1

Zoran Slavi
MOJ FACEBOOK DNEVNIK http://www.facebook.com/profile.php?id=100000800316990

ovo je knjiga mojih dnevnikih zapisa na facebook profilu. Ona predstavlja meavinu razliitih knjievnih i pubilicistiih formi. Ove zapise, skice, eseje i lirske margine prati i imaginativni, slikovni sloj, koji doprinosi ukupnosti utiska o ovom direktnom komuniciranju sa friends na ovoj drutvenoj mrei. januar 2012.

KAZINO, OPERA...

UKUS EVROPE KOJA SANJA PROLOST

Karlo III, i ini Grimaldijevi, ali i oni koji iz senke kontroliu svetske tokove novca, i poroka, dabome, shvatili su da kockanju treba dati otmen ambijent. Zaodenuti ga privid vitetva i avanture. U portalu raskoa i otmenosti i poroci deluju prefinjenije. Zato je i sadana zgrada ''Kazina'' gizdava. I barokno definisana. Ova impresivna graevina u sreditu Monte Karla vie podsea na klasinu teatarsku formu, to se, pokazae se, nije sluajnost. Kada su podizali ovaj kockarski hram Monagasci su evidentno imali na umu klijentelu izuzetnih zahteva. Jer, nije bezna ajno u kakvom se ambijentu gubi novac. Zato je i ova graevina podignuta sa podrazumevajuom iluzijom. Da bi se dolo do ovakve arhitektonike, eksterijernih formi i plastike, samo u 19. veku ''Kazino'' je pet puta proirivan, poetkom 20. veka skoro potpuno obnovljen a da ne govorimo o tehnolokim i enterijerskim interven cijama koje je doiveo u sadanjem vremenu. Murali, lusteri, tapiserije, slike i sva dekoracija se decenijama umnoavaju dopunjui otmenost ovog, reklo bi se, dvor ca. Hrama hazarda! Gosti, posetioci, radoznalci dolaze odasvuda ali nemaju svi pristup u sve dvorane u kojima se kocka. Postoji specijalna sluba obezbeenja koja legitimie sve goste pri ulazu. Na glavnom ulazu, pored elektonskih kamera, stoji i ''fizionomista'' koji naroito kontrolie pristup ''privatnim'' salonima. To su delovi Kazina za bogatu kli jentelu, za one koji su spremni da rizikuju velike sume, za ugledne ali i one kojima ugled znatno podie trenutno stanje bankovnih rauna. Pogotovo rauna koji su u bankama Monte Karla. Elem, ''fizionomista'' je u stanju da prepozna pravu i sigurnu 3

klijentelu ali i one sa ''crne liste'' kockarske galaksije. Ovi ljudi sa negativnom listom posetilaca u glavi i vrede Kazinu vie od najmodernijih kompjutera. Zato su i vrhun ski paleni. Entererijer Kazina u Monte Karlu se malo promenio. Sastav publike je ipak raz nolikiji. Pojam elite se menja. U mnoge se igre unosi automatika. Gubljenje i dobi janje novca se uslonjava. I naizgled demokratizuje. Radost ili tuga ipak ostaju isti. A kockarnice i dalje strajuhu od velikih hazardera i dobitnika, kakav je u istorijji ove institucije bio uveni Garsija. prototip ''Kockara'' velikog pisca, i kockara, Dostojev skog. Koji je takoe bio poklonik, ak zavisnik od kocke. Da uz svaki ''greh'' ide i vrlina dokaz je ovaj znameniti objekat u Monte Karlu. Naime, iz hola Kazina direktno se ulazi u Teatar, koji je 1879. podigao uveni arl Garnije. U udnoj ali harmoninoj simbiozi sa kockarnicom ve vie od sto godina, dakle, postoji i Opera. Autorsko delo projektanta pariske Opere, arhitekta arl Garnije, kome su mona gako kupalino preduzee i vlada Monaka pozajmila 4 mi liona ondanjih franaka za zavretak opere u Parizu. Kao zahvalnost za tu uslugu, ovaj graditelj je podigao i operu u Monaku. Na otvaranju, 25. januara 1879. pmu ana Ekara govorila je niko drugi nego Sara Bernar... Toliko o vrlini koja se pridru ila grehu. Barem prostorno. to ne znai da se porok nije povremeno pojavljivao i u susednom teatru. Inae, otre krivine kojima se, skrenuvi sa autoputa, stie do Monte Karla, 1833. godine spreile su Stendala da ga poseti, na proputovanju prema Nici. Iste te krivine, iako asfaltirane, okonale su ivot 1982. princezi Graciji, bivoj glumici Grejs Keli . Ali, to nema veze sa Kazinom i Operom. Ili, mozda ima...
Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit Aranka Palatinus and Erzika Pap Reljin like this.

MAR ZA TVOJE SNOHVATICE

S desna tornjevi, lavre i due mrtve: S leva: Leva: Leva: Leva U pesmi se tako dogodilo: Na javi je drugaije Pravoslavljem se mnozina preodenula Levi mar Majakovskog nasukanog ostavio Rusija kome li veruje: U visinama aneli Po stepama u hleb su zakleti Mara je dosta: Suze za ponitene Iao sam u hram bogorodicu da pohodim Na mestu poasnom nie video sam I tebe kao senku zlatnu na ikonostasu Kroz lavre svetlo jaui: Promena se deava Rusija pored tebe: Jedina tajna neumrla Desno i levo u tvojoj se pretkomori meaju Svanjiva dok zalazi: Putokaz u sredite sveta Mariraju samo tvoje snohvatice: I zora e Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit 5

Olivera Bokovi and like this.

Zoran Slavic 17 hours ago

MOJA GARAA ISTORIJU OSPORAVA

Kroz garau i deo vrta: Realnost jo jeste Istorija mi prolazi: Brazda porodinih seoba Svog lovca na misterije viam povremeno arobnjak iz kompjutera sabira nam vreme Gazi nas sopstveno naslee: Vrt je rom olistao S onu stranu istorije preostala mi lovina Zavera se demona naselila u samu sr raunara Vrt se moj na lavirint garae naslanja: Vazduh Seoba da li me to na beznadenom mestu sree Blini su mi najdalje odbegli: Bes vetra i brzina Jezika me je izdala maina: u autu spava daljina Misterija mi se prikazuje kao naum iznevereni Pomazanje na dnu popodnevnog laguma: Zvekir i odjek sentandrejskog sutona: Skenirana religija Kako da vrt prepolovljen od anela palih skrijem Moja garaa skuena istoriju osporava: Kasni zbilja

IZLOBA STEVANA PERIA

U itaonici mesne zajednice ''Veljko Vlahovi'' na Bagljau u petak 10. februara 2012. otvorena je izloba Stevana Peria, pesnika i slikara iz Zrenjanina. Uprkos hladnoi i dubokom snegu, brojni posetioci i poklonici slikarstva Perievog, prisustvovali su ovom kulturnom dogaaju koji je imao u sebi sve elemente pravog gradskog ekskluziviteta. Izuzev prisustva medija. Koje naalost postaje poslovino iako je zrenjaninska kultura daleko najbolji deo nae regonalne stvarnosti. Izloba Perieva je neobina, provokativna i likovno sadrajna. Neobina po veliini islikanih povr ina jer petnaestak slika ispunjavaju kompletan vizuelan prostor. Sadrinom koja vizuelno i znaenjski izaziva dramatinost. Provokativna - po sadrini koja dominira platnima ivot, istorija, mit i metafora, i to prevashodno sa literarnom podlogom elementi su ovih monumentalnih artefakta. Koji nasuprot vladajueg majnstrima beskompromisno zagovara figuraciju. Zaumni humor, aluzija na prolost i velike slikarske uzore, smela upot reba naturalistikog i pre svega vera u ono to radi neke su od odlika ovog Perievog izlaga nja. Inae, izlobu su otvorili Boba Boi, predsednica mz ''Veljko Vlahovi'', knjievnik Zoran Slavi i Stanko ajtinac, sekretar Saveza amatera. Uz ovu beleku, slika koja se meni najvie dopala, iako je malo apartna u odnosu na glavni smer Perievog likovnog izraza. To je ''Slua muzike'' u kome se asocijacija na Rembranta spaja sa srpskom duhovnom tradicijom.

TALAS DRUGI

Emili Dikinson na drugom je talasu stigla Za venost mirno nezainteresovana: Raj seanja Sto dunih godina opruenih kao vek i pola Voda iz naih plua iseljena i tela istovetna je Nema tu spajanja raanja radi: Samo jalova bakljada O ljubavi i smrti ne raspituj se samo: Sve jeste Talasi od jutros samo odlaze: Zauvek Titanik tone More ukus Atlantide ima: Kada venost stvarno poinje Iz knjige gospoe Vulf trei e talas nenadano Na svetionik njih e obe: Hera ih predugo eka Zarobljeni fragment mora na utrobnu me vodu sea Talas horizontu koji se vraa nedostajui deo pamti Rapsode dok oekujem u seanju nastanjen kapi brojim I otkose vetra to tajgu Ahmatine u urlik kroje

Od vremena slobodne u plimi boanskoj sve tri nestaju Talasi i vetrovi stiu: Svirepo im milosre oko vrata and Olivera Djurdjevic like Tag PhotoAdd LocationEdit

IME TVOJE

IME TVOJE
Dok izgovaram tu re i miris i boju Vizantije gutam U bojama smisla tvoj Bosfor obuhvatam i Azije maglu Svirepost seiva kojim me preseljava u drhtavicu Ima li dovoljno uivanja u vraanju smernom kroz fresku Da li ime tvoje moe izdrati opsadu nevernika i med Kojim li e putem izdaja u plavo obojenih konjanika Da li emo ubiti uranak koji nas gleda sa kule oslepljene Krsta sam zakopan u konicu gde mudre ose se ogledaju Od Mletaka do Carigrada galiju ti koom svojom odravam Na povrini te mramornih mora Kavafi ravnoduno sniva Lako mi je jer te nee: Re mi se ipak s vatrom srela Opti galop buduih morem kovitla: Jedra helenska odlaze Vaseljenska muzika podno Krita kvasi ti koulju svu od srme U plitkoj raskoi zidne slike ivim dok odbrana posustaje Ti mi se javlja sva od istorije: Lice ti propovednice Kod nas onaj koji gubi sve dobija: Kapija juna je razorena

10

Lako je Vizantiji: I ona veno spava: Moja joj glava Aziju spreava Ti jesi miris: Re: Boja zalazeeg sveta: U mraku sam freske vlaga Smak tvog sveta: Bog dok hrianski drema: Razlici me ui muri dok Vizantiji nestaje slava: Ime je tvoje uvek i samo java

11

iz knjige NA PLAI SLIKARSKOJ

VANJEK: SAME USPOMENE

Preslice i banatska geometrija smireno ekaju opti sumrak: Vanjek je prostor oslobodio trajanja: Mir i plat: Venost Fotograf mu: Dvojnik ugledni: potroio sva lica: Na platnima samo predmeti ute: Nestali ljudi: Tek izali: Stvari jo na njih miriu Jo hoda banatskom promenadom otmeni Vanjek: Izmeu Kikinde i Petrovgrada gradanski bled: Dubok je speeni san u koji je utekao Veernje svetlo i razboj: Kao da vreme ne postoji: Samoa zgasle boje: Dan ne postoji: U njegov muzej panonske tuge zale maine kojima povratka nema Slike je disao iz dubine fotografije: Pliak ga je palanaki progonio: Ipak je znao: Vreme onog to drugi ne vide stie: Stvaranje zapoinje tek kad se znaenje zanemari Skidao je eir u poast lepoti: Gorki cvet palanke i 12

fame: Gospodstvo nie uvek izaziva: Prolazi slikar glavnom ulicom: Peta i Kikinda kroz Bekerek ga prate Ekstaze njegove i klonua dok mrzovolja seni neminovna jutra: Kako zapoeti zavrene teme: Umetnost se ve dogodila u ovom gradu Naseljava slikar budue scene iznutrinom sveta to se gri: Kad shvati da je sve samo kulisa: Poziranje namesto ivota: Vanjek mudro svodi dramu na trenutak mirovanja Znam da su mu ljudi negde blizu: Miriu stvari jo na njih ta li je slikar poneo sa sobom: Iz slika vie: ivotu je sve ostavio: Boluju njegova platna: Retko ih pohodi svetlo U mainama nema sad zvuka: Tkanje se jo nazire samo u nijansi kolorita: Znamo sve to je izostavljeno: On je gospodar zauzdane boje i ukroenog prostora Ateljei bekereki, fotografski i ini gospodstvo maestrovo dal pamte: Odloen je u neprovetren dan otmeni gospar: Vreme je nailo bez pamenja Sudbina mu samouka: Slika kao kolevka: Vanjek na veno sveden: Posmatra nas siguran u geometriju: Ogrnut zamiljenim Banatom: Umemo li s uspomenama: No je jo Like Unfollow Post Share Edit January 24 Olivera Bokovi likes this.

13

VENERA POSMATRA SVOJ PROLAZAK

Na plai kraljiinoj, Venera s kraja devedesetih, sebe samu posmatra Nije naga iako raskono zvui: Slika svoj izlazak nizom ornamenata Obilje se erotike rastae pred radoznalom bratijom Jo kap Vizantije Gleda Venera u svoj torzo budna: Samo joj se usta smee: Kamen jo nije zreo Zora se lomi na spoju svetlosti i svetla: Tu su pogledi nemoni bez dodira Na tragu sopstvene lepote Venera knososka divi se oaravajuoj sili Pomalja se iz mora njena davna praslika: Ona je vaja samo dahom pene Lepotica s plae tek iz mora pristigla nadzire svoju nagost dolazeu

14

Zagleda se u svoju golotinju: Moderna joj vremena uzela plavet: Stid njen Osea gladak dodir sebe Dok uznemirenost prosipa s koe: Nije sama u sebi Njena Venera nee na kopno: U telu joj je ve celokupan svet: Tlo i voda arom vizantijskom i plavim stvara: Samo je tako mogue bitno uti Dok se so sui, iz kamena ulnost prska: Oblutak pouzdano za obe die Gleda Venera svoju lepotu i prepoznaje: Mukarci na svetlost nasru Ona sebe u prolasku pamti: maslina, smokva, riba svet tree dimenzije ena s zanosom delfina posmatra sopstveni prolazak: Slika svoj dah to nestaje.

15

slikari.sudbine.vreme

LIKOVNA ARHEOLOGIJA NIKOLE TIKLICE

Izloba zrenjaninskog likovog umetnika Nikole tiklice u Galeriji kod Fabrike stanice prilika je za vraanje panje ovdanje kulturne javnosti na umetniko delovanje ovog zaviajnog umetnika. Naime, posle znaajne i zasluene eksponiranosti u kulturnoj praksi bive Jugoslavije, poetkom de vedesetih, vie kao karikaturiste, crtaa i majstora stripa, potom perioda izvesnog utanja i zaboravljanja, tiklica se danas vraa na scenu kao zreo likovni umetnik. Slikar i majstor crtea. U rasponu od dvadesetak godina on je doiveo trenutke slave, kao jedan od vodeih karikaturista drave koja je u meuvremenu vie puta nestajala, bio je i pretea kasnijih svetskih uspeha ovdanjih crtaa stripova, i potom doiveo trenutke skoro potpunog zabo rava. ivot na provincijskoj umetnikoj periferiji, izvan praktinog uea u kulturnoj praksi, Nikolu tiklicu opredeljuje iskljuivo za sli karstvo. Ali, u tome, kao autora koji je izvan karijere i establimenta. Umesto boravka na stranicama ''Vjesnika'', ''Veernjih novosti''', ''Nina'', ''Slo bodne Dalmacije'', ''Vremena'', u kojima je bio favorit i miljenik, on se, iz sano njemu znanih razloga, opredeljuje za samotnjaki rad u ateljeu. I za dru enje sa prirodom. Blizak modernom realizmu, zaljubljenik u elemente iz ko jih se oduvek sastojao svakodnevni, obiina, nedramatian ali autentian i vot izvan urbanih prostora, sa popgledom na vodu, vazduh, nebo, drvo, trave, ovaj umetnik svoju likovnu laboratoriju preusmerava ka svojevrsnoj arheo logiji sopstvenog skrajnutog okruenja. Istraivanje i beleenje fenomena prolog u urbanom i ruralnom pamenju postaje njegova ospesivna tema. Sa lai, polja, livade, prizori starog Bekereka i Petrovgrada, ruevine koje nisu istorija ve vie etnografija i nostalgija,

16

vaskrsavaju na platnima i crteima tiklicinim. Ono to pleni pri dananjem susretu sa tim naslikanim arhetipovima, raritetima, flebekovima, pored vetine i preciznosti s kojom su oiv ljeni, rekonstruisani, doarani, to je svakako rezultat autentine likovne o crtake vetine, jeste nesvakidanja ozarenost i dobroudnost koja tre peri iz svakog tog uramljenog artefakta koji posreduje izmeu dve stvarnosti. Materijalne, one koja nestaje ili je ve nema, i one umetnike, duhovne, zapa mene i prepoznate u slikarevoj prisnoj i zaljubljenikoj komunikaciji. tiklicini salai naprosto svetle akumulirnom svetlou kojom ih je rav nica decenijama pojila. Gradski pejsai, bivi i jedva zapameni, kao da ispod zatitne sepije podrazumevaju udaljene svetiljke koje im i u novim neo nskim vremenima obezbeuju trajanje. Crtajui vreme koga nema, gradske ve dute izmenjenog trajanja, Nikola tiklica svojom likovnom areheologiji nas tavlja tamo gde su nekadanji fotografi zastali: njegov likovni duborez oi vljava ne samo faktografiju ve i kontekst, meuprostore, miris epohe koja se zavidljivo ali i pokolebano nasluuje u dubini slike. Bivi majstor karikature se na tim isecima iz prolosti ipak uva svake ironije. Zato? Verovatno iz prevelike ljubavi za zaviajno! Iako u tom zaviaju ima mesta i za karikaturistu. Shodno tome i za dobronamernu hu mornost. Ali ta je pria izvan okvira ove izlobe. I tiklicinog blago ppogleda na stvarnost. Van ramova koji su ,takoe, svojeruni tiklicin rad, udeo vremena prolog. Uspeh izloenog e moda ipak Nikolu tiklicu deli mino vratiti na staze iz devedesetih. U nedovrenu priu iz mladosti. Ovo sam pisao 2006. godine, a sada, sa aljenjem dodajem, 2012. - ovog puta ni uspeh nije dovoljno prodrmao ovog nadarenog likovnog Zrenjaniaca. Njegova periferija kao da jo dalja od likovnog epicentra.

17

razmiljajui o Pozoritu

U MAGIJI POZORINE STVARNOSTI

Pozorina umetnost je, verovatno, od svih artistikih delatnosti najizloenija relativnosti utisaka i najranjivija kad je u pitanju ukus publike, najpodlonija neizvesnom delovanju inspiracije i glumake koncentracije, ali istovremeno i nikada ista, jer je svako izvoenje dramskog dela ravno raanju, to znai neponovljivo. Teatarska arolija jeste sinteza mnogobrojnih uemtnosti ali je bez glumac i njegove inspiracije nemogua! Svako repriyno prikazivanje iste predstave spiritualna je aktivnost neponovljivog oblika i kakvoe. Neto slino se moe rei i za muziku, ali kada je ona u pitanju note su ipak gvozdenije zadate. U pravom je pozoritu, u predstavama koje dolaze iza premijere, skoro sve slino, ali nigde, nikada, a pogo tovo ne u potpunosti, jednako. U njemu se susreu umetnosti rei, miljenja, akcije i kretnje. Teatar je istovremeno prostorna i vremenska simulacija i nadogradnja i vota, ali i njegov kondenzovani komentar, usud i metafiziko produenje. Gaenjem svetala u dvorani uspostavlja se neka nova nadnaravna stvarnost. Koja zaista pos toji unutar vremena koje je izuzeto. Iluzija stvarnog i mogueg, pristajanje na to da se u dvoasovnom trajanju izbegne iz sopstvenog socijalnog, ak mentalnog, iskustva, navika, kulturnih obrazaca, da se simulacija ili provokacija ivota prihvati kao jedina alternativa - preduslovi su da se gledalac preda magiji scene. Pod us lovom da autori i akteri teatralizacije tu magiju ostvare. A do nje se dolazi sa mnogo znanja, rada, vetine i ingenioznosti. 18

Ta nova duhovno-vizuelna stvarnost mora biti iskosa od ivota, ispred njega ili dublje od privida u kome izvan pozorita ivimo. U svom autonomnom vremenu i prostoru dramska predstava ima mo da nas pomeri, usmeri, vrati i izmeni. Na kratko, a ponekad i s produenim trajanjem. Po pravilu, sve zapoinje u dramskoj laboratoriji pisca, bez obzira da li je vizionar, moralista, kritiar, komediograf, zabavlja, futurista, arheolog due, istorije ili politike. U samom zaetku svakog dramskog teksta nad njegovim tvorcem visi damoklov ma: pozorite je umetnost u kojoj e, do premijernog izvoenja, ak i najgenijalnijeg dramskog teksta isti proi kroz Scile i Haridbe desetine umetnika, zanatlija i posrednika. Ako mu se posrei - na kraju tog puta stoji trijumf, u ostalim sluajevima raspon moguih ishoda ide od prosenog a zavrava se katastrofom. Jedina zatita i uteha pieva, osim mogu nosti da tampanjem rukopisa izvornik uini dostupan javnosti i kritici, ali to ipak nije ni priblino ukupnom fenomenu pozorita, jeste nova postavka teksta u drugom pozoritu sa drugim rediteljem i glumcima. Tako stiemo i do reditelja koji prvi do tie dramsku misao pretoenu u pozorini komad. Nekima od njih, napisano je samo predloak neke sopstvene vizije, drugi reditelji doslovno itaju tekst, nado grauju ga ali ne menjaju. I jedan i drugi pristup je legitiman, pod uslovom da je legalan, samo uspeh ili neuspeh odreuju i opravdavaju metod, manir ili koncept. Naravno, u fazi globalne vizije pozorine inscenacije uestvuju i scenografi, kos timografi, kompozitori, koreografi... Oni,uz dirigenstku palicu reditelja, sastavljaju partituru koju glumci moraju da odsviraju, odigraju, i svemu daju zavrni udarac. Udarac od koga se pada ili uzlee u zvezde. To je sudbina pisac, i sastavljai orkestracije, ali i njih samih - glumaca. Kroz koje mora da proe ukupna pozorina misao, emocija, tehnika i misatika. Sve ono, pa makar bilo genijalno, to ne zaivi u glumcu, i ne prelije sve do gledalita ne postoji! Sve do premijere, za kritiare kratkog daha, ili do stvarnog sazrevanja predstave tokom izvoenja, za pozorine sladokusce i prave pozoritance, odnosno teatrologe, za irilove ili pervie, traje kroz sadejstvo glumaca proces stvaranja scenskog orga nizma koji ivi na granici mogueg. U tom pomalo mistinom sklapanju pozorine predstave, pogotovo u uspostavljanju onoga to nazivamo uspeh ili neuspeh, mno tvo je nepoznanica, sluajnosti, kompenzacija ili mistine inspiracija, pogotovo za publiku. Ona to sve ne mora da zna jer se u mraku, izmeu dizanja i sputanja zavese, udo dogodilo ili nije. Ali pozorini recenzent mora skoro sve da zna, i pravilno protumai. I kakav je dramski predloak, kako ga je reditelj proitao i skratio ili nadogradio. Kritiar pored ocene kvaliteta izvoaa glumakih zadataka mora da proceni i da li je re ditelj dobro podelio uloge, i koliko je pomogao glumcima, odnosno dopustio im da se razmahnu. Mora da ima kompetentan sud o scenografiji, kostimima, muzici. Jednostavno, recenzent koji dri do svog ugleda mora javnosti ponuditi analitiki presek predstave koju e na kraju i vrednovati. Taj i takav recenzent mora, konano, da bude dobronameran, svestan i odgovoran. Da voli pozorite, ume da misli i osea! Sve to, dakle, mora da ima u vidu onaj koji se usudi da javno (u medijima) ocenjuje i interpretira magiju pozorinog ina koji odvija u paralelnom svetu zamraenih dvorana. 19

U JEZGRU EGZISTENCIJALNE STREPNJE

o pesmama Ileane Ursu Nenadi

Za pesnikinju Ileanu UrsuNenadi egzistencijalna strepnja je evidentno izvor i uvir svakolike ptike aktivnosti. Integralni prostor u kome se odigrava jedinstvo njenog ivotnog i knjievnog trajanja osenen je optom dezintregracijom stvarnosti i humanosti. Iz lino doivljene vizije nesree, za koju je nebitno iz kog dela mikrokosmosa potie, javljaju se u njenoj lirici slike u kojima klasinu metaforu zamenjuje zlokobnost redukovanog realnog volumena. Iz pregrti varijacija, oznaenih neminovnou pesnikog subjektiviteta, koncentrovane ispovesti o nesnalaenju i nepristajanju, koja se poziva na simbole podrazumevane u naem sopstvenom iskustvu i lektiri, biram est pesama s poetka stvaralatva Ileane UrsuNenadi, uveren da su u njima kodirani skoro svi njeni potonji odazivi. Menjae se samo ritam, leksika ili sintaksa. Tragino oseanje ivota, praeno istovremenim nepristajanjem na zadat redosled i poredak, definiu ovu pesnikinju i danas. Vetina versifikacije i dalje poiva na usa vravanju minimalizma forme. Poseem, u ovom ispisu, za njenim poetnim pesmama jer "rani jadi" determiniu presudno i put u celini.

20

pesma 1: Kua U ovoj se pesmi zainje dramatski niz pesnikinjine spoznaje da je harmonija njenog linog sveta temeljno uzdrmana: Rui mi se kua / ljudi /rui polako /kao da gradi /ruevine. Na planu iskustvenog i simbolikog uspostavlja se tako parabola koja polazi od premise da je stvarnost uvek izvod iz neke apsurdne optosti, da bi se kod UrsuNenadi, to je za nju i karakteristino, pesnika delatnost uspostavlja po obrnutoj balarovskoj sintagmi: njena je slika iz realnosti ve razgraena te pesnikinji preostaje samo jo da u lirski fluid kane kapljicu iluzije: Rui mi se kua / a jedino to mogu/ jeste da pamtim/. inom opisivanja poremeaja u ikonografiji porodinog, ona kao da sklapa privremenu nagodbu izmeu slobode i seanja da bi se umeala u saplitanje fenomenolokog reda svoje sudbine. Organsko telo njene lirike uspostavlja se tako u redukovanoj svetlosti, dok panika egzistencije ve proviruje iz pukotina stvarnog. pesma 2: Beli arav U neto razvijenijem miljeu detinjstva, opet ikonografski svedenom prizoruslici, u ovoj se pesmi poetna slutnja nestajanja doma razvija u dalekoseniju i metaforiniju sliku: Beli aravi su nad ome enim prostorom, dud detinjstva je u prastarom bunaru a kua je bez dimnjaka.Van svake nauene filozofinosti, pzija Ileane Ursu Nenadi identifikuje siluete sudbinskog jer Polako tone sve to jo zovem / nadom / strepnjom, bolom /. Njena je subjektivnost u ovoj pesmi na pragu egzistencijalne ugroenosti, detinjstvo je skoro izb risano, pzijom se pokuava odgonetka nevolja koje se iz realiteta prelivaju u snove. Ali, UrsuNenadi ne spada u autore koji se zanose time da istina knjievnosti moe da da direktne odgovore. Ona samo svoj lament ne zatvara: Nije mogue da oni ( "beli aravi" Z.S.) / umesto mene / govore o predaji /. pesma 3: Takav smo svet Stihom Nema nesree koja nas nee zapoinje ovaj lirski krik, u slinom tonalitetu sa prethodnim ali, istovremeno, on je i proirenog znaenja. Pesnikinja kao da se iz individualne poljuljanosti, iz kue u kojoj jo postoje zidovi, vraa u vreme istorije, ne da bi bila srenija, jer to nije njen usud, ve da bi govorom koji je u skladu sa njenom sudbinom potvrdila da ivi u osakaenom vremenu i raz ruenom prostoru. Prelazei sa linog nesporazuma sa celinom na zajedniki plan, Ursu Nenadi uoava iskonsku dimenziju kontinuirane nesree na ovim prostorima: Ne pamtimo vie ko su sokolari / ko lovci i ko gospodari. / Takav smo svet. U saetim stihovima, svedene metaforinosti i prozirne domiljenosti, pesnikinja ovog puta zastupa i kolektivitet sainjen od pojedinaca srodnog subjekta: " Samo u srcu jo drimo steg / i opratamo pronevere./ Takav smo svet. Taj otueni svet kao da jo nije spreman autoru da prui ni utehu ni iluziju. Bu dua istorija e mu, takoe, samo odmagati. Pesnikinji preostaje sa mo revolt, ili rezignacija. pesma 4 i 5: Jednom i Govorim o kui 21

Na glavnom toku putovanja unutranjim morem, (a i u "spoljanjem" je verovatno isto) beei od kue koja se rui, pesnikinju pre krivaju beli aravi koji joj namenjuju predaju, dok nas sve zajedno samo nesrea hoe. Ovim itinererom UrsuNenadi, traei imaginarnu kuu, stie do sna, u kome po logici egzistencijalne arheologije, postoje naznake jo neizgraene kue. U pesmi Jednom, uvoenjem odrednica vreme i putovanje, znai uspostavljanjem dijagonale prostora trajanje, odnosno imenovanjem radnje kojom smisaono gospodari (putovanje), pesnikinja dovrava temelje svoje globalne metafore koja u svojoj biti zainje temeljnu egzistencijalnu nesigurnost. Ileana UrsuNenadi vreme i kretanje oznaava kao sakralni prostor, subjektivan i ptski, u kome je odvojena od sebe i sveta. U zaboravljanju zaumne namere, s koje polazi na to astralno putovanje, ona kao da pronalazi "jedinu radost". Ali, buenjem pred njom jeste samo Jelabuga! pesma 2: Jelabuga Na vrhu piramide iskuenja, ili na dnu spirale saznanja, Ursu Nenadi stie u Jelabugu to ne prestaje da se iri. Stie u to mesto zaguljivog, ne samo mentalnog, mraka, iz koga je Marina Cvetajeva izbegla konopcem "ropcem istine". Izbegla da iezne! Idui mostom izmeu istorije, koja je sve bestidnija, i istine, kojom pokuava da sastavi okvire rasutog sveta, naoj pesnikinji je jasno da ona sama ni kuda nije otputovala, Jelabuga je dola do nje propovedajui umiranje bez smrti konane. Ipak, na stratitu Cvetajeve, u devetom krugu koji sve guta Ileana UrsuNenadi poruuje da muza pati ali se i buni. Velika i nesrena Ruskinja pie Rilkeu pismo koje on, iako ve mrtav, predosea: ig Jelabuge ga na mah u nitavilu zaustavlja. Ileana Ur su Nenadi svojom pzijom opisuje muku svakodnevnog da bi mu se suprostavila.

22

PETAR TUKAN

Umetnost bez alibija

Ako deo ikonostasa iz pravoslavne crkve u Gradnulici, imenovan kao "Nedremano oko, ( Hristos bdi nad ovozemaljskim svetom i nita mu ne izmie pogledu, jer je budan i kad spava, kao lav, kako kae Prva knjiga Mojsijeva (49, 9). iz 18. veka, koji su naslikali neidentifikovani zografi, pripadnici jo nekodifikovanog , ili nedovoljno odreenog umetnikog stila, predstavlja poetak likovnosti u naem gradu, onda su nekonven cionlni i nelimitirani artefakti mladog zrenjaninskog slikara Pet ra Tukana ikonografski znak novih vremena. Onih koje odlikuje tkz. neobina ose ajnost. Ameriki ak (Juna Karolina), novosadski diplomac u klasi prof. Todorovia, postdiplomac Halila Tnkvee, spojio je u svojoj likovnoj praksi, ini se na najbolji nain, sve to su mu kola i uitelji mogli ponuditi. 23

Potom je i to stavio pod likovni upitnik. Na njegovim likovnim objek tima ( od kojih je klasino platno skoro izuzetak a razliiti oblici limarije pravilo, jasno je prisutna angloamerika antitradi cionalnost, Todoro vieva pedagogija nesputanog umetnikog sazrevanja i Tikveina gra fikocrtaka koncentrisanost takoe opstaju. Ali mladi Tukan evidentno prilazi inu umetnikog stvaranja neoptereen nikakvim ogtaniavajuim autoritetima, kolama i konvencijama. Svaki materijal mu je podoban, boje su u rasponu od ulja do spreja, tehnika jedino primerena i prila goena vrsti i kakvoi zahvata i podloge. Tu mu je takoe prihvazljiv i poeljan. Ni jedan motiv, s poetka svoje samostalne avanture ne doivljava preozbiljno ili konano. Meutim, to je bio samo poetak razvoja ptike i filozofije ovog modernog mladog umetnika. Igra, linije, boje i smisla koji mu ivotna zbilja nameu sadrina su njegovog likovnog beleenja sopstvenog i generacijskog ritma disanja. U odnosu na pop art, ono to on radi moda je ve svojevrsna antiumetnost, kao to je to pop art svojevremeno bio u odnosu na recimo ekspresionizam. I verovatno je zato Tukanu bio istovremeno blizak i Vorhol i, ma kako to udno zvualo, Dekson Polok. Njegova bojena linija, koju povlai po metalnim ogradama sa gradilita, ned vosmisleno i viesmisleno podsea na aru iz Altamire, a artikulisana mrlja na saobraajnom znaku, ili udesna pukotina na auto mobilskoj limariji zapravo jesu autentini likovni i misaoni pogled u budue vreme koje nastaje na ubritu tehnoloke civilizacije. Jer i Petar Tukan ima nedremano oko nasleeno od predaka. Premda, ni on ni ostali sav remenici ne znaju definitivno ije ih u linom vremenu posmatra, U njemu ipak spava drevni zograf. Onaj koji na temeljima jedne civilizacije, kod prvih, umetnika-skitaa u pitanju je Vizantija, kod Tukana je zapravo to itavi zapadni postrealni svet, pokuava da iznae novu likovnu sintaksu koja e odgovoriti na zagonetni runi rad Demijurga postcivilizacijskog vremena. Tragajui za preovlaujuom idejom epohe, on konstatu je da su destrukcija, dekadencija i ruilake sile, kojoj je ovek oduvek sklon, u kritinoj ekspanziji. Da smrt postaje sastavni dio umetnikog promi ljanja. Ona je okosnica. Zato njegovi noviji radovi izazivaju neobine oseaje, naroito negativne konotacije. Ritam raspadanja. Zbog toga i njegov izraz prelazi iz svojevrsnog neo enfomelizma u crtako-slikarsko poigravanje sa graninom figuracijom. Konano, likovni radovi Petra Tukana i dalje su izvan konvencije i na liniji promiljanja o necelovitosti i nekoherentnosti slike dananjeg sveta. Kao i metastabilnosti materije koja ga tvori. I tehnologije slike koja luta. *Zrenjaninska hronika, Dnevnik, 9.jul, 2004.

24

slikarke

U TRAGANJU ZA MATERIJOM SLIKE: ZORICA STANI Slikarka Zorica Stani, zaavi u svet likovnosti ve zapaenim ostvarenjima preteno pejsane orjentacije, na ovoj izlobi neoekivano otvara jedno lino umetniko pitanje: u kojoj tehnici i tehnologiji nastaviti umetnike radove? to jeste logina i legitimna upitanost, neobiajeno je medjutim to to slikarka te svoje dileme rasprostire kao artefakte unutar izlobene kolekcije. Radovi u akvarelu, temperi, akrilu, suvom pastelu i monotipiji, skoro u podjednakim razmerama, deo su njene ove najnovije postavke pejzaa i mrtve prirode. Visoki standardi koje je ova slikarka postigla na skoro svim izloenim delima, daju meutim njenoj upitanosti umetniki legitimitet a sama izloba tom raznovrsnou tehnika dobija i dimenziju svojevrsne prezentacije de[avanja unutar stvaralake radionice. 25

Ova izloba stoga predstavlja i dnevnik njenih likovnih dilema, koje nisu iskljuvo tehnoloke. Moda i nesvesno, Zorica Stani svoje likovne dileme pretvara u oso benu i otvorenu sliku intimnih etnji kroz zamke vrlina i mana razliitih tehnika i agregatnih stanja, shodno tome i motiva, slike u nastajanju. Izvesna provokativnost ovakvog postupka ukupan utisak o izloenom opusu ini jo zanimljivijim. Pored ovog preispitivanja likovnih tehnika i sopstvenog korespondiranja sa njima, koji uzgred budi reeno ne daju jasan i nedvosmislen odgovor, izloene slike meutim razreavaju jednu drugu, direktno nepostavljenu stvaralaku nedoumicu vezanu za opstanak u strogo figurativnom slikarstvu.. U stvari, ova izloba defini tivno sugerie da je likovnost Zorice Stani daleko najautentinija i najblia persona lnom atristikom modelo onda kada napusti realistiko formalistiko predstavljanje opteg i sterotipnog. Pejsaa najee. Smelost da se bude razliit, dosledan u nameri, izvan melodramske preosetljivosti i s one strane uobiajenog formalizovanja predmeta i okolnosti. Na taj nain Stanika, poetnu upitanost o tome koja je prevashodno tehnika imanentna prirodi njenog slikarskog dara, razreava neoekivanim odgovor koji dolazi iz same ptike opserviranja i slikanja: priroda se umetnosti najee krije iza granica svakodnevne pojavnosti. I : oblika je samo trenutak a umetnikovo je da ga vidi i kao stanje kretanja i prepoznatu promenu. Naputajui istroenost sopstvenog realistikog i pseudoimpresionistikog prosede, najee primenjivog u pejzau, Zorica Stani na ovoj izlobi prezentuje desetak tempera, avarela kombinovanih sa tuem, kao i monotipija, raenih sigurnim zamasima, voenih osloboenom imaginacijom, u kolo ritu koji ima pravi zvuk i slojeve svetlosti. Korienje pahtle na nakim slikama pokazuje se kao veoma efektna promena, ne samo tehnologije ve i filozofije stvaranja likovnog sveta. Najimpresivniji rezultati ove nove slikarke optike nalaze se u brojnoj grupi mrtvih priroda. Slike jabuka, njihove varijacije u formi, koloru i kontekstu, obeleile su najsvetlije trenutke ovog izlaganja Zorice Stani. Prizor zelenih jabuka koje s razbijenim prozor, kao ostat kom, sada ve bive, pejsane rutine polako nestaju u razlivenom bojama neke jeseni, jedan je od najimpresivnijih objekata u ovom likovnom izboru. Vaza sa cveem, tempera i spahtla, u vangogovskom intenzitetu, uz monotipiju, ene u sobi sa slikama, gde boje vazduasto oekuju crte i vee koje neminovno sustie slike, reprezentativno odraavaju slikarkinu promenu. Otklon od dugogodinjeg boravka u mrei realistikog pejsaa. Uzbudljivo kolorisane forme na granici figuracije daju od govore na mnoga pitanja sa poetka ovog teksta. Zorica Stani definitvo uronjava u strukturu materije od koje je pejasaz sazdan.

26

LJUBICA VASILJEVI ili

27

POVRATAK IMPRESIONIZMA
Izloba slika Ljubice Vasiljevi, pejsaa prevashodno onog koji je okrenut ponajvie beckerekom arhitektonskom nasledju, kojom je zakljuena prolena likovna sezona u galeriji restorana ,,Bekerek", zanimljiva je i znaajna najmanje iz tri razloga. Svakako je prvi i najintri gantniji onaj koji poiva u injenici da ova debitantska izloba, kada je u pitanju samostalno izlaganje, zrenjaninskoj publici predstavila novog i potpuno definisanog likovnog autora. Iako ne u pravim poetnikim go dinama, barem ne onako kako nas je navikla dosadanja praksa, Ljubica Vasiljevi, predstavila je slikarstvo tehnike zrelosti, razigrane palete i osobene vizure. Kao jedna od reprezentativnih predstavica slikarske kole koju na naem gradu, pedagoki i artistiki veoma uspesno, vodi slikar Radia Luci, slikarka Ljubica Vasiljevi ovom izlobom iznova doka zuje autentinost i izuzetnost dananjih zrenjaninskih ateljea, ali i sve doi i sopstvenu nadarenost i posebnost. Tradicija izvaninstitucionalnog uenja slikarstva, koja je u gradu bogata i uspena, kao i otkrivanje liko vnih talenata koji postoje u okvirima drugih profesija, ovog se puta veo ma uspesno nastavlja. Urbani pesazi prethodnih epoha, koje je Zrenjanincima ponudila Ljubi ca Vasi ljevi istovremeno najavljuju novog autora sigurnog poteza, jasne arhitektonike slike, optimistiki opredeljenog, koloristiki raspo loenog, ali i otkrivaju i jedno novo, tanije - zaboravljeno, lice naseg grada, preteno ono koje smo dobili u nasledje iz proteklih vekova. Dobili i zaboravili. Ono, na koje smo se suvie navikli, prebacili ga u licnu i grad sku rutinu memorije, i prestali da uzivamo u njegovim oblicima, gaba ritima i bojama i ritmovima. Bojama koje su praktino sakrivene i nestale pod uticajem vekova i nae dnevne mrzovolje. Ta scenografija naih sva kodnevnih repriznih ivota, pod kiicom Ljubice Vasiljevi opet je oivela. Propevala, prodisala i uz asistenciju njenih slikam stvorila novi umetniki i duhovni kontekst. Ova je slikarka oslobodila gradske vedute jednolinosti, magle, sive skrame namrtenih vremena, nataloenih naslaga runih vetrova i doga djanja. Slikarka Vasiljevi je, zapravo, ,,samo" odabrala prave ,,kadro ve" gradskih pejsaa, zagledala se u uzburkani svet zaboravljenih mate rije, boje i svetlosti koje se kriju iza zakovanih povrina grada, pomerila crte u dubinu doivljaja, umesto monolitnosti teksture uspostavila pn tilistiku vrevu, i jezikom impresionizma ,,proitala" utanje prizora koje svakodnevno ignoriemo gledajui u ambijent iskljuivo iz svojih svakod nevnih mrzovolja. Ljubica Vasiljevi nam je, u stvari, omogula da uje mo simfoniju kolora koja se decenijama gui u sivilu banatskih nepogoda. Ipak, valja rei da je to ,,samo" za mnoge umetnike skoro nedo stizno. U limitiranom umeu i otuenom likovnom mentalitetu! Na tragu ,,beckerekih pejsaista" koji su poetkom dvadesetog veka, u okviru likovnog zajednitva, pokuavali da svojim slikama ovaj grad ukrcaju u evropske impresionisticke vozove, Ljubica Vasiljevi, svo jim pejsaima gradjenim u duhu monmartovskih pohvala svetlosti, izaziva pravu artistiku nostalgiju, ali i gradu nagovetava pojavu onog to on odavno nema: svog likovnog hronicara. Onog koji brine o njegovoj dui i skrivenim lepotama. Ljubica Vasiljevi ima dovoljno predus lova da ispuni

28

ovu obavezu. pogotovo ako je spremna da jo dublje zae u likovne i temporalne lavirinte Zrenjanina. Sa onog mesta gde su zastali jedan Jozef Varkonji, Emil Zenar, Jene Velder i mladi Tivadar Vanjek.

DIJALOG SA SVILOM Slavica Romen

Svila nije prevashodno slikarski materijal. Ona je pre svega neto to ljudska koa voli. Posebno enska. Dodir svile uzbuuje i smiruje istovremeno. Put svile zapoet u drevno vreme, praen opasnostima, 29

visokom cenom i mistikom, i danas se nastavlja. Svila kao materija koja uestvuje u likovnoj aroliji pojavila se i na nedavno otvorenoj izlobi Slavice . Romen u ''Galeriji kod fabrike stanice''. Batik - ime je tehnike slikanja na svili, poreklom sa Indonezije, vetina je koja zatheva istonjaku strpljivost i preciznost, pronala je u Slavici Romen istrajnog i posvee nog zastupnika. Njoj je slikanje na svili prvo i jedino likovno iskustvo. Ve i sama ta injenica govori o zanesenjatvu i strasti s kojima se ona predaje lavirinintima teh nologije, tehnike i stvaralatva koji oekuju malobrojne poklonike ovokavog naina likovnog izraavanja. Jer prvo treba savladati sva iskuenja mnogostruke i protivu rene i prividne ove materije, meko, neno, neotporno a istovremeno jogunasto, neuhvatljivo i nepostojano, pa tek onda se upustiti u isto slikarske avanture. Uz isto vremeno izbegavanje opojnog zova dekorativnosti koju svila priziva. Slavica . Ro men uspeva da se izbori sa svim ovim izazovima. Pre svega zbog toga to ume sa svilom. Ona se nalazi u stanju stalnog dijaloga, razgovora, sa ovom izazovnom ma terijom. Jednostavno, ova zrenjaninska umetnica iz senke, dodir svile osea kao im puls intime, kao disanje onog to nas okruuje, kao davno izgubljenu tiinu i har moniju. Njoj se, zato, svila ne odupire. Nastavlja da ivi, sa novom koom, onako kako je hiljadama godina to inila na svom dugom putu iz Kine. Na ovoj izlobi Slavica . Romen je pokazala da je uspeno uskladila slikarsku tehniku sa motivima koji ispunjavaju njene ramove svile koja i dalje die. Cvee, pej sai, mrtve prirode deluju kao veoma uspela kombinacija, recimo, japanskog fili granskog rukopisa sa probranim elementima naeg prepoznatljivog akvarela. Veoma precizan crte, uravnoteen kolorit i svest o tome gde lepo moe da se od metne u svoju suprotnost, neke su od vrlina njenog rada. Ipak, osnovni je kvalitet ovih ostvarenja u batiku, superiorno uspostavljena harmonija materije i slikarskog umea to se oituje u, reklo bi se, terapeutskom utisku koji ovi artefakti ostavljaju na posmatraima. Neto slino, ovog puta sa dodatkom duhonog konteksta, javlja se i na slikama Slavica . Romen posveene ikonama i fresko-slikarstvu. I na njima svila, iz pozadine, dodiruje naa ula, pojaavajui, ne toliko religiozno, koliko emo tivno strujanje due. Dodir ula i duha kroz taktilni govor materije. Pojava nefigu rativnog na njenim ''svilama'' pribliava pak ovu umetnicu dekorativnom, ali isto vremeno predstavlja novi izazov. Ova izloba je jo jedana dokaz da u Zrenjaninu umetnost ne miruje... Like Unfollow Post Share Edit 19 hours ago Ruena Kraica, Mirjana Drazic Palinkas and 2 others like this.

30

ZIMSKI PEJZAI BEZ IDILE

31

Verica Lonarski
Izazovima banatskog pejsaa, onog zimskog kod kojeg je dosta teko izbei stereotipe, odnosno, anrovska ogranienja, nije odolela ni slikarka iz Melenaca Verica Lonarski. Nije odolela zovu zaviajne tematike ali je, sreom, i rekao bih, vie zahvaljujui pravom slikarskom instiktu, izbegla skoro sve zamke prigodnog, idilinog i pojednostavljenog likovnog fakta. Njena izloba u galeriji kod Fabrike stanice, sem zanemarljivog broja tipskih zimskih pejsaa,a moe se rei da su ak i oni veto i drugaije uraeni, donosi izbor dobro promiljenih, osobeno kadriranih i sa kompletnim pokriem realizovanih ulja i akvarela. Lonarska zaviajnom pejsau u zimskom periodu prilazi selektivno iskljuivo obiljem beline, koja uostalom, u dananje vreme, nije vie karakteristika ove regije u zimu. Na Njenim platnima zemlja, rastinje, vode i kue skoro da zadravaju svoje osnovne koloraturne oblike, dok beli, sneni nanosi samo pomeraju slikovnu rav noteu ka promiljenijem opserviranju mena kroz koje ravnica zimi prolazi. Lon arska, zapravo, zaviaj gleda sopstvenim oima, unutar raspoloenja koje je tako e samo njeno, ne zapadajui u idilino slepilo likovnjaka koji realnost vide samo kao nauni obrazac. Banat, kao njena inspiracija, oien je od svih naslaga folklornog, i na ptskim snimcima pojednostavljenih varijacija ravnice u zimskom redukovanom svetlu, kao da iza namaza boje proviruje sama iskon ovog predela. Umesto stereotipnog oseanja tihe sree unutar prirode, koja bi moda vie odgo varala slikarki, po nepisanom pravilu, ili predrasudi, Verica Lonarski na mnogim slikama ove zimske rapsodije, unutar poznatog prostora, pronalazi dramski nago vetaj i zaleene 32

trenutke egzistencijalne strepnje. Ona to postie, pre svega, ukrtanjem horizontalne tiine i vertikala zamrznutog pokreta koji se dotiu neba. Unutar tako uspostavljene mree, leda, snega i ras tinja, osea se napon materije da pobedi vreme mirovanja: priroda na platnima Lonarske samo prividno miruje. Banatska zemlja, njene reke, rastinje, stogovi, ak i ljudi, kojih je malo na ovim slikama ali postoje i kreu se, kao da bare i jezera, sneg i zimu, doivljavaju samo kao privremenost. Kao pauzu u optem proticanju ivota. Ovako uspostavljen opti okvir likovne konfiguracije zaviajnog pejsaa ova slikarka veoma logino i konsekventno ispunjava snanim zamasima i nanosima boje to dodatno seni njen pogled u bie zimske ravnice ispunjava kondenzovanom dinamikom. U tim momentima slikarkina imresija, prijemiva, poznata, ali i lina, transformie se u uznemirenost ekspresije koja svedoi o burama koje traju iza naizgled mirnog ravniarskog prizora. Zapravo, na ovim platnima izloenim u Ga leriji kod fabrike stanice Verica Lonarski, pored znatnog slikarskog umea, poka zuje i zamano prisustvo umetnikog uzbuenja i angamana to je preduslov svake autentine stvaralake aktivnosti.

33

slikarka Slavica Kikinanin

URBANI PEJZA KOJI DIE U SVOM VREMENU

Uobiajeno je odvajkada da slikar pejzaa posegne za priridom, da iz plenera izvesti o svojoj impresiji ili ekspresiji. Od epohe impresionizma normalno je pak da komunicira i sa urbanim, modernijim prizorima. Ipak, ak i u savremenoj umetnikoj praksi, moderna arhitektura i tehnologija nisu ba uobiajeni motivi likovnih umetnika. Zrenjaninska slikarka Slavica Kikindjanin, medjutim, u svojoj je kolekciji akvarela, iinila jo i korak dalje: kompletnu je izlobu posvetila jednom artefaktu modernog urbanizma, zgradi Vojvodjanske banke u gradu kome ivi. Bila je to odluka koja nosi u sebi mnogo likovnih izazova ali i razlika. Njena sprem nost da se suoi sa savremenim gradom kao povodom za artificijelni pejza nosi u sebi mnogostruke upitanosti koje nisu iskljuivo likovne, ve moda jo vie filozofsko kulturoloke. Jer je u pitanju ne samo izmenjena optika ve je re i o suo avanju sa sasvim drugaijim misaonim naslagama ljudskog iskustva. Njena fokusi ranost na jedan moderan objekat i njegovo zaledje, koje od njega od koga odudara i epohom, stilom i materijalizacijom, ritmovima i odrazima, evidentno joj je nameta la znaajna likovna ali i kulturoloka skuenja kojima je u mnogome uspeno odolela. Naroito onim sloenim upitima pri komstituisanju artistikog sukusa koje postavlja izme njena likovna sintaksa. Vizuelizacija tog urbanog i tehnoloki odmaknutog prostora u delu ove slikarke uspeno funkcionie kao integralna i harmonina sinteza epoha i urbanih znaenja. Njen moderni urbani pejza, uhvaen u iluziju lakoe akvarela, premotava, ne samo tematski, razmaknute epohe zrenjaninskog bavljenja savremenijim gradskim prizorima ve otvara prostore za intenzivniji dijalog 34

prolog i aktuelnog. Slavica Kikindjanin na svojim akvarelima fluidnou zahvaenog prostora koji je pun nest varnog prozraja moderne arhitekture, i senzacija koje ista upija iz okolnog miljea, a sa druge strane formama materije koje se dodiruju sa apstrakom formalizacijom, otkriva do sada skoro likovno nepoznati ili neprimeeni Zrenjanin. Neverovatna lakoa zahvata, i do nevidljivosti diskretna tekstura iz koje se vaspostavljaju povri ne, ovu skijarku kvalifikuje kao izraenog posmodernog pejzaistu. Njeni objekti kao da pored realnog sadre u sebi i fluide ''kosmikog'', odnosno scientistikog. Jer, kolekcija s kojom se predstavlja nije samo zabeleka stvarnog ve i rezultaa nastojanje da se uhvati i fiksira trenutak nesvakidanjeg doivljaja sus retanja epohe i izmenjene optike. Taj sklop vrste linije u pozadini, i mekoe trans parentne boje, otkriva sklonost autorke za pretvaranje realiteta u lian i subjektivan doivljaj. Konture sagledanog ponekad se deformiu, ali ipak ne prekorauju grani cu prepoznatljivosti, dok je kolorit manje sklon teksturalnom odstupanju od stvarnog ve diskretno korespondira sa iluzijom fotografije. Slavica Kikindjanin je uostalom vet crta ija linija daje okosnicu i statiku stabilnost likovnom projektu, delujui sasvim iz treeg, dubinskog plana. Njen iskorak u beleenje senzacija urbane topografije je ve sada spreman da se otisne u dublje slojeve modernog poimanja paralelnih svetova umetnosti. U traganju za adekvatnom formom, koja e najvernije izraziti izmenjenost klasine materijalizacije slikanog prostora, ona dospeva i do reenja koja nagove tavaju ak i izvestan konstruktivizam, ime sutinska vrednost zapaanja i celovi tost umetnikog doivljaja nije umanjena. ak naprotiv, takvi iskoraci ovoj kolekciji daju neku novu dimenziju. Likovni problem koji nameu velika ogledala tumaenog objekta slikarka reava u dve ravni.Kao susret povrina razliite gustine, kolora i njegove razblaene teksture, odnosno kroz razgovor sa memorijom sueljenih prizora, modernih i ambijentarnih. Kao itanje stvarnog, zapamenog, i isto likovnog. Taj susret arhitekture, okolnog pejzaa i deije igre u vanvemenu slikarkine imaginacije, daje ovim akvarelima nesvakidanju temporalnost. Gradski prizori Slavice Kikindjanin, taj osvojeni urbani ambijenti, imaju u sebi novo otkriveni likovni potencijal i jednu neoekivanu fleksibilnu fenomenologiju mesta, nezavisnu ak i od vrste geometrije izgradjenog prostora, te su oni isto vremeno lokalno i univerzalno prepoznatljivi. Ova je autorka na dobrom putu da moderan grad, koji je poprite neprekidnih dinamikih pulsiranja ivotnih ritmova, prostor montae atrakcije i kondenzacije vremena, likovno uspostavi kao simboliku ali i stvarnu injenicu. Zgrada Vojvodjanske banke, od stakla, betona i elika, ukotvljena u staro grad sko jezgro, igrom senki, odraza i svetla, veto, precizno i inspirisano, transponova na u fluid, na akvarelima Slavice Kikindjanin uspostavlja novu umetniku realnost. Onu, reslnost, koja postoji samo kao projekcija svetova koji se dodiruju. Od vari jacija astralnog do grotesknog, od konstruktivizma do plakatnog, traju likovne igre ove slikarke unutar zadate teme urbanog znaenja. Nisu to prizori povienih emoci ja ve jedna smirena pria o modernim vremenima. Koju e najbolje shvatiti naj mlai. Jer, sem epoha koje se sudaraju u velikom

35

ogledalu budunosti, na slikama Slavice Kikinanin sreemo samo deiju fuguru. Kao recidiv Odiseje u svemiru...

pzija trenutak i izlazak

36

PISANJE ZABORAVA SLIKARSTVO U ZRENJANINU

37

DUKO KIRANSKI ili SLIKA IZMETENA IZ POGLEDA

prethodno Grafiari su netipini likovni umetnici. Sasvim sigurno borave na sasvim drugoj hemi sferi od slikara koloristike provinijencije. Slikarstvo ume da bude imaginacija i ve tina konstrukcije, grafika je ee filozofija i, barem u zaetku, prividna dekompo zicija sveta koji nam se svima privia kao celovit i obojen. Duko Kiranski je graf iar. Grafiar i crta. Umetnik koji polazi od elemenata iju dramu zatie u korenu. Iz crnog, gde se osea kao u domu, da bi stigao u belo koje je simfonija nijansi. On stoga esto silazi u predvorje iskona da bi tamo dopunio svoju paletu elemenata. Njegova putovanja u predele arheologije vremena, likovno konsekventna, posledica su spoznaje da je civilizacija, kojoj i sam kao savremenik pripada, skoro radikalno devastirala stvari i pojmove. One presudne, egzistencijalne, ali nita manje i svako dnevne i naizgled prozaine, one koji sainjavaju mikrokosmos pojedinca. Dnevnik njegovih putovanja u arhetip i prasliku ispunjavaju mu likovnu mapu ili bolje rei her barijum seanja. brod na Tisi Utisak barunaste magme koja se u trenutku zadrala u obliku broda. Meka i fluidna mlena banatska magla u modli Dukovoj formira se u prostor kao od boan ske izmaglice pozajmljen. Podseti me ovo plovilo, za trenutak, na lep kojim se utro ba sveta premeta na neko sigurnije mesto. Na mitskoj reci Tisi koja cepa ravnicu na polovine, da bi je tako jo vre 38

povezala. Tisa je tajanstvena voda u pokretu, voda koja u svesti Duka Kiranskog predstavlja vie od simbola. Ona je bitak koji ovekova mahnitost ugroava. Meka tiina ove grafike umi kao paradigma uzburka nih strasti u neposrednoj daljini. Oseam iza tog spokoja narastajuu ulnost umetnikovu. Mir kao sladostrae u odlaganju. Pauzu kao skok, zamrznuti skok u beskraj i postludijum. U tehnici presovanog ugljena, to mi u svesti odjekuje s primesom tajanstva, ovaj brod Duka Kiranskog vidim kad god pomislim kako izgleda spoj magije i edne ingenioznosti. To zgrunjavanje svetlosti u nesentimentalnoj melan holiji tame, brod sa oznakom K 48 a 1952, doarava privid spokoja koji prethodi neemu, istovremeno zavravajui neumitni raspad humane energije. Neto vreba iz povesti. palimpsesti Rad grafike prese u kunoj radionici Duka Kiranskog u finalnom rezultatu daje nesvakidanje otiske slojevitog i viedimenzionalnog traga, reklo bi se: magija maine. Meutim, radi se o obinoj grafiarskoj alatki, dok se viestrukost znakova, konteksta i podteksta, zainje ve u nameri autorovoj, u njegovoj polaznoj ideji da razloi pojavnu sliku na njene strukturne sastojke. Na senkinu senku. Ainovski re eno, da se vide kratke senke dugih senki! Za Kiranskog je pojavno, dnevno, aukt uelno zapravo kompleksan zbir vremenski razdvojenih, a znaenjski komplemen tarnih senzacija koje samo optika uma saima u jedinstveni doivljaj. Zato on slo jevitim otiskivanjem smislova, gde se ne ponitava prethodni zapis, arolijom gra fike tehnologije ukazuje na strukturalnost svega postojeeg. On nas svojom filozo fijom palimpsesta upozorava da svet ne poinje od nas samih, odnosno da arheolo gija ideja i znakova ini umreenu ikonografiju pojavnog, izuzetno dramatinu igru sudbine. Poruke koje u nadrealnom kodu iskrsavaju pod nadistorijskim okom Duka Kiranskog, ptikom likovnog palimpsesta deluju definitivno kao zavodljiva vizuelna kontemplacija. ... i ivot ima prenosno znaenje... U katalogu za samostalnu izlobu crtea i grafika 1990. god. Kiranski uspos tavlja provokativnu likovnu-misaonu situaciju - govori tada o slici izmetenoj iz pog leda, mislei, verovatno, po analogiji na nieovsku logiku, da i spoljanja slika, kao artefakt, ulni efekat ili samo optika komunikacija, ima svoju mitsku mustru u naim modanim olujama. Konstatacijom da i ivot ima prenosno znaenje, on sin taksom apsurda, konano dospeva do svog definitivnog artistikog i ivotnog stava da je svaka oznaenost, dakle i svaka umetnika aktivnost, prenosna. Ulovljen, dob rovoljno, u mreu ovakve filo-zofije, Duko Kiranski i danas, i verovatno zauvek, postoji kao umetnik koji je svakog trenutka duboko i daleko u svojoj umetnosti. On je ivi, kako sam kae - u optimizmu crnog iekujui belo. Sa slikom koja je isto vremena i izmetena iz pogleda, ali svakim danom sve guom i vrelijom. Izmestio je dakle ovaj grafiar svoj Brod, Blizance, Pastira, Kozu ... i ostale, iz svog pogleda u nau zaumnu panju! 39

Like Unfollow Post Share Edit November 21, 2011 Spomenka Vojvodic, Dusan Ninkov and 2 others like this. Roman na engleskom

http://my.opera.com/zoranslavic/blog/zoran-slavic-walter-benjamin-inintercity-bus

Zoran Slavi ''Walter Benjamin in the intercity bus Wednesday, November 10, 2010 9:26:51 PM At this point, in the coming months, will be published the English version of his latest novel in ''Walter Benjamin Intercity bus''. Also call on all wellmeaning connoisseurs of English to the e-mail me instructions zoranslavic@yahoo.com suggestions for language and grammar fix this translation. Thank you! http://my.opera.com/zoranslavic/blog/zoran-slavic-walter-benjamin-inintercity-bus

40

Like Unfollow Post Share Edit December 3, 2011 Olivera Djurdjevic and Ugljesa Sajtinac like this.

RILKEOVI PRAKI RANI JADI

U Pragu sam i pokuavam da ga dovedem u vezu sa Rilkeom koji je u njemu roen 1875. poetkom decembra. Januar je 2002. Priseam se: Kako da duu spu tam, da se tvoje ne takne? Kako mimo tebe njom da grlim druge stvari i daljine? Ne ide, iako su mi ovaj grad i pesnik favoriti. Mislim: kada neko po roenju ponese teret ovoliko imena kao to je to morao ovaj praki Austrijanac, a ona su glasila: Ren, Karl, Wilhelm, Johann, Josef i Maria, onda u potonjem bitisanju, bez obzira to e u istoriji biti poznat kao Rajner Marija Rilke, zamren splet umetniko-ivotnih okolnosti koje e ga ispratiti, i ne deluje kao neo ekivan sled. Ovaj je, neverovatno talentovani, senzibilni i nezlobivi pta, ak je i vei deo ivota i karijere iveo sa linim imenom koje nije dobio voljom roditelja na roenju i krtenju, ve ga je odabrao na nagovor voljene ene. Rene je postao Raj ner, po preporuci, elji, ili sugestiji one koja se zvala Lu Salome, koja je obeleila ivot ovog Praanina. Svojim prisutvom ali i odsustvom. Svedoie Rilke, umom i jo vie duom, koliko je udeo enskog u njegovoj sud bini. A u svet je stupio obuen u ensku odeu po izriitoj elji svoje majke. Taj rani jad Rilkeov, i majininu frustraciju zbog smrti erkine, otac je pokuao da lei Voj nom akademijom u Lincu, ali Reneu, potonjem Rajneru, uniforma jedva da je bolje stajala od haljinice koja mu je psihu zauvek uinila metastabilnom i osetljivom kao vejka na vetru. To je muno detinjstvo provodio u rodnom Pragu. U ilici Panskoj. Moda mi se 41

zato misao otima od prisnijeg vezivanja ovog pisca za prestonicu nekadanje Bohemije. Ulica njegovog detinjsta, stojim kod broja 7, preko puta je broj 8 u kome su stanovali Rilkeovi roditelji. Otmena, danas optereena krem modernih vremena. Zastao sam ba ovde, priznajem, ne samo zbog Rajnera, privukao me je muzej Alfonsa Muhe, znamenitog ekog likovnog umetnika iz Art Nouveau epohe. Ne ula zim unutra iako sam ljubitelj ovog slikara. Razlog je veoma prozaian: tek je 9.30 a muzej radi od 10. Ipak, otvorena je letnja bata u okviru ''Kaunicky Palace'', otme ne graevine iz 18. veka. Predah. Potom idem dalje ne bili osetio otmenost kraja u kome je Rajner Marija Rilke pokuavao da se doepa svog stvarnog bia. Koje je delimino pronaao studirajui istoriju, psihologiju i knjievnost. I kasnije, zaljublju jui se u lepe, umetniki obdaren i psiholoki sloene ene. Tonui sve dublje u iluziju knjievnosti. Svraam potom u restoran Rajner Maria Rilke u blizini Karlo vog mosta, Karolny Svtl 25, Star Msto. Pre podne je jo. Nema guve. Enterijer na prvi pogled deluje dovoljno eki. Svodovi. Intima. Ipak, suvie arenila i Mielinovog stajlinga. Daleko je ovaj restoran od mesta u koje je Rilke mogao ee zalaziti. Ni Prag mi danas nije po volji. Zbog Rilkea kome ovaj inae aroban gradnije nije bio suvie naklonjen. Barem u detinjstvu. Premda je Rajner jednom prilikom rekao kako su mu Bohemija i Rusija dve destinacije koje zove svojim domom. Lju bei, ipak, najvie Pariz. Rusija je meutim bila neto drugo. Najvie zbog Lou And reas-Salom, s kojom je upoznao Tolstoja i porodicu Pasternak. I svet psihoanalize. U senci Frojda. Onda odem iz Praga sa sveu da je Rilke otiao iz njega, u egzil, da bi mogao da pie. Kao to je to uinio i Dojs. Sa Dablinom. I zbog njega. Sreem Rilkea, onda i sasvim oekivano, jer on mi se u ivotu javlja skoro svaki puta kad pohodim mesta koja imaju u sebi neki Alef, u Veneciji. U kojoj je, on, alef, velianstven. O emu svedoi i Vladimir Pitalo. Dok letnji pljusak unut ranjem moru dodaje jo vode, s malo nelagode procenjujem da li e gradska te nost do veeri liznuti i trotoare. Tek je podne. Kraj e veka a ja pod ustiskom lektire razmatam mogunost da li su se Kafka i Dojs, negde 1912/3 moda sreli negde na putu imeu Trsta i Venecije. Irac bi mu priao o ''Kamernoj muzici'' a stidljivi Pra anin bi outao svoje ljubavne jade sa Felice Bauer. Bilo bi to impresivno utanje nad kojim bi lebdela upitanost Rilkeova: ''Postoji li zbilja vreme koje razara? Nje gove ''Devinske elegije'', nastale ovde, u Severnoj Italiji, izmeu Trsta i Venecije, kao da su klju za razumevanje grada kroz ije vene protie zamuena voda kanala koji imaju svoje gondole i mostove s kojih i danas gledaju oi inkvizotora, dudeva., kurtizana i moreplovaca. U Veneciji, dakle, opet razmiljam o Pragu. I o Rilkeu, koji je osim neprestanle ljubavne udnje koju je samo melanholija prekidala, oseao kako se u njemu raspinju nemaka i eka kultura. I jezik. Te je i zbog toga pisao najee na francuskom. U Veneciji, dok sa Rialta iekujem plimu, vidim kako is pod Karlovog mosta Vltava dopunjuje istoriju. Like Follow Post Share Edit November 23, 2011 Olivera Djurdjevic likes this.

42

petak.25.novembar: SANJA RADII

Vee idealnog za izbegavanje svakog izlaska: petak u magli. Zrenjanin pust i zgren. Kao da je nekad drugaiji? Nepravedan sam, ipak. Ume on da bude i oputeno tolerantan. Retko, dodue. Na maloj sceni Narodnog pozorita - predstava po tekstu Tene tivii ''Ne mo' pobe' od nedelje''. Sala puna. Vidim iz afie da je vei deo posla u pripremi obavila Slaana Kilibarda. Koju pamtim po dobro obavljenom poslu sa ''oharima''. Onda sledi sat vremena uparenih monologa dvoje mladih predstavnika generacije koja poinje da upranjava ivot odraslih. Seks, zezanje, zajedniko stanovanje, rauni i ostale prozainosti. Lagano, bez dubljeg socijalnog. psiholokog i kulturolokog konteksta. Opta mesta, brutalnosti. Tek izmaknuto od banalnosti. Zahvaljujui nepretencioznosti. Autorke ali i jo vie rediteljke koja veto izbegava da se suvie uitava u njen predloak. I da drami. 43

Ovako sagledan ''event'' nagovetava samo sasvim ispranjeni doivljaj. Ipak i meutim, i ovom prikazivanju neuspelog bekstva od njedelje, koja je paradigma malograanskog skrivenog uasa, igra Sanja Radii. Kojoj tekst i reija omogu avaju da prikae punou svog dramskog umea. to je neverovatno teko uiniti u predstavi u kojoj nema otklona i zaklona. Jer je ne titi autonomnost i celovitost razvijene uloge,odnosno izraeniji knjievno-teatarski kontekst. Ona je, po autorki, samo devojka-ena, kojoj pomae momak-ljubavnik, koji je isto tako nasukan na komadiu scenskog prostora u nepsrednoj blizini publike. Rediteljka joj prua neosphodnu pogrku, mizascen, igrajua rekvitita, kao i Dejanu Karleiku, koji dobro asisitira Sanji Radii u ovom jednoasovnom umetnikom zalaganju da se ova pria sva od optih generacijskih mesta odri kao scenski dogaaj. U diskretnoj ali preciznoj reiji Slaane Kilibar de. ta zapravo ova glumica radi u ovoj predstavi? Pre svega savreno kontlrolie tekst koji izgovara, branei ga od banalnosti. Zatim - dijapazon emocija koje se kreu od romantinog preko erotinog da bi stigle do prozainog, s perfekcijom dri unutar umetnikog, svesna da bi je preterano realistika gluma odvukla u patetiku. Konano, poto se u rediteljkinoj postavci initima ovog para iskazuje njihovim povremenim obnaavanjem, to se pokazuje kao jedno od boljih scenskih reenja, Sanja Radii demonstrira savreno vladanje sopstvenim telom. Svesna da je njena fizika intima na dohvat gledalita, ali time nita manje izloena od psihe. Jer obe su , tog momenta, u funkciji pozorine umet nosti. Petak vee, odnosno izlet u Pozorite, ipak se snagom glume uspostavlja kao bolji deo dana u Zrenjaninu. Koji ne moe da pobegne od nedelje. Sreom, bio je to petak i jedna dobra, mala, predstva u Pozoritu koje bolji deo ovog grada. A, sutra e ipak - ponedeljak! Like Unfollow Post Share Edit November 26, 2011 Nevenka Nena Martinov likes this. Senka Petrovic Nije istina da je Dejan Karleik (a ne Karliik, kako ste napisali) samo asistirao Sanji. Sve to ste napisali za nju vai i za njega! November 26, 2011 at 5:42pm Like Zoran Slavic zaista je Karleik. Hvala. November 26, 2011 at 5:54pm Like Nevenka Nena Martinov Zorane,tako si lepo opisao Zrenjani uvece takav j e tuzan svako vece a i danju nazalost tako je ... November 26, 2011 at 9:30pm Like Zorica Aleksic setimo se kako je nekada nas grad izgledao; kada se cekao red da udjes u hotel Vojvodinu jer nisi mogao da dodjes do prazne stolice kada je bio korzo ,kada su bile igranke u starom domu omladine gde su svirale Omege, kada smo bili mladji sve je bilo lepo . November 26, 2011 at 11:53pm Like

44

MOJ EVROPSKI DEO SVETA

45

nova elektonska knjiga. Putopisi po Evropi. Sabrani tekstovi koji su vas zainteresovali na ovom mestu Facebook-a. Od Zrenjanina do Andore la Velje. http://www.scribd.com/doc/74067549/Moj-Evropski-Deo-Sveta-1 with Iva Mia Guccu.

46

VALTER BENJAMIN U MEUGRADSKOM AUTOBUSU ovako poinje roman:

UVOD U ROMAN
47

VALTER BENJAMIN U MEUGRADSKOM AUTOBUSU

Pie: dr Dinko Deveri, gostujui profesor univerziteta Orade Mare (Rumunia) i Tartu (Estonia) Novi roman Miroslava Vladimira zaklapa projekat romanesknog kvarteta, koji sainjavaju njegova dosad ve objavljena dela Pad u besanicu, Odlazak samoe i Ubod temena, kao i novi tekst, Valter Benjamin u meugradskom autobusu, koji ih objedinjuje. Ovaj rukopis, na izvestan nan, sabira bitne teme prethodnih proza ali u znatnoj meri zahvata i nove romanske prostore. Istraujui socio-psiholoke i antropoloke monade svojih junaka, kao i naeg drutvenog, jugoslovenskog, odnosno srpskog prostora, ovaj roman nelinearno prati junake u proteklih 40 godina, analizirajui kako ih istorijska zbivanja, ali i svakodnevan ivot, oblikuju, uznemiravaju i troe. Kljuni datumi novije prolosti: studentska pobuna 1968., Jogurt revolucija, ratovi u bivoj Jugoslaviji, Nato-bombardovanje, Oktobarski preokret u Srbiji, znaajni su meai ove proze koja simultano prati socijalna zbivanja i njihov odraz na psihu, etiku i estetiku jedne ili vie generacija. Roman, meutim, u dobroj meri poiva i na posmatranju, analizi i sintezi arhetipskog, kulturolokog i socijalnog mikrokonteksta svojih brojnih junaka. Sa dosta replika, asocijacija, citata i ironije na prethodna svoja dela, Miroslav Vladimir u romanu Valter Benjamin u meugradskom autobusu otvara prostor i za svojevrsnu krimi-fabulu, koja nije samo u funkciji strukturalne prohodnosti ve ovoj prozi donosi, u kontekstu epohe, svojevrstan parodijski otklon. Neki od junaka prethodnih Vladimirovih proza u ovom romanu nastavljaju knjievnu avanturu, dobijajui iri 48

kontekst, kao i produbljeniju socijalnu dimenziju. Dok se lik nemakog pisca Valtera Benjamina, pretvoren u indirektnog ali i kompleksnog aktera, kao korektivni paradigmatiki kulturoloki dokument o dvadesetom veku, ali i tragina i ironina humana antiteza istog, jo izraenije transformie u znaajan imaginativan zamajac nove prozne arhitektonike. Posebna zanimljivost ovog dela je uvoenje zrenjaninske, bekereke, avangardne umetnike scene iz sedamdesetih, na svetlo dana. Mnotvo likova, od kojih neki neodoljivo podseaju na sline iz stvarnog kulturnog ivota, premda nijedan nema bukvalan uzor, uz veoma razvijenu i razgranatu priu koja se deava u vie zemalja Evrope, iako je srce radnje Srbija i Balkan, ine ovaj roman intrigantnim ali i zahtevnim. Jer, isti sadri u sebi i niz estetikih, politikih i nadasve socio-istorijskih implikacija. Jedan se roman, Ubod temena, Vladimirov prethodni, svesno posmatra kao nezavrena i otvorena umetnika forma. On se kritiki rasklapa u funkciji novog teksta koji ga nastavlja, ukljuujui u sebe i vie slojeva prozne prolosti, da bi se u konanom ishodu obreo kao novi format u izmenjenom politikom i kulturolokom miljeu, koga, sa margine, sve vie determinie populistika, kriminalizovana i estetiki i etiki razobruena stvarnost. Koja paralelno postoji u vremenu koje teko moe da se legitimie kao konzistentno. Ipak, ugao pojedinane tragedije, iluzije i neverice svemu prethodi. I nastavlja se.

49

VEKOVI POZORINOG TRAJANJA

Pozorite, s poetka vie kao umee a manje kao umetnost, odnosno kao vie jao povremena javna prikazivaka delatnost, u naem se gradu pojavilo jo polovinom osamnaestog veka, verovatno na nemakom jeziku, u obliku putujuih druina. Grad se tad zvao Veliki Bekerek i brojao je petnaestak hiljada stanovnika. Druine pozori tanaca, koje su imale sedite u Temivaru, esto su bile nazivane i "lakrdijakim", to ne mora biti diskvalifikujui prefiks, iako verovatno odraava karakter i formu pri redbi koje su ovi histrioni odravali po kafanama i trgovima. Verovatno je slinih grupa bilo i sa predstavama na maarskom jeziku. Krajem osamnaestog veka, bez namere da se uputamo u pseudoistorijske pretpostavke o tanom datumu, u Velikom Bekereku se zainje i domicilna pozorina aktivnost na srpskom jeziku. Podaci, koji se uglavnom podudaraju, pominju ime uitelja Marka Jelisejia kao osni vaa ovakvih dramskih aktivnosti, Arkadija Pejia kao prvog histriona sa imenom i prezimenom, dok predstave "Nevini Josif", "Velizar" i "Aleksandar i Natalija" ili "Car Petar Veliki" slove kao prikazanija koje je ta kolska druina izvela u svom gradu. Veliki Bekerek je u to vreme sedite Torontalske upanije, postoje osnovne i srednje kole, otvorena je Gradska bolnica i apoteka. Poetkom devetnaestog veka dogodio se katastrofalan poar koji je opustoio grad. Putujue slikarske druine "zografa" na razmeu vekova postaju stacionarne, a njihova se dela personalizuju. Beleimo imena u rasponu od Nedeljka Popovia erbana do Arsenija Teodorovia. Muzika je je jo u crkvenim okvirima, knjievnost u povoju, a grad stasavanjem mlade graanske klase i oporavkom od velikog poara postaje jedan od najznaaj nijih kulturnih centra ovog dela (nekadanjeg, austrougarskog) Banata. Pozorini ivot grada je znatan.Pored pomenute Jelisejieve kolske grupe, gostuje i druina Emanuila Jankovia, maarska trupa Davida Kilinija, a

50

redovna su gostovanja i nemakih teatarskih sastava. Pojavljivale su se i srpske pozorine grupe, koje je na neki nain inspirisao i animirao tadanji pozorini anfanteribl Joakim Vuji, izmeu pisanja, reiranja i sporenja sa svakojakim vlastima. 1839. podignuta je prva pozorina zgrada u naem gradu. Za izvoenje predsta va i drugih priredbi zapravo je adaptiran Dravni magazin itarica. Zgrada je bila u vlasnitvu grada a gradski Magistrat je u prvo vreme besplatno ustupao zgradu, sa zagrevanjem i osvetljenjem, pozorinim druinama. Nastupale su u prvo vreme maarske i nemake trupe, a kasnije i diletantske grupe iz Kikinde, Paneva, Vrca. Zanimljivo je da je u Velikom Bekereku na nemakom jeziku izvoena i predstava "Smrt cara Uroa". U lokalnom listu ''Grossbetschkereker Wochenbllat'' pojavljivale su se redovno i recenzije ovih gostovanja. Kulturni ivot u ovom delu Banata se evidentno sredinom veka ubrzava. 1851. izaao je prvi broj ''Grossbetschkereker Wochenbllata'' tampan u Plajcovoj tampariji. Prota Danilo Staji ve od 1838. sa rauje u petanskim ''Serbskim novinama'', Konstantin Danil slika ikonostase i por trete, u njegovom ateljeu ui slikarstvo i ura Jaki. U knjievnom svetu jo traje "veliki post". Aktivan je jedino Evstatije Mihajlovi Eta, uveniji kao prvobitni protivnik Vukove jezike reforme a manje zapaen po religiozno-romantiarskim delima. Like Unfollow Post Share Edit December 13, 2011 Dragan Knezevic and Lidija ogo like this.

51

pisanje zaborava

VEKOVI POZORINOG TRAJANJA (2)

1845. u Bekereku je roen glumac Toa Jovanovi, po kome dananje pozorite nosi ime. On se, sasvim neumetniki, u ranoj mladosti posvetio uenju berberskog zanata, a zatim i ipak, 1865. stupio u pozorinu druinu A. Mandrovia i time zapo eo pozorinu karijeru. Potom je igrao u putujuim pozoritima Joce Popovia-Bekereranina i Paje Stepia, dok je za lana Narodnog pozorita u Beogradu prim ljen u oktobru 1869. Od 1873. do 1878. lan je Hrvatskog narodnog kazalita u Zagrebu, da bi se potom vratio u Beograd gde je glumio do smrti (1893). Istakao se kao tuma dramskih i lirskih uloga. Zahvaljujui lepoj i impozantnoj pojavi, ali i sugestivnom glumakom izrazu, zas novanom na inspiracijama iz svakodnevnih ivotnih okolnosti i pojava ali i veoma izraenoj glumakoj intuiciji, vrlo brzo je stekao ugled meu krtiarima i popular nost u publici. Istakao se u domaem romantiarskom repertoaru (u delima J.Subo tia, . Jakia. L. Kostia i dr.) ali kao i tuma karakternih uloga klasine ruske lite rature (npr. Hljestakov u "Revizoru" N.V. Gogolja). Bio je i izvrstan tuma ekspiro vih likova: Romea, Otela, Lira, Magbeta, ajloka i dr. Neto pre njega, 1935. u Velikom Bekereku rodio se i dramski pisac, komediog raf osrednje, lokalne vrednosti, Jovan Risti Bekereanin, svojevremeno poznat po svojim delima "Bontonirani ifta", i "Dve varalice". Pored brojnih proznih radova, koji su sasvim zaboravljeni, ove, u osnovi, ''posrbe'' poznatih klasinih komedija ipak su imale znatan odjeka u tadanjem gledalitu, jer je pristupanim jezikom prilao klasine komediografske teme poznatih pisaca. 1884. uraena je prva vea i ozbilj 52

nija adaptacija pozorine dvorane. U dugom vremenskom razdoblju, do kraja Dru gog svetskog rata, pored dosta gostovanja, belei se intenzivna dramska aktivnost diletanata (na primer, Velikobekereke diletantske omladine, pozorine sekcije Sokolskog drutva, kao i Amaterskog pozorita ''Matice'', koje je u periodu izmeu dva rata izvelo oko 500 predstava). Pored pozorine zgrade, predstave su najee izvoene u sali biveg hotela "Kruna", Sokolskom domu ali i raznim varokim gostionicama. Zanimljivo je istai da su u predstavama "Matice" gostovali tada istaknuti dramski umetnici kao anka Sto ki, Desa Dugali, Boa Nikoli. Od velikobekerekih pozorinih radnika valja pomenuti profesora Miloa Stanojevia, novinara Antonija krbia, karikaturistu acu Pavlovia. Iz redova domaih diletanata, snagom talenta i radom izdvojio se Lazar Bogdanovi koji je kasnije postao profesionalni glumac i reditelj. Iz tog raz doblja u pozorinom ivotu grada valja zapamtiti da su pored Srpskog Narodnog pozorita iz Novog Sada, u Bekereku, odnosno Petrovgradu, redovno gostovali Subotika i Beogradska opera i opereta, Drama beogradskog pozorita i Zagrebaka drama. 1931. godine izvedena je i unutranja adaptacija drevne pozoroine zgrade u ije su temelje, po legendama ali moda i stvarno, ugraene i opeke iz razruene bekereke tvrave Like Unfollow Post Share Edit December 14, 2011 Ljudmila ajtinac, Lidija ogo, Jelena ujica igi and 2 others like this.

53

VEKOVI POZORINOG TRAJANJA (3)

Po okonanju Drugog svetskog rata, 15. oktobra 1944. odrana je prva pozorina predstava. Bila je to Nuieva komedija "Analfabeta", u reiji Milana Cvejanova - Bube. Da pomenemo i prve aktere: Smilja Mati, Vojin Milenov, ura Turinski Ivan ka Arsi i Zlatibor Kosti. Kuriozitet ovog izvoenja je da je predstava poela u 16 asova jer je jo na snazi bio Policijski as. Ovu i naredne predstave or ganizovao je Pozorini odsek pri Narodnooslobodilakom odboru u Petrovgradu. Kasnije reije uglavnom potpisuje Sinia Ravasi. Glumci su amateri. Igraju se Sterija, Nui, Go golj, Bora Stankovi. Glume Ljubica Ravasi, Sava Lazarov, Stojan Zamurovi, Stojan Notaro, Sava i Zorka Lazarov, Stevan Tati i drugi. Reijom se bave Milan Cve janov, Lazar Bogdanovi, ura Turinski, Jelena Trumi... Taj amaterski i podviniki period traje sve do avgusta 1946. PERIOD POZORITA "TOA JOVANOVI"

54

9. avgusta 1946. doneta je odluka da se osnuje Narodno pozorite "Toa Jova novi", dok je sveano otvaranje uprilieno 15. septembra 1946. premijerom drame ure Jakia "Stanoje Glava", u reiji Lazara Bogdanovia, sa urom Turinskim u naslovnoj ulozi. Za prvog upravnika postavljena je Ana Jankov. Meutim, tek se 1948. moe oznaiti kao godina pravog profersionalnog rada jer se tada znatniji deo glumaca i tehnikog osoblja zapoljava. Upravnik postaje reditelj i glumac Lazar Bogdanovi a u ansambl ulazi i Aca ajber koji e postati legenda ovog pozorita. Posle Bogdanovia za upravnika dolazi uitelj ore Damjanov, ovek ije ime dosta znai u istoriji ovog pozorita kao vrsnog organizatora i oveka koji je umeo da pre pozna prave glumake talente. Kao prvi pro fesionalni scenograf zapoljava se Josip Vinari. U repertoaru preteu domai i rusko-sovjetski komadi. Sledeih sezona znatnije se menja i ansambl, koji dopunjuju, prvo Sava Damjanovi, Stevan Mari oncu, Marija Luci, Stevan Minja, Mirjana Pavlovi. Kasnije se zapoljavaju i prvi glumci sa akademskim obrazovanjem: Nada Markovi i Vera Joki, dok je prvi profe sionalni reditelj Petar Krianec. U sezoni 1953/54. veliki broj izuzetnih glumaca, Mili ca Radakovi, Petar Vrtipraki, Mihajlo Milievi, Fahro Konjhodi, Janiije Mitri, kao i reditelji Petar Govedarovi, Milan Tutorov, Bora Hanauska i drugi naglo i efek tno uveavaju kvalitet i rejting pozorita "Toa Jovanovi". Svoje diplomske pred stave u ovom pozoritu rade Josip Lei i Vasilije Popovi, kasnije mnogo poznatiji kao knjievnik sa umetnikim imenom - Pavle Ugrinov. Sa radom poinje i scena na maarskom jeziku na kojoj reira Juhas Ferenc, a igraju Boro Itvan i Mirjana, Ilonka Novotni, Juhas ua i Babinski Itvan.. Meutim, maarska drama pri ovom pozoritu je je ubrzo iznova amaterizovana, uklopila se u pozorite "Mada" koje do dananjih dana postie lepe rezultate. Like Unfollow Post Share Edit December 15, 2011 Dragan Knezevic and Nataa Kljukevi Ex Kozlovaki like this.

55

VEKOVI POZORINOG TRAJANJA (4)

U narednom periodu upravnik postaje ore Brkovi, da bi ga ubrzo zamenio Duan uk koji e ovim pozoritem rukovoditi sve do 1964. U ansambl dolaze Boa Pavi evi Longa, Jovan Anti, Fedor Tapaviki, a neto kasnije i Filomena Dogan, Lidija Bulaji i Anita Naradi. Plasmanom na 'Prve jugoslovenske pozorine igre "Sterijino pozorje", sa komedijom ''Kir Janja'' u reiji Bore Hanauske ovo pozorite postie veliki uspeh. Valja pomenuti i aktere ovog postignua: Mihajlo Milievi, Milica Rada kovi, Lidija Bulaji. Mia Darakovi, Stevan Marioncu i Petar Vrtripraki. U meu vremenu, repertoar postaje sloeniji i zahtevniji jer su i zahtevi publike porasli. Od predstava koje su naile na dobar prijem kod publike pominjanja su vredne ''Put oko sveta'', u reiji Josipa Leia, zatim ''Veiti mladoenja'' u postavci Milana Bari a a naroito ''Kotana'' u reiji Voje Nanovia, scenografiji Miomira Dinia, kosti mima Dese Glii i gostovanjem Milivoja ivanovia. 1957. godine je izvrena ozbiljna i struna adaptacija zgrade pozorita. Radov ima je rukovodio arh. ore Tabakovi a slikarske radove izvodio slikar i scenograf Vlada Mareni. Iz ovog vremena datira i jedna od 56

najuspelijih predstava u istoriji pozorita "Toa Jovanovi", ''Doivljaji Nikoletine Bursaa'', po Branku opiu. Predstavu je reirao Milan Bari a uloga Nikoletine je definitivno lansirala Savu Damjanovia kao budsueg velikana ovog pozorita i jednog od najznaajnih gluma ca srpskog glumita. U pozorite dolaze Ljiljana i Vlada Rebezov, Boris Kova i Miki Mirkovi, to jo utvruje inae visok kvalitet umetnikog ansambla. Niu se gos tovanja, nagrade, turneje. Polako se i glumaki ansambl menja. Naalost, jo vie osipa. Ipak, u sezoni 1962/63. dolazi jo jedan veliki uspeh. Drugi poziv na "Steri jino pozorje". Ovog puta sa dramom Arsena Diklia ''Na zelenoj reci un'', u reiji Duka Rodia i scenografiji Vlade Rebezova. Nosilac glavne uloge, Boris Kova dobio je Sterijinu nagradu. U predstavi si igrali i Sava Damjanovi, Mihailo Milievi, Lidija Bulaji, Duan Petrovi, Stevan Mii, Stojan Notaro, Milutin Mirkovi, Stevan Mari oncu i Milutin Kariik. 1964. godine za upravnika pozorita dolazi dramski pisac i reditelj Milan Tutorov a pozorite se orijentie skoro iskljuivo na domae pisce. Zapaene reije ima Jovan Putnik, ''Pokondirena tikva'' i ''Pljus, koji svojim inovantnim potezima i pomalo rizinim stilizajama uspeva da ustalasa zrenjaninsku publiku, to e jo efektnije i radikalnije initi u vreme svog upravnikovanja ovim pozoritem. Kao stalni reditelj u pozoritu radi Slobodanka Aleksi, koja je diplomirala u klasi Huga Klajna. Pamti se njena postavka drame ''Novi aneo'', Milana Tutorova u kojoj su uspeno nastupali Branko Milievi, Bogdanka Vakanjac i Ljiljana Rebezov. To razdoblje pozorine isto rije pamti se po mnotvu odranih predstava, kao i glumcima Savi Damjanoviu, Vasji Stankoviu, Filomeni Dogan, Ljiljani Rebezov, Aci ajberu, Mai Topiu... Like Unfollow Post Share Edit December 16, 2011 Spomenka Vojvodic, Zorica Aleksic, Dragan Knezevic and 2 others like this.

57

VEKOVI POZORINOG TRAJANJA 5

1968. godine zapoinje jedna kratkotrajna, burna, po mnogo emu ekstatina, avangardna, sa mnogih strana osporavana, ali i veoma zanimljiva i znaajna epizo da preuranjene "bitefovtine", u kojoj je glavni akter, zamajac, inspirator, pomalo i mistifikator i svakako i rtva bio reditelj Jovan Putnik. U tom pozorino-artistikom periodu, kome je skoro jedina mana bila to to je deceniju preuranio, naroito ako se uzmu u obzir izvestan zrenjaninski ne samo pozrini tradicionalizam, kao i ukupan socrealistiki ambijent koji se naslonio na predratnu malograantinu, protiv koje su upravo pisani znameniti ''Pamfleti'', koji su imali sreu/nesreu da se ne pojave na pozornici te je njihova ''subverzivnost trajala u senci, deavala su se sva kojaka teatarska, parateatarska i medijska uda koja je veoma precizno dijagnosti cirao Stanko . ajtinac u svom tekstu nazvanom "Sumnjivo lice/ Zrenjaninski pozorini eksperiment". U ovom sumiranju prolosti zrenjaninskog Pozorita izdvojiemo samo nekoliko karakteristika "putnikovskog eksperimenta" koji u ukupnoj pozorinoj zbilji grada, a naroito u njenoj maginoj scenskoj fikciji predstavlja nezaobilaznu prevodnicu. Pre svega, Jovan Putnik je za nepune dve godine uspeo da, zajedno sa onim delom ansambla koji je shvatio ili makar naslutio novu pozorinu misao, i naroito sa odvanom i histrionski ingenioznom grupom entuzijasta iz nekadanjeg Doma omla dine,

58

predvoenih Miodragom Martinovim Divom, rediteljem i piscem, tragino talentovanog i sudbinski predistiniranog na bljesak i brzi ivotni krah, oformio novi pozorini duh, s onu stranu akademizma, tvrdokornih teatarskih konvencija i pravila. Pokuavao je, esto i uspevao, da stvori pozorite koje naputa suvu tekstualnost, ukida granice izmeu scene i gledalita, kombinuje gest, igru, balet, ekspresiju i impresiju, daje muzici, pokretu i svetlu ravnopravnije mesto, glumce izvlai iz klasi nog dramskog izraza, jednom rei Jovan Batica Putnik je izvrio umetniku revo luciju unutar pozorita "Toa Jovanovi". Koje, kao i zrenjaninski establiment nisu bili spremna za to. Od rezultata te neukrotive energije ostale su zapaene i uzbu dljive predstave ''Vetrovi koraaju'', ''Cvee i smrt starog Luke'' kao i ''Centrifugalni igra'', skoro preminulog knjievnika Todora Manojlovia. Neka ostane pomenuto da su Putniku u ispisivanju nove umetnike prakse, u nepune dve godine burnog pozorinog ivota u Zrenjaninu, pomagali Ivan Lerik, Nikola Medvedev, slikar Zdravko Mandi, jezikoslovac Aleksandar Jemenica, glumica i balerina Vinja Kauzlari Mandi i supruga mu, glumica Briit Terzijef. Krajem sezone 1970. iznenada ali ne i neoekivano, jer su pozorini anhronizam, malograanska inercija i politiki pragmatizam nadvladali, teatarska ''kontra revolucija'' kupuju Putniku upravniku voznu kartu u jednom pravcu. Ali, pozorite nastavlja da ivi. Drugaije, neki kau i bolje. Zapravo, kad sagledam itav "sluaj", iz dva ugla, prvo kao jedan od sporednih aktera tog pozorinog trenutka - napisao sam par pozitivnih prikaza o predstavama "Putnikove ere", a potom iz pozicije nak nadne pameti, koja ne mora uvek da bude pogrena, ostaje mi da zakljuim da 1968. godine, u tadanjem Zrenjaninu, koji ima samo jedno pozorite, i to "Narod no", i publiku klasino ali dobro odgojenu za svoje vreme, nije se ni mogao oekivati drugaiji zavretak ovakvog eksperimenta. Jer, upitajmo se, da li bi u istom periodu i jedan Beograd mogao da opstane samo na Ateljeu 212 ili Bitefu. Bez Jugosloven skog dramskog, Narodnog ili Pozorita na Terazijama. Odgovor kao da ujem! Ma kar i kroz zube izreen! Teko. Ipak, vreme burnih teatarskih dana i noi Batice Putnika jeste periklovski period zrenjaninskog pozorita. Bilo je '' kao u sred Pariza...'' Like Unfollow Post Share Edit December 17, 2011 Dragan Knezevic, Aleksa Pusic and Mileva ijakovi like this.

59

PISANJE ZABORAVA

''VEKOVI POZORINOG TRAJANJA'' 6

Posle ove burne i naalost kratke epizode ''Putnikovog eksperimenta'', u povesti ovdanjeg pozorinog ivota, epizode za koju bi bilo dobro da ostane uznemirujui presedan i latentna energija promene, nastupa skoro desetogodinji period sigur nog kvaliteta, proverenog repertoara, solidnih reditelja, stamenih glumakih ostva renja, dobrog odziva publike, ali i povremene letargije. Pozorino vreme koje zado voljava ali ne uzbuuje. Ovo je period upravnikovanja sjajnog glumca Save Damja novia, uz kasniju asistenciju profesora Luke Hajdukovia, kao umetnikog direk tora. Neoekivano, i njihova "klasina" epoha zavrava se jednom avangardnim i uz nemirujuom predstavom. Ali, o njoj kad stigne na red. U nareenoj dekadi, u pozo ritu "Toa Jovanovi" bilo je velikih predstava, dobrih 60

glumaca, renomiranih reditelja. Prvo da nabrojimo nekoliko kljunih repertoarskih vrhunaca: moda valja zapo eti od Mihizovog Banovi Strahinje, u reiji Jovana Konjovia, sa scenom Borisa Maksimovia i kostimima Dese Glii. Od reija Jovana Putnika, koji se iapk vraa na mesto svog ''prevratnog pokuaja'', izdvojili bi, opet, realizaciju Mihizovog teksta, ovog puta ''Komandant Sajler'', kao i Sterijine tragedije ''Smrt Stefana Deanskog''. Reditelj Dragan Jovi potpisuje majstorsku reiju komada Zorana Petrovia ''Pa izvolte u Sakule'', sa brilijantnim Savom Damjanoviem, efektnim Stoja nom Notaroem i ivopisnim Lazarom Brusinom u glavnim rolama. Ova saga iz vojvoanskog ivota igrana je sa ogromnim uspehom, kroz par generacija publike, vie od dece nije. Aleksandra Ognjanovi ostvaruje mnotvo kvalitenih predstava, uglavnom bazi ranih na klasinom repertoaru, ruskom i skandinavskom. elimir Orekovi takoe uspeno radi u ovoj deceniji. To vai i za Boru Glirorovia. Neboja Komadina na scenu postavlja komediju Aleksandra Popovia ''Krmei kas''. Jo mladi Ljubia Ris ti na zrenjaninsku scenu uspeno prenosi svoju hit predstavu iz Jugoslovenskog dramskog pozorita, Fejdoovu ''Bubu u uhu''. Koja se osim po urnebesnom tempu i smehu, i po trajanju, pamti i po stalnim gostovanjima istaknutih protagonista. 1978. Stevo igon pos tavlja svog proslavljenog ''Revizora'', N.V Gogolja. U do perfekcije funkc ionalnoj scenografiji Vlade Rebezova, i glumakim bravurama Milenka Pavlova, Novaka Bilbije, Stojana Stoiljkovia, i nadahnutom glumom Mirja ne Vukojevi, Budimira Peia, Gordane Vinoki, Mihajla Fora, ''Revizora'' e godina ma pratiti oduevljena publika, te mnotvo gostovanja i nag rada. Stevo igon, neto kasnije nastavlja niz svojih upeatljivih i neobinih reija u ovom pozoritu predstavama ''Oaloena porodica'' i ''Rodo ljupci''. I onda, pred kraj osme decenije dvadesetog veka, Ljubia Risti, sa provokativnim tekstom Duana Jovanovia ''rtve mode bum, bum'' izaziva, ne samo pozorini zrenjaninski ok, ve i vie od toga. Jugo slovensku senzaciju! Od aktera ove uznemirujee pred stave spominjem glumca Novaka Bilbiju i scenografa Miodraga Tabakog, koji je svojom idejom spajanja scene i gledalita bio i znaajan subjekt itavog ovog kon ceptualnog-teatarskog potresa. U navedenim predstavama pomenuli smo i skoro sve najistaknutije glumce ovog perioda. Ostaje samo da akcentujemo i Nikolu Jurina, odnosno Selimira Toia. Zanimljivo je da je zavretak ove etape u hodu kroz teatarsko vreme "Toe Jovanovia" obeleio isti onaj reditelj koji e i etiri godine kasnije zavriti razdoblje normalne smene upravnika i njihovo rutinsko zavravanja mandata. Uinio je to Bo da Markovi sa Brehtovim tekstom'' Strah i beda Treeg Rajha'', jednim multime dijalnim projektom skoro vizionarskih domaaja, predstavom na ivici remekdela i velikog promaaja. U tako kontraverznoj prezentaciji Brehta, dobro su igrali Novak Bilbija, Svetlana Vujii, Filomena Dogan i Stojan Stojiljkovi. Naredno razdoblje, ini se poslednje do dananjih dana koje e trajati normalan upravniki mandat predstavlja kombinaciju klasinog repertoara i avangardnih i nes vakidanjih rediteljskih koncepata. Pored prosenog ''Hvalisavog vojnika'', koga je dino izdvaja rola Novaka Bilbije, to vai i za ''Razvojni put Bore najdera'', u kome opet blista Bilbija, zapaena je predstava ''Samoubica'' Nikolaja Erdmana koju je reirao Dimitar Stankoski, dok Ivana Vuji potpisuje jednu vrlo radikalno proitanu 61

''Gospou ministarku'', na ijem su tragu i postavke dananjih ''Ministarki''. Autoru ove knjige, tada se nije naroito dopala Vujikina inscenacija. Bilo, pa ostalo zabeleeno! Tek kasnije je svatio semantiku i mentalitetsku radikalnost ovog projekta. Zavretak mandata, tadanjeg upravnika Nikole Medvedeva ostao je zapaen po dve nesvakidanje predstave, obe u reiji konroverznog Bode Markovia. Prvo je bila predstava Dona Osborna ''Osvrni se u gnevu'', prepuna praskajue energije i dubinske psihoanalitike, kao i ingeniozne scenog rafije Miodraga Tabakog. A sledio je ''Kralj'', poz natog francuskog karikaturiste i satiriara ora Volinskog, koji se na roito pamti po "neispunjenim oekivanjima" graanstva da e na sceni videti do ta da nevienu koliinu erotike i verbalne skaradnosti, to se nije dogodilo, iako je tekstualni predloak nudio i takve mogunosti. ta je odluilo da skandal ne eksplodira na pozorinoj sceni, samocenzura pozorita ili oma (politikih) cenzora iz senke, moda neko i zna!? to vie nije ni vano. Dragan Knezevic, Jovan Caran and Ivana Kukolj Solarov like this. PISANJE ZABORAVA

''VEKOVI POZORINOG TRAJANJA'' 7

Iza tog ekskluzivnog period poinje neko nestabilno pozorino vreme primereno nedoslednom drutvenom ubrzanje koje vodi i ivot i teatar veoma esto u suprot nom smeru od oekivanog. Ta se hirovitost najvidnije ogledala u hiperbrzom izme njivanju upravnika i direktora, i rapidnom smanjivanju broja izvedenih premijera. ini se da su ostali scenski akteri, pa i same predstave, pali i drugi plan: samo je upravnika devastacija bila stalna. Neto me to suvie podsea i na drutveno-po litiku zbilju toga vremena. U njoj se samo jedan lik, S.M. predugo nije menjao. Ko zna kako bi nam bilo da je u politikoj zbilji bilo slinije stanju onom u zrenjanins kom teatru. Sa brzom smenom rukovodilaca! Ipak, tih godina je konano zavrena i dugo oekivana izgradnja i adaptacija

62

ruinirane zgrade Pozorita, kao i rekons trukcija i restauracija barokne dvorane, zapravo onog prvotnog itnog magazina. Dogodilo se to u 1986. godini, za vreme upravnikovanja Radojice Tomaevia, u emu su nisu zanemarive i zasluge mnogih prethodnika. Ne znam se samo ije su pak greke ugraene u u to umivanje pozorinr zgrade. Igrane su i predstave ''Putujue pozorite opalovi'', Ljubomira Simovia, sa veoma impresivnom glumom Selimira Toia, zatim ''Predstava Hamlet u selu Mrdua Donja'', Iva Breana, u reiji Dmitra Stankoskog, sa opet razigranim Selimir om Toiem. Pria ovog upravnikovanja zavrila se pomalo nezgrapno, posle preds tave ''Samo vi ajte, a mi emo graktat i arlaukat'', Miodraga Karadia, koju je reirao Blagota Erakovi, satiri u kojoj su izvrsno glumili Sava Damjanovi, Miloje Ivano vi i Svetlana Utjeanovi, dolo je do interne scene sa pucanjem i divljanjem, koja je ''oduvala'' i samog upravnika Tomaevia. Koji je, ruku na srce, bio strano telo u pozorinoj kui. 1986. Tomaevia, brzopotezno zamenjuje Dragan uk, koji e se u narednoj deceniji jo par puta i sam nai u ulozi onog koji zamenjuje ili koga menjaju. U njego vom prvom upravnikom fragmentu priprema se melodrama A. Arbuzova ''Tanja'',zatim zanimljiv paket aranman po tekstovima Branislava Nuia ''Karijera'', kao i neslavan povratak na scenu predstave Jovana Ristia Bekereanina ''Bonto nirani ifta''. Ve naredne godine, uka zamenjuje Slavko Goli koji u dve sezone pokuava da sprovede svoj teatarski koncept. Tih godina reditelj Sulejman Kupu sovi postavlja na scenu redizanjirani Anujev tekst nazvavi ga ''enski rock and folk band'', Dragan Jovi reira ''Garavi sokak'' po Miroslavu Antiu, kao i ''Banatikon'' Radivoja ajtinca. Stevo igon, u sarad nji sa Viorelom Florom kao scenografom, i Boanom Jovanovi kao kostimografom, predstavlja svoju verziju ''Izbiraice'', dok elimir Orekovi reira Goldonijevu ''Kafeteriju'', uz pomo scenografa Borisa Maksimovia, u kojoj uspeno igraju Budimir Pei, Mihailo Foro i Milan Koalovi. Dorieva verzija ''Velikog Maka'' Eriha Koa, ambiciozno raena, sa metaforikim itanjem bliske prolosti, benigno politizuje zrenjaninsku kulturnu javnost. Igra se jo jedan tekst Radivoja ajtinca, u predstavi ''Dositej, srpski Odisej'' gostuju prvaci SNP Stevan alaji i Velimir ivoti a Mia Martinov predstavlja ''Disidentsku trilo giju'' Vaclava Havela. Na kraju, stie se utisak, da je Goliev pozorini period, po odigranom repertoaru sudei, protekao znatno bolje nego to se to moglo u javnosti zakljuiti po unutranjem teatarskom ivotu. Ali, zbog tog uzburkanog unutranjeg plana, komeanja i otpora u kolektivu, u se zoni 1990/91. upravnik je opet Dragan uk. Sulejman Kupusovi postavlja Domanovievog ''Vou'' i Brehtovu ''Majku hrabrost'', u prevodu Todora Mano lo via. Duan Torbica radi jo jednog Brehta (''Mera'') ali se moe konstatovati da repertoar polako klizi u melodramu, vodvilj i niskobudetske predstave. U etvor ogodinjem mandatu Franje Pozojevia smenjuju se ambiciozne postavke i rutinsko popunjavanje repertoara. U prvu grupu svakako spadaju ''Ivanov'', A.P. ehova u reiji Steve igona, sa Milanom Koaloviem, Marijanom Vientijevi, Selimirom Toiem i Mirjanom Vukojevi u glavnim rolama, rimejk ''Sakula'' Zorana Petrovia, u kome glume Novak Bilbija, Gordana Vinoki, Mihailo Foro i Ruica Cvijeti, u reiji Dragana Jovia koja je znatno jetkija od one prvobitne lirsko-komine verzije. Drugi plan repertoara odslikava ''Dama iz 63

Maksima'' ora Fejdoa. Kada je ansambl u pita nju, to je vreme glumakog formatiranja Jovana Torakog, jasnije nagoveteno u Torbicinoj reiji Mroekovih ''Emigrana. Upeno igraju i Prvoslav Zakovski i Svetlana Utjeanovi. Par neobinih reija potpisuju i Ivan Klemenc i Voja Soldatovi. Steva igon, nastavljajui svoj decenijski pozorini serijal na sceni pozorita "Toa Jova novi" postavlja Nuievu ''Gospou Ministarku'', u kojoj, u maniru modernizovane Ljubinke Bobi, briljira Ruica Cvijeti. Veoma uspeno joj asistiraju Jovan Toraki, Miloje Ivanovi, Milan Koalovi. Inae, igon, uz prepoznatljivo karikiranje, stvara vrlo apartnu i konzistentnu ''Ministarku'', iji je konceptualni promoter, na sceni istog ovog pozorita ve bila Ivana Vuji, a danas je u Srbiji promovie recimo Jago Markovi. Like Unfollow Post Share Edit December 19, 2011 Dragan Knezevic likes this.

pisanje zaborava

VEKOVI POZORINOG TRAJANJA 8

Upravnici se smenjuju a predstave se ipak prave i izvode. U vreme Dragana Rajaia, Branko Popovi je reirao ''Dragu Jelenu Sergejevnu'' Ljudmile Razu mavskaje i ''Spasene'' Edvarda Bonda. dok je Miroslav Benka postavio na scenu ''M-17'' Mirka Stojkovia, sa Novakom Bilbijom i Gordanom urevi. Kostime potpisije afirmisani Boris akiran. 22. janura 1998. Ljubosav Majera postavlja na zrenja ninsku scenu Sofoklovu ''Antigonu'', koja e narednih godina, i kad se umanji ili ak nestane njena dnevna britka politika aluzivnost, predstavljati uporinu taku ovog 64

pozorita, bie nagraivani, snimani, festivalski i eksportni proizvod i reper ove scene na raskru vekova .A njen e refleks trajati i u novom milenijumu. Pored fas cinantog Jovana Torakog igrali su i Marijana Vientijevi, Gordana Vinoki, Edita Tot, Budimir Pei. Superiorna i intelektualna, uz znakove politike angaovanosti, reija Ljubosava Majere dola je u ovoj predstavi do pravog izraaja. Vanvremena mudrost ovog antikog pisca, u Majerinoj je postavci, istovremeno delovala drevno i univerzalno, to e rei i moderno. Poseban utisak, po funkcionalnosti ali u ravni iko nografskog konteksta, ostavila je i njegova, autorska, scenografija. U naredne dve godine Dragan Rajai odnosno Jovica Jain, sezonama ispu njenim vie dnevnom i pozorinom politikom odnosno uticajem drutva na teatar ska zbivanja, a naroito bombardovanjem od strane NATO-a, realizovali su repetoar primeren oskudnim vremenima, naetom ansamblu i nesta bilnoj drutvenoj situa ciji. Od predstava vredi izdvojiti Benkinu adaptaciju Koste Trifkovia ''Sve je dobro to se dobro svri'' sa Jugoslavom Krajinovim, Jovanom Torakim, Nataom Ilin i Mirkom Panteliem, kao veoma uspenim protagonistima, zatim mladalako, polet no i glumaki violentno izvoenje teksta Aleksandra Popovia ''Ljubinko i Desanka'', koje reira i glumi u njemu Saa Latinovi, dok Sanja Risti i Vladimir Aleksi nago vetavaju brilijantni talenat. Provereni reditelj Radoslav Dori uspeno postavlja Moli jerove ''Skapenove spletke'', u kojima je Jugoslav Krajnov opet najuspeniji, dok Zvonko Gojkovi ima veoma efektnu epizodu. U ovom pozoritu reiraju i Voja Solda tovi, Filip Markovinovi i Nemanja Petronje. U 2001. godini direktor pozorita postaje Goran Ibrajter koji sre dinom 2004. do bija i laskavo priznanje kao dobitnik nagrade "Nikola Peca Petrovi" za najuspe nijeg pozorinog upravnika u Vojvodini u sezonama 2002-2004. I zaista, ovaj period u istoriji narodnog pozorita "Toa Jovanovi", posle dueg vremena obeleen je dobrim predstavama i brojnim umetnikim priznanjima. Od predstava valja izdvojiti Nuievog ''Narodnog poslanika'', u reiji Duana Petrovia, ''Crnu rupu'' Gorana Stefanovskog koju je reirao Vladimir Lazi, sa iponovo mpresivnim Jovanom Torakim, zatim ''ivot i prikljuenije vojnika Ivana onkina'' u postavci Lj. Majere, kao i ''umu'' A.N. Ostrovskog koju je zanimljivo predstavio Radoslav Milenkovi. Za ove i jo nekolike predstava, Jovan Toraki, koji je nedvosmisleno najvee glumako ime dananjeg zrenjaninskog pozorita, te Jugoslav Krajnov, Sanja Risti, Lidija Steva novi dobili su brojne nagrade na domaim teatarskim smotrama i festivalima. I pre nego to zavrimo ovu saetu hroniku pozorinog ivota u Zrenjaninu, na dramskoj sceni, smatram da bez nabrajanja najupornijih i najkompetentnijih recen zenata stvaralakih postignua, u rasponu od 1950. pa do danas, ne bi smo valjano zaokruili ovaj tekst. Zato, jedan, pomalo subjektivan izbor iz velikog broja kritiara i hroniara glasi: Radoslav Vesni, Todor Manojlovi, Ivan Lerik, Duan uk, Dra goljub Novakov, Jovan Maksimovi, Nikola Medevdev, Bogdan Gui, Zoran Slavi, Niifor Todorovi, Luka Hajdukovi, Milan Livada, Zoran Jovanov, Radivoj ajtinac, Branka Jaji i konano Ljilja Bailovi, koja je moda i najdue u kontinuitetu pratila premijere na sceni pozorita "Toa Jovanovi". 65

Like Unfollow Post Share Edit December 21, 2011 Vladimir Agi Aga likes this.

pisanje zaborava

ZRENJANIN ZA POETNIKE
godina 2004.

66

KULTUROM UZVODNO dnevnike beleke o gradskim dogaajima i pojmovima Ovaj tekst je deo mog javnog (objavljivanog) dnevnika drutvenog ivota grada, obojen linim ukusom, raspoloenjem, iluzijama i zanosima. Belei vreme potkraj osamdesetih do sredine devedesetih. Za savremenike dogaaja, tivo za podse anje, za naknadno pristigle - mesto da se obaveste, konano, za mlae i od prvih datuma koji se pominju, prilika da se zaude! Da zavire u vreme, ukuse, zanose i zablude svojih roditelja. A, videete, ima toga za sve pomenute grupe Zrenjaninaca. Dovoljno zaboravljenog, novog i nepoznatog, ponekad i kominog. Zapoinjemo neim ega nema u ovom izboru tekstova. U starom Domu omladi ne, na obali Begeja koji sad to nije, pored Gradskog parnog kupatila, koje je davno srueno, postojao je prostor za neverovatne kreativne i duhovne slobode, poluz vanino nazvan "Jorgan sala (heroja)". Samo desetak metara udaljeno od kance larija u kojima su sedeli ljudi zadueni za pravilan komunistiko-socijalistiki odgoj lokalne mladei. Bilo je to mesto za muzike, pesnike, likovne a prevashodno dram ske eksperimente. Za nekonvencionalno, jeretiko, mladalako i avangardno miljenje i bavljenje "umetnostima". Od umetnosti slobodnog ivljenja u provinciji, do vrhunskih vebi za pravu, buduu karijeru. Naalost i za ivote pre kraja zavre ne. Vrhunski projekat tog Doma bila je autorska predstava ''Romeo u ulijeti'' Midraga Martinova Diva, reditelja nesluenih mogunosti i prekratkog, limitiranog ivotnog veka. Uz njega je stasavao i Milan Vukoti, genijalni svatar umetniki, inae budui diplomirani scenograf, pozorini matar koji nam je nestao negde u sopstvenom vremenu. U Klubu mladih pisaca okupljali su se Vujica Rein Tuci, Jovica Ain, Miodrag Milenkovi um, Voja Despotov, Milutin . Pavlov, Spiridon Miti, Radivoj ajtinac. Pisac ovog rukopisa bio je tada samo "pripravnik" kod spomenutih. Muzikom i muziarima se bavio peva, recitator i zavodnik Vlada Grubanov. Svu tu subverzivnu ekipu na okupu je drao, brinuo o njima, iako im se ponekad inilo drugaije, i odlazio u komitete na ideoloke packe upravnik te ustanove Bora Halasev. I da se ne zaboravi, u bati koja se naslanjala na Gradsko parno kupatilo, koje je M.M. um ovekoveio u prozama ''Prie kupatila'', najbolji rotilj u gradu pekao je ura Gaborov. Svirali su orkestri ''Omege'', ''Tihuana'', ''Kombo'', ''Tetka Ana''... Poetkom osamdesetih poinje da radi letnji Amfiteatar, koji se nalazio u sadanjem dvoritu Narodnog muzeja. Tamo su Zrenjaninci, a bilo ih je uvek u rekor dnom broju, uglavnom u okviru manifestacije "Zrenjaninsko leto", skoro decenuju imali prilike da prisustvuju muzikim, scenskim, ptskim i multimedijalnim prog ramima iz Jugoslavije i sveta. Iz tekstova koji slede uveriete se kako je na grad tih decenija bio veoma atraktivna destinacija za vrhunsku i popularnu kulturu i zabavu. Bili su nam u gostima Rade erbedija, grupa ''Film'', Konstantin Bogino, Relja Ba i, ansambl ''Glinka', kubanski, ameriki, afriki folklorni virtuozi, Ljuba Tadi, Milan Oklopdi, Ruica Soki, Fabijan ovagovi, sarajevski pozorini ansambli, uveni svetski i nai gitaristi, violinisti... Tih je godina u "Amfiteat ru" bio kompletan Zrenja nin, pola Jugoslavije i etvrt sveta. Like Unfollow Post Share Edit December 22, 2011

67

Mila Lalovic, Ljudmila ajtinac and 5 others like this.

pisanje zaborava ZRENJANIN ZA POETNIKE 2 godina 2004.

KULTUROM UZVODNO

dnevnike beleke o gradskim dogaajima i pojmovima

68

O GODINAM KADA SMO MAKAR IMALI ZABLUDE Napisao sam u uvodu ove teme: Tih je godina u "Amfiteatru" bio kompletan Zre njanin, pola Jugoslavije i etvrt sveta. Naravno da smo preterali ali svi oni koji su iz ponedeljka u ponedeljak dupke punili tribine neudobnog ali dragog i intimnog pros tora izmeu Muzeja i Pozorita, u kome je smelo da se pui, iako je i tada puenje bilo tetno po zdravlje, ali ne i zabranjeno, imali su neodoljiv utisak da su tih sati ba oni bili svet. Ili barem deo pravog, nesimuliranog sveta Ono to se deavalo na sceni, i komadi teget neba uokviren Pozoritem i muzejem, imali su nesvakidanju mo melana ushienja, mate i slobode. Jer, ipak je preterivanje mnogo manje opasno od potpune simulacije stvarnog ivota koje je danas aktuelno. Dnevnik onog to se ovom autoru inilo bitnim, u posmatranih, proivljenih i pro sanjanih dvadesetak godina, od sedamdesetih do devedesetih prolog veka, belei i kako nam je televizija tih godina bila veoma vaan deo ivota. Gledali smo Dina stiju, Kamiondije, Bordije, sluali i gledali Lepu Brenu, imali horove svetskih dometa (Koa Kolarov i Josif Marinkovi), uivali u pesmi i humoru grupe "Pos lednja igra leptira", Opatijski festival i San Remo su nam okupirali panju. U modi su bili "Filmski maratoni", ali ne oni televizijski, ve bioskopski. Pratili smo ta je ak tuelno na "Festu" i poseivali "Minifest". U tim smo godinama mnogo itali Kunderu i njegovu ''Nepodnoljivu lakou postojanja''. Koju sad ivimo. Sredinom posmatranog perioda zapoinje era kafia koji su uporedo sa disko tekama za menili tradicionalne kafane i ive svirke. Ta promena mesta okupljanja mladih, bez obzira to je to na poetku liilo samo na uspostavljanje novih lokacija, znaila je je neto mnogo dublje u kulturolokom i sociolokom smislu. Sa kafiima zapravo zaponje nova era zabave i organizacije slobodnog vremena. Vreme izla zaka se sve vie pomera ka ponoi, muziki, generacijski i modno najmlai se dife renciraju na jasno raslojene grupe minkera, pankera, rokera i ostalih. Tih prvih godina ere kafia u Zrenjaninu su "in" bili "Akvarijus" i "Aleks". Meutim, jo od tih nostalginih osamdesetih i ranih devedesetih, na grad ne

69

naputa zavisnost od novokoponovanosti. Gostovali su ipak i "Bijelo dugme" i Zdravko oli, bila su kod nas "Generacija 5", "Haustor" i "Smak", muzicirao je ansambl "Renesans", ali bre ne, muslimovii, ilii, zmijaneve i ini tozovci punili su nau halu sportova, koju smo megalomanski zvali Medison. U nekom od tekstova koji slede napisao sam kako sa nam harmonika i Balkan u genima. Moda sam i preterao, ali kao da mi se stalno privia kafansko kolo i maramica u visoko podignutoj ruci kao paradigma mitskog u naim biima. U svojim kolumnama opisivao sam zavrno doba naeg komunizma sa ljudskim likom - kako smo mu tepali, i tek zapoetog socijalizma, period stalnih ekonomskih reformi, nae stabilizacije, ali posustajanje ukupne Jugoslavije, ubrzavanje moral nog rasula, faze ideolokog raspadanja, pisao sam o vrhunskim kulturne vredno stima i ekspanzivnom nalet unda. Zapravo, nita od toga nije direktan povod redova koje sam nedeljama i mesecima ispisivao, bio je to pokuaj da definiem zapravo pravi back ground naih zabava, izlazaka, ostajanja kraj televizora, godi njih odmora, snegova i izmaglica, pevanja, pucanja i plakanja s kraja prolog veka. Ovde, u Zrenjaninu. Bivoj Jugoslaviji. S Evropom u mislima, a Balkanom u stvarno sti. Na korak od Srednje Evrope. Like Unfollow Post Share Edit December 23, 2011 Olivera Bokovi, Bojan Grujin and 2 others like this.

70

pisanje zaborava

zrenjanin za poetnike 3
3. septembar, 1977.

O GORINI S OSMEHOM* Monodrama beogradskog knjievnika Mome Dimia iveo ivot Tola Manojlovi spada ve u "klasiku" ovog, u poslednje vreme, veoma popularnog dramskog roda. Od premijere, pre dosta godina, na sceni Ateljea 212, Petar Kralj anje, zaslueno, uspehe na mnogobrojnim pozornicama. U zrenjaninskom izvoenju Tola Manojlovi je iznova, spojem humornog i mudrog, s opojnim ukusom gorine, ostavio upeatljiv utisak. Bio je to virtuozan spoj jednostavnog i duboko rafiniranog. U emu su literarne vrednosti Dimievog teksta? Saeto reeno, u sledeem: u naizgled nepretencioznom, ak mestimino s finim umiljajem, naivno-domiljatom prianju o nezgodama i bezbrojnim bolestima neukog srbijanskog seljaka, Tole Manojlovia; autor zapravo ispisuje nepatetinu himnu neunitivosti ivota i optimi zma ljudskog unutar balkanske nedoije.. Mnogo je iskonske mudrosti u jednos tavnoj aroliji Tolinog priseanja. Iako sledea analogija poiva na jedinstvu po sup rotnosti, moe se slobodno izrei: Tola Manojlovi je na Kola Brenjon. Verujemo da bi nam i Roman Rolan dao za pravo. To to kod Dimievog junaka pretee stoici zam, dok je kod Rolanovog junaka izraenija radost ivljenja u skladu sa prirodom, po logici apsurda u konanom utisku rezultata veoma pribliava ova dva junaka. Glumac sad ve srednje generacije, Petar Kralj, interpretirajui lik ovog junaka, iz ivota unetog u literaturu, i opet ivotu vraenog, uloio je sav svoj umetniki poten cijal. U nesvakidanjem spoju zavidne dramske vetine, s uspostavljenom ravnoteom u predavanju liku, i superiornim poimanjem dubina dramskog tkiva, ovaj glumac vaja lik epskog zamaha i lirske sutine. Oigledno je: borba obostranog prilagoavanja bila je velika. Ali isplatila se - lik koji je ostvaren, i ove veeri na "Zrenjaninskom letu", 71

pred nama, antologijske je vrednosti. Kralj je Dimievog juna ka gradio veoma moderno, sa dosta prefinjenih izulazaka iz bukvalnosti realne dramske linmosti, a istovremeno klasino isto, s mnogo promiljenosti i koncen tracije. Sa povremenim potonuem u dubine srbijanskog oveka. Postigao je ono to se retko postie: bio je u liku ali i izvan njega, kao dvojnik i sebi i dramskom junaku, to je kazivanju davalo dragocenu slojevitost. Zbog gore reenog, u sluaju ove monodrame moemo slobodno govoriti o koautorstvu pisca i izvoaa. Bez praznog hoda i nesaglasja, Dimi i Kralj ive ivot Tole Manojlovia. I jo neto: ovaj scenski doivljaj, evo traje ve desetak godina, odolevajui me nama ukusa vie generacija. U zrenjaninskom amfiteatru izdrao je jo jednu pro veru. Zapravo, i znatno vie od toga - trijumfovao je. Verovatno, s glumcem i auto rom, trijumfovala je i naa sposobnost venog optimizma i sposobnosti da izdrimo. Humorni lik iz nae ruralne stvarnosti, knjievni Tola Manojlovi MOme Dimia je u istoimenoj monodrami, uz koatorstvo Petra Kralja, oigledno izrastao u paradigmu naeg etno-psiholokog pamenja. * U to vreme na Manojlovi, Todor, bio je jo delimino "pod koritom". Momu Dimi a sam bolje upoznao 1974. godine kada smo za ''Ulaznicu'' pripremali izdavanje knjige Roberta Grejvsa ''Uputstva orfikom iskueniku''. Uspeli samo da angaujemo za grafiku opremu i ilustracije uvenog grafiara Bogdana Kria. Nau, "banatsku verziju" Tole Manojlovia, ika Milivoja Maleeva, iz Titela, sreo sam 2004. dok smo leali u istoj sobi Klinikog centra u Novom Sadu. On je ekao svog Momu Dimia i Petra Kralja. Da li je doekao - na znam! Naravno, sve ovo nisam imao u svesti u izdvojenom svemiru zrenjaninskog Anfiteatra, 1977, niti ova naknadna beleenja pri padaju prethodnoj recenziji. Povezuju ih samo preplitaji mog pamenja. Like Unfollow Post Share Edit December 24, 2011 Velimir Kozarev and 2 others like this.

72

pisanje zaborava

zrenjanin za poetnike 4
16. septembar, 1977.

I BI EGOVI*
Fenomen monodrame, koji dijagnostiki obeleava dananji trenutak naeg teatra, otklon od velike scene, scenografije i brojnog ansambla, ili samo elja za onim to Amerikanci zovu ONE MAN SHOW, zrenjaninskim izvoenjem slavom ovenanog egovia, jo jedanput je demonstrirao svoje domete i karatkeristike. Govorei, skoro novinarski tekst Dragana Uskokovia, u reiji nae bive sugraanke Sloboda nke Aleksi, glumac Petar Boovi je iznova briljirao. U ambijentu koji je po prenat rpanosti gledalita delovao znatno vie kao fudbalski nego pozorino, ovaj glumac je izgovorio ovu priu iz crnogorskog folklorno-urbanog folklora manirom istinskog maj stora, glumca zatienog nadahnuem ali imnogobrojnim uspesima. I zaista, teko je neto rei novo o ovoj interpretaciji koja je na festivalu monodrame u Zemunu trijumfovala, i od svih prikazivaa bila obasuta pohvalama. Ipak, nek nam bude do puteno da, u jednom impresionistikom krokiju, kaemo nekoliko svojih utisaka. Pre svega, fama koja prati neko umetniko delo, dajui mu ''mitska'' obeleja, setimo se bliskog sluaja sa filmom eljusti, u produenom trajanju, pri suoa vanju sa objektom "idolopoklonstva" ostavlja u ulima, po pravilu, ukus izvesne gor ine. Jednostavnije reeno, posle zakljuaka da je bilo dobro, ili ak veoma dobro, uvek doe jedno - ali. Pod pritiskom naeg predugog i prejakog oekivanja nestaje, ne glumeva pauini nalina virtuoznoj umenost, ve naa sopstvena mo sponta nog 73

predavanja doivljaju koji se dugo odlae! A tamo gde nestaje spontanost raa se skepsa. U sluaju egovia, najtee e potrebu analiziranja izdrati sam Uskokoviev tekst. On je sav u jednoj ravni, sa isuvie malo sublimnog u nizanju fragmenata svakodnevnice. Njegove eventualne vrline lee u drastinoj prepoz natljivosti i skoro potpunom odsustvu svake spisateljske slojevitosti. Tekst je zapra vo samo mogui okvir jedne glumake bravure u jeziku i gestu. Iseak iz ivota. Jednostavan i nedovoljno umetniki transformisan. I ba ta pojednostavljena "ivo tna fraza" inspirisala je glumva Petra Boovia da maksi malno prozrai skri vene sunovrate ovog vie ivotnog nego dramskog tkiva, koji jedino u jezikom inu i stvarno postoji. Jer je sadrajno na samoj granici banalnog. Ovaj glumac je veto i istrajno, u ivopisnoj kolokvijanosti, traio i nalazio neophodno vezivno tkivo, koje e zamiljenu viziju drati na okupu. Mreu burlesknog Petar Boovi plete povezujui one niti ivota koje pisac podrazumeva ali esto i izostavlja u tekstu monodrame. Humornost koju Uskokovi ''prepisuje'' iz ivota, glumac na sceni plasira kao efektanu pozorinu metaforu. Uz, najee uspenu, stilizaciju govornog, ba u tome poigravanju s kolokvijal nom frazom lei i privlanost ove monodrame. Ako tome dodamo i priroenu leer nost Boovievu koja liku obezbeuje uverljivost i prijemivost, dolazimo do sazna nja da je u sluaju izuzetnog uspeha monodrame egovi najveu ulogu odigrao srean spoj glumakog arma i nepretencioznog teksta, jer sluajui Boovievog egovia, svi smo verovali , na re, glumcu, ne razmiljajui mnogo o mudrosti i funkcionalnosti izreenog. Rediteljka, Slobodanaka Aleksi, je diskretno i veto, bila Booviu neohodni korektor koji dri pod kontrolom meru scenske ekspresivnosti! Jednostavnije rereno: fenomena egovia skoro da ne bi ni bilo da ga nije izgovorio glumac Petar Boovi! U sluaju ove monodrame kao da nije poeljno posle odgledane predstave proitati i tekstualni predloak. U intimnoj i spontanoj atmosferi Amfiteatra glumac je bio onaj kome se blanko veruje! Dovoljno i mno go! * Dragan Uskokovi je moj kolega sa studija. Zanimljivo je da sam se te injenice setio tek skorih dana kada sam ga video na tv. ekranu kada su ga intervjuisali povodom pripreme "rimejka" egovia. Nisam siguran da bi mu se svidele moje pojedine ocene teksta koji je davno napisao. Meutim, napisao sam je i potpisao! Reditelja ove monodrame, Slobodanku Aleksi, upoznao sam dok sam radio u pozoritu "Toa Jovanovi", a imao sam priliku da "Cacinu" kafu popijem u drutvu sa njenin suprugom, mojim kolskim drugom glumcem Brankom Milieviem - Brkom, u njihovom pitoreskonom potkrovlju u Beogradu. Snimao sam tada te-ve emisiju o ''Kockici'' za serijal "Detinjstva". Ipak, iz dananje vizure kad iitav ovaj tekst, vidim da sam bio suvie iskljuiv. Jer je Dragan Uskokovi, i pored mnogobrojnih dramaturkih slabosti, u ovoj mono drami dobro uoio i skicirao fenomen koju Kundera zove nepodnoljivom lakoom ivota a mi folirancijom kao ivotnim stilom. Like Unfollow Post Share Edit December 25, 2011

74

Olivera Bokovi and 2 others like this.

pisanje zaborava

zrenjanin za poetnike 5
(23. septembar, 1977.)

DOGODIO SE RADE ERBEDIJA*

Posle viegodinjeg odgaanja, u nedelju 14. septembra, u pozorinoj dvorani do granica izdrljivosti punoj - dogodio se Rade erbedija. (Ne u ''famoznom'' Amfitea tru jer je bila nedelja uvee kada muzika iz hotela Vojvodina ceo kvart dri pod okupacijom.) Upravo tako, dogodio se erbeija, jer susret sa ovim autentinim dramskim umetnikom, prevazilazi iskljuivost isto pozorinog ina. U jednoasov nim bravurama, po Krleinoj poleminoj, umnoj i antidogmatskoj partituri, on je de monstrirao sve vrline koje karakteriu umetnika u ijoj igri nema razmaka izmeu dramske sutine i njenog predstavljanja. Bio je to dogaaj koji je ima atraktivnost i smisao! Scena je bila puna glumca i krleijanske britkosti. Za nastup pred Zrenjanincima, erbedija je zapravo odabrao izbor iz Krleinih refleksija - invektiva, posejanih po mnogim rukopisima, namenje 75

malograanima, zapravo njima u inat. Bila je to scenska kompozicija, koju je s ovim glumcem, uob liio reditelj Dino Radojevi. Tekstovi izgovoreni suverenom intonacijom, deluju kao da nisu napisani u periodu 1917-1937, ve da dopiru iz savremenosti. Kao da su pi sani danas. Bili su i satirini i autentini, opori, i za dananjeg, kao i za onog pre ezdesetak godina, malograanina, neprijatni. Rade erbedija je kazivao ranog Krleu dahom i damarom primerenim ovom velikog umetnika koji i danas ispunjava na knjievni i kulturni horizont. Ali, glumac je svemu dao i neverovatni odsjaj linog angamana. Krlein je ''zastupnik'', erbedija, otvarao virtuozno i najskrivenije pretince mudrosti, ironije, mladalake unosti i, samo ovom velikanu dostupne, dalekovidosti. Angaovano, posveeno, sa arom ali i prisutnom odstupnicom intelektualne glume. U rasprostiranju ovog, u osnovi netipinog knjievnog teksta, vie je to filozofskog ili aforistiarskog gnosticiranje, a jo manje ovaj Krlea lii na klasinan dramski rukopis, na gost je jednostavno i ubedljivo iskazivao obrazac svog poi manja glumstva. Na praznoj pozornici, ija je praznina ve progutala mnoge deko risane i kostimirane heroje i heroine, u svakidanjem dinsu, golim licem pred nama, proao je Rade erbedija kroz Krlein predloak, govorei ga kao sopstveno disanje. Zapravo najmanje je tu bilo one klasine glume a ponajvie samog ivota umetnosti. I ivota umetnosti! Dok je bio pred nama, sluali smo ga s uverenjem da govori i sopstvene istine. A one su, u datom trenutku, zaista iz njegovog krvotoka izvirale. Rade erbedija je u isti mah bio i mladi Krlea, egzaltiran, jetak, pobunjen, a jednovremeno i glumac izraene personalnosti. On je bio glumac kome se veruje. Dok govori kompleksnu politiko-filozofsku materiju Miros ava Krlee, koji je sve samo ne jednodimenzionalan pisac, sigurni smo da ovaj hamletovski umetnik misli i sam tu misao. I linom je intonacijom produbljuje.Zadovoljstvo je bilo sluati slapo ve Krleine britkosti, koja se pred nama iznova i neponovljivo pisala, jer erbedija nije glumio ve stvarao dogaaj punog jedinstva pisca - dramskog umetnika i pub like. Koja je prolazila kroz line katarze. Na samom zavretku "Zrenjaninskog leta" publika je tako zaslueno doekala ovaj dragulj. erbedija u Zrenjaninu! * Bila je to nedelja, iako je "Zrenjaninsko leto" tih godina odravano ponedeljkom. Taj dan u nedelji, petak, odabran je svojevremeno iz dosta prozainog razloga: jedino ponedeljkom nije svirala muzika u hotelu "Vojvodina", jer u suprotnom u Amfiteatru nije bilo mogue izvoditi bilo kakav program "uivo". Sa erbedijom sam se upoznao i saraivao krajem osamdesetih u Subotici i na Paliu, seam se, snimali smo tv. emisiju u kojoj sam sa velikim glumcem, i bmom, razgovarao dok smo sedeli u amcu koji se nalazio na suvom, ispred Nepszinhaza u Subotici. Mnogo godina kasnije, pokuavao sam, ali neuspeno, da stupim u ponovni kontakt sa njim. Bilo je to sredinom devedesetih, dok je bio u Londonu, elei da ga angau jem za promociju likih pria njegovog zemljaka, uvenog grafiara Ljubomira Kokotovia. iju smo knjigu "Gut baj Brodvej - elo Vrans", ing. Dragan Basta i ja ipak poslali knjigu na njegovu englesku adresu. A od svega mi je u telefonskom imeniku preostao samo tadanji erbedijin londonski broj 99441716037147 ...

76

Like Unfollow Post Share Edit December 26, 2011 Vesna Piperski Cucic and Vladimir Agi Aga like this.

pisanje zaborava

zrenjanin za poetnike 6
10. februar, 1984.

VREME PROMENLJIVO I RELATIVNO* ili kako smo obeleili godinjicu roenja Todora Manojlovia
Traju ovi dani, ve se moe rei i meseci, u navodnoj orvelijanskoj 1984. godini. Protiu u nesvakidanjoj smei kie, krhkog snega, preplaenog sunca i, ini se, po najvie, da li samo, klimatskog sivila. Dogaaji se niu, pretiu, ostaje nam da se nadamo da ih prepoznajemo. To izmeano vreme sea me na Pola Valerija i nje govu knjigu ''Melan''(to bi znailo neto kao: smea). Ima u njoj jedan zapis: "Ogledalo ini da izaemo iz

77

nae koe, lica. Nita ne moe odoleti svom dvojniku", koji po srodnosti razmiljanja upuuje na Todora Manojlovia, naeg pesnika - sug raanina, iju godinjicu roenja stidljivo obeleavamo. U pitanju je, ne toliko sum nja u njegovu knjievnu vrednost ve bojazan od ideolokog predznaka koji obele ava jedan deo njegovog ivota. asopis ''Ulaznica'' donosi, ne ba najbriljivije preveden i obraen, Manojloviev dnevnik pisan na nemakom. U komentaru uz njega, premalo je pokuaja da se ovaj autor preciznije situira u nau kulturnu batinu. Novosadski ''Letopis Matice Srpske'', u istoj prigodi objavljuje seanja nekolicine zrenjaninskih knjievnika na poslednje godine Manojlovieve u rodnom gradu (ajtinac, Hajdukovi, Rein-Tuci i drugi). Ovi prilozi dosta ivopisno slikaju ostarelog pesnika, ali mogao se prireiva setiti i Jovice Aina, Mie Martinova i Vojina Matia, iji bi ve davno objavljeni za pisi, isto literarnim vrednostima, upotpunili ovaj izbor. A Manojloviev "sluaj" i nije vie tako nejasan. Naroito posle eseja Radomira Konstantinovia u knjizi ''Bie i je zik''. Uz sve opasnosti koje se javljaju u svoenju zamanijeg teksta na nekoliko izvadaka, verujemo da e ovako interpretiran Konstantinovi dati najbitnije odgo vore. Pre svega: "Manojlovi je ostao u senci najznaajnijih modernistikih pesnika, ali se duh modernizma obljavljivao i kroz njega". Znai bio je znaajna knjievna figura, u neposrednoj blizini velikana. Kultura je za njega bila tolerantnost u duhu graanske "liberalnosti". I opet Konstantinovi: "On je hteo da pzija pretvori svet u bajku... Manojlovi je verovao u pziju kao u arobnjatvo, kao magiju koja preobraava svet". Zar nam sada nije jasniji njegov idealizam, paganstvo i udnja za veim svetlom. Konano, nain kojim Radomir Konstantinovi sagledava, krat kotrajnu i iskljuivo kulturnu Manojlovievu saradnju sa osvajaima, ima u sebi filozofsku logiku. On kae kako rat Manojlovia, kao uostalom i mnoge druge moder niste izrasle iz graanske ideologije, upuuje na sintezu boga i kulture. Taj spoj, iz panike i nesigurnosti nastao, ovaplouje se u religioznom misticizmu koga na sugraanin prevladava sa prestankom "komara okupacije". U naem gradu, estoko prekopanom, nadajmo se, i za budunost, sve je ne kako u znaku Balkana. U Narodnom pozoritu izvedena je premijera drame "hit" pisca Duana Kovaevia ''Balkanski pijun''. U ovoj, ne u potpunosti uspeloj, pred stavi o manijakalnom spustu Ilije vorovia, oveka sa grekom u prolosti, Balkan se iskazuje nekom tamom koja uti u ljudima iz senke da bi se iznenada ustremila i ka prostorima krhke slobode. Glumac Stojan Stojiljkovi, u zrelosti karijere, na das kama zrenjaninskog pozorita razruenog ali upornog, podrava veru u nama da se njegova obnova nee zavriti samo na graevinskom zahvatu. U bioskopu "Balkan" ve se danima pred prepunim "filmitem" prikazuje ''Balkan ekspres'' reditelja Branka Baletia. U njemu smo svakojaki, ali "ponosni". Ovom ratnom, komino-tra ginom filmu, zrelo realizovanom, sa proverenom bestseler glumakom ekipom, ne dostaje samo malo vie samoironije, bar onoliko koliko je u istoimenoj pesmi grupe "Azra": " Balkane, Balkane, Balkane moj, budi mi silan i dobro mi stoj". * Zanimljivo, zvui li ta re ironino, kako naa demokratski naminkana i pvro pljena palanaka uspeno ignorie postojanje i delo Radomira Konstantinovia. Muk sa kojim je doekana njegova knjiga ''Dekartova smrt'' veoma je indikativan. Pseu dointelektualtina se "mudro" opredelila 78

da razbije sva ogledala jer injenica da je pre izvesnog vremena izalo novo izdanje njegove kultne knjige "Filozofija palanke" vie je gest iskrenih potovalaca a ne probuene civilizacijske spoznaje. uti pro vincija a velegrad se skoro neprimeeno preruio u sebe samoga. Svet se u meu vremenu nije "pretvorio u bajku" dok Mia Martinov Div i Vojin Mati vie nemaju potrebe da se dopisuju sa Manojloviem. "ive" u susedstvu. U ''venim lovitima''. Branku Baletiu, koga sam imao prilike tokom rada na Televiziji upoznam, dugujem izvinjenje: samoironinost i duhovitost njegovog Balkan-expresa za dananje je vreme mislena imenica! Da li e "sluaj generala Periia" inspirisati Duka Kova evia za nastavak Balkanskog pijuna. Ali, nema vie Bate Stojkovia da udari glanc. P.S. Tradicija zaboravljanja koju smo svojevremeno uspeno trenirali na Todoru Manojloviu, se nastavlja: Senkom necilizovane ignorancije polako oblaemo Ivana Lerika i Pavla Ugrinova. Verovatno e tako biti i sam skoro poivim MIlanom Tutorovom. Ree jo davno Radomir Konstantinovi: Filozofija palanke... Like Unfollow Post Share Edit December 27, 2011 Aleksa Pusic, Vgel Lszl, Sandor Major and 2 others like this.

pisanje zaborava ZRENJANIN ZA POETNIKE (17. februar, 1984.)

AVANGARDA ZAUVEK: MILAN VUKOTI

U agregatnom stanju veite avangarde, on traje kao dragocena neobinost. 79

I vie sve nije sivo. Za sve se pobrinuo sneg. Sneg u februaru! Kanda nas je iznenadio. Ipak preiveemo. Zavejani svakojako, do kulture uglavnom stiemo posredstvom televizije. A na televiziji... O tome, s razlogom, docnije. Kulturni dogaaj prethodne nedelje u Zrenjaninu svakako je bila premijera u Dramskoj radionici Centar, integralnog autora Milana Vukotia (tekst, reija, scenografija + entuzijazam). Predstava pod imenom ''Prie iz Megapolisa'', odigrana je pred punim i kompetentnim gledalitem Doma mladosti, sa odjekom koji se mora respektovati. Trei autor ski projekat od povratka iz Teatra levo, (prethodni su bili ''Ring slobodan'' i ''ak, gde stanu je'') uverio nas je da se ivotni i umetniki avangardizam Milana Vukotia, scenografa po obrazovanju, pesnika po nespremnosti da se uklopi u pravila igre, umetnika po sposobnosti da raznoliki ivotni materijal savlada, superiorno nastavlja. A zapoeo je negde u zimu 1969. godine. u udesnoj Jorgan sali starog Doma omladine. Tada mladi slikar koji obeava, prireivao je ivopisne hepeninge, prepune nekonvencionalnosti i mladih, i na sceni i u publici. Mnogi ga pamte iz tog vremena, po leptir mani, moda jo vie po nesvakidanjem klizajuem hodu. Kasnije, godinama bio je duhovni voa Teatra levo iz Beograda. Njegova predstava ''Rastibuilizovane klejbezable'', sistemom arape sa sto petlji, presudno se umeala na medijalnu kulturu mnogih beogradskih studentskih generacija. Gostovala je na TV i radiju, a zavrila na gramofonskoj ploi. Videli su je, i odsmejali se sa njom nai i strani gledaoci. Kada se ta scenska petlja ipak oparala, Vukoti je doao u Zrenjanin da sa Dramskom radionicom ispie nekoliko novih stranice zrelog, ali veito nekonvencionalnog dramskog traganja. Sa drugom celinom iz ''Pria iz Megapolisa'' sasvim bi se dobro oseao i na uspelijim bitefima. Milan Vukoti, dakle, koraa dalje. Iako diplomirani scenograf, nee profesionalni angaman. Razmilja o orga nizovanju meunarodnog festivala dramskih trupa u Zre njaninu. Pie pripovetke, pesme. Slika i pria. Bavi se lutkarstvom. U agregatnom stanju veite avangarde, on traje kao dragocena neobi nost. I to je od dugotrajnijeg znaaja, za njim ne ostaje pusto ve novi klinci: glumice Olgica Trbojevi i Zorica Savi, muziar Milan Bojani - Riza i drugi. Ali, februar ide dalje U Galeriji 24, u Novom Sadu, u toku je izloba naeg sugraanina Nikole tiklice. Ovaj mladi i nesvakidanje talentovani karikaturista i striper, ve par godina skree na sebe panju dobrim i kultivisanim crteom, kao i naglaenom angaovanou u temi. Takvim radom skrenuo je na sebe i panju redakcije ''Komunista'' gde u poslednje vreme sreemo njegove efektne karikature. U stripu je takoe veoma prisutan i angaovan. Moda bi trebalo razmisliti, uz dobar scenario, o objavljivanju sveske stripova i karikatura Nikole tiklice u ediciji ''Ulaznica''. Prolih su dana knjievne veeri odrala dvojica mlaih i znanih beogradskih pisaca. Dobitnik Andrieve nagrade David Albahari bio je gost zavrne veeri knjievnog konkursa Raspust 84. Pred, naalost, malobrojnom publikom Albahari je itao svoju najnoviju prozu i govorio o prevodilakim i antologiarskim iskustvima. Oni koji nisu doli - mnogo su izgu bili. Milan Oklopi predstavio je svoj najnoviji roman ''Metro''. Publike je ovog puta bilo mnogo. Poneki su naalost, bili isuvie preokupirani 80

eljom da se sami eksponiraju. Sreom, Oklopi i ostali to su dobro izdrali. Konano, o temama koje posredno postaju deo nae kulture, iz dana u dan. Prvo o televiziji. I dalje nas prozivaju, prete, savetuju i najvie nerviraju trae TV pret platu. Uz nevienu zloupotrebu medija i sparuen program, uvlae u tu dosadnu igru i neka nam draga TV lica. Ni sneg ih ne moe spreiti. Na programu su ''Kamiondije'', sa potpunim scenaristikim besmislom. ''Bordije'', koje pokazuju da i morbidno i pornografsko lako sklizne u besmisao i dosadu. Najzad stigli su na tv. program, i unapred (politiki) osporavani ''Prosjaci i sinovi'', pomalo tromi i jo u bezbednim predratnim vodama. U Beogradu rutinski traje ''Fest''. U nas se verovatno priprema Mini Fest. Na dajmo se da se nee svesti samo na sueni izbor filmova. Dajmo makar tada filmu malo dostojanstva. Sa snegom emo ve nekako. * Da li dananja omladina i zna ta je to gramofonska ploa. Te 1984. je bila senzacija to to su ''Klejbezable'' M. D.Vukotia narezane na gramofonsku plou! Kuda li je vreme dananje, sasvim umreeno globalnim stereotipovima i primitivnim ou-biznisom zavelo i odvelo ovog sanjara, opsenara i polivalentnog artistu, koji je pre Top liste nadrealista i bez uvida u monti pajtonovski kalambur, u ovoj naoj provinciji, mladi sa raskoljnikim manirima i aplinovs ko-dalijevskom dikcijom, slikao, pisao i pravio pozorite - svo troje po definiciji asimetrino i rastibuilizovano. Pitao sam se tako Dvehiljaditih. Sada je naalost izvesno otiao je u zaborav. Koji se dogodio skoro i pre nego to je megde u Austriji definitivno napustio ovaj svet. tiklica je u ''Ulaznicu'' uao pre kasno, premalo. Onda kad je svoj likovni svet sveo na bojene minijature, na uramljene margine svog talenta. Da li me udi to je bilo premalo publike na knjievnoj seansi sada naeg najpoznatijeg pisca u tuini Davida Albaharija Pogaate, odgovor je - ne. Preterano je, i onda, razmiljao u svojim prozama. Kao to me nije iznenadilo to vie u knjievnom svetu nema Mike Oklopa, iako je one davne srede imao skoro fudbalsku publiku. Logino, mesto mu je (pre)uzeo kompatibilniji i angaovaniji V. Arsenijevi. Samo su zamenili prezimena. Iako i knjievno nekompetentniji. Televizija opet prieljkuje pretplatu, naravno dravna. Ovo to sam napisao je dakle po malo nonsens, ne samo zbog televizije. Ve i drave! Ostali pinkuju ili dubliraju razglasne stanice. Ko pamti - razumee. Ko ne razume- pitae. Ko pita - smejae se. Raosovi Prosjaci i sinovi su, da ne brinete, ubrzo zapali u nemirne nacionalistike vode, a mi, srpski deo on danje drave, smo, naravno, tada, prekinuli dalje emitovanje serije. Spremajui se za svoj nacionalizam. Auto trubi, mi smo rodoljubi! A ''Kamiondije'', kao da su protokom vremena postale bolje. Ili se to ivot na nasuni i savremeni primakao komfuznoj emi ondanjeg sinopsisa. Like Unfollow Post Share Edit December 28, 2011 Vasilije Popov and Jovan Caran like this.

81

pisanje zaborava

zrenjanin za poetnike 10
24. februar, 1984.

82

U ZNAKU FOLK PEVAICE*

...ve je i to dovoljno izazovno za nae balkanske ili eventualno balkanoidne ukuse U naem svakodnevnom, i sve vie, novokomponovanom, ivotu prole se nedelje dogodila Lepa Brena. I ne moe se rei da ovu, sve neizbeniju, folk peva icu nismo dostojno prihvatitli i pozdravili. Bilo nas je, Zrenjaninaca, preko osam hiljada, zguvanih i pritenjenih. Oni koji su znali na ta idu, verovatno su bili zado voljni. Deca najvie (a bilo ih je nekoliko hiljada). Koncerti su proli kao i u drugim gradovima, iako se mi neodriemo lako primata Brenine "lansirne rampe". Hotel '' Vojvodina '' je bio poligon na kome je ova folk diva uvebavala svoje budue ko rake. Karavan "Slatkog greha" nastavio je svoju jugo-svetsku turneju, a nama je ostalo pitanje: u emu je fenomen ove pevaice koja je osminu naeg grada izvukla iz relativno zagrejanih kua, i kroz neizbeni sneg dovela u ne naroito konfornu Halu. Lakonski odgovor bi glasio: onim to ona ima a nama u znatnijim koliinama nedostaje! No, ozbiljno govorei, ti se razlozi, u osnovi, mogu svrstati u dve grupe. Prvi su vezani za samu Brenu i muziku koju "prikazuje", dok se drugi mogu pronai u kulturno-ekonomskoj konstelaciji savremenog ivota u nas. Znai, prvo o Lepoj Breni. Plava, visoka, sa vrtoglavo dugakim nogama - ve je i to dovoljno izazovno za nae balkanske ili eventualno balkanoidne ukuse. Zatim: lice lutkasto i nasme jano, glas ugodan, i sve ostalo to odie nekom sreom. Scenski je suverena i samo uverena (drska). Odevanje (i obnaivanje) i kretanje (igranje) u granicama dobrog "ukusa"(!!?). itaj: seksa. Tano toliko da deca i mame i mogu da prate tate na njenim koncertima. Erotsko pakovanje po meri ukusa koji je prilagoljiv. to se pevanja tie - vie ume nego to zna. Ima i boljih pevaica od nje, ali izvoaa - skoro i da nema. Temperamentna je, sugestivna, zna da bude mazna, ali i rodoljubiva. Jednostavno ula nam je u korak. Koji bi bili oni "spoljanji razlozi". U pesmama Lepe Brene nema ni stabilizacije, ni poskupljenja a ni Libana. U njima tee tipian novokomponovani ivot, u 83

kome su navodno najozbiljniji ljubavni problemi. Dok se slua Lepa Brena, sve je makar prividno lepo. Slatki svet kia! Svi oni koji pristanu da je gledaju i sluaju, imaju svojih pet minuta arene lae. Iz takozvane alternativne kulture imamo jo jedan primer. No, onaj sa druge strane duge.Gostovala je zagrebaka grupa "Film", Neki teoretiari roka svrstavaju ih u "Novu romantiku", to bi znailo da nisu prevashodno okrenuti tekometalnom zvuku, ve da u rokerskom maniru poseu za romantinim temama, odnosno da se iz njihovih zagluujuih "aparata" povremeno javlja i melodija. Izvesna otmenost koja krasi ovu popularnu grupu prenela se i na dvoranu: mladi su igrali, povremeno pevali, umereno aplaudirali. Jedino nije bilo urlika i masovne histerije. Koncert pod nazivom "Sva uda svijeta" pratili su i neki uglaeni klinci. U argonu bili su to "min keri". Mladii iz Zagreba ostavili su prijatan utisak homogenim zvukom u kome ima dosta dobre muzike. Pevali su: "Na mojoj zastavi je tvoje ime", bez agresivnosti i pomodne neurastenije. Zakljuak bi mogao da glasi: nije svaki rok isti. I, sluajmo, makar povremeno, ono to mladi pevaju...ne samo zbog muzike! Oslukivanjem tog zvuka bre emo stii do azbuke novih vremena. U savremenoj galeriji u toku je izloba kolaa slikara Bale Raievia. Ova neve lika prezentacija slika u tehnici kolaa, upoznaje nas sa autorom izraeno opre deljenim da, varijantom strip tehnike, tumai neke od kulturnih simbola dananjice (novac, erotika, tehnokratija). Kao informacija, korisna izloba. Na kraju, za bolji san, jedan stih pesnika Pere Zupca: Samo snegovi osviu (u zenama) I bregovi se bele (daleki). * Fahreta Jahi alijas Lepa Brena je prvi znaajniji iskorak u svet estrade naparavila u zrenjaninskom hotelu "Vojvodina". Pevala je javno, naravno, kafansku folk muziku ali je za svoju duu umela izuzetno dobro da zapeva evergrin pa ak i rok. Imao sam prilike da je upoznam u diskoteci Doma omladine. ak sam dozvolio sebi da je ubeujem kako treba to pre da promeni umetniko ime "Brena" u neko manje pro vincijalno. Njen tadanji deko se verovatno smejao mojoj nadobudnosti, ni sam ne slutei krajnje domete ove budue poslovne ene. Naravno da me nije posluala. Fasci niranost dobrog dela nae populacije njenim scenskim vetinama ipak je vie pos ledica naeg mentalnog sklopa a manje njene rezultat smiljene strategije. Pre mda njena karijera koja traje kroz generacije i ovaj sud dovodi u pitanje. Dok se grupe ''Film'' samo seamo kao dela bolje prolosti. Like Unfollow Post Share Edit December 29, 2011 Olivera Bokovi, Vladimir Agi Aga and Dragan Knezevic like this.

84

pisanje zaborava

zrenjanin za poetnike 10.

2. mart, 1984.

VREME SLIKARSKE ZRELOSTI* ili parabola Zdravka Mandia o razaranju ljudske tvari
Dok posmatram grad kroz prozor ateljea slikara Zdravka Mandia, kao da se izma glica i neka razlivena osamljenost uvlae u platna koja nas opkoljavaju. Ili iz njih izviru? Pred nama je slika "Tisa". Sivo more vode koja usisava u sebe i okolni pros tor. U gornjem uglu amac, sa dve ljudske figure. Oseanje usamljenosti i izgub ljenosti ovekove u neizvesnosti panonskog prostora i vremena. I letimian pogled na mnotvo slika u ateljeu govori da ovog autora i likovno i filozofski, moda je bolje rei ptiki, opseda tema ovekove sudbine u predelima iji smo samo gosti. Kara kteristino je platno nazvano "Neizvesno pecanje". Ljudska mrlja kojoj je pecaroki pribor uzgredan i sluajan rekvizit, sve ostalo su voda i nebo, grafiki pojednosta vljeni i nekako zlokobni. Misao ovog slikara, u krajnje redukovanom koloritu, karak teristinom za najnoviju fazu, traga za teskobom koju oliava siva, preovlaujua tama, iza koje kao da ipak postoji neko ponono sunce. Posmatramo veliko platno sa jednostavnim nazivom "Ljudi u ravnici". Na njemu, kao da je Mandi otiao naj dalje u nedramatinoj, ali zato ne manje intenzivnoj, parabolinosti razaranja ljudske tvari: konture ljudi i dece vidno su nagrieni hladnim, otuenim prostorom. Zlokob usamljenosti se nadvija nad bitisanjem ovekovim, suptilnim i lirskim iska zom Mandievim. Neto neizrecivo ispunjava ova platna dokazima da, esto isuvie profanisan, pojam angaovanje u metnosti ima u sebi jo dovoljno pravog znaenja. Pogotovo kad postoji pravo saglasje likovnog i emotivnog. Dok razgledamo slike Zdravka Mandia, putujemo kroz njegove teme i varijacije, sve se neminovnije namee zakljuak da je ovaj slikar, na 85

sugraanin, u vremenu prave stvaralake zrelosti, jo u punom uzlazu, s istovremenom jasnou svesti o putu koji valja kistom slediti. U ateljeu prepunom slika, jo dva tri akta: ruben sovske figure u karakteristinom sfumatu, nekoliko akvarela, po rezovima i boji, u maniru savremenog amerikog dizajn-slikanja; nedovrene slike, pribor za uram ljivanje i blok sa slikarskim "zabelekama" i skicama. Sputamo se liftom u grad koji ivi svoj realni ivot s kraja nedelje, s neodoljivim utiskom da Zdravko Mandi, s velikim trudom i zadovoljstvom, tu gore iznad "Tekstila" ivi jedno autentino i sve snanije slikarstvo. Na planu tekue kulture (akademske, "prave" ali i alternativne) vredi zabeleiti nekoliko uoavanja. Odran je, dakle, koncert grupe "Poslednja igra leptira". Ova tipino - zabavljaka muzika druina skupila je preko hiljadu posetilaca, nesva kidanjeg raspona u godinama. Kada se zna da ova ekipa predstavlja vei i poz natiji, deo popularnog "Indeksovog" radio pozorita Beograda 202, koje u svom repertoaru ima satiru velike otvorenosti i estine, takvo interesovanje nije neoekivano. Meutim, oni koji su oekivali politike pikanterije - bili su razoarani . "Leptiri" su izveli jedan doziran i leprav koncert, koji se veini ipak veoma svideo. Umesto politikih, bilo je vie seksualnih pikanterija a one su priznae, bezazlenije. Dominirao je i, da nije preterivao, briljirao bi, solista Nea Radulovi. On je trenutno bez premca najsvestraniji oumen u zemlji. Ipak, valja upozoriti na povremene ustupke neukusu, naroito kada je u pitanju travestiranje i koketiranje s banalnos tima. Ovi talentovani mladii nadajmo se, odolee pliaku estrade. U CK SK Srbije odrano je savetovanje o idejnim i vrednosnim kriterijuma u zabavi, a uoi tog skupa Televizija Beograd mu je dala svoj doprinos: emitovana je zabav no-rekreativna emisija Super-market, koja je od poetka do kraja nepatvoren und. Na elu sa kaljom, "ranjenim" jo u Kamiondijama. U utorak, na istoj televiziji, gledali smo ipak veoma kvalitetan film Valerija Zurlinija Tatarska pustinja. Ali takvi su ivot i televizija. Nikad se ne zna ta e osvanuti! * Danas nema vie ni "Nee Leptira", ni kalje i Vujisia. Zdravko Mandi je iv i dovoljno zdrav. Postao nezaobilazna likovna injenica ove zemlje promenljivog ime na. Njegova se slika, sa iracionalnom svetlou i blago erotizovanim formama, rasprostrla preko korica ove knjige koju itate ili premetate u vitrini. U ateljeu u zgradi "Tekstila" vie mu nije komija Tivadar Vanjek. On je otiao u sasvim, zaudo, neizvesnu istoriju i Muzej. Na toj adresi je sad slikar Radia Luci. Reka Ti sa se permanentno javlja u mojoj pziji a estrada i politiki neukus nezadrivo se ire naim pornografisanim medijima. Nije nam ba vreme neke zrelosti ! A i "Cen tralni komitet" se sad zove drugaije. I sedite mu je na granici stvarnog i mogueg. Like Unfollow Post Share Edit December 30, 2011 Olivera Bokovi likes this.

86

pisanje zaborava

zrenjanin za poetnike 11.

30. mart, 1984.

VEITI MLADI VLADA REBEZOV*

Sposobnost obnavljanja i radovanja karakteristika je mladih, i onih koji itavog ivota ostaju mladi Njie li vam prolee zanemarene radosti u dui? Uspevate li da se obnovite, bez obzira na sve to je protiv, zahvaljujui prirodi samoj? U naoj civilizaciji koja samo bolu i patnji priznaje dostojanstvo, dok na radost gleda s dosta opreza, kao da se poslednjih godina neto menja: mlade generacije menjaju pravila igre. Radost i srea, zadovoljstvo to se svakog novog jutra ivot nastavlja, deo su njihove duhov ne konstitucije koju esto, brzopleto, pogreno tumaimo. Mladi su oduvek bili takvi, ovi dananji su drugaiji samo po tome to unose vie upornosti u realizaciju svoje ivotne formule. I hrabrosti da pokau oseanja. Sposobnost obnavljanja i radova nja karakteristika je mladih i onih koji su ita vog ivota mladi. Jedan takav veiti mladi zove se Vlada Rebezov. Ovaj dugogodi nji scenograf pozorita "Toa Jovanovi" od januara je penzioner ali radni elan i ivotni optimizam ga ne naputaju. Posao scenografa zapoeo je jo za vreme stu dija u Beogradu. Radio je malo u Novom Sadu, potom odlazi u Panevo, za koga ga veu mnogobrojne lepe uspomene i jedna tuna: prisustvovao je zatvaranju tamo njeg profesionalnog pozorita (tek se danas ine pokuaji da se obnovi njegov 87

rad). U Zrenjaninu je proveo (i jo ih provodi) naplodnije dane. Mnogobrojne su pre dstave za koje je Vlada Rebezov smislio scenografiju, koja je po pravilu nename tljiva ali znatni doprinos pozorine igre. U toku karijere za vie od etiristotine pozo rinih komada, rukom i talentom ovog slikara i velikog znalca sveukupne scenske tehnologije, izgraene su kulise koje su omoguavale nadahnutu igru i uvek bile diskretan doprinos lepoti scenskog dogaanja. Iako iza njega stoje mnogobrojne nag rade, on skromno naglaava kako je na sceni sve dobro ako se reditelj i sce nograf dogovore i time omogue piscu da se uje, a glumcu da se razigra. Sea se Vlada jednog takvog dogaaja sa Jovanom-Batom Putnikom, rediteljem izuzetne imaginacije. itave noi su na maketi ispitivali mogunosti scenske posta vke nekog, sad ve i nije vano kog, dela. Izjutra su konstatovali da je prva vari janta bila najbolja. I nisu se naljutili jer kakav bi to bio ivot umetniki kada bi se reenja iz prve pronalazila. Dva velika radnika ali i bma doivljavala su in stva ranja i u tom nonom bdenju nad mogunostima scenske realizacije budue pred stave. A Vlada je zaista bm ali posebnog kova. On je bm koji na prvo mesto stavlja rad, koji voli do perfekcije svoje umee da dovede, pa tek onda doputa svojoj ptskoj prirodi da se razgali. On voli rad i voli ivot sa neizmernom naiv nou koja ne zna za odbijanje, sujetu i surevnjivost. Vlada Rebezov je izuzetno ime u naoj scenografiji a istovremeno ovek koji je spreman da u svako vreme pomogne amaterima, da praznicima radi na dekoraciji bine ili sale, bez ikakve poze i pompe. S mladikim oduevljenjem on i ovih dana priprema scenografska reenja za proslavu Prvog maja. Ovaj visoki, potpuno sedi ovek, koji pored pozorita i slikanja jo veoma voli svog unuka, slikanje akvbarela i amac na Dunavu, jedna je od vrednosti ovog naeg grada. I A u naem gradu gostovali su i neizbeni "trumpfovi". Bilo je guve i nervoze roditeljske. Najmlai su bili zadovoljni, oni malo odrasliji si primetili rutinu s kojom je itav posao uraen. "Sedmorica mladih" su se umorile. Ipak, vredelo je videti. Iz radoznalosti. U Domu mladosti je u toku izloba Slobodana Lucia. Na nekolikim njegovim platnima uskovitlano ravniarsko nebo deluje veoma ekspresivno. U Narodnom pozoritu prekinute su probe na delu Miguela Tunjea (iz tehnikih razloga) i sada se punom parom radi na predstavi Gorana Stefanoskog Haj-faj. Na televiziji je prikazan morbidni ''Stanar'' Romana Polanskog; nedeljom se nastavlja produeni kurs melodrame (na ameriki nain) itaj: ''Tajna njene sestre''. Zapoe lo je i emitovanje domae serije'' Neto izmeu'', za sada je to nebitno produeni istoimeni film. Nama preostaje da budemo sat vie, evropski, dobro raspoloeni. * Ovog prolea Jasmina Tutorov, vii kustos, je u zrenjaninskom Duhovnom centru postavila izlobu scenografija i slika ovog ve legendarnog pozorinog posle nika i zanimljivog slikara akvarela. Izloba je "gostovala" i na Sterijinom pozorju. Vlada je to zasluio. Ni pozorite ni bmija dugo se nee oporaviti od njegovog "izostanka ". Inae, ovaj pozorini umetnik umro je 2003. godine. Od "Sedmorice mladihe " preostao samo Jova Radovanovi ia ko i on radi "pod runom". Slikar Slobodan Luci kao da se ne snalazi pod nava lom hiperrealista? O melodrami neu - sve nam je i onako melodrama. Osim tragikomedije i farse. Toliko o savremenim anrovima. I skoro da zaboravim, ve 88

godinama pozorini zli jezici priaju da je Miguel Tunje bio izmiljen "lik". Tako je to sa latino amerikan cima! Uivaju u mistifikacijama. Like Unfollow Post Share Edit Sunday Dragan Knezevic likes this.

pisanje zaborava

ZRENJANIN ZA POETNIKE 12.

(11. januar, 1985.)

BALKAN U NAIM MISLIMA* Kad kolo krene, svi nai "balkani" se "otvore"
Rej arls, glasom prepunim nostalgije i tuge peva "Dordija u mojim mislima". Mi, ovdanji s kraja potonje i samog zamrznutog poetka 1985. godine, sa puno uvaavanja i koncentracije igramo kolo. Tutnji Balkan po luksuznim hotelima, skija kim centrima, provincijskim kafanama, jednosobnim nekomfornim stanovima. Prolaze kineske izlobe, bitefi, festovi, pogorelii, danijeli, velikovii osvajaju Evro pu. Sava centar, Lisinski, Cankarjev dom dovode i razvode umetnike svetskog ran ga. Dubrovake igre, splitska leta, oktobarski saloni suoavaju se, i nas istovremeno i povremeno, sa vrhunskom kulturom. Navlaimo uenost na lica, zaspimo sa haza rskim renicima, dinastijama, aerobikom. Ali kad zasvira kolo spadaju sve maske, pucaju frakovi, smokinzi, noge nam se same bratime sa zemljom. I svi smo jedno klupko to oznojano i predano zavre i zaplie. Kad kolo krene, svi nai "balkani" se otvore. Obuzme nas neka vatra od iskona, i gori takvim intenzitetom da zabora vljamo ne samo na civilizaciju koja nas je "opteretila" nizom nepotrebnih konven cija. I brige nestaju kad nam se telo pod diktatom harmonike raspojasa. 89

Kakav dez, bluz, rok, disko, kakav brejkdens. Ko te pita onda za tango ili valcer. Kolo je ritam koji nas spaja neodoljivo, koji nas vraa u davna vremena kad smo zapoinjali sa osvajanjem Balkana. Sada nam je lake: on je trajno u nama. Probija kroz sve zakrpe nauenog u koncertnoj dvorani, laboratoriji za strane jezike, atom skom reaktoru ili konzervatorijumu. kolujemo se u moskvama, londonima, budim petama, stepojevcima, lokvama, breicama; doktori smo nauka, mesari, profesori, istoriari umetnosti, metalostrugari, oficiri. Tako raznovrsne, ali svojeglave, jedino nas kolo izjednaava. Na zov harmonike svrstavamo se u stroj za "tabananje". Mara mica u ruci, kosa po elu, u oima zanos, u pluima meh, u srcu blaenstvo bez oba la. Igramo a Balkan nam u mislima. Rei e neko: kome zdravom i pravilno orijenti sanom moe da smeta kolo, i u krajnjem sluaju Balkan? Zato se stideti porekla muzike koja nas podsea na mla dost, zaviaj, roditelje, rodni kraj. ta je loe u muzici koja nas kao himna die sa sedita, i alje u "prve borbene redove" muzikopsiholokog patriotizma. Odgovor je sva kako odrean. Niko objektivan ne moe biti protiv kola. Ta nevina igra u kojoj kroz tabane oseamo, premda ne svi, sebe, tek u prenesenom znaenju govori o naim zabludama. Dok se zapliemo u rukavce primitivizma, inercije, boleivosti, kraj nas tutnje nevidljivi vozovi.Koji su, dodue, nekada bili mnogo bri. Evropa nam mae kroz zamagljena stakla. Naukom se ne moemo baviti bez knjiga i periodike, kulturu nam ne mogu formirati distributeri i komercijalisti. Hrabro smo priznali da ivimo u vremenu krize, priznali i ostali na tome. Nee nam privreda i drutvene nau ke koraknuti hrabrije i smelije dok nam misao i ukus najee golica ki. Odmrzavamo bivu avangardu, sve je vie lanog "evergina". U ''Borbi'' iz broja u broj anketiramo ljude od pameti da kau neto na temu odnosa partije i intelige ncije, ali kolo zaista igramo dobro i koncentrisano. Balkan nam,meni zapravo, dak le, samo kao atavizam i inercija smeta. U kulturi i zabavi privodi se kraju proces ujednaavanja zahteva i potreba stanov nitva diljem Jugoslavije. Jedino brine to se to odigrava na nedopustivo niskom nivou. Svojevremeno smo "osudili" elitizam, jer je proklamovao odvajanje prave umetnosti od naroda. Danas bi sa jo vie ara trebalo zatvoriti vrata undu koji nas rui sa ploa i kaseta, sa televizijskog ekrana, iz bioskopskih dvorana. Nije naravno harmonika kriva za ovu "zimu naeg nezadovoljstva". Ni frula ili tambura, na njih smo neopravdano zaboravili! Kriv je manir koji i danas na sve odgovara: lako emo i "nema problema". Verovatno nije potpuno u pravu ni grupa "Bjelo dugme" kad pe va kako "Padaju zvezde" Jo je rano za to,mislim - padanje ali ne bi bilo loe da malo "oladimo" sa kolom, naravno u onom prenesenom znaenju, i da se pogle damo u lica. Balkan, onaj iz gudura i vilajeta previe nam viri iza civilizovanih osme ha. Tradiciju treba negovati, samo nije preporuljivo isuvie tapkati na jednom mes tu. Lako je graanima i radnim ljudima sveta, njima je sa 1984. godinom otiao i famozni mister Orvel. Naa Brena je jo tu! * I Rej arls je otiao. Ostao je u mislima onih koji su ga voleli. Jedan od njih, ili od onih koji ne znaju ta e sa parama, dao je na aukciji basnoslovnu sumu za njegove naoare. Meutim, skoro je sigurno da nee "progledati"! A i sa Balkanom stvari stoje drugaije. Izneverio nas je, pa sa 90

Bugarima, Turcima, Rumunima iskoraio ka Evropi. Dok smo raspravljali o odnosu "partije i inteligencije", prva nam se umnoila a druga (inteligencija) istanjila. Piem o tome kako nam se "elita" odvojila od naro da. Danas se pitam: kuda se dela ta elita? A kada je re o "dizanju", u smislu usta janja, sa mesta, himna to ne uspeva uvek. Da li harmonici jo polazi to za rukom. To bi valjalo ispitati. Kako li se zvae ona emisija na BK-televiziji koja "pita narod o svemu i svaemu"? Dok o tamburi ne priasmo dovoljno! "Tradiciju treba negovati, samo nije preporuivo isuvie tapkati na jednom mestu" - ovo je autocitat, po emu li se razlikuje od "autogola"? Imam utisak da smo se stra teki veinski opredelili za tapkanje u mestu, jer smo zapali u lingvistiko-kultu roloku omaku pa se umesto potovanja tradicije opredelili za tradicionalizam u miljenju i delovanju. Mala razlika u semantici ali posledice su katastrofalne. "Bijelo dugme" je palo s zvezdama, Orvel se pokazao kao naivina u odnosu na Bin Ladena a "Sablja" je spreila Cecu Ranatovi da postane "lepa" Lepa Brena. A na sve su pali "Snegovi i a". Koji i dalje padaju.... Like Unfollow Post Share Edit Monday Olivera Bokovi and Svetlana Radosav like this.

91

iz romana ''VALTER BENJAMIN U MEUGRADSKOM AUTOBUSU''

''SVEANOST U POVODU GODINJICE RANIH RADOVA 2 Na toj Akademiji povodom Avangarde isti, Moani je izgovorio veoma zapamen stih: Ruka joj je do pupka a ona ima plave oi! to nije dovodilo u pitanje vlast, ideologiju, ak ni malograanski ukus. U maloj sali, Doma, smetenoj skoro na istom mestu gde se nalazila i famozna Jorgan sala, iju je prljavu privlanost, navodno, trebalo da doara komad ifona, jorganske tkanine kojom je bila nekada obloena avangardna pozornica. Ta krpa u boji lanog zlata, nalik na tapete u stanu Gabrijele F. scenografski ukomponovan u kola koji su jo sainjavali asimetrino poreani primerci Pamfleta, tri plakata sa premijernog izvoenja Romea 92

u ulije ti, uljana slika Milana D. Vukotia, neka graevinska skela i desetak luftbalona bili su ram za otunu repliku podgrejane avangarde. Na scenu su potom stupili: muzika grupa Tetka Ana i Toko zvani Cole, koji jo nije imao vetake zube. Tako bezub, u naprosto epileptinoj koncentraciji, otpevao je Duboks Mama. Uz buno odobravanje publike. Koja se sastojala od sedamdeset i pet zvanino odabranih. I jo toliko fanova i bivih aktera neverovatnih sedamdesetih. Koji su stajali i navijali. Za nostalgiju. I svoje bive idole. Sledila je i Slatka Marija. Iz publike se, onda, nenajavljeno pojavila i gospoa Ana, lino, sa velikim eirom i neprevazienoj pank autokreaciji. Poklonila se publi ci i otila. Vodviljsku atmosferu u masi organizatori su pokuali da uozbilje recito vanjem pzije Todora M. Koji je bio inspirator Pamfleta. Jedna od bivih ulijeta, postavi glumica u meuvremenu, sa lepim patosom zapoela je da recituje Jer zvede su nam bile sasvim bliske Visile su u granju jo zelenog drvea I padale su esto kao vatrene iarke, Negde, niz horizont od crne kadife to je, na veliko iznenaenje organizatora rizine priredbe, postavangardna publika prihvatila kao neto sasvim normalno. ak poeljno. Na ovoj koktel-priredbi. Koja se nikada vie nee ponoviti. Pre nego to je Jovan Jovan, navodni nastavlja Todora M. dogaaju dodao dramatino ubrzanje, pozorini aktivisti Doma prikazali su razvodnjeni fragment kultne predstave Romeo u uljeti. Naravno, bez seksu alnih i politikih dvosmislenosti. Reditelj originalnog izvoenja svakako bi doiveo autorsko gnuanje, ali je u momentu ove inscenacije, u bifeu Doma JNA ispijao tradicionalno pie sedamdesetih vinjak. Rubinov. Neplanirana katarza ovog fal podseanja na rane radove mladih Zrenjaninaca nastupila je, dakle, prilikom obraanja Jovana J. Problematini Drago Karamati, docnije navodni roak T. M. potonji buni uesnik provincijske reprize jogurt revolucije, u godinama koje su nailazile, priao je u kafiu Ulazi bez kucanja., u ulici Milana Tepia,kako njega jedinog u sali nastup Jovana Jovana nije iznenadio, i jo manje zbunio! Ja sam, zvanino, neprijatelj komunizma, bile su prve rei koje je izgovorio Jovan dok je sala, vidno ispranjena od zvaninika, grozniavo razmiljala da li da aplaudira ili apstinira. Oni otvaraju istrage a zatvaraju grobove. Ili obrnuto! Da li su pesme jo uvek ono to se ne sme? Smrt faizmu sloboda narodu! Sa tom se aluzijom zavrila Akademija jer je neko iskljuio struju. I u mraku pomogao Jovanu Jovanu da sam pronae izlaz iz zgrade. Gde su ga ipak saekali neki grubi momci. Gabrijela Fotez je itav dogaaj detaljno ispriala Arsi olaku. U zatvoru. U Gundulievoj ulici. Gde je bio, kao to se zna, zatvoren. to je bilo veoma blizu mesta dogaanja. Arsenov komentar je imao oblik pitanja: Zato je trage dija ukinuta pre nego to je obmana odredila cilj? Gabrijela, iako frizerka, nije bila u stanju da mu da trenutni odgovor. Jedino je uspela da pomisli. Zapravo da se upita: ta bi tek olak rekao da je nekim sluajem imao znaajnije mesto u tim ranim bekerekim neurozama? Biti Romeo i nije neto posebno. Miroslav Vladimir je, kao i sedamdesetih, na toj izneverenoj reprizi 93

Avangarde bio prisutan. Kao svedok memorijalnom programu iji su pravi akteri bili daleko. U bifeu ili na groblju. Vojislav Bruji je uputio pozdravni telegram ovom skupu. Ne kao protagonista, ali ni kao epizodista. Zapravo kao sledea rtva novih komunista koji e i sami uskoro biti rtvovani. Moda, ipak, kao budui veliki mistifikator.

Iz romana ''VALTER BENJAMIN U MEUGRADSKOM AUTOBUSU''

''SVEANOST U POVODU GODINJICE RANIH RADOVA

Proslava kao parodija: Dom kulture kod Malog mosta. Bekerek. 1983. Dilemu, da li su rokeri, konceptualisti i avangardisti odnosno

94

anarhisti bilo je pitanje koje je Arsen olak nameravao maja 1983. da postavi na Sveanoj akademiji u povodu 15 godina od pojave plakete Pamfleti, odnosno 12. godinjice neverovatne alternativne predstave Romeo u ulijeti. Da je tu nameru ostvario, ak i u neprirodnoj atmosferi akademizirane proslave ''Velikog marginalnog'', blagovremenije bi bila uspostavljena veza Vinogradov Parkinson. to bi se povoljno odrazilo na anarhizam, fiziku hemiju i savremenu proznu knjievnost. Jer je dobri Parkinson, naravno, bio hemijski fiziar. Dok je Slavo Basalo, budui nekonvencionalni srpski pisac. Naalost, olak je iz objektivnih razloga bio spreen da prisustvuje ovom vreanju alternative u prisustvu vlasti. Morao je na dosluenje zatvorske kazne zbog nenamernog gaenja izvesnog gospodina Rudnjanina. Ne upoznavi prethodno ni Parkinsona niti Basala. Dok je Vinogradova upoznao prilikom obilaska Univerzitetske biblioteke, to mu je upriliio Vojislav Bruji. Kako , znatno docnije, opet u nekoj prigodi, belei Miladin Begovi Beg, hroniar bekereke andergraund scene, u publici su bili Darga, oka, emba, Neda, Riza, urga, taka, Deja, Cuka, Deger, Muladi. Dodue, sedeli su u dnu sale. Kao to autsajderima i prilii. Kako Beg kae, naj-riba Vanda je dola na pola priredbe. I, naravno, sela u prvi red. Meu zvanice. A svirale su te veeri Omege. Novi direktor Doma, Rista, koji je organizovao ovaj jubilej, nevoljno pristavi da bude kulturan i hrabar, trudio se da scenario priredbe to vie okrene ka zabavi, slutei potencijalnu eksplozivnost i subverzivnost Pamfleta i celokupnog naslea Jorgan sale! Ipak, svedoi Gabrijela Fotez, vee nije moglo da proe bez skandala. Pesnik Jovan Jovan, prvo je recitovao, onda polemisao, potom opet recitovao. Njegov kompanjon Ljuba Moani mu tog puta nije odmagao. ak je i sam recitovao. Ljuba. Jer su organizatori zakljuili da taj Moani nije politiki opasan, ve obina budala koja je svojevremeno samo bila ukras artistiko-anarhistikog incidenta. Marginalac pogodan za novinsku upotrebu zbog svog pijanog stanja, odnosno zanimljivog profesionalnog statusa. Jer, nezaposleni prodavci ribe nisu ba svakidanja pojava! Naime, pre par godina, kada se odigrao jo nepomenuti konceptualni incident: gae nje simbola vlasti, Ljuba Moani se predstavljao kao nezaposleni prodavac ribe. I kao takav bio nekoliko sati zvezda srpske tabloidnosti u zaetku. Like Unfollow Post Share Edit 21 hours ago Dragan Knezevic likes this.

95

beleke o slikarima

AROBAN SVET DANICE MITROVI

Izlobom u Galeriji kod ''Fabrike stanice'' jedno slikarsko ime, do sada poznato i veoma cenjeno samo u okvirima alternativne zrenjaninske likovne scene, svakako e, barem kod ljubitelja slikarstva, dospeti u iu interesovanja. Re je o slikarki, Zrenjaninki, Danici Mitrovi koja se ovim izlaganjem predstavlja kao skoro dovren, svakako sasvim autentian, razliit i samosvojan autor. Njeno slikarstvo, lirsko i poteklo iz 96

minimalizma, oigledno u ekspanziji i sazrevanju, pleni svojom samouve renom odvanou i jednostavnou koja nije jednoznana i povrinska. Zapravo, kod ove slikarke samo jedna stvar nije podlona varijacijama nagoveten i samosovojan kvalitet. Danica Mitrovi je dobar slikar, sve ostalo u njenoj umetni kom ispoljavanju sainjeno je iz niza neoekivanih i razliitih spojeva i preplitaja. Kao prvo, ova slikarka svoj stvaralaki kosmos gradi iz niza mikro situacija. Mrea i mapa njenih intima, lirski treperavih, na slikama malog formata, kao uzimanje uzo raka iz svakodnevnoh ivota, izloena u kontekstu ove postavke neoekivano uspos tavlja nepretenciozan ali autentian duhovni i fenomenoloki svet stvaraoca nesvaki danje otvorenog za svakolike likovne impulse i koloristike senzacije. Nain na koji slikarka opservira svet oko sebe, obian a istovremeno nesvakidane proitan, govo ri o tome da ona poseduje redak talenat direktnog i neposrednovnog komuniciranja sa prirodom, ljudima i ukupnim kontekstom sopstvenog okruenja. Nalazei odgovarajua likovna reenja, intuitivno i promiljeno, u zavisnosti od situacije, teme, inspiracije ili koloristike igre, Danica Mitrovi na svojim najuspelijim slikama, a njih ima vie nego dovoljno, uspostavlja neophodni sinhronitet izme u polazne ideje i umetnike realizacije, odnosno ukupne definicije likovnog doivljaja. U tom procesu materijalizacije ideje ili oseanja, za koje kao da je presudan poetni, neverovatno intuitivan, impuls, jer je i on, siguran sam, autentian, samos vojan i proivljen, ponekad i osenen deijom neposrednou, zapravo sredinje i najvanije mesto trenutka neposredovanog prenoenja likovne senzacije na platno. U tom trenutku suoavanja sa umetnikim inom, ova slikarka takoe pokazuje nes vakidanju sigurnost, prevshodno u tehnici doraenog akvarela, tako da njena vaz duasta magla u kojoj pamti sve predele, predmete i situacije, dobija odgovarajuu i takoe efektnu izmenjenu opredmeenost. Njeni ''zapisi'' iz uspomena i susreta, na platnima bez vika i nepotrebnog, kolorom, crteom, stilizacijom, svetlom, u sus retu sa posmatraem, posebno u galerijskim uslovima mnoine slika, doivljavaju artistiku zavrnu situaciju mogunost bezbrojnih interpretacija, tumaenja. Ali, to je ee, njene slike deluju kao likovna senzacija kojoj nije potrebna nikaakva naknadna interpretacija. Jer slike koje je izloila ovom prilikom naprosto se nude za odgonetanje. Metaforiko, metafiziko, ak i veristiko. Ali i najjednostavnije uivanje u neponovljivosti urbane imaginacije. ''Dnevnik", septembar, 2006. Like Unfollow Post Share Edit about an hour ago Vladimir Agi Aga likes this.

97

slikarke

ROMANTINO SLIKARSTVO POSTMODERNOG VREMENA

Isidora Dunerski
98

Izloba mlade slikarke Isidore Dunerski u Galeriji kod fabrike stanice, sudei po broju i sastavu onih koji su doli na otvaranje ali pre svega kvalitetu i razliitosti izloenih predloaka, predstavlja nesvakidanji drutveni i umetniki dogaaj grada koji zna i za bolja vremena. Naime, ovako sastavljena i koncipirana postavka, sa par slika iz poetne etape, veinom izborom radova iz vremena koje jo traje, i nekoliko artefakata koji nago vetavaju vidnu strukturalnu promenu slikarske for me, ova mlada umetnica, jasno nagovetava smelost i nedogmatizam svog umet nikog izraza. Koji, moda i pre svega, spada u ono to se da nazvati postmodernim sinkretizmom. U pitanju je zapravo simbioza stilova, metoda, znakova, epoha. ak i civilizacijskih odrednica. Radove Isidore Dunerski odlikuje, dakle, s jedne strane visok artizam i vrsta uverenost u pravovaljanost onog to stvara, jedinstven senzi bilitet i rafiniranost u izrazu, i konano opredelenje da se u svakolikim istraivanjima forme, motiva i transpozicije, barem u dogledno vreme ostane u okvirima estetike lepog. Ova slikarka, naime, svojim vizijama sutine ivota i emocije, shodno tome i likovnosti, nastoji da svetu prie sa uglaenije i spiritualnije strane. Kao da jezgru slike, njenoj misli, pamenju, senzibilnosti i integralnosti namerava da se priblii pod platom enske umilnosti i navodne, a ipak spontane, naivnosti. Osobina koje nisu prevashodno, i samo, odlike umetnike prakse, vie je to ivotna filozofija, ali da bi se otkrila estetika i etika, a svakako i senzibilnost, vremena koje zapoinje, uvek i sada i ovde, posle svih prolih modernizama, neophodno je u sopstvenim ulima osetiti kvalitet i kakvou onog u emu ivimo. U emu udeo izvesnog spiritualizma i astralnosti nije nebitan. Ili, rekao bih, vreme u kome Dunerska ive i razlikuju se od protagonista novog primitivizma ili neokonceptualizma koji je opet u fazi eskalacije. Ova slikarka je izlo bu posejala platnima u kojima uporedo traju elementi Asirije, starog Egipta, antike, baroka, ali i peinskog slikarstva. U kontekstu astralnosti, mistike, afrikih i azijskih kultura, Altamire, akva-sveta naeg iskona, tajanstva enske lepote, spremnosti da se poigra sa likovnim ''ikonama'' prolosti ( kao na primer sa Mona Lizom), koketi ranja sa ilustrativnou, korienje raznovrsnih ornamenata i klasinih oznaka sve su to elementii neoptreujue igre Isidorine sa stilovima, smislovima i kompozi cijama vizuelizacije likovnih fenomena koje moderna vremena pokreu na sredokra i izmeu izneverenih kanona i manipulisanog populizma. Na granici znanja i intuicije. Ova slikarka, meutim, uz poznavanje zanata i istorije umetnosti, vie veruje svojim stvaralakim instinktima i raspoloenjima. Iz sfera ulnog ali istovremeno i spiritualnog stiu svi njeni impulsi i inputi. Uz sve rizike pojednostavljanjena, direk tnog imenovanja ili estetike harmoninog i polifoninog, nasuprot (ne)figurativnoj destrukciji ili misaonom konstruk tivizmu treeg milenijuma. Dodajmo izreenom i konstataciju da je ovo slikarstvo definidano i ozrajem neoromantine svetlosti. Slikarkin artistiki put, sudei prema izloenoj postavci, u umetnikom vreme nu, od stilizovane rekonstrukcije peinskog slikarstva, preko podvodnog biljnog i ivotinjskog ornamenta koji klizi u svojevrsni enformel, pa do impozantnih likovnih reminscencija i asocijacija, ak aluzija i citata, do drevnog, istonjaki mistinog, iz ko zna kakvog likovnog naslea, uz izvesne umetnike opasnosti od brzine stilskih i tematskih promena, svojom metafizikom govori jasnoj opredeljenosti mlade umet nice za 99

zaudan ali ne i zaludan boravak u svetu arhetipskih praslika i vanvremenih timunga. Zato, za razliku od vladajueg, hladnog, postmodernizma, njena este tizirana razvojnost deluje iskreno, emotivno i ugodno.

SLIKARSTVO U ZRENJANINU 13.

TIVADAR VANJEK lakoa zaboravljanja

100

I zaista nije u ovom momentu najvanije da li je samo Vanjekov legat trenutno u stanju izvesne zanemarenosti. Vanije od toga je pitanje, zapravo odgovor na nje ga, umemo li mi, dananji graani, u ime buduih, da zatitimo i s dostojanstvom predamo memoriji potonjih vremena, vrednosti koje nam je prolost, ona daleka i ona jueranja, poverila. Jer ovoga puta i jeste i nije re samo o slikaru Tivadaru Vanjeku. Pitanje zapravo glasi, da i e i on morati da saeka onoliko koliko je to istr peo Manojlovi, da ga svest i savest grada stave na ono mesto na koje ga je sopst vena umetnost, trajno i neizbrisivo uokvirena u svet otuenog banatskog "izgublje nog vremena", davno postavila a naoj etici i estetici ostavila na polzu. Naravno, uvodna reenica ovog zapisa je samo retorski neutralna, jer i taj legat, a jo vie nae ukupno bavljenje stvarnim meaima trajanja na ovim horizon talama, odraava ukupnost spremnosti i upornosti da u odnosu prema ovom znaajnom slikaru bliske nam prolosti obezbedimo, ne mesto koje on zasluuje, jer ga on ve ima u sveukupnom civilizacijskom bilansu veka koji istie, naalost skoro na isti nain onako kako je i poeo, ve sopstvenu poziciju i time utvrdimo koliko smo u stanju da izbegnemo zamke brzog zaborava. Gospodstveni, ne toliko poreklom koliko gestom i manirom, to je znatno i vanije, slikar Tivadar Vanjek je i roen skoro na samom poetku ovog dvadesetogveka (1910. godine), ali njegov bronzani odlivak u Aleji velikana, u Karaorevom parku, nikako ne znai da smo u ovom gradu uinili dovoljno na izuavanju njegovog impo zantnog likovnog opusa, na produenom trajanju njegove stvaralake magije, na edukaciji sve brojnijih likovnih umetnika u Zrenjaninu i nove umetnike publike, od nosno na institucionalnom uvoenju njegovog dela u sistem vrednosti na kojima ovaj grad poiva. Ima u odnosu svake varoi, kaem namerno varoi jer ne bih hteo da upotrebim nelagodan izraz "palanka", kojim je svojevremeno Radomir Konstantinovi maes tetino i hirurki precizno dijagnosticirao opte mesto naih preovlaujuih menta liteta, mnogo atavistikog i negatorskog u procenjivanju znaajnih ljudi koje je mno ina imala priliku da posmatra iz neposredne blizine. I po pravilu, u "palanakoj" generacijskoj svesti ostaju marginalne i nebitne injenice ili fame. Tako je bilo i sa Manojloviem i inima koji nisu na vreme uspeli da se udalje od prokletstva line pre poznatljivosti. Otmeni Tivadar Vanjek je moda i za ivota za neke sugraane prvo bio fotograf pa tek onda slikar. Oni verovatno nisu ni stigli da razmiljaju o njemu kao znaajnom i autentinom umetniku ove polifone i srednjvropske Panonije. I njima i nije ni zameriti, svako i onako dosee dokle ga pogled i mata mogu odvesti. Kritika, likovna i kulturoloka, prava publika, galeristi i obini ljubitelji skikarstva, svako od njih na svoj nain, odali su poast njegovom specifinom, osobenom i dobrom slikarstvu. U mnogim kolekcijama ive njegova platna, po novinama i aso pisima, dodue poutelim, postoje kritiki, bigrafski i publicistiki tekstovi o njegovom opusu. Osnovan je i legat njegovih izabranih dela, sa poetka ovog zapisa. Na ovom e se mestu, moda, neko, s pravom i nestpljenjem, upitati, u emu je onda problem? emu ovoliko autorovo insistiranje? Odgovor glasi: ovaj slikar ogrom nog dara, koji moda i do kraja, sticajem raznih 101

okolnosti, nije ni realizovan, na i jim je prizorima, u gami svetla koje nestaje, sva prefinjenost, pomalo geometrijska, ravniarskog sveta, preslica, zabata, pendera, i ljudi koji su prisutni svojom odsut nou, eka neku svoju rekapitulaciju, sintezu, retrospektivu. I nagradu, moda, koja bi se pod njegovim imenom dodeljivala likovnim umetnicima koji fenomenu ravnice prilaze kao trajnijem izazovu. Na to nas obavezuju, ne samo onih dvesto tinak slika koje je Vanjek zavetavo Zrenjaninu, ve potreba da u idui vek uemo sa manje nedovrenih kapitalnih poslova. Like Unfollow Post Share Edit November 18, 2011 Mirjana Drazic Palinkas, Rodika Cebzan, ivica Brusin and 5 others like this.

PISANJE ZABORAVA 11.

ISTORIJA SLIKARSTVA U ZRENJANINU

102

Uz sve promene, stilske i interstrukturalne, ukljuujui i one tehnoloke, imajui u vidu umetnike faze i etape, kojih je u decenijama slikarske avanture Radie Lucia (1941) bilo dosta, kao njegova umetnika konstanta opstaje njegovo shvatanje sli karstva, i umetnosti uopte, kao uzviene delatnosti kojoj se predaje bez ostatka i uzmicanja. On to ini tiho, predano ali uporno i sa jasno izraenom uzlaznom lini jom. Krajem osamdsetih godina, o emu svedoi i veliki znalac ukupnog Lucievog opusa, slikar i pedagog Jovan Rakidi, on zapoinje svoj rad ispisom iz enterijera flamanskih i holandskih majstora, ova se faza uslovno moe nazvati rembrantov skom. U narednom periodu njegovog umetnikog sazrevanja uoavaju se dva ele menta oblikovno-sadrajne konstelacije. Lucia, naime, jedno vreme opsedaju fe nomeni, i na planu ideje ali i specifine forme, svemira, kosmonautike, na optem i aktuelnom planu ovekovog odvajanja od matine planete. Taj astronautiki bora vak ovekov "u samom nebu", prostoru do tada naseljenom samo boanstvenom izmaglicom, oigledno fascinira Radiu Lucia, ne samo kao neobina likovna tema jer na platnima leonovanja moe se nazreti i osobena metafizika stvarnog. S tim je u vezi i njegova interaktivna veza sa fenomenom fotografije, iji postulati postaju trajniji deo njegove likovne doktrine. U fazi kad crte i portret egzistiraju kao dominanta njegovog umetnikog dejs tvovanja, fotografija i dalje egzistira kao praslika njegovih motiva ali s tendencijom simultanog zatiranja. Njegova slika se ispunjava vazduhom, strukture se razmek avaju, vreme uplovljava u meuprostore kolora i linije. Od ranije projektovane, venost i temporalnost, meutim, i ovde egzistirju. U aktuelnoj fazi njegova platna, u ipak jedinstvenom rukopisu, laviraju u razmaku od stilizovanih folklornih oznaka, diskretnih i nedominantih, do prefinjene postmoder nistike citatnosti u serijalu eks presivnih portreta. U to vreme kao da kod Lucia zapoinje i izraeniji upliv duhovno sti odnosno religiozne simbolike. Slikar i pozorini scenograf Viorel Flora (1952) nesvakidanje komuncira sa mo dernim vremenima: on po pravilu sliku zapoinje skoro virtuozno 103

izvedenim citatom starih majstora, naroito renesansnih, nemakih ili flamanskih. Koristei se smelim i vetim unoenjem sekvenci iz drugih vremena i semantikih struktura, metodom montae produbljenih atrakcija, Flora na svojim platnima uspostavlja novu slikarsku stvarnost u kojoj skoro ravnopravno pulsira naslee, mata i dananji ivot. Kreui se otrom ivicom paradoksa, on vetinom izvoenja, unutar vanvremenskih stanja, gradi svoje virtuelne matarije. Uvodei svoj svet u prostore fantastike ovaj slikar i dalje ostaje majstor detalja koji imaju u sebi nadrealnu dramatiku. Slikarstvo Radovana ivankia (1953), sada ve potpuno realizovano i konzisten tno, prvobitno je polazilo od prirode kao podsticaja i inicijalnog znaka, potom se vizuelno i misaono transponovalo ka apstraktnoj likovnoj arabeski. Dramatika njego vih platana ogledala se u dinamikom procesu gotovo polokovskog automatizma i estokom koloristikom tragu. Docnije, u ivankievu se sliku defnitivno naseljava pejsa, pun ptikog senzibiliteta, i neim to bi se moglo nazvati zapamenom prirodom u prostoru. Nebo, skoro od monolita izgraeno, i ume topola, postrojene i zaleene, u jednoj gami prozukle svetlosti sveopte jeseni, plastinou skrame ko ja ih osvaja i stapa, kao da nagovetavaju buduu transformaciju ovog ekpresivnog pejsaiste u figuralistu metaforinije ikonografije, neega to bi se moglo nazvati stanjem prizora pre nego to zaroni u postenformelovsku magmu. Like Unfollow Post Share Edit November 13, 2011 Aleksa Pusic and Aleksandra Hajdin like this.

104

PISANJE ZABORAVA

SLIKARSTVO U ZRENJANINU

Slikarstvo Rudolfa Brkia (1940), formirano i utemeljeno u jednoj drugoj razliitoj mentalno-artistikoj sredini (Zagreb i slikarskoj radionici Krste Hegeduia), utemeljeno je na filozofiji otuenosti koja uostalom jeste i karakeristika zapadno-evropskog intelektualca dvadesetog veka. Ono se javlja kao dragocena razliitost koju nismo uvek umeli da prepoznamo. Brki, u svojoj prvoj deceniji boravka i rada u ovoj sredini, ostaje dosledan slikarskom konceptu koji poiva na kompozicionom principu unoenja predmeta, neke probrane realnosti, u prostor obojen zebnjom i namrtenom ravnodunou. Iz tog konteksta jasno se izdvaja melanholija, strah i neizvesnost. Kao da nad platnima iz tih godina lebdi izmaglica negativne mefizike. Psiholoki prostor koji se uspostavlja u dubini Brkievih slika jasno je definisan nes pokojem. Statini, realistiki precizno islikani prizori, hladan kolorit, zaustavljenost vremena, po liniji paradoksa, neodoljivo smeta nastalo likovno delou imaginirni nadrealistiki prosede. Pored Brkievog likovnog temperamenta, u ovoj njegovoj sli karskoj fazi oigledni su i snani uticaji filozofskog i umetnikog naslea nemakih simbolista i nordijskih mislilaca. U godina bliim dananjem vremenu, Rudolf Brki se kree ka novim likovnim istra ivanjima. Potez mu postaje plastiniji, tehnika bliska starim majstorima a kolorit topliji i prozraniji. U slici i dalje ostaje nostalgija kao nosee oseanje ali se umes to otuenosti javlja neto nalik zaaranosti. Njegova slika postaje prepoznatljiva po prefinjenom meanju svetla i karakteristinog smeeg kolorita. Lagani geome tri zam, slino prepoznat kod Vanjeka, takoe postaje neizbena znaajka ovog dobrog slikara koji, u relativnoj senci, ve decenijama daje znaajan obol zrenjaninskoj likovnoj sceni. Ljubomir Kokotovi (1936), grafiar i crta najplemenitijeg kova, postigao 105

je izu zetnu svetsku slavu jednog trenutka da bi se potom, sopstvenom voljom skoro uga sio. Inae, Fakultet likovnih umetnosti zavrio je u Beogradu 1962. godine. Na istom fakultetu je i magistrirao. Specijalizirao grafiku u Briselu, na Visokoj koli arhitektu re i vizuelnih umetnosti u klasi profesora Gustava Marula. iveo i stvarao u Francu skoj, Engleskoj, Belgiji, Holandiji i Italiji u kojoj je saraivao sa Pjer orom Spalacijem. Imao oko osamdeset samostalnih i kolektivnih izlobi u zemlji i inostranstvu. Va nije nagrade: Sasoferato (Italija), nagrada za grafiku Premio Europa, 1973. Fre chen (Nemaka) nagrada na meunarodnom bijenalu grafike, 1974. Klivlend (Eng leska), nagrada na etvrtom i Sedmom internacionalnom bijenalu crtea. San Fran cisko (SAD), nagrada na Svetskoj izlobi grafike, 1977. Seul (Koreja), priznanje na Treoj internacionalnoj izlobi minijatura. Predmeti na njegovim grafikama, kao por treti ljudi sa psiholoko-literarnim predtekstom, predstavljaju malog oveka ili gru pacije okupljene u hrpe i haotine skupove, nastale iz oseaja nesigurnosti. Na tim se grafikama uspostavlja fina atmosfera muzike strukture, tiskanje koje ne po tuje pristojnost, misao o sudbini oveka u grupi, samoa naputenih stvari - to su legende ili fantazme, grafike, akribine ali i sudbinske ovog likovnog umetnika sa gorelog u jeku sopstvenog trajanja. Likovne stvaraoce Milana Solarova, Miu Berbakova (1936), eni Rackov i Tibo ra Bencea, skoro sve pojedinane odlike razdvajaju i ine razliitim, osim jedne - slikarska praksa im nije bila jedina i kontinuirana sudbina. Profesor istorije umet nosti, Solarova, prvo gimnazijski, naravno u Lerikovoj gimnaziji, zatim na novosad skoj Likovnoj akademiji, vrstan tuma najkontroverznijih likovnih ptika savre menika, sopstveno je slikarsko delovanje dugo vremena drao na nivou pasije. Tek u poznijim godinama, njegov crte apstraknog zvuka i pojedini akvareli skreu pa nju publike i kritike, ali i tada kao uzgredna delatnost znaajnog pedagoga, kritiara i istoriara umetnosti. Arhitekti po obrazovanju i ivotnoj praksi, Milorada Mia Berbakov i Tibor Bence, bave se slikarstvom kao pauzom u svojim osnovnim delatnostima. Berbakov sa vie strasti i bmije, Bence studiozno ali premalo. I slikarstvo eni Rackov, osobene dekorativnosti i umilnosti ostaje u senci scenografije i primenjene umetnosti, koje joj troe preteniji deo stvaralake imaginacije. Nekako bono, ili popreno deluje lokalna vezanost ili indirektno prisustvo u gradu, ono koje se najvie manifestuje odsustvom, Duka Vijatova, slikara, Jovice Rakidia, profesora, pedagoga i likovnog umetnika koji je uticao znatno na nekolike zrenjaninske likovnjake, i vrhunskog keramiara Bore Dedia, ija se reputacija i sazrevanje odigrava uglavnom u evropskim prostorima. Pria o njihovom duhovnom odsustvu, ili nedovoljnom prisustvu, iz zrenjaninskog intelektualnog miljea deo je tragikomine posleratne prakse politiko-institucionalne amnezije ovog grada. Naravno, i naalost, ta palanaka animoznost prema onima koji su uspeli na drugom mes tu, ne postoji samo kod likovne umetnosti. Ona je opta i provincijalno tvrdokorna. Like Unfollow Post Share Edit November 12, 2011 ivica Brusin likes this.

106

Janko Laco Vrlo interesantno! November 13, 2011 at 12:21am Like

pisanje zaborava

slikarstvo u Zrenjaninu 9

Pavle Radovanovi (1923-1981), roen je u Zrenjaninu, Akademiju likovnih umetnosti zavrio je u Beogradu a postdiplomske studije u klasi prof. Sretena Stoja novia na istoj koli. Bavio se potretskom skulpturom, spomenikom arhitekturom kao skulturom intimnog karaktera, crteom i akvarelom. Izlagao je u zemlji i inost ranstvu a za rodni grad je bio vezan izmeu ostalog i boravcima u Eanskoj likovnoj koloniji a prisutan je svojim potretnim skulpturama u Aleji velikana (sa bistama Toe Jovanovia i Konstantina Danila). Takoe istaknuti vajar, Aleksandar Zarin (1923), roen je u Srpskoj Crnji a dobar deo mladosti i detinjstva proveo je u Petrovgradu (Zrenjaninu). Kao i Radovanovi, diplomirao je Akademiju u Beogradu a postdiplomske studije takoe je zavrio kod Sretena Stojanovia. Naroito se istakao u spomenikoj skulpturi (vei broj ekspo nata postoji i u Zrenjaninu). Bio je profesor Akademije a u radu Eanske kolonije ima veoma znaajno mesto. ivojin Turinski je roen 1935. godine u Zrenjaninu. Zavrio Slikarski odsek na Akademiji (danas Fakultet) za likovne umetnosti u Beogradu 1960. a

107

neto kasnije i poslediplomske studije. Imao preko deset samostalnih izlobi i brojne kolektivne izlobe u zemlji i inostranstvu. Dugi niz godina se bavio likovnom kritikom i eseji stikom. Na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu bio profesor za predmet slikarska tehnologija a kasnije redovni profesor slikarstva. Moe se rei da je celo kupno stvaralatvo Turinskog podeljeno izmeu slikarstva i pisane rei, a nije jed nostavno proceniti da li i koliko Turinski-slikar duguje Turinskom-kritiaru, ili je mogui red dugovanja obrnut. Jedino to je sigurno, kada je na grad u pitanju, da ni slikar ni grad nisu pronali dovoljno motiva i naina da ostvare intenzivniju i sadr ajniju saradnju. Mnogostruko nadaren, likovni i pozorini esejista, pomalo pesnik, scenograf, ured nik u asopisu 'Ulaznica'', kulturni poslenik ukljuen u mnotvo zrenjaninskih kultur nih zbivanja, dugogodinji upravnik Savremene galerije, grafiki, likovni i tehniki urednik mnogobrojnih knjiga, i najvanije izuzetno nadareni i autentian likovni umet nik, Zdravko Mandi (1935), vie decenija deluje u Zrenjaninu kao jedan od najznaajnijih savremenika. Poto e u kontekstu knjige kao celine biti vie rei o mnogostrukosti njegovog likovnog i ukupnog umetnikog delovanja, u ovom uvodu u gradsku likovnu tradiciju i savremenost beleimo ovoliko: Zdravko Mandi je spe cifian izdanak moderne umetnike svesti. On likovni jezik tretira kao primenjenu sintaksu slikovnog fenomena. Njegovo je slikarstvo figurativno i ne moe se posma trati izvan konteksta postojee ivotne stvarnosti, meutim ono ima jedan poseban smisaoni iskaz: Mandieve slike deluju zapravo kao uzbudljiva personalna meta fizika. On na svakoj svojoj autentinoj slici iskorauje iz realiteta, iz oblika koje pre poznajemo i pamtimo, on neprimetno ali konsekventno prelazi u treu dimenziju, koja je i zvuk, i miris i boja koju samo u seanju moemo da prepoznamo i imenu jemo. Mandieva slika nosi u sebi jedinstvo suprotnosti: dovrena je u realizaciji a istovremeno otvorena u konceptualnoj kontinuirnosti. Blizak je savremenim pejsa istima a istovremeno duboko u avanturi osmiljenog postmodernizma, jer njegova slika ima ikonografski beleg vidljivog koje se u treptaju preseljava u nevidljivo. Njegov romantiarski pejsa, i svetlost koja iz njega ide posmatrau u susret, u dihotomijskom zagrljaju je sa ne tako dalekom apstraktnom igrom praelemenata. Vladimir Rebezov (1921-2003) je svoj umetniki vek uglavnom poklonio pozoritu odnosno scenografiji. U tome je bio velik i cenjen. Da je, ipak, po svojoj unutranjoj vokaciji, slikar vidi se i na njegovim islikanim scenografijama - po eleganciji izvo enja i naglaenim likovnim, a ne, na primer, arhitektonskim, reenjima scenskih povrina. Meutim, nikako se ne sme zanemariti i njegovo isto slikarstvo, skoro u potpunosti okrenuto akvarelu . Motivi sa omiljene mu reke, Tise, ispunjavaju taj lazurni svet njegovog slikarstva spontanou kojom njegova etkica mea vazduh i vodu, prenosei istovremeno i enormnu energiju ovog zaljubljenika u reke i brodove. Like Unfollow Post Share Edit November 11, 2011 Vesna Vukajlovi and Mirjana Drazic Palinkas like this.

108

Novi Sad, novembra 2011. 7 3 , , , , , ,

, . . , , , , , , , , , , , . . , , , , , , , , , 109

, . , , , , . , , , . , . , , . . - . . . , , , , . , , , , . , , . , , , , , . , : , , , . . , , . . , , !?

110

PISANJE ZABORAVA

SLIKARSTVO U ZRENJANINU 8

Posleratni korpus bekereko-petrovgradsko-zrenjaninskih istaknutih slikara predvodi, logino,Tivadar Vanjek, koji jo u meuratnom periodu, pod znatnim uticajem Jozefa Varkonjija, zapoinje upeatljivu karijeru, prvo u duhu akademskog realizma, da bi potom usledila dua faza izrazito impresionistike orijentacije. Odli kuju ga vazduaste i iste boje, nanoene na platno sitnim potezima, slike su mu is punjene rasprsnutom svetlou, meke i u delikatnoj ravnotei oblika i kolorita. Ne kako, na samom izlasku iz mladosti, njegova se leprava paleta preobraa u oporiju ekspresionistiku, tmurniju i melanholinu slikovnost. Zgunjava se materija, forma polako zatvara, kolorit gasne, i lagano ali i neumitno u njegovu slikarsku metafiziku uvlae se i sve vidljiviji elementi konstruktivizma. To su bili nagovetaji njegove zre le i konane slikarske vizure. U vidokrug njegovIh interesovanja, skoro istovremeno sa Vozareviem i Vujaklijom, u njegove slike uplivavaju elementi tradicionalne folk lorne umetnosti, Banata, duh i dah ravniarskog podneblja, dok se u stvaralakom procesu moe primetiti okretanje decentnosti crtea koji se opredmeuje na plat nima u geometrijskoj dihotomiji. Od tada, svet Tivadara Vanjeka poiva na neuo bi ajenom spoju prividne ljupkosti, naivnosti i dekorativnosti, s jedne strane, i misti ne, zagonetne i intrigantne metafizike koja proviruje iza umrtvljenog i vanvremenog vojvoanskog enterijera. Za njega karakteristine kapije uvode nas, u sumranim timunzima, u prostore bez ljudi, bez pokreta, stanja iste ezoterije zvuka koji se ne uje, boje koja zamire, oblika koji samo to nije iskoraio iz svoje primarne predis tinacije. Zreli Vanjek, preciznou svojih ikonografskih znakova, minucioznou rea lizacije, briljivim odabirom rekvizitarijuma koji izvlai iz bive stvarnosti, slojevima naizgled dovrene

111

tmurne palete, svakako da zahteva nova izlaganja, drugaija proitavanja kao i komparativnu analizu. Uz ime slikara Jovana Janieka, inae i dugogodinjeg pedagoga, zaboravljenog i nedovoljno priznatog umetnika, kao da se najprikladnije moe dodati epitet - prok letog. Ako sudbina moe tako neto da iskonstruie, onda je u njegovom sluaju to i uinila. Jedino, kada je Janiek u pitanju, znamo i njena janusovska oblija. Jedno se zove aktuelna, postrevolucionarna i provincijalna politika. Drugo je, naalost, izvi ralo iz njega samog, i zove se, najblae reeno - neprilagoenost. Naravno, nije to nikakva njegova mana, ali usud jeste. Janiek je diplomirao u klasi Nedeljka Gvoz denovia. 1954. je meu osnivaima grupe "Sedmorica", kasnije preimenovana u "Banatska", u kojoj je bilo 33 slikara i 5 vajara, izmeu ostalih Ivan Radovi, Vasa Pomoriac, Ivan Tabakovi, Zoran Petrovi, Aleksandra Zarin. Do 1963. je izlagao u okviru saziva Eanske kolonije, a od te godine prestaje ne samo da izlae ve i da slika. U sukobu sa recidivima socrealistikog poimanja umetnosti, u svom gradu, disonantan u filosofiji i konceptu sa preovlaujuim likovnim a naroito drutvenim okruenjem, lian, samosvojan, osetljiv i - neprilagoen, on na negaciju i arogan ciju, bilo iz kog dela establimenta, ili politike peine, dolazila, kao zagovornik nefiguraleralne figuralnosti, (jer kod njega od predela i spoljanosti ostaju samo sintetizovani znaci i putokazi ka dubljem i bitnijem sloju pojavnosti), odgovara uta njem koje traje skoro itav ivotni i umetniki vek. U nemilosti kod vlasti, uglavnom kao posledicom intrige i policiskih spekulacija, nespreman na kompromise, ovaj elegantni, markantni ovek - pomalo i zaljubljen u poziciju "ukletog slikara", znalac istorije umetnosti, filozofije, knjievnosti, muzike, likovni uitelj jednom Radomiru Reljiu, Vijatovu, Turinskom, ivi provincijski ivot kao srednjokolski profesor, lege nda i duh senke velikog slikara. Postoji u gradu kao fama, veita avangarda i likovna opozicija. Pristalica analitikog i refleksivnog slikarstva, izvanredan crta, neaka demski orijentisani kolorista, Jovan Janiek je naprosto nestao u dubinama ili, mo da je tanije rei, u pliacima palanakog vremena. Kada je, decenijama kasnije, pristao da izloi svoje slike, magistralni put, ak i zrenjaninskog slikarstava, ve je otiao predaleko da bi povrni posmatrai, onog to je Janieka svojevremeno svrstalo u red artistikih anfanteribla, mogli da shvate i sa odgovarajuim respektom retroaktivno vrednuju. Ali, takva je najee sudbina velikih talenata s pogrenim tajmingom. Like Unfollow Post Share Edit November 9, 2011 Gizella Budai and Aleksandra Hajdin like this.

112

PISANJE ZABORAVA

SLIKARSTVO U ZRENJANINU 7
Delovanjem Kolonije, njenim likovnim, intelektualnim i mentalnim zraenjem, jer da nije re o preterivanju svedoe boravci i dela jednog Alekse elebonovia, Sto jana elia, Lazara Vujaklije, Ivana Tabakovia, Miloa Gvozdenovia, Jovana Bije lia, Milana Konjovia i inih, kao i brojnih bijenalnih, tematskih i samostalnih izlobi, u okvirima Kolonije ili Savremene galerije, likovni i kulturni horizont ovog grada dri kontinuitet sa velikim umetnicima sopstvene prolosti. Nema dodue u gradu novog Kons tantina Danila ili Aleksandra Sekulia, ni Uroa Predia, ali gustina dogaanja, raznovrsnost koncepata, mnotvo akademski obrazovnih slikara, jedan broj afir misanih savremenika, dobro udruenje likovnih i primenjenih umetnika, i konano stabilna i ambiciozna insitucija kao to je Savremena galerija, govore o neprekinutoj emisiji likovnih sadr\ahai ovog podneblja. Savremena galerija Umetnike kolonije, nesumljivo je jedan od generatora likovne prakse u gradu. Yna;ajan je i znaaj njenih dosadanjih upravnika: Tivadar Vanjeka, Zdravka Mandia, Dragana uka i Radovana ivankia. U animiranju zrenjaninskih slikara njena je uloga nemerljiva. Naravno, kada valja procenjivati indi vidualne uinke zrenjaninskih likovnih umetnika moraju se primeniti sasvim druga, vaninstitucionalna merila koja se svode na ona estetetika kao i na faktor vremena koji esto ume da poremeti privremeno etablirane veliine. No, pre skiciranja per 113

sonalizovane mape posleratnog zrenjaninskog likovnog uinka, valjalo bi se podsetiti koje su se najbitnije likovne manifestacije, izlobe, retrospektive, selekcije i multi medijalni projekti dogaali u naem gradu od ezdesetih godina pa do danas. Posle prve dve izlobe Kolonije, 1958. beleimo "Izlobu skulpture u slobodnom prostoru" sa R. Graovcem, M. Vukoviem, A. Zarinim, J. Soldatoviem, J. Kratho vilom. 1974. zrenjaninska publika imala je priliku da vidi postavku "Pejsa u savre menoj umetnosti Jugoslavije ", dok je 1975. likovni kritiar ore Jovi postavio izlobu "Posle trideset godina", kao uspomenu na izlobu odranu septembra 1945. u tadanjem Petrovgradu. Izmeu ostalog bila su izloena i de la Paje Jovanovia, Uroa Predia, Ivana Radovia, Stojana Trumia, Milana Kerca.... 1976. je postavka "Dvadeset godina umetni ke kolonije Eka" po izboru ora Jovia i Lazara Trifuno via, dok izloba iz 1978. nosi naslov "Tendencije u figuraciji", sa Milanom Blanu om, Kostom Bunuevcem i drugima. 1982. se prireuje Zrenjaninsko bijenale Ju goslovenske likovne umetnosti "Predeo kao povod, prostor kao ishodite". 1987. godina donosi "Odiseju pejsaa, predeo u posleratnom jugoslovenskom slikarstvu", u izboru Irine Suboti, u kojem se raspon umetnika kretae od Konjovia do Safeta Zeca. 1989. godina obeleena je sa dve impresivne umetnike manifes tacije: dela iz fonda UK Eka predstavljena su na izlobi "Balkan, zona prijateljstva meu narodima", dok se u autorskom izboru Jee Denegrija otvara tematsko-kon ceptualna postavka "Slike prostora - prostor slike". 1991. u Zrenjaninu je "Prvo bijenale akvarela podunavskih zemalja", a 1992. "Prvo bijenale akvarela Jugosla vije". Iz sezone 2003. izdvajamo "Vienje slike Manojlovia" izloba likovnih rado va o kojima je pisao Manojlovi". Iz ovog veoma selektivnog i restriktivnog protravanja kroz sezone likovnih dece nija u gradu, u kojima su po pravilu selektovani i zrenjaninski likovnjaci, uzimajui u obzir i mnogobrojne zajednike i samostalne izlobe manjeg formata, jasno je da su i zrenjaninski slikari delovali u veoma prestinom i inspirativnom umetnikom kontekstu. Like Unfollow Post Share Edit November 8, 2011 Slaana Kilibarda likes this. Janko Laco Izvanredan prikaz.Tako si mnogo rekao u tako malo teksta. Bravo! ovember 13, 2011 at 12:20am Like

114

Zoran Slavic ZA PONEDELJAK 7. NOVEMBAR 2011

115

pisanje zaborava

SLIKARSTVO U ZRENJANINU 6

LIKOVNA UMETNOST POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA 16. septembra 1945. odrana je prva posleratna likovna izloba u tadanjem Pet rovgradu. Ubrzo se formira i "Zrenjaninska grupa", sastavljena uglavnom od diplo maca likovne akademije u Beogradu. Grupi su pripadali: Mirjana ipo, Mirjana Ni koli, Jovan Janiek (1926-2000), Tivadar Vanjek, Fajfer Karolj i Sabo B. er (1920-1963). Poto je okupaciju proveo u rodnom Modou (Jai Tomiu), znaajni slikar generacije slikara koji su se afirmisali neposredno posle prvog svetskog rata, Vasa Pomoriac (1893-1961), posle boravka u Minhenu i Parizu, ve kao afirmisani slikar, poznat kao umetnik vrstog konstruktivistikog i nekoloristikog stila, 1944/5 izvesno vreme provodi u Petrovgradu. Obavljajui dunost upravnika Gradskog mu zeja, svojim evropejskim i akademskim manirima i slikarskim autoritetom uneo je u ovu sredinu neophodne podsticaje i izazove. U Muzeju pokree i slikarsku kolu u emu mu pomae i ve afirmisani ekspresionistiki pejsaista Stojan Trumi, koji

116

takoe jedno vreme radi u Petrovgradu. Narastajui likovni ivot, i evidentno razumevanje tadanjih vlasti, doveli su do formiranja Likovne kolonije u bivem grofovskom dvorcu u Eki (1956) ime je ost varen skoro vekovni san slikara ovog regiona da razmenjujui iskustva, jedan pored drugog, u atmosferi umetnike koncentracije stvaraju dela koja e potom na kolek tivnoj izlobi ponuditi na uvidi publici i kritici. Valja zabeleiti neka od imena koja su se pojavila na spisku uesnika u radu prvog eanskog likovnog okupljanja. To su bili: Milan Konjovi, Lazar Vujaklija, Aleksandar Lukovi, Boko Petrovi, Nikola Gra hovac, Slobodan Bogojevi, Zoran Petrovi, Dragoslav Stojanovi-Sip, Jovan Solda tovi, Milivoj Nikolajevi... imena koja i dan danas jesu vrh nae moderne likovne istorije. Od domaih slikara u radu Kolonije uestvovali su Tivadar Vanjek, Jovan Janiek, Sabo er. Ve sledeih godina izuzetan umetniki potencijal velikih slikara i vajara koji se okupljaju u Eki, entuzijazam zrenjaninskih uesnika i aktera, mno tvo prateih manifestacija, dovode 1958. godine do stvaranja ''Savremene Galerije Umetnike kolonije'' koja e do dananjih dana egzistirati kao stoer likovnog ivota u gradu. Na elo ove dragocene institucije dolazi slikar Tivadar Vanjek ijim e upornim i tihim radom ''Savremena galerija'' obezbediti trajanje i kohezivnost toliko neop hodnu kada su u pitanju takve individualnosti, koje su dolazile u Koloniju ili stvarali likovni ivot Zrenjanina. Smenjuju se godinje izlobe, tematski sazivi, otkupljuju se slike, dodeljuju nagrade. Slikarima se pridruuju i grafiari, u koloniji borave i knji evnici. Iz godine u godinu Eanska kolonija postaje sve prestinija, u Vojvodini, Sr biji i Jugoslaviji. Skoro da ne postoji znaajnije ime iz likovnog sveta, u periodu od dve decenije koje nije boravilo u ovoj koloniji ili bilo prisustno na izlobama u or ganizaciji Eanke kolonije odnosno Savremene galerije. Docnije, bujanjem slinih likovnih Kolonija, ekonomskim i kulturolokim pomeranjima, uloga Eanske kolonije, razumljivo, se svodi na moguu meru ali, i dan danas, njen fond i renome predsta vljaju neospornu i respektabilnu, ne samo likovnu, injenicu. Za aliti je, moda, to nikada nije do kraja realizovana ideja da se u Eki, godinje, radno, po projektima, samostalnim ili grupnim, okupljaju slikari, muziari, pisci, glumci, to bi bio logian nastavak delovanja jednog Konstantina Danila, pa To dora Manojlovia, Toe Jovanovia pa i mladog Franca Lista koji je svoj prvi javni kon cert odrao ba u eanskom dvorcu poetkom devetnaestog veka. Like Unfollow Post Share Edit November 6, 2011 ivica Brusin likes this.

117

putopis: MAARSKA Peuj ( 2): olnai keramika

KERAMIKA KOJA JE UKRASILA EVROPU Kada se liftom uspenjete na TV toranj u centru Peuja, iz ptiije perspektive moete sagledati sve udesnosti ovog grada od oko 150.000 stanovnika, ali i jo po neto to peaei kroz vrevu i istorijsko-turistiki itinerer moda ne bi primetili. To su: velelepna uma na obroncima Meeka, veliko i pretee ''drelo'' naputenog rud nika iglja u daljini, zatim i najviu nenastanjenu zgradu na svetu ( nalazi se u ''Gi nisu'') sazidanu 1979. koju je Univerzitet otkupio od grada za jednu forintu, u pustoj elji da je pretvori u studentski dom, i konano fabrika u kojoj se proizvodi prestina ''olnai keramika''.

118

Pria o ''olnai keramici'' je u najmanju ruku srednjoevropska tema jer skoro da nema znaajnijeg grada u ovom delu sveta u kome neto nije pokriveno crepom ovog proizvoaa, ili poploano kockom iz istog izvora, ili oblepljenjo ploicama nas talim u halama ove maarskog umetnikograevinarske kompanije. I u kuama, otmenijim do mainstvima ve decenijama je prestino imati keramiarske i porcel an proizvode sa igom ''olnai''. U ovom delu Evrope, dakle, skoro svi znaju za kva litet i marku ''olnai'', meutim broj onih koji bi mogli tano da lociraju Peuj kao mesto gde nastaju ovi kvalitetni, izvikani i dosta skupi, ali i nezamenjivi proizvodi znatno je manji. Kada sam se spremao da obiem Peuj, keramiarske proizvode ove uvene fabrike ve sam imao prilike da vidim na nekoliko mesta u rodnom Zrenjanjinu ( u panija, ulica pored nje...) dok u Subotica i Pali obiluju crepom, kockama, zidnim ploicama, impozantnom vazom, sa utisnutim znakom '' olnai''. U nekoj subotikoj monografiji, takoe, proitao sam podatak kako su se 1969. godine, u Beogradu, spremali za ozbiljnu rekonstrukciju uvenog hotela "Moskva". Problemi su nastali kada su graevinski strucnjaci ustanovili da je crep na ovom hotelu proizveden po etkom veka u fabrici 'olnai'' u Madjarskoj, da je deo izlomljen i da bi trebalo na baviti novi, ali liven po starim kalupima. Sudbinski se poklopilo da nekako u to vre me i suboticka Gradska kua poinje da vapije za neto novog crepa i ukrasa na fa sadama, takoe svojevremeno peenih u Peuju. Ve tada kolala je pria o tome kako se u uvenoj fabrici ''olnai'' uvaju skice svih proizvoda koji su u njoj pravlje ni. Sauvani su navodno i kalupi, ali sada je to trebalo sasvim konkretno i proveriti. Naravno, provera je bila uspena: Uspostavljen je "most" sa Pecujem i zbilja nadje na sveska T-10, iz 1903. i 1904. godine, u kojoj su i skice za ukrase na hotelu "Mos kva". Ali, tek kada sam se naao u muzeju-galeriji, danas dravne kompanije ''ol nai'', koju je 1853. osnovao Miklo olnai a razvili njegovi sinovi, postao sam sves tan da je u pitanju grandiozan umetniki i arhitekturalni zahvat. I danas graevinski proizvodi ovog keramiarskog giganta odlaze na mnoge evropske i svetske adrese, kao to je bio sluaj i sa naiom hotelom ''Moskva'', ali umetnika dimenzija ovog umetnikog projekta u meuvremenu razvila su se do nesluenih granica. Na mno gim aukcijama art predmet, nastalih u prvobitnoj manufakturi a potom i fabrici u Peuju, dostiu reaspektabilne cifre jer kolekcionari, prevashodno vaza, sa nacional nim etno motivima ali i dizajnom u stili ''art nuove'' ne tede konkurente a ni svoje bankovne raune. I to naroito za one umetnine koje potpisuju Viktor Vazareli i Eva Zajsel. Ovi proizvodi od specijalne vrste gline, keramiarskog materijala nazvanog piro granit, sa najee zlatastom ili crvenkastom glazurom, skoro metaliziranom, tehnolokim inovacijama, atristikim dizajnom i famom koja je sasvim opravdana,vinuli su brend ''olnai'' su iz sfere predmetnog i upotrebnog u oblast lepe i zvonke metafizike. Iz Peuja, u sva prola i budua vremena. Moda i je izbog te magije u kojoj glina, uz posredstvo vatre i imaginacije postaje arolija forme i zaboravljene namene Peuj i jeste Evropska prestonica kulture. Tag PhotoAdd LocationEdit

119

MALA NEDELJNA MELANHOLIJA

120

pisanje zaborava SLIKARSTVO U ZRENJANINU 5

121

pisanje zaborava

SLIKARSTVO U ZRENJANINU 5
Godine 1910. formira se grupa mladih slikara, u koju se kasnije ukljuuju i pojedinci iz starije generacije. Grupa deluje pod imenom "Velikobekereki impresionisti". Njihova aktivnost i zajedniko izlaganje pretvorilo se u tradiciju koja je trajala sve do 1936. godine. U osnovi ovu grupaciju umetnika inili su: Anton Streitman, Joef Varkonji, Emil enar, Jene Velder, a kasnije im se pridruuju i Erih Jano, Ivan Cvejanov, Peter najder, Fajfer Karolj i Tivadar Vanjek. Nekako sa strene, sa njima sarauje i potonji veliki arhitekta Dragia Braovan. Zanimljivo, pouno i preporuljivo je ono to je tih godina uvela u svoju praksu Velikobekereka tedionica: omoguila je kupovinu umetnikih slika na dvanaest rata, s tim to je umetnik novac dobijao odmah po pogaanju cene. Bee to jednom u Bekereku, negde 1912. godine prolog veka. I opet, indirektan i diskretan uticaj i pomo Uroa Predia - slikarima Velikobekereanima: pisao je usrdno preporuke za mlade umetnike iz ove grupe impresionista, za Emila enara, Ivana Cvejanova i Aleksandra Sekulia. Sve to, i jo ono to e biti, zar nije dovoljno za poasno mesto Urou Prediu u povesti naeg gradskog slikarstva! A u grupi behu i dva vajara, likovnih umetnika koji e u potonjim vremenima biti defici tarni u likovnom miljeu grada. Bili su to Itvan Senteri (1881-1938) i Alojz Tuner. A kad je re o danas popularnim i brojnim likovnim kolonijama, da kaemo da su velikobekereki impresionisti listom letima boravili u mestu 122

Nabanja, svojevrsnoj pretei umetnikih kolonija u ovom delu Evrope. I to poevi od 1896. godine. U pe riodu izmeu dva svetska rata valja zabeleiti da su se slikarskom likovnom ivotu pridruili ruski emigrant Aleksandar Lazenikov (1872-1944) i slikar jevrejskog po rekla Gedeon andor. 1930. godine Magistrat je doneo odluku da jednu ulicu u gradu nazove imenom slikara Uroa Predia. Slikareva reakcija na ovaj primeren civi lizacijski potez vredna je citiranja: "Ovo priznanje ne laska samo meni ve i slikarskoj umetnosti to e sva kako podstrekavajue da deluje na mlae generacije. Toplo zahvaljujem na ovoj po asti, ve i stoga to mi je ukazana od grada Bekereka u kojem je znameniti slikar Konstantin Danil iveo i stvarao preko pola decenije a koji me zapravo i inspirisao da se posvetim slikarstvu. Sa pojavom Tivadara Vanjeka (1910-1981), tada impresionistom, i Drugim svets kim ratom na vidiku, zaklapa se veliki likovni luk koji vodi od zografa, preko baroka, klasicizma, bidermajera, romantizma i realizma do modernog slikarstva dvadese tog veka. Valja zabeleiti i dva pokuaja da se u Bekereku pokrene rad u obliku likovne kolonije, oni se vezuju za imena Vago Pala (1853-1928) i Varkonji Joefa, ali prava likovna kontinuirana aktivnost ovog oblika nastaje tek po osloboenju, pozna ta kao "Eanska likovna kolonija" datirana u 1956. godini.

pisanje zaborava

123

slikarstvo u zrenjaninu 4
Posle Konstantina Danila, i njegovih vrhunskih evropskih uzleta, naroito izraenih u ikonografskim ostvarenjima i portretima, dolaze vremena njegovi pomalo onemoalih ue nika Mojsija Voinovi, Ivandija i Dobria, odnosno nastavljaa, kao to su bili Johan Goigner (1837-1887) i Jano Velder (1854-1915). Koji su takvi verovatno samo u poreenju sa svojim blistavim prethodnikom. Moe se dakle konstatovati da se u Bekereku poslednjih decenija devetnaestog veka osea nedostatak delovanja pra vih slikarskih talenata, to nije ni nelogino jer odlazea plima velikih slikara, ne treba tu zaboraviti ni eruptivnog uru Jakia koji naalost nije bitnije uticao na bekereke likovne umetnike, neminovno ostavlja umetniku oseku. Ipak, 1890. prireena je prva znaajna slikarska izloba u izlogu ''Mangoldove knjiare'' , na glavnoj ulici u Bekereku. Izlagao je potrete Antal Streitman (1850-1919). Te iste godine izlagao je pejasae i LasloKedi Kova (1867-1944), umetnik koji je zasluan za estetiku gradske upanije. Tih se godina odvija i dosta iva sara dnja bekerekih slikara sa Budimpetom. U smeni starih i novih shvatanja u umetnosti poslednjih godina devetnaestog veka, i prvim decenijama dvadeset, grupa srpskih slikara, veinom kolovanih na Minhenskoj slikarskoj akademiji, obeleava jedno vano istorijsko poglavlje nae moderne umetnosti u Vojvodini. Pripadnici ove grupe naputaju tradicionalno sli kanje u ateljeu i odlaze u plener da neposredno slikaju prirodu. Novom shvatanju likovnosti prilagoena je i iz menjena slikarska tehnologija. U tu grupu srpskih ple nerista, pretea nae moderne umetnosti spada i bekereanin Aleksandar Sekuli (1877-1942).

124

Sa stipendijom "Matice srpske" i po preporuci ve uvenog Uroa Predia, koji vei deo svog ivotnog veka provodi u dis kretnom zaobilaenju Velikog Bekereka, boravei u Orlovatu i Beu, Beogradu i Starom Beeju, da bi ipak 1939. u Petrovgradu pri redio veliku izlobu. Njegova pomo talentovanom i samosvojnom slikaru ovom slikaru je dragocena. Premda su po mnogome sasvim razliitih likovnih shvatanja. Sekuli se likovno obrazuje u Budimpeti i Minhenu. U svom rodnom Bekereku prvi put je izlagao 1904. Kasnije ivi u Beogradu i Minhenu da bi se 1919. vratio u rodni grad gde slika portrete, bavei se i dekorativnim slikarstvom i restauracijom. Bio je i kustos u Narodnom muzeju. Zanimljivo je, meutim, da je on ostao po stra ni od vodeih likovnih procesa u gradu, vodei dosta usamljeniki ivot. Nastavio je da radi studije i aktove, koje je u i u znatnom broju doneo sa minhenskog kolova nja. U tom rodu slikarstva, Sekuli je jedan od najboljih majstora tada savremenog srpskog slikarstva sa poetka dvadesetog veka. Radio je pasionirano i rafinirano fi gure ena, sa izuzetnim efektima u kontrastiranju svetlog i tamnog. Sa naroitom koncentracijom, u kojoj kao da je bilo intimne "pozadine", posvetio se stvaranju enske figure sa utom ruom na velikoj, skoro sasvim tamnoj povrini slike. Imp resionira njegova virtuozna materijalizacija draperije i zagasitorumenog tena ili kose modela. Beleimo i njegov pokuaj da u Bekereku zasnuje kolu slikanja. Like Unfollow Post Share Edit November 4, 2011 Zorica Aleksic, Vesna Vukajlovi and 2 others like this. Gabijela Parigros: a onda su doli Gabi i Rastko

125

PISANJE ZABORAVA SLIKARSTVO U ZRENJANINU 3

A ura Jaki, pesnik, pripoveda, dramski pisac, romantiar i mnogostruki ivotni brodolomnik, jedan od najveih ukletih umetnika u nas, slikar istovremeno nesluene ili samo nasluene veliine, uio se zanatu slikarskom kod Konstantina Danila koji je olienje graanske umivenosti i bidermajerskog veza. Uticaji ovog velikog uitelja na Jakievim platnima, naroito na ikonostasu u Srpskoj Crnji i brojnim portretima, su vie nego oigledni. Ali i razlike. Istorijska tematika, koju je Jaki sa toliko panje i nadahnua negovao, postavila ga je visoko meu malobroj nim srpskim majstorima koji su je obraivali. Na platnima sa takvim temama naj bolje se uoavaju elementi stila zbog kojih se Jaki namee kao vodei predstav nik romantizma u srpskom slikarstvu. Sem toga, oseanje za boju i nain kako je istu nanosio na platno, zatim kako se koristio osvetljenjem za definisanje prostora i oblika u njemu, nije posedovao niti primenjivao tako dosledno i uporno nijedan njemu savremeni srpski slikar. Za svih tridesetak godina Jakievog slikarskog rada odnos prema boji i problemi osvetljenja bili su nosioci njegove stilske orijentacije, ali tako da su romantiarski sadraj i romantiarski izraajni oblik predstavljali vrsto jedinstvo. Put od Danilovog slatkog bidermajera, studiranog u 126

gradnulikom ateljeu, do heroike romantiarskih likovnih kompozicija volebno ponire i izvire na Jakievoj protivrenoj paleti. JEDNA KUA U ULICI CARA DUANA U zrenjaninskoj ulici Cara Duana, na kui broj 37., to se ne deava esto ni u veim gradovima i monijim kulturama, nalaze se dve spomen ploe, svaka za po jednog velikana iz kulturne istorije. Istorije grada, koji se tada zvao Bekerek dok je ime zemlje u kojoj se isti nalazi do danas previe menjano. Dakle, dva velikana na jednoj adresi. Neobinosti nije ovde kraj: obojica su bili veliki slikari! Dva velika slikara u malom gradu! Slikara evropskog formata! U jednoj ulici, na tadanoj periferiji grada od petnaestak hiljada stanovnika. U Gradnulici, ili Gradnoj ulici, kao se izvorno zvae. Neverovatnostima nije ni ovde kraj!? Ta su dva maestra kiice, i pored razlike u godinama, ivela u istoj epohi. Jedan, udei za ivotom u establimentu, drugi boravei u meuprostoru stalea! iveli i dobro se poznavali. Iako je izmeu njih postojao zjap epoha. Jedan je kod drugog uio zanat slikarski! Pesnik i slikar srpskog romantizma ura Jaki je na ovoj adresi, u ateljeu ve poznatog i slavnog Konstantina Danila usavravao svoje slikarsko umee. U godini 1948. kada je srednjom Evropom plamtela revolucija, buntovnik i burevesnik, rodom iz Srpske Crnje, ura Jaki, uz smirenog i ve diljem Austrougarske poznatog inkonopisca i portretistu Konstantina Danila, svoj neobuzdani talenat kroti i definie. Slatki bidermajer Danilov jedva da ita pripitomljava u romantiarskom Jakievom divljem gestu, ali kao da pritajena umetnika mudrost ovog bekerekog slikara, koji je doao niotkuda a vinuo se u povest evropskog slikarstva, Jakievoj paleti dodaje neophodnu ravnoteu. Nije drugovanje, ta po svemu razliita oveka, trajalo dugo. Mada je to ipak bio suivot razliitosti. Istorija, lina i ona velika, po svemu ih je razdvajala. Danil iz Lugoa, nejasnog i pomalo mistinog porekla, siromaan ali beskrajno talentovan, proavi sve dobre slikarske kole svog vremena, u momentu kada mladi Jaki, budui romantiarski, to se pzije i slikarstva tie - srenik, a ivotni gubitnik i neshvaeni velikan, stupa u njegov atelje, je ve uveliko bogat i ugledan. ura, od Danila i iz Bekereka, odlazi u slavu i patnju. U Sumrakovce i siromatvo, ali i rodoljubivu pziju potresne snage, i slikarstvo ravnopravno roman tiarskoj Evropi. Danil, iz slave i bogatstva, u bolest i smrt. I brzi zaborav. Zato moda i u Gradnoj ulici 37. ove dve spomen ploe. Na prvoj, iz 1923. pie kako je veliki srpski pesnik Jaki u toj kui uio slikarstvo kod slikara Konstantina Daniela, na drugoj iz pedesetih godina ovog veka, nema meutim Jakia: na adresi u ulici Cara Duana je iveo samo slikar Konstantin Danil. A njih su dvojica 1848. tako lepo saraivali. Da li je reenje u treoj spomen ploi!? Nije , naravno... Potrebno je samo da Zrenjaninci svoju kulturu seanja primere civilizacijskim tekovinama. Zrenjaninska hronika ''Dnevnik''', 25. jun, 2004. Like Unfollow Post Share Edit November 3, 2011

127

PISANJE ZABORAVA

slikarstvo

Sam Danil je uenje slikarstva zapoeo 1812. u temivarskom ateljeu Arse Teo dorovia da bi kasnije stupio u radionicu nekih bekih akademskih slikara u istom gradu. Poetkom dvadesetih godina boravi u Beu i Minhenu, a sve do 1927. krstari Banatom kao putujui slikar izdravajui se portretiranjem po imunijim graanskim i plemikim kuama. Te godine dolazi i u Veliki Bekerek gde radi na potretu be kerekog podnaelnika Stevana ( Itvana) Karaonjija, kasnijeg torontalskog upana i grofa. Ovaj slikar-poetnik se u Karaonjijevom domu zaljubljuje u Sofiju Deli, devojku iz jedne osirotele maarske porodice. iji je status u Kraonjijevoj porodici bio dvosmislen. Ipak, 27. februara 1828. uz kumovanje samog Karaonjija, Danil eni ovu plavokosu lepoticu. Posle tog intimnog dogaaja Danilu se otvaraju nove per spektive, umetnike i finasijske. Od panevakog prote Arsenovia dobija poru dbinu da izradi ikonostas nove srpske crkve u Panevu. Posle mnogo priprema i studija on efektno zavrava obiman umetniki posao koji i danas osvaja mlada lakim 128

lirizmom i sveinom kolorita. Za svoj rad je od optine primio ukupno 4000 forinata u srebru a istovremeno je u Panevu naslikao jo oko dvadeset portreta i ikona. Tim radom u Panevu Konstantin Danil je osigurao sebi i reputaciju najboljeg ivog majstora u regiji a finansiski se obezbedio za ceo ivot. U to vreme poslovi su se nizali, mogao je da bira i zahteva. Kupio je lepu kuu u Bekereku, u Gradnulici. Zasadio je prostranu batu retkim cveem i drveem a odaje je ispunio skupocenim nametajem. Javlja se zatim na konkurs srpske crkve ne optine u Temivaru, i u konkurenciji uglednih srpslih slikara i dvojice uvenih nemakih slikara, iako sa najskupljom ponudom, od 6500 fornata u srebru, on ube dljivo pobeuje. Zavrava ikonostas brilijantno i postaje prestino slikarsko ime ce log banatskog regiona. Novine piu kako je njegovo ikonopisanje "najlepe u celoj Ugarskoj, ukljuivi i sve provincije". Od 1846. do 1851. Danil boravi u svojoj kui u Bekereku slikajui portrete a i po koju mrtvu prirodu. Od 1852. gotovo se preselio u banatsko selo Dobricu da u tamo njoj crkvi naslika ikonostas. U tom je selu ivopisao svoje skoro najmonumen talnije delo: ikonostas sa 17 ikona. Koji vie podsea na ogromnu stenu jedne ga lerije no na konvencionalne ikonostase naih prekosavskih hramova. Uprkos ''pre slatkom'' Danilovom maniru, ove slike stvaraju svean i vanredan utisak. Od 60-ih godina nije mnogo izbivao iz Bekereka. Slikao je portrete za visoke sume, i anr slike za svoje zadovoljstvo. Taj, po spoljanosti veoma skroman, po guren, rano osedeo, veoma kratkovid ovek, bio je inae vrlo duhovit, sa ljudima taktian i vrlo gostoljubiv. Kuu je drao skoro raskono a enu je bogato oblaio. Putovao je u Be a verovatno i u Italiju. Uprkos svojoj provincijalnoj povuenosti pratio je razvitak duhovnog previranja i umetnosti u svetu kroz ceo svoj ivot. Bio je pretplaen na nekoliko nemakih i francuskih umetnikih asopisa, bio je i revnostan ita knjiga. Meutim, kako to biva kod onih koji predugo poive, polako je padao u zaborav. Njegovu smrt nisu ak ni novine blagovremeno oznaile. A kada je 1923. spomen ploom obeleena njegova kua uinjeno je to ne zbog ovog velikana naeg bidermajera ve zato to je "tu slikarstvo uio 1848. na veliki pesnik ura Jaki (1832-1878), od slikara Daniela". Moe li ivot ironinije da se podsmehne! Zanimljivo je da je naena samo jedna njegova fotografija, i to u Lugou, na osnovu koje je Uro Predi (1857-1953) naslikao svoj poznati Danilov portre, za Narodni muzej u Beogradu. Takva zatamnjenost, povrememo i skrajnutost, ak i kulturoloka nespremnost Beke reana, potom Petrovgraana i konano Zrenjaninaca da mu priznaju neosporivu evropsku prominetnost, ostaje izazov ne samo za istoriare umetnosti ve je to velika tema i za interkulturalnu antroplogiju. Like Unfollow Post Share Edit November 2, 2011 Erzika Pap Reljin and Rastko Stefanovic like this.

129

prikaz ''DNEVNIK'', Novi Sad, 2. novembar, 2011.

Like Unfollow Post Share Edit November 2, 2011 Iva Mia Guccu and Mirjana Drazic Palinkas like this.

130

OD ZOGRAFA DO ISLIKANE AUTOLIMARIJE

Bogata, kontinuirana i povremeno veoma respektabilna likovna umetnost u na em gradu i njegovom okruenju, u periodu od etrdesetih godina osamnaestog veka, kada praktino decen tno zapoinje sa aktivnou zografa, pa sve do prvih godina dvadsetiprvog veka, kada mladi Petar Tukan samouvereno islikava i limari ju, kontejnere ili ograde sa gradilita, a Isidora Dunerski svoj virtuelno-kolani svet sanja iz vizure akvarijuma, dakle taj razvojni luk boje, crtea i kompozicije, nosi u sebi uvek dovoljno intenziteta, znaenja i kvaliteta da se kvalifikuje za jednu od no seih duhovnih dijagonala ove regije i njenog centralnog urbisa - Zrenjanina. Zografi slikahu ljupke ikonice za potrebe narodne. Oni su uglavnom, dolazili sa juga, sa duplirane tromea Makedonije, Grke i Bugarske ili 131

Makedonije, Grke i Albanije. Slikarstvo im uglavnom uva stilske karakteristike vizantijske umetnosti, ali pokazuje, osim narodnih mo tiva, i obeleja zapadne umetnosti. Ovi ikonopisci, se posle Velike seobe uglavnom grupiu, kada je Banat u pitanju, u Temivaru, Aradu, Modou (Jaa Tomiu) i Bekereku. Najstariji slikarski spomenici Velikog Bekereka su nekolike zografske ikone iz hra ma najranije naseljenog dela grada, Gradne ulice. One potiu iz osamnaestog ve ka, dok je ikona "Nedremano oko" verovatno deo nekog starijeg ikonosta sa jer nosi sve karakteristike zografskog slikarstva: slabosti u crteu i rasporedu planova i pers pektive autor nadoknauje bogatim koloritom koji svoje korene vue iz folkorne umetnosti. Na rashodovanom ikonostasu iz sela Eka, pri dnu "Carskih dveri" stoji zapis i potpis zografa Nedeljka Popovia erbana, sa godinom 1744. Sredinom veka zografske druine se raspadaju, slikari nomadi se opredeljuju za ivot u veim trgovakim centrima, u kojima dobijaju istovremeno i novu etiketu "moleri". Jedan od prvih takvih molera koji je otvorio slikarsku radionicu u Velikom Beke reku bio je Dimitrije Popovi (1727-1782). Radio je skoro iskljuivo u okvirima crk venog slikarstva ranog srpskog baroka, pod vidnim uticajem ruskog slikarstva tog doba. U drugoj polovini osamnaestog veka deluje slikarska porodica Popovi, ije je rodo naelnik Teodor Popovi (1747-1807). Stariji sin Georgije (17831847) ga nastavlja u crkvenom slikarstvu, dok mlai Jeftimije (1794-1858), koji je zavrio Beku slikar sku akademiju, preferira portrete. Vrhunski radovi veoma plodnog ikonopisca Arsenija Teodorovia (17671826), sa skoro 20 ikonostasa, naalost su, u velikobekerekom arealu sauvani samo u crkvi u Melencima. Ikone na ikonostasu su koncipirane barokno, sa toplim koloritom, i vim pejsaem i mekim drapiranjem tekstila. Ikone u crkvi u Gradnulici meutim spadaju meu slabija ostvarenja ovog plodnog slikara. Ipak, zavretak veka i njegov prelazak u devetnaestivek. u gradu znane privredne i kulturne ekspanzije, ak i u poreenju sa Segedinom, Temivarom, Aradom i Pounom, odvija se znaajna li kovno-umetnika aktivnost, tako da pojava Konstantina Danila (1789-1873), central ne figure naeg devetnaestogveka dolazi sasvim oekivano i blagovremeno. S njim je vojvoanska umetnost toga veka dola do svog vrhunca. Lini podaci o njemu (Danilu ili Danielu) vrlo su nepotpuni i nesigurni, emu je i sam mnogo doprineo. On je o sebi govorio vrlo retko i malo, ta vie esto je na merno preutkivao i netano obavetavao i svoje najblie prijatelje o sebi. Valjda zbog neeg mranog u svom poreklu, ili zbog romantiarskog i naivnog, jednom takvom tadanjem nekolovanom samouku svojstvenog, shvatanja umetnike pro fesije i originalnosti. Zato i oko njegovog originalnog prezimena postoji zbrka, as je Danil a potom Daniel, na nemakom i latinicom, kako je voleo da se potpisuje na slikama. On sam je priznavao da je roen u Lugou, od matere Srpkinje i oca Rusa koji je, toboe kao vojnik Suvorovljeve armije, zaostao u Banatu. Tog Rusa niko nije upamtio dok su Bekereani Danilovu mater upamtili jer je pri kraju ivela u ku i svog ve uglednog i imunog sina. Like Unfollow Post Share Edit November 1, 2011

132

Predrag Jeremic and Rastko Stefanovic like this.

putopis San Marino (2) GRAD KOJI kao da IVI SAMO PREKO DANA

133

Dok sam se, peti dan uzastopno, vozio, ni sam ne znam, da li uz ili niz brdo Ti tano, ili ka Riminiju ili iz njega, sve se ipak zbivalo oko San Marina, jedino je izves no da je tv. producent Mirko tark bio za volanom, a snimatelj Panta ebzan uz ka meru, iz ''Vodia kroz istoriju i umetnost republike San Marino'' saznajem kako i u Kaliforniji, od 1913. postoji gradi San Marino. Zahvaljujui Donu orbu i Henri E. Haningtonu, po uzoru na ovaj evropski grad, tamo u Americi, ispod brda Sveti Gab rijel, postoji ''kopija''ovog gradia, koja se dii time da je rodno mesto uvenog ge nerala Dorda Patona. Da je nekim sluajem bilo mesta u hotelima u ''pravom'' San Marinu, moda bi mi i promakao ovako bizaran podatak. Zbog noenja u Rimi niju, ''amerikom snu'' Sanmarineza dodajemo jo jednu kariku. Prethodno je Sam juel Kolt poklonio, svojevremeno, revolver Garibaldiju, koji je u to vreme boravio u Serenisimi, dok se u ovdanjem Muzeju starih automobila nalazi i ogromni ''Linkoln kontinental'', Fordov poklon Donu Kenediju. U San Marino je stigao, pogaate, pos redstvom amerikih ''pobratima''. Dok se probijamo kroz turistiku reku koja, naroito kada je dan oblaan, iz primorja hrli u ''endemski srednji vek '', u instant doivljaj vitetva i dobro 134

sauvanu (i rekonstruisane) feudalnu arhitektureu grada, koju oznaavaju tri kule, podatak da godinje ovu dravicu poseti preko tri miliona ljudi izaziva nevericu i pitanje: kako i zato. Odgovori su raznovrsni i nisu svi iz domena turizma. Jedan svakako lei u soli dno negovanoj fami ( najmanji, hrabri, saveznici Pape, Napoleona, Garibaldija, u desa svetog Marina itd.) i ouvanosti ( zidina, izgleda, legendi). U tradiciji koja se vrlo ceremonijalno i uvebano svakodnevno prikazuje i izvodi ( smena strae, takmi enja streliara, neobian folklor), dobrim muzejima (oruja, slika, sprava za mue nje), vrlo spretnoj i specifinoj ugostiteljskoj usluzi ( ravijoli, torteloni, pageti sa spanaem). Kada se tome doda blizina Riminija, koji je danas ''ampion'' masovnog turizma u Italiji, kao i injenica da se za par sati moe stei skoro kompletan uvid u turistiku verziju italijanskog Srednjeg veka i Renesanse, a ve sutradan biti na jad ranskim plaama, stvar postaje razumljivija. No, neohodnoje dodati da stanovnici San Marina zaista zduno u svemu ovome lino participiraju. Kao akteri, izvoai radova, i deo delotvorne scenografije. U to me, ak i u pomalo pozorinoj artikulaciji svakodnevice, oni daju sve od sebe. ak bi se reklo, sa dosta ponosa i uivanja. Ipak, u fenomenu zvanom ''San Marino'' ima i mnogo nae potrebe da verujemo u snove. Ova drava te snove samo dopunjuje. Preko dana ih arhitektura, ceremonijal, opta atmosfera u San Marinu stvaraju. No u, posle diskoteka, barova i provoda, u Riminiju, u lavirintima hotela, samo ih valja dovriti. Verovatno zato, tradicija ih na to obavezuje, ili prisiljava, ova dravica ima sve ono to moda i vee nemaju. Televiziju, novine, sportske saveze, diplomatiju, pozo rite, kole, muzeje, galerije, konjika takmienja, filateliju, vie automobila nego stanovnika, efa policije koji je stranac, iaru, poasne konzule. Demokratiju. Mno go novca o emu nerado priaju. Vie tueg, u bankama, nego svog. Naravno, nije ni u San Marinu sve potaman. Jer vrednoa i disciplina, naprimer, ne tite od kia. I ape velikih drava! Ovde se proizvodi, nudi i prodaje neverovatna koliina prividno firmiranih proizvoda. Gipsani i betonski lavovi, labudi, sfinge, antike skupture nude se na sve strane. Stanovnici San Marina, takoe, imaju radni elan slian Nemcima, ali injenica da se ''svi u dravi poznaju'' dovodi do do toga da je sve vie degene risane dece. I narkomanija se useljava i pod Monte Titano. U katelima, pored glav nog grada, na koje je podeljen San Marino ( Akvaviva, Seravale, Faetano, Floren tino, Bogro Maore, ijezanova, Domanjano, Monteardino) neto je drugaije, ali na Sanmarinezima je da nau novi odgovor na ovo to im moderna vremena dono se. I odnose. Like Unfollow Post Share Edit October 24, 2011

San Marino (1)

135

OUVANA PROLOST NA VRHU BRDA

Uputio sam se, magistralnim putem od Riminija ka San Marinu, sa utiskom da sam se prethodno valjano pripremio za susret sa najstarijom republikom na svetu. Jer, njihova dravnost i republikanstvo poinje jo 1600. godine. Zlobnici mesto koje u posetiti zovu - fosil na Monte Titanu. Znao sam da su veoma mala drava, oko 60 kvadratnih kilometara i da na toj teritoriji ivi oko tridesetak hiljada stanovnika. Oekivao sam susret sa dosta anahronim svetom. Konzerviranim vremenom i ko zna sa im jo. Ipak, prvo iznenaenje, pravi mali vizuelni ok, doiveo sam jo dok sam se pribliavao ''prestonici'' ove mini drave. Iznenada, kao iz neba ili oblaka, po javila se silueta, kupola Monte Titana. Neoekivano brdo, bez nagovetaja, izniklo pred nama, iz iste ravnice, kao scenografija za snimanje nekog filma u kome e sveti Marin, naljenac sa ostrva Raba, rekonstruistai priu o nastanku naselja koje e postati grad, drava i preterano briljivo negovana legenda. Za brdo, na kome je dravica i nastala, znao sam iz geografije. Meutim, niko me nije upozorio da Monte Titano, ne preterano visok, oko 750 metara, ima obiaj da iznenada iskrsne, skoro rekoh vasksne, sred samo zatalasane Emilije Romanje. Put prav, ipak sa jednom neoekivano otrom krivinom, iza koje Titano uskae pravo u vid. Neto kao iznendna poajava Vrakog brega u nas. Ali, kada se uzmu u obzir neki italijanski lokalni istorijski i geografski podaci, ili pseudo injenice, ovako iznenadna pojava kultnog i kupolikog sredita Serenisime, i nije neoekivano. Neki naunici su, naime, utvrdili da je struktura brda Monte Titana skoro identina sa onom koja se moe uzorkovati na brdima koja lee izmeu reka Tibar i Arno, u Toskani. I izveli

136

su hipotezu kako je ova, danas nezavisna stena, kao splav, pre 15 - 20 miliona godina, noena preistorijskim potresima, plutala kopnom i zaustavila se, ovde, samo dva desetak kilometara od mora. A da se nije zaustavila, San Marino bi moda danas bio jadransko ostrvo!? Ovoj teoriji, ipak, pomalo smetaju dva geolo ka podatka. Sreom, oba neverovatna. Prvi kae kako je na vrhu brda svojevremeno pronaen kostur kita. Koji se i da nas moe videti u gradskom muzeju. Elementi korala koji su deo sedimenta Monte Titana, ipak, teoriju prepotopskog ''splavarenja'' svode na razumniji zakljuak da je brdo nekad bilo jadranski atol. to Sanmarinezima ne oduzima ni procenat ekskuzi vnosti u odnosu na, recimo Ariminino, ijim se Malatestama nisu (pre)davali. Jer, dr avicu, i to na kratko su okupirali samo Cesare Borgia, poznatiji kao Valentino, i kar dinal Alberoni. Kao mali ali hrabri entitet i ''state'', pruili su podrku Garibaldiju ( st varnu) i Napoleonu ( navodnu), a u Dugom svetskom ratu bili neutralni i odupirali se faizmu. No, na samom poetku, ipak, bee monah Marin. Sa Raba. Njega je Diklecijan proterao iz Dalmacije zbog irenja hrianstva. I taj rab boiji, sa Raba, zaustavi se u stenju Monte Titana. I poto bejae klesar, pone, naravo, da klee, u krenjaku, budui grad i dravu. Koje nazvae, zahvalni, njegovim imenom. Dodue, morali su zatim da ratuju preko 900 godina. to ih uini prekaljenim i veoma slobodoljubivim. Tri kule iz grba Republike, La roka, La esta i Montale, svedoe o ratnikoj tradiciji Sanmarineza. Oruje iz lokalnog muzeja pria svojevrsnu povest da je rat ovde du go bio jedini delatan vid diplomatije. Meutim, dravno ustrojstvo i oblik vladavine, na ijoj su piramidi dva kapetana, koji se menjuju svakih est meseci, govori da su stanovnici ove neoekivane dravice u sred Italije, davno jo spoznali da se sloboda brani i - demokratijom. Dok zalazim u San Marino, u njegov glavni grad, zvan jo i ita, dok me brdo Titano gleda iz magle, kao da na ulicama, neobino istim, kao u vajcarskoj, vidim ljude s sveu o tome da su razliiti od okruenja. Italije koja je sas svih strana. Oni to i jesu. Istorija im ne doputa da budu obini. To ih, iapk, pomalo optereuje. Ce remonijalnou. Gordou. Ali i nacionalnim dohotkom dosta veim u odnosu na evropsko okruenje. Like Unfollow Post Share Edit October 22, 2011 Iva Mia Guccu and Ljiljana Kuzmancev like this.

Rimini (2)

137

FRANESKA, DANTEOVA INSPIRACIJA

U oktobru, kie su ve krenule, doao sam po drugi put u Rimini. Otiao sam odmah do obale, ne bi li se nadisao Jadrana, jer Ligursko more sa koga sam pris tigao nije bilo gostoljubivo. Meutim, dok sa plae Bellariva posmatram pretei mir nu i ogromnu koliinu sivoplave vode, ne oseam spokoj. Ravna peana obala, pus ta, previe glatka ne prua mi nikakvu garanciju da me moe zatititi od velikih tala sa. Njih dodue na ovom delu Jadrana i nema, ali od relaksacije, inhalacije i solari zacije tog jesenjeg popodneva ipak nije bilo nita. Rimini je samo za letnji turizam. Onako kako je i zapoeo jo pre Prvog svetsko rata. Hotel, isti, ''Viking''. Zato menjati navike. Meutim, gazda, poreklom iz Kato like, sprijateljili smo se prethodnog puta, iznenadio me je sobom u kojoj je put lavabo - kada - bio vie nego prohodan. Gostiju malo, u hotelu posluga samo iz fami lije regrutovana. Mir. Odgovarala mi je takva atmosfera jer sam se spremao za sni manje tv. emisije o dravici San Marino. Iz literature vidim kako su vladari Riminija, porodica Maletesta, u duem vremenskom periodu bili veliki protivnici ove najstarije republike na svetu. Nisu ni oni, Malateste, bili neka ba znajana vojna sila, jer ka ko drugaije objasniti tako dugotrajno bavljenje minijaturnom dravom koja je sta savala oko brda Titano. Pedesetak kilometara udaljenim od centra Riminija. I palate Malatesta. Velikaa ipak, zanimljive povesti i surove prakse. Miini anpjero, direk tor hotela, ve vremean, skree mi panju da su vlasto drci iz Riminija, Malateste, bili u dobrim odnosima sa Papama, a kae kako se po minju i kod Dantea. Ali po zlu! anpjerova veernja pria, uz malo konsultacija sa istorijom i literaturom, izgledala je ovako: velikaka porodica Da Polenta iz Ravene, potkraj trinaestog veka ratovala 138

je Malatestama, koji su, izgleda ratovali sa svim su sedima. Za vreme jednog primirja, Gvido da Polenta je smislio da udajom svoje ke ri, lepotice Franeske, za naslednika loze Malatesta, ovanija, uvrsti teko sklop ljen mir. Do ovog momenta je sve u redu. Problem, i to ne mali, nastaje zbog inje nice da je mladoenja ovani bio hrom i telesno deformisan. Do tada se nije znalo da mu je i psiha bila u tom stanju. Elem, Gvido, znajui erkinu tvrdoglavost, uz pos redovanje mlaeg Malatestinog sina Paola, naravno ljupkog i umilnog, uspe ker, na prevaru, da privede braku sa runim ovanijem. ivot se, meutim, za Paola i Fran cesku da Polenta, kasnije nazvanu da Rimini, zavrio tragino, ma koliko nama to da nas melodramski izgledalo. itajui, navodno, zajedno srednjovekovni ep o nemo guoj ljubavi Lanselota i kraljice Ginevre, mladi i nevini, i naivni, zavole se. Mu o vani, koji nije bio kao kralj Artur, ve tipian krvoedni Maltesta, zatekne ih u nepa nji, i oboje - ubije. Istorija kae da je to bilo 1285 godine. U Riminiju, nadomak Ravene. Iz ije je okoline bio i moj hotelijer anpjero. U svojoj ''Boanstvenoj komediji'', ptskoj reminscenciji ivota, smrti, ljubavi, pohlepe, slave i kazne, Dante Aligijeri, savremenik Franeskin, koju je svoj ep zapo eo 1308., ovekoveio je njeno ime i rtvu. Veliki francuski slikar Engr, na svom u venom platnu iz 1819. prikazuje scenu u kojoj ovani ''prepada'' Franesku i Paola. Rodenov ''Poljubac'' ima za motiv takoe ove nesrene ljubavnike. Kompozitori aj kovski i Rahmanjinov stvaraju dela posveena Franeski da Rimini, a D' Anuncio pi e dramu sa ulogom za Eleonoru Duse. Istu onu koju sreemo u Muenu, ljubavi s Pikasom. Felini ima aerodrom u Riminiju a Franeska mesto u Danteovom veitom delu. I ostalim umetnostima! I pre nego to se uputim u San Marino, sa kojim su, kao to znamo Malateste dugo ratovale, saznajem da crni slon koji se nalazi na mnogim monumentima ove porodice, treba da asocira da su oni potomci Scipiona Afrikanca. Tek da se zna. Like Unfollow Post Share Edit October 21, 2011

Rimini (1)

139

RIMINI: KUPALITE ZA BIVU EVROPU

Doao sam prvi put u Rimini u aprilu. U vreme kada ovaj mondenski grad, po malo iz prolih vremena, onih kada se Evropa rae brkala u banjama, i tek stidljivo otkrivala Jadransko more, tek pripremao za sezonu. Kao odredite sadanjeg masov nog evropskog turizma srednje, rekao bih, ak nie srednje klase. Doekali su nas, ipak, agenti turistikog drutva, na motorima. Dvojica na ''vespi''. Na samom ulazu u ovo uveno, istorijski znaajno, felinijevski ovekoveeno, i hodom vremena, pomalo, zaboravljeno kupalite Severne Italije. Nekada i itave Evrope. Saekali su nas, dak le, emisari turizma koji se ne predaje. Da nas isporue gradu ija je navika, i potre ba, da ugouje goste postala vea od njihove elje da ba ovde i ostanu. I ispratili su nas do hotela smetenog skoro na obali. Jer, stotine hotelijera ovde naprosto vre baju goste. I otimaju ih ako treba! A sve je i zapoelo na toj obali. Jadranskoj. Pre suvie mnogo godina kada su se ovamo spustili ljudi sa oblinjih visova po imenu Kovinjano. Ili su ka moru i tamo ostali. Jedna druga voda, potok takorei, ula je takoe u samu mantru ovog kraja. Predela u kome su se potom smenjivali Etrurci, Umbri, Grci, Gali, i konano Rimlja ni. Koji su preostali. U okolini nekadanjeg Ariminusa, prelazei preko vode Rubikon, Julije Cezar je uao u bitku protiv imperatora Pompeja. Zapoeo rat a uao u istori ju. Bee to 49. godine pre Hrista. Danas, neki Rubikon tee blizu dravice San Mari no. Fraza postoji, hazarderi su obino manjeg formata od Cezarevog ali i ni svakojaki pompeji nisu vei. Rimini, sa svojih stotinak hotela, motela, soba, doekuje goste koji se zadovolja vaju ovim delom Jadrana koji reka Po boji sivo-utom gamom. I pretvara u pliak. Jedan drugi grad, nastao na brdu Titano, San Marino, i

140

istoimena dravica, vie nisu protivnici grada iz koga je dinastije Malatesta vekovima vladala ovim krajolikom. Romanjom. Sada su to sistemom spojenih sudova povezani turistiki subjekti. Auto stradom priblieni gradovi od kojih manji, San Marino, zbog svoje istorijske egzo tike, i funkcionalizovane ceremonijalnosti, belei neprekidnu ekspanziju jednodnev nih turista. Koje, s veeri, vraaju u barove i krevete Riminija. Smestili smo se u hotel ''Viking'', na adresi Via Galatea. Sa brojem 4. Dve uli ce od mora. Sa dve zvezdice. Jeftin zbog predsezone. I sa jednom manom. Da bi gost stigao do tua, u kupatilu, mora da se provue ispod lavaboa. Ne ba bukvalno ali skoro verodostojno. U gradu koji je inspirisao ''Amakord '', ipak nita neobino. Velike peane plae bile su prazne. Puina u izmaglici. Retki vansezonski turisti su lutali prazninom. Izgnani radoznalocu iz svojih soba. Izmeu dva pljuska i odlazaka meu drevne i manje drevne ruine u starom delu grada. S one strane magistralnog puta. Tamo gde se moe videti dvorac Sigesmonda Malateste koji je sada pretvo ren u gradski zatvor. Ali i Avgustove arkade, Tiberijev most kao i ostatke velikog am fiteatra. Taj stari Rimini bio je privlaan i jednom Hadrijanu. Verovatno zbog velia nstvenog pogleda na plavet i tiine jadranskog zaliva. Danas ovaj deo grada, nou, deluje sablasno. Duboko prazno! ivot je levo o desno do njega. Meu ruinama je dino borave glodari, i narkomani. Kojih u ovom gradu ima i previe. Ovisnika. Privremeni stanovnik Riminija, u 14. veku, veliki slikar oto, iji je ''naturalizam'' u predstavljanju ljudske figure prekretnica u zapadnvropskom slikarstvu, na svom renesansnom itinereru, posle Rima, Padove i Areca, ostavio je snaan uticaj na ovdanje freskoslikarstvo. O tome postoje artefakta u mnogim sakralnim objek tima unutar starog gradskog jezgra. Mladii koje sam viao skrivene pod drevnim portalima srednjovekovnog i renesansnog Riminija, zarobljeni u halucinacije heroina i ekstazija, bili su, ipak, slini onima iz sasvim beznaajnih gradova sveta. Nema te drutvene otmenosti koja moe da poniti ponor ljudske obesmiljenosti. Like Unfollow Post Share Edit October 20, 2011 Iva Mia Guccu likes this.

141

KAD KAEM: VENECIJA: MISLIM ELEGIJA

Povratak u Veneciju zapoinjem jednim ''ta bi bi bilo da je bilo''. Naime 1381. okonan je dugogodinji sukob izmeu Venecije i enove. Te godine je zapravo ratifikovan je Torinski sporazum kojim je Mediteranu vraana trgovaka stabilnost. Taj se istorijski in odigrao u dvorcu Dioer, u sadanjem predgrau Mikolca, u kome ste sa ovim putopiscem ve bili. Dakle, dosta duboko u evropskom kontinentu, iji su vladari reavanjem akuelnih mediteranskih ratova okonali ekonomsku meta stabilnost ovog dela sveta. Pomislio sam, iz geopoliteke i dramatike ovog mileniju ma, da li bi sva potonja istorija drugaije izgledala da su samo osam godina kasnije, dakle 1389. isti ti monici shvatili kakva se neman navalila na Kosovo ravno. I evropu! I Mleani silni su zbog tog previda dosta vojni sa Turcima imali. Venecija dananja, i pored elitnog Filmskog festivala i Bijenala likovne umetnosti, bez premca na svetu, ipak je sceno grafija, herbarijum, zbornik anala, skladite prolog vremena - grad ije pamenje neminovno doziva eleginost ak i po najsunanijem danu. Koliina te evropske, italijanske, gradske i intimne memorije je tolika da naprosto Mletke pretvara u mitsku fantazmu. Ovaj grad koji more ugroava, stanite iji kanali sadre mulj vredan postavke u muzejima civilizacije, ali zato ne manje otuan, renesansne 142

palate, barokni dvorci, muzeji, parkovi, golubovi, sveci i inkviziori - sve to deluje kao stvarno. Naroito u sumrak, ili rano jutro. Doba za Kazanovu. Ipak, svako ih podne izdaje. minka, maska, obrazina, krinolina - spadaju. Dekadencija, ukus davne razvratnosti, otisci genijalnosti, simboli surove moi, religozne ekstaze i freskopisani svetitelji. I mnogo brojni prolaznici. Veliki. Umni. Emotivni. Ali, Venecija je, ipak, danas preteak teret ak i za Evropu koja je esto u njoj zalazila. Zalazila i noila. Krotila svoje neuroze smiljajui istovremeno remekdela. I zavere. I umirala. Sa Tomasom Manom i bez njega. Sa stilom i ... O tome, naravno, nisam mislio tako kompaktno, u avgustovskom oblanom prepodnevu dok sam iz Umaga brodom pristizao u Veneciju. Iako sam i sam znao da su Mleani mnogostuko upleteni u prolost ovog dela sveta. I nau, naravno. More nemirno. Nebo kao u novembru. Plima potopila sve to je mogla. Samo je ne dostajala magla pa da odmah pomislim na Rilkea. Ulice klizave. Rialto nekako tuno usaen. Kanali naprosto potonuli u onaj tmurniji deo istorije ovog grada, koji je sa eta istorija sveta. Mislio sam o tome kako se kod Crnjanskog Venecija najee po minje u paru sa Trstom. Od Njegoa odlutao sam na Dositeja, setio se Velikia i Ga talice. Dok je brod prolazio pored Murana, s neba je traak sunca laserski pokazao na Santa Mariju. Staklo. Kristal. Provienje. Iz Sombora mi je Laza Kosti u misao doao da me podseti da sam, ovde u Mlecima, konano izmeu jave i sna. Da je sve drevno onako kako izgleda ali da veina zgrada, legendi, priina i maski pose duje duplo dno. Da lutka ima svoju babuku a ova svoj tajni izlaz na drugu ulicu. Imam utisak da ovde, u Veneciji, svoj od pauine izatkanoj i disanje za zivotom kas ni. Prvo se proivi, a potom die. Kao to to ini Manov Aenbah. Prust je zato, nimalo sluano, svoje ''izgubljeno vreme'' traio u grozdovima davne svetlosti i sla ve koje ovaj grad uva na renesansnim platnima. Dok u restoranu ''Arcimboldo'' ispijam ovdanju grapu ''Amarone'', gledam u penuave talase i zamiljam Napolenovu flotu koja se posle Ajaija, Tulona i eno ve usidrila u ovoj zatienoj luci. Sklonjenoj od vetrova. Ne i od istorije. Dok letnji pljusak vodi dodaje jo vode, s malo nelagode procenjujen da li e more do veeri liznuti i trotoare. Tek je podne. Kraj e veka a ja pod ustiskom lektire razmatam mogunost da li su se Kafka i Dojs, negde 1912/3 moda sreli negde na putu ime u Trsta i Venecije. Irac bi mu priao o ''Kamernoj muzici'' a stidljivi Praanin bi outao svoje ljubavne jade sa Felice Bauer. Bilo bi to impresivno utanje nad kojim bi lebdela upitanost Rilkeova: ''Postoji li zbilja vreme koje razara? Njegove ''Devi nske elegije'', nastale ovde, u Severnoj Italiji, izmeu Trsta i Venecije, kao da su klju za razumevanje grada kroz ije vene protie zamuena voda kanala koji imaju svoje gondole i mostove s kojih i danas gledaju oi inkvizotora , dudeva, kurtizana i moreplovaca. Meutim, La Korbizije kae da su moreplovci i trgovci, graditelji i vladari Vene cije prethodnica i mladost dananje civizacije. I jesu, ako se zaborave muitelji, krstai, osvajai. I ostali ''mletaki trgovci''. U Devinu, u dvorcu grofice od Turna i Taksisa, dodue blie Trstu nego Veneciji, Rilke zapoinje pisanje svojih '' Duiniser Elegien'', u kojima pokuava da, na poetku 20 veka, definie egzistencijalni poloaj oveka u odnosu na ljubav, umetnost i smrt. Duino je zaista blii Trstu, ali Venecija je mnogo prikladija za udisanje Rilkeovih elegija. Jer, dok se ovaj nemaki pesnik kroz nebo na Karpaijevim slikama saaptavao sa anelima, Prust je pisao: 143

''Kad kod sam odlazio u Veneciju moja san je postajao moja adresa, a Venecija nije san''... Bajron, Gete, Dikens im povlauju. I svi koji mogu budni da sanjaju. I veruju da crkva Svetog Sebastijana moe da zatiti od crne kuge. Dodajem, 2011. Trebalo bi se vratiti u Veneciju barem da bih video mesto gde Pitalo smeta svoj Alef. I da opet sretnem Columbinu! Like Unfollow Post Share Edit October 19, 2011

putopis: ITALIJA

KOSI TORANJ, GALIJEJ, TABUKI...

Piza je neko blagorodno mesto. Iako je kroz istoriju, kroz papske i svake dru ge ratove, mnogo iskrvarilo. Danas je to velik grad. Stecite turizma, ali i nauke i industrije. Poznata je, pre svega, po Krivoj kuli, ali ne treba zanemariti i dobar glas koji je davno stekla po svom znamenitom, nekadanjem, stanovniku Galileo Galijeju. Ovaj veliki naunik, matematiar, astrofiziar, astronom, ali i raskolniki filozof, koji uporedo, ali i nasuprot Crkvi i njenoj dogmi, zapoinje sa tumaenjem Univerzu ma. Vraajui teoriju na ono mestu gde su Kopernika zaustavili, ovaj genije iz Pize, odrastao pod izazovnom kosinom belog Tornja, zapoinje epohu moderne svemirs ke nauke. Jer, pratei putanju ovog zvonika, prislonjenog uz katedralu, graenu u romanskom stilu, slede'i njegov iskoen pogled u sredite svemira, ovaj genije nije mogao biti drugaiji: beskompromisan,

144

zagledan u venost budunosti. I bes komp romisno nauan. I vekovima unapred zagledan. I, opet smo kod Crnjanskog. I dalje u Pizi. I Toskani. ''Evo, nagnuta, mramor na kula lii na veliki durbin od slonovae, nekog divovskog laara, sputen na zemlju iza grada.'' - nastavlja on nestrpljiv da krene ka Firenci. Kakva sluajnost. I on bi durbinom. Za razliku od Galileja, Crnjanski tom spravom nee da zaviri u nebo, pes nik je ipak, on bi duu da spozna: ''Vezujmo svet i ne rasparavajmo ga. Treba ga grliti kao jedno, drago nedeljivo brdo; smrti su prolazne ali vedrine su vene; vaz duh i skok igraa''. To izree Crnjanski, i iz Pize se zaputi ka Firenci, sa nostalgijom Frukog brda u grlu. Galilej, ovdanji, italijanski i svetski, iz Pize otide u Rim, i drugde. Da dokazuje da boansko i nauno mogu uporedo. Jedino nije uspeo da poveruje da su Bog i Crkva uvek na istom koloseku. I kad ga danas romanopisac Den Braun, u svom razglaenom trileru ''Aneli i demoni'' stavlja u vrh piramide famoznih iluminata, uz sav autorov respekt prema Galijevom naunom delu, upitamo se, da li je to samo ro maneskna akribija ili moda recidiv davnih religizno-scintistikih rasprava. Dok gledam danas razglednicu sa Krivom kulom u gro planu, kao da se pod seam teskobe penjanja ka osmom spratu ove 14.000 tona teke mermerne gra evine. Kada je 1983. godine zvono na njenom vrhu otkazalo poslunost, usled dej stva zakrivljenosti, poinju nauni, graevinski i ostali organizovani napori, Italije i sveta, da se ovaj neodoljiv zov prizemljenja uspori ili zaustavi. Uz legitimna ali i ne suvisla domiljanja, da se kula moda i ispravi. No, kako sada stoje stvari, Kriva ku la alijas Kosi toranj nije u opasnosti od ispravljanja. Veliki evropski prozaista Antonio Tabuki, koji je roen 1943. u Vekijanu, obli njem selu, kolovan u gradu pod Tornjem, moe spokojno da nastavi svoje proze, sa oseanjem da je ivot univerzuma haos koji se jedino prianjem moe, na mah, uobliiti. Jer, ''Pereira kae da...'' Mi smo Pizu, i Krivu kulu, napustili u noi, stazom Crnjanskovom, ''pod zvez danin nebom to ostaje dugo modro od dana'', i dolinom Arna uputili se ka svetlo stima Firence. Like Unfollow Post Share Edit October 18, 2011 Aranka Palatinus likes this. To pijani zidali ;) October 18, 2011 at 7:39pm Like

145

PUTOPIS: ITALIJA

KRIVA KULA U PIZI

Iako je kod nas uobiajeno da ovo svetsko udo, koje skoro 800 godina, sa ''doterivanjem'' u nagnutosti, postoji na rubu Toskane, u Italiji, zovemo KOSI TO RANJ, opredeljujem se za termin koji je jo 1930. godine upotrebio Milo Crnjanski - KRIVA KULA U PIZI. Naime u knjizi ''Ljubav u Toskani'', u tom lirskom smehu na ivici plaa, putopisu, isposvesti, pziji koja nema granica i anrovskih ogranienja, ovaj veliki pesnik kae ba ovako: ''Stajem pod kulu, to se nagla sa se srui u pro lee, i smeim se. Oseam kako, bela i gorostasna, teka, mramorna, pada na me ne...'' I pored njene gorostasne iskrivljenosti, umean u beskrajnu masu turista koji na prosto gamiu prostorima oko nje i katedrale, opsednuti tom iaenom krivom to kao projektil niani u toskansko nebo, kao da je ilu Vernu pobegla sa radnog stola, kroz uzbuenost to sam sam deo tog nesvakidanjeg spektakla, koji zainat traje stotinu hiljada dana, u meavini fizike, religije, ne samo zbog onog pape koje je bio rodom iz Pize, metafizike i turizma, probija se ipak pomisao na mog velikog ba natskog Crnjanskog. Osim vezanosti za njegovu ''strailovsku stazu'' i vene oa ranosti knjigom ''Ljubav u Toskani'', na ovom su nam se putovanju delom poklopile i rute. Naime, daleke 1930. godine, dok je Prvi svetski rat jo tinjao a Drugi se ve pri premao, Milo Crnjanski, vraajui se iz Pariza, negde na prilazima Pize zapisuje ovako: '' Polazio sam u Toskanu da se utopim u tiini belih sarkofaga, iz kojih je vas krsla stara nolianska mudrost, u kojima behu stiranjeni blud i slatki razvrat''. On je tada iz Marselja, preko enove i Viarea proao kroz Pizu. Mi smo, takoe, vra ajui se iz Nice, imali enovljanski zaliv i Ligursko more za leima. I sada smo na istom mestu, na ''Trgu udesa'' gde su katedrala, starija od svog fabuloznog, krivog tornja, koji je, meutim, tom svojom ''devijaciom'', 146

zasenio skoro sve iz istorije i savremenosti ovog grada i okoline. Iako ne sve, i ne za sva kog. Na mestu na kome je jo 1173. godine zapoeta gradnja tornja-zvonika, uz ka tedralu koja je pedesetak godina ranije nastala. Posle prekida od skoro sto godina, gradnja je nastavljena, da bi po njenom zavretku postalo vidljivo da se toranj konstantno krivi, ka jugu. I tako svake godine 1,3 milimetra, to do dananjeg dan, raun pokazuje, iznosi 5,3 metra. Impresivno. I vizuelno, i nauno, i metafiziki. Nauka kae da poetni uzrok - neodgovarajua, peskovita podloga. I teina ovih osam spratova od kamena sagraenih. Kada sam se tog dana, bee li to april ili maj, uspinjao uz ovih 296 stepenica, i pored divnog pogleda na okolinu, moram priznati da sam povremeno pomiljao i na zakon gravitacije, i na Galilea Galijeja, koji dodue nema direktne veze sa ovim zakonom, ali ima sa Pisom, jer je u njoj roden 1564. godine, i jo mnogo ime na ovom svetu. Like Unfollow Post Share Edit October 17, 2011 Mila Lalovic and Ljubica Buba Popovic like this.

PUT KA BENJAMINU (1)

147

POR VANDR
Dok iz Perpinjana i njegove jezike, arhitektonske, istorijske i mediteransko- pirinejske huke, i turistike uzavrelosti, obalom silazim ka jugu, ka paniji, inten zivno doivljavam efekat onog to stanovnici ovih krajeva nazivaju - veliko plavo (plavetnilo) - susret sa otvorenim, okeanskim morem. I zaista, tu gde se Pirineji susreu sa ogromnim morskim bazenom, utisak neverovatne otvorenosti, dubine koja kao da vodi u vanplanetrani beskraj, je ekstazino snaan. No, umesto da do kraja uivam u nedeljivosti tog prirodno-mentalnog oka, optereen literaturom, tuom ali i svojom, misao mi se iznova zalee ka velikom nemakom filozofu i teoretiaru knjievnosti i umetnosti Valteru Benjaminu. Petnaestak kilometara odav de, a iza krivina preko kojih se kopno preliva u zapenuano more, dodue u paniji, u gradiu Port Bou, 1940. godine, pokuavajui da, kao i mnotvo svojih jevrejskih saplemenika, izbegne od nacistike poasti, u trenucima bezizlaza, izvrio je samou bistvo. Cijankalij! I znam, njegova izbeglika percepcija VELIKOG PLAVOG, ovde u blizini malog Por Vandra, i pored sve raskone lepote mediteranske obale, nikako nije mogla biti poletna. Bekstvo, koje ga je iz Pariza dovelo skoro do samog kraja, faizmom naete, Ev rope, svakako da je uruilo optimizam misleeg i senzibilnog velikana. Kazablaka i ameriki azil pokazae se kao nedosanjani san. Taj beg kroz prostor umnom Benja ninu je verovatno ve liio na odlaganje neodloivog. Razoren porodini i ljubavni ivot, pokolebano poverenje u ravoteu dobrote i zla, sumnja u humanost u biu sveta, potekst je koji se ne moe zanemariti. A izdaja i nacisti, odasvuda. Franko i Peten, ne samo 148

u vazduhu. Surova golgota, ogoljena, u mirisnom i kolorisanom pri rodnom okruenju. A nada u spas uzdrmana. Prva stanica u potrazi za njim, stvarnim velikanom evropske misli, ali i mojim fikcijskim junakom iz romana ''Ujed vremena'', upravo je Por Vandr, pretposlednja ''stanica'' do granice, naseobina koja datira jo iz grkog vremena ( nazvana Portus Veneris), kasnije osvojena od Gala, luka, relativno mala i plitka, ali od veoma bitna za komunikaciju sa Afrikom. Sa starom tvravom koja dominira mestom. Zbog svog strategijski vanog poloaja bezbroj puta je menjala gospodare. Za vreme Luja XVI utvrenje i dokovi dobijaju izgled koji je najblii konanom. Grad koji je vekovima i veo od ratovanja, ovaca, ribolova, lukih usluga danas modernizovan poiva na turis tikim uslugama. Restorani, izleti u Pirineje, posete memorijalima Salvadora Dalija, nacionalni parkovi u blizini, obilasci prvobitnih ateljea fovistike slikarske kole, sa mo su fragmenti iz onog to Por Vandr nudi. Ja, ipak, svraam u ovaj gradi, voen podatkom kako je septembra 1940. go dine Valter Benjamim pokucao na vrata sobe Hansa Fitka u Por Vandru, molei ga za pomo u prelaenju preko pirinejskih vrleti, u nameri da iz Francuske pree u paniju. Hans Fitko je inae bio mu znamenite Lize Fitko, roene kao Ekstajn, 1909. u Uzgorodu, koja se u drugom svetskom ratu istak la spaavanjem istaknutih umetnika i naunika jevrejskog porekla. Izmeu ostalih Liza je spasla i Hanu Arent. Pop Vandr je veoma slikovito mesto.Alir je blizu, na oko 600 kilometara. Katal onija svuda unaokolo. Mene je, meutim, ekala granica. Zapravo, prvo gradi Ser ber ... Like Unfollow Post Share Edit October 16, 2011 Spomenka Vojvodic and Aleksandra Hajdin like this.

149

Andora (6) TAMO - SEO DE URGEL, I NAZAD PERPINJAN

Tamo
Kada je trebalo okonati priu o kneevini u Pirinejima, uinilo mi se da dopisivanju sa Vama i samim sobom, ipak nedostaje ram. Zapravo, novinarski mi je trebala pnta: toliko sam spominjao mesta Seo de Urgel odnosno Perpinjan, u koji ma stoluju zastupnici ko-kneeva, predstavnici Francuske i panije, da bi njihov izostanak u ovoj prii bio nedopustiv. Zato, evo aneksa, fusnote ili naki - repete! Prvo, drevni grad u Kataloniji, Seo de Urgel. Centar ovdanjeg katolianstva. Mesto gde stoluje biskup, ija je duhovna parohija i Andora. To vam je kada se kre ne iz La Velje, proe kroz Sent Juliju de Loriju, putem koji vodi ka Barseloni, dese tak kilometara od granice, u paniji. Ugrel je danas ugodan grad sa prisutnim ele mentima arabljanske kulture, vidnim francuskih armom koji je jo u devetom veku posejao osvaja arlemanj, ipak preovlaujuim katalonskim duhovnim i arhitek tonskim elementima, ali i neoekivano snanim akcentima mediteranske bujnosti prirode. U samom centru, na brdu koje uzdie se kao sedlo na razigranom pejsau, smestila su uvena drevna katedrala i, takoe, istorijski znamenite ruine palate kra lja Aragonije. Grad je inae zaposednut dragocenim nasleem katalonske istorije, svetovne i duhovne. Izmeu ostalog tu je i znamenita, novija katedrala, sa mura lima i bogato uraenim entereijerom, i muzejem u sklopu objekta. Biskupov dvor je u neposrednoj blizini. Zapravo takva koliina istorije, od rimskog perioda i arabljan skih (mavarskih) artefakata, do mnogobrojnih znakova potonjih vremena, Urgel ini skoro neponovljivim naseljem. Pravo mesto za suvladara netipine zenlje kao to je Andora. Ovo je grad u kome se epoha

150

naslanja na epohu, kamen na istoriju. Romanski dvorac oslonjen na arabljansku citadelu. Zato ne deluje ni greno kad se jedan od najelitnijih hotele u Seo de Urgelu ''Paradores'' nadogradio na ostatke ma nastira iz romanskog perioda. U takvom nadrealnom pejsau grada, koji je jedan od centara ukupnog katolianstva, nije onda ni neoekivan podatak da imaju najmo derniji aerodrom sa satelistkim navoenjem.

I nazad
U povratku, ponovo kroz La Velju, iako postoji i krai put. A ona, prestonica malene Andore, pod kiom. Sva zelena i u magli. Opet serpentine. Ovog puta u od motavanju. Pas dela Kaza, pa kroz Francusku. Dvadesetak kilometara pre Perpi njana - sunce. Mediteran u blizini. Sam grad Perpinjan, udesan kao i Urgel. Prvi podatak koji zbunjuje. Ovde se govori Francuski, Baskijski, Korzikanski i Bretonski. Opojna lepeza jezika. Njegovih stotinak hiljada stanovnika verovatno strance dovode u stanje lingvistike uzbune! Urastao u predeo izmeu Mediterana i Pirineje, sav u uzbrdicama, pun palmi i platana, i fontana sa planinskom vodom. Izmeu ovog grada i panije traje neka tajna i dugotrajna ljubav koja se sada ipak primirila u fra ncuskom zagrljaju. A palate, trgovi, nazivi, plesovi i pesme odiu Katalonijom. Grad fabulozne lepote! Dominantan objekat - palata kralja Majorke, iz 13. veka. Pa jo jedan dvor kralja Aragonije. Ovo je mesto poprite mnogobrojinih svetskih festivala muzike, igre, fotografije, cvea. Perpinjan, grad prepun sunca i zelenila, danas je prepun turistikih sadraja. Industrija takoe nadire. Kesk, okolada, slatkii. Repre zentativni hoteli. Pokretni praznik na Mediteranu. Nije ni udo to je nadrealani Sal vador Dali nazvao Perpinjan ''centrom sveta''. Da li je tu definiciju uvrstio i zastu pnike francuskog predsednika, koji odavde, uz pomo kolega iz Urgela brinu o Ando ri, teko je rei. Dok se, obalskim putem, upuujemo ponovo ka paniji, ka mestu Port Bou, koje se proulo i po tragediji koju je u njemu doekao znameniti Valter Benjamin, sunce je sasvim u silasku. U pozadini Perpinjana, obronici Pirineja propadaju u mr ko zelenu boju. More, s desne strane, gori u grimiznoj slutnji. Putovati ipak znai odlagati neodloivo. with Velimir Kozarev. Like Unfollow Post Share Edit October 14, 2011

151

PUTOPIS: ANDORA

TA E BITI KAD TAJANSTVENOSTI NESTANE

Reenicu iz naslova, sa dosta line zabrinutosti, rekao mi je, ve pominjani pisac i filozof, Andoranac, Antoino Morel Mori, koji je dugo iveo u Barseloni, pisao o graanskom ratu, i sada sa velikom panjom, i ne bez strepnje, prati neko ntroli sani ekonomski rast svoje domovine. On sluti da e rastakanjem posebnosti naci nalne kulture, koja je bazirana na skromnosti, trpljenju, ponosu i radinosti,, jeziiku i kulturi nestati i one mentalne osobenosti ovog naroda koje su ga odrale kao autoh tonu datost izmeu Francuske, panije, pa i Katalonije. iji jesu batinici ali kao osoben entitet. Kao zajednica koja ima isti jezik ali razliitu istoriju i mentalnu mapu. Ali, progres u iji smo vrtlog upali donosi i rtve, kae Morel. Mnogi stanovnici Andore, pogotovo mlai, se ne slazu sa njim jer ivot sagledavaju praktinije i ne misle na dui rok. A svakodnevni ivot je naizgled sve bolji. Jedan drugi pisac, ovog puta angloamerikanac, Piter Kameron, koji razmilja slino Morelu, jo 1997. godine objavio je, ovde veoma popularan roman ''Andora''. U njemu, njegov, lino devas tirani i zapadnom civilizacijom ojaeni junak, negde iz velikog i razvijenog sveta, do lazi da ivi u Andoru la Velju, i u tiinama ovih planina, klisura, snegova, i apartnoj pshihologiji ivota nalazi duhovni mir. Andorancima ovaj roman imponuje kao velianje tradicionalnih vrednosti njihove enklave. Zato se ovaj roman nalazi na zvaninom sajtu drave, kao preporuka za razumevanje Andore. Morel gleda stvar iznutra, Kameron iz Amerike Andoranci mogu da biraju. Kod Kamerona dodueima i vie erotike nego 152

to se moe viditi u svakodnewvnom ivotu Andoranaca. Metani mogu i da uivaju u blagodetima bazena, sauna, turskih kupatila ter malnih izvora u predgrau Anrore la Velje, - Eskaldesu, najnovijoj ''parohiji'' u ze mlji ( ovde su parohije u funkciji naih optina), za decu i omladinu u svim skijakim centrima ( od kojih je najpoznatiji Ordinokalis) o troku vlade se organizuju kole skijanja. Zajedno sa turistima, reke i jezera kojima je zemlja prebogata pruaju i stanovnicima sve ari ribolova, jedino u to u ribolovakim rezervatima, kojih je pet u Andori, moraju da se pridravaju sledeih pravila: 1. pastrmka manja od 15 sm. se mora vratiti u vodu i 2. dozvoljen dnevni ulov po osobi iznosi 12 komada. Od danas popularnih ''ekstremnih'' sportova ovde se da praktikovati planinarenje (klajming) po okomitim liticama, vonja kanuom ili kajakom kroz ne verovatne brzake kao i peaenje jednom od atraktivnih i uznurujuih staza preko Pirineja, od gra ni ce sa Francuskom pa do panije, i obrnuto. Da, tu su i dosta rizine ture sa bicikl ima i jahanje na specijanoj rasi brdskih konjia. Sve ove, i jo mnoge druge vetine i testove izdrljivosti, Andoranci su kroz prolost, sami morali viestruko da praktikuju ne bili preiveli, zato se za ''dobrovljno'' bavljenje razonodom ove vrste danas teko opredeljuju. Oni rae igraju fudbal, plivaju i skijaju. I jedu. Otra klima trai jaku hranu. Narodna kuhinja, koja se dosta zasnivala na divljai, bilju, medu, neverovatno krupnom pasulju, krompiru, belom luku, moe se nai samo jo samo u seoskim sre dinama ali i specija lizovanim restoranim glavnog grada. Mi smo uspeli da probama divlju svinju u medu, peenje u okoladi ali i prepeen hleb premazan belim lukom, paradajzom i maslinovim uljem. Ta izvornost i specifinost ovdanje kuhinje verovatno je i razlog to ljudi iz Barcelone, ak i krunisane glave iz Madrida svraaju u ovu evropsku zonu zaboravljenog vremena!

153

Andora (3)

GUVA U ORLOVSKOM GNEZDU U PIRINEJIMA

Andora la Velja. Nalazimo se na nadmorskoj visini od 1029. metara. Oko nas su jo vii vrhovi pirinejskih planina. Dominira masiv Siera de Enklar. Grad od dvade setak hiljada stanovnika, ali i pored svoje nevelikosti sadri sve to jedan glavni grad treba da ima. Ako bi se naalio, rekao bih - sve izgleda kao pravo! I za razliku od San Marina, naprimer, ovde je sve ipak manje ceremonijalno. Grad vidno, ubrzano, preko noi, od sela sa oko 3000 stanovnika, koliko je vekovima Andora la Velja imala, postaje moderna varoica. Dok etam dolinom reke Valire koja deli naselje na pola, pokuavam da se naviknem na razreen planinski vazduh. Jo je tee privii se na difuznu prozranost neba koja svemu daje plavkastu auru nestvar nosti. Kada se tome doda spoj gortake arhitekture, u kojoj preteu elementi romanskog naslea, sa elementima mediteranskog graditeljstva, koji odvajkada pristie sa nedalekih katalonski izvorita, u emu je uzor Barselone neizbean, uz, i konano, sve prisutniji internacionalni melan modernog graditeljstva, nije ni udno to se namernik, koji nije jedino usmeren ka jeftinoj kupovini u ovom ''bescari nskom raju'', teko snalazi u ovom vizuelnom panoptikumu. etajui sporednim uli cama, jer je u glavnim, trgovakim, delovima grada sve ''brendirano'' i etiketirano globalnim evro-amerikim stilom: bilbordima,

154

sveteleim reklamama i ostalim relikvi jama potroakog drutva, imao sam utisak, gledajui kamene fasade i kovanim gvoem ukraene kapije, balkone i ograde, kao da sam u dekoru nekog avanturi stikog filma ili knjievnog trilera. Podatak iz davne prolosti ove kneevine koji kae kako su se neki njeni sta novnici izdravali krijumarei duvan, zbog tovara koji su nosili na leima, krstarei izmeu Francuske i panije, zvali su ih ''paketari'', prethodnoj asocijaciji na sve po pularniju ''krimi literaturu'' daje na uverljivosti. Naroito kada je u pitanju neko iju matu podstie saznanje da su Andoranci bili i ratniki narod. Jer, legenda kae da je ovu dravu osnovao imperator Karlo Veliki - arlemanj, kao znak zahvalnosti za pomo ovadanjih stanovnika u zavrim borbama protiv Arapa. Bilo je to krajem osmog veka. U krugovima istoriara i publicista Andore la Velje, sa smekom se prepriava i zgoda iz 1933. godine, kada je, uz pomo nekih Andoranaca, ruski sa mozvanac Boris Skosiref pokuao da se proglasi za kralja Andore. Meutim, proao je kao svaki lani car epan Mali: neslavno i neuspeno. Izvan ovih herojskih i ostalih zapleta i aluzija, La Velja ivi dinamian i prena pregnut ivot modernog u drevnom. Hiljade turista prolazi, dolazi i boravi. Kupuju, skijaju se, pomalo dive divljini koja zapoinje iza poslednjih kua prestonice. Saob raaj je nepodnoljivo zaguen, dnevni list se zove ''Dnevnik'', najbolji hotel je ''Crowne plaza''. Olimpijski komitet Andore sprema se za olimpijadu malih zemalja, fudbaleri igraju, pozorite radi, vajari i slikari stvaraju... Sve me podsea na neo ekivanu guvu u orlovskom gnezdu. Duboko i visoku u Pirinejima. Like Unfollow Post Share Edit October 11, 2011 Rodika Cebzan likes this.

155

PORT BOU

V. BENJAMIN: SEANJA: MONUMENT

Idem iz Francuske u paniju. U nameri da pored novinarskog zadatka istraim neke injenice vezane za Valtera Benjamina, znamenitog nemakog teoretiara i filozofa. Naime, sticajem okolnosti ovaj je Nemac postao jedan od junaka mog pret hodnog romana ''Ujed vremena''. U meuvremenu, spoznao sam da svi detalji nje gove panske ''avanture'' nisu bili ba onakvi kakao sam ih ja predstavio. Znai, ovo putovanje je i moj pokuaj da naknadnom antropologijom ispravim te manjkavosti. to je od izuzetne vanosti kada se zna da mi se novi roman zove VALTER BENJA MIN U MEUGRADSKOM AUTOBUSU. ''Kada se voz, lokalni, brzinom od samo 40 km provlaio tunelom koji vodi kroz pirinejski masiv, naputajui Serber i Francusku, jutro je bilo svee a nebo toliko pla vo kao da ga je Matis u toku noi naslikao. Kroz drugi, magistrali, tunel, istovreme no, tutnjao je internacionalni saobraaj iz panije i Portugala. U meuvremenu smo saznali da veliki deo komplikovanosti ovog lokalnog eljeznikog prelaza izmeu Francuske i panije lei u injenici da je inski promer u ove dve susedne zemlje razliit, pa se u Port Bou i Serveru vri komlikovan transfer vagona, putnika, robe i - strpljenja. Kada se tome doda podatak da se i elektrosistemi razlikuju, a lokomo tive su, naravno, na elekrini pogon, sloenost, 156

opet lokalnog, transfere kroz ova brda postaje jasnija. Par kilometara razdaljine izmeu stanica i drava, desetak san timentara razmaknutije ine, i neto manje ili vie volti u napajanju - dovoljno je za punu napregnutost tehnologije i lagani oseaj avanture. Naravno - unutar mikro stvarnosti jedne knjievne dramatinosti. Voz se promolio iz tunela, posle desetak minuta Ukazala se moderna eljezni ka stanica Port Bou. Sva u metalu, staklu, nalik na ogroman hangar. Frapatno delu je njeni gabariti na spram mesta od desetak hiljada stanovnika. Meutim podatak da je izgraena za potrebe Svetske izlobe u Barceloni, jo 1929. sve objanjava. Jer, Port Bou je prva postaja posle granice sa Francuskom. Zato je panci neprestal no doteruju i usavravaju. Prvobitna ''tacija'' je podignuta 1878., dvadesetak godi na od uspostavljana ove granine linije sa Francuskom. Granice koja je ulaskom obe zemlje u Evropsku uniju praktino suspendovana a stanovnicima, koji su uglav nom iveli od malogranine trgovine i usluga, nametnula neoekivane egzistencijal ne probleme. Iz doline, u kojoj se goropadno smestila eljeznika infrastruktura, silazi se u zaliv, dubok i siguran, koji je dobio ime po ribarima koji mreom vekovima love ribu po priobalju Mediterana. Du zaliva, koji izgleda facinantno, smestio se stari grad, sa lukom, neto kulturno-istorijskih spomenika, od kojih je najzaajnija crkva Svete Ane, sagraena u neogotskom stilu. Malo je zgrada iz prolih vremena, dominiraju novi restorani, depadansi, apartmani i neverovatno duga, od vetra zatiena, plaa koja se naslanja na zelekastu vodu zaliva. U Port Bou sam prevashodno doao da to neposrednije doivim mesto u ko me je moja literarna osesija, esejista i filozof Valter Benjamin, 1940. okonao ivot. Hotela, po imenu ''Francuska'', u kome se taj in dogodio, nema vie. Ostali su zabe leeni detalji, manje ili vie opskurni, ali dramatini za sve one koji se mogu uiveti u ivotni tesnac pisca, begunca, Jevreja, Evropljanina na samom poetku nacisti kog mraka. Dakle, u tom sada nepostojeem hotelu, kazu za vremena veoma jefti nom, u oekivanju jutra i gestapovske provale, jer su ga neki, da li vlasnik hotela, izdali, Benjamin je ispio nepoznatu koliinu tableta morfijuma, uglavom dovoljno, od 50 tableta koje je, par nedelja ranije, podelio sa svoji prijateljem, piscem, Arturom Kestlerom, koji sreom nije doao u iskuenje da svoj deo iskoristi. Bio je to septem bar 1940. Zahvaljui sveteniku, koji je u knjigu umrlih napisao da je Benjamin pre minuo od modanog udara, i zatajio da je jevrejskog porekla, veliki pisac je sahra njen u okviru groblja u Port Bou. Samoubistvo je tek docnije obelodanjeno. U nepos rednoj blizini ovog seoskog groblja, ve pominjani likovni umetnik, Dani Karavan, po digao je impresivan memorijalni kompleks nazvan PROLAZ, ba onakav kakav Be njamin za ivota nije uspeo da pronae. Centralno mesto u ovom monumentu zau zima tunel kroz stene Pirineja iji izlaz gleda na otvorenu puinu Atlantika, reklo bi se - u Afriku, kuda Valter Benjamin nikada nije stigao. Neverovatno crna boja zido va, koji omeuju sam zavretak tunela, u kontrastu za azurom mora i zelenilom okolia, izazivaju u meni utisak egzistencijalne jeze. Benjaminovo knjievno i nauno delo, meutim, i danas je izuzetno aktelno, neverovatno se uklapa u postmodernizam naih sadanjih ivota. Gradi Port Bou, uz svo potovanje za seni velikog filozofa, ivi intenzivan turistiki ivot popularne Kosta Brave. Vozovi prolaze. Evropa ujedinjeno 157

putuje. Odlazim negde u dubinu primorja. Zadovoljio sam radoznalost ali ostala je senka strepnje: da li je bive zlo na do voljno sigurnom mestu? Like Unfollow Post Share Edit September 23, 2011 ivica Brusin, Vasilije Popov and Milica Bjelanovic like this.

Pisanje zaborava

ZNAAJNI ZAVIAJNI PISCI - "IZDALEKA"

Sticajem ivotnih okolnosti, ambicija, kolovanjem, karijerom ili ko zna ime, izvestan broj zrenjaninskih pisaca najznaajnije rezultate i zrelost ostvarili su u dru gim, veim sredinama, bez vidnijeg direktnog uea u lokalnim umetnikim zbiva njima. To su, pre svega, Pavle Ugrinov, Momilo Milankov, Ivan Ivanji, Vojin Mati, Ljubomir Tei i Vojislav Kuzmanovi. Moda ih je bilo jo. Valjalo bi istraiiti. Iako je predratni, ratni i rani poratni period u proveo naem gradu i Vasilije Popovi, moramo konstatovati da je on tek odlaskom u prestonicu postao sadanji veliki pisac Pavle Ugrinov (1926). Ostavio je u svojim izuzetnim prozama upeatljive skice, portrete i knjievne i mentalne kompozicije ovog grada, poevi od ''Fascina cija'' zakljuno sa romanom ''Bez ljubav'i. Verovatno je njegov prozni opus najkom pleksniji i najobimniji tekstualni oma urbanoj matrici Zrenjanina. Ugrinov, alijas Po povi, meutim, nije svojim fizikim prisustvom bio u prilici da modeluje tekui knji evni ivot u Zrenjaninu. Tek je de cenijama kasnije postao, makar i literarnim delom, nezaobilazan element tekueg duhovnog prostora ovog grada. Akademik i

158

dobitnik mnogih prestinih nagrada svojim impresivnim, uglavnom proznim opusom, spada meu ive klasike literature ukupnog postjugoslovenskog prostora. Po obra zovanju reditelj, sa nedugim ali dosta dramatinim pozorinim iskustvom, godina ma urednik i reditelj na televiziji Beograd, ovih je dana nesvakida njom knjigom ''Pogled preko svega'', sintezom epohe, sopstvenog ivota i knievnosti, hibridnog anra i jedinstvene subjektivne objektivnosti, zadao novu temu za razmiljenje svi ma onima koji su imali utisak da su ga definitivno razumeli. I da su dali prave odgovore na presudna umetnika i etika pitanja proteklih decenija. Utisak je da je intelektualni odaziv na ovaj Popovi poziv na drutvenu i artistiku katarzu -izostao?! to e se u kasnijim godinama pokazati kao jo jedan preskoen civiliza cijski rermin. Dve godine stariji od njega, Momilo Milankov (1924 -1979) roen je u Srps koj Crnji, srednju kolu, srednjokolsko doba, i rat je proveo u Zrenjaninu. Ve kao mlad pisac istakao se moderno pisanim pripovetkama, koje je objavljiao u svim zna ajnijim listovima i asopisima. Pojava njegove prve zbirke pria ''Odlomci traganja za Majom'' (1957) predstavlja znaajan datum srpke proze. Zanimljivo je da, zajedno sa Pavlom Ugrinovim, Milankov radi vrlo uspelu pozorinu adaptaciju romana ''Pesma'' Oskara Davia, koja e se dugo igrati na jugoslovenskim pozornicama. Posle toga Momilo Milankov serijom proznih knjiga i romana izbija u sam vrh srp ske i jugoslovenske knjievnosti. Kurioziteta radi valja napomenuti da je ovaj pisac upravo u vreme neposredno pre nego to je iznenada preminuo zapoeo prozu o ratnim dogaajima u ovom delu Banata. Crnohumorno deluje podatak da i junak nje gove prie ''Povratak'', profesor Striak umire upravo u momentu kada zapoinje pi sanje hronike o Zrenjaninu... Dakle, Milankov, iako nije direktno uticao na umetniki ivot u naem gradu, ipak ga je literarno posvojio. Ivan Ivanji (1929), pesnik, pripoveda, romansijer i esejista, svoj literarni angaman realizuje potpuno izvan nae sredine. Jedino romanom ''Guvernanta'' zna ajnije zaranja u zaviajni prosede. Razno vrsnost i evropski okviri njegovog opusa su respektabilni i zaista vredi zaaliti to se knjievne i ivotne talsne duine njega i grada nisu intenzivnije doticale. Njegove knjige proza, eseja, recimo ''Nemake te me'', putopisi i prevodi znaajni su za srpsku knjievnost. Beleimo i svojevremeno popularni roman ''Dioklecijan'', publicistiku knjigu ''Pisma iz Havane'' kao i zbirku pria ''Svako igra svoju igru''. Psihijatar Vojin Mati, (1911-1999) pored strunih tema, tiho i iz senke, bavio se i knjievnim radom, povremeno se ukljuujui i u literarni Zrenjanin. Pamtimo ga naroito po intimistikoj prozi ''Todo u Bekereku''. Ipak, ne bi smelo da se ne zabelei i njegovo kapitalno nauno delo ''Psiho- analiza mitske prolosti'' . Ljubomir Tei (1933) je do kasnih esdese tih znaajnije ues tvovao u ovdanjim kulturnim zbivanjima iako zapaeniju pripovedaku aktivnost razvija tek odlaskom u Zemun. Pominjemo roman ''Doba igre''. Romansijer, dramski pisac i novelista Vojislav Kuz manovi (1930-1976), danas skoro nepoznat u naoj sredini, vei deo karijere i ivo ta proveo je u Zagrebu, gde je rano i umro. Treba zabeleiti odlian roman, po kome e ostati upamen: ''Godina noeva''. Takoe, upravo kolujui se u Zrenjani nu kao gimnazijalac, danas najpoznatiji kao pozorini kritiar, Muharem Pervi (1933) je u 159

naem gradu sazrevao kao budui dobar kritiar i teoretiar, odnosno mudri knjievni tuma. Zapamen je kao veoma uspean urednik beogradskog pres tinog asopisa ''Delo'', koji je godina bio meritorni arbitar aktelne beletristike i kritike misli u nas. U oblasti pozorine kritike, takoe, i danas njegov sud se s nes trpljenjem iekuje. U Beogradu je ostvario zavidnu publicistiku ali znalajnu knjievnu karijeru Zrenjaninac - Ljubomir Milin. Zapamen je po feljtonu '' Beli teror'' kao i romanu za mlade ''Orli''. Svojevremeno su mu bili veoma itani i krimina listiki romani koje je objavljivao pod pseudonimom Maksvel Biglu. Stojanka Grozdanov Davidovi (1940), ponikla u Zrenjaninu, knjievno uglav nom sazrela u Beogradu, sa rodnim gradom je "saraivala" sporadino iako ne i "mrzovoljno". Ipak, utisak je nedovoljno, to opet nije predstavljalo prepreku da u knjievnom svetu, naroito kada je u pitanju literatura za decu, postigne lepe rezul tate. U knjievnost je ula 1959. zbirko pesama ''Poslednja vest o meni'', a u knji evnost za decu stupila je ''Knjigom o Maji'' koja je doivela vie izdanja. U ediciji ''Ulaznica'' tampana joj je knjiga pria za decu ''Nekuda niotkuda''. Ovaj broj zaviajnih pisaca koji su delovali ''iz daleka'' sigrno je i vei, to bi valjalo istraiti. DA TO POKUAMO ZAJEDNO? SVI KOJI NETO ZNAJU?! (2004.) Like Unfollow Post Share Edit September 22, 2011 Bojan Grujin, Spomenka Vojvodic and 2 others like this.

160

putopis: ANDORA

MINIJATURNA KNEEVINA U PIRINEJIMA: ANDORA

Decenijama je ova drava, evropska a ne neka od onih iz ''belog sveta'', bila samo nejasan geografski pojam a nikako prepoznatljiv toponim u svesti ak i obavetenijih radoznalaca i turista. I zato, kada sam stigao do Perpinjana, mesta u Francuskoj, nisam suvie oklevao da skrenem ka zaleu, u Pirineje, i zaputim se do Adrore la Velje, glavnog grada istoimene, i dalje prilino nepoznate drave. Mada je, priznau, zov oblinjeg Port Boa, primorskog mesta u paniji, bio izuzetno snaan. Iz knjievnih razloga, najvie. O tim razlozima, i o samom mestu, bie rei po povratku iz Andore. Dakle, skrenuo sam na desno, u brda. Potom, posle dvadesetak kilometra vonje valovitim mediteranskim pejsaem zapoinju usponi, serpentine, naglo prelaenje u kontinentalnu klimu, pa ubrzo zatim i ulazak u planinsku oblast. Pirineji. Na vrhovima sneg. A krivine kao one kad se stie u Monako. Samo otrije, i umnoene do u beskraj. I tako, posle vie od dva sata spirueta i mornarskih vorova - prvo, granino mesto Pas dela Kaza, i konano, uz jo kris tijanija, Andora dele Velja, glavni grad Andore, sa svojih ciglo 20.000 stanovnika. Na prvi pogled, a i kasnije se taj utisak nije bitnije menjao, ovo je zemlja koja svoju arhanu i rustikalnu, moglo bi se ak rei, civilizacijsku podvrstu, neguje,usavrava i veoma uspeno nudi turistikoj klijenteli. Uz dodatno objanjenje: i dosta uspeno neguje autentinu kulturu i kuli narske posebnosti. Smetene izmeu panije i Francuske, Andora se sabila u 468 kvadratnih kilometara, na kojima kao da dominiraju planinski vrhovi Pirineja. Zanimljivo je da su njenih 65 vrhova vii od 2500 metara. Tri reke, Valira d Orient, Valira d Norte i Gran Valira se spajaju i tako zdrueno 161

protiu kroz prestonicu. Smetena izmeu dve mone, imperijalne drave, vetinom i uporno u, Andora postoji ve skoro osamstotina godina, kao i Monako i San Marino, u statusu formalno samostalnih evropskih dravs. Njeni stano vnici, kojih ima pedesetak hiljada, ponosni i odanii, kao da im se u oima ogledaju vrhovi pirinejskih planina, izvorno govore tri jezika: francuski, panski i katalonski, koji je zvanian jezik ove kneevine. Pravi, autoh toni Andoranci jesu katalonskog porekla i ta se injenica na svakom ko raku istie. Danas, sve se vie uje i Engleski, jezik savremenog sveta ali i onih koji uporno pokuavaju da se domognu dravljanstva ove dravi ce, koja se na sve nogue naine odu pire toj ekspanziji. Od 1278. kada su feudalci i carevi, s jedne i druge strane granice, potpisali takozvani '' Parea '', prvi ustavni dokument Andore, i kasnijim odlukama Anrija IV i Napoleona, odnosno odgovarajuin dekretima pan ske strane, uspostavljen je dvojni suverenitet Andore. Dravom formal no vladaju koprinevi, francuski zastupnik boravi u Peprpinjanu dok pa nski stoluje iz biskupske plate u Urgelu. Formalno je tako, a ivot u Andori se, kako kae ovdanji knjiev nik i filozof Antoni Mo relo, odvija kao udo civilizacije koje je kao sa neba palo u seljaku zemlju punu nesluenih mogu nosti...

162

dopisnica Andora

SEDAM PAROHIJA I JEDNO SVETILITE

Planine Andore su bogate ivotinjskim svetom. U njima ive orlovi, supovi, lju ke, bele jarebice, veverice, divlje svinje, vidre, lisice, divlje make, pirinejske koze, zeevi...U raznovrsnoj biljnoj sferi pored klasine umske vegetacije sreemo rodo dendron, karanfil, smreku, jagode, maline, lokvanje. U novije vreme Andoranci ima ju problema sa cvetom ''Grandala'', naime on je vekovima simbolizovao est pa rohija, na koje je drava bila podeljena. U ikonografije Andore ovaj je cvet svojim laticama ''zastupao'' parohije-optine: Kanilo, Enkamp, La Masana, Ordino, Sent Dulija de Loria i Andora la Velja. Kada je 1987. oformljenja i sedma parohija, Les Eskaldes-Engordani, koja je praktino polovina glavnog grada La Velje, sa "Gran dalom" je nastao nereiv problem ali svakodnevni ivot je prevaziao taj nesklad botanike i umnoavanja dravno-organizacionih jedinica. Inae, ovakvi oblici lokal ne samouprave svedoe o demokratskoj tradiciji ovog naroda, a nastali su iz krajnje praktinih razloga: u politikim i vremenskim nepo godama, od koji se samo ove druge smenju po uobiajenom redu, dobro je bilo donositi presudne odluke za lokalno 163

stanovnitvo brzo, efikasno i sa poznavanjem potekoe koju treba prevazii. Bez ekannja da se vrhovna vlast o svemu izjasni. Danas se samo to iskustvo usavrava. Lokalna samouprava! Ova zemlja, jo od formiranja drave, ko-kneevine, ima dosta komplikovam politiki sistem, predstavniki, formalno pravni i na kraju izvrnu vlast - vladu i pre mijera. U ''Kui doline'', drevnom parlamentu i vekovnom seditu vlasti, ali i u dana njem sreditu Vlade, graevini veoma moderno dizajniranoj, na eonom zidu domi niraju tri portreta. Prvi je lik aktuelnog Pape - drugi predsednik Francuske, sada je tu irak, dok trijadu zakljuuje biskup od Urgela, koji oliava pansko prisustvo u ovoj zemlji. Papin portret je ujedno i svedoanstvo o dubokoj religioznosti Andorana ca. Mnotvo bogomolja, crkava i kapela, koje se nalaze ak i na veoma nepristupa nim mestima, u gudurama i vrletima, reito govore o duboko ukorenjenoj katoli koj religiji. Danas je to verovatno drugaije ali, zanimljivo je da se u turistikoj ponu di Andore nalazi i podatak kako e turistima biti omogueno da bogosluenje za vre me boravka u Andori obave po svojim religijskim kanonima, u andoranskim crkava ma. U parohiji Kanilo nalaze se ostaci znamenitog andoranskog svetilita Meriel ( prvo pominjanje je iz 1172, godine), najznaajniejg simbola ovdanje religoznosti. Blaena devica Meriel je 1878. godine proglaena zatitinicom kneevine. Naalost, na sam nacionalni praznik Andore, 8. septembar 1972., drevni hram razorila je vat ra. Pored oteenog svetilita izgraeno je novo zdanje, u vrlo smelim arhitekton skim formama koje ipak imaju dovoljno asocijacija na romansku sakralnu umetnost. Ovo ultramoderno ostvarenje znamenitog panskog arhitekte Rinarda Bofila jo uvek izaziva podeljena miljenja i oseanja religioznih Andoranaca, kao i ovdanjih istoriara i likovnih umetnika. Ali, zar ovo nije zemlja protivrenosti i uzbudljivih vizu elnih i duhovnih senzacija. Evropski trenutak za instant egzotiku.

164

KOLIJUR GRAD OD CRVENOG PIRINEJSKOG KAMENA

Put nas opet vodi ka moru. Kot Vermej, rivijera juga Francuske. U povratku. Pi rineji i Mediteran, koga ovde, seamo se, zovu ''Veliko plavetnilo''. Iz panije smo tek koji kilometar zakoraili u Francusku. Iza nas su Salvador Dali i Valter Benjamin, odnosno Port Ligat, Kadakues, Figeras i Port Bou. Uskoro emo u vinski Rosijon, u ko me je centar vinogradarstva ovih junih krajeva. Preko Banila, rodnog mesta znamenitog francuskog vajara Aristida Majola, ije nage enske figure oliavaju kontoroverznu mediteransko-antiku ulnost, taj nestvarni spoj oboavanja enske nagosti u kontrapunku sa katolianstvom potonjih vremena. Putujujemo predelima koji su obrasli vinogradima i makijom. Udiemo intenzivne mirise mora, i stiemo do gradia Kolijur koji ''nije imao sreu'' da traje, do u venost, u anonimnosti prosenog ribarskog naselja, iji metani uivaju u uzbudljivim zalascima sunca i mlakoj dosadi. U njega je, naime, jednog dana, s poetka prolog veka, banuo ovek po imenu Anri Matis. I miru naseobine kakve postoje svuda u svetu je doao kraj. 165

''Fofisti'' i njihovo ''divlje slikarstvo'', kako je su ovaj umetniki pokret okarakterisali onovremeni, neskloni mu, likovni kritiari, sve je uzburkalo. Neki duhoviti savremenici su zapisali kako je za vreme ''fovistike invazije'', jer u Kolijuru je nastala delovala i svojevsna slikarska kola istomiljenika. Grupa likovnih pobunjenika koja je uspostavila prekid sa etabliranim slikarstvom. Kao da je i sama priroda koja okruuje gradia postala intenzivnija i prepuna plamteih boja, koje kao da su beale sa platana Matisa, Derena i ostalih. Pripremajui se za Kolijur, u kome su od fovista ostale samo slike, galerije, legen de, i trajna turistika pomama, uz intenzivnu dozu zaista inspirativne prirodne lepote ovog junjakog dela Francuske, u usputnim krmama, kafeterijama i prijateljskim svratitima, krepili smo se junjakim vinima. I gustim aromatinim medom. Kao uvod u skok u Fovistiku gozbu. Arhitektonski sasvim izmenjen od prvobitne luke veoma znaajne u vreme Grka i Feniana, posle Saracena i Vizigota, u karolinkom periodu ovaj ivopisni gradi je pos tao utvenje. Ono to dominira na svim razglednicama ovog mesta jeste impozantna tvrava. Koju je definisao, ko bi drugi, markiz Voban tako to je iskoristio ostatke znamenite graevine koju su pofdigli Templari. Kolijur je 1659. definitivno vraen Francuskoj. Onda je vekovima poseivan od trgovaca, putnika, osvajaa, potom umetnika jer je nudio dobru hranu, ribu i vino, jedno stavnu lepotu, mirne i pristupane plae. Na jednoj strani crkva, na drugoj Kraljevsko ut vrenje iz 12. veka. I tako, sve do 1905. kada stiu Matis, Deren i Fovizam. Tada se sve menja. Jer je to vanija istorija od one geo-politike. I to traje do dananjeg dana. Posle Fovista koje predvodi Matis, stiu prvo Pikaso, potom i Salvador Dali. Umetnosti i umetnici unose u ovaj predeo promenu koja je za venost. Zapravo, menja se sve osim crvene boje kamena u kome je izgraen skoro sav grad. Zanimljivo je da je, ve u Parizu afirmisani ali istovremeno i veoma osporavani Anri Matis, u maleni Kolijur doao i iz vrlo prozainog razloga: ivot na jugu Francuske bio je mnog jeftiniji od onog u prestonici. Lepota prirode i prijatelji, odnosno privlanost slika nja u pleneru, bili su od drugostepenog znaaja. Ali, tako je u ivotu - nevolja esto prethodi velikim ostvarenjima. I kao da su 1998. kada su osnivali festival ''Muzika jelena'' entuzijasti iz Kolijura, imali u vidu davnu izjavu Matisovu kako u ovom krajoliku boje pevaju same, bez ikak vih pravila i ogranienja. Ova manifestacija danas jeste smotra muzike koja spaja arhai nost, naunost, univezalnost, energiju i improvizaciju tonova i instrumenata. U gradu koji zapljuskuje Mediteran, u kome se piju dobra vina a sa svi strana vas posmatraju intenzivna platna Matisova. I Derenova, u neto manjem broju. Fovizam u Kolijuru ivi i danas punim intezitetom. Fovizam uz podrku Pikasa i Dalija! Like Unfollow Post Share Edit October 7, 2011 and Mirjana Drazic Palinkas like this.

166

putopis: PANIJA

TRAGOM NEUROTINOG GENIJA

Iz Port Bou, ipak, kreim obalom. Kosta Bravom, kroz vazduh usijan i posut u tom i zvezdanom bojom. Kao da je ispunjen pozlatom nadrealnog sveta, u sred stvarne a istovremeno i imaginarne panije. Brda, dvorci i utvrdenja, kojima obiluje ovaj krajolik stvaraju nadrealnu gamu u naim oima. Posle posete kontemplativnoj uspomeni na Valtera Benjamina, uputio sam se ka sreditu erupcije koja traje ve decenijama, a ime joj je Salvador Dali (1904- 1986). Krenuo sam ka njegovom rodnom Figerasu, za 167

koji iironiari vole da i kau da bi bez ovog velikog likovnog umetnika, ovaj grad bio samo obina ulica, puna praznog i bezlinog vremena, na putu za Barcelonu. Naravno da je ovo preterivanje ali Salvador Dali je, ipak, galak sija za sebe. Zemaljski deo svemira koji sve usijava. I sva mesta u kojima je bora vio zato nose jasne tragove njegovog neurotinog i neponovljivog genija. Moji saputnici kao da pokazuju vei entuzijazam za ovaj, budui, deo putovanja. Jer, zamorio sam ih traganjem za sumornim nemakim filozofom. Ja se u sebi, po malo pakosno, smejem, olekujuci da vidim njihova lica posle vieasovnog boravku u Dalijevom muzeju u Figerasu. Kao svaki vredan dak, itam lekcije unapred! Fama o Benjaminu je beznaajna u odnosu na eksploziju moderne umetnosti koja na oe kuje.Vatromet tek sledi. Poto nas je put uz more, krivudav, sav u rastinju i pomalo junjakoj j flori, doveo do mesta Port Ligat, napravili smo pauzu, s dobrim razlogom. Jer je to na selje bilo prvobitno boravite Dalijevo. U kuci, koju je od klasine seoske ribarske kolibe preradio u ekstravagandni atelje, u formi livirinta, sa vrtom i bazenom, ovaj velianstveni umetnik je, zajedno sa svojom ljubavnicom i muzom, fabuloznom Ga lom, planirao i realizovao mnoge uzbudljive i nadrealne i ekstravagantne projekte. U etnji kroz ovo mestace nisam propustio da svojim saradnicima izrecitujem Dalije vu sentancu: ''Meni ne treba droga, ja sam droga sam za sebe! Lino''! I dalje idemo obalom . Gradi Kadakes, mesto Dalijevog detinjstva. Pejzai zau vek upameni. More i brda prepoznati sa mnogih njegovih slika. Mesto je zahvaljui kulturnom turizmu odavno u modi. Mnogo galerija, izlobi u eksterijeru, prodavnica umetnikih predemeta. Dok nad mestom lebdi legenda: Salvador Dali i njegovi broj ni gosti: Matis, Pikaso, Deamp, Maks Ernst ... ak je i Albert Ajntajn ovde svirao na Dalijevoj violini. Za vremena nadrealistikog bili su to dani i noi divne neuralgije. Ipak, idemo dalje, u Figeras koji je bio centar Dalijevog somnabulnog sveta i svako like umetnike hiperbole. Like Unfollow Post Share Edit October 4, 2011 likes this.

168

putopis: PANIJA

MUZEJ U DALIJEVOM FIGERASU

Hodimo po Kataloniji. Vruina i duboko nebo koje sluti neverovatnoe. Konano, pred nama - Figueras. Rodno, ili skoro rodno mesto Dalijevo. Ovaj se genijalni ekscentrik zaista rodio u ovom gradiu 1889. godine, ali zar njegovo mesto dolaska na svet nije sama planeta zemlja imajui u vidu svu izometrijsku vertikalu njegovog stvaralatva. Roenjem Salvador

169

Domnec Felip Jacint Dal i Domnech, Marquis de Pbol, ovaj je ovek morao u dvadestom veku postati ovaploenje renesansnih izuzetaka. Dok zalazimo u auru ovog grad,a privia mi se prisustvo nekog difiznog svetla koje usred sunanog dana ovom pentragramu Katalonije dodaje natprirodnu iluminoznost. A Figeras, kao bajka ili vrisak kolora, danas je grad od 34.000 stanovnika. U zaleu Mediterana. Ranije usputna stanica prema prestonici Katalonije - Barseloni. Ve dugo vremena - svetilite svih onih koji se dive nadrealnoj umetnosti evropskog giganta. Grad sa elementima i mavarske tradicije i arhitekture, sa izuzetno raznovrsnom kulinarskom tradicijom, umreen putnom i eljeznikom vezom, tri hotele visoke klase, mnotvom restorana, ipak je najubedljiviji u pamenju Dalijevog dara. Ima u njegovom trajanju kombinacije popodnevne sieste i veernje vreve. Ali i bajkovite zamiljenosti. Jer, Figeras je jo 1862. pohodio veliki bajkopisac Hans Kristijan Andersen i bio oduevljen bogatstvom boja, mirisa i ukusa katalonske kuhinje. Nije u njemu zatekao Dalija, to je dosta logino ali je veliki Danac svakako negde duboku u ambijent pohranio poruke buduem likovnom geniju. Ostavio bajku kao zalog fantazme! A mi stiemo u Dalijev muzej. Sav u oblicima i palstici koja nagovetava sutinu izvanrelanog sveta koji je pohranjen u njemu. U pozorinoj zgradi, iz 1877. smetena je, naravno, nadrealna i multimedijalna postavka slika, skulptura, instalacija, kostima, umet niki oblikovanog nakita. I sve to praeno muzikom sfera, igrom svetlosti takvog inten ziteta da svi postajemo svesni ta zapravo znai '' metod pararanoidno kritike trans formacije'' kako likovni kritiari hoe da kau za Dalijevu umetniku proceduru. Njegova ''interpretacija delirijuma'', ovde u Figerasu zapounje a zavrava se u memoriji planete kao provokacija koja i danas traje. Boravak u ovom profanom svetilitu velikog maga najmanje lii na klasian muzeoloki itinerer. Tek kad ovek izae iz ovog urnebesnog eksterijera, muzeja Dalijevig slikarstva, instalacija, nakita, vajarskih uzoraka i ko zna ega jo, postajete svesni neverovatne kompleksnosti, intezitetat i psihodelinosti u kojoj stew proboravili para sati. Dok izlazimo iz Muzeja oduevljeni, ili moda oduevljeno zbunjeni, u svesti mi u lebdi i pulsira umetnikov '' Neni autoportret sa F. Bekonom''. Ulazei u automobil koristim priliku da drugovima kaem jo jedan samoiskaz Dalijev: ''Razlika izmeu mene i ludaka je u tome to oni tvrde da su zdravi dok ja priznajem da sam potpuno lud.'' Moe mu se, kad je genijalan. panijo, do vienja! I posle Dalija, duh divnog ludizma traje ovim prostorima. Doziva Don Kihota i predskazuje Gaudija i Arabala. I, posle odjave ovog lanka, da se malo nasmejemo, ali poto je re o Geniju, moda i da se zamislimo: govorili smo o umetniku koji je sa sedam godina izjavio da bi kad poraste eleo da bude Kuvarica! Like Unfollow Post Share Edit October 5, 2011 Aleksandra Hajdin likes this.

170

putopis

Pamplona (2)

ARENA NA KRAJU STAZE

U nastavku dopisnice iz panije pie: dakle, u Pamploni nisam iskoristio

171

pogodnost da sa balkona, uz posluen doruak, jer se sve dogaa u prepodnevnim asovima, posmatram mladie kako, izazivajui ih, tre ispred gomile bikova. I to samo zato to nije bio mesec jul ve kraj maja. U sred Navare, Baskije, panije na ijoj se modernoj ikoni, zapravo uvenom muralu Gernica nalazi i glava bika unutar nadrealistike kopozicije kojom Pikaso igoe zlo nacizma. U Pamploni, gradu od oko 180.000 stanovnika, neverovatno sauvane drevne arhitekture, dominiraju Katedrala Svete Marije, gotski Kloster, Muzej Navare, Gradska kua, crkva svetog Saturnina i Plaza del Castillo, gradski trg na kome poinju sveanosti koje obeleavaju fiestu San Fermino, i pored znatne industrije, trgovine, kulture i sporta, sve deluje kao da je podreeno tranju sa bikovima, koje je postalo i poznatije od samih borbi u Areni. Koje su takoe veoma realistine. Oko milion i po turista godinje, ipak, dolazi ovde, u nekada skrajnuti grad, uglavnom da bi prisustvovalo manifestaciji, da bi gledali sa ulice, balkona, prozora, pa i krova masu koja se valja kaldrmisanom ulicom, a mnogi od njih i da i uestvuju u nadmetanju sa zahuktalim bolidima od preko 600 kilograma, i rogovima neverovatne otrine. To je jednom rei znameniti Encierro. Na samom ulazu u Arenu sve, ljude i bikove, ukupan ritual, oekuje bronzani Hemingvej, u demperu, sa karakteristinom rol kragnom. Usposkojeni, ali strastveni posmatra totalno haotinog dogaaja koji ima svoja pravila, od kojih se prvo najee kri jer glasi: ne opijati se no uoi tranja! Na kraju maja jedino sam mogao da prisustvujem festivalu tradicionalnog lokalnog plesa zvanog Baile de la Era, koji je veoma autentian i neobian. I buan. Kao skoro sve ovde na obroncima Pirineja. injenica da je Pamplona znaajna taka na davnanjoj ruti hodoasnikih pohoda panaca, ali i mnogih Evropljana, pa i Junoamerikih religioznih ljudi koji u odlaze Santiago de Compostela, svetilite, mesto isecelenja i postojbinu svakojakih udesa, jo iz pred hrianskih vremena, ovom gradu tokom cele godine daje izgled stanita u koje se neprestano dolazi, odlazi, vraa i svraa. Moda je to i razlog, pored nezaobilaznih bikova, bez zane mari vanje vrlo pikantne kuhinje, zato je pominjana Getruda Stajn, ovamo, ak iz Pariza slala svoju izgubljenu generaciju, neprilagoene umetnike izmeu dva rata. U filmu Sunce se ponovo raa, po istoimenom romanu Hemingvejevom, koji se prvobitno zvao Fiesta, Ava Garner, Tajron Pauer, Mel Feferer i Erol Flin pate, piju, kockaju se, ali i uestvuju u trci sa bikovima ulicama Pamplone, gde je film i sniman. Pored Bijarica, Pariza, Meksika. U filmu, dabome prvo kod Hemingveja, neverovatn je doivljaj ove velika slike epohe. Bukvalnse moe osetiti gustina elementarnog ivota u pirinejskim zabrima. Bikovi i ljudi koji tre. Isped ivota, Ili za njim!? A sve na fonu Evrope i sveta koji se ozbiljno klate u oekivanju ratova. Kao i skoro sve u ivotu, heroika ima svoju patetiku a drama svoj parodijski paroksizam. Velianstveno, do suludosti hrabro tranje sa bikovima, prenosi ga i panska televizija, fiesta iz Pamplone, odnedavno ima i svoju prethodnicu: izuzetno masovni kros nudista istim tim ulicama. Golai iz celog sveta, par dana pre Fete ispunajavaju isti prostor rezervisan za ritualno tranje sa bikovima. Ali oni - protestuju! Na golim telima bili si ispisani slogani koji su se svodili na jedan: Pustite bikove da umru sami! Bizarno ali legitimno. U 2005. nagiih aktivista bilo je preko 172

500. U Pamploni, podno Pirineja, meu Baskijcima, u zemlji paniji. I ove su godine nudisti pobedili. Nema vie borbe sa bikovima. Da li e biti znamenitog Encierro ostaje da se vidi. Hemingveja, meutim, niko nita nije pitao. Premda je tamo. u Pamploni, na mrtvoj, bronzanoj strai!

PISANJE ZABORAVA

173

TRAEI SOPSTVENI REZ U VREMENU

ajtinev banatski romaneskni kvartet

Radivoj ajtinc spada u neveliki broj pisaca koji bez formalistikih i formalnih pred rasuda oseaju stvarni duh postmoderne jer je uspostavljanje njene sutina kod njega dugo i valjano pripremana. Decenijama pesnik, potom esejista, kvalitetom romana objavljenih u rasponu od 1996 - 2001. ajtinac svedoi da je pozitivna matrica postmodernistikog metoda, svojom nekonvencionalnou i slobodom u for miranju knjievnih oblika i smislova, u stanju da uspostavi umetniko dejstvo, inter aktivno i respektabilno, adekvatno metastabilnosti modernog vremena. Ne naputajui fromat pesnitva, Radivoj ajtinac je posvojio i prostore proze, tanije romana. Dok ga kao pesnika, iz prvog ealona savremene srpske lirike, odli kuju dubina ekspresije, koja dotie i esejistiki diskurs,

174

intenzivno oseanje geopo etike i onirike vieslojnosti Panonije, odnosno jezika potka umreenog kolokvija lnog i savremenog izraza, ovaj autor u romanima sopstvenu stvarnost trai u prese ku realnog i metaforikog, trudei se da naznai rez u kome e se mistifikacija pisa nja ogledati u svojevrsnoj demistifikaciji itanja. Romani Radivoja ajtinca, od ''ehovije'' preko ''Veza u vazduhu'' i ''rtve bider majera'', do najnovijeg, ''Sibilski glasovi'' okrenuti su tajnama kojima smo svi okrueni, na relacijama prolost - sadanjost - ambijent. Shvatajui da najdublji smisao knjievnog teksta esto postoji mimo namerenog i zapisanog, da se stvar nost pretae u privienje a u njoj se iz inata nije odgonetnula, on svaku pripovednu pojavnost uobliava u magmi jezika, u koju njegovi junaci, uporedo sa narativnim projektom uspostavljanja sveta, koji uglavnom nestaje, smetaju i sopstvenu ima ginarnu i stvarnu realnost. Ovi kratki romani oznaeni su jedinstvenim rukopisom sumnje, jednim brojem slinih, opsesivnih tema i motiva, ali razliitom struktura lnou i fabularnom organizacijom. Pesimistian iskaz koji kao talog ostaje u ita lakom sluhu posle svakog od ajtinevih romana: svet je posuda u kojoj se kupa opti bol - realnost je koju ni akribinost postmodernizma ne moe da izmeni. Meutim, to nije minus ove prozne tetralogije o fenomenima zaviajnog, mondi jalistikog i porodinog. Ovaj autor, tanije reeno - njegovi junaci, sav u dijalogu s etnogenezom banatske mitologeme, raspet sveu da tmo negde postoji veliki svet (naroito anglo-ameriki) u kome su makar iskuenja beskrajnija i rafiniranija, uspinjui se i sputajui prodinim i generacijskim lestvama, sklapa apartnu pro zu autentinog kolorita. U kokoj je dramatainost postulirana u mikrokosmos. U poetnom romanu ''ehovija'', koji ima preovlaujue elemente ptske proze, ajtinac zapravo anticipira ukupnost svog "banatskog kvarteta". Ovde zapoinje nje gov " govor o nedokuivom", u ehovije se vaspostavlja princip da pria ne mora da ima poetak ni kraj, odnosno da se minimalizmom fabule moe dosegnuti bogat stvo stvarnosti. U zgusnutoj povesti o detalju iz ivota Arkadija (Vinogradova) Popova, ispisanoj na naizgled nepretencioznoj ehovljevskoj margini, sluei se metaforom predskazanja, ajtinac gleda u pozadinu stvari, u tromosti kolokvijalnog otkriva olovnu teinu ravnice. Na optem planu ehovija konstatuje opojno proklet stvo zaviajnog, unapred izgubljenu drutvenu bitku usamljenog pojedinca (inte lektualca) ali i nezasitost ljudske gladi za sticanjem materijalnog. ''Vez u vazduhu'' konsekventna je nadogradnja, (manje tema a vie proznih mo dela i filozofsko-ptolokih naznaka), zapoetog u ''ehoviji''. Ovaj potonji roman predstavlja ak autorov radikalni iskorak ka ptskom romanu. Pripovedni diskurs je u ''Vezu'' sveden, usmeren ka dubinskoj introspektivnosti, s uverenjem da jedino metafizika pzije moe do kraja da objasni tajnu onog to se deava u nama, drugima, svetu i svemiru. ajtinac, meutim, da ne bude nesporazuma, ne pie ovu prozu fingiranim jezikom i stilom pzije - on ''Vez u vazduhu'' gradi jasnom teh nikom i strategijom romanopisca zadravajui istovremeno beskraj poverenja u "boanski svevid" koji samo pzija ima. Zapravo, u ovom romanu autor do sudbin skih, iskonskih i konanih istina svojih junaka, i sopstvenih, naravno, stie "kristali zacijom" proznih treptaja, odnosno decentnijom "destilacijom" stvarnosnog, to je uostalom decenijama inio u svojim 175

ptskim snohvaticama. I ne bez razloga, jedan od prikazivaa ovog njegovog romana, u kontra-punktovima ''Veza u vazduhu'' pro nalazi izraene prustovske elemente. Kao podrka ovoj analogiji neka poslui slede i autoptiki iskaz samog Marsela Prusta:'' Predmet naih knjiga, sutina naih reenica, treba da bude nematerijalno, nikako u onom stanju u kojem ga nalazimo u pravom ivotu, naprotiv na stil, kao i epizode, treba da budu sazdani od proz ra nosti grae... kao da se nalazimo izvan stvarnosti i van sadanjosti''. U ovom roma nu je ajtinac ba to uinio, utisak je, udaljivi se, moda, milimetar previe od neo phodne pripovedne strukture. Svojevrsna "zgusnuta svetlost" u ovom romanu dobija tamnu gamu jedne posti skustvene konstante. Uzdran i ne suvie opor ton koji ajtinac koristi u ''ehoviji'', opisujui zbivanja i stanja u neurbanom i dobrovoljnom azilu za preosetljive, izgub ljenom negde na dnu Panonije, u romanu ''Vez u vazduhu'' preobraava se u orvelovsko-beketovsku paklenu zavrnicu. Ipak, taj prelazak u tamnu stranu ogleda la neoekivan je samo za one koji nisu paljivo proitali zavrnicu ''ehovije'' koja se okonava pogibijom Arkadija Popova, odnosno predskazanjem tragedije: '' Ovo e se desiti leta Gospodnjeg ...'' A ''Vez u vazduhu'' zapoinje evkokacijom u deti njstvu zarobljene igre, fudbalske, koja se preobre u surovu parabolu punu frak tura, lomova, krvi i borbe do istrebljenja. Fragment pod nazivom ''Stadion'', sazdan od direktne munine, svojim orvelovskim asocijacijama, pun politiko-egzisten cijalnih implikacija, snagom ekspresije, eksplozivnou i napregnutou jezika iziskuje naknadno italako prepoznavanje i proiavanje. U beketovski postavlje noj celini pod nazivom ''Dogaaj'' ajtinac, ne menjajui optiku produhovljene rezigniranosti, kombinujui biografske i parabiografske elemente, flebekovim, sag ledava ivot pojedinca i porodice u vidokrugu mikro i makro zaviaja. Njegovi junaci osujeenog hoda (bukvalno) prebiraju po banalnostima svakodnevnog ivota, krue sopstvenim uspomenama ali i rone hiljadugodinjim iskustvom banatske ravnice, koje je ponekad i endemino, dok ivot istie iz njihovih prignjeenih tela. U dijalo zima oca i sina o iskonu istorijskih i pojedinanih sukoba, na samom rubu posto janja kao da se anticipiraju mukli tonovi iz ''Sibilskih glasova''. Dok roman ''Vez u vazduhu'' protie u traenju izlaza iz bespua u koje nas isto rija, poreklo, genetika i predrasude dovode, u ''rtvama bidermajera'' ajtinac svo ju kontemplaciju provlai tesnacem izmeu dva vremena: kroz prividnu izvesnost prolosti i metastabilnu savremenost. Njegov junak, Vukain Pomoriac, okupiran sopstvenom boleu i traginom smru brata Rastislava, u meugeneracijskom di jalogu sa sinom, ivot posveuje kontaverzama egzistencije i dela naj veeg slikara srpskog bidermajera - Konstantina Daniela. U zahuktalom kolopletu ovog disputa o sudbini, poreklu, stvaralakim mukama, nestalim slikama i osporavanjima auten tinosti ovog znaajnog slikara, i uprednog dnevnika bolovanja , odnosno porodi nog ivota junakovog, iz dananjice, protie ajtineva potraga za ivotnim taj nama koje po svemu sudei nisu miroljubive. Svetla i senke Danielovog ivota postaju paradigma ishodinih taaka Vukaina Pomorica. Autorova pozicija u ovom romanu je fleksibilna i polivalentna: ajtinac je svestan da smisao knjievnog teksta, njegov najdublji smisao svakako, esto postoji mimo zapisanog. Prihvatajui "odgovornost" za odaslate 176

literarne inicijacije, autor poziva neznanog itaa na saradnju: Stupimo u tajni savez jer ozarenje se moe desiti mimo teksta i kompozicije, - to e biti jo jedna miroljubiva tajna, kojoj, bar, nee mo odoleti. U ''rtvama bidermajera'', koji na mahove ima i elemente traktata o sutini umet nikog ina (o strahu od beline platna, o bekstvu u lepotu i sl.), uporedne tipologije Banaana, skice za porodinu hroniku urbanog oveka, ipak je preovlaujui onaj knjievni segment koji se javlja u intertekstualnom prostoru i svodi na pita nje: gde se krije teite ovekove egzistencije. Po ajtincu, svaki pojedanac je sama tajna: a iz tajne nema se, nita se ne moe, i nikud. Re, dakle, ima zahtevni i intuitivni italac koji uvek ide dalje...Tragom teme o ljudskoj spremnosti da zarad materijalnog bogatstva umesto ivota posvoje njegovu imitaciju, Radivoj ajtinac stie do et vrtog svog romana, ''Sibilski glasovi'' . Ovo delo, najdoslednije u potovanju proz nog prosedea, on definie kao etnofantastini roman. Kroz priu o restauraciji, po narudbini i u najam, stare, oronule i "potonule" komijske kue, ajtinac izvodi ned vosmislen iako ne i eksplicitan, romaneskni zakljuak: prolost, istorijska i povesna, zaviaj i etnos, bez obzira koliko nam se inili dragoceni i neohodni, ne mogu se ve taki, po narudbini, oiveti. Autor, implicitno poruuje kako su sva poistoveenja sa rekontrukcijom prolosti (odnosno njenim vraanjem u stvarnost) samo privid i zaludnost. Realnost u kojoj ive Pavle i Petar Manojlov doivljava se zato kao opas na mistifikacija stvarnog. Iz njihovog porodinog kruga, opsednutog naruenim i opsesivnim retroprojektom, iskau dva enska bia uronjena previe u relikte moderne civilizacije - drogu i komformizam, kao i Kosta Manojlov Keta, otac Petra i Pavla - koji svo vreme egzistira na ivici onostranog. Uronjen u ikonografiju banatskog ivota, pisan bogatim kolokvijalnim argoom, ro man ''Sibilski glasovi'' kao zavrni in ajtinevog banatskog kvarteta, jer e nared na proza iz pera ovog autora, po nama, ii drugim smerom, na izvestan nain pred stavlja i kritiku zaludnosti iluzionizma dela regionalne populacije, nauke i umetnosti. Na od reen nain ovaj roman moe se doiveti i kao autorov raskid sa zaludnim pokuajima da se sauvaju vanvremene vrednosti zaviajnog, nasuprot savremenim tendencijama globalizacije jezika, kulture i istorije, a moda je i drugaije jer Danijela, najmlai lan porodice Manojlov, na prie o mahovini, morkama, ringlovu, zakljuuje: ''Super. Ovo je retro, total''! ajtinac ovim iskazom i zavrava roman! A mi smo se izrekli da se esto najdubli smisao romana nalazi ba izvan namerenog i zapisanog... Sumirajui proznu stvarnost Radivoja ajtinca, iz banatskog romanesknog kvarteta, moemo fokusirati koncentrisanu jeziku materiju, zapaziti ekspresivne ptoloke naznake, istai doslednost postmodernistike intertekstualnosti, autentinost geo-etnolokog miljea, suoiti se sa ironijom i autoironijom i zaviriti u metafiziki zjap koji se krije na obzorju stvarnog, bilo prolog ili aktuelnog. Ovom savremenom piscu, dakle, kao da je imanentna preporuka Roberta Muzila da je knjievnost jedino mogua i relevantna ako u sebi sadri ironiju i fantastinu stvarnost. ajtinev virtualni vez u jeziku, u svojoj proznoj arhitektonici, ima dovoljno od obe stvari.

177

putopis

PAMPLONA HEMINGVEJ TRI POASNI KRUG

Ameriki pisac Ernest Hemingvej, egzistencujalista i avanturista, je zapravo prvi "razglasio" celom svetu neobinu priu o trkama ljudi i bikova. Stanovnici Pamplone su i do tada uivali sami u svom vievekovnom gladijatorskom obiaju koji je vre menom postao svetska turistika i medijska atrakcija. Svake su godine mladii i osta li dovoljno hitri i hrabri mukarci, da li samo oni, u ekstazi trali pred bikovima, isto tako razigranim iako oh ima i razjarenih. Dakle, vekovima su Pomplonjani rutinski iveli u slikovitom, pravolinijskom ali i po malo skrajnutom provincijskom miljeu panske pokrajine sa izraenim baskijiskim poreklom. S one strane visokih Pirineja, u limesu jedne drugaije Evrope. Kada sam reio da se makar proetam tom famoznom ulicom kroz koju rogata goveda progo ne adrenalinom zaslepljene ljude, nisam ni slutio koliki je to socijalni i fenenomeno loki ekstrem ukorenjen u civilizaciju postgladijatorskih vremena.

178

ivotinje i ljudi unutar prostora koji je premreen brzinom, zgusnutom vreme nom i silinom akcije. A sve je poelo ritualnim gonjenjen bikova od tale do arene. Reklo bi se - transportovanjem ovih ivotinja za borbu sa mesta gde egzistiraju do povrine na kojoj treba da zadovolje apartne ljudske uitke. Bio je to jednostavan, ak monoton rad, dok se jednog dana neto nije ''otkinulo''. Iz ceremonijalnog krda je iskoio jedan bik i pojurio najblieg metanina. Koji je spektakularno - beao! I taj je iovani ''incident'' postao novi domicilni izazov. Koji je u 13. veku prvi put noti ran kao dogaaj . U danima kad se proslavlja ''Sveti Fermin''. Masovna i masivna beanija pred bikovima, od korala Santo Domingo, kroz uske ulice Pamplone, sve do ''Ringa'' u kome ivotinje, jedna po jedna ulaze u mainu toreadora, matadora i ostale kompaserije. U tom uvrnutom stampedu, dodue sa obrnutim redosledom aktera, od 1924 pa do 1997. poginulo je 12 ljudi dok je preko 200 premotivisanih metana ranjeno. Odgovor na pitanje zato se rtve ovog ulinog krosa broje tek od 1924. godine kada ih je bilo bezbroj kroz vekove ove torcide po kaldrmi Pamplone, sa dozom nad realistikog paradoksa, mogao bi da glasi: zato to je Ernest Hemingvej 1926. roma nom Sunce se ponovo raa ovu surovu provincijsku zabavu u srcu pokrajine Nava ra uinio planetarno ekskluzivno. alim se naravno, iako je veliki pisac, ljubitelj tore adorskih vetina, ribolovac, avanturista, boravio u ovom gradu i te 1924. Pecao je pastrmke na brzacima severno od grada. No, da se vratim romanu Sunce se ponovo raa: nisu bikovi sredite njegove radnje. To rano delo Hemingvejevo vie je unutranji portret izgubljene genera cije umetnika iz vascelog sveta okupljenih u Parizu tridesetih godina 19. veka, pod okriljem Getrude Stajn. Proizali iz Puste zemlje T.S.Eliota, Skot Fiderald, Dos Pa sos, Ezra Paund, Hemingvej, i ostali, lutali su u Evropom uarenih nerava. Pod utis kom klanice I svetskog rata, samo su ih okovi i ekstaze privlaili. Naroito Ernesta. Arena u Pamloni, ulina ludnica u dane San Fermina, bikovi sa neskraivanim rogo vima, krv ivotinjska i rane ljudi prizori koji su njegovim prozama posluili da ove kovei jednu epohu panije. Ali i sliku svoje due koja je veito bila na ivici nervnog sloma. Oni koji u Pamploni tre 825 metara dugu trku sa bikovima, o dui ni ne stignu da misle. Ona im je, u ostalom, u nosu... Zato moda i bikove u Pomploni, u areni, po pravilu i ubijaju. Moda i na nervvnoj bazi. Za razliku od mnogih Arena, gde je to izuzetak.

179

PROZA 1

JEDNOG JUTRA, SKORO BEZ RAZLOGA

Miroslavu se konano dogodilo neto neuobiajeno. Meutim, ne i sasvim neve rovatno. Samo nesvakidanje i na prvi pogled teko objanjivo. Otiao je bez sve sne namere. Iz niza predvidljivih i dosta otunih ivotnih okolnosti, koje su ga kao obru sivila poslednjih godina zarobile, iskoraio je u jedan skoro mistian preokret. Koji su drugi izveli. Ili barem inicirali.

180

Koga je ipak sam isprovocirao. Uvukao se u meuprostor. Taj dogaaj, iako po vidljivim dimenzijama sasvim lokalog znaaja, ta korei samo deo intime njegovog stanita i rutine, vidno ga je uzbudio i prekomerno mu uzburkao modane aktivnosti. Po konaan ishod ne bez vanosti. Dok, skriven iza izbledelo zelene zavese, ili moda ak i sivoplave, s uzbuenjem gleda kroz prozor, razmilja ubrzanim ritmom koji nije karakteristian za njega. Oni koji ga povrno poznaju, moda bi to definisali i kao blagu paniku. Istini za vo lju, takvih nije mnogo, a u danu kada se obznanjuje dogaaj koji emu promeniti ivot, niko od njih nije sa njim. Svi e, dakle, moi samo da zapaaju posledice pro mene koju je u njegov ivot unelo udo to je osvanulo u njegovoj bati. Koja kao kutija za razmiljanje ima svoja pravila. Spoznaja, ne njegova, ve pisca ove bele ke, koje sadri u sebi podatak da u pozadini ove storije postoje jo nekoliko indire ktno i direktno umeanih osoba, sve do samog okonanja opisanog incidenta nee uticati direktno na njegove dimenzije i formu. Jedino je izvesno da gospodin Miros lav T. nije jedan od njih, iako se sluajno zove kao i profesor koga ova pria izruuje banalnoj neugodnosti. Naizgled, kao neki Kamijev gubitnik, Miroslav Vladimir, jedva ogrnut egzistencijom, u nedelju pre podne je opet usamljen u svojoj predvienoj samoi i svojim strahovima. Do ponedeljka izjutra nee smoi hrabrosti da bilo kome saopti vest o neobinom dogaaju koji kao da je s neba pao u njegov vrt. Nee to uiniti ak i kad je u pitanju njegova dugogodinja prijateljica Katarina, koju oekuje u nedelju s veeri. Kao to i od nje, iz samo njemu razumljivih razloga krije neprijatnosti koje su mu se poslednjih meseci izdogaale na poslu! Politiku tek ljudi ine odvratnom! Tamni, duboko sivi, kolutovi oko oiju kao da su mu tokom protekle noi postali jo izraeniji. Ipak, to to mu se deava veini njegovih sugraana nee se nikada dogoditi. Nedelja je. Jesen. Sam je u kui. Katarina ne stanuje ovde. Oblaan i tup dan. Teko objanjivo zavijanje vodovodnih instalacija, koje je trajalo ve nedelju dana, nije ni tog neobinog dana sasvim prestalo ali je bilo potisnuto u drugi plan. Miros lav je znao da se mora kad-tad ozbiljno posvetiti tom zavijanju iz instalacije, ali sa da je imao vei problem. Cevi su se ionako primirile. Sila koja ih je uzokovala uzela je pauzu. U njegovu ivotnu slagalicu uleteo je krupniji izazov! I vodoravano i usp ravno prekonona ''ukrtenica'', skoro dva metra visoka, zahtevala je odgovore ko je nije znao. On koji ve etrdeset godina marljivo, pedantno i bez prevelike strasti, ali sa beskrajnom upornou, reava najrazliitije Ukrtene rei iz nedeljnika. Ali odnonetku sledeeg nije znao. Citiramo ga: "Neko je iskrcao brdo hartije u moj vrt: i kubik peska. To je dogaaj. Hartija je bila ve koriena - tampana provokacija? Pesak je leao nekako sporedno, zane maren. Jutro, meutim, u kome je sve osvanulo, bilo je obino. Tromo i zamueno jutro u provinciji. Mnogo puta opisivano. Zapitao sam se, jo nerazbuen: da nije to moj omiljeni Borhes eleo da me upozori na opasnost od nekontrolisanog rasta svakoja ke tampane mase''. Profesora koji je verovao u njegovu praksu zabeleenih matarija toliko da je istu skoro sasvim iskljuio iz svog sveta. Bilo ih je dovoljno za obojicu. ''Sve u svemu, podne je ve a ja ne smem da zaem meu prosuta slova: mogu me okruiti i optuiti u isti mah za ko zna koje ogreenje. Moda sa dna istovarene gomile ve iznie neposlato pismo u kome neko poruuje: 181

"Uguen ti je i san". Nasu mice udruena slova moda snuju zasedu. Virim, zato, oprezno kroz prozor: harti ja, meutim, uti sadenuta na mestu poseenog oraha. Katarini e meutim biti sasvim svejedno, knjige ili glavice kupusa. Izaem u vrt. etam od dvorine ograde do kapije, naizgled nezainteresovano. Moda me posmatraju naruioci ove none isporuke - pomislim nervozno. To to neu rukopisno brdo glasno da prokomentari em izgleda da ih ne zado voljava''. Profesor Miroslav dramatizuje. ''Ne odaju, meutim, ni na koji nain svoje pri sustvo. Negde u kasno popodne zakljuim: moram da uvebam opis ludila; da se pretvaram da vidim kamion koji izmie. Jer, moj je vrt sad zapravo barutana tueg smisla. Takva gomila tampanih znakova u slobodnom prostoru, batama, vrtovima, na terasama, ardinjerama, trgovima naeg grada nikada do sada nije viena. Da li je gradska biblioteka preseljena? Vano je ipak da slova do noi ptice ne raznesu. Opasnost od irenja znakovnih infekcija veoma je izvesna. ta da uinim sa peskom, koji je na dohvat ruke i skriven od pogleda znatieljnika sa ulice, brzo sam od luio: u Kiov u "Peanik" da ga ulijem, jo do podneva. Zamiljam ptice kako bombarduju grad pretenom latinicom. Sa nepovezanim knjigama, knjigama bez korica, sa mnotvom sadraja, bele aka o piscima, predgovorima, pogovorima, recenzijama, konano sa otrgnutim stranicama iz kojih naprosto naviru slova, rei, reenice, paragrafi, poglavlja - ne znam ta bi zapoeo''. Iz broja 34. dopire lupa centrifugiranja arenog vea to se ukrta sa penuanjem zvukova iz dak tilobiroa u Makedonskoj.

182

PISANJE ZABORAVA

DIVLJINA PAMENJA JOVICE AINA

Ukupnost knjievnog delovanja Jovice Aina* (1946), ije bi se netipino i razgra nato literarno anrovsko ispoljavanje najtanije moglo obuhvatiti definicijom herme nautika knjievnog smisla, kao da najbolje objanjava Valerijeva sintagma stvara nja kao "traganja za mogunim u poretku nemogunosti". Jer, sa dosta sigurnosti, koja je, dodue, netipina za Ainove metamorfoze i modalitete istog ili slinog, mo e se rei da njegova dananja" ptika mikrohaosa" zapravo finalna verzija onog postulata iz 1972. godine u kome je on proces pisanja opisao kao "neprestano kom binovanje ina umiranja i ina vaskrsavanja", to je blizu 183

logike jeziko-ontoloke mikroskopije kontrolisanog haosa koji ve godinama ovaj pisac knjievno istrauje. Zapravo jo od kultnih i paradigmatinih zrenjaninskih ''Pamfleta'', koje potpisuje, zajedno sa V.R.Tuciem, pledirajui za neprikosnovenost slobode i erosa, preko ra nih pesama u knjizi ''UNAKRST DIVLJINA PAMENJA'', gde proklamuje esej kao dru go stanje pzije, pa sve do ''IZAZOVA HERMENAUTIKE'' u kojima uspostavlja, na filozofskom i metodolokom planu, svoj artistiki kredo na nivou teorije intratekstualnog razumevanja, ovaj apartni znaajnik nae savremene knjievnos ti, "druei" se decenijama sa Deridom, Vitgenstajnom, Jakobsenom, Malarmeom, Valerijem, Hajdegerom, Geteom, Hegelom, Baumgartnerom i inima, inagurie vies misleni komentar kao vrhovni princip sopstvene alhemijske knjievne aparature. Prihvatajui, dakle, komentar, superioran i filozofian, kao pismo jednog itanja, ko je prethodi svakom pisanju, pzije, proze, esejistike, kritike - skoro podjednako, u duhu jednog Fukoa i Rolana Barta, Ain zapravo pribegava interpretaciji kao univer zalnom umetnikom metodu koji mu omoguava jedino razlonu otvorenost prema svetu vidljivog i "nezemaljskog". Jer "svaka imaginacija, bez obzira da li je re o ref leksivnoj ili pesnikoj, ima hermenautiku funkciju" - zapisuje on jo 1973. u aso pisu ''Delo''. Na taj je nain istovremeno i premostio dihotomiju izmeu egzaktnog i intuitivnog, koji se s "kreativnom divljinom " prepliu u njegovom ukupnom literar nom delanju. Promiljajui o ukletosti sopstvenog "uplitanja" u intertekstualnosti krivotvorene stvarnosti, jer nae "vreme je zatonik moi lanog", ovaj enciklopedista s kraja ve ka zakljuuje da je tlo koje nam se predoava zapravo "slika razaranja vavilonske kule", odnosno sveopti komunikacijski zjap vremena ispunjenog pepelom senki, koje knjievnost ispunjava ikonografijom pamenja, nalinoj pauini. Ukrtanjem smisaonih, formalnih i anrovskih monada, Ain se dosledno i temeljno, jo od zbi rke ''Unakrst divljina pamenja'', u pziji, prozi i esejistici kree nasuprot vladajue matice srpske knjievnosti, zato je i njegova pozicija u strukturi i nomenklaturi sav remenog literarnog stvaranja istovremeno nedvosmislena ali i "metastabilna". Moglo bi se rei, uz sve opasnosti simplifikovanja, da ovaj pisac itaoce, prosene a i one druge, "plai" "famom prevelike uenosti", odnosno minucioznou postupka, dok se kritiarski establiment preovlaujue zadovoljava elegantnim preutki vanjem njegove , u osnovi subvezivne dijabolonosti, ili se zadovoljava povrnim kompli mentima po sistemu "ide maka oko tebe"! Dakle, sve funkcionie po analo giji koja je deo javne sudbine dela, recimo, jednog Rado mira Konstantinovia. Ali, i sam Ain kao da to predosea kada u jednom eseju povodom Malarmea kae kako "autor stavlja svoju glavu na sopstveno delo kao zalogu igre itanja". Bavei se jo od poetka spisateljskog usuda iskuavanjem jezika u njegovoj ve noj dvoseklosti: govor - utanje, Ain u pziji, meutim, posee za troslojnim lite rarnim pletivom jer utanje ima u sebi i duplo dno iskustva: esejistike marginalije su ishodite lirskog, dok se na dnu svake metafore kristalie pepeo uenosti i anti cipacije: "Bradati paue utljivi proroe/pevaj svadbenu pesmu/ Svilom pesme vezuj Artemidine bradavice/'' - peva on u ciklusu pesama ''Pripi tomljavanje Artemi de'', podrazumevajui poznavanje kobnosti inodejstvovanja ove boginje (1970), da bi 1975. samoironino konstatovao ''Mesto bibliotekara je 184

mesto udovita/ usred svitaka i komentara. Osupnut grafitom/ plamenom prainom iz sveta koji gori,/'' Potom se osvrnuo i na poreklo sopstvenog mimezisa: ''U rei skriveno ute/ bezbo jni odjeci,/ .../Kada je izgovorena/ propustila je nebrojene prilike/ Kao prestup tre ba je preutati/'', da bi u strofama iz 1980. "U ituljama ivot nije skup,/ i smrt se objavljuje u bescenje/ Sa njima/ nama iz podzemlja/ nebesnici oduzimaju jezik/ ...'' bio u dosluhu sa "opsenama i srodnim priama." Ainovo davno obraanje pauku, jo u vreme kad uz Geteovu pouku o "metamorfozi biljaka" pie ''Flores ili kalendar cvetanja,'' krajem sedamdesetih, uvodi ovog pisca u ekskluzivne autore specifine mistino-metaforike proze koja u i postmodernistikom korpusu ima izdvojeno mes to. (Dok ovo ispisujem, nesvesno prizivam Danila Kia kome Ain, po identifikovanju sprege prinude, odnosno terora i demonskog sa druge strane, nalii! ) U svom proznom govoru, koji je "na samim granicama diskret-nog fantastiar skog retua", on ostaje dosledan svom nainu destrukcije stvarnosti, odnosno ne govanju sumnje naspram nje, ali i spoznaji da je svaka prava demistifikacija u slu bi jo primerenije i dublje mistifikacije. Za Aina je to jedan od naina da prodre kroz umorni jezik itanja koji se ispreio izmeu njegovih pria o nezemaljskim po javama i nae italake sposobnosti da ih shvatimo - jer nai demoni su u nama. Ovaj ih pisac samo pripitomljava. I prepoznaje. I kroti. Jer, zajedno sa Jovicom Ain, ne mogu da ne verujem Polu Valeriju kad se pita " ta smo mi bez pomoi onoga ega nema"? Pisanje po pepelu nije nita drugo od toga.putopis: PANIJA Pirineji: Pamplona

PREKO BRDA PA MEU BIKOVE

185

Na dopisnici pie: jo sam na Pirinejima. Sa francuske strane sam zakoraio na pansku. Boje su iste, nebo podjednako duboko. Oblak iznad podneva. I orao pre koji sat, iznad vrhova Sabarte. Prati me, meutim, uporno zvuk prvobitnog gramo fona, koji je neto malo pre Edisona izumeo ovek roen u pirinejskom mestu Fabre zano, pesnik i naunik arl Kros. Kao da oseam iglu koja neno grebe vinil, iako je to bilo jo godine 1877. a nesrenog Francuza, zapravo njegovu ideju, je pretekao praktini Edison koji na ve valjku svira pesmu Mary had a little lamb. Moda mi zbog te davne nepravde i izmiu iz vida Hanibalovi slonovi, oteali od uspona ali i bez slutnje ta ih eka u Alpima. Idu Rimskim putem od Kadiza preko ovih brda. Pre nae ere, dodue. Film te apsurdne vojnike vratolomije Kartaginjana tek u sa tadrkom doiveti. Mene, izvesno, u treem mileniju, oekuje drevna Pampeluna, koju je podigao jo rimski vojskovoa Pompej. Idem u Pamplonu, u Navaru, odnosno u zemlju Bas ka. Videu spomenik Hemingveju koji je ovekoveio borbe sa bikovima. I velikog pisca koji je idui za uzbuenjima hodio i ovim egzaltiranim krajolicima.Ovde je u modi tranje pred bikovima. Jer to nije beanje, iako na to lii. Ljudi ne bee od bi kova ve ih izazivaju svojom blizinom. A poto je tek maj mesec neu uivo doi veti taj grandiozni urnebes na ulicama ovog grada. Da li sam razoaran zbog toga? Nisam oajan sam! Bilo kako bilo, narednih u dana ipak udisati vazduh nasukane Atlantide. U daljni vidim Pico d'Aneto, najvii vrh Pirineja. Sneg. Led. Od samog pogleda laka jeza. A poao sam iz prolea u Muenu. Sa Azurne obale. Tragajui za Pika sovim opsesivnim temama i destinacijama. Bikovi, koje ja neu videti u Pamploni, njega prate kroz ivot. Glave. Rogovi. Metamorfoze. Ekstaze. Idem meu Baskijce koji su posle naslikane apokalipse Gernnike, 1937. Pabla proglasili za najveeg Bas ka. to je maestru veoma godilo. Dok Pomplonjani sa Madrianima, sa muzejem Reina Sofia, decenijama ratuju ne bi li ovaj neverovatni mural smestili u Gugen gajmov muzej u Bilbau. Pablo je naravno roen u Malagi a vek, velianstven i turbol entan proveo u Francuskoj. Baskijci su ga verovatno zbog zahvalnosti svojatali, a Francuzima se i dan danas omakne da napiu: francuski slikar roen u paniji! Me utim, nita to ne smeta geniju ija su jedina nacionalnost i religija umetnost i ljudskost. Nita ne moe da ometa oveku koji je na krtenju dobio ova silna imena: Pablo Diego Jos Francisco de Paula Juan Nepomuceno Mara de los Remedios Cris pn Crispiniano de la Santsima Trinidad Ruiz. Pikaso! Mnogo imena a jo vie dela i ena! Bik koji vozi bicikl! Drugovao je sa Ernestom Hemingvejem. Sretali su se u Parizu. Bili su i na kori dama u paniji I Francuskoj. Dugoveni Pikaso je jo 1906. naslikao Getrudu Stajn, ikonu izgubljene generacije, druine kojoj je I Hemingvej pripadao. Veliki panac koga mnogi prisvajaju. I Amerikanac kome je panije sudbina. Mene put vodi preko Lerida I Saragose. Prerano za ''San Fermin festival'' ali uvek na vreme za susret sa ledi Bret, Dejkom Barnsom I Robertom Konom kojima se sunce ponovo raa Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit Mirjana Drazic Palinkas, and 2 others like this.

186

PISANJE ZABORAVA

ELINA LJUSKA STRUGANE MATE Koncept je svet: Vujica Rein Tuci

187

Jo 1964. godine Vujici (Rein) Tuciu*, u Zrenjaninu, "eksplodirala je voda" jer "u vazduhu ko dva Ararata urla(lo mu je) srce". U plaketi tamonjeg Kluba mladih pisaca' (''Tiina govori o ljudima'') ovaj je pisac paradoksa, jeziko-slikovnog humo ra, neprilagoene ironije, nadrealistikog konteksta i duboko, reklo bi se, skoro traj no, sakrivene romantike vijonovskog tipa, obelodanio se prozom i pzijom sa na govetajima povienog literarnog napona, formom koja remeti, miljenjem to ne pristaje na konvenciju. U toj "vebanki" buduih nesanica, Tuci, kasnije Rein-Tu ci, odaslavi i signal sopstvenih socio-politikih inata, otvara ptski prostor za gru pu buduih zrenjaninskih "neprilagoenih" i uznemiravajuih pisaca (Despotov, Ain, Gruji) koji e u potonjim vremenima, zajedno sa njim, ali i uporedo i samostalno, bitno i dragoceno, remetiti etabliranu i pravolinijski knjievnu hemisferu u nas, od kraja sedamdesetih pa sve do danas. U pesmi ''Oevi'', iz pominjane plakete, V.R.Tuci kao da nagovetava dva osnov na ptika principa, svoja ali i ostalih iz "zrenjaninske grupe transformersa". Prvi, koji kae da se sve mora rasklopiti (ak i sopstveni ivot) jer je vaskolika istorija i praksa "sklapanja" prepuna pogrenih poteza i zakljuaka, i drugi, po kome se niu kom sluaju, u tehnologiji stvaralatva, ne smeju zapostaviti skrivena energija i me morija stvari koje nas naizgled nezaintersovano posmatraju: U svakoj agoniji poje dinih stvari/ .../Peva po neki ovek stari/ . Dakle, ve tada ovaj autor shvata da je u svakojakom umetnikovanju neophodno primeniti novi koncept! U okviru ''Pamfleta'', naizgled nepretenciozne knjiice, koja meutim ima dugot rajno dejstvo, izdatih u projektovanoj ediciji "ful maks 68" koja e "izlaziti savre meno u razliitoj naravi", Vujica Rein Tuci, sem uea u konceptualnom "dizaj niranju" ove literarne bombe sa prikrivenim, 188

dugotrajnim i prevratnim znaenjem, u sadejstvu sa Jovicom Ain, ispisuje redove koji anticipiraju sva njegova budua "st ruganja mate" i "jaja u elinoj ljusci". Dakle, ''Pamflete'' Tuci zapoinje, u vre menu ne samo umetnike "strogosti", autoptikim iskazom koji se nije mogao zva ti drugaije nego: AH, PODUZMIMO NAJZAD TO PUTOVANJE DRSKO! U tom se teks tu, nadrealistike strukture i antilirske forme, nalaze skoro svi elementi njegove budue subverzivne knjievne teorije i prakse: drskost, humor, "teror" nad uobia jenom jezikom praksom, poigravanje sa stereotipima, dovoenje konvencija do paroksizma i gluposti, povremena bizarna erotika i jedna, u zaetku barokna, reto rinost. Ova je pesma, kasnije, bila pravi uvod u ''Jaje u elinoj ljusci'', zbirku Tuci evih "knjievnosti", neoekivano zrelu, dovrenu, moda i prerano i previe doslednu. Knjiica ''Pamfleti'' istovremeno, dodue ne i istim intenzitetom, najavljuje i jo dvojicu iz zrenjaninskog kvarteta "antitradicionalista", Jovicu Aina i Vojislava Despotova. Milorad Gruji e u ovaj "voz prokletih" ui kasnije i docnije iz njega pre i na drugaije i neuhvatljive knjievne koloseke. (Radivoj ajtinac, iz istih "pamf leta" postati e ne manje znaajan pisac ali us meren ka drugaijoj metaforikoj se mantici.) 1970. godine Vujica Rein Tuci je ''okovao jaje''. Sav u ranim ra dovima i jo ranijim jadima, ali neoekivano i moda nenamerno potpuno zreo pesnik, zbirkom ''Jaje u elinoj ljusci'', punoj ispovednog, iskustvenog, u sebe i svet istovremeno zagledan, on uspostavlja ptski sistem neobian za postojeu knjievnu praksu: ce lovit, nepodudaran, divalj, glasan, iznutra usaglaen i, skoro, dovren. Ptiki i politiki konfliktan! U pesmi po kojoj i knjiga nosi naslov, meutim, kao da je mno gima promakao smisao zavrnog stiha: ''Ploviu ja morem,/ skuvau ja jajca,/ iriemo ljusku/ ispod gromobrana''!! ''elina ljuska'', oigledno ima pored sli kovnog efekta i dublji paraboliki smisao. Tuci Rein zna da matu, i ma ta ona znaila, treba zatiti od nekontrolisanog i neuviavnog struganja! U svetu istroenih vrednosti, u opsadi spisateljskoj zalud ostima, u zaguljivoj melodramatinosti svakodnevice, ovaj je pesnik jo prok lamovao princip totalne konceptualne dekompozicije ptskog iskustva u nas, ukl juujui u svoj pesniki metod sve ono to je nadrealistika praksa na generalnom planu izrekla a u pojedinanim egzemplarima izostavila. injenicu to iz ponekih stihova proviruju Breton, Davio, Vuo, Mici, u radikalnosti Tucievog panoktikuma jedino moemo protumaiti kao anticipaciju postmodernistikog vremena u kome jesmo, jer ambiciozna zbirka koja zapone samoironinim stihom:''Ovo su vicevi za poslepodne'', ima pravo na svaku vrstu ptske otvorenosti, provokacije, lingvistike diverzije, humorne, komine i satirine nezasitosti. Tucieva knjiga ''Jaje u elinoj ljusci'', istovremeno je svojevrsna prosjaka opera, sa elementima politike i socijal ne autopsije, zgusnuto iskustvo pesnikovog ivota u zbilji i knjievnosti; ona je i pre sek i izvod njegove napadnute ljudskosti, naravno i ifarnik skoro svega to e napi sati potom. Ovaj pisac dosledno okrenut protiv tradicionalnog i malogra anskog, sav u savre menosti i eksperimentu, i kao kritiar zastupa nova imena i nesputanu misao. Govo rei, 1972. godine o prvencu Vojislava Despotova, ''Prvo, tj. pesmina slika rei'', Vujica Rein Tuci ovako nagovetava buduu knjievnu misiju mladog Zrenjaninca, objanjavajui istovremeno i 189

sebe samog: ''Pesma vie nije u ulozi prenosnika, ve zastupa sopstveno telo, svoju predmetnost''. U knjizi ''Jaje u elinoj ljusci'', toj svojevrsnoj ''prenatalnoj'' linoj antologiji, enciklopediji i "ulaznom portalu" V.R.Tuci proroki zapoinje i zakljuuje: ''Pre nego to umr, pre nego to crk, noge proteg i primer bud - / naui ljubit - / LJUBIT JE GUBIT! I emu vie''! Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit Erzika Pap Reljin likes this.

190

proza

NO SVE DO JUTRA U PARIZU (3)

Kubista, zapravo budui kubista, Pablo, Pikaso, u ranoj mladosti, verujui da Cincarka Belimae deluje u sporazumu sa ovim konobarem, starim oko tridest godi na, poreklom najverovatnije iz Magreba, poravna maramu , crvenu i crnu, koju je nosio oko vrata, i sa uroenom dozom teatralnosti, naprosto proe kroz tanuni zid koji je delio restoran od soba name njenih brzom izvavanju plaenih snoaja. Od probijenog zvunog zida u Pablovoj glavi garson pada sa stolice, dok pivo Albertovo miruju na stolu trpei viestruko ubrzanje mehuria. Videi nesklad u injenicama koje se pojavljuju u bistrou ''Lapin Agile'',i njegovoj okolini, budui genije astro-fizi ke doapne konobaru, koji uopte nije delovao podnapito: ''Sabiranje brzina kako preporuujem, kratko reeno, protivi se ljudskom iskustvu i razumu. Prihvatanje tog naina sabiranja znailo bi odbacivanje svega onoga to je tokom vekova o sabira nju saznavano i potvrivano''. Pikaso meutim u budoaru ugleda neoekivani bicikl i sledeih petnaest minuta vozi isti vlanim uliicama oko bistroa ''Lapin Agile''. Na vratima, dvorinim, pojavljuje se udna figura, kao iz neke nedefinisane budunosti. Bila je to Fransoaz, studentkinju umetnosti, ona e upravo imati samo 23 godine. Prelepa i samosvesna, ivela je u Parizu matajui o uspenoj umetnikoj karijeri. No kada e upoznati Pikasa uinila joj se kao poetak jedne uzbudljive fantazije. Pi kaso, na povratnoj putanji kroz rupu u zidu, koju je sam proizveo, bez i jedne ogre botine, ne primeujui da je esdeset godina stariji, ne konstatuje odmah Fransoaz jer je sam, tamo

191

gde je boravio u meuvremenu, preminuo. Govori neto o gospoi Bachmayer, kae da je otkrio kako je i to Neizgovoreno takoe ime Boga; a kada se ma ko moli Bogu, muca, onda Bog odmah zna da je ta osoba koja moli Francuz, jer panija nije potpuno svoja. Bombardovali su Barcelonu. Faisti.Ali - panci!?Zatim dodaje: '' Iako ima raznih naziva za Boga na svim jezicima na svetu, a Bog razume ta svi ljudi koji se mole kau na svojim raznim jezicima. Ipak Bog ostaje uvek isti Bog i pravo ime Boga je Neizgovor''. Tako je to kod njih Baskijaca i Katalo naca. Betin mu je ipak odsutan. Ajntajn merka zemljakinju. Buduu Vukanovi. Bog je blagonaklon. Zakasnela munja u oknu ostaje da visi u prozoru.. Odjednom mulatkinja, igraica i protitutka, u bistrou zaposlena zvanino kao sudopera, podie ruku, pogleda na mali sat i kae: Moram da odem; opratala se sa svima pojedinano, ne pozvavi Alberta u stranu, ne rekavi mu ni gde e se po novo videti, to vee ili kojega drugog dana. On se ne usudi upitati je, rado bi bio po ao s njom, a bio je primoran, i ne osvrnuvi se za njom, da s osmehom odgovori na neko smultanog pitanje naknadno prispelog Pjeroa. Ali srce mu je uasno tuklo. Pablu posta na mah jasno da je u ovom kafeu sve nemogue. I crveno. ak, pomalo geometrijski prejednostavno. Njegov prolazak kroz gipsani zid oblepljen arenim ta petama, od pre dva sata i mulatkinjino javno saglaavanje sa Ajntajnom, uinilo je da sve postane normnlano. Sa susednog stola, za kojimje pored oveka po izglednu slinom Apaima sa paris kih oskurnih ulica, sedela jedna starija gospoa, sasvim sede kose i crnih sle pakih naoara, ula se neobina pria o crnom psu koji, oiju krupnih kao fenjeri, koji nou luta du Sene? Prialo se, priaju oni u toj prii, da je to duh nekog ubice. Telom mi prostruja jeza od straha iako ja samo, sasvim izvan prie, o moguem susretu Pikasa i Ajntajna, mnogo godina kasnije, pokuavam da razaznam rela tivnost istina. Pikasovu. Ajntajnovu. Mulatkinjinu. Starice sa slepakim naoa rima. Vlasnika bistroa. Gospoe Bachmayer ili Johana koji je jo potpuno nedefi nisan u mom bauljanju po seanju na koje sam sasvim sluano nabasao zapoinjui priu o damama iz Avinjona odnosno Milevi Mari. To, naravno, nije izvan fame o gospoi Sonie Delanay. Ali, ta no, sa olujom, gromom, granicom platana, ili to bee brest, u ai crve nog vina Pikasovoj, zadobija jo jedno iaenje: Pria mi onaj konobar: Slikar mu skree panju da je i Napoleon III iezao trenutak posle nje. Cincarke.To je sigur no bilo dogovoreno izmeu njih, dodaje on, mora biti da ga je saekala dole na oba li, ali iz pristojnosti nisu hteli da se istovremeno udalje. Ona je njegova ljubavnica. U laganoj besmislici garsonove fabule meni ipak nedostaje Napolen III,. Slikar, da li Pablo ili Mane koji je tek uzgred umean, moda ba Matis? On, Ajntajn, ili mu Bete Bachmayer, neki Vukanovi? Sve je mogue u Parizu na poetku veka. Ali Napoleona III nikako ne mogu da se setim kao nazonog u toj noi . Ili kako je neo paen boravio toliko sati u ''Lapin Agile'', neprimeen od gospodina Biglua koji se pored novinarstva, ime je izdrzavao, sebe i ljubavnicu Fani, bavio i pisanjem detek tivskih, petparakih romana, i sasvim koristoljubivim cinkarenjem policiji. Napoleon III !? Zar je tako neto mogue. I ko je ona, ena koja ga eka tamo na obali. Sene? Biglu je zapravo ve par dana mrtav ali zanos prie to zanemaruje jer druge su nelo ginosti zavodljivije. Zapisniar ove seanse, Dominik Kleu, zvanini policijski dounik petog 192

depar tmana, moj izvor, nastavlja Biglua, na ovom mestu na trenutak gubi nit radnje i koncentraciju: Albert, koji mu simultano objanjava presudne detalje, boravi u toale tu due od petnaest minuta. Kroz prozore, s ulice, dopire miris maslinovog ulja, u kome pre ribu. Na prolaznike lete pomije i uje se svadljiv i brz razgovor prerano probuenih ena. Pikaso se nee vratiti. Uskoro e zora. Vozi se na biciklu sa Fron soaz. U hotelskoj sobi, decenijama sam pamtio dodir hladne vode i ukus soli. I se ao se gospoe Sonie Delanay. Mirisa punoe koji su su me uveli u zonu njenog razlikovanja. Bio je to izlet u kvadrat zaposednut cvetnim tapetama. I stenicama. Preko puta restorana u kome je sanjao prizore agonije i ekstaze. Uz izvoenje opes narstva javnih ena i svod nika. Pariz je bio aroban. Planete uzburkane. On, da li sam to ja, u mimoilaenju sa istorijom. Delovi snova: bela kafa, pli, apsint. Dok i ta prolost koju je ispodvlaio. Kolai sa suvim groem. Ono sa Napoleon III je ve ludilo. Cincarska posla. Vaterlo. Zvezde. ovek po poslednji put unese gitaru u bist ro. Jutro je. Hladna voda. So. No. Bik, na nebu. Slika koja se uruava u sebe. Preostali samo areni tapeti. I stenice. No do jutra u Parizu. Pikaso na biciklu vozi Ajntajnovu naleketrisanu frizuru. Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit Mirjana Drazic Palinkas, Mila Lalovic and Aleksandra Hajdin like this.

193

proza

NO SVE DO JUTRA U PARIZU (2)

Grana bresta, onog sa druge strane ulice, okomito se usadila u au crvenog vina. Granica, zapravo. Ajntajnovo pivo je mirovalo. Kao i dopola pojedena poga ica sa varcima. Iako je pena crnog piva zabeleila promenu elektriciteta. Grafikon intenziteta. U uglu je neko puio lulu dok je prigueni smeh crnkinje iz budoara ne hajno lebdeo ponedeljkom koji je u Parizu zapoeo pre tri-etvrt sata. Pikaso, koji je moda bio zapravo Brak, ali neki kubista svakako i sve jedno, rasejano ali srda no odobravao je priu koja tek treba da preokrene ovekov poloaj u galaksiji. Impresionira ga Ajntajnova utirkana kosa. Znao je da je ovo ushienje je mnogo bezazlenije od mnogih drugih naina zavoenja i ne bi trebalo nikome da smeta. Zavodljivost svetova iz unutranje dimenzije. Brzina iju nevidljivost moda prikazu je ovaj brest kroz koji je munja uplivala u Pikasovo crveno

194

vino. Nacrt za nastavak Gaudijeve katedrale, koji je jo proletos stavio u unutranji dep svog modro-plavog sakoa, to je no bila blie jutru, pariskom, pigalskom, francuski mirisavom, sve mu je vie liio na Albertovu priu. Dok u glavi, igrajui se, slae u niz sve troglove koje u kafani pronalazi, crnkinja, ili moda je zapravo u pita nju bila mulatkinja, se uutala, pomila, iako bi to trebalo da bude Albertova misao: Da li inercija tela zavisi od njegove energije? Ovaj, meutim, poto do 1905. ima jo vremena, sanjari: bie divno u krevetu kad se aravi malo zagreju. Kad se leg ne, tako su hladni. On uzdrhta na pomisao kako su isprva zaista hladni. U Novom Sadu, u Milevinoj kui je grejanje e biti slabo. Onda mu iz sentimenta pokulja spoz naja da je Luija otelovljenje naela prirode, spratnostii, zemlje, preticanja, plod nosti, moda ak i prilino jedinstven simbol u citatnosti, jer nikad jo naelo besk rajne vitalnosti i aspekt nedokazivog besmisla nadrealne prirode nije se tako otro ocrtao u tako dubokom i tako ljudski znaajnom ogledalu. Bez obzira to je ona Italijanka i glumica. Oseao da je toliko voli da bi je najradije odmah odveo sa so bom. Nazad, u Muen. Alber na kratko odluta: bilo mu je teko to ne zna dobro ta znai politika, i to ne zna gde se zavrava vasiona. Osetio se malim i slabim. Kad e on biti naivan kao aci koji ue pesnitvo i govornitvo? Oni imaju duboke glasove, glomazne cipe le i ue trigonometriju. To je veoma daleko. I bi mu muka od miljenja Pablove misli. Koja je preticala njegovu naroito na mestima gde ovaj misli stomakom. Matis nee doi veeras. Brak, moda. Biglu je mrtav i uvreen. Fani? On ne poznaje tu mladu damu koja je takoe mrtva. Pablo ih zna. Bistro je prepun. ivih i mrtvih. Grom je bio. Vino miruje. Pivo se peni. Pikasu se privia bik. Iz jednog separea nenadano se pojavljuje Beta roena Bachmayer. Nemica koja je ove noi izala bez mua. Riste Vukanovia. Njih dvoje izlau ovde u Parisu, na Svetskoj izlobi. Pikaso se cinino zablene u njen nimalo diskretan dekolte. Grudi su znak raspoznavanja rasnih ena. Ova slikarka, tvoja Nemica, ovde sa muem Srbi nom, ivee dugo, skoro kao ja - ne bez vinske izmaglice dobacuje Pablo. Jedna druga ena, Poljakinja je znala je da je on vie nee. Znala je po tome kako se sa ma oseala, po tome kako je on nju gledao, po tome kako joj je govorio, i po tome kako ju je peklo suvo grlo kad bi udahnula vazduh. Kajala se to je dopustila sebi da se sakrije. Devetnaestogodinji Pikaso, kome je iz levog oka ve virila peta gospo ica iz Avinjona, ona sa licem kao u psa, idui ka toaletu teatralno saopti indiferentnoj i pi janoj pariskoj kafani: '' La pintura es ms fuerte que yo, siempre consigue que ha ga lo que ella quiere." Kurva, definitivno mulatkinja iz Maroka, moda je jedina u tom bistrou uspela da razume kako kubista govori o tome kako je umetnost jaa od njega. Umetnost upravlja njime. Ve sledeeg trenutka, iz kuhinje, nalivene mirisom belog luka, prene slanine i boolea, pojavila se sredovena ena, tamnog tena, sa slamnatim eirom u rukama. Bez ikakve najave ona je zapevala dubokim i suges tivnim glasom. Melodija je bila potresna i prosto iskidane harmonije. Delii zvuka, ra pavi i otrih ivica jedva su se prelivali jedan u drugi, meutim iz polumraka zadnjeg dela bistroa kao da se javljao naprosto opipljiv oblak tonova koji su iz sva kog sekun da dobijali vizuelnu auru. Svi su pogledali u nju i videli lice i plat njenog pokro vitelja i znali su 195

da je on smrtno zaljubljen. Ali, tamo kuda su gledali, ve sledeeg momenta bio je samo mrak: samo mraan nem vazduh. uli su, ipak, njen tamni alt kako saotava da je njihov gospodar ranjen je smrtno na bojnom polju kod Pra ga, daleko preko mora. I oni su glasno ponavljali: On je stajao na polju; ruka mu je pritiskivala slabinu; lice mu je bilo bledo i udnovato i nosio je beli maralski plat. ena je iznenada nestala. Pikaso upita garsona, koji je upravo prolazio pored njihovog stola: Na kom je jeziku pevala ova dama. Konobar, ne prekidajui hod, ree: Na cincarskom. Ali, madam Belimae veeras jo nije nastupila. Kasni. Vi, mora biti da ste je ve ranije sluali... ali dopusite da vam kaem i ovo - izgovori sedajui pored Alberta, sklanja jui granicu bresta, koja je u ai vina delovala vrlo ivahno. Dakle: jedan od ele menata reljefa na kojem se Uporiste ocrtava je lik njegove ene -Majke, ozefine, u isto vreme konkretan do banalnosti i natpsiholoki u toj meri da deluje kao jedan od venih simbola ivota. Majka je u isti mah i mitsko bie i obina prozivka. Ona je ote lovljenje naela prirode, spratnostii, zemlje, preticanja, plodnosti, moda ak i pri lino jedinstven simbol u citatnosti, jer nikad jo naelo beskrajne vitalnosti i aspekt nedokazivog besmisla nadrealne prirode nije se tako otro ocrtao u tako dubokom i tako ljudski znaajnom ogledalu. Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit Vasilije Popov and Vesna Piperski Cucic like this.

196

proza

NO SVE DO JUTRA U PARIZU (1)

Ipak, najduze je pamtio otisak hladne vode na dlanu i intenzivan ukus soli. Sa vrha noa. I trag gospoe Sonie Delanay kroz inae namirisani grad. Miris pu noe koji su je uveli u zonu njegovog razlikovanja. Sve to bilo je smeteno u saet deo jutra kada se vratio u hotelsku sobu. U sobu zaposednutoj cvetnim tapetama. I stenicama. Preko puta restorana u kome je kasnije doiveo prizore agonije i eksta ze genija, ali i opsenarstvo javnih ena i svodnika. Pariz je bio aroban. Planete uz burkane. A svi u mimoilaenju sa istorijom. Delovi snova: bela kafa, dok ita pro lost koju je naslikao neko drugi. Ona, u zajednikom kupatilu, bez tople vode. U ra no prolee. So, no, limun i votka, dok je Sonie Delanay prolazila ulicom, bez osvr tanja. Jutro gustih iluzija i gorkog vazduha. Konobar, garson, koji se kune da je urnalista Maksvel Biglu, u restoranu ''Lapin Agile'', dvadesetak minuta iza ponoi, zaista je pucao iz revolvera sebi u u glavu, ipak pada u greku: ali istorija mora biti do kraja precizna. U ovom sluaju istorija astronautike i astro-fizike, odnosno slikarstva, u sasvim su relativizovanim prepli tajima. Iako, ovek sa prezimenom Matis, barem na jednu od ovih tema, ima mno go toga da saopti. to je i inio. Znao je da je ovo ushienje je mnogo bezazlenije od mnogih drugih naina zavoenja i ne bi trebalo nikome da smeta. Elegancija i snaga. Tako sagledana omaka vezana za samoubistva M.Biglua i nije preterano bit na. Za feltoniziranje, naravno. Premda izazvan ljubavnom aferom koju je njegova devojka, Fani Freis, prethodnih meseci imala sa mladim ovekom koji se jo zove samo Pablo, dok njegovo bodljikavo prezime ''Pikaso'' jo ne izaziva respekt. Jedino je prevarena Fani, igraica iz ''Lapin Agile'', pretekla Biglua u samoubilaakom nizu. Koji se nastavlja i izvan okvira zapisa. Meutim terorija relativiteta, koju je posejao u ovom lokalu ovek 197

koji se tada zove samo Albert, sklon umnim enama i fantaziji, to nije strano ni pseudobaskijcu Pablu, pridolom upravo iz Avinjona, sve stavlja u kontekst rezervisanog vremena. Apoliner i Verlen nisu u ovoj prii, kao ni ovek iz Dablina koji se budi nainom na koji e teko dokazivi Nemac tog jutra zaspati. Prolazak g'e Sonie Delanay liio ga je mogunosti da naui vetinu odloenog delo vanja, dok Biglua, nestabilnog oveka s engleskim poreklom i leptir manom cvet nog dezena, i ute boje, izostanak, opravdan dodue, sa psihodelike none seanse u pomenutom lokalu, ne pomera u vremenu poto se za to ve sam pobrinuo. Fani, da je preivela aku ispijenih sedativa, verovatno bi izazvala saoseanje kod gos podina Matisa, a skoro sigurno bi se dopala, svojom otmenom lepotom, koja izvire iz nepoznatog porekla, oveku sa kosom koja je pod stalnim strujnim udarom. ak i kad je na plai. Sve ovo bi moglo da se dogaa upravo u vreme kada se Albert (Ajntajn) spremao da publikuje svoju teoriju relativiteta a Pablo Pikaso tek naumio da naslika ''Avinjonske gospoice''. Postoji mogunost, zapravo apsolutno je sigurno da ni Ma tis o tome nita ne zna, dok madam Sonia Delanej i dan danas isto podozreva, da su sreli u jednom bistrou i pre sudbonosnih poteza prodiskutovali o umetnosti, sek su, ivotu, romantici i sutini Univerzuma. I mada svi misle da Albert (Ajn)tajn o seksualnosti relativno malo zna, njegova teorija dovodi i to u pitanje. Kad se ozbilj nije u sve udubim, u okolnosti koje su vladale Evropom par godina udaljenoj od Prvog svetskog rata, itajui vek iz umuzganih tapeta, do ovog artistikoscientis tikog susreta moda ni nije dolo. Jer da je umesto Pikasa u Bistro uao Brak... Ipak, drau se prvobitne '' Pria u prekidima '', koja je moda i zato nastala takva kao da prati sumanutost pariske noi na poetku dvadesetog veka, koji se zapravo tek posla Prvog rata uspostavlja. Svemir se te noi otvorio u petnaest minuta posle ponoi. Upravo kada se veliko stablo platana sruilo, i sa druge strane ulice Miel, kronjom prodrlo u bistro. Pravo pred noge slikara. Kubiste. Kroz staklo i vazduh zasien epohom koja se formira. Udar groma posle provale neba koju oni nisu ni pri metili uno diskutujui o ''ivotnim istinama koje su od praiskona smetene '' izme u enskih nogu''. Na okruglom stolu stajale su aa crvenog vina i krigla piva. Obno vljena pos tavka. I ene koje su strast i ludilo naizmenino vozdizali i nipodatavali. Boje svemira. Pokuao je da zamisli koliko to mora da je velika misao: ''Voda iz svemira, na lik na prozrane staklaste talase, razliva se na sve strane i juri''. ak i za nama koji smo u bistrou. Ali mogao je samo da misli o Bogu. Pablo meutim ve dugo vreme ne razmilja o gospoicama koje namerava da naslika. Bog je ime Boga, ba kao to je njegovo ime Albert. Ipak, veoma ga je zamaralo da ovako razmilja. Video ih je u Avinjonu. U gradu papskih raskolnika kako u raspuklo predveerje nude ljubav. Iako ima i onih koji tvrde da se susret tim damama desio zapravo u Barceloni. To zna samo Pikaso. U noi koja mora da bude pijana. Prozrani staklasti talasi se zai sta naziru iz dubine Ajntajnove glave koju zavrava kosom koja je pretrpela daleko seni strujni udar. Seks se odvija na par koraka od nas, govori panac. Iza ovih nebitnih zidova, sa arenim tepetima, jedna crnkinja upravo kopulira sa mojim zemljakom iz Saragose. Dieu je francusko ime za Boga, izgovara Albert, i lepe mi se uklapa u misao o umu univerzuma od mog maternjeg - Gott. Oseao je, istovremeno, da mu je glava vrlo velika. Okrenuo je poslednji 198

list i umorno pogledao u okruglu zelenu zemlju usred kestenjastih oblaka. Meutim, to je bio doivljaj jo od popodneva. Ve doivljen. Knjiga koju je itao nije bila Biblija ve ''Astrofizika''. Keplerova. Pitao se treba li gla sati za zeleno ili za crveno samo zato to je Beatria jednog dana makazama isekla zeleni somotski romboid sa pokrivaa koji je namenila Johanu. On je zapamtio sa mo da se iz prve opredelio za crvenu boju dok o Johanovom intimnom ivotu nije imao odreeno miljenje. Za Beatrie za pouzdano znao da je luda. Johan je fiziar i za to Albert nije eleo da poveruje u ovaj deo Pikasove prie u koju i Beatrie, uos talom, ni ne spada. U noi sa gromom, ipak sve je bilo mogue. I ovek koji u bistro unosi gitaru. U skoro pravilnim razmacima.

PREKO PIRINEJA

199

Putujui izmeu Francuske i panije, skoro svaki put sam sam se opredeljivao za pravac preko Pirineja, to ne znai samo da sam namerno izbegavao obalski put, onaj kraj Atlanskog okeana, koji takoe postojii izmeu ove dve zemlje, ve da me je ovaj pla ninski masiv koji odvaja klasinu Evropu od panije, koja je i pretsoblje Afrike, iznova fascinirao. Pirineji su mnogo vie od geografije. Pirineji su, kao i Andi i Alpi, mitska i metaforina astrofizika duha istorije u geomorfologiji protivrenih prizora. Prizora i boja. Boja i mirisa. Mirisa i oblika. Istorije i kultura. Kultura i jezika. Stvarnih i zamiljenih. Pirineji su oblici koji zapoinju imaginarnom Atlantidom a definitivno se prepoznaju u Pika sovom biciklu koji postaje bik. Baskija, Katalonija, Navara, Orijentalni Pi rineji, Atlanski, Andora samo su neki od delova ove viedimenzionalne planinske i mentalne konfiguracije. Ti i takvi Pirineji bili su mi uspinjaa koja me je kroz slojeve pomalo namr goene Evrope uznosila u mistino-groteskni svet panije koji podjednako nadahnuje hispanjolca Klja, severnoamerikanca Hemingveja i romanskog maga Viktora Iga. Pred jednim kraterom na Pirinejima (vrtaa Gazarni), Igo zamilja da je ova kruna provalija, udubina ostala od Vavilonske kule, koju je neki imaginarni div u besu, ovde utisnuo kao peat u vreo vosak. Otisak u negativu, koji je ostavila Vavilonska kula, slii, u isto vre me, nekoj abisalnoj biblioteci (sa galerijama, stepenitima, pultovima) i jednoj krunoj knjizi u kojoj se moe itati totalna istorija ljudi. Totalna knjiga koju je ovaj Francuz stvarao celog zivota, i dubine morskih ponora, jer abisalno je ono more sa dnom dubljim od 5000 metara, pojavili su se kao imaginacija ugraena u vrletnu strukturu ovih zem ljinih nabora nastalih jo u doba Paleozoika i Mezozoika a dovrenih u Kredi. Kada je definitivno nestala Atlan tida a Baskijci se, svojoj mitologiji, nasukali na Pirinejske 200

padine!? Ili tako nekako. Ipak, i ovde u sedlu pirinejskom Veliko plavetnilo me sustie. Kao na onom obalskom putu od Port Vandra do Port Boa kojim se ide na hodo ae kod Valtera Benjamina. I Kljov put do arobnjaka ipak je vodio onim pravcem kojim ja sad idem. Pirinejskim. O svemu tome razmiljam dok putujem kroz planine, doline, prevoje, prelaze, preko voda, zalazei u kiu osvanjujui na suncu. A sve vreme odvrui i zavrui rvanj neverovatnih krivina i serpentina. Uao sam u pirinejski panoptikum odmah iza Perpinjana, u Francuskoj a nameravam da izronim u pokrajini Navara. U Pamploni gde bikovi jure ljude po ulicama, a zahvaljui Hemingveju nekadanja mala lokalna feta po stala je svetski hit. Bilo je to jo 1923. a mene je ova fama, koju sam poetkom treeg mileniuma uo u Nimu i Arlu, nagnala da krenem preko Pirineja, u suprotnom smeru od Hanibala. Koji je iz Kartagine iao da pokori Rim 218201. pre nae ere. Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit Ljiljana Kuzmancev, Radmila Cvejic and 2 others like this.

201

PISANJE ZABORAVA 32.

PESNITVO RAZMICANJA (1) URA JAKI

Premda je u Bekereku, u ateljeu Konstantina Danila, 1849. ili 1850. godine, samo nauio da prepozna DEVOJKU U PLAVOM, i ine, mlaahni povratnik iz maar ske bune, bez boravka u ovom gradu ne bi uspeo, koju godinu kasnije, da tako uve reno i beskompromisno, zapone svoje pesnitvo sveopteg razmicanja. Razmica nja dotadanjeg pesnitva, malograantine i neslobode. Oko slikara nauilo je du u pesnika da zapaa, belei i plastino oblikuje ivot i romantiku iluzija. Pesnik ura Jaki* imao je sreu i kob da svoj nedugi ivotni ciklus istri u vre menu izraenih nacionalnih, socijalnih i kulturnih neuroza. Jer, ako je opta kara kteristika romantiarskog pesnika - izbrisana demarkaciona linija izmeu ivota i pesnike vratolomije, pored genentskih i porodinih limita, doba izmeanih euforija i recesija moralnog, materijalnog i emotivnog stvaralakog materijala u mnogome je odredilo artistiko ishodite ovog velikog i nedovoljno ostvarenog pesnika. Igrom fa tuma, Jaki se umesto unosnijem,mirnijem i dugovenijim ivotom slikara, gde mu je dar takoe bio nedvosmislen, ipak i uprkos opredelio za knjievnu stazu koja ga je, preteno ostavljala da samuje na peronima egzistencijalne golgote. Retki su primeri umetnika koji su toliko uronjeni u sve kontroverze svog 202

vre mena. Nije mnogo ni onih ija je realna sudbina dramatinija od lirike koju ispisuje. On je pak svoju liriku disao. U Jakievom sluaju ova nalii na hod po minskom po lju. Agonija i ekstaza pesnikova, vek koji je slian buktinji, u lirici se realizuje kao dnevnik intime izloene na uvid i nerazumevanje svetine. Jakieva sudbina, u kojoj se kao po pravilu javljaju svakojaki sumrakovci, nalina je Dedinevoj'' Javnoj ptici''. Odazivajui se i na prozivke koje nisu iskljuivo njemu namenjene, niti iz umetnosti upuene i prevashodne, on naizgled lamentira prolim, herojskim vremenima, dok istovremeno svojim proleterskim oima gleda u budue doba koje ve glasno nago vetava Svetozar Markovi. Jaki, svojom intuicijom koja je ve nemerljivo izree tana politikim progonima i svakojakim psiho-fizikim stresovima, sluti, vie pri eljkuje, vreme socijalne pravde i slobode. Ako ga uopte ima. Ali, zar bi bio pesnik da budan ne sanja. Romantiarski pesnik u zemlji Srbiji. Pta Jaki, po mnogo emu blizak Bajronu, najvie po nemiru i veitom kreta nju, premda zbog avantura nije morao da ide u Grku, dovoljno mu je bilo da ode u Rau Kragujevaku, ili Podgorac, da zaroni u svoju dionizijsku, vinsku prirodu, i bez graninu ljubavnu eleginost, svoje slikarstvo, koje nikada nije dovoljno cenio, a imao je raskoan talenat, i pribegavao mu najee u prilikama kada se valjalo pre hraniti, sve ih je, decidirano, podvrgavao svojoj etikoj vertikali koju istovremeno prinosi na rtvenik domovine. On je zapravo i sebe i sopstvenu umetnost, u pravom romantiarskom maniru, davao bez ostatka kao zalog idealima epohe. ura Jaki, i re svoju i misao, i panino svetlo due svodi na imenitelj etikog, domoljubnog an gamana bez alternative i ostatka. Za takvog gonia sopstvene, due bie dovoljno i etr deset ivotnih godina da svetu i veku vikne u lice: O gnjili svete, trulei sramna! Skapae tako u miru tom. Pzija njegova, koju pre drama i proza, ispisuje jo od 1852. ni je ni koherentna ni konzistentna. Stihovi koje on emituje nisu doterani ni disciplonovani. Nema on mira i dobrih ivotnih okolnosti za tako neto. Nedostaje zato toj lirici dubina jednog Laze Ko stia, nema melodinu eleginost i lepravost Branka Radievia, niti refleksiv nost Njegoa. Premalo je u njoj pomodnog svetskog bola, iako Jaki zapravo nima lo po snazi emocije ne zaostaje za aktuelnim evropskim pesnitvom. Meutim, retki su zato pesnici toga vremena, sa toliko lirske dramatike, malo je knjievnika iji je telegraf srca kao Jakiev dano nono u slubi sopstvenog naroda. On je i u zablu dama uspravan, u nedoumicama neskriveno iskren. U pesmi su mu ponekad metafore zdravorazumske, u ivotu odgovori na pitanja line egzistencije - esto pesniki naivni i pogreni, ali sve je to logian i konsek ventan ispis iz anarhinog kodnog sistema ovog srpskog romantiarskog rapsoda. On je lirik kome porazi i klonua predstavljaju odmorita i stanice u nepojamnom utrkivanju sa istorijom i linim vremenom. Svaki put kad bi iskoraio iz magistralnog toka, ako je takvog u Srbiji njegovog vremena i bilo, naao bi se poneko da ga pod seti da mu "ivotni asovnik uri". Neki pandur, kafedija, kolski nadzornik, piska 203

ralo, general ili ministar. Svaki put kad se umeao u Srednjovekovlje, naliilo bi to na prizor kosmonauta zalutalog u Neolit. Njegove sanjarije o Duanovom carstvu, pesniki sasvim legitimne, u kontrapunktu sa ''vabicom'', ''Kaluerom'', ''Paorom'' ili pesmom ''Pono'' deluju kao odaziv nemirnog aka na propu tenu lekciju iz isto rije, ili moda i vie na neki nepreleani istorijski nazeb. U slikarstvu njegovom, kod odaziva na iste teme, stvari stoje sasvim drugaije! O tome kako i zato je tako, nekom drugom prilikom. Skokovitost njegovih raspoloenja, u emu mu je objektivna stvarnost obilato po magala, obeleila je Jakiev lirski kardiogram ponornim jecajem ali i orlovskim kliktanjem; lamentiranjem za herojskim vremenima ali i spoznajom da se najbitnije stvari za ivot naroda reavaju tek kad heroika proe. Njegov paralelni, impozantni i nevesei, kafanski itinerer, u liniji sudbine ovog pesnika, bmija iz oaja i derta, moda predstavljaju prokletstvo ali i ishod talentovanog umetnika u Srbiji druge po lovine devetnaestog. veka. Jedino, ovaj hudi pesnikov stvarni ivot niukom sluaju, nije poza. U veitoj svai sa zemaljskim monicima, on je i stalnom dijalogu sa Bogom. as ga prizivajui i citirajui, as ga optuujui. Kao i sa ljudima, on nema suvie strp ljenja za boansko. Ni Bog mu nije bio za ivota neki pouzdani zastupnik i zatitnik. Moda je za obojicu tako bilo i najbolje. U komaru pevanja i miljenja ovog roma ntiarskog stradalnika, kao da jedino idila ne egzistira. Ni srea u ljubavi. Sumrakovci Srbije devetnaestog veka ne poznaju tihu tugu, a ovaj pesnik ekstaze programiran je, izgleda, da emituje resku ljubavnu tugovanku. Razmiui drutvene tesnace, preplivavajui najeeno i mrtvo more nacionalnog identiteta, Jaki je ne prestalno ispisivao dnevnik intimistikog i sveopteg posrtanja. Emotivni kapaciteti ovog burevesnika, kao da su bili dovoljni za dve, tri simultane pesnike emisije. Oni svakako prevazilaze Jakievu sposobnost estetiziranja, odno sno umetnikog transponovanja: premauju mo koncentrisane analitinosti i pes nitvu podrazumevanog uoptavanja. Ili je to plaanje obola paralelnim ivotima dve umetnosti i simultane bmije. Reagujui bez ostatka, itavim svojim telesnim instrumentarijumom, na ideoloku i etiku zagaenost ljudskih stanita u kojima je stranstvovao, na zluradu la dra votvornih nagodbi, nacionalnu raspoluenost naroda, na kameleonstvo zvaninika i ispisnika, ura Jaki jednai sebe sa kolapsima vremena. Pokuava da razmakne koridore duhovne i moralne istote. Od jednog romantiarskog pesnika to se i oe kivalo. ura je, ipak, u svemu davao i vie. Kada je Jaki 1878. godine umro, u Bekereku nije vie bilo Ko nstantina Danila, koji je preminuo 1875. Godinama zato u ovom gradu nije bilo nikog da nastavi sa slikanjem u bidermajersko-danielovsko-bekerekom maniru. Tako je to kad uenik jedva nadivi uitelja, a slikarstvo potini knjievnosti. Romantiarski vaznesen. Dve spomen ploe na kui u Gradnulici, Danilovom domu i urinom "prenoitu", ironian su potekst naih ondanjih i dananjih naravi! _______________________ Ovaj veliki romantiarski umetnik i stradalnik srpske umetnosti, bm, netipian pa triota, buntovnik, uesnik revolucije iz 1848. rtva reima, pandura, birokrata i fili stara. Nikad ukroen ali zato neshvaen. Genijalni i nedovreni slikar, razbarueni pesnik, pripoveda socijalnog miljea. Moda 204

je preterano rei ali ura Jaki jeste grandiozni torzo potencijalnalnog balkanskog erikoa, odnosno Pukina. Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit ivica Brusin likes this.

Putopis kao deo romana ili kako se stvarni boravak u Port Bou pretvara u deo romana VALTER BENJAMIN U MEUGRADSKOM AUTOBUSU koji uskoro izlazi iz tampe, u izdanju renomirane ''Agore''.

POKUAJ ATROPOLOGIjE U PORT BOU

Bivi hotel Francuska. Muzej Benjamin Valtera. Restoran Tauro. Port Bou. panija. 2002. ''Vladimir je reio da prenoi u Serberu, u nameri da se dan-dva pribere od prave provale benjaminske zaostavtine, u kojoj se iznenada naao. Tek zaronivi u temu od koje je napravljena 205

ak i turistika atrakcija. Ovde na pansko-francuskom primorju. Gde svi znaju sve. A zapravo skoro niko ne poznaje sutinu knjievnikove kobi. A raspredaju se samo pikanterije. Intrige. ak i na satelistskom snimku postoji simulacija marrute kojom je u jesen 1940. Walter Benjamin traio izlaz iz Evrope. Koju je nacizam po kratkom postupku porazio. Serber je Miroslav odabrao kao najmanje spominjanu, neizvikanu, destinaciju mesnih anegdotskih fragmenata ovog ve epohalnog bekstva i smrti. Vladimi kao pisac hoe malo da se sabere i oduzme. Da analizira podatke, prie, legende. Da iskoristi famu a izbegne proizvoljosti. U kojima se skoro sve zna, jedino nije sigurno da li je postojalo famozno pismo, koje je ena sa detetom, koja je bila sa knjievnikom u tom begu, uputila Adornu. Teodoru. Filozofu i antropologu. U Ameriku. Gde su oekivali Benjamina. To ni satelit ne zna. Vladimir pokuava da se koncentrie da uz pomo svoje primenjene antropologije dozove u svest boje, mirise, emocije i dramatiku tih davnih vremena ove memorijalne destinacije. Da knjievnom arheologijom samog sebe uvede u sr teme. Koju mnogi svode na neizvesnu sudbinu pieve izgubljene akten-tane.. U ovaj gradi, Serber, koji u sumrak pomalo lii na grad duhova, kako zapisa neki gost u hotelsku knjigu, primorsko mestace, novinar je vozom stigao iz vraajui se iz Port Bou, sav zbunjen geometrijom i mistikom Benjaminovog skonanja. U dnevnik ovog istraivakog putovanja on zapisuje: Okruen tiinom, koja ponekad gustinom postaje naprosto fizika, ali i intezitetom boja: uta, oran, ljubiasta, ultramarin, kao da oseam dodir Matisove palete, ali i suludost genijalnosti Dalijevog nadrealnog haosa, koji kao da struji iz hladne monumentalnosti koja mi se privia. Oseam je ovde, kao da me pohodi dolazei iz susedne panije i Benjaminovog memorijala. Iz Port Boa do koga je nemaki filozof i kritik iao preko brda, makije, kamenjara u vrelini poznog leta. Sa nekom enom, Heni Gurland, i njenim sinom Jozefom. Tu je negde i Liza Fitko, leviarka takoe, organizatorka bekstva Jevreja preko panije u Portugaliju. Penje se Valter kozjim stazama, ostavljujui iza sebe Banjil i Serber. Na poetku puta bee im Marselj, u koji je Walter stigao iz Lurda, u kome je proveo par prolenih nedelja. Pratei svoju sestru Doru, kojoj je ovo svetilite oigledno pomoglo jer je poivela do 1946. itam sve ovo u Univerzitetskoj biblioteci u Perpinjanu gde sam dospeo sledeeg dana, po preporuci jednog starijeg gospodina, naeg, banatskog, Rumuna, biveg profesora pedagoke akademije iz Vrca, sa kojim sam se upoznao vee po dolasku u Serber, za ankom u nekom kafeu preko puta Hotel La Vigie, u 3. route dEspagne. Florijan nije delio moju opsesiju Benjaminom ali je bio dosta obaveten o svemu to je ovde na Rivijeri bilo bitno. Poto treu godinu uzastopno letuje u oblinjem Por Venderu. ak je iznajmljenim automobilom, sledeeg jutra, poao sa mnom u Perpinjan. Da mi pomogne u 206

potrazi za injenicama. Rekao mi je da je svojevremeno, misli u Junoj Americi, snimljen i igrani film o Benjaminu. Kae mi, na moje veliko iznenaenje da on lino zamera Benjaminu to to njegova filozofija esto sadri protivrene elemente racionalnog odnosno krajnje transcedentalnog. U tom momentu, ali i kasnije, Vladimiru nije najjasnije na ta profesor zapravo misli. Ali zakljuuje da ovaj nije bio ba iskren kada se predstavio kako neko ko nije dovoljno u materiji. U Perpinjanu smo. Sedimo u bibliotekom klubu, bifeu, na stolovima su neprirodno zeleni stolnjaci. Kafa je iz expres aparata. Ventilator, ini mi se neprirodno velik, zuji a mi ekamo neku Elenu, bibliotekarku. Koju Florijan poznaje jer je i ona Rumunka. Ali poreklom iz Braova. Opet neka bibliotekarka. Kao onda kada sam u Eki traio Arsena olaka a naiao na dvojnika Bruievog podsea se Miroslav. ........... Ponovo smo u klubu. Pijemo sangriju, Elena koka-kolu. Priu o danima septembra 1940. zapoinje pominjanjem dva enska imena. Jedno je Heni Gurland. Ona je sa Benjaminom stigla do mesta Port Bou. Od predstavnika vlasti su saznali da Valter nema valjana dokumenta. Isteklo mu je nemako dravljanstvo a francusko nije dobio. ok. Katastrofa. Kraj sveta. Slina sudbina navodno eka i njenog sina Josifa. Ni on nema valjane dokumente. Ali, mali ne interesuje Nemce. Ni metane kolaboracioniste. Benjamin je, meutim, na kraju puta. Povratak u logor ne dolazi u obzir. Pre vie godina, dok je boravio u Nici ovaj, ve bii komunista, mistiar i pozitivista istovremeno, predvideo je samoubistvo kao spasonosni izlaz iz ivotnog bezizlaza. Mnogo pre nego to se predozirao morfijumom, tako je barem svedoila Heni, u kasnijem pismu Adornu u Ameriku, Valter je sainio oprotajno pismo tom istom Adornu, koji ga oekuje. U Njujorku. Zamolio je ovu mladu enu, potonju poznatu fotografkinju, da sadrinu pisama naui napamet, a zatim da pisma uniti. I sve je ostalo na izjavi Heni Gurland, njenom pamenju i istinoljubivosti. I iskrenosti. Dok je jedno oprotajna poruka ipak ostala neumitena. Upuena nekom katolikom redu u paniji. Tako je ona o svemu svedoila''. .....

207

PISANJE ZABOPORAVA
(knjiga objavljena 2005.)

PISCI IZMEU DVA ''ZAVIAJA'' Da bi ipak doli do priblinog tane kvadrature tog istog kruga, neophodno je izrei jo nekoliko stavova, pomenuti neka od imena koja e u nekim drugim knji gama biti moda vodea, i proitati ta pie u poglavlju koje sledi. Naime, bivalo je da stvaraoci iz drugih sredina, boravei u Zrenjaninu, stvore impresivna ostvarenja. Koja predstavljaju antitezu. Udeo u ovom, zrenjaninskom, zaviajnom miljeu Mila na Nenadia i Milutina .Pavlova, iako su potpuno razliit, osim u jednoj stvari, koja je opet vie dijagnoza a manje literatura, ima i neke paradoksalne slinosti. U sta lnom i bmskom raskoraku sa ovim gradom, njegovim mentalnim sklopom i tradi cijom, prvi, pesnik (Nenadi) izrazito traginog oseanja ivota, etnike uzavrelosti, visokih formalnih i esencijalnih normi, u svom zrenjaninskom periodu ispevao je ne koliko znaajnih ptskih knjiga i ostavio jasan i prepoznatljiv trag u ovoj sredini. Od pesnikih knjiga 208

istiemo sledee: ''Stefanos'' (1971); ''Opti odar'' (1977) i ''Sre dovean soko'' (1994). Vredan je panje i njegov prevodilaki rad, naroito onaj sa pesnikinjom Ileanom Ursu, koji nam je doneo jednog neverovatno osvetljenog Emi neskua. Glumac, pesnik, prozaist i dramski pisac, Milutin . Pavlov, u vie svojih bo ravaka i prolazaka kroz Zrenjanin, postao je znaajna ali nedovoljno artikulisana i anrovski definisana autorska injenica prolog i sadanjeg umetnikog kod nas. ivota. Zantno manja nego to zavreuje po intenzitetu svojih talenata. Verovatno neto slino o njemu mogu da zakljue i Kikinani i Novosaani. iji je sugraanin bio godinama. Ocena njegovog obimnog knjievnog rada zato mora biti predmet ne ke druge knjige. Koja e biti komaparativnija. Ipak, ove naslove njegovih knjiga ne smemo izostaviti:'' Razaznajem tornjeve'', pripovetke (1971), ''armer male varo i'', roman (1990), roman ''Raspust'' (1993), kao i pozorinim iskustvom ispisan ''Esej o glumcu'' iz 2000. godine. U Zrenjaninu su u prolazu boravili i dramski pisac i scenarista Ferenc Deak i lirsko-humoristiki peripatetiar Raa Popov ali moda bi bilo nerealno beleiti ih kao na zaviajne pisce kad to ve drugi upornije ine (Novi Sad i Mokrin, odnosno Beograd). PISCI IZ SENKE. PREKINUTE KARIJERE. NOVI AUTORI Prosvetni radnik po osnovnoj vokacji, relativno kasno se ogledavi u knji evnosti za decu, Blagoje Boba Jovanov (1929 - 1998) ispisao je ipak desetak knjiga za najmlau populaciju. Iz grupe tih dosta duhovitih i pomalo didaktinih rukopisa izdvajaju se pesme ''Sve su dede akrobate'' i proze ''Bajke za laku no''. Pesnitvo Nenada Petrovia-Gagia (1926), tradicionalistiko i pomalo anahrono u izrazu, u onom delu koji je bio usmeren ka deci deluje prihvatljivije i itljivije (''Kupus lopta''), i sa pesnikim radom Ilije Kordia (1933) spada u reprezente zrenjaninske verzije neeg to se svojevremo zvalo "radnikom" knjievnou. Literarani etalon tog vremena i takvog primenjegog bavljanja knjievnou predstavlja zbornik "radnike" knjievnosti ivot je njihovo radno vreme. Borisav Atanaskovi (1931), glumac po profesiji, vrlo uspeno ali i nedovoljno zapaeno i priznato, pisao je pozorine komade za decu (''Detektivska pria'', ''Mof i Dof'' ...) deije radio drame, a iz zaborava bi svakao trebalo izvui njegovu knjigu kratkih pria za decu ''Preko dana do uvee'', koja odie diskretnom ptinou i lepim smislom za atmosferu. Vuksan Kneevi (1931), po okonanju profesionalne pedagoke karijere, sa tri upeatljiva, dosta naturalistiki pisana romana, to je uo stalom diktirala i sama njihova tematika, (''Krivica nevinosti'' (1997), ''Beanci'' (20 00), i ''Pucanj u ljubav'' (2001,), zadirui u politike tabu teme ili lokalne skandale iz neposredne prolosti, delom zbog knjievne nedovrenosti ali i zbog arijske mrzo volje ostaje, nedovoljno itani i vrednovani. Njegova svedoanstva o tamnim stra nama "titoistikog vremena", o golootoanima i dravnoj bezbednosti kao da su i danas "uznemirujui" drutveno-kulturni faktor. Meutim, ovi prozni radovi su i svo jevrsna socio-patoloka skica veitih sprega "slabih" pojedinaca i "jake" vlasti. Stvaralatvo proznog pisca Slobodana Mandia (1947), koji svoje prie i roma ne tematski svesno i uspeno usmerava na jedan etno-lokalitet i 209

jedan krug likova, stilski i jeziki autentian i kreativan, pomalo samotnjaki, izvan knjievnih krugova i udruivanja, postoji u kulturnoj svesti naeg grada, apartno i nesrazmerno jasno, jer bi po iskazanom kvalitetu i talentu morao da bude jedan od stoera ovdanje umetnike scene. Od "klasinih" realistikih stranica, kao to su one iz ''Kolonista'' do znatno artificijelnih iz ''Kairosa'', protee se razvojna pripovedaka nit ovog sta menog autora. Neto slino se dogaa i sa Milanom Miciem koji je po temama i regionalnoj usredsreenosti slian Mandiu. Njegov "makondo" su Vojvoda Stepa i Aleksandrovo, etnos koji obrauje je "mandievski", pie i hronike. Ipak dve su bitne razlike: kod Micia je pzija preovlaujua (''San nema meseca'', ''Molitve barci koja odlazi'', ''Rakija mojih dedova''), i drugo, on je "ei" u izrazu, sklon nadrea lanim spojevima, sa stalno prisutnim ekspresionistikim koloritom u atmosferi meta fore i knjievne strukture. Dok Madi u naslagama zwviajnog jezika i magiji, samo naizgled lokalnih i perifernih tema, otkriva nesvakodinje knjievno blago. Pesnik Duan Miliev, autor je lirike koja unutar jezika i ponorne refleksije trai i nalazi svoja ishodita. Sa dosta citata i aluzija na klasinu evropsku i modernu ju noameriku knjievnost, dosledan i tih, kao da iz svog stanita, itita, ovidijevski ulazi u savremenost i nestaje u metafore aluzije , godinama je sve utemeljeniji u zrenjaninskoj i vojvoanskoj savremenoj knjievnoj zbilji. Veoma raznorodna grupa pisaca, generacijski i ptiki, koju valja konstato vati zapoinje Vojislavom Laletinom (1952) koji je zbirkom ''Pohod kostima'', impre sivno uao na knjievnu scenu, i potom skoro sasvim sa nje nestao. Jo je drasti niji sluaj talentovanog proznog pisca Jove Regaseka (1950) koji se posle zajedni ke knjige sa ''Miloradom Crnjaninom'' nije vie ozbiljno vratio u tradicionalnu knjievnost. Pesnikinja Dragica Stojanovi (1963), u svojim ptskim slikama i somnabulnim seanjima i pogledima na psihodeliju savremenog urbanog ivota, na lik Silviji Plat, polako objavljujui, ivei i delujui, kao sa svesno izabrane margine, povremeno, i nedovoljno esto, podsea ovaj grad na jedan njegov mnogo vredniji od skrajnutog decenijskog prisustva i recepcije, lirski enski glas. Snaan i do bola udaljen. Beleimo nekoliko njenih znaajnih naslova; ''Teskoba, pesme'', ''Cepelin'', prie u saradnji sa A. Hajdin, kao i ''Razgovore sa Isidorom'', pziju. Pisac srednje generacije, pesnik i prozaik Milorad Rodi (1948), i pored niza dovoljno kvalitetnih knjiga, pzije: ''Prema pticama'', 1980, ''Kad gore vode'', 1981, ''San u svoju odbranu'', 1984, ''Na kraju krajeva'', 1986, ''Sklupano nebo'', 1991, ''Sami sever'', 1993,'' Praina'', 1997,''Grlice'', 1998, i romana ''Lov po kui'', 1990, ''Tvorac i slepac', 1995, na udan i neobjanjiv ostaje izvan linog aktivnog tekueg knjievnog ivota u gradu, odnosno on je literarna injenica koja se jedva podrazu meva ali zato godinama zaobilazi. Jer, ako nita drugo, dela koja je napisao zavreuju ozbiljnu recenziju. Pzija andora Majora je takoe bez dobro razloga prilino ignorisana u knjiev noj praksi zrenajnske kulturne arije iako je po estini israza bilo za oekivati sup rotno. Razlog moda lei i u injenici da su njegovi stihovi esto bili ''upakovani'' u muziku formu to je kod kritike odmah bio razlog za diskvalifikaciju? Knjievni status Stanka . ajtinca (1952), pripovedaa i pozorinog 210

kritiara, takoe je neobian. Nedovoljno zapaen iako se radi o piscu veoma izraenog rafirmana i prepoznatljive autentinosti. Pored relativno slabe uestalosti obja vljivanja knjiga, ima u gradu i ljudi, ne bez ugleda, koji smatraju da je u pitanju - prezime. Odnosno da je na Stanka pala senka bratovljeva - Radivoja ajtinca. to je, dakak, izvan knjievni argument. Ali, u provinciji, ni ovakvi fenomeni se ne mogu iskljuiti. No, Stankov ''Renik zaviajne fantastike'' predstavlja veoma zrelo ostvare nje ptske proze, dok monografija Narodnog pozorita ''Toa Jovanovi'', koju je ispisao Stanko atinac, i pored izvesnih poleminosti, predstavlja kapitalno istoriografsko delo. Pesnikinja, pisac za decu i kritiar Marina Gruji (1960), i pesnik i prozaista Ivan Danikov (1962) predvodnici su mlaih literarnih generacija Zrenjanina, i od njih se mogu uskoro oekivati zrela ostvarenja. Monografija Marine S. Gruji o dramskom piscu i "istorijskom prozaisti" Milanu Tuto torovu svojim kvalitetom spada ba u tak ve iskorake (od ranijih dela izdvajaju se knjige pesama ''Venac male Rake'', ''Divlje masline'', kao i pesme za decu ''Suneva ljuljaka'' ). Lino bih bio zadovoljan kada bi isto postigao i, neto stariji, Perica Markov (1958), iji je talenat znaajnijii od postignutog I pored niza uspelih pesnikih knjiga (spominjemo ''Cela mala', ''inter'' i ''Na kraj sela''). Pesnik i organizator knjievnog ivota mlaih generacija zrenjanin skih pisaca, Ivan Danikov se ve godinama oglaava zapaenim knjigama pzije od kojih pominjemo ''Fier kupatilo'', ''Cveara Benjocki'' i ''Kalendar straha'', sa stiho vima koji nose u sebi kreativnu asocijaciju na "ranog" ajtinca i "zrelog" Despotova. Re je o piscu iju zrelu fazu valja oekivati sa nestrpljenjem. Prozni pisac i esejista mlae generacije Aleksandar Bjelogrli (1967), iz nejas nih razloga, iako originalnou i kvalitetom to zasluuje, nikako da zauzme mesto koje mu u javnom, umetnikom ivotu pripada. Njegove knjige, kao na primer, ''Draenje hipotalamusa'', pripovetke, ''Nevidljivi arhipelag'', eseji ili ''Tri eseja o zduhau pripovedan, kao i brojni knjievni tekstovi po periodici, , morali bi da mu obezbede ulogu predvodnika u literaturi koja se u srednjobanatskom zaviaju obli kuje od sredine devedesetih. To se oekuje i od Zoltana Babe (1961), vodeeg zre njaninskog postmoderniste novijih generacija. Dve zbirke pripovedaka, sa esejis tiko-akribinom fakturom i posmodernistikim nabojem, P''tika mikrobajke'' i ''Bekereki mirakulum'', i znatan broj relevantnih i kompetententnih kritikih teks tova, prikaza i ptsko-filozofskih vinjeta, Zoltana Babu kvalifikuju za jednog od korifeja mlaih knjievnih narataja. Aleksandra Hajdin (1958), znatnim brojem naslova proze i pzije i proze (izmeu ostalog tu se knjige ''Hodanje u beskraj'', i ''Cepelin'', pripovetke, i ''Razaranje du e'', pesme) nastavlja neveliki niz "enskog pisma" na zrenjaninskoj litetarnoj ma pi. Prevashodno dramski pisac, u vidnom usponu, Ugljea ajtinac (1971), pored uspeno postavljenih pozorinih predstava, ''Rekviziter'', '' Pravo na Rusa'' i '' ''Ha dersfld'', svoj knjievni talenat iskazuje i u "tampanom" oblik ''uda prirode'', ro man ''emer', roman u priama, ''Nada stanuje na kraju grada'', epistolarna proza (koautor sa R. ajtincem). Da ne bih u skiciranju zrenjaninskih knjievnih prilika zaao u period koji pre malo poznajem, ovaj uvod u subjektivnu knjievnu opservaciju zaviajnih pisaca zavriu sa knjievnim imenom koje je, verujem, veini znalaca i zaviajaca sasvim nepoznato iako generacijski spada u pisce koji 211

su se mogli ispoljiti jo u pedesetim godinama prolog veka. Re je romanopiscu oru Petroviu (1937), oveku koji je radni vek proveo u ekonomiji i privredi, da bi za literarni poetak izabrao godine u kojima ne mali broj stvaralaca zavrava opus: objavio je dva izvrsna i obimna ro mana u maniru kritikog realizma. ''Crni dani i bele noi'' i ''Zenit mimohoda'', psi holoki iznijansirani, estoki u kritici drutva devedesetih godina u Jugoslaviji, s dos ta erotike i socio-politike dinamike, dela su koja tek ekaju pravo kritiko vredno vanje. S napomenom, da njegov prvi roman skoro iskljuivo govori o naim zaviajnim predelima, dok drugi, ''Zenit mimohoda'', svojom knjievnom pshipato logijom zavrne faze u raspadu jugoslovenske srednje klase, predstavlja umetniki zrelo i od kritike neopravdano zatajeno romaneskno svedoanstvo o relevantnim uzrocima kraha naeg socijalizma, i fame o jugoslovenstvu, naravno. Kako e zapoeti tree stolee knjievnog stvaranja u Zrenjaninu, imaemo prilike da vidimo. Jedino je sigurno, treba valjano oslunuti govor prethodnog, naroito zapamtiti energiju koju su kroz davne decenije emitovali Manojlovi, Ivan Lerik, ''Ulaznica'' i ''Pamflet'' . Uz sva ona znaajna imena, knjige i pojave o kojima piem nakon ovog uvodnog teksta. U oekivanju novih "pamfleta"...

putopis: PANIJA MANASTIR MONTSERAT

212

CRNA MADONA KATALONIJE Praksa masovnog turizma u mnogome je izmenila stereotipe o mnogim dravama koji su vekovima vladali ak i meu intelekualnom elitom Evrope. Nekada su na pomen panije najbre asocojacije bile: osvajanja zemlje Inka, Don Kihot, Frankova diktatura i - fudbal! Uz neizbezan dodatka da je re o lepoj zemlji koja ima kralja. To je bila panija do predesetak godina. I dananja panija, sagledana iznutra, jeste zemlja svakolikih lepota i uda, ne sa mo zbog raskone prirode, neverovatne muzike, entike raznovrsnosti, ostataka ne evropskih civilizacija, stvarnih rapskomavarskih i izmatanih - Atlantida,velikih sli kara i pesnika, respektabilne i pomalo mistine religiozne (itaj i inkvizitorske) pro losti, ve i zato to sve pomenuto egzistira u preplitaju sa aktuelnim modernim vre menom. Ekonomskog i tehnolokog uspona. Prola, istorijska panija ivi i kroz njen aktuelni trenutak svetske turistike i fudbalske veliine koje dominiraju. Dananja do pisnica ba zato stie sa katalonskih visina gde tamonja legenda smeta i sveti Gral. Jedna od najatraktivnijih taaka Evrope, gde se ukrtaju epohe, uz eksploziju prirodne lepote, duhovnosti i mistike jeste manastir Montserat, mesto neverovatane ekespresivnosti i jo vee simbolike. Taj je nesvakidanji monument izgraen u piri nejskom gnezdu, na razdaljini od pedesetak kilometara od Barselone. Ovaj benediktanski manastir ve vekovima je sveto mesto i cilj hodoaa brojnih Katalonaca ali i katolika iz itave panije, Evrope i sveta. Premda u poslednjoj deceniji ovaj sakra lni objekat sve vie poseuju turisti raznih veroispovesti. 213

Visoko u brdima, meu peinama i stenama, na nadmorskoj visini od 1200 me tara, jo od IX veka, posle pobede nad Saracenima, udareni su temelji ovog zna ajnog hrama, dok u XI veku opat Oliba, na mestu prikazanja Device Marije, osniva benediktanski manastir, koji uz razaranja ali i znaajna proirenja traje do danas. Od XV veka manasitir Montserat postaje uven jer se tada koncentrinim krugo vima poinje iriti fama ( ili stina) o njegovim isceliteljskim moima, o velikoj bibl ioteci ali najvie o izgubljenoj i sreno pronaenoj skulpturi Crne device (madone), drvene relikvije sa centralnog mestu na portala. Po legendi Crna Madona je pre zent koji je Sveti Petar svojevremeno uinio Kataloncima, dok ispitivanja naunim metodama nastanak aktuelne verzije relikvije ipak datiraju u 12 vek. Da li zaudo, kod verujuih panaca verzija iz legendi je uvreenija, kao i ubeenje da je portal manastrira Montserat, sa Crnom devicom naravno, mesto gde, povremeno, boravi Sveti Duh. Govorimo o verziji, jer legenda kae kako je prvobitna Madona sklonjena 718 godine pred invazijom Saracena. Bilo kako bilo, ovaj je manastir i danas sredi te duhovnosti i kulture Katalonije, dok je crna boja u kojoj se javila Presveta, na vodna posledica hiljadugodinjeg izaganju dimu iz stotine kandila i svea u potralu manastira. Samo su manje konzervativni panci spremni da progovore na temu da je problem pojava crne Madone relgiozni kompleks unutar same katolike crkve ve vekovima! Do ovog mesta hodoaa lokalni voz iz Barselone vozi svaka dva sata. Autopu tem se do podnoja planine stie jo bre, a onima koji ele da doive svu velian stvenost prirode i postepenost ''uvoenja'' u spiritualnost i mistinost, najvie odgo vara uspinjaa. Koliko god da me je fascinirala legende o Crnoj madoni i svetom Gralu, vie su me dojmila arhitektonska reenja adaptacije manastriskog kompleksa koja je uradio uveni Antoni Gauda, kao i skulptura askete, jeretika, prognanika, a potom i svetitelja, Ignjatija Lojole, u levoj loi atrijuma. U desnoj je, neka mi opros ti to ga pominjiem tek kao drugog, jeste sveti ore. Jo dve svetovne atrakcije vezane za manastri Montserat, poto uveni deiji hor ovog svetilita ipak spada u duhovne aktivnosti: kompozitor Rihard Vagner je za jednu od svojih tema u ''Parsifalu'' uzeo legendu o Crnoj devici, dok se druga odnosi na podatak da je okomita stena uz manastir jedna od najuvenih evropskih ''pista'' za sve popularniji ekstremni sport - klajming. Svetu nikad nije dosta uda i neobi nosti! Dok kraj Crne Madone gore hilhade svea! Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit ivica Brusin and like this.

214

PISANJE ZABORAVA 28.

ZRENJANINSKI KNJIEVNICI 3

Vojislav Zori (1934), prozni pisac realistikog prosedea, poeo je neobino - prvo romanom ( Na Ljuljaci ), zatim slede pripovetke, publicistika i putopisi da bi zreloj knjevnoj fazi posegnuo za ubojitou i rizikom satire i sarkazma. Osnovna tema Zorieva bio je i ostao mali ovek u mrei socijalnih i drutvenih problema. Ba vio se istrajno i novinarstvom, kao glavni urednik ''Ulaznice'' zalagao se ravnoteu klasinog i modernog. Kao stvaralac bio je veoma aktivan u mnogim knjievno-dru tvenim polemikama i raspravama. Knjigom ''Traim odlikovanje'', u preteno humor nim i ironinim valerima, znatno dopunio svoj prozni izraz jer u njoj iz verizma pre lazi u predele aluzija. Bogdan Duver (1936), pesnik kamernog ugoaja, sav u rasplitajima jezikih i smisaonih zamki, majstor verbalnog i zvunog, strog u izrazu, strpljiv u ispitivanju koherencije i elastinosti rei i fraza, predano i tiho stvara profil liriskog rapsoda ko ji unutar zadatog pronalazi, ne mnogobrojne ali zato dragocene ptske razliitosti. Kao urednik ''Ulaznice'', odlikovao se slinim principima koje je negovao u svom stva ralatvu: paljivost, preciznost, toleranciju i integrativnost. Od pesnikih knjiga istak li bismo zbirku pesama ''Vrt na bregu''. Vuina eki (1950 )je takoe uestvovao u ureivanju zre njaniskog aso pisa za, kako pie u impresumu, "kulturu, umetnost i drutvena pitanja", koji se bez obzira na deklarisano, sreom, najvie bavio knjievnou. Kao pisac ogleda se u pziji, napisao je i roman ''Besput'' (2002), pie knjievnu, pozorinu i likovnu kri tiku. Po umetnikom temperamentu 215

skloniji je analitikom, neeufemistikom izrazu. Sastavio je nekoliko uspelih izbora pzije kao i scenarija za pozorine igrokaze. Ovaj segment knievne povesti grada posveen lanovima Kluba mladih pisa ca, "pamfletistima" i "ulazniarima" zakljuujemo sa Miloradom Grujiem (1950), ne po nekom generacijskom ili vrednosnom kriterijumu, ve zbog injenice da je rela tivno rano napustio Zrenjanin a u poslove oko ureivanja asopisa se, najee, nije direktno ukljuivao. Meutim, po broju objavljenih tekstova i njihovom znaaju, po prvoj knjizi publikovanoj u Zrenjaninu, ''Sve pesme'', (1977), kao i uticaju na mnoge ovdanje pisce, Gruji svakako spada u najui izbor reprezentanata "bekerekog" knjievnog kruga. Poeo je pzijom, i odmah nagraen prestinom "Brankovom nagradom". Spoj realistikog, ak naturalistikog, sa nadrealnim koje esto kores pondira sa fantastinim, spremnost na paradoks, kalambur, paroksizam, sa humo rom na ivici ujeda, ostao je do danas prepoznatljiva odrednica njegovog literarnog iskaza. Posle ptskih poetaka, opredeljuje se za prozu, pripovetke i romane. Izd vajamo ovog puta zbirku pria ''U pono, iz neke mrane kue, negde u svetu'', (1986), i roman ''Bog Vadraca i Madara''. Milorad Gruji je pisac, koji povremeno imaginaciju i persiflae iz umetnosti hoe da "premesti" u svakodnevni ivot tako da bolji poznavaoci "knjievnih pikanterija" znaju za njegova "preruavanja", pozajmlji vanja imena i ostale tekstualne i "izvantekstualne" igre. Uopte, Milorad Gruji je do bar i zreo pisac sa smislom za svakojake literarne poalice. To je samo dokaz da je sve i iv. Borislav Putnik Pub (1940), u vreme osnivanja ''Ulaznice'', vie novinar i publi cista, i vet menader, to govore uostalom i datumi iz njegove bibliografije, u prvim je godinama pruao dragocenu pomo u odravanju asopisa. Prvu knjigu, aforizme ''On misli'' objavio je 1985. godine. 1987.godine izlazi mu knjiga ''Ni za, ni protiv'', koju sam kvalifikuje "kao roman o Lali". Kasnije prelazi na pisanje satira - ''uvar radnike klase'', da bi se 2000. godine oprobao i u pziji, pmom ''Tisa, zaviajna reka''. Ulaznicu je, u dva maha, ureivao i pisac ove knjige (Z.Slavi), ali o tome ma lo ire u poglavlju "Beleka o autorima". Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit Emilija Vukovi Imali smo istu nastavnicu srpskog jezika , Uskokovic Stojanku, koja nas je ucila da treba citati sve kako bi znali sta je DOBRO. Mislim da se razumemo-

panija (Barcelona)

216

RAZGOVORI OKO KATEDRALE

Moda je neznanje, prirodno stanje ovekovo, ipak prednost. Naroito za one koji ele da ne komplikuju, i ne kvare uspomene. Ja, meutim, po pravilu svoja sea nja optereujem prethodnim znanjem a definitivnu ''destrukciju'' doivljenog efekta dovravam naknadnim itanjem svakojake lektire. Zato mi se sunani majski dan u Barseloni, u kome Gaudijeva katedrala nadire u jutro plaviastom maglom oroeno, a uruava se u modru i meku no, rasprskava u dugotrajno variranje atrakcija, razli ito poreanih detalja, odnosno u listanje protivrenih slika i stavova ljudi koje inae res pektujem. Graevina koja je pre 125 godina zapoeta, a preuzeo je Antoni Gaudi i Kornet, kultni Katalonac, zidanica od kamena ( naravno i od ostalog modernog materijala), nije oficijelno glavna katedrala ove permanentne ''prestonice kulture''. Nije to iz vie razloga, od kojih to to jo nije potpuno zavrena zvui najloginije. Meutim, nje gova, Gaudije, ''Sagrada Famlia'' kroz sve decenije gradnje imala je, a ima ih i sa da, znatan broj oponenata, ak i ogorenih protivnika. I to veoma uglednih i respek tabilnih. Ova zgrada je, ipak, etablirana u povesnu strukturu Barselone. Bez nje se ne moe zamisliti vizura grada. ''Sagrada Famlia'' je i simbol, i turistika destinacija sa par miliona ''hodoasnika'' godinje. Ona je i ''robna marka'' koja obeleava mno tvo suvenira i odevnih predmeta. Ipak, ranije mnogo vie, jer danas su katedrala i Gaudi vie od zatitinog znaka ''Barse'', mnogi su osporavani i njen stil (Art Nouve au), pa umetniku ( Gaudijevu) filozofiju na kojoj poiva: ova graevina je odraz prirode a priroda je najvea kreacija Boanska, osporavali su konano i samog au tora navodno zbog izraenog nacionalizma (katalonskog) ali i dosledne 217

upornosti da svoju ''faraonsku'' viziju realizuje. Sporovi izmeu arhibiskupa Barcelone i komite ta za dovrenje Katedrale su dugotrajni i uni. To je i oekivano jer ni Vatikan nije suvie blagonaklono gledao na podizanje ovakvog sakralnog monumenta. Kritiari Gaudijevog ostvarenja, koje se vremenom pretvorilo u pravi ''perpe tumobile'', naroito su se okomili na njegove nastavljae optuujui ih da izneve ravaju prvobitnog autora. Gaudi je, meutim, u testamentu poruio: nemojte slediti moje planove, sledite prirodu''. Provokativno zdanje u ulici Majorka, ipak, pod mno tvom ruku kao da se povremeno otima jedinstvu stila. Uspostvaljajui neka nova merila i ukusa. Iz tog, a iz drugih, razloga, neki ''zlobnici'', umetnici i arhtekte po zvanju, bez pardona kau, u emu se naroito istakao australijski likovni kritiar Ro bert Hjud, da sve ono to je na ''Sagrada Famlia'' uinjeno u sedamdesetim i osa mdesetim godina prolog veka jeste '' divlji ki''. Jedan drugi Katalonac, neobuzdani i genijalni Salvador Dali, rodom iz blizine Barselone, neoekivano ''suptilno'', predlo io je da se sve to je na graevini izvorno preostalo, iz Gaudijevog perioda, stavi pod staklenu kupolu. I prestane! Ipak, najdrastiniji i najnetrpeljiviji bio je znameniti tvorac ''ivotinjske farme'', pisac Dord Orvel. Boravei 1930. godine u dosta razruenoj Barceloni posetio je Katedralu i kasnije je zapisao kako je ta moderna katedrala jedna od najdvrtanijih graevina na svetu, dodavi da su anarhisti (revoluconari) pokazali lo ukus kada su propustili ansu da je unite prilikom granatiranja. On je u svojim uspomenama, ovu danas ekskluzivnu graevinu, opisao kao runu, razbijenu flau usaenu u pre lepu mediteransku okolinu. Leviar i anarhista, Orvel kontra katalonskog naciona liste i umerenog desniara Gaudia. No, velikani su skloni iskljuivosti. Naroito kada se nau u paniji usred graanskog rata. Vreme je ipak pokazalo da su Orvelove knjige i Gaudijeve graevine, uporedo, preivele sve istorijske i modne nepogode. Jedino nisam siguran kako bi ova dva velikana danas, etajui svaki za sebe ulicom Rambla, doivela napise u dnevnoj tampi u kojima se osea nostalgija za genera lisumusom Frankom. Ali, to ve ne spada, to bi rekao veliki hispanjolac Ljosa, u razgovore ''oko Katedrale''. Ili moda ba to i jeste njihova zaumna sutina. Jer, ovde izostaje dra direktnog sueljavanja ovih velikana. Da su se sreli u katedrali, bilo bi to neto sasvim drugaije. U Sagradi Famlia ne deluje zemljina tea koju opisuju zakoni astro-fizike. Besteinsko stanje unutar Gaudijeve lae omoguuje nebesku mehaniku i alhemiju duha!

218

umesto roendanske torte, jedan putopis: Barcelona GAUDIJEV NEURALGINI MONUMENT

Da bi ovek, turista, prolaznik, ak i povrni intelektualac, uspeo da razume ritam disanja i zvuk razmiljanja ovog skoro dvomilionskog grada na Mediteranu, jednog iz elitne grupe ( iz grupe sa Venecijom, Marseljom, enovom, Dubrovnikom, Napuljem...) mora neprestano da ima uumu dva istorijsko-kulturoloka aksioma. Prvi glasi: panija je vekovima za svet znaila vie nego to to SAD eli danas da bu du. Drugi, njegovo prisustvo lako je proverivo im stupite na ulice Barcelone, svodi se, nemilosrdno, na imperativ: Katalonija je, u anatomiji panskog duha, autono mija s posebnom duom i njegovo najbitnije alternativno umetniko i fudbalsko ovaploenje. Neophodno je ovo znati jer samo ponavljanjem te lekcije postoje an se da se pojmi jedno od uda uma i materije u ovom fabuloznom gradu. udo ne dovrive Fantazme. Napredniji ve slute: re je o graevini, sakralnom objektu, ija su istorija i oblik skoro nemogui na bilo kom drugom mestu. Katedrala ili ''Templo Expiatorio dela Sagrada Famlia'' ili Church of the Holy Family, odnosno Crkva svete porodice, koju je zapoeo i, u grandioznosti i genijalnoj konfuziji, nije dovrio, matar i arhitekta Antoni Gaudi. Isti onaj koga smo spominjali u reavanju eksteri jera (rozarijuma) oko manastira Monserat. Rodom iz okoline Barcelone (1852) koja se, ''zahvaljui'' svom 219

mediteranskom prestiu, svojevremeno nala i na glavnoj magistrali kojom je kuga pohodila Evropu. Premda je pomalo izvan teme, a ko zna da li je ba tako, podsetimo se kako je to izgledalo u 14. veku. Iz Pize je 1348 kuga stigla u Firencu i produila ka Rimu i Bolo nji. Iz Venecije je preskoila u junu Nemaku i Austriju ,a iz enove stigla u Barce lonu odnosno Marselj. U Pariz je stigla u leto iste, 1348. godine, kada je zakucala na vrata Londona. Elem, u toj mediteranskoj, davnom kugom oprljenoj, katalonskoj prestonici, koja mnogo razume, pamti, ume i sme, Antoni Gaudi i Kornet diplomirao je arhitekturu 1878. je ubrzo postao vodei umetnik umetnikog pokreta nazvanog Art Nouveau. Nesvakidanje raskolnike energije, mate koja ne trpi ogranienja, ovaj pravac umetnikog izraavanja, koji pored arhitektire integrie u sebe i mnoge likovne discipline, za Gaudija je bio pravo otkrovljenje i jedini arhitektonski rukopis koji mu je odgovarao. Posle realizacije niza memorijalnih, parkovskih i edukativnih projekata, Gaudi se upustio u avanturu nazvanu ''Sagrada Famlia'', projekat koji nikada nije zavrio a koji i dan danas svojom neogitikom, pomalo neuralginom formom, izgledom na cvet koji se rasprsnuo pod kiom meteora, stremi u nebo veoma katolike Barce lone, koja tolerie, ak i oboava, pod uslovom da ne mrzi, nedoktrinarnu katedralu svog genijalnog umetnika. Koji anticipira postmodernizam buduih vremena. Sa radom na ovom projektu, voen fantazmom koji ima obim prokletstva, zapoeo je 1883. zamenivi arhitektu F. Vilara, u dugo pripremanoj zamisli ovog monumenta, za koji naruioci nisu ni slutila kako e zavren izgledati. to ni danas niko, sreom, ne moe da zna! Po ideji uglednog knjiara Josep Maria Bocabella, koji je inspiraciju za podizanje ovog hrama pronaao u Italiji, u gradiu Loreto, poznati arhitekta Fran cesc de Paula i Villar napravio je projekat koji je zbog razliitih okolnosti, i srei, zav rio u rukama talentovanog, neobuzdanog i, izgleda, boanskim provienjem pre dodreenog Gaudia. Da ga razgradi, nadogradi, zapone i maestrano ne zavri. Ali i da se postara da ista, fabulozna ''Crkva svete porodice'', ipak postane kultna graevina Barcelone. 10. juna 1926. ne zavrivi Katedralu Antonio Gaudi je umro. Podlegao povre dama koje mu je naneo tramvaj. Posle njegovo smrti ovo fantazmagorino delo je dovravalo desetine autora. Svi su navodno radili po Gudijevim planovima. Po plano vima za koje znalci, ili moda zlobnici, tvrde da su postojali samo u umetnikovoj gla vi, ili jo preciznije: mati ili snu. No, moda je tako bilo i bolje. Hiljadu ruku, dese tine umova, tone betona, kamena, metala, plastike, stakla, mermera, sve je to ugra eno u sto metara visoku katedralu koja danas predstavlja arhitektonsko, vajarsko, graevinsko i likovno udo. Jedino ne znam kako se u ''Templo Expiatorio de la Sagrada Famlia'' sam Bog snalazi. Meutim, ako je boravio dovoljno dugo u pa niji, Kataloniji i Barceloni - odlino. Pa zar madona iz Monserata, koja postoji na stotinak kilometara udaljena od Sagrade nije crne putu! Jer grad u kome je kuga, u okviru svog dela mediteransko-evropske ''turneje'' proboravila dovoljno vremena, luka koja direktno gleda na ''Veliko plavo'', mesto gde je jo 1929. prireena Svet ska izlobe a Barcelona je bila i domain letnjih Olimpijskih igara, grad koji oboava fudbal, Pikasa, Miroa - ima u sebi dovoljno entuzijazma i fantazije da u matricu svog svakodnevlja uvrsti Gaudijevu katedralu iji oblici podseaju na trenutak sa same granice komarnog sna i raspadnute jave. 220

Tekstura graevine, njene cilind rino-kubistike forme, keramika oplata, bogat i nesvakidanji mozaik koji je uradio Aleix Claps i Puig, ine ovaj sakralni objekat jedinstvenim fenomenom u evropskoj arhitekturi. Meutim,u izvetaju o stanju radova na ovoj bazilici, iz decembra 2004, koji pot pisuje Jordi Bonet i Armen Gol, kae se da radovi na Gaudijevoj katedrali ( zapoeti 1884.) privode kraju!!! Neuralgija svetske lepote preti da prestane da bude akutna, odnosno Gaudijevo delo da se pretvori samo u aktuelno?!! Ako svet bude imao pa meti, ''Sagrada Famlia'' nikada nee ni biti zavrena jer bi njeno konano definisanje znailo priznavanje injenice da ljudski svemir, u bilo kom obliku, ima - kraj?! Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit Bojan Grujin, Andjelka Davidovac, Vesna Piperski Cucicand 6 others like this. Ljiljana Kuzmaev I srecan rodjendan Zorane, sve najlepse:) September 18, 2011 at 8:06pm Like Vesna Piperski Cucic Sve najlepse...:) September 18, 2011 at 9:43pm Like Jelena Kacmarcik Zorane srean roendan,dobro zdravlje,puno sree i jo mnogo lepih knjiga i tekstova u kojima emo i mi uivati! September 18, 2011 at 9:45pm Like

221

PISANJE ZABORAVA 27.

ZRENJANINSKI PISCI 2

Danas, posle niza knjiga, godina i knjevnih poslova, Jovica Ain (1946) predstav lja jednog od vodeih intelektualaca i knjievnih poslenika u Srbiji. Dosledan nekon vencionalnosti i avangardi jo od davnih ''Pamfleta'', on relativno brzo naputa direktno pisanje, ili moda samo objavljivanje, pzije premda e svi njegovi budui tekstovi imati u osnovi ptsku, pored filozofske, komponentu. Prvo, kod njega kao da sledi period uveba vanja i bruenja knjievne matrice. Posle, nastupa faza prevoenje kapitalnih filozo fskih i strukturalistikih francuskih i nemakih autora, zatim niz esejistikih knjiga, po evi od ''Izazova hermenautike'', koje svojevrsnom multidisciplinarnou pome raju anrovske granice u nas. Njegov glas u procenjivanju knjievnih i ptikih te ma, ali i onih iz oblasti primene politikih doktrina (npr. o metodu, strukturi i posle dicama

222

totalitarizama raznih provinijencija) preciznou i rafirmanom analiza i duho vitou pnti. ovog su autora dovele na sam vrh kritike misli u nas. Poslednjih go dina posvetio se pisanju proze koja je takoe na samoj granici vrste jer spaja esejis tiku, pziju, metafiziku, verizam i lucidnu prozaiku realnog i paranormalnog. Ogle davi se prethodnih decenija u ureivanju prestinih asopisa ("Delo") i knjievnih edicija, Ain je izrastao u pisca koji postmodernizmu daje novi smisao dokazujui da ovaj literarni trend zapravo proistie iz bo hesovske kombinacije mudrosti i igre, a nije samo veto ili manje veto "mlevenje" tekstualne fakture. Nagrade koje pris tiu samo su dokaz da je i kritika razumela raskolniki kod Ainove proze. Vojislav Voja Despotov (1950-2000) u premalo godina uspeo je da uloi mno go, moda i premnogo talenta, teksta, duhovnosti, du hovitosti i nemilosrdne ironije. Svoj izrazito razliit ivotni i stvaralaki princip ovaj knievnik zaloio je delom i u profiliranje ''Ulaznice'', koje je periodima njegovog intenzivnijeg anagaovanja bila "avangardnija", rizinija, zaotrenija, okrenuta ka eksperimentu, novim autorima i naizgled nekompatibilnim estetikama. Sopstveni knjievni opus, okonan voljom svevinjeg, zapoeo je zbirkom iji naziv u mnogome anticipira skoro svu sutinu njegovog budueg tekstualno-konceptualnog delovanja. Kada se nekome prva knjiga zove ''Prvo, tj. pesmina slika rei'', nelogino je oekivati akademizam i pravoli nijski razvojni put. I zaista,bez obzira da li je pisao pziju, prozu ili eseje, Despotov je bio dosledan samo u imanentnoj promeni, paradoksu i metafori koja je esto bila, zbog svoje ironijske petlje, za korak ispred onog to se oekuje. Beleimo samo jo dva njegova naslova koji odslikavaju sutinu ptike sintakse naeg Vojislava Des potova. Prvi neka bude, po subjektivnom izboru, ''Veseli pakao evropzije'' iz 1990. godine, a drugi ''Pera sapuna (1979). Oficijelna, naroito beogradska, kritika ostala je duna knjievnom iskoraku Vojislava Despotova. Neto nije razumela, a dosta to ga je iz svakoakih razloga preutala! Radivoj ajtinac (1949) je najmlai lan ve kultnog Kluba mladih pisaca, pos tao je lan jo kao uenik osnovne kole, koji se veoma uspeno ogledao u urei vanje ''Ulaznice''. I kao njen aktuelni urednik vrlo promiljeno odrava ravnoteu iz meu autora iz regije i onih "sa strane", usklauje estetike, ptike i generacijske proporcije i moe se rei da ovaj zrenjaninski asopis u vremenu kad ga on ureuje deluje veoma aktuelno, kompentno i zanimljivo. Kao autor, ispoljava se decenijama, skoro paralelno u pziji, prozi i esejistici. Tematski je evoluirao od zaviajnih te ma, u kojima je ptsko-metaforiki tumaio toponime, etnokolokvijalne jezike i obiajne sintagme i nastojao da razmota povesnoantropoloke magle, do postmo dernistikog melana istog tog zaviaja, sagledanog iz rakursa antiromantizma i izmenjene autorske optike nekog kome su jezik, boje i mirisi drugaiji postulirani a srea i nesrea podjednako nepravedno rasporeeni. Od ajtinevih knjiga koje se nalaze u italakom vidokrugu istiemo najnoviju ''Led i mleko'', pzija (2003), kao i roman ''Vez u vazduhu'' iz 1999. Sabiranje eseja, koje ovaj pisac kontinuirano ob javljuje u periodici i dnevnoj tampi, u knjigu bilo bi neophodno zbog uvoenja ove vane njegove literarne aktivnosti u vidokrug italatva i kritike. Jer oni su tuma nje gove posebnosti u srpskoj literaturi. 223

Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit Sandor Major likes this Emilija Vukovi Jovica Acin je moja generacija ., Zajedno smo isli u osnovnu skolu. Bio je tih, povucen, miran decak. Lepo smo se druzili. Tada nije pokazivao bas nikakav talenat , a narocito ne za pisanjem. Mnogo mi je drago da je postao to sto jeste, iako je studirao agzaktne nauke. Znaci , imao je Boziji dar koji je morao ispoljiti. Hvala mu sto postoji i uvek se radujem njegovom uspehu.

putopis: MONAKO KAZINO ili da li je Monte Karlo nastao kao posledica kockarske strasti

Legendi o postanku Monaka kae da je jedan od antikih bogova, Herkul, imao stanite na steni iznad zaliva u kome se znatno docnije usidrila ova kneevina. U blizini te stene, a u Monte Karlu, glavnom i skoro jedinom gradu u Kneevini, sve je bli zu jedno drugom, pored palate Grimaldijevih, 1856. godine otvorena je kockarnica - famozni Kazino. Jo od XII veka kada su Grimaldijevi, enovljani po poreklu, zasno vali svoj feud, levantinskom lukavou su, uz pomo mnogobrojnih zatitnika, a to su kroz istoriju bili

224

enova, Sardinija, Francuska, Italija, panija ali i sopstvena ve-tina, diplomatija, pomalo oruje i najvie - novac, branili svoju naizgled prividnu ali slatku i korisnu nezavisnost. Zato ideja Karla III, da u vili ''Belvi'' zapone sa radom ba kockarnica jeste (ne)oekivana ali istovremeno i anticipatorska. Novac je kroz istoriju ove dravice, za koju neki ironino, ali i povrno, hoe da kau kako je to '' grad na brdu uvotene tradicije mini princa i kraljevske strae'', uvek bio ne samo uslov opstanka ve i deo budue mentalne strukture. Pre Kazina u Monaku nije bilo nieg znaajnog, ako se izuzme dvorac Grimaldijevih. I mora. Premalo za turizam i poslovanje. A kocka je harala Evropom tog vremena. Izvikana mondenska mesta kao to su Baden-Baden, Marijen-bad i Homburg, pored lekovite vode i otmenosti, imala su i poznate kockarnice koje su opsedali evropski bogatai, plemii i avanturisti - eljni hazarda, avanture, uzbuena i naravno - novca. Karlo III, oigledno upuen u magi ju ruleta i novca, koji se valja svuda gde ovaj velikodostojnik zastane, odlukom da se kocka zavrti i ovde na Mediteranu, zapoinje modernu epohu Monaka i usposta vlja temelje dananjeg grada Monte Karla, koji se zapravo i razvio oko Kazina, i ''Ka fe d Pari''. Naravno, oba smo pomenuta objekta videli samo na starim fotografijama, koje je ovde pokazuju sa pijetetetom slinim onome koji se negde drugde ukazuje reprodukcijama hramova ili sakralnih artefakata. Intuicija, ili poznavanje ljudi i vre mena, svejedno, i dalje ne naputa princa Karla. Iz uvenog Homburga, iz kockarni ce, dovodi u Monako Fransoa Blana, biveg veoma uspenog kockara i potonjeg sjajnog upravnika nove kockarnice. I postavlja ga za direktora Kazina. Pod srenom i vetom rukom ovog inspirativnog gospodina, Monte Karlo ubrzo na evropskoj lest vici hazarda poinje sve bolje da kotira. Sa svih strana stiu prinevi, grofovi, ruske velmoe, profesionalni kockari ali i evropski probisveti. Svi, meutim, elegantni, bla zirani i rastroni. Dravica konano doekuje prieljkivano blagostanje. Ubrzo, shvativi da je Kazino zaloga budunosti, na platou na Speligama zapo inje gradnja nove zgrade, koje uz mnogobrojne adaptacije, rekonstrukcije i dizaj niranje, predstavlja ono to danas jeste kultni ''Kazino'' u Monte Karlu. Na (verovatnu) radost brojnih Japanaca koji naprosto opsedaju ovo mondensko stanite, ni nas nisu pustili da sa kamerama za virimo u kockarsku no u Kazinu. Mogli smo samo, ipak zavidno, u ranim popod nevnim satima da slikamo enterijer pozornice ''permanentnog greha''. Jer, stotinak godina no je u ovog gradu svojim udima brisala dan pretvarajui ga u tihi intermeco. U pripremu za rulet i ostale kockarske agonije i ekstaze!
Tag PhotoAdd LocationEdit Like Unfollow Post Share Edit Olivera Djurdjevic likes this.

225

PISANJE ZABORAVA
26

PISCI IZ ''KLUBA MLADIH PISACA'', ''ULAZNICE'' I ''PAMFLETA''

Prvi glavni urednik asopisa Ulaznica, Luka Hajdukovi (1937), kao to smo ve napomenuli, tek godinama kasnije afirmisao se se kao stvaralac i teoretiar. Obja vio je knjige pesama ''Neomeine'', (1982 ) i ''Padom u svetlost'', (1989). Prevodi sa ruskog,

226

jermenskog i ukrajinskog. Priredio je i par znaajnih knjiga: ''Todor Mano jlovi -Blie velikom suncu'', sa T. Saviem (1968 ), ''Knjievna re u Zrenjani nu'', sa B. Bobotom i M. Livadom, (1984 ) i ''Jauk na bregu'', izbor iz dela Duana Vasiljeva. U periodici objavio je niz knjievnih eseja, prikaza i rasprava. Vai za jed nog od najboljih poznavalaca dela Todora Manojlovia. Milorad Milenkovi um (1937 - 2000), zapoeo je knjievni rad jo u ''Klubu mladih pisaca'', bio je i sekretar kluba, da bi tokom skoro tri decenije, kao na stal noj strai, bivao urednikom ''Ulaznice'', po pravilu uvek kad se ova nalazila u "krizi". Svojom poslovinom mirnoom i tolerancijom, um je uspevao da sauva ''Ulazni cu'', odnosno da uspeno dri na okupu razliite generacije i estetike protagoniste "ulazniara". Kao stvaralac bavio se poezijom, prozom i kritikom. Prilozima je uest vovao u svim zajednikim knjigama zrenjaninskih mladih pisaca, dok mu valja istai sledee samostalne knjige: '' Letilica'', pesme (1971);'' Prie kupatila'', prie (1971); ''Stadion'', pesme (1975); ''Snevai pria'', proza, ''avo tue svoju enu'', proza (1982) i ''Uvrnute prie'', proze (2000 ) U svim anrovima kojima se bavio um je kombinovao humorno, fantastino i erotsko. Sastavljao je zanimljive antolo gije, pisao prikaze, pomagao mlade pisce. Milorad Milenkovi um je bio jedan od retkih autora koji je skoro podjednako ugradio sebe u sopstveno delo i knjievno-drutveni angaman. Vujica (Rein) Tuci (1941), potekao iz Kluba mladih pisaca, u ''Ulaznici'' je bio u uem i irem ureivakom sastavu dok je knjievnu zrelost i afirmaciju stekao u Novom Sadu. Pie poeziju, prozu, romane, radio-drame i kritiku. Njegov knjievni profil zasniva se na provokaciji, paradosksu, groteski. Sklon je multimedijalnim istraivanjima. Autor je knjevne kole "Tradicija avangarde". Poeo je knjigom ''Jaje u elinoj ljusc''i . Dosledan avangardista. Spreman i na dru tveni incident ako misli da je u pravu ili da je to probitano za umetniki-konceptualni in. Zastup ljen je u preko 30 antologija i pano rama. Ureivao asopis ''Polja''. I dalje se ogla ava u ''Ulaznici'' . I objavljuje diljem Balkana. Pero Zubac (1945) je takoe potekao iz Kluba mladih pi saca. Ureivao je ''Ulaznicu'' kao spoljni lan redakcije jer se posle srednje kole vie nije vraao u Zrenjanin. Ipak, do dananjih dana ostao je stvaralaki i prijateljski vezan za a sopis i ljude koji ga vode. Izuzetan autorski angaman, naroito u oblasti poezije i pesama za decu, prikazivaka, dnevnika i kolumnistika akrivnost, rezultirali su sa preko trideset samostalnih knjiga. Uredio je nekoliko vrlo relevantnih antologija ( voj voanske poezije i proze, najboljih ljubavnih pesama srpskog jezika itd.) U oblasti televizijskog stvaralatva, kojem se okrenuo posle publicistike i novinarstva, takoe je stvorio impozantan opus kao scenarista i urednik nekih vrlo zapaenih serijala. Ovaj pesnik, koji je, moda, prerano napisao svoju najpoznatiju pes mu, poemu ''Mostarske kie'' (1967), ipak je uspeo da "preivi" sopstveni rani uspeh. Njegova u osnovi neoromantiarska lirika, u dosluhu s diskretnom metafizikom i dokumen taristikom, vremenom je prerasla u lirsko tkanje mudrosti koju seni svest neminov nost uz proplamsaje razbaruenosti i praskave metaforike. U pesmama za decu Zubac majstorski kombinuje duhovitost, humor, nenost, sasvim diskretnu didakti nost lakou pevanja koja zavodi svojim zvukom i melodijom i jezikom.
Tag PhotoAdd LocationEdit

227

KRAJ PRVOG DELA februar 2012-

228