P. 1
Moj Facebook Dnevnik

Moj Facebook Dnevnik

|Views: 859|Likes:
Published by zoranslavic9113

prozno/lirsko/esejističke beleške i slike mog unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta

prozno/lirsko/esejističke beleške i slike mog unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta

More info:

Published by: zoranslavic9113 on Feb 26, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/17/2013

pdf

text

original

1

Zoran Slavić
MOJ FACEBOOK DNEVNIK http://www.facebook.com/profile.php?id=100000800316990

ovo je knjiga mojih dnevničkih zapisa na facebook profilu. Ona predstavlja mešavinu različitih književnih i pubilicističih formi. Ove zapise, skice, eseje i lirske margine prati i imaginativni, slikovni sloj, koji doprinosi ukupnosti utiska o ovom direktnom komuniciranju sa friends na ovoj društvenoj mreži. januar 2012.

2

KAZINO, OPERA...

UKUS EVROPE KOJA SANJA PROŠLOST

Karlo III, i ini Grimaldijevi, ali i oni koji iz senke kontrolišu svetske tokove novca, i poroka, dabome, shvatili su da kockanju treba dati otmen ambijent. Zaodenuti ga privid viteštva i avanture. U portalu raskoša i otmenosti i poroci deluju prefinjenije. Zato je i sadašna zgrada ''Kazina'' gizdava. I barokno definisana. Ova impresivna građevina u središtu Monte Karla više podseća na klasičnu teatarsku formu, što se, pokazaće se, nije slučajnost. Kada su podizali ovaj kockarski hram Monagasci su evidentno imali na umu klijentelu izuzetnih zahteva. Jer, nije bezna čajno u kakvom se ambijentu gubi novac. Zato je i ova građevina podignuta sa podrazumevajućom iluzijom. Da bi se došlo do ovakve arhitektonike, eksterijernih formi i plastike, samo u 19. veku ''Kazino'' je pet puta proširivan, početkom 20. veka skoro potpuno obnovljen a da ne govorimo o tehnološkim i enterijerskim interven cijama koje je doživeo u sadašnjem vremenu. Murali, lusteri, tapiserije, slike i sva dekoracija se decenijama umnožavaju dopunjući otmenost ovog, reklo bi se, dvor ca. Hrama hazarda! Gosti, posetioci, radoznalci dolaze odasvuda ali nemaju svi pristup u sve dvorane u kojima se kocka. Postoji specijalna služba obezbeđenja koja legitimiše sve goste pri ulazu. Na glavnom ulazu, pored elektonskih kamera, stoji i ''fizionomista'' koji naročito kontroliše pristup ''privatnim'' salonima. To su delovi Kazina za bogatu kli jentelu, za one koji su spremni da rizikuju velike sume, za ugledne ali i one kojima ugled znatno podiže trenutno stanje bankovnih računa. Pogotovo računa koji su u bankama Monte Karla. Elem, ''fizionomista'' je u stanju da prepozna pravu i sigurnu 3

klijentelu ali i one sa ''crne liste'' kockarske galaksije. Ovi ljudi sa negativnom listom posetilaca u glavi i vrede Kazinu više od najmodernijih kompjutera. Zato su i vrhun ski palćeni. Entererijer Kazina u Monte Karlu se malo promenio. Sastav publike je ipak raz nolikiji. Pojam elite se menja. U mnoge se igre unosi automatika. Gubljenje i dobi janje novca se usložnjava. I naizgled demokratizuje. Radost ili tuga ipak ostaju isti. A kockarnice i dalje strajuhu od velikih hazardera i dobitnika, kakav je u istorijji ove institucije bio čuveni Garsija. prototip ''Kockara'' velikog pisca, i kockara, Dostojev skog. Koji je takođe bio poklonik, čak zavisnik od kocke. Da uz svaki ''greh'' ide i vrlina dokaz je ovaj znameniti objekat u Monte Karlu. Naime, iz hola Kazina direktno se ulazi u Teatar, koji je 1879. podigao čuveni Šarl Garnije. U čudnoj ali harmoničnoj simbiozi sa kockarnicom već više od sto godina, dakle, postoji i Opera. Autorsko delo projektanta pariske Opere, arhitekta Šarl Garnije, kome su mona gaško kupališno preduzeće i vlada Monaka pozajmila 4 mi liona ondašnjih franaka za završetak opere u Parizu. Kao zahvalnost za tu uslugu, ovaj graditelj je podigao i operu u Monaku. Na otvaranju, 25. januara 1879. pđmu Žana Ekara govorila je niko drugi nego Sara Bernar... Toliko o vrlini koja se pridru žila grehu. Barem prostorno. Što ne znači da se porok nije povremeno pojavljivao i u susednom teatru. Inače, oštre krivine kojima se, skrenuvši sa autoputa, stiže do Monte Karla, 1833. godine sprečile su Stendala da ga poseti, na proputovanju prema Nici. Iste te krivine, iako asfaltirane, okončale su život 1982. princezi Graciji, bivšoj glumici Grejs Keli . Ali, to nema veze sa Kazinom i Operom. Ili, mozda ima...
Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Aranka Palatinus and Erzika Pap Reljin like this.

4

MARŠ ZA TVOJE SNOHVATICE

S desna tornjevi, lavre i duše mrtve: S leva: Leva: Leva: Leva U pesmi se tako dogodilo: Na javi je drugačije Pravoslavljem se mnozina preodenula Levi marš Majakovskog nasukanog ostavio Rusija kome li veruje: U visinama anđeli Po stepama u hleb su zakleti Marša je dosta: Suze za poništene Išao sam u hram bogorodicu da pohodim Na mestu počasnom nišče video sam I tebe kao senku zlatnu na ikonostasu Kroz lavre svetlo jašući: Promena se dešava Rusija pored tebe: Jedina tajna neumrla Desno i levo u tvojoj se pretkomori mešaju Svanjiva dok zalazi: Putokaz u središte sveta Marširaju samo tvoje snohvatice: I zora će Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit 5

Olivera Bošković and Анђелија Соро like this.

Zoran Slavic 17 hours ago

MOJA GARAŽA ISTORIJU OSPORAVA
Kroz garažu i deo vrta: Realnost još jeste Istorija mi prolazi: Brazda porodičnih seoba Svog lovca na misterije viđam povremeno Čarobnjak iz kompjutera sabira nam vreme Gazi nas sopstveno nasleđe: Vrt je rđom olistao S onu stranu istorije preostala mi lovina Zavera se demona naselila u samu srž računara Vrt se moj na lavirint garaže naslanja: Vazduh Seoba da li me to na beznadežnom mestu sreće Bližni su mi najdalje odbegli: Bes vetra i brzina Jezička me je izdala mašina: u autu spava daljina Misterija mi se prikazuje kao naum iznevereni Pomazanje na dnu popodnevnog laguma: Zvekir i odjek sentandrejskog sutona: Skenirana religija Kako da vrt prepolovljen od anđela palih skrijem Moja garaža skučena istoriju osporava: Kasni zbilja

6

IZLOŽBA STEVANA PERIĆA

U čitaonici mesne zajednice ''Veljko Vlahović'' na Bagljašu u petak 10. februara 2012. otvorena je izložba Stevana Perića, pesnika i slikara iz Zrenjanina. Uprkos hladnoći i dubokom snegu, brojni posetioci i poklonici slikarstva Perićevog, prisustvovali su ovom kulturnom događaju koji je imao u sebi sve elemente pravog gradskog ekskluziviteta. Izuzev prisustva medija. Koje nažalost postaje poslovično iako je zrenjaninska kultura daleko najbolji deo naše regonalne stvarnosti. Izložba Perićeva je neobična, provokativna i likovno sadržajna. Neobična po veličini islikanih povr šina jer petnaestak slika ispunjavaju kompletan vizuelan prostor. Sadržinom koja vizuelno i značenjski izaziva dramatičnost. Provokativna - po sadržini koja dominira platnima – život, istorija, mit i metafora, i to prevashodno sa literarnom podlogom elementi su ovih monumentalnih artefakta. Koji nasuprot vladajućeg majnstrima beskompromisno zagovara figuraciju. Zaumni humor, aluzija na prošlost i velike slikarske uzore, smela upot reba naturalističkog i pre svega vera u ono što radi neke su od odlika ovog Perićevog izlaga nja. Inače, izložbu su otvorili Boba Božić, predsednica mz ''Veljko Vlahović'', književnik Zoran Slavić i Stanko Šajtinac, sekretar Saveza amatera. Uz ovu belešku, slika koja se meni najviše dopala, iako je malo apartna u odnosu na glavni smer Perićevog likovnog izraza. To je ''Slušač muzike'' u kome se asocijacija na Rembranta spaja sa srpskom duhovnom tradicijom.

7

TALAS DRUGI

Emili Dikinson na drugom je talasu stigla Za večnost mirno nezainteresovana: Raj sećanja Sto dužnih godina opruženih kao vek i pola Voda iz naših pluća iseljena i tela istovetna je Nema tu spajanja rađanja radi: Samo jalova bakljada O ljubavi i smrti ne raspituj se samo: Sve jeste Talasi od jutros samo odlaze: Zauvek Titanik tone More ukus Atlantide ima: Kada večnost stvarno počinje Iz knjige gospođe Vulf treći će talas nenadano Na svetionik njih će obe: Hera ih predugo čeka Zarobljeni fragment mora na utrobnu me vodu seća Talas horizontu koji se vraća nedostajući deo pamti Rapsode dok očekujem u sećanju nastanjen kapi brojim I otkose vetra što tajgu Ahmatine u urlik kroje

8

Od vremena slobodne u plimi božanskoj sve tri nestaju Talasi i vetrovi stižu: Svirepo im milosrđe oko vrata Анђелија Соро and Olivera Djurdjevic like Tag PhotoAdd LocationEdit

9

IME TVOJE

IME TVOJE
Dok izgovaram tu reč i miris i boju Vizantije gutam U bojama smisla tvoj Bosfor obuhvatam i Azije maglu Svirepost sečiva kojim me preseljavaš u drhtavicu Ima li dovoljno uživanja u vraćanju smernom kroz fresku Da li ime tvoje može izdržati opsadu nevernika i med Kojim li će putem izdaja u plavo obojenih konjanika Da li ćemo ubiti uranak koji nas gleda sa kule oslepljene Krstaš sam zakopan u košnicu gde mudre ose se ogledaju Od Mletaka do Carigrada galiju ti kožom svojom održavam Na površini te mramornih mora Kavafi ravnodušno sniva Lako mi je jer te neće: Reč mi se ipak s vatrom srela Opšti galop budućih morem kovitla: Jedra helenska odlaze Vaseljenska muzika podno Krita kvasi ti košulju svu od srme U plitkoj raskoši zidne slike živim dok odbrana posustaje Ti mi se javljaš sva od istorije: Lice ti propovednice Kod nas onaj koji gubi sve dobija: Kapija južna je razorena

10

Lako je Vizantiji: I ona večno spava: Moja joj glava Aziju sprečava Ti jesi miris: Reč: Boja zalazećeg sveta: U mraku sam freske vlaga Smak tvog sveta: Bog dok hrišćanski drema: Razlici me učiš Žmuriš dok Vizantiji nestaje slava: Ime je tvoje uvek i samo java

11

iz knjige NA PLAŽI SLIKARSKOJ

VANJEK: SAME USPOMENE

Preslice i banatska geometrija smireno čekaju opšti sumrak: Vanjek je prostor oslobodio trajanja: Mir i plašt: Večnost Fotograf mu: Dvojnik ugledni: potrošio sva lica: Na platnima samo predmeti ćute: Nestali ljudi: Tek izašli: Stvari još na njih mirišu Još hoda banatskom promenadom otmeni Vanjek: Između Kikinde i Petrovgrada graždanski bled: Dubok je spečeni san u koji je utekao Večernje svetlo i razboj: Kao da vreme ne postoji: Samoća zgasle boje: Dan ne postoji: U njegov muzej panonske tuge zašle mašine kojima povratka nema Slike je disao iz dubine fotografije: Plićak ga je palanački progonio: Ipak je znao: Vreme onog što drugi ne vide stiže: Stvaranje započinje tek kad se značenje zanemari Skidao je šešir u počast lepoti: Gorki cvet palanke i 12

fame: Gospodstvo nišče uvek izaziva: Prolazi slikar glavnom ulicom: Pešta i Kikinda kroz Bečkerek ga prate Ekstaze njegove i klonuća dok mrzovolja senči neminovna jutra: Kako započeti završene teme: Umetnost se već dogodila u ovom gradu Naseljava slikar buduće scene iznutrinom sveta što se grči: Kad shvatiš da je sve samo kulisa: Poziranje namesto života: Vanjek mudro svodi dramu na trenutak mirovanja Znam da su mu ljudi negde blizu: Mirišu stvari još na njih Šta li je slikar poneo sa sobom: Iz slika više: Životu je sve ostavio: Boluju njegova platna: Retko ih pohodi svetlo U mašinama nema sad zvuka: Tkanje se još nazire samo u nijansi kolorita: Znamo sve što je izostavljeno: On je gospodar zauzdane boje i ukroćenog prostora Ateljei bečkerečki, fotografski i ini gospodstvo maestrovo dal pamte: Odložen je u neprovetren dan otmeni gospar: Vreme je naišlo bez pamćenja Sudbina mu samouka: Slika kao kolevka: Vanjek na večno sveden: Posmatra nas siguran u geometriju: Ogrnut zamišljenim Banatom: Umemo li s uspomenama: Noć je još Like · · Unfollow Post · Share · Edit · January 24 Olivera Bošković likes this.

13

VENERA POSMATRA SVOJ PROLAZAK

Na plaži kraljičinoj, Venera s kraja devedesetih, sebe samu posmatra Nije naga iako raskošno zvuči: Slika svoj izlazak nizom ornamenata Obilje se erotike rastače pred radoznalom bratijom Još kap Vizantije Gleda Venera u svoj torzo budna: Samo joj se usta smeše: Kamen još nije zreo Zora se lomi na spoju svetlosti i svetla: Tu su pogledi nemoćni bez dodira Na tragu sopstvene lepote Venera knososka divi se očaravajućoj sili Pomalja se iz mora njena davna praslika: Ona je vaja samo dahom pene Lepotica s plaže tek iz mora pristigla nadzire svoju nagost dolazeću

14

Zagleda se u svoju golotinju: Moderna joj vremena uzela plavet: Stid njen Oseća gladak dodir sebe Dok uznemirenost prosipa s kože: Nije sama u sebi Njena Venera neće na kopno: U telu joj je već celokupan svet: Tlo i voda Šarom vizantijskom i plavim stvara: Samo je tako moguće bitno čuti Dok se so suši, iz kamena čulnost prska: Oblutak pouzdano za obe diše Gleda Venera svoju lepotu i prepoznaje: Muškarci na svetlost nasrću Ona sebe u prolasku pamti: maslina, smokva, riba — svet treće dimenzije Žena s zanosom delfina posmatra sopstveni prolazak: Slika svoj dah što nestaje.

15

slikari.sudbine.vreme

LIKOVNA ARHEOLOGIJA NIKOLE ŠTIKLICE
Izložba zrenjaninskog likovog umetnika Nikole Štiklice u Galeriji kod Fabrike stanice prilika je za vraćanje pažnje ovdašnje kulturne javnosti na umetničko delovanje ovog zavičajnog umetnika. Naime, posle značajne i zaslužene eksponiranosti u kulturnoj praksi bivše Jugoslavije, početkom de vedesetih, više kao karikaturiste, crtača i majstora stripa, potom perioda izvesnog ćutanja i zaboravljanja, Štiklica se danas vraća na scenu kao zreo likovni umetnik. Slikar i majstor crteža. U rasponu od dvadesetak godina on je doživeo trenutke slave, kao jedan od vodećih karikaturista države koja je u međuvremenu više puta nestajala, bio je i preteča kasnijih svetskih uspeha ovdašnjih crtača stripova, i potom doživeo trenutke skoro potpunog zabo rava. Život na provincijskoj umetničkoj periferiji, izvan praktičnog učešća u kulturnoj praksi, Nikolu Štiklicu opredeljuje isključivo za sli karstvo. Ali, u tome, kao autora koji je izvan karijere i establišmenta. Umesto boravka na stranicama ''Vjesnika'', ''Večernjih novosti''', ''Nina'', ''Slo bodne Dalmacije'', ''Vremena'', u kojima je bio favorit i miljenik, on se, iz sano njemu znanih razloga, opredeljuje za samotnjački rad u ateljeu. I za dru ženje sa prirodom. Blizak modernom realizmu, zaljubljenik u elemente iz ko jih se oduvek sastojao svakodnevni, običina, nedramatičan ali autentičan ži vot izvan urbanih prostora, sa popgledom na vodu, vazduh, nebo, drvo, trave, ovaj umetnik svoju likovnu laboratoriju preusmerava ka svojevrsnoj arheo logiji sopstvenog skrajnutog okruženja. Istraživanje i beleženje fenomena prošlog u urbanom i ruralnom pamćenju postaje njegova ospesivna tema. Sa laši, polja, livade, prizori starog Bečkereka i Petrovgrada, ruševine koje nisu istorija već više etnografija i nostalgija,

16

vaskrsavaju na platnima i crtežima Štiklicinim. Ono što pleni pri današnjem susretu sa tim naslikanim arhetipovima, raritetima, flešbekovima, pored veštine i preciznosti s kojom su oživ ljeni, rekonstruisani, dočarani, što je svakako rezultat autentične likovne o crtačke veštine, jeste nesvakidašnja ozarenost i dobroćudnost koja tre peri iz svakog tog uramljenog artefakta koji posreduje između dve stvarnosti. Materijalne, one koja nestaje ili je već nema, i one umetničke, duhovne, zapa mćene i prepoznate u slikarevoj prisnoj i zaljubljeničkoj komunikaciji. Štiklicini salaši naprosto svetle akumulirnom svetlošću kojom ih je rav nica decenijama pojila. Gradski pejsaži, bivši i jedva zapamćeni, kao da ispod zaštitne sepije podrazumevaju udaljene svetiljke koje im i u novim neo nskim vremenima obezbeđuju trajanje. Crtajući vreme koga nema, gradske ve dute izmenjenog trajanja, Nikola Štiklica svojom likovnom areheologiji nas tavlja tamo gde su nekadašnji fotografi zastali: njegov likovni duborez oži vljava ne samo faktografiju već i kontekst, međuprostore, miris epohe koja se zavidljivo ali i pokolebano naslućuje u dubini slike. Bivši majstor karikature se na tim isečcima iz prošlosti ipak čuva svake ironije. Zašto? Verovatno iz prevelike ljubavi za zavičajno! Iako u tom zavičaju ima mesta i za karikaturistu. Shodno tome i za dobronamernu hu mornost. Ali ta je priča izvan okvira ove izložbe. I Štiklicinog blago ppogleda na stvarnost. Van ramova koji su ,takođe, svojeručni Štiklicin rad, udeo vremena prošlog. Uspeh izloženog će možda ipak Nikolu Štiklicu deli mično vratiti na staze iz devedesetih. U nedovršenu priču iz mladosti. Ovo sam pisao 2006. godine, a sada, sa žaljenjem dodajem, 2012. - ovog puta ni uspeh nije dovoljno prodrmao ovog nadarenog likovnog Zrenjaniaca. Njegova periferija kao da još dalja od likovnog epicentra.

17

razmišljajući o Pozorištu

U MAGIJI POZORIŠNE STVARNOSTI

Pozorišna umetnost je, verovatno, od svih artističkih delatnosti najizloženija relativnosti utisaka i najranjivija kad je u pitanju ukus publike, najpodložnija neizvesnom delovanju inspiracije i glumačke koncentracije, ali istovremeno i nikada ista, jer je svako izvođenje dramskog dela ravno rađanju, što znači neponovljivo. Teatarska čarolija jeste sinteza mnogobrojnih uemtnosti ali je bez glumac i njegove inspiracije nemoguća! Svako repriyno prikazivanje iste predstave spiritualna je aktivnost neponovljivog oblika i kakvoće. Nešto slično se može reći i za muziku, ali kada je ona u pitanju note su ipak ‚’gvozdenije’’ zadate. U pravom je pozorištu, u predstavama koje dolaze iza premijere, skoro sve slično, ali nigde, nikada, a pogo tovo ne u potpunosti, jednako. U njemu se susreću umetnosti reči, mišljenja, akcije i kretnje. Teatar je istovremeno prostorna i vremenska simulacija i nadogradnja ži vota, ali i njegov kondenzovani komentar, usud i metafizičko produženje. Gašenjem svetala u dvorani uspostavlja se neka nova nadnaravna stvarnost. Koja zaista pos toji unutar vremena koje je izuzeto. Iluzija stvarnog i mogućeg, pristajanje na to da se u dvočasovnom trajanju izbegne iz sopstvenog socijalnog, čak mentalnog, iskustva, navika, kulturnih obrazaca, da se simulacija ili provokacija života prihvati kao jedina alternativa - preduslovi su da se gledalac preda magiji scene. Pod us lovom da autori i akteri teatralizacije tu magiju ostvare. A do nje se dolazi sa mnogo znanja, rada, veštine i ingenioznosti. 18

Ta nova duhovno-vizuelna stvarnost mora biti iskosa od života, ispred njega ili dublje od privida u kome izvan pozorišta živimo. U svom autonomnom vremenu i prostoru dramska predstava ima moć da nas pomeri, usmeri, vrati i izmeni. Na kratko, a ponekad i s produženim trajanjem. Po pravilu, sve započinje u dramskoj laboratoriji pisca, bez obzira da li je vizionar, moralista, kritičar, komediograf, zabavljač, futurista, arheolog duše, istorije ili politike. U samom začetku svakog dramskog teksta nad njegovim tvorcem visi damoklov mač: pozorište je umetnost u kojoj će, do premijernog izvođenja, čak i najgenijalnijeg dramskog teksta isti proći kroz Scile i Haridbe desetine umetnika, zanatlija i posrednika. Ako mu se posreći - na kraju tog puta stoji trijumf, u ostalim slučajevima raspon mogućih ishoda ide od prosečnog a završava se katastrofom. Jedina zaštita i uteha piščeva, osim mogu ćnosti da štampanjem rukopisa izvornik učini dostupan javnosti i kritici, ali to ipak nije ni približno ukupnom fenomenu pozorišta, jeste nova postavka teksta u drugom pozorištu sa drugim rediteljem i glumcima. Tako stižemo i do reditelja koji prvi do tiče dramsku misao pretočenu u pozorišni komad. Nekima od njih, napisano je samo predložak neke sopstvene vizije, drugi reditelji doslovno čitaju tekst, nado građuju ga ali ne menjaju. I jedan i drugi pristup je legitiman, pod uslovom da je legalan, samo uspeh ili neuspeh određuju i opravdavaju metod, manir ili koncept. Naravno, u fazi globalne vizi¬je pozorišne inscenacije učestvuju i scenografi, kos timografi, kompozitori, koreografi... Oni,uz dirigenstku palicu reditelja, sastavljaju partituru koju glumci moraju da odsviraju, odigraju, i svemu daju završni udarac. Udarac od koga se pada ili uzleće u zvezde. To je sudbina pisac, i sastavljači orkestracije, ali i njih samih - glumaca. Kroz koje mora da prođe ukupna pozorišna misao, emocija, tehnika i misatika. Sve ono, pa makar bilo genijalno, što ne zaživi u glumcu, i ne prelije sve do gledališta – ne postoji! Sve do premijere, za kritičare kratkog daha, ili do stvarnog sazrevanja predstave tokom izvođenja, za pozorišne sladokusce i prave pozorištance, odnosno teatrologe, za ćirilove ili perviće, traje kroz sadejstvo glumaca proces stvaranja scenskog orga nizma koji živi na granici mogućeg. U tom pomalo mističnom sklapanju pozorišne predstave, pogotovo u uspostavljanju onoga što nazivamo uspeh ili neuspeh, mno štvo je nepoznanica, slučajnosti, kompenzacija ili mistične inspiracija, pogotovo za publiku. Ona to sve ne mora da zna jer se u mraku, između dizanja i spuštanja zavese, čudo dogodilo ili nije. Ali pozorišni recenzent mora skoro sve da zna, i pravilno protumači. I kakav je dramski predložak, kako ga je reditelj pročitao i skratio ili nadogradio. Kritičar po¬red ocene kvaliteta izvođača glumačkih zadataka mora da proceni i da li je re ditelj dobro podelio uloge, i koliko je pomogao glumcima, odnosno dopustio im da se razmahnu. Mora da ima kompetentan sud o scenografiji, kostimima, muzici. Jednostavno, recenzent koji drži do svog ugleda mora javnosti ponuditi analitički presek predstave koju će na kraju i vrednovati. Taj i takav recenzent mora, konačno, da bude dobronameran, svestan i odgovoran. Da voli pozorište, ume da misli i oseća! Sve to, dakle, mora da ima u vidu onaj koji se usudi da javno (u medijima) ocenjuje i interpretira magiju pozorišnog čina koji odvija u paralelnom svetu zamračenih dvorana. 19

U JEZGRU EGZISTENCIJALNE STREPNJE
o pesmama Ileane Ursu Nenadić

Za pesnikinju Ileanu UrsuNenadić egzistencijalna strepnja je evidentno izvor i uvir svakolike pđtičke aktivnosti. Integralni prostor u kome se odigrava jedinstvo njenog životnog i književnog trajanja osenčen je opštom dezintregracijom stvarnosti i humanosti. Iz lično doživljene vizije nesreće, za koju je nebitno iz kog dela mikrokosmosa potiče, javljaju se u njenoj lirici slike u kojima klasičnu metaforu zamenjuje zlokobnost redukovanog realnog volumena. Iz pregršti varijacija, označenih neminovnošću pesničkog subjektiviteta, koncentrovane ispovesti o nesnalaženju i nepristajanju, koja se poziva na simbole podrazumevane u našem sopstvenom iskustvu i lektiri, biram šest pesama s početka stvaralaštva Ileane UrsuNenadić, uveren da su u njima kodirani skoro svi njeni potonji odazivi. Menjaće se samo ritam, leksika ili sintaksa. Tragično osećanje života, praćeno istovremenim nepristajanjem na zadat redosled i poredak, definišu ovu pesnikinju i danas. Veština versifikacije i dalje počiva na usa vršavanju minimalizma forme. Posežem, u ovom ispisu, za njenim početnim pesmama jer "rani jadi" determinišu presudno i put u celini.

20

pesma 1: Kuća U ovoj se pesmi začinje dramatski niz pesnikinjine spoznaje da je harmonija njenog ličnog sveta temeljno uzdrmana: Ruši mi se kuća / ljudi /ruši polako /kao da gradi /ruševine. Na planu iskustvenog i simboličkog uspostavlja se tako parabola koja polazi od premise da je stvarnost uvek izvod iz neke apsurdne opštosti, da bi se kod UrsuNenadić, što je za nju i karakteristično, pesnička delatnost uspostavlja po obrnutoj bašlarovskoj sintagmi: njena je slika iz realnosti već razgrađena te pesnikinji preostaje samo još da u lirski fluid kane kapljicu iluzije: Ruši mi se kuća / a jedino što mogu/ jeste da pamtim/. Činom opisivanja poremećaja u ikonografiji porodičnog, ona kao da sklapa privremenu nagodbu između slobode i sećanja da bi se umešala u saplitanje fenomenološkog reda svoje sudbine. Organsko telo njene lirike uspostavlja se tako u redukovanoj svetlosti, dok panika egzistencije već proviruje iz pukotina stvarnog. pesma 2: Beli čaršav U nešto razvijenijem miljeu detinjstva, opet ikonografski svedenom prizoruslici, u ovoj se pesmi početna slutnja nestajanja doma razvija u dalekosežniju i metaforičniju sliku: Beli čaršavi su nad ome đenim prostorom, dud detinjstva je u prastarom bunaru a kuća je bez dimnjaka.Van svake naučene filozofičnosti, pđzija Ileane Ursu Nenadić identifikuje siluete sudbinskog jer Polako tone sve što još zovem / nadom / strepnjom, bolom /. Njena je subjektivnost u ovoj pesmi na pragu egzistencijalne ugroženosti, detinjstvo je skoro izb risano, pđzijom se pokušava odgonetka nevolja koje se iz realiteta prelivaju u snove. Ali, UrsuNenadić ne spada u autore koji se zanose time da istina književnosti može da da direktne odgovore. Ona samo svoj lament ne zatvara: Nije moguće da oni ( "beli čaršavi" Z.S.) / umesto mene / govore o predaji /. pesma 3: Takav smo svet Stihom Nema nesreće koja nas neće započinje ovaj lirski krik, u sličnom tonalitetu sa prethodnim ali, istovremeno, on je i proširenog značenja. Pesnikinja kao da se iz individualne poljuljanosti, iz kuće u kojoj još postoje zidovi, vraća u vreme istorije, ne da bi bila srećnija, jer to nije njen usud, već da bi govorom koji je u skladu sa njenom sudbinom potvrdila da živi u osakaćenom vremenu i raz rušenom prostoru. Prelazeći sa ličnog nesporazuma sa celinom na zajednički plan, Ursu Nenadić uočava iskonsku dimenziju kontinuirane nesreće na ovim prostorima: Ne pamtimo više ko su sokolari / ko lovci i ko gospodari. / Takav smo svet. U sažetim stihovima, svedene metaforičnosti i prozirne domišljenosti, pesnikinja ovog puta zastupa i kolektivitet sačinjen od pojedinaca srodnog subjekta: " Samo u srcu još držimo steg / i opraštamo pronevere./ Takav smo svet. Taj otuđeni svet kao da još nije spreman autoru da pruži ni utehu ni iluziju. Bu duća istorija će mu, takođe, samo odmagati. Pesnikinji preostaje sa mo revolt, ili rezignacija. pesma 4 i 5: Jednom i Govorim o kući 21

Na glavnom toku putovanja unutrašnjim morem, (a i u "spoljašnjem" je verovatno isto) bežeći od kuće koja se ruši, pesnikinju pre krivaju beli čaršavi koji joj namenjuju predaju, dok nas sve zajedno samo nesreća hoće. Ovim itinererom UrsuNenadić, tražeći imaginarnu kuću, stiže do sna, u kome po logici egzistencijalne arheologije, postoje naznake još neizgrađene kuće. U pesmi Jednom, uvođenjem odrednica vreme i putovanje, znači uspostavljanjem dijagonale prostora trajanje, odnosno imenovanjem radnje kojom smisaono gospodari (putovanje), pesnikinja dovršava temelje svoje globalne metafore koja u svojoj biti začinje temeljnu egzistencijalnu nesigurnost. Ileana UrsuNenadić vreme i kretanje označava kao sakralni prostor, subjektivan i pđtski, u kome je odvojena od sebe i sveta. U zaboravljanju zaumne namere, s koje polazi na to astralno putovanje, ona kao da pronalazi "jedinu radost". Ali, buđenjem pred njom jeste samo –’’Jelabuga’’! pesma 2: Jelabuga Na vrhu piramide iskušenja, ili na dnu spirale saznanja, Ursu Nenadić stiže u’’ Jelabugu’’ što ne prestaje da se širi. Stiže u to mesto zagušljivog, ne samo mentalnog, mraka, iz koga je Marina Cvetajeva izbegla konopcem "ropcem istine". Izbegla da iščezne! Idući mostom između istorije, koja je sve bestidnija, i istine, kojom pokušava da sastavi okvire rasutog sveta, našoj pesnikinji je jasno da ona sama ni kuda nije otputovala, Jelabuga je došla do nje propovedajući umiranje bez smrti konačne. Ipak, na stratištu Cvetajeve, u devetom krugu koji sve guta Ileana UrsuNenadić poručuje da muza pati ali se i buni. Velika i nesrećna Ruskinja piše Rilkeu pismo koje on, iako već mrtav, predoseća: žig Jelabuge ga na mah u ništavilu zaustavlja. Ileana Ur su Nenadić svojom pđzijom opisuje muku svakodnevnog da bi mu se suprostavila.

22

PETAR TUŠKAN

Umetnost bez alibija
Ako deo ikonostasa iz pravoslavne crkve u Gradnulici, imenovan kao "Nedremano oko’’, ( Hristos bdi nad ovozemaljskim svetom i ništa mu ne izmiče pogledu, jer je budan i kad spava, kao lav, kako kaže Prva knjiga Mojsijeva (49, 9). iz 18. veka, koji su naslikali neidentifikovani zografi, pripadnici još nekodifikovanog , ili nedovoljno određenog umetničkog stila, predstavlja početak likovnosti u našem gradu, onda su nekonven cionlni i nelimitirani artefakti mladog zrenjaninskog slikara Pet ra Tuškana ikonografski znak novih vremena. Onih koje odlikuje tkz. neobična ose ćajnost. Američki đak (Južna Karolina), novosadski diplomac u klasi prof. Todorovića, postdiplomac Halila Tnkveše, spojio je u svojoj likovnoj praksi, čini se na najbolji način, sve što su mu škola i učitelji mogli ponuditi. 23

Potom je i to stavio pod likovni upitnik. Na njegovim likovnim objek tima ( od kojih je klasično platno skoro izuzetak a različiti oblici limarije pravilo, jasno je prisutna angloamerička antitradi cionalnost, Todoro vićeva pedagogija nesputanog umetničkog sazrevanja i Tikvešina gra fičkocrtačka koncentrisanost takođe opstaju. Ali mladi Tuškan evidentno prilazi činu umetničkog stvaranja neopterećen nikakvim ogtaničavajućim autoritetima, školama i konvencijama. Svaki materijal mu je podoban, boje su u rasponu od ulja do spreja, tehnika jedino primerena i prila gođena vrsti i kakvoći zahvata i podloge. Tuš mu je takođe prihvazljiv i poželjan. Ni jedan motiv, s početka svoje samostalne avanture ne doživljava preozbiljno ili konačno. Međutim, to je bio samo početak razvoja pđtike i filozofije ovog modernog mladog umetnika. Igra, linije, boje i smisla koji mu životna zbilja nameću sadržina su njegovog likovnog beleženja sopstvenog i generacijskog ritma disanja. U odnosu na pop art, ono što on radi možda je već svojevrsna antiumetnost, kao što je to pop art svojevremeno bio u odnosu na recimo ekspresionizam. I verovatno je zato Tuškanu bio istovremeno blizak i Vorhol i, ma kako to čudno zvučalo, Džekson Polok. Njegova bojena linija, koju povlači po metalnim ogradama sa gradilišta, ned vosmisleno i višesmisleno podseća na šaru iz Altamire, a artikulisana mrlja na saobraćajnom znaku, ili čudesna pukotina na auto mobilskoj limariji zapravo jesu autentični likovni i misaoni pogled u buduće vreme koje nastaje na đubrištu tehnološke civilizacije. Jer i Petar Tuškan ima ’’nedremano oko’’ nasleđeno od predaka. Premda, ni on ni ostali sav remenici ne znaju definitivno čije ih u ličnom vremenu posmatra, U njemu ipak spava drevni zograf. Onaj koji na temeljima jedne civilizacije, kod prvih, umetnika-skitača u pitanju je Vizantija, kod Tuškana je zapravo to čitavi zapadni postrealni svet, pokušava da iznađe novu likovnu sintaksu koja će odgovoriti na zagonetni ’’ručni rad’’ Demijurga postcivilizacijskog vremena. Tragajući za preovlađujućom idejom epohe, on konstatu je da su destrukcija, dekadencija i rušilačke sile, kojoj je čovek oduvek sklon, u kritičnoj ekspanziji. Da smrt postaje sastavni dio umetničkog promiš ljanja. Ona je okosnica. Zato njegovi noviji radovi izazivaju neobične osećaje, naročito negativne konotacije. Ritam raspadanja. Zbog toga i njegov izraz prelazi iz svojevrsnog neo enfomelizma u crtačko-slikarsko poigravanje sa graničnom figuracijom. Konačno, likovni radovi Petra Tuškana i dalje su izvan konvencije i na liniji promišljanja o necelovitosti i nekoherentnosti slike današnjeg sveta. Kao i metastabilnosti materije koja ga tvori. I tehnologije slike koja luta. *Zrenjaninska hronika, ’’Dnevnik’’, 9.jul, 2004.

24

slikarke

U TRAGANJU ZA MATERIJOM SLIKE: ZORICA STANIĆ Slikarka Zorica Stanić, zašavši u svet likovnosti već zapaženim ostvarenjima pretežno pejsažne orjentacije, na ovoj izložbi neočekivano otvara jedno lično umetničko pitanje: u kojoj tehnici i tehnologiji nastaviti umetničke radove? Što jeste logična i legitimna upitanost, neobičajeno je medjutim to što slikarka te svoje dileme rasprostire kao artefakte unutar izložbene kolekcije. Radovi u akvarelu, temperi, akrilu, suvom pastelu i monotipiji, skoro u podjednakim razmerama, deo su njene ove najnovije postavke pejzaža i mrtve prirode. Visoki standardi koje je ova slikarka postigla na skoro svim izloženim delima, daju međutim njenoj upitanosti umetnički legitimitet a sama izložba tom raznovrsnošću tehnika dobija i dimenziju svojevrsne prezentacije de[avanja unutar stvaralačke radionice. 25

Ova izložba stoga predstavlja i dnevnik njenih likovnih dilema, koje nisu isključvo tehnološke. Možda i nesvesno, Zorica Stanić svoje likovne dileme pretvara u oso benu i otvorenu sliku intimnih šetnji kroz zamke vrlina i mana različitih tehnika i agregatnih stanja, shodno tome i motiva, slike u nastajanju. Izvesna provokativnost ovakvog postupka ukupan utisak o izloženom opusu čini još zanimljivijim. Pored ovog preispitivanja likovnih tehnika i sopstvenog korespondiranja sa njima, koji uzgred budi rečeno ne daju jasan i nedvosmislen odgovor, izložene slike međutim razrešavaju jednu drugu, direktno nepostavljenu stvaralačku nedoumicu vezanu za opstanak u strogo figurativnom slikarstvu.. U stvari, ova izložba defini tivno sugeriše da je likovnost Zorice Stanić daleko najautentičnija i najbliža persona lnom atrističkom modelo onda kada napusti realističko formalističko predstavljanje opšteg i sterotipnog. Pejsaža najčešće. Smelost da se bude različit, dosledan u nameri, izvan melodramske preosetljivosti i s one strane uobičajenog formalizovanja predmeta i okolnosti. Na taj način Stanićka, početnu upitanost o tome koja je prevashodno tehnika imanentna prirodi njenog slikarskog dara, razrešava neočekivanim odgovor koji dolazi iz same pđtike opserviranja i slikanja: priroda se umetnosti najčešće krije iza granica svakodnevne pojavnosti. I : oblika je samo trenutak a umetnikovo je da ga vidi i kao stanje kretanja i prepoznatu promenu. Napuštajući istrošenost sopstvenog realističkog i pseudoimpresionističkog prosede, najčešće primenjivog u pejzažu, Zorica Stanić na ovoj izložbi prezentuje desetak tempera, avarela kombinovanih sa tušem, kao i monotipija, rađenih sigurnim zamasima, vođenih oslobođenom imaginacijom, u kolo ritu koji ima pravi zvuk i slojeve svetlosti. Korišćenje špahtle na nakim slikama pokazuje se kao veoma efektna promena, ne samo tehnologije već i filozofije stvaranja likovnog sveta. Najimpresivniji rezultati ove nove slikarke optike nalaze se u brojnoj grupi mrtvih priroda. Slike jabuka, njihove varijacije u formi, koloru i kontekstu, obeležile su najsvetlije trenutke ovog izlaganja Zorice Stanić. Prizor zelenih jabuka koje s razbijenim prozor, kao ostat kom, sada već bivše, pejsažne rutine polako nestaju u razlivenom bojama neke jeseni, jedan je od najimpresivnijih objekata u ovom likovnom izboru. Vaza sa cvećem, tempera i spahtla, u vangogovskom intenzitetu, uz monotipiju, žene u sobi sa slikama, gde boje vazdušasto očekuju crtež i veče koje neminovno sustiže slike, reprezentativno odražavaju slikarkinu promenu. Otklon od dugogodišnjeg boravka u mreži realističkog pejsaža. Uzbudljivo kolorisane forme na granici figuracije daju od govore na mnoga pitanja sa početka ovog teksta. Zorica Stanić definitvo uronjava u strukturu materije od koje je pejasaz sazdan.

26

LJUBICA VASILJEVIĆ ili

27

POVRATAK IMPRESIONIZMA
Izložba slika Ljubice Vasiljević, pejsaža prevashodno onog koji je okrenut ponajviše beckerečkom arhitektonskom nasledju, kojom je zaključena prolečna likovna sezona u galeriji restorana ,,Bečkerek", zanimljiva je i značajna najmanje iz tri razloga. Svakako je prvi i najintri gantniji onaj koji počiva u činjenici da ova debitantska izložba, kada je u pitanju samostalno izlaganje, zrenjaninskoj publici predstavila novog i potpuno definisanog likovnog autora. Iako ne u pravim početničkim go dinama, barem ne onako kako nas je navikla dosadašnja praksa, Ljubica Vasiljević, predstavila je slikarstvo tehničke zrelosti, razigrane palete i osobene vizure. Kao jedna od reprezentativnih predstavica slikarske škole koju na našem gradu, pedagoški i artistički veoma uspesno, vodi slikar Radiša Lucić, slikarka Ljubica Vasiljević ovom izložbom iznova doka zuje autentičnost i izuzetnost današnjih zrenjaninskih ateljea, ali i sve doči i sopstvenu nadarenost i posebnost. Tradicija izvaninstitucionalnog učenja slikarstva, koja je u gradu bogata i uspešna, kao i otkrivanje liko vnih talenata koji postoje u okvirima drugih profesija, ovog se puta veo ma uspesno nastavlja. Urbani pesazi prethodnih epoha, koje je Zrenjanincima ponudila Ljubi ca Vasi ljević istovremeno najavljuju novog autora sigurnog poteza, jasne arhitektonike slike, optimistički opredeljenog, koloristički raspo loženog, ali i otkrivaju i jedno novo, tačnije - zaboravljeno, lice naseg grada, pretežno ono koje smo dobili u nasledje iz proteklih vekova. Dobili i zaboravili. Ono, na koje smo se suviše navikli, prebacili ga u licnu i grad sku rutinu memorije, i prestali da uzivamo u njegovim oblicima, gaba ritima i bojama i ritmovima. Bojama koje su praktično sakrivene i nestale pod uticajem vekova i naše dnevne mrzovolje. Ta scenografija naših sva kodnevnih repriznih života, pod kičicom Ljubice Vasiljević opet je oživela. Propevala, prodisala i uz asistenciju njenih slikam stvorila novi umetnički i duhovni kontekst. Ova je slikarka oslobodila gradske vedute jednoličnosti, magle, sive skrame namrštenih vremena, nataloženih naslaga ružnih vetrova i doga djanja. Slikarka Vasiljević je, zapravo, ,,samo" odabrala prave ,,kadro ve" gradskih pejsaža, zagledala se u uzburkani svet zaboravljenih mate rije, boje i svetlosti koje se kriju iza zakovanih površina grada, pomerila crtež u dubinu doživljaja, umesto monolitnosti teksture uspostavila pđn tilističku vrevu, i jezikom impresionizma ,,pročitala" ćutanje prizora koje svakodnevno ignorišemo gledajući u ambijent isključivo iz svojih svakod nevnih mrzovolja. Ljubica Vasiljević nam je, u stvari, omogućla da čuje mo simfoniju kolora koja se decenijama guši u sivilu banatskih nepogoda. Ipak, valja reći da je to ,,samo" za mnoge umetnike skoro nedo stizno. U limitiranom umeću i otuđenom likovnom mentalitetu! Na tragu ,,beckerečkih pejsažista" koji su početkom dvadesetog veka, u okviru likovnog zajedništva, pokušavali da svojim slikama ovaj grad ukrcaju u evropske impresionisticke vozove, Ljubica Vasiljević, svo jim pejsažima gradjenim u duhu monmartovskih pohvala svetlosti, izaziva pravu artističku nostalgiju, ali i gradu nagoveštava pojavu onog što on odavno nema: svog likovnog hronicara. Onog koji brine o njegovoj duši i skrivenim lepotama. Ljubica Vasiljević ima dovoljno predus lova da ispuni

28

ovu obavezu. pogotovo ako je spremna da još dublje zađe u likovne i temporalne lavirinte Zrenjanina. Sa onog mesta gde su zastali jedan Jozef Varkonji, Emil Zenar, Jene Velder i mladi Tivadar Vanjek.

DIJALOG SA SVILOM Slavica Romen

Svila nije prevashodno slikarski materijal. Ona je pre svega nešto što ljudska koža voli. Posebno ženska. Dodir svile uzbuđuje i smiruje istovremeno. Put svile započet u drevno vreme, praćen opasnostima, 29

visokom cenom i mistikom, i danas se nastavlja. Svila kao materija koja učestvuje u likovnoj čaroliji pojavila se i na nedavno otvorenoj izložbi Slavice Ž. Romen u ''Galeriji kod fabrike stanice''. Batik - ime je tehnike slikanja na svili, poreklom sa Indonezije, veština je koja zatheva istočnjačku strpljivost i preciznost, pronašla je u Slavici Romen istrajnog i posveće nog zastupnika. Njoj je slikanje na svili prvo i jedino likovno iskustvo. Već i sama ta činjenica govori o zanesenjaštvu i strasti s kojima se ona predaje lavirinintima teh nologije, tehnike i stvaralaštva koji očekuju malobrojne poklonike ovokavog načina likovnog izražavanja. Jer prvo treba savladati sva iskušenja mnogostruke i protivu rečne i prividne ove materije, meko, nežno, neotporno a istovremeno jogunasto, neuhvatljivo i nepostojano, pa tek onda se upustiti u čisto slikarske avanture. Uz isto vremeno izbegavanje opojnog zova dekorativnosti koju svila priziva. Slavica Ž. Ro men uspeva da se izbori sa svim ovim izazovima. Pre svega zbog toga što ume sa svilom. Ona se nalazi u stanju stalnog dijaloga, razgovora, sa ovom izazovnom ma terijom. Jednostavno, ova zrenjaninska umetnica iz senke, dodir svile oseća kao im puls intime, kao disanje onog što nas okružuje, kao davno izgubljenu tišinu i har moniju. Njoj se, zato, svila ne odupire. Nastavlja da živi, sa novom kožom, onako kako je hiljadama godina to činila na svom dugom putu iz Kine. Na ovoj izložbi Slavica Ž. Romen je pokazala da je uspešno uskladila slikarsku tehniku sa motivima koji ispunjavaju njene ramove svile koja i dalje diše. Cveće, pej saži, mrtve prirode deluju kao veoma uspela kombinacija, recimo, japanskog fili granskog rukopisa sa probranim elementima našeg prepoznatljivog akvarela. Veoma precizan crtež, uravnotežen kolorit i svest o tome gde lepo može da se od metne u svoju suprotnost, neke su od vrlina njenog rada. Ipak, osnovni je kvalitet ovih ostvarenja u batiku, superiorno uspostavljena harmonija materije i slikarskog umeća što se očituje u, reklo bi se, terapeutskom utisku koji ovi artefakti ostavljaju na posmatračima. Nešto slično, ovog puta sa dodatkom duhonog konteksta, javlja se i na slikama Slavica Ž. Romen posvećene ikonama i fresko-slikarstvu. I na njima svila, iz pozadine, dodiruje naša čula, pojačavajući, ne toliko religiozno, koliko emo tivno strujanje duše. Dodir čula i duha kroz taktilni govor materije. Pojava nefigu rativnog na njenim ''svilama'' približava pak ovu umetnicu dekorativnom, ali isto vremeno predstavlja novi izazov. Ova izložba je još jedana dokaz da u Zrenjaninu umetnost ne miruje... Like · · Unfollow Post · Share · Edit · 19 hours ago Ružena Kraćica, Mirjana Drazic Palinkas and 2 others like this.

30

ZIMSKI PEJZAŽI BEZ IDILE

31

Verica Lončarski
Izazovima banatskog pejsaža, onog zimskog kod kojeg je dosta teško izbeći stereotipe, odnosno, žanrovska ograničenja, nije odolela ni slikarka iz Melenaca Verica Lončarski. Nije odolela zovu zavičajne tematike ali je, srećom, i rekao bih, više zahvaljujući pravom slikarskom instiktu, izbegla skoro sve zamke prigodnog, idiličnog i pojednostavljenog likovnog fakta. Njena izložba u galeriji kod Fabrike stanice, sem zanemarljivog broja tipskih zimskih pejsaža,a može se reći da su čak i oni vešto i drugačije urađeni, donosi izbor dobro promišljenih, osobeno kadriranih i sa kompletnim pokrićem realizovanih ulja i akvarela. Lončarska zavičajnom pejsažu u zimskom periodu prilazi selektivno isključivo obiljem beline, koja uostalom, u današnje vreme, nije više karakteristika ove regije u zimu. Na Njenim platnima zemlja, rastinje, vode i kuće skoro da zadržavaju svoje osnovne koloraturne oblike, dok beli, snežni nanosi samo pomeraju slikovnu rav notežu ka promišljenijem opserviranju mena kroz koje ravnica zimi prolazi. Lon čarska, zapravo, zavičaj gleda sopstvenim očima, unutar raspoloženja koje je tako đe samo njeno, ne zapadajući u idilično slepilo likovnjaka koji realnost vide samo kao naučni obrazac. Banat, kao njena inspiracija, očišćen je od svih naslaga folklornog, i na pđtskim snimcima pojednostavljenih varijacija ravnice u zimskom redukovanom svetlu, kao da iza namaza boje proviruje sama iskon ovog predela. Umesto stereotipnog osećanja tihe sreće unutar prirode, koja bi možda više odgo varala slikarki, po nepisanom pravilu, ili predrasudi, Verica Lončarski na mnogim slikama ove zimske rapsodije, unutar poznatog prostora, pronalazi dramski nago veštaj i zaleđene 32

trenutke egzistencijalne strepnje. Ona to postiže, pre svega, ukrštanjem horizontalne tišine i vertikala zamrznutog pokreta koji se dotiču neba. Unutar tako uspostavljene mreže, leda, snega i ras tinja, oseća se napon materije da pobedi vreme mirovanja: priroda na platnima Lončarske samo prividno miruje. Banatska zemlja, njene reke, rastinje, stogovi, čak i ljudi, kojih je malo na ovim slikama ali postoje i kreću se, kao da bare i jezera, sneg i zimu, doživljavaju samo kao privremenost. Kao pauzu u opštem proticanju života. Ovako uspostavljen opšti okvir likovne konfiguracije zavičajnog pejsaža ova slikarka veoma logično i konsekventno ispunjava snažnim zamasima i nanosima boje što dodatno senči njen pogled u biće zimske ravnice ispunjava kondenzovanom dinamikom. U tim momentima slikarkina imresija, prijemčiva, poznata, ali i lična, transformiše se u uznemirenost ekspresije koja svedoči o burama koje traju iza naizgled mirnog ravničarskog prizora. Zapravo, na ovim platnima izloženim u Ga leriji kod fabrike stanice Verica Lončarski, pored znatnog slikarskog umeća, poka zuje i zamašno prisustvo umetničkog uzbuđenja i angažmana što je preduslov svake autentične stvaralačke aktivnosti.

33

slikarka Slavica Kikinđanin

URBANI PEJZAŽ KOJI DIŠE U SVOM VREMENU

Uobičajeno je odvajkada da slikar pejzaža posegne za priridom, da iz plenera “izvesti” o svojoj impresiji ili ekspresiji. Od epohe impresionizma normalno je pak da komunicira i sa urbanim, modernijim prizorima. Ipak, čak i u savremenoj umetničkoj praksi, moderna arhitektura i tehnologija nisu baš uobičajeni motivi likovnih umetnika. Zrenjaninska slikarka Slavica Kikindjanin, medjutim, u svojoj je kolekciji akvarela, ičinila još i korak dalje: kompletnu je izložbu posvetila jednom artefaktu modernog urbanizma, zgradi Vojvodjanske banke u gradu kome živi. Bila je to odluka koja nosi u sebi mnogo likovnih izazova ali i razlika. Njena sprem nost da se suoči sa savremenim gradom kao povodom za artificijelni pejzaž nosi u sebi mnogostruke upitanosti koje nisu isključivo likovne, već možda još više filozofsko kulturološke. Jer je u pitanju ne samo izmenjena optika već je reč i o suo čavanju sa sasvim drugačijim misaonim naslagama ljudskog iskustva. Njena fokusi ranost na jedan moderan objekat i njegovo zaledje, koje od njega od koga odudara i epohom, stilom i materijalizacijom, ritmovima i odrazima, evidentno joj je nameta la značajna likovna ali i kulturološka skušenja kojima je u mnogome uspešno odolela. Naročito onim složenim upitima pri komstituisanju artističkog sukusa koje postavlja izme njena likovna sintaksa. Vizuelizacija tog urbanog i tehnološki odmaknutog prostora u delu ove slikarke uspešno funkcioniše kao integralna i harmonična sinteza epoha i urbanih značenja. Njen moderni urbani pejzaž, uhvaćen u iluziju lakoće akvarela, premoštava, ne samo tematski, razmaknute epohe zrenjaninskog bavljenja savremenijim gradskim prizorima već otvara prostore za intenzivniji dijalog 34

prošlog i aktuelnog. Slavica Kikindjanin na svojim akvarelima fluidnošću zahvaćenog prostora koji je pun nest varnog prozračja moderne arhitekture, i senzacija koje ista upija iz okolnog miljea, a sa druge strane formama materije koje se dodiruju sa apstrakom formalizacijom, otkriva do sada skoro likovno nepoznati ili neprimećeni Zrenjanin. Neverovatna lakoća zahvata, i do nevidljivosti diskretna tekstura iz koje se vaspostavljaju površi ne, ovu skijarku kvalifikuje kao izraženog posmodernog pejzažistu. Njeni “objekti” kao da pored realnog sadrže u sebi i fluide ''kosmičkog'', odnosno scientističkog. Jer, kolekcija s kojom se predstavlja nije samo zabeleška stvarnog već i rezultaa nastojanje da se uhvati i fiksira trenutak nesvakidašnjeg doživljaja sus retanja epohe i izmenjene optike. Taj sklop čvrste linije u pozadini, i mekoće trans parentne boje, otkriva sklonost autorke za pretvaranje realiteta u ličan i subjektivan doživljaj. Konture sagledanog ponekad se deformišu, ali ipak ne prekoračuju grani cu prepoznatljivosti, dok je kolorit manje sklon teksturalnom odstupanju od stvarnog već diskretno korespondira sa iluzijom fotografije. Slavica Kikindjanin je uostalom vešt crtač čija linija daje okosnicu i statičku stabilnost likovnom projektu, delujući sasvim iz trećeg, dubinskog plana. Njen iskorak u beleženje senzacija urbane topografije je već sada spreman da se otisne u dublje slojeve modernog poimanja paralelnih svetova umetnosti. U traganju za adekvatnom formom, koja će najvernije izraziti izmenjenost klasične materijalizacije slikanog prostora, ona dospeva i do rešenja koja nagove štavaju čak i izvestan konstruktivizam, čime suštinska vrednost zapažanja i celovi tost umetničkog doživljaja nije umanjena. Čak naprotiv, takvi iskoraci ovoj kolekciji daju neku novu dimenziju. Likovni problem koji nameću velika “ogledala” tumačenog objekta slikarka rešava u dve ravni.Kao susret površina različite gustine, kolora i njegove razblažene teksture, odnosno kroz “razgovor” sa memorijom sučeljenih prizora, modernih i ambijentarnih. Kao čitanje stvarnog, zapamćenog, i čisto likovnog. Taj susret arhitekture, okolnog pejzaža i dečije igre u vanvemenu slikarkine imaginacije, daje ovim akvarelima nesvakidašnju temporalnost. Gradski prizori Slavice Kikindjanin, taj osvojeni urbani ambijenti, imaju u sebi novo otkriveni likovni potencijal i jednu neočekivanu fleksibilnu “fenomenologiju mesta”, nezavisnu čak i od čvrste geometrije izgradjenog prostora, te su oni isto vremeno lokalno i univerzalno prepoznatljivi. Ova je autorka na dobrom putu da moderan grad, koji je poprište neprekidnih dinamičkih pulsiranja životnih ritmova, prostor montaže atrakcije i kondenzacije vremena, likovno uspostavi kao simboličku ali i stvarnu činjenicu. Zgrada Vojvodjanske banke, od stakla, betona i čelika, ukotvljena u staro grad sko jezgro, igrom senki, odraza i svetla, vešto, precizno i inspirisano, transponova na u fluid, na akvarelima Slavice Kikindjanin uspostavlja novu umetničku realnost. Onu, reslnost, koja postoji samo kao projekcija svetova koji se dodiruju. Od vari jacija astralnog do grotesknog, od konstruktivizma do plakatnog, traju likovne igre ove slikarke unutar zadate teme urbanog značenja. Nisu to prizori povišenih emoci ja već jedna smirena priča o modernim vremenima. Koju će najbolje shvatiti naj mlađi. Jer, sem epoha koje se sudaraju u velikom

35

ogledalu budućnosti, na slikama Slavice Kikinđanin srećemo samo dečiju fuguru. Kao recidiv “Odiseje u svemiru”...

pđzija ’’trenutak i izlazak’’

36

PISANJE ZABORAVA SLIKARSTVO U ZRENJANINU

37

DUŠKO KIRĆANSKI ili SLIKA IZMEŠTENA IZ POGLEDA

prethodno Grafičari su netipični likovni umetnici. Sasvim sigurno borave na sasvim drugoj hemi sferi od slikara kolorističke provinijencije. Slikarstvo ume da bude imaginacija i veš tina konstrukcije, grafika je češće filozofija i, barem u začetku, prividna dekompo zicija sveta koji nam se svima priviđa kao celovit i obojen. Duško Kirćanski je graf ičar. Grafičar i crtač. Umetnik koji polazi od elemenata čiju dramu zatiče u korenu. Iz crnog, gde se oseća kao u domu, da bi stigao u belo koje je simfonija nijansi. On stoga često silazi u predvorje iskona da bi tamo dopunio svoju paletu elemenata. Njegova putovanja u predele arheologije vremena, likovno konsekventna, posledica su spoznaje da je civilizacija, kojoj i sam kao savremenik pripada, skoro radikalno devastirala stvari i pojmove. One presudne, egzistencijalne, ali ništa manje i svako dnevne i naizgled prozaične, one koji sačinjavaju mikrokosmos pojedinca. Dnevnik njegovih putovanja u arhetip i prasliku ispunjavaju mu likovnu mapu ili bolje reći her barijum sećanja. brod na Tisi Utisak baršunaste magme koja se u trenutku zadržala u obliku broda. Meka i fluidna mlečna banatska magla u modli Duškovoj formira se u prostor kao od božan ske izmaglice pozajmljen. Podseti me ovo plovilo, za trenutak, na šlep kojim se utro ba sveta premešta na neko sigurnije mesto. Na mitskoj reci Tisi koja cepa ravnicu na polovine, da bi je tako još čvršće 38

povezala. Tisa je tajanstvena voda u pokretu, voda koja u svesti Duška Kirćanskog predstavlja više od simbola. Ona je bitak koji čovekova mahnitost ugrožava. Meka tišina ove grafike šumi kao paradigma uzburka nih strasti u neposrednoj daljini. Osećam iza tog spokoja narastajuću čulnost umetnikovu. Mir kao sladostrašće u odlaganju. Pauzu kao skok, zamrznuti skok u beskraj i postludijum. U tehnici presovanog ugljena, što mi u svesti odjekuje s primesom tajanstva, ovaj brod Duška Kirćanskog vidim kad god pomislim kako izgleda spoj magije i čedne ingenioznosti. To zgrušnjavanje svetlosti u nesentimentalnoj melan holiji tame, brod sa oznakom K 48 a 1952, dočarava privid spokoja koji prethodi nečemu, istovremeno završavajući neumitni raspad humane energije. Nešto vreba iz povesti. palimpsesti Rad grafičke prese u kućnoj radionici Duška Kirćanskog u finalnom rezultatu daje nesvakidašnje otiske slojevitog i višedimenzionalnog traga, reklo bi se: magija mašine. Međutim, radi se o običnoj grafičarskoj alatki, dok se višestrukost znakova, konteksta i podteksta, začinje već u nameri autorovoj, u njegovoj polaznoj ideji da razloži pojavnu sliku na njene strukturne sastojke. Na senkinu senku. Aćinovski re čeno, da se vide kratke senke dugih senki! Za Kirćanskog je pojavno, dnevno, aukt uelno zapravo kompleksan zbir vremenski razdvojenih, a značenjski komplemen tarnih senzacija koje samo optika uma sažima u jedinstveni doživljaj. Zato on slo jevitim otiskivanjem smislova, gde se ne poništava prethodni zapis, čarolijom gra fičke tehnologije ukazuje na strukturalnost svega postojećeg. On nas svojom filozo fijom palimpsesta upozorava da svet ne počinje od nas samih, odnosno da arheolo gija ideja i znakova čini umreženu ikonografiju pojavnog, izuzetno dramatičnu igru sudbine. Poruke koje u nadrealnom kodu iskrsavaju pod nadistorijskim okom Duška Kirćanskog, pđtikom likovnog palimpsesta deluju definitivno kao zavodljiva vizuelna kontemplacija. ... i život ima prenosno značenje... U katalogu za samostalnu izložbu crteža i grafika 1990. god. Kirćanski uspos tavlja provokativnu likovnu-misaonu situaciju - govori tada o slici izmeštenoj iz pog leda, misleći, verovatno, po analogiji na ničeov¬sku logiku, da i spoljašnja slika, kao artefakt, čulni efekat ili samo optička komunikacija, ima svoju mitsku mustru u našim moždanim olujama. Konstatacijom da i život ima prenosno značenje, on sin taksom apsurda, konačno dospeva do svog definitivnog artističkog i životnog stava da je svaka označenost, dakle i svaka umetnička aktivnost, prenosna. Ulovljen, dob rovoljno, u mrežu ovakve filo-zofije, Duško Kirćanski i danas, i verovatno zauvek, postoji kao umetnik koji je svakog trenutka duboko i daleko u svojoj umetnosti. On je živi, kako sam kaže - u optimizmu crnog iščekujući belo. Sa slikom koja je isto vremena i izmeštena iz pogleda, ali svakim danom sve gušćom i vrelijom. Izmestio je dakle ovaj grafičar svoj Brod, Blizance, Pastira, Kozu ... i ostale, iz svog pogleda u našu zaumnu pažnju! 39

Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 21, 2011 Spomenka Vojvodic, Dusan Ninkov and 2 others like this. Roman na engleskom

http://my.opera.com/zoranslavic/blog/zoran-slavic-walter-benjamin-inintercity-bus

Zoran Slavić ''Walter Benjamin in the intercity bus’’ Wednesday, November 10, 2010 9:26:51 PM At this point, in the coming months, will be published the English version of his latest novel in ''Walter Benjamin Intercity bus''. Also call on all wellmeaning connoisseurs of English to the e-mail me instructions zoranslavic@yahoo.com suggestions for language and grammar fix this translation. Thank you! http://my.opera.com/zoranslavic/blog/zoran-slavic-walter-benjamin-inintercity-bus

40

Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 3, 2011 Olivera Djurdjevic and Ugljesa Sajtinac like this.

RILKEOVI PRAŠKI RANI JADI

U Pragu sam i pokušavam da ga dovedem u vezu sa Rilkeom koji je u njemu rođen 1875. početkom decembra. Januar je 2002. Prisećam se: ’’Kako da dušu spu tam, da se tvoje ne takne? Kako mimo tebe njom da grlim druge stvari i daljine’’? Ne ide, iako su mi ovaj grad i pesnik favoriti. Mislim: kada neko po rođenju ponese teret ovoliko imena kao što je to morao ovaj praški Austrijanac, a ona su glasila: René, Karl, Wilhelm, Johann, Josef i Maria, onda u potonjem bitisanju, bez obzira što će u istoriji biti poznat kao Rajner Marija Rilke, zamršen splet umetničko-životnih okolnosti koje će ga ispratiti, i ne deluje kao neo čekivan sled. Ovaj je, neverovatno talentovani, senzibilni i nezlobivi pđta, čak je i veći deo života i karijere živeo sa ličnim imenom koje nije dobio voljom roditelja na rođenju i krštenju, već ga je odabrao na nagovor voljene žene. Rene je postao Raj ner, po preporuci, želji, ili sugestiji one koja se zvala Lu Salome, koja je obeležila život ovog Pražanina. Svojim prisutvom ali i odsustvom. Svedočiće Rilke, umom i još više dušom, koliko je udeo ženskog u njegovoj sud bini. A u svet je stupio obučen u žensku odeću po izričitoj želji svoje majke. Taj rani jad Rilkeov, i majčininu frustraciju zbog smrti ćerkine, otac je pokušao da leči Voj nom akademijom u Lincu, ali Reneu, potonjem Rajneru, uniforma jedva da je bolje stajala od haljinice koja mu je psihu zauvek učinila metastabilnom i osetljivom kao ‘’vejka na vetru’’. To je mučno detinjstvo provodio u rodnom Pragu. U ilici Panskoj. Možda mi se 41

zato misao otima od prisnijeg vezivanja ovog pisca za prestonicu nekadašnje Bohemije. Ulica njegovog detinjsta, stojim kod broja 7, preko puta je broj 8 u kome su stanovali Rilkeovi roditelji. Otmena, danas opterećena kršem modernih vremena. Zastao sam baš ovde, priznajem, ne samo zbog Rajnera, privukao me je muzej Alfonsa Muhe, znamenitog češkog likovnog umetnika iz Art Nouveau epohe. Ne ula zim unutra iako sam ljubitelj ovog slikara. Razlog je veoma prozaičan: tek je 9.30 a muzej radi od 10. Ipak, otvorena je letnja bašta u okviru ''Kaunicky Palace'', otme ne građevine iz 18. veka. Predah. Potom idem dalje ne bili osetio otmenost kraja u kome je Rajner Marija Rilke pokušavao da se dočepa svog stvarnog bića. Koje je delimično pronašao studirajući istoriju, psihologiju i književnost. I kasnije, zaljublju jući se u lepe, umetnički obdaren i psihološki složene žene. Tonući sve dublje u iluziju književnosti. Svraćam potom u restoran ‘’Rajner Maria Rilke’’ u blizini Karlo vog mosta, Karolíny Světlé 25, Staré Město. Pre podne je još. Nema gužve. Enterijer na prvi pogled deluje dovoljno češki. Svodovi. Intima. Ipak, suviše šarenila i ‘’Mišelinovog’’ stajlinga. Daleko je ovaj restoran od mesta u koje je Rilke mogao češće zalaziti. Ni Prag mi danas nije po volji. Zbog Rilkea kome ovaj inače čaroban gradnije nije bio suviše naklonjen. Barem u detinjstvu. Premda je Rajner jednom prilikom rekao kako su mu Bohemija i Rusija dve destinacije koje zove svojim domom. Lju beći, ipak, najviše Pariz. Rusija je međutim bila nešto drugo. Najviše zbog Lou And reas-Salomé, s kojom je upoznao Tolstoja i porodicu Pasternak. I svet psihoanalize. U senci Frojda. Onda odem iz Praga sa svešću da je Rilke otišao iz njega, u egzil, da bi mogao da piše. Kao što je to učinio i Džojs. Sa Dablinom. I zbog njega. Srećem Rilkea, onda i sasvim očekivano, jer on mi se u životu javlja skoro svaki puta kad pohodim mesta koja imaju u sebi neki ’’Alef’’, u Veneciji. U kojoj je, on, alef, veličanstven. O čemu svedoči i Vladimir Pištalo. Dok letnji pljusak unut rašnjem moru dodaje još vode, s malo nelagode procenjujem da li će gradska teč nost do večeri liznuti i trotoare. Tek je podne. Kraj će veka a ja pod ustiskom lektire razmatam mogućnost da li su se Kafka i Džojs, negde 1912/3 možda sreli negde na putu imeđu Trsta i Venecije. Irac bi mu pričao o ''Kamernoj muzici'' a stidljivi Pra žanin bi oćutao svoje ljubavne jade sa Felice Bauer. Bilo bi to impresivno ćutanje nad kojim bi lebdela upitanost Rilkeova: ''Postoji li zbilja vreme koje razara? Nje gove ''Devinske elegije'', nastale ovde, u Severnoj Italiji, između Trsta i Venecije, kao da su ključ za razumevanje grada kroz čije vene protiče zamućena voda kanala koji imaju svoje gondole i mostove s kojih i danas gledaju oči inkvizotora, duždeva., kurtizana i moreplovaca. U Veneciji, dakle, opet razmišljam o Pragu. I o Rilkeu, koji je osim neprestanle ljubavne žudnje koju je samo melanholija prekidala, osećao kako se u njemu raspinju nemačka i češka kultura. I jezik. Te je i zbog toga pisao najčešće – na francuskom. U Veneciji, dok sa Rialta iščekujem plimu, vidim kako is pod Karlovog mosta Vltava dopunjuje istoriju. Like · · Follow Post · Share · Edit · November 23, 2011 Olivera Djurdjevic likes this.

42

petak.25.novembar: SANJA RADIŠIĆ

Veče idealnog za izbegavanje svakog izlaska: petak u magli. Zrenjanin pust i zgrčen. Kao da je nekad drugačiji? Nepravedan sam, ipak. Ume on da bude i opušteno tolerantan. Retko, doduše. Na maloj sceni Narodnog pozorišta - predstava po tekstu Tene Štivičić ''Ne moš' pobeć' od nedelje''. Sala puna. Vidim iz afiše da je veći deo posla u pripremi obavila Slađana Kilibarda. Koju pamtim po dobro obavljenom poslu sa ''Žoharima''. Onda sledi sat vremena uparenih monologa dvoje mladih predstavnika generacije koja počinje da upražnjava život odraslih. Seks, zezanje, zajedničko stanovanje, računi i ostale prozaičnosti. Lagano, bez dubljeg socijalnog. psihološkog i kulturološkog konteksta. Opšta mesta, brutalnosti. Tek izmaknuto od banalnosti. Zahvaljujući nepretencioznosti. Autorke ali i još više rediteljke koja vešto izbegava da se suviše učitava u njen predložak. I da drami. 43

Ovako sagledan ''event'' nagoveštava samo sasvim ispražnjeni doživljaj. Ipak i međutim, i ovom prikazivanju neuspelog bekstva od njedelje, koja je paradigma malograđanskog skrivenog užasa, igra Sanja Radišić. Kojoj tekst i režija omogu ćavaju da prikaže punoću svog dramskog umeća. Što je neverovatno teško učiniti u predstavi u kojoj nema otklona i zaklona. Jer je ne štiti autonomnost i celovitost razvijene uloge,odnosno izraženiji književno-teatarski kontekst. Ona je, po autorki, samo devojka-žena, kojoj pomaže momak-ljubavnik, koji je isto tako nasukan na komadiću scenskog prostora u nepsrednoj blizini publike. Rediteljka joj pruža neosphodnu pogršku, mizascen, igrajuća rekvitita, kao i Dejanu Karlečiku, koji dobro asisitira Sanji Radišić u ovom jednočasovnom umetničkom zalaganju da se ova priča sva od opštih generacijskih mesta održi kao scenski događaj. U diskretnoj ali preciznoj režiji Slađane Kilibar de. Šta zapravo ova glumica radi u ovoj predstavi? Pre svega savršeno kontlroliše tekst koji izgovara, braneći ga od banalnosti. Zatim - dijapazon emocija koje se kreću od romantičnog preko erotičnog da bi stigle do prozaičnog, s perfekcijom drži unutar umetničkog, svesna da bi je preterano realistička gluma odvukla u patetiku. Konačno, pošto se u rediteljkinoj postavci initima ovog para iskazuje njihovim povremenim obnažavanjem, što se pokazuje kao jedno od boljih scenskih rešenja, Sanja Radišić demonstrira savršeno vladanje sopstvenim telom. Svesna da je njena fizička intima na dohvat gledališta, ali time ništa manje izložena od psihe. Jer obe su , tog momenta, u funkciji pozorišne umet nosti. Petak veče, odnosno izlet u Pozorište, ipak se snagom glume uspostavlja kao bolji deo dana u Zrenjaninu. Koji ne može da pobegne od nedelje. Srećom, bio je to petak i jedna dobra, mala, predstva u Pozorištu koje bolji deo ovog grada. A, sutra će ipak - ponedeljak! Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 26, 2011 Nevenka Nena Martinov likes this. Senka Petrovic Nije istina da je Dejan Karlečik (a ne Karličik, kako ste napisali) samo asistirao Sanji. Sve što ste napisali za nju važi i za njega! November 26, 2011 at 5:42pm · Like Zoran Slavic zaista je Karlečik. Hvala. November 26, 2011 at 5:54pm · Like Nevenka Nena Martinov Zorane,tako si lepo opisao Zrenjani uvece takav j e tuzan svako vece a i danju nazalost tako je ... November 26, 2011 at 9:30pm · Like Zorica Aleksic setimo se kako je nekada nas grad izgledao; kada se cekao red da udjes u hotel Vojvodinu jer nisi mogao da dodjes do prazne stolice kada je bio korzo ,kada su bile igranke u starom domu omladine gde su svirale Omege, kada smo bili mladji sve je bilo lepo . November 26, 2011 at 11:53pm · Like

44

MOJ EVROPSKI DEO SVETA

45

nova elektonska knjiga. Putopisi po Evropi. Sabrani tekstovi koji su vas zainteresovali na ovom mestu Facebook-a. Od Zrenjanina do Andore la Velje. http://www.scribd.com/doc/74067549/Moj-Evropski-Deo-Sveta-1 — with Iva Mia Guccu.

46

VALTER BENJAMIN U MEĐUGRADSKOM AUTOBUSU ovako počinje roman:

UVOD U ROMAN
47

„VALTER BENJAMIN U MEĐUGRADSKOM AUTOBUSU”

Piše: dr Dinko Deverić, gostujući profesor univerziteta Orade Mare (Rumunia) i Tartu (Estonia) Novi roman Miroslava Vladimira zaklapa projekat romanesknog kvarteta, koji sačinjavaju njegova dosad već objavljena dela „Pad u besanicu”, „Odlazak samoće” i „Ubod temena”, kao i novi tekst, „Valter Benjamin u međugradskom autobusu”, koji ih objedinjuje. Ovaj rukopis, na izvestan načn, sabira bitne teme prethodnih proza ali u znatnoj meri zahvata i nove romanske prostore. Istražujući socio-psihološke i antropološke monade svojih junaka, kao i našeg društvenog, jugoslovenskog, odnosno srpskog prostora, ovaj roman nelinearno prati junake u proteklih 40 godina, analizirajući kako ih istorijska zbivanja, ali i svakodnevan život, oblikuju, uznemiravaju i troše. Ključni datumi novije prošlosti: studentska pobuna 1968., „Jogurt revolucija”, ratovi u bivšoj Jugoslaviji, Nato-bombardovanje, Oktobarski preokret u Srbiji, značajni su međaši ove proze koja simultano prati socijalna zbivanja i njihov odraz na psihu, etiku i estetiku jedne ili više generacija. Roman, međutim, u dobroj meri počiva i na posmatranju, analizi i sintezi arhetipskog, kulturološkog i socijalnog mikrokonteksta svojih brojnih junaka. Sa dosta replika, asocijacija, citata i ironije na prethodna svoja dela, Miroslav Vladimir u romanu „Valter Benjamin u međugradskom autobusu” otvara prostor i za svojevrsnu krimi-fabulu, koja nije samo u funkciji strukturalne prohodnosti već ovoj prozi donosi, u kontekstu epohe, svojevrstan parodijski otklon. Neki od junaka prethodnih Vladimirovih proza u ovom romanu nastavljaju književnu avanturu, dobijajući širi 48

kontekst, kao i produbljeniju socijalnu dimenziju. Dok se lik nemačkog pisca Valtera Benjamina, pretvoren u indirektnog ali i kompleksnog aktera, kao korektivni paradigmatički kulturološki dokument o dvadesetom veku, ali i tragična i ironična humana antiteza istog, još izraženije transformiše u znaĺajan imaginativan zamajac nove prozne arhitektonike. Posebna zanimljivost ovog dela je uvođenje zrenjaninske, bečkerečke, avangardne umetničke scene iz sedamdesetih, na svetlo dana. Mnoštvo likova, od kojih neki neodoljivo podsećaju na slične iz stvarnog kulturnog života, premda nijedan nema bukvalan uzor, uz veoma razvijenu i razgranatu priču koja se dešava u više zemalja Evrope, iako je srce radnje Srbija i Balkan, čine ovaj roman intrigantnim ali i zahtevnim. Jer, isti sadrži u sebi i niz estetičkih, političkih i nadasve socio-istorijskih implikacija. Jedan se roman, „Ubod temena”, Vladimirov prethodni, svesno posmatra kao nezavršena i otvorena umetniĺka forma. On se kritički rasklapa u funkciji novog teksta koji ga nastavlja, uključujući u sebe i više slojeva prozne prošlosti, da bi se u konačnom ishodu obreo kao novi format u izmenjenom političkom i kulturološkom miljeu, koga, sa margine, sve više determiniše populistička, kriminalizovana i estetički i etički razobručena stvarnost. Koja paralelno postoji u vremenu koje teško moće da se legitimiše kao konzistentno. Ipak, ugao pojedinačne tragedije, iluzije i neverice svemu prethodi. I nastavlja se.

49

VEKOVI POZORIŠNOG TRAJANJA

Pozorište, s početka više kao umeće a manje kao umetnost, odnosno kao više jao povremena javna prikazivačka delatnost, u našem se gradu pojavilo još polovinom osamnaestog veka, verovatno na nemačkom jeziku, u obliku putujućih družina. Grad se tad zvao Veliki Bečkerek i brojao je petnaestak hiljada stanovnika. Družine pozori štanaca, koje su imale sedište u Temišvaru, često su bile nazivane i "lakrdijaškim", što ne mora biti diskvalifikujući prefiks, iako verovatno odražava karakter i formu pri redbi koje su ovi histrioni održavali po kafanama i trgovima. Verovatno je sličnih grupa bilo i sa predstavama na mađarskom jeziku. Krajem osamnaestog veka, bez namere da se upuštamo u pseudoistorijske pretpostavke o tačnom datumu, u Velikom Bečkereku se začinje i domicilna pozorišna aktivnost na srpskom jeziku. Podaci, koji se uglavnom podudaraju, pominju ime učitelja Marka Jelisejića kao osni vača ovakvih dramskih aktivnosti, Arkadija Pejića kao prvog histriona sa imenom i prezimenom, dok predstave "Nevini Josif", "Velizar" i "Aleksandar i Natalija" ili "Car Petar Veliki" slove kao prikazanija koje je ta školska družina izvela u svom gradu. Veliki Bečkerek je u to vreme sedište Torontalske županije, postoje osnovne i srednje škole, otvorena je Gradska bolnica i apoteka. Početkom devetnaestog veka dogodio se katastrofalan požar koji je opustošio grad. Putujuće slikarske družine "zografa" na razmeđu vekova postaju stacionarne, a njihova se dela personalizuju. Beležimo imena u rasponu od Nedeljka Popovića Šerbana do Arsenija Teodorovića. Muzika je je još u crkvenim okvirima, književnost u povoju, a grad stasavanjem mlade građanske klase i oporavkom od velikog požara postaje jedan od najznačaj nijih kulturnih centra ovog dela (nekadašnjeg, austrougarskog) Banata. Pozorišni život grada je znatan.Pored pomenute Jelisejićeve školske grupe, gostuje i družina Emanuila Jankovića, mađarska trupa Davida Kilinija, a

50

redovna su gostovanja i nemačkih teatarskih sastava. Pojavljivale su se i srpske pozorišne grupe, koje je na neki način inspirisao i animirao tadašnji pozorišni anfanteribl Joakim Vujić, između pisanja, režiranja i sporenja sa svakojakim vlastima. 1839. podignuta je prva pozorišna zgrada u našem gradu. Za izvođenje predsta va i drugih priredbi zapravo je adaptiran Državni magazin žitarica. Zgrada je bila u vlasništvu grada a gradski Magistrat je u prvo vreme besplatno ustupao zgradu, sa zagrevanjem i osvetljenjem, pozorišnim družinama. Nastupale su u prvo vreme mađarske i nemačke trupe, a kasnije i diletantske grupe iz Kikinde, Pančeva, Vršca. Zanimljivo je da je u Velikom Bečkereku na nemačkom jeziku izvođena i predstava "Smrt cara Uroša". U lokalnom listu ''Grossbetschkereker Wochenbllat'' pojavljivale su se redovno i recenzije ovih gostovanja. Kulturni život u ovom delu Banata se evidentno sredinom veka ubrzava. 1851. izašao je prvi broj ''Grossbetschkereker Wochenbllata'' štampan u Plajcovoj štampariji. Prota Danilo Stajić već od 1838. sa rađuje u peštanskim ''Serbskim novinama'', Konstantin Danil slika ikonostase i por trete, u njegovom ateljeu uči slikarstvo i Đura Jakšić. U književnom svetu još traje "veliki post". Aktivan je jedino Evstatije Mihajlović Eta, čuveniji kao prvobitni protivnik Vukove jezičke reforme a manje zapažen po religiozno-romantičarskim delima. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 13, 2011 Dragan Knezevic and Lidija Đogo like this.

51

pisanje zaborava

VEKOVI POZORIŠNOG TRAJANJA (2)

1845. u Bečkereku je rođen glumac Toša Jovanović, po kome današnje pozorište nosi ime. On se, sasvim neumetnički, u ranoj mladosti posvetio učenju berberskog zanata, a zatim i ipak, 1865. stupio u pozorišnu družinu A. Mandrovića i time zapo čeo pozorišnu karijeru. Potom je igrao u putujućim pozorištima Joce Popovića-Bečkererčanina i Paje Stepića, dok je za člana Narodnog pozorišta u Beogradu prim ljen u oktobru 1869. Od 1873. do 1878. član je Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, da bi se potom vratio u Beograd gde je glumio do smrti (1893). Istakao se kao tumač dramskih i lirskih uloga. Zahvaljujući lepoj i impozantnoj pojavi, ali i sugestivnom glumačkom izrazu, zas novanom na inspiracijama iz svakodnevnih životnih okolnosti i pojava ali i veoma izraženoj glumačkoj intuiciji, vrlo brzo je stekao ugled među krtičarima i popular nost u publici. Istakao se u domaćem romantičarskom repertoaru (u delima J.Subo tića, Đ. Jakšića. L. Kostića i dr.) ali kao i tumač karakternih uloga klasične ruske lite rature (npr. Hljestakov u "Revizoru" N.V. Gogolja). Bio je i izvrstan tumač Šekspiro vih likova: Romea, Otela, Lira, Magbeta, Šajloka i dr. Nešto pre njega, 1935. u Velikom Bečkereku rodio se i dramski pisac, komediog raf osrednje, lokalne vrednosti, Jovan Ristić Bečkerečanin, svojevremeno poznat po svojim delima "Bontonirani ćifta", i "Dve varalice". Pored brojnih proznih radova, koji su sasvim zaboravljeni, ove, u osnovi, ''posrbe'' poznatih klasičnih komedija ipak su imale znatan odjeka u tadašnjem gledalištu, jer je pristupačnim jezikom prilao klasične komediografske teme poznatih pisaca. 1884. urađena je prva veća i ozbilj 52

nija adaptacija pozorišne dvorane. U dugom vremenskom razdoblju, do kraja Dru gog svetskog rata, pored dosta gostovanja, beleži se intenzivna dramska aktivnost diletanata (na primer, Velikobečkerečke diletantske omladine, pozorišne sekcije Sokolskog društva, kao i Amaterskog pozorišta ''Matice'', koje je u periodu između dva rata izvelo oko 500 predstava). Pored pozorišne zgrade, predstave su najčešće izvođene u sali bivšeg hotela "Kruna", Sokolskom domu ali i raznim varoškim gostionicama. Zanimljivo je istaći da su u predstavama "Matice" gostovali tada istaknuti dramski umetnici kao Žanka Sto kić, Desa Dugalić, Boža Nikolić. Od velikobečkerečkih pozorišnih radnika valja pomenuti profesora Miloša Stanojevića, novinara Antonija Škrbića, karikaturistu Šacu Pavlovića. Iz redova domaćih diletanata, snagom talenta i radom izdvojio se Lazar Bogdanović koji je kasnije postao profesionalni glumac i reditelj. Iz tog raz doblja u pozorišnom životu grada valja zapamtiti da su pored Srpskog Narodnog pozorišta iz Novog Sada, u Bečkereku, odnosno Petrovgradu, redovno gostovali Subotička i Beogradska opera i opereta, Drama beogradskog pozorišta i Zagrebačka drama. 1931. godine izvedena je i unutrašnja adaptacija drevne pozorošine zgrade u čije su temelje, po legendama ali možda i stvarno, ugrađene i opeke iz razrušene bečkerečke tvrđave Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 14, 2011 Ljudmila Šajtinac, Lidija Đogo, Jelena Šujica Žigić and 2 others like this.

53

VEKOVI POZORIŠNOG TRAJANJA (3)

Po okončanju Drugog svetskog rata, 15. oktobra 1944. održana je prva pozorišna predstava. Bila je to Nušićeva komedija "Analfabeta", u režiji Milana Cvejanova - Bube. Da pomenemo i prve aktere: Smilja Matić, Vojin Milenov, Đura Turinski Ivan ka Arsić i Zlatibor Kostić. Kuriozitet ovog izvođenja je da je predstava počela u 16 časova jer je još na snazi bio Policijski čas. Ovu i naredne predstave or ganizovao je Pozorišni odsek pri Narodnooslobodilačkom odboru u Petrovgradu. Kasnije režije uglavnom potpisuje Siniša Ravasi. Glumci su amateri. Igraju se Sterija, Nušić, Go golj, Bora Stanković. Glume Ljubica Ravasi, Sava Lazarov, Stojan Zamurović, Stojan Notaroš, Sava i Zorka Lazarov, Stevan Tatić i drugi. Režijom se bave Milan Cve janov, Lazar Bogdanović, Đura Turinski, Jelena Trumić... Taj amaterski i podvižnički period traje sve do avgusta 1946. PERIOD POZORIŠTA "TOŠA JOVANOVIĆ"

54

9. avgusta 1946. doneta je odluka da se osnuje Narodno pozorište "Toša Jova nović", dok je svečano otvaranje upriličeno 15. septembra 1946. premijerom drame Đure Jakšića "Stanoje Glavaš", u režiji Lazara Bogdanovića, sa Đurom Turinskim u naslovnoj ulozi. Za prvog upravnika postavljena je Anđa Jankov. Međutim, tek se 1948. može označiti kao godina pravog profersionalnog rada jer se tada znatniji deo glumaca i tehničkog osoblja zapošljava. Upravnik postaje reditelj i glumac Lazar Bogdanović a u ansambl ulazi i Aca Šajber koji će postati legenda ovog pozorišta. Posle Bogdanovića za upravnika dolazi učitelj Đorđe Damjanov, čovek čije ime dosta znači u istoriji ovog pozorišta kao vrsnog organizatora i čoveka koji je umeo da pre pozna prave glumačke talente. Kao prvi pro fesionalni scenograf zapošljava se Josip Vinarić. U repertoaru pretežu domaći i rusko-sovjetski komadi. Sledećih sezona znatnije se menja i ansambl, koji dopunjuju, prvo Sava Damjanović, Stevan Mari oncu, Marija Lucić, Stevan Minja, Mirjana Pavlović. Kasnije se zapošljavaju i prvi glumci sa akademskim obrazovanjem: Nada Marković i Vera Jokić, dok je prvi profe sionalni reditelj Petar Križanec. U sezoni 1953/54. veliki broj izuzetnih glumaca, Mili ca Radaković, Petar Vrtipraški, Mihajlo Milićević, Fahro Konjhodžić, Janićije Mitrić, kao i reditelji Petar Govedarović, Milan Tutorov, Bora Hanauska i drugi naglo i efek tno uvećavaju kvalitet i rejting pozorišta "Toša Jovanović". Svoje diplomske pred stave u ovom pozorištu rade Josip Lešić i Vasilije Popović, kasnije mnogo poznatiji kao književnik sa umetničkim imenom - Pavle Ugrinov. Sa radom počinje i scena na mađarskom jeziku na kojoj režira Juhas Ferenc, a igraju Boroš Ištvan i Mirjana, Ilonka Novotni, Juhas Žuža i Babinski Ištvan.. Međutim, mađarska drama pri ovom pozorištu je je ubrzo iznova amaterizovana, uklopila se u pozorište "Madač" koje do današnjih dana postiže lepe rezultate. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 15, 2011 Dragan Knezevic and Nataša Kljukević Ex Kozlovački like this.

55

VEKOVI POZORIŠNOG TRAJANJA (4)

U narednom periodu upravnik postaje Đorđe Brković, da bi ga ubrzo zamenio Dušan Ćuk koji će ovim pozorištem rukovoditi sve do 1964. U ansambl dolaze Boža Pavi čević Longa, Jovan Antić, Fedor Tapavički, a nešto kasnije i Filomena Dogan, Lidija Bulajić i Anita Naradžić. Plasmanom na 'Prve jugoslovenske pozorišne igre "Sterijino pozorje", sa komedijom ''Kir Janja'' u režiji Bore Hanauske ovo pozorište postiže veliki uspeh. Valja pomenuti i aktere ovog postignuća: Mihajlo Milićević, Milica Rada ković, Lidija Bulajić. Miša Daraković, Stevan Marioncu i Petar Vrtripraški. U među vremenu, repertoar postaje složeniji i zahtevniji jer su i zahtevi publike porasli. Od predstava koje su naišle na dobar prijem kod publike pominjanja su vredne ''Put oko sveta'', u režiji Josipa Lešića, zatim ''Večiti mladoženja'' u postavci Milana Bari ća a naročito ''Koštana'' u režiji Voje Nanovića, scenografiji Miomira Dinića, kosti mima Dese Glišić i gostovanjem Milivoja Živanovića. 1957. godine je izvršena ozbiljna i stručna adaptacija zgrade pozorišta. Radov ima je rukovodio arh. Đorđe Tabaković a slikarske radove izvodio slikar i scenograf Vlada Marenić. Iz ovog vremena datira i jedna od 56

najuspelijih predstava u istoriji pozorišta "Toša Jovanović", ''Doživljaji Nikoletine Bursaća'', po Branku Ćopiću. Predstavu je režirao Milan Barić a uloga Nikoletine je definitivno lansirala Savu Damjanovića kao budsućeg velikana ovog pozorišta i jednog od najznačajnih gluma ca srpskog glumišta. U pozorište dolaze Ljiljana i Vlada Rebezov, Boris Kovač i Miki Mirković, što još utvrđuje inače visok kvalitet umetničkog ansambla. Nižu se gos tovanja, nagrade, turneje. Polako se i glumački ansambl menja. Nažalost, još više osipa. Ipak, u sezoni 1962/63. dolazi još jedan veliki uspeh. Drugi poziv na "Steri jino pozorje". Ovog puta sa dramom Arsena Diklića ''Na zelenoj reci čun'', u režiji Duška Rodića i scenografiji Vlade Rebezova. Nosilac glavne uloge, Boris Kovač dobio je Sterijinu nagradu. U predstavi si igrali i Sava Damjanović, Mihailo Milićević, Lidija Bulajić, Dušan Petrović, Stevan Mišić, Stojan Notaroš, Milutin Mirković, Stevan Mari oncu i Milutin Karišik. 1964. godine za upravnika pozorišta dolazi dramski pisac i reditelj Milan Tutorov a pozorište se orijentiše skoro isključivo na domaće pisce. Zapažene režije ima Jovan Putnik, ''Pokondirena tikva'' i ''Pljus, koji svojim inovantnim potezima i pomalo rizičnim stilizajama uspeva da ustalasa zrenjaninsku publiku, što će još efektnije i radikalnije činiti u vreme svog upravnikovanja ovim pozorištem. Kao stalni reditelj u pozorištu radi Slobodanka Aleksić, koja je diplomirala u klasi Huga Klajna. Pamti se njena postavka drame ''Novi anđeo'', Milana Tutorova u kojoj su uspešno nastupali Branko Milićević, Bogdanka Vakanjac i Ljiljana Rebezov. To razdoblje pozorišne isto rije pamti se po mnoštvu održanih predstava, kao i glumcima Savi Damjanoviću, Vasji Stankoviću, Filomeni Dogan, Ljiljani Rebezov, Aci Šajberu, Maši Topiću... Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 16, 2011 Spomenka Vojvodic, Zorica Aleksic, Dragan Knezevic and 2 others like this.

57

VEKOVI POZORIŠNOG TRAJANJA 5

1968. godine započinje jedna kratkotrajna, burna, po mnogo čemu ekstatična, avangardna, sa mnogih strana osporavana, ali i veoma zanimljiva i značajna epizo da preuranjene "bitefovštine", u kojoj je glavni akter, zamajac, inspirator, pomalo i mistifikator i svakako i žrtva bio reditelj Jovan Putnik. U tom pozorišno-artističkom periodu, kome je skoro jedina mana bila to što je deceniju preuranio, naročito ako se uzmu u obzir izvestan zrenjaninski ne samo pozrišni tradicionalizam, kao i ukupan socrealistički ambijent koji se naslonio na predratnu malograđanštinu, protiv koje su upravo pisani znameniti ''Pamfleti'', koji su imali sreću/nesreću da se ne pojave na pozornici te je njihova ''subverzivnost trajala u senci, dešavala su se sva kojaka teatarska, parateatarska i medijska čuda koja je veoma precizno dijagnosti cirao Stanko Ž. Šajtinac u svom tekstu nazvanom "Sumnjivo lice/ Zrenjaninski pozorišni eksperiment". U ovom sumiranju prošlosti zrenjaninskog Pozorišta izdvojićemo samo nekoliko karakteristika "putnikovskog eksperimenta" koji u ukupnoj pozorišnoj zbilji grada, a naročito u njenoj magičnoj scenskoj fikciji predstavlja nezaobilaznu prevodnicu. Pre svega, Jovan Putnik je za nepune dve godine uspeo da, zajedno sa onim delom ansambla koji je shvatio ili makar naslutio novu pozorišnu misao, i naročito sa odvažnom i histrionski ingenioznom grupom entuzijasta iz nekadašnjeg Doma omla dine,

58

predvođenih Miodragom Martinovim Dživom, rediteljem i piscem, tragično talentovanog i sudbinski predistiniranog na bljesak i brzi životni krah, oformio novi pozorišni duh, s onu stranu akademizma, tvrdokornih teatarskih konvencija i pravila. Pokušavao je, često i uspevao, da stvori pozorište koje napušta suvu tekstualnost, ukida granice između scene i gledališta, kombinuje gest, igru, balet, ekspresiju i impresiju, daje muzici, pokretu i svetlu ravnopravnije mesto, glumce izvlači iz klasi čnog dramskog izraza, jednom reči Jovan Batica Putnik je izvršio umetničku revo luciju unutar pozorišta "Toša Jovanović". Koje, kao i zrenjaninski establišment nisu bili spremna za to. Od rezultata te neukrotive energije ostale su zapažene i uzbu dljive predstave ''Vetrovi koračaju'', ''Cveće i smrt starog Luke'' kao i ''Centrifugalni igrač'', skoro preminulog književnika Todora Manojlovića. Neka ostane pomenuto da su Putniku u ispisivanju nove umetničke prakse, u nepune dve godine burnog pozorišnog života u Zrenjaninu, pomagali Ivan Lerik, Nikola Medvedev, slikar Zdravko Mandić, jezikoslovac Aleksandar Ječmenica, glumica i balerina Višnja Kauzlarić Mandić i supruga mu, glumica Brižit Terzijef. Krajem sezone 1970. iznenada ali ne i neočekivano, jer su pozorišni anhronizam, malograđanska inercija i politički pragmatizam nadvladali, teatarska ''kontra revolucija'' kupuju Putniku upravničku voznu kartu u jednom pravcu. Ali, pozorište nastavlja da živi. Drugačije, neki kažu i bolje. Zapravo, kad sagledam čitav "slučaj", iz dva ugla, prvo kao jedan od sporednih aktera tog pozorišnog trenutka - napisao sam par pozitivnih prikaza o predstavama "Putnikove ere", a potom iz pozicije nak nadne pameti, koja ne mora uvek da bude pogrešna, ostaje mi da zaključim da 1968. godine, u tadašnjem Zrenjaninu, koji ima samo jedno pozorište, i to "Narod no", i publiku klasično ali dobro odgojenu za svoje vreme, nije se ni mogao očekivati drugačiji završetak ovakvog eksperimenta. Jer, upitajmo se, da li bi u istom periodu i jedan Beograd mogao da opstane samo na Ateljeu 212 ili Bitefu. Bez Jugosloven skog dramskog, Narodnog ili Pozorišta na Terazijama. Odgovor kao da čujem! Ma kar i kroz zube izrečen! Teško. Ipak, vreme burnih teatarskih dana i noći Batice Putnika jeste periklovski period zrenjaninskog pozorišta. Bilo je '' kao u sred Pariza...'' Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 17, 2011 Dragan Knezevic, Aleksa Pusic and Mileva Šijaković like this.

59

PISANJE ZABORAVA

''VEKOVI POZORIŠNOG TRAJANJA'' 6

Posle ove burne i nažalost kratke epizode ''Putnikovog eksperimenta'', u povesti ovdašnjeg pozorišnog života, epizode za koju bi bilo dobro da ostane uznemirujući presedan i latentna energija promene, nastupa skoro desetogodišnji period sigur nog kvaliteta, proverenog repertoara, solidnih reditelja, stamenih glumačkih ostva renja, dobrog odziva publike, ali i povremene letargije. Pozorišno vreme koje zado voljava ali ne uzbuđuje. Ovo je period upravnikovanja sjajnog glumca Save Damja novića, uz kasniju asistenciju profesora Luke Hajdukovića, kao umetničkog direk tora. Neočekivano, i njihova "klasična" epoha završava se jednom avangardnim i uz nemirujućom predstavom. Ali, o njoj kad stigne na red. U narečenoj dekadi, u pozo rištu "Toša Jovanović" bilo je velikih predstava, dobrih 60

glumaca, renomiranih reditelja. Prvo da nabrojimo nekoliko ključnih repertoarskih vrhunaca: možda valja zapo četi od Mihizovog ’’Banović Strahinje’’, u režiji Jovana Konjovića, sa scenom Borisa Maksimovića i kostimima Dese Glišić. Od režija Jovana Putnika, koji se iapk vraća na mesto svog ''prevratnog pokušaja'', izdvojili bi, opet, realizaciju Mihizovog teksta, ovog puta ''Komandant Sajler'', kao i Sterijine tragedije ''Smrt Stefana Dečanskog''. Reditelj Dragan Jović potpisuje majstorsku režiju komada Zorana Petrovića ''Pa izvolte u Sakule'', sa brilijantnim Savom Damjanovićem, efektnim Stoja nom Notarošem i živopisnim Lazarom Brusinom u glavnim rolama. Ova saga iz vojvođanskog života igrana je sa ogromnim uspehom, kroz par generacija publike, više od dece nije. Aleksandra Ognjanović ostvaruje mnoštvo kvalitenih predstava, uglavnom bazi ranih na klasičnom repertoaru, ruskom i skandinavskom. Želimir Orešković takođe uspešno radi u ovoj deceniji. To važi i za Boru Glirorovića. Nebojša Komadina na scenu postavlja komediju Aleksandra Popovića ''Krmeći kas''. Još mladi Ljubiša Ris tić na zrenjaninsku scenu uspešno prenosi svoju hit predstavu iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Fejdoovu ''Bubu u uhu''. Koja se osim po urnebesnom tempu i smehu, i po trajanju, pamti i po stalnim gostovanjima istaknutih protagonista. 1978. Stevo Žigon pos tavlja svog proslavljenog ''Revizora'', N.V Gogolja. U do perfekcije funkc ionalnoj scenografiji Vlade Rebezova, i glumačkim bravurama Milenka Pavlova, Novaka Bilbije, Stojana Stoiljkovića, i nadahnutom glumom Mirja ne Vukojević, Budimira Pešića, Gordane Vinokić, Mihajla Fora, ''Revizora'' će godina ma pratiti oduševljena publika, te mnoštvo gostovanja i nag rada. Stevo Žigon, nešto kasnije nastavlja niz svojih upečatljivih i neobičnih režija u ovom pozorištu predstavama ''Ožalošćena porodica'' i ''Rodo ljupci''. I onda, pred kraj osme decenije dvadesetog veka, Ljubiša Ristić, sa provokativnim tekstom Dušana Jovanovića ''Žrtve mode bum, bum'' izaziva, ne samo pozorišni zrenjaninski šok, već i više od toga. Jugo slovensku senzaciju! Od aktera ove uznemirujeće pred stave spominjem glumca Novaka Bilbiju i scenografa Miodraga Tabačkog, koji je svojom idejom spajanja scene i gledališta bio i značajan subjekt čitavog ovog kon ceptualnog-teatarskog potresa. U navedenim predstavama pomenuli smo i skoro sve najistaknutije glumce ovog perioda. Ostaje samo da akcentujemo i Nikolu Jurina, odnosno Selimira Tošića. Zanimljivo je da je završetak ove etape u hodu kroz teatarsko vreme "Toše Jovanovića" obeležio isti onaj reditelj koji će i četiri godine kasnije završiti razdoblje normalne smene upravnika i njihovo rutinsko završavanja mandata. Učinio je to Bo da Marković sa Brehtovim tekstom'' Strah i beda Trećeg Rajha'', jednim multime dijalnim projektom skoro vizionarskih domašaja, predstavom na ivici remekdela i velikog promašaja. U tako kontraverznoj prezentaciji Brehta, dobro su igrali Novak Bilbija, Svetlana Vujičić, Filomena Dogan i Stojan Stojiljković. Naredno razdoblje, čini se poslednje do današnjih dana koje će trajati normalan upravnički mandat predstavlja kombinaciju klasičnog repertoara i avangardnih i nes vakidašnjih rediteljskih koncepata. Pored prosečnog ''Hvalisavog vojnika'', koga je dino izdvaja rola Novaka Bilbije, što važi i za ''Razvojni put Bore Šnajdera'', u kome opet blista Bilbija, zapažena je predstava ''Samoubica'' Nikolaja Erdmana koju je režirao Dimitar Stankoski, dok Ivana Vujić potpisuje jednu vrlo radikalno pročitanu 61

''Gospođu ministarku'', na čijem su tragu i postavke današnjih ''Ministarki''. Autoru ove knjige, tada se nije naročito dopala Vujićkina inscenacija. Bilo, pa ostalo zabeleženo! Tek kasnije je svatio semantičku i mentalitetsku radikalnost ovog projekta. Završetak mandata, tadašnjeg upravnika Nikole Medvedeva ostao je zapažen po dve nesvakidašnje predstave, obe u režiji konroverznog Bode Markovića. Prvo je bila predstava Džona Osborna ''Osvrni se u gnevu'', prepuna praskajuće energije i dubinske psihoanalitike, kao i ingeniozne scenog rafije Miodraga Tabačkog. A sledio je ''Kralj'', poz natog francuskog karikaturiste i satiričara Žorža Volinskog, koji se na ročito pamti po "neispunjenim očekivanjima" građanstva da će na sceni videti do ta da neviđenu količinu erotike i verbalne skaradnosti, što se nije dogodilo, iako je tekstualni predložak nudio i takve mogućnosti. Šta je odlučilo da skandal ne eksplodira na pozorišnoj sceni, samocenzura pozorišta ili omča (političkih) cenzora iz senke, možda neko i zna!? Što više nije ni važno. Dragan Knezevic, Jovan Caran and Ivana Kukolj Solarov like this. PISANJE ZABORAVA

''VEKOVI POZORIŠNOG TRAJANJA'' 7

Iza tog ekskluzivnog period počinje neko nestabilno pozorišno vreme primereno nedoslednom društvenom ubrzanje koje vodi i život i teatar veoma često u suprot nom smeru od očekivanog. Ta se hirovitost najvidnije ogledala u hiperbrzom izme njivanju upravnika i direktora, i rapidnom smanjivanju broja izvedenih premijera. Čini se da su ostali scenski akteri, pa i same predstave, pali i drugi plan: samo je upravnička devastacija bila stalna. Nešto me to suviše podseća i na društveno-po litičku zbilju toga vremena. U njoj se samo jedan lik, S.M. predugo nije menjao. Ko zna kako bi nam bilo da je u političkoj zbilji bilo sličnije stanju onom u zrenjanins kom teatru. Sa brzom smenom rukovodilaca! Ipak, tih godina je konačno završena i dugo očekivana izgradnja i adaptacija

62

ruinirane zgrade Pozorišta, kao i rekons trukcija i restauracija barokne dvorane, zapravo onog prvotnog žitnog magazina. Dogodilo se to u 1986. godini, za vreme upravnikovanja Radojice Tomaševića, u čemu su nisu zanemarive i zasluge mnogih prethodnika. Ne znam se samo čije su pak greške ugrađene u u to umivanje pozorišnr zgrade. Igrane su i predstave ''Putujuće pozorište Šopalović'', Ljubomira Simovića, sa veoma impresivnom glumom Selimira Tošića, zatim ''Predstava Hamlet u selu Mrduša Donja'', Iva Brešana, u režiji Dmitra Stankoskog, sa opet razigranim Selimir om Tošićem. Priča ovog upravnikovanja završila se pomalo nezgrapno, posle preds tave ''Samo vi ‘ajte, a mi ćemo graktat i arlaukat'', Miodraga Karadžića, koju je režirao Blagota Eraković, satiri u kojoj su izvrsno glumili Sava Damjanović, Miloje Ivano vić i Svetlana Utješanović, došlo je do interne scene sa pucanjem i divljanjem, koja je ''oduvala'' i samog upravnika Tomaševića. Koji je, ruku na srce, bio strano telo u pozorišnoj kući. 1986. Tomaševića, brzopotezno zamenjuje Dragan Ćuk, koji će se u narednoj deceniji još par puta i sam naći u ulozi onog koji zamenjuje ili koga menjaju. U njego vom prvom upravničkom fragmentu priprema se melodrama A. Arbuzova ''Tanja'',zatim zanimljiv paket aranžman po tekstovima Branislava Nušića ''Karijera'', kao i neslavan povratak na scenu predstave Jovana Ristića Bečkerečanina ''Bonto nirani ćifta''. Već naredne godine, Ćuka zamenjuje Slavko Golić koji u dve sezone pokušava da sprovede svoj teatarski koncept. Tih godina reditelj Sulejman Kupu sović postavlja na scenu redizanjirani Anujev tekst nazvavši ga ''Ženski rock and folk band'', Dragan Jović režira ''Garavi sokak'' po Miroslavu Antiću, kao i ''Banatikon'' Radivoja Šajtinca. Stevo Žigon, u sarad nji sa Viorelom Florom kao scenografom, i Božanom Jovanović kao kostimografom, predstavlja svoju verziju ''Izbiračice'', dok Želimir Orešković režira Goldonijevu ''Kafeteriju'', uz pomoć scenografa Borisa Maksimovića, u kojoj uspešno igraju Budimir Pešić, Mihailo Foro i Milan Kočalović. Dorićeva verzija ''Velikog Maka'' Eriha Koša, ambiciozno rađena, sa metaforičkim čitanjem bliske prošlosti, benigno politizuje zrenjaninsku kulturnu javnost. Igra se još jedan tekst Radivoja Šajtinca, u predstavi ''Dositej, srpski Odisej'' gostuju prvaci SNP Stevan Šalajić i Velimir Životić a Miša Martinov predstavlja ''Disidentsku trilo giju'' Vaclava Havela. Na kraju, stiče se utisak, da je Golićev pozorišni period, po odigranom repertoaru sudeći, protekao znatno bolje nego što se to moglo u javnosti zaključiti po unutrašnjem teatarskom životu. Ali, zbog tog uzburkanog unutrašnjeg plana, komešanja i otpora u kolektivu, u se zoni 1990/91. upravnik je opet Dragan Ćuk. Sulejman Kupusović postavlja Domanovićevog ''Vođu'' i Brehtovu ''Majku hrabrost'', u prevodu Todora Mano lo vića. Dušan Torbica radi još jednog Brehta (''Mera'') ali se može konstatovati da repertoar polako klizi u melodramu, vodvilj i niskobudžetske predstave. U četvor ogodišnjem mandatu Franje Pozojevića smenjuju se ambiciozne postavke i rutinsko popunjavanje repertoara. U prvu grupu svakako spadaju ''Ivanov'', A.P. Čehova u režiji Steve Žigona, sa Milanom Kočalovićem, Marijanom Vićentijević, Selimirom Tošićem i Mirjanom Vukojević u glavnim rolama, rimejk ''Sakula'' Zorana Petrovića, u kome glume Novak Bilbija, Gordana Vinokić, Mihailo Foro i Ružica Cvijetić, u režiji Dragana Jovića koja je znatno jetkija od one prvobitne lirsko-komične verzije. Drugi plan repertoara odslikava ''Dama iz 63

Maksima'' Žorža Fejdoa. Kada je ansambl u pita nju, to je vreme glumačkog formatiranja Jovana Toračkog, jasnije nagovešteno u Torbicinoj režiji Mrožekovih ''Emigrana. Upešno igraju i Prvoslav Zakovski i Svetlana Utješanović. Par neobičnih režija potpisuju i Ivan Klemenc i Voja Soldatović. Steva Žigon, nastavljajući svoj decenijski pozorišni serijal na sceni pozorišta "Toša Jova nović" postavlja Nušićevu ''Gospođu Ministarku'', u kojoj, u maniru modernizovane Ljubinke Bobić, briljira Ružica Cvijetić. Veoma uspešno joj asistiraju Jovan Torački, Miloje Ivanović, Milan Kočalović. Inače, Žigon, uz prepoznatljivo karikiranje, stvara vrlo apartnu i konzistentnu ''Ministarku'', čiji je konceptualni promoter, na sceni istog ovog pozorišta već bila Ivana Vujić, a danas je u Srbiji promoviše recimo Jagoš Marković. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 19, 2011 Dragan Knezevic likes this.

pisanje zaborava

VEKOVI POZORIŠNOG TRAJANJA 8

Upravnici se smenjuju a predstave se ipak prave i izvode. U vreme Dragana Rajačića, Branko Popović je režirao ''Dragu Jelenu Sergejevnu'' Ljudmile Razu mavskaje i ''Spasene'' Edvarda Bonda. dok je Miroslav Benka postavio na scenu ''M-17'' Mirka Stojkovića, sa Novakom Bilbijom i Gordanom Đurđević. Kostime potpisije afirmisani Boris Čakširan. 22. janura 1998. Ljubosav Majera postavlja na zrenja ninsku scenu Sofoklovu ''Antigonu'', koja će narednih godina, i kad se umanji ili čak nestane njena dnevna britka politička aluzivnost, predstavljati uporišnu tačku ovog 64

pozorišta, biće nagrađivani, snimani, festivalski i eksportni proizvod i reper ove scene na raskršću vekova .A njen će refleks trajati i u novom milenijumu. Pored fas cinantog Jovana Toračkog igrali su i Marijana Vićentijević, Gordana Vinokić, Edita Tot, Budimir Pešić. Superiorna i intelektualna, uz znakove političke angažovanosti, režija Ljubosava Majere došla je u ovoj predstavi do pravog izražaja. Vanvremena mudrost ovog antičkog pisca, u Majerinoj je postavci, istovremeno delovala drevno i univerzalno, što će reći i moderno. Poseban utisak, po funkcionalnosti ali u ravni iko nografskog konteksta, ostavila je i njegova, autorska, scenografija. U naredne dve godine Dragan Rajačić odnosno Jovica Jašin, sezonama ispu njenim više dnevnom i pozorišnom politikom odnosno uticajem društva na teatar ska zbivanja, a naročito bombardovanjem od strane NATO-a, realizovali su repetoar primeren oskudnim vremenima, načetom ansamblu i nesta bilnoj društvenoj situa ciji. Od predstava vredi izdvojiti Benkinu adaptaciju Koste Trifkovića ''Sve je dobro što se dobro svrši'' sa Jugoslavom Krajinovim, Jovanom Toračkim, Natašom Ilin i Mirkom Pantelićem, kao veoma uspešnim protagonistima, zatim mladalačko, polet no i glumački violentno izvođenje teksta Aleksandra Popovića ''Ljubinko i Desanka'', koje režira i glumi u njemu Saša Latinović, dok Sanja Ristić i Vladimir Aleksić nago veštavaju brilijantni talenat. Provereni reditelj Radoslav Dorić uspešno postavlja Moli jerove ''Skapenove spletke'', u kojima je Jugoslav Krajnov opet najuspešniji, dok Zvonko Gojković ima veoma efektnu epizodu. U ovom pozorištu režiraju i Voja Solda tović, Filip Markovinović i Nemanja Petronje. U 2001. godini direktor pozorišta postaje Goran Ibrajter koji sre dinom 2004. do bija i laskavo priznanje kao dobitnik nagrade "Nikola Peca Petrović" za najuspeš nijeg pozorišnog upravnika u Vojvodini u sezonama 2002-2004. I zaista, ovaj period u istoriji narodnog pozorišta "Toša Jovanović", posle dužeg vremena obeležen je dobrim predstavama i brojnim umetničkim priznanjima. Od predstava valja izdvojiti Nušićevog ''Narodnog poslanika'', u režiji Dušana Petrovića, ''Crnu rupu'' Gorana Stefanovskog koju je režirao Vladimir Lazić, sa iponovo mpresivnim Jovanom Toračkim, zatim ''Život i priključenije vojnika Ivana Čonkina'' u postavci Lj. Majere, kao i ''Šumu'' A.N. Ostrovskog koju je zanimljivo predstavio Radoslav Milenković. Za ove i još nekolike predstava, Jovan Torački, koji je nedvosmisleno najveće glumačko ime današnjeg zrenjaninskog pozorišta, te Jugoslav Krajnov, Sanja Ristić, Lidija Steva nović dobili su brojne nagrade na domaćim teatarskim smotrama i festivalima. I pre nego što završimo ovu sažetu hroniku pozorišnog života u Zrenjaninu, na dramskoj sceni, smatram da bez nabrajanja najupornijih i najkompetentnijih recen zenata stvaralačkih postignuća, u rasponu od 1950. pa do danas, ne bi smo valjano zaokružili ovaj tekst. Zato, jedan, pomalo subjektivan izbor iz velikog broja kritičara i hroničara glasi: Radoslav Vesnić, Todor Manojlović, Ivan Lerik, Dušan Ćuk, Dra goljub Novakov, Jovan Maksimović, Nikola Medevdev, Bogdan Gušić, Zoran Slavić, Nićifor Todorović, Luka Hajduković, Milan Livada, Zoran Jovanov, Radivoj Šajtinac, Branka Jajić i konačno Ljilja Bailović, koja je možda i najduže u kontinuitetu pratila premijere na sceni pozorišta "Toša Jovanović". 65

Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 21, 2011 Vladimir Agić Aga likes this.

pisanje zaborava

ZRENJANIN ZA POČETNIKE
godina 2004.

66

KULTUROM UZVODNO dnevničke beleške o gradskim događajima i pojmovima Ovaj tekst je deo mog javnog (objavljivanog) dnevnika društvenog života grada, obojen ličnim ukusom, raspoloženjem, iluzijama i zanosima. Beleži vreme potkraj osamdesetih do sredine devedesetih. Za savremenike događaja, štivo za podse ćanje, za naknadno pristigle - mesto da se obaveste, konačno, za mlađe i od prvih datuma koji se pominju, prilika da se začude! Da zavire u vreme, ukuse, zanose i zablude svojih roditelja. A, videćete, ima toga za sve pomenute grupe Zrenjaninaca. Dovoljno zaboravljenog, novog i nepoznatog, ponekad i komičnog. Započinjemo nečim čega nema u ovom izboru tekstova. U starom Domu omladi ne, na obali Begeja koji sad to nije, pored Gradskog parnog kupatila, koje je davno srušeno, postojao je prostor za neverovatne kreativne i duhovne slobode, poluz vanično nazvan "Jorgan sala (heroja)". Samo desetak metara udaljeno od kance larija u kojima su sedeli ljudi zaduženi za pravilan komunističko-socijalistički odgoj lokalne mladeži. Bilo je to mesto za muzičke, pesničke, likovne a prevashodno dram ske eksperimente. Za nekonvencionalno, jeretičko, mla¬dalačko i avangardno mišljenje i bavljenje "umetnostima". Od umetnosti slobodnog življenja u provinciji, do vrhunskih vežbi za pravu, buduću karijeru. Nažalost i za živote pre kraja završe ne. Vrhunski projekat tog Doma bila je autorska predstava ''Romeo u Đulijeti'' Midraga Martinova Dživa, reditelja neslućenih mogućnosti i prekratkog, limitiranog životnog veka. Uz njega je stasavao i Milan Vukotić, genijalni svaštar umetnički, inače budući diplomirani scenograf, pozorišni maštar koji nam je nestao negde u sopstvenom vremenu. U Klubu mladih pisaca okupljali su se Vujica Rešin Tucić, Jovica Aćin, Miodrag Milenković Šum, Voja Despotov, Milutin Ž. Pavlov, Spiridon Mitić, Radivoj Šajtinac. Pisac ovog rukopisa bio je tada samo "pripravnik" kod spomenutih. Muzikom i muzičarima se bavio pevač, recitator i zavodnik Vlada Grubanov. Svu tu subverzivnu ekipu na okupu je držao, brinuo o njima, iako im se ponekad činilo drugačije, i odlazio u komitete na ideološke packe upravnik te ustanove Bora Halasev. I da se ne zaboravi, u bašti koja se naslanjala na Gradsko parno kupatilo, koje je M.M. Šum ovekovečio u prozama ''Priče kupatila'', najbolji roštilj u gradu pekao je Đura Gaborov. Svirali su orkestri ''Omege'', ''Tihuana'', ''Kombo'', ''Tetka Ana''... Početkom osamdesetih počinje da radi letnji Amfiteatar, koji se nalazio u sadašnjem dvorištu Narodnog muzeja. Tamo su Zrenjaninci, a bilo ih je uvek u rekor dnom broju, uglavnom u okviru manifestacije "Zrenjaninsko leto", skoro decenuju imali prilike da prisustvuju muzičkim, scenskim, pđtskim i multimedijalnim prog ramima iz Jugoslavije i sveta. Iz tekstova koji slede uverićete se kako je naš grad tih decenija bio veoma atraktivna destinacija za vrhunsku i popularnu kulturu i zabavu. Bili su nam u gostima Rade Šerbedžija, grupa ''Film'', Konstantin Bogino, Relja Ba šić, ansambl ''Glinka', kubanski, američki, afrički folklorni virtuozi, Ljuba Tadić, Milan Oklopdžić, Ružica Sokić, Fabijan Šovagović, sarajevski pozorišni ansambli, čuveni svetski i naši gitaristi, violinisti... Tih je godina u "Amfiteat ru" bio kompletan Zrenja nin, pola Jugoslavije i četvrt sveta. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 22, 2011

67

Mila Lalovic, Ljudmila Šajtinac and 5 others like this.

pisanje zaborava ZRENJANIN ZA POČETNIKE 2 godina 2004.

KULTUROM UZVODNO

dnevničke beleške o gradskim događajima i pojmovima

68

O GODINAM KADA SMO MAKAR IMALI ZABLUDE Napisao sam u uvodu ove teme: ‘’Tih je godina u "Amfiteatru" bio kompletan Zre njanin, pola Jugoslavije i četvrt sveta. Naravno da smo preterali ali svi oni koji su iz ponedeljka u ponedeljak dupke punili tribine neudobnog ali dragog i intimnog pros tora između Muzeja i Pozorišta, u kome je smelo da se puši, iako je i tada pušenje bilo štetno po zdravlje, ali ne i zabranjeno, imali su neodoljiv utisak da su tih sati baš oni bili svet. Ili barem deo pravog, nesimuliranog sveta Ono što se dešavalo na sceni, i komadić teget neba uokviren Pozorištem i muzejem, imali su nesvakidašnju moć melanža ushićenja, mašte i slobode. Jer, ipak je preterivanje mnogo manje opasno od potpune simulacije stvarnog života koje je danas aktuelno. Dnevnik onog što se ovom autoru činilo bitnim, u posmatranih, proživljenih i pro sanjanih dvadesetak godina, od sedamdesetih do devedesetih prošlog veka, beleži i kako nam je televizija tih godina bila veoma važan deo života. Gledali smo ‘’Dina stiju’’, ‘’Kamiondžije’’, ‘’Bordžije’’, slušali i gledali Lepu Brenu, imali horove svetskih dometa (“Koča Kolarov” i “Josif Marinković”), uživali u pesmi i humoru grupe "Pos lednja igra leptira", Opatijski festival i San Remo su nam oku¬pirali pažnju. U modi su bili "Filmski maratoni", ali ne oni televizijski, već bioskopski. Pratili smo šta je ak tuelno na "Festu" i posećivali "Minifest". U tim smo godinama mnogo čitali Kunderu i njegovu ''Nepodnošljivu lakoću postojanja''. Koju sad živimo. Sredinom posmatranog perioda započinje era kafića koji su uporedo sa disko tekama za menili tradicionalne kafane i žive svirke. Ta promena mesta okupljanja mladih, bez obzira što je to na početku ličilo samo na uspostavljanje novih lokacija, značila je je nešto mnogo dublje u kulturološkom i sociološkom smislu. Sa kafićima zapravo započnje nova era zabave i organizacije slobodnog vremena. Vreme izla zaka se sve više pomera ka ponoći, muzički, generacijski i modno najmlađi se dife renciraju na jasno raslojene grupe šminkera, pankera, rokera i ostalih. Tih prvih godina ere kafića u Zrenjaninu su "in" bili "Akvarijus" i "Aleks". Međutim, još od tih nostalgičnih osamdesetih i ranih devedesetih, naš grad ne

69

napušta zavisnost od novokoponovanosti. Gostovali su ipak i "Bijelo dugme" i Zdravko Čolić, bila su kod nas "Generacija 5", "Haustor" i "Smak", muzicirao je ansambl "Renesans", ali bre ne, muslimovići, ilići, zmijančeve i ini tozovci punili su našu halu sportova, koju smo megalomanski zvali ‘’Medison’’. U nekom od tekstova koji slede napisao sam kako sa nam harmonika i Balkan u genima. Možda sam i preterao, ali kao da mi se stalno priviđa kafansko kolo i maramica u visoko podignutoj ruci kao paradigma ‘’mitskog’’ u našim bićima. U svojim kolumnama opisivao sam završno doba našeg ‘’komunizma sa ljudskim likom’’ - kako smo mu tepali, i tek započetog socijalizma, period stalnih ekonomskih reformi, naše stabilizacije, ali posustajanje ukupne Jugoslavije, ubrzavanje moral nog rasula, faze ideološkog raspadanja, pisao sam o vrhunskim kulturne vredno stima i ekspanzivnom nalet šunda. Zapravo, ništa od toga nije direktan povod redova koje sam nedeljama i mesecima ispisivao, bio je to pokušaj da definišem zapravo pravi back ground naših zabava, izlazaka, ostajanja kraj televizora, godiš njih odmora, snegova i izmaglica, pevanja, pucanja i plakanja s kraja prošlog veka. Ovde, u Zrenjaninu. Bivšoj Jugoslaviji. S Evropom u mislima, a Balkanom u stvarno sti. Na korak od Srednje Evrope. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 23, 2011 Olivera Bošković, Bojan Grujin and 2 others like this.

70

pisanje zaborava

zrenjanin za početnike 3
3. septembar, 1977.

O GORČINI S OSMEHOM* Monodrama beogradskog književnika Mome Dimića Živeo život Tola Manojlović spada već u "klasiku" ovog, u poslednje vreme, veoma popularnog dramskog roda. Od premijere, pre dosta godina, na sceni Ateljea 212, Petar Kralj žanje, zasluženo, uspehe na mnogobrojnim pozornicama. U zrenjaninskom izvođenju Tola Manojlović je iznova, spojem humornog i mudrog, s opojnim ukusom gorčine, ostavio upečatljiv utisak. Bio je to virtuozan spoj jednostavnog i duboko rafiniranog. U čemu su literarne vrednosti Dimićevog teksta? Sažeto rečeno, u sledećem: u naizgled nepretencioznom, čak mestimično s finim umišljajem, naivno-domišljatom pričanju o nezgodama i bezbrojnim bolestima neukog srbijanskog seljaka, Tole Manojlovića; autor zapravo ispisuje nepatetičnu himnu neuništivosti života i optimi zma ljudskog unutar balkanske nedođije.. Mnogo je iskonske mudrosti u jednos tavnoj čaroliji Tolinog prisećanja. Iako sledeća analogija počiva na jedinstvu po sup rotnosti, može se slobodno izreći: Tola Manojlović je naš Kola Brenjon. Verujemo da bi nam i Roman Rolan dao za pravo. To što kod Dimićevog junaka preteže stoici zam, dok je kod Rolanovog junaka izraženija radost življenja u skladu sa prirodom, po logici apsurda u konačnom utisku rezultata veoma približava ova dva junaka. Glumac sad već srednje generacije, Petar Kralj, interpretirajući lik ovog junaka, iz života unetog u literaturu, i opet životu vraćenog, uložio je sav svoj umetnički poten cijal. U nesvakidašnjem spoju zavidne dramske veštine, s uspostavljenom ravnotežom u predavanju liku, i superiornim poimanjem dubina dramskog tkiva, ovaj glumac vaja lik epskog zamaha i lirske suštine. Očigledno je: borba obostranog prilagođavanja bila je velika. Ali isplatila se - lik koji je ostvaren, i ove večeri na "Zrenjaninskom letu", 71

pred nama, antologijske je vrednosti. Kralj je Dimićevog juna ka gradio veoma moderno, sa dosta prefinjenih izulazaka iz bukvalnosti realne dramske ličnmosti, a istovremeno klasično čisto, s mnogo promišljenosti i koncen tracije. Sa povremenim potonućem u dubine srbijanskog čoveka. Postigao je ono što se retko postiže: bio je u liku ali i izvan njega, kao dvojnik i sebi i dramskom junaku, što je kazivanju davalo dragocenu slojevitost. Zbog gore rečenog, u slučaju ove monodrame možemo slobodno govoriti o koautorstvu pisca i izvođača. Bez praznog hoda i nesaglasja, Dimić i Kralj žive život Tole Manojlovića. I još nešto: ovaj scenski doživljaj, evo traje već desetak godina, odolevajući me nama ukusa više generacija. U zrenjaninskom amfiteatru izdržao je još jednu pro veru. Zapravo, i znatno više od toga - trijumfovao je. Verovatno, s glumcem i auto rom, trijumfovala je i naša sposobnost večnog optimizma i sposobnosti da izdržimo. Humorni lik iz naše ruralne stvarnosti, književni Tola Manojlović MOme Dimića je u istoimenoj monodrami, uz koatorstvo Petra Kralja, očigledno izrastao u paradigmu našeg etno-psihološkog pamćenja. * U to vreme naš Manojlović, Todor, bio je još delimično "pod koritom". Momu Dimi ća sam bolje upoznao 1974. godine kada smo za ''Ulaznicu'' pripremali izdavanje knjige Roberta Grejvsa ''Uputstva orfičkom iskušeniku''. Uspeli samo da angažujemo za grafičku opremu i ilustracije čuvenog grafičara Bogdana Kršića. Našu, "banatsku verziju" Tole Manojlovića, čika Milivoja Maleševa, iz Titela, sreo sam 2004. dok smo ležali u istoj sobi Kliničkog centra u Novom Sadu. On je čekao svog Momu Dimića i Petra Kralja. Da li je dočekao - na znam! Naravno, sve ovo nisam imao u svesti u izdvojenom svemiru zrenjaninskog Anfiteatra, 1977, niti ova naknadna beleženja pri padaju prethodnoj recenziji. Povezuju ih samo preplitaji mog pamćenja. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 24, 2011 Velimir Kozarev and 2 others like this.

72

pisanje zaborava

zrenjanin za početnike 4
16. septembar, 1977.

I BI ČEGOVIĆ*
Fenomen monodrame, koji dijagnostički obeležava današnji trenutak našeg teatra, otklon od velike scene, scenografije i brojnog ansambla, ili samo želja za onim što Amerikanci zovu ONE MAN SHOW, zrenjaninskim izvođenjem slavom ovenčanog ‘’Čegovića’’, još jedanput je demonstrirao svoje domete i karatkeristike. Govoreći, skoro novinarski tekst Dragana Uskokovića, u režiji naše bivše sugrađanke Sloboda nke Aleksić, glumac Petar Božović je iznova briljirao. U ambijentu koji je po prenat rpanosti gledališta delovao znatno više kao fudbalski nego pozorišno, ovaj glumac je izgovorio ovu priču iz crnogorskog folklorno-urbanog folklora manirom istinskog maj stora, glumca zaštićenog nadahnućem ali imnogobrojnim uspesima. I zaista, teško je nešto reći novo o ovoj interpretaciji koja je na festivalu monodrame u Zemunu trijumfovala, i od svih prikazivača bila obasuta pohvalama. Ipak, nek nam bude do pušteno da, u jednom impresionističkom krokiju, kažemo nekoliko svojih utisaka. Pre svega, fama koja prati neko umetničko delo, dajući mu ''mitska'' obeležja, setimo se bliskog slučaja sa filmom ‘’Čeljusti’’, u produženom trajanju, pri suoča vanju sa objektom "idolopoklonstva" ostavlja u čulima, po pravilu, ukus izvesne gor čine. Jednostavnije rečeno, posle zaključaka da je bilo dobro, ili čak veoma dobro, uvek dođe jedno - ali. Pod pritiskom našeg predugog i prejakog očekivanja nestaje, ne glumčeva paučini nalična virtuoznoj umešnost, već naša sopstvena moć sponta nog 73

predavanja doživljaju koji se dugo odlaže! A tamo gde nestaje spontanost rađa se skepsa. U slučaju ‘’Čegovića’’, najteže će potrebu analiziranja izdržati sam Uskokovićev tekst. On je sav u jednoj ravni, sa isuviše malo sublimnog u nizanju fragmenata svakodnevnice. Njegove eventualne vrline leže u drastičnoj prepoz natljivosti i skoro potpunom odsustvu svake spisateljske slojevitosti. Tekst je zapra vo samo mogući okvir jedne glumačke bravure u jeziku i gestu. Isečak iz života. Jednostavan i nedovoljno umetnički transformisan. I baš ta pojednostavljena "živo tna fraza" inspirisala je glumva Petra Božovića da maksi malno prozrači skri vene sunovrate ovog više životnog nego dramskog tkiva, koji jedino u jezičkom činu i stvarno postoji. Jer je sadržajno na samoj granici banalnog. Ovaj glumac je vešto i istrajno, u živopisnoj kolokvijanosti, tražio i nalazio neophodno vezivno tkivo, koje će zamišljenu viziju držati na okupu. Mrežu burlesknog Petar Božović plete povezujući one niti života koje pisac podrazumeva ali često i izostavlja u tekstu monodrame. Humornost koju Uskoković ''prepisuje'' iz života, glumac na sceni plasira kao efektanu pozorišnu metaforu. Uz, najčešće uspešnu, stilizaciju govornog, baš u tome poigravanju s kolokvijal nom frazom leži i privlačnost ove monodrame. Ako tome dodamo i prirođenu ležer nost Božovićevu koja liku obezbeđuje uverljivost i prijemčivost, dolazimo do sazna nja da je u slučaju izuzetnog uspeha monodrame ‘’Čegović’’ najveću ulogu odigrao srećan spoj glumačkog šarma i nepretencioznog teksta, jer slušajući Božovićevog Čegovića, svi smo verovali , na reč, glumcu, ne razmišljajući mnogo o mudrosti i funkcionalnosti izrečenog. Rediteljka, Slobodanaka Aleksić, je diskretno i vešto, bila Božoviću neohodni korektor koji drži pod kontrolom meru scenske ekspresivnosti! Jednostavnije rerčeno: fenomena ‘’Čegovića’’ skoro da ne bi ni bilo da ga nije izgovorio glumac Petar Božović! U slučaju ove monodrame kao da nije poželjno posle odgledane predstave pročitati i tekstualni predložak. U intimnoj i spontanoj atmosferi ‘’Amfiteatra’’ glumac je bio onaj kome se blanko veruje! Dovoljno i mno go! * Dragan Uskoković je moj kolega sa studija. Zanimljivo je da sam se te činjenice setio tek skorih dana kada sam ga video na tv. ekranu kada su ga intervjuisali povodom pripreme "rimejka" Čegovića. Nisam siguran da bi mu se svidele moje pojedine ocene teksta koji je davno napisao. Međutim, napisao sam je i potpisao! Reditelja ove monodrame, Slobodanku Aleksić, upoznao sam dok sam radio u pozorištu "Toša Jovanović", a imao sam priliku da "Cacinu" kafu popijem u društvu sa njenin suprugom, mojim školskim drugom glumcem Brankom Milićevićem - Brkom, u njihovom pitoreskonom potkrovlju u Beogradu. Snimao sam tada te-ve emisiju o ''Kockici'' za serijal "Detinjstva". Ipak, iz današnje vizure kad iščitav ovaj tekst, vidim da sam bio suviše isključiv. Jer je Dragan Uskoković, i pored mnogobrojnih dramaturških slabosti, u ovoj mono drami dobro uočio i skicirao fenomen koju Kundera zove ‘’nepodnošljivom lakoćom života’’ a mi ‘’folirancijom’’ kao životnim stilom. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 25, 2011

74

Olivera Bošković and 2 others like this.

pisanje zaborava

zrenjanin za početnike 5
(23. septembar, 1977.)

DOGODIO SE RADE ŠERBEDŽIJA*
Posle višegodišnjeg odgađanja, u nedelju 14. septembra, u pozorišnoj dvorani do granica izdržljivosti punoj - dogodio se Rade Šerbedžija. (Ne u ''famoznom'' Amfitea tru jer je bila nedelja uveče kada muzika iz hotela ‘’Vojvodina’’ ceo kvart drži pod okupacijom.) Upravo tako, dogodio se Šerbeđžija, jer susret sa ovim autentičnim dramskim umetnikom, prevazilazi isključivost čisto pozorišnog čina. U jednočasov nim bravurama, po Krležinoj polemičnoj, umnoj i antidogmatskoj partituri, on je de monstrirao sve vrline koje karakterišu umetnika u čijoj igri nema razmaka između dramske suštine i njenog predstavljanja. Bio je to događaj koji je ima atraktivnost i smisao! Scena je bila puna glumca i krležijanske britkosti. Za nastup pred Zrenjanincima, Šerbedžija je zapravo odabrao izbor iz Krležinih refleksija - invektiva, posejanih po mnogim rukopisima, namenje 75

malograđanima, zapravo njima u inat. Bila je to scenska kompozicija, koju je s ovim glumcem, uob ličio reditelj Dino Radojević. Tekstovi izgovoreni suverenom intonacijom, deluju kao da nisu napisani u periodu 1917-1937, već da dopiru iz savremenosti. Kao da su pi sani danas. Bili su i satirični i autentični, opori, i za današnjeg, kao i za onog pre šezdesetak godina, malograđanina, neprijatni. Rade Šerbedžija je kazivao ranog Krležu dahom i damarom primerenim ovom velikog umetnika koji i danas ispunjava naš književni i kulturni horizont. Ali, glumac je svemu dao i neverovatni odsjaj ličnog angažmana. Krležin je ''zastupnik'', Šerbedžija, otvarao virtuozno i najskrivenije pretince mudrosti, ironije, mladalačke žučnosti i, samo ovom velikanu dostupne, dalekovidosti. Angažovano, posvećeno, sa žarom ali i prisutnom odstupnicom intelektualne glume. U rasprostiranju ovog, u osnovi netipičnog književnog teksta, više je to filozofskog ili aforističarskog gnosticiranje, a još manje ovaj Krleža liči na klasičnan dramski rukopis, naš gost je jednostavno i ubedljivo iskazivao obrazac svog poi manja glumstva. Na praznoj pozornici, čija je praznina već progutala mnoge deko risane i kostimirane heroje i heroine, u svakidašnjem džinsu, golim licem pred nama, prošao je Rade Šerbedžija kroz Krležin predložak, govoreći ga kao sopstveno disanje. Zapravo najmanje je tu bilo one klasične glume a ponajviše samog života umetnosti. I života umetnosti! Dok je bio pred nama, slušali smo ga s uverenjem da govori i sopstvene istine. A one su, u datom trenutku, zaista iz njegovog krvotoka izvirale. Rade Šerbedžija je u isti mah bio i mladi Krleža, egzaltiran, jetak, pobunjen, a jednovremeno i glumac izražene personalnosti. On je bio glumac kome se veruje. Dok govori kompleksnu političko-filozofsku materiju Miros ava Krleže, koji je sve samo ne jednodimenzionalan pisac, sigurni smo da ovaj hamletovski umetnik misli i sam tu misao. I ličnom je intonacijom produbljuje.Zadovoljstvo je bilo slušati slapo ve Krležine britkosti, koja se pred nama iznova i neponovljivo pisala, jer Šerbedžija nije glumio već stvarao događaj punog jedinstva pisca - dramskog umetnika i pub like. Koja je prolazila kroz lične katarze. Na samom završetku "Zrenjaninskog leta" publika je tako zasluženo dočekala ovaj dragulj. Šerbedžija u Zrenjaninu! * Bila je to nedelja, iako je "Zrenjaninsko leto" tih godina održavano ponedeljkom. Taj dan u nedelji, petak, odabran je svojevremeno iz dosta prozaičnog razloga: jedino ponedeljkom nije svirala muzika u hotelu "Vojvodina", jer u suprotnom u Amfiteatru nije bilo moguće izvoditi bilo kakav program "uživo". Sa Šerbedžijom sam se upoznao i sarađivao krajem osamdesetih u Subotici i na Paliću, sećam se, snimali smo tv. emisiju u kojoj sam sa velikim glumcem, i bđmom, razgovarao dok smo sedeli u čamcu koji se nalazio na suvom, ispred Nepszinhaza u Subotici. Mnogo godina kasnije, pokušavao sam, ali neuspešno, da stupim u ponovni kontakt sa njim. Bilo je to sredinom devedesetih, dok je bio u Londonu, želeći da ga angažu jem za promociju ličkih priča njegovog zemljaka, čuvenog grafičara Ljubomira Kokotovića. Čiju smo knjigu "Gut baj Brodvej - elo Vrans", ing. Dragan Basta i ja ipak poslali knjigu na njegovu englesku adresu. A od svega mi je u telefonskom imeniku preostao samo tadašnji Šerbedžijin londonski broj 99441716037147 ...

76

Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 26, 2011 Vesna Piperski Cucic and Vladimir Agić Aga like this.

pisanje zaborava

zrenjanin za početnike 6
10. februar, 1984.

VREME PROMENLJIVO I RELATIVNO* ili kako smo obeležili godišnjicu rođenja Todora Manojlovića
Traju ovi dani, već se može reći i meseci, u navodnoj orvelijanskoj 1984. godini. Protiču u nesvakidašnjoj smeši kiše, krhkog snega, preplašenog sunca i, čini se, po najviše, da li samo, klimatskog sivila. Događaji se nižu, pretiču, ostaje nam da se nadamo da ih prepoznajemo. To izmešano vreme seća me na Pola Valerija i nje govu knjigu ''Melanž''(što bi značilo nešto kao: smeša). Ima u njoj jedan zapis: "Ogledalo čini da izađemo iz

77

naše kože, lica. Ništa ne može odoleti svom dvojniku", koji po srodnosti razmišljanja upućuje na Todora Manojlovića, našeg pesnika - sug rađanina, čiju godišnjicu rođenja stidljivo obeležavamo. U pitanju je, ne toliko sum nja u njegovu književnu vrednost već bojazan od ideološkog predznaka koji obele žava jedan deo njegovog života. Časopis ''Ulaznica'' donosi, ne baš najbrižljivije preveden i obrađen, Manojlovićev dnevnik pisan na nemačkom. U komentaru uz njega, premalo je pokušaja da se ovaj autor preciznije situira u našu kulturnu baštinu. Novosadski ''Letopis Matice Srpske'', u istoj prigodi objavljuje sećanja nekolicine zrenjaninskih književnika na poslednje godine Manojlovićeve u rodnom gradu (Šajtinac, Hajduković, Rešin-Tucić i drugi). Ovi prilozi dosta živopisno slikaju ostarelog pesnika, ali mogao se priređivač setiti i Jovice Aćina, Miše Martinova i Vojina Matića, čiji bi već davno objavljeni za pisi, čisto literarnim vrednostima, upotpunili ovaj izbor. A Manojlovićev "slučaj" i nije više tako nejasan. Naročito posle eseja Radomira Konstantinovića u knjizi ''Biće i je zik''. Uz sve opasnosti koje se javljaju u svođenju zamašnijeg teksta na nekoliko izvadaka, verujemo da će ovako interpretiran Konstantinović dati najbitnije odgo vore. Pre svega: "Manojlović je ostao u senci najznačajnijih modernističkih pesnika, ali se duh modernizma obljavljivao i kroz njega". Znači bio je značajna književna figura, u neposrednoj blizini velikana. Kultura je za njega bila tolerantnost u duhu građanske "liberalnosti". I opet Konstantinović: "On je hteo da pđzija pretvori svet u bajku... Manojlović je verovao u pđziju kao u čarobnjaštvo, kao magiju koja preobražava svet". Zar nam sada nije jasniji njegov idealizam, paganstvo i žudnja za većim svetlom. Konačno, način kojim Radomir Konstantinović sagledava, krat kotrajnu i isključivo kulturnu Manojlovićevu saradnju sa osvajačima, ima u sebi filozofsku logiku. On kaže kako rat Manojlovića, kao uostalom i mnoge druge moder niste izrasle iz građanske ideologije, upućuje na sintezu boga i kulture. Taj spoj, iz panike i nesigurnosti nastao, ovaploćuje se u religioznom misticizmu koga naš sugrađanin prevladava sa prestankom "košmara okupacije". U našem gradu, žestoko prekopanom, nadajmo se, i za budućnost, sve je ne kako u znaku Balkana. U Narodnom pozorištu izvedena je premijera drame "hit" pisca Dušana Kovačevića ''Balkanski špijun''. U ovoj, ne u potpunosti uspeloj, pred stavi o manijakalnom spustu Ilije Čvorovića, čoveka sa greškom u prošlosti, Balkan se iskazuje nekom tamom koja ćuti u ljudima iz senke da bi se iznenada ustremila i ka prostorima krhke slobode. Glumac Stojan Stojiljković, u zrelosti karijere, na das kama zrenjaninskog pozorišta razrušenog ali upornog, podržava veru u nama da se njegova obnova neće završiti samo na građevinskom zahvatu. U bioskopu "Balkan" već se danima pred prepunim "filmištem" prikazuje ''Balkan ekspres'' reditelja Branka Baletića. U njemu smo svakojaki, ali "ponosni". Ovom ratnom, komično-tra gičnom filmu, zrelo realizovanom, sa proverenom bestseler glumačkom ekipom, ne dostaje samo malo više samoironije, bar onoliko koliko je u istoimenoj pesmi grupe "Azra": " Balkane, Balkane, Balkane moj, budi mi silan i dobro mi stoj". * Zanimljivo, zvuči li ta reč ironično, kako naša demokratski našminkana i pđvro pljena palanaka uspešno ignoriše postojanje i delo Radomira Konstantinovića. Muk sa kojim je dočekana njegova knjiga ''Dekartova smrt'' veoma je indikativan. Pseu dointelektualština se "mudro" opredelila 78

da razbije sva ogledala jer činjenica da je pre izvesnog vremena izašlo novo izdanje njegove kultne knjige "Filozofija palanke" više je gest iskrenih poštovalaca a ne probuđene civilizacijske spoznaje. Ćuti pro vincija a velegrad se skoro neprimećeno prerušio u sebe samoga. Svet se u među vremenu nije "pretvorio u bajku" dok Miša Martinov Dživ i Vojin Matić više nemaju potrebe da se dopisuju sa Manojlovićem. "Žive" u susedstvu. U ''večnim lovištima''. Branku Baletiću, koga sam imao prilike tokom rada na Televiziji upoznam, dugujem izvinjenje: samoironičnost i duhovitost njegovog Balkan-expresa za današnje je vreme mislena imenica! Da li će "slučaj generala Perišića" inspirisati Duška Kova čevića za nastavak Balkanskog špijuna. Ali, nema više Bate Stojkovića da udari glanc. P.S. Tradicija zaboravljanja koju smo svojevremeno uspešno trenirali na Todoru Manojloviću, se nastavlja: Senkom necilizovane ignorancije polako oblažemo Ivana Lerika i Pavla Ugrinova. Verovatno će tako biti i sam skoro počivšim MIlanom Tutorovom. Reče još davno Radomir Konstantinović: Filozofija palanke... Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 27, 2011 Aleksa Pusic, Végel László, Sandor Major and 2 others like this.

pisanje zaborava ZRENJANIN ZA POČETNIKE (17. februar, 1984.)

AVANGARDA ZAUVEK: MILAN VUKOTIĆ

U agregatnom stanju večite avangarde, on traje kao dragocena neobičnost. 79

I više sve nije sivo. Za sve se pobrinuo sneg. Sneg u februaru! Kanda nas je iznenadio. Ipak preživećemo. Zavejani svakojako, do kulture uglavnom stižemo posredstvom televizije. A na televiziji... O tome, s razlogom, docnije. Kulturni događaj prethodne nedelje u Zrenjaninu svakako je bila premijera u Dramskoj radionici Centar, integralnog autora Milana Vukotića (tekst, režija, scenografija + entuzijazam). Predstava pod imenom ''Priče iz Megapolisa'', odigrana je pred punim i kompetentnim gledalištem Doma mladosti, sa odjekom koji se mora respektovati. Treći autor ski projekat od povratka iz Teatra levo, (prethodni su bili ''Ring slobodan'' i ''Žak, gde stanu ješ'') uverio nas je da se životni i umetnički avangardizam Milana Vukotića, scenografa po obrazovanju, pesnika po nespremnosti da se uklopi u pravila igre, umetnika po sposobnosti da raznoliki životni materijal savlada, superiorno nastavlja. A započeo je negde u zimu 1969. godine. u čudesnoj ’’Jorgan sali’’ starog Doma omladine. Tada mladi slikar koji obećava, priređivao je živopisne hepeninge, prepune nekonvencionalnosti i mladih, i na sceni i u publici. Mnogi ga pamte iz tog vremena, po leptir mašni, možda još više po nesvakidašnjem klizajućem hodu. Kasnije, godinama bio je duhovni vođa Teatra levo iz Beograda. Njegova predstava ''Rastibuđilizovane klejbezable'', sistemom čarape sa sto petlji, presudno se umešala na medijalnu kulturu mnogih beogradskih studentskih generacija. Gostovala je na TV i radiju, a završila na gramofonskoj ploči. Videli su je, i odsmejali se sa njom naši i strani gledaoci. Kada se ta scenska petlja ipak oparala, Vukotić je došao u Zrenjanin da sa Dramskom radionicom ispiše nekoliko novih stranice zrelog, ali večito nekonvencionalnog dramskog traganja. Sa drugom celinom iz ''Priča iz Megapolisa'' sasvim bi se dobro osećao i na uspelijim bitefima. Milan Vukotić, dakle, korača dalje. Iako diplomirani scenograf, neće profesionalni angažman. Razmišlja o orga nizovanju međunarodnog festivala dramskih trupa u Zre njaninu. Piše pripovetke, pesme. Slika i priča. Bavi se lutkarstvom. U agregatnom stanju večite avangarde, on traje kao dragocena neobič nost. I što je od dugotrajnijeg značaja, za njim ne ostaje pustoš već novi klinci: glumice Olgica Trbojević i Zorica Savić, muzičar Milan Bojanić - Riza i drugi. Ali, februar ide dalje U Galeriji 24, u Novom Sadu, u toku je izložba našeg sugrađanina Nikole Štiklice. Ovaj mladi i nesvakidašnje talentovani karikaturista i striper, već par godina skreće na sebe pažnju dobrim i kultivisanim crtežom, kao i naglašenom angažovanošću u temi. Takvim radom skrenuo je na sebe i pažnju redakcije ''Komunista'' gde u poslednje vreme srećemo njegove efektne karikature. U stripu je takođe veoma prisutan i angažovan. Možda bi trebalo razmisliti, uz dobar scenario, o objavljivanju sveske stripova i karikatura Nikole Štiklice u ediciji ''Ulaznica''. Prošlih su dana književne večeri održala dvojica mlađih i znanih beogradskih pisaca. Dobitnik Andrićeve nagrade David Albahari bio je gost završne večeri književnog konkursa Raspust 84. Pred, nažalost, malobrojnom publikom Albahari je čitao svoju najnoviju prozu i govorio o prevodilačkim i antologičarskim iskustvima. Oni koji nisu došli - mnogo su izgu bili. Milan Oklopčić predstavio je svoj najnoviji roman ''Metro''. Publike je ovog puta bilo mnogo. Poneki su nažalost, bili isuviše preokupirani 80

željom da se sami eksponiraju. Srećom, Oklopčić i ostali to su dobro izdržali. Konačno, o temama koje posredno postaju deo naše kulture, iz dana u dan. Prvo o televiziji. I dalje nas prozivaju, prete, savetuju i najviše nerviraju traže TV pret platu. Uz neviđenu zloupotrebu medija i sparušen program, uvlače u tu dosadnu igru i neka nam draga TV lica. Ni sneg ih ne može sprečiti. Na programu su ''Kamiondžije'', sa potpunim scenarističkim besmislom. ''Bordžije'', koje pokazuju da i morbidno i pornografsko lako sklizne u besmisao i dosadu. Najzad stigli su na tv. program, i unapred (politički) osporavani ''Prosjaci i sinovi'', pomalo tromi i još u bezbednim predratnim vodama. U Beogradu rutinski traje ''Fest''. U nas se verovatno priprema ’’Mini Fest’’. Na dajmo se da se neće svesti samo na suženi izbor filmova. Dajmo makar tada filmu malo dostojanstva. Sa snegom ćemo već nekako. * Da li današnja omladina i zna šta je to gramofonska ploča. Te 1984. je bila senzacija to što su ''Klejbezable'' M. D.Vukotića narezane na gramofonsku ploču! Kuda li je vreme današnje, sasvim umreženo globalnim stereotipovima i primitivnim šou-biznisom zavelo i odvelo ovog sanjara, opsenara i polivalentnog artistu, koji je pre Top liste nadrealista i bez uvida u monti pajtonovski kalambur, u ovoj našoj provinciji, mladić sa raskoljničkim manirima i čaplinovs ko-dalijevskom dikcijom, slikao, pisao i pravio pozorište - svo troje po definiciji asimetrično i rastibuđilizovano. Pitao sam se tako Dvehiljaditih. Sada je nažalost izvesno – otišao je u zaborav. Koji se dogodio skoro i pre nego što je megde u Austriji definitivno napustio ovaj svet. Štiklica je u ''Ulaznicu'' ušao pre kasno, premalo. Onda kad je svoj likovni svet sveo na bojene minijature, na uramljene margine svog talenta. Da li me čudi što je bilo premalo publike na književnoj seansi sada našeg najpoznatijeg pisca u tuđini Davida Albaharija Pogađate, odgovor je - ne. Preterano je, i onda, razmišljao u svojim prozama. Kao što me nije iznenadilo što više u književnom svetu nema Mike Oklopa, iako je one davne srede imao skoro fudbalsku publiku. Logično, mesto mu je (pre)uzeo kompatibilniji i angažovaniji V. Arsenijević. Samo su zamenili prezimena. Iako i književno nekompetentniji. Televizija opet priželjkuje pretplatu, naravno državna. Ovo što sam napisao je dakle po malo nonsens, ne samo zbog televizije. Već i države! Ostali pinkuju ili dubliraju razglasne stanice. Ko pamti - razumeće. Ko ne razume- pitaće. Ko pita - smejaće se. Raosovi ’’Prosjaci i sinovi’’ su, da ne brinete, ubrzo zapali u nemirne nacionalističke vode, a mi, srpski deo on dašnje države, smo, naravno, tada, prekinuli dalje emitovanje serije. Spremajući se za svoj nacionalizam. Auto trubi, mi smo rodoljubi! A ''Kamiondžije'', kao da su protokom vremena postale bolje. Ili se to život naš nasušni i savremeni primakao komfuznoj šemi ondašnjeg sinopsisa. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 28, 2011 Vasilije Popov and Jovan Caran like this.

81

pisanje zaborava

zrenjanin za početnike 10
24. februar, 1984.

82

U ZNAKU FOLK PEVAČICE*

...već je i to dovoljno izazovno za naše balkanske ili eventualno balkanoidne ukuse U našem svakodnevnom, i sve više, novokomponovanom, životu prošle se nedelje dogodila Lepa Brena. I ne može se reći da ovu, sve neizbežniju, folk peva čicu nismo dostojno prihvatitli i pozdravili. Bilo nas je, Zrenjaninaca, preko osam hiljada, zgužvanih i pritešnjenih. Oni koji su znali na šta idu, verovatno su bili zado voljni. Deca najviše (a bilo ih je nekoliko hiljada). Koncerti su prošli kao i u drugim gradovima, iako se mi neodričemo lako primata Brenine "lansirne rampe". Hotel '' Vojvodina '' je bio poligon na kome je ova folk diva uvežbavala svoje buduće ko rake. Karavan "Slatkog greha" nastavio je svoju jugo-svetsku turneju, a nama je ostalo pitanje: u čemu je fenomen ove pevačice koja je osminu našeg grada izvukla iz relativno zagrejanih kuća, i kroz neizbežni sneg dovela u ne naročito konfornu Halu. Lakonski odgovor bi glasio: onim što ona ima a nama u znatnijim količinama nedostaje! No, ozbiljno govoreći, ti se razlozi, u osnovi, mogu svrstati u dve grupe. Prvi su vezani za samu Brenu i muziku koju "prikazuje", dok se drugi mogu pronaći u kulturno-ekonomskoj konstelaciji savremenog života u nas. Znači, prvo o Lepoj Breni. Plava, visoka, sa vrtoglavo dugačkim nogama - već je i to dovoljno izazovno za naše balkanske ili eventualno balkanoidne ukuse. Zatim: lice lutkasto i nasme jano, glas ugodan, i sve ostalo što odiše nekom srećom. Scenski je suverena i samo uverena (drska). Odevanje (i obnaživanje) i kretanje (igranje) u granicama dobrog "ukusa"(!!?). Čitaj: seksa. Tačno toliko da deca i mame i mogu da prate tate na njenim koncertima. Erotsko pakovanje po meri ukusa koji je prilagoljiv. Što se pevanja tiče - više ume nego što zna. Ima i boljih pevačica od nje, ali izvođača - skoro i da nema. Temperamentna je, sugestivna, zna da bude mazna, ali i rodoljubiva. Jednostavno ušla nam je u korak. Koji bi bili oni "spoljašnji razlozi". U pesmama Lepe Brene nema ni stabilizacije, ni poskupljenja a ni Libana. U njima teče tipičan novokomponovani život, u 83

kome su navodno najozbiljniji ljubavni problemi. Dok se sluša Lepa Brena, sve je makar prividno lepo. Slatki svet kiča! Svi oni koji pristanu da je gledaju i slušaju, imaju svojih pet minuta šarene laže. Iz takozvane alternativne kulture imamo još jedan primer. No, onaj sa druge strane duge.Gostovala je zagrebačka grupa "Film", Neki teoretičari roka svrstavaju ih u "Novu romantiku", što bi značilo da nisu prevashodno okrenuti teško¬metalnom zvuku, već da u rokerskom maniru posežu za romantičnim temama, odnosno da se iz njihovih zaglušujućih "aparata" povremeno javlja i melodija. Izvesna otmenost koja krasi ovu popularnu grupu prenela se i na dvoranu: mladi su igrali, povremeno pevali, umereno aplaudirali. Jedino nije bilo urlika i masovne histerije. Koncert pod nazivom "Sva čuda svijeta" pratili su i neki uglađeni klinci. U žargonu bili su to "šmin keri". Mladići iz Zagreba ostavili su prijatan utisak homogenim zvukom u kome ima dosta dobre muzike. Pevali su: "Na mojoj zastavi je tvoje ime", bez agresivnosti i pomodne neurastenije. Zaključak bi mogao da glasi: nije svaki rok isti. I, slušajmo, makar povremeno, ono što mladi pevaju...ne samo zbog muzike! Osluškivanjem tog zvuka brže ćemo stići do azbuke novih vremena. U savremenoj galeriji u toku je izložba kolaža slikara Balše Raičevića. Ova neve lika prezentacija slika u tehnici kolaža, upoznaje nas sa autorom izraženo opre deljenim da, varijantom strip tehnike, tumači neke od kulturnih simbola današnjice (novac, erotika, tehnokratija). Kao informacija, korisna izložba. Na kraju, za bolji san, jedan stih pesnika Pere Zupca: Samo snegovi osviću (u zenama) I bregovi se bele (daleki). * Fahreta Jahić alijas Lepa Brena je prvi značajniji iskorak u svet estrade naparavila u zrenjaninskom hotelu "Vojvodina". Pevala je javno, naravno, kafansku folk muziku ali je za svoju dušu umela izuzetno dobro da zapeva evergrin pa čak i rok. Imao sam prilike da je upoznam u diskoteci Doma omladine. Čak sam dozvolio sebi da je ubeđujem kako treba što pre da promeni umetničko ime "Brena" u neko manje pro vincijalno. Njen tadašnji dečko se verovatno smejao mojoj nadobudnosti, ni sam ne sluteći krajnje domete ove buduće poslovne žene. Naravno da me nije poslušala. Fasci niranost dobrog dela naše populacije njenim scenskim veštinama ipak je više pos ledica našeg mentalnog sklopa a manje njene rezultat smišljene strategije. Pre mda njena karijera koja traje kroz generacije i ovaj sud dovodi u pitanje. Dok se grupe ''Film'' samo sećamo kao dela bolje prošlosti. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 29, 2011 Olivera Bošković, Vladimir Agić Aga and Dragan Knezevic like this.

84

pisanje zaborava

zrenjanin za početnike 10.
2. mart, 1984.

VREME SLIKARSKE ZRELOSTI* ili parabola Zdravka Mandića o razaranju ljudske tvari
Dok posmatram grad kroz prozor ateljea slikara Zdravka Mandića, kao da se izma glica i neka razlivena osamljenost uvlače u platna koja nas opkoljavaju. Ili iz njih izviru? Pred nama je slika "Tisa". Sivo more vode koja usisava u sebe i okolni pros tor. U gornjem uglu čamac, sa dve ljudske figure. Osećanje usamljenosti i izgub ljenosti čovekove u neizvesnosti panonskog prostora i vremena. I letimičan pogled na mnoštvo slika u ateljeu govori da ovog autora i likovno i filozofski, možda je bolje reći pđtički, opseda tema čovekove sudbine u predelima čiji smo samo gosti. Kara kteristično je platno nazvano "Neizvesno pecanje". Ljudska mrlja kojoj je pecaroški pribor uzgredan i slučajan rekvizit, sve ostalo su voda i nebo, grafički pojednosta vljeni i nekako zlokobni. Misao ovog slikara, u krajnje redukovanom koloritu, karak terističnom za najnoviju fazu, traga za teskobom koju oličava siva, preovlađujuća tama, iza koje kao da ipak postoji neko ponoćno sunce. Posmatramo veliko platno sa jednostavnim nazivom "Ljudi u ravnici". Na njemu, kao da je Mandić otišao naj dalje u nedramatičnoj, ali zato ne manje intenzivnoj, paraboličnosti razaranja ljudske tvari: konture ljudi i dece vidno su nagriženi hladnim, otuđenim prostorom. Zlokob usamljenosti se nadvija nad bitisanjem čovekovim, suptilnim i lirskim iska zom Mandićevim. Nešto neizrecivo ispunjava ova platna dokazima da, često isuviše profanisan, pojam angažovanje u metnosti ima u sebi još dovoljno pravog značenja. Pogotovo kad postoji pravo saglasje likovnog i emotivnog. Dok razgledamo slike Zdravka Mandića, putujemo kroz njegove teme i varijacije, sve se neminovnije nameće zaključak da je ovaj slikar, naš 85

sugrađanin, u vremenu prave stvaralačke zrelosti, još u punom uzlazu, s istovremenom jasnošću svesti o putu koji valja kistom slediti. U ateljeu prepunom slika, još dva tri akta: ruben sovske figure u karakterističnom sfumatu, nekoliko akvarela, po rezovima i boji, u maniru savremenog američkog dizajn-slikanja; nedovršene slike, pribor za uram ljivanje i blok sa slikarskim "zabeleškama" i skicama. Spuštamo se liftom u grad koji živi svoj realni život s kraja nedelje, s neodoljivim utiskom da Zdravko Mandić, s velikim trudom i zadovoljstvom, tu gore iznad "Tekstila" živi jedno autentično i sve snažnije slikarstvo. Na planu tekuće kulture (akademske, "prave" ali i alternativne) vredi zabeležiti nekoliko uočavanja. Održan je, dakle, koncert grupe "Poslednja igra leptira". Ova tipično - zabavljačka muzička družina skupila je preko hiljadu posetilaca, nesva kidašnjeg raspona u godinama. Kada se zna da ova ekipa predstavlja veći i poz natiji, deo popularnog "Indeksovog" radio pozorišta Beograda 202, koje u svom repertoaru ima satiru velike otvorenosti i žestine, takvo interesovanje nije neočekivano. Međutim, oni koji su očekivali političke pikanterije - bili su razočarani . "Leptiri" su izveli jedan doziran i lepršav koncert, koji se većini ipak veoma svideo. Umesto političkih, bilo je više seksualnih pikanterija a one su priznaće, bezazlenije. Dominirao je i, da nije preterivao, briljirao bi, solista Neša Radulović. On je trenutno bez premca najsvestraniji šoumen u zemlji. Ipak, valja upozoriti na povremene ustupke neukusu, naročito kada je u pitanju travestiranje i koketiranje s banalnos tima. Ovi talentovani mladići nadajmo se, odoleće plićaku estrade. U CK SK Srbije održano je savetovanje o idejnim i vrednosnim kriterijuma u zabavi, a uoči tog skupa Televizija Beograd mu je dala svoj doprinos: emitovana je zabav no-rekreativna emisija Super-market, koja je od početka do kraja nepatvoren šund. Na čelu sa Čkaljom, "ranjenim" još u Kamiondžijama. U utorak, na istoj televiziji, gledali smo ipak veoma kvalitetan film Valerija Zurlinija Tatarska pustinja. Ali takvi su život i televizija. Nikad se ne zna šta će osvanuti! * Danas nema više ni "Neše Leptira", ni Čkalje i Vujisića. Zdravko Mandić je živ i dovoljno zdrav. Postao nezaobilazna likovna činjenica ove zemlje promenljivog ime na. Njegova se slika, sa iracionalnom svetlošću i blago erotizovanim formama, rasprostrla preko korica ove knjige koju čitate ili premeštate u vitrini. U ateljeu u zgradi "Tekstila" više mu nije komšija Tivadar Vanjek. On je otišao u sasvim, začudo, neizvesnu istoriju i Muzej. Na toj adresi je sad slikar Radiša Lucić. Reka Ti sa se permanentno javlja u mojoj pđziji a estrada i politički neukus nezadrživo se šire našim pornografisanim medijima. Nije nam baš vreme neke zrelosti ! A i "Cen tralni komitet" se sad zove drugačije. I sedište mu je na granici stvarnog i mogućeg. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · December 30, 2011 Olivera Bošković likes this.

86

pisanje zaborava

zrenjanin za početnike 11.
30. mart, 1984.

VEČITI MLADIĆ VLADA REBEZOV*

Sposobnost obnavljanja i radovanja karakteristika je mladih, i onih koji čitavog života ostaju mladi Njiše li vam proleće zanemarene radosti u duši? Uspevate li da se obnovite, bez obzira na sve što je protiv, zahvaljujući prirodi samoj? U našoj civilizaciji koja samo bolu i patnji priznaje dostojanstvo, dok na radost gleda s dosta opreza, kao da se poslednjih godina nešto menja: mlade generacije menjaju pravila igre. Radost i sreća, zadovoljstvo što se svakog novog jutra život nastavlja, deo su njihove duhov ne konstitucije koju često, brzopleto, pogrešno tumačimo. Mladi su oduvek bili takvi, ovi današnji su drugačiji samo po tome što unose više upornosti u realizaciju svoje životne formule. I hrabrosti da pokažu osećanja. Sposobnost obnavljanja i radova nja karakteristika je mladih i onih koji su čita vog života mladi. Jedan takav večiti mladić zove se Vlada Rebezov. Ovaj dugogodiš nji scenograf pozorišta "Toša Jovanović" od januara je penzioner ali radni elan i životni optimizam ga ne napuštaju. Posao scenografa započeo je još za vreme stu dija u Beogradu. Radio je malo u Novom Sadu, potom odlazi u Pančevo, za koga ga vežu mnogobrojne lepe uspomene i jedna tužna: prisustvovao je zatvaranju tamo šnjeg profesionalnog pozorišta (tek se danas čine pokušaji da se obnovi njegov 87

rad). U Zrenjaninu je proveo (i još ih provodi) naplodnije dane. Mnogobrojne su pre dstave za koje je Vlada Rebezov smislio scenografiju, koja je po pravilu nename tljiva ali znatni doprinos pozorišne igre. U toku karijere za više od četiristotine pozo rišnih komada, rukom i talentom ovog slikara i velikog znalca sveukupne scenske tehnologije, izgrađene su kulise koje su omogućavale nadahnutu igru i uvek bile dis¬kretan doprinos lepoti scenskog događanja. Iako iza njega stoje mnogobrojne nag rade, on skromno naglašava kako je na sceni sve dobro ako se reditelj i sce nograf dogovore i time omoguće piscu da se čuje, a glumcu da se razigra. Seća se Vlada jednog takvog događaja sa Jovanom-Batom Putnikom, rediteljem izuzetne imaginacije. Čitave noći su na maketi ispitivali mogućnosti scenske posta vke nekog, sad već i nije važno kog, dela. Izjutra su konstatovali da je prva vari janta bila najbolja. I nisu se naljutili jer kakav bi to bio život umetnički kada bi se rešenja iz prve pronalazila. Dva velika radnika ali i bđma doživljavala su čin stva ranja i u tom noćnom bdenju nad mogućnostima scenske realizacije buduće pred stave. A Vlada je zaista bđm ali posebnog kova. On je bđm koji na prvo mesto stavlja rad, koji voli do perfekcije svoje umeće da dovede, pa tek onda dopušta svojoj pđtskoj prirodi da se razgali. On voli rad i voli život sa neizmernom naiv nošću koja ne zna za odbijanje, sujetu i surevnjivost. Vlada Rebezov je izuzetno ime u našoj scenografiji a istovremeno čovek koji je spreman da u svako vreme pomogne amaterima, da praznicima radi na dekoraciji bine ili sale, bez ikakve poze i pompe. S mladićkim oduševljenjem on i ovih dana priprema scenografska rešenja za proslavu Prvog maja. Ovaj visoki, potpuno sedi čovek, koji pored pozorišta i slikanja još veoma voli svog unuka, slikanje akvbarela i čamac na Dunavu, jedna je od vrednosti ovog našeg grada. I A u našem gradu gostovali su i neizbežni "Štrumpfovi". Bilo je gužve i nervoze roditeljske. Najmlađi su bili zadovoljni, oni malo odrasliji si primetili rutinu s kojom je čitav posao urađen. "Sedmorica mladih" su se umorile. Ipak, vredelo je videti. Iz radoznalosti. U Domu mladosti je u toku izložba Slobodana Lucića. Na nekolikim njegovim platnima uskovitlano ravničarsko nebo deluje veoma ekspresivno. U Narodnom pozorištu prekinute su probe na delu Miguela Tunješa (iz tehničkih razloga) i sada se punom parom radi na predstavi Gorana Stefanoskog Haj-faj. Na televiziji je prikazan morbidni ''Stanar'' Romana Polanskog; nedeljom se nastavlja produženi kurs melodrame (na američki način) čitaj: ''Tajna njene sestre''. Započe lo je i emitovanje domaće serije'' Nešto između'', za sada je to nebitno produženi istoimeni film. Nama preostaje da budemo sat više, evropski, dobro raspoloženi. * Ovog proleća Jasmina Tutorov, viši kustos, je u zrenjaninskom Duhovnom centru postavila izložbu scenografija i slika ovog već legendarnog pozorišnog posle nika i zanimljivog slikara akvarela. Izložba je "gostovala" i na Sterijinom pozorju. Vlada je to zaslužio. Ni pozorište ni bđmija dugo se neće oporaviti od njegovog "izostanka ". Inače, ovaj pozorišni umetnik umro je 2003. godine. Od "Sedmorice mladihe " preostao samo Jova Radovanović ia ko i on radi "pod ručnom". Slikar Slobodan Lucić kao da se ne snalazi pod nava lom hiperrealista? O melodrami neću - sve nam je i onako melodrama. Osim tragikomedije i farse. Toliko o savremenim žanrovima. I skoro da zaboravim, već 88

godinama pozorišni zli jezici pričaju da je Miguel Tunješ bio izmišljen "lik". Tako je to sa latino amerikan cima! Uživaju u mistifikacijama. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · Sunday Dragan Knezevic likes this.

pisanje zaborava

ZRENJANIN ZA POČETNIKE 12.
(11. januar, 1985.)

BALKAN U NAŠIM MISLIMA* Kad kolo krene, svi naši "balkani" se "otvore"
Rej Čarls, glasom prepunim nostalgije i tuge peva "Džordžija u mojim mislima". Mi, ovdašnji s kraja potonje i samog zamrznutog početka 1985. godine, sa puno uvažavanja i koncentracije igramo kolo. Tutnji Balkan po luksuznim hotelima, skijaš kim centrima, provincijskim kafanama, jednosobnim nekomfornim stanovima. Prolaze kineske izložbe, bitefi, festovi, pogorelići, danijeli, veličkovići osvajaju Evro pu. Sava centar, Lisinski, Cankarjev dom dovode i razvode umetnike svetskog ran ga. Dubrovačke igre, splitska leta, oktobarski saloni suočavaju se, i nas istovremeno i povremeno, sa vrhunskom kulturom. Navlačimo učenost na lica, zaspimo sa haza rskim rečnicima, dinastijama, aerobikom. Ali kad zasvira kolo spadaju sve maske, pucaju frakovi, smokinzi, noge nam se same bratime sa zemljom. I svi smo jedno klupko što oznojano i predano zavrće i zapliće. Kad kolo krene, svi naši "balkani" se otvore. Obuzme nas neka vatra od iskona, i gori takvim intenzitetom da zabora vljamo ne samo na civilizaciju koja nas je "opteretila" nizom nepotrebnih konven cija. I brige nestaju kad nam se telo pod diktatom harmonike raspojasa. 89

Kakav džez, bluz, rok, disko, kakav brejkdens. Ko te pita onda za tango ili valcer. Kolo je ritam koji nas spaja neodoljivo, koji nas vraća u davna vremena kad smo započinjali sa osvajanjem Balkana. Sada nam je lakše: on je trajno u nama. Probija kroz sve zakrpe naučenog u koncertnoj dvorani, laboratoriji za strane jezike, atom skom reaktoru ili konzervatorijumu. Školujemo se u moskvama, londonima, budim peštama, stepojevcima, lokvama, brežicama; doktori smo nauka, mesari, profesori, istoričari umetnosti, metalostrugari, oficiri. Tako raznovrsne, ali svojeglave, jedino nas kolo izjednačava. Na zov harmonike svrstavamo se u stroj za "tabananje". Mara mica u ruci, kosa po čelu, u očima zanos, u plućima meh, u srcu blaženstvo bez oba la. Igramo a Balkan nam u mislima. Reći će neko: kome zdravom i pravilno orijenti sanom može da smeta kolo, i u krajnjem slučaju Balkan? Zašto se stideti porekla muzike koja nas podseća na mla dost, zavičaj, roditelje, rodni kraj. Šta je loše u muzici koja nas kao himna diže sa sedišta, i šalje u "prve borbene redove" muzičkopsihološkog patriotizma. Odgovor je sva kako odrečan. Niko objektivan ne može biti protiv kola. Ta nevina igra u kojoj kroz tabane osećamo, premda ne svi, sebe, tek u prenesenom značenju govori o našim zabludama. Dok se zaplićemo u rukavce primitivizma, inercije, bolećivosti, kraj nas tutnje nevidljivi vozovi.Koji su, doduše, nekada bili mnogo brži. Evropa nam maše kroz zamagljena stakla. Naukom se ne možemo baviti bez knjiga i periodike, kulturu nam ne mogu formirati distributeri i komercijalisti. Hrabro smo priznali da živimo u vremenu krize, priznali i ostali na tome. Neće nam privreda i društvene nau ke koraknuti hrabrije i smelije dok nam misao i ukus najčešće golica kič. Odmrzavamo bivšu avangardu, sve je više lažnog "evergina". U ''Borbi'' iz broja u broj anketiramo ljude od pameti da kažu nešto na temu odnosa partije i intelige ncije, ali kolo zaista igramo dobro i koncentrisano. Balkan nam,meni zapravo, dak le, samo kao atavizam i inercija smeta. U kulturi i zabavi privodi se kraju proces ujednačavanja zahteva i potreba stanov ništva diljem Jugoslavije. Jedino brine što se to odigrava na nedopustivo niskom nivou. Svojevremeno smo "osudili" elitizam, jer je proklamovao odvajanje prave umetnosti od naroda. Danas bi sa još više žara trebalo zatvoriti vrata šundu koji nas ruži sa ploča i kaseta, sa televizijskog ekrana, iz bioskopskih dvorana. Nije naravno harmonika kriva za ovu "zimu našeg nezadovoljstva". Ni frula ili tambura, na njih smo neopravdano zaboravili! Kriv je manir koji i danas na sve odgovara: lako ćemo i "nema problema". Verovatno nije potpuno u pravu ni grupa "Bjelo dugme" kad pe va kako "Padaju zvezde" Još je rano za to,mislim - padanje ali ne bi bilo loše da malo "oladimo" sa kolom, naravno u onom prenesenom značenju, i da se pogle damo u lica. Balkan, onaj iz gudura i vilajeta previše nam viri iza civilizovanih osme ha. Tradiciju treba negovati, samo nije preporučljivo isuviše tapkati na jednom mes tu. Lako je građanima i radnim ljudima sveta, njima je sa 1984. godinom otišao i famozni mister Orvel. Naša Brena je još tu! * I Rej Čarls je otišao. Ostao je u mislima onih koji su ga voleli. Jedan od njih, ili od onih koji ne znaju šta će sa parama, dao je na aukciji basnoslovnu sumu za njegove naočare. Međutim, skoro je sigurno da neće "progledati"! A i sa Balkanom stvari stoje drugačije. Izneverio nas je, pa sa 90

Bugarima, Turcima, Rumunima iskoračio ka Evropi. Dok smo raspravljali o odnosu "partije i inteligencije", prva nam se umnožila a druga (inteligencija) istanjila. Pišem o tome kako nam se "elita" odvojila od naro da. Danas se pitam: kuda se dela ta elita? A kada je reč o "dizanju", u smislu usta janja, sa mesta, himna to ne uspeva uvek. Da li harmonici još polazi to za rukom. To bi valjalo ispitati. Kako li se zvaše ona emisija na BK-televiziji koja "pita narod o svemu i svačemu"? Dok o tamburi ne pričasmo dovoljno! "Tradiciju treba negovati, samo nije preporučivo isuviše tapkati na jednom mestu" - ovo je autocitat, po čemu li se razlikuje od "autogola"? Imam utisak da smo se stra teški većinski opredelili za tapkanje u mestu, jer smo zapali u lingvističko-kultu rološku omašku pa se umesto poštovanja tradicije opredelili za tradicionalizam u mišljenju i delovanju. Mala razlika u semantici ali posledice su katastrofalne. "Bijelo dugme" je palo s zvezdama, Orvel se pokazao kao naivčina u odnosu na Bin Ladena a "Sablja" je sprečila Cecu Ražnatović da postane "lepša" Lepa Brena. A na sve su pali "Snegovi i šaš". Koji i dalje padaju.... Like · · Unfollow Post · Share · Edit · Monday Olivera Bošković and Svetlana Radosav like this.

91

iz romana ''VALTER BENJAMIN U MEĐUGRADSKOM AUTOBUSU''

''SVEČANOST U POVODU GODIŠNJICE „RANIH RADOVA” 2 Na toj Akademiji povodom Avangarde isti, Moani je izgovorio veoma zapamćen stih: „Ruka joj je do pupka a ona ima plave oči”! Što nije dovodilo u pitanje vlast, ideologiju, čak ni malograđanski ukus. U maloj sali, Doma, smeštenoj skoro na istom mestu gde se nalazila i famozna „Jorgan sala”, čiju je prljavu privlačnost, navodno, trebalo da dočara komad „šifona”, jorganske tkanine kojom je bila nekada obloćena avangardna pozornica. Ta krpa u boji laćnog zlata, nalik na tapete u stanu Gabrijele F. scenografski ukomponovan u kolaž koji su još sačinjavali asimetrično poređani primerci „Pamfleta”, tri plakata sa premijernog izvođenja „Romea 92

u Đulije ti”, uljana slika Milana D. Vukotića, neka građevinska skela i desetak luftbalona – bili su ram za otužnu repliku podgrejane avangarde. Na scenu su potom stupili: muzička grupa „Tetka Ana” i Toško zvani Cole, koji još nije imao veštačke zube. Tako bezub, u naprosto epileptičnoj koncentraciji, otpevao je „Džuboks Mama”. Uz bučno odobravanje publike. Koja se sastojala od sedamdeset i pet zvanično odabranih. I još toliko fanova i bivših aktera neverovatnih sedamdesetih. Koji su stajali i navijali. Za nostalgiju. I svoje bivše idole. Sledila je i „Slatka Marija”. Iz publike se, onda, nenajavljeno pojavila i gospođa Ana, lično, sa velikim šeširom i neprevaziđenoj pank autokreaciji. Poklonila se publi ci i – otišla. Vodviljsku atmosferu u masi organizatori su pokušali da uozbilje recito vanjem pđzije Todora M. Koji je bio inspirator „Pamfleta”. Jedna od bivših Đulijeta, postavši glumica u međuvremenu, sa lepim patosom započela je da recituje Jer zvede su nam bile sasvim bliske Visile su u granju još zelenog drveća I padale su često kao vatrene šišarke, Negde, niz horizont od crne kadife… Što je, na veliko iznenađenje organizatora rizične priredbe, postavangardna publika prihvatila kao nešto sasvim normalno. Čak poželjno. Na ovoj koktel-priredbi. Koja se nikada više neće ponoviti. Pre nego što je Jovan Jovan, navodni nastavljač Todora M. događaju dodao dramatično ubrzanje, pozorišni aktivisti Doma prikazali su razvodnjeni fragment kultne predstave „Romeo u Đuljeti”. Naravno, bez seksu alnih i političkih dvosmislenosti. Reditelj originalnog izvođenja svakako bi doživeo autorsko gnušanje, ali je u momentu ove inscenacije, u bifeu Doma JNA ispijao tradicionalno piće sedamdesetih – vinjak. ’’Rubinov’’. Neplanirana katarza ovog falš podsećanja na rane radove mladih Zrenjaninaca nastupila je, dakle, prilikom obraćanja Jovana J. Problematični Dragoš Karamatić, docnije navodni rođak T. M. potonji bučni učesnik provincijske reprize jogurt revolucije, u godinama koje su nailazile, pričao je u kafiću „Ulazi bez kucanja.”, u ulici Milana Tepića,kako njega jedinog u sali nastup Jovana Jovana nije iznenadio, i još manje zbunio! „Ja sam, zvanično, neprijatelj komunizma”, bile su prve reči koje je izgovorio Jovan dok je sala, vidno ispražnjena od zvaničnika, grozničavo razmišljala da li da aplaudira ili apstinira. „Oni otvaraju istrage a zatvaraju grobove. Ili obrnuto! Da li su pesme još uvek ono što se ne sme? Smrt fašizmu – sloboda narodu!” Sa tom se aluzijom završila Akademija jer je neko isključio struju. I u mraku pomogao Jovanu Jovanu da sam pronađe izlaz iz zgrade. Gde su ga ipak sačekali neki grubi momci. Gabrijela Fotez je čitav događaj detaljno ispričala Arsi Čolaku. U zatvoru. U Gundulićevoj ulici. Gde je bio, kao što se zna, zatvoren. Što je bilo veoma blizu mesta događanja. Arsenov komentar je imao oblik pitanja: „Zašto je trage dija ukinuta pre nego što je obmana odredila cilj?” Gabrijela, iako frizerka, nije bila u stanju da mu da trenutni odgovor. Jedino je uspela da pomisli. Zapravo da se upita: „Šta bi tek Čolak rekao da je nekim slučajem imao značajnije mesto u tim ranim bečkerečkim neurozama?” Biti Romeo i nije nešto posebno. Miroslav Vladimir je, kao i sedamdesetih, na toj izneverenoj reprizi 93

Avangarde bio prisutan. Kao svedok memorijalnom programu čiji su pravi akteri bili daleko. U bifeu ili na groblju. Vojislav Brujić je uputio pozdravni telegram ovom skupu. Ne kao protagonista, ali ni kao epizodista. Zapravo kao sledeća žrtva novih komunista koji će i sami uskoro biti žrtvovani. Možda, ipak, kao budući veliki mistifikator.

Iz romana ''VALTER BENJAMIN U MEĐUGRADSKOM AUTOBUSU''

''SVEČANOST U POVODU GODIŠNJICE „RANIH RADOVA”
Proslava kao parodija: Dom kulture kod Malog mosta. Bečkerek. 1983. Dilemu, da li su rokeri, konceptualisti i avangardisti – odnosno

94

anarhisti – bilo je pitanje koje je Arsen Čolak nameravao maja 1983. da postavi na Svečanoj akademiji u povodu 15 godina od pojave plakete „Pamfleti”, odnosno 12. godišnjice neverovatne alternativne predstave „Romeo u Đulijeti”. Da je tu nameru ostvario, čak i u neprirodnoj atmosferi akademizirane proslave ''Velikog marginalnog'', blagovremenije bi bila uspostavljena veza Vinogradov – Parkinson. Što bi se povoljno odrazilo na anarhizam, fizičku hemiju i savremenu proznu književnost. Jer je dobri Parkinson, naravno, bio hemijski fizišar. Dok je Slavo Basalo, budući nekonvencionalni srpski pisac. Nažalost, Čolak je iz objektivnih razloga bio sprečen da prisustvuje ovom vređanju alternative u prisustvu vlasti. Morao je na dosluženje zatvorske kazne zbog nenamernog gaženja izvesnog gospodina Rudnjanina. Ne upoznavši prethodno ni Parkinsona niti Basala. Dok je Vinogradova upoznao prilikom obilaska Univerzitetske biblioteke, što mu je upriličio Vojislav Brujić. Kako , znatno docnije, opet u nekoj prigodi, beleži Miladin Begović Beg, hroničar bečkerečke andergraund scene, u publici su bili Dargač, Čoka, Šemba, Neda, Riza, Čurga, Štaka, Deja, Cuka, Džeger, Muladi. Doduše, sedeli su u dnu sale. Kao što autsajderima i priliči. Kako Beg kaže, naj-riba Vanda je došla na pola priredbe. I, naravno, sela u prvi red. Među zvanice. A svirale su te večeri „Omege”. Novi direktor Doma, Rista, koji je organizovao ovaj jubilej, nevoljno pristavši da bude kulturan i hrabar, trudio se da scenario priredbe što više okrene ka zabavi, sluteći potencijalnu eksplozivnost i subverzivnost „Pamfleta” i celokupnog nasleđa Jorgan sale! Ipak, svedoči Gabrijela Fotez, veče nije moglo da prođe bez skandala. Pesnik Jovan Jovan, prvo je recitovao, onda polemisao, potom opet recitovao. Njegov kompanjon Ljuba Moani mu tog puta nije odmagao. Čak je i sam recitovao. Ljuba. Jer su organizatori zaključili da taj Moani nije politički opasan, već obična budala koja je svojevremeno samo bila ukras artističko-anarhističkog incidenta. Marginalac pogodan za novinsku upotrebu zbog svog pijanog stanja, odnosno zanimljivog profesionalnog statusa. Jer, nezaposleni prodavci ribe nisu baš svakidašnja pojava! Naime, pre par godina, kada se odigrao još nepomenuti konceptualni incident: gaže nje simbola vlasti, Ljuba Moani se predstavljao kao nezaposleni prodavac ribe. I kao takav bio nekoliko sati zvezda srpske tabloidnosti u začetku. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · 21 hours ago Dragan Knezevic likes this.

95

beleške o slikarima

ČAROBAN SVET DANICE MITROVIĆ
Izložbom u Galeriji kod ''Fabrike stanice'' jedno slikarsko ime, do sada poznato i veoma cenjeno samo u okvirima alternativne zrenjaninske likovne scene, svakako će, barem kod ljubitelja slikarstva, dospeti u žižu interesovanja. Reč je o slikarki, Zrenjaninki, Danici Mitrović koja se ovim izlaganjem predstavlja kao skoro dovršen, svakako sasvim autentičan, različit i samosvojan autor. Njeno slikarstvo, lirsko i poteklo iz 96

minimalizma, očigledno u ekspanziji i sazrevanju, pleni svojom samouve renom odvažnošću i jednostavnošću koja nije jednoznačna i površinska. Zapravo, kod ove slikarke samo jedna stvar nije podložna varijacijama – nagovešten i samosovojan kvalitet. Danica Mitrović je dobar slikar, sve ostalo u njenoj umetnič kom ispoljavanju sačinjeno je iz niza neočekivanih i različitih spojeva i preplitaja. Kao prvo, ova slikarka svoj stvaralački kosmos gradi iz niza mikro situacija. Mreža i mapa njenih intima, lirski treperavih, na slikama malog formata, kao uzimanje uzo raka iz svakodnevnoh života, izložena u kontekstu ove postavke neočekivano uspos tavlja nepretenciozan ali autentičan duhovni i fenomenološki svet stvaraoca nesvaki dašnje otvorenog za svakolike likovne impulse i kolorističke senzacije. Način na koji slikarka opservira svet oko sebe, običan a istovremeno nesvakidašne pročitan, govo ri o tome da ona poseduje redak talenat direktnog i neposrednovnog komuniciranja sa prirodom, ljudima i ukupnim kontekstom sopstvenog okruženja. Nalazeći odgovarajuća likovna rešenja, intuitivno i promišljeno, u zavisnosti od situacije, teme, inspiracije ili kolorističke igre, Danica Mitrović na svojim najuspelijim slikama, a njih ima više nego dovoljno, uspostavlja neophodni sinhronitet izme đu polazne ideje i umetničke realizacije, odnosno ukupne definicije likovnog doživljaja. U tom procesu materijalizacije ideje ili osećanja, za koje kao da je presudan početni, neverovatno intuitivan, impuls, jer je i on, siguran sam, autentičan, samos vojan i proživljen, ponekad i osenčen dečijom neposrednošću, zapravo središnje i najvažnije mesto trenutka neposredovanog prenošenja likovne senzacije na platno. U tom trenutku suočavanja sa umetničkim činom, ova slikarka takođe pokazuje nes vakidašnju sigurnost, prevshodno u tehnici dorađenog akvarela, tako da njena vaz dušasta magla u kojoj pamti sve predele, predmete i situacije, dobija odgovarajuću i takođe efektnu izmenjenu opredmećenost. Njeni ''zapisi'' iz uspomena i susreta, na platnima bez viška i nepotrebnog, kolorom, crtežom, stilizacijom, svetlom, u sus retu sa posmatračem, posebno u galerijskim uslovima množine slika, doživljavaju artističku završnu situaciju – mogućnost bezbrojnih interpretacija, tumačenja. Ali, što je češće, njene slike deluju kao likovna senzacija kojoj nije potrebna nikaakva naknadna interpretacija. Jer slike koje je izložila ovom prilikom naprosto se nude za odgonetanje. Metaforičko, metafizičko, čak i verističko. Ali i najjednostavnije uživanje u neponovljivosti urbane imaginacije. ''Dnevnik", septembar, 2006. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · about an hour ago Vladimir Agić Aga likes this.

97

slikarke

ROMANTIČNO SLIKARSTVO POSTMODERNOG VREMENA

Isidora Dunđerski
98

Izložba mlade slikarke Isidore Dunđerski u Galeriji kod fabrike stanice, sudeći po broju i sastavu onih koji su došli na otvaranje ali pre svega kvalitetu i različitosti izloženih predložaka, predstavlja nesvakidašnji društveni i umetnički događaj grada koji zna i za bolja vremena. Naime, ovako sastavljena i koncipirana postavka, sa par slika iz početne etape, većinom izborom radova iz vremena koje još traje, i nekoliko artefakata koji nago veštavaju vidnu strukturalnu promenu slikarske for me, ova mlada umetnica, jasno nagoveštava smelost i nedogmatizam svog umet ničkog izraza. Koji, možda i pre svega, spada u ono što se da nazvati postmodernim sinkretizmom. U pitanju je zapravo simbioza stilova, metoda, znakova, epoha. Čak i civilizacijskih odrednica. Radove Isidore Dunđerski odlikuje, dakle, s jedne strane visok artizam i ćvrsta uverenost u pravovaljanost onog što stvara, jedinstven senzi bilitet i rafiniranost u izrazu, i konačno opredelenje da se u svakolikim istraživanjima forme, motiva i transpozicije, barem u dogledno vreme ostane u okvirima estetike lepog. Ova slikarka, naime, svojim vizijama suštine života i emocije, shodno tome i likovnosti, nastoji da svetu priđe sa uglađenije i spiritualnije strane. Kao da jezgru slike, njenoj misli, pamćenju, senzibilnosti i integralnosti namerava da se približi pod plaštom ženske umilnosti i navodne, a ipak spontane, naivnosti. Osobina koje nisu prevashodno, i samo, odlike umetničke prakse, više je to životna filozofija, ali da bi se otkrila estetika i etika, a svakako i senzibilnost, vremena koje započinje, uvek i sada i ovde, posle svih prošlih modernizama, neophodno je u sopstvenim čulima osetiti kvalitet i kakvoću onog u čemu živimo. U čemu udeo izvesnog spiritualizma i astralnosti nije nebitan. Ili, rekao bih, vreme u kome Dunđerska žive i razlikuju se od protagonista novog primitivizma ili neokonceptualizma koji je opet u fazi eskalacije. Ova slikarka je izlož bu posejala platnima u kojima uporedo traju elementi Asirije, starog Egipta, antike, baroka, ali i pećinskog slikarstva. U kontekstu astralnosti, mistike, afričkih i azijskih kultura, Altamire, akva-sveta našeg iskona, tajanstva ženske lepote, spremnosti da se poigra sa likovnim ''ikonama'' prošlosti ( kao na primer sa Mona Lizom), koketi ranja sa ilustrativnošću, korišćenje raznovrsnih ornamenata i klasičnih oznaka – sve su to elementii neoptrećujuće igre Isidorine sa stilovima, smislovima i kompozi cijama vizuelizacije likovnih fenomena koje moderna vremena pokreću na sredokra ći između izneverenih kanona i manipulisanog populizma. Na granici znanja i intuicije. Ova slikarka, međutim, uz poznavanje zanata i istorije umetnosti, više veruje svojim stvaralačkim instinktima i raspoloženjima. Iz sfera čulnog ali istovremeno i spiritualnog stižu svi njeni impulsi i inputi. Uz sve rizike pojednostavljanjena, direk tnog imenovanja ili estetike harmoničnog i polifoničnog, nasuprot (ne)figurativnoj destrukciji ili misaonom konstruk tivizmu trećeg milenijuma. Dodajmo izrečenom i konstataciju da je ovo slikarstvo definidano i ozračjem neoromantične svetlosti. Slikarkin artistički put, sudeći prema izloženoj postavci, u umetničkom vreme nu, od stilizovane rekonstrukcije pećinskog slikarstva, preko podvodnog biljnog i životinjskog ornamenta koji klizi u svojevrsni enformel, pa do impozantnih likovnih reminscencija i asocijacija, čak aluzija i citata, do drevnog, istočnjački mističnog, iz ko zna kakvog likovnog nasleđa, uz izvesne umetničke opasnosti od brzine stilskih i tematskih promena, svojom metafizikom govori jasnoj opredeljenosti mlade umet nice za 99

začudan ali ne i zaludan boravak u svetu arhetipskih praslika i vanvremenih štimunga. Zato, za razliku od vladajućeg, hladnog, postmodernizma, njena este tizirana razvojnost deluje iskreno, emotivno i ugodno.

SLIKARSTVO U ZRENJANINU 13.

TIVADAR VANJEK lakoća zaboravljanja
100

I zaista nije u ovom momentu najvažnije da li je samo Vanjekov legat trenutno u stanju izvesne zanemarenosti. Važnije od toga je pitanje, zapravo odgovor na nje ga, umemo li mi, današnji građani, u ime budućih, da zaštitimo i s dostojanstvom predamo memoriji potonjih vremena, vrednosti koje nam je prošlost, ona daleka i ona jučerašnja, poverila. Jer ovoga puta i jeste i nije reč samo o slikaru Tivadaru Vanjeku. Pitanje zapravo glasi, da i će i on morati da sačeka onoliko koliko je to istr peo Manojlović, da ga svest i savest grada stave na ono mesto na koje ga je sopst vena umetnost, trajno i neizbrisivo uokvirena u svet otuđenog banatskog "izgublje nog vremena", davno postavila a našoj etici i estetici ostavila na polzu. Naravno, uvodna rečenica ovog zapisa je samo retorski neutralna, jer i taj legat, a još više naše ukupno bavljenje stvarnim međaši¬ma trajanja na ovim horizon talama, odražava ukupnost spremnosti i upornosti da u odnosu prema ovom značajnom slikaru bliske nam prošlosti obezbedimo, ne mesto koje on zaslužuje, jer ga on već ima u sveukupnom civilizacijskom bilansu veka koji ističe, nažalost skoro na isti način onako kako je i počeo, već sopstvenu poziciju i time utvrdimo koliko smo u stanju da izbegnemo zamke brzog zaborava. Gospodstveni, ne toliko poreklom koliko gestom i manirom, što je znatno i važnije, slikar Tivadar Vanjek je i rođen skoro na samom početku ovog dvadesetogveka (1910. godine), ali njegov bronzani odlivak u Aleji velikana, u Karađorđevom parku, nikako ne znači da smo u ovom gradu učinili dovoljno na izučavanju njegovog impo zantnog likovnog opusa, na produženom trajanju njegove stvaralačke magije, na edukaciji sve brojnijih likovnih umetnika u Zrenjaninu i nove umetničke publike, od nosno na institucionalnom uvođenju njegovog dela u sistem vrednosti na kojima ovaj grad počiva. Ima u odnosu svake varoši, kažem namerno varoši jer ne bih hteo da upotrebim nelagodan izraz "palanka", kojim je svojevremeno Radomir Konstantinović maes tetično i hirurški precizno dijagnosticirao opšte mesto naših preovlađujućih menta liteta, mnogo atavističkog i negatorskog u procenjivanju značajnih ljudi koje je mno žina imala priliku da posmatra iz neposredne blizine. I po pravilu, u "palanačkoj" generacijskoj svesti ostaju marginalne i nebitne činjenice ili fame. Tako je bilo i sa Manojlovićem i inima koji nisu na vreme uspeli da se udalje od prokletstva lične pre poznatljivosti. Otmeni Tivadar Vanjek je možda i za života za neke sugrađane prvo bio fotograf pa tek onda slikar. Oni verovatno nisu ni stigli da razmišljaju o njemu kao značajnom i autentičnom umetniku ove polifone i srednjđvropske Panonije. I njima i nije ni zameriti, svako i onako doseže dokle ga pogled i mašta mogu odvesti. Kritika, likovna i kulturološka, prava publika, galeristi i obični ljubitelji skikarstva, svako od njih na svoj način, odali su počast njegovom specifičnom, osobenom i dobrom slikarstvu. U mnogim kolekcijama žive njegova platna, po novinama i časo pisima, doduše požutelim, postoje kritički, bigrafski i publicistički tekstovi o njegovom opusu. Osnovan je i legat njegovih izabranih dela, sa početka ovog zapisa. Na ovom će se mestu, možda, neko, s pravom i nestpljenjem, upitati, u čemu je onda problem? Čemu ovoliko autorovo insistiranje? Odgovor glasi: ovaj slikar ogrom nog dara, koji možda i do kraja, sticajem raznih 101

okolnosti, nije ni realizovan, na či jim je prizorima, u gami svetla koje nestaje, sva prefinjenost, pomalo geometrijska, ravničarskog sveta, preslica, zabata, pendžera, i ljudi koji su prisutni svojom odsut nošću, čeka neku svoju rekapitulaciju, sintezu, retrospektivu. I nagradu, možda, koja bi se pod njegovim imenom dodeljivala likovnim umetnicima koji fenomenu ravnice prilaze kao trajnijem izazovu. Na to nas obavezuju, ne samo onih dvesto tinak slika koje je Vanjek zaveštavo Zrenjaninu, već potreba da u idući vek uđemo sa manje nedovršenih kapitalnih poslova. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 18, 2011 Mirjana Drazic Palinkas, Rodika Cebzan, Živica Brusin and 5 others like this.

PISANJE ZABORAVA 11.

ISTORIJA SLIKARSTVA U ZRENJANINU

102

Uz sve promene, stilske i interstrukturalne, uključujući i one tehnološke, imajući u vidu umetničke faze i etape, kojih je u decenijama slikarske avanture Radiše Lucića (1941) bilo dosta, kao njegova umetnička konstanta opstaje njegovo shvatanje sli karstva, i umetnosti uopšte, kao uzvišene delatnosti kojoj se predaje bez ostatka i uzmicanja. On to čini tiho, predano ali uporno i sa jasno izraženom uzlaznom lini jom. Krajem osamdsetih godina, o čemu svedoči i veliki znalac ukupnog Lucićevog opusa, slikar i pedagog Jovan Rakidžić, on započinje svoj rad ispisom iz enterijera flamanskih i holandskih majstora, ova se faza uslovno može nazvati rembrantov skom. U narednom periodu njegovog umetničkog sazrevanja uočavaju se dva ele menta oblikovno-sadržajne konstelacije. Lucića, naime, jedno vreme opsedaju fe nomeni, i na planu ideje ali i specifične forme, svemira, kosmonautike, na opštem i aktuelnom planu čovekovog odvajanja od matične planete. Taj astronautički bora vak čovekov "u samom nebu", prostoru do tada naseljenom samo božanstvenom izmaglicom, očigledno fascinira Radišu Lucića, ne samo kao neobična likovna tema jer na platnima leonovanja može se nazreti i osobena metafizika stvarnog. S tim je u vezi i njegova interaktivna veza sa fenomenom fotografije, čiji postulati postaju trajniji deo njegove likovne doktrine. U fazi kad crtež i portret egzistiraju kao dominanta njegovog umetničkog dejs tvovanja, fotografija i dalje egzistira kao praslika njegovih motiva ali s tendencijom simultanog zatiranja. Njegova slika se ispunjava vazduhom, strukture se razmek šavaju, vreme uplovljava u međuprostore kolora i linije. Od ranije projektovane, večnost i temporalnost, međutim, i ovde egzistirju. U aktuelnoj fazi njegova platna, u ipak jedinstvenom rukopisu, laviraju u razmaku od stilizovanih folklornih oznaka, diskretnih i nedominantih, do prefinjene postmoder nističke citatnosti u serijalu eks presivnih portreta. U to vreme kao da kod Lucića započinje i izraženiji upliv duhovno sti odnosno religiozne simbolike. Slikar i pozorišni scenograf Viorel Flora (1952) nesvakidašnje komuncira sa mo dernim vremenima: on po pravilu sliku započinje skoro virtuozno 103

izvedenim citatom starih majstora, naročito renesansnih, nemačkih ili flamanskih. Koristeći se smelim i veštim unošenjem sekvenci iz drugih vremena i semantičkih struktura, metodom montaže produbljenih atrakcija, Flora na svojim platnima uspostavlja novu slikarsku stvarnost u kojoj skoro ravnopravno pulsira nasleđe, mašta i današnji život. Krećući se oštrom ivicom paradoksa, on veštinom izvođenja, unutar vanvremenskih stanja, gradi svoje virtuelne maštarije. Uvodeći svoj svet u prostore fantastike ovaj slikar i dalje ostaje majstor detalja koji imaju u sebi nadrealnu dramatiku. Slikarstvo Radovana Živankića (1953), sada već potpuno realizovano i konzisten tno, prvobitno je polazilo od prirode kao podsticaja i inicijalnog znaka, potom se vizuelno i misaono transponovalo ka apstraktnoj likovnoj arabeski. Dramatika njego vih platana ogledala se u dinamičkom procesu gotovo polokovskog automatizma i žestokom kolorističkom tragu. Docnije, u Živankićevu se sliku defnitivno naseljava pejsaž, pun pđtičkog senzibiliteta, i nečim što bi se moglo nazvati zapamćenom prirodom u prostoru. Nebo, skoro od monolita izgrađeno, i šume topola, postrojene i zaleđene, u jednoj gami prozukle svetlosti sveopšte jeseni, plastičnošću skrame ko ja ih osvaja i stapa, kao da nagoveštavaju buduću transformaciju ovog ekpresivnog pejsažiste u figuralistu metaforičnije ikonografije, nečega što bi se moglo nazvati stanjem prizora pre nego što zaroni u postenformelovsku magmu. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 13, 2011 Aleksa Pusic and Aleksandra Hajdin like this.

104

PISANJE ZABORAVA

SLIKARSTVO U ZRENJANINU

Slikarstvo Rudolfa Brkića (1940), formirano i utemeljeno u jednoj drugoj različitoj mentalno-artističkoj sredini (Zagreb i slikarskoj radionici Krste Hegedušića), utemeljeno je na filozofiji otuđenosti koja uostalom jeste i karakeristika zapadno-evropskog intelektualca dvadesetog veka. Ono se javlja kao dragocena različitost koju nismo uvek umeli da prepoznamo. Brkić, u svojoj prvoj deceniji boravka i rada u ovoj sredini, ostaje dosledan slikarskom konceptu koji počiva na kompozicionom principu unošenja predmeta, neke probrane realnosti, u prostor obojen zebnjom i namrštenom ravnodušnošću. Iz tog konteksta jasno se izdvaja melanholija, strah i neizvesnost. Kao da nad platnima iz tih godina lebdi izmaglica negativne mefizike. Psihološki prostor koji se uspostavlja u dubini Brkićevih slika jasno je definisan nes pokojem. Statični, realistički precizno islikani prizori, hladan kolorit, zaustavljenost vremena, po liniji paradoksa, neodoljivo smešta nastalo likovno delou imaginirni nadrealistički prosede. Pored Brkićevog likovnog temperamenta, u ovoj njegovoj sli karskoj fazi očigledni su i snažni uticaji filozofskog i umetničkog nasleđa nemačkih simbolista i nordijskih mislilaca. U godina bližim današnjem vremenu, Rudolf Brkić se kreće ka novim likovnim istra živanjima. Potez mu postaje plastičniji, tehnika bliska starim majstorima a kolorit topliji i prozračniji. U slici i dalje ostaje nostalgija kao noseće osećanje ali se umes to otuđenosti javlja nešto nalik začaranosti. Njegova slika postaje prepoznatljiva po prefinjenom mešanju svetla i karakterističnog smeđeg kolorita. Lagani geome tri zam, slično prepoznat kod Vanjeka, takođe postaje neizbežna značajka ovog dobrog slikara koji, u relativnoj senci, već decenijama daje značajan obol zrenjaninskoj likovnoj sceni. Ljubomir Kokotović (1936), grafičar i crtač najplemenitijeg kova, postigao 105

je izu zetnu svetsku slavu jednog trenutka da bi se potom, sopstvenom voljom skoro uga sio. Inače, Fakultet likovnih umetnosti završio je u Beogradu 1962. godine. Na istom fakultetu je i magistrirao. Specijalizirao grafiku u Briselu, na Visokoj školi arhitektu re i vizuelnih umetnosti u klasi profesora Gustava Maršula. Živeo i stvarao u Francu skoj, Engleskoj, Belgiji, Holandiji i Italiji u kojoj je sarađivao sa Pjer Đorđom Spalacijem. Imao oko osamdeset samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Važ nije nagrade: Sasoferato (Italija), nagrada za grafiku Premio Europa, 1973. Fre chen (Nemačka) nagrada na međunarodnom bijenalu grafike, 1974. Klivlend (Eng leska), nagrada na Četvrtom i Sedmom internacionalnom bijenalu crteža. San Fran cisko (SAD), nagrada na Svetskoj izložbi grafike, 1977. Seul (Koreja), priznanje na Trećoj internacionalnoj izložbi minijatura. Predmeti na njegovim grafikama, kao por treti ljudi sa psihološko-literarnim predtekstom, predstavljaju malog čoveka ili gru pacije okupljene u hrpe i haotične skupove, nastale iz osećaja nesigurnosti. Na tim se grafikama uspostavlja fina atmosfera muzičke strukture, tiskanje koje ne poš tuje pristojnost, misao o sudbini čoveka u grupi, samoća napuštenih stvari - to su legende ili fantazme, grafičke, akribične ali i sudbinske ovog likovnog umetnika sa gorelog u jeku sopstvenog trajanja. Likovne stvaraoce Milana Solarova, Mišu Berbakova (1936), Đenđi Rackov i Tibo ra Bencea, skoro sve pojedinačne odlike razdvajaju i čine različitim, osim jedne - slikarska praksa im nije bila jedina i kontinuirana sudbina. Profesor istorije umet nosti, Solarova, prvo gimnazijski, naravno u Lerikovoj gimnaziji, zatim na novosad skoj Likovnoj akademiji, vrstan tumač najkontroverznijih likovnih pđtika savre menika, sopstveno je slikarsko delovanje dugo vremena držao na nivou pasije. Tek u poznijim godinama, njegov crtež apstraknog zvuka i pojedini akvareli skreću paž nju publike i kritike, ali i tada kao uzgredna delatnost značajnog pedagoga, kritičara i istoričara umetnosti. Arhitekti po obrazovanju i životnoj praksi, Milorada Miša Berbakov i Tibor Bence, bave se slikarstvom kao pauzom u svojim osnovnim delatnostima. Berbakov sa više strasti i bđmije, Bence studiozno ali premalo. I slikarstvo Đenđi Rackov, osobene dekorativnosti i umilnosti ostaje u senci scenografije i primenjene umetnosti, koje joj troše pretežniji deo stvaralačke imaginacije. Nekako bočno, ili poprečno deluje lokalna vezanost ili indirektno prisustvo u gradu, ono koje se najviše manifestuje odsustvom, Duška Vijatova, slikara, Jovice Rakidžića, profesora, pedagoga i likovnog umetnika koji je uticao znatno na nekolike zrenjaninske likovnjake, i vrhunskog keramičara Bore Dedića, čija se reputacija i sazrevanje odigrava uglavnom u evropskim prostorima. Priča o njihovom duhovnom odsustvu, ili nedovoljnom prisustvu, iz zrenjaninskog intelektualnog miljea deo je tragikomične posleratne prakse političko-institucionalne amnezije ovog grada. Naravno, i nažalost, ta palanačka animoznost prema onima koji su uspeli na drugom mes tu, ne postoji samo kod likovne umetnosti. Ona je opšta i provincijalno tvrdokorna. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 12, 2011 Živica Brusin likes this.

106

Janko Laco Vrlo interesantno! November 13, 2011 at 12:21am · Like

pisanje zaborava

slikarstvo u Zrenjaninu 9

Pavle Radovanović (1923-1981), rođen je u Zrenjaninu, Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu a postdiplomske studije u klasi prof. Sretena Stoja novića na istoj školi. Bavio se potretskom skulpturom, spomeničkom arhitekturom kao skulturom intimnog karaktera, crtežom i akvarelom. Izlagao je u zemlji i inost ranstvu a za rodni grad je bio vezan između ostalog i boravcima u Ečanskoj likovnoj koloniji a prisutan je svojim potretnim skulpturama u Aleji velikana (sa bistama Toše Jovanovića i Konstantina Danila). Takođe istaknuti vajar, Aleksandar Zarin (1923), rođen je u Srpskoj Crnji a dobar deo mladosti i detinjstva proveo je u Petrovgradu (Zrenjaninu). Kao i Radovanović, diplomirao je Akademiju u Beogradu a postdiplomske studije takođe je završio kod Sretena Stojanovića. Naročito se istakao u spomeničkoj skulpturi (veći broj ekspo nata postoji i u Zrenjaninu). Bio je profesor Akademije a u radu Ečanske kolonije ima veoma značajno mesto. Živojin Turinski je rođen 1935. godine u Zrenjaninu. Završio Slikarski odsek na Akademiji (danas Fakultet) za likovne umetnosti u Beogradu 1960. a

107

nešto kasnije i poslediplomske studije. Imao preko deset samostalnih izložbi i brojne kolektivne izložbe u zemlji i inostranstvu. Dugi niz godina se bavio likovnom kritikom i eseji stikom. Na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu bio profesor za predmet slikarska tehnologija a kasnije redovni profesor slikarstva. Može se reći da je celo kupno stvaralaštvo Turinskog podeljeno između slikarstva i pisane reči, a nije jed nostavno proceniti da li i koliko Turinski-slikar duguje Turinskom-kritičaru, ili je mogući red dugovanja obrnut. Jedino što je sigurno, kada je naš grad u pitanju, da ni slikar ni grad nisu pronašli dovoljno motiva i načina da ostvare intenzivniju i sadr žajniju saradnju. Mnogostruko nadaren, likovni i pozorišni esejista, pomalo pesnik, scenograf, ured nik u časopisu 'Ulaznica'', kulturni poslenik uključen u mnoštvo zrenjaninskih kultur nih zbivanja, dugogodišnji upravnik Savremene galerije, grafički, likovni i tehnički urednik mnogobrojnih knjiga, i najvažnije izuzetno nadareni i autentičan likovni umet nik, Zdravko Mandić (1935), više decenija deluje u Zrenjaninu kao jedan od najznačajnijih savremenika. Pošto će u kontekstu knjige kao celine biti više reči o mnogostrukosti njegovog likovnog i ukupnog umetničkog delovanja, u ovom uvodu u gradsku likovnu tradiciju i savremenost beležimo ovoliko: Zdravko Mandić je spe cifičan izdanak moderne umetničke svesti. On likovni jezik tretira kao primenjenu sintaksu slikovnog fenomena. Njegovo je slikarstvo figurativno i ne može se posma trati izvan konteksta postojeće životne stvarnosti, međutim ono ima jedan poseban smisaoni iskaz: Mandićeve slike deluju zapravo kao uzbudljiva personalna meta fizika. On na svakoj svojoj autentičnoj slici iskoračuje iz realiteta, iz oblika koje pre poznajemo i pamtimo, on neprimetno ali konsekventno prelazi u treću dimenziju, koja je i zvuk, i miris i boja koju samo u sećanju možemo da prepoznamo i imenu jemo. Mandićeva slika nosi u sebi jedinstvo suprotnosti: dovršena je u realizaciji a istovremeno otvorena u konceptualnoj kontinuirnosti. Blizak je savremenim pejsa žistima a istovremeno duboko u avanturi osmišljenog postmodernizma, jer njegova slika ima ikonografski beleg vidljivog koje se u treptaju preseljava u nevidljivo. Njegov romantičarski pejsaž, i svetlost koja iz njega ide posmatraču u susret, u dihotomijskom zagrljaju je sa ne tako dalekom apstraktnom igrom praelemenata. Vladimir Rebezov (1921-2003) je svoj umetnički vek uglavnom poklonio pozorištu odnosno scenografiji. U tome je bio velik i cenjen. Da je, ipak, po svojoj unutrašnjoj vokaciji, slikar vidi se i na njegovim islikanim scenografijama - po eleganciji izvo đenja i naglašenim likov¬nim, a ne, na primer, arhitektonskim, rešenjima scenskih površina. Međutim, nikako se ne sme zanemariti i njegovo čisto slikarstvo, skoro u potpunosti okrenuto akvarelu . Motivi sa omiljene mu reke, Tise, ispunjavaju taj lazurni svet njegovog slikarstva spontanošću kojom njegova četkica meša vazduh i vodu, prenoseći istovremeno i enormnu energiju ovog zaljubljenika u reke i brodove. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 11, 2011 Vesna Vukajlović and Mirjana Drazic Palinkas like this.

108

Бездан литерарног алхемисања

Novi Sad, novembra 2011. Ажурирано пре 7 недеља 3 дана Спадам у ауторе који сопствени књижевни свет, већ од првих написаних текстова, подједнако или, рекао бих тачније – симултано, испуњавају стварносним материјалом, односно скоро равноправно га подржавају асоцијацијама,

Зоран Славић, писац алузијама или референцама из литерарне галак сије. Стицај је околности да су ми у раним данима једино књиге и билиотеке биле доступне у количинама које су ме могле задовољити. Рекао бих да сам тај имагинарни свет, које речи и реченице стварају, описују и претварају у тачнију реалност, носио кроз своје детињство а касније ту загледаност претварао у бездан литерарног алхемисања Књиге, писци, знатно мање теме и сижеи, а више флуид, рефлексија, поетика сваколиких лектира, постоје у мом стваралаштву као непрестани шум, фон, одјек. Што подразумева и читаоца који је унутар тонске лествице коју покуша вам да успоставим. Прво је, наравно, био Карл Мај, кога сам у дугим јесењим или зимским поподневима, у улици Иве Лоле Рибара, у Зрењанину, детаљно гутао, доводећи библиотекарке из зграде, данас срушене, на самој обали 109

Бегеја, до чајања упорношћу којом сам инсистирао на чак и најспореднијим делима овог класика авантуристичке литературе. Онда, неочекивано, овог писца, Маја, срећем и на ’’индексу’’ младалачке лектире и код Валтера Бењамина. Овај немачки филозоф, кри тичар, теоретичар модерне уметности, случајно постаје моја литерарна опсесија. Његово дело али једнако и његов неконвенционалан живот и трагичан крај, постају битан иако не преовлађујући део моја два последња романа. У књизи ’’Валтер Бењамин у међуградском аутобусу’’ посматрам упоредо његову, скоро усамљеничку борбу против нацизма али и феномен ’’ауре’’ ко јим Бењамин дефинише уметничко дело као „јединствену појаву даљине, ма колико била блиска“.“ А до Бењамина сам стигао полазећи од Франца Кафке и његове универзалне метафоре о пауковој мрежи која као по правилу детерминише осетљиве и интелектуално радознале. Моја прва збир ка прича ’’Самоћа’’ доста речито сведочи о тим данима када сам живео у том имагинарно-стварном свету овог прашког Немца. Читам потом пасионирано и Рилкеа. Његове ’’Девињске елегије’’ годе меланхолији коју носим у себи. Док путујем градовима у којима је и он боравио, Венеција, Праг, Беч, доживљавам га као савременика који је походио исте ведуте. Његова, дугогодишња, контроверзна веза са знаменитом Лу Саломе доводи ме индиректно и до Ничеа, који ми постаје ближи, нарочито после прочитане књиге ’’Када је Ниче плакао’’ Ирвина Јалома. Ипак, најдубљи траг у мом трагању за књижевним форматом који ће најаутентучније изразити каквоћу и домете мог стваралаштва, оставили су Џојсов ’’Улис’’ и Прустова сага о изгубље ном времену. Одушевљавао сам се менталном географијом Даблина коју Џојс оставља и будућим временима, као постмодернистичку антиципацију, док ме Пруст у свом апартном, суптилном и аналитичком залажењу у паралелне душевне светове друштва и јединке, маниром обрнуте балзаковштине, трајно усмерава у настојању да спојим опис унутрашњости реалног живота са вертикалом књижевне баштине. Завршавам нечим о чему још очигледно, нисам до краја рашчистио: моја велика средњош колска, рекао бих, и студентска књижевна посвећност – Иво Андрић, скоро ми је промакао. Премда сам са темом о његовом делу ’’Травничка хроника’’ матурирао и дипломирао. Андрића, ипак, нема међу инспираторима мог писања. Ваља размислити како и зашто. Књиге, узори, замке!?

110

PISANJE ZABORAVA

SLIKARSTVO U ZRENJANINU 8

Posleratni korpus bečkerečko-petrovgradsko-zrenjaninskih istaknutih slikara predvodi, logično,Tivadar Vanjek, koji još u međuratnom periodu, pod znatnim uticajem Jozefa Varkonjija, započinje upečatljivu karijeru, prvo u duhu akademskog realizma, da bi potom usledila duža faza izrazito impresionističke orijentacije. Odli kuju ga vazdušaste i čiste boje, nanošene na platno sitnim potezima, slike su mu is punjene rasprsnutom svetlošću, meke i u delikatnoj ravnoteži oblika i kolorita. Ne kako, na samom izlasku iz mladosti, njegova se lepršava paleta preobraća u oporiju ekspresionističku, tmurniju i melanholičnu slikovnost. Zgušnjava se materija, forma polako zatvara, kolorit gasne, i lagano ali i neumitno u njegovu slikarsku metafiziku uvlače se i sve vidljiviji elementi konstruktivizma. To su bili nagoveštaji njegove zre le i konačne slikarske vizure. U vidokrug njegovIh interesovanja, skoro istovremeno sa Vozarevićem i Vujaklijom, u njegove slike uplivavaju elementi tradicionalne folk lorne umetnosti, Banata, duh i dah ravničarskog podneblja, dok se u stvaralačkom procesu može primetiti okretanje decentnosti crteža koji se opredmećuje na plat nima u geometrijskoj dihotomiji. Od tada, svet Tivadara Vanjeka počiva na neuo bi čajenom spoju prividne ljupkosti, naivnosti i dekorativnosti, s jedne strane, i mistič ne, zagonetne i intrigantne metafizike koja proviruje iza umrtvljenog i vanvremenog vojvođanskog enterijera. Za njega karakteristične kapije uvode nas, u sumračnim štimunzima, u prostore bez ljudi, bez pokreta, stanja čiste ezoterije zvuka koji se ne čuje, boje koja zamire, oblika koji samo što nije iskoračio iz svoje primarne predis tinacije. Zreli Vanjek, preciznošću svojih ikonografskih znakova, minucioznošću rea lizacije, brižljivim odabirom rekvizitarijuma koji izvlači iz bivše stvarnosti, slojevima naizgled dovršene

111

tmurne palete, svakako da zahteva nova izlaganja, drugačija pročitavanja kao i komparativnu analizu. Uz ime slikara Jovana Janičeka, inače i dugogodišnjeg pedagoga, zaboravljenog i nedovoljno priznatog umetnika, kao da se najprikladnije može dodati epitet - prok letog. Ako sudbina može tako nešto da iskonstruiše, onda je u njegovom slučaju to i učinila. Jedino, kada je Janiček u pitanju, znamo i njena janusovska obličja. Jedno se zove aktuelna, postrevolucionarna i provincijalna politika. Drugo je, nažalost, izvi ralo iz njega samog, i zove se, najblaže rečeno - neprilagođenost. Naravno, nije to nikakva njegova mana, ali usud jeste. Janiček je diplomirao u klasi Nedeljka Gvoz denovića. 1954. je među osnivačima grupe "Sedmorica", kasnije preimenovana u "Banatska", u kojoj je bilo 33 slikara i 5 vajara, između ostalih Ivan Radović, Vasa Pomorišac, Ivan Tabaković, Zoran Petrović, Aleksandra Zarin. Do 1963. je izlagao u okviru saziva Ečanske kolonije, a od te godine prestaje ne samo da izlaže već i da slika. U sukobu sa recidivima socrealističkog poimanja umetnosti, u svom gradu, disonantan u filosofiji i konceptu sa preovlađujućim likovnim a naročito društvenim okruženjem, ličan, samosvojan, osetljiv i - neprilagođen, on na negaciju i arogan ciju, bilo iz kog dela establišmenta, ili političke pećine, dolazila, kao zagovornik nefiguraleralne figuralnosti, (jer kod njega od predela i spoljašnosti ostaju samo sintetizovani znaci i putokazi ka dubljem i bitnijem sloju pojavnosti), odgovara ćuta njem koje traje skoro čitav životni i umetnički vek. U nemilosti kod vlasti, uglavnom kao posledicom intrige i policiskih spekulacija, nespreman na kompromise, ovaj elegantni, markantni čovek - pomalo i zaljubljen u poziciju "ukletog slikara", znalac istorije umetnosti, filozofije, književnosti, muzike, likovni učitelj jednom Radomiru Reljiću, Vijatovu, Turinskom, živi provincijski život kao srednjoškolski profesor, lege nda i duh senke velikog slikara. Postoji u gradu kao fama, večita avangarda i likovna opozicija. Pristalica analitičkog i refleksivnog slikar¬stva, izvanredan crtač, neaka demski orijentisani kolorista, Jovan Janiček je naprosto nestao u dubinama ili, mož da je tačnije reći, u plićacima palanačkog vremena. Kada je, decenijama kasnije, pristao da izloži svoje slike, magistralni put, čak i zrenjaninskog slikarstava, već je otišao predaleko da bi površni posmatrači, onog što je Janičeka svojevremeno svrstalo u red artističkih anfanteribla, mogli da shvate i sa odgovarajućim respektom retroaktivno vrednuju. Ali, takva je najčešće sudbina velikih talenata s pogrešnim tajmingom. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 9, 2011 Gizella Budai and Aleksandra Hajdin like this.

112

PISANJE ZABORAVA

SLIKARSTVO U ZRENJANINU 7
Delovanjem Kolonije, njenim likovnim, intelektualnim i mentalnim zračenjem, jer da nije reč o preterivanju svedoče boravci i dela jednog Alekse Čelebonovića, Sto jana Ćelića, Lazara Vujaklije, Ivana Tabakovića, Miloša Gvozdenovića, Jovana Bije lića, Milana Konjovića i inih, kao i brojnih bijenalnih, tematskih i samostalnih izložbi, u okvirima Kolonije ili Savremene galerije, likovni i kulturni horizont ovog grada drži kontinuitet sa velikim umetnicima sopstvene prošlosti. Nema doduše u gradu novog Kons tantina Danila ili Aleksandra Sekulića, ni Uroša Predića, ali gustina događanja, raznovrsnost koncepata, mnoštvo akademski obrazovnih slikara, jedan broj afir misanih savremenika, dobro udruženje likovnih i primenjenih umetnika, i konačno stabilna i ambiciozna insitucija kao što je Savremena galerija, govore o neprekinutoj emisiji likovnih sadr\ahai ovog podneblja. Savremena galerija Umetničke kolonije, nesumljivo je jedan od generatora likovne prakse u gradu. Yna;ajan je i značaj njenih dosadašnjih upravnika: Tivadar Vanjeka, Zdravka Mandića, Dragana Ćuka i Radovana Živankića. U animiranju zrenjaninskih slikara njena je uloga nemerljiva. Naravno, kada valja procenjivati indi vidualne učinke zrenjaninskih likovnih umetnika moraju se primeniti sasvim dru¬ga, vaninstitucionalna merila koja se svode na ona estetetička kao i na faktor vremena koji često ume da poremeti privremeno etablirane veličine. No, pre skiciranja per 113

sonalizovane mape posleratnog zrenjaninskog likovnog učinka, valjalo bi se podsetiti koje su se najbitnije likovne manifestacije, izložbe, retrospektive, selekcije i multi medijalni projekti događali u našem gradu od šezdesetih godina pa do danas. Posle prve dve izložbe Kolonije, 1958. beležimo "Izložbu skulpture u slobodnom prostoru" sa R. Graovcem, M. Vukovićem, A. Zarinim, J. Soldatovićem, J. Kratho vilom. 1974. zrenjaninska publika imala je priliku da vidi postavku "Pejsaž u savre menoj umetnosti Jugoslavije ", dok je 1975. likovni kritičar Đorđe Jović postavio izložbu "Posle trideset godina", kao uspomenu na izložbu održanu septembra 1945. u tadašnjem Petrovgradu. Između ostalog bila su izložena i de la Paje Jovanovića, Uroša Predića, Ivana Radovića, Stojana Trumića, Milana Kerca.... 1976. je postavka "Dvadeset godina umetnič ke kolonije Ečka" po izboru Đorđa Jovića i Lazara Trifuno vića, dok izložba iz 1978. nosi naslov "Tendencije u figuraciji", sa Milanom Blanu šom, Kostom Bunuševcem i drugima. 1982. se priređuje Zrenjaninsko bijenale Ju goslovenske likovne umetnosti "Predeo kao povod, prostor kao ishodište". 1987. godina donosi "Odiseju pejsaža, predeo u posleratnom jugoslovenskom slikarstvu", u izboru Irine Subotić, u kojem se raspon umetnika kretaće od Konjovića do Safeta Zeca. 1989. godina obeležena je sa dve impresivne umetničke manifes tacije: dela iz fonda UK Ečka predstavljena su na izložbi "Balkan, zona prijateljstva među narodima", dok se u autorskom izboru Ješe Denegrija otvara tematsko-kon ceptualna postavka "Slike prostora - prostor slike". 1991. u Zrenjaninu je "Prvo bijenale akvarela podunavskih zemalja", a 1992. "Prvo bijenale akvarela Jugosla vije". Iz sezone 2003. izdvajamo "Viđenje slike Manojlovića" izložba likovnih rado va o kojima je pisao Manojlović". Iz ovog veoma selektivnog i restriktivnog protrčavanja kroz sezone likovnih dece nija u gradu, u kojima su po pravilu selektovani i zrenjaninski likovnjaci, uzimajući u obzir i mnogobrojne zajedničke i samostalne izložbe manjeg formata, jasno je da su i zrenjaninski slikari delovali u veoma prestižnom i inspirativnom umetničkom kontekstu. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 8, 2011 Slađana Kilibarda likes this. Janko Laco Izvanredan prikaz.Tako si mnogo rekao u tako malo teksta. Bravo! ovember 13, 2011 at 12:20am · Like

114

Zoran Slavic ZA PONEDELJAK 7. NOVEMBAR 2011

115

pisanje zaborava

SLIKARSTVO U ZRENJANINU 6

LIKOVNA UMETNOST POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA 16. septembra 1945. održana je prva posleratna likovna izložba u tadašnjem Pet rovgradu. Ubrzo se formira i "Zrenjaninska grupa", sastavljena uglavnom od diplo maca likovne akademije u Beogradu. Grupi su pripadali: Mirjana Šipoš, Mirjana Ni kolić, Jovan Janiček (1926-2000), Tivadar Vanjek, Fajfer Karolj i Sabo B. Đerđ (1920-1963). Pošto je okupaciju proveo u rodnom Modošu (Jaši Tomiću), značajni slikar generacije slikara koji su se afirmisali neposredno posle prvog svetskog rata, Vasa Pomorišac (1893-1961), posle boravka u Minhenu i Parizu, već kao afirmisani slikar, poznat kao umetnik čvrstog konstruktivističkog i nekolorističkog stila, 1944/5 izvesno vreme provodi u Petrovgradu. Obavljajući dužnost upravnika Gradskog mu zeja, svojim evropejskim i akademskim manirima i slikarskim autoritetom uneo je u ovu sredinu neophodne podsticaje i izazove. U Muzeju pokreće i slikarsku školu u čemu mu pomaže i već afirmisani ekspresionistički pejsažista Stojan Trumić, koji

116

takođe jedno vreme radi u Petrovgradu. Narastajući likovni život, i evidentno razumevanje tadašnjih vlasti, doveli su do formiranja Likovne kolonije u bivšem grofovskom dvorcu u Ečki (1956) čime je ost varen skoro vekovni san slikara ovog regiona da razmenjujući iskustva, jedan pored drugog, u atmosferi umetničke koncentracije stvaraju dela koja će potom na kolek tivnoj izložbi ponuditi na uvidi publici i kritici. Valja zabeležiti neka od imena koja su se pojavila na spisku učesnika u radu prvog ečanskog likovnog okupljanja. To su bili: Milan Konjović, Lazar Vujaklija, Aleksandar Luković, Boško Petrović, Nikola Gra hovac, Slobodan Bogojević, Zoran Petrović, Dragoslav Stojanović-Sip, Jovan Solda tović, Milivoj Nikolajević... imena koja i dan danas jesu vrh naše moderne likovne istorije. Od domaćih slikara u radu Kolonije učestvovali su Tivadar Vanjek, Jovan Janiček, Sabo Đerđ. Već sledećih godina izuzetan umetnički potencijal velikih slikara i vajara koji se okupljaju u Ečki, entuzijazam zrenjaninskih učesnika i aktera, mnoš tvo pratećih manifestacija, dovode 1958. godine do stvaranja ''Savremene Galerije Umetničke kolonije'' koja će do današnjih dana egzistirati kao stožer likovnog života u gradu. Na čelo ove dragocene institucije dolazi slikar Tivadar Vanjek čijim će upornim i tihim radom ''Savremena galerija'' obezbediti trajanje i kohezivnost toliko neop hodnu kada su u pitanju takve individualnosti, koje su dolazile u Koloniju ili stvarali likovni život Zrenjanina. Smenjuju se godišnje izložbe, tematski sazivi, otkupljuju se slike, dodeljuju nagrade. Slikarima se pridružuju i grafičari, u koloniji borave i knji ževnici. Iz godine u godinu Ečanska kolonija postaje sve prestižnija, u Vojvodini, Sr biji i Jugoslaviji. Skoro da ne postoji značajnije ime iz likovnog sveta, u periodu od dve decenije koje nije boravilo u ovoj koloniji ili bilo prisustno na izlož¬bama u or ganizaciji Ečanke kolonije odnosno Savremene galerije. Docnije, bujanjem sličnih likovnih Kolonija, ekonomskim i kulturološkim pomeranjima, uloga Ečanske kolonije, razumljivo, se svodi na moguću meru ali, i dan danas, njen fond i renome predsta vljaju neospornu i respektabilnu, ne samo likovnu, činjenicu. Za žaliti je, možda, što nikada nije do kraja realizovana ideja da se u Ečki, godišnje, radno, po projektima, samostalnim ili grupnim, okupljaju slikari, muzičari, pisci, glumci, što bi bio logičan nastavak delovanja jednog Konstantina Danila, pa To dora Manojlovića, Toše Jovanovića pa i mladog Franca Lista koji je svoj prvi javni kon cert održao baš u ečanskom dvorcu početkom devetnaestog veka. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 6, 2011 Živica Brusin likes this.

117

putopis: MAĐARSKA Pečuj ( 2): Žolnai keramika

KERAMIKA KOJA JE UKRASILA EVROPU Kada se liftom uspenjete na TV toranj u centru Pečuja, iz ptičije perspektive možete sagledati sve čudesnosti ovog grada od oko 150.000 stanovnika, ali i još po nešto što pešaćeči kroz vrevu i istorijsko-turistički itinerer možda ne bi primetili. To su: velelepna šuma na obroncima Mečeka, veliko i preteće ''ždrelo'' napuštenog rud nika iglja u daljini, zatim i najvišu nenastanjenu zgradu na svetu ( nalazi se u ''Gi nisu'') sazidanu 1979. koju je Univerzitet otkupio od grada za jednu forintu, u pustoj želji da je pretvori u studentski dom, i konačno fabrika u kojoj se proizvodi prestižna ''Žolnai keramika''.

118

Priča o ''Žolnai keramici'' je u najmanju ruku srednjoevropska tema jer skoro da nema značajnijeg grada u ovom delu sveta u kome nešto nije pokriveno crepom ovog proizvođača, ili popločano kockom iz istog izvora, ili oblepljenjo pločicama nas talim u halama ove mađarskog umetničkograđevinarske kompanije. I u kućama, otmenijim do maćinstvima već decenijama je prestižno imati keramičarske i porcel an proizvode sa žigom ''Žolnai''. U ovom delu Evrope, dakle, skoro svi znaju za kva litet i marku ''Žolnai'', međutim broj onih koji bi mogli tačno da lociraju Pečuj kao mesto gde nastaju ovi kvalitetni, izvikani i dosta skupi, ali i nezamenjivi proizvodi znatno je manji. Kada sam se spremao da obiđem Pečuj, keramičarske proizvode ove čuvene fabrike već sam imao prilike da vidim na nekoliko mesta u rodnom Zrenjanjinu ( Žu panija, ulica pored nje...) dok u Subotica i Palić obiluju crepom, kockama, zidnim pločicama, impozantnom vazom, sa utisnutim znakom '' Žolnai''. U nekoj subotičkoj monografiji, takođe, pročitao sam podatak kako su se 1969. godine, u Beogradu, spremali za ozbiljnu rekonstrukciju čuvenog hotela "Moskva". Problemi su nastali kada su građevinski strucnjaci ustanovili da je crep na ovom hotelu proizveden po četkom veka u fabrici 'Žolnai'' u Madjarskoj, da je deo izlomljen i da bi trebalo na baviti novi, ali liven po starim kalupima. Sudbinski se poklopilo da nekako u to vre me i suboticka Gradska kuća počinje da vapije za nešto novog crepa i ukrasa na fa sadama, takođe svojevremeno pečenih u Pečuju. Več tada kolala je priča o tome kako se u čuvenoj fabrici ''Žolnai'' čuvaju skice svih proizvoda koji su u njoj pravlje ni. Sačuvani su navodno i kalupi, ali sada je to trebalo sasvim konkretno i proveriti. Naravno, provera je bila uspešna: Uspostavljen je "most" sa Pecujem i zbilja nadje na sveska T-10, iz 1903. i 1904. godine, u kojoj su i skice za ukrase na hotelu "Mos kva". Ali, tek kada sam se našao u muzeju-galeriji, danas državne kompanije ''Žol nai'', koju je 1853. osnovao Mikloš Žolnai a razvili njegovi sinovi, postao sam sves tan da je u pitanju grandiozan umetnički i arhitekturalni zahvat. I danas građevinski proizvodi ovog keramičarskog giganta odlaze na mnoge evropske i svetske adrese, kao što je bio slučaj i sa našiom hotelom ''Moskva'', ali umetnička dimenzija ovog umetničkog projekta u međuvremenu razvila su se do neslućenih granica. Na mno gim aukcijama art predmet, nastalih u prvobitnoj manufakturi a potom i fabrici u Pečuju, dostižu reaspektabilne cifre jer kolekcionari, prevashodno vaza, sa nacional nim etno motivima ali i dizajnom u stili ''art nuove'' ne štede konkurente a ni svoje bankovne račune. I to naročito za one umetnine koje potpisuju Viktor Vazareli i Eva Zajsel. Ovi proizvodi od specijalne vrste gline, keramičarskog materijala nazvanog piro granit, sa najčešće zlatastom ili crvenkastom glazurom, skoro metaliziranom, tehnološkim inovacijama, atrističkim dizajnom i famom koja je sasvim opravdana,vinuli su brend ''Žolnai'' su iz sfere predmetnog i upotrebnog u oblast lepe i zvonke metafizike. Iz Pečuja, u sva prošla i buduća vremena. Možda i je izbog te magije u kojoj glina, uz posredstvo vatre i imaginacije postaje čarolija forme i zaboravljene namene Pečuj i jeste Evropska prestonica kulture. Tag PhotoAdd LocationEdit

119

MALA NEDELJNA MELANHOLIJA

120

pisanje zaborava SLIKARSTVO U ZRENJANINU 5

121

pisanje zaborava

SLIKARSTVO U ZRENJANINU 5
Godine 1910. formira se grupa mladih slikara, u koju se kasnije uključuju i pojedinci iz starije generacije. Grupa deluje pod imenom "Velikobečkerečki impresionisti". Njihova aktivnost i zajedničko izlaganje pretvorilo se u tradiciju koja je trajala sve do 1936. godine. U osnovi ovu grupaciju umetnika činili su: Anton Streitman, Jožef Varkonji, Emil Ženar, Jene Velder, a kasnije im se pridružuju i Erih Janoš, Ivan Cvejanov, Peter Šnajder, Fajfer Karolj i Tivadar Vanjek. Nekako sa strene, sa njima sarađuje i potonji veliki arhitekta Dragiša Brašovan. Zanimljivo, poučno i preporučljivo je ono što je tih godina uvela u svoju praksu Velikobečkerečka štedionica: omogućila je kupovinu umetničkih slika na dvanaest rata, s tim što je umetnik novac dobijao odmah po pogađanju cene. Beše to jednom u Bečkereku, negde 1912. godine prošlog veka. I opet, indirektan i diskretan uticaj i pomoć Uroša Predića - slikarima Velikobečkerečanima: pisao je usrdno preporuke za mlade umetnike iz ove grupe impresionista, za Emila Ženara, Ivana Cvejanova i Aleksandra Sekulića. Sve to, i još ono što će biti, zar nije dovoljno za počasno mesto Urošu Prediću u povesti našeg gradskog slikarstva! A u grupi behu i dva vajara, likovnih umetnika koji će u potonjim vremenima biti defici tarni u likovnom miljeu grada. Bili su to Ištvan Sentđerđi (1881-1938) i Alojz Tuner. A kad je reč o danas popularnim i brojnim likovnim kolonijama, da kažemo da su velikobečkerečki impresionisti listom letima boravili u mestu 122

Nađbanja, svojevrsnoj preteči umetničkih kolonija u ovom delu Evrope. I to počevši od 1896. godine. U pe riodu između dva svetska rata valja zabeležiti da su se slikarskom likovnom životu pridružili ruski emigrant Aleksandar Lazečnikov (1872-1944) i slikar jevrejskog po rekla Gedeon Šandor. 1930. godine Magistrat je doneo odluku da jednu ulicu u gradu nazove imenom slikara Uroša Predića. Slikareva reakcija na ovaj primeren civi lizacijski potez vredna je citiranja: "Ovo priznanje ne laska samo meni već i slikarskoj umetnosti što će sva kako podstrekavajuće da deluje na mlađe generacije. Toplo zahvaljujem na ovoj po časti, već i stoga što mi je ukazana od grada Bečkereka u kojem je znameniti slikar Konstantin Danil živeo i stvarao preko pola decenije a koji me zapravo i inspirisao da se posvetim slikarstvu. Sa pojavom Tivadara Vanjeka (1910-1981), tada impresionistom, i Drugim svets kim ratom na vidiku, zaklapa se veliki likovni luk koji vodi od zografa, preko baroka, klasicizma, bidermajera, romantizma i realizma do modernog slikarstva dvadese tog veka. Valja zabeležiti i dva pokušaja da se u Bečkereku pokrene rad u obliku likovne kolonije, oni se vezuju za imena Vago Pala (1853-1928) i Varkonji Jožefa, ali prava likovna kontinuirana aktivnost ovog oblika nastaje tek po oslobođenju, pozna ta kao "Ečanska likovna kolonija" datirana u 1956. godini.

pisanje zaborava

123

slikarstvo u zrenjaninu 4
Posle Konstantina Danila, i njegovih vrhunskih evropskih uzleta, naročito izraženih u ikonografskim ostvarenjima i portretima, dolaze vremena njegovi pomalo onemoćalih uče nika Mojsija Voinović, Ivandija i Dobrića, odnosno nastavljača, kao što su bili Johan Goigner (1837-1887) i Janoš Velder (1854-1915). Koji su takvi verovatno samo u poređenju sa svojim blistavim prethodnikom. Može se dakle konstatovati da se u Bečkereku poslednjih decenija devetnaestog veka oseća nedostatak delovanja pra vih slikarskih talenata, što nije ni nelogično jer odlazeća plima velikih slikara, ne treba tu zaboraviti ni eruptivnog Đuru Jakšića koji nažalost nije bitnije uticao na bečkerečke likovne umetnike, neminovno ostavlja umetničku oseku. Ipak, 1890. priređena je prva značajna slikarska izložba u izlogu ''Mangoldove knjižare'' , na glavnoj ulici u Bečkereku. Izlagao je potrete Antal Streitman (1850-1919). Te iste godine izlagao je pejasaže i LasloKeždi Kovač (1867-1944), umetnik koji je zaslužan za estetiku gradske Županije. Tih se godina odvija i dosta živa sara dnja bečkerečkih slikara sa Budimpeštom. U smeni starih i novih shvatanja u umetnosti poslednjih godina devetnaestog veka, i prvim decenijama dvadeset, grupa srpskih slikara, većinom školovanih na Minhenskoj slikarskoj akademiji, obeležava jedno važno istorijsko poglavlje naše moderne umetnosti u Vojvodini. Pripadnici ove grupe napuštaju tradicionalno sli kanje u ateljeu i odlaze u plener da neposredno slikaju prirodu. Novom shvatanju likovnosti prilagođena je i iz menjena slikarska tehnologija. U tu grupu srpskih ple nerista, preteča naše moderne umetnosti spada i bečkerečanin Aleksandar Sekulić (1877-1942).

124

Sa stipendijom "Matice srpske" i po preporuci već čuvenog Uroša Predića, koji veći deo svog životnog veka provodi u dis kretnom zaobilaženju Velikog Bečkereka, boraveći u Orlovatu i Beču, Beogradu i Starom Bečeju, da bi ipak 1939. u Petrovgradu pri redio veliku izložbu. Njegova pomoć talentovanom i samosvojnom slikaru ovom slikaru je dragocena. Premda su po mnogome sasvim različitih likovnih shvatanja. Sekulić se likovno obrazuje u Budimpešti i Minhenu. U svom rodnom Bečkereku prvi put je izlagao 1904. Kasnije živi u Beogradu i Minhenu da bi se 1919. vratio u rodni grad gde slika portrete, baveći se i dekorativnim slikarstvom i restauracijom. Bio je i kustos u Narodnom muzeju. Zanimljivo je, međutim, da je on ostao po stra ni od vodećih likovnih procesa u gradu, vodeći dosta usamljenički život. Nastavio je da radi studije i aktove, koje je u i u znatnom broju doneo sa minhenskog školova nja. U tom rodu slikarstva, Sekulić je jedan od najboljih majstora tada savremenog srpskog slikarstva sa početka dvadesetog veka. Radio je pasionirano i rafinirano fi gure žena, sa izuzetnim efektima u kontrastiranju svetlog i tamnog. Sa naročitom koncentracijom, u kojoj kao da je bilo intimne "pozadine", posvetio se stvaranju ženske figure sa žutom ružom na velikoj, skoro sasvim tamnoj površini slike. Imp resionira njegova virtuozna materijalizacija draperije i zagasitorumenog tena ili kose modela. Beležimo i njegov pokušaj da u Bečkereku zasnuje školu slikanja. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 4, 2011 Zorica Aleksic, Vesna Vukajlović and 2 others like this. Gabijela Parigros: a onda su došli Gabi i Rastko

125

PISANJE ZABORAVA SLIKARSTVO U ZRENJANINU 3

A Đura Jakšić, pesnik, pripovedač, dramski pisac, romantičar i mnogostruki životni brodolomnik, jedan od najvećih ukletih umetnika u nas, slikar istovremeno neslućene ili samo naslućene veličine, učio se zanatu slikarskom kod Konstantina Danila koji je oličenje građanske umivenosti i bidermajerskog veza. Uticaji ovog velikog učitelja na Jakšićevim platnima, naročito na ikonostasu u Srpskoj Crnji i brojnim portretima, su više nego očigledni. Ali i razlike. Istorijska tematika, koju je Jakšić sa toliko pažnje i nadahnuća negovao, postavila ga je visoko među malobroj nim srpskim majstorima koji su je obrađivali. Na platnima sa takvim temama naj bolje se uočavaju elementi stila zbog kojih se Jakšić nameće kao vodeći predstav nik romantizma u srpskom slikarstvu. Sem toga, osećanje za boju i način kako je istu nanosio na platno, zatim kako se koristio osvetljenjem za definisanje prostora i oblika u njemu, nije posedovao niti primenjivao tako dosledno i uporno nijedan njemu savremeni srpski slikar. Za svih tridesetak godina Jakšićevog slikarskog rada odnos prema boji i problemi osvetljenja bili su nosioci njegove stilske orijentacije, ali tako da su romantičarski sadržaj i romantičarski izražajni oblik predstavljali čvrsto jedinstvo. Put od Danilovog slatkog bidermajera, studiranog u 126

gradnuličkom ateljeu, do heroike romantičarskih likovnih kompozicija volšebno ponire i izvire na Jakšićevoj protivrečnoj paleti. JEDNA KUĆA U ULICI CARA DUŠANA U zrenjaninskoj ulici Cara Dušana, na kući broj 37., što se ne dešava često ni u većim gradovima i moćnijim kulturama, nalaze se dve spomen ploče, svaka za po jednog velikana iz kulturne istorije. Istorije grada, koji se tada zvao Bečkerek dok je ime zemlje u kojoj se isti nalazi do danas previše menjano. Dakle, dva velikana na jednoj adresi. Neobičnosti nije ovde kraj: obojica su bili veliki slikari! Dva velika slikara u malom gradu! Slikara evropskog formata! U jednoj ulici, na tadašnoj periferiji grada od petnaestak hiljada stanovnika. U Gradnulici, ili Gradnoj ulici, kao se izvorno zvaše. Neverovatnostima nije ni ovde kraj!? Ta su dva maestra kičice, i pored razlike u godinama, živela u istoj epohi. Jedan, žudeći za životom u establišmentu, drugi boraveći u međuprostoru staleža! Živeli i dobro se poznavali. Iako je između njih postojao zjap epoha. Jedan je kod drugog učio zanat slikarski! Pesnik i slikar srpskog romantizma Đura Jakšić je na ovoj adresi, u ateljeu već poznatog i slavnog Konstantina Danila usavršavao svoje slikarsko umeće. U godini 1948. kada je srednjom Evropom plamtela revolucija, buntovnik i burevesnik, rodom iz Srpske Crnje, Đura Jakšić, uz smirenog i već diljem Austrougarske poznatog inkonopisca i portretistu Konstantina Danila, svoj neobuzdani talenat kroti i definiše. Slatki bidermajer Danilov jedva da išta pripitomljava u romantičarskom Jakšićevom divljem gestu, ali kao da pritajena umetnička mudrost ovog bečkerečkog slikara, koji je došao niotkuda a vinuo se u povest evropskog slikarstva, Jakšićevoj paleti dodaje neophodnu ravnotežu. Nije drugovanje, ta po svemu različita čoveka, trajalo dugo. Mada je to ipak bio suživot različitosti. Istorija, lična i ona velika, po svemu ih je razdvajala. Danil iz Lugoša, nejasnog i pomalo mističnog porekla, siromašan ali beskrajno talentovan, prošavši sve dobre slikarske škole svog vremena, u momentu kada mladi Jakšić, budući romantičarski, što se pđzije i slikarstva tiče - srećnik, a životni gubitnik i neshvaćeni velikan, stupa u njegov atelje, je već uveliko bogat i ugledan. Đura, od Danila i iz Bečkereka, odlazi u slavu i patnju. U Sumrakovce i siromaštvo, ali i rodoljubivu pđziju potresne snage, i slikarstvo ravnopravno roman tičarskoj Evropi. Danil, iz slave i bogatstva, u bolest i smrt. I brzi zaborav. Zato možda i u Gradnoj ulici 37. ove dve spomen ploče. Na prvoj, iz 1923. piše kako je veliki srpski pesnik Jakšić u toj kući učio slikarstvo kod slikara Konstantina Daniela, na drugoj iz pedesetih godina ovog veka, nema međutim Jakšića: na adresi u ulici Cara Dušana je živeo samo slikar Konstantin Danil. A njih su dvojica 1848. tako lepo sarađivali. Da li je rešenje u trećoj spomen ploči!? Nije , naravno... Potrebno je samo da Zrenjaninci svoju kulturu sećanja primere civilizacijskim tekovinama. Zrenjaninska hronika ''Dnevnik''', 25. jun, 2004. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 3, 2011

127

PISANJE ZABORAVA

slikarstvo

Sam Danil je učenje slikarstva započeo 1812. u temišvarskom ateljeu Arse Teo dorovića da bi kasnije stupio u radionicu nekih bečkih akademskih slikara u istom gradu. Početkom dvadesetih godina boravi u Beču i Minhenu, a sve do 1927. krstari Banatom kao putujući slikar izdržavajući se portretiranjem po imućnijim građanskim i plemićkim kućama. Te godine dolazi i u Veliki Bečkerek gde radi na potretu beč kerečkog podnačelnika Stevana ( Ištvana) Karačonjija, kasnijeg torontalskog župana i grofa. Ovaj slikar-početnik se u Karačonjijevom domu zaljubljuje u Sofiju Deli, devojku iz jedne osirotele mađarske porodice. Čiji je status u Kračonjijevoj porodici bio dvosmislen. Ipak, 27. februara 1828. uz kumovanje samog Karačonjija, Danil ženi ovu plavokosu lepoticu. Posle tog intimnog događaja Danilu se otvaraju nove per spektive, umetničke i finasijske. Od pančevačkog prote Arsenovića dobija poru džbinu da izradi ikonostas nove srpske crkve u Pančevu. Posle mnogo priprema i studija on efektno završava obiman umetnički posao koji i danas osvaja mlada lačkim 128

lirizmom i svežinom kolorita. Za svoj rad je od opštine primio ukupno 4000 forinata u srebru a istovremeno je u Pančevu naslikao još oko dvadeset portreta i ikona. Tim radom u Pančevu Konstantin Danil je osigurao sebi i reputaciju najboljeg živog majstora u regiji a finansiski se obezbedio za ceo život. U to vreme poslovi su se nizali, mogao je da bira i zahteva. Kupio je lepu kuću u Bečkereku, u Gradnulici. Zasadio je prostranu baštu retkim cvećem i drvećem a odaje je ispunio skupocenim nameštajem. Javlja se zatim na konkurs srpske crkve ne opštine u Temišvaru, i u konkurenciji uglednih srpslih slikara i dvojice čuvenih nemačkih slikara, iako sa najskupljom ponudom, od 6500 fornata u srebru, on ube dljivo pobeđuje. Završava ikonostas brilijantno i postaje prestižno slikarsko ime ce log banatskog regiona. Novine pišu kako je njegovo ikonopisanje "najlepše u celoj Ugarskoj, uključivši i sve provincije". Od 1846. do 1851. Danil boravi u svojoj kući u Bečkereku slikajući portrete a i po koju mrtvu prirodu. Od 1852. gotovo se preselio u banatsko selo Dobricu da u tamo šnjoj crkvi naslika ikonostas. U tom je selu živopisao svoje skoro najmonumen talnije delo: ikonostas sa 17 ikona. Koji više podseća na ogromnu stenu jedne ga lerije no na konvencionalne ikonostase naših prekosavskih hramova. Uprkos ''pre slatkom'' Danilovom maniru, ove slike stvaraju svečan i vanredan utisak. Od 60-ih godina nije mnogo izbivao iz Bečkereka. Slikao je portrete za visoke sume, i žanr slike za svoje zadovoljstvo. Taj, po spoljašnosti veoma skroman, po guren, rano osedeo, veoma kratkovid čovek, bio je inače vrlo duhovit, sa ljudima taktičan i vrlo gostoljubiv. Kuću je držao skoro raskošno a ženu je bogato oblačio. Putovao je u Beč a verovatno i u Italiju. Uprkos svojoj provincijalnoj povučenosti pratio je razvitak duhovnog previranja i umetnosti u svetu kroz ceo svoj život. Bio je pretplaćen na nekoliko nemačkih i francuskih umetničkih časopisa, bio je i revnostan čitač knjiga. Međutim, kako to biva kod onih koji predugo požive, polako je padao u zaborav. Njegovu smrt nisu čak ni novine blagovremeno označile. A kada je 1923. spomen pločom obeležena njegova kuća učinjeno je to ne zbog ovog velikana našeg bidermajera već zato što je "tu slikarstvo učio 1848. naš veliki pesnik Đura Jakšić (1832-1878), od slikara Daniela". Može li život ironičnije da se podsmehne! Zanimljivo je da je nađena samo jedna njegova fotografija, i to u Lugošu, na osnovu koje je Uroš Predić (1857-1953) naslikao svoj poznati Danilov portre, za Narodni muzej u Beogradu. Takva zatamnjenost, povrememo i skrajnutost, čak i kulturološka nespremnost Bečke rečana, potom Petrovgrađana i konačno Zrenjaninaca da mu priznaju neosporivu evropsku prominetnost, ostaje izazov ne samo za istoričare umetnosti već je to velika tema i za interkulturalnu antroplogiju. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 2, 2011 Erzika Pap Reljin and Rastko Stefanovic like this.

129

prikaz ''DNEVNIK'', Novi Sad, 2. novembar, 2011.

Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 2, 2011 Iva Mia Guccu and Mirjana Drazic Palinkas like this.

130

OD ZOGRAFA DO ISLIKANE AUTOLIMARIJE

Bogata, kontinuirana i povremeno veoma respektabilna likovna umetnost u na šem gradu i njegovom okruženju, u periodu od četrdesetih godina osamnaestog veka, kada praktično decen tno započinje sa aktivnošću zografa, pa sve do prvih godina dvadsetiprvog veka, kada mladi Petar Tuškan samouvereno islikava i limari ju, kontejnere ili ograde sa gradilišta, a Isidora Dunđerski svoj virtuelno-kolažni svet sanja iz vizure akvarijuma, dakle taj razvojni luk boje, crteža i kompozicije, nosi u sebi uvek dovoljno intenziteta, značenja i kvaliteta da se kvalifikuje za jednu od no sećih duhovnih dijagonala ove regije i njenog centralnog urbisa - Zrenjanina. Zografi slikahu ljupke ikonice za potrebe narodne. Oni su uglavnom, dolazili sa juga, sa duplirane tromeđa Makedonije, Grčke i Bugarske ili 131

Makedonije, Grčke i Albanije. Slikarstvo im uglavnom čuva stilske karakteristike vizantijske umetnosti, ali pokazuje, osim narodnih mo tiva, i obeležja zapadne umetnosti. Ovi ikonopisci, se posle Velike seobe uglavnom grupišu, kada je Banat u pitanju, u Temišvaru, Aradu, Modošu (Jaša Tomiću) i Bečkereku. Najstariji slikarski spomenici Velikog Bečkereka su nekolike zografske ikone iz hra ma najranije naseljenog dela grada, Gradne ulice. One potiču iz osamnaestog ve ka, dok je ikona "Nedremano oko" verovatno deo nekog starijeg ikonosta sa jer nosi sve karakteristike zografskog slikarstva: slabosti u crtežu i rasporedu planova i pers pektive autor nadoknađuje bogatim koloritom koji svoje korene vuče iz folkorne umetnosti. Na rashodovanom ikonostasu iz sela Ečka, pri dnu "Carskih dveri" stoji zapis i potpis zografa Nedeljka Popovića Šerbana, sa godinom 1744. Sredinom veka zografske družine se raspadaju, slikari nomadi se opredeljuju za život u većim trgovačkim centrima, u kojima dobijaju istovremeno i novu etiketu "moleri". Jedan od prvih takvih molera koji je otvorio slikarsku radionicu u Velikom Bečke reku bio je Dimitrije Popović (1727-1782). Radio je skoro isključivo u okvirima crk venog slikarstva ranog srpskog baroka, pod vidnim uticajem ruskog slikarstva tog doba. U drugoj polovini osamnaestog veka deluje slikarska porodica Popović, čije je rodo načelnik Teodor Popović (1747-1807). Stariji sin Georgije (17831847) ga nastavlja u crkvenom slikarstvu, dok mlađi Jeftimije (1794-1858), koji je završio Bečku slikar sku akademiju, preferira portrete. Vrhunski radovi veoma plodnog ikonopisca Arsenija Teodorovića (17671826), sa skoro 20 ikonostasa, nažalost su, u velikobečkerečkom arealu sačuvani samo u crkvi u Melencima. Ikone na ikonostasu su koncipirane barokno, sa toplim koloritom, ži vim pejsažem i mekim drapiranjem tekstila. Ikone u crkvi u Gradnulici međutim spadaju među slabija ostvarenja ovog plodnog slikara. Ipak, završetak veka i njegov prelazak u devetnaestivek. u gradu znane privredne i kulturne ekspanzije, čak i u poređenju sa Segedinom, Temišvarom, Aradom i Požunom, odvija se značajna li kovno-umetnička aktivnost, tako da pojava Konstantina Danila (1789-1873), central ne figure našeg devetnaestogveka dolazi sasvim očekivano i blagovremeno. S njim je vojvođanska umetnost toga veka došla do svog vrhunca. Lični podaci o njemu (Danilu ili Danielu) vrlo su nepotpuni i nesigurni, čemu je i sam mnogo doprineo. On je o sebi govorio vrlo retko i malo, šta više često je na merno prečutkivao i netačno obaveštavao i svoje najbliže prijatelje o sebi. Valjda zbog nečeg mračnog u svom poreklu, ili zbog romantičarskog i naivnog, jednom takvom tadašnjem neškolovanom samouku svojstvenog, shvatanja umetničke pro fesije i originalnosti. Zato i oko njegovog originalnog prezimena postoji zbrka, čas je Danil a potom Daniel, na nemačkom i latinicom, kako je voleo da se potpisuje na slikama. On sam je priznavao da je rođen u Lugošu, od matere Srpkinje i oca Rusa koji je, tobože kao vojnik Suvorovljeve armije, zaostao u Banatu. Tog Rusa niko nije upamtio dok su Bečkerečani Danilovu mater upamtili jer je pri kraju živela u ku ći svog već uglednog i imućnog sina. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · November 1, 2011

132

Predrag Jeremic and Rastko Stefanovic like this.

putopis San Marino (2) GRAD KOJI kao da ŽIVI SAMO PREKO DANA

133

Dok sam se, peti dan uzastopno, vozio, ni sam ne znam, da li uz ili niz brdo Ti tano, ili ka Riminiju ili iz njega, sve se ipak zbivalo oko San Marina, jedino je izves no da je tv. producent Mirko Štark bio za volanom, a snimatelj Panta Čebzan uz ka meru, iz ''Vodiča kroz istoriju i umetnost republike San Marino'' saznajem kako i u Kaliforniji, od 1913. postoji gradić San Marino. Zahvaljujući Džonu Šorbu i Henri E. Haningtonu, po uzoru na ovaj evropski grad, tamo u Americi, ispod brda Sveti Gab rijel, postoji ''kopija''ovog gradića, koja se diči time da je rodno mesto čuvenog ge nerala Džordža Patona. Da je nekim slučajem bilo mesta u hotelima u ''pravom'' San Marinu, možda bi mi i promakao ovako bizaran podatak. Zbog noćenja u Rimi niju, ''američkom snu'' Sanmarineza dodajemo još jednu kariku. Prethodno je Sam juel Kolt poklonio, svojevremeno, revolver Garibaldiju, koji je u to vreme boravio u Serenisimi, dok se u ovdašnjem Muzeju starih automobila nalazi i ogromni ''Linkoln kontinental'', Fordov poklon Džonu Kenediju. U San Marino je stigao, pogađate, pos redstvom američkih ''pobratima''. Dok se probijamo kroz turističku reku koja, naročito kada je dan oblačan, iz primorja hrli u ''endemski srednji vek '', u instant doživljaj viteštva i dobro 134

sačuvanu (i rekonstruisane) feudalnu arhitektureu grada, koju označavaju tri kule, podatak da godišnje ovu državicu poseti preko tri miliona ljudi izaziva nevericu i pitanje: kako i zašto. Odgovori su raznovrsni i nisu svi iz domena turizma. Jedan svakako leži u soli dno negovanoj fami ( najmanji, hrabri, saveznici Pape, Napoleona, Garibaldija, ču desa svetog Marina itd.) i očuvanosti ( zidina, izgleda, legendi). U tradiciji koja se vrlo ceremonijalno i uvežbano svakodnevno prikazuje i izvodi ( smena straže, takmi čenja streličara, neobičan folklor), dobrim muzejima (oružja, slika, sprava za muče nje), vrlo spretnoj i specifičnoj ugostiteljskoj usluzi ( ravijoli, torteloni, špageti sa spanaćem). Kada se tome doda blizina Riminija, koji je danas ''šampion'' masovnog turizma u Italiji, kao i činjenica da se za par sati može steći skoro kompletan uvid u turističku verziju italijanskog Srednjeg veka i Renesanse, a već sutradan biti na jad ranskim plažama, stvar postaje razumljivija. No, neohodnoje dodati da stanovnici San Marina zaista zdušno u svemu ovome lično participiraju. Kao akteri, izvođaći radova, i deo delotvorne scenografije. U to me, čak i u pomalo pozorišnoj artikulaciji svakodnevice, oni daju sve od sebe. Čak bi se reklo, sa dosta ponosa i uživanja. Ipak, u fenomenu zvanom ''San Marino'' ima i mnogo naše potrebe da verujemo u snove. Ova država te snove samo dopunjuje. Preko dana ih arhitektura, ceremonijal, opšta atmosfera u San Marinu stvaraju. No ću, posle diskoteka, barova i provoda, u Riminiju, u lavirintima hotela, samo ih valja dovršiti. Verovatno zato, tradicija ih na to obavezuje, ili prisiljava, ova državica ima sve ono što možda i veće nemaju. Televiziju, novine, sportske saveze, diplomatiju, pozo rište, škole, muzeje, galerije, konjička takmičenja, filateliju, više automobila nego stanovnika, šefa policije koji je stranac, žičaru, počasne konzule. Demokratiju. Mno go novca o čemu nerado pričaju. Više tuđeg, u bankama, nego svog. Naravno, nije ni u San Marinu sve potaman. Jer vrednoća i disciplina, naprimer, ne štite od kiča. I šape velikih država! Ovde se proizvodi, nudi i prodaje neverovatna količina prividno firmiranih proizvoda. Gipsani i betonski lavovi, labudi, sfinge, antičke skupture nude se na sve strane. Stanovnici San Marina, takođe, imaju radni elan sličan Nemcima, ali činjenica da se ''svi u državi poznaju'' dovodi do do toga da je sve više degene risane dece. I narkomanija se useljava i pod Monte Titano. U kaštelima, pored glav nog grada, na koje je podeljen San Marino ( Akvaviva, Seravale, Faetano, Floren tino, Bogro Mađore, Čijezanova, Domanjano, Monteđardino) nešto je drugačije, ali na Sanmarinezima je da nađu novi odgovor na ovo što im moderna vremena dono se. I odnose. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 24, 2011

San Marino (1)

135

OČUVANA PROŠLOST NA VRHU BRDA
Uputio sam se, magistralnim putem od Riminija ka San Marinu, sa utiskom da sam se prethodno valjano pripremio za susret sa najstarijom republikom na svetu. Jer, njihova državnost i republikanstvo počinje još 1600. godine. Zlobnici mesto koje ću posetiti zovu - fosil na Monte Titanu. Znao sam da su veoma mala država, oko 60 kvadratnih kilometara i da na toj teritoriji živi oko tridesetak hiljada stanovnika. Očekivao sam susret sa dosta anahronim svetom. Konzerviranim vremenom i ko zna sa čim još. Ipak, prvo iznenađenje, pravi mali vizuelni šok, doživeo sam još dok sam se približavao ''prestonici'' ove mini države. Iznenada, kao iz neba ili oblaka, po javila se silueta, kupola Monte Titana. Neočekivano brdo, bez nagoveštaja, izniklo pred nama, iz ćiste ravnice, kao scenografija za snimanje nekog filma u kome će sveti Marin, našljenac sa ostrva Raba, rekonstruistai priču o nastanku naselja koje će postati grad, država i preterano brižljivo negovana legenda. Za brdo, na kome je državica i nastala, znao sam iz geografije. Međutim, niko me nije upozorio da Monte Titano, ne preterano visok, oko 750 metara, ima običaj da iznenada iskrsne, skoro rekoh vasksne, sred samo zatalasane Emilije Romanje. Put prav, ipak sa jednom neočekivano oštrom krivinom, iza koje Titano uskače pravo u vid. Nešto kao iznendna poajava Vršačkog brega u nas. Ali, kada se uzmu u obzir neki italijanski lokalni istorijski i geografski podaci, ili pseudo činjenice, ovako iznenadna pojava kultnog i kupolikog središta Serenisime, i nije neočekivano. Neki naučnici su, naime, utvrdili da je struktura brda Monte Titana skoro identična sa onom koja se može uzorkovati na brdima koja leže između reka Tibar i Arno, u Toskani. I izveli

136

su hipotezu kako je ova, danas nezavisna stena, kao splav, pre 15 - 20 miliona godina, nošena preistorijskim potresima, plutala kopnom i zaustavila se, ovde, samo dva desetak kilometara od mora. A da se nije zaustavila, San Marino bi možda danas bio jadransko ostrvo!? Ovoj teoriji, ipak, pomalo smetaju dva geološ ka podatka. Srećom, oba neverovatna. Prvi kaže kako je na vrhu brda svojevremeno pronađen kostur kita. Koji se i da nas može videti u gradskom muzeju. Elementi korala koji su deo sedimenta Monte Titana, ipak, teoriju prepotopskog ''splavarenja'' svode na razumniji zaključak da je brdo nekad bilo jadranski atol. Što Sanmarinezima ne oduzima ni procenat ekskuzi vnosti u odnosu na, recimo Ariminino, čijim se Malatestama nisu (pre)davali. Jer, dr žavicu, i to na kratko su okupirali samo Cesare Borgia, poznatiji kao Valentino, i kar dinal Alberoni. Kao mali ali hrabri entitet i ''state'', pružili su podršku Garibaldiju ( st varnu) i Napoleonu ( navodnu), a u Dugom svetskom ratu bili neutralni i odupirali se fašizmu. No, na samom početku, ipak, beše monah Marin. Sa Raba. Njega je Diklecijan proterao iz Dalmacije zbog širenja hrišćanstva. I taj rab božiji, sa Raba, zaustavi se u stenju Monte Titana. I pošto bejaše klesar, počne, naravo, da kleše, u krečnjaku, budući grad i državu. Koje nazvaše, zahvalni, njegovim imenom. Doduše, morali su zatim da ratuju preko 900 godina. Što ih učini prekaljenim i veoma slobodoljubivim. Tri kule iz grba Republike, La roka, La Česta i Montale, svedoče o ratničkoj tradiciji Sanmarineza. Oružje iz lokalnog muzeja priča svojevrsnu povest da je rat ovde du go bio jedini delatan vid diplomatije. Međutim, državno ustrojstvo i oblik vladavine, na čijoj su piramidi dva kapetana, koji se menjuju svakih šest meseci, govori da su stanovnici ove neočekivane državice u sred Italije, davno još spoznali da se sloboda brani i - demokratijom. Dok zalazim u San Marino, u njegov glavni grad, zvan još i Čita, dok me brdo Titano gleda iz magle, kao da na ulicama, neobično čistim, kao u Švajcarskoj, vidim ljude s svešću o tome da su različiti od okruženja. Italije koja je sas svih strana. Oni to i jesu. Istorija im ne dopušta da budu obični. To ih, iapk, pomalo opterećuje. Ce remonijalnošću. Gordošću. Ali i nacionalnim dohotkom dosta većim u odnosu na evropsko okruženje. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 22, 2011 Iva Mia Guccu and Ljiljana Kuzmancev like this.

Rimini (2)

137

FRANČESKA, DANTEOVA INSPIRACIJA
U oktobru, kiše su već krenule, došao sam po drugi put u Rimini. Otišao sam odmah do obale, ne bi li se nadisao Jadrana, jer Ligursko more sa koga sam pris tigao nije bilo gostoljubivo. Međutim, dok sa plaže Bellariva posmatram preteći mir nu i ogromnu količinu sivoplave vode, ne osećam spokoj. Ravna pešćana obala, pus ta, previše glatka ne pruža mi nikakvu garanciju da me može zaštititi od velikih tala sa. Njih doduše na ovom delu Jadrana i nema, ali od relaksacije, inhalacije i solari zacije tog jesenjeg popodneva ipak nije bilo ništa. Rimini je samo za letnji turizam. Onako kako je i započeo još pre Prvog svetsko rata. Hotel, isti, ''Viking''. Zašto menjati navike. Međutim, gazda, poreklom iz Kato like, sprijateljili smo se prethodnog puta, iznenadio me je sobom u kojoj je put lavabo - kada - bio više nego prohodan. Gostiju malo, u hotelu posluga samo iz fami lije regrutovana. Mir. Odgovarala mi je takva atmosfera jer sam se spremao za sni manje tv. emisije o državici San Marino. Iz literature vidim kako su vladari Riminija, porodica Maletesta, u dužem vremenskom periodu bili veliki protivnici ove najstarije republike na svetu. Nisu ni oni, Malateste, bili neka baš značjana vojna sila, jer ka ko drugaćije objasniti tako dugotrajno bavljenje minijaturnom državom koja je sta savala oko brda Titano. Pedesetak kilometara udaljenim od centra Riminija. I palate Malatesta. Velikaša ipak, zanimljive povesti i surove prakse. Mićini Đanpjero, direk tor hotela, već vremešan, skreće mi pažnju da su vlasto dršci iz Riminija, Malateste, bili u dobrim odnosima sa Papama, a kaže kako se po minju i kod Dantea. Ali po zlu! Đanpjerova večernja priča, uz malo konsultacija sa istorijom i literaturom, izgledala je ovako: velikaška porodica Da Polenta iz Ravene, potkraj trinaestog veka ratovala 138

je Malatestama, koji su, izgleda ratovali sa svim su sedima. Za vreme jednog primirja, Gvido da Polenta je smislio da udajom svoje kće ri, lepotice Frančeske, za naslednika loze Malatesta, Đovanija, učvrsti teško sklop ljen mir. Do ovog momenta je sve u redu. Problem, i to ne mali, nastaje zbog činje nice da je mladoženja Đovani bio hrom i telesno deformisan. Do tada se nije znalo da mu je i psiha bila u tom stanju. Elem, Gvido, znajući ćerkinu tvrdoglavost, uz pos redovanje mlađeg Malatestinog sina Paola, naravno ljupkog i umilnog, uspe kćer, na prevaru, da privede braku sa ružnim Đovanijem. Život se, međutim, za Paola i Fran cesku da Polenta, kasnije nazvanu da Rimini, završio tragično, ma koliko nama to da nas melodramski izgledalo. Čitajući, navodno, zajedno srednjovekovni ep o nemo gućoj ljubavi Lanselota i kraljice Ginevre, mladi i nevini, i naivni, zavole se. Muž Đo vani, koji nije bio kao kralj Artur, već tipičan krvožedni Maltesta, zatekne ih u nepaž nji, i oboje - ubije. Istorija kaže da je to bilo 1285 godine. U Riminiju, nadomak Ravene. Iz čije je okoline bio i moj hotelijer Đanpjero. U svojoj ''Božanstvenoj komediji'', pđtskoj reminscenciji života, smrti, ljubavi, pohlepe, slave i kazne, Dante Aligijeri, savremenik Frančeskin, koju je svoj ep zapo čeo 1308., ovekovečio je njeno ime i žrtvu. Veliki francuski slikar Engr, na svom ču venom platnu iz 1819. prikazuje scenu u kojoj Đovani ''prepada'' Frančesku i Paola. Rodenov ''Poljubac'' ima za motiv takođe ove nesrećne ljubavnike. Kompozitori Čaj kovski i Rahmanjinov stvaraju dela posvećena Frančeski da Rimini, a D' Anuncio pi še dramu sa ulogom za Eleonoru Duse. Istu onu koju srećemo u Muženu, ljubavi s Pikasom. Felini ima aerodrom u Riminiju a Frančeska mesto u Danteovom večitom delu. I ostalim umetnostima! I pre nego što se uputim u San Marino, sa kojim su, kao što znamo Malateste dugo ratovale, saznajem da crni slon koji se nalazi na mnogim monumentima ove porodice, treba da asocira da su oni potomci Scipiona Afrikanca. Tek da se zna. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 21, 2011

Rimini (1)

139

RIMINI: KUPALIŠTE ZA BIVŠU EVROPU
Došao sam prvi put u Rimini u aprilu. U vreme kada ovaj mondenski grad, po malo iz prošlih vremena, onih kada se Evropa rađe brčkala u banjama, i tek stidljivo otkrivala Jadransko more, tek pripremao za sezonu. Kao odredište sadašnjeg masov nog evropskog turizma srednje, rekao bih, čak niže srednje klase. Dočekali su nas, ipak, agenti turističkog društva, na motorima. Dvojica na ''vespi''. Na samom ulazu u ovo čuveno, istorijski značajno, felinijevski ovekovečeno, i hodom vremena, pomalo, zaboravljeno kupalište Severne Italije. Nekada i čitave Evrope. Sačekali su nas, dak le, emisari turizma koji se ne predaje. Da nas isporuče gradu čija je navika, i potre ba, da ugošćuje goste postala veća od njihove želje da baš ovde i ostanu. I ispratili su nas do hotela smeštenog skoro na obali. Jer, stotine hotelijera ovde naprosto vre baju goste. I otimaju ih ako treba! A sve je i započelo na toj obali. Jadranskoj. Pre suviše mnogo godina kada su se ovamo spustili ljudi sa obližnjih visova po imenu Kovinjano. Išli su ka moru i tamo ostali. Jedna druga voda, potok takoreći, ušla je takođe u samu mantru ovog kraja. Predela u kome su se potom smenjivali Etrurci, Umbri, Grci, Gali, i konačno Rimlja ni. Koji su preostali. U okolini nekadašnjeg Ariminusa, prelazeći preko vode Rubikon, Julije Cezar je ušao u bitku protiv imperatora Pompeja. Započeo rat a ušao u istori ju. Beše to 49. godine pre Hrista. Danas, neki Rubikon teče blizu državice San Mari no. Fraza postoji, hazarderi su obično manjeg formata od Cezarevog ali i ni svakojaki pompeji nisu veći. Rimini, sa svojih stotinak hotela, motela, soba, dočekuje goste koji se zadovolja vaju ovim delom Jadrana koji reka Po boji sivo-žutom gamom. I pretvara u plićak. Jedan drugi grad, nastao na brdu Titano, San Marino, i

140

istoimena državica, više nisu protivnici grada iz koga je dinastije Malatesta vekovima vladala ovim krajolikom. Romanjom. Sada su to sistemom spojenih sudova povezani turistički subjekti. Auto stradom približeni gradovi od kojih manji, San Marino, zbog svoje istorijske egzo tike, i funkcionalizovane ceremonijalnosti, beleži neprekidnu ekspanziju jednodnev nih turista. Koje, s večeri, vraćaju u barove i krevete Riminija. Smestili smo se u hotel ''Viking'', na adresi Via Galatea. Sa brojem 4. Dve uli ce od mora. Sa dve zvezdice. Jeftin zbog predsezone. I sa jednom manom. Da bi gost stigao do tuša, u kupatilu, mora da se provuče ispod lavaboa. Ne baš bukvalno ali skoro verodostojno. U gradu koji je inspirisao ''Amakord '', ipak ništa neobično. Velike peščane plaže bile su prazne. Pučina u izmaglici. Retki vansezonski turisti su lutali prazninom. Izgnani radoznalošcu iz svojih soba. Između dva pljuska i odlazaka među drevne i manje drevne ruine u starom delu grada. S one strane magistralnog puta. Tamo gde se može videti dvorac Sigesmonda Malateste koji je sada pretvo ren u gradski zatvor. Ali i Avgustove arkade, Tiberijev most kao i ostatke velikog am fiteatra. Taj stari Rimini bio je privlačan i jednom Hadrijanu. Verovatno zbog veliča nstvenog pogleda na plavet i tišine jadranskog zaliva. Danas ovaj deo grada, noću, deluje sablasno. Duboko prazno! Život je levo o desno do njega. Među ruinama je dino borave glodari, i narkomani. Kojih u ovom gradu ima i previše. Ovisnika. Privremeni stanovnik Riminija, u 14. veku, veliki slikar Đoto, čiji je ''naturalizam'' u predstavljanju ljudske figure prekretnica u zapadnđvropskom slikarstvu, na svom renesansnom itinereru, posle Rima, Padove i Areca, ostavio je snažan uticaj na ovdašnje freskoslikarstvo. O tome postoje artefakta u mnogim sakralnim objek tima unutar starog gradskog jezgra. Mladići koje sam viđao skrivene pod drevnim portalima srednjovekovnog i renesansnog Riminija, zarobljeni u halucinacije heroina i ekstazija, bili su, ipak, slični onima iz sasvim beznačajnih gradova sveta. Nema te društvene otmenosti koja može da poništi ponor ljudske obesmišljenosti. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 20, 2011 Iva Mia Guccu likes this.

141

KAD KAŽEM: VENECIJA: MISLIM ELEGIJA

Povratak u Veneciju započinjem jednim ''šta bi bi bilo da je bilo''. Naime 1381. okončan je dugogodišnji sukob između Venecije i Đenove. Te godine je zapravo ratifikovan je Torinski sporazum kojim je Mediteranu vraćana trgovačka stabilnost. Taj se istorijski čin odigrao u dvorcu Diožđer, u sadašnjem predgrađu Miškolca, u kome ste sa ovim putopiscem već bili. Dakle, dosta duboko u evropskom kontinentu, čiji su vladari rešavanjem akuelnih mediteranskih ratova okončali ekonomsku meta stabilnost ovog dela sveta. Pomislio sam, iz geopoliteke i dramatike ovog mileniju ma, da li bi sva potonja istorija drugačije izgledala da su samo osam godina kasnije, dakle 1389. isti ti moćnici shvatili kakva se neman navalila na Kosovo ravno. I evropu! I Mlečani silni su zbog tog previda dosta vojni sa Turcima imali. Venecija današnja, i pored elitnog Filmskog festivala i Bijenala likovne umetnosti, bez premca na svetu, ipak je sceno grafija, herbarijum, zbornik anala, skladište prošlog vremena - grad čije pamćenje neminovno doziva elegičnost čak i po najsunčanijem danu. Količina te evropske, italijanske, gradske i intimne memorije je tolika da naprosto Mletke pretvara u mitsku fantazmu. Ovaj grad koji more ugrožava, stanište čiji kanali sadrže mulj vredan postavke u muzejima civilizacije, ali zato ne manje otužan, renesansne 142

palate, barokni dvorci, muzeji, parkovi, golubovi, sveci i inkviziori - sve to deluje kao stvarno. Naročito u sumrak, ili rano jutro. Doba za Kazanovu. Ipak, svako ih podne izdaje. Šminka, maska, obrazina, krinolina - spadaju. Dekadencija, ukus davne razvratnosti, otisci genijalnosti, simboli surove moći, religozne ekstaze i freskopisani svetitelji. I mnogo brojni prolaznici. Veliki. Umni. Emotivni. Ali, Venecija je, ipak, danas pretežak teret čak i za Evropu koja je često u njoj zalazila. Zalazila i noćila. Krotila svoje neuroze smišljajući istovremeno remekdela. I zavere. I umirala. Sa Tomasom Manom i bez njega. Sa stilom i ... O tome, naravno, nisam mislio tako kompaktno, u avgustovskom oblačnom prepodnevu dok sam iz Umaga brodom pristizao u Veneciju. Iako sam i sam znao da su Mlečani mnogostuko upleteni u prošlost ovog dela sveta. I našu, naravno. More nemirno. Nebo kao u novembru. Plima potopila sve što je mogla. Samo je ne dostajala magla pa da odmah pomislim na Rilkea. Ulice klizave. Rialto nekako tužno usađen. Kanali naprosto potonuli u onaj tmurniji deo istorije ovog grada, koji je sa žeta istorija sveta. Mislio sam o tome kako se kod Crnjanskog Venecija najčešće po minje u paru sa Trstom. Od Njegoša odlutao sam na Dositeja, setio se Velikića i Ga talice. Dok je brod prolazio pored Murana, s neba je tračak sunca laserski pokazao na Santa Mariju. Staklo. Kristal. Proviđenje. Iz Sombora mi je Laza Kostić u misao došao da me podseti da sam, ovde u Mlecima, konačno između jave i sna. Da je sve drevno onako kako izgleda ali da većina zgrada, legendi, pričina i maski pose duje duplo dno. Da lutka ima svoju babušku a ova svoj tajni izlaz na drugu ulicu. Imam utisak da ovde, u Veneciji, svoj od paučine izatkanoj i disanje za zivotom kas ni. Prvo se proživi, a potom diše. Kao što to čini Manov Ašenbah. Prust je zato, nimalo slučano, svoje ''izgubljeno vreme'' tražio u grozdovima davne svetlosti i sla ve koje ovaj grad čuva na renesansnim platnima. Dok u restoranu ''Arcimboldo'' ispijam ovdašnju grapu ''Amarone'', gledam u penušave talase i zamišljam Napolenovu flotu koja se posle Ajačija, Tulona i Đeno ve usidrila u ovoj zaštićenoj luci. Sklonjenoj od vetrova. Ne i od istorije. Dok letnji pljusak vodi dodaje još vode, s malo nelagode procenjujen da li će more do večeri liznuti i trotoare. Tek je podne. Kraj će veka a ja pod ustiskom lektire razmatam mogućnost da li su se Kafka i Džojs, negde 1912/3 možda sreli negde na putu ime đu Trsta i Venecije. Irac bi mu pričao o ''Kamernoj muzici'' a stidljivi Pražanin bi oćutao svoje ljubavne jade sa Felice Bauer. Bilo bi to impresivno ćutanje nad kojim bi lebdela upitanost Rilkeova: ''Postoji li zbilja vreme koje razara? Njegove ''Devi nske elegije'', nastale ovde, u Severnoj Italiji, između Trsta i Venecije, kao da su ključ za razumevanje grada kroz čije vene protiče zamućena voda kanala koji imaju svoje gondole i mostove s kojih i danas gledaju oči inkvizotora , duždeva, kurtizana i moreplovaca. Međutim, La Korbizije kaže da su moreplovci i trgovci, graditelji i vladari Vene cije prethodnica i mladost današnje civizacije. I jesu, ako se zaborave mučitelji, krstaši, osvajači. I ostali ''mletački trgovci''. U Devinu, u dvorcu grofice od Turna i Taksisa, doduše bliže Trstu nego Veneciji, Rilke započinje pisanje svojih '' Duiniser Elegien'', u kojima pokušava da, na početku 20 veka, definiše egzistencijalni položaj čoveka u odnosu na ljubav, umetnost i smrt. Duino je zaista bliži Trstu, ali Venecija je mnogo prikladija za udisanje Rilkeovih elegija. Jer, dok se ovaj nemački pesnik kroz nebo na Karpačijevim slikama sašaptavao sa anđelima, Prust je pisao: 143

''Kad kod sam odlazio u Veneciju moja san je postajao moja adresa, a Venecija nije san''... Bajron, Gete, Dikens im povlađuju. I svi koji mogu budni da sanjaju. I veruju da crkva Svetog Sebastijana može da zaštiti od crne kuge. Dodajem, 2011. Trebalo bi se vratiti u Veneciju barem da bih video mesto gde Pištalo smešta svoj Alef. I da opet sretnem Columbinu! Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 19, 2011

putopis: ITALIJA

KOSI TORANJ, GALIJEJ, TABUKI...
Piza je neko blagorodno mesto. Iako je kroz istoriju, kroz papske i svake dru ge ratove, mnogo iskrvarilo. Danas je to velik grad. Stecište turizma, ali i nauke i industrije. Poznata je, pre svega, po Krivoj kuli, ali ne treba zanemariti i dobar glas koji je davno stekla po svom znamenitom, nekadašnjem, stanovniku Galileo Galijeju. Ovaj veliki naučnik, matematičar, astrofizičar, astronom, ali i raskolnički filozof, koji uporedo, ali i nasuprot Crkvi i njenoj dogmi, započinje sa tumačenjem Univerzu ma. Vraćajući teoriju na ono mestu gde su Kopernika zaustavili, ovaj genije iz Pize, odrastao pod izazovnom kosinom belog Tornja, započinje epohu moderne svemirs ke nauke. Jer, prateći putanju ovog zvonika, prislonjenog uz katedralu, građenu u romanskom stilu, slede'i njegov iskošen pogled u središte svemira, ovaj genije nije mogao biti drugačiji: beskompromisan,

144

zagledan u večnost budućnosti. I bes komp romisno naučan. I vekovima unapred zagledan. I, opet smo kod Crnjanskog. I dalje u Pizi. I Toskani. ''Evo, nagnuta, mramor na kula liči na veliki durbin od slonovače, nekog divovskog lađara, spušten na zemlju iza grada.'' - nastavlja on nestrpljiv da krene ka Firenci. Kakva slučajnost. I on bi durbinom. Za razliku od Galileja, Crnjanski tom spravom neće da zaviri u nebo, pes nik je ipak, on bi dušu da spozna: ''Vezujmo svet i ne rasparčavajmo ga. Treba ga grliti kao jedno, drago nedeljivo brdo; smrti su prolazne ali vedrine su večne; vaz duh i skok igrača''. To izreče Crnjanski, i iz Pize se zaputi ka Firenci, sa nostalgijom Fruškog brda u grlu. Galilej, ovdašnji, italijanski i svetski, iz Pize otide u Rim, i drugde. Da dokazuje da božansko i naučno mogu uporedo. Jedino nije uspeo da poveruje da su Bog i Crkva uvek na istom koloseku. I kad ga danas romanopisac Den Braun, u svom razglašenom trileru ''Anđeli i demoni'' stavlja u vrh piramide famoznih iluminata, uz sav autorov respekt prema Galijevom naučnom delu, upitamo se, da li je to samo ro maneskna akribija ili možda recidiv davnih religizno-sciеntističkih rasprava. Dok gledam danas razglednicu sa Krivom kulom u gro planu, kao da se pod sećam teskobe penjanja ka osmom spratu ove 14.000 tona teške mermerne gra đevine. Kada je 1983. godine zvono na njenom vrhu otkazalo poslušnost, usled dej stva zakrivljenosti, počinju naučni, građevinski i ostali organizovani napori, Italije i sveta, da se ovaj neodoljiv zov prizemljenja uspori ili zaustavi. Uz legitimna ali i ne suvisla domišljanja, da se kula možda i ispravi. No, kako sada stoje stvari, Kriva ku la alijas Kosi toranj nije u opasnosti od ispravljanja. Veliki evropski prozaista Antonio Tabuki, koji je rođen 1943. u Vekijanu, obliž njem selu, školovan u gradu pod Tornjem, može spokojno da nastavi svoje proze, sa osećanjem da je život univerzuma haos koji se jedino pričanjem može, na mah, uobličiti. Jer, ''Pereira kaže da...'' Mi smo Pizu, i Krivu kulu, napustili u noći, stazom Crnjanskovom, ''pod zvez danin nebom što ostaje dugo modro od dana'', i dolinom Arna uputili se ka svetlo stima Firence. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 18, 2011 Aranka Palatinus likes this.Мирослав Ћук To pijani zidali ;) October 18, 2011 at 7:39pm · Like

145

PUTOPIS: ITALIJA

KRIVA KULA U PIZI
Iako je kod nas uobičajeno da ovo svetsko čudo, koje skoro 800 godina, sa ''doterivanjem'' u nagnutosti, postoji na rubu Toskane, u Italiji, zovemo KOSI TO RANJ, opredeljujem se za termin koji je još 1930. godine upotrebio Miloš Crnjanski - KRIVA KULA U PIZI. Naime u knjizi ''Ljubav u Toskani'', u tom lirskom smehu na ivici plača, putopisu, isposvesti, pđziji koja nema granica i žanrovskih ograničenja, ovaj veliki pesnik kaže baš ovako: ''Stajem pod kulu, što se nagla sa se sruši u pro leće, i smešim se. Osećam kako, bela i gorostasna, teška, mramorna, pada na me ne...'' I pored njene gorostasne iskrivljenosti, umešan u beskrajnu masu turista koji na prosto gamižu prostorima oko nje i katedrale, opsednuti tom iščačenom krivom što kao projektil nišani u toskansko nebo, kao da je Žilu Vernu pobegla sa radnog stola, kroz uzbuđenost što sam sam deo tog nesvakidašnjeg spektakla, koji zainat traje stotinu hiljada dana, u mešavini fizike, religije, ne samo zbog onog pape koje je bio rodom iz Pize, metafizike i turizma, probija se ipak pomisao na mog velikog ba natskog Crnjanskog. Osim vezanosti za njegovu ''stražilovsku stazu'' i večne oča ranosti knjigom ''Ljubav u Toskani'', na ovom su nam se putovanju delom poklopile i rute. Naime, daleke 1930. godine, dok je Prvi svetski rat još tinjao a Drugi se već pri premao, Miloš Crnjanski, vraćajući se iz Pariza, negde na prilazima Pize zapisuje ovako: '' Polazio sam u Toskanu da se utopim u tišini belih sarkofaga, iz kojih je vas krsla stara nolićanska mudrost, u kojima behu stiranjeni blud i slatki razvrat''. On je tada iz Marselja, preko Đenove i Viaređa prošao kroz Pizu. Mi smo, takođe, vra ćajući se iz Nice, imali Đenovljanski zaliv i Ligursko more za leđima. I sada smo na istom mestu, na ''Trgu čudesa'' gde su katedrala, starija od svog fabuloznog, krivog tornja, koji je, međutim, tom svojom ''devijaciom'', 146

zasenio skoro sve iz istorije i savremenosti ovog grada i okoline. Iako ne sve, i ne za sva kog. Na mestu na kome je još 1173. godine započeta gradnja tornja-zvonika, uz ka tedralu koja je pedesetak godina ranije nastala. Posle prekida od skoro sto godina, gradnja je nastavljena, da bi po njenom završetku postalo vidljivo da se toranj konstantno krivi, ka jugu. I tako svake godine 1,3 milimetra, što do današnjeg danа, račun pokazuje, iznosi 5,3 metra. Impresivno. I vizuelno, i naučno, i metafizički. Nauka kaže da početni uzrok - neodgovarajuća, peskovita podloga. I težina ovih osam spratova od kamena sagrađenih. Kada sam se tog dana, beše li to april ili maj, uspinjao uz ovih 296 stepenica, i pored divnog pogleda na okolinu, moram priznati da sam povremeno pomišljao i na zakon gravitacije, i na Galilea Galijeja, koji doduše nema direktne veze sa ovim zakonom, ali ima sa Pisom, jer je u njoj roden 1564. godine, i još mnogo čime na ovom svetu. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 17, 2011 Mila Lalovic and Ljubica Buba Popovic like this.

PUT KA BENJAMINU (1)

147

POR VANDR
Dok iz Perpinjana i njegove jezičke, arhitektonske, istorijske i mediteransko- pirinejske huke, i turističke uzavrelosti, obalom silazim ka jugu, ka Španiji, inten zivno doživljavam efekat onog što stanovnici ovih krajeva nazivaju - veliko plavo (plavetnilo) - susret sa otvorenim, okeanskim morem. I zaista, tu gde se Pirineji susreću sa ogromnim morskim bazenom, utisak neverovatne otvorenosti, dubine koja kao da vodi u vanplanetrani beskraj, je ekstazično snažan. No, umesto da do kraja uživam u nedeljivosti tog prirodno-mentalnog šoka, opterećen literaturom, tuđom ali i svojom, misao mi se iznova zaleće ka velikom nemačkom filozofu i teoretičaru književnosti i umetnosti Valteru Benjaminu. Petnaestak kilometara odav de, a iza krivina preko kojih se kopno preliva u zapenušano more, doduše u Španiji, u gradiću Port Bou, 1940. godine, pokušavajući da, kao i mnoštvo svojih jevrejskih saplemenika, izbegne od nacističke pošasti, u trenucima bezizlaza, izvršio je samou bistvo. Cijankalij! I znam, njegova izbeglička percepcija VELIKOG PLAVOG, ovde u blizini malog Por Vandra, i pored sve raskošne lepote mediteranske obale, nikako nije mogla biti poletna. Bekstvo, koje ga je iz Pariza dovelo skoro do samog kraja, fašizmom načete, Ev rope, svakako da je urušilo optimizam mislećeg i senzibilnog velikana. Kazablaka i američki azil pokazaće se kao nedosanjani san. Taj beg kroz prostor umnom Benja ninu je verovatno već lićio na odlaganje neodloživog. Razoren porodični i ljubavni život, pokolebano poverenje u ravotežu dobrote i zla, sumnja u humanost u biću sveta, potekst je koji se ne može zanemariti. A izdaja i nacisti, odasvuda. Franko i Peten, ne samo 148

u vazduhu. Surova golgota, ogoljena, u mirisnom i kolorisanom pri rodnom okruženju. A nada u spas uzdrmana. Prva stanica u potrazi za njim, stvarnim velikanom evropske misli, ali i mojim fikcijskim junakom iz romana ''Ujed vremena'', upravo je Por Vandr, pretposlednja ''stanica'' do granice, naseobina koja datira još iz grčkog vremena ( nazvana Portus Veneris), kasnije osvojena od Gala, luka, relativno mala i plitka, ali od veoma bitna za komunikaciju sa Afrikom. Sa starom tvrđavom koja dominira mestom. Zbog svog strategijski važnog položaja bezbroj puta je menjala gospodare. Za vreme Luja XVI utvrđenje i dokovi dobijaju izgled koji je najbliži konačnom. Grad koji je vekovima ži veo od ratovanja, ovaca, ribolova, lučkih usluga danas modernizovan počiva na turis tičkim uslugama. Restorani, izleti u Pirineje, posete memorijalima Salvadora Dalija, nacionalni parkovi u blizini, obilasci prvobitnih ateljea fovističke slikarske škole, sa mo su fragmenti iz onog što Por Vandr nudi. Ja, ipak, svraćam u ovaj gradić, vođen podatkom kako je septembra 1940. go dine Valter Benjamim pokucao na vrata sobe Hansa Fitka u Por Vandru, moleći ga za pomoć u prelaženju preko pirinejskih vrleti, u nameri da iz Francuske pređe u Španiju. Hans Fitko je inače bio muž znamenite Lize Fitko, rođene kao Ekstajn, 1909. u Uzgorodu, koja se u drugom svetskom ratu istak la spašavanjem istaknutih umetnika i naučnika jevrejskog porekla. Između ostalih Liza je spasla i Hanu Arent. Pop Vandr je veoma slikovito mesto.Alžir je blizu, na oko 600 kilometara. Katal onija svuda unaokolo. Mene je, međutim, čekala granica. Zapravo, prvo gradić Ser ber ... Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 16, 2011 Spomenka Vojvodic and Aleksandra Hajdin like this.

149

Andora (6) TAMO - SEO DE URGEL, I NAZAD – PERPINJAN

Tamo
Kada je trebalo okončati priču o kneževini u Pirinejima, učinilo mi se da dopisivanju sa Vama i samim sobom, ipak nedostaje ram. Zapravo, novinarski mi je trebala pđnta: toliko sam spominjao mesta Seo de Urgel odnosno Perpinjan, u koji ma stoluju zastupnici ko-kneževa, predstavnici Francuske i Španije, da bi njihov izostanak u ovoj prići bio nedopustiv. Zato, evo aneksa, fusnote ili naški - repete! Prvo, drevni grad u Kataloniji, Seo de Urgel. Centar ovdašnjeg katoličanstva. Mesto gde stoluje biskup, čija je duhovna parohija i Andora. To vam je kada se kre ne iz La Velje, prođe kroz Sent Juliju de Loriju, putem koji vodi ka Barseloni, dese tak kilometara od granice, u Španiji. Ugrel je danas ugodan grad sa prisutnim ele mentima arabljanske kulture, vidnim francuskih šarmom koji je još u devetom veku posejao osvajač Šarlemanj, ipak preovlađujućim katalonskim duhovnim i arhitek tonskim elementima, ali i neočekivano snažnim akcentima mediteranske bujnosti prirode. U samom centru, na brdu koje uzdiže se kao sedlo na razigranom pejsažu, smestila su čuvena drevna katedrala i, takođe, istorijski znamenite ruine palate kra lja Aragonije. Grad je inače zaposednut dragocenim nasleđem katalonske istorije, svetovne i duhovne. Između ostalog tu je i znamenita, novija katedrala, sa mura lima i bogato urađenim entereijerom, i muzejem u sklopu objekta. Biskupov dvor je u neposrednoj blizini. Zapravo takva količina istorije, od rimskog perioda i arabljan skih (mavarskih) artefakata, do mnogobrojnih znakova potonjih vremena, Urgel čini skoro neponovljivim naseljem. Pravo mesto za suvladara netipične zenlje kao što je Andora. Ovo je grad u kome se epoha

150

naslanja na epohu, kamen na istoriju. Romanski dvorac oslonjen na arabljansku citadelu. Zato ne deluje ni grešno kad se jedan od najelitnijih hotele u Seo de Urgelu ''Paradores'' nadogradio na ostatke ma nastira iz romanskog perioda. U takvom nadrealnom pejsažu grada, koji je jedan od centara ukupnog katoličanstva, nije onda ni neočekivan podatak da imaju najmo derniji aerodrom sa satelistkim navođenjem.

I nazad
U povratku, ponovo kroz La Velju, iako postoji i kraći put. A ona, prestonica malene Andore, pod kišom. Sva zelena i u magli. Opet serpentine. Ovog puta u od motavanju. Pas dela Kaza, pa kroz Francusku. Dvadesetak kilometara pre Perpi njana - sunce. Mediteran u blizini. Sam grad Perpinjan, čudesan kao i Urgel. Prvi podatak koji zbunjuje. Ovde se govori Francuski, Baskijski, Korzikanski i Bretonski. Opojna lepeza jezika. Njegovih stotinak hiljada stanovnika verovatno strance dovode u stanje lingvističke uzbune! Urastao u predeo između Mediterana i Pirineje, sav u uzbrdicama, pun palmi i platana, i fontana sa planinskom vodom. Između ovog grada i Španije traje neka tajna i dugotrajna ljubav koja se sada ipak primirila u fra ncuskom zagrljaju. A palate, trgovi, nazivi, plesovi i pesme odišu Katalonijom. Grad fabulozne lepote! Dominantan objekat - palata kralja Majorke, iz 13. veka. Pa još jedan dvor kralja Aragonije. Ovo je mesto poprište mnogobrojinih svetskih festivala muzike, igre, fotografije, cveća. Perpinjan, grad prepun sunca i zelenila, danas je prepun turističkih sadržaja. Industrija takođe nadire. Kesk, čokolada, slatkiši. Repre zentativni hoteli. Pokretni praznik na Mediteranu. Nije ni čudo što je nadrealani Sal vador Dali nazvao Perpinjan ''centrom sveta''. Da li je tu definiciju uvrstio i zastu pnike francuskog predsednika, koji odavde, uz pomoć kolega iz Urgela brinu o Ando ri, teško je reći. Dok se, obalskim putem, upućujemo ponovo ka Španiji, ka mestu Port Bou, koje se pročulo i po tragediji koju je u njemu dočekao znameniti Valter Benjamin, sunce je sasvim u silasku. U pozadini Perpinjana, obronici Pirineja propadaju u mr ko zelenu boju. More, s desne strane, gori u grimiznoj slutnji. Putovati ipak znači odlagati neodloživo. — with Velimir Kozarev. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 14, 2011

151

PUTOPIS: ANDORA

ŠTA ĆE BITI KAD TAJANSTVENOSTI NESTANE
Rečenicu iz naslova, sa dosta lične zabrinutosti, rekao mi je, već pominjani pisac i filozof, Andoranac, Antoino Morel Mori, koji je dugo živeo u Barseloni, pisao o građanskom ratu, i sada sa velikom pažnjom, i ne bez strepnje, prati neko ntroli sani ekonomski rast svoje domovine. On sluti da će rastakanjem posebnosti naci nalne kulture, koja je bazirana na skromnosti, trpljenju, ponosu i radinosti,, jeziiku i kulturi nestati i one mentalne osobenosti ovog naroda koje su ga održale kao autoh tonu datost između Francuske, Španije, pa i Katalonije. Čiji jesu baštinici ali kao osoben entitet. Kao zajednica koja ima isti jezik ali različitu istoriju i mentalnu mapu. Ali, progres u čiji smo vrtlog upali donosi i žrtve, kaže Morel. Mnogi stanovnici Andore, pogotovo mlađi, se ne slazu sa njim jer život sagledavaju praktičnije i ne misle na duži rok. A svakodnevni život je naizgled sve bolji. Jedan drugi pisac, ovog puta angloamerikanac, Piter Kameron, koji razmišlja slično Morelu, još 1997. godine objavio je, ovde veoma popularan roman ''Andora''. U njemu, njegov, lično devas tirani i zapadnom civilizacijom ojađeni junak, negde iz velikog i razvijenog sveta, do lazi da živi u Andoru la Velju, i u tišinama ovih planina, klisura, snegova, i apartnoj pshihologiji života nalazi duhovni mir. Andorancima ovaj roman imponuje kao veličanje tradicionalnih vrednosti njihove enklave. Zato se ovaj roman nalazi na zvaničnom sajtu države, kao preporuka za razumevanje Andore. Morel gleda stvar iznutra, Kameron iz Amerike Andoranci mogu da biraju. Kod Kamerona dodušeima i više erotike nego 152

što se može viditi u svakodnewvnom životu Andoranaca. Meštani mogu i da uživaju u blagodetima bazena, sauna, turskih kupatila ter malnih izvora u predgrađu Anrore la Velje, - Eskaldesu, najnovijoj ''parohiji'' u ze mlji ( ovde su parohije u funkciji naših opština), za decu i omladinu u svim skijaškim centrima ( od kojih je najpoznatiji Ordinokalis) o trošku vlade se organizuju škole skijanja. Zajedno sa turistima, reke i jezera kojima je zemlja prebogata pružaju i stanovnicima sve čari ribolova, jedino u što u ribolovačkim rezervatima, kojih je pet u Andori, moraju da se pridržavaju sledećih pravila: 1. pastrmka manja od 15 sm. se mora vratiti u vodu i 2. dozvoljen dnevni ulov po osobi iznosi 12 komada. Od danas popularnih ''ekstremnih'' sportova ovde se da praktikovati planinarenje (klajming) po okomitim liticama, vožnja kanuom ili kajakom kroz ne verovatne brzake kao i pešačenje jednom od atraktivnih i uznurujućih staza preko Pirineja, od gra ni ce sa Francuskom pa do Španije, i obrnuto. Da, tu su i dosta rizične ture sa bicikl ima i jahanje na specijanoj rasi brdskih konjića. Sve ove, i još mnoge druge veštine i testove izdržljivosti, Andoranci su kroz prošlost, sami morali višestruko da praktikuju ne bili preživeli, zato se za ''dobrovljno'' bavljenje razonodom ove vrste danas teško opredeljuju. Oni rađe igraju fudbal, plivaju i skijaju. I jedu. Oštra klima traži jaku hranu. Narodna kuhinja, koja se dosta zasnivala na divljači, bilju, medu, neverovatno krupnom pasulju, krompiru, belom luku, može se naći samo još samo u seoskim sre dinama ali i specija lizovanim restoranim glavnog grada. Mi smo uspeli da probama divlju svinju u medu, pečenje u čokoladi ali i prepečen hleb premazan belim lukom, paradajzom i maslinovim uljem. Ta izvornost i specifičnost ovdašnje kuhinje verovatno je i razlog što ljudi iz Barcelone, čak i krunisane glave iz Madrida svraćaju u ovu evropsku zonu zaboravljenog vremena!

153

Andora (3)

GUŽVA U ORLOVSKOM GNEZDU U PIRINEJIMA
Andora la Velja. Nalazimo se na nadmorskoj visini od 1029. metara. Oko nas su još viši vrhovi pirinejskih planina. Dominira masiv Siera de Enklar. Grad od dvade setak hiljada stanovnika, ali i pored svoje nevelikosti sadrži sve što jedan glavni grad treba da ima. Ako bi se našalio, rekao bih - sve izgleda kao pravo! I za razliku od San Marina, naprimer, ovde je sve ipak manje ceremonijalno. Grad vidno, ubrzano, preko noći, od sela sa oko 3000 stanovnika, koliko je vekovima Andora la Velja imala, postaje moderna varošica. Dok šetam dolinom reke Valire koja deli naselje na pola, pokušavam da se naviknem na razređen planinski vazduh. Još je teže privići se na difuznu prozračnost neba koja svemu daje plavkastu auru nestvar nosti. Kada se tome doda spoj gorštačke arhitekture, u kojoj pretežu elementi romanskog nasleđa, sa elementima mediteranskog graditeljstva, koji odvajkada pristiže sa nedalekih katalonski izvorišta, u čemu je uzor Barselone neizbežan, uz, i konačno, sve prisutniji internacionalni melanž modernog graditeljstva, nije ni čudno što se namernik, koji nije jedino usmeren ka jeftinoj kupovini u ovom ''bescari nskom raju'', teško snalazi u ovom vizuelnom panoptikumu. Šetajući sporednim uli cama, jer je u glavnim, trgovačkim, delovima grada sve ''brendirano'' i etiketirano globalnim evro-američkim stilom: bilbordima,

154

svetelećim reklamama i ostalim relikvi jama potrošačkog društva, imao sam utisak, gledajući kamene fasade i kovanim gvožđem ukrašene kapije, balkone i ograde, kao da sam u dekoru nekog avanturi stičkog filma ili književnog trilera. Podatak iz davne prošlosti ove kneževine koji kaže kako su se neki njeni sta novnici izdržavali krijumčareći duvan, zbog tovara koji su nosili na leđima, krstareći između Francuske i Španije, zvali su ih ''paketari'', prethodnoj asocijaciji na sve po pularniju ''krimi literaturu'' daje na uverljivosti. Naročito kada je u pitanju neko čiju maštu podstiče saznanje da su Andoranci bili i ratnički narod. Jer, legenda kaže da je ovu državu osnovao imperator Karlo Veliki - Šarlemanj, kao znak zahvalnosti za pomoć ovadašnjih stanovnika u završim borbama protiv Arapa. Bilo je to krajem osmog veka. U krugovima istoričara i publicista Andore la Velje, sa smeškom se prepričava i zgoda iz 1933. godine, kada je, uz pomoć nekih Andoranaca, ruski sa mozvanac Boris Skosiref pokušao da se proglasi za kralja Andore. Međutim, prošao je kao svaki lažni car Šćepan Mali: neslavno i neuspešno. Izvan ovih herojskih i ostalih zapleta i aluzija, La Velja živi dinamičan i prena pregnut život modernog u drevnom. Hiljade turista prolazi, dolazi i boravi. Kupuju, skijaju se, pomalo dive divljini koja započinje iza poslednjih kuća prestonice. Saob raćaj je nepodnošljivo zagušen, dnevni list se zove ''Dnevnik'', najbolji hotel je ''Crowne plaza''. Olimpijski komitet Andore sprema se za olimpijadu malih zemalja, fudbaleri igraju, pozorište radi, vajari i slikari stvaraju... Sve me podseća na neo čekivanu gužvu u orlovskom gnezdu. Duboko i visoku u Pirinejima. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 11, 2011 Rodika Cebzan likes this.

155

PORT BOU

V. BENJAMIN: SEĆANJA: MONUMENT
Idem iz Francuske u Španiju. U nameri da pored novinarskog zadatka istražim neke činjenice vezane za Valtera Benjamina, znamenitog nemačkog teoretičara i filozofa. Naime, sticajem okolnosti ovaj je Nemac postao jedan od junaka mog pret hodnog romana ''Ujed vremena''. U međuvremenu, spoznao sam da svi detalji nje gove španske ''avanture'' nisu bili baš onakvi kakao sam ih ja predstavio. Znači, ovo putovanje je i moj pokušaj da naknadnom antropologijom ispravim te manjkavosti. Što je od izuzetne važnosti kada se zna da mi se novi roman zove VALTER BENJA MIN U MEĐUGRADSKOM AUTOBUSU. ''Kada se voz, lokalni, brzinom od samo 40 km provlačio tunelom koji vodi kroz pirinejski masiv, napuštajući Serber i Francusku, jutro je bilo sveže a nebo toliko pla vo kao da ga je Matis u toku noći naslikao. Kroz drugi, magistrali, tunel, istovreme no, tutnjao je internacionalni saobraćaj iz Španije i Portugala. U međuvremenu smo saznali da veliki deo komplikovanosti ovog lokalnog željezničkog prelaza između Francuske i Španije leži u činjenici da je šinski promer u ove dve susedne zemlje različit, pa se u Port Bou i Serveru vrši komlikovan transfer vagona, putnika, robe i - strpljenja. Kada se tome doda podatak da se i elektrosistemi razlikuju, a lokomo tive su, naravno, na elekrični pogon, složenost, 156

opet lokalnog, transfere kroz ova brda postaje jasnija. Par kilometara razdaljine između stanica i država, desetak san timentara razmaknutije šine, i nešto manje ili više volti u napajanju - dovoljno je za punu napregnutost tehnologije i lagani osećaj avanture. Naravno - unutar mikro stvarnosti jedne književne dramatičnosti. Voz se promolio iz tunela, posle desetak minuta Ukazala se moderna željeznič ka stanica Port Bou. Sva u metalu, staklu, nalik na ogroman hangar. Frapatno delu je njeni gabariti na spram mesta od desetak hiljada stanovnika. Međutim podatak da je izgrađena za potrebe Svetske izložbe u Barceloni, još 1929. sve objašnjava. Jer, Port Bou je prva postaja posle granice sa Francuskom. Zato je Španci neprestal no doteruju i usavršavaju. Prvobitna ''štacija'' je podignuta 1878., dvadesetak godi na od uspostavljana ove granične linije sa Francuskom. Granice koja je ulaskom obe zemlje u Evropsku uniju praktično suspendovana a stanovnicima, koji su uglav nom živeli od malogranične trgovine i usluga, nametnula neočekivane egzistencijal ne probleme. Iz doline, u kojoj se goropadno smestila željeznička infrastruktura, silazi se u zaliv, dubok i siguran, koji je dobio ime po ribarima koji mrežom vekovima love ribu po priobalju Mediterana. Duž zaliva, koji izgleda facinantno, smestio se stari grad, sa lukom, nešto kulturno-istorijskih spomenika, od kojih je najzačajnija crkva Svete Ane, sagrađena u neogotskom stilu. Malo je zgrada iz prošlih vremena, dominiraju novi restorani, depadansi, apartmani i neverovatno duga, od vetra zaštićena, plaža koja se naslanja na zelekastu vodu zaliva. U Port Bou sam prevashodno došao da što neposrednije doživim mesto u ko me je moja literarna osesija, esejista i filozof Valter Benjamin, 1940. okončao život. Hotela, po imenu ''Francuska'', u kome se taj čin dogodio, nema više. Ostali su zabe leženi detalji, manje ili više opskurni, ali dramatični za sve one koji se mogu uživeti u životni tesnac pisca, begunca, Jevreja, Evropljanina na samom početku nacistič kog mraka. Dakle, u tom sada nepostojećem hotelu, kazu za vremena veoma jefti nom, u očekivanju jutra i gestapovske provale, jer su ga neki, da li vlasnik hotela, izdali, Benjamin je ispio nepoznatu količinu tableta morfijuma, uglavom dovoljno, od 50 tableta koje je, par nedelja ranije, podelio sa svoji prijateljem, piscem, Arturom Kestlerom, koji srećom nije došao u iskušenje da svoj deo iskoristi. Bio je to septem bar 1940. Zahvaljući svešteniku, koji je u knjigu umrlih napisao da je Benjamin pre minuo od moždanog udara, i zatajio da je jevrejskog porekla, veliki pisac je sahra njen u okviru groblja u Port Bou. Samoubistvo je tek docnije obelodanjeno. U nepos rednoj blizini ovog seoskog groblja, već pominjani likovni umetnik, Dani Karavan, po digao je impresivan memorijalni kompleks nazvan PROLAZ, baš onakav kakav Be njamin za života nije uspeo da pronađe. Centralno mesto u ovom monumentu zau zima tunel kroz stene Pirineja čiji izlaz gleda na otvorenu pučinu Atlantika, reklo bi se - u Afriku, kuda Valter Benjamin nikada nije stigao. Neverovatno crna boja zido va, koji omeđuju sam završetak tunela, u kontrastu za azurom mora i zelenilom okoliša, izazivaju u meni utisak egzistencijalne jeze. Benjaminovo književno i naučno delo, međutim, i danas je izuzetno aktelno, neverovatno se uklapa u postmodernizam naših sadašnjih života. Gradić Port Bou, uz svo poštovanje za seni velikog filozofa, živi intenzivan turistički život popularne Kosta Brave. Vozovi prolaze. Evropa ujedinjeno 157

putuje. Odlazim negde u dubinu primorja. Zadovoljio sam radoznalost ali ostala je senka strepnje: da li je bivše zlo na do voljno sigurnom mestu? Like · · Unfollow Post · Share · Edit · September 23, 2011 Živica Brusin, Vasilije Popov and Milica Bjelanovic like this.

Pisanje zaborava

ZNAČAJNI ZAVIČAJNI PISCI - "IZDALEKA"

Sticajem životnih okolnosti, ambicija, školovanjem, karijerom ili ko zna čime, izvestan broj zrenjaninskih pisaca najznačajnije rezultate i zrelost ostvarili su u dru gim, većim sredinama, bez vidnijeg direktnog učešća u lokalnim umetničkim zbiva njima. To su, pre svega, Pavle Ugrinov, Momčilo Milankov, Ivan Ivanji, Vojin Matić, Ljubomir Tešić i Vojislav Kuzmanović. Možda ih je bilo još. Valjalo bi istražiiti. Iako je predratni, ratni i rani poratni period u proveo našem gradu i Vasilije Popović, moramo konstatovati da je on tek odlaskom u prestonicu postao sadašnji veliki pisac Pavle Ugrinov (1926). Ostavio je u svojim izuzetnim prozama upečatljive skice, portrete i književne i mentalne kompozicije ovog grada, počevši od ''Fascina cija'' zaključno sa romanom ''Bez ljubav'i. Verovatno je njegov prozni opus najkom pleksniji i najobimniji tekstualni omaž urbanoj matrici Zrenjanina. Ugrinov, alijas Po pović, međutim, nije svojim fizičkim prisustvom bio u prilici da modeluje tekući knji ževni život u Zrenjaninu. Tek je de cenijama kasnije postao, makar i literarnim delom, nezaobilazan element tekućeg duhovnog prostora ovog grada. Akademik i

158

dobitnik mnogih prestižnih nagrada svojim impresivnim, uglavnom proznim opusom, spada među žive klasike literature ukupnog postjugoslovenskog prostora. Po obra zovanju reditelj, sa nedugim ali dosta dramatičnim pozorišnim iskustvom, godina ma urednik i reditelj na televiziji Beograd, ovih je dana nesvakidaš njom knjigom ''Pogled preko svega'', sintezom epohe, sopstvenog života i kniževnosti, hibridnog žanra i jedinstvene subjektivne objektivnosti, zadao novu temu za razmišljenje svi ma onima koji su imali utisak da su ga definitivno razumeli. I da su dali prave odgovore na presudna umetnička i etička pitanja proteklih decenija. Utisak je da je intelektualni odaziv na ovaj Popović poziv na društvenu i artističku katarzu -izostao?! Što će se u kasnijim godinama pokazati kao još jedan preskočen civiliza cijski rermin. Dve godine stariji od njega, Momčilo Milankov (1924 -1979) rođen je u Srps koj Crnji, srednju školu, srednjoškolsko doba, i rat je proveo u Zrenjaninu. Već kao mlad pisac istakao se moderno pisanim pripovetkama, koje je objavljiao u svim zna čajnijim listovima i časopisima. Pojava njegove prve zbirke priča ''Odlomci traganja za Majom'' (1957) predstavlja značajan datum srpke proze. Zanimljivo je da, zajedno sa Pavlom Ugrinovim, Milankov radi vrlo uspelu pozorišnu adaptaciju romana ''Pesma'' Oskara Daviča, koja će se dugo igrati na jugoslovenskim pozornicama. Posle toga Momčilo Milankov serijom proznih knjiga i romana izbija u sam vrh srp ske i jugoslovenske književnosti. Kurioziteta radi valja napomenuti da je ovaj pisac upravo u vreme neposredno pre nego što je iznenada preminuo započeo prozu o ratnim događajima u ovom delu Banata. Crnohumorno deluje podatak da i junak nje gove priče ''Povratak'', profesor Strižak umire upravo u momentu kada započinje pi sanje hronike o Zrenjaninu... Dakle, Milankov, iako nije direktno uticao na umetnički život u našem gradu, ipak ga je literarno posvojio. Ivan Ivanji (1929), pes¬nik, pripovedač, romansijer i esejista, svoj literarni angažman realizuje potpuno izvan naše sredine. Jedino romanom ''Guvernanta'' zna čajnije zaranja u zavičajni prosede. Razno vrsnost i evropski okviri njegovog opusa su respektabilni i zaista vredi zažaliti što se književne i životne talsne dužine njega i grada nisu intenzivnije doticale. Njegove knjige proza, eseja, recimo ''Nemačke te me'', putopisi i prevodi značajni su za srpsku književnost. Beležimo i svojevremeno popularni roman ''Dioklecijan'', publicističku knjigu ''Pisma iz Havane'' kao i zbirku priča ''Svako igra svoju igru''. Psihijatar Vojin Matić, (1911-1999) pored stručnih tema, tiho i iz senke, bavio se i književnim radom, povremeno se uključujući i u literarni Zrenjanin. Pamtimo ga naročito po intimističkoj prozi ''Todoš u Bečkereku''. Ipak, ne bi smelo da se ne zabeleži i njegovo kapitalno naučno delo ''Psiho- analiza mitske prošlosti'' . Ljubomir Tešić (1933) je do kasnih šesdese tih značajnije učes tvovao u ovdašnjim kulturnim zbivanjima iako zapaženiju pripovedačku aktivnost razvija tek odlaskom u Zemun. Pominjemo roman ''Doba igre''. Romansijer, dramski pisac i novelista Vojislav Kuz manović (1930-1976), danas skoro nepoznat u našoj sredini, veći deo karijere i živo ta proveo je u Zagrebu, gde je rano i umro. Treba zabeležiti odličan roman, po kome će ostati upamćen: ''Godina noževa''. Takođe, upravo školujući se u Zrenjani nu kao gimnazijalac, danas najpoznatiji kao pozorišni kritičar, Muharem Pervić (1933) je u 159

našem gradu sazrevao kao budući dobar kritičar i teoretičar, odnosno mudri književni tumač. Zapamćen je kao veoma uspešan urednik beogradskog pres tižnog časopisa ''Delo'', koji je godina bio meritorni arbitar aktelne beletrističke i kritičke misli u nas. U oblasti pozorišne kritike, takođe, i danas njegov sud se s nes trpljenjem iščekuje. U Beogradu je ostvario zavidnu publicističku ali znalajnu književnu karijeru Zrenjaninac - Ljubomir Milin. Zapamćen je po feljtonu '' Beli teror'' kao i romanu za mlade ''Orlić''. Svojevremeno su mu bili veoma čitani i krimina listički romani koje je objavljivao pod pseudonimom Maksvel Biglu. Stojanka Grozdanov Davidović (1940), ponikla u Zrenjaninu, književno uglav nom sazrela u Beogradu, sa rodnim gradom je "sarađivala" sporadično iako ne i "mrzovoljno". Ipak, utisak je nedovoljno, što opet nije predstavljalo prepreku da u književnom svetu, naročito kada je u pitanju literatura za decu, postigne lepe rezul tate. U književnost je ušla 1959. zbirko pesama ''Poslednja vest o meni'', a u knji ževnost za decu stupila je ''Knjigom o Maji'' koja je doživela više izdanja. U ediciji ''Ulaznica'' štampana joj je knjiga priča za decu ''Nekuda niotkuda''. Ovaj broj zavičajnih pisaca koji su delovali ''iz daleka'' sigrno je i veći, što bi valjalo istražiti. DA TO POKUŠAMO ZAJEDNO? SVI KOJI NEŠTO ZNAJU?! (2004.) Like · · Unfollow Post · Share · Edit · September 22, 2011 Bojan Grujin, Spomenka Vojvodic and 2 others like this.

160

putopis: ANDORA

MINIJATURNA KNEŽEVINA U PIRINEJIMA: ANDORA
Decenijama je ova država, evropska a ne neka od onih iz ''belog sveta'', bila samo nejasan geografski pojam a nikako prepoznatljiv toponim u svesti čak i obaveštenijih radoznalaca i turista. I zato, kada sam stigao do Perpinjana, mesta u Francuskoj, nisam suviše oklevao da skrenem ka zaleđu, u Pirineje, i zaputim se do Adrore la Velje, glavnog grada istoimene, i dalje prilično nepoznate države. Mada je, priznaću, zov obližnjeg Port Boa, primorskog mesta u Španiji, bio izuzetno snažan. Iz književnih razloga, najviše. O tim razlozima, i o samom mestu, biće reči po povratku iz Andore. Dakle, skrenuo sam na desno, u brda. Potom, posle dvadesetak kilometra vožnje valovitim mediteranskim pejsažem započinju usponi, serpentine, naglo prelaženje u kontinentalnu klimu, pa ubrzo zatim i ulazak u planinsku oblast. Pirineji. Na vrhovima sneg. A krivine kao one kad se stiže u Monako. Samo oštrije, i umnožene do u beskraj. I tako, posle više od dva sata spirueta i mornarskih čvorova - prvo, granično mesto Pas dela Kaza, i konačno, uz još kris tijanija, Andora dele Velja, glavni grad Andore, sa svojih ciglo 20.000 stanovnika. Na prvi pogled, a i kasnije se taj utisak nije bitnije menjao, ovo je zemlja koja svoju arhačnu i rustikalnu, moglo bi se čak reći, civilizacijsku podvrstu, neguje,usavršava i veoma uspešno nudi turističkoj klijenteli. Uz dodatno objašnjenje: i dosta uspešno neguje autentičnu kulturu i kuli narske posebnosti. Smeštene između Španije i Francuske, Andora se sabila u 468 kvadratnih kilometara, na kojima kao da dominiraju planinski vrhovi Pirineja. Zanimljivo je da su njenih 65 vrhova viši od 2500 metara. Tri reke, Valira d Orient, Valira d Norte i Gran Valira se spajaju i tako združeno 161

protiču kroz prestonicu. Smeštena između dve moćne, imperijalne države, veštinom i uporno šću, Andora postoji već skoro osamstotina godina, kao i Monako i San Marino, u statusu formalno samostalnih evropskih državs. Njeni stano vnici, kojih ima pedesetak hiljada, ponosni i odanii, kao da im se u očima ogledaju vrhovi pirinejskih planina, izvorno govore tri jezika: francuski, španski i katalonski, koji je zvaničan jezik ove kneževine. Pravi, autoh toni Andoranci jesu katalonskog porekla i ta se činjenica na svakom ko raku ističe. Danas, sve se više čuje i Engleski, jezik savremenog sveta ali i onih koji uporno pokušavaju da se domognu državljanstva ove državi ce, koja se na sve noguće načine odu pire toj ekspanziji. Od 1278. kada su feudalci i carevi, s jedne i druge strane granice, potpisali takozvani '' Pareaž '', prvi ustavni dokument Andore, i kasnijim odlukama Anrija IV i Napoleona, odnosno odgovarajućin dekretima špan ske strane, uspostavljen je dvojni suverenitet Andore. Državom formal no vladaju koprinčevi, francuski zastupnik boravi u Peprpinjanu dok špa nski stoluje iz biskupske plate u Urgelu. Formalno je tako, a život u Andori se, kako kaže ovdašnji književ nik i filozof Antoni Mo relo, odvija kao čudo civilizacije koje je kao sa neba palo u seljačku zemlju punu neslućenih mogu ćnosti...

162

dopisnica Andora

SEDAM PAROHIJA I JEDNO SVETILIŠTE
Planine Andore su bogate životinjskim svetom. U njima žive orlovi, supovi, šlju ke, bele jarebice, veverice, divlje svinje, vidre, lisice, divlje mačke, pirinejske koze, zečevi...U raznovrsnoj biljnoj sferi pored klasične šumske vegetacije srećemo rodo dendron, karanfil, smreku, jagode, maline, lokvanje. U novije vreme Andoranci ima ju problema sa cvetom ''Grandala'', naime on je vekovima simbolizovao šest pa rohija, na koje je država bila podeljena. U ikonografije Andore ovaj je cvet svojim laticama ''zastupao'' parohije-opštine: Kanilo, Enkamp, La Masana, Ordino, Sent Džulija de Loria i Andora la Velja. Kada je 1987. oformljenja i sedma parohija, Les Eskaldes-Engordani, koja je praktično polovina glavnog grada La Velje, sa "Gran dalom" je nastao nerešiv problem ali svakodnevni život je prevazišao taj nesklad botanike i umnožavanja državno-organizacionih jedinica. Inače, ovakvi oblici lokal ne samouprave svedoče o demokratskoj tradiciji ovog naroda, a nastali su iz krajnje praktičnih razloga: u političkim i vremenskim nepo godama, od koji se samo ove druge smenju po uobičajenom redu, dobro je bilo donositi presudne odluke za lokalno 163

stanovništvo brzo, efikasno i sa poznavanjem poteškoće koju treba prevazići. Bez čekannja da se vrhovna vlast o svemu izjasni. Danas se samo to iskustvo usavršava. Lokalna samouprava! Ova zemlja, još od formiranja države, ko-kneževine, ima dosta komplikovam politički sistem, predstavnički, formalno pravni i na kraju izvršnu vlast - vladu i pre mijera. U ''Kući doline'', drevnom parlamentu i vekovnom sedištu vlasti, ali i u dana šnjem središtu Vlade, građevini veoma moderno dizajniranoj, na čeonom zidu domi niraju tri portreta. Prvi je lik aktuelnog Pape - drugi predsednik Francuske, sada je tu Širak, dok trijadu zaključuje biskup od Urgela, koji oličava špansko prisustvo u ovoj zemlji. Papin portret je ujedno i svedočanstvo o dubokoj religioznosti Andorana ca. Mnoštvo bogomolja, crkava i kapela, koje se nalaze čak i na veoma nepristupa čnim mestima, u gudurama i vrletima, rečito govore o duboko ukorenjenoj katolič koj religiji. Danas je to verovatno drugačije ali, zanimljivo je da se u turističkoj ponu di Andore nalazi i podatak kako će turistima biti omogućeno da bogosluženje za vre me boravka u Andori obave po svojim religijskim kanonima, u andoranskim crkava ma. U parohiji Kanilo nalaze se ostaci znamenitog andoranskog svetilišta Meričel ( prvo pominjanje je iz 1172, godine), najznačajniejg simbola ovdašnje religoznosti. Blažena devica Meričel je 1878. godine proglašena zaštitinicom kneževine. Nažalost, na sam nacionalni praznik Andore, 8. septembar 1972., drevni hram razorila je vat ra. Pored oštećenog svetilišta izgrađeno je novo zdanje, u vrlo smelim arhitekton skim formama koje ipak imaju dovoljno asocijacija na romansku sakralnu umetnost. Ovo ultramoderno ostvarenje znamenitog španskog arhitekte Rinarda Bofila još uvek izaziva podeljena mišljenja i osećanja religioznih Andoranaca, kao i ovdašnjih istoričara i likovnih umetnika. Ali, zar ovo nije zemlja protivrečnosti i uzbudljivih vizu elnih i duhovnih senzacija. Evropski trenutak za instant egzotiku.

164

KOLIJUR GRAD OD CRVENOG PIRINEJSKOG KAMENA

Put nas opet vodi ka moru. Kot Vermej, rivijera juga Francuske. U povratku. Pi rineji i Mediteran, koga ovde, sećamo se, zovu ''Veliko plavetnilo''. Iz Španije smo tek koji kilometar zakoračili u Francusku. Iza nas su Salvador Dali i Valter Benjamin, odnosno Port Ligat, Kadakues, Figeras i Port Bou. Uskoro ćemo u vinski Rosijon, u ko me je centar vinogradarstva ovih južnih krajeva. Preko Banila, rodnog mesta znamenitog francuskog vajara Aristida Majola, čije nage ženske figure oličavaju kontoroverznu mediteransko-antičku čulnost, taj nestvarni spoj obožavanja ženske nagosti u kontrapunku sa katoličanstvom potonjih vremena. Putujujemo predelima koji su obrasli vinogradima i makijom. Udišemo intenzivne mirise mora, i stižemo do gradića Kolijur koji ''nije imao sreću'' da traje, do u večnost, u anonimnosti prosečnog ribarskog naselja, čiji meštani uživaju u uzbudljivim zalascima sunca i mlakoj dosadi. U njega je, naime, jednog dana, s početka prošlog veka, banuo čovek po imenu Anri Matis. I miru naseobine kakve postoje svuda u svetu je došao kraj. 165

''Fofisti'' i njihovo ''divlje slikarstvo'', kako je su ovaj umetnički pokret okarakterisali onovremeni, neskloni mu, likovni kritičari, sve je uzburkalo. Neki duhoviti savremenici su zapisali kako je za vreme ''fovističke invazije'', jer u Kolijuru je nastala delovala i svojevsna slikarska škola istomišljenika. Grupa likovnih pobunjenika koja je uspostavila prekid sa etabliranim slikarstvom. Kao da je i sama priroda koja okružuje gradića postala intenzivnija i prepuna plamtećih boja, koje kao da su bežale sa platana Matisa, Derena i ostalih. Pripremajući se za Kolijur, u kome su od fovista ostale samo slike, galerije, legen de, i trajna turistička pomama, uz intenzivnu dozu zaista inspirativne prirodne lepote ovog južnjačkog dela Francuske, u usputnim krčmama, kafeterijama i prijateljskim svratištima, krepili smo se južnjačkim vinima. I gustim aromatičnim medom. Kao uvod u skok u Fovističku gozbu. Arhitektonski sasvim izmenjen od prvobitne luke veoma značajne u vreme Grka i Feničana, posle Saracena i Vizigota, u karolinškom periodu ovaj živopisni gradić je pos tao utvđenje. Ono što dominira na svim razglednicama ovog mesta jeste impozantna tvrđava. Koju je definisao, ko bi drugi, markiz Voban tako što je iskoristio ostatke znamenite građevine koju su pofždigli Templari. Kolijur je 1659. definitivno vraćen Francuskoj. Onda je vekovima posećivan od trgovaca, putnika, osvajača, potom umetnika jer je nudio dobru hranu, ribu i vino, jedno stavnu lepotu, mirne i pristupačne plaže. Na jednoj strani crkva, na drugoj Kraljevsko ut vrđenje iz 12. veka. I tako, sve do 1905. kada stižu Matis, Deren i Fovizam. Tada se sve menja. Jer je to važnija istorija od one geo-političke. I to traje do današnjeg dana. Posle Fovista koje predvodi Matis, stižu prvo Pikaso, potom i Salvador Dali. Umetnosti i umetnici unose u ovaj predeo promenu koja je za večnost. Zapravo, menja se sve osim crvene boje kamena u kome je izgrađen skoro sav grad. Zanimljivo je da je, već u Parizu afirmisani ali istovremeno i veoma osporavani Anri Matis, u maleni Kolijur došao i iz vrlo prozaičnog razloga: život na jugu Francuske bio je mnog jeftiniji od onog u prestonici. Lepota prirode i prijatelji, odnosno privlačnost slika nja u pleneru, bili su od drugostepenog značaja. Ali, tako je u životu - nevolja često prethodi velikim ostvarenjima. I kao da su 1998. kada su osnivali festival ''Muzika jelena'' entuzijasti iz Kolijura, imali u vidu davnu izjavu Matisovu kako u ovom krajoliku boje pevaju same, bez ikak vih pravila i ograničenja. Ova manifestacija danas jeste smotra muzike koja spaja arhai čnost, naučnost, univezalnost, energiju i improvizaciju tonova i instrumenata. U gradu koji zapljuskuje Mediteran, u kome se piju dobra vina a sa svi strana vas posmatraju intenzivna platna Matisova. I Derenova, u nešto manjem broju. Fovizam u Kolijuru živi i danas punim intezitetom. Fovizam uz podršku Pikasa i Dalija! Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 7, 2011 Весна Тријић and Mirjana Drazic Palinkas like this.

166

putopis: ŠPANIJA

TRAGOM NEUROTIČNOG GENIJA
Iz Port Bou, ipak, kreićm obalom. Kosta Bravom, kroz vazduh usijan i posut žu tom i zvezdanom bojom. Kao da je ispunjen pozlatom nadrealnog sveta, u sred stvarne a istovremeno i imaginarne Španije. Brda, dvorci i utvrdenja, kojima obiluje ovaj krajolik stvaraju nadrealnu gamu u našim očima. Posle posete kontemplativnoj uspomeni na Valtera Benjamina, uputio sam se ka središtu erupcije koja traje već decenijama, a ime joj je Salvador Dali (1904- 1986). Krenuo sam ka njegovom rodnom Figerasu, za 167

koji iironičari vole da i kažu da bi bez ovog velikog likovnog umetnika, ovaj grad bio samo obična ulica, puna praznog i bezličnog vremena, na putu za Barcelonu. Naravno da je ovo preterivanje ali Salvador Dali je, ipak, galak sija za sebe. Zemaljski deo svemira koji sve usijava. I sva mesta u kojima je bora vio zato nose jasne tragove njegovog neurotičnog i neponovljivog genija. Moji saputnici kao da pokazuju veći entuzijazam za ovaj, budući, deo putovanja. Jer, zamorio sam ih traganjem za sumornim nemačkim filozofom. Ja se u sebi, po malo pakosno, smejem, olekujuci da vidim njihova lica posle višečasovnog boravku u Dalijevom muzeju u Figerasu. Kao svaki vredan dak, čitam lekcije unapred! Fama o Benjaminu je beznačajna u odnosu na eksploziju moderne umetnosti koja na oče kuje.Vatromet tek sledi. Pošto nas je put uz more, krivudav, sav u rastinju i pomalo južnjačkoj j flori, doveo do mesta Port Ligat, napravili smo pauzu, s dobrim razlogom. Jer je to na selje bilo prvobitno boravište Dalijevo. U kuci, koju je od klasične seoske ribarske kolibe preradio u ekstravagandni atelje, u formi livirinta, sa vrtom i bazenom, ovaj veličanstveni umetnik je, zajedno sa svojom ljubavnicom i muzom, fabuloznom Ga lom, planirao i realizovao mnoge uzbudljive i nadrealne i ekstravagantne projekte. U šetnji kroz ovo mestašce nisam propustio da svojim saradnicima izrecitujem Dalije vu sentancu: ''Meni ne treba droga, ja sam droga sam za sebe! Lično''! I dalje idemo obalom . Gradić Kadakes, mesto Dalijevog detinjstva. Pejzaži zau vek upamćeni. More i brda prepoznati sa mnogih njegovih slika. Mesto je zahvaljući kulturnom turizmu odavno u modi. Mnogo galerija, izložbi u eksterijeru, prodavnica umetničkih predemeta. Dok nad mestom lebdi legenda: Salvador Dali i njegovi broj ni gosti: Matis, Pikaso, Dešamp, Maks Ernst ... Čak je i Albert Ajnštajn ovde svirao na Dalijevoj violini. Za vremena nadrealističkog bili su to dani i noći divne neuralgije. Ipak, idemo dalje, u Figeras koji je bio centar Dalijevog somnabulnog sveta i svako like umetničke hiperbole. Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 4, 2011 Весна Тријић likes this.

168

putopis: ŠPANIJA

MUZEJ U DALIJEVOM FIGERASU
Hodimo po Kataloniji. Vrućina i duboko nebo koje sluti neverovatnoće. Konačno, pred nama - Figueras. Rodno, ili skoro rodno mesto Dalijevo. Ovaj se genijalni ekscentrik zaista rodio u ovom gradiću 1889. godine, ali zar njegovo mesto dolaska na svet nije sama planeta zemlja imajući u vidu svu izometrijsku vertikalu njegovog stvaralaštva. Rođenjem Salvador

169

Domènec Felip Jacint Dalí i Domènech, Marquis de Púbol, ovaj je čovek morao u dvadestom veku postati ovaploćenje renesansnih izuzetaka. Dok zalazimo u auru ovog grad,a priviđa mi se prisustvo nekog difiznog svetla koje usred sunčanog dana ovom pentragramu Katalonije dodaje natprirodnu iluminoznost. A Figeras, kao bajka ili vrisak kolora, danas je grad od 34.000 stanovnika. U zaleđu Mediterana. Ranije usputna stanica prema prestonici Katalonije - Barseloni. Već dugo vremena - svetilište svih onih koji se dive nadrealnoj umetnosti evropskog giganta. Grad sa elementima i mavarske tradicije i arhitekture, sa izuzetno raznovrsnom kulinarskom tradicijom, umrežen putnom i željezničkom vezom, tri hotele visoke klase, mnoštvom restorana, ipak je najubedljiviji u pamćenju Dalijevog dara. Ima u njegovom trajanju kombinacije popodnevne sieste i večernje vreve. Ali i bajkovite zamišljenosti. Jer, Figeras je još 1862. pohodio veliki bajkopisac Hans Kristijan Andersen i bio oduševljen bogatstvom boja, mirisa i ukusa katalonske kuhinje. Nije u njemu zatekao Dalija, što je dosta logično ali je veliki Danac svakako negde duboku u ambijent pohranio poruke budućem likovnom geniju. Ostavio bajku kao zalog fantazme! A mi stižemo u Dalijev muzej. Sav u oblicima i palstici koja nagoveštava suštinu izvanrelanog sveta koji je pohranjen u njemu. U pozorišnoj zgradi, iz 1877. smeštena je, naravno, nadrealna i multimedijalna postavka slika, skulptura, instalacija, kostima, umet nički oblikovanog nakita. I sve to praćeno muzikom sfera, igrom svetlosti takvog inten ziteta da svi postajemo svesni šta zapravo znači '' metod pararanoidno kritičke trans formacije'' kako likovni kritičari hoće da kažu za Dalijevu umetničku proceduru. Njegova ''interpretacija delirijuma'', ovde u Figerasu započunje a završava se u memoriji planete kao provokacija koja i danas traje. Boravak u ovom profanom svetilištu velikog maga najmanje liči na klasičan muzeološki itinerer. Tek kad čovek izađe iz ovog urnebesnog eksterijera, muzeja Dalijevig slikarstva, instalacija, nakita, vajarskih uzoraka i ko zna čega još, postajete svesni neverovatne kompleksnosti, intezitetat i psihodeličnosti u kojoj stew proboravili para sati. Dok izlazimo iz Muzeja oduševljeni, ili možda oduševljeno zbunjeni, u svesti mi u lebdi i pulsira umetnikov '' Nežni autoportret sa F. Bekonom''. Ulazeći u automobil koristim priliku da drugovima kažem još jedan samoiskaz Dalijev: ''Razlika između mene i ludaka je u tome što oni tvrde da su zdravi dok ja priznajem da sam potpuno lud.'' Može mu se, kad je genijalan. Španijo, do viđenja! I posle Dalija, duh divnog ludizma traje ovim prostorima. Doziva Don Kihota i predskazuje Gaudija i Arabala. I, posle odjave ovog članka, da se malo nasmejemo, ali pošto je reč o Geniju, možda i da se zamislimo: govorili smo o umetniku koji je sa sedam godina izjavio da bi kad poraste želeo da bude Kuvarica! Like · · Unfollow Post · Share · Edit · October 5, 2011 Aleksandra Hajdin likes this.

170

putopis

Pamplona (2)

ARENA NA KRAJU STAZE
U nastavku dopisnice iz Španije piše: dakle, u Pamploni nisam iskoristio

171

pogodnost da sa balkona, uz poslužen doručak, jer se sve događa u prepodnevnim časovima, posmatram mladiće kako, izazivajući ih, trče ispred gomile bikova. I to samo zato što nije bio mesec jul već kraj maja. U sred Navare, Baskije, Španije na čijoj se modernoj ’’ikoni’’, zapravo čuvenom muralu ’’Gernica’’ nalazi i glava bika unutar nadrealističke kopozicije kojom Pikaso žigoše zlo nacizma. U Pamploni, gradu od oko 180.000 stanovnika, neverovatno sačuvane drevne arhitekture, dominiraju Katedrala Svete Marije, gotski Kloster, Muzej Navare, Gradska kuća, crkva svetog Saturnina i Plaza del Castillo, gradski trg na kome počinju svećanosti koje obeležavaju fiestu San Fermino, i pored znatne industrije, trgovine, kulture i sporta, sve deluje kao da je podređeno trčanju sa bikovima, koje je postalo i poznatije od samih borbi u Areni. Koje su takođe veoma realistične. Oko milion i po turista godišnje, ipak, dolazi ovde, u nekada skrajnuti grad, uglavnom da bi prisustvovalo manifestaciji, da bi gledali sa ulice, balkona, prozora, pa i krova masu koja se valja kaldrmisanom ulicom, a mnogi od njih i da i učestvuju u nadmetanju sa zahuktalim ’’bolidima’’ od preko 600 kilograma, i rogovima neverovatne oštrine. To je jednom reči znameniti ’’ Encierro’’. Na samom ulazu u Arenu sve, ljude i bikove, ukupan ritual, očekuje bronzani Hemingvej, u džemperu, sa karakterističnom rol kragnom. Usposkojeni, ali strastveni posmatrač totalno haotičnog događaja koji ima svoja pravila, od kojih se prvo najčešće krši jer glasi: ne opijati se noć uoći trčanja! Na kraju maja jedino sam mogao da prisustvujem festivalu tradicionalnog lokalnog plesa zvanog ’’Baile de la Era’’, koji je veoma autentičan i neobičan. I bučan. Kao skoro sve ovde na obroncima Pirineja. Činjenica da je Pamplona značajna tačka na davnašnjoj ruti hodočasničkih pohoda Španaca, ali i mnogih Evropljana, pa i Južnoameričkih religioznih ljudi koji u odlaze Santiago de Compostela, svetilište, mesto isecelenja i postojbinu svakojakih čudesa, još iz pred hrišćanskih vremena, ovom gradu tokom cele godine daje izgled staništa u koje se neprestano dolazi, odlazi, vraća i svraća. Možda je to i razlog, pored nezaobilaznih bikova, bez zane mari vanje vrlo pikantne kuhinje, zašto je pominjana Getruda Stajn, ovamo, čak iz Pariza slala svoju ’’izgubljenu generaciju’’, neprilagođene umetnike između dva rata. U filmu ‘’Sunce se ponovo rađa’’, po istoimenom romanu Hemingvejevom, koji se prvobitno zvao ‘’Fiesta’’, Ava Garner, Tajron Pauer, Mel Feferer i Erol Flin pate, piju, kockaju se, ali i učestvuju u trci sa bikovima ulicama Pamplone, gde je film i sniman. Pored Bijarica, Pariza, Meksika. U filmu, dabome prvo kod Hemingveja, neverovatn je doživljaj ove ‘’velika slike epohe’’. Bukvalnse može osetiti gustina elementarnog života u pirinejskim zabrđima. Bikovi i ljudi koji trče. Isped života, Ili za njim!? A sve na fonu Evrope i sveta koji se ozbiljno klate u očekivanju ratova. Kao i skoro sve u životu, heroika ima svoju patetiku a drama svoj parodijski paroksizam. Veličanstveno, do suludosti hrabro trčanje sa bikovima, prenosi ga i španska televizija, fiesta iz Pamplone, odnedavno ima i svoju prethodnicu: izuzetno masovni kros nudista istim tim ulicama. ‘’Golaći’’ iz celog sveta, par dana pre Fešte ispunajavaju isti prostor rezervisan za ritualno trčanje sa bikovima. Ali oni - protestuju! Na golim telima bili si ispisani slogani koji su se svodili na jedan: ‘’Pustite bikove da umru sami’’! Bizarno ali legitimno. U 2005. nagiih aktivista bilo je preko 172

500. U Pamploni, podno Pirineja, među Baskijcima, u zemlji Španiji. I ove su godine nudisti pobedili. Nema više borbe sa bikovima. Da li će biti znamenitog’’ Encierro’’ ostaje da se vidi. Hemingveja, međutim, niko ništa nije pitao. Premda je tamo. u Pamploni, na mrtvoj, bronzanoj straži!

PISANJE ZABORAVA

173

TRAŽEĆI SOPSTVENI REZ U VREMENU

Šajtinčev banatski romaneskni kvartet
Radivoj Šajtinc spada u neveliki broj pisaca koji bez formalističkih i formalnih pred rasuda osećaju stvarni duh postmoderne jer je uspostavljanje njene suština kod njega dugo i valjano pripremana. Decenijama pesnik, potom esejista, kvalitetom romana objavljenih u rasponu od 1996 - 2001. Šajtinac svedoči da je pozitivna matrica postmodernističkog metoda, svojom nekonvencionalnošću i slobodom u for miranju književnih oblika i smislova, u stanju da uspostavi umetničko dejstvo, inter aktivno i respektabilno, adekvatno metastabilnosti modernog vremena. Ne napuštajući fromat pesništva, Radivoj Šajtinac je posvojio i prostore proze, tačnije romana. Dok ga kao pesnika, iz prvog ešalona savremene srpske lirike, odli kuju dubina ekspresije, koja dotiče i esejistički diskurs,

174

intenzivno osećanje geopo etičke i oniričke višeslojnosti Panonije, odnosno jezička potka umreženog kolokvija lnog i savremenog izraza, ovaj autor u romanima sopstvenu stvarnost traži u prese ku realnog i metaforičkog, trudeći se da naznači rez u kome će se mistifikacija pisa nja ogledati u svojevrsnoj demistifikaciji čitanja. Romani Radivoja Šajtinca, od ''Čehovije'' preko ''Veza u vazduhu'' i ''Žrtve bider majera'', do najnovijeg, ''Sibilski glasovi'' okrenuti su tajnama kojima smo svi okruženi, na relacijama prošlost - sadašnjost - ambijent. Shvatajući da najdublji smisao književnog teksta često postoji mimo namerenog i zapisanog, da se stvar nost pretače u priviđenje a u njoj se iz inata nije odgonetnula, on svaku pripovednu pojavnost uobličava u magmi jezika, u koju njegovi junaci, uporedo sa narativnim projektom uspostavljanja sveta, koji uglavnom nestaje, smeštaju i sopstvenu ima ginarnu i stvarnu realnost. Ovi kratki romani označeni su jedinstvenim rukopisom sumnje, jednim brojem sličnih, opsesivnih tema i motiva, ali različitom struktura lnošću i fabularnom organizacijom. Pesimističan iskaz koji kao talog ostaje u čita lačkom sluhu posle svakog od Šajtinčevih romana: svet je posuda u kojoj se kupa opšti bol - realnost je koju ni akribičnost postmodernizma ne može da izmeni. Međutim, to nije minus ove prozne tetralogije o fenomenima zavičajnog, mondi jalističkog i porodičnog. Ovaj autor, tačnije rečeno - njegovi junaci, sav u dijalogu s etnogenezom banatske mitologeme, raspet svešću da t¬mo negde postoji veliki svet (naročito anglo-američki) u kome su makar iskušenja beskrajnija i rafiniranija, uspinjući se i spuštajući prodičnim i generacijskim lestvama, sklapa apartnu pro zu autentičnog kolorita. U kokoj je dramataičnost postulirana u mikrokosmos. U početnom romanu ''Čehovija'', koji ima preovlađujuće elemente pđtske proze, Šajtinac zapravo anticipira ukupnost svog "banatskog kvarteta". Ovde započinje nje gov " govor o nedokučivom", u Čehovije se vaspostavlja princip da priča ne mora da ima početak ni kraj, odnosno da se minimalizmom fabule može dosegnuti bogat stvo stvarnosti. U zgusnutoj povesti o detalju iz života Arkadija (Vinogradova) Popova, ispisanoj na naizgled nepretencioznoj čehovljevskoj margini, služeći se metaforom predskazanja, Šajtinac gleda u pozadinu stvari, u tromosti kolokvijalnog otkriva olovnu težinu ravnice. Na opštem planu Čehovija konstatuje opojno proklet stvo zavičajnog, unapred izgubljenu društvenu bitku usamljenog pojedinca (inte lektualca) ali i nezasitost ljudske gladi za sticanjem materijalnog. ''Vez u vazduhu'' konsekventna je nadogradnja, (manje tema a više proznih mo dela i filozofsko-pđtoloških naznaka), započetog u ''Čehoviji''. Ovaj potonji roman predstavlja čak autorov radikalni iskorak ka pđtskom romanu. Pripovedni diskurs je u ''Vezu'' sveden, usmeren ka dubinskoj introspektivnosti, s uverenjem da jedino metafizika pđzije može do kraja da objasni tajnu onog što se dešava u nama, drugima, svetu i svemiru. Šajtinac, međutim, da ne bude nesporazuma, ne piše ovu prozu fingiranim jezikom i stilom pđzije - on ''Vez u vazduhu'' gradi jasnom teh nikom i strategijom romanopisca zadržavajući istovremeno beskraj poverenja u "božanski svevid" koji samo pđzija ima. Zapravo, u ovom romanu autor do sudbin skih, iskonskih i konačnih istina svojih junaka, i sopstvenih, naravno, stiže "kristali zacijom" proznih treptaja, odnosno decentnijom "destilacijom" stvarnosnog, što je uostalom decenijama činio u svojim 175

pđtskim snohvaticama. I ne bez razloga, jedan od prikazivača ovog njegovog romana, u kontra-punktovima ''Veza u vazduhu'' pro nalazi izražene prustovske elemente. Kao podrška ovoj analogiji neka posluži slede ći autopđtički iskaz samog Marsela Prusta:'' Predmet naših knjiga, suština naših rečenica, treba da bude nematerijalno, nikako u onom stanju u kojem ga nalazimo u pravom životu, naprotiv naš stil, kao i epizode, treba da budu sazdani od proz rač nosti građe... kao da se nalazimo izvan stvarnosti i van sadašnjosti''. U ovom roma nu je Šajtinac baš to učinio, utisak je, udaljivši se, možda, milimetar previše od neo phodne pripovedne strukture. Svojevrsna "zgusnuta svetlost" u ovom romanu dobija tamnu gamu jedne posti skustvene konstante. Uzdržan i ne suviše opor ton koji Šajtinac koristi u ''Čehoviji'', opisujući zbivanja i stanja u neurbanom i dobrovoljnom azilu za preosetljive, izgub ljenom negde na dnu Panonije, u romanu ''Vez u vazduhu'' preobražava se u orvelovsko-beketovsku paklenu završnicu. Ipak, taj prelazak u tamnu stranu ogleda la neočekivan je samo za one koji nisu pažljivo pročitali završnicu ''Čehovije'' koja se okončava pogibijom Arkadija Popova, odnosno predskazanjem tragedije: '' Ovo će se desiti leta Gospodnjeg ...'' A ''Vez u vazduhu'' započinje evkokacijom u deti njstvu zarobljene igre, fudbalske, koja se preobrće u surovu parabolu punu frak tura, lomova, krvi i borbe do istrebljenja. Fragment pod nazivom ''Stadion'', sazdan od direktne mučnine, svojim orvelovskim asocijacijama, pun političko-egzisten cijalnih implikacija, snagom ekspresije, eksplozivnošću i napregnutošću jezika iziskuje naknadno čitalačko prepoznavanje i pročišćavanje. U beketovski postavlje noj celini pod nazivom ''Događaj'' Šajtinac, ne menjajući optiku produhovljene rezigniranosti, kombinujući biografske i parabiografske elemente, flešbekovim, sag ledava život pojedinca i porodice u vidokrugu mikro i makro zavičaja. Njegovi junaci osujećenog hoda (bukvalno) prebiraju po banalnostima svakodnevnog života, kruže sopstvenim uspomenama ali i rone hiljadugodišnjim iskustvom banatske ravnice, koje je ponekad i endemično, dok život ističe iz njihovih prignječenih tela. U dijalo zima oca i sina o iskonu istorijskih i pojedinačnih sukoba, na samom rubu posto janja kao da se anticipiraju mukli tonovi iz ''Sibilskih glasova''. Dok roman ''Vez u vazduhu'' protiče u traženju izlaza iz bespuća u koje nas isto rija, poreklo, genetika i predrasude dovode, u ''Žrtvama bidermajera'' Šajtinac svo ju kontemplaciju provlači tesnacem između dva vremena: kroz prividnu izvesnost prošlosti i metastabilnu savremenost. Njegov junak, Vukašin Pomorišac, okupiran sopstvenom bolešću i tragičnom smrću brata Rastislava, u međugeneracijskom di jalogu sa sinom, život posvećuje kontaverzama egzistencije i dela naj većeg slikara srpskog bidermajera - Konstantina Daniela. U zahuktalom kolopletu ovog disputa o sudbini, poreklu, stvaralačkim mukama, nestalim slikama i osporavanjima auten tičnosti ovog značajnog slikara, i ušprednog dnevnika bolovanja , odnosno porodi čnog života junakovog, iz današnjice, protiče Šajtinčeva potraga za životnim taj nama koje po svemu sudeći nisu miroljubive. Svetla i senke Danielovog života postaju paradigma ishodišnih tačaka Vukašina Pomorišca. Autorova pozicija u ovom romanu je fleksibilna i polivalentna: Šajtinac je svestan da smisao književnog teksta, njegov najdublji smisao svakako, često postoji mimo zapisanog. Prihvatajući "odgovornost" za odaslate 176

literarne inicijacije, autor poziva neznanog čitača na saradnju: Stupimo u tajni savez jer ozarenje se može desiti mimo teksta i kompozicije, - to će biti još jedna miroljubiva tajna, kojoj, bar, neće mo odoleti. U ''Žrtvama bidermajera'', koji na mahove ima i elemente traktata o suštini umet ničkog čina (o strahu od beline platna, o bekstvu u lepotu i sl.), uporedne tipologije Banaćana, skice za porodičnu hroniku urbanog čoveka, ipak je preovlađujući onaj književni segment koji se javlja u intertekstualnom prostoru i svodi na pita nje: gde se krije težište čovekove egzistencije. Po Šajtincu, svaki pojedanac je sama tajna: a iz tajne nema se, ništa se ne može, i nikud. Reč, dakle, ima zahtevni i intuitivni čitalac koji uvek ide dalje...Tragom teme o ljudskoj spremnosti da zarad materijalnog bogatstva umesto života posvoje njegovu imitaciju, Radivoj Šajtinac stiže do čet vrtog svog romana, ''Sibilski glasovi'' . Ovo delo, najdoslednije u poštovanju proz nog prosedea, on definiše kao etnofantastični roman. Kroz priču o restauraciji, po narudžbini i u najam, stare, oronule i "potonule" komšijske kuće, Šajtinac izvodi ned vosmislen iako ne i eksplicitan, romaneskni zaključak: prošlost, istorijska i povesna, zavičaj i etnos, bez obzira koliko nam se činili dragoceni i neohodni, ne mogu se veš tački, po narudžbini, oživeti. Autor, implicitno poručuje kako su sva poistovećenja sa rekontrukcijom prošlosti (odnosno njenim vraćanjem u stvarnost) samo privid i zaludnost. Realnost u kojoj žive Pavle i Petar Manojlov doživljava se zato kao opas na mistifikacija stvarnog. Iz njihovog porodičnog kruga, opsednutog naručenim i opsesivnim retroprojektom, iskaču dva ženska bića uronjena previše u relikte moderne civilizacije - drogu i komformizam, kao i Kosta Manojlov Keta, otac Petra i Pavla - koji svo vreme egzistira na ivici onostranog. Uronjen u ikonografiju banatskog života, pisan bogatim kolokvijalnim argoom, ro man ''Sibilski glasovi'' kao završni čin Šajtinčevog banatskog kvarteta, jer će nared na proza iz pera ovog autora, po nama, ići drugim smerom, na izvestan način pred stavlja i kritiku zaludnosti iluzionizma dela regionalne populacije, nauke i umetnosti. Na od ređen način ovaj roman može se doživeti i kao autorov raskid sa zaludnim pokušajima da se sačuvaju vanvremene vrednosti zavičajnog, nasuprot savremenim tendencijama globalizacije jezika, kulture i istorije, a možda je i drugačije jer Danijela, najmlađi član porodice Manojlov, na priče o mahovini, morkama, ringlovu, zaključuje: ''Super. Ovo je retro, total''! Šajtinac ovim iskazom i završava roman! A mi smo se izrekli da se često najdubli smisao romana nalazi baš izvan namerenog i zapisanog... Sumirajući proznu stvarnost Radivoja Šajtinca, iz banatskog romanesknog kvarteta, možemo fokusirati koncentrisanu jezičku materiju, zapaziti ekspresivne pđtološke naznake, istaći doslednost postmodernističke intertekstualnosti, autentičnost geo-etnološkog miljea, suočiti se sa ironijom i autoironijom i zaviriti u metafizički zjap koji se krije na obzorju stvarnog, bilo prošlog ili aktuelnog. Ovom savremenom piscu, dakle, kao da je imanentna preporuka Roberta Muzila da je književnost jedino moguća i relevantna ako u sebi sadrži ironiju i fantastičnu stvarnost. Šajtinčev virtualni vez u jeziku, u svojoj proznoj arhitektonici, ima dovoljno od obe stvari.

177

putopis

PAMPLONA HEMINGVEJ TRČI POČASNI KRUG

Američki pisac Ernest Hemingvej, egzistencujalista i avanturista, je zapravo prvi "razglasio" celom svetu neobičnu priču o trkama ljudi i bikova. Stanovnici Pamplone su i do tada uživali sami u svom viševekovnom ‘’ gladijatorskom’’ običaju koji je vre menom postao svetska turistička i medijska atrakcija. Svake su godine mladići i osta li dovoljno hitri i hrabri muškarci, da li samo oni, u ekstazi trčali pred bikovima, isto tako razigranim iako oh ima i razjarenih. Dakle, vekovima su Pomplonjani rutinski živeli u slikovitom, pravolinijskom ali i po malo skrajnutom provincijskom miljeu španske pokrajine sa izraženim baskijiskim poreklom. S one strane visokih Pirineja, u limesu jedne drugačije Evrope. Kada sam rešio da se makar prošetam tom famoznom ulicom kroz koju rogata goveda progo ne adrenalinom zaslepljene ljude, nisam ni slutio koliki je to socijalni i fenenomeno loški ’’ekstrem’’ ukorenjen u civilizaciju postgladijatorskih vremena.

178

Životinje i ljudi unutar prostora koji je premrežen brzinom, zgusnutom vreme nom i silinom akcije. A sve je počelo ritualnim gonjenjen bikova od štale do arene. Reklo bi se - transportovanjem ovih životinja za borbu sa mesta gde egzistiraju do površine na kojoj treba da zadovolje apartne ljudske užitke. Bio je to jednostavan, čak monoton rad, dok se jednog dana nešto nije ''otkinulo''. Iz ceremonijalnog krda je iskočio jedan bik i pojurio najbližeg meštanina. Koji je spektakularno - bežao! I taj je ižovani ''incident'' postao novi domicilni izazov. Koji je u 13. veku prvi put noti ran kao događaj . U danima kad se proslavlja ''Sveti Fermin''. Masovna i masivna ’’bežanija’’ pred bikovima, od korala Santo Domingo, kroz uske ulice Pamplone, sve do ''Ringa'' u kome životinje, jedna po jedna ulaze u ‘’mašinu’’ toreadora, matadora i ostale kompaserije. U tom uvrnutom stampedu, doduše sa obrnutim redosledom aktera, od 1924 pa do 1997. poginulo je 12 ljudi dok je preko 200 premotivisanih meštana ranjeno. Odgovor na pitanje zašto se žrtve ovog ’’uličnog krosa’’ broje tek od 1924. godine kada ih je bilo bezbroj kroz vekove ove torcide po kaldrmi Pamplone, sa dozom nad realističkog paradoksa, mogao bi da glasi: zato što je Ernest Hemingvej 1926. roma nom ’’Sunce se ponovo rađa’’ ovu surovu provincijsku zabavu u srcu pokrajine Nava ra učinio planetarno ekskluzivno. Šalim se naravno, iako je veliki pisac, ljubitelj tore adorskih veština, ribolovac, avanturista, boravio u ovom gradu i te 1924. Pecao je pastrmke na brzacima severno od grada. No, da se vratim romanu ’’Sunce se ponovo rađa’’: nisu bikovi središte njegove radnje. To rano delo Hemingvejevo više je unutrašnji portret ’’izgubljene genera cije’’ umetnika iz vascelog sveta okupljenih u Parizu tridesetih godina 19. veka, pod okriljem Getrude Stajn. Proizašli iz ’’Puste zemlje’’ T.S.Eliota, Skot Fidžerald, Dos Pa sos, Ezra Paund, Hemingvej, i ostali, lutali su u Evropom užarenih nerava. Pod utis kom klanice I svetskog rata, samo su ih šokovi i ekstaze privlačili. Naročito Ernesta. Arena u Pamloni, ulična ludnica u dane San Fermina, bikovi sa neskraćivanim rogo vima, krv životinjska i rane ljudi – prizori koji su njegovim prozama poslužili da ove koveči jednu epohu Španije. Ali i sliku svoje duše koja je večito bila na ivici nervnog sloma. Oni koji u Pamploni trče 825 metara dugu trku sa bikovima, o duši ni ne stignu da misle. Ona im je, u ostalom, u nosu... Zato možda i bikove u Pomploni, u areni, po pravilu i ubijaju. Možda i na nervvnoj bazi. Za razliku od mnogih Arena, gde je to izuzetak.

179

PROZA 1

JEDNOG JUTRA, SKORO BEZ RAZLOGA

Miroslavu se konačno dogodilo nešto neuobičajeno. Međutim, ne i sasvim neve rovatno. Samo nesvakidašnje i na prvi pogled teško objašnjivo. Otišao je bez sve sne namere. Iz niza predvidljivih i dosta otužnih životnih okolnosti, koje su ga kao obruč sivila poslednjih godina zarobile, iskoračio je u jedan skoro mističan preokret. Koji su drugi izveli. Ili barem inicirali.

180

Koga je ipak sam isprovocirao. Uvukao se u međuprostor. Taj događaj, iako po vidljivim dimenzijama sasvim lokalog značaja, ta koreći samo deo intime njegovog staništa i rutine, vidno ga je uzbudio i prekomerno mu uzburkao moždane aktivnosti. Po konačan ishod ne bez važnosti. Dok, skriven iza izbledelo zelene zavese, ili možda čak i sivoplave, s uzbuđenjem gleda kroz prozor, razmišlja ubrzanim ritmom koji nije karakterističan za njega. Oni koji ga površno poznaju, možda bi to definisali i kao blagu paniku. Istini za vo lju, takvih nije mnogo, a u danu kada se obznanjuje događaj koji ćemu promeniti život, niko od njih nije sa njim. Svi će, dakle, moći samo da zapažaju posledice pro mene koju je u njegov život unelo čudo što je osvanulo u njegovoj bašti. Koja kao kutija za razmišljanje ima svoja pravila. Spoznaja, ne njegova, već pisca ove beleš ke, koje sadrži u sebi podatak da u pozadini ove storije postoje još nekoliko indire ktno i direktno umešanih osoba, sve do samog okončanja opisanog incidenta neće uticati direktno na njegove dimenzije i formu. Jedino je izvesno da gospodin Miros lav T. nije jedan od njih, iako se slučajno zove kao i profesor koga ova priča izručuje banalnoj neugodnosti. Naizgled, kao neki Kamijev gubitnik, Miroslav Vladimir, jedva ogrnut egzistencijom, u nedelju pre podne je opet usamljen u svojoj predviđenoj samoći i svojim strahovima. Do ponedeljka izjutra neće smoći hrabrosti da bilo kome saopšti vest o neobičnom događaju koji kao da je s neba pao u njegov vrt. Neće to učiniti čak i kad je u pitanju njegova dugogodišnja prijateljica Katarina, koju očekuje u nedelju s večeri. Kao što i od nje, iz samo njemu razumljivih razloga krije neprijatnosti koje su mu se poslednjih meseci izdogađale na poslu! Politiku tek ljudi čine odvratnom! Tamni, duboko sivi, kolutovi oko očiju kao da su mu tokom protekle noći postali još izraženiji. Ipak, to što mu se dešava većini njegovih sugrađana neće se nikada dogoditi. Nedelja je. Jesen. Sam je u kući. Katarina ne stanuje ovde. Oblačan i tup dan. Teško objašnjivo zavijanje vodovodnih instalacija, koje je trajalo već nedelju dana, nije ni tog neobičnog dana sasvim prestalo ali je bilo potisnuto u drugi plan. Miros lav je znao da se mora kad-tad ozbiljno posvetiti tom zavijanju iz instalacije, ali sa da je imao veći problem. Cevi su se ionako primirile. Sila koja ih je uzokovala uzela je pauzu. U njegovu životnu slagalicu uleteo je krupniji izazov! I vodoravano i usp ravno prekonoćna ''ukrštenica'', skoro dva metra visoka, zahtevala je odgovore ko je nije znao. On koji već četrdeset godina marljivo, pedantno i bez prevelike strasti, ali sa beskrajnom upornošću, rešava najrazličitije Ukrštene reči iz nedeljnika. Ali odnonetku sledećeg nije znao. Citiramo ga: "Neko je iskrcao brdo hartije u moj vrt: i kubik peska. To je događaj. Hartija je bila već korišćena - štampana provokacija? Pesak je ležao nekako sporedno, zane maren. Jutro, međutim, u kome je sve osvanulo, bilo je obično. Tromo i zamućeno jutro u provinciji. Mnogo puta opisivano. Zapitao sam se, još nerazbuđen: da nije to moj omiljeni Borhes želeo da me upozori na opasnost od nekontrolisanog rasta svakoja ke štampane mase''. Profesora koji je verovao u njegovu praksu zabeleženih maštarija toliko da je istu skoro sasvim isključio iz svog sveta. Bilo ih je dovoljno za obojicu. ''Sve u svemu, podne je već a ja ne smem da zađem među prosuta slova: mogu me okružiti i optužiti u isti mah za ko zna koje ogrešenje. Možda sa dna istovarene gomile već izniče neposlato pismo u kome neko poručuje: 181

"Ugušen ti je i san". Nasu mice udružena slova možda snuju zasedu. Virim, zato, oprezno kroz prozor: harti ja, međutim, ćuti sadenuta na mestu posečenog oraha. Katarini će međutim biti sasvim svejedno, knjige ili glavice kupusa. Izađem u vrt. Šetam od dvorišne ograde do kapije, naizgled nezainteresovano. Možda me posmatraju naručioci ove noćne isporuke - pomislim nervozno. To što neću rukopisno brdo glasno da prokomentari šem izgleda da ih ne zado voljava''. Profesor Miroslav dramatizuje. ''Ne odaju, međutim, ni na koji način svoje pri sustvo. Negde u kasno popodne zaključim: moram da uvežbam opis ludila; da se pretvaram da vidim kamion koji izmiče. Jer, moj je vrt sad zapravo barutana tuđeg smisla. Takva gomila štampanih znakova u slobodnom prostoru, baštama, vrtovima, na terasama, žardinjerama, trgovima našeg grada nikada do sada nije viđena. Da li je gradska biblioteka preseljena? Važno je ipak da slova do noći ptice ne raznesu. Opasnost od širenja znakovnih infekcija veoma je izvesna. Šta da učinim sa peskom, koji je na dohvat ruke i skriven od pogleda znatiželjnika sa ulice, brzo sam od lučio: u Kišov ću "Peščanik" da ga ulijem, još do podneva. Zamišljam ptice kako bombarduju grad pretežnom latinicom. Sa nepovezanim knjigama, knjigama bez korica, sa mnoštvom sadržaja, bele žaka o piscima, predgovorima, pogovorima, recenzijama, konačno sa otrgnutim stranicama iz kojih naprosto naviru slova, reči, rečenice, paragrafi, poglavlja - ne znam šta bi započeo''. Iz broja 34. dopire lupa centrifugiranja šarenog veša što se ukršta sa penušanjem zvukova iz dak tilobiroa u Makedonskoj.

182

PISANJE ZABORAVA

DIVLJINA PAMĆENJA JOVICE AĆINA

Ukupnost književnog delovanja Jovice Aćina* (1946), čije bi se netipično i razgra nato literarno žanrovsko ispoljavanje najtačnije moglo obuhvatiti definicijom herme nautika književnog smisla, kao da najbolje objašnjava Valerijeva sintagma stvara nja kao "traganja za mogućnim u poretku nemogućnosti". Jer, sa dosta sigurnosti, koja je, doduše, netipična za Aćinove metamorfoze i modalitete istog ili sličnog, mo že se reći da njegova današnja" pđtika mikrohaosa" zapravo finalna verzija onog postulata iz 1972. godine u kome je on proces pisanja opisao kao "neprestano kom binovanje čina umiranja i čina vaskrsavanja", što je blizu 183

logike jezičko-ontološke mikroskopije kontrolisanog haosa koji već godinama ovaj pisac književno istražuje. Zapravo još od kultnih i paradig¬matičnih zrenjaninskih ''Pamfleta'', koje potpisuje, zajedno sa V.R.Tucićem, pledirajući za neprikosnovenost slobode i erosa, preko ra nih pesama u knjizi ''UNAKRST DIVLJINA PAMĆENJA'', gde proklamuje esej kao dru go stanje pđzije, pa sve do ''IZAZOVA HERMENAUTIKE'' u kojima uspostavlja, na filozofskom i metodološkom planu, svoj artistički kredo na nivou teorije intratekstualnog razumevanja, ovaj apartni značajnik naše savremene književnos ti, "družeći" se decenijama sa Deridom, Vitgenstajnom, Jakobsenom, Malarmeom, Valerijem, Hajdegerom, Geteom, Hegelom, Baumgartnerom i inima, inaguriše višes misleni komentar kao vrhovni princip sopstvene alhemijske književne aparature. Prihvatajući, dakle, komentar, superioran i filozofičan, kao pismo jednog čitanja, ko je prethodi svakom pisanju, pđzije, proze, esejistike, kritike - skoro podjednako, u duhu jednog Fukoa i Rolana Barta, Aćin zapravo pribegava interpretaciji kao univer zalnom umetničkom metodu koji mu omogućava jedino razložnu otvorenost prema svetu vidljivog i "nezemaljskog". Jer "svaka imaginacija, bez obzira da li je reč o ref leksivnoj ili pesničkoj, ima hermenautičku funkciju" - zapisuje on još 1973. u časo pisu ''Delo''. Na taj je način istovremeno i premostio dihotomiju između egzaktnog i intuitivnog, koji se s "kreativnom divljinom " prepliću u njegovom ukupnom literar nom delanju. Promišljajući o ukletosti sopstvenog "uplitanja" u intertekstualnosti krivotvorene stvarnosti, jer naše "vreme je zatočnik moći lažnog", ovaj enciklopedista s kraja ve ka zaključuje da je tlo koje nam se predočava zapravo "slika razaranja vavilonske kule", odnosno sveopšti komunikacijski zjap vremena ispunjenog pepelom senki, koje književnost ispunjava ikonografijom pamćenja, naličnoj paučini. Ukrštanjem smisaonih, formalnih i žanrovskih monada, Aćin se dosledno i temeljno, još od zbi rke ''Unakrst divljina pamćenja'', u pđziji, prozi i esejistici kreće nasuprot vladajuće matice srpske književnosti, zato je i njegova pozicija u strukturi i nomenklaturi sav remenog literarnog stvaranja istovremeno nedvosmislena ali i "metastabilna". Moglo bi se reći, uz sve opasnosti simplifikovanja, da ovaj pisac čitaoce, prosečne a i one druge, "plaši" "famom prevelike učenosti", odnosno minucioznošću postupka, dok se kritičarski establišment preovlađujuće zadovoljava elegantnim prećutki vanjem njegove , u osnovi subvezivne dijaboloćnosti, ili se zadovoljava površnim kompli mentima po sistemu "ide mačka oko tebe"! Dakle, sve funkcioniše po analo giji koja je deo javne sudbine dela, recimo, jednog Rado mira Konstantinovića. Ali, i sam Aćin kao da to predoseća kada u jednom eseju povodom Malarmea kaže kako "autor stavlja svoju glavu na sopstveno delo kao zalogu igre čitanja". Baveći se još od početka spisateljskog usuda iskušavanjem jezika u njegovoj več noj dvoseklosti: govor - ćutanje, Aćin u pđziji, međutim, poseže za troslojnim lite rarnim pletivom jer ćutanje ima u sebi i duplo dno iskustva: esejističke marginalije su ishodište lirskog, dok se na dnu svake metafore kristališe pepeo učenosti i anti cipacije: "Bradati pauče ćutljivi proroče/pevaj svadbenu pesmu/ Svilom pesme vezuj Artemidine bradavice/'' - peva on u ciklusu pesama ''Pripi tomljavanje Artemi de'', podrazumevajući poznavanje kobnosti činodejstvovanja ove boginje (1970), da bi 1975. samoironično konstatovao ''Mesto bibliotekara je 184

mesto čudovišta/ usred svitaka i komentara. Osupnut grafitom/ plamenom prašinom iz sveta koji gori,/'' Potom se osvrnuo i na poreklo sopstvenog mimezisa: ''U reči skriveno ćute/ bezbo jni odjeci,/ .../Kada je izgovorena/ propustila je nebrojene prilike/ Kao prestup tre ba je prećutati/'', da bi u strofama iz 1980. "U čituljama život nije skup,/ i smrt se objavljuje u bescenje/ Sa njima/ nama iz podzemlja/ nebesnici oduzimaju jezik/ ...'' bio u dosluhu sa "opsenama i srodnim pričama." Aćinovo davno obraćanje pauku, još u vreme kad uz Geteovu pouku o "metamorfozi biljaka" piše ''Flores ili kalendar cvetanja,'' krajem sedamdesetih, uvodi ovog pisca u ekskluzivne autore specifične mistično-metaforičke proze koja u i postmodernističkom korpusu ima izdvojeno mes to. (Dok ovo ispisujem, nesvesno prizivam Danila Kiša kome Aćin, po identifikovanju sprege prinude, odnosno terora i demonskog sa druge strane, naliči! ) U svom proznom govoru, koji je "na samim granicama diskret-nog fantastičar skog retuša", on ostaje dosledan svom načinu destrukcije stvarnosti, odnosno ne govanju sumnje naspram nje, ali i spoznaji da je svaka prava demistifikacija u služ bi još primerenije i dublje mistifikacije. Za Aćina je to jedan od načina da prodre kroz umorni jezik ćitanja koji se isprečio između njegovih priča o nezemaljskim po javama i naše čitalačke sposobnosti da ih shvatimo - jer naši demoni su u nama. Ovaj ih pisac samo pripitomljava. I prepoznaje. I kroti. Jer, zajedno sa Jovicom Aćin, ne mogu da ne verujem Polu Valeriju kad se pita " šta smo mi bez pomoći onoga čega nema"? Pisanje po pepelu nije ništa drugo od toga.putopis: ŠPANIJA Pirineji: Pamplona

PREKO BRDA PA MEĐU BIKOVE

185

Na dopisnici piše: još sam na Pirinejima. Sa francuske strane sam zakoračio na špansku. Boje su iste, nebo podjednako duboko. Oblak iznad podneva. I orao pre koji sat, iznad vrhova Sabarte. Prati me, međutim, uporno zvuk prvobitnog gramo fona, koji je nešto malo pre Edisona izumeo čovek rođen u pirinejskom mestu Fabre zano, pesnik i naučnik Šarl Kros. Kao da osećam iglu koja nežno grebe vinil, iako je to bilo još godine 1877. a nesrećnog Francuza, zapravo njegovu ideju, je pretekao praktični Edison koji na več valjku svira pesmu ‘’Mary had a little lamb’’. Možda mi zbog te davne nepravde i izmiču iz vida Hanibalovi slonovi, otežali od uspona ali i bez slutnje šta ih čeka u Alpima. Idu Rimskim putem od Kadiza preko ovih brda. Pre naše ere, doduše. Film te apsurdne vojničke vratolomije Kartaginjana tek ću sa tadrškom doživeti. Mene, izvesno, u trećem mileniju, očekuje drevna Pampeluna, koju je podigao još rimski vojskovođa Pompej. Idem u Pamplonu, u Navaru, odnosno u zemlju Bas ka. Videću spomenik Hemingveju koji je ovekovečio borbe sa bikovima. I velikog pisca koji je idući za uzbuđenjima hodio i ovim egzaltiranim krajolicima.Ovde je u modi trčanje pred bikovima. Jer to nije bežanje, iako na to liči. Ljudi ne beže od bi kova već ih izazivaju svojom blizinom. A pošto je tek maj mesec neću uživo doži veti taj grandiozni urnebes na ulicama ovog grada. Da li sam razočaran zbog toga? Nisam – očajan sam! Bilo kako bilo, narednih ću dana ipak udisati vazduh nasukane Atlantide. U daljni vidim Pico d'Aneto, najviši vrh Pirineja. Sneg. Led. Od samog pogleda laka jeza. A pošao sam iz proleća u Muženu. Sa Azurne obale. Tragajući za Pika sovim opsesivnim temama i destinacijama. Bikovi, koje ja neću videti u Pamploni, njega prate kroz život. Glave. Rogovi. Metamorfoze. Ekstaze. Idem među Baskijce koji su posle naslikane apokalipse Gernnike, 1937. Pabla proglasili za najvećeg ‘’Bas ka’’. Što je maestru veoma godilo. Dok Pomplonjani sa Madriđanima, sa muzejem Reina Sofia, decenijama ‘’ratuju’’ ne bi li ovaj neverovatni mural smestili u Gugen gajmov muzej u Bilbau. Pablo je naravno rođen u Malagi a vek, veličanstven i turbol entan proveo u Francuskoj. Baskijci su ga verovatno zbog zahvalnosti ‘’svojatali’’, a Francuzima se i dan danas omakne da napišu: francuski slikar rođen u Španiji! Me đutim, ništa to ne smeta geniju čija su jedina nacionalnost i religija – umetnost i ljudskost. Ništa ne može da ometa čoveku koji je na krštenju dobio ova silna imena: Pablo Diego José Francisco de Paula Juan Nepomuceno María de los Remedios Cris pín Crispiniano de la Santísima Trinidad Ruiz. Pikaso! Mnogo imena a još više dela i žena! Bik koji vozi bicikl! Drugovao je sa Ernestom Hemingvejem. Sretali su se u Parizu. Bili su i na kori dama u Španiji I Francuskoj. Dugovečni Pikaso je još 1906. naslikao Getrudu Stajn, ikonu ‘’izgubljene generacije’’, družine kojoj je I Hemingvej pripadao. Veliki Španac koga mnogi prisvajaju. I Amerikanac kome je Španije sudbina. Mene put vodi preko Lerida I Saragose. Prerano za ''San Fermin festival'' ali uvek na vreme za susret sa ledi Bret, Džejkom Barnsom I Robertom Konom kojima se ‘’sunce ponovo rađa’’… Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Mirjana Drazic Palinkas, Весна Тријић and 2 others like this.

186

PISANJE ZABORAVA

ČELIČNA LJUSKA STRUGANE MAŠTE Koncept je svet: Vujica Rešin Tucić

187

Još 1964. godine Vujici (Rešin) Tuciću*, u Zrenjaninu, "eksplodirala je voda" jer "u vazduhu ko dva Ararata urla(lo mu je) srce". U plaketi tamošnjeg Kluba mladih pisaca' (''Tišina govori o ljudima'') ovaj je pisac paradoksa, jezičko-slikovnog humo ra, neprilagođene ironije, nadrealističkog konteksta i duboko, reklo bi se, skoro traj no, sakrivene romantike vijonovskog tipa, obelodanio se prozom i pđzijom sa na goveštajima povišenog literarnog napona, formom koja remeti, mišljenjem što ne pristaje na konvenciju. U toj "vežbanki" budućih nesanica, Tucić, kasnije Rešin-Tu cić, odaslavši i signal sopstvenih socio-političkih inata, otvara pđtski prostor za gru pu budućih zrenjaninskih "neprilagođenih" i uznemiravajućih pisaca (Despotov, Aćin, Grujić) koji će u potonjim vremenima, zajedno sa njim, ali i uporedo i samostalno, bitno i dragoceno, remetiti etabliranu i pravolinijski književnu hemisferu u nas, od kraja sedamdesetih pa sve do danas. U pesmi ''Očevi'', iz pominjane plakete, V.R.Tucić kao da nagoveštava dva osnov na pđtička principa, svoja ali i ostalih iz "zrenjaninske grupe transformersa". Prvi, koji kaže da se sve mora rasklopiti (čak i sopstveni život) jer je vaskolika istorija i praksa "sklapanja" prepuna pogrešnih poteza i zaključaka, i drugi, po kome se niu kom slučaju, u tehnologiji stvaralaštva, ne smeju zapostaviti skrivena energija i me morija stvari koje nas naizgled nezaintersovano posmatraju: U svakoj agoniji poje dinih stvari/ .../Peva po neki čovek stari/ . Dakle, već tada ovaj autor shvata da je u svakojakom umetnikovanju neophodno primeniti novi koncept! U okviru ''Pamfleta'', naizgled nepretenciozne knjižice, koja međutim ima dugot rajno dejstvo, izdatih u projektovanoj ediciji "ful maks 68" koja će "izlaziti savre meno u različitoj naravi", Vujica Rešin Tucić, sem učešća u konceptualnom "dizaj niranju" ove literarne bombe sa prikrivenim, 188

dugotrajnim i prevratnim značenjem, u sadejstvu sa Jovicom Aćin, ispisuje redove koji anticipiraju sva njegova buduća "st ruganja mašte" i "jaja u čeličnoj ljusci". Dakle, ''Pamflete'' Tucić započinje, u vre menu ne samo umetničke "strogosti", autopđtičkim iskazom koji se nije mogao zva ti drugačije nego: AH, PODUZMIMO NAJZAD TO PUTOVANJE DRSKO! U tom se teks tu, nadrealističke strukture i antilirske forme, nalaze skoro svi elementi njegove buduće subverzivne književne teorije i prakse: drskost, humor, "teror" nad uobiča jenom jezičkom praksom, poigravanje sa stereotipima, dovođenje konvencija do paroksizma i gluposti, povremena bizarna erotika i jedna, u začetku barokna, reto ričnost. Ova je pesma, kasnije, bila pravi uvod u ''Jaje u čeličnoj ljusci'', zbirku Tuci ćevih "književnosti", neočekivano zrelu, dovršenu, možda i prerano i previše doslednu. Knjižica ''Pamfleti'' istovremeno, doduše ne i istim intenzitetom, najavljuje i još dvojicu iz zrenjaninskog kvarteta "antitradicionalista", Jovicu Aćina i Vojislava Despotova. Milorad Grujić će u ovaj "voz prokletih" ući kasnije i docnije iz njega pre ći na drugačije i neuhvatljive književne koloseke. (Radivoj Šajtinac, iz istih "pamf leta" postati će ne manje značajan pisac ali us meren ka drugačijoj metaforičkoj se mantici.) 1970. godine Vujica Rešin Tucić je ''okovao jaje''. Sav u ranim ra dovima i još ranijim jadima, ali neočekivano i možda nenamerno potpuno zreo pesnik, zbirkom ''Jaje u čeličnoj ljusci'', punoj ispovednog, iskustvenog, u sebe i svet istovremeno zagledan, on uspostavlja pđtski sistem neobičan za postojeću književnu praksu: ce lovit, nepodudaran, divalj, glasan, iznutra usaglašen i, skoro, dovršen. Pđtički i politički konfliktan! U pesmi po kojoj i knjiga nosi naslov, međutim, kao da je mno gima promakao smisao završnog stiha: ''Ploviću ja morem,/ skuvaću ja jajca,/ širićemo ljusku/ ispod gromobrana''!! ''Čelična ljuska'', očigledno ima pored sli kovnog efekta i dublji parabolički smisao. Tucić Rešin zna da maštu, i ma šta ona značila, treba zaštiti od nekontrolisanog i neuviđavnog struganja! U svetu istrošenih vrednosti, u opsadi spisateljskoj zalud ostima, u zagušljivoj melodramatičnosti svakodnevice, ovaj je pesnik još prok lamovao princip totalne konceptualne dekompozicije pđtskog iskustva u nas, ukl jučujući u svoj pesnički metod sve ono što je nadrealistička praksa na generalnom planu izrekla a u pojedinačnim egzemplarima izostavila. Činjenicu što iz ponekih stihova proviruju Breton, Davičo, Vučo, Micić, u radikalnosti Tucićevog panoktikuma jedino možemo protumačiti kao anticipaciju postmodernističkog vremena u kome jesmo, jer ambiciozna zbirka koja započne samoironičnim stihom:''Ovo su vicevi za poslepodne'', ima pravo na svaku vrstu pđtske otvorenosti, provokacije, lingvističke diverzije, humorne, komične i satirične nezasitosti. Tucićeva knjiga ''Jaje u čeličnoj ljusci'', istovremeno je svojevrsna prosjačka opera, sa elementima politike i socijal ne autopsije, zgusnuto iskustvo pesnikovog života u zbilji i književnosti; ona je i pre sek i izvod njegove napadnute ljudskosti, naravno i šifarnik skoro svega što će napi sati potom. Ovaj pisac dosledno okrenut protiv tradicionalnog i malogra đanskog, sav u savre menosti i eksperimentu, i kao kritičar zastupa nova imena i nesputanu misao. Govo reći, 1972. godine o prvencu Vojislava Despotova, ''Prvo, tj. pesmina slika reči'', Vujica Rešin Tucić ovako nagoveštava buduću književnu misiju mladog Zrenjaninca, objašnjavajući istovremeno i 189

sebe samog: ''Pesma više nije u ulozi prenosnika, već zastupa sopstveno telo, svoju predmetnost''. U knjizi ''Jaje u čeličnoj ljusci'', toj svojevrsnoj ''prenatalnoj'' ličnoj antologiji, enciklopediji i "ulaznom portalu" V.R.Tucić proročki započinje i zaključuje: ''Pre nego što umr, pre nego što crk, noge proteg i primer bud - / nauči ljubit - / LJUBIT JE GUBIT! I čemu više''! Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Erzika Pap Reljin likes this.

190

proza

NOĆ SVE DO JUTRA U PARIZU (3)

Kubista, zapravo budući kubista, Pablo, Pikaso, u ranoj mladosti, verujući da Cincarka Belimače deluje u sporazumu sa ovim konobarem, starim oko tridest godi na, poreklom najverovatnije iz Magreba, poravna maramu , crvenu i crnu, koju je nosio oko vrata, i sa urođenom dozom teatralnosti, naprosto prođe kroz tanušni zid koji je delio restoran od soba name njenih brzom izvšavanju plaćenih snošaja. Od probijenog zvučnog zida u Pablovoj glavi garson pada sa stolice, dok pivo Albertovo miruju na stolu trpeći višestruko ubrzanje mehurića. Videći nesklad u činjenicama koje se pojavljuju u bistrou ''Lapin Agile'',i njegovoj okolini, budući genije astro-fizi ke došapne konobaru, koji uopšte nije delovao podnapito: ''Sabiranje brzina kako preporučujem, kratko rečeno, protivi se ljudskom iskustvu i razumu. Prihvatanje tog načina sabiranja značilo bi odbacivanje svega onoga što je tokom vekova o sabira nju saznavano i potvrđivano''. Pikaso međutim u budoaru ugleda neočekivani bicikl i sledećih petnaest minuta vozi isti vlažnim uličicama oko bistroa ''Lapin Agile''. Na vratima, dvorišnim, pojavljuje se čudna figura, kao iz neke nedefinisane budućnosti. Bila je to Fransoaz, studentkinju umetnosti, ona će upravo imati samo 23 godine. Prelepa i samosvesna, živela je u Parizu maštajući o uspešnoj umetničkoj karijeri. Noć kada će upoznati Pikasa učinila joj se kao početak jedne uzbudljive fantazije. Pi kaso, na povratnoj putanji kroz rupu u zidu, koju je sam proizveo, bez i jedne ogre botine, ne primećujuči da je šesdeset godina stariji, ne konstatuje odmah Fransoaz jer je sam, tamo

191

gde je boravio u međuvremenu, preminuo. Govori nešto o gospođi Bachmayer, kaže da je otkrio kako je i to Neizgovoreno takođe ime Boga; a kada se ma ko moli Bogu, muca, onda Bog odmah zna da je ta osoba koja moli – Francuz, jer Španija nije potpuno svoja. Bombardovali su Barcelonu. Fašisti.Ali - Španci!?Zatim dodaje: '' Iako ima raznih naziva za Boga na svim jezicima na svetu, a Bog razume šta svi ljudi koji se mole kažu na svojim raznim jezicima. Ipak Bog ostaje uvek isti Bog i pravo ime Boga je Neizgovor''. Tako je to kod njih Baskijaca i Katalo naca. Betin muž je ipak odsutan. Ajnštajn merka zemljakinju. Buduću Vukanović. Bog je blagonaklon. Zakasnela munja u oknu ostaje da visi u prozoru.. Odjednom mulatkinja, igračica i protitutka, u bistrou zaposlena zvanično kao sudopera, podiže ruku, pogleda na mali sat i kaže: »Moram da odem«; opraštala se sa svima pojedinačno, ne pozvavši Alberta u stranu, ne rekavši mu ni gde će se po novo videti, to veče ili kojega drugog dana. On se ne usudi upitati je, rado bi bio po šao s njom, a bio je primoran, i ne osvrnuvši se za njom, da s osmehom odgovori na neko smultanog pitanje naknadno prispelog Pjeroa. Ali srce mu je užasno tuklo. Pablu posta na mah jasno da je u ovom kafeu sve nemoguće. I crveno. Čak, pomalo geometrijski prejednostavno. Njegov prolazak kroz gipsani zid oblepljen šarenim ta petama, od pre dva sata i mulatkinjino javno saglašavanje sa Ajnštajnom, učinilo je da sve postane normnlano. Sa susednog stola, za kojimje pored čoveka po izglednu sličnom Apačima sa paris kih oskurnih ulica, sedela jedna starija gospođa, sasvim sede kose i crnih sle pačkih naočara, čula se neobična priča o crnom psu koji, očiju krupnih kao fenjeri, koji noću luta duž Sene? Pričalo se, pričaju oni u toj priči, da je to duh nekog ubice. Telom mi prostruja jeza od straha iako ja samo, sasvim izvan priče, o mogućem susretu Pikasa i Ajnštajna, mnogo godina kasnije, pokušavam da razaznam rela tivnost istina. Pikasovu. Ajnštajnovu. Mulatkinjinu. Starice sa slepačkim naoča rima. Vlasnika bistroa. Gospođe Bachmayer ili Johana koji je još potpuno nedefi nisan u mom bauljanju po sećanju na koje sam sasvim slučano nabasao započinjuči priču o damama iz Avinjona odnosno Milevi Marić. To, naravno, nije izvan fame o gospođi Sonie Delanay. Ali, ta noć, sa olujom, gromom, grančicom platana, ili to beše brest, u čaši crve nog vina Pikasovoj, zadobija još jedno ičašenje: Priča mi onaj konobar: Slikar mu skreće pažnju da je i Napoleon III iščezao trenutak posle nje. Cincarke.To je sigur no bilo dogovoreno između njih, dodaje on, mora biti da ga je sačekala dole na oba li, ali iz pristojnosti nisu hteli da se istovremeno udalje. Ona je njegova ljubavnica. U laganoj besmislici garsonove fabule meni ipak nedostaje Napolen III,ž. Slikar, da li Pablo ili Mane koji je tek uzgred umešan, možda baš Matis? On, Ajnštajn, ili muž Bete Bachmayer, neki Vukanović? Sve je moguće u Parizu na početku veka. Ali Napoleona III nikako ne mogu da se setim kao nazočnog u toj noči . Ili kako je neo pažen boravio toliko sati u ''Lapin Agile'', neprimećen od gospodina Biglua koji se pored novinarstva, čime je izdrzavao, sebe i ljubavnicu Fani, bavio i pisanjem detek tivskih, petparačkih romana, i sasvim koristoljubivim cinkarenjem policiji. Napoleon III !? Zar je tako nešto moguće. I ko je ona, žena koja ga čeka tamo na obali. Sene? Biglu je zapravo već par dana mrtav ali zanos priče to zanemaruje jer druge su nelo gičnosti zavodljivije. Zapisničar ove seanse, Dominik Kleu, zvanični policijski doušnik petog 192

depar tmana, moj izvor, nastavljač Biglua, na ovom mestu na trenutak gubi nit radnje i koncentraciju: Albert, koji mu simultano objašnjava presudne detalje, boravi u toale tu duže od petnaest minuta. Kroz prozore, s ulice, dopire miris maslinovog ulja, u kome prže ribu. Na prolaznike lete pomije i čuje se svadljiv i brz razgovor prerano probuđenih žena. Pikaso se neće vratiti. Uskoro će zora. Vozi se na biciklu sa Fron soaz. U hotelskoj sobi, decenijama sam pamtio dodir hladne vode i ukus soli. I se ćao se gospođe Sonie Delanay. Mirisa punoće koji su su me uveli u zonu njenog razlikovanja. Bio je to izlet u kvadrat zaposednut cvetnim tapetama. I stenicama. Preko puta restorana u kome je sanjao prizore agonije i ekstaze. Uz izvođenje opes narstva javnih žena i svod nika. Pariz je bio čaroban. Planete uzburkane. On, da li sam to ja, u mimoilaženju sa istorijom. Delovi snova: bela kafa, pliš, apsint. Dok či ta prošlost koju je ispodvlačio. Kolači sa suvim grožđem. Ono sa Napoleon III je već ludilo. Cincarska posla. Vaterlo. Zvezde. Čovek po poslednji put unese gitaru u bist ro. Jutro je. Hladna voda. So. Nož. Bik, na nebu. Slika koja se urušava u sebe. Preostali samo šareni tapeti. I stenice. Noć do jutra u Parizu. Pikaso na biciklu vozi Ajnštajnovu naleketrisanu frizuru. Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Mirjana Drazic Palinkas, Mila Lalovic and Aleksandra Hajdin like this.

193

proza

NOĆ SVE DO JUTRA U PARIZU (2)

Grana bresta, onog sa druge strane ulice, okomito se usadila u čašu crvenog vina. Grančica, zapravo. Ajnštajnovo pivo je mirovalo. Kao i dopola pojedena poga čica sa čvarcima. Iako je pena crnog piva zabeležila promenu elektriciteta. Grafikon intenziteta. U uglu je neko pušio lulu dok je prigušeni smeh crnkinje iz budoara ne hajno lebdeo ponedeljkom koji je u Parizu započeo pre tri-četvrt sata. Pikaso, koji je možda bio zapravo Brak, ali neki kubista svakako i sve jedno, rasejano ali srda čno odobravao je priču koja tek treba da preokrene čovekov položaj u galaksiji. Impresionira ga Ajnštajnova uštirkana kosa. Znao je da je ovo ushićenje je mnogo bezazlenije od mnogih drugih načina zavođenja i ne bi trebalo nikome da smeta. Zavodljivost svetova iz unutrašnje dimenzije. Brzina čiju nevidljivost možda prikazu je ovaj brest kroz koji je munja uplivala u Pikasovo crveno

194

vino. Nacrt za nastavak Gaudijeve katedrale, koji je još proletos stavio u unutrašnji džep svog modro-plavog sakoa, što je noć bila bliže jutru, pariskom, pigalskom, francuski mirisavom, sve mu je više ličio na Albertovu priču. Dok u glavi, igrajući se, slaže u niz sve troglove koje u kafani pronalazi, crnkinja, ili možda je zapravo u pita nju bila mulatkinja, se ućutala, pomišla, iako bi to trebalo da bude Albertova misao: Da li inercija tela zavisi od njegove energije? Ovaj, međutim, pošto do 1905. ima još vremena, sanjari: biće divno u krevetu kad se čaršavi malo zagreju. Kad se leg ne, tako su hladni. On uzdrhta na pomisao kako su isprva zaista hladni. U Novom Sadu, u Milevinoj kući je grejanje će biti slabo. Onda mu iz sentimenta pokulja spoz naja da je Lučija otelovljenje načela prirode, spratnostii, zemlje, preticanja, plod nosti, možda čak i prilično jedinstven simbol u citatnosti, jer nikad još načelo besk rajne vitalnosti i aspekt nedokazivog besmisla nadrealne prirode nije se tako oštro ocrtao u tako dubokom i tako ljudski značajnom ogledalu. Bez obzira što je ona Italijanka i glumica. Osećao da je toliko voli da bi je najradije odmah odveo sa so bom. Nazad, u Mužen. Alber na kratko odluta: bilo mu je teško što ne zna dobro šta znači politika, i što ne zna gde se završava vasiona. Osetio se malim i slabim. Kad će on biti naivan kao đaci koji uče pesništvo i govorništvo? Oni imaju duboke glasove, glomazne cipe le i uče trigonometriju. To je veoma daleko. I bi mu muka od mišljenja Pablove misli. Koja je preticala njegovu naročito na mestima gde ovaj misli stomakom. Matis neće doći večeras. Brak, možda. Biglu je mrtav i uvređen. Fani? On ne poznaje tu mladu damu koja je takođe mrtva. Pablo ih zna. Bistro je prepun. Živih i mrtvih. Grom je bio. Vino miruje. Pivo se peni. Pikasu se priviđa bik. Iz jednog separea nenadano se pojavljuje Beta rođena Bachmayer. Nemica koja je ove noći izašla bez muža. Riste Vukanovića. Njih dvoje izlažu ovde u Parisu, na Svetskoj izložbi. Pikaso se cinično zablene u njen nimalo diskretan dekolte. Grudi su znak raspoznavanja rasnih žena. Ova slikarka, tvoja Nemica, ovde sa mužem Srbi nom, živeće dugo, skoro kao ja - ne bez vinske izmaglice dobacuje Pablo. Jedna druga žena, Poljakinja je znala je da je on više neće. Znala je po tome kako se sa ma osećala, po tome kako je on nju gledao, po tome kako joj je govorio, i po tome kako ju je peklo suvo grlo kad bi udahnula vazduh. Kajala se što je dopustila sebi da se sakrije. Devetnaestogodišnji Pikaso, kome je iz levog oka već virila peta gospo đica iz Avinjona, ona sa licem kao u psa, idući ka toaletu teatralno saopšti indiferentnoj i pi janoj pariskoj kafani: '' La pintura es más fuerte que yo, siempre consigue que ha ga lo que ella quiere." Kurva, definitivno mulatkinja iz Maroka, možda je jedina u tom bistrou uspela da razume kako kubista govori o tome kako je umetnost jača od njega. Umetnost upravlja njime. Već sledećeg trenutka, iz kuhinje, nalivene mirisom belog luka, pržene slanine i božolea, pojavila se sredovečna žena, tamnog tena, sa slamnatim šeširom u rukama. Bez ikakve najave ona je zapevala dubokim i suges tivnim glasom. Melodija je bila potresna i prosto iskidane harmonije. Delići zvuka, ra pavi i oštrih ivica jedva su se prelivali jedan u drugi, međutim iz polumraka zadnjeg dela bistroa kao da se javljao naprosto opipljiv oblak tonova koji su iz sva kog sekun da dobijali vizuelnu auru. Svi su pogledali u nju i videli lice i plašt njenog pokro vitelja i znali su 195

da je on smrtno zaljubljen. Ali, tamo kuda su gledali, već sledećeg momenta bio je samo mrak: samo mračan nem vazduh. Čuli su, ipak, njen tamni alt kako saoštava da je njihov gospodar ranjen je smrtno na bojnom polju kod Pra ga, daleko preko mora. I oni su glasno ponavljali: On je stajao na polju; ruka mu je pritiskivala slabinu; lice mu je bilo bledo i čudnovato i nosio je beli maršalski plašt. Žena je iznenada nestala. Pikaso upita garsona, koji je upravo prolazio pored njihovog stola: Na kom je jeziku pevala ova dama. Konobar, ne prekidajući hod, reče: Na cincarskom. Ali, madam Belimače večeras još nije nastupila. Kasni. Vi, mora biti da ste je već ranije slušali... ali dopusite da vam kažem i ovo - izgovori sedajući pored Alberta, sklanja jući grančicu bresta, koja je u čaši vina delovala vrlo živahno. Dakle: jedan od ele menata reljefa na kojem se Uporiste ocrtava je lik njegove žene -Majke, Žozefine, u isto vreme konkretan do banalnosti i natpsihološki u toj meri da deluje kao jedan od večnih simbola života. Majka je u isti mah i mitsko biće i obična prozivka. Ona je ote lovljenje načela prirode, spratnostii, zemlje, preticanja, plodnosti, možda čak i pri lično jedinstven simbol u citatnosti, jer nikad još načelo beskrajne vitalnosti i aspekt nedokazivog besmisla nadrealne prirode nije se tako oštro ocrtao u tako dubokom i tako ljudski značajnom ogledalu. Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Vasilije Popov and Vesna Piperski Cucic like this.

196

proza

NOĆ SVE DO JUTRA U PARIZU (1)
Ipak, najduze je pamtio otisak hladne vode na dlanu i intenzivan ukus soli. Sa vrha noža. I trag gospođe Sonie Delanay kroz inače namirisani grad. Miris pu noće koji su je uveli u zonu njegovog razlikovanja. Sve to bilo je smešteno u sažet deo jutra kada se vratio u hotelsku sobu. U sobu zaposednutoj cvetnim tapetama. I stenicama. Preko puta restorana u kome je kasnije doživeo prizore agonije i eksta ze genija, ali i opsenarstvo javnih žena i svodnika. Pariz je bio čaroban. Planete uz burkane. A svi u mimoilaženju sa istorijom. Delovi snova: bela kafa, dok čita proš lost koju je naslikao neko drugi. Ona, u zajedničkom kupatilu, bez tople vode. U ra no proleće. So, nož, limun i votka, dok je Sonie Delanay prolazila ulicom, bez osvr tanja. Jutro gustih iluzija i gorkog vazduha. Konobar, garson, koji se kune da je žurnalista Maksvel Biglu, u restoranu ''Lapin Agile'', dvadesetak minuta iza ponoći, zaista je pucao iz revolvera sebi u u glavu, ipak pada u grešku: ali istorija mora biti do kraja precizna. U ovom slučaju istorija astronautike i astro-fizike, odnosno slikarstva, u sasvim su relativizovanim prepli tajima. Iako, čovek sa prezimenom Matis, barem na jednu od ovih tema, ima mno go toga da saopšti. Što je i činio. Znao je da je ovo ushićenje je mnogo bezazlenije od mnogih drugih načina zavođenja i ne bi trebalo nikome da smeta. Elegancija i snaga. Tako sagledana omaška vezana za samoubistva M.Biglua i nije preterano bit na. Za feltoniziranje, naravno. Premda izazvan ljubavnom aferom koju je njegova devojka, Fani Frežis, prethodnih meseci imala sa mladim čovekom koji se još zove samo Pablo, dok njegovo bodljikavo prezime ''Pikaso'' još ne izaziva respekt. Jedino je prevarena Fani, igračica iz ''Lapin Agile'', pretekla Biglua u samoubilačakom nizu. Koji se nastavlja i izvan okvira zapisa. Međutim terorija relativiteta, koju je posejao u ovom lokalu čovek 197

koji se tada zove samo Albert, sklon umnim ženama i fantaziji, što nije strano ni pseudobaskijcu Pablu, pridošlom upravo iz Avinjona, sve stavlja u kontekst rezervisanog vremena. Apoliner i Verlen nisu u ovoj priči, kao ni čovek iz Dablina koji se budi načinom na koji će teško dokazivi Nemac tog jutra zaspati. Prolazak g'đe Sonie Delanay lišio ga je mogućnosti da nauči veštinu odloženog delo vanja, dok Biglua, nestabilnog čoveka s engleskim poreklom i leptir mašnom cvet nog dezena, i žute boje, izostanak, opravdan doduše, sa psihodeličke noćne seanse u pomenutom lokalu, ne pomera u vremenu pošto se za to već sam pobrinuo. Fani, da je preživela šaku ispijenih sedativa, verovatno bi izazvala saosećanje kod gos podina Matisa, a skoro sigurno bi se dopala, svojom otmenom lepotom, koja izvire iz nepoznatog porekla, čoveku sa kosom koja je pod stalnim strujnim udarom. Čak i kad je na plaži. Sve ovo bi moglo da se događa upravo u vreme kada se Albert (Ajnštajn) spremao da publikuje svoju teoriju relativiteta a Pablo Pikaso tek naumio da naslika ''Avinjonske gospođice''. Postoji mogućnost, zapravo apsolutno je sigurno da ni Ma tis o tome ništa ne zna, dok madam Sonia Delanej i dan danas isto podozreva, da su sreli u jednom bistrou i pre sudbonosnih poteza prodiskutovali o umetnosti, sek su, životu, romantici i suštini Univerzuma. I mada svi misle da Albert (Ajn)štajn o seksualnosti relativno malo zna, njegova teorija dovodi i to u pitanje. Kad se ozbilj nije u sve udubim, u okolnosti koje su vladale Evropom par godina udaljenoj od Prvog svetskog rata, čitajući vek iz umuzganih tapeta, do ovog artističkoscientis tičkog susreta možda ni nije došlo. Jer da je umesto Pikasa u Bistro ušao Brak... Ipak, držaću se prvobitne '' Priča u prekidima '', koja je možda i zato nastala takva kao da prati sumanutost pariske noći na početku dvadesetog veka, koji se zapravo tek posla Prvog rata uspostavlja. Svemir se te noći otvorio u petnaest minuta posle ponoći. Upravo kada se veliko stablo platana srušilo, i sa druge strane ulice Mišel, krošnjom prodrlo u bistro. Pravo pred noge slikara. Kubiste. Kroz staklo i vazduh zasićen epohom koja se formira. Udar groma posle provale neba koju oni nisu ni pri metili žučno diskutujući o ''životnim istinama koje su od praiskona smeštene '' izme đu ženskih nogu''. Na okruglom stolu stajale su čaša crvenog vina i krigla piva. Obno vljena pos tavka. I žene koje su strast i ludilo naizmenično vozdizali i nipodaštavali. Boje svemira. Pokušao je da zamisli koliko to mora da je velika misao: ''Voda iz svemira, na lik na prozračne staklaste talase, razliva se na sve strane i juri''. Čak i za nama koji smo u bistrou. Ali mogao je samo da misli o Bogu. Pablo međutim već dugo vreme ne razmišlja o gospođicama koje namerava da naslika. Bog je ime Boga, baš kao što je njegovo ime Albert. Ipak, veoma ga je zamaralo da ovako razmišlja. Video ih je u Avinjonu. U gradu papskih raskolnika kako u raspuklo predvečerje nude ljubav. Iako ima i onih koji tvrde da se susret tim damama desio zapravo u Barceloni. To zna samo Pikaso. U noći koja mora da bude pijana. Prozračni staklasti talasi se zai sta naziru iz dubine Ajnštajnove glave koju završava kosom koja je pretrpela daleko sežni strujni udar. Seks se odvija na par koraka od nas, govori Španac. Iza ovih nebitnih zidova, sa šarenim tepetima, jedna crnkinja upravo kopulira sa mojim zemljakom iz Saragose. Dieu je francusko ime za Boga, izgovara Albert, i lepše mi se uklapa u misao o umu univerzuma od mog maternjeg - Gott. Osećao je, istovremeno, da mu je glava vrlo velika. Okrenuo je poslednji 198

list i umorno pogledao u okruglu zelenu zemlju usred kestenjastih oblaka. Međutim, to je bio doživljaj još od popodneva. Već doživljen. Knjiga koju je čitao nije bila Biblija već ''Astrofizika''. Keplerova. Pitao se treba li gla sati za zeleno ili za crveno samo zato što je Beatriča jednog dana makazama isekla zeleni somotski romboid sa pokrivača koji je namenila Johanu. On je zapamtio sa mo da se iz prve opredelio za crvenu boju dok o Johanovom intimnom životu nije imao određeno mišljenje. Za Beatriče za pouzdano znao da je luda. Johan je fizičar i za to Albert nije želeo da poveruje u ovaj deo Pikasove priče u koju i Beatriče, uos talom, ni ne spada. U noći sa gromom, ipak sve je bilo moguće. I čovek koji u bistro unosi gitaru. U skoro pravilnim razmacima.

PREKO PIRINEJA

199

Putujući između Francuske i Španije, skoro svaki put sam sam se opredeljivao za pravac preko Pirineja, što ne znači samo da sam namerno izbegavao obalski put, onaj kraj Atlanskog okeana, koji takođe postojii između ove dve zemlje, već da me je ovaj pla ninski masiv koji odvaja klasičnu Evropu od Španije, koja je i pretsoblje Afrike, iznova fascinirao. Pirineji su mnogo više od geografije. Pirineji su, kao i Andi i Alpi, mitska i metaforična astrofizika duha istorije u geomorfologiji protivrečnih prizora. Prizora i boja. Boja i mirisa. Mirisa i oblika. Istorije i kultura. Kultura i jezika. Stvarnih i zamišljenih. Pirineji su oblici koji započinju imaginarnom Atlantidom a definitivno se prepoznaju u Pika sovom biciklu koji postaje bik. Baskija, Katalonija, Navara, Orijentalni Pi rineji, Atlanski, Andora – samo su neki od delova ove višedimenzionalne planinske i mentalne konfiguracije. Ti i takvi Pirineji bili su mi uspinjača koja me je kroz slojeve pomalo namr gođene Evrope uznosila u mistično-groteskni svet Španije koji podjednako nadahnuje hispanjolca Kđlja, severnoamerikanca Hemingveja i romanskog maga Viktora Iga. Pred jednim kraterom na Pirinejima (vrtača Gazarni), Igo ‘’zamišlja da je ova kružna provalija, udubina ostala od Vavilonske kule, koju je neki imaginarni div u besu, ovde utisnuo kao pečat u vreo vosak. Otisak u negativu, koji je ostavila Vavilonska kula, sliči, u isto vre me, nekoj abisalnoj biblioteci (sa galerijama, stepeništima, pultovima) i jednoj kružnoj knjizi u kojoj se može čitati totalna istorija ljudi’. Totalna knjiga koju je ovaj Francuz stvarao celog zivota, i dubine morskih ponora, jer abisalno je ono more sa dnom dubljim od 5000 metara, pojavili su se kao imaginacija ugrađena u vrletnu strukturu ovih zem ljinih nabora nastalih još u doba Paleozoika i Mezozoika a dovršenih u Kredi. Kada je definitivno nestala Atlan tida a Baskijci se, svojoj mitologiji, ’’nasukali’’ na Pirinejske 200

padine!? Ili tako nekako. Ipak, i ovde u sedlu pirinejskom ‘’ Veliko plavetnilo’’ me sustiže. Kao na onom obalskom putu od Port Vandra do Port Boa kojim se ide na hodo čašće kod Valtera Benjamina. I Kđljov put do ‘’Čarobnjaka’’ ipak je vodio onim pravcem kojim ja sad idem. Pirinejskim. O svemu tome razmišljam dok putujem kroz planine, doline, prevoje, prelaze, preko voda, zalazeći u kišu osvanjujući na suncu. A sve vreme odvrćući i zavrčući žrvanj neverovatnih krivina i serpentina. Ušao sam u pirinejski panoptikum odmah iza Perpinjana, u Francuskoj a nameravam da ’’izronim’’ u pokrajini Navara. U Pamploni gde bikovi jure ljude po ulicama, a zahvaljući Hemingveju nekadašnja mala lokalna fešta po stala je svetski hit. Bilo je to još 1923. a mene je ova fama, koju sam početkom trećeg mileniuma čuo u Nimu i Arlu, nagnala da krenem preko Pirineja, u suprotnom smeru od Hanibala. Koji je iz Kartagine išao da pokori Rim 218201. pre naše ere. Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Ljiljana Kuzmancev, Radmila Cvejic and 2 others like this.

201

PISANJE ZABORAVA 32.

PESNIŠTVO RAZMICANJA (1) ĐURA JAKŠIĆ

Premda je u Bečkereku, u ateljeu Konstantina Danila, 1849. ili 1850. godine, samo naučio da prepozna DEVOJKU U PLAVOM, i ine, mlađahni povratnik iz mađar ske bune, bez boravka u ovom gradu ne bi uspeo, koju godinu kasnije, da tako uve reno i beskompromisno, započne svoje pesništvo sveopšteg razmicanja. Razmica nja dotadašnjeg pesništva, malograđanštine i neslobode. Oko slikara naučilo je du šu pesnika da zapaža, beleži i plastično oblikuje život i romantiku iluzija. Pesnik Đura Jakšić* imao je sreću i kob da svoj nedugi životni ciklus istrči u vre menu izraženih nacionalnih, socijalnih i kulturnih neuroza. Jer, ako je opšta kara kteristika romantičarskog pesnika - izbrisana demarkaciona linija između života i pesničke vratolomije, pored genentskih i porodičnih limita, doba izmešanih euforija i recesija moralnog, materijalnog i emotivnog stvaralačkog materijala u mnogome je odredilo artističko ishodište ovog velikog i nedovoljno ostvarenog pesnika. Igrom fa tuma, Jakšić se umesto unosnijem,mirnijem i dugovečnijim životom slikara, gde mu je dar takođe bio nedvosmislen, ipak i uprkos opredelio za književnu stazu koja ga je, pretežno ostavljala da samuje na peronima egzistencijalne golgote. Retki su primeri umetnika koji su toliko uronjeni u sve kontroverze svog 202

vre mena. Nije mnogo ni onih čija je realna sudbina dramatičnija od lirike koju ispisuje. On je pak svoju liriku disao. U Jakšićevom slučaju ova naliči na hod po minskom po lju. Agonija i ekstaza pesnikova, vek koji je sličan buktinji, u lirici se realizuje kao dnevnik intime izložene na uvid i nerazumevanje svetine. Jakšićeva sudbina, u kojoj se kao po pravilu javljaju svakojaki sumrakovci, nalična je Dedinčevoj'' Javnoj ptici''. Odazivajući se i na prozivke koje nisu isključivo njemu namenjene, niti iz umetnosti upućene i prevashodne, on naizgled lamentira prošlim, herojskim vremenima, dok istovremeno svojim proleterskim očima gleda u buduće doba koje već glasno nago veštava Svetozar Marković. Jakšić, svojom intuicijom koja je već nemerljivo izreše tana političkim progonima i svakojakim psiho-fizičkim stresovima, sluti, više pri željkuje, vreme socijalne pravde i slobode. Ako ga uopšte ima. Ali, zar bi bio pesnik da budan ne sanja. Romantičarski pesnik u zemlji Srbiji. Pđta Jakšić, po mnogo čemu blizak Bajronu, najviše po nemiru i večitom kreta nju, premda zbog avantura nije morao da ide u Grčku, dovoljno mu je bilo da ode u Raču Kragujevačku, ili Podgorac, da zaroni u svoju dionizijsku, vinsku prirodu, i bez graničnu ljubavnu elegičnost, svoje slikarstvo, koje nikada nije dovoljno cenio, a imao je raskošan talenat, i pribegavao mu najčešće u prilikama kada se valjalo pre hraniti, sve ih je, decidirano, podvrgavao svojoj etičkoj vertikali koju istovremeno prinosi na žrtvenik domovine. On je zapravo i sebe i sopstvenu umetnost, u pravom romantičarskom maniru, davao bez ostatka kao zalog idealima epohe. Đura Jakšić, i reč svoju i misao, i panično svetlo duše svodi na imenitelj etičkog, domoljubnog an gažmana bez alternative i ostatka. Za takvog goniča sopstvene, duše biće dovoljno i četr deset životnih godina da svetu i veku vikne u lice: O gnjili svete, truleži sramna! Skapaćeš tako u miru tom. Pđzija njegova, koju pre drama i proza, ispisuje još od 1852. ni je ni koherentna ni konzistentna. Stihovi koje on emituje nisu doterani ni disciplonovani. Nema on mira i dobrih životnih okolnosti za tako nešto. Nedostaje zato toj lirici dubina jednog Laze Ko stića, nema melodičnu elegičnost i lepršavost Branka Radičevića, niti refleksiv nost Njegoša. Premalo je u njoj pomodnog svetskog bola, iako Jakšić zapravo nima lo po snazi emocije ne zaostaje za aktuelnim evropskim pesništvom. Međutim, retki su zato pesnici toga vremena, sa toliko lirske dramatike, malo je književnika čiji je telegraf srca kao Jakšićev dano noćno u službi sopstvenog naroda. On je i u zablu dama uspravan, u nedoumicama neskriveno iskren. U pesmi su mu ponekad metafore zdravorazumske, u životu odgovori na pitanja lične egzistencije - često pesnički naivni i pogrešni, ali sve je to logičan i konsek ventan ispis iz anarhičnog kodnog sistema ovog srpskog romantičarskog rapsoda. On je lirik kome porazi i klonuća predstavljaju odmorišta i stanice u nepojamnom utrkivanju sa istorijom i ličnim vremenom. Svaki put kad bi iskoračio iz magistralnog toka, ako je takvog u Srbiji njegovog vremena i bilo, našao bi se poneko da ga pod seti da mu "životni časovnik žuri". Neki pandur, kafedžija, školski nadzornik, piska 203

ralo, general ili ministar. Svaki put kad se umešao u Srednjovekovlje, naličilo bi to na prizor kosmonauta zalutalog u Neolit. Njegove sanjarije o Dušanovom carstvu, pesnički sasvim legitimne, u kontrapunktu sa ''Švabicom'', ''Kaluđerom'', ''Paorom'' ili pesmom ''Ponoć'' deluju kao odaziv nemirnog đaka na propuš tenu lekciju iz isto rije, ili možda i više na neki nepreležani istorijski nazeb. U slikarstvu njegovom, kod odaziva na iste teme, stvari stoje sasvim drugačije! O tome kako i zašto je tako, nekom drugom prilikom. Skokovitost njegovih raspoloženja, u čemu mu je objektivna stvarnost obilato po magala, obeležila je Jakšićev lirski kardiogram ponornim jecajem ali i orlovskim kliktanjem; lamentiranjem za herojskim vremenima ali i spoznajom da se najbitnije stvari za život naroda rešavaju tek kad heroika prođe. Njegov paralelni, impozantni i neveseči, kafanski itinerer, u liniji sudbine ovog pesnika, bđmija iz očaja i derta, možda predstavljaju prokletstvo ali i ishod talentovanog umetnika u Srbiji druge po lovine devetnaestog. veka. Jedino, ovaj hudi pesnikov stvarni život niukom slučaju, nije poza. U večitoj svađi sa zemaljskim moćnicima, on je i stalnom dijalogu sa Bogom. Čas ga prizivajući i citirajući, čas ga optužujući. Kao i sa ljudima, on nema suviše strp ljenja za božansko. Ni Bog mu nije bio za života neki pouzdani zastupnik i zaštitnik. Možda je za obojicu tako bilo i najbolje. U košmaru pevanja i mišljenja ovog roma ntičarskog stradalnika, kao da jedino idila ne egzistira. Ni sreća u ljubavi. Sumrakovci Srbije devetnaestog veka ne poznaju tihu tugu, a ovaj pesnik ekstaze programiran je, izgleda, da emituje resku ljubavnu tugovanku. Razmičući društvene tesnace, preplivavajući naježeno i mrtvo more nacionalnog identiteta, Jakšić je ne prestalno ispisivao dnevnik intimističkog i sveopšteg posrtanja. Emotivni kapaciteti ovog burevesnika, kao da su bili dovoljni za dve, tri simultane pesničke emisije. Oni svakako prevazilaze Jakšićevu sposobnost estetiziranja, odno sno umetničkog transponovanja: premašuju moć koncentrisane analitičnosti i pes ništvu podrazumevanog uopštavanja. Ili je to plaćanje obola paralelnim životima dve umetnosti i simultane bđmije. Reagujući bez ostatka, čitavim svojim telesnim instrumentarijumom, na ideološku i etičku zagađenost ljudskih staništa u kojima je stranstvovao, na zluradu laž drža votvornih nagodbi, nacionalnu raspolućenost naroda, na kameleonstvo zvaničnika i ispisnika, Đura Jakšić jednači sebe sa kolapsima vremena. Pokušava da razmakne koridore duhovne i moralne čistote. Od jednog romantičarskog pesnika to se i oče kivalo. Đura je, ipak, u svemu davao i više. Kada je Jakšić 1878. godine umro, u Bečkereku nije više bilo Ko nstantina Danila, koji je preminuo 1875. Godinama zato u ovom gradu nije bilo nikog da nastavi sa slikanjem u bidermajersko-danielovsko-bečkerečkom maniru. Tako je to kad učenik jedva nadživi učitelja, a slikarstvo potčini književnosti. Romantičarski vaznesen. Dve spomen ploče na kući u Gradnulici, Danilovom domu i Đurinom "prenoćištu", ironičan su potekst naših ondašnjih i današnjih naravi! _______________________ Ovaj veliki romantičarski umetnik i stradalnik srpske umetnosti, bđm, netipičan pa triota, buntovnik, učesnik revolucije iz 1848. žrtva režima, pandura, birokrata i fili stara. Nikad ukroćen ali zato neshvaćen. Genijalni i nedovršeni slikar, razbarušeni pesnik, pripovedač socijalnog miljea. Možda 204

je preterano reći ali Đura Jakšić jeste grandiozni torzo potencijalnalnog balkanskog Žerikoa, odnosno Puškina. Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Živica Brusin likes this.

Putopis kao deo romana ili kako se stvarni boravak u Port Bou pretvara u deo romana VALTER BENJAMIN U MEĐUGRADSKOM AUTOBUSU koji uskoro izlazi iz štampe, u izdanju renomirane ''Agore''.

POKUŠAJ ATROPOLOGIjE U PORT BOU

Bivši hotel „Francuska”. Muzej Benjamin Valtera. Restoran „Tauro”. Port Bou. Španija. 2002. ''Vladimir je rešio da prenoći u Serberu, u nameri da se dan-dva pribere od prave provale „benjaminske zaostavštine”, u kojoj se iznenada našao. Tek zaronivši u temu od koje je napravljena 205

čak i turistička atrakcija. Ovde na špansko-francuskom primorju. Gde svi znaju sve. A zapravo skoro niko ne poznaje suštinu književnikove kobi. A raspredaju se samo pikanterije. Intrige. Čak i na satelistskom snimku postoji simulacija maršrute kojom je u jesen 1940. Walter Benjamin tražio izlaz iz Evrope. Koju je nacizam po kratkom postupku porazio. Serber je Miroslav odabrao kao najmanje spominjanu, neizvikanu, destinaciju mesnih anegdotskih fragmenata ovog već epohalnog bekstva i smrti. Vladimi kao pisac hoće malo da se sabere i oduzme. Da analizira podatke, priče, legende. Da iskoristi famu a izbegne proizvoljosti. U kojima se skoro sve zna, jedino nije sigurno da li je postojalo famozno pismo, koje je žena sa detetom, koja je bila sa književnikom u tom begu, uputila Adornu. Teodoru. Filozofu i antropologu. U Ameriku. Gde su očekivali Benjamina. To ni satelit ne zna. Vladimir pokušava da se koncentriše da uz pomoć svoje primenjene antropologije dozove u svest boje, mirise, emocije i dramatiku tih davnih vremena ove memorijalne destinacije. Da književnom arheologijom samog sebe uvede u srž teme. Koju mnogi svode na neizvesnu sudbinu piščeve izgubljene akten-tašne.. U ovaj gradić, Serber, koji u sumrak pomalo liči na grad duhova, kako zapisa neki gost u hotelsku knjigu, primorsko mestašce, novinar je vozom stigao iz vraćajući se iz Port Bou, sav zbunjen geometrijom i mistikom Benjaminovog skončanja. U dnevnik ovog istraživačkog putovanja on zapisuje: Okružen tišinom, koja ponekad gustinom postaje naprosto fizička, ali i intezitetom boja: žuta, oranž, ljubičasta, ultramarin, kao da osećam dodir Matisove palete, ali i suludost genijalnosti Dalijevog nadrealnog haosa, koji kao da struji iz hladne monumentalnosti koja mi se priviđa. Osećam je ovde, kao da me pohodi dolazeći iz susedne Španije i Benjaminovog memorijala. Iz Port Boa do koga je nemački filozof i kritik išao preko brda, makije, kamenjara u vrelini poznog leta. Sa nekom ženom, Heni Gurland, i njenim sinom Jozefom. Tu je negde i Liza Fitko, levičarka takođe, organizatorka bekstva Jevreja preko Španije u Portugaliju. Penje se Valter kozjim stazama, ostavljujući iza sebe Banjil i Serber. Na početku puta beše im Marselj, u koji je Walter stigao iz Lurda, u kome je proveo par prolećnih nedelja. Prateći svoju sestru Doru, kojoj je ovo svetilište očigledno pomoglo jer je poživela do 1946. Čitam sve ovo u Univerzitetskoj biblioteci u Perpinjanu gde sam dospeo sledećeg dana, po preporuci jednog starijeg gospodina, našeg, banatskog, Rumuna, bivšeg profesora pedagoške akademije iz Vršca, sa kojim sam se upoznao veče po dolasku u Serber, za šankom u nekom kafeu preko puta „Hotel La Vigie”, u 3. route d’Espagne. Florijan nije delio moju opsesiju Benjaminom ali je bio dosta obavešten o svemu što je ovde na Rivijeri bilo bitno. Pošto treću godinu uzastopno letuje u obližnjem Por Venderu. Čak je iznajmljenim automobilom, sledećeg jutra, pošao sa mnom u Perpinjan. Da mi pomogne u 206

potrazi za činjenicama. Rekao mi je da je svojevremeno, misli u Južnoj Americi, snimljen i igrani film o Benjaminu. Kaže mi, na moje veliko iznenađenje da on lično zamera Benjaminu to što njegova filozofija često sadrži protivrečne elemente racionalnog odnosno krajnje transcedentalnog. U tom momentu, ali i kasnije, Vladimiru nije najjasnije na šta profesor zapravo misli. Ali zaključuje da ovaj nije bio baš iskren kada se predstavio kako neko ko nije dovoljno u materiji. U Perpinjanu smo. Sedimo u bibliotečkom klubu, bifeu, na stolovima su neprirodno zeleni stolnjaci. Kafa je iz expres aparata. Ventilator, čini mi se neprirodno velik, zuji a mi čekamo neku Elenu, bibliotekarku. Koju Florijan poznaje jer je i ona Rumunka. Ali poreklom iz Brašova. Opet neka bibliotekarka. Kao onda kada sam u Ečki tražio Arsena Čolaka a naišao na dvojnika Bruićevog– podseća se Miroslav. ........... Ponovo smo u klubu. Pijemo sangriju, Elena koka-kolu. Priču o danima septembra 1940. započinje pominjanjem dva ženska imena. Jedno je Heni Gurland. Ona je sa Benjaminom stigla do mesta Port Bou. Od predstavnika vlasti su saznali da Valter nema valjana dokumenta. Isteklo mu je nemačko državljanstvo a francusko nije dobio. Šok. Katastrofa. Kraj sveta. Slična sudbina navodno čeka i njenog sina Josifa. Ni on nema valjane dokumente. Ali, mali ne interesuje Nemce. Ni meštane kolaboracioniste. Benjamin je, međutim, na kraju puta. Povratak u logor ne dolazi u obzir. Pre više godina, dok je boravio u Nici ovaj, već biši komunista, mističar i pozitivista istovremeno, predvideo je samoubistvo kao spasonosni izlaz iz životnog bezizlaza. Mnogo pre nego što se predozirao morfijumom, tako je barem svedočila Heni, u kasnijem pismu Adornu u Ameriku, Valter je sačinio oproštajno pismo tom istom Adornu, koji ga očekuje. U Njujorku. Zamolio je ovu mladu ženu, potonju poznatu fotografkinju, da sadržinu pisama nauči napamet, a zatim da pisma uništi. I sve je ostalo na izjavi Heni Gurland, njenom pamćenju i istinoljubivosti. I iskrenosti. Dok je jedno oproštajna poruka ipak ostala neumištena. Upućena nekom katoličkom redu u Španiji. Tako je ona o svemu svedočila''. .....

207

PISANJE ZABOPORAVA
(knjiga objavljena 2005.)

PISCI IZMEĐU DVA ''ZAVIČAJA'' Da bi ipak došli do približnog tačne kvadrature tog istog kruga, neophodno je izreći još nekoliko stavova, pomenuti neka od imena koja će u nekim drugim knji gama biti možda vodeća, i pročitati šta piše u poglavlju koje sledi. Naime, bivalo je da stvaraoci iz drugih sredina, boraveći u Zrenjaninu, stvore impresivna ostvarenja. Koja predstavljaju antitezu. Udeo u ovom, zrenjaninskom, zavičajnom miljeu Mila na Nenadića i Milutina Ž.Pavlova, iako su potpuno različit, osim u jednoj stvari, koja je opet više dijagnoza a manje literatura, ima i neke paradoksalne sličnosti. U sta lnom i bđmskom raskoraku sa ovim gradom, njegovim mentalnim sklopom i tradi cijom, prvi, pesnik (Nenadić) izrazito tragičnog osećanja života, etničke uzavrelosti, visokih formalnih i esencijalnih normi, u svom zrenjaninskom periodu ispevao je ne koliko značajnih pđtskih knjiga i ostavio jasan i prepoznatljiv trag u ovoj sredini. Od pesničkih knjiga 208

ističemo sledeće: ''Stefanos'' (1971); ''Opšti odar'' (1977) i ''Sre dovečan soko'' (1994). Vredan je pažnje i njegov prevodilački rad, naročito onaj sa pesnikinjom Ileanom Ursu, koji nam je doneo jednog neverovatno osvetljenog Emi neskua. Glumac, pesnik, prozaist i dramski pisac, Milutin Ž. Pavlov, u više svojih bo ravaka i prolazaka kroz Zrenjanin, postao je značajna ali nedovoljno artikulisana i žanrovski definisana autorska činjenica prošlog i sadašnjeg umetničkog kod nas. života. Zantno manja nego što zavređuje po intenzitetu svojih talenata. Verovatno nešto slično o njemu mogu da zaključe i Kikinđani i Novosađani. Čiji je sugrašanin bio godinama. Ocena njegovog obimnog književnog rada zato mora biti predmet ne ke druge knjige. Koja će biti komaparativnija. Ipak, ove naslove njegovih knjiga ne smemo izostaviti:'' Razaznajem tornjeve'', pripovetke (1971), ''Šarmer male varo ši'', roman (1990), roman ''Raspust'' (1993), kao i pozorišnim iskustvom ispisan ''Esej o glumcu'' iz 2000. godine. U Zrenjaninu su u prolazu boravili i dramski pisac i scenarista Ferenc Deak i lirsko-humoristički peripatetičar Raša Popov ali možda bi bilo nerealno beležiti ih kao naš zavičajne pisce kad to već drugi upornije čine (Novi Sad i Mokrin, odnosno Beograd). PISCI IZ SENKE. PREKINUTE KARIJERE. NOVI AUTORI Prosvetni radnik po osnovnoj vokacji, relativno kasno se ogledavši u knji ževnosti za decu, Blagoje Boba Jovanov (1929 - 1998) ispisao je ipak desetak knjiga za najmlađu populaciju. Iz grupe tih dosta duhovitih i pomalo didaktičnih rukopisa izdvajaju se pesme ''Sve su dede akrobate'' i proze ''Bajke za laku noć''. Pesništvo Nenada Petrovića-Gagića (1926), tradicionalističko i pomalo anahrono u izrazu, u onom delu koji je bio usmeren ka deci deluje prihvatljivije i čitljivije (''Kupus lopta''), i sa pesničkim radom Ilije Kordića (1933) spada u reprezente zrenjaninske verzije nečeg što se svojevremo zvalo "radničkom" književnošću. Literarani etalon tog vremena i takvog primenjegog bavljanja književnoću predstavlja zbornik "radničke" knji¬ževnosti Život je njihovo radno vreme. Borisav Atanasković (1931), glumac po profesiji, vrlo uspešno ali i nedovoljno zapaženo i priznato, pisao je pozorišne komade za decu (''Detektivska priča'', ''Mof i Džof'' ...) dečije radio drame, a iz zaborava bi svakao trebalo izvući njegovu knjigu kratkih priča za decu ''Preko dana do uveče'', koja odiše diskretnom pđtičnošću i lepim smislom za atmosferu. Vuksan Knežević (1931), po okončanju profesionalne pedagoške karijere, sa tri upečatljiva, dosta naturalistički pisana romana, što je uo stalom diktirala i sama njihova tematika, (''Krivica nevinosti'' (1997), ''Bežanci'' (20 00), i ''Pucanj u ljubav'' (2001,), zadirući u političke tabu teme ili lokalne skandale iz neposredne prošlosti, delom zbog književne nedovršenosti ali i zbog čaršijske mrzo volje ostaje, nedovoljno čitani i vrednovani. Njegova svedočanstva o tamnim stra nama "titoističkog vremena", o golootočanima i državnoj bezbednosti kao da su i danas "uznemirujući" društveno-kulturni faktor. Međutim, ovi prozni radovi su i svo jevrsna socio-patološka skica večitih sprega "slabih" pojedinaca i "jake" vlasti. Stvaralaštvo proznog pisca Slobodana Mandića (1947), koji svoje priče i roma ne tematski svesno i uspešno usmerava na jedan etno-lokalitet i 209

jedan krug likova, stilski i jezički autentičan i kreativan, pomalo samotnjački, izvan književnih krugova i udruživanja, postoji u kulturnoj svesti našeg grada, apartno i nesrazmerno jasno, jer bi po iskazanom kvalitetu i talentu morao da bude jedan od stožera ovdašnje umetničke scene. Od "klasičnih" realističkih stranica, kao što su one iz ''Kolonista'' do znatno artificijelnih iz ''Kairosa'', proteže se razvojna pripovedačka nit ovog sta menog autora. Nešto slično se događa i sa Milanom Micićem koji je po temama i regionalnoj usredsređenosti sličan Mandiću. Njegov "makondo" su Vojvoda Stepa i Aleksandrovo, etnos koji obrađuje je "mandićevski", piše i hronike. Ipak dve su bitne razlike: kod Micića je pđzija preovlađujuća (''San nema meseca'', ''Molitve barci koja odlazi'', ''Rakija mojih dedova''), i drugo, on je "žešći" u izrazu, sklon nadrea lanim spojevima, sa stalno prisutnim ekspresionističkim koloritom u atmosferi meta fore i književne strukture. Dok Madić u naslagama zwvičajnog jezika i magiji, samo naizgled lokalnih i perifernih tema, otkriva nesvakodišnje književno blago. Pesnik Dušan Milićev, autor je lirike koja unutar jezika i ponorne refleksije traži i nalazi svoja ishodišta. Sa dosta citata i aluzija na klasičnu evropsku i modernu juž noameričku književnost, dosledan i tih, kao da iz svog staništa, Žitišta, ovidijevski ulazi u savremenost i nestaje u metafore aluzije , godinama je sve utemeljeniji u zrenjaninskoj i vojvođanskoj savremenoj književnoj zbilji. Veoma raznorodna grupa pisaca, generacijski i pđtički, koju valja konstato vati započinje Vojislavom Laletinom (1952) koji je zbirkom ''Pohod kostima'', impre sivno ušao na književnu scenu, i potom skoro sasvim sa nje nestao. Još je drastič niji slučaj talentovanog proznog pisca Jove Regaseka (1950) koji se posle zajednič ke knjige sa ''Miloradom Crnjaninom'' nije više ozbiljno vratio u tradicionalnu književnost. Pesnikinja Dragica Stojanović (1963), u svojim pđtskim slikama i somnabulnim sećanjima i pogledima na psihodeliju savremenog urbanog života, na lik Silviji Plat, polako objavljujući, živeći i delujući, kao sa svesno izabrane margine, povremeno, i nedovoljno često, podseća ovaj grad na jedan njegov mnogo vredniji od skrajnutog decenijskog prisustva i recepcije, lirski ženski glas. Snažan i do bola udaljen. Beležimo nekoliko njenih značajnih naslova; ''Teskoba, pesme'', ''Cepelin'', priče u saradnji sa A. Hajdin, kao i ''Razgovore sa Isidorom'', pđziju. Pisac srednje generacije, pesnik i prozaik Milorad Rodić (1948), i pored niza dovoljno kvalitetnih knjiga, pđzije: ''Prema pticama'', 1980, ''Kad gore vode'', 1981, ''San u svoju odbranu'', 1984, ''Na kraju krajeva'', 1986, ''Sklupčano nebo'', 1991, ''Sami sever'', 1993,'' Prašina'', 1997,''Grlice'', 1998, i romana ''Lov po kući'', 1990, ''Tvorac i slepac', 1995, na čudan i neobjašnjiv ostaje izvan ličnog aktivnog tekučeg književnog života u gradu, odnosno on je literarna činjenica koja se jedva podrazu meva ali zato godinama zaobilazi. Jer, ako ništa drugo, dela koja je napisao zavređuju ozbiljnu recenziju. Pđzija Šandora Majora je takođe bez dobro razloga prilično ignorisana u književ noj praksi zrenajnske kulturne čaršije iako je po žestini israza bilo za očekivati sup rotno. Razlog možda leži i u činjenici da su njegovi stihovi često bili ''upakovani'' u muzičku formu što je kod kritike odmah bio razlog za diskvalifikaciju? Književni status Stanka Ž. Šajtinca (1952), pripovedača i pozorišnog 210

kritičara, takođe je neobičan. Nedovoljno zapažen iako se radi o piscu veoma izraženog rafirmana i prepoznatljive autentičnosti. Pored relativno slabe učestalosti obja vljivanja knjiga, ima u gradu i ljudi, ne bez ugleda, koji smatraju da je u pitanju - prezime. Odnosno da je na Stanka pala senka bratovljeva - Radivoja Šajtinca. Što je, dakak, izvan književni argument. Ali, u provinciji, ni ovakvi fenomeni se ne mogu isključiti. No, Stankov ''Rečnik zavičajne fantastike'' predstavlja veoma zrelo ostvare nje pđtske proze, dok monografija Narodnog pozorišta ''Toša Jovanovič'', koju je ispisao Stanko Šatinac, i pored izvesnih polemičnosti, predstavlja kapitalno istoriografsko delo. Pesnikinja, pisac za decu i kritičar Marina Grujić (1960), i pesnik i prozaista Ivan Danikov (1962) predvodnici su mlađih literarnih generacija Zrenjanina, i od njih se mogu uskoro očekivati zrela ostvarenja. Monografija Marine S. Grujić o dramskom piscu i "istorijskom prozaisti" Milanu Tuto torovu svojim kvalitetom spada baš u tak ve iskorake (od ranijih dela izdvajaju se knjige pesama ''Venac male Raške'', ''Divlje masline'', kao i pesme za decu ''Sunčeva ljuljaška'' ). Lično bih bio zadovoljan kada bi isto postigao i, nešto stariji, Perica Markov (1958), čiji je talenat značajnijii od postignutog I pored niza uspelih pesničkih knjiga (spominjemo ''Cela mala', ''Šinter'' i ''Na kraj sela''). Pesnik i organizator književnog života mlađih generacija zrenjanin skih pisaca, Ivan Danikov se već godinama oglašava zapaženim knjigama pđzije od kojih pominjemo ''Fišer kupatilo'', ''Cvećara Benjocki'' i ''Kalendar straha'', sa stiho vima koji nose u sebi kreativnu asocijaciju na "ranog" Šajtinca i "zrelog" Despotova. Reč je o piscu čiju zrelu fazu valja očekivati sa nestrpljenjem. Prozni pisac i esejista mlađe generacije Aleksandar Bjelogrlić (1967), iz nejas nih razloga, iako originalnošću i kvalitetom to zaslužuje, nikako da zauzme mesto koje mu u javnom, umetničkom životu pripada. Njegove knjige, kao na primer, ''Draženje hipotalamusa'', pripovetke, ''Nevidljivi arhipelag'', eseji ili ''Tri eseja o zduhaču pripovedan, kao i brojni književni tekstovi po periodici, , morali bi da mu obezbede ulogu predvodnika u literaturi koja se u srednjobanatskom zavičaju obli kuje od sredine devedesetih. To se očekuje i od Zoltana Babe (1961), vodećeg zre njaninskog postmoderniste novijih generacija. Dve zbirke pripovedaka, sa esejis tičko-akribičnom fakturom i posmodernističkim nabojem, P''đtika mikrobajke'' i ''Bečkerečki mirakulum'', i znatan broj relevantnih i kompetententnih kritičkih teks tova, prikaza i pđtsko-filozofskih vinjeta, Zoltana Babu kvalifikuju za jednog od korifeja mlađih književnih naraštaja. Aleksandra Hajdin (1958), znatnim brojem naslova proze i pđzije i proze (između ostalog tu se knjige ''Hodanje u beskraj'', i ''Cepelin'', pripovetke, i ''Razaranje du še'', pesme) nastavlja neveliki niz "ženskog pisma" na zrenjaninskoj litetarnoj ma pi. Prevashodno dramski pisac, u vidnom usponu, Uglješa Šajtinac (1971), pored uspešno postavljenih pozorišnih predstava, ''Rekviziter'', '' Pravo na Rusa'' i '' ''Ha dersfld'', svoj književni talenat iskazuje i u "štampanom" oblik ''Čuda prirode'', ro man ''Čemer', roman u pričama, ''Nada stanuje na kraju grada'', epistolarna proza (koautor sa R. Šajtincem). Da ne bih u skiciranju zrenjaninskih književnih prilika zašao u period koji pre malo poznajem, ovaj uvod u subjektivnu književnu opservaciju zavičajnih pisaca završiću sa književnim imenom koje je, verujem, većini znalaca i zavičajaca sasvim nepoznato iako generacijski spada u pisce koji 211

su se mogli ispoljiti još u pedesetim godinama prošlog veka. Reč je romanopiscu Đorđu Petroviću (1937), čoveku koji je radni vek proveo u ekonomiji i privredi, da bi za literarni početak izabrao godine u kojima ne mali broj stvaralaca završava opus: objavio je dva izvrsna i obimna ro mana u maniru kritičkog realizma. ''Crni dani i bele noći'' i ''Zenit mimohoda'', psi hološki iznijansirani, žestoki u kritici društva devedesetih godina u Jugoslaviji, s dos ta erotike i socio-političke dinamike, dela su koja tek čekaju pravo kritičko vredno vanje. S napome¬nom, da njegov prvi roman skoro isključivo govori o našim zavičajnim predelima, dok drugi, ''Zenit mimohoda'', svojom književnom pshipato logijom završne faze u raspadu jugoslovenske srednje klase, predstavlja umetnički zrelo i od kritike neopravdano zatajeno romaneskno svedočanstvo o relevantnim uzrocima kraha našeg socijalizma, i fame o jugoslovenstvu, naravno. Kako će započeti treće stoleće književnog stvaranja u Zrenjaninu, imaćemo prilike da vidimo. Jedino je sigurno, treba valjano oslušnuti govor prethodnog, naročito zapamtiti energiju koju su kroz davne decenije emitovali Manojlović, Ivan Lerik, ''Ulaznica'' i ''Pamflet'' . Uz sva ona značajna imena, knjige i pojave o kojima pišem nakon ovog uvodnog teksta. U očekivanju novih "pamfleta"...

putopis: ŠPANIJA MANASTIR MONTSERAT

212

CRNA MADONA KATALONIJE Praksa masovnog turizma u mnogome je izmenila stereotipe o mnogim državama koji su vekovima vladali čak i među intelekualnom elitom Evrope. Nekada su na pomen Španije najbrže asocojacije bile: osvajanja zemlje Inka, Don Kihot, Frankova diktatura i - fudbal! Uz neizbezan dodatka da je reč o lepoj zemlji koja ima kralja. To je bila Španija do predesetak godina. I današnja Španija, sagledana iznutra, jeste zemlja svakolikih lepota i čuda, ne sa mo zbog raskošne prirode, neverovatne muzike, entičke raznovrsnosti, ostataka ne evropskih civilizacija, stvarnih rapskomavarskih i izmaštanih - Atlantida,velikih sli kara i pesnika, respektabilne i pomalo mistične religiozne (čitaj i inkvizitorske) proš losti, već i zato što sve pomenuto egzistira u preplitaju sa aktuelnim modernim vre menom. Ekonomskog i tehnološkog uspona. Prošla, istorijska Španija živi i kroz njen aktuelni trenutak svetske turističke i fudbalske veličine koje dominiraju. Današnja do pisnica baš zato stiže sa katalonskih visina gde tamošnja legenda smešta i sveti Gral. Jedna od najatraktivnijih tačaka Evrope, gde se ukrštaju epohe, uz eksploziju prirodne lepote, duhovnosti i mistike jeste manastir Montserat, mesto neverovatane ekespresivnosti i još veće simbolike. Taj je nesvakidašnji monument izgrađen u piri nejskom gnezdu, na razdaljini od pedesetak kilometara od Barselone. Ovaj benediktanski manastir već vekovima je sveto mesto i cilj hodočašća brojnih Katalonaca ali i katolika iz čitave Španije, Evrope i sveta. Premda u poslednjoj deceniji ovaj sakra lni objekat sve više posećuju turisti raznih veroispovesti. 213

Visoko u brdima, među pećinama i stenama, na nadmorskoj visini od 1200 me tara, još od IX veka, posle pobede nad Saracenima, udareni su temelji ovog zna čajnog hrama, dok u XI veku opat Oliba, na mestu prikazanja Device Marije, osniva benediktanski manastir, koji uz razaranja ali i značajna proširenja traje do danas. Od XV veka manasitir Montserat postaje čuven jer se tada koncentričnim krugo vima počinje širiti fama ( ili stina) o njegovim isceliteljskim moćima, o velikoj bibl ioteci ali najviše o izgubljenoj i srećno pronađenoj skulpturi Crne device (madone), drvene relikvije sa centralnog mestu na portala. Po legendi Crna Madona je pre zent koji je Sveti Petar svojevremeno učinio Kataloncima, dok ispitivanja naučnim metodama nastanak aktuelne verzije relikvije ipak datiraju u 12 vek. Da li začudo, kod verujućih Španaca verzija iz legendi je uvreženija, kao i ubeđenje da je portal manastrira Montserat, sa Crnom devicom naravno, mesto gde, povremeno, boravi Sveti Duh. Govorimo o verziji, jer legenda kaže kako je prvobitna Madona sklonjena 718 godine pred invazijom Saracena. Bilo kako bilo, ovaj je manastir i danas sredi šte duhovnosti i kulture Katalonije, dok je crna boja u kojoj se javila Presveta, na vodna posledica hiljadugodišnjeg izaganju dimu iz stotine kandila i sveća u potralu manastira. Samo su manje konzervativni Španci spremni da progovore na temu da je problem pojava crne Madone relgiozni kompleks unutar same katoličke crkve već vekovima! Do ovog mesta hodočašća lokalni voz iz Barselone vozi svaka dva sata. Autopu tem se do podnožja planine stiže još brže, a onima koji žele da dožive svu veličan stvenost prirode i postepenost ''uvođenja'' u spiritualnost i mističnost, najviše odgo vara uspinjača. Koliko god da me je fascinirala legende o Crnoj madoni i svetom Gralu, više su me dojmila arhitektonska rešenja adaptacije manastriskog kompleksa koja je uradio čuveni Antoni Gauda, kao i skulptura askete, jeretika, prognanika, a potom i svetitelja, Ignjatija Lojole, u levoj lođi atrijuma. U desnoj je, neka mi opros ti što ga pominjiem tek kao drugog, jeste sveti Đorđe. Još dve svetovne atrakcije vezane za manastri Montserat, pošto čuveni dečiji hor ovog svetilišta ipak spada u duhovne aktivnosti: kompozitor Rihard Vagner je za jednu od svojih tema u ''Parsifalu'' uzeo legendu o Crnoj devici, dok se druga odnosi na podatak da je okomita stena uz manastir jedna od najčuvenih evropskih ''pista'' za sve popularniji ekstremni sport - klajming. Svetu nikad nije dosta čuda i neobič nosti! Dok kraj Crne Madone gore hilhade sveća! Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Živica Brusin and Весна Тријић like this.

214

PISANJE ZABORAVA 28.

ZRENJANINSKI KNJIŽEVNICI 3

Vojislav Zorić (1934), prozni pisac realističkog prosedea, počeo je neobično - prvo romanom ( Na Ljuljašci ), zatim slede pripovetke, publicistika i putopisi da bi zreloj knjževnoj fazi posegnuo za ubojitošću i rizikom satire i sarkazma. Osnovna tema Zorićeva bio je i ostao mali čovek u mreži socijalnih i društvenih problema. Ba vio se istrajno i novinarstvom, kao glavni urednik ''Ulaznice'' zalagao se ravnotežu klasičnog i modernog. Kao stvaralac bio je veoma aktivan u mnogim književno-druš tvenim polemikama i raspravama. Knjigom ''Tražim odlikovanje'', u pretežno humor nim i ironičnim valerima, znatno dopunio svoj prozni izraz jer u njoj iz verizma pre lazi u predele aluzija. Bogdan Džuver (1936), pesnik kamernog ugođaja, sav u rasplitajima jezičkih i smisaonih zamki, majstor verbalnog i zvučnog, strog u izrazu, strpljiv u ispitivanju koherencije i elastičnosti reči i fraza, predano i tiho stvara profil liriskog rapsoda ko ji unutar zadatog pronalazi, ne mnogobrojne ali zato dragocene pđtske različitosti. Kao urednik ''Ulaznice'', odlikovao se sličnim principima koje je negovao u svom stva ralaštvu: pažljivost, preciznost, toleranciju i integrativnost. Od pesničkih knjiga istak li bismo zbirku pesama ''Vrt na bregu''. Vučina Šćekić (1950 )je takođe učestvovao u uređivanju zre njaniskog časo pisa za, kako piše u impresumu, "kulturu, umetnost i društvena pitanja", koji se bez obzira na deklarisano, srećom, najviše bavio književnošću. Kao pisac ogleda se u pđziji, napisao je i roman ''Besput'' (2002), piše književnu, pozorišnu i likovnu kri tiku. Po umetničkom temperamentu 215

skloniji je analitičkom, neeufemističkom izrazu. Sastavio je nekoliko uspelih izbora pđzije kao i scenarija za pozorišne igrokaze. Ovaj segment kniževne povesti grada posvećen članovima Kluba mladih pisa ca, "pamfletistima" i "ulazničarima" zaključujemo sa Miloradom Grujićem (1950), ne po nekom generacijskom ili vrednosnom kriterijumu, već zbog činjenice da je rela tivno rano napustio Zrenjanin a u poslove oko uređivanja časopisa se, najčešće, nije direktno uključivao. Međutim, po broju objavljenih tekstova i njihovom značaju, po prvoj knjizi publikovanoj u Zrenjaninu, ''Sve pesme'', (1977), kao i uticaju na mnoge ovdašnje pisce, Grujić svakako spada u najuži izbor reprezentanata "bečkerečkog" književnog kruga. Počeo je pđzijom, i odmah nagrađen prestižnom "Brankovom nagradom". Spoj realističkog, čak naturalističkog, sa nadrealnim koje često kores pondira sa fantastičnim, spremnost na paradoks, kalambur, paroksizam, sa humo rom na ivici ujeda, ostao je do danas prepoznatljiva odrednica njegovog literarnog iskaza. Posle pđtskih početaka, opredeljuje se za prozu, pripovetke i romane. Izd vajamo ovog puta zbirku priča ''U ponoć, iz neke mračne kuće, negde u svetu'', (1986), i roman ''Bog Vadraca i Madžara''. Milorad Grujić je pisac, koji povremeno imaginaciju i persiflaže iz umetnosti hoće da "premesti" u svakodnevni život tako da bolji poznavaoci "književnih pikanterija" znaju za njegova "prerušavanja", pozajmlji vanja imena i ostale tekstualne i "izvantekstualne" igre. Uopšte, Milorad Grujić je do bar i zreo pisac sa smislom za svakojake literarne pošalice. To je samo dokaz da je svež i živ. Borislav Putnik Pub (1940), u vreme osnivanja ''Ulaznice'', više novinar i publi cista, i vešt menadžer, što govore uostalom i datumi iz njegove bibliografije, u prvim je godinama pružao dragocenu pomoć u održavanju časopisa. Prvu knjigu, aforizme ''On misli'' objavio je 1985. godine. 1987.godine izlazi mu knjiga ''Ni za, ni protiv'', koju sam kvalifikuje "kao roman o Lali". Kasnije prelazi na pisanje satira - ''Čuvar radničke klase'', da bi se 2000. godine oprobao i u pđziji, pđmom ''Tisa, zavičajna reka''. Ulaznicu je, u dva maha, uređivao i pisac ove knjige (Z.Slavić), ali o tome ma lo šire u poglavlju "Beleška o autorima". Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Emilija Vuković Imali smo istu nastavnicu srpskog jezika , Uskokovic Stojanku, koja nas je ucila da treba citati sve kako bi znali sta je DOBRO. Mislim da se razumemo-

Španija (Barcelona)

216

RAZGOVORI OKO KATEDRALE
Možda je neznanje, prirodno stanje čovekovo, ipak prednost. Naročito za one koji žele da ne komplikuju, i ne kvare uspomene. Ja, međutim, po pravilu svoja seća nja opterećujem prethodnim znanjem a definitivnu ''destrukciju'' doživljenog efekta dovršavam naknadnim čitanjem svakojake lektire. Zato mi se sunčani majski dan u Barseloni, u kome Gaudijeva katedrala nadire u jutro plavičastom maglom orošeno, a urušava se u modru i meku noć, rasprskava u dugotrajno variranje atrakcija, razli čito poređanih detalja, odnosno u listanje protivrečnih slika i stavova ljudi koje inače res pektujem. Građevina koja je pre 125 godina započeta, a preuzeo je Antoni Gaudi i Kornet, kultni Katalonac, zidanica od kamena ( naravno i od ostalog modernog materijala), nije oficijelno glavna katedrala ove permanentne ''prestonice kulture''. Nije to iz više razloga, od kojih to što još nije potpuno završena zvuči najlogičnije. Međutim, nje gova, Gaudije, ''Sagrada Família'' kroz sve decenije gradnje imala je, a ima ih i sa da, znatan broj oponenata, čak i ogorčenih protivnika. I to veoma uglednih i respek tabilnih. Ova zgrada je, ipak, etablirana u povesnu strukturu Barselone. Bez nje se ne može zamisliti vizura grada. ''Sagrada Família'' je i simbol, i turistička destinacija sa par miliona ''hodočasnika'' godišnje. Ona je i ''robna marka'' koja obeležava mno štvo suvenira i odevnih predmeta. Ipak, ranije mnogo više, jer danas su katedrala i Gaudi više od zaštitinog znaka ''Barse'', mnogi su osporavani i njen stil (Art Nouve au), pa umetničku ( Gaudijevu) filozofiju na kojoj počiva: ova građevina je odraz prirode a priroda je najveća kreacija Božanska, osporavali su konačno i samog au tora navodno zbog izraženog nacionalizma (katalonskog) ali i dosledne 217

upornosti da svoju ''faraonsku'' viziju realizuje. Sporovi između arhibiskupa Barcelone i komite ta za dovršenje Katedrale su dugotrajni i žučni. To je i očekivano jer ni Vatikan nije suviše blagonaklono gledao na podizanje ovakvog sakralnog monumenta. Kritičari Gaudijevog ostvarenja, koje se vremenom pretvorilo u pravi ''perpe tumobile'', naročito su se okomili na njegove nastavljače optužujući ih da izneve ravaju prvobitnog autora. Gaudi je, međutim, u testamentu poručio: nemojte slediti moje planove, sledite prirodu''. Provokativno zdanje u ulici Majorka, ipak, pod mnoš tvom ruku kao da se povremeno otima jedinstvu stila. Uspostvaljajući neka nova merila i ukusa. Iz tog, a iz drugih, razloga, neki ''zlobnici'', umetnici i arhtekte po zvanju, bez pardona kažu, u čemu se naročito istakao australijski likovni kritičar Ro bert Hjudž, da sve ono što je na ''Sagrada Família'' učinjeno u sedamdesetim i osa mdesetim godina prošlog veka jeste '' divlji kič''. Jedan drugi Katalonac, neobuzdani i genijalni Salvador Dali, rodom iz blizine Barselone, neočekivano ''suptilno'', predlo žio je da se sve što je na građevini izvorno preostalo, iz Gaudijevog perioda, stavi pod staklenu kupolu. I prestane! Ipak, najdrastičniji i najnetrpeljiviji bio je znameniti tvorac ''Životinjske farme'', pisac Džordž Orvel. Boraveći 1930. godine u dosta razrušenoj Barceloni posetio je Katedralu i kasnije je zapisao kako je ta moderna katedrala jedna od najdvrtanijih građevina na svetu, dodavši da su anarhisti (revoluconari) pokazali loš ukus kada su propustili šansu da je unište prilikom granatiranja. On je u svojim uspomenama, ovu danas ekskluzivnu građevinu, opisao kao ružnu, razbijenu flašu usađenu u pre lepu mediteransku okolinu. Levičar i anarhista, Orvel kontra katalonskog naciona liste i umerenog desničara Gaudia. No, velikani su skloni isključivosti. Naročito kada se nađu u Španiji usred građanskog rata. Vreme je ipak pokazalo da su Orvelove knjige i Gaudijeve građevine, uporedo, preživele sve istorijske i modne nepogode. Jedino nisam siguran kako bi ova dva velikana danas, šetajući svaki za sebe ulicom Rambla, doživela napise u dnevnoj štampi u kojima se oseća nostalgija za genera lisumusom Frankom. Ali, to već ne spada, što bi rekao veliki hispanjolac Ljosa, u razgovore ''oko Katedrale''. Ili možda baš to i jeste njihova zaumna suština. Jer, ovde izostaje draž direktnog sučeljavanja ovih velikana. Da su se sreli u katedrali, bilo bi to nešto sasvim drugačije. U Sagradi Família ne deluje zemljina teža koju opisuju zakoni astro-fizike. Bestežinsko stanje unutar Gaudijeve lađe omogućuje nebesku mehaniku i alhemiju duha!

218

umesto rođendanske torte, jedan putopis: Barcelona GAUDIJEV NEURALGIČNI MONUMENT

Da bi čovek, turista, prolaznik, čak i površni intelektualac, uspeo da razume ritam disanja i zvuk razmišljanja ovog skoro dvomilionskog grada na Mediteranu, jednog iz elitne grupe ( iz grupe sa Venecijom, Marseljom, Đenovom, Dubrovnikom, Napuljem...) mora neprestano da ima uumu dva istorijsko-kulturološka aksioma. Prvi glasi: Španija je vekovima za svet značila više nego što to SAD želi danas da bu du. Drugi, njegovo prisustvo lako je proverivo čim stupite na ulice Barcelone, svodi se, nemilosrdno, na imperativ: Katalonija je, u anatomiji španskog duha, autono mija s posebnom dušom i njegovo najbitnije alternativno umetničko i fudbalsko ovaploćenje. Neophodno je ovo znati jer samo ponavljanjem te lekcije postoje šan se da se pojmi jedno od čuda uma i materije u ovom fabuloznom gradu. Čudo ne dovršive Fantazme. Napredniji već slute: reč je o građevini, sakralnom objektu, čija su istorija i oblik skoro nemogući na bilo kom drugom mestu. Katedrala ili ''Templo Expiatorio dela Sagrada Família'' ili Church of the Holy Family, odnosno Crkva svete porodice, koju je započeo i, u grandioznosti i genijalnoj konfuziji, nije dovršio, maštar i arhitekta Antoni Gaudi. Isti onaj koga smo spominjali u rešavanju eksteri jera (rozarijuma) oko manastira Monserat. Rodom iz okoline Barcelone (1852) koja se, ''zahvaljući'' svom 219

mediteranskom prestižu, svojevremeno našla i na glavnoj magistrali kojom je kuga pohodila Evropu. Premda je pomalo izvan teme, a ko zna da li je baš tako, podsetimo se kako je to izgledalo u 14. veku. Iz Pize je 1348 kuga stigla u Firencu i produžila ka Rimu i Bolo nji. Iz Venecije je preskočila u južnu Nemačku i Austriju ,a iz Đenove stigla u Barce lonu odnosno Marselj. U Pariz je stigla u leto iste, 1348. godine, kada je zakucala na vrata Londona. Elem, u toj mediteranskoj, davnom kugom oprljenoj, katalonskoj prestonici, koja mnogo razume, pamti, ume i sme, Antoni Gaudi i Kornet diplomirao je arhitekturu 1878. je ubrzo postao vodeći umetnik umetničkog pokreta nazvanog Art Nouveau. Nesvakidašnje raskolničke energije, mašte koja ne trpi ograničenja, ovaj pravac umetničkog izražavanja, koji pored arhitektire integriše u sebe i mnoge likovne discipline, za Gaudija je bio pravo otkrovljenje i jedini arhitektonski rukopis koji mu je odgovarao. Posle realizacije niza memorijalnih, parkovskih i edukativnih projekata, Gaudi se upustio u avanturu nazvanu ''Sagrada Família'', projekat koji nikada nije završio a koji i dan danas svojom neogitičkom, pomalo neuralgičnom formom, izgledom na cvet koji se rasprsnuo pod kišom meteora, stremi u nebo veoma katoličke Barce lone, koja toleriše, čak i obožava, pod uslovom da ne mrzi, nedoktrinarnu katedralu svog genijalnog umetnika. Koji anticipira postmodernizam budućih vremena. Sa radom na ovom projektu, vođen fantazmom koji ima obim prokletstva, započeo je 1883. zamenivši arhitektu F. Vilara, u dugo pripremanoj zamisli ovog monumenta, za koji naručioci nisu ni slutila kako će završen izgledati. Što ni danas niko, srećom, ne može da zna! Po ideji uglednog knjižara Josep Maria Bocabella, koji je inspiraciju za podizanje ovog hrama pronašao u Italiji, u gradiću Loreto, poznati arhitekta Fran cesc de Paula i Villar napravio je projekat koji je zbog različitih okolnosti, i sreći, zav ršio u rukama talentovanog, neobuzdanog i, izgleda, božanskim proviđenjem pre dodređenog Gaudia. Da ga razgradi, nadogradi, započne i maestrano ne završi. Ali i da se postara da ista, fabulozna ''Crkva svete porodice'', ipak postane kultna građevina Barcelone. 10. juna 1926. ne završivši Katedralu Antonio Gaudi je umro. Podlegao povre dama koje mu je naneo tramvaj. Posle njegovo smrti ovo fantazmagorično delo je dovršavalo desetine autora. Svi su navodno radili po Gudijevim planovima. Po plano vima za koje znalci, ili možda zlobnici, tvrde da su postojali samo u umetnikovoj gla vi, ili još preciznije: mašti ili snu. No, možda je tako bilo i bolje. Hiljadu ruku, dese tine umova, tone betona, kamena, metala, plastike, stakla, mermera, sve je to ugra đeno u sto metara visoku katedralu koja danas predstavlja arhitektonsko, vajarsko, građevinsko i likovno čudo. Jedino ne znam kako se u ''Templo Expiatorio de la Sagrada Família'' sam Bog snalazi. Međutim, ako je boravio dovoljno dugo u Špa niji, Kataloniji i Barceloni - odlično. Pa zar madona iz Monserata, koja postoji na stotinak kilometara udaljena od Sagrade nije crne putu! Jer grad u kome je kuga, u okviru svog dela mediteransko-evropske ''turneje'' proboravila dovoljno vremena, luka koja direktno gleda na ''Veliko plavo'', mesto gde je još 1929. priređena Svet ska izložbe a Barcelona je bila i domaćin letnjih Olimpijskih igara, grad koji obožava fudbal, Pikasa, Miroa - ima u sebi dovoljno entuzijazma i fantazije da u matricu svog svakodnevlja uvrsti Gaudijevu katedralu čiji oblici podsećaju na trenutak sa same granice košmarnog sna i raspadnute jave. 220

Tekstura građevine, njene cilind rično-kubističke forme, keramička oplata, bogat i nesvakidašnji mozaik koji je uradio Aleix Clapés i Puig, čine ovaj sakralni objekat jedinstvenim fenomenom u evropskoj arhitekturi. Međutim,u izveštaju o stanju radova na ovoj bazilici, iz decembra 2004, koji pot pisuje Jordi Bonet i Armen Gol, kaže se da radovi na Gaudijevoj katedrali ( započeti 1884.) privode kraju!!! Neuralgija svetske lepote preti da prestane da bude akutna, odnosno Gaudijevo delo da se pretvori samo u aktuelno?!! Ako svet bude imao pa meti, ''Sagrada Família'' nikada neće ni biti završena jer bi njeno konačno definisanje značilo priznavanje činjenice da ljudski svemir, u bilo kom obliku, ima - kraj?! Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Bojan Grujin, Andjelka Davidovac, Vesna Piperski Cucicand 6 others like this. Ljiljana Kuzmačev I srecan rodjendan Zorane, sve najlepse:) September 18, 2011 at 8:06pm · Like Vesna Piperski Cucic Sve najlepse...:) September 18, 2011 at 9:43pm · Like Jelena Kacmarcik Zorane srećan rođendan,dobro zdravlje,puno sreće i još mnogo lepih knjiga i tekstova u kojima ćemo i mi uživati! September 18, 2011 at 9:45pm · Like

221

PISANJE ZABORAVA 27.

ZRENJANINSKI PISCI 2

Danas, posle niza knjiga, godina i knjževnih poslova, Jovica Aćin (1946) predstav lja jednog od vodećih intelektualaca i književnih poslenika u Srbiji. Dosledan nekon vencionalnosti i avangardi još od davnih ''Pamfleta'', on relativno brzo napušta direktno pisanje, ili možda samo objavljivanje, pđzije premda će svi njegovi budući tekstovi imati u osnovi pđtsku, pored filozofske, komponentu. Prvo, kod njega kao da sledi period uvežba vanja i brušenja književne matrice. Posle, nastupa faza prevođenje kapitalnih filozo fskih i strukturalističkih francuskih i nemačkih autora, zatim niz esejističkih knjiga, po čevši od ''Izazova hermenautike'', koje svojevrsnom multidisciplinarnošću pome raju žanrovske granice u nas. Njegov glas u procenjivanju književnih i pđtičkih te ma, ali i onih iz oblasti primene političkih doktrina (npr. o metodu, strukturi i posle dicama

222

totalitarizama raznih provinijencija) preciznošću i rafirmanom analiza i duho vitošću pđnti. ovog su autora dovele na sam vrh kritičke misli u nas. Poslednjih go dina posvetio se pisanju proze koja je takođe na samoj granici vrste jer spaja esejis tiku, pđziju, metafiziku, verizam i lucidnu prozaiku realnog i paranormalnog. Ogle davši se prethodnih decenija u uređivanju prestižnih časopisa ("Delo") i književnih edicija, Aćin je izrastao u pisca koji postmodernizmu daje novi smisao dokazujući da ovaj literarni trend zapravo proističe iz bo hesovske kombinacije mudrosti i igre, a nije samo vešto ili manje vešto "mlevenje" tekstualne fakture. Nagrade koje pris tižu samo su dokaz da je i kritika razumela raskolnički kod Aćinove proze. Vojislav Voja Despotov (1950-2000) u premalo godina uspeo je da uloži mno go, možda i premnogo talenta, teksta, duhovnosti, du hovitosti i nemilosrdne ironije. Svoj izrazito različit životni i stvaralački princip ovaj kniževnik založio je delom i u profiliranje ''Ulaznice'', koje je periodima njegovog intenzivnijeg anagažovanja bila "avangardnija", rizičnija, zaoštrenija, okrenuta ka eksperimentu, novim autorima i naizgled nekompatibilnim estetikama. Sopstveni književni opus, okončan voljom svevišnjeg, započeo je zbirkom čiji naziv u mnogome anticipira skoro svu suštinu njegovog budućeg tekstualno-konceptualnog delovanja. Kada se nekome prva knjiga zove ''Prvo, tj. pesmina slika reči'', nelogično je očekivati akademizam i pravoli nijski razvojni put. I zaista,bez obzira da li je pisao pđziju, prozu ili eseje, Despotov je bio dosledan samo u imanentnoj promeni, paradoksu i metafori koja je često bila, zbog svoje ironijske petlje, za korak ispred onog što se očekuje. Beležimo samo još dva njegova naslova koji odslikavaju suštinu pđtičke sintakse našeg Vojislava Des potova. Prvi neka bude, po subjektivnom izboru, ''Veseli pakao evropđzije'' iz 1990. godine, a drugi ''Perač sapuna (1979). Oficijelna, naročito beogradska, kritika ostala je dužna književnom iskoraku Vojislava Despotova. Nešto nije razumela, a dosta to ga je iz svakoakih razloga prećutala! Radivoj Šajtinac (1949) je najmlađi član već kultnog Kluba mladih pisaca, pos tao je član još kao učenik osnovne škole, koji se veoma uspešno ogledao u uređi vanje ''Ulaznice''. I kao njen aktuelni urednik vrlo promišljeno održava ravnotežu iz među autora iz regije i onih "sa strane", usklađuje estetičke, pđtičke i generacijske proporcije i može se reći da ovaj zrenjaninski časopis u vremenu kad ga on uređuje deluje veoma aktuelno, kompentno i zanimljivo. Kao autor, ispoljava se decenijama, skoro paralelno u pđziji, prozi i esejistici. Tematski je evoluirao od zavičajnih te ma, u kojima je pđtsko-metaforički tumačio toponime, etnokolokvijalne jezičke i običajne sintagme i nastojao da razmota povesnoantropološke magle, do postmo dernističkog melanža istog tog zavičaja, sagledanog iz rakursa antiromantizma i izmenjene autorske optike nekog kome su jezik, boje i mirisi drugačiji postulirani a sreća i nesreća podjednako nepravedno raspoređeni. Od Šajtinčevih knjiga koje se nalaze u čitalačkom vidokrugu ističemo najnoviju ''Led i mleko'', pđzija (2003), kao i roman ''Vez u vazduhu'' iz 1999. Sabiranje eseja, koje ovaj pisac kontinuirano ob javljuje u periodici i dnevnoj štampi, u knjigu bilo bi neophodno zbog uvođenja ove važne njegove literarne aktivnosti u vidokrug čitalaštva i kritike. Jer oni su tumač nje gove posebnosti u srpskoj literaturi. 223

Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Sandor Major likes this Emilija Vuković Jovica Acin je moja generacija ., Zajedno smo isli u osnovnu skolu. Bio je tih, povucen, miran decak. Lepo smo se druzili. Tada nije pokazivao bas nikakav talenat , a narocito ne za pisanjem. Mnogo mi je drago da je postao to sto jeste, iako je studirao agzaktne nauke. Znaci , imao je Boziji dar koji je morao ispoljiti. Hvala mu sto postoji i uvek se radujem njegovom uspehu.

putopis: MONAKO KAZINO ili da li je Monte Karlo nastao kao posledica kockarske strasti

Legendi o postanku Monaka kaže da je jedan od antičkih bogova, Herkul, imao stanište na steni iznad zaliva u kome se znatno docnije usidrila ova kneževina. U blizini te stene, a u Monte Karlu, glavnom i skoro jedinom gradu u Kneževini, sve je bli zu jedno drugom, pored palate Grimaldijevih, 1856. godine otvorena je kockarnica - famozni Kazino. Još od XII veka kada su Grimaldijevi, Đenovljani po poreklu, zasno vali svoj feud, levantinskom lukavošću su, uz pomoć mnogobrojnih zaštitnika, a to su kroz istoriju bili

224

Đenova, Sardinija, Francuska, Italija, Španija ali i sopstvena veš-tina, diplomatija, pomalo oružje i najviše - novac, branili svoju naizgled prividnu ali slatku i korisnu nezavisnost. Zato ideja Karla III, da u vili ''Belvi'' započne sa radom baš kockarnica jeste (ne)očekivana ali istovremeno i anticipatorska. Novac je kroz istoriju ove državice, za koju neki ironično, ali i površno, hoće da kažu kako je to '' grad na brdu uvoštene tradicije mini princa i kraljevske straže'', uvek bio ne samo uslov opstanka već i deo buduće mentalne strukture. Pre Kazina u Monaku nije bilo ničeg značajnog, ako se izuzme dvorac Grimaldijevih. I mora. Premalo za turizam i poslovanje. A kocka je harala Evropom tog vremena. Izvikana mondenska mesta kao što su Baden-Baden, Marijen-bad i Homburg, pored lekovite vode i otmenosti, imala su i poznate kockarnice koje su opsedali evropski bogataši, plemići i avanturisti - željni hazarda, avanture, uzbuđena i naravno - novca. Karlo III, očigledno upućen u magi ju ruleta i novca, koji se valja svuda gde ovaj velikodostojnik zastane, odlukom da se kocka zavrti i ovde na Mediteranu, zapoćinje modernu epohu Monaka i usposta vlja temelje današnjeg grada Monte Karla, koji se zapravo i razvio oko Kazina, i ''Ka fe d Pari''. Naravno, oba smo pomenuta objekta videli samo na starim fotografijama, koje je ovde pokazuju sa pijetetetom sličnim onome koji se negde drugde ukazuje reprodukcijama hramova ili sakralnih artefakata. Intuicija, ili poznavanje ljudi i vre mena, svejedno, i dalje ne napušta princa Karla. Iz čuvenog Homburga, iz kockarni ce, dovodi u Monako Fransoa Blana, bivšeg veoma uspešnog kockara i potonjeg sjajnog upravnika nove kockarnice. I postavlja ga za direktora Kazina. Pod srećnom i veštom rukom ovog inspirativnog gospodina, Monte Karlo ubrzo na evropskoj lest vici hazarda počinje sve bolje da kotira. Sa svih strana stižu prinčevi, grofovi, ruske velmože, profesionalni kockari ali i evropski probisveti. Svi, međutim, elegantni, bla zirani i rastrošni. Državica konačno dočekuje priželjkivano blagostanje. Ubrzo, shvativši da je Kazino zaloga budućnosti, na platou na Speligama zapo činje gradnja nove zgrade, koje uz mnogobrojne adaptacije, rekonstrukcije i dizaj niranje, predstavlja ono što danas jeste kultni ''Kazino'' u Monte Karlu. Na (verovatnu) radost brojnih Japanaca koji naprosto opsedaju ovo mondensko stanište, ni nas nisu pustili da sa kamerama za virimo u kockarsku noć u Kazinu. Mogli smo samo, ipak zavidno, u ranim popod nevnim satima da slikamo enterijer pozornice ''permanentnog greha''. Jer, stotinak godina noć je u ovog gradu svojim čudima brisala dan pretvarajući ga u tihi intermeco. U pripremu za rulet i ostale kockarske agonije i ekstaze!
Tag PhotoAdd LocationEdit Like · · Unfollow Post · Share · Edit Olivera Djurdjevic likes this.

225

PISANJE ZABORAVA
26

PISCI IZ ''KLUBA MLADIH PISACA'', ''ULAZNICE'' I ''PAMFLETA''
Prvi glavni urednik časopisa Ulaznica, Luka Hajduković (1937), kao što smo već napomenuli, tek godinama kasnije afirmisao se se kao stvaralac i teoretičar. Obja vio je knjige pesama ''Neomeđine'', (1982 ) i ''Padom u svetlost'', (1989). Prevodi sa ruskog,

226

jermenskog i ukrajinskog. Priredio je i par značajnih knjiga: ''Todor Mano jlović -Bliže velikom suncu'', sa T. Savićem (1968 ), ''Književna reč u Zrenjani nu'', sa B. Bobotom i M. Livadom, (1984 ) i ''Jauk na bregu'', izbor iz dela Dušana Vasiljeva. U periodici objavio je niz književnih eseja, prikaza i rasprava. Važi za jed nog od najboljih poznavalaca dela Todora Manojlovića. Milorad Milenković Šum (1937 - 2000), započeo je književni rad još u ''Klubu mladih pisaca'', bio je i sekretar kluba, da bi tokom skoro tri decenije, kao na stal noj straži, bivao urednikom ''Ulaznice'', po pravilu uvek kad se ova nalazila u "krizi". Svojom poslovičnom mirnoćom i tolerancijom, Šum je uspevao da sačuva ''Ulazni cu'', odnosno da uspešno drži na okupu različite generacije i estetičke protagoniste "ulazničara". Kao stvaralac bavio se poezijom, prozom i kritikom. Prilozima je učest vovao u svim zajedničkim knjigama zrenjaninskih mladih pisaca, dok mu valja istaći sledeće samostalne knjige: '' Letilica'', pesme (1971);'' Priče kupatila'', priče (1971); ''Stadion'', pesme (1975); ''Snevači priča'', proza, ''Đavo tuče svoju ženu'', proza (1982) i ''Uvrnute priče'', proze (2000 ) U svim žanrovima kojima se bavio Šum je kombinovao humorno, fantastično i erotsko. Sastavljao je zanimljive antolo gije, pisao prikaze, pomagao mlade pisce. Milorad Milenković Šum je bio jedan od retkih autora koji je skoro podjednako ugradio sebe u sopstveno delo i književno-društveni angažman. Vujica (Rešin) Tucić (1941), potekao iz Kluba mladih pisaca, u ''Ulaznici'' je bio u užem i širem uređivačkom sastavu dok je književnu zrelost i afirmaciju stekao u Novom Sadu. Piše poeziju, prozu, romane, radio-drame i kritiku. Njegov književni profil zasniva se na provokaciji, paradosksu, groteski. Sklon je multimedijalnim istraživanjima. Autor je knjževne škole "Tradicija avangarde". Počeo je knjigom ''Jaje u čeličnoj ljusc''i . Dosledan avangardista. Spreman i na druš tveni incident ako misli da je u pravu ili da je to probitačno za umetnički-konceptualni čin. Zastup ljen je u preko 30 antologija i pano rama. Uređivao časopis ''Polja''. I dalje se ogla šava u ''Ulaznici'' . I objavljuje diljem Balkana. Pero Zubac (1945) je takođe potekao iz Kluba mladih pi saca. Uređivao je ''Ulaznicu'' kao spoljni član redakcije jer se posle srednje škole više nije vraćao u Zrenjanin. Ipak, do današnjih dana ostao je stvaralački i prijateljski vezan za ča sopis i ljude koji ga vode. Izuzetan autorski angažman, naročito u oblasti poezije i pesama za decu, prikazivačka, dnevnička i kolumnistička akrivnost, rezultirali su sa preko trideset samostalnih knjiga. Uredio je nekoliko vrlo relevantnih antologija ( voj vođanske poezije i proze, najboljih ljubavnih pesama srpskog jezika itd.) U oblasti televizijskog stvaralaštva, kojem se okrenuo posle publicistike i novinarstva, takođe je stvorio impozantan opus kao scenarista i urednik nekih vrlo zapaženih serijala. Ovaj pesnik, koji je, možda, prerano napisao svoju najpoznatiju pes mu, poemu ''Mostarske kiše'' (1967), ipak je uspeo da "preživi" sopstveni rani uspeh. Njegova u osnovi neoromantičarska lirika, u dosluhu s diskretnom metafizikom i dokumen taristikom, vremenom je prerasla u lirsko tkanje mudrosti koju senči svest neminov nost uz proplamsaje razbarušenosti i praskave metaforike. U pesmama za decu Zubac majstorski kombinuje duhovitost, humor, nežnost, sasvim diskretnu didaktič nost lakoću pevanja koja zavodi svojim zvukom i melodijom i jezikom.
Tag PhotoAdd LocationEdit

227

KRAJ PRVOG DELA februar 2012-

228

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->