P. 1
Upravni spor

Upravni spor

|Views: 119|Likes:
Published by Stefan Radivojević

More info:

Published by: Stefan Radivojević on Feb 23, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/23/2012

pdf

text

original

1.

Upravni spor- pojam i vrste Upravni spor je spor koji se vodi pred sudom u vezi sa zakonitoscu konacnog upravnog akta. Dakle, u slucaju da je nezadovoljna stranka iscrpela mogucnost osporavanja upravnog akata zalbom u postupku pred upravnim organom (ili je pravo na zalbu bilo iskljuceno), odnosno doslo je do cutanja uprave (pa akt nije ni donet), ovakva stranka ima pravo da tuzbom pred nadleznim sudom osporava zakonitost tog upravnog akta. Ukoliko sud utvrdi da je napadani upravni akt zakonit, odbacice tuzbu kao neosnovanu I osnaziti upravni akt- cime akt stice svojstvo pravosnaznosti. U suprotnom, sud ce usvojiti tuzbu I ponistiti osporavani upravni akt kao nezakonit. Vrste upravnog spora: Prema obimu sudske intervencije: SPOR PUNE I OGRANICENE JURISDIKCIJE. Prema predmetu zastite: SUBJEKTIVNI I OBJEKTIVNI UPRAVNI SPOR.

2.

Predmet upravnog spora, stranke i nadležnost u upravnim sporovima: Predmet upravnog spora je ZAKONITOST KONACNOG UPRAVNOG AKTA. Dakle, u postupku pred sudom moguce je osporavati samo upravni akt (a ne I ostale akte koje donosi uprava- kao npr upravni propis, akte poslovanja, upravne radnje I sl). Predmet spora ne moze biti upravni akt na koji je stranka imala pravo zalbe, a nije je ulozila u upravnom postupku. Neiskoriscenje ovog prava, onemogucava stranku da svoje pravo ili interes stiti u postupku po tuzbi . Stranke u upravnom sporu:

TUZILAC - lice koje poseduje pravnu legitimaciju za pokretanje spora, koja se utvrdjuje kada postoji stvarna veza izmedju osporavanog upravnog akta ili cutanja uprave I povrede prava ili interesa tog lica. Kao tuzilac se moze javiti: - stranka iz upravnog postupka - sindikalna organizacija

javni tuzilac ili javni pravobranilac

TUZENI - je donosilac konacnog upravnog akta ili organ koji je propustio da upravni akt donese

TRECE ZAINTERESOVANO LICE- lice kome bi ponistaj konkretnog upravnog akta neposredno bio na stetu. Tada zainteresovano lice fakticki ima isti interes kao I tuzeni, jer ponistaj akta ni njemu ne ide u prilog. Nadlezni sud : U RS je nadleznost vodjenja upravnih sporova dodeljena OKRUZNOM SUDU, I to prema sedistu prvostepenog organa, odnosno njegove organzacione jedinice, ukoliko posebnim zakonom nije drugacije odredjeno (cl. 5 ZUS-a). Po pravilu sudi sudija pojedinac, a samo izuzetno trojno sudsko vece (cl. 6 ZUS-a)

3.

Pokretanje upravnog spora: Upravni spor se moze pokrenuti jedino iz razloga osporavanja zakonitosti, a ne I celishodnosti, konacnog upravnog akta 4. Razlozi za pokretanje upravnog spora: Razlozi za napadanje nezakonitosti konkretnog akta mogu biti: 1. FORMALNOPRAVNE POVREDE zakona – nenadleznost, povrede pravila upravnog postupka, nedostaci u formi aka I greske prilikom utvrdjivanja cinjenicnog stanja. 2. MATERIJALNOPRAVNE POVREDE zakona: neprimenjivanje ili pogresna primena odredbi materijalnog zakona, a kod diskrecionih akata I prekoracenje granica diskrecionog ovlascenja I koriscenje diskrecionog ovlascenja suprotno zakonom utvrdjenoj svrsi. Postupak suda po tužbi- prethodni I redovan postupak

Prethodni postupak u upravnom sporu

  -

Sledi nakon podnosenja tuzbe

Sud ispituje I utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki za meritorno odlucivanje o zakonitosti upravnog akta, drugim recima formalnopravne uslove: blagovremenost podnete tuzbe pravnu legitimaciju

kao I kada je na osnovu javnih isprava I drugih dokaza jasno da je cinjenicno stanje drugacije od onoga u spisima iz upravnog postupka. 6. a odrzavanje usmene rasprave je samo mogucnost. 2. koji ga unapred kvalifikuju kao nezakonit: - ako akt sadrzi neku od povreda zakona koje ga cine nistavim (razlozi nistavosti. a potpisuju ga clanovi veca I zapisnicar). ako se radi o krupnim I ocigledim nedostacima u upravnom aktu. tuzeni organ je duzan da sudu dostavi spise predmeta iz upravnog postupka na koji se tuzba odnosi.U slucaju da su te cinjenice nepotpuno ili nepravilno utvrdjene sud ima na raspolaganju dve mogucnosti: 1. Citava upravna stvar se vraca upravnom organu na ponovno resavanje (ali da bude resena u skladu sa misljenjem suda). a odrzavanje usmene rasprave je samo mogucnost. proucavanjem spisa.Dakle samo na osnovu cinjenica utvrdjenih u upravnom postupku. . podnesaka stranaka I relevantnih propisa. da PRISTUPI UTVRDJIVANJU CINJENICNOG STANJA – ovo se redje u praksi desava. sud ostavlja tuziocu rok u kom mora otkloniti nedostatke tuzbe I tako je podneti). odnosno izuzetak od pravila da te rasprave u upravnom sporu nema (samo u slucajevima izuzetne slozenosti upravne stvari ili potrebe boljeg razjasnjenja stvari)   Ceo postupak upravnog spora vodi se kroz pismenu prepisku izmedju ucesnika. Redovni postupak u upravnom sporu  - Glavna faza upravnog spora. u kojoj sud: utvrdjuje cijenicno stanje odrzava usmenu raspravu 5. koji nije obavezan da na nju I odgovori. Citava upravna stvar se vraca upravnom organu na ponovno resavanje (ali da bude resena u skladu sa misljenjem suda). kao najtezi oblici povrede zakona odredjeni su ZUP-om). a poduzima se jedino u slucajevima kada bi ponistavanje upravnog akta I ponovno vracanje cele stvari upravnom organu na resavanje nacinilo tuziocu stetu koja bi se tesko mogla ispraviti. sud odbacuje resenjem. U svakom slucaju.ako je nejasan. sud dostavlja tuzbu na odgovor tuzenom I zainteresovanim trecim stranama (rok ne moze biti kraci od 8 ni duzi od 30 dana). Ukoliko je odrzana usmena rasprava. Odlucivanje je na nejavnoj sednici. proucavanjem spisa.- potpunost tuzbe (da sadrzi sve propisane delove) I njenju razumljivost (da je tuzbeni zahtev jasan. Ukoliko su ispunjeni svi formalni uslovi za podnosenje tuzbe. kao I kada je na osnovu javnih isprava I drugih dokaza jasno da je cinjenicno stanje drugacije od onoga u spisima iz upravnog postupka. U prethodnom postupku sud samo izuzetno moze I ponistiti upravni akt. da PONISTI UPRAVNI AKT – ovo je uglavnom pravilo u postupanju suda. sudska odluka se usmeno objavljuje po zavrsetku te rasprave (ili najkasnije u roku od 8 dana od zakljucenja rasprave). sud ima na raspolaganju dve mogucnosti: da PONISTI UPRAVNI AKT – ovo je uglavnom pravilo u postupanju suda. Ceo postupak upravnog spora vodi se kroz pismenu prepisku izmedju ucesnika.    U upravnom sporu sud po pravilu odlucuje na osnovu cinjenjica utvrdjenih u upravnom postupku U slucaju da su te cinjenice nepotpuno ili nepravilno utvrdjene. podnesaka stranaka I relevantnih propisa. Odlučivanje I akti suda Odlucivanje suda   Sud je u odlucivanju vezan tuzbenim zahtevom Ukoliko uoci najteze povrede zakona.    da PRISTUPI UTVRDJIVANJU CINJENICNOG STANJA – ovo se redje u praksi desava. sud je ovlascen da postupa I van granica tuzbenog zahteva I oglasi akt nistavim  Sudsku odluku / presudu donosi sudija pojedinac ili clanovi sudskog veca (o cijem vecanju se vodi zapisnik. donosi odluku o samom predmetu spora Utvrdjivanje cinjenica Utvrđivanje činjenica I usmena rasprava U upravnom sporu sud po pravilu odlucuje na nejavnoj sednici na kojoj ne prisustvuju stranke i ne vodi se usmena rasprava nego vece sudi na osnovu materijalnih dokaza i prilozenih isprava.   Tuzbu koja ne ispunjava formalne uslove. a poduzima se jedino u slucajevima kada bi ponistavanje upravnog akta I ponovno vracanje cele stvari upravnom organu na resavanje nacinilo tuziocu stetu koja bi se tesko mogla ispraviti. Odlucivanje je na nejavnoj sednici.tada sud po sluzbenoj duznosti akt ponistava - ako akt sadrzi nedostatke koji sprecavaju dalji rad suda (npr nepostojanje obrazlozenja u upravnom aktu). odnosno izuzetak od pravila da te rasprave u upravnom sporu nema (samo u slucajevima izuzetne slozenosti upravne stvari ili potrebe boljeg razjasnjenja stvari).

zakonitosti spornog upravnog akta. Pravna sredstva protiv odluka donetih u upravnom sporu Pravni lekovi  REDOVNI: – samo ZALBA.je nemeritorna odluka suda. Ustavno-sudska kontrola uprave: Proistice iz primarne nadleznosti Ustavnog suda da odlucuje o saglasnosti zakona I drugih opstih akta sa Ustavom. a pravo na pokretanje postupka imaju: drzavni organi I organi lokalne samouprave. sa ciljem zastite ljudskih I manjinskih prava I sloboda. odredjeni broj narodnih poslanika. S obzirom da je upravni akt najcesce vec izvrsen pre nego se upravni spor okonca.je odluka suda o glavnoj stvari / predmetu spora Njome se moze uvaziti tuzba (sud tada moze presuditi I o samoj upravnoj stvari – puna jurisdikcija ili samo ponistiti upravni akt I vratiti ga na donosenje nadleznom upravnom organu – ogranicena jurisdikcija) ili odbiti kao neosnovana. Kontrola u postupku odlucivanja o krivicnoj odgovornosti sluzbenih lica.  VANREDNI: . Kontrola od strane redovnih sudova van upravnog spora   RESENJE . ali bez odluke o predmetu spora. Krivicna dela ciji izvrsioci mogu biti sluzbena lica u vrsenju svoje delatnosti. Ideja prava na koriscenje ustavne zalbe ustanovljena je Ustavom Srbije. predvidjena su I sankcionisana Krivicnim zakonom. uporedo sa njim a nezadovoljna stranka moze i direktno pokrenuti parnicu. koja se podize pred Ustavnim sudom protiv pojedinacnih pravnih akata I radnji organa uprave I imalaca javnih ovlascenja. nesavesnog rada u sluzbi I primanju mita. O zakonitosti upravnog akta koji je donelo sluzbeno lice a pri tom izvrsilo neko od pomenutih krivicnih dela. kao I saglasnosti svih nizih podzakonskih opstih akata (ukljucujuci i upravne) sa zakonom.Akti suda - zahtev za zastitu zakonitosti  PRESUDA .zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke Kontrola u postupku za naknadu stete: Ostvaruje se u gradjansko – parnicnom postupku. sa ciljem da se gradjanima I pravnim licima pruzi zastita od stetnih posledica nezakonitog upravnog akta (dok je cilj vodjenja upravnog sora ponistavanje nezakonitog upravnog akta). Najcesce se javljaju u obliku zloupotrebe sluzbenog polozaja. kojom se u sporu odlucuje I on okoncava. . kao I sam Ustavni sud. Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti I zakonitosti moze dati svako fizicko I pravno lice. zahtev za ponavljanje postupka 8. u slucaju da nije ustanovljena mogucnost vodjenja parnice za naknadu stete. odlucivace sud nadlezan za vodjenje krivicnog postupka. kada ce sud kao prethodno pitanje prvo ustanoviti da li se uopste radi o nezakonitom ili nepravilnom upravnom aktu. Njime se u upravnom sporu odlucuje o odbacivanju tuzbe I obustavljanju postupka 7. pa tek tada pristupiti I odlucivanju po zahtevu za naknadu stete. Spor za naknadu stete se moze voditi nakon zavrsenog upravnog spora. Ustavna zalba : Ustav RS ne pozanje instrument ustavne zalbe. stranka bi zaista ostala dugotrajno ostecena.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->