinog vlakna su ribarska industrija, graevinarstvo, brodogradnja. Iz stabla se dobija tehniko vlakno (sastavljeno od manjih delova). Kad se izmoi vlakno dobija se 65% drvenastog dela, pozder. Od finijeg vlakna pravile su se slamarice, pekiri, krpe... Pozder (drvenasti deo, 65% od ukupnog prinosa) se moe koristiti za loenje, za pogon maina, za pravljenje pozder ploa (kao iverica, ali imaju bolju toplotnu i zvunu izolaciju). Muke biljke (belojke) daju meko, jako vlakno i ive krae. enske biljke (crnojke) due ive, daju grubo i vrsto vlakno. U listu i cvasti nalaze se tetrahidrokanabinoli-halucinogena sredstva, pa se iz cvasti dobija ai, a iz lista marihuana. Konopljino seme sadri do 35% lakosuivog ulja (jodni broj 140-167) koje se moe koristiti u ishrani i kozmetici. Iz 100 kg semena dobije se 65 kg uljanih pogaa. U listu ima 2,5 % N i moe se briketirati i koristiti kao stona hrana. Stabljika se moe koristiti za proizvodnju papira (od kartona do veoma kvalitetnog papira za proizvodnju novanica. Seme je i dobra ptija hrana ali je energetski veoma jako i ne sme se davati u velikim koliinama. Klimatski i zemljini uslovi kod nas su veoma povoljni za proizvodnju konoplje. POREKLO I ISTORIJA. Poreklom je iz srednje Azije. Odatle se irila na zapad prema Maloj Aziji, Africi i Evropi oko 2-3. veka p.n.e. Dalje su putevi rasprostiranja ili nezavisno jedan od drugog to je uslovilo formiranje vie geografskih grupa konoplje. Smatra se da su je za drogu prvo koristili Skiti. Kod nas su centri konopljarstva bili oko Sombora, Odaka, Sonte, Sente... GEOGRAFSKA RASPROSTRANjENOST. Gaji se od 0-67 s.g.. jep je plastina vrsta, odrava se u svim uslovima menjajui bioloke i morfoloke osobine. PROIZVODNjA KONOPLjE ZA SEME U SVETU (prosek 2000-2002).
Region Svet Evropa Kina Francuska Region Svet Evropa Severna Koreja Rusija Povrine (ha) 27 102 13 657 11 433 8 000 Povrine (ha) 61 645 27 795 18 000 15 667 Prinosi (t/ha) 1,11 0,44 2,03 0,68 Prinosi (t/ha) 0,93 0,76 0,69 0,39 Proizvodnja (t) 30 106 6 077 22 729 5 500 Proizvodnja (t) 57 424 21 385 12 500 6 167

PROIZVODNjA KONOPLjE ZA VLAKNO U SVETU (prosek 2000-2002).

Kina

11 433

1,57

18 124

Kod nas se konoplja gaji na 500-700 ha. BIOLOKE OSOBINE. Vlakno se nalazi u periciklu (primarno) i primarnom floemu (sekundarno), najvie u donjem delu stabla. Nije dobro da se konoplja grana jer se primarno vlakno prekida. Primarna vlakna su pektinom povezana itavom duinom stabljike, pa se moenjem dobija: tehniko vlakno (primarno vlakno u stablu), koje se deli na kratko vlakno (kuinu) i dugo vlakno (kudelju). FENOLOKE FAZE 1) KLIJANjE I NICANjE. Protie relativno brzo i pri optimalnim uslovima traje 6-8 dana. Duina ovog perioda zavisi od vlanosti i temperature zemljita i od kvaliteta predsetvene pripreme i dubine setve. Optimalna temperatura je 20C. Za klijanje treba da upije 50% vode od mase semena. Prilikom nicanja iznosi kotiledone. 2) USPOREN PORAST DO 3 PARA LISTOVA. Posle nicanja sporo raste sve do pojave 3 para listova. U ovom periodu nema velike zahteve prema vodi. Podnosi mrazeve do -6C. Ovaj period traje oko 25 dana i u njemu bre raste koren. 3) INTENZIVAN PORAST poinje u drugoj polovini maja i traje do polovine juna. Traje oko 45 dana, sve do pojave cvasti. Ovo je period intenzivnog rasta (do 12 cm dnevno) i sinteze organske materije. U ovom periodu formira se 65 % prinosa (dnevno preko 200 kg organske materije po hektaru). Najvie organske materije formira se u poetku ove faze, a pred masovnu pojavu cvasti (kraj juna poetak jula) se smanjuje. Ovo je kritian period prema temperaturi i vodi. Jako je osjetljiva na visinu temperature. Ako je temperatura nia od 20C raste samo 2-3 cm dnevno, a kritine su i visoke temperature ukoliko nema dosta vode. Osetljiva je i na niske temperature, ne mora da izmrzne ali skrauje vegetaciju, ostaje niska i cveta mesec dana ranije. Isto se deava ako doe i do jake sue, a esto ne formira ni seme. To ce esto deava pri ranoj setvi. Intenzivan rast poinje pri dugom danu, iako je konoplja biljka kratkog dana, pa ne treba sejati ni jako kasno.
4) FORMIRANjE I POJAVA CVASTI. Obrazovanje zaetaka cvasti poinje jo u fazi

intenzivnog porasta, kad je formirano 4-5 pari listova i traje sve do izduivanja cvasti. U ovom periodu biljka prolazi kroz V, VI i VII etapu organogeneze. Sa pojavom cvasti prestaje intenzivan rast stabla. od glave ose prema vrhu bonih organa. Cvetaju skoro istovremeno s tim to se moe rei da muke biljke cvetaju pre jer se cvetovi na njima pre uoe jer su ute boje, a enski su zeleni. enski cvetovi su due sposobni za oplodnju. Konoplja je stranooplodna biljka, a oplodnja je anemofilna (pomou vetra koji moe da prenese polen na 5-6 km udaljenosti). Tee sukcesivno, od osnove prema vrhu cvasti. Seme se lako osipa.

5) CVETANjE traje 10-35 dana. Poinje od osnove prema vrhu cvasti, a horizontalno

6) FORMIRANjE, NALIVANjE I SAZREVANjE PLODOVA traje 30-40 dana.

USLOVI USPEVANjA TEMPERATURA. Suma temperatura: za vlakno 1600-2000C, za seme 2000-2800C. Najmanja temperatura za klijanje i nicanje 1-2C, proizvodni minimum 7-9C, optimum 20C. Mlada biljka je otporna na niske temperature do -6C ako traju krae, a due na temperaturi -2 do -3C. Otpornost na niske temperature prestaje sa poetkom intenzivnog porasta. U periodu intenzivnog porasta optimalna temperatura je 20-22C. Dobro podnosi i vie temperature ako ima dosta vode. Srednja dnevna temperatura za vegetacioni period za konoplju za vlakno treba da je 1618C, a za konoplju za seme 15-17,5 C. VODA. Ima velike zahteve. TK (junog tipa)=500-700, a srednje ruskog je vei. Optimalna vlanost zemljita je 70-80% PVK. Sve do intenzivnog porasta nisu velike potrebe (troi

15-25 % vode od ukupne koliine). Najvie vode troi od faze 4-5 listova do zavretka cvetanja (50-55% vode). Ostatak (20-30% vode) troi u poetku nalivanja i sazrevanja zrna. Kritian period je intenzivan porast. Vee koliine padavina u periodu cvetanja i oplodnje prijaju u onim godinama kad je u periodu intenzivnog porasta bilo malo padavina. Za vegetacioni period od 4 meseca treba 200-400 mm padavina. Optimalna vlanost vazduha je 70-80 %. SVETLOST. Ima velike zahteve. BKD, osim severnog tipa. U periodu intenzivnog porasta trai dui dan. Sorte iz severnih krajeva u junoj oblasti jako skrauju vegetaciju i obrnuto. ZEMLjITE. Ima velike zahteve. Trai duboka plodna i rastresita zemljita-ernozem, livadska crnica, aluvijalna, a moe i na ritskoj crnici ako nije visok nivo podzemnih voda. Tamo gde dobro uspeva i kukuruz uspeva i juni tip konoplje. AGROTEHNIKA SORTE. Kod nas su gajene dvodome populacije nazvane prema mestima gajenja: Leskovaka, Osjeka, Beljska, Apatinska... Mogu biti: a) Dvodome - kod njih tehnoloka i bioloka zrelost nisu istovremeno b) Jednodome - jednodomnost nije stabilna osobina i moe se kontrolisati samo kod superelite, neto su nie biljke i imaju grublje stablo. c) Uniseksualne sorte - kad se ukrste dvodome biljke i muke jednodome dobije se 80% enskih biljaka koje se koriste za proizvodnju semena. Maarske (Kompolti, Uniko-B, Kompolti Hibrid Tc), Francuske (Fibrimon, Fedora, Ferimon), Rumunske (Lovrin, Irene), Ruske (Juna Krasnodovska), Italijanske (Karmanjola, Fibranova, Superfibra), SCG (Ns Plus). Kod nas uspeva samo juni tip konoplje. PLODORED. Relativno dobro podnosi monokulturu ali je ne treba gajiti u monokulturi jer se poveava broj tetoina i bolesti. Dobri predusevi su jednogodinje leguminoze, okopavine, strna ita ali se ne preporuuje kukuruz zbog kukuruznog moljca, suncokret zbog buvaa i eerna repa ako je te godine bila sua. Moe iza lucerke ako je u godini razoravanja bilo dosta padavina ali se ne preporuuje zbog tetoina. Konoplja kao predusev je dobra za strna ita jer se skida krajem avgusta ali ako se ne obradi zemljite, odmah nakon etve, loa je za strnine jer onda nema dosta vode za njih. OBRADA. Kod nas se ore na 30-35 cm (treba duboko jer ima slabo razvijen koren), sem kad se gaji u plodoredu i ide iza useva za koji se duboko ore (eerna repa) pa se onda za konoplju moe orati na 25 cm. Najbolje je dva puta orati, prvo plitko, a potom na punu dubinu. Posle kasnih preduseva ore se samo jednom. Ore se krajem leta. Ona je naroito osetljiva na proleno oranje (daje 30-40% nii prinos). Posle oranja zatvaraju se brazde. Pred setvu, krajem marta ili poetkom aprila, se jednom pree setvospremaem. Zemljite mora biti ravno, rastresito, mrviasto i isto od korova, da bi se obezbedilo ujednaeno klijanje i nicanje. UBRENjE. Za konoplju je specifino da se gaji za vlakno koje je izgraeno od celuloze i hemiceluloze, ali poto je potrebna i organska materija pravi se kompromis pri ubrenju. Sa 1 t vazduno suve stabljike iznosi: - 11-29 kg/ha N - 5-17 kg/ha P - 9-33 kg/ha K zavisno od toga kada se uzimaju uzorci. Ako se uzimaju u tehnolokoj zrelosti koliine su manje nego ako se uzima u intenzivnom porastu ili ako ima lie na stablu. Ako je zemljite dobro obezbeeno sa RK, onda su koliine za ernozem (NPK): 70-150 : 40-110 : 40110. PK se na dobro obezbeenom zemljitu daju zbog uticaja na kvalitet vlakna. N ima vie u listu (4-4,5%) nego u stablu, R ima vie u listu (2-3 %) nego u stablu, a K je slino rasporeen. N povoljno utie na prinos stabljike i vlakna, ali negativno utie na kvalitet vlakna jer u vlaknu ima 95-96 % celuloze, a N negativno utie na sadraj celuloze. RK i deo N se unose u jesen, a ostatak N predsetveno ili predsetveno i prihranom do faze 3 lista. Za nae uslove bolje je da se celokupan N unese predsetveno. Konoplja dobro podnosi visoku koncentraciju rastvora. Nekad se za konoplju obavezno ubrilo stajnjakom, a danas ne.

SETVA. Gaji se za 3 vida proizvodnje: 1. kombinovana namena, 2. za vlakno (vegetacija 90-120 dana), 3. za seme (vegetacija 140-150 dana). Vreme: kraj marta, tolerantan rok do kraja aprila (najvei prinosi ako se seje krajem marta i poetkom aprila). to se kasnije seje stablo ostaje krae, manje ima drvenastog dela, uplje je, vea je konkurencija izmeu biljaka. Ako se ranije seje sporije raste, ali ujednaenije. Gustina: - Za vlakno 12,5 cm, - Za kombinovanu upotrebu 30-50 cm, gusto u redu. - Za seme 50-70 cm x 20-30 cm, da se dobije 70000 biljaka/ha, pneumatskom sejalicom podeenom za eernu repu (ako imamo seme dobre klijavosti). Pri setvi za vlakno seje se 300-350 klijavih zrna/m 2 sa 70-75 kg semena/ha. Seje se seme iz prethodne godine jer brzo gubi klijavost. Semenski materijal se seje irokoredo sa 70000 biljaka/ha. Sa piliranim semenom seje se 50 h 20 cm i troi 2,5-3 kg semena/ha. Dubina: za vlakno 4-6 cm, a za seme 6 cm. NEGA. Za vlakno: u prolee povaljati (ako se seje u optimalnom roku ne treba), ako se javi pokorica razbiti je. Ako treba, prskati protiv buvaa u poetku vegetacije. Zatita od moljca je teko izvodljiva Za seme se jo i meuredno kultivira. Slabo su proueni herbicidi za konoplju. ETVA je najmanje uspeno reena jer nema zadovoljavajuih maina. Za konoplju za vlakno se moe koristiti bona travokosaica, ali uz dodatak letvi iza kose koje kupe stabljike. anje se u tehnolokoj zrelosti (jer se ona ne poklapa kod mukih i enskih biljaka). Najbolje kad je masovno opadanje mukih cvetova, izmeu 10. i 20. avgusta (10.08. je najfinije vlakno, ima manje lignina, a 20.08. je najvei prinos i najbolji kvalitet za kudeljare). Za seme se anje u punoj zrelosti kad je 1/2 cvasti u punoj zrelosti. See se rano ujutro za vreme rose da se seme ne otrese. Vee se u snopove, stavlja u kupe i sui na parceli. Kad se osui vri se. Ako se koristi za papir, kosi se i kada se prosui secka se i presuje u bale. Stablo se prerauje na razne naine: 1. mehaniki - lomilicama. Ovako se prerauju oteene i stabljike nie klase. 2. hemijski - tretira se sa NaOH, ali nije pogodno za industriju. 3. bioloki metod moenja ili maceracije. Moi se na rosi ili u bazenima pa gljive razgrauju stablo. Ima 3 faze: fizika faza - upijanje vode i bubrenje pri emu se izdvajaju vazduh i mineralne materije bioloko vrenje koje ima 2 dela: aerobno nepektinsko vrenje traje sve dok ima O2 u vodi i anaerobno pektinsko vrenje pod dejstvom Bacillus amylobacter. Vano je da se zna kada je proces moenja zavren. Dobro izmoena stabljika je ljigave povrine, vlakno se lako odvaja po celoj duini stabljike, a drvenasti deo se lako lomi. Posle zavrenog moenja stabljika se ispere, a zatim sui do vazduno suvog stanja. Voda za moenje mora biti meka, temperature 20-30S. Najbolji odnos zapremine vode i stabljike je 5:1.

OSTALE TEHNIKE BILKE DUVAN - Nicotiana tabacum

ZNAAJ. Gaji se radi lia koje se koristi za pravljenje cigara, cigareta i slinih sredstava za uivanje. Duvan se uiva preteno puenjem, a jako malo vakanjem i umrkavanjem. Od hemijskih sastojaka u listu najvaniji je nikotin, toksian alkaloid koji unet u

organizam u malim koliinama ima smirujue ili razdraujue dejstvo u zavisnosti od stanja nervnog sistema. Uivanju duvana doprinose i drugi sastojci lista, kao to su etarska ulja, smole i druge materije. Duvanski dim sadri kancerogenu materiju benzopiren. Izaziva rak, hronian bronhitis, infarkt... Iz lia i otpadaka prerade duvana dobija se nikotin koji slui kao insekticid i kao sirovina u farmaceutskoj industriji U listu ima dosta jabune i limunske kiseline koje se mogu izdvojiti i koriste se u prehrambenoj industriji (posebno ih ima puno u mahorki - Nicotiana rustica). Cvetovi slue kao sirovina u parfimeriji. Seme sadri 36-40% ulja pa se moe koristiti za njegovo dobijanje, ali je jako sitno. Ima agrotehniki znaaj: smanjuje zakorovljenost polja, koriste se zemljita koja ne mogu da se koriste za druge kulture zbog reljefa i slabe plodnosti. POREKLO I ISTORIJA. Poreklo vodi iz Amerike. Dananje kulturne vrste duvana (duvan i mahorka) nisu naene u divljem stanju. Ostale vrste pripadaju spontanoj flori, a neke se gaje kao ukrasne biljke. Duvan i mahorka vode poreklo iz June Amerike (Peru, Bolivija, ile). Pretpostavlja se da su postale ukrtanjem nekih divljih vrsta. Iz centra su se proirili preko srednje Amerike i Meksika na sever do Kanade. Na jug su se proirili do krajnjih granica Argentine. Jo su stari Indijanci koristili duvan. U Evropi su za njega saznali po otkriu Amerike. Amerigo Vespui je prvi dao opis duvana i njegove upotrebe. Evropski kolonisti su prvi poeli da gaje duvan na amerikom kontinentu, po ugledu na starosedeoce. Poetkom 16. veka poeli su ga gajiti panci na Kubi i Santo Domingu, a ubrzo i Francuzi i Englezi na Antilima. Za nepunih 100 godina duvan se proirio po celom svetu. U Evropu seme je preneeno 1518. (mahorka, krda) i 1519. godine (duvan), a njegovo gajenje je proireno najvie zahvaljujui francuskom ambasadoru (an Nikot), koji ga je preporuivao kao lek za glavobolju i francuskom kalueru Tevetu koji ga je gajio. U Evropi se proirio tokom 16. i 17. veka, a ubrzo potom u Aziji i Africi gde su ga gajili evropski kolonisti. U Tursku je prenet iz Venecije. Krajem 17. i poetkom 18. veka iskoritavanje duvana dobilo je industrijski karakter. U nau zemlju je dospeo sa zapada iz Venecije i sa istoka iz Turske. Geografska rasprostranjenost: 63c.g.m. - 40j.g.m.

PROIZVODNjA DUVANA U SVETU (prosek 2000-2002). Region Povrine (ha) Prinosi (t/ha) Svet Evropa Kina Indija Brazil Turska SCG BIOLOKE OSOBINE 3 974 935 265 694 1 396 495 382 800 315 376 208 446 10 943 1,61 1,95 1,74 1,41 1,89 0,79 1,40

Proizvodnja (t) 6 400 311 518 980 2 438 970 528 333 599 079 166 355 15 435

Vegetacioni period se deli na dva dela: 1) PERIOD RASADA. U zavisnosti od sorte i uslova gajenja traje 45-65 dana. U ovom periodu razlikuju se sledee fenoloke faze: a. Klijanje obuhvata period od bubrenja semena do izbijanja klice. U optimalnim

uslovima ova faza traje 6-8 dana. Optimalna temperatura je 25-28C, a minimalna 4-6C, ali tada klija sa zakanjenjem. Bubrenje semena traje oko 24 asa.. Naklijava se u mlakoj vodi. Kada se pojavi koreni, seme se osui i seje u leje. b. Nicanje traje od zavretka klijanja do pojave prvog stalnog lista. Ponik se obino pojavluje 4-6 dana od poetka klijanja, a kroz 6-8 dana biljica dobija prvi stalni list. Optimalna temperatura je 25-28C. Pri nioj temperaturi ovaj period se produava, a pri viim (35C) veliki broj biljaka ugine. U ovoj fazi potrebna je optimalna vlanost zemljita. ak i kratkotrajno isuivanje gornjeg sloja zemljita dovodi do uginjavanja rasada. U ovoj fazi primarni korendostie duinu 10 mm. Velika koncentracija hraniva u ovoj fazi je tetna. c. Ukorenjavanje traje 14-15 dana. Obuhvata period od pojave prvog stalnog lista do pojave treeg stalnog lista. Nadzemni organi rastu uspravno, a koren intenzivno raste i grana se bono. Kroz 3-5 dana pojavi se drugi list i prvi i drugi list stoje u odnosu na kotiledone listie pod pravim uglom gradei tako neku vrstu krsta pa se ovaj momenat naziva ukrtanje rasada. Koren je duine 7-8 cm. Svakih 4-5 dana pojavljuje se novi list. Pri kraju ove faze listovi poinju intenzivno da rastu, biljice smetaju jedna drugoj i listovi se ispravljaju. Momenat ispravljanja naziva se dizanje uiju. Ovom pojavom zavrava se ova faza. Koren je duine 15 cm. U ovoj fazi rasad ima velike potrebe prema svetlosti i mineralnim materijama. Zbog mogunosti pojave bolesti umereno se zaliva. d. Stasavanje rasada obuhvata period od dizanja uiju do rasaivanja tj. do momenta kada rasad ima 5-6 stalnih listova i stablo visine 10-12 cm. Ova faza traje 25-30 dana. Koren raste intenzivno, stablo je dovoljno vrsto. Zbog pojaane sinteze organske materije u ovoj fazi potrebne su vee koliine hranljivih materija i jaa osvetljenost. Potrebe u vodi su umerene. 2. PERIOD RAZVIA U POLjU a. Ukorenjavanje traje 15-25 dana posle rasaivanja. Karakterie se stagnacijom porasta nadzemne mase i intenzivnim porastom korena koji dostie dubinu do 25 cm. Intenzivno se pojavljuju i rastu boni korenovi. U ovoj fazi potrebe za vodom su velike, a potrebe za hranivima su umerene. b. U fazi intenzivnog porasta su najvei zahtevi za vodom. Ona obuhvata period od zavretka ukorenjavanja do pojave prvog cvetnog pupoljka. Traje 40-50 dana. U ovoj fazi intenzivno rastu stablo i listovi. Stablo raste u visinu, a svaki 1-2 dana izbija novi list sve dok biljka ne dostigne odreen broj listova i visinu, karakteristinu za sortu. im se pojavi cvetni pupoljak porast se naglo usporava. Koren raste intenzivno i pred kraj ove faze dostie dubinu 100 cm. Orijentalnim duvanima nije potrebno toliko vode kao Berleju. c. Cvetanje poinje otvaranjem prvog pupoljka, a TO se deava 8-10 dana posle pojave pupoljka. Cvetanje traje 25-30 dana. Prvo cvetaju pupoljci u centralnom delu cveta, a potom cvetaju prema periferiji titolike cvasti. Svakih 1-2 dana otvara se po jedan cvet. Ako nastupi sua i visoke temperature cvetanje se skrauje i smanjuje se broj cvetova i plodova. d. Porast plodova i sazrevanje semena traje 15-35 dana. Od oplodnje jednog cveta do sazrevanja proe 18-22 dana. Ima poveane zahteve prema toploti i najoptimalnija temperatura za sazrevanje semena je 22-28C. e. Formiranje i sazrevanje listova odvija se u svim fenofazama i ne moe se izdvojiti posebna faza. Jedan list raste 20-25 dana, zatim se njegova fizioloka funkcija produava jo 20-30 dana, posle ega nastaje odumiranje. List je zreo za berbu kad ima najvei % SM, tj. kad je uravnoteeno stvaranje organske materije i njeno transportovanje iz lista. Duina vegetacionog perioda od rasaivanja do berbe zavisi od sorte i uslova uspevanja. Za nae sorte obino je 100-140 dana. Vegetacioni period od rasaivanja do sazrevanja semena traje 120-150 dana. USLOVI USPEVANjA TEMPERATURA. Vodi poreklo iz suptropskih i tropskih krajeva i ima velike potrebe prema toploti tokom cele vegetacije. Najmanja temperatura za razvie je 10C, optimalna 2730C, a najvea 40-50C. Ako je vlanost vazduha niska visoke temperature e biti tetne.

Suma temperatura za uspeno gajenje u polju je 2000-3500C, zavisno od sorte i rejona. Za rasadniki period 800-1000C, a za njivski 2000-2500C. U periodu od maja do septembra srednja dnevna temperatura ne sme biti nia od 13 C. Za orijentalne i poluorijentalne tipove srednja dnevna temperatura tokom vegetacije treba da bude 18-25C u proseku 22C. U periodu sazrevanja prosena temperatura treba da je 17C. Osetljiv je na niske temperature i strada im se temperatura spusti ispod 0C. Posebno kaljen moe da izdri temperature do -1C, retko -2C. SVETLOST. Ima velike zahteve i ne podnosi nikakvo zasenjivanje. Odgovaraju mu prisojni poloaji. Po fotoperiodskoj reakciji postoje sorte kratkog dana, dugog dana i indiferentne. U nedostatku svetlosti usporen je rast, produava se vegetacija, list je slabijeg kvaliteta i podloan je obolevanju. Za orijentalne tipove je bitan intenzitet osvetljenja. VODA. Velike potrebe ima u periodu od setve do stasavanja rasada, potom u periodu ukorenjavanja rasada, posle rasaivanja i u periodu bujnog porasta. U kasnijim fazama potrebe su manje. U fazi sazrevanja moe da podnese i duu suu to se kod orijentalnog duvana odraava pozitivno na prinos. Od cvetanja se zahtevi smanjuju i prevelike koliine negativno deluju na kvalitet. Zahteva 100-300 mm padavina u vegetaciji. Za aromatine duvane treba 100-250 mm. Ako je u doba ukorenjavanja bio dobro snabdeven vodom bolje podnosi suu u kasnijim fazama. Najbolje uspeva ako je vlanost zemljita 60-70% PVK. TK 300. VETAR. Nepoeljni su jer hladni vetrovi zadravaju vegetaciju, a topli izazivaju prevremeno suenje listova koje proizvoai nazivaju pogorevanje. ZEMLjITE. Ima specifine zahteve. Zahtevi zavise od tipa duvana. Bez obzira na tip duvan trai zemljite dobrih fizikih osobina sa povoljnim vodnim i toplotnim reimom. - Za sitnolisni, aromatian orijentalni duvan bolja su zemljita na brdskim i nagnutim poloajima, relativno slabije plodnosti, naroito ona koja sadre malo N. To su crvenice, lake gajnjae, deluvijalna i skeletna zemljita. Ta zemljita imaju poseban toplotni reim u povrinskom sloju i utiu na temperaturu prizemnog sloja vazduha. Danju se sunevi zraci odbijaju o kamenje i zagrevaju biljke. Nou skelet otputa toplotu i zagreva prizemnu atmosferu. U takvim uslovima duvan ima umeren porast i jako aromatino lie. Bolji je prisojni poloaj. - Za krupnolisni duvan potrebna su plodnija zemljita, sa vie R i K. To cy aluvijum, plodna crvenica i gajnjae, a za neke sorte duvana i ernozem. U Vojvodini duvan ne treba gajiti na suvim, peskovitim zemljitima male plodnosti (dobijaju se suvi posni listovi), niti na jako plodnim zemljitima (dobijaju se grubi listovi koji sporo sagorevaju). Posebno su nepovoljne slatine koje daju listove jako slabog kvaliteta. Najvie mu odgovaraju zemljita slabo kisele reakcije.
1) Podruje orijentalnih sorti duvana obuhvata proizvodne rejone u Makedoniji,

PODRUJA PROIZVODNjE DUVANA KOD NAS

junoj Srbiji i na Kosovu. U ovom delu duvan se gaji na nagibima i u ravnom delu kotlina. Zajednike osobine klime u ovom podruju su jae ili slabije izraena aridnost, naroito u letnjim mesecima i relativno visoke temperature u toku vegetacije, to u velikoj meri odgovara sitnolisnom orijentalnom duvanu. Tipovi zemljita su razliiti (deluvijalna, skeletna, crvenice, gajnjae) ali su sva rastresita sa relativno malo humusa, dobro snabdevena RK, dobrih vazdunih i toplotnih osobina. Godinja koliina padavina je 450-760 mm (120-220 za vreme vegetacije). 2) Podruje hercegovakih sorti duvana obuhvata rejone Hercegovine, Dalmacije i Crne Gore. Ovo podruje je pod uticajem jadranske klime. Temperaturni reim i raspored padavina je povoljan za dobijanje kvalitetnog duvana. Zemljita su razliiti tipovi crvenica. 3) Podruje virdinijskih sorti duvana nalazi se u severozapadnom delu Panonske nizije (Podravina). Odlikuje se veom humidnou i hladnije je. Gaji se Svetla

virdinija.
4) Podruje berlejskih sorti duvana obuhvata rejone Panonske nizije (Vojvodina).

Ovde se preteno gaji na ernozemu, aluvijalnim zemljitima i ritskoj crnici. Gaje se Avala, Segedinska rua, Berlej, Zrenjanin i Nova Crnja.

HEMIJSKI SASTAV. Pod hemijskim sastavom se podrazumeva hemijski sastav lista. Hemijski sastav je jako sloen. U njega ulazi preko 70 raznih materija i vrlo je promenljiv. Menja se sa porastom biljke. Zavisi od sorte, zemljita, klime, naina gajenja, insercije, oteenosti od tetoina i bolesti, a najvee se promene deavaju pri tavu, suenju, fermentaciji i uvanju. U sastav ulaze: voda, N materije, ugljeni hidrati, organske kiseline, pektinske materije, mineralne materije... Grupu N jedinjenja sainjavaju: alkaloidi, belanevine, amini, amidi, mineralne N materije, amonijane i druge materije. Nikotin je najvaniji alkaloid. Ima ga u svim delovima biljke osim u zrelom semenu. Najvie ga ima u liu. Normalan sadraj u liu je 1,2-2% nikotina, slab duvan ima manje od 1% a jak preko 2,5% nikotina. Belanevine su nepoeljan sastojak duvana. Ukoliko ih ima vie to je slabiji kvalitet duvana. Takav duvan slabo sagoreva, dim ima neprijatan miris, pali u ustima, ima gorak ukus i drai na kaalj. Prosean sadraj belanevina je 7,5%. Ostalih N jedinjenja ima 1-2% i pretpostavlja se da oni bitno ne utiu na kvalitet. Grupu ugljenih hidrata ine vie jedinjenja, kao to su vlakno, pektini, dekstrini, fruktoza, a y maloj koliini i glukoza. Ako duvan sadri vie ugljenih hidrata utoliko je njegov kvalitet bolji. Od najvee je vanosti fruktoza. Duvan dobrog kvaliteta obino ima 10% prostih ugljenih hidrata, a slab ispod 5%. Za ocenu kvaliteta koristi se mukov broj. mukov broj je odnos ugljenih hidrata (fruktoze) i belanevinastih materija. to je on vei kvalitet je bolji. Duvan slabog kvaliteta ima mukov broj ispod 1, srednjeg oko 1, a dobrog kvaliteta iznad 1,2. Za ocenu jaine duvana koristi se % nikotina. Od organskih kiselina zastupljene su jabuna, limunska, oksalna, a y manjoj koliini i druge. Njihov uticaj na kvalitet nije poznat. U grupu aromatinih ulja spadaju etarska ulja i smole. Etarska ulja utiu na miris duvana, a smole na aromatinost duvanskog dima. List sadri 11% pektinskih materija. He zna se njihov uticaj na kvalitet. Pretpostavlja se da ne utiu na fizike osobine lista. Mineralne materije deluju posredno na kvalitet duvana. One poboljavaju sagorljivost duvana. U sastav pepela ulaze jedinjenja K, Sa, S, CI i Si. Neorganska jedinjenja CI pogoravaju sagorljivost. Od ostalih jedinjenja koja ulaze u sastav vani su polifenoli (ima ih 4-6%, pri sporom suenju daju crnu boju, uglavnom zbog uzajamnog dejstva AK i pentozana), glikozidi, lignin, parafin i inozit. AGROTEHNIKA SORTE. Izbor sorte zavisi od regiona proizvodnje i fabrika koje obezbeuju seme. Za svaki region postoji nekoliko sorti u okviru kojih proizvoai mogu da se odlue. Prednost imaju rodne i kvalitetne sorte, otporne na plamenjau, bakterioze, viroze, trips, nematode i volovod. Od krupnolisnog duvana u Vojvodini prednost imaju one sorte koje imaju manje bonih nerava, manje nikotina i belanevina, a vie prostih ugljenih hidrata. Kod nas su rasprostranjene sledee sorte: 1) Orijentalni aromatini cigaretni tip: Jaka, Debel, Prilep. 2) Poluorijentalni krupnolisni cigaretni tip: Ravnjak, Stolac, Avala, Bajinovac, Morava, Drina. 3) Krupnolisni ameriki cigaretni tip: Svetla Virdinija, Berlej. 4) Srednjeevropski krupnolisni cigarni tip: Segedinska Rua, Zrenjanin, Nova

Crnja. PLODORED. Najpovoljnija je petopoljna plodosmena. Dobar predusev su strna ita, jednogodinje leguminoze, viegodinje trave. Loi su, viegodinje leguminoze (ostavljaju puno N), kukuruz, pasulj, krompir, (iste tetoine) suncokret i konoplja zbog volovoda. U nekim delovima bive SFRJ duvan se gaji u monokulturi, na duvanitima ali takva proizvodnja mogua je samo uz unoenje organskih ubriva svake godine. U monokulturi se gaji zbog nedostatka odgovarajuih zemljita. Za ublaavanje posledica monokulture koriste se meusezonski usevi. Na jesen posle osnovne obrade seje se smea ozimog stonog graka ili grahorice sa ozimim jemom ili ovsem. Rano u prolee ova smea se jo u doba vegetativnog porasta pokosi i zaore ako je zemljite slabije plodnosti, a ako je plodnije unosi se samo stajnjak, a smea se koristi za ishranu stoke. Prednosti ovog naina gajenja su to se osnovna obrada zavrava u jesen, izbegava se erozija, poveava se plodnost i struktura zemljita, a posle etve zemljite se moe blagovremeno pripremiti za rasaivanje duvana. Posle ovog meuuseva duvan daje vei prinos boljeg kvaliteta. Duvan je dobar predusev za ozima i jara ita, naroito za ozimu penicu. U Vojvodini gde se gaji krupnolisni duvan obavezno ga treba sejati u plodoredu. OBRADA. Vreme i nain obrade je odreeno sortom i tipom zemljita. Obrauje se na jesen, osim na nagibima gde preti opasnost od erozije. Na zemljitima koja su plia, dubina obrade je manja, na dubljim zemljitima je vea. Dubina treba da je 20-35 cm, jep se glavna masa korena nalazi na toj dubini. Vreme zavisi od preduseva. Treba je poeti odmah nakon etve preduseva zaoravanjem strnita, a krajem leta i poetkom jeseni ore se na punu dubinu. Poorano zemljite ostavi se da prezimi u otvorenim brazdama. U prolee se priprema pred rasaivanje, a poto se rasauje dosta kasno treba ga obraivati vie puta. Zemljite se vie puta kultivira (3-4 puta) ili se preorava (po potrebi). Dubina kultiviranja je 10-15 cm, a od jednog do drugog kultiviranja obino proe 15-25 dana. Poslednje kultiviranje treba da je 3-5 dana pred rasaivanje i tom prilikom se unosi predsetvena koliina ubriva. Ako se zaorava meuusev ili unosi stajsko ubrivo to treba obaviti najmanje nedelju dana pre sadnje. UBRENjE. Sa 1 t prinosa iznosi 40:20:40 kg NPK. N u suviku produava vegetaciju, izaziva bujan porast, usporava sazrevanje, poveava sadraj nikotina i belanevina u listovima, a smanjuje koliinu ugljenih hidrata. R ubrzava sazrevanje, poveava kvalitet i neutralie tetno dejstvo N. K ubriva sa CI tetno deluju na sagorljivost duvana i zato se ne preporuuju za ubrenje duvana. Koliine: odnos NPK je 3:11:10.

t/ha Sitnolisni duvan Krupnolisni duvan

Stajnjak 10-20 30

Mineralna ubriva 200-400 400-800

N 6-12 1 2-24

P2O5 22-44 44-88

K2O 20 -4 0 40 -8 0

Oko 60% se primeni predsetveno, a 40% se upotrebljava 20-30 dana pre rasaivanja ili se deo ostavi za prihranu pred intenzivan porast. PROIZVODNjA RASADA Mesto za rasadnik treba da je ravno ili sa malim nagibom, zatieno od vetrova, plodno, rastresito, ocedno i suvo. Sa pripremom leja poinje se u jesen, oranjem. U prolee se ponovo obrauje i obeleava se mesto za leje. Posle obeleavanja leja se povalja. Zemljite treba da je dezinfikovano metil-bromidom ili dimidom. Za setvu se upotrebljava suvo ili naklijalo seme. Naklijavanje se vri tako to se seme stavi u plastinu kesu, stavlja se u mlaku vodu gde stoji 15-20 asova, potom se due dri u toploj prostoriji, na 20-30C i s vremena na vreme se mea. Nakon 4-5 dana na semenu se pojavljuje bela takica. Sa naklijavanjem semena se prestaje kad je 30% semena naklijalo, seme se sui i spremno je za setvu.

Za m2 potrebno je 0,2-0,5 g semena. U toplim krajevima sadi se krajem februara, poetkom marta, a y ostalim sredinom marta. Leja se prvo zalije, seme se pomea sa nekom inertnom materijom u odnosu 1:100 i seje se. Posle setve pokriva se slojem zgorelog i usitnjenog stajnjaka, blago se sabije i pokrije platnom. Nega se sastoji od zalivanja, prihrane, plevljenja, pokrivanja i zatiti od bolesti tetoina. Mora se odravati optimalna vlanost zemljita. Od klijanja do nicanja zaliva se dnevno sa 2-3 l/m2, od ukorenjavanja do poetka bujnog porasta sa 3-4 l/m 2 . U daljem razvoju rasada, zaliva se ree ali sa veim koliinama 4-6 l/m 2 . Nekoliko dana pre rasaivanja prestaje se sa zalivanjem. Prihranjuje se 2-3 puta, posle ukorenjavanja rasada. Za prvo prihranjivanje upotrebljava se rastvor od 10 g NP i 5 g K ubriva u 2 I vode/m2, a za drugo i tree prihranjivanje ove doze se udvostruuju. Posle prihrane rasad se zaliva istom vodom da bi se soli sprale sa lia jer mogu izazvati oegotine. Plevljenje se vri tamo gde se ne primenjuju herbicidi. Pre poetka i po zavretku plevljenja, zemljite se dobro zaliva. Regulisanje toplotnog reima se radi prekrivanjem polietilenskim platnom. Protiv plamenjae primenjuje se Cineb 0,4% i Antrakol 0,2%, protiv crne trulei korena Benlate, protiv tripsa se koristi Solvireks, protiv pueva mamci. Kaljenje rasada se obavlja tako to se 3-4 dana pre rasaivanja prestaje sa zalivanjem, a 10 dana pre rasaivanja prestaje se sa prihranom i pokrivanjem. Rasad je spreman za rasaivanje kad ima 5-6 razvijenih listova, a visina stabla je 12 cm. RASAIVANjE RASADA poinje kad prestane opasnost od mrazeva i kad je temperatura zemljita iznad 10S. Kod nas se ono obavlja od 10. maja do 10. juna. Najbolje je izvriti parcelaciju zemljita. irina parcela je oko 50 t. U okviru parcele obelee se redovi. Rasaivanje treba da prati navodnjavanje. Pre rasaivanja zemljite se tretira insekticidima i herbicidima (Evanco, Lasso, Dual). Sorta Jaka, Debel Prilep Bajinovac Drina Ravnjak, Stolac, Avala Veliki hercegovac Berlej Virdinija Razmak (cm) 45 x 10 45 x 15 50x20 50x30 45x45 70x45 90x40 90x50 Strukova/ha 222 000 148 000 100 000 66 000 49 300 37 000 28 000 22 000

NEGA Popunjavanje praznih mesta posle rasaivanja. Okopavanje se radi 3-4 puta. Prvo 6-8 dana nakon rasaivanja, a ostala 10-15 dana posle prvog. Prvo okopavanje je plie, oko 8 cm, a ostala 10-12 cm. Navodnjavanje zavisi od faze. Kod duvana, u pogledu navodnjavanja, razlikujemo tri faze, a TO su: ukorenjavanje, formiranje lisne mase i sazrevanje listova. Prva faza traje od rasaivanja do pojave 1/3 listova i ovde ima umerene zahteve za vodom. Druga faza se zavrava poetkom cvetanja, formira se najvea koliina lisne mase i potrebe za vodom su najvee. U treoj fazi, koja traje do zavretka berbe, potrebe su najmanje, a kod orijentalnih tipova ne treba navodnjavati. Norma navodnjavanja se kree od 200-620 mm. Broj navodnjavanja u toku vegetacije je 2-3 puta.

Zalamanjem cvasti regulie se prinos i kvalitet duvana. Sastoji se u odstranjivanju vrnog dela duvana tj. u zakidanju cvasti. Razlikujemo plitko zalamanje (odstranjuje se cvast), srednje duboko (odstranjuje se cvast i 2-3 vrna lista) i duboko zalamanje (odstranjuje se cvast i vie od 3 lista). Prema vremenu zalamanje moe biti: vrlo rano (pre cvetanja), rano (u poetku cvetanja) i kasno (u poetku formiranja aura). Zakidanje zaperaka je obavezna mera nege. Izbijanje zaperaka se potencira zalamanjem cvasti. Intenzivno se pojavljuju pred jesen, kad noi postanu due i padnu prve jesenje kie. BERBA I NIZANjE DUVANA. Bere se u tehnolokoj zrelosti (kad sadri najveu koliinu organske materije). List ulazi u proces zrenja onog momenta kad se produava nagomilavanje ugljenih hidrata, a nagomilavanje belanevina smanjuje. Listovi sazrevaju postepeno od dole na gore. Berba se vri runo, ali postoje i kombajni koji su manje u upotrebi. Broj berbi je 5-7 kod orijentalnih duvana, a kod krupnolisnih 3-5, u razmaku od oko 10 dana. Momenat berbe je kada listovi poinju da ute (hlorofil se razgrauje). Lako se odvajaju od stabla i specifinog su mirisa. Obino je 3-5 listova iste starosti i ini inserciju. Bere se od zemlje ka vrhu (podbir-nadpodbir-srednje lie-podovrak-ovrak). Broj listova i prinos zavisi od tipa duvana. Ako se sui sme se obrati samo onoliko koliko se moe nanizati ili osuiti u sunici. Krupnolisni duvani Srednje lie, krupniji podovrak Podvrak Ovrak Nadpodbir Podbir Klasa I II III IV V Sitnolisni duvani Ovrak i sitniji podvrak Podovrak Srednje lie Nadpodbir Podbir

Nizanje duvana je priprema lia za suenje. Obavlja se pomou tanke pljosnate igle kojom se list probada kroz glavni nerv i zatim prebacuje na kanap. Prilikom nizanja lie se sortira po insercijama, boji, oteenosti, stepenu zrelosti i veliini. Primarna prerada obuhvata niz operacija: 1) SUENjE. Ovo je najvanija faza i sastoji se od dve faze: a) TAV (UENjE) LIA. Ovo je fizioloko-biohemijski proces u kome preovlauje razgradnja i nije obian proces dehidracije. Ova hidroliza obuhvata hidrolizu materija koje negativno utiu na kvalitet duvana (skrob, hlorofil i deo belanevina). Kao rezultat toga poveava se kvalitet listova. Prilikom ovog procesa znaajan je gubitak vode. Ako brzo gubi vodu u njemu ne dolazi do potpune razgradnje tetnih materija, a listovi zadravaju zelenu boju. Najintenzivnija hidroliza se obavlja pri umerenoj dehidrataciji koja dovodi samo do deliminog uvenua biljaka. Prelazak zelene boje ka utoj predstavlja spoljani pokazatelj procesa tava. Ovaj proces obino traje 1-4 dana (donja berba 1 dan, srednja 3, a gornje 3-5 dana), a odvija se u malim, vlanim i toplim prostorijama. Optimalna temperatura je 25-35S, a vlanost vazduha 80%. b) SUENjE LIA. Na kraju tavljenja listovi vie ne diu i u njima se odvija tiha hemijska reakcija prouzrokovana fermentima. Postoji vie naina suenja duvana u zavisnosti od termikog izvora: SUENjE PRIRODNIM PUTEM: % Suenje na suncu jedan je od najrairenijih naina suenja. Koristi se vie tipova suila i sunica. Od suila najrasprostranjeniji su vertikalni i horizontalni ramovi sa nogarima, a od sunica prilepska sunica. Ovo je najprimitivniji nain suenja. Nakon suenja niske se vade iz suara i sunica i stavljaju u posebna skladita. Suenje obino traje 10-15 dana. % Suenje u hladu. Ovako se sui sorta Berlej. Koriste se posebne sunice u kojima je ventilacija obezbeena posebnim otvorima na zidovima sunice. Ovde se obavlja i uenje, pri emu je zatvorena ventilacija, a nakon toga se ventilacija malo otvara.

Kad lie dobije ujednaenu mrku boju ventilacija se postepeno poveava. Ovaj nain traje 20 dana. SUENjE VETAKIM PUTEM Suenje direktno na vatri. Suenje toplim vazduhom primenjuje se za suenje duvana tipa Virdinija. Listovi se ne niu, nego nabadaju i topao vazduh neprekidno struji kroz masu lia. Ceo proces traje 100-132 sata. Klimatizaciono suenje. Prostorije gde se uva duvan nakon suenja treba da su suve. U sreditu se postavlja najkvalitetniji deo, a prema periferiji manje kvalitetan deo listova.
2) SORTIRANjE u klase. Pre sortiranja vlaga u listu mora biti 12-16 %. Postoji

vie naina, a najvie je rasprostranjeno peglanje duvana. 3) PAKOVANjE. Posle sortiranja listovi se kalupe. Sortiraju se po veliini, boji, inserciji i zdravstvenom stanju. Formiraju se bale. 4) UVANjE se obavlja u hladnim i suvim prostorijama do otkupa. Prodaja je obino u oktobru ili novembru.