1.

Pojam krivičnog prava

-Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje zaštitne funkcije. Ta zaštita se ostvaruje popisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i uslova za nihovu primenu prema učiniocama krivičnih dela. -Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pružanje zaštite najznačajnijim dobrima i vrednostima od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju. -Krivično pravo je neophodno za obezbeđenje osnovnih uslova za uspešan zajednički život. -Krivično pravo je zakonsko pravo- pravo zasnovano na zakonu. Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni akti sadrze pravne norme, jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon. Međutim, mora postojati i visok stepen verovatnoće da će se te norme zaista primenjivati, da će se prema učincima krivičnih dela primeniti kazna ili druga krivična sankcija. -Primarni cilj krivičnog prava nije primena kazne i krivičnih sankcija, već se on zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela. Samo u slučaju kada pojedinci iznevere očekivanja u tom smislu, na njih se primenjuju krivične sankcije. Krivično pravo može da funkcioniše samo ako primena krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak, ako se one primenjuju samo u odnosu na jedan manji broj članova tog društva. Ako se kazna suviše često primenjuje ona gubi svoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju. -Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava predstavlja krivično pravo u objektivnom smislu. Sistem zakonskih normi koje čine krivično zakonodavstvo regulišu dve celine na koje se krivično pravo može podeliti, a to su njegov opšti i posebni deo. - Opšti deo sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela - Posebni deo sadrži zakonske norme kojima se određena ponašanja proglašavaju krivičnim delima. -Krivično pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kažnjavanje – ius puniendi. Ono pripada samo državi, ali nije neograničeno. Zasniva se na državnoj prinudi, pa je i krivično pravo kao grana prava i kao deo javnog prava izrazito državno pravo. -Što se tiče naziva ove grane prava, u većini zemalja koristi se naziv „kazneno pravo“ -Naziv „krivično pravo“ koji se kod nas koristi od kraja XIX veka, prihvatljiviji je ne samo zato što danas kazna nije jedina krivična sankcija, već i zato sto se on vezuje za centralni pojam krivičnog prava – za krivicu. Kod nas „kazneno pravo“ ima jedan širi smisao. -Što se tiče sredstava za zaštitu od društveno opasnih ponašanja i njihovo suzbijanje, uobičajena je njihova podela na represivna i preventivna. - Represivna sredstva imaju za cilj primenu sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo ; okrenuta su prošlosti. - Preventivnim sredstvima se nadstoji sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno; okrenuta su ka budućnosti. - U represivna sredstva se ubraja krivično pravo, a u preventivna razne mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike ( npr. na planu obrazovanja i vaspitanja, poboljšanja životnog standarda, suzbijanje alkoholizma, narkomanije, itd.). - Krivično pravo, i pored svoje izražene represivne komponente, za krajnji cilj ima prevenciju. Represija je u funkciji prevencije. Specijalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na nekog ko je već učinio krivično delo, da ga više ne čini. Generalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na buduće, potencijalne učinioce. - Krivično pravo reguliše heterogene društvene odnose, ali to čini parcijalno i fragmentarno, pa se govori o fragmentarnom karakteru krivičnog prava. - Krivično pravo treba da pruža zaštitu samo najznačajnijim, a ne svim dobrima - Ta dobra se ne štite potpuno, već samo od najopasnijih oblika napada na njih, tj. u onim segmentima gde je zaštita koju pruzaju druge grane prava nedovoljna. 2. Pojam krivičnog zakona i krivičnog zakonodavstva

-Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava (opšteg ili posebnog dela). - Krivični zakon može biti shvaćen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon koji reguliše materiju krivičnog prava, ali ne u potpunosti, jer bi to onda bila kodifikacija, tj. kodeks – krivični zakonik. - Krivično zakonodavstvo je skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakoni koji regulišu krivičnopravnu materiju.

1

- Krivično zakonodavstvo u Srbiji čine „ Krivični zakonik“ (KZ), kao i „Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica „ , a u Crnoj Gori „Krivični zakonik RCG“ , kao i sporedno krivično zakonodavstvo, tj. krivičnopravne odredbe koje sadrže pojedini zakoni obe republike, odnosno države članice. - Posle formiranja državne zajednice SCG određeno vreme se primenjivalo postojeće krivično zakonodavstvo. U Srbiji je to značilo primenu dva krivična zakona: ranijeg KZSRJ, koji je preimenovan u Osnovni krivični zakon, i Krivičnog zakona Srbije donetog 1977. Do kodifikacije krivičnog zakonodavstva u Srbiji došlo je donošenjem novog Krivičnog zakonika u septembru 2005., dok je u Crnoj Gori to učinjeno u decembru 2003., kada je donet Krivični zakonik Crne Gore. - Krivično zakonodavstvo ima svoj opšti i posebni deo. U Srbiji je materija opšteg dela regulisana u KZ, dok posebni deo obuhvata sva krivična dela propisana u KZ, kao i u sporednom krivičnom zakonodavstvu. - Krivični zakonik se sastoji od opšteg i posebnog dela. Opšti deo sadrži pravila i institute koji su zajednički za sva pojedina krivična dela. Posebni deo kao katalog krivičnih dela, podeljen je dalje u grupe krivičnih dela prema objektu krivinopravne zaštite. - Osim razlikovanja na materijalno i procesno krivično zakonodavstvo u okviru materijalnog krivičnog zakonodavstva pravi se razlika između osnovnog i posebnog (sporednog) krivičnog zakonodavstva. - U Srbiji se osnovno krivično zakonodavstvo nalazi u Krivičnom zakoniku RS i ZOMUKD, a u Crnoj Gori u Krivičnom zakoniku RCG. - Posebno ili sporedno krivično zakonodavstvo nalazi se u zakonima koji regulišu vrlo različite oblasti. Postoje određeni razlozi da neka krivična dela ostanu propisana onim zakonima koji inače regulišu neku drugu, a ne krivičnopravnu materiju. (npr. Zakon o proizvodnji i prometu lekova, Zakon o deviznim poslovima, Zakon o sistemima veza, itd.). - Sporedno krivično zakonodavstvo karakteriše izuzetno naglašena heterogenost. Pojednim zakonima se regulišu specifične oblasti društvenog života (npr. neke oblasti privrede, porezi, devizno poslovanje, itd.). Njime se predviđaju samo pojedina krivična dela, ali ne i opšte odredbe. Jedna od osnovnih slabosti sporednog KZ jeste to što je ono regulisano u brojnim zakonima koji su nedovoljno međusobno usklađeni. I zakonodavna tehnika koja se u njemu koristi značajno se razlikuje od one u posebnom delu krivičnog zakonika. -Opšti deo KZ primenjuje se u odnosu na sva krivična dela, bilo da su ona propisana u KZ, bilo u sporednom krivičnom zakonodavstvu. 3. Izvori krivičnog prava

-Izvori krivičnog prava se mogu deliti na osnovu različitih kriterijuma. Najvažnije su podela na međunarodne i nacionalne i na neposredne i posredne, a može se govoriti i o glavnim ili osnovnim i sporednim ili dopunskim izvorima. MEĐUNARODNI IZVORI -Međunarodni ugovori su posredni izvor krivičnog prava. Ustav SRJ je predviđao da međunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka. - Ustavna povelja drž. zajednice SCG ide i dalje u tom pogledu i predviđa da ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom SCG i pravom država članica. - I pored toga, neposredna primena međunarodnih ugovora u oblasti krivičnopravne materije samo izuzetno dolazi u obzir. Međunarodna akta nisu u dovoljnoj meri precizna, niti sadrže propisanu sankciju da bi se mogla neposredno primenjivati. - Jugoslavija je ratifikovala veći broj međunarodnih konvencija ( npr. Ženevske konvencije iz 1949. i dopunski protokoli iz te konvencije iz 1977.) na osnovu kojih je u svoje zakonovodstvo unela veći broj krivičnih dela. -Postoji i veći broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti međunarodne pomoći u krivičnim stvarima. NACIONALNI IZVORI 1. USTAV

-Ustav Srbije i Crne Gore sadrži dve vrste odredaba od značaja za krivično pravo. Prve su one koje određuju krivičnopravne principe podižu i na ran ustavnih principa (npr. načelo zakonitosti). Druge su one koje predstavljaju osnov propisivanja određenih inkriminacija (npr. predviđeno je da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo). -Pošto su realizovane kroz krivično zakonodavstvo, ove odredbe predstavljaju posredan izvor krivičnog prava. 2. ZAKON

-Zakon je jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava. To je posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti u krivičnom pravu. To ne znači da je on isključivi izvor krivičnog prava, jer se kao posredni i dopunski izvori javljaju i drugi pisani pravni propisi. -Zakonske izvore krivičnog prava u Srbiji predstavljaju KZ i krivičnopravne norme iz sporednog zakonodavstva. U CG zakonske izvore čine KZ CG i sporedno krivično zakonodavstvo.

2

3.

PODZAKONSKI PROPISI

-Propisima koji imaju niži rang od zakona ne mogu se propisivati krivična dela, niti instituti opšteg dela krivičnog prava. Međutim, oni mogu biti dopunski izvori krivičnog prava onda kada krivični zakon upućuje na njih. To je slučaj kod tzv. blanketnih krivičnih dela (npr. „nezadovoljna trgovina“, „nezakonit lov“, nedozvoljen prekid trudnoće“, itd.). 4. SUDSKA PRAKSA

-Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju evropskom kontinentalnom pravnom sistemu u SCG sudska praksa, formalno, ne predstavlja izvor krivičnog prava. Ali, ona ima veliki značaj i izvesnu kreativnu ulogu. -Mada prilikom stvaranja krivičnopravnih normi treba težiti maksimalnoj preciznosti, krivični zakon ne može u toj meri biti savršen da sudkoj praksi ne ostavlja određeni prostor „faktički ako ne pravno“ sudska praksa može biti izvor prava. -Naročit značaj imaju odluke viših sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima. Iako nisu obavezne, one vrše veliki uticaj na shvatanje nižih sudova. Pravni stav zauzet u nekom slučaju formalno važi samo za taj slučaj, ali po pravilu kada se rešava isto pravno pitanje sudovi vode računa o stavovima viših sudova. 5. TEORIJA KRIVIČNOG PRAVA

-Nauka krivičnog prava ne predstavlja izvor krivičnog prava. Stavovi doktrine ne predstavljaju osnov za primenu krivičnog prava iako sudovi u rešavanju pojedinih pitanja i obrazloženju svojih odluka u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanja koja se zastupaju u teoriji krivičnog prava. -Uticaj nauke kp na kp je poželjan, i to kako na nivou stvaranja krivičnog zakona, tako i prilikom njegove primene. Na našu sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču. 6. OBIČAJ

-Običaj i običajno pravo ne predstavljaju izvor krivičnog prava. U jednom ranijem periodu, običajno pravo je predstavljalo izvor kp. Usvajanjem načela zakonitosti, običajno pravo prestaje da bude izvor krivičnog prava. Propisivanje krivičnih dela i krivičnih sankcija običajnim pravom u direktnoj je suprotnosti sa načelom zakonitosti. - Ipak, ne može se negirati svaki značaj običaja sa krivičnim pravom. Sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih krivičnih dela može se bliže odrediti samo ako se uzme u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini. - Npr. kod ubistva na mah. jedan od uslova je da je izvršilac bez svoje krivice doveden u stanje jake razdraženosti napadom ili teškim vređanjem od strane ubijenog. -Šta predstavlja „teško vređanje“ u velikoj meri zavisi i od postojećih običaja, jer nešto što je u jednoj sredini uvredljivo u drugoj to ne mora biti. 4. Vremensko važenje krivičnog zakona

-Kao i drugi zakoni, i krivični zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izričito propisano. To može biti duže ili kraće vreme od dana donošenja zakona, ali je, po pravilu, duže nego kod drugih zakona. -Razlog je, pre svega, potreba da se građani upoznaju sa novim krivičnim zakonom, a kod složenih rešenja i samim tim pravosudnim organima je potrebno izvesno vreme za upoznavanje tih rešenja. Moguće je i da se propiše da to vreme traje i duže od godinu dana. - Ukoliko nije izričito propisan dan stupanja na snagu krivičnog zakona, važi opšte pravilo, tj. zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u službenom glasilu. - Kod krivičnog zakona, zbog prirode materije koju reguliše, ne bi bilo opravdano predvideti kraće vreme od 8 dana. - U k.p. postoje određene specifičnosti vezane za vremensko važanje krivičnog zakona, to je regulisano KZ. -Pravilo je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. To je nužna posledica važenja načela zakonitosti. - Međutim, predviđen je jedan važan izuzetak od tog opšteg pravila, a to je obavezna retroaktivna primena zakona koji je blazi za učinioca. Ako je novi zakon stroži za učinioca, on se ni u kom slučaju ne može retroaktivno primeniti. - Moguće je da se zakon posle izvršenja krivičnog dela izmeni više puta, pa će se u tom slučaju primeniti onaj zakon koji je najblaži za učinioca. -Kada se procenjuje da li je jedan zakon blaži može doći do više situacija: 1. Za učinioca je najpovoljnija ona situacija kada novi zakon učinjeno delo uopšteno predviđa kao krivično delo, kada je došlo do dekriminalizacije. 2. situacija: kada novi zakon dozvoljava isključenje krivičnih dela 3. kada predviđa nove osnove za oslobođenje od kazne 4. kada propisuje blažu kaznu po meri 5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogućnosti za izricanje kazne, odnosno dr. kriv. sankcije.

3

PERSONALNI PRINCIP 4 . U ovim slučajevima važi princip apsolutne primene našeg prava.Naše krivično pravo predviđa mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je učinio krivično delo na teritoriji Srbije. TERITORIJALNI PRINCIP ( važenje našeg k. Isto važi i za Crnu Goru. kada je krivično delo učinio njen državljanin i kada je krivično delo učinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog državljanina. za dela učinjena u zemlji) -Teritorijalni princip je osnovni princip važenja našeg krivičnog zakonodavstva.-Prilikom upoređivanja. novi KZ rešava ovo pitanje tako što se na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira kad mu se sudi. čak i onda kada je učinilac u inostranstvu osuđen i kaznu izdržao. Ovde nema potrebe za primenom našeg krivičnog prava u slučaju da je došlo do primene stranog krivičnog prava. Srbije važi i za stranca koji u inostranstvu učini prema našoj zemlji neko drugo krivično delo. 2. U slučaju kada je delo učinjeno prema našoj zemlji reč je o primeni realnog principa. koji su stroži i donose se za određene prolazne situacije (posle prolaska tih vanrednih okolnosti. razdora i netrpeljivosti) ili učini krivično delo falsifikovanja domaćeg novca.Prema teritorijalnom principu krivično zakonovodstvo Srbije primenjuje se na sva krivična dela koja su učinjena na teritoriji Srbije nezavisno od državljanstva učinioca. a ne samo ona u odnosu na koja se primenjuje primarni (bezuslovni) realni princip. a) PRIMARNI REALNI PRINCIP – naše k. b) SUPSIDIJARNI REALNI PRINCIP – k.z. kao i za svakog ko učini krivično delo u domaćem civilnom vazduhoplovstvu dok je u letu i bez obzira gde se nalazi. PERSONALNI I UNIVERZALNI PRINCIP ( važenje našeg k. osim ako tim zakonom nije drugačije određeno.Ako stranac ima prebivalište u stranoj državi. . REALNI PRINCIP -Primena realnog ili zaštitnog principa dovodi do toga da se krivično pravo jedne države primenjuje na sva krivična dela učinjena na štetu te države ili njenih građana. za dela učinjena u inostranstvu) 1. treba ostati pri osnovnom pravilu i primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. -U slučaju kada je delo učinjeno na teritoriji Srbije. pod uslovom uzajamnosti. On se u praksi najčešće i primenjuje.Što se tiče zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem. a odnosi se na lica koja uživaju potpuni diplomatski imunitet za koja važi njihovo nacionalno zakonodavstvo. . a kada je učinjeno na štetu našeg državaljanina o pasivnom personalnom principu. presude. a ostali principi primenjuju se samo u slučajevima kada se ne može primeniti teritorijalni princip. krivičnopravna odredba se mora posmatrati u celini. .z. uslov je da je učinjeno krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina ili krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja. bez obzira na to gde se brod nalazi u vreme izvršenja dela. tj.U krivičnom pravu se primenjuju 4 principa: teritorijalni. vodene površine unutar njenih granica. U oba slučaja potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji naše zemlje ili da joj bude ekstradiran. -Teritorijalni princip je proširen principom zastave broda i principom registracije aviona. Ono važi i za stranca koji učini bilo koje krivično delo protiv državljanina Srbije.Izuzetak od primene teritorijalnog principa predviđa međunarodno javno pravo. personalni. -U slučaju spora . a u stranoj državi je pokrenut ili dobršen krivični postupak. Razlikuju se: primarni realni princip i supsidijarni realni princip. -Pod pojmom teritorije Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija. 5. Oba su supsidijarnog (uslovnog) karaktera. Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva -Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će krivično zakonodavstvo u konkretnom slučaju biti primenjeno. Strana sudska presuda ima značaja samo utoliko što će se kazna koja je izdržana u inostranstvu uračunati u kaznu koju izrekne domaći sud. Prihvata se mišljenje da je primena blažeg zakona moguća i posle donošenja prav.z. važi za svakog ko učini krivično delo na domaćem brodu. REALNI.z. krivično gonjenje u Srbiji preduzeće se samo po odobrenju republičkog javnog tužioca. rasne i verske mržnje. važi za svakog (i našeg državljanina i stranca) ko u inostranstvu učini neko krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (izuzimajući krivična dela izazivanja nacionalne.z. To znači da naše k. ustupi stranoj državi. Svaka država teži tome da primeni sopstveno k.Pitanje je do kada se može primeniti blaži zakon – da li samo do pravosnažne presude ili i u postupku vanrednih pravnih lekova. jer je svaka država zainteresovana da na svojoj teritoriji osigura primenu svog prava. realni (zaštitni) i univerzalni princip. onda kada za to ima interesa.z. . ako se o stvari ponovo meritorno odlučuje. ti zakoni prestaju da važe). kada je krivično delo učinjeno u inostranstvu. kao i vazdušni prostor nad njima. . .kada se ne može utvrditi koji je zakon blaži za učinioca. odnosno. Taj interes postoji kada je krivično delo izvršeno na teritoriji određene zemlje. . koji takođe spada u realni princip. ako je u postupku po nekom pravnom leku ponovo došlo do glavne rasprave.

jer ako je izdržao u celini do krivičnog gonjenja neće ni doći.Formalni ili pravni pojam krivičnog dela ima veći značaj za nauku krivičnog prava U okviru njega u starijoj nemačkoj krivičnopravnoj literaturi postojao je sukob sa 2 shvatanja: realističkog i normativnog. vinost -Većina u pojam krivičnog dela unosi i : 5 . .k. realnog.Uslovi su da se stranac zatekne na našoj teritoriji. a ne bude ekstradiran stranoj državi. -Razlog za primenu ovog principa jeste da naši državljani dolaskom u Srbiju ne bi izbegli odgovornost za krivična dela učinjena u inostranstvu. krivično delo jeste ljudsko delo kao fizički. Kao dalji formalni elementi krivičnog dela koji su nesporni.z. naše k. odnosno sadržinu krivičnih dela. Prednost se daje realističkom pojmu. . se primenjuje na naše državljane koji u inostranstvu učine krivično delo i onda kada se radi o bilo kojem krivičnom delu.U našoj teoriji. . ali i najsloženijih pitanja u nauci krivičnog prava.Prema realističkom shvatanju. koja se u našoj teoriji uprošćeno shvata kao psihički odnos učionica prema delu.z. ako je u inostranstvu pravosnažnom presudom oslobođen ili mu je kazna oproštena 3. . Opšti pojam krivičnog dela – shvatanja u našoj teoriji -Određivanje opšteg pojma krivičnog dela predstavlja jedno od najvažnijih. konkretizovana obeležja.U našoj teoriji se kao centralni element tog pojma javlja društvena opasnost nekog ponašanja koja mu daje karakter krivičnog dela.Pritvor.Kod sups. Postoji i saglasnost da kao obavezni element u formalni pojam treba uneti i jedan subjektivni element. i univ. delo čoveka koje prouzrokuje povredu prava. pre svega.U našoj teoriji.ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu izvršena odgovarajuća mera bezbednosti 4. a takav zahtev nije podnet. personalni i univerzalni princip neće biti primenjeni u 4 slučaja: 1. real.-Prema ovom principu. . a to je vinost.z. .Prema normativnom ili jurističkom shvatanju. protivpravno i u zakonu određeno kao krivično delo. -Za primenu sups. per. . što predstavlja materiju posebnog dela krivičnog prava. .Što se tiče materijalnog pojma krivično delo. radnja čoveka 2. Sud ne može izreći težu kaznu od kazne koju predviđa krivično zakonodavstvo zemlje u kojoj je delo učinjeno. ako je učinilac potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen 2. -Supsidijarni realni. . uračunava se u kaznu koju izrekne domaći sud za isto krivično delo. Srbije primeniće se i na onog učinioca koji je postao državljanin Srbije pošto je učinio krivično delo. realni fenomen. . .Formalni pojam krivičnog dela ograničava se na njegove pravne elemente. . krivično delo je isključivo pravni pojam.U našoj teoriji je i dalje prisutan klasičan pojam krivičnog dela koji potiče iz nemačke doktrine. U suprotnom. 3. . protivpravnost 3. kao i da je delo kažnjivo i po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno. lišenje slobode u ekstradicionom postupku. On je relativno jednostavan i praktičan za primenu. . dok materijalni pojam teži da odredi njegovu suštinu. per. uobičajeno je da se opšti pojam krivičnog dela određuje kao delo učinjeno sa vinošću koje je društveno opasno. kao i kazna koju je učinilac izdržao na osnovu presude inostranog suda. ako je za krivično delo po stranom zakonu za krivično gonjenje potreban zahtev oštećenog.Pojam krivičnog dela se određuje u formalnom i materijalnom smislu. UNIVERZALNI PRINCIP -Prema ovom principu. .Postoji opšta saglasnost da u pojam krivičnog dela ulaze najmanje tri elementa: 1. principa potrebno je da se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo učinjeno. a ne samo o onima koja su obuhvaćena primarnim realnim principom. javljaju se protivpravnost i određenost u zakonu. I ovaj princip je supsidijarnog karaktera. ali to nije dovoljan razlog da se potpuno zanemare neka novija shvatanja i da se neka od njih bar delimično ne prihvate. važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u inostranstvu krivično delo za koje se prema zakonodavstvu zemlje u kojoj je učinjeno može izbeći zatvor u trajanju od 5 godina ili teža kazna. 6. ono je negacija prava. kod svakog pojedinog krivičnog dela javljaju se posebna. koja čine posebne pojmove tih krivičnih dela. . to je. i univ. Osim tih obaveznih opštih obeležja. principa uračunavanje kazne izdržane u inostranstvu dolazi u obzir samo ako je učinilac delimično izdržao kaznu. njegovo određivanje se svodi na nastojanje da se postave materijalni kriterijumi za određivanje koje ljudsko ponašanje prema nekim svojim osobinama zaslužuje da bude proglašeno krivičnim delom. gonjenje se može preduzeti samo po odobrenju republičkog javnog tužioca. naše k.Opšti deo krivičnog prava bavi se samo određivanjem opšteg pojma krivičnog dela – utvrđivanjem opštih obeležja koja mora posedovati bilo koje ponašanje da bi se moglo smatrati krivičnim delom.krivica.

Prvo. . element društvene opasnosti.delo ubistva-ono koje je izvršeno u nužnoj odbrani. -Opšti pojam krivičnog dela se može odrediti na sledeći način: krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo. Sam sadržaj pojedinih elemenata potrebno je odrediti na drugačiji način imajući u vidu neka savremena shvatanja o njima -Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne.Krivično delo je društveno opasno za jedno određeno društvo i to u određenom vremenskom periodu. Unošenje materijalnog elementa u pojam krivičnog dela omogućava prodor arbitrernosti u primeni krivičnog prava. ali su u tesnoj vezi sa nekim od obaveznih elemenata tog pojma. u ratu. predviđenost krivičnog dela u zakonu. Prema njoj se krivičnim delom smatralo: društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično delo i čija su obeležja praćena zakonom (OKZ. 6 . normativne i realne. pa tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica. . Veoma je važno odrediti redosled pojedinih elemenata u opštem pojmu krivičnog dela i postaviti ih kao stepene. već tako da predstavlja i polazni opšti osnov za rešavanje konkretnih slučajeva u primeni krivičnog prava. . -Protivpravnost se obično shvata kao protivnost nekoj pravnoj normi. bez obzira što su svi elementi istog zanačaja i ranga. nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam 2. -Vinost (krivica) se u našoj teoriji uglavnom shvatala kao određeni psihički odnos učinioca prema svom delu. -Opšti pojam krivičnog dela treba odrediti na način koji će ne samo dati zadovoljavajuće rešenje na teorijskom planu.određenost (predviđenost) dela u zakonu 5. krivicu. kod izvršavanja smrtne kazne. protivpravnost. Ovaj element je u tesnoj vezi sa načelom zakonitosti u krivičnom pravu. . -Pojedini elementi opšteg pojma se dalje raščlanjavaju. jasnost i preglednost. -Prema ranijem shvatanju u našoj teoriji. Radnja krivičnog dela je noseći element. jer od toga zavisi i primena krivičnog prava 3. Tako radnja ipak ima veze sa ovim ostalim elementima. pa se može reći da je društvena opasnost relativna kako u vremenskom. ali ipak postoji potreba da se opšti pojam krivičnog dela drugačije odredi i to u pogledu 3 ključne stvari: 1.kršenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom. društvenu opasnost -Naše ranije krivično zakonodavstvo sadržalo je nepotpunu materijalno-fomalnu definiciju opšteg pojma krivičnog dela.Protivpravnost se nije spominjala kao obavezan element krivičnog dela. Ono što je u zakonu predviđeno kao krivično delo po pravilu je i protivpravno. tj. Radnja u krivičnopravnom smislu mora imati i subjektivni sadržaj. a ni vinost. odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje. 7. Te podele su relativne. rezultati nastojanja da se odredi mat. nije svako lišavanje života kriv. dok su svi ostali elementi atributi – određuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala krivično delo. danas napušten. -Elementi krivičnog dela su tesno međusobno povezani i čine jednu celinu. KZSRJ) . Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma krivičnog dela -Odnos radnje i ostala tri elementa ogleda se u tome što je samo ona substantiv. npr. posledicu i uzrpčni vezu izemđu njih. tj.Društvena opasnost je sporna kao samostalan. subjektivne i objektivne elemente. jer ukoliko nedostaje bilo koji od 4 elementa nema ni krivičnog dela. Određivanje opšteg pojma krivičnog dela i međusobni odnos elemenata u tom pojmu Određivanje opšteg pojma krivičnog dela -Preuzimanje klasičnog pojma krivičnog dela iz nemačke dogmatike ima neke prednosti. Imajući u vidu stanje u teoriji. ona ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa. a ne element koje svako krivično delo zaista poseduje. Ona predstavlja uslov koji bi svako ponašanje trebalo da ispunjava da bi bilo krivično delo. pre svega zbog poštovanja načela pravne sigurnosti i načela zakonitosti. Ovako određen opšti pojam krivičnog dela ima 4 elementa: radnju. -Elementi opšteg pojma krivičnog dela se međusobno prožimaju i ne mogu se u potpunosti jedan od drugog odvojiti.4. obavezan element opšteg pojma krivičnog dela. To su objekt i subjekt krivičnog dela. Ovakvom određivanju moglo se zameriti i to što se na prvo mesto stavljao. Vinost čini subjektivnu stranu krivičnog dela.Postoje i elementi koji se ne unose u opšti pojam. ona predstavlja jedini element materijalnog karaktera. naročito jednostavnost. tj. Zakonskim opisom de predviđa radnja izvršenja. tako i u prostornom smislu. pojam krivičnog dela su još uvek skromni.Određenost u zakonu ograničava širok krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna ponašanja koja su proglašena krivičnim delom. omogućava da se prednost da materijalnom nad formalnim elementima. koja je protivpravna i koja je skrivljena. Zato se ne može prihvatiti njihovo oštro suprotstavljanje u smislu podela na formalne i materijalne. Smatra se da delo čoveka ima 3 elementa: radnju.itd. -Postoje određeni osnovi koji isključuju protivpravnost i kod onih ponašanja koji su u zakonu predviđena kao krivična dela.

radnja je vršenje neke ciljne delatnosti. Slabost ove teorije jeste u njenoj neodređenoti i neprocenjivosti. prema kojem bi radnja bila društveno relevantno ispoljavanje ličnosti.dela ono mora imati određeni društveni značaj. čime se isključuje voljna radnja. umišljajnu i nehatu radnju. a personalnom da svaki postupak. FINALNA TEORIJA RADNJE smatra da nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces. Spajanjem ove dve teorije može se dobiti upotrebljiv pojam radnje koji ima izvesne prednosti u odnosu na postojeće. 7 .Do prihvatljivog pojma radnje krivičnog dela se može doći spajanjem određenih teorija.ono što je učinilac hteo preduzimajem radnje. -Prema opšteusvojenom shvatanju. nema u stanjima gubitka svesti. ono mora biti neutralno u odnosu na predviđnost zakonom.SOCIJALNA TEORIJA je novija teorija .Povezujućeg elementa. 4. ona sadržinski ne sme biti prazna jer onda ostali elemeti kao njeni atributi ne bi mogli biti uspešno za nju vezani.Redosled pojedinih elemenata nije dat proizvoljno i on se ne može menjati. ali se ne dolazi baš uvek do zadovoljavajućeg rezultata. -Sporno je pitanje tzv. dovršenu i nedobvšenu radnju. 3. 2.Razgraničavajućeg elementa. ona utiče na volju učinioca ali je ne isključuje čime ne isključuje ni postojanje radnje.uslovi koje radnja mora da ispuni da bi predtavljala kriv. Radnja ne sme da sadrži ono što je sadržano u drugim elementima u pojmu k.dela javljaju kao atributi radnje. Preovlađujuće shvatanje da. koja radnju kriv. 8.Kod nas je skoro opšteusvojena OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNA ili KAUZALNA TEORIJA (naturalistički pojam radnje) koji potiče iz starije nemačke doktrine. pošto kod njih nije sasvim isključena volja radnja krivičnih dela postoji. mora da izvrši razganičenje u odnosu na ono što je krivičnopravno irelevantno. .dela). Pojam i funkcije radnje krivičnog dela U našoj kao i stručnoj krivičnoj literaturi.dela se pridaje izuzetan značaj jer se ističe da je ono jezgro kriv. 3. 2. a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako to utiče na njeno postojanje.NEGATIVNI POJAM RADNJE prema njemu radnju krivična dela čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći. Ona obuhvata činjenje i nečinjenje.čitanje romana ili slušanje muzike prestavlja ispoljavanje ličnosti ali teško može biti radnja kriv. -Radnje k. ni u slučaju refleksnih pokreta koji su organska posledica spoljnih nadražaja. -Kompulzivna sila (vis compulsiva) i pretnja utiču na donošenje odluke koja se javlja kao iznuđena. jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti. Tom se shvatanju može prigovoriti da obuhvata suviše mnoho. automatizovanih radnji. Prilikom rešavanja konkretnih slučajeva i primene krivičnog prava uvek se počinje sa radnjom. za koju je važna normativna ocena i vrednovanje odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu u društvenoj stvarnosti. funkciju. već se zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja.PERSONALNA TEORIJA je takođe novija teorija. delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma. nema redne krivičnog dela onda kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile (vis absoluta) – neodoljive sile koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena.ona je viši pojam(genus proximum) koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja.dela određuje kao ispoljavanje loičnosti ali i ona kao i prethodna suviše proširuje krug radnji koje bi se mogle smatrati radnjom krivičnog dela (npr.d tj.d. Da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kriv. Prihvata se mešoviti socijalnopersonalni pojam radnje. radnji kriv. Na nivou predviđenosti u zakonu vrši se podela na umišljajna i nehatna krivična dela kao 2 različita tipa krivičnih dela. . Prema njoj radnja je voljni telesni pokret ili voljno prepuštanje da se preuzme telesni pokret. Osnovna njena salbost je to što radnju vidi samo kao fiziooški fenomen posmatran sa aspekta prirodnih nauka.ona je element koji treba sa isključi sve događaje koji ne mogu predstavljati radnju k. a time i krivično delo.Tako bi se postiglo da radnja krivičnog dela ne obuhvata ni suviše malo ni suviše mnogo. . Radnja krivičnih dela ima sl.Četiri obavezna elementa u pojmu krivičnog dela istovremeno predstavljaju i 4 stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da bi se na kraju moglo konstatovati da li je učinjeno krivično delo.ona predstavlja noseći stubjer se ostali elementi u pojmu kriv.-I krivica je na neki način već delimično sadržana u zakonskom opisu krivičnog dela.tj. a da ne dođe do posledica. U pogledu određivanja pojma radnje kriv. Postepenost u utvrđivanju ostvarenosti navedena 4 elementa je veoma važna. Ona ima ulogu: 1.prava i krivičnog dela. stav ili držanje pojedinca predstavlja nihovo ispoljavanje ličnosti.dela. a završava sa krivicom. Radnja krivičnog dela postoji.dela javlja se više teorija: 1.Osnovnog elementa. irelevantna je za postojanja rdnje prema ovoj teoriji. Ostvarivanje volje se može ispoljiti i vrlo različitim oblicima počev od jednog prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa. 5. Ali ne sme se ići u drugu krajnost. Sadržina volje tj. Socijalnom pojmu radnje se može prigovoriti da ne postoji radnja koja nema određeni društveni značaj. .delo .

nije presudno da i je to telesni pokret ili nije. -S obzirom na to da se radnja može ispoljiti u činjenju ili nečinjenju. neprijavljivanje k. Kod kumulativno propisane radnje izvršenja potrebno je za postojanje radnje izvršenja da udu ostvarene sve radnje izvršenja (npr. Od radnje izvršenja treba razlikovati pripremne radnje koje ne ulaze u biće krivičnih dela. 9.dela u užem pravom smislu i u širem smislu. Razlikuje se :alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja. potrebno je da kumulativno budu ostvarene 2 radnje: da izvršilac prouzrokuje povredu nekog lica o da ga ostavi bez pomoći.dela dovoljno da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji(npr. Propuštanjeda se preduzme određeno činjenje predviđa kao krivično delo (npr.prethodnog činjenja garanta kojim je stvorio opasno stanje Ukoliko određeno licepropusti da preuzme određenu radnju zbog čega nastupa posledica k. Zato se može govoriti o posledici k. davanjem na korišćenje nekom licu koje ima vozačku dozvolu potpuno ispravnog automobila u nadi da će to lice poginuti u saobraćajnoj nesreći.delikti. dok je posledica u širem smislu ili posledica koja pogađazaštitni objekat ima značaj priloikom procene društvene opasnosti nekog ponašanja. odnosno nju procenjuje 8 .dela uvek prourokuje neku vrstu posledica. -Umesto „ispoljavanje ličnosti“ u definiciju pojma radnje treba uneti „ostvarivanje volje“ . S druge strane ne može se tražiti ni to da je volja u potpunosti ostvarena.dela odnosno činjenica da ona pripada predviđenosti u zakonu kao element opšteg pojma k.dela činjenja mogu se izvršiti samo nečinjenjem i njihova radnja izvršenja je tako u zakonu i postavljena. Vrste radnje krivičnog dela -Moguće je razlikovati više vrsta radnje krivičnih dela.dela.dela nečinjenja kao voljno propuštanje telesnog pokreta.dela. -Opšte je prihvaćena i podela na radnju činjenja i radnju nečinjenja (propuštanja). pomagač). dela čija je radnja u zakonu postavljena kao radnja činjenja ali se izuzetno i pod određenim uslovima mogu izvršiti i nečinjenja ako je učinilac propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog kriv. Uglavnom se uzima da ta dužnost postoji na osnovu: 1.dela činjenja. mučenje. stavove ma kakvi oni bili. Međutim ta posledica nije u svim slučajevima neophodna za postojanje k. Npr.d su ona k.dela i učinioca. I naš zakonodavac posebno propisuje izvršenje krivičnog dela i nečinjenjem. Aktivno i pasivno ponašanje se ponekad prepliću a neku radnju ćemo označiti kao radnju činjenja ili kao radnju propuštanja prema principu prednosti.dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. -Prava k. dovoljno je da se. neprijavljivanje pripremanja k.) 10. što se zaista i dogodi. Alernativno propisivanje radnje izvršenja znači da je za postojanje radnje izvršenja kao bitnog elementa k. radnju krivičnog dela treba odrediti kao društveno relevantno ostvarivanje volje. -Kriv. Osim radnje izvršenja koju preduzima izvršilac postoji i radnja saučesništva koju preduzima sučesnik (saizvršilac. ne može biti smatrano radnjom krivičnog dela.dela se u našoj teorji shvata kao proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. za postojanje k. kod kriv. Postoje kada zakon. na neki način započelo sa ostvarivanjem svoje volje.) -Neprava k. Posledica u užem smislu je shvaćena kao obavezno obeležje bića k. to lice će se smatrati izvšiocem k.eksperimenti.dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva dovoljno je da je izvršeno ubistvo prema civilnom stanovništvu. Polazeći od kruzalnog odnosno naturalističkog pojma radnje naša teorija k. Pri tom se sasvim zanemaruje normativni aspekt posledica k.dela nečinjenja se dele na: prava i neprava k. podstrekač.nekog pravnog posla 3.komisivne delikte definiše kao voljno preuzimanje telesnoh pokreta a kriv.je se ostvarianje volje koje je društveno relevantno može vršiti na vrlo različite načine.komisivni delikti i kriv.ela činjenja. -Samo ispoljavanje bolje ne bi bilo dovoljno za određivanje pojma radnje. postoji podela svih krivičnih dela na krivična dela činjenja. biološki i dr.Posledica Posledica k.dela nečinjena ili propuštanja. jer se tako sužava krug mogućih radnji. tako što se eliminišu one radnje koje ne bi bilo opravdano smatrati radnjom krivičnog dela – niko ne može biti kažnjen za svoje misli.dela. jer bi se time obuhvatile i radnje koje znače samo izražavanje svojih namera. -Zato.zakonskog propisa 2.dela.dela već samo kada zakon izričito zahteva nastupanje određene posledice. raseljavanje ili useljavanje…).dela. Lice kod kojeg ta dužnost postoji se u teoriji obično naziva garantom. Radnja k. -Socijalno personalni pojam pruža bolje re4šenj.-Fuš smatra da nije ostvareno spoljno ( objektivno) biće krivičnog dela u slučaju da preduzetoj radnji nedostaje socijalno neadekvatna opasnost.dela.

lice na kome se preduzima radnja izvršenja.). TEORIJA ADEKVATNE UZROČNOSTI – prema ovoj teoriji. krivično delo ugrožavanja saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom). odnosno dovršenje radnje izvršenja znači i dovršenje krivičnog dela. Teorija adekvatne uzročnosti može poslužiti kao dupunski kriterijum da se suzi krug usloa koji se prema teoriji ekvivalencije mogu smatrati uzrokom. na bili koji način. Njena slabost je u tome što suviše proširuje pojam uzroka. Slabost ove teorije je utvrđivanje uzročnosti u stipičnim slučajevima. kao i za rešavanje nekih drugih pitanja. -U nauci krivičnog prava postoji više teorija koje nastoje da reše ovaj problem. ako lice A gurne lice B koje usled nezgodnog pada dobije potres mozga i umre. . krivično delo ubistva i krivično delo teške telesne povrede). za utvrđivanje mesta i vremena izvršenja krivicnog dela. tj.zakonodavac kada odslučuje o tome da li će neko predvideti kao k. To su materijalna ili podledična krivična dela.delo ima svoju posledicu što potiče os listovog shvatanja pojma radnje k. radnja lica A se prema teoriji adekvatne uzročnosti ne bi mogla smatrati uzrokom smrti lica B. itd. podoban da prema životnom iskustvu proizvede posledicu. Ukoliko je do opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima zaista i došlo. uzrok je onaj uslov koji je adekvatan. tj. koji je tipičan u tom smislu da redovno prouzrokuje određenu posledicu. 11. a u 2 situacije teorija ekvivalencije uopšte ne može da reši slučaj: 2. . Mnoga od njih se iscrpljuju u samoj radnji.Posledica krivičnog dela povrede jeste uništenje ili oštećenje objekta radnje. To znači da se ove dve vrste opasnosti razlikuju prema većem ili manjem stepenu verovatnoće da će doći do povrede kao posledice. -Uzročnost je. tj.delo ili ne. relevantni uslovi. krivično delo uništenja. fizičku promenu na objektu radnje prouzrokovanu radnjom krivičnog dela (npr. -Apstraktna opasnost jeste mogućnost za nastupanje konkretne opasnosti (npr. ima krivičnih dela koja nemaju posledicu kao konstitutivni element bića krivičnog dela. pa je za postojanje krivičnog dela u konkretnom slučaju ne treba ni utvrđivati. Krivična dela sa apstraktnom posledicom smatraju se jednom podvrstom delatnosnih krivičnih dela.S obzirom na vrstu posledice uobičajena je podela na: krivična dela povrede i krivična dela ugrožavanja. -Povreda podrazumeva negativnu. -Lice koje pogađa posledica naziva se pasivnim subjektom. a u nekim slučajevima i društvo. Najvažnije su: Teorija adekvatne uzročnosti i teorija ekvivalencije – teorija jednakosti uslova 1. kao i posledica mogući element određenih krivičnih dela ukoliko to proizilazi iz njihovog zakonskog opisa. postojaće neko drugo krivično delo (npr. za postojanje dovršenog krivičnog dela ne zahteva se nastupanje nikakve posledice. osnovni problem uzročnosti sastoji se u diferenciranju i izdvajanju jednog od mnoštva uslova koji doprinose nastupanju posledice i njegovom označavanju kao uzroka posledice. kada se uzima u obzir intezitet povrede ili ugrožavanja zaštićeno dobra. tj.Kod onih krivičnih dela koja se smatraju dovršenim tek nastupanjem određene posledice. krivično je delo sa apstraktnom opasnošću. ukoliko je nastupila konkretna opasnost.Kod krivičnih dela ugrožavanja posledica se sastoji u apstraktnoj – mogućoj ili konkretnoj opasnosti – opasnost koja je nastupila. oni bez kojih ne bi nastupila posledica. -Kod drugih dela njihov zakonski opis sadrži i određenu posledicu koja se u svakom konkretnom slučaju mora i utvrđivati. . to nije slučaj. Kod mnogih krivičnih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje. Krivičnopravno je relevantan samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju. -Kod konkretne opasnosti mora se u svakom konkretnom slučaju utvrditi njeno nastupanje. oštećenja ili uklanjanja znakova kojima se upozorava na opasnost). Ali. krivično delo davanja ličnog iskaza. To može biti i pravno lice. To su formalna ili čista delatnosna krivična dela (npr. Izražava se kroz formulu „condicio sine qua non“ – prema kojoj je uzrok onaj uslov bez kojeg posledica ne bi nastupila. krivično delo silovanja. -Ovo shvatanje bi se moglo prihvataiti samo ukoliko se posledica shvati u širem smislu. TEORIJA EKVIVALENCIJE – TEORIJA JEDNAKOSTI USLOVA – prema njoj. Ta teorija eliminiše atipične uslove iako oni u određenoj konstelaciji mogu biti uzrok nastupanja posledice. dok kod drugih krivičnih dela. uzroci su svi. generalna opasnost. 9 .dela. odnosno njihovog bića. Po njemu radnja je voljno prouzrokovanje posledice u spoljnom svetu. .Uzročni odnos -Pitanje uzročnosti se ne postavlja kod svih krivičnih dela. svako k. jer ona predstavlja bitno obeležje u biću krivičnog dela. jer takva radnja po pravilu ne može prouzrokovati smrt). -Prema vladajućem shvatanju u našoj literaturi. ali ipak imaju opasnost koju čini neka apstraktna. odnosno država. Ima značaj i prilikom odmeravanja kazne.Razlikovanje na posledična i delatnosna krivična dela značajno je za razgraničenje dovršenog krivičnog dela od dela sa pokušajem. tj. (npr. Ona izjednačava sve uslove koji su. . doprineli nastupanju poledice.

Predviđenost u zakonu neke radnje znači ostvarenje bitnih elemenata zakonoskog opisa nekog krivičnog dela. Slučaj tzv. lično svojstvo. 1. čime. 10 . način izvršenja. dovoljno da preduzeta radnja dovodi do umanjenja rizika u odnosu na opasnost koja preti zaštićenom dobru. U nekim slučajevima je otklanjanje posledice i pored preduzete radnje neizvesno. pa se element predviđenosti u zakonu pre svega vezuje za pojam bića krivičnog dela. govore o tome ko preduzima radnju. potreban je visok stepen verovatnoće koji se graniči sa sigurnošću. mora biti ostvareno biće krivičnog dela.).što se svodi na uobičajeno razmatranje pitanja uzročnosti. Potrebno je utvrditi povezanost između propuštanja određene radnje i nastupanja posledice krivičnog dela. dok je prema drugom. Propisivanje nekog krivičnog dela vrši se tako što se u zakonu određuju njihova obavezna konstitutivna obeležja. uzročnost ne bi postojala. da li se ceo događaj može svesti na jednu ličnost kao subjekta događaja. -Obeležja bića krivičnih dela mogu biti: objektivna ili spoljna i subjektivna ili unutrašnja. -U objektivna obeležja spadaju: radnja izvršenja. materijalnu stranu kod koje je centralno pitanje zašto je određeno ponašanje predviđeno u zakonu kao krivično delo – koje je to njegovo svojstvo zbog kojeg ono zaslućuje da bude predviđenost kao krivično delo. da bi se suzio krug brojnih uslova koji bi mogli biti uzrok. Rašireno je mišljenje da kauzalitet uopšte nije moguć u ovom slučaju „ex nihilo hihil fit“ – „iz ničega ne nastaje ništa“. -Rešavanje problema uzročnosti je još teže kod krivičnih dela nečinjenja (popuštanja) naročito kod nepravih krivičnih dela nečinjenja s obzirom na to da ona u svom biću uvek sadrže posledicu. itd. kako. biće krivičnog dela može sadržati i neka posebna obeležja koja se javljaju samo kod pojedinih krivičnih dela. -Biće krivičnih dela i uslovi kažnjivosti čine zakonski opis nekog krivičnog dela. ona mora biti u zakonu predviđena kao krivično delo. -Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove pojedinih krivičnih dela (umesto bića moglo bi se govoriti o pojmu krađe. sredstvo. a oba hica su smrtonosna Slučaj potpuno nepredvidljive uzročnosti – npr. lični odnos ili lični status izvršenja. prema kojoj je uzročnost samo neophodna pretpostavka da bi se neko delo određenom učiniocu moglo objektivno pripisati. 12. Time se ostvaruje predviđenost radnje u zakonu. 2. kada itd. Može se reći da biće krivičnog dela predstavlja „most“ između opšteg i posebnog dela krivičnog prava -Biće krivičnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivičnog dela. Orijentacioni dopunski kriterijum koji bi eliminisao uzročnost u ovakvim slučajevima mogao bi biti stepen verovatnoće nastupanja posledice. dvostruke uzročnosti – npr. na žrtvu. klevete. Predviđenost u zakonu obuhvata i uslove kažnjivosti. Prema jednom shvatanju. Sporno je koji stepen verovatnoće mora postojati da bi se neko krivično delo propuštanja objektivno moglo pripisati garantu. predmet radnje. mesto izvršenja. -Predvišenost u zakonu ima i svoju suštinsku.1. -Danas se u savremenoj stranoj literaturi pitanje uzročnosti razmatra u okviru TEORIJE O OBJEKTIVNOM URAČUNAVANJU. To je njegova formalna strana. Ako je verovatnoća veoma mala i ako je reč o inače uobičajenim postupcima. onda bez obzira na želje i namere nekog lica. gde. Pri tome se uglavnom polazi od teorije ekvivalencije – od formule condicio sine qua non. tj. tj. Biće i elementi bića krivičnih dela -Da bi postojalo bilo koje krivično delo činjenično stanje mora odgovarati zakonskom opisu. vreme izvršenja krivičnog dela. pa je prihvatljivije prvo shvatanje. kod njega se stvari prepuštaju svom toku. po kome je uzrok – propuštanje dužnog činjenja koje bi otklonilo posledicu. U drugoj fazi. ubistva. Dovoljno je da je jedno lice svojom radnjom stvorilo ili povećalo opasnost iz koje je proistekla posledica. na čemu ili prema kome. potrebno je ustanoviti postojanje faktičke veze između radnje i posledice. Zato se može razlikovati radnja izvršenja kao obavezni element i svi ostali elementi bića koji su fakultativnog karaktera i bliže određuju radnju. da bi mu se posledica pripisala kao njegovo delo. Treba postaviti pitanje da li bi posledica izostala da je garant preduzeo radnju koju je bio dužan da preduzme. To je uslov zbog kojeg posledica ne bi mogla da nastupi. To je njegova duštvena opasnost. U prvoj fazi. Osnovno pitanje je da li je učinilac mogao da upravlja događajem. kada 2 učinioca potpuno nezavisno jedan od drugog istovremeno pucaju 2. Problem je u tome što propuštanje samo po sebi ne može prouzrokovati nikakvu posledicu. Biće i elementi bića krivičnog dela Predviđenost u krivičnom zakonu -Da bi neka radnja bila krivično delo. posledica. ali i mišljenje da je moguć HIPOTETIČKI KAUZALITETE. lice A pošalje u toku nevremena lice B u šumu nadajući se da će ga pogoditi grom što se i dogodi. Osim konkretizacije radnje krivičnih dela. pristupa se utvrđivanju NORMATIVNE VEZE IZMEĐU RADNJE I POSLEDICE.

po prirodi stvari. -Kada je reč o umišljaju i nehatu kao oblicima krivice.dela ubistva).Dopunska obeležja daju k. Umišljajno ubistvo. moglo razlikovati ubistvo od nesrećnog slučaja isto na nivou bića krivičnog dela. -Subjektivna obeležja su i namera i pobuda. . predstavlja daleko teži i opasniji oblik napada na zaštićeno dobro od nehatnog ubistva.dela. samu kažnjivost u smislu predviđenosti kazne za k. Kod više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije. Davanje novca nekom može biti vraćanje duga. 11 .dela prevare umseto pribavljanja protivpravne imovinske koristi kod učinioca postoji samo namera da drugog ošteti). Oni su. normativna – kada njihov pojam zavisi od određenih pravnih normi npr. Postoje 2 vrste uslova kažnjivosti: 1. 14. -Postoji shvatanje o dvostrukoj funkciji umišljaja i nehata jednom kao bitnih elemenata u biću krivičnih dela . neophodna je namera ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije.delu karakter težeg ili lakšeg oblika. Umišljaj i nehat javljaju se u jednom apstraktnom obliku i bitno utiču na zakonsko određivanje pojma pojedinih krivičnih dela. jer su obuhvaćene njegovim zakonskim opisom.dela i zapretio strožom kaznom u odnosu na osnovni oblik. ne mogu sadržati nameru ili pobudu. -Veza između njih se ogleda u tome što je zakonodavac od velikog broja mogućih. ali je ipak u zakonskom opisu i predtavlja dodatni uslov za postojanje onih onih k. Ima i k. -Nehat na krivična dela. pošto se javljaju samo kod jednog manjeg br.k. u pitanju je njihov konkretan sadržaj. -Kod privilegujućih okolnosti zakon propisuje lakše (privilegovane) obloike i predviđa lakšu kaznu u odnosu na osnovni oblik.dela koja imaju i jedan ili više i kvalifikacionih i privilegovanih oblika(npr. npr. biće k. pa je na osnovu njih propisao teže oblike k. obeležja bića krivičnog dela. ali u zavisnosti od subjektivne usmerenosti može biti i davanje mita. Međutim. Kvalifikovani i privilegovani oblici bića krivičnog dela Uobičajena je i podela obeležja(elemenata) bića k. „tuđa pokretna stvar“ kao objekt radnje izvršenja krivičnog dela krađe sadrži i jedno i drugo obeležje: „tuđa“ je normativno.dela i služe sudu kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne. -U subjektivna obeležja spadaju: umišljaj. Ljudsko ponašanje je nužno subjektivni čin. nehat. ne mogu biti konstitutivni element u pojmu krivičnog dela. -U onim lučajevima gde je u zakonski opis unet objektivni uslov inkriminacije. k .ubistvo koje je izvršeno na podmukao način predtavlja teži oblik ubistva). -Suštinska trazlika između kvalifikatornih i otežavajućih okolnosti jeste u tome što kvalifikatorne okolnosti predstavljaju bitna obeležja.dela ima svoje kvalifikovane oblike. -Objektivna obeležja mogu biti: 1.To nije prihvatljivo. deskriptivna – kada se odnose na činjenice koje se mogu opaziti čulima 2. službeno lice je lično svojstvo izvršioca. Skup osnovnih obeležja čini osnovni oblik nekog k. -Propisujući kvlifikatorne okolnosti zakonodavac daje teže (kvalifikovane) oblik nekog k.delo. Ostvarenjem objektivnog uslova inkriminacije biće k.dela i za njega propisuju strožu kaznu (npr. značajno se razlikuje u zavisnosti od toga da li se preduzima sa umišljajem ili iz nehata. obuhvaćeni elementom predviđenosti krivičnih dela u zakonu. ako kod k.dela. bez obzira na to ko ga preduzima. -Da nema subjektivnog sadržaja nekog ponašanja.dela kod kojih je predviđen. davanje lažnog iskaza je radnja izvršenja.dela se oslobađa tog latentnoh stanja i postaje stvarno k.dela uvek zaslužuju strože kažnjavanje u odnosu na slučajeve kada takve okolnosti nisu prisutne.OBJEKTIVNI USLOVI INKRIMINACIJE -Objektivni uslov inkriminacije je uslov koji se nlazi van bića k.delo smatra samostalnim elementom. Namera pretpostavlja postojanje umišljaja usmeravajući ga na ostvarenje određenog cilja. Jeno ponašanje koje ima ista objektivna obeležja. ne bi se npr. jer su uslovi kažnjivosti. a „pokretna stvar“ deskriptivno obeležje.dela predstavlja samo latentno k. forma ponašanja. Ulovi kažnjivosti -Zakonom se kod pojedinih k. To su određeni dopunski uslovi koji su neophodni da bi k.delo. Postojanje namere nezamislivo je bez umišljaja. eksploziv je sredstvo.dela u užem smislu.objektivni uslovi kažnjivosti (inkriminacije) 2.Dopunska obeležja su kvalifikatorne i privilegujuće okolnosti. s jedne strane. samo u suprotnom smeru vazi i za odnos privilegujućih i olakšavajućih okolnosti. namera i pobuda. 13. dok jedan manji broj ima privilegovane oblike. kao i sama kažnjivost.dela u širem smislu.(npr.delo postojalo i da bi njegov izvršilac mogao biti kažnjen. -Isto to.dela. Oni su deo zakonskog opisa dela ili bića k. dok otežavajuće okolnosti stoje van bića k. drugi put kao oblika krivice.dela mogu predvideti određeni uslovi kažnjivosti koji ne spadaju u biće k. Irelevantno je da li je ona zaista ostvarena.dela. 1.Npr. a s druge strane forma krivice. kod konkretnog učinioca krivičnog dela od čega zavisi postojanje njegove krivice. otežavajućih okolnosti izabrao neke tipične okolnosti u konkretnom slučaju kod nekog k.lični osnovi isključenja kazne -Postoji shvatanje koje određene uslove kažnjivosti postavlja kao samostalan element u opštem pojmu k.dela na: osnovna i dopunska. -Veliki broj k.

srodnih po krvi. jer je vezan za zaštitnu funkciju kao osnovnu funkciju krivičnog prava. 2. U krivičnom pravu Srbije pravno lice ne može biti subjekt krivičnog dela. ne moraju biti obuhvaćeni umišljajem ili nehatom učinioca. Osim anglosaksonskog prava. Zadržano je srednje rešenje prema kome pravno lice predstavlja subjekt privrednog prestupa kao posebne kategorije delikta u našem kaznenom pravu. koje ostvaruje elemente bića k. širi i od pojma krivca. Korišćenje ovih uslova je opravdano samo ako im je cilj sužavanje kriminalne zone kod pojedinih krivičnih dela.dela sadržane u zakonskom opisu.) . kod neprijavljivanja pripremanja krivičnih dela neće se kazniti bračni drug učinioca. koje se štiti krivičnim pravom.Subjekt krivičnog dela -Subjekt (učinilac) k. Danas preovlađuje dualističko shvatanje – i jedan i drugi subjekt se označava nosiocem zaštitnog objekta. Irelevantno je i to da li je učinilac bio u stvarnoj zabludi u pogledu objektivnog uslova inkriminacije. često se nešto što predstavlja posledicu krivičnog dela. mehaničkom ili prirodnom silom. tj. Podrazumeva se da deluju samo u odnosu na one učinioce kog kojih postoje. dok nepravi objektivni uslovi inkriminacije predstavljaju povredu načela subjektivne odgovornosti. dok je saučesnik lice koje preduzima radnju saučesnišva i ispunjava i ostale uslove predviđene odredbama opšted dela. 12 .delo.dela poslužilo drugim licem. Npr. 15. 16.dela.pravu došlo je od strane zakonodavaca do neopravdano široke upotrebe ovog instituta. 1.dela. Subjekt ili učinilac je najširi pojam. ima kriminalno političkog smisla takvo neprijavljivanje predvideti kao k. Objekt krivičnog dela -Postoje dve vrste objekta krivičnog dela: zaštitni objekt i objekt radnje. samo ako pripremanje nije prijavljeno u vreme kada je još bilo moguće sprečiti izvršenje k. dovodi u sumnju njihovu opravdanost.dela i ono lice okoje se za izvršenje k. To znači da se krivičnim pravom štite kako dobra pojedinaca. i u zakonodavstvo pojedinih evropskih zemanja u najnovije vreme uvodi se krivičnopravna odgovornost pravnih lica (npr. a) opšti zaštitni objekt se shvata kao dobro.dela. interes. odnosno. -U našem kriv. Ipak bi trebalo dati prednost dobrima čoveka. u pravoj liniji.-Taj uslov ne mora biti obuhvaćen krivicom počinioca. odnosno društvo.Što se tiče pitanja da li pravno lice može biti subjekt krivičnog dela. za razliku od obeležja bića k. Samo pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju funkciju ograničavanja i preciziranja kriminalne zone.delo. Ni lični osnovi isključenja kažnjivosti ne spadaju u lice k. -Međutim. -Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvršenja k.dela. fizičko lice koje preduzima radnju izvršenja (izvršilac) ili radnju saučesništva (saučesnik). Zaštitni objekat može biti: opšti i grupni. Subjekt je samo ukoliko su ispunjeni uslovi za postojanje posrednog izvršilaštva (pre svega ako to drugo lice ne preduzimavoljnu radnju jer je k. Postavlja se pitanje ko je nosilac (titular) zaštitnog objekta: pojedinac ili država.). -Zaštitni objekt je značajniji za krivično pravo u celini.dela u posebnom delu. lice sa kojim on živi u trjnoj vanbračnoj zajednici. vrednost ili društveni odnos protiv kojeg je krivično delo upravljano. ZAŠTITNI OBJEKTI – predstavljaju određena dobra kojima se krivičnim pravom pruža zaštita.deloukoliko nije ispunjen objektivni uslov inkriminacije.LIČNI OSNOVI ISKLJUČENJA KAŽNJIVOSTI -Kod nekih k.ukoliko nije prijavljeno pripremanje k.političkih razloga ne bibilo opravdano da postoji k. brat ili sestra i druga lica koja su u određenom odnosu sa licem koje priprema k. Opšti zaštitni objekt treba videti u osnovni dobrima čoveka (njegovim osnovnim pravima) kao i onim društvenim dobrima koja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobara čoveka. sporno je da li je subjekt k.dela poslužilo životinjom. a objekt radnje je od posebnog značaja za pojedina krivična dela.delo izvršilo pod uticajem apsolutne sile itd. Izvršilac je ono lice koje preduzima radnju izvršenja. Iz kriminalno. jer pored krivca obuhvata i lica koja bez krivice preduzimaju radnju k.dela. predviđa kao objektivni uslov inkriminacije. danas je sve prisutnije mišljenje da može i da je opravdano uvođenje krivičnopravne odgovornosti pravnih lica. Kod svakog k.dela. ovd je kao objektivni uslov inkriminacije predviđeni uslov da pripremano delo bude izvršeno ili pokušano. -Njihova osnovna karakteristika da. tako i opšta dobra bez kojih se ni dobra pojedinaca ne bi mogla ostvarivati. KZ Francuske iz 1994. ali su obuhvaćeni zakonskim opisom k. Opšti zaštitni objekti predstavljaju ona dobra kojima se pruža zaštita kroz sva propisana krivična dela.dela jeste čovek. Npr.dela propisuje se da određena lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnih dela. tako da u teoriji postoji podela na pravne i nepravne objektivne uslove inkriminacije.

koji uvek predstavlja određene apstraktne vrednosti.Iako su danas osnovna prava čoveka brojna. može se reći da je društveno opasno ono ponašanje koje povređuje ili ozbiljno ugrožava neko pravo čoveka ili neko društveno dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. Ona je i jedno i drugo: i ontološka i aksiološka kategorija. većina njih se može svesti na mali broj genusnih pojmova. kockanje. itd. izvršiti njihovu selekciju. ni često subjektivna vrednosna kategorija. To je ustvari ono lice koje je nosilac dobra. Ako je reč o inkriminacijama iz neke druge oblasti društvenih odnosa. imovina kao skup prava jeste zaštitni objekt. a opšta dobra obuhvata samo ukoliko su u funkciji njihovog ostvarivanja. Tu se vidi relativni karakter društvene opasnosti. potrebnoje i pre primene načela ultima ratio. Taj pojam se ne svodi samo na lice na kome je preduzeta radnja izvršena. Savremena teorija krivičnog prava materijalni pojam krivičnog dela najčešće vezuje za društvenu opasnost. Ali. Samo opšti zaštitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava čoveka. Utvrđivanju društvene opasnosti nekog ponašanja prethodi utvrđivanje zaštitnog objekta – onoga što se želi zaštititi.OBJEKT RADNJE – za razliku od zaštitnog objekta. Da bi se utvrdilo koja osnovna ljudska prava i od kojih oblika napada treba štititi krivičnim pravom. nije ni često objektivna. Kada je reč o opštim dobrima koja služe ostvarivanju osnovnih ljudskih prava.). itd. nema razloga da se ne teži predviđanju kao k. jeste njihov odnos prema zaštitnom objektu. I pored toga. -Pojam društvene opasnosti može biti različito shvaćen zato društvena opasnost često služi i tome da se pukim povezivanjem na nju nastoji legitimisati inkriminisanje bilo kog ponašanja. prilikom predviđanja nekog ponašanja u zakonu kao kriv. ali je nesporno da je društvena opasnost dela jedini razumni razlog njegove nedopuštenosti i razlog kažnjavanja učinioca. Ono što povezuje određene grupe krivičnih dela. privreda. što znači da nema drugih mogućnosti i sredstava da se ta prava zaštite. Društvena opasnost je spoj između stvarnosti i vrednosti. Ona je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela. Npr.). idr. za šta nema dovoljno argumenata. prekid trudnoće. postavlja se pitanje da li je zakonodavac spreman da deluje u interesu društva ili će granice krivičnopravne zaštite određivati pretežno u skladu sa interesima vladajuće klase ili užih grupa koje imaju političku vlast? Odgovor na ovo pitanje zavisi od prirode i vrste dobra kojima se nastoji pružiti krivično delo zaštita. silovanje žene sa kojom učinilac živi u bračnoj zajednici. -Polazeći od pojma opšteg zaštitnog objekta. -Jedan od glavnih zadataka. utaja. koje je zaštićeno krivičnim delom. je što potpunije i tačnije upoznavanje društvene stvarnosti kako bi se doneo zaključak o objektu koji treba štititi i o društvenoj opasnosti nekog ponašanja. U teoriji su poznate i neke druge vrste objekata krivičnih dela. a u pogledu fizičkog lica kao pasivnog subjekta ne postavljaju se nikakvi uslovi – to može biti i dete. može biti legitimni osnov kazne kao sredstva krivičnopravne zaštite. objekt radnje je materijalan. fizički predmet na kome se ostvaruje radnja krivičnog dela. slobodu mišljenja. eutanazija – ubistvo iz milosrdja. jer ona u određenoj meri predstavlja rezultat procene i vrednovanja. gde ne dolazi do sukoba klasnih interesa. itd. 13 . Krug opštih dobara se ne sme postaviti suviše široko jer bi se onda težište krivičnopravne zaštite sa osnovnih ljudskih prava prebacilo na njih. duševno bolesno lice. To su napadni i gramatički objekt. koje po mnogo čemu mogu biti heterogene. a tuđa pokretna stvar objekt radnje određenih krivičnih dela protiv imovine (krađa. imovina. U tom slučaju objekt radnje naziva se pasivnim subjektom. pravo na slobodu obuhvata veći broj posebnih prava : pravo na slobodu kretanja. kod nekih ocena društvene opasnosti nekog ponašanja je teško postići saglasnost (npr. incest između punoletnih srodnika. b) Grupni zaštitni objekt predstavlja ona dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela. život i telo. niti za to postoje neki egzaktni metodi. itd. izražavanja. Konačan sud o društvenoj opasnosti nekog ponašanja treba doneti posle svestranog razmatranja njegovih krarakteristika i njegovog značaja i efekata za pojedinca i društvo. ne može se uvek sa izvesnošću utvrditi. mora se primeniti princip ultima ratio. Da li je nešto korisno ili štetno i za koga. a u kriminologiji pojam žrtve. odnosno opštih osnovnih prava (npr.Napadni objekt ima svoje opravdanje samo ako se shvati kao ona vrsta objekta radnje koja je predmet neposrednog napada preko kojeg dolazi do povrede ili ugrožavanja zaštitnog objekta. 17. Ako se radi o inkriminacijama u političkoj i ekonomskoj sferi zakonodavac će težiti tome da društvenu opasnost procenjuje pre svega sa aspekta društvene grupe koja poseduje političku moć i uticaj. čime bi se došlo do koncepcije koja prednost daje opštim dobrima. To može biti i pravno lice. čast i ugled. već se shvata šire. On predstavlja važan suštinski kriterijum za određivanje koja ponašanja treba propisati kao krivično delo i osnovni kriterijum za klasifikaciju krivičnih dela i njihovo svrstavanje u okviru pojedinih prava u posebnom delu. pravo na nepovredivost privatne sfere. kao što su npr. -Sam naziv „društvena“ opasnost ukazuje na to da je društveno opasno ponašanje ono koje je opasno za celo društvo. Taj predmet nije samo predmet u svakodnevnom smislu reči. dela. Društvena opasnost -Društvena opasnost je materijalna strana predviđenosti u zakonu.). U našoj literaturi (OKZ) dominiralo je shvatanje da je društvena opasnost obavezan i samostalan element opšteg pojma krivičnog dela. U krivično procesnom pravu pojmu pasivnog subjekta odgovara pojam oštećenog. dela samo onih ponašanja koja su štetna za sve ili većinu u društvu. Sva krivična dela imaju zaštitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka krivična dela kod kojih je to izričito zakonski predviđeno kao njihov bitan element. već obuhvata i lice. čije je dobro povređeno ili ugroženo. 2.

odnosno da ne postoji neki od osnova koji isključuje protivpravnost. prava i time reši problem. Ali obrnuto nije moguće: nema protivpravnosti u krivičnom pravu bez ostvarenosti bitnih elemenata bića nekog krivičnog dela.d. potpuno izjednačena situacija kada neko ubije čoveka u nužnoj odbrani sa situacijom kada ubije muvu ili komarca. nema. postoji neki od osnova isključenja protivpravnosti. -Potreba za ovakvim institutom može se pravdati time što zakonodavac ne može uvek da na nivou bića k. U prvom slučaju mora doći do primene k. Time se izbegavaju problemi sa kojima se suočavaju nastojanja da ova 2 elementa spoje u jedan. već nekim drugim pravnim normama. jer polazi od toga da protivpravnost u sebi obuhvata i predvišenost u zakonu..d. Reč je o osnovu koji isključuje protivpravnost u materijalnom smislu.d. na protivnost normama k. Znači. zbog čega bi delo. samim tim je to ponašanje i protivpravno. OSNOVI ISKLJUČENJA PROTIVPRAVNOSTI -Postoje situacije kada su ispunjena sva zakonom propisana obeležja nekog k.d ne postoji zbog nekog osnova isključenja protivpravnosti i ona ponašanja koja su krivičnopravno irelevantna jer uopšte ne ispunjavaju elemente bića k.d. mali značaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivične protivpravnosti u materijalnom smislu.d. U prvom slučaju ne bi bili ostvareni samo negativni elementi bića k. u zakonu znači uvek i protivpravnost. odgovornost.d. po pravilu. itd. ili ne predstavlja dovoljan intenzitet napada na njega.d. izvrši selekciju u odnosu na ponašanja koja ne povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u meri koja opravdava k. ali ona ipak ne postoji jer mu nedostaje protivpravnost. tj. Izuzetno. kriv. a samo ukoliko okolnosti ukazuju na neki osnov isključenja protivpravnosti. pr. da bi neko ponašanje bilo k. ne može biti društveno opasno ponašanje. To se pretpostavlja. pravnu reakciju. Ono jeste protivpravno uopšte.U prvu kategoriju u našem krivičnom pravu spadaju: delo malog značaja. dozvoljeni rizik.dela.d. dela. .d. privatnu sferu i da se u što manjoj meri ograničava prostor za slobodno delovanje pojedinaca. Posto nisu predviđeni zakonom njihovo dejstvo je sporno. Jedni smatraju da je dovoljno uneti samo protivpravnost. osim pozitivnih elemenata. pa u opšti pojam k. dok je drugi slučaj kr.. a drugi da predviđenost u zakonu obuhvata i protivpravnost. Tako je prema ovoj teoriji k. Oni su eksplicitno propisani krivičnim zakonikom. on se mora utvrđivati. U ovom institutu se donekle krije i opasnost slabljanja načela zakonitosti i prodora arbitrernosti.d.Ponašanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro. I pored toga što se delimično podudaraju. treba uneti samo predviđenost u zakonu. ali koja nemaju nikakav značaj za k.d. itd. -Drugo shvatanje ide obrnutim putem.p. potrebno je i to da nije isključena protivpravnost. jer nema ni tog elementa. izguvio karakter krivičnog dela. Iako u konkretnom slučaju neko činjenično stanje može u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opis nekog k. a još menje protivpravnost podrazumeva predviđenost nekog ponašanja u zakonu kao k. protivpravnost može biti isključena. -Postoje i mišljenja da nije potrebno unositi i predviđenost u zakonu u protivpravnost kao samostalne elemente u opšti pojam krivičnog dela. pre svega. da se krim. -U drugu se mogu svrstati osnovi do kojih se došlo u teoriji ili ih poznaju neka strana k. nužna odbrana i krajnja nužda.z. prava da bi se došlo do zaključka da k. pa zbog toga ostaje delikt na koji se mogu primeniti neke druge pravne sankcije. a to je da u određenim slučajevima osnovi isključenja protivpravnosti nisu predviđeni krivičnopravnim.. U novom KZ on je zamenjen institutom „delo malog značaja“. Delo malog značaja -Naše krivično zakonodavstvo predviđalo je institut „neznatne društvene opasnosti“ kao opšti osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela. zakonom ili nisu. a negativna odsutna. -Protivpravnost i predviđenost u zakonu ipak predstavljaju 2 odvojena elementa u opštem pojmu k. ali nije protivpravno za k. Ukoliko neko ponašanje sadrži sve elemente propisane u zakonskom opisu bića k. To shvatanje potpuno izjednačava ona ponašanja koja imaju sva obeležja bića nekog krivičnog dela ako k. zahtev da se ne zadire u ličnu. -Opšti osnovi isključenja protivpravnosti se mogu podeliti u 2 kategorije prema tome da li su propisani k. pravo. To je. znači i njegovu protivpravnost.d. svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju potivpravnost. Pojam protivpravnosti i odnos sa predviđenošću u zakonu -Određenost ljudskog ponašanja u krivičnom zakonu kao krivičnog dela. 14 . Ako se protivpravnost svede na krivičnu protivpravnost – tj. javlja se problem druge vrste. pozitivna obeležja treba da budu prisutna.jer se dozvoljava da sud da prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi k. Iako u obe situacije nema k. pravo. -Prilikom rešavanja slučajeva u praksi pitanje protivpravnosti se. niti predviđenost k. pravno irelevantan. onih koji su sadržani u zakonskom opisu svakog k. Ovde je problem kako eliminisati ona brojna ponašanja koja su protivpravna. 18. negativnim obeležjima bića krivičnog dea. narešenje pretpostavljenog. a u drugom in pozitivni ni negativni elementi. posmatrajući to nisu identične situacije.iako je u zakonu određeno kao krivično delo. dela. Prema njoj.d. -Za ponašanje se vezuju neki principi koji predstavljaju prepreku čistom utilitarizmu i zaštiti po svaku cenu. pristanak povređenog. Zona odredi na način koji omogućava garantivnu funkciju krivičnog zakona. Ovo drugo shvatanje zastupa teorija o tzv. 19.: izvršenje službene dužnosti. ne postoji. u slučaju kada su ispunjeni svi elementi bića nekog krivičnog dela predviđenog u posebnom delu. zahtev da se kao krivično delo predvide samo ponašanja koja su podobna da budu osnov za subj. tj. već na nivou elemenata predviđenosti u zakonu jasno je da k.

-Cilj instituta dela malog značaja jeste da isključi primenu k. da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje kr... UPEREN PROTIV NEKOG PRAVOM ZAŠTIĆENOG DOBA – ne postoji ograničenje u pogledu vrste i značaja dobra. Napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada. osim navedenih uslova. morao efikasno odbiti napad uz najmanju povredu napadačevog dobra. ali se radi o tako beznačajnom delu da primena krivičnih sankcija očigledno nema svrhe. ali n. treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znači povredu dostojanstva napadnutog.d. . u situaciji kada napadnuti odbija napad. ali je dozvoljena nužna odbrana u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoračenje nužne odbrane. 20.d. Ako bi se n. Još je u rimskom dobu bio poznat princip da se „sudija ne brine o malim stvarima“. za razliku od ranijeg rešenja.o. ali ne o nužnoj odbrani. . ta opasnost. Prema zakonskoj definiciji. ljubavnik udate žene ima pravo da se brani od prevarenog muža koji hoće da ga ubije  ).p. dela – delo učinjeno u nužnoj odbrani nije kriv. Ima mišljenja da.d. Ona je opšteprihvaćena kako u teoriji tako i u praksi. 2. na pokušaj k. Oduvek se raspravljalo o pitanju granica nužne odbrane. kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela -Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad.Međutim. moglo bi se raditi o krajnjoj nuždi. nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodna potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad. B) Uslovi ODBRANE su da je: 1. Posebno je značajno pitanje srazmere između vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se brani. a da pri tom uopšte nije bio 15 . da je stepen krivice učinioca nizak. -Sporno je da li kod odbrane. a to znači sve dok ne prestane. da li postoji n. kao i onda kada napad neposredno predstoji. ovaj problem pretežno rešavaju na planu krivičnog procesnog prava kroz predviđanje instituta „oportunitete krivičnog gonjenja“. Nužna odbrana se ne sme dozvoliti po svaku cenu. 5. Zapadnoevropska zakonod. PROTIVPRAVAN – da je protivan normama pravnog sistema. u konkretnom slučaju. mora postojati i subjektivni element. -Osnovna pretpostavka za primenu instituta dela malog značaja jeste da su ostvarena sva bitna obeležja bića k. Nužna odbrana -Nužna odbrana. a ne sa aspekta napadača. tako i u subjektivnom smislu.d. sankcije -Delo mora biti bagatelno kako u objektivnom.d. -Opšte je prihvaćeno da nužna odbrana ima 2 elementa: NAPAD i ODBRANU. što bi često vodilo zloupotrebi nužne odbrane.Drugi uslov se odnosi na k. ugrožavanja jer u tim slučajevima nema štetne posledice. po ovom osnovu: 1.d.ISTOVREMEN – istovremenost postoji sve dok napad traje. -Ovo je najsporniji uslov kod nužne odbrane. ubistva.o. ako se napad može izbeći (npr. dozvolila i u slučaju grube nesrazmere (npr.). 4.o.d. vraćanjem unazad ili skretanjem u drugu ulicu kada se primeti napadač). delo.d.d. a da pri tom ne povredi nikakvo napadačevo dobro. kao i na k. bez posledice (delatnosna k. To ne znači samo jačanje načela zakonitosti. već i svođenje primene ovog instituta samo u onoj oblasti gde mu ima mesta. predstavlja jedan od najstarijih instituta opšteg dela k. STVARAN – napad mora stvarno postojati. Napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao (npr. odnosno da ne ostvari elemente bića nekog k. Mogućnost da se napad izbegne bekstvom ne isključuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna. u odnosu na slučajeve u kojima su ispunjena sva obeležja nekog k. za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna.Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje kriv. koja je prvobitno nastala u vezi sa k. da su štetne posledice odsutne ili da su neznatne.. svodi se samo na oblast lakših k. 2. nužna odbrana ne bi bila dozvoljena. -KZ zahteba kumulativno ostvarenje 3 uslova za isključenje postojanja k. 3. s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja. Ono što je danas sporno jesu njene granice. a samo izuzetno u nečinjenju. onda nema ni svrhe primenjivati institut nužne odbrane. neophodna potrebna za odbijanje napada -Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se. u suprotnom je reč o putativnoj nužnoj odbrani. 3. koji se sastoji u svesti i volji napadnutog da odbije napad (npr. procenjujući to objektivno.Ali. 2. 3. pa i egoističko shvatanje nužne odbrane.d. ubije se napadač da bi se otklonio napad od imovine male vrednosti) to bi bilo preterano individualističko. Nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi. upravljena prema nekom napadačevom dobru -Ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra trećeg lica.o. PONAŠANJE ČOVEKA – napad preduzima čovek i on se sastoji u činjenju. prava. je isključena onda kada je napad namerno isprovociran da bi se zloupotrebilo pravo na n. A) Uslovi NAPADA su da je napad: 1.

kada je prekor. krajna nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovemenu neskrivenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti. vatrogasci. -Prekoračenje (eksces) granica nužne odbrane postoji onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada. pa tako nisu dužna da se izlažu opasnosti onda kada je prema okolnostima konkretnog slučaja sasvim izvesno da će doći do njihove smrti. 2. a ukoliko je prekor. osim onoga koji zahteba da je odbrana bila neophodno potrebna. delo postoji. Ako je već nužno da do povrede tuđeg dobra dođe. 2. zahteva se stroga ekvivalencija između dobra koje se spasava i onog koje se žrtvuje). 21. telesni integritet. itd. U nekim zemljama preovlađuje stav da je taj subjektivni element neophodan i to u obliku tzv. a pri tom učinjeni zlo nije veće od zla koje je pretilo. 1. Za razliku od n. imovina. -Prekoračenje (eksces) granica krajnje nužde rešeno je u osnovi na isti način kao i kod nužne odbrane. delovanje prirodnih nezgoda. tj. rudari. Radnja koja preduzima u cilju da se izrši neko k. U tom slučaju kr. Pod dodatnim uslovima. U tom slučaju k. postoje kriv. za razliku od napada kod nužne odbrane. delo. sporno je da li treba da bude ostvaren i subjektivni element. Krajnja nužda -Krajnja nužda. Uslovi OPASNOSTI su: 1. odbrambene volje. tj. a najviše što zakon prihvata jeste da je ono isto. DA JE NESKRIVLJENA -Na krajnju nuždu se ne može pozivati neko ko je bilo sa umišljajem bilo iz nehata izazvao opasnost. Ova dužnost nije apsolutne prirode. -Elementi krajnje nužde su: opasnost i otklanjanje opasnosti. Mogu se štititi kako svoja tako i tuđa dobra. Osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu predviđeni krivičnim zakonom 16 . isključuje postojanje protivpravnosti. koji naša sudska praksa ne prihvata. ono se mora u najvećoj meri štedeti. itd. -Prema zakonskoj definiciji. Prekoračenje će postojati i onda kada se sa ciljem otklanjanja opasnosti moglo provrediti dobro manje vrednosti ili je povreda određenog dobra mogla biti manjeg intenziteta. na koje bi trebalo primeniti odredbe o kažnjavanju za pokušaj k. što vodi i strožim zakonskim uslovima za postojanje krajnje nužde (npr. Ona može. 22. postoji onda kada napad prestane.d. a akstenzivni eksces. To bi trebalo prihvatiti i za naše pravo jer odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napad odbija. napada životinja. lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati i bekstvom. kao što je npr. a ne da se odbije napad. Izvršeno usled jakog straha u razdraženosti izazvane napadom. 3. Oni su dužni da žrtvuju svoja dobra ako se nađu u opasnosti dok obavljaju svoju profesiju. Prekoračenje koje je zakonski relevantno (intenzivni. 2. predstavlja opšti osnov za isključenje postojanja krivičnog dela.d.svestan da postoji napad). a ne ekstenzivni eksces krajnje nužde) postoji onda kada je opasnost otklonjena povredom dobra veće vrednosti od vrednosti dobra od koga se otklanjala opasnost. biti izazvana ne samo ljudskom radnjom. -Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroženo i prema okolnostima konkretnog slučaja postoji neposredna mogućnost da ono bude povređeno. postoji. Ovde se radi o sukobu prava sa pravom. DA SE NJOME UGROŽAVA BILO JOJE PRAVOM ZAŠTIĆENO DOBRO -Zakon nije ograničio dobra koja se mogu štititi. ima sa njom određene sličnosti ali i razlike. DA SE ONA NA DRUGI NAČIN NIJE MOGLA OTKLONITI OSIM VRŠENJA RADNJE KOJOM SU OSTVARENI SVI ELEMENTI NEKOG K. nego i na bilo koji drugi način. Radi se o vršenje određenih profesija koje su povezane sa određenim rizicima (policajci. Kao i kod nužne odbrane.o.). DELA -Kod otklanjanja opasnosti treba učiniti sve što je moguće da ne dođe do povrede tuđeg dobra. iako su to po prirodi stvari najvažnija dobra. kao što je život. -KZ sadrži odredbu prema kojoj nema kranje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila. kao i nužna odbrana. jer u suprotnom postoji putativna krajnja nužda. kao i onda kada ona neposredno predstoji.o. Postoji nekompletno k. Uslovi OTKLANJANJA OPASNOSTI su: 1. DA JE ISTOVREMENA -Istovremenost postoji dok traje opasnost. predstavlja protivpravnu radnju.To je tzv. tj. DA JE STVARNA -Opasnost mora stvarno postojati. moraju se primeniti ona sredstva i načini otklanjanja opasnosti koji u najmanjoj mogućoj meri u konkretnoj situaciji pogađaju to dobro. Učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima učinilac se može osloboditi od kazne. Prvobitni napadač ima pravo na nužnu odbranu u odnosu na k. Nastala je znatno kasnije od n. delo.d. intenzivno prekoračenje.Učinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo. Prekoračenje granica n. delo koje se vrši u prekoračenju n. može doći do oslobođenja od krazne. da je lice svesno opasnosti i da je voljno otklanja.o.o. ali zakon predviđa fakultativni osnov za ublažavanje kazne. DA UČINJENO ZLO NIJE VEĆE OD ONOG KOJE JE PRETILO . predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne.o. U slučaju prekoračenja n. Svi uslovi vezani za jedan ili drugi element moraju biti kumulativno ispunjeni. piloti. 4.

dela uvrede.korisna i prihvatljiva pa se zato i neke njene negativne propratne promene moraju tolerisati. vršenje službene dužnosti 2. Mogu se svrstati u nekoliko grupa: 1. protivpravnosti. kao i kod nekih k. 4. k. U ovim slučajevima se. dozvoljeni rizik 5. lišavanje slobode sa ciljem izdržavanja kazne zatvora. Kod drugih.prava. života. U našem k. dela. Tu su moguće 2 situacije: ili je povreda sama po sebi dozvoljena (npr.p. izuzev kada dolazi do prekoračenja tog ovlašćenja. Potčinjeni nije dužan da izvrši naređenje pretpostavljenog ako bi izvršenje naređenja predstavljalo krivično delo. zakonodavac je učinio ovaj osnov nepotrebnim (npr. pravo na disciplinsko kažnjavanje 6. industrija…) danas sa sobom nose određene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela. dela za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna.VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA -U vršenju roditeljskog prava je da doće do ostvarenja bića nekih k. samo u vršenju službene dužnosti u Vojsci SCG i to pod određenim uslovima. Deo naše teorije zauzima stav da je osnov isključenja k. naređenje pretpostavljenog se javlja kao osnov n. -Ali.DOZVOLJENI RIZIK -Zasniva se na principu pretežnog interesa.dela povrede. ako su nanete u okviru pravila tog sportskog takmičenja. -Pristanak povređenog ima značaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmičenja. primena prinude od strane policije u skladu sa zakonom i propisima.d.itd. Do toga dolazi u malom procentu.zone. Zbog toga je praktični značaj pristnka povređenog kao osnova i. jer učesnici prihvataju mogućnost eventualnih povreda.p. NAREĐENJE PRETPOSTAVLJENOG -Od strane dela teorije. oštećenja tuđe stvari. u boksu).delo biti isključeno.p. tj. ti slučajevi ostaju izvan krim. određenog elementa koji se isključije pristankom ne dolazi do ostvarenja predviđenosti u zakonu tj. ili je povreda uobičajna i kažnjava se u okviru pravila igre (npr. kao i u nekim stranim zakonodavstvima. Potrebno je da se nadređenje tiče službene dužnosti i da se ne odnosi na izvršenje nekog k. ako je do nje došlo umišljajno ili ako je naneta ne u okvirima pravila sporta već iz nekih drugih razloga i motiva. Npr. samo onda kada je učinilac učinio sve što je potrebno i uobičajeno da opasnost minimaliziuje. ni kr.dela protiv imovine. naređenje pretpostavljenog smatra se opštim osnovom isklj.-Osim 3 osnova isključenja protivpravnosti koje predviđa KZ. odnosno zaštite određenih dobara za čiju je zaštitu zainteresovano društvo u celini. propisivanjem da se ono goni po privatnoj tžbi. Centralni problem je gde povući granicu između krivičnih dela za koje je društvo apsolutno zainteresovano i onih gde bi s eeventualno moglo dozvoliti pasivnom subjektu da svojim pristankom isključi njihovu protivpravnost (npr. pa se zato može tolerisati. Dozvoljeni rizik se možđe prihvatiti kao osnov za i. ostvaruje bitna obeležja k.delnpr ukoliko roditelj svom maloletnom detetu ne dozvoljava da izađe iz stna dok ne nauči lekciju za školu. kod k. jeste kod nekih strogo ličnih prava i sloboda.p. Naređenje pretpostavljenog ne može isključiti postojanje takvog k. prot.dela u tome što je neka delatnost druš. od volje povređenog zavisi da li će doći do primene k.p. gde postoji delo predviđeno u zakonu.). naređenje pretpostavljenog 3. 17 . u većini tih slučajeva unošenjem u biće k. pa nema protivpravnosti. pristanak povređenog 4. k. Nophodan uslov je da pristanak bude dat prethodno. tajnosti pisama ili neovlašćeno otkrivanje tajne od strane advokata ili lekara). mali. lake telesne povrede. 2. VRŠENJE SLUŽBENE DUŽNOSTI -Poatoje osnovi isk. izvršava službeno ovlašćenje. a u nekim slučajevima i protivpravnog lišenja slobode. Međutim.dela predviđa krivično gonjenje po privatoj tužbi. ne može se dati pravo pojedinsu da odlučuje o tome da li će k. ili obezbeđivanje dokaza.dela prinude.d.delo će postojati. obavljanje lekarske dužnosti maloletne dece od strane roditelja 1. 5. narušavanje nepovredivosti stana sa ciljem hvatanja učinioca k. zakonodavac priznaje značaj pristanka povređenog. Oblast primene pristanka povređenog kao osnova i. koji proizilaze iz vršenja određene službene dužnosti zasnovane na zakonu. lišavanje života kod izvršenja smrtne kazne.dela. 3 PRISTANAK POVREĐENOG -Kod nekih k. itd. -Posredno. tako što kod određenih k. faul u fudbalu). imovine. Ponašanja u određenim oblastima zbog tehničkih dostignuća (saobraćaj. dela u slučaju da je potčinjeni znao da izvršenje naređenja predstavlja krivično delo. na osnovu zakona i drugih propisa. pak. postoji i veći broj drugih osnova isključenja protivpravnosti predviđenih drugim propisima ili koji proizilaze iz stavova doktrine i sudske prakse.

treba uzeti da je protivpravnost dela isključena. NORMATIVNA I PSIHOLOŠKA TEORIJA KRIVICE -U našoj teoriji preovlađuje shvatanje da se krivica (vinost) najkraće određuje kao skup psihičkih odnosa učinioca prema svome delu. delikata). To ukazuje na opravdanost mešovitih. jer nedostaje k rivica pa se može govoriti samo o kriv. odgov.dela koristi termin krivica. Krivična odg.odgovornosti.odgovornosti u sistemu opšteg dela nije bilo janso. pa i prouzrokovanja smrti. u nameri vršenja eksperimenta. koja je protivpravna i koja mu se može pripisati u krivicu. tako da ova 2 pojma postaju sininimi.kr.odgov. odg. Prema KZ.odgovornost obuhvata kako objektivne elemente k.Ukoliko se merama disciplinskog kažnjavanja ne ostvare elementi nekog težeg k. odgovornosti. da je zahvat izvšen u nameri lečenja (a ne npr. Uračunjivost podrazumeva postojanja sposobnosti odlučivanja i sposobnosti rasuđivanja. koji predstavljaju dva osnovna elementa vinosti. umišljaj i nehat. 2. u okviru preduzimanja medic. Drugodubjektivno shvatanje izjednačava ovaj pojam sa krivicom.dela kako objektivnih tako i krivica kao subjektivnog elementa.dela.dela. Sporno je pravo na fizičko kažnjavanje. krivica postoji ako je učinilac bio uračunjiv i p’ostupao sa umišljajem a bio je svestan ili je bio dužai i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.Pojam i teorije krivice -Krivica predstavlja jedan od 4 obavezna elementa u opštem pojmu krivičnog dela. tako i krivicu (vinost) kao subjektivni element. mora se uvek dokazivati. nužna je pretpostavka za postojanje krivice. da se učinilac posmatra kao ličnost koj normalno funkcioniše.je potvrđivanje da neko ispunjava uslove za kriv. sudokrivici. Neke kriv. psihološko-normativnih teorija krivice.odgovornosti ako se shvati isključivo subjektivno. Odgovara se za postupak koji je negativno vrednovan. dela kod kojih je ta svest odsutna. a one se preduzimaju sa ciljem vaspitanja. svest o tome da je kriv za učinjeno delo. krivica je psihički odnos učinioca prema delu zbog kojeg mu se može uputiti prekor. što istovremeno znači to da je bio indikovan.je osnov za primenu kriv. kriv za ono štoje učinio ili propustio da učini. Takav način određivanja pojma krivice polazi od psiholoških teorija krivice koje su nastale u nemačkoj teoriji krajem XIX veka. suvišno je u krivično pravnoj dogmatici i dovodi do konfuzije u sistemu opšteg dela. Stvarnost pokazuje da nisu retki oni učinioci kriv. već je poznavalo pojam kriv.sankcije se mogu primeniti i onda kada nema kriv.. uračunljivost. Po njima. 18 . Objektivno-subjektivno shvatanje polazi od toga da kriv. . ona je osnov i uslov kriv. Neki autori to pitanje raznatraju u vezi sa pristankom povređenog. postavlja se pitanje odnosa krivine i kriv. 6.da postoji pristanak pacijenta. Ima više opravdanja da se ovo razmatra kao samostalan osnov i. Učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo.. kod učinioca pol. Međutim. -Koncept krivice polazi od relativne slobode čovekove volje. Psihički odnos ne može svesti na svest i volju.p. -I terminološki i suštinski krivica je centralni pojam. On je prihvatljiv pod određenim uslovima: da se lekarski zahvat vrši po prailima lekarske profesije. uračunjivost je sposobnost učinioca za krivicu koja podrazumeva ispravnost njegovog prihičkog aparata.delu u objektivnom smislu. Ona je posledica vršenja kriv. Kriv. odgovara se ne zbog samog dela već zato što je učinilac.dela.dela u potpunom smislu.OBAVLJANJE LEKARSKE DUŽNOSTI -Sporno je pitanje povreda.o. Međutim. a neki u okviru dozvoljenog rizika. Pretpostavka krivice nije dozvoljena u kr. a ne kriv. Dok je krivica dvostruki odnos: psihički odnos učinioca prema delu i odnos društva pema njemu zbog učinjeg dela. pojam k. Prema tome strukturu krivice čine 3 komponente: 1.odg. a akriv. svest o protivpravnosti.Prema noramtivnim teorijama. -Krivica je element u opštem pojmu k. Ovakvo shvatanje je prihvaćeno i u novom KZ. Zato novi KZ za subjektivni elemenat k. umišljaj ili nehat 3.delo. krivica se svodi samo na specijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upućuje učiniocu k.se svodi na krivicu. -Krivično je odgovoran onaj učinilac koji je izvršio radnju koja je u zakonu predviđena kao k. Je konstatacija. sankcija. Za utvrđivanje krivice od značaja su i moralna vrednovanja. mogućnost svesti o protivpravnosti dela.odgovornosti.zahvata.odgov. Protivpravnost ne bi bila isključena ako bi na taj način detetu bila naneta telesna povreda. Ima pretežno deklarativni a ne i suštinki karakter.sankcija.d. Postojanje određenog prostora koji dozvoljava čoveku izvestan izbor. Kod nekih čak postoji i suprotan osećaj da su ispravno postupili (npr. ODNOS KRIVICE I KRIVIČNE ODGOVORNOSTI -S obzirom na to da je za postojanje krivične odgovornosti neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata k. -Krivica ne može postajati bez uračunjivosti. pre svega kazne.) 23. kao i pitanje da li je neophodan osećaj krivice kod učinioca. pre svega kazne. -Naše ranije zakonodavstvo nije koristilo termin krivica. ali tada nema ni kriv.dela. prava u celini. Kriv. -Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje odr.odgovornosti. Krivica može postojati i kada je počinilac postupao iz nehata ako zakon to izričito predviđa. prekor se mora zasnivati i na psihološkim elementima kao što su uračunljivost. Mesto kriv. pa i kr. Posoje 2 shvatanj k. pravu.

-Veći problem je razgraničenje eventualnog umišljaja i svesnog nehata. ne pristaje da učini k. Frankova formula. On hoće izvršenje dela i nastupanje posledice. koja se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem. to neće biti ubistvo izvršeno sa eventualnim.KADA UČINIOVU OSTVARENJE BIĆA K.DELA SLUŽI SAMO ZA POSTIZANJE NEKOG DRUGOG CILJA – ostvarenje bića k. pod uslovom da to smatra mogućim.d. On postoji onda kada učinilac predviđa mogućnost nastupanja 2 ili više konkretno određenih posledica koje se međusobno isključuju. Kada posledica nastupa kasnije. iako nije siguran da će uspeti da savlada otpor tog lica. Umišljaja proizilaze dve vrste umišljaja: direktni i eventualni. Intenzitet elemenata svesti. a jedan manji broj k. PRAVI CILJ PREDUZIMANJA RADNJE.d. se može izvršiti samo sa eventualnim umišljajem. dela želi da postigne određeni cilj. uključujući i posledicu čije nastupanje shvata kao realnu mogućnost. B) EVENTUALNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac svestan da može učiniti kriv. kod nekih k. direktni umišljaj postoji kod onoga ko hoće da izvrši silovanje određenog lica. Učinilac je svestan da postoji mogućnost da učini k.d. već sa direktnim umišljajem. dela. kod svesnog nehata on neće nastupanje posledice. Iako mu ubistvo čuvara nije cilj. -Umišljaj mora postojati u momentu izvršenja k. postojaće direktni umišljaj. učinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lažna. iako ga naše pravo izričito ne predviđa. Kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo (npr. ima k. a razlika postoji u pogledu elemenata volje: kod eventualnog umišljaja učinilac pristaje da učini k. koje se htelo (npr. Po toj formuli. pa je na to pristao. Umišljaj -Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteba za postojanje kr. ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova za stva da se i ovde radi o direktnom umišljaju. Ukoliko bi se uzdržao od preticanja da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret postojao bi svesni nehat. aktiviranje eksplozivne naprave u toku leta putničkog aviona da bi se jedno lice lišilo života zbog čega stradaju svi koji su se nalazili u avionu) i 2. Npr. 2. Prethodni i naknadni umišljaj su irelevantni. ali se saglašava i sa tom mogućnošću. Izuzetno. Može se govoriti o tri osnovne situacije u kojima postoji direktan umišljaj: 1. što je od značaja kod odmeravanja kazne. je samo prethodni ili polazni stadijum u ostvarivanju glavnog cilja. direktni umišljaj po pravilu znači viši stepen krivice u odnosu na eventualni umišljaj. dela. pa se i pored toga odlučio na preticanje. U prvoj situaciji. Znači. -Iz zakonske def. bez obzira koliko mu verovatno izgledalo ostvarenje svih bitnih obeležja bića tog dela. 3. Ukoliko je znao da će svojom nepropisnom vožnjom dovesti u opasnost druge učesnike u saobraćaj.d. a kod saučesnika u momentu preduzimanja radnje saučesništva. Npr. dela.d. predviđen je i nehat kao blaži oblik krivice. kod k. jer je bio svestan toga da njegovo delo kao realnu mogućnost uključuje i ubistvo čuvara i to je hteo da bi postigao cilj. 2. A) DIREKTNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. OSTVARIVANJE BIĆA KRIV. Npr.d. znači da se saglasio sa posledicom. -U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na čemu se zasniva umišljaj: da li na elementu volje (teorija volje) ili na elementu svesti (teorija predstave). U pogledu određivanja pojma postojanja i danas je aktuelna tzv. ubistvo majke koja se nalazila na nekom usamljenom mestu sa svojim malim detetom zbog čega kasnije dođe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani). a naročito volje.KADA UČINILAC HOĆE JEDNO DELO. Danas se polazi od toga da su oba elementa neophodna i međusobno uslovljena. Umišljaj znači i znanje i htenje zakonskih obeležja bića k. delo. a njegova volja je u 19 . -Od značaja je i ALTERNATIVNI UMIŠLJAJ.d. Stepen intenziteta elemenata u svesti i volje kod direktnog umišljaja je visok. Učinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bića kriv. zakonodavac se opredelio za teoriju pristajanja. Npr. teško je utvrditi šta bi učinilac uradio da je znao da će posledica sigurno nastupiti.24. kao nužna posledica vršenja k.d.d. Razlikuje se 2 slučaja: 1. ugrožavanja javnog saobraćaja postavlja se pitanje da li je izvršilac preticanjem u nepreglednoj krivini doveo u konkretnu opasnost život vozača i putnika u tom drugom vozilu koje mu je naišlo u susret sa umišljajem ili iz nehata. DELA JE JEDINI.d. -Razlikovanje između direktnog i eventualnog umišljaja značajno je iz 2 razloga: 1. To znači da umišljaj i nehat čine sadržinu krivice. učinilac računa da će najverovatnije morati da ubile ili teško telesno povredi lice koje obezbeđuje banku u koju hoće da provali da bi obio sef. slabije je izražen nego kod direktnog umišljaja. dela.. Ako učinilac vršenjem k. postavlja se pitanje da li bi učinilac preduzeo radnju u slučaju kada bi znao da će posledica nastupiti. ali nije siguran da će do toga doći. ALI UZ TO DELO SASVIM IZVESNO DOLAZI DO IZVRŠENJA I DRUGOG DELA – moguće je da učinilas uopšte ne želi to drugo delo. Ali. Element svest je isti. obuhvaćeni su bićem k. tj. ali se određeni njihovi segmenti pojavljuju već na nivou predviđenosti dela u zakonu.

Do danas teorija nije uspela da da odgovor na ovo složeno pitanje. stvarna zabluda. ako učinilac hoće da neko lice ili liši života ili teško telesno povredi. Element svesti se ne razlikuje u odnosu na eventualni umišljaj. pa zato mora biti posebno propisan. Međutim.stanja tako i određenih psiholoških pretnji prouzrokovanih tim tanjima. Nije osnovan stav da je svesni nehat teži oblik nehata od nesvesnog. a ne samo o posebnom obliku ili stepenu krivice. Ukoliko ne postoji materijalni supstrat za realnu promenu da posledica neće nastupiti. Međutim. odnosno stepen krivice kod kojeg postoji kr.d. a nehat izuzetak. ako učinilac u jednosmernoj ulici vozi automobul u suprotnom smeru od dozvoljenog. dela. To je oboriva pretpostavka pa postoji dužnost su da u slučaju sumnje utvrđuje da loi je učinilac neuračunljiv. Međutim. Polazi se od pretpostavke da je učinilac uračunljiv. postoji u oba slučaja.druga teža društvena poremećenost. pa je za konstituisanje krivice zahtevati i jedno i drugo.psihološkog) metoda. pa nastupi teška telesna povreda.zaostali duševni razvoj 4. Nehatno k. -Zakon poznaje 2 vrste nehata: svesni i nesvesni. delo samo kada to zakon izričito propisuje. odsutan je i element svesti i element volje. i uzrok i posledicu. umiš. ili ako ne pokodi nikoga da li je to samo 1 pokušaj ili 50 pokušaja u sticaju. ali i subjektivni element bića k. odnosno neuračunjivost isključuje krivicu kao obavezan element k. Npr. ako je mogao ali nije bilo dužan nema nesvesnog nehata. Za razliku od event. -Kada je reč o posledicama koje su različite po težini. A)BIOLOŠKI OSNOV se može ispoljiti u 4 oblika: 1. učinilac baci jednu flašu na 50 ljudi sa umišljajem da pogodi samo jedno lice (bilo koje) da li će to biti jedno svršeno delo u sticaju sa 49 pokušanih k. Najvažniji razlog za njihovo razlikovanje je razgraničenje sa umišljajem (odnos svesnog nehata i eventualnog umišljaja). Osnovi isključenja krivice: neuračunljivost. Ukoliko je bilo dužan da predvidi posledicu. 1. ali ne i nemoguća) već samo veoma retka. umišljaj. tu je sporno da li u odnosu na ostale objekte postoji pokušaj kr. kao i umišljaj.U našoj teoriji i praksi. Pošto nehatna dela imaju niz specifičnosti u odnosu na ona učinjenja sa umišljajem sve je proširenije shvatanje da je reč o posebnoj kategoriji delikata. abnormalna psihička stanja. pa ni krivice. a nastupi lakša posledica. . Neuračunljivost Učinilac koji je k.d. Umišljaj je pravilo. treba uzeti da postoji pokušaj težeg k. Npr. krivica se ovde uspostavlja na osnovu dužnosti i mogućnosti da se. (gledajući pravno dogmatski su krajnje atipična. 26. SVESNI NEHAT postoji onda kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti delo.d. nepažljiv odnos učinioca prema mogućnosti nastupanja posl. NESVESNI NEHAT – kod njega ne postoji psihička veza između učinioca k. Ukoliko je reč o istim posledicama treba uzeti da postoji ono krivično delo koje je i ostvareno. sila i pretnja. ima dvostruki karakter: on je i oblik krivice. nadajući se da za tih nekoliko sekundi neće naići nijedno vozilo. a kriminalnopolitički uglavnom neopravdana. smatra se da je za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog i subjektivnog uslova. a to prema svojim ličnim svojstvima nije mogao ili obrnuto.d. jer su psihološki elementi potpuno odsutni. učinilac ne pristaje na posledicu. ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči. prema kz za postojanje neuračunljivosti potrebno je kako postojanje nekog abnormalnog druš. kao i da se postavi donja granica krivice (odnos nesvesnog nehata i slučaja). psihološki i mešoviti. predvisi nastupanje posledice.d. Polazeći od mešovitog (biološko. onda će postojati event. Kod nesvesnog nehata i svesti i volja maniestuju se u svom negativnom obluku. Poznata su 3 načina utvrđivanja neuračunljivosti: biološki. Nesvesni nehat se isključivo zasniva na normativnim elementima.duševna bolest 2. 20 .delo u činio u stanju neuračunjivosti ne može biti smtran krivim. naročit značaj zbog njene telesne međusobne povezanosti sa radnjom upravo taj nemaran. a subjektivni da je mogao da je predvidi. -Nehatna krivična dela podrazuvaju po svojoj prirodi nastupanje posledice.istom stepenu upravljena na bilo koju od tih posledica. -U slučaju kada zakon predviđa i nehatni oblik nekog k. Objektivni uslov jeste da je učinilac bio dužan da predvidi posledicu. a reč je o sasvim kratkom rastojanju i malo prometnoj ulici. 25. Posledica ima za nehatna k. treba uzeti da je u pitanju eventualni umišljaj. ako velikom brzinom na određenoj deonici autoputa vozi suprotnom kolovoznom trakom nadajući se da će ga vozač koji vozi propisanim smerom uočiti i izbeći ili da uopšte niko neće naići. u slučaju saobraćajnog udesa postojaće svesni nehat. propisana kazna uvek je blaža u odnosu na umišljajni oblik.d. čini suštinu nehatnog delikta. a razlika se ispoljava na planu voljnog elementa.poremećaji do kojih dolazi na psihičkom planu. postojaće pokušaj k. pravna zabluda.privremena duševna poremećenost 3. dok se kod biološkog metoda u obzir uzimaju samo određena bolesna. dela. Nehat. Npr.d. Za psihološki metod merodavne su samo posledice.d. ubistva. 2.Nehat -Nehat je lakši oblik. Nehatna delatnosna k. Mešovit traži i jedno i drugo. prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima. Retka su nehatna k. koja zbog svoje prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova 2 oblika nehata.dela.d.

Uobičajeno se razlikuju 3 stepena duševne zrelosti: laka (85-70 IQ). -Učinilac ne može upravljati svojim postupcima onda kada ima pravilnu predstavu. Stvarna zabluda Pojam i vrste stvarne zablude 21 . Postoji i mogućnost da se uz kaznu izrekne mera bezbednosti obaveznog psh. bitno smanjena uračunljivost postoji onda kada je sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima. Egzogene su one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima koji spolja deluju na organizam i time se njihovo dejstvo može ustanoviti (npr.d. usled jednog od 4 zakonska oblika duševne poremećenosti. ali je ipak bliža uračunljivosti. zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta.) 2. sankcije koje se izriču i uračunljivom učiniocu (kazne.) Endogene psihoze su one duševne bolesti čiji je uzrok unutrašnji kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci (npr. iako je prilikom njenog zakonskog regulisanja. U odnosu na neur.u. ustanovi. lice je uračunljivao i kod njega može postojati krivica za delo koje je učinilo u stanju bitno smanjene urač. učinio u tom stanju mogu de izreći sve kr.obuhvata ređe neka normalna stanja (iscrpljenost. na slobodi.d. neke psihologije. šizofrenija. 27. obična s. lečenja i čuvanja u zdrav. -Lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bića nekog k. kao i onda kada ne shvata društveni značaj svog dela. privremenog karaktera (npr.u. Ono što kumulativno mora biti ostvareno za postojanje neuračunljivosti jeste psihološka i biološka komponenta. i to u momentu izvršenja dela. ubistva i u odnosu na njega da bude uračunljiv. panično. a u odnosu na drugo uračunljiv. primenjen mešoviti metod. To je prelazno stanje između uračunljivosti i neuračunljivosti. -Neuračunljivost se uvek utvrđuje u odnosu na određeno k. Bitno smanjena uračunljivost -Bitno smanjena uračunljivost nije osnov koji isključuje krivicu.depresivna psihoza. bez obzira na njen uzrok.d. postoji mogućnost ublažavanja kazne i premene navedenih mera bezbednosti.traumatke psihoze nakon povrede mozga. prolazni premećaji svesti izazvani organskim bolestima itd.d. odnosno uzima se da ne postoji ni k.nemogućnosti shvatanja značaja svoga dela – odsustvo moći rasuđivanja ili u 2. nor. Učinioca mogu biti primenjene određene mere bezbednosti: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. ali ne i zakon. delatnosti ili dužnosti. Dok samo u slučaju bitne s. a ne može da shvati značaj neprijavljivanja pripremanja kr. u sticaju u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uračunljivost. B) PSIHOLOŠKI OSNOV se može manifestovati ili u obliku: 1. -Između bitno smanjene uračunljivosti i neuračunljivosti postoje kvalitativna razlika: bitno je smanjeno urač. ne isključuje krivicu. 28. bila bitno smanjena.u. a uz uslovnu osudu mere bezbednosti obav. u stanju neuračunljivosti nije za to delo krivo. a u odnosu na treće neuračunljivost. -Prema rešenju iz KZ. 4. Npr.Privremena duševna poremećenost. dela. koju poznaje naša sudska praksa i teorija.1. ali je izgubio vlast nad voljom. -Treba razlikovati bitno smanjenu urač. mere upozorenja. mora postojati u momentu izvršenja k. paranoja. srednja (70-50 IQ) i teška (50-0 IQ).) 3. određene mere bezbednosti). usled uzimanja alkohola ili droga. pa bi u odnosu na to delo bio neuračunljiv. psihoze izazvane infekcijom itd.d. a uz njih i: zabrana vršenja poziva.u. u odnosu na drugo potpuna urač.Druga teža duševna poremećenost – tu spadaju one forme duš. predviđa mogućnost ublažavanja kazne. učinilac može usled zaostalog duševnog razvoja da shvati značaj k. Moguće je da kod učinioca koji učini više k.d. -Dovoljno je da nedostaje ili intelektualna (moć rasuđivanja) ili viluntaristička komponenta (moć odlučivanja). i procenjuje se u odnosu na određeno k.d. -Pošto bitno s. S obzirom na uzrok duševne bolesti. „kada još vlada svojim razumom“. psih. Međutim. odnosno prema mogućnostima izlečenja zakon pravirazliku između trajnih i privremenih duševnih bolesti. uobičajena je njihova podela: endogne i egzogene. pospanost).Duševna bolest – prema njihovom trajanju.d. Poremećenosti koje se ne mogu podvesti pod prethodne 3 u zakonu izričito navedene forme i predstavljaju teži oblik duš. Moguće je da jedan učinilac u istom vremenskom momentu u odnosu na jedno delo bude neuračunljiv. stanja izazvana jakim afektima. kao i kod neuračunljivosti. jer nije ostvaren njegov subjektivni element. može imati samo karakter olakšavajuće okolnosti kod odmeravanja kazne prilikom stepenovanja krivice. -Stanje bitno s.Zaostali društveni razvoj – je takva forma duševne poremećenosti gde je oštećena inteligencija. Ona predstavlja dalje stepenovanje uračunljivosti i nalazi se između bitno smanjene uračunljivosti i uračunljivosti. -Učinilac nije svestan značaja svog dela onda kada nije svestan delovanje prirodnih zakona. nemogućnosti upravljanja svojim postupcima – odsustvo moći odlučivanja. a češće neka patološka stanja koja su prolaznog. od obične smanjene uračunljivosti. učiniocu koji je k. leč. porem. zakon uvažavajući specifičnosti ovog stanja.

1.d. predviđa. Npr.(k. To je direktna pravna zabluda. Prva se često u našoj literaturi naziva stvarnom zabludom u užem smislu. ne nalazi se u pravnoj zabludi.d. zabluda u pogledu radnje izvršenja.d se htelo ostvariti) sa sticajem nehatnoh k.-Zabluda u najširem smislu jeste nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima. Npr. eventualne pravne zablude. -Pravna zabluda neće postojati u slučaju tzv.delo. On tu pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost. postojaće k. -Otklonjiva stvarna zabluda ili stvarna zabluda iz nehata. -Postoji i pravna zabluda u pogledu nekog osnova koji isključuje protivpravnost. dela. -Dok kod stvarne zablude učinilac ne zna činjeničnu podlogu kr.) Npr. Neotklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje k.nije od značaja kada je učinilac u zabludi u pogledu identiteta žrtve. Npr. učinilac misli da je dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu.d. ili pogrešno shvata kriv.dela. 2.d.pravnu normu. dela.delo. postoje razkičita mišljenja. a ne na onom na kojem je hteo. uzročnog odnosa. ne zna da je neovlašćena kupovina i prodaja strane valute makar i to zvaničnom kursu k. -I jedna i druga vrsta stvarne zablude može biti: neotklonjiva ili otklonjiva.delo. i 2. uvek isključuje krivicu a time i k. koje je ostvareno.STVARNA ZABLUDA O OKOLNOSTIMA KOJE ISKLJUČUJU PROTIVPRAVNOST postoji onda kada je učinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojanje vodilo isključenju postojanja k.Pravna zabluda Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se čini k. Učinilac pogrešno procenjuje postojanje pravnih uslova za primenu nekog od tih osnova ili uopšte pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost. Npr. 22 . Ko računa s tim da njegovo ponašanje može biti zabranjeno. posledice.d. ona zna sve stvarne okolnosti. -Neotkljonjiva stvarna zabluda postoji kada činilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti. Otklonjiva stvarna zabluda ne isključuje nehatu krivicu. A samo neotklonjiva stvarna zabluda isključuje i umišljaj i nehat . sredstava izvršenja. STVARNA ZABLUDA O BIĆU KRIVČNOG DELA – postoji onda kada kod učinioca ne postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u biće k. a druga u odnosu na element protivpravnosti.d. (npr.delo. kod pravne zablude on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela – ne zna da je odr.d. tada stvarna zabluda može da utiče na krivicu učinioca ili na pravnu klasifikaciju dela.) 29.d. predviđeno kao k. tj. To je indirektna pravna zabluda. Ali kada se radi o tome da je samo određeni predmet ili lice sa određenim svojstvima bitan eement k. licu u uzročnoj vezi -Slučajevi zablude o objektu radnje i zabluda o predmetu i zabluda u licu nisu krivičnopravno relevantni kada su predmet ili lice istog kvaliteta. postoji stvarna zabluda ako učinilac veruje da je lice nad kojim vrši obljubu navršilo 14 godina. činila delo dozvoljenim. odnosno da je on stvaran.d. objekta radnje. a druga stvarnom zabludom u širem smislu. Zabludu o stvarnim obeležjima bića k.Npr. ali ne zna pravni značaj tih okolnosti. postoji kada je učinilac prema okolnostima konkretnog slučaja i prema svojim ličnoim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravilnu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima koje ulaze u biće k. -I u jenom i u drugom slučaju kod učinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje se čini.d. Osnovna razlika je u tome što prva deluje u odnosu na element predviđenosti dela u zakonu.dela ili u pogledu neke okolnosti koja bi. iako su mu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta.U pogledu okolnosti koje isključuju protivpravnost. ponaš.d učinjeno iz nehata kad zakon takvo k. ali ga bez obzira na to preduzima. Ako je učinilac bio u zabludi usled nehata.d. a time i kriv. ukoliko je to presudno za postojanje k. Zabluda se može odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost. Što se tiče zablude o uzročnoj vezi kada učinilac prourokuje posledicu na datom objektu radnje. I jedna i druga mogu isključiti postojanje krivice. Zabludu o razlozima isključenja protivpravnosti. slučaj sa putativnom nužnom odbranom kod koje učinilac pogrešno drži da postoji napad. Vladajuće je shvatanje da treba da se uzme da postoji uticaj k. da je zaista postojala. izvršilac je pogrešno držeći da se radi o osvežavajućem napitku da drugom licu da popije tačnost koja sadrži smrtonosni otrov. u pokušaju (k. KRIVIČNOPRAVNO DEJSTVO STVARNE ZABLUDE -Stvarna zabluda unek isključuje umišljaj. koja čini sastvani deo obeležja k. Učinilac ne zna da je ponašanje koje preduzima u zakonu predviđeno kao k. -KZ razlikuje 2 vrste stvarne zablude : 1. itd. Zabluda predmetu.

prinude.d. 31. ali se ne isključuje voljna radnja. One ne isključuju radnju. dela u svim društvima i vrlo su malo podložna promenama (npr. a pri tom budu ostvareni i svi ostali uslovi za krajnju nuždu. ako je isključena protivpravnost. -Uslov je da je akt prinude bio takdav da uspešan otpor nije bio moguć.d.d. nameće se pitanje da li ona može imati značaj za postojanje krivice. -Ukoliko je kr. dela -Apsolutna sila – vis absoluta isključuje postojanje radnje k. Pretnja predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinuđava..d.z. ako neko da bi izbegao zlo kojim mu se preti učini k. kao i da se u tom slučaju izvršiocem k. neće postojati. već je bio prinuđen da ostvari biće nekog k. On se ne može smatrati krivim za delo za koje nije mogao da zna da predstavlja k.d. učiniocu se kazne može ublažiti. isključena krivica moglo da bude smatrano posrednim izvršiocem. delo radi postizanja određenog cilja: izbegavanja zla koje mu preti.d. KRIVIČNOPRAVNI ZNAČAJ PRAVNE ZABLUDE -Pravna zabluda se u većini evropskih krivičnih zakonodavstava.z. Ovaj problem ne postoji u zemljama čiji k. OKZ polazio je od principa „error iuris nocet“ – nepoznavanje prava škodi tj. nazivajući ga skrivljena neuračunljivost. ali to lice ipak nije lišeno svake mogućnosti da odlučuje. Osnovno pitanje je da li kom. niti se mogao izbeći na drugi način. sila i pretnja. kao i pretnja. pa čak ni pravnika. Otklonjiva p.d.d. postoji.p. Ona u većoj ili manjoj meri utiče na donošenje odluke prinuđenog lica. postoji i kompulzivna sila. pa bi on mogao da odgovara samo za k. što se procenjuje pre svega sa aspekta lica kome je upućena.p. umišljajno k. ali se postavlja pitanje kakvo dejstvo imaju u pogledu krivice. -KZ predviđa da. mogu biti osnov isključenja krivice. dela. Ovo rešenje izaziva određene dileme. Ukoliko se primeni institut krajnje nužde. -Neotklonjiva pravna zabluda postoji onda kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato što to nije mogao i nije bio dužan da zna.d. -Novi KZ sadrži odredbu prema kojoj kompulzivna sila i pretnja predstavljaju fakultativni osnov za ublažavanje kazne. k. Za neka od njih ne zna većina građana. Nemačka. koja zavise samo ili pretežno od promene zakonodavaca u određenom društvu i u određenom vremenskom periodu i koja nisu predmet i moralne osude (npr. delo učinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi. Pošto takva sila ne isključuje voljnu radnju. ali je to mogao i bio dužan da zna. KZ izričito predviđa da neodoljiva sila isključuje postojanje k. To otežava i rešavanje pitanja odgovornosti lica koje je primenilo prinudu. krađa) isključeno je postojanje pravne zablude. izvr. pod određenim uslovima.p.p. Kod drugih. koja su k. k. sasvim je moguće postojanje pravne zablude. smatra osnovom koji isključuje krivicu. To znači da bi krivica u nekim slučajevima mogla biti isključena zato što se prinuđeni nalazio u neuračunljivom stanju.d. Ono bi ako je kod neposr. neka k.d. ne postoji zato što nema voljne radnje. po prirodi stvari. pa zato ne može postojati ni krivica. od toga da građani moraju poznavati sve k. Poseban značaj ima podela pravne zablude na otklonjivu i neotklonjivu p. delo.d.-Od značaja je podela kriv. -Pravna zabluda u našem ranijem k. voljni element umišljaja tu. Kod ponašanja koja su zlo sama po sebi – mala in se i koja predstavljaju k. Međutim. jer je kod pretnje nužno da lice koje preti na bilo koji način doprinese zlu kojim preti. Sila i pretnja -Osnovno pitanje jeda li one isključuju postojanje k. a time ni kr. a češće do bitno smanjene uračunljivosti. 30. onda i u odnosu na njega k. Actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost) -Naše k. predviđa institut actiones liberae in causa. norme. u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja). Postoji saglasnost da kada je prema nekom bila primenjena sila takvog intenziteta kojoj se nije mogao odupreti. a ne krivice. 23 . To ne odgovara stanju u savremenim društvima gde su k. -Kompulzivna sila – vis compulsiva predstavlja upotrebu fizičke snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvrši određeno krivično delo. Krivično delo učinjeno pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje je. delo. ne postoji. Učinilac zna na šta je prinuđen. smatra ono lice koje je primenilo neodoljivu silu ( posredni izvršilac). Prinuđeni vrši kr. ubistvo. dolazi do isključenja protivpravnosti. nužde: jednu koja isključuje protivpravnost i drugu koja isključuje krivicu (npr. mada retko. norme brojne i složene. -I pretnjom se utiče na volju nekog lica da izvrši k.. -Može se postaviti i pitanje postojanja uračunljivosti. Austrija). Sila i pretnja.d. ona je morala da utiče samo na kažnjavanje (da se učinilac blaže kazni ili oslobodi od kazne). Potrebno je da pretnja bude ozbiljna i moguća.d. prouzrokuju privremenu društvenu poremećenost koja kod prinuđenog može dovesti čak i do neuračunljivosti. pod određenim uslovima. Zato novi KZ predviđa da delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije kriv. samo zato što su zakonom zabranjena – mala prohabita. zakon poznaje 2 vrste k. -Osim apsolutne. dela na mala in se i mala prohabita. Pretnju treba razlikovati od opomene. nije uticala na postojanje ili nepostojanje k. postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno. po pravilu.

mora postojati ili umišljaj ili nehat. da je u tom stanju učinio kd u odnosu na koje je kod njega. Reč je o situaciji kada teža posledica. samo po sebi. eventualni umišljaj.d. sama po sebi. tako što je sebe dovelo u stanje teške alkoholisanosti. maksimalna kazna koja bi se mogla izreći mogla bi biti do 7 godina i 11 meseci. 32. ali ne i dovoljan uslov. delo. -Pored osnovne situacije kada u odnosu na osnovni oblik postoji umišljaj. će postojati u sledećim situacijama. onda se to rešava primenom pravila koja važe za slicaj krivičnih dela. u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj i ako bi se uzelo da postoji sticaj osnovnog oblika ovog kd i osnovnog oblika teže telesne povrede. -Reč je o jednom toku događaja koji ima 2 faze: u prvoj. Postojanje objektivne veze. u odnosu na koje je postojao umišljaj (direktni ili eventualni). ugrožavanja javnog saobraćaja. osim ako ta teža posledica. Odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom Postoji veći broj krivičnih dela koja osim svog osnovnog oblika imaju i svoje teže oblike u slučaju da iz osnovnog oblika proizađe teža posledica. U prvoj. učinilac se sa umišljajem dovodi u stanje neuračunljivosti sa namerom da u tom stanju učini k. ne predstavlja kd (sticaj postoji kada učinilac izvrši više kd za koje mu se istovremeno sudi).d. koje je kasnije učinio u stanju neuračunljivosti. nego primenom odredaba za odmeravanje kazne izvršene u sticaju. ako se radi o nehatnom prouzrokovanju teže posledice. -Novi KZ i dalje ostavlja donekle spornom situaciju koja se odnosi na slučajeve kada se za kd kvalifikovano težom posledicom može izreći teža kazna. Npr. koje je izvršio. neprihvatljivo je da se učiniocu može izreći stroža kazana kada je u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. Osnovno pitanje je pitanje krivice i za tu težu posledicu KZ predviđa da kad je iz kd proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu. niti je to hteo. potrebno je da je kod učinioca u momentu donošenja odluke. u momentu pre nego što se doveo u to stanje.d. uračunljiv učinilac prouzrokuje situaciju u kojoj će u drugoj fazi. -Za kd kvalifikovana težom posledicom zakon po pravilu propisuje težu kaznu od one do koje se može doći primenom odredaba za odmeravanje kazne za sticaj kd. ali je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti – nesvesni nehat. primenjivaće se odredba za sticaj kd. a u odnosu na težu posledicu nehat – umišljaj + nehat. U drugoj situaciji kod učinioca postoji u momentu prethodnog delovanja nehat ( svesni ili nesvesni) u odnosu na k. tj. nego u slučaju kada je kod njega u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj.d. uzročne veze između osnovnog dela i teže posledice jeste neophodan. moguće je da izvršilac niti je bio svestan toga da može izvršiti k. za primenu instituta actiones liberae in causa potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. Ako je u odnosu na težu posledicu dostojao umišljaj učinioca. međutim.d.d. on je svestan te mogućnosti ali olako drži da do k. -Znači. ako je jedno lice ostvarilo zakonska obeležja k.d. U drugom slučaju. ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata. pa iz njega proizađe teža posledica – nehat+nehat. -Za primenu instituta actiones liberae in causa i time uspostavljanja postojanja k. To znači da pored uračunljivosti. Ako bi. u stanju neuračunljivosti usled privremene duševne poremećenosti. U trećem slučaju. jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji onda kada je silovanje za posledicu imalo trudnoću. Jer. Kod prve. u tom stanju i na to pristaje – eventualni umišljaj. izvršiti k. svesni nehat i nesvesni nehat. ako je kod kd ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata došlo do teške telesne povrede kao posledice vršenja osnovnog dela.Krivica učinioca k. postavši u međuvremenu neuračunljiv. koji se upotrebom alkohola. 2. 24 . Da je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti. Npr. utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje.d. ali iz toga proizađe njena smrt. To je i osnovni razlog za propisivanje kd kvalifikovanog težom posledicom. postojao umišljaj ili nehat. ne predstavlja kd. moguća je odgovornost i onda kada je osnovno kd izvršeno iz nehata. iako on to nije hteo. Npr. nečinjenja. izvršiti k. može se izreći kazna zatvora od 1-8 godina. neće doći ili da će ga moći sprečiti – svesni nehat. izvršilac je svestan da će u stanju neuračunljivosti.d. potpunog pijanstva.d. tj. odgovornost za kd kvalifikovano težom posledicom postoji i onda kada je u odnosu na tu posledicu postojao umišljaj. droga ili na neki drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima.d. Npr. -Moguća su 4 slučaja: direktni umišljaj. Ne može se po tom osnovu ublažiti kazna. Najzad.d. on je svestan toga da može da izvrši k.d. Izuzetno. To je izuzetak od pravila da se krivica utvrđuje u vreme izvršenja k. -Ovaj institut se primenjuje i kod k. k. pa postoje 2 situacije: umišljajna actio libera in causa i nehatna actio libera in causa. ugrožavanja javnog saobraćaja i to hoće – direktni umišljaj. -Ako u odnosu na težu posledicu postoji umišljaj. -Za odgovornost za kd kvalifikovana težom posledicom potrebno je da se ta teža posledica može pripisati nehatu učinioca (svesnom ili nesvesnom). izvršilac hoće da žrtvu teško telesno povredi. postojala krivica u odnosu na kasnije učinjeno k.

Ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat.) S jedne strane. To ukazuje na kriminalno-političku potrebu da se na ove radnje reaguje i kaznenim sankcijama. ili kao odgovornost za druge kažnjive delikte.l. ako je informacija objavljena bez njegove saglasnosti ili ako postoje stvarne ili pravne smetnje za kriv. 25 . ovaj poseban oblik odgovornosti odnosi se i na izdavača i proizvođača. odnosno zamenik u vreme objavljivanja informacije. To daje osnova za ustanovljavanje posebnih pravila o odgovornosti za kd učinjena putem štampe i dr. Lica čija odg. Tu se može govoriti o 3 stava: 1. -Odredbama KZ uspostavlja se posebna odgovornost odgovornog urednika za kd učinjena putem onih sredstava javnog obaveštavanja kod kojih je obavezno postojanja odgovornog urednika. javljaju se ozbiljni problemi. Pod uslovom da postoji neka od 3 situacije (ako je autor nepoznat. 3. izdavača (izazetno i štampara) i proizvođača. autoru informacije. Reč je o zaštiti izvora informacija.Proizvođač se. filma. kd izvršena na taj način po pravilu su teža. kao što je knjiga. Trenutkom utvrđivanja autora. -Pitanje kaznene odg. a s druge strane u primeni opštih pravila o krivici. pre svega prekršaje. Primena odredaba o njihovoj odgovornosti je dakle supsidijarnog karaktera. Ni pravna teorija u srednjem veku nije po ovom pitanju bila sasvim jedinstvena. treći smatra da je krivična odg. delikt p. urednik bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od okolnosti koja. Ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora. što pokreće pitanje da li pravno lice može biti subjekt kd? Tome na putu stoje pre svega neka osnovna načela savremenog krivičnog prava – načelo subjektivne individualne odgovornosti. ne može postojati umišljajno. predstavlja osnov da se on smatra izvršiocem. gramofonske ploče. -Ako nema izdavača ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje. . a ni fikcija. odnosno lice koje ga zamenjuje. -Odredbe o odgovornosti ovih lica primenjuju se samo ako se ta lica po opštim odredbama KZ ne mogu smatrati učiniocem kd. -Ukoliko je odg. 34. smatra izvršiocem kd učinjenog putem kompakt diska. jer pravno lice nije ni realnost samo po sebi. štampar i proizvođač često javlja pravno lice. ili je to neophodno da bi se izvršenje takvog kd sprečilo. udžbenik. KZ izričito propisuje da je izvršilac fiz. -Osim odg urednika. uzeće se da je izvršilac štampar koji je za to znao. već samo nehatno kd ako ga zakon uopšte predviđa. Ova odgovornost odnosi se na 3 kategorije lica: odgovornog urednika.l. drugi odbacuje krivičnu odg. štampanje ili proizvodnju. je čvrsto povezna sa pitanjem njegovog pravnog subjektiviteta. same po sebi nisu prihvatljive. itd. bio u zabludi iz nehata. nego pravni pojam koji se čvrsto zasniva na realnosti i iz nje proizilazi što je dovoljan osnov da se može raspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnog lica. Odgovorni urednik. radio. sredstava javnog informisanja. pod istim uslovima. neprihvatljivost kolektivnog kažnjavanja. -Izdavač će se.33. Odgovornost pravnog lica za krivična dela Razvoj i stanje u svetu -Deliktne radnje pravnih lica imaju ponekad nesagledive štetne posledice. -Pošto se kao izdavač. ali prihvata kaznenu ili kao neku odgovornost sulgeneris.l. osim u slučaju da je učinjeno kd za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina. itd. odnosno kaznene odgovornosti pravnog lica u širem smislu. postupka prema izvršiocu tj. Ni jedna ni druga. magnetofonske trake. U engleskom pravu tek polovino XIX veka dolazi do prvi precedanata kojima se dozvoljava kažnjavanje pr lica. tako i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica. tako da ne stoji sasvim tvrđenje da je tada bilo opšteprihvaćeno kažnjavanje pravnih lica. je bio smatran deliktom individua koje ga sačinjavaju i kazna je samo njih pogađala. To su: novine. -Najznačajnije pitanje u ovoj oblasti jeste ono koje se tiče krivične. p. prvi odbacuje kako krivičnu. već potrebna i opravdana. Tu se javljaju dve glavne teorije: teorija funkcije i teorija realnosti. pod tim uslovima. gonjenje autora) izvršiocem kd će se smatrati izdavač i proizvođač. Ako je odg urednik. po zakonu. 3. isključuje se odgovornost odgovornog urednika. Ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora. kao i u vođenju kr. televizija i druga javna glasila. Autora informacije. monografija. koje i dalje traju. Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvršenje različitih kd (kleveta. p. -U rimskom pravu. smatrati izvršiocem kd koje je učinjeno putem nepovremene štampane publikacije. -Sužavanju ove posebne vrste odgovornosti i svođenju kršenja načela krivice na minimumu služi još jedno ograničenje predviđeno u KZ. ne samo moguća. smatraće se izvršiocem kd učinjenog putem tih sredstava informisanja u 3 slučaja: 1. 2. lica koje je u tom pravnom licu odgovoro za izdavanje. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i dr. 2. isključena je njegova krivica. ovde supsidijarno dolaze u obzir neće se smatrati izvršiocem kd zbog toga što sudu ili dr nadležnom organu nisu otkrila identitet.

f. samom činjenicom da je reč o kaznenoj odgovornosti sui generis. koje su našle svoj odraz i u nekoliko međunarodnih konvencija. U pogledu specijalne prevencije. pravna zaštita.l. a naročito kod pripremnih radnji. Prvo na nepovredivnost privatne sfere pojedinaca obuhvata i saopštavanje svojih misli u privatnom krugu ili pravo na „glasno razmišljanje“. Španiji.lica samo za prekršaje i to pretežno u oblasti privrede i finansija. 35.l. već na njegove organe i članove. lica koji su nevini. pravo za pravna lica. 2. treba regulisati posebnim zakonom koji bi regulisao specijalno kr. Pokušaj. -S obzirom na to da kod pokušaja. zakona u užem smislu (u KZ) već tu materiju. samo za prekršaje. kolektivnog kažnjavanja i sl. 36. jer kazna pogađa i one članove pr.Tu nedostaje osnovni.p. ne poseduje subjektivni element neophodan za kr. utoliko je opravdanija kr. sankcijama deluje generalno – preventivno na pravna lica – potencijalne učinioce privrednih prestupa. Osnovni kriterijumi jesu vrednost zaštitnog objekta i intenzitet njegovog ugrožavanja. osim u slučaju kada su one same proglašene za posebno kd. Tu granicu određuje intenzitet ugrožavanja. 3. sadržalo bi u sebi opasnost od proširivanja tih izuzetaka i na neke druge situacije. Odgovornost pravnih lica u našem pravu -Umesto kriv. zakonika u Evropi koji uvodi odgovornost pravnih lica za krivična dela jeste i KZ Crne Gore donet decembra 2003. 4. zbog brojnih specifičnosti. tj. u mnogim zemljama je i dalje prisutno rešenje da se predviđa kaznena odgov. fizičkog lica. -Uvođenje u kp objektivne odgovornosti. Donošenje odluke. Međutim. pr. Presudan je odnos prema javnosti. kada učinilac ostvari samo jedan njegov deo ili preduzme određene radnje koje vode izvršenju kd. Subjektivne teorije polaze od toga de je već u najranijoj fazi krivično-pravna intervencija opravdana. I u slučaju da se uvede odgovornost pravnih lica za kd. Dovršeno kd. Objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima -Svrha sankcije se ne može ostvarivati direktnim uticajem na pr lice kao takvo. lica se još više „rasplinjava“ jer je subjekt kome je upućena još neodređeniji i kao skup f. Ovakav razvoj je i rezultat određenih inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske Unije. a to je radnja kd. Problem je i ostvarivanje zahteva da kažnjavanje bude pravedno. Naime. a intenzitet ugrožavanja više izražen.odg. tj. ali i zabrana zadiranja kp u privatnu. Švajcarskoj). Pretnja kaznom koja ni kod fizičkih lica nije upravljena na jedno tačno odg. kao i da je nastupila posledica. u odnosu na pr. Postoji saglasnost da se za samu odluku ne treba kažnjavati – „za misli se niko ne kažnjava“. s obzirom na to da p. Pripremne radnje. Ali. Jedan od najnovijih kriv. odnosno momenat kada ponašanje pojedinca postaje relevantno i za druge.U pogledu kažnjavanja za neke od ovih faza postoji spor između objektivnih i subjektivnih teorija. . mora se postaviti donja granica ispod koje ne bi bila opravdana kp intervencija. ne rešavaju se neki problemi koji se javljaju na planu kriv. Postavlja se pitanje da li pretnja kaznom i dr. Međutim. lica još je manje u stanju da tu pretnju shvati kao prepreku za vršenje delikta. Norveškoj. Što je neko dobro vrednije. u poslednje vreme. kod određenih kd. osim kod onih kd čiji zakonski opis ne obuhvata i posledicu. već na sve potencijalne učinioce. naše pravo je izabralo srednji put uvođenjem specifične kategorije delikata – privrednih prestupa. značaj kazne se ne može negirati. Načelna pitanja kažnjivosti nedovršenog krivičnog dela -Kada se govori o kd podrazumeva se da je učinilac preduzeo radnju izvršenja. krivičnopravnu zaštitu treba svesti samo na najintenzivnije oblike ugrožavanja. godine. dolazi do brojnih i po pravilu udaljenih oblika ugrožavanja zaštitnog objekta. Kažnjavanje za pripremne radnje koje ne izlaze van privatne sfere pojedinaca ne može imati svoje opravdanje. Zato „srednji put“ u našoj praksi. -Kod pripremnih radnji nedostaje radnja kd. postoje situacije kada kd ostaje nekompletno. Finskoj.-U Evropi se. pitanje pravnodogmatskog i kriminalno-političkog opravdanja kažnjavanja za pokušaj i pripremanje kd izaziva niz dilema. neki osnovni principi moraju važiti ne samo u k. noseći element. . Belgiji. Švedskoj. Zato je kažnjavanje za pripremne radnje strano bilo kojem sistemu opšteg dela i opštem pojmu kd. delovanja na pravno lice koje je učinilo delikt. odg. kao i predviđenost u zakonu. iako ne dovoljno efikasan ima svoje prednosti. Objektivna teorija smatra da samo štetne posledice na zaštitnom objektu opravdavaju kp intervenciju. -U našem kp se za pokušaj kažnjavanja pod određenim uslovima. ličnu sferu građana. mada neki od njih moraju biti modifikovani i prilagođeni karakteru i obliku kaznene odg. već i u kaznenom pravu u širem smislu. Osnovno pitanje je gde je granica čije prekoračenje od strane učinioca znači njegov ulazak u „kriminalnu zonu“. Uvođenjem prava o privrenim prestupima. Francuskoj. uočava jasan trend uvođenja određenih oblika krivične odgovornosti pravnog lica (u Holandiji. Danskoj. Pripremanje krivičnog dela 26 . odgovornosti ili odg.Dovršeno kd je pravilo i zakonski opisi kd imaju u vidu dovršeno kd -Ali. pravnih lica. -Uobičajeno se smatra da postoje 4 moguće faze u ostvarenju kd: 1. to ne treba činiti u okviru kr. čak i one koji su se protivili izvršenju delikta.

Druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje kd. vrste i kažnjavanje Pojam i vrste pokušaja -Dovršeno kd je osnovna forma kažnjivog ponašanja. potrebno je odrediti njegovu donju i gornju granicu. Npr. Kod pokušaja na subjektivnom planu uvek mora postojati umišljaj. učinilac sa umišljajem preduzima radnju izvršenja delimično ili u celini. -U vezi da kažnjavanjem druge vrste pripremnih radnji. 37. po pravilu. ali posledica izostaje. izostanak posledice ne znači uvek i postojanje pokušaja kd. Ono podrazumeva ostvarenost svih predviđenih elemenata bića kd. Otklanjanje prepreka za izvršenje kd. dok pripremanje kd samo po sebi nije kd. Jedan od stadijuma u ostvarenju kd jeste pokušaj. -KZ više ne predviđa kažnjavanje pripremanja određenog kd (delicta preparata). već se u jednom zajedničkom članu na uopšten način navodi šta predstavlja pripremanje tih kd (koristi se formulacija iz OKZ). a koje ne predstavljaju radnju izvršenja. radnje u užem smislu (delicta preparata) javljaju se ozbiljne sumnje. Nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje kd. -Svršeni pokušaj postoji kada učinilac preduzima kompletnu radnju izvršenja. Dodatni kriterijum jeste i dovođenje u vezu preduzete radnje sa zaštitnim objektom. postavljanje pitanja da li je u konkr. Dogovaranje. propisivanjem pripremanja kao posebnog kd 2. jer ih je zakon podigao na rang radnje izvršenja. Ipak. Pokušaj krivičnog dela – pojam. Pripremanje po samoj svojoj prirodi podrazumeva: postojanje umišljaja. slučaju preduzimanjem određene radnje neposredno ugrožen objekt kr. -Pokušaj se u odnosu na pripremne radnje kvalitativno razlikuje.pr. Nastupanje posledice isključuje pokušaj.-Jedno kd se može pripremiti na vrlo različite načine. zaštite. To se može učiniti na 2 načina: 1. on radnju izvršenja nije dovršio. Određivanje granice između njih predstavlja određivanje granica ulaska u kriminalnu zonu. posledica. Ovo razlikovanje je važno kod kd čiji je pokušaj kažnjiv. radnji. Ne može se nehatno pripremati neko kd. a da se pri tome bliže ne određuje u čemu se sastoji njihovo pripremanje. To je naročitao složeno kod kd koja u svom zakonskom opisu nemaju posledicu (delatnosna kd). Kod pokušaja. tj. On predstavlja kd. nisu posebno precizirane pripremne radnje kao posebno kd. i ne radi o pripremnim radnjama. Mogu se razlikovati 2 situacije i 2 vrste pokušaja: nesvršeni i svršeni. To je učinjeno u OKZ tako što su pripremne radnje bile svrstane u 4 grupe: 1. jer kod kd protiv ustavnog uređenja u bezbednosti Republike Srbije kod kojih se predviđa kažnjavanje i za pripremne radnje. Zato je zakonodavac pokušao da da jednu orijentacionu definiciju prip. Upravo u umišljaju se može videti jedino opravdanje za kažnjavanje i za samo pripremanje kd. -Pokušaj može postojati od momenta kada je izvršilac započeo radnju izvršenja. Tu nepostoje neki od predviđenih elemenata bića kd. ali krivično delo nije dovršeno. pa samim tim nije ni prouzrokovao posledicu. -Kod kd čiji pokušaj nije kažnjiv mnogo veći značaj ima razlikovanje između pokušajnog i dovršenog kd. radnji. Pokušaj kd je nepotpuno ostvarenje bića kd. a to je. pripremnih radnji u užem smislu. radnja izvršenja je započeta ali nije dovršena. Kriterijum je da li je preduzeta radnja izvršenja (pokušaj) ili nije (pripremne radnje). 3. Pošto su predviđene kao posebno kd za njih važe opšti standardi za propisivanje opisa bića kd. Poseban problem je kako odrediti u čemu se one sastoje. ali iz različitih razloga posledica ne nastupi. Kod pokušaja kd koja u svom biću nemaju posledicu nedostaje deo radnje izvršenja. onda to čini tako što precizira u čemu se to pripremanje sastoji. 2. s tim što se dodaje i jedan oblik prip. formalno gledajući. pripremanje radnje stoje van bića kd. kada zakon pripremanje za proizvodnju opojnih droga predviđa kao kd. a to su pr. mada nepotpuno. -Nesvršeni pokušaj postoji kad je učinilac preduzeo samo deo radnje izvršenja. kao i kako u konkretnom slučaju postaviti granicu između radnje izvršenja i pripremne radnje ( apstraktno posmatrajući to je relativno jednostavno: obično se kaže da radnja izvršenja ulazi u biće kd. S obzirom na to da se pokušaj nalazi između pripremnih radnji i dovršenog kd. a da pri tom ne precizira u čemu se sastoji to pripremanje. propisivanjem kažnjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog kd -U prvom slučaju se. Delo je započeto onda kada je došlo do preduzimanje radnje izvršenja u celini ili delimično. -Za kažnjivost umišljajnog pripremanja izvršenja kd potrebno je da je to izričito predviđeno u posebnom delu. tj. radnji specifičan za ova kd. a pri tome propisuje i druge bitne elemente koji moraju biti ostvareni da bi postojalo kd. . Naše ranije kr zakonodavstvo je kod nekih kd propisivalo da će se kazniti i onaj ko priprema njihovo izvršenje. -Ali. ovaj stav nije dosledno sproveden. četvrta kategorija i dalje ostavlja otvoren problem određivanja pojma pr. Pokušaj nekih 27 . dok kod ostalih kd ono nema praktičan značaj. Zakonodavac više ne može da propisuje pripremnaje nekog kd kao kažnjivo. tj. 4. Međutim. To se utvrđuje na osnovu zakonskog opisa radnje izvršenja pojedinih kd. a na objektivnom planu zahteva se da je izvršenje kd započeto. pa sve do momenta nastupanja posledice. planiranje ili organizovanje sa drugima izvršenja kd. a pripremna radnja ne). tako da se neki značajniji problemi ovde ne javljaju.

38. često im ta mogućnost nije ni poznata već iz sasvim drugih razloga.delo. odnosno za razumnog čoveka potpuno besmislen (npr. Međutim. S druge strane.krađe. -Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv. vradžbina i sl. a ne radnjom izvršenja učinioca. -Izuzetno.delo ali se kazna može i ublažiti što se u praksi najčešće i čini.delo na način na koji je sa aspekta uobičajenog životnog iskustva.) -Pokušaj se kažnjava istom kaznom koja je propisana za dovršeno k. pa zato odustane. U tom slučaju uzima se da postoji samo pokušaj težeg kd (a ne sticaj). a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti. a izgleda kao da spava. Razloikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja: apsolutno i relativno nepodoban pokušaj. cak i pucanje n čoveka koji je mrtav.dela pokuša da izvrši k. Puativni delikt postoji onda kada neko pogrešno drži da ono što čini predstavlja k. Zaštićeno dobro je kod apsolutno nepodobnog pokušaja manje ugroženo nego kod relativno nepodobnog pokušaja. je sporan. Npr. tj. Uslov je da je kod takvog k. On predstavlja „poslednju šansu“ za učinioca. Ne može postojati svršeni pokušaj kd koja u svom zakonskom opisu ne sadrže posledicu (npr. nalazi se u zabludi da potoji neka spoljna okolnost koja ga sprečava u dovršenju dela. koji postoji onda kada je kroz pokušaj nekog težeg kd dovršeno neko lakše kd (npr. Na objektivnom planu potrebno je da učinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvršenja (kod nesvršenog pokušaja). pokušaj možebiti kažnjiv i kod lakših kd za koja se ne može izreći kazna zatvora od 5 godina. prava kd nečinjenja).kd ne može postojati zbog njihove same prirode (npr. odnosno prouzrokovati posledicu kod posledičnih dela. ali ga ne onemogućavaju posebno. -KZ polazi od toga da nije opravdano kažnjavati za nepodoban spokušaj.Nepodoban pokušaj Nepodoban pokušaj postoji onda kada učinilc k.delo može da dovrši.Dobrovoljni odustanak -Obično se smatra da je cilj postojanje instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja k. Apsoloutno nepodoban pokušaj postoji onda kada se određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguće dovršiti k.dela izričito propisano da će se činilac kazniti za pokušaj (npr. -Ova podela je od značaja za kažnjavanje tako gde je moguće izvršiti razgraničenje. imajući u vidu da je stepen ugrožavanja zaštićenog dobra niži kod nepodobnog nego kod običnog pokušaja. U mnogim slučajevima učinioci ne odustaju zbog mogućnosti da budu oslobođeni od kazne.dela.delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu. sa određenim sredstvima ili na određenom predmetu nje bilo moguće izvršitik.dela pa se učinilac stimuliše da ne dovrši k. Granicu između apsolutnog i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće precizno odrediti. Nema dobrovoljnosti kada učinilac pogrešno veruje. kažnjiv je pokušaj kd ubistva (kazna – zatvor od 5-15 godina).irealnog pokušaja koji nije kažnjiv. Kažnjavanje za pokušaj Kažnjava se za pokušaj onih kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 5 godina ili teža kazna.delo. Pokušaj je donekle fakultativni osnov za ublažavanja kazne. Do posledice može doći delovanjem nekih drugih uzroka. pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije. U pogledu subjektivnog elemenat potrebno je da je odluku doneo sam. Učinilac tu veruje da može da učini k. kroz pokušaj silovanja budu ostvareni elementi kd bludnih radnji). -Dobrovoljni odustanak sadrži objektivnu i subjektivnu komponentu. Npr. Irealni pokušaj je ekstremna varijanta apsolutno nepodobnog pokušaja. ili zato što je radnja pokušaja inkriminisana kao svršeno kd. kd silovanja).) -Nepodoban pokušaj treba razlikovati i od putativnog delikta koji nije kažnjiv. od njega odustao. Za razliku od psolutnih spoljnih smetnji koje onemogućavaju učinioca da delo dovrši i koj e uvek isključuju dobrovoljnost. 39.delo. smatra se relativno a ne apsolutno nepodobnim pkušajem ubistva. Pri tome nije od značaja da li je 5 godina zatvora donja ili gornja granica raspona propisane kazne ili je u okviru propisanog raspona. značaj relativnih spoljnih smetnji koje otežavaju izvršenje k.delo na taj način što mu se stavlja u izgled mogućnosti oslobođeja od kazne ako dobrovoljno odustane. Dobrovoljnost postoji onda kad je učinilac i pored toga što je bio svestan da k. ali okolnost da je kroz pokušaj dovršeno neko lakše kd treba tretirati kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne. zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne i ublažavanje kazne. nastupanje posledice ne znači uvek i postojanje dovršenog kd. postoji i tzv. 28 . -Konstitutivni element pokušaja jeste umišljaj učinioca -Pored svršenog i nesvršenog pokušaja. Relativno nepodoban pokušaj postoji kada u konkretnom slučaju zbog delovanja određenih okolnosti i uslova. kvalifikovani pokušaj ( teža vrsta pokušaja). odnosno sa preuzimanjem kažnjivih pripremnih radnji ili da psreči nastupanje posledice (kod svršenog pokušaja).

-Kod kd nečinjenja mesto radnje je. isključuje opstanak). Ima i mišljenja da vremenom izvršenja trajnih kd treba smatrati sve vreme dok traje protivpravno stanje. teorija ubikviteta – mestom. temporalnih delikata kod kojih između preduzete radnje i nastupanja posledice prođe kao kraće ili duže vreme -Iako se u teoriji spominje i teorija jedinstva. utvrđivanje krivice učinioca. Po drugom. kz polazi od stava da je dobrovoljni odustanak kažnjiv. -Za razliku od nekih stavova zakonodavstva. . Kod produženog kd kao vreme izvršenja uzima se momenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u statav produzenog kd. i to ne samo u mestu u kome je posledica nastupila. Naš kz prihvata tu teoriju. To će se odnositi i na kvalifikovani pokušaj. primena republičkih kriv. kz. Po prvom. Moguće je da se izvršilac uopšte ne nalazi u mestu u kome je kd izvršeno. kd koja u biću kao konstitutivan element sadrže određeno mesto. što je relativno samo ako su one kažnjive. zakona. krivična dela koja kao konstitutivna obeležje imaju određeno vreme. Utvrđivanje mesta izvršenja naročito je važno kod kd čija se radnja izvršenja preduzima u jednom mestu. -Postoje 3 teorije u rešavanju pitanja koje mesto će se smatrati mestom izvršenja: 1. već i ono mesto u kome je posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi. -Kod svršenog pokušaja potrebno je njegovo aktivno delovanje kojim on sprečava nastupanje psledice. mestom kd se smatra pored mesta radnje izvršenja i mesta posledice. teorija posledice – relevantna je posledica 3. 29 . I za pokušaj važi da je izvršen onda kada je preduzeta radnja izvršena. Naš zakon se opredelio za teoriju delatnosti. Kod trajnih kd vremenom njihovog izvršenja treba smatrati vreme kada je dovršena radnja izvršena. Učinilac može odustati i od pripremnih radnji. na svakom mestu). Po pravilu. mestom izvr. ubique – svuda. -Kod nesvršenog pokušaja dovoljno je da se učinilac uzdži od daljeg preuzimanja radnji. Ukoliko sud odluči da učinioca oslobodi od kazne za pokušaj kd od kojeg je odustao mora ga kazniti za delo koje je dovršio kroz pokušaj kd za koje se oslobađa od kazne. tehničkim napravama i sl. u kriv procesnom pravu određivanje mesne nadležnosti suda). 40.dela nije dovršio zbog okolnosto koje onemgućavaju ili znatno otežavaju izvršenje k. i mesto u kojem je preduzeo radnju saučesništva. kod većine: instituta čija primena zavisi od vremena izvršenja kd došlo bi do nerešivih situacija ako se ne bi uzeo samo jedan vremenski momenat.odustanak kod svršenog pokušaja je moguć samo kod kd kod kojih posledica nastupa posle kraćeg ili dužeg vremena posle dovršenja radnje (temporalni delikti). -U odnosu ne saučesnika. Ovo vreme se razlikuje naročito kod tzv. teorija delatnosti – relevantna je radnja izvršenja 2. odnosno naprava. s tim da mora definitivno odustati od dovršenja dela (prekidanje radnje izvršenja s namenom da ona kasnije dovrsi.Postoje dve moguća načina rešavanja ovog pitanja: 1. 41. vremenom izvršenja kd smatra se vreme kada je preduzeta radnja izvršenja – teorija delatnosti.KZ kaze da se neće smatrati da postoji dobrovoljni odustanak ukoliko učinilac k. Dobrov. a posledica nastupa u drugom – distanciona kd. Npr. Za saučesnika je relevantno ono vreme kada je preduzeo radnju saučesništva. pre kojoj se vremenom izvršenja kd smatra i vreme kada je preduzeta radnja i vreme kada je nastupila posledica. Ne može se govoriti o odustanku od pokušaja kd onda kada posledica nastupi. Mesto izvršenja krivičnog dela Odrđivanje mesta izvršenja kd neophodno je u kp zato što od toga zavisi rešavanje više pitanja (prostorno važenje krivičnog zakonodavstva. iako je učinilac nastojao da je spreči. tj. nego ni u mestu u kome je propustena radnja koju je izvršilac bio dužan da preduzme. to je vreme kada je nastupila posledica. maloletstvo. 2. ako koristeći prinudu prilikom silovanja učinilac izvrši i kd razbojništva. S obzirom da kod nekih kd nečinjenja postoje određeni vremenski period kada se mora preduzeti radnja. izvršenja se smatra i jedno i drugo (lat. tada prestaje i protivpravno stanje. On predstavlja fakultativni osnov za oslobođenje od kazni a samim tim i fakultativni osnov za neograničeno ublažavanje kazne. odnosno momenat kada ta radnja nije više mogla da se preduzme. bez obzira kada je preduzeta radnja izvršenja. osim mesta u kome je nastupila posledica i ono mesto gde je učinilac bio dužan da radi. mestom izvršenja se smatra i ono mesto gde je došlo do dejstva tih sila. -Kod pokušaja kd kao mesto izvršenja smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja. Jedino šte se prilikom odmeravanja kazne to može uzeti u obzir kao olakšavajuća okolnost. Kao mesto izvršenja kd smatra se kako ono mesto gde je preduzeta ili propustena radnja. ali samo ako dovršeno delo nije konzumirano pokušajem tuđeg kd. Vreme izvršenja krivičnog dela -Vreme izvršenja kd važno je za rešavanje više pitanja u kr pravcu: vremensko važenje.dela. kao vreme izvršenja treba uzeti završetak tog perioda. za koju se koristi i naziv teorija jedinstva. zastarelost. -Ukoliko se izvršilac posluži prirodnim silama. a kod kd nečinjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio dužan da preduzme.teorija posledice. se smatra i svako ono mesto u kome je objektivno prema okolnostima konkretnog slučaja posledica mogla da nastupi. životinjom. što znači da se kao vreme kada je kd učinjeno uzima vreme kada je učinilac preduzeo radnju izvršenja. Osim toga. tako i mesto gde je u celini ili delimično prosledica nastupila. mesto u kome je blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice.

postoji podela na: 1. nehatna kd se kvalitativno razlikuje ponašanje koje je predviđeno kao kd -S obzirom na posledicu kd razlikuju se: 1. prema njim. prestupe 3. To su tzv. kod kd dvobračnosti) -S obzirom na to kada nastupa posledica posle preduzimanja radnje izvr. s obzirom na posledicu. kd stanja – proizvedena posledica je trajnog karaktera. itd. posebne delikte – zahteba se da izvršilac ima određeno svojstvo (npr. Za sve to vreme kd postoji (npr. potrebno je osvrnuti se na nju -Postoje kd oko kojih nema spora da su političkog karaktera.42. trajna kd – ona kod kojih se posledica sastoji u stvorenom protivpravnom stanju koje traje duže ili kraće vreme. opšte delikte – može ih izvršiti bilo koje lice 2. razlikuju se: 1. davanje lažnog iskaza). višeobjektna kd (npr. delatnosna kd – kd bez posledica 2. 30 . poznata je podela na: 1. 2. svojstvo vojnog ili službenog lica kod određenih kd) -S obzirom na objekt krivičnopravne zaštite postoji podela na veći broj grupa kd. razlikuje se: 1. istupe -Ovu podelu je uveo još francuski kz iz 1810. Deoba krivičnih dela Podela krivičnog dela s obzirom na radnju i posledicu S obzirom na radnju izvršenja razlikuju se: 1. površno kd Druge podele krivičnih dela -S obzirom na neka posebna svojstva izvršioca. Ta podela je značajna za sistematizaciju posebnog dela. Ona su kao takva i predviđena u zakonu. Krivična dela činjenja – preduzimaju se aktivnim delovanjem 2. momentalni delikti – posledica nastupa odmah 2. umišljajna kd -umišljaj i nehat nisu samo stepeni krivice. kd protiv života i tela.) Postoje i kd sa 2 ili više grupnih zaštitnih objekata. predviđanjem kd pronevere nastoji se zaštititi kako službena dužnost. zločine 2. To su svojeručna kd (npr. protiv imovine. kd su u okviru posebnog dela upravo po tom kriterijumu svrstana u određene grupe (npr. -Postoji i tradicionalna podela kd prema njihovoj težini na: 1. kd ugrožavanja -S obzirom na trajanje posledice mogu postojati: 1. to su kod nas kd svrstana u glavu kd protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i SCG. Krivična dela nečinjenja – podrazumevaju propuštanje da se učini neka radnja -Kod nekih kd izvršilac može biti samo ono lice koje u potpunosti ostvaruje radnju izvršenja. postoje: 1. . tako i imovina). posledična kd – kd sa posledicom -Takođe. ali je biće kd ostvareno samim nastupanjem određenog stanja (npr. godine. Podela na opšta i politička kd -Iako je značaj ove podele precenjen. kd povrede 2. Npr. iz samog zakonskog opisa njihova priroda je lako prepoznatljiva. protiv časti i ugleda.S obzirom na to da li je radnja preduzeta umišljajno ili nehatno. protivpravno trajanje lišenja slobode postoji za sve ono vreme koje je neko lice protivpravno lišeno slobode) 2. pokušano kd 2. temporalni delikti – posledica nastupa nakon proteka kraćeg ili dužeg vremenskog perioda -S obzirom na to da li je izostala posledica.

SUPSIDIJARITET -Biće jednog kd je supsidijarno u odnosu na drugo. 1. Time je u idealnom sticaju izvršio 3 kd.Međutim. zato što svi pojedinačni akti zajedno čine radnju izvršenja. jer postoji ili prirodno jedinstvo dela ili je sticaj samo prividan. a s ciljem da se pobedi protivnik). učinio više kd za koja mu se istovremeno sudi. Objektivna teorija – procenjuje se priroda kd -U literaturi se nailazi i na podelu na: 1. smatra da je učinjeno samo jedno kd. kada izvršilac bacanjem bombe jedno lice liši života i 2 lica teško telesno povredi. ne postoji onoliko kd koliko je stvari oduzeo. uništavanje imovine u toku građanskog rata. U vezi sa tim su nastale 2 teorije: 1. 43. -U određenim slučajevima. koja su u vezi sa vršenjem političkih kd i ponekad se vrše zajedno sa njima (npr. povalne krađe. po pravilu. Odnos specijaliteta. a u drugom slučaju karakter običnog kd. On takođe može biti idealni i realni u zavisnosti od toga da li je preduzeta jedna ili više radnji. bez obzira na njihov vremenski razmak. ili ostvarena bića više kd. nije teško utvrditi. zato što nisu bila otkrivena). već samo jedno kd. presudan je politički motiv 2. Realni sticaj će postojati i kada izvršilac u kraćem ili dužem vremenskom razmaku izvrši više kd krađe (pod uslovom da ne postoji produženo kd). kompleksna ili mešovita kd su opšta krivična dela kojima se može vršiti napad i na politička dobra (npr. pa prema tome i 1 delo) 2. -Idealni sticaj kd će postojati npr. ubistvo ili povreda ugleda predsednika. već prirodno jedinstvo dela. koneksna kd su ona opšta kd koja se vrše radi ostvarivanja političkih ciljeva. specijaliteta – lex specialis derogat legi generali 2. apsolutna politička kd – kod njih je objekt kd zaštite političke prirode 2. -Idealni sticaj podrazumeva da je učinilac preduzimanjem jedne radnje učinio više kd. Supsidijaritet može biti: 31 . SPECIJALITET -U slučaju specijaliteta neko kd se pojavljuje samo kao specijalan oblik nekog drugog. Subjektivna teorija – prema njoj. pa se uzima da. iako je preduzeto više radnji. kada provalnik iz jednog stana oduzme više pokretnih stvari. razbojništva. 44. Pojam i vrste sticaja krivičnog dela -Sticaj kd postoji onda kada jedan učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učini više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi. prirodno jedinstvo dela postoji kada je radnja izvršenja prirodno povezana u jednu celinu. sticaja ipak nema. Prividni idealni sticaj postoji u slučajevima: 1. opšteg kd i postoji samo to specijalno (posebno) kd (npr. ne postoji sticaj kd. Ili. (npr. u jednom slučaju mogu imati karakter političkog. -Ako su učinjena ista ili istovrsna kd radi se o homogenom sticaju. -Realni sticaj podrazumeva da je učinilac sa više radnji. ta kd će se nalaziti u realnom sticaju. ali se. Zakonski opis bića jednog kd u potpunosti obuhvata i biće drugog kd s tim što sadrži najmanje još jedno dodatno obeležje. za koja mu se. Obično se rešenje traži preko tzv kompleksnih i koneksnih kd: 1. krađu i falsifikovanje isprave preduzimanjem više radnji. konsumpcije 1. i pored toga. 2. a ne i utaja). čak i onda kada za ranije učinjena kd iz bilo kojih razloga nije došlo do suđenja (npr. Ukoliko izvršilac izvrši. ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. relativna politička kd – reč je o običnim deliktima koji se vrše sa političkim ciljevima -Problem je utvrditi kada obična kd dobiju karakter političkih kd. prividni sticaj je pravna konstrukcija. npr. silovanje. supsidijariteta – lex primaria derogat legi supsidiariae 3. istovremeno sudi. Postavlja se pitanje kom kd dati prednost. kada neko prisvoji novac ili druge stvari koje su mu poverene u službi ili na radu postoji samo pronevera. I idealni i realni sticaj mogu biti i homogeni i heterogeni. a da se to iz njihovog zak. opisa ne može lako uočiti. ako jednom izjavom uvredi više lica postojaće onoliko kd u idealnom sticaju koliko postoji pasivnih subjekata. pa se primenjuje samo ako ne dođe do primene primarnog bića. a ako se radi o različitim kd onda je u pitanju heterogeni sticaj. najviših organa vlasti) 2. Prividni idealni sticaj -Prividni idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno biće više kd. po prirodi stvari. ima i kd koja su politička po svom karakteru ili motivu. pa se uzima da postoji samo 1 kd.

čini samo kd teške krađe izvršene provaljivanjem. U svim tim slučajevima. Razlozi koji rukovode zakonodavca da konstuiše složena kd mogu biti različiti. uzima se da je učinjeno samo jedno kd ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. 45. Najčešće to čini zato što se kad se 2 kd izvrše zajedno dobija jedno sasvim novo kd po kvalitetu i težini za koje ne bi bile dovolnje one kazne koje su propisane za ta pojedina dela. moguće je sa više radnji ostvariti više kd od kojih je jedno glavno koje konsumira ostala. u stvari. Kolektivno krivično delo -Kolektivno kd karakteriše se određenim ponavljanjem kd koja su čvrsto povezana pre svega određenim odnosom učinioca prema delu pa se zato smatra da postoji samo jedno kolektivno (skupno) kd. KONSUMPCIJA -U slučaju konsumpcije biće jednog kd redovno u potpunosti obuhvata biće nekog drugog kd (pod uslovom da se ne radi o specijalitetu). Ukoliko se za neka lica koja su učestvovala u tuči utvrdi da su izvršioci ubistva. čiji je smisao da krivično odgovaraju oni učesnici u tuči za koje se ne može utvrditi da su preduzeli radnju izvršenja ubistva ili teške telesne povrede. 5. Izvršilac krađe koji ukradenu stvar kasnije prikriva ili potura. supsidijariteta i konsumpcije.formalni – kada zakon izričito upućuje na primenu bića nekog kd samo kada nisu ostvareni uslovi za primenu nekog drugog kd -materijalni – kada to proizilazi iz same prirode i odnosa bića određenih kd slučajevi zakonskog supsidijariteta su u našem kr. ALTERNATIVITET -Kod alternativiteta bića se javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelavantno da li će se uzeti da postoji jedno ili drugo kd (npr. u odnosu na njih postojaće samo to kd. Npr. izvršilac koji prethodno ukrade ključ kojim kasnije izvrši provalnu krađu. kolektivno i produženo kd. u teoriji su poznati i slučajevi: inkluzije i alternativiteta kao oblika prividnog idealnog sticaja. razbojništvo je složeno kd koje se sastoji iz prinude i krađe. nema sticaja između teške krađe izvršene provaljivanjem i oblika teške krađe kada vrednost stvari prelazi određenu vrednost). Npr. postojaće samo teška telesna povreda jer ona obuhvata laku telesnu povredu). Kd učestvovanja u tuči je supsidijarno u odnosu na kd ubistva ili teške telesne povrede. -Konsumpcija može u nekim slučajevima predstavljati i prividni realni sticaj. odnosno da tako ostvaruje imovinsku korist. -Kolektivno kd u vidu zanimanja podrazumeva samo spremnost učinioca da češće ponavlja određeno kd. Složeno i kolektivno krivično delo Prividni realni sticaj -Oblici prividnog realnog sticaja su: složeno. INKLUZIJA -To je. -Kolektivno kd u vidu zanata postoji onda kada učinilac ponavljanjem određenog kd nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda. kada je istom prilikom istim radnjama prema jednom pasivnom subjektu naneta i laka i teška telesna povreda. 4. To je naročito slučaj kod tzv nekažnjivog prethodnog i nekažnjivog naknadnog dela. Npr. zanimanja i iz navike. Razlikuje se: kolektivno kd u vidu zanata. -Osim specijaliteta. ne čini kd prikrivanja jer je ono konsumirano kd krađe – nekažnjivo naknadno delo.. Složeno krivično delo -Složeno kd predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem 2 ili više kd i za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu. 3. 32 . odnosno slučaj kada je zbog ponavljanja vršenja kd kod učinioca došlo do stvaranja navike da se ono vrši. Uzima se da postoji ono što više dominira. -Preovlađuje shvatanje da kolektivno kd postoji samo onda ako je to zakonom kod pojedinih kd propisano. iako se čini da postoji više kd koje je učinilac ostvario sa više radnji. -Kolektivno kd iz navike podrazumeva sklonost ka vršenju određenog kd. Primer za drugu vrstu supdidijariteta bilo bi kd učestvovanja u tuči. ali od čega može imati neku imovinsku korist. da se bavi njegovim vršenjem pri čemu nema cilj da mu to bude izvor prihoda. odnosno teške telesne povrede. I kod konstrukcije kd kvalifikovanog težom posledicom uglavnom je reč o svojevrsnom složenom kd. kod kd zloupotrebe prava na štrajk postoji zakonski supdidijaritet jer se u zakonskom opisu posledice tog kd izričito kaže da će ovo kd postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog kd. Npr. poseban oblik konsumpcije gde se neko delo koje se ostvaruje kroz neko teže delo ukazuje kao bagatelno u odnosu na to teže delo (npr. kada prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog oružja dolazi do ostvarenja bića kd oštećenja tuđe stvari oštećenjem odeće žrtve). zakonu retki. tj. a ne i krađu kojom je pribavio sredstvo izvršenja – nekažnjivo prethodno delo.

subj. Osnovno pitanje je da li tu povezanost tražiti samo na objektivnom planu ili i na subjektivnom. učinilac se nadovezuje na prvobitnu odluku obnavljajući je i proširujući je sukcesivno i na nova dela. (npr. Međutim. ipak zaslužuje pažnju pitanja da li je za postojanje produženog kd potrebno da bude ispunjen i neki subjektivni element. 2. zakono. kd u konkr slučaju nije u suprotnostima sa zahtevima kriminalne politike -U nekim slučajevima istovetnost oštećenog je obavezna. istovetnost ili istovrsnost kd 2. element se može shvatiti i kao produženi. da ona čine jednu celinu. javlja se veći broj problema. nadriapotekarstva). čast i ugled. za postojanje produž kd bilo bi osnova da se zahteva i subj. pa postoji čisto objektivna i objektivno-subjektivna teorija. Kod kd čiji osnovni ili teži oblik zahteva ponavljanje određene radnje nije neophodno koristiti konstrukciju kolektivnog kd. zakonodavstva. god. -Konstrukcija kol kd i njena 3 oblika nastala je u nemačkoj sudskoj praksi krajem XIX veka. da sve inkriminisane radnje sa stanovišta običnog. pravu može imati jedino značaj u oblasti odmeravanja kazne gde bi to bila moguća otežavajuća okolnost. ali je upravo tamo odavno napuštena. odnosno njegovog privilegovanog ili kvalifikovanog oblika. odnosno zašto ponavlja određene radnje. -Kod produženog kd se radi o pravnom jedinstvu koje prolazi od prirodne povezanosti pojedinih kd. U tom slučaju jed. da je isto lice izvršilo 2 ili više istovrsnih vremenskih odvojenih radnji. ako je to isto učinio u toku nekoliko dana ili nekoliko meseci ili je delo učinio u toku iste noći ali u odnosu na stvari više različitih vlasnika. bez obzira na njihov broj ne predstavlja sticaj kd. Prema rešenju u kz produženo kd čini više istih ili istovrsnih kd učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog 33 . silovanja. onda se već javlja problem opravdanosti primene konstrukcije produženog kd. u zakonskom opisu njihovog bića zahteva se višekratno preduzimanje određene radnje.Naše kr. Prigovor objektivno-subjektivnoj teoriji da ona veoma sužava pojam prod kd osnovan je samo ukoliko bi se uvek tražilo postojanje jedinstvenog umišljaja. -Opravdan je stav naše sudske prakse da treba razlikovati obavezne i varijabilne uslove. U k. više kd klevete. a to su istovrsnost kd i vremenski kontinuitet. kd u vidu zanata. sloboda i dr. umišljaj postaje onaj kohezioni. -Prema zaključcima sa Savetovanja u Vrhovnom sudu Jugoslavije iz 1965. ali bi onda drugi povezujući elementi morali više da dođu do izražaja. itd. Za jed. -U nekim slučajevima se na prvi pogled vidi da pojedinačna dela nemaju svoju samostalnost. što s jedne strane znači da preduzimanje 1 radnje nije dovoljno za postojanje kd. nastavljeni umišljaj kontinuirana psihička linija. Ne može. za postojanje produženog kd zahtevaju se sledeći uslovi: 1. element s tim da njegove forme treba shvatiti fleksibilno. ako učinilac vrši krađu iz istog stana tako što u toku nekoliko sati u više navrata oduzima stvari. Produženo kd do donošenja kz nije bilo regulisano odredbama našeg materijalnog kriv. a ne onoliko kd koliko je puta iznosio stvari iz stana istog vlasnika. otmice. -Prema tome. kd nadrilekarstva. Posle dekriminalizacije ovog kd naše kz više ne sadrži kol. preduzimanjem više radnji. a ne poznaje ni kol kd iz navike. biti primenjena konstrukcija produženog kd. pravnih radnji 3. Produženo krivično delo -Kod produženog kd. -Prema objektivnoj teoriji. a s druge strane. predviđalo samo kd kockanja kao kolektivnog kd iz zanata. Neki od tih slučajeva su na granici sa prirodnim jedinstvom dela. Jed. Ima i autora koji sasvim odbacuju opšti pojam produženog kd. Jedinstveni umišljaj treba zahtevati samo onda kada su u pogledu objektivne strane ostvareni samo minimalni elementi. tendencija da se vrše određena kd. prema različitim pasivnim subjektima. za postojanje produženog kd najčešće se uzima da su neophodna tri uslova: 1. kao i da postoji umišljaj u odnou na ukupnu posledicu. Npr. ni pod kojim uslovima. istovetnost oštećenog – moglo bi se prihvatiti da istovetnost oštećenog može u nekim slučajevima izostati. U pogledu kol kd u vidu zanimanja u našoj teoriji većina autora smatra da ih naše kz sadrži i da su to ona dela u čijem zakonskom opisu se zahteva bavljenje određenom delatnošću. -Iako je u našoj teoriji i sudskoj praksi dominirala objektivna teorija. 46. da postoji određeni vremenski kontinuitet između pojedinih kriv. ali od njega ipak ne treba odustati s obzirom da ga prihvata sudska praksa i veći deo doktrine. koja kod nas predstavlja vladajuće shvatanje. da primena konstrukcije prod. U našoj teoriji je vladajuće objektivno shvatanja. vremenski kontinuitet 3. umišljaj treba zahtevati i u situaciji kada produženo kd dobija težu kvalifikaciju u odnosu na pojedina dela koja su njime obuhvaćena. Reč je o kd kojima se napadaju neka strogo lična dobra čoveka kao što su život i telo. psihičkom planu učinioca. ako je učinilac učinio npr. objedinjavajući faktor koji bi mogao da kompezuje nedostatak drugih objektivnih elemenata koji ukazuju na međusobnu povezanost pojedinih radnji u meri da ih treba smatrati celinom. i bez konstrukcije produženog kd opravdano je uzeti da postoji samo jedno kd. životnog i logičkog posmatranja i rezonovanja predstavljaju takvu kontinuiranu delatnost koja čini jednu prirodnu celinu 4. Jednostavno. Međutim. Nije relevantno iz kojih se razloga neko bavi nekom delatnošću. za razliku od složenog i kolektivnog. umišljaja potrebno je da sva kd moraju prethodno biti obuhvaćena umišljajem učinioca i to u svim njihovim bitnim crtama. od kojih svaka pojedinačno sadrži sva zakonska obeležja istog kd. je do izmena i dopuna iz 2002.

-Za postojanje saučesništva potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano. zakonodavstava. Vremenski kontinuitet 3. Izvršilac je ono lice koje samo ostvaruje bitne elemente bića nekog kd. izvršilac (neposredni izvršilac. Pojam i vrste saučesništva -Kd se može vršiti zajednički od strane više lica. a ne izvršiocem. To je sticaj više lica u jednom kd. posredni izvršilac i saizvršilac) 2. koja se sastoji u zajedničkom ostvarenju bitnih elemenata kd. kvantitativna akcesornost. Ali. Ako je delo izvršilo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi 3. Da učinjena dela predstvljaju celinu 47. Ne pravi se razlika između izvršioca i saučesnika. koje samo preduzima radnju izvršenja. Tri obavezna uslova su: 1. To učestvovanje se može manifestovati u veoma širokom dijapazonu: od običnog pasivnog posmatranja ili odobravanja vršenja kd. Kada je reč o kd za koje se kod izvršioca traži neko posebno svojstvo. -Od saučesništva treba razlikovati posredno izvršilaštvo. Nasuprot tome. saučesnici 3. Ali i u okviru restruktivnog pojma. jedinstvo mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstveni umišljaj. Ako je neko lice kd izvršilo pod uticajem apsolutne sile 2. odnosno da je izvršilac ušao u kriminalnu zonu. -Prihvatanje najužeg pojma izvršioca u našoj teoriji za posledicu ima to da se i saizvršilaštvo smatra saučesništvom. akcesorna teorija zahteva da je izvršilac izvršio kd odnosno da je preduzeo radnju koja ulazi u kriminalnu zonu (dovršeno delo. istovetnost predmeta dela. postojanje saučesništva zavisi od toga dokle je izvršilac došao u svojoj kriminalnoj aktivnosti. korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa. ostala lica čiji doprinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takvog značaja da u odnosu na takve forme učestvovanja treba reagovati kriv. Istovetnost ili istovrsnost kd 2. To su: istovetnost oštećenog. -Uopšteno rečeno. -Može se govoriti o 3 grupe lica koja ostvaruju kd: 1. 2. ekstenzivno shvatanje polazi od toga da je izvršilac svako ono lice koje je na bilo koji način učestvovalo u ostvarenju kd. Ako je krivično delo dovršeno.postojanja najmanje 2 od okolnosti koje zakon navodi. a da se pri tom taj drugi ne može smatrati izvršiocem kd jer mu u potpunosti nedostaje subjektivna strana kd. Nije svako učestvovanje saučesništvo u krivično pravnom smislu. -Saučesništvo u užem smislu obuhvata podstrekavanje i pomaganje -Saučesništvo u širem smislu. I tu je reč o učešću više lica u ostvarenju kd ali se lice koje preduzima radnju izvršenja smatra samo sredstvom. mogu se razlikovati 2 varijante tog pojma: 1. 48. kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). Prema principalnoj teoriji saučesništva irelevantno je da li je izvršilac uopšte nešto preduzeo. između više lica mora postojati i subjektivna veza . Pored objektivne veze. i ima karakteristike i jednog i drugog. prihvaćena je podela saučesništva na: saučesništvo u užem smislu i saučesništvo u širem smislu. Tu važi pravilo: koliko učesnika. da li je ušao u kriminalnu zonu. pa do glavne uloge u ostvarenju kd. posredno izvršilaštvo i saizvršilaštvo. Posredni izvršilac je ono lice koje ostvarujući sve subjektivne elemente kd navede drugoga na ostvarenje kd. obuhvata i saizvršilaštvo. Primena konstrukcije posrednog izvršilaštva opravdana je u sledeće tri situacije: 1. Učestvovanje više lica u ostvarenju kd može se ispoljavati na različite načine. Izjednačavaju se svi oblici učešća u kd tako što se svi smatraju izvršiocem. Prvo. Može se govoriti o postojanju dvostruke akcesornosti. što znači da to shvatanje negira saučesništvo kao institut. 34 . pod saučesništvom se podrazumeva ostvarenje kd od strane više lica. -Akcesorna teorija je prihvaćena kod nas. Ono je samo nužan uslov za postojanje saučesništva. kao i u većini evrop. bez sumnje.svest o zajedničkom delovanju. To je kvantitativna akcesornost. izvesno proširenje tog pojma – razlikuju se tri forme izvršilaštva: neposredno izvršilaštvo. pravom. što znači da se pravi razlika između izvršioca i saučesnika. pošto je saizvršilaštvo negde između izvršilaštva i saučesništva. -Saučesništvo kao institut zasniva se na restiktivnom shvatanju pojma izvršilaštva. -Kod nas je i u teoriji i u zakonodavstvu prihvaćen restriktivni pojam izvršioca. To nikako ne znači da saučesnici odgovaraju za radnju odnosno delo glavnog izvršioca. najuže shvatanje pojma izvršioca – izvršilac je samo ono lice koje samo vrši kd 2. toliko kd. pored podstrekivanja i pomaganja. Pravna priroda saučesništva -Postoje 2 osnovne teorije o pravnoj prirodi saučesništva: 1. Nasuprot tom shvatanju.

Tu je i shvatanje o hiperekstremnoj akcesornosti. uzima da je za postojanje saizvršilaštva neophodno da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. neko drugome pomogao u nužnoj odbrani. pa pošto nema kd to bi značilo da nema ni saučesništva. ili ostvarujući zajedničku odluku radnjom da umišljajem bitno doprinesu izvršenju kd. U slučaju da se ne utvrdi postojanje tog ličnog interesa. . što postupa sa izvršilačkom voljom. Može se govoriti i o kvalitativnoj akcesornosti. Primenom konstrukcije posrednog izvršilaštva. Bitan doprinost izvršenju kd. sukcesivnog saizvršilaštva. Prema tome. ali ne i rešen. Podstrekavanje 2. da je majka podstrekač. 5. već je dovoljno da je izvršilac ostvario sve objektivne element kd. saizvršilac je onaj koji je u svakoj fazi ostvarenja kd imao presudnu ulogu u smislu da je bitno mogao uticati na tok izvršenja kd. naročito ona ekstrenma sasvim zanemaruje nečiji objektivan doprinos ostvarenju kd. saizvršilaštvo postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše kd. Polazi se od toga da se sve okolnosti koje imaju značaj za postojanje kd. -Izvesno vreme bila je prihvaćena teorija potpune (ekstremne) akcesornosti prema kojoj je bilo nužno da je izvršilac ostvario kd sa svim njegovim opštim obeležjima. -Subjektivna komponenta je svest o zajedničkom delovanju. To govori o neprihvatljivosti ove teorije. I sub. kada nije ni delimično preduzeta radnja izv. Elementi se u konkretnom slučaju moraju posmatrati u međusobnoj vezi. za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvarena bitna obeležja nekog kd. saučesništvo će postojati samo ako su oni kažnjivi. lično i samostalno. što nije opravdano jer često neko u ostvarenju kd ima važniju ulogu od onoga ko neposredno preduzima radnju izvršenja i nije ga opravdano svoditi na rang pomagača. 35 . tj. Ova teorija suviše sužava krug učesnika koji se mogu smatrati saizvršiocem. i kasnije i zaista preduzeo radnju pomaganja. minimalna akcesornost prema kojoj je.postoji. ne traži se da su ostvareni svi opšti elementi kd. postojanje zajedničke odluke. a sestru pomagačem. a ne i njegova protivpravnost. -Zato se prešlo na teoriju limitirane (ograničene) akcesornosti. Ova teorija. Obj. kaznom koja je propisana za učinjeno delo. koje postoji onda kada se neko pridruži nekome u toku izvršenja kd: nije nužno da su svi saizvršioci učestvovali u izvršenju dela od samog početka. -Kod delicta propria. 3. kz zahteva postojanje umišljaja. Kao dopunski kriterijum. da su pri tom podelili uloge i napravili plan. taj problem je bio ublažen. drugostepeni sud je primenom ekstremne subjektivne teorije uzeo da interes za izvršenje dela. saizvršilac može biti samo ono lice koje može biti i samostalan izvršilac. učesnik u delu se svodi na pomagača. ako je delo samo pokušano ili su preduzete pripremne radnje. nije moguće saizvršilaštvo. Saizvršilaštvo -Prema odredbi kz. -Objektivna komponenta se sastoji u tome da je makar i delimično preduzeta radnja izvršena. danas nije prihvaćena.a. Teorija o podeli rada – nju prihvata jedan deo naše sudske prakse. tj. Ova teorija je danas jedna od vladajućih u stranoj kp literaturi i prsksi. njena sestra je to dete sama lišila života tako što ga je utopila u kadi sa vodom (slučaj „kada“). postojalo bi saučesništvo i onda kada bi npr. postoji samo kod majke tako da je majku proglasio izvršiocem (posrednim). Nužno saizvršilaštvo postoji kod nekih kd u čiji opis bića ulazi kao obavezan element da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili više lica (npr. Npr. 49. svojeručnih kd koja može ostvariti samo jedan učinilac. 4. Ova teorija je prihvaćena kod nas. a naročito da je postojala i njegova krivica. Nekoga ko je u tom planu dobio ulogu pomagača. Teorija vlasti nad delom (materijalno-objektivna teorija) – prema toj teoriji. bez postojanja svesti zajedničkog delovanja. 50. O saizvršilaštvu će se raditi i u slučaju tzv. da li je ostvareno kd sa svim njegovim obaveznim elementima ili je za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvareni samo neki elementi opšteg pojma kd. koja danas u svom čistom obliku nigde nije prihvaćena. Zajedničku odluku. M. oružanoj pobuni). Iako je prvostepeni sud ispravno smatrao. kod kojih je posebno svojstvo učinioca bitno obeležje kd. Prema njoj. Formalno-objektivna teorija svodi saizvršilaštvo samo na slučajeve kada neko makar delimično preduzme radnju izvršenja. a time i izvršilačka volja. zakon zahteva 3 uslova za postojanje izvršilaštva: 1. -Nema saizvršilaštva u slučaju prividnog saizvršilaštva. onda kada dva ili više lica zajednički prouzrokuju posledice kd. 1. činjenica da se više lica unapred dogovorilo kako da ostvare kd. koja znači da postojanje saučesništva takođe zavisi i od toga što je izvršilac ostvario. Subjektivna teorija – prema njoj. krivice ili odmeravanje kazne koje postoje kod izvršioca prenose i na sve ostale učesnike u kd. 2. slučaj iz nemačke sudske prakse: u interesu i na molbu majke vanbračnog deteta. Umišljaj. To je dovelo do neprihvatljivih rezultata. U slučaju da ni delimično nije preduzeta radnja izvršenja. 3. ona uzima u obzir i to da li neko delo čini u svom ličnom interesu. U našem kp te okolnosti se uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod kojeg postoje. Međutim. Međutim. Saizvršilac se kažnjava kao da je delo sam izvršio. -Kod tzv. -Još manji značaj ima tzv. ipak ne može. Objektivno-subjektivna teorija – koja je vladajuća u našoj sudskoj praksi i doktrini. da transformiše u saizvršioca. saizvršilaštvo postoji uvek onda kada neko učestvuje u ostvarenju kd tako što delo hoće kao svoje. a sestra izvršilac. naročito u slučajevima kada je izvršilac lice koje nije uračunljivo i krivo.

Tu u osnovi postoje 3 situacije: 1. ali je moguće da bude ostvareno i na dr. samostalno kd. pa podstrekač stvori odluku kod njega da krađu izvrši upotrebom prinude čime ona prerasta u k.gestovima.Pomaganje 36 . 2.političkih razloga predviđa kao kd radnju postrekivanja.d. -Podstrekač se kađnjava kao da je delo sam izvršio. mora postojati određeni psihički uticaj podtrekača na izvršioca ili komunikativni uticaj koji se za radnju podtrekivanja zahteva u pretežnom delu novije literature. Umišljaj podstrekača treba da obuhvati svest o uzročnoj vezi između radnje odstrekavanja i odluke da se izvrši k. -Podstrekivanje može biti posredno. ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako što kod njega stvara odluku da izvrši k. u okviru kazne propisane za delo koje je izvršeno.d neće postojati podstrekivanje već psihičko pomaganje.d.svršeni pokušaj. -U skladu sa akcesornom prirodom saušesništva za postojanje podstrekivanja potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano. itd. Npr. u ekstremnim slučajevima kada nema nikakvog subjektivnog odnosa izvršioca prema delu. 51. Postrekavanje se može vršiti i od strane više lica. prinude. preko trećeg lica. ne preduzima radnju postrekivanja ni onda kada to čini zato što očekuje da će muž posegnuti za oružjem. podstrekavanje na kd izbegavanja vojne obaveze). Ono mora biti upravljeno ili na određeno lice. kazna može ublažiti. odnosno na istovrsno lakše delo u odnosu na ono koje je podstreknuti odlučio da izvrši.ako podstrekač izmeni odluku kod podstreknutog tako da on izvrši teži oblik k. onda bi se i svako otvaranje samoposluge moglo smatrati postrekivanjem na krađu. Podstrekivanje ima dvostruku posledicu: 1. nagovaranje. pretnja. dovođenje u zabludu.d bez psihičkog. tj.d. prihvatljivije je rešenje da on odgovara za teži oblik.nesvršeni pokušaj. a ono na šta se postrekava samo po sbi nije kd (npr. lice koje navede ljubomornog muža da se pre planiranog vremena vrati sa službenog puta kući.Odluku postreknutog da izvrši k. Izvršilac (postreknuti) takođe ne mora poznavati podstrekača. 2. Inače. ne bi bilo prihvatljivo da podstrekač odgovara za podstrekivanje samo na k.d ili tee istovrsno k.d 2. To su retke situacije kada zakonodavac iz kriminalno. načine kao što su konkludentne radnje. pod uslovom da se podstrekivalo na izvršenje kd čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv. Nije neophodno da podstrekač lično poznaje izvršioca. odnosno prko više lica kada se svi oni javljaju kao posredni podtrekači. tu nepostoji podstrekivanje s obzirom na to da postojea odluka obuhvtau sebi i lakši oblik k. za neupselo podtrekivanje kažnjava se kao za pokušaj kd. Danas vladajuće shvatanje u podstrekivanje uključuje i učvršćivanje odluke.d odnosno kažnjivog pokušaja -Za podstrekivanje nije potrebno da kod postreknutog postoji krivica zato što naše pravo prihvata teoriju limitirane aksesornosti. kada se on javlja kao puko sredstvo za izvršenje dela. Npr. -Odredbom kz kojom je regulisano podstrekivanje nije propisana radnja podstrekivanja. razbojništva. -KZ predviđa slučaj neuspelog podstrekavanja gde postoje 2 situacije: 1.sa podstrekavanje.d. niti mora biti svestan da je njegova osluka da izvrši k. tj. T može biti svaka radnja koja se kreće u rasponu od blagog nagovaranja da do nekih formi prinude (npr. ako je izvršilac doneo odluku da krađu izvrši tako da pri sebi ima oružje koje je spreman da upotrebi. Međutim. a pokušaj je kažnjiv. savetovanje. Npr.Izvršenje k. odnosno komunikativnog uticaja na izvršioca smatralo podstrekivanjem.Kada je uspo da izazove ili učvrsti odluku ali podstreknuti iz bilo kod razloga delo nije izvršio ni pokušao.d.Ako se izvršilac podstrekva na lakši oblik. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu) ili pak pocenjuje da podstrekivanje pod određenim uslovima u nekim situacijama može biti teže od radnji izvršenja (npr.Kada podstrekač nije uspeo da stvori ili učvrsti odluku kod podstreknutog. 3. davanje poklona odnosno plaćanje za delo na koje se podtrekava. a podstrekač ga ubedi da to nije potrebno. kažnjava.d nastala pod uticajem podstrekača. jer ako bi se svako stvaranje provocirajuće situacije za izvršenje k. podstrekaču se kao i izvršiocu. da bi zatekao ženu sa ljubavnikom. ako je izvršilac doneo odluku da izvrši običnu krađu. -Podstrekivanje se u nekim slučajevima predviđa kao posebno. Ipak.ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši neko sasvim drugo delo u odnosu na ono koje je bio odlučio da izvrši. molba.-Podstekavanje je oblik saučeništva kojim se umišljeno navodi drugo lice da izvrši kd. -Za neuspelo podtrekivanje se.d. Ukoliko je delo ostalo u pokušaju.d.d sporno je kako rešiti tu situaciju. neposredno.d. -Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno k. Iako neki smatraju da podstrekač treba da odgovara samo za „višak“ u odnosu na stvorenu odluku. To je jedini izuzetak od pravila da je saučesništvo akcesivne prirode ( u ovom slučaju polazi se od principalne teorje saučesništva).d. moglo bi biti opravdano korišćenje konstrukcije posrednog izvršioca i pored usvojene limitirane akscesornosti. Ukoliko je kod izvršioca već postojala čvsta odluka da izvrši k. -Podstrekivanje može postojati i u slučaju kada se modifikuje već stvorena odluka kod postaknutog da izvrši k. ili određeni krug lica. prevara. nesporno je da potoji podstrekivanje u odnosu na izvršeno k.) -Podtrekivanje se najčešće vrši verbalnim putem. Navođenjem se utiče na drugo lice (izvršioca) da donese odluku o izvršenju k.

nema odgovornosti podstrekača za silovanje. jer se uzima da je pomaganje najlakši oblik saučesništva. neuspeli podstrekač će odgovarati. učinioca. dovoljno je da su ostvareni objektivni elementi kd (limitirana) akscesornost.. 2. Npr. saučesnik odgovara samo za osnovni oblik krađe. a ne ono na koje je bio podstrekavan. -I radnja pomaganja kaoi radnja podstrekavanja može biti u izuzetnim slučajevima predviđeno ko posebno kd. te ne odgovara za ono što je: ostvario drugi saizvršilac. On nije prekoračio gornju granicu kao kod pravog kvantitativnog ekscesa. odnosno prema akcesornoj teoriji delo na koje se podtrekavalo koje nije ni pokušano ne može biti osnov za odgovornost saučesnika. Npr. tu i ne dolazi do ekscesa izvršioca. Pomagač ne mora lično znati izrvšioca. podstrekača ili pomagača kod kojeg krivica postoji. -Pomaganje može postojati samo pre ili u toku izvršenja kd. dovoljno je da je pomaganje dovelo i samo do manjih modifikacija u radnji izvršenja odnosno načinu ostvarenja kd. zahteva da je izvršilac izvršio kd. -Nophodno je da se pomaže u konkretno određenom kd. obećavanje prikrivanja dela. Za razliku od principalne teorije saučesništva prema kojoj je irelevantno da je izvršilac preduzeo bilo šta i gde svako potpuno samostalno odgovara za svoje radnje. ne isključuju kd saizvršioca. tj. Nije nužno da je reč o takvom doprinosu bez kojeg kd ni u kom slučaju ne bi moglo biti izvršeno. Dovoljno je da je izvršilac ostvario sve objektivne elemente kd – limitirana akcesornost. zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne. ako ne čuva objekt koji je bio dužan da čuva čime omogući izvršenja kd krađe stvari iz tog objekta. sredstva kojima je kd izvršeno. odnosno u kome mu je pružena pomoć – kvalitativni eksces – u tom slučaju situacija je potpuno jasna : nema odgovornosti saučesnika. da se prikrivaju tragovi ili sredstva kojim je delo izvršeno. -S obzirom na radnju. tragova kd. odnosno izvršioca. Izvršilac vrši lakši oblik kd ili lakše istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen osnovni oblik – negativni kvantitativni eksces. kao što to čini teorija ekstremne (potpune) akcesornosti. već donju granicu onoga što je 37 . preduzima radnju pomaganja iako bi izvršilac i bez toga mogao da uđe u stan učvrstivši lestve na drugačiji način. ko izvršiocu provalne krađe pridržava lestve da bi se popeo u stan. Moguće je da u istom delu jedan saizvršilac postupa s umišljajem. odmeravanja i izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaža od one koja je propisana za izvršeno kd. ako neko podstrekava ili pomaže u običnoj krađi. -Saizvršilac odgovara u granicama svog umišljaja ili nehata. Osnovi koji isključuju krivicu izvršioca. on ostvaruje manje od onoga na šta je bio podstrekavan. ili predmeta pribavljenim kd. Tu su moguće 3 situacije: 1. Izvršilac vrši teži oblik kd ili teže istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen samo osnovni oblik – kvantitativni eksces. Pri tome se ne traži i krivica izvršioca. Polazeći od pravila da saučesnici odgovaraju samo u granicama svog umišljaja tu se dolazi do rezultata da oni odgovaraju samo za osnovni oblik. Taj doprinos mora biti u izvesnoj uzročnoj vezi sa izvršenim delom. Npr. osim ako to nije ranije obećano. 52. i sl. ako je neko podstrekavao na ubistvo. ali ima za neuspelo podstrekivanje na ubistvo. odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu (dovršeno delo. 3. pa i samo saučesništvo. izvršilac vrši neko sasvim drugo krivično delo. ako je postojalo neuspelo podstrekivanje na kd za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna. Psihičko pomaganje je davanje saveta kako da se izvrši kd. Npr. Ono što nije bilo obuhvaćeno njihovim umišljajem predstvalja eksces izvršioca za koju oni ne odgovaraju. KZ navodi kao tipične radnje pomaganje: -davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši kd -stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstca za izvršenje kd -stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje kd -unapred obećano prikrivanje kd. itd. Za razliku od postrekavanja pomaganje se može činiti i nečinjenjem. postoji nezavisno od toga da li postoji krivica izvršioca. pomaganje može biti: psihičko (intepektualno) i fizičko. -Ukoliko isto lice u ostom kd preduzme i radnju nekog drugog oblika saučesništva pomaganje će uvek biti konsumirano. davanje podške da izvrši kd i njegovo odobravanje itd. -Za postojanje pomaganja nije potrebo da je kod izvršioca postojala krivica. Ta odgovornost postojala bi i onda kada izvršilac ne bi preduzeo ništa. a bude izvršeno kd silovanja. -Pomaganje se može preduzeti na razne načine. Podstrekavanje konsumira pomaganje. a izvršilac izvrši tešku ili razbojničku krađu. kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). Umišljaj pomagača treba da obuhvati pored činjenice. Odgovornost saučesnika za krivično delo -Odgovornost saučesnika za učinjeno kd. Ali. -U pogledu kažnjavanja pomagača. tim drugim oblikom. Uglavnom se vrši verblnim putem. -Podstrekač i pomagač odgovaraju u granicama svog umišljaja. U pravom smislu reči. -Kada se doprinos izvršenju kd ostvaruje preko nekog trećeg lica radi se o posrednom pomaganj. a drugi iz nehata. Razlozi su isti kao i kod postrekavanja. a kada više lica pomažu izvršiocu onda se svi pojavljuju u ulozi sapomagača. predstavlja posebno kd pomoć učiniocu posle izvršenog kd. akcesorna teorija. kada kod pomagača postoji dužnost na činjenje. Pomoć pružena posle izvršenog kd koja se sastoji u tome da se krije izvršilac. da svojim radnjama doprinosi ostvarenju kd i sve bitne elemente tog kd.Pomaganje je oblik saučesništva u užem smislu kod koga se sa umišljajem doprinosi izvršenju kd. jer radnja saučesništva nije ni u kakvoj uzročnoj vezi sa izvršenim kd. koja je prihvaćena i kod nas. a saizvršilaštvo konsumira podstrekavanja.

sankcija za ta dela. kao i kod dobrovoljnog odustanka. iako imaju izvesne sličnosti sa ks. Pojam i vrste krivičnih sankcija -Krivične sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zaštitne funkcije kp koja je osnovni cilj i svrha postojanja kp u celini. već je potrebno da je sprečio izvršioca da izvrši kd. pa do smrtne kazne. Ta zaštita se ostvaruje predviđanjem određenih ponašanja kao kd i propisivanje k. Ni mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene kd nije ks. nisu obuhvaćene sistemom ks. kao i kroz primenu kp. izricanjem propisanih sankcija učiniocima kd. Međutim. -U okviru instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja kd predviđeno je i dobrovoljno sprečavanje dela od strane saučesnika. ali ks kroz represiju teće prevenciji. odnosno izriče sud 6. izriču se u krivičnom postupku -Naše kp sadrži 4 vrste krivičnih sankcija 1. a usled toga je nastupila smrt otetog lica koja se može pripisati nehatu podstrekača. 54. -Postavlja se pitanje kako primeniti pravilo da saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja. Npr. mere bezbednosti. ali se radi o protivpravnom delu koje je u zakonu predvišeno kao kd. kod kd kvalifikovanog težom posledicom. a saizvršioci u granicama svog umišljaja ili nehata. Tom merom se samo realizuje princip da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd. Ovde prednost u odnosu na pravilo sa saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja ima osnovno pravilo o akcesornosti (zavisnosti) saučesništva. moraju biti predviđene zakonom 5. Npr. mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena) 3.trebalo da izvrši. cilj kriv. već i za njegov kvalifikovani oblik. one su po svojoj prirodi represivne mere – represivnost k. Pored opšte svrhe. Npr. 3. koji mogu uticati ili na krivicu ili na odmeravanje kazne. One dovode do oduzimanja ili ograničavanja prava i dobara učinioca kd ili sadrži pretnju da će do toga doći. primenjuju se prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao kd – to mora biti kd koje ispunjava sve elemente za postojanje kd. bude izvršena samo sitna krađa. sankcija je suzbijanje kriminaliteta – kao i cilj kp u celini 2. ovde nije dovoljno da je saučesnik odustao od daljeg preduzimanja radnje saučesništva. osnovna obeležja krivičnih sankcija su: 1. se ogleda u tome što one predstavljaju određeno zlo za učinioca kd ili pretnju zlom. ne može doći do primene ove odredbe koja. ali u tome nije uspeo. tj. mere bezbednosti 4. ako je neko podstekavao na kd otmice. Nema nikakvog razloga da se saučesnici privileguju u odnosu na izvršioca i da odgovaraju samo za osnovni oblik. umesto osnovnog oblika krađe. uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod koga postoje. svaka vrsta sankcije ima i svoju potrebnu svrhu. To znači da saučesnici u ovom slučaju odgovaraju samo za lakši oblik kd. a s druge. -Krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema učiniocima protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao kd na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka. sadrži pravilo da se određeni lični odnosi. Postojanje saučesništva i odgovornosti saučesništva zavisi od onoga šta je zaista ostvareno. dok ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera kao sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima. vaspitne mere Reč je o dualističkom sistemu kr sankcija gde se s jedne strane javlja kazna.Pojam i vrsta kazne 38 . pravne posledice osude ne izriče sud u krivičnom postupku. 4. postojaće odgovornost podstrekača ne za osnovni oblik otmice. zakonodavstvom. Tako. predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kazne. Npr. one nastupaju po sili zakona kod osude za određena kd ili na određene kazne. Od ovog pravila postoji jedan izuzetak: ako neki lični odnos. 53. primenjuje ih. To znači da u odnosu na težu posledicu mora i kod saučesnika postojati nehat. Stepen represivnosti pojedinih ks je veoma različit: od sudske opomene kao mere upozorenja ili ukora kao vaspitne mere. svojstvo ili okolnost predstavlja bitni element bića kd uzima se u obzir saučesnicima iako kod njih ne postoji. -Naše kp poznaje i neke mere koje. jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje svaka ks mora da poseduje. -Naše kr. lišavanje života koje izvrši neuračunljivo lice nije kd u smislu opšteusvojenog objektivno-subjektivnog shvatanja opšteg pojma kd. da se putem generalne i specijalne prevencije suzbijaju dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene kriv. Tome u prilog ide i jezičko tumačenje odredbe KZ u kojoj se kao uslov postavlja da je učinilac u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. kaznene 2. smatraće se podtrekačem i ono lice koje nemajući svojstvo službenog lica podstrekava službeno lice da izvrši kd zloupotrebe službenog položaja. -Prema toj definiciji. Tako KZ sadrži i odredbu o posebnoj svrsi tri vrste ks. -Opšta svrha ks jeste ostvarivanje zaštitne funkcije kp. zakon.s. učinio sve da spreči učinioca da ne izvrši kd. To znači da i onda kada je sauč. svojstva i okolnosti. Bitno je da je ono kao takvo zakonom predviđeno kao kd. tj može nedostajati krivica.

treba izvršiti smrtnu kaznu i u odnosu na poslednjeg člana društva koji se nalazi u zatvoru. kao i nemogućnost njenog odmeravanja. 1. tj. -I naše k. Neki od razloga kolji se navode protiv ove kazne jesu njena arhaičnost. a od svih država natalih na teritoriji bivše SFRJ jedino je tadašnji zakonodavac Srbije procenio da je tu kaznu potrebno ponovo uvesti. Inspirisana je filozofskim idejama Kanta i Hegela. RELATIVNA TEORIJA – ona svrhu kazne vidi u suzbijanju vršenja kd. Za Hegela je kazna „negacija negacije prava“. u suprotnosti je sa principom srazmernosti jer se većinom oduzima celokuna imovina učinioca.lica (porodicu učinioca).sankcija se znatno razlikuje u odnosu na onaj koji je predviđao. Kazna za cilj može imati vršenje uticaja na potencijalne učinioce – generalna prevencija ili na učinioca koji je već učinio kd – specijalna prevencija. ali cilj. koja bi bila spremna da se loiši kazne kao voljnog pričinjavanja određenoz zla učiniocu kd. 2. bila propisna samo za kd (za teško ubistvo i teške slučajeve razbojničke krađe i razbojništva). odmazda za učinjeno kd.a posle izmena i dopuna KZ SRJ iz 2001. Smrtna kazna koja je u republičkom kz.prava i kršenje njegovih osnovnih načela. odnosno svrha kazne mora biti nešto što je van tog bića.u tadašnjem kz SFRJ. ali su danas kada je Evopa upitanju preovladali argumenti protiv smrtne kazne.zakonod. sama je sebi cilj.novčana kazna 3. -U pogledu svrhe kažnjavanja formirale su se 3 teorije: apsolutna.p je nezamisivo bez kazne danas ne postoji nijedna država. jeste što se ovde kao pretpostavka za primenu kazne traži da je učinjeno kd. Vrsta kazni -Sistem kazni u našem kz obuhvata 4 kazne: 1. APSOLUTNA TEORIJA – prema njoj svrha kazne je vraćanje zla za učinjeno zlo. preneto što društvo nestane. -Kazna je zakonom predviđena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema učiniocu kd na osnovu odluke suda nakon sprovedenog kriv. već je umesto nje predviđen zatvor u trjanju od 40 godina. Glavne kazne su: zatvor i rad u javnom interesu.Opravdanje i svrha kazne -Još od antičkog doba postavlja se pitanje opradvanja i svrhe kazne. Kz iz 1951. Ona je 1993. Najviše dilema u sistemu kazni izazivala je smrtna kazna. Prvobitno je predviđao 7 kazni. ukinuta je izmenama i dopunama kz Srbije iz februara 2002. a sporedne: novčana kazna i oduzimanje vozačke dozvole. nepravednost. Danas apsolutna teorija. Kazna u svom biću nužno sadrži određeno zlo. Ona odgovara retributivističkom pristupu kod opravdanja kazne. Kazna je retribucija.sankcije jeste da ona znači i socijalno –etički prekor koje društvo upućuje učiniocu kd. retributivističke teorije – polaze pre svega od moralne odgovornosti i opravdanje kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i ideje pravednosti. -Stepen regresivnosti je najviši kod kazne.-Kazna je i dalje sotala najvažnija kriv. relativna i mešovita. bar kada je u pitanju nauka kp.nulla poena sine culpa. K. danas se pravi podela na: -negativnu generalnu prevenciju – postiže se zastrašivanjem potenc. zakonodavac istovremeno za njih propisuje i kaznu.pravo polaziod uobičajene podele na: glavne i sporne kazne.oduzimanje vozačke dozvole -Postojeći registar kr. Propisujući koja ljudska ponašanja predstavljaju kd. 2. Smrtna kazna je oduvek imala svoje pristaloice i protivnike. postupka. Znači neophodna pretpostavka za primenu kazne jeste da je učinjeno delo koje sadrđi sve obavezne elemente koji se traže. 55. Učinilaca -pozitivnu generalnu prevenciju – sastoji se u podržavanju i jačanju onih društvenih i moralnih normi koje služe kao prepreka vršenju kd. 1. odnosno u prevenciji.zatvor 2. Konfiskacijom imovine se oduzima legalno stečena imovina učinioca kd i ona u velikoj meri pogađa i dr. ona najviše zadire u prava i dobra učinioca. Specijalna prevencija može svoj sadržaj imati u: 39 . Ona je ukinuta 1990.god.kz sadrži načelo krivice koje zahteva postojanje krivice kao neophodan uslov za primenu kazne. Najvažnija razlika u odnosu na pojam sankcija. Ono što je karakteristično za kaznu.. a ne i za neke dr. Sistem kazni ne sadrži više smrtnu kaznu ni kao mogućnost koju republike mogu da iskoriste. U vezi sa generalnom prevencijom. za postojanje kdpa i krivicu.sankcija. Kazna bez krivice znači negaciju k. a novčana kazna kao sporedna samo uz kaznu zatvora kao glavnu kaznu. Dve najvažnije grupe teorija su: utilitaristička i republistička. s imšto se samo jedna kazna može izreći kao glavna. utilitarističke teorije – opravdanje kazne vide u njenoj nužnosti i korisnoj funkciji koju ona obavlja za društvo – suzbijanje kriminaliteta.rad u javnom interesu 4.u Srbiju je uvedena i kazna konfiskacije imovine. pripada prošlosti. Ukinuta u saveznom kriv. .Načelo zakonitosti je kod kazne najdoslednije sprovedeno. -Izmenama i dopunama o kz SRJ (OKZ) iz 2003. osim opštih odredaba o kazni u opštm delu. Glavna kazna se izriče samostalno. Prema Kantu.

sprečavanje učinioca da učini kd i uticanje na njega da ubuduće ne vrši kd. Osnovni prigovor se sastojao u tvrđenju da je ciljeve resocijalizacije nemoguće postići u katkom vremenu. već iz toga što se pre svega od zaprećene kazne zatvora očekuje da ima generalno preventivno dejstvo i što neke druge sankcije ne bi mogle postojati bez nje (npr.pravu 40 . odnosno rad koji predstavlja neku privrednu delatnost nego rad koji pre svega ima humanitarni i opštekorisni karakter (npr. u većini su zakonodavstva koja predviđaju više vrsta kazne lišenja slobode. -KZ polazi od relativne teorije i svrhu kažnjavanja određuje kao specijalnu i generalnu prevenciju. Švajcarskoj. retributivnu komponentu kazne teško je negirati. -Iako KZ ne određuje retribuciju kao jednu od svrha kažnjavanja. znatno je umanjilo značaj i težinu tog prigovora.). jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona. 56. ono je bilo mera za obezbeđenje prisutnosti okrivljenog pre suđenja u odnodu na koga su bile primenjivane neke druge kazne najčešće smrtna kazna ili telesne kazne. Otuda izreka da su „sudije ranije praznile zatvore.Zastrašivanju – samo što se to čini primenom kazne u odnosu na nekoga ko je već učinio kd Eliminaciji i neutralizaciju učinioca Resocijalizacija učinioca – suština je u tome da učinilac prihvati pozitivne društvene norme i tako više ne vrši kd. a danas ih pune“. uticanje na druge da ne čine kd.U pogledu propisivanja kazne lišenja slobode osnovno pitanje je da li predvideti jednu ili više vrsta kazni lišenja slobode.MEŠOVITA TEORIJA – ona smatra da je svrha kazne i jedno i drugo. ovaj oblik je i dalje prihvatljiv pod određenim uslovima. i prevencija i retribucija. rad u oblasti zaštite životne sredine. Određuje se najmanji i najveći broj sati rada. ne smeju biti ni suviše široki jer bi to vodilo arbitrernost. koja za cilj ima učvršćavanje društvenih i moralnih normi čije usvajanje od strane pojedinaca predstavlja najjaču branu vršenja kd. 3. Koliko široki ti rasponi treba da budu? S jedne strane. U okviru te opšte svrhe. Tu je i pitanje kaznenih raspona. kazna lišenja slobode nema realnog osnova za svoju primenu dok se ne stvore jaki državni organi. i dalje predstvalja najvažniju kaznu i stub sistema kr sankcija. a to je suzbijanje kriminaliteta. -Što se tiče alternativa kazni lišenja slobode. Engleskoj. Rad u javnom interesu mora biti dobrovoljan. a i u nekim evropskim KZ zapaža se negativna tendencija propisivanja suviše širokih raspona. vezano je tek za početak XIX veka. Umesto da deluje preventivno na učinioca kd. Kod nas. ambulantni tretman ili upućivanje na obuku i mere pojačanog (elektronskog) nadziranja. najviše uspeha ima rad u javnom interesu (uveden u Nemačkoj. To ne može biti bilo koji rad. uslovna osuda). a sud u konkretnom slučaju određuje tačan broj sati rada. Ali ona ne sme biti dominirajuća svrha kazne. Njen značaj ne proizilazi iz njene česte primene. -U pogledu kratkotrajnih kazni lišenja slobode odavno se ističe niz prigovora. pa i kršenju načela zakonitosti u propisivanju kr sankcija. iako se od njega ne može očekivati ono u šta su izvesno vreme polagane velike nade Relativna teorija je danas dominirajuća teorija u nauci kd. i pored nastojanja da se njena primena danas što više ograniči kroz uvođenje njenih alternativa. - 57. izražavanje društvene osude za kd. . Lišavanje slobode je odavno poznato u kp. kao i dužina vremenskog perioda. od vladajućih društvenih normi i normalnog života na slobodi. Kazna zatvora u našem k.). jer je reč o skupoj kr. Saznanje da često upravo dugotrajne kazne lišenja slobode umesto resocijalizaciji vode daljoj desocijalizaciji osuđenog lica. sankcija. sankciji. pomoć starim i bolesnim licima. Ipak. 3. ona od njega stvara ličnost koja se još više udaljava od društva. Akcenat se posebno stavlja na pozitivnu generalnu prevenciju. Španiji. Od alternativa kazni lišenja slobode. ona zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovu društva. Takođe. jer bi inače bio u suprotnosti da međunarodnom konvencijom koja zabranjuje prinudan rad kao kriv. -Kazna lišenja slobode. sankciju. kao i vreme u kome će se obaviti. Polazi se od opšte svrhe kr. Opšta pitanje kazne lišenja slobode -Potpuno prihvatanje ove kazne u kriv zakonodavstvima u sudskoj praksi. Italiji. Moguće je ukazati na nekoliko važnijih faktora za nastanak i razvoj ove kazne: Pre svega. nikada se kazna ne sme izricati samo zato da bi se učiniocu vratilo zlo za ono zlo koje je on naneo vršenjem kd. svrha kažnjavanja je: 1. traganje za njima je poteklo iz saznanja da se kaznom lišenja slobode često postiže upravo suprotan cilj od željenog. kao i kućni zatvor. itd. koje su u novije vreme uvedena u evropskim zemljama. Francuskoj. Ova teorija sadrži u sebi izvesnu kontradikciju jer je teško istovremeno vršiti i pravednu odmazdu i ostvariti društveno korisne ciljeve kaznom. -Osim rada u javnom interesu tu su i druge alternative: nekada štete i neformalno poravnanje oštećenog i učinioca. itd. 2. Retribucija kao svrha kažnjavanja bila bi prihvatljiva ako se njen sadržaj određuje kroz princip pravednosti i princip srazmernosti koji se u kp moraju uvažavati.

Poznato je da ni izuzetno obro vladanje osuđenih loica za vreme izdržavanja kazne ne mora imati nikakve veze sa njihovim popravljanjem. Ne može se izreći licu koje je u vreme vršenja kd nije navršilo 21.Da je izdržao najmanje jednu polovinu kazne 2. Teško se može prihvatiti uvođenje koje je i dalje prisutno u našoj teoriji i praksi da se kazne zatvora izvršava i za vreme dok je uslovno otpušteni na slobodi i bez ikakvih obaveza. srednjeg kriminaliteta. .njihovo trajanje. u danima i to prema opštim pravilima za odmeravanje kazne. tj. -Naš zakonodavac se opredeloio za rešenje prema kome zatvor ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 20 god. da bi opet krajem XIX veka ponovo dobila širu primenu. To je ukinuto kz. Kaznu zatvora u trajanju od 30-40 god. Suština uslovnog otpusta je u tome da se deo kazne ne izvršava. Ranije je o uslovnom otpustu odlučivala komisija obrazovana od strane ministra pravde. Pored telesnih kazni i smrtne kazne. Zato se ne može odmeravati i zricati kazna u rasponu između 20-30 god. -Naše k. pre svega kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode. -O uslovnom otpuštanju kao i o njegovom opozivanju odlučuje sud. sankcija. dok se kod dužih kazni ona izriče na pune godine i mesece. odnosno novčani ekvivalent jednog dana. tj. pre svega. a ako do njega ne dođe kazna se gasi.god u odnosu na eanije stanje u našem k.globa. Naročito je pogodna za lakša kd. -Novčana kazna se sastoji u plaćanju određenoh novčanog iznosa u korit države. odnosno najmanju i najvišu moguću meru kazne. -Ispunjavanje uslova koji se odnosi na popravljanje osuđenog lica i prognozu da više neće vršiti kd u praksi je često teško sa sigurnošću utvrditi. Nastala je u vezi sa sistemom kompozicije prema kome je učinilac plaćao određenu sumu novca oštećenom ili njegovoj porodici kao naknadu za učinjeno kd čime se sprečavala krvna osveta.Uslovni otpust -Uslovni otpust suspenduje kaznu i u tom pogledu ima slično dejstvo kao uslovna osuda. 58. u sredjem veku se veoma često koristila i novčana kazna. Postepeno je država. a to je da se za najteza kd ili najteže oblike teških kd propiše i kazna zatvora u ztajanju od 30-40 god. te da se 41 . u slučaju opoziva uslovnog otpusta. pojavio se i sistem koji se občno naziva sistem dan ili sistem dnevnih globa. Ali kz predviđa mogućnost koja u izvesnom smislu predtavlja izuzetak. Mada je unifikacija koja je izvršena 1977. ima mesta za kriminalno politička razmišljanja o uvođenju nekih novih formi kazne lišenja slobode (naročito onih kombinovanih sa povremenim boravkom osuđenim na slobodi). Osuđenog koji je izdržao polovinu kazne zatvora sud može otpustiti sa izdržavanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne izvrši novo kd. Danas je ona jedna od najčešće primenjivanih kriv. jer se vreme provedeno na uslovnom otpustu u slučaju opoziva ne uračunava uu izdržanu kaznu.god života. koja se u početku javljala samo u ulozi posrednika. To znači da je mogućnost ulovnog otpuštanja osuđenog predviđena u slučaju kumulativnog ispunjenja dva uslova: 1. treba odustati od fikcije da se uslovnim otpustom ne dira u kaznu. U području lakšeg i srednjeg kriminaliteta ona je u tim zemljama potpuno istisnula kaznu lišenja slobode.treba posmatrati kao poseban slučaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamena za smrtnu kaznu. i fakultativo. u pogledu pravne prirode uslovnog otpusta. zatvor se izriče na pune godine i mesece.. koji pdrazumeva propisivanje novčane kazne u određenom iznosu. Ova kazna se može propisati samo uz kaznu zatvora do 20 god. a do 6 mes. Znači. koja je mogla da suspenduje polovinu pa čak i dve trećine izrečene kazne. 59. Pojavom kazne lišenja slobode ona biva potisnuta. uz odsustvo adekvatnih kriterijuma za primenu neprecizno postavljenih zakonskih uslova i to u postupku koji ne pruža ni minimalne garancije.sankcija.zakonodavstvu (kada je postojao i strgi zatvor) opravdana. počela i sama da primenjuje novčanu kaznu da od učinoioca naplaćuje izvesnu sumu novca za učinjeno kd. -KZ reguliše institut uslovnog otpusta odnosno predviđa opšte uslove za uslovni otpust. On podrazumeva da se prethodno odmeri kazna u vremenskom trajanju. U nekim zemljama ona je postala najčešće primenjivana kazna. -Izricanje kazne zatvora na dane opravdano je samo kod kratkotrajnih kazni lišenja slobode.zakonodavstvo određuje opšti minimum i opšti maksimum kazne zatvora. da se posle toga utvrdi novčana vrdnost. -Opozivanje usovnog otpusta – kz predviđeno je obavezno opozivanje uslovnog otpusa ako osuđeni za vreme dok je na uslovnom otpusu učini kd za koje je izrečena kazna zatvora preko jedne god. kada je izrečena kazna zatvora do jedne godine. odnosno da se radi samo o njenom transformisanju u toku izvršenja.-Iako je moguće predvideti više vrsta kazne lišenja slobode. a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće vršiti kd. odnosno da do izvršenja preostalog dela kazne dolazi samo izuzetno tj.Pojam i sistem novčane kazne -Novčana kazna je jedna od najstarijih k. i na pune dane.Da se za vreme izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati.Pored sistema fiksnih iznosa. Svrha propisivanja opšteg minimuma i opšteg maksimuma jeste. naš se zakonodavac odlučio samo za jednu vrstu ove kaznezatvor. KZ kao granicu u tom pogledu određuje 6 mes zatvora tj. da se u okviru njega kodpojedinih kd propiše posebni minimum i posebni maksimum. ali se može primenjivati i na području tzv. odnosno rasponu u okviru kojeg se učiniocu odmerava i izriče kazna u konkretnom slučaju.

Broj dnevnih iznosa novčane kazne se utvrđuje u okviru sledećih raspona: 1. od 30-120 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci 3.novčana kazna u određenom iznosu. U pogledu roka plaćanja novčane kazne propisano je da se on utvrđuje u presudi i da ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 3 meseca. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine 4. a stari sistem. rezervni sistem. Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima učinioca kd ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava. Broj dnevnih iznosa za učinjeno kd. ona je pokazivala značajne oscilacije koje su uglavnom bile posledica inflacije novca. Od 50. pa se ta ušteda deli sa brojem dana u mesecu. Osnovna prednost ovog sistema jeste to da se vrenost jednog dana utvrđuje isključivo prema imovinskom stanju učinioca čime se u znatno većoj meri nego kod sistema fisknih oiznosa postiže to da novčana kazna jednako pogađa i siromašne i bogate učinioce kd. U tom cilju zakon ovlašćuje sud da može zahtevati podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova. Od 20. sud će na osnovu raspoloživih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa. KZ preedviđa oba sistema novčane kaze tako što novi sistem. državnih organa ili pravnih lica.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine 4. prednosti novog sistema su značajne. pa se ta razlika podeli sa brojem dana u godini.000 dinara. pre svega na koji način utvrditi stvarne prihode učinioca. dolazi do njenog pretvaranja u zatvor. do 60 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca 2.Novčana kazna u našem k.i. Taj broj ne može biti manji od 10 niti veći od 360 dana. SISTEM FIKSNIH IZNOSA -Pre svega propisan je opšti minimum i maksimum novčane kazne. supletornom zatvoru.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine -Za kd učinjena iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna može se izreći i kad nije propisana zakonom ili kada je zakonom propisano da će se učinilac kazniti zatvorom ili novčanom kaznom. Od 30.NOVČANA KAZNA U DNEVNIM IZNOSIMA -Odmerava se tako šte se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa. u nekim slučajevima ni pored toga neće biti moguće utvrditi tu visinu.prostim množenjem dođe do novčane kazne koja se izriče. Opšti minimum iznosi 10.000 – 200. potavlja kao subsidijaran.000. odmerava se na isti način kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima. a opšti maksimum 1. Visina dnevnog iznosa se izračunava i otvrđuje tako šro s eod prihoda učinioca kd u prethodnoj godini oduzmu nužni rashodi koje je imao. -Za razliku od ranijeg rešenja. Do 100. I ovde visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. Jenu od ozbiljnih prepreka za širu primenu novčane kazne treba videti i u relativno niskom životnom standardu u našoj zemlji. A. Ekvivalent koji je u zakonu određen kod zamene nenaplative novčane kazne iznosi 1 dan zatvora za svakih započetih 1000 dinara novčane kazne.iznosa.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci 3. Reč je o tzv. od 120-240 d. Do vrednosti jednog dana se dolazi tako što se utvrde mesečni ili godišnji prihodi učinoca. -KZ reguliše i pitanje izvršenja oba sistema novčane kazne. -Odredbama opšteg dela propisani su i kazneni rasponi kod ovog sistema novčane kazne. ona se odmerava u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za to kd.dana sa utvrđenom vrednnošću jenog dnevnog iznosa.000 din. Visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. S obzirom na to da se kod pojedinih kd ne propisuje posebni minimum i maksimum postupljeno je isto kao i kod novčane kazne u dnevnim iznosima. od 60-180 d. Supletorni zatvor može trajati najduže 6 meseci.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine 5.pravu Ni naš zakonodavac nije mogao ostati samo pri sistemu fiksnih novč. tako i siromšne. Međutim. a ako je izrečena nk u iznosu većem od 700. 42 . -U primeni ovog sistema novčane kazne sudovi mogu imati određene probleme. zatim se od toga oduzmu redovni troškovi koje ima tj. Najmanje 100. 60. najmanje 180 di za kr za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine -Ukoliko je za kd propisana samo novčana kazna. Ako osuđeni ne plati nk u određenom roku. utvrđuje se ustvari koliko može da uštedi.000-500. Zato je KZ zadržao i stari sistem fiksnih iznosa koji se primenjuje kao supsidijarni. on ne može biti duži od 1 godine.000 dinara. B. Novčana kazna kao glavna kazna izriče se u sledećim iznosima: 1. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine 5. On jednakao pogađa kako bogate. a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora. KZ više ne predviša prinudnu naplatu neplaćene nk. koji naziva novčanom kaznom u dnevnim iznosima postavlja kao primaran. Za isto kd novo rešenje u našem kp omogućava da bogati učinilac bude stostruko više kažnjen nego siromašni učinilac. a na osnovu opštih pravila o odmeravanju kazne.i. a sud u opravdanim slučajevima može dozvoliti da osuđeni isplati novčanu kaznu i u otplatama. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne može biti manja od 500 niti veća od 50000 dinara. s tim da rok isplate ne može biti duži od 1 godine. Do iznosa odmerene novčane kazne koju će sud izreći dolaz se jenostavnim množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa. Ovaj sistem je nastao u Švedskoj. a zatim visina jdenog dnevnoh iznosa. Što se tiče obima primene novčane kazne kod nas.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca 2. Iako je taj sistem jednostavniji jer ne zahteva precizno utvrđivanje prihoda učinioca. odnosno godini.000 – 300.

sati rada u javnom interesu jeste od 1-6 mes. ove kazne namenjene su drugoj kategoriji učinilaca.Umesto supletornim zatvorom. osuđeni dolaze u neposredan kontakt s alicima koja su ranjiva u smislu da mogu postati žrtve kd (bolesna. Ovde nije specijalna prevencija u prvom planu. neplaćena kazna se može zameniti kaznom rada u javnom interesu.Oduzimanje vozačke dozvole KZ uvodi novu kaznu oduzimanja vozačke dozvole. vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u trajanje ove kazne.može se reci da nema ograničenja. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. Ovaj uslov postoji i zbog relevantnih međunarodnih konvencija kojima se zabranjuje prisilan rad kao i kr. jer lice kome je izrečena ova kazna može koristiti druge vrste prevoza. stara lica). -Uslov za izricanje ove kazne jeste da je u vezi sa izvršenjem ili pripremanjem kd koje je osnov za izrucanje ove kazne korišćeno motorno vozilo. zabranjuje mu se. kao i njegovu premnost da obavljarad u javnom interesu.zatvora. ova sankcija ima nesumnjivo represivni karakter. Rad u javnom interesu KZ predviđa rad u javnom interesu kao jednu od k. ta se sloboda samo delimično ograničava. Ona ima i specijalno preventivne efekte jer sprečava učinioca da vozilo koristi za nova kd.i traje 60 časova u toku jednog meseca.kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo 3. ali to ne menja osnovni smisao i razlog uvođenja ove sankcije. pre svega. uzima u obzir vrstu učinjenog kd. U pogledu kd kod kojih može biti izrečena ova kazna. predstavlja i jednu važnu mogućnost zamene naplaćene novčane kazne.(1000din=8h) 62. ova sankcija nesumnjivo ima veliku ulogu u tome. a nema ni ostalih negativnih posledica kazne lišenja slobode i znatno su manji troškovi njenog izvršenja...dela za koja se propisuje ZATVOR ili NOVČANA KAZNA. Razlozi protiv nje jesu. Naravno.sankcija. građani sa kojma je osuđeni u kontaktu u toku obavljanja rada u javnom interesu mogu imati na njega pozitivan uticaj. 63. izriče se pod drugačijim uslovima i ima drugačiju svrhu. 61. u tom slučaju da položi vozački ispit. i izdavanje vozačke dozvole.koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti. sud imajući u vidusvrhu kažnjavanj. odnosno njegovim vozilom može upravljati neko drugo lice. Interesu osim što jw predviđen kao glavna kazna.Prilikom izricanja ove kazne. Razozi koji idu u prilog njenom uvođenju jesu. jer se njome pogađa važno dobro učinioca k. ličnost ičinioca. a može biti i efikasnija i pogodnija sankcija za određenu kategoriju učinilaca nego neke druge ankcije. a to je da bude alternativa kazni lišenja slobode. Iz smisla i sadržaja kazne može se doći do zaključka da je neophodno da je učinilac upravljao tim motornim vozilom.d zameniti kaznom zatvora. Prihvatljivije je da osuđeni koji ne plati novčanu kaznu umesto toga obavi rad u jav. Rad u javnom interesu može biti: 1. -KZ predviđa rad u javnom interesu kao kaznu koja se može izreći samo kao glavna kazna.rad koji je koristan za društvo 2. I u toj situaciji on je alternativa kazni lišenja slobode. Kazna rada u javnom interesu se može izreći za kr. . U obzir dolaze i kd ugrožavanja javnog saobraćaja ukoliko nisu ostvareni uslovi za izricnje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. ako osuđeni svesno ispunjava svoje obaveze vezane za rad u j. -Kazna oduzimanja vozačke dozvole može biti izrečena kao glavna kazna samo za kd za koja je propisana kazna zatvora od 2 god.sankcija. Ova kazna se može izreći licu koje nema polože vozački ispit. -KZ propisuje minimum i maksimum ove kazne. Zatim. Za razliku od mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom koja se izriči samo učiniocu kd ugrožavanja javnog saobraćaja za kojeg se utvrsi da je opasno da upravlja motornim vozilom. računajući od dana pravosnažnosti presude. a to je sloboda kretanja. -Posle smrti osuđenog nk se neće izvršiti. Ali. za neke učinioce ova sankcija ima i edukativni kararter. U tom slučaju za svakih započetih 1000 dinara nk određuje se 8 časova rada u javnom interesu s tim da rad u javnom interesu ne može biti duži od 360 časova. Motorno vozilo mora biti korišćeno u svojoj osnovnoj funkciji. već kao i kazna uopšte ima i generalno preventivne ciljeve. a moće biti i sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu. Rad u javnom interesu ne ože biti kraći od 60 časova niti duži od 360 časova.i sud može kaznu umanjiti za jednu četvrtinu i ovde ne postoji mogućnost opozivanja. -Ako osuđeni na kaznu oduzimanja vozačke dozvole upravlja motornim vozilom za vreme dok ona traje. problemi na planu izvršenja. danas kada je povećana mobilnost savremenog čoveka i kada korišćenje sopstvenog motornog vizila ima veliku ulogu u tome. Ona ima i restributivni karakter. osuda se može posmatrati kao rekompezacija ruštvu za učinjeno delo.interesu nego da mu se naplaćena kazna pretvara u zatvor. kao i nedostatak onih koji bi nadgledali izvršenje ove sankcije. -Kazna oduzimanja vozačke dozvole može trajati od 1-3 god. može nastaviti obavljanje svoje profesija.Rad u jav. pre svega. Vremenski period u kome će s eobaviti odmereni br. Zatim. Ali ipak prednost treba dati razlozima koji idu u prilog uvođenju ove sankcije kao što je to i učinjeno u kz. kao što je nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskih organizacija u okviru kojih bi se ovaj rad obavljao.Pojam i vrste odmeravanja kazne 43 . sud će kaznu oduzimanja voz. jer takvo lice ne može motorno vozilo koristiti za pripremanje ili izvršenje kd u tom slučaju . tako što će za jednu godinu oduzimanja vd odrediti 1 mes. što osuđeno lice ne gubi svoje društvene kontakte. Nasuprot tome. -Ukoliko osuđeni ne obavi časove rada koji su mu određeni u okviru izrečene kazne dolazi do zamene kaznom zatvora tako šro će se za svakih započetih 8 časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora.

Retribucija u smislu principa pravednosti i srazmernosti treba da određuje gornju granicu prilikom odmeravanja kazne. jačina ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra. 30 dana zatvora. kazne osuđenom licu. U zavisnosti od toga kako je ostvarena u konkretnom slučaju. odnosno pooštravanja kazne. pobude iz kojih j delo učinjeno. ona se odmerava između posebnog minimuma i posebnog maksimuma ili opšti maksimum. Prihvatanje sistemom relativno određenih kazni zahteva odmer kazne po meri u okviru propisanog raspona. Kod novčane kazne. Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti -Postoje 2 pristupa prilikom zakonodavnog regulisanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti. U oblast odmeravanja kazne spada i oslobođenje od kazne. 1. po pravilu. kazne postoji u slučaju odm. Danas je u pogledu propisivanja kazne u savremenim kr. njegove lične prilike. ona će uticati da kazna bude bliža donjoj granici propisane kazne za to delo i obrnuto. jedna ista okolnost može biti ili otežavajuća ili olakšavajuća okolnost. 2. u kome se često kazna za pojedina kd propisuje u veoma širokom rasponu.OLAKŠAVAJUĆE I OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI -Ovaj krit. 1. ostvaruje i ciljeve generalne prevencije. kod kd teškog ubistva propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od najmanje 10 godina).-Prema nekim autorima. okolnosti pod kojima je delo učinjeno. tj. Propisani raspon kazne bi trebalo da bude jedan od osnovnih orijentira prilikom odmeravanja kazne. za kd lakše telesne povrede propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom do 1 godine). KZ prihvata drugi način. odmeravanje kazne može biti zakonsko i sudsko. samo zato što bi ostvarivanje specijalne prevencije to zahtevalo. svrha kažnjavanja 3. samo sudsko odmeravanje predstavlja odmeravanje kazne u pravom smislu. a vodeći računa o svrsi kazne. a koji pre svega podrazumeva upoznavanje ličnosti učinioca. Međutim. -Odmeravanje kazne može biti: 1. Te okolnosti predstavljaju neposredan osnov za odmeravanje kazne. odmer. uz koju je novčana kazna alternativno propisana. usvojen sistem relativno određenih kazni. olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. ne bi bilo opravdano izreći strožu kaznu od one koju zahteva stepen krivice učinioca i težina učinjenog dela. Ukoliko neka od okolnosti ima karakter olakšavajuće okolnosti u konkretnom slučaju. se vrši u okviru kaznenih raspona koji su propisani odredbama opšteg dela o novčanoj kazni. to će opravdati odmeravanje kazne koja se kreće u pravcu maksimuma za to kd. U širem smislu ind. ublažavanje kazne – odmeravanje blaže od propisane kazne 3.Stepen krivice 44 . Npr. propisana kazna 2. Postavlja se pitanje ako različite svrhe kažnjavanja zahtevaju različitu kaznu u konkretnom slučaju kojoj svrsi dati prednost. raniji život učinioca. pa se prilikom odmer. 20 godina. -U oblasti odmeravanja kazne u našoj teoriji koristi se i pojam individualizacije kazne. Visina tih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. To su specijalne okolnosti: stepen krivice. što znači da ona obuhvata i odmeravanje kazne. kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. zak. PROPISANA KAZNA -Prilikom odmer kazne sud mora u prvom redu voditi računa o propisanoj kazni za učinjeno kd. Opšti minimum i opšti maksimum ne može se prekoračiti ni u slučaju ublažavanja. njegovo držanje posle učinjenog kd ( naročito njegov odnos prema žrtvi) . ind je jedan od principa na osnovu kojeg se vrši odmeravanje kazne. Danas su napuštena 2 druga sistema: sistem apsolutno određenih kazni i sistem apsolutno neodređenih kazni. Ima i kd kod kojih je propisan samo posebni maksimum (npr. ukoliko ona ima karakter otežavajuće okolnosti. -Kada je reč o redovnom odmeravanju kazne – odmeravanju kazne koje se kreću u okviru propisane kazne za određeno kd osnovni kriterijumi su: 1. U užem smislu. Jedan način je njihovo nabrajanje. kazne predstavlja ukupan proces koji se odvija počev od izbora kazne pa do njenog izricanja. odnosno pooštravanje kazne može vršiti izuzetno i to pod uslovima predviđenim zakonom. kazne za kd učinjena u sticaju i odm. služi tome da se u okviru propisane kazne. a takva kazna. kazne sud mora voditi računa o tome da je u konkretnom slučaju potrebno postići svrhu kažnjavanja.SVRHA KAŽNJAVANJA -Prilikom odmer. 3. ali koji u stvari predstavljaju kazneni raspon za pojedinim kd. doći do tačno određene kazne. Naše kz ne predviša više pooštravanje kazne kao način odmeravanja kazne. što znači da se u tom slučaju primenjuje opšti maksimum tj. u okviru kazne propisane za određeno kd 2. 64. a posebni način odm. Postoje kd kod kojih je propisan samo posebni minimum (npr. Kazne primenjuje opšti maksimum. pooštravanje kazne – odmeravanje teže od propisane kazne Redovan način odmeravanja kazne jeste onaj koji se vrši u okviru propisane kazne za određeno kd dok se ublažavanje. Kada je reč o kazni zatvora u našem pravu. a drugi samo uopšteno navođenje okolnosti o kojima sud mora voditi računa prilikom odmeravanja kazne.

Tu bi spadao i doprinos žrtve izvršenju kd odnosno okolnost da je žrtva dala povod za izvršenje kd ili je na drugi način doprinela nastupanju posledice. 6. -U vezi sa procenjivanjem olakšavajuće i otežavajuće okolnosti mogu se koristiti 2 metoda: 1. Ali. proveri strana 88)  treba uzeti kao olakšavajuću okolnost. uzima kao olakšavajuća okolnot.sintetička. ili kao olakšavajuća okolnost da je prošao dui period od učinjenog kd.analitičkosintetički metod. Do toga se dolazi kroz procenu načina izvršenja dela.Pobude iz kojih je delo učinjeno -Pobude ili motivi se mogu etički vrenosvati što je značajno za odmeravanje kazne (npr. 4. -Prilikom odmeravanja novčane kazne kz obavezuje sud da uzme u obzir imovno stanje učinioca. kao otežavajuća okolnost se uzima da je došlo do porasta vršenja onih kd za koje se učiniocu sudi.Držanje učinioca posle učinjenog kd -Tu s emogu razlikovatu 2 grupe okolnosti: 1. i dolus repetinus.to znači da bi sud na osnovu opšteg utisak. i zato pokušaj ako sud ne iskoristi mogućnost koju mu zakon daje u pogledu ublažavanja kazne. telo. Delo učinjeno pod njihovim uticajem ukazuje na niži stepen krivice. a i one koje sudovi uzimaju u obzir mogu se podvrći kritici. bez razmišljanja.npr. 2. 7. nezaposlenost.Jačina povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra -Prilikom propisivanja kazne zakonodavac procenjuje u kojoj meri eko ponašanje može da ugrozi i li povredi zaštićeno dobro. Zatim. Za ocenu stepena krivice značajne su i neke forme umišljaja koje naše kp ne predviđa. treba tretirati kao olakšavajuću okolnost. naknada štete. da je vrednuje i utvrdi koliko svaka od njih utiče na kaznu.kada je delo izvršeno spontano. sredstava za izvršenje.Ove okolnosti su heterogenog karaktera. da učinilac ima maloletnu decu itd.njegove pristalice smatraju da sud mora pažljivo da analizira svaku okolnost. Kod pokušaja kd jačina ugrožavanja zaštićenog dobra je obično niža nego kod dovršenog kd. ona s emora konkretizovati i utvrditi u kojok meri je učinjeno kd ugroziklo ili povredilo zaštićeno dobro (život. onda bi se neke okolnosti mogle ovde podvesti npr. 9. Doprinos žrtve sopstvenoj victimizaciji (nisam sigurna da li to piše. Npr. stepen obrazovanja itd.Lične prilike učinioca . a naročito da li je vršio kd ili e. 3. Odsustvo uračunljivosti i svseti o protivpravnosti nisu od značaja za odemravanje kazne. Sudska praksa prtežno se koristi sisntetičkim metodama ali najprihvatljivijim se čini kombinacija ova dva metoda. Npr. polazeći od propisane kazne.Raniji život učinioca -Važan je odnos učinioca prema društvenim i moralnim normama koji je ispoljio u svom životu pre izvršenja kd. jer u tom slučaju nema ni krivice pa ni kd. značajno je da je učinilac pokazao pdosebnu upornost i bezbednost. može kao isvest o protivpravnosti kao komponente krivice se mogu stepenovati. kompulzivna sila i pretnja su takođe značajne za stepenovanje krivice. ako se kod otklonjive pr. da li je neko izvršio krađu da bi obezbedio neke svoje elementarne životne potrebe ili da bi se kockao). psihofizičke osobenosti učinioca. a anaročito posledice. kao što je pomoć i izvinjenje žrtvi. stvarno kajanje.pristalice ovog metoda misle da sud mora da ceni kd i učinioca kao jednu celinu i da na osnovu jendog opšteg utiska i uverenje odmeri kaznu. loše zdravstveno stanje. što je naročito prisutno kod umišljaja i nehata. To su predumišljaji koje treba uzeti kao otežavajuću okolnost jer ukazuje na viši stepen krivice. umišljaj ( odnosno nehat). važno je koliko je intezivno učinilac hteo nastupanje posledice. kod odmeravanja kazne ova okolnost se ne možđe procenjivati aptraktno.Okolnosti pod kojima je delo učinjeno . laganje. 5. 2.analitički. npr.-Uračunljivost.Druge okolnosto koje se podnose na ličnost učinioca -Ako se pojam „ličnih prilika učinioca“ restriktivno tumači.Okolnosti koje nisu propisane kz -Izuzetno retko se koriste u sudskoj praksi. trebao da dođe do jedne polazne 45 . 2. 8. imovinu).one koje se odnose na ublažavanje posledica prouroovanih kd . Kod nehata.one koje se tiču držanja učinioca kao okrivljenog u toku k postupka.zablude radi o grubom zanemarivanju dužnosti i mogućnosti da se ima znanje o zabranjenosti dela to ne može biti olakšavajuća okolnost. uticaj na svedoke… Naročito je važno priznanje koje se pod određenim uslovima. Bitno smanjena uračunljivost i otklonjiva pravna zabluda su fakultativni osnovi za ublažavanje kazne. Ranija neosuđivanost se po pravilu smtra olakšavajućom oklnošću. kajanje.U sudskoj praksi se one po pravilu smatraju olakšavajućim okolnostima. Međutim. menjanje iskaza. važan je stepen nepažnje itd. Poricanje učinjenog kd samo po sebi ne predstavlja olakšavajuću okolnost. poricanje.

U prvom slučaju sud je više vezan zakonom. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina kazna se može ublažiti do 2 godine zatvora. Oni su predviđeni kako u opštem delu KZ. zak. Za razliku od sudskog ublažavanja kazne koje je uvek ograničeno. skoro da ne koristi tu mogućnost. -U opštem delu KZ propisano je više osnova za oslobođenje od kazne fakultativnog kar. ako je za kd propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere. tj. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvora ispod 1 godine. Neograničeno ublažavanje kazne se može vršitit u čitavom prostoru između opšteg i posebnog minimuma. ali naše kriv. 2. U opštem delu propisano je više osnova za ublažavanje kazne fakultativnog karaktera: 1. Kad postoje uslovi za ublažavanje kazne. 65. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u tranjanju od 2 godine. Odsustvo ličnog svojstva kod podstrekača ili pomagača -Neki od navedenih osnova ukoliko postoje određeni dopunski uslovi ili pod istim uslovima predstavljaju i osnov za oslobođenje od kazne. bilo zato što su ciljevi kazne i inače već postignuti. -Može se govoriti o zakonskom i sudskom ublažavanju. umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu. tako i u posebnom delu kod određenih kd. bez propisanog posebnog minimuma.orjentacione kazne. kazna se može ublažiti do 6 meseci zatvora. Prekoračenje granica krajnje nužde 3. nakon pažljivog pojedinačnog vrednovanja svake olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. 6. kazna se može ublaziti do 3 meseca zatvora. 1. Bitno smanjena uračunljivost 6. dok u drugom slučaju ublažavanje kazne u mnogo većoj meri zavisi od procene suda. može izreći kaznu koja je blaža od propisane za kd za koje se odmerava kazna. Pokušaj 8. Otklonjiva pravna zabluda 7. Razlog je što se umesto osnova za ublažavanje kazne kod više kd propisuje privilegovani oblik kd. sud može učinioca osloboditi od kazne samo u onim slučajevima koji su izričito predviđeni u krivičnom zakonu. to zavisi od toga o kakvim se otežavajućim okolnostima radi i u kakvom su odnosu prema osobito olakšavajućim okolnostima. Za SUDSKO UBLAŽAVANJE KAZNE potrebna su 2 uslova: 1. Za razliku od ublažavanja kazne. 66. On podrazumeva da učinilac kd ne mora uvek da bude i kažnjen bilo iz određenih kriminalno-političkih razloga. niža od propisanog minimuma za određeno kd ili blaža vrsta kazne od one koja je za to delo propisana. 7. ZAKONSKI OSNOVI ZA UBLAŽAVANJE KAZNE propisani su kako u opštem delu.osnove. Da postoje 2 ili više naročito olakšavajućih okolnosi 2.000 dinara. -Ublažavanje kazne je po pravilu ograničeno. pod odrđenim uslovima. Samo kod kd samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz vojske SCG predviđa se mogućnost ublažavanja kazne učiniocu dela koji se dobrovoljno javi nadležnom državnom organu radi vršenja vojne službe. a uključuje i ublažavanje po vrsti.Ublažavanje kazne -Sud. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 3 godine. 5. pa se razlikuje ublažavanje po meri i ublažavanje po vrsti. Kompulzivna sila i pretnja 5. tako i u posebnim delu – kod pojedinih kd. To može biti kazna koja je po meri. tj. a naročito prema uslovu da se i sa ublažavanjem kazne može postići svrha kažnjavanja. kazna se može ublažiti do 10. sud će ublažiti kaznu prema sledećim pravilima: 1. U principu. Oslobođenje od kazne Nastanak instituta oslobođenja od kazne je novijeg datuma. zakonsko ublažavanje kazne može biti i neograničeno onda kada postoji neki od osnova za oslobođenje od kazne. odnosno zakon propisuje granice ublažavanja kazne. 46 . Pomaganje 9. Prekoračenje granice nužne odbrane 2. Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nužde 4. Da sud oceni da se i sa ublaženom kaznom u konkretnom slučaju može postići svrha kažnjavanja -Sporno je da li je dozvoljeno sudsko ublažavanje kazne u slučaju postojanja i neke otežavajuće okolnosti. kazna se može ublažiti do 30 dana zatvora. i onda da je povećava i snižava. 3. kao i u tome što su osnovi za oslobođenje od kazne koji su propisani kod više kd istovremeno i osnovi za ublažavanje kazne. -U posebnom delu takođe se može propisati mogućnost ublažavanja kazne. 4. 2. do opšteg minimuma novčane kazne. kazna se može ublažiti do 1 godine zatvora. ako je za kd propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 1 godine. kod kojeg je sud vezan određenim pravilima i donjom granicom do koje kaznu može ublažiti.

-Naše kriv. Za svaku od njih potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi: 1. zakon. 2. Generalni povrat postoji kada učinilac posle osude za neko kd izvrši kd koje sa ranijim nije srodno. I naše kriv materijalno pravo sada uvodi ovu mogućnost. kao i koliko je vremena proteklo od ranije osude. Prilikom odlučivanja da li će povrat uzeti kao otežavajuću okolnost zakon upućuje sud da uzme u obzir da li je ranije dlo iste vrste kao i novo delo. dobrovoljan odustanak. kd ubistva iz nehata. stvarno kajanje – zahteva ispunjenje sledećih uslova: 1. da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina -Naravno. podrazumeva se da mora postojati dobrovoljnost. 2. Povrat predstavlja fakultativnu otežavajuću okolnost. Oslobađa se od kazne onaj učinilac kd koji se u načelu može kazniti. dobrovoljno sprečavanje izvršenja kd -I u posebnom delu. prekoračenje granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom. 3. kazna se može neograničeno ublažiti (ako može više. Povrat -Povrat postoji onda kada učinilac koji je ranije osuđivan ponovo učini kd. Za razliku od realnog sticaja gde se takođe radi o tome da je jedno lice učinilo 2 ili više kd (ali mu se za njih istovremeno sudi) ovde je reč o već osuđivanom licu koje posle osude ponovo učini kd. jer se kao uslov za pooštravanje kazne nije zahtevalo da je učinilac bio najmanje 2 puta osuđivan. da učinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu kd. zakonodavstvima uglavnom 2 rešenja: 1. ne mogu nastupiti pravne posledice osude. Ukoliko učinilac ispuni sve obaveze iz sporazuma koji je postigao sa oštećenim. -Naše kp sada poznaje samo jednu vrstu povrata. prekoračenje granica krajnje nužde učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima. onda može i manje). 2. pre svega iz krim-pol razloga. odnosno od izdržane. 67. U slučaju oslobođenja od kazne. To je bitna razlika u odnosu na situaciju gde ne može doći do kažnjavanja zato što postoji neki od opštih osnova koji isključuju kd. oproštene ili zastarele kazne. sud se prilikom odmeravanja kazne mora kretati u okviru propisane kazne za novo delo za koje odmerava kaznu učiniocu koje je već jedanput bio osuđivan. kd protiv bezbednosti javnog saobraćaja. od kazne se ne dira u postojanje kd.). okolnosti pod kojima su dela učinjena. KZ više ne poznaje povrat kao osnov za pooštravanje kazne. sud može osloboditi od kazne učinioca kd učinjenog iz nehata kada posledice dela tako teško pogađaju učinioca da izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja – to dolazi u obzir naročito kod nekih kd (npr. Tu postoje 3 principa: 1. da to učini pre nego što je saznao da je otkriven. može se osloboditi od kazne. može se osloboditi od kazne. odnosno protivpravnost ili krivicu. -Za postojanje povrata ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da je učinilac najmanje jedanput ranije osuđivan. do jedinstvene kazne se dolazi tako što se prethodno utvrdi posebna kazna za svako pojedino delo u sticaju pa se onda na osnovu tih pojedinačnih kazni dolazi do jedinstvene kazne. -Oslobođenjem. U slučaju oslobođenja od kazne donosi se osuđujuća presuda kojom se učinilac proglašava odgovornim za učinjeno kd. je poznavalo i višestruki povrat kao fakultativni osnov za pooštravanje kazne. Pošto se radi o osuđenoj presudi ona se upisuje u kaznenu evidenciju. a ranije je poznavalo i podelu na običan i višestruki povrat. Tu podelu indirektno prihvata i KZ upućujući sud da uzme u obzir srodnost dela na koje se odnosi ranija osuda i novog kd. srodnom kd. Kao i kod svih drugih otežavajućih okolnosti. Specijalni povrat postoji kada se radi o istovrsnom. u izmirenju učinioca i žrtve vidi jednu od važnih alternativa kriv sankcijama. itd. princip apsorpcije – najteža kazna apsorbuje ostale kazne 47 . ali se oslobađa od kazne. 2. Ono sa svim svojim elementima postoji. 5. on se više nije ni mogao zvati višestrukim povratom. 3. 3. Postoji podela na: generalni i specijalni povrat. Posle izmena i dopuna iz 2003. učinilac kd davanja mita koji je delo prijavio pre nego što je saznao da je ono otkriveno. predviđeni su kod pojedinih kd fakultativni osnovi za oslobođenje od kazne.1. nepodobni pokušaj 4. ali samo kod kd za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna. 68. učinilac može biti teško pogođen i posledicama koje trpe druga lica pod uslovom da je on sa njima u bliskim odnosim. Po jednom rešenju. -U slučajevima postojanja nekog od zakonom propisanih osnova za oslobođenje od kazne. -KZ u opštem delu predviđa još 3 specifična osnova za oslobođenje od kazne. da li su oba dela učinjena iz istih pobuda. a briše se iz nje nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd. poravnanje učinioca i oštećenog – savremena krim. 1. Odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju -U pogledu centralnog pitanja kako odrediti jedinstvenu kaznu za kd u sticaju zapažaju se u savremenim kriv. Npr. pol.

i 11 mes. s tim da ona ne sme preći opšti maksimum novčane kazne. tj. ona ne sme preći 1. U tom slučaju osuđeni će biti disciplinski kažnjen.. uračunava se vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi sa kd. princip kumulacije – jednostavno sabiranje svih pojedinačnih kazni 2. novčanu kaznu i kaznu rada u j. sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela. osim u situaciji kada se kasnije saznalo da je osuđeno lice već ranije učinilo kd. ili duže. s tim da ona ne sme preći 360 časova. jedinstvena kazna se mora kretati u rasponu od 3 god. -Ako je sud za kd u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu.zatvora. Ako je sud za neka kd u sticaju utvrdio zatvor.5 god. Ako je učinilac jednom ili sa više radnji učinio više kd za koja mu se istovremeno sudi (idealni ili realni sticaj). primenjujući princip kumulacije. izreći će jednu n. sud će izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti veća od svake pojedine utvrđene kazn. a jedinstvena kazna mora biti manja od zbira pojedinačnih kazni. 70. jer se kazna zakon apreko 6 mes. Odmeravanje kazne osuđenom licu -Ako se osuđenom licu sudi za kd učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za kd učinjeno za vreme izdržavanja zatvora ili maloletničkog zatvora. a ako je utvrdio više novčanih kazni. Drugi izuzetak predviđen je ukoliko osuđeni za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora učini kd koje je zaprećeno kaznom zatvora do 1 godine ili novčanom kaznom. 1. dok bi kumulacija bila nepravedna i suviše stroga pa je princip asprecije neprihvatljiv. Novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđena makar i za jedno kd u sticaju. onda jedinstvena kazna ne sme preći izos od 18.2.2. Pojam i svrha mera upozorenja 48 .i. odnosno 10. Ona ne sme preći 20 god. Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora. izreći će jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrđenih časova rada. -U izrečenu kaznu zatvora. -KZ prihvata prvo rešenje kada se radi o punoletnim učiniocima. sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva kd primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju. -U pogledu načina odmeravanja kazne osuđenom licu zakon izjednačava slučaj kada je kd učinjeno pre nego što je osuđeno lice započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi sa slučajem u kome je već došlo do izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora kada lice na izdržavanju kazne učini novo kd. ne može izricati na dane. sud će izreći 1 kaznu zatvora i 1 novčanu kaznu primenjujući princip asperacije u pogledu zatvora. Sud će odmeriti i utvditi kaznu za novo kd. Iako se u tim slučajevima ne radi o sticaju kd već pre o povratu. i 1 mes. Prvi izuzetak omogućava izricanje kazne nezavisno od ranije izrečene kazne. Ako je bar za jedno kd sud utvrdio novčanu kaznu koristeći sistem dnevnih iznosa.000. 2. Postoji i tzv. 2. 69. Jedinstvena kazna je ograničena opštima maksimumom kazne zatvora. Npr. zakon ih iz razloga celishodnosti izjednačava sa sticajem kd. Apsorbacija se primenjuje i onda kada je za neko kd u sticaju utvrđena kazna zatvora od 20 godina. 3. a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duži od 6 meseci.Princip asperacije se primenjuje kada su za pojedina dela u sticaju utvrđene kazne zatvora. -KZ reguliše i 2 posebne situacije: 1.000 din. Prema principu asperacije. a ko je utvrdio samo novčanekazn u određenim iznosima.. ali ne sme dostignuti zbir utvrđenih kazni. jedinstvena kazna se odmerava bez prethodnog utvrđivanja posebnih kazni za pojedina kd i pri tome se na razne načine određuju kazneni okviri unutar kojih se odmerava jedinstvena kazna. -Ako je za neka kd u sticaju kazne zatvora. i 3 god.. a za druga maloletnički zatvor.. -Predviđena su 2 izuzetka od ovog pravila: 1. nužna apsorpcija – kada je za jedno kd utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 god.k. Princip apsorpcije primenjuje se kada je za jedno delo u sticaju utvrđena kazna zatvora od 30-40 godina u kom slučaju ona apsorbuje druge kazne. ako je za vaša dela utvrđeno više kazni zatvora. a za druga dela novčana kazna. 2. a za drugo u trajanju od 6 mes. Po drugom rešenju.Princip kumulacije se primenjije kada je sud za kd u sticaju utvrdio samo novčane kazne.000 ako je bar jedno kd u sticaju izvršeno iz koristoljublja. To će pre svega biti slučaj kada učinilac koji je osuđen za neko teže kd pri kraju izdržavanja kazne ponovo izvrši neko teže kd. Prihvatanje apsorpcija bi u ovim slučajevima značilo neoravdan blag stav premaučiniocu. princip asperacije – najteža pojedinačna kazna se povišava ali tako da ne dostigne zbir svih pojedinačnih kazni 3.000. pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu primenom nekog od navedena tri principa. a ranije izrečenu kaznu će uzeti kao već utvrđenu i primenom pravila koja važe za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju će doći do jedinstvene kazne.000 din. ako je za 3 ela utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1. Tada se izriče jedinstvena kazna koja odgovara zbiru pojedinačnih novčanih kazni.000. a princip kumulacije u pogledu novčane kazne. izreći će zatvor kao jedinstvenu kaznu primenom principa asperacije. isključuje se primena odredaba za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju pod uslovom da se ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja s obzirom na težinu kd i neizdržani deo ranije izrečene kazne.

pre svega zato što je ona pretnja konkretno utvrđenom kaznom. s tim što kontinentalni sistem podrazumeva pretnju izvršenjem izrečene kazne. 71. To je i razlog za njenu čestu primenu i široko prihvatanje. Uslovna osuda – nastanak. -Uslovi za primenu: 1. 2. a naročito kazna lišenja slobode. sudska opomena se svodi na golu opomenu i u slučaju izvršenja novog kd ona se jedino uzima u obzir kao ranije osuđivanost što može predstavljati otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne za to novo delo. krajnje sredstvo – ultima ratio. -radi se o učiniocu od koga se. Anglosaksonski je nastao u Engleskoj u prvoj polovini XIX veka. u Francuskoj i Belgiji krajem XIX veka. da se radi o učiniocu kod koga se može očekivati da će uslovna osuda. -Nastanak prvobitno kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode. -U mnogim zemljama postoje i mešovita rešenja. -KZ predviđa da je zajednička svrha uslovne osude i sudske opomene da se prema učiniocu lakšeg kd ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne – uslovna osuda. sankcija. vreme proveravanja 49 . postupka u kome će se tek odmeriti i izreći kazna koja će se izvršiti. dok se kod anglosaksonskog sistema ne preti konkretnom kaznom. odnosno da ne treba primenjivati strože sankcije ako se opšta svrha ks može postići blažom vrstom sankcije. a da pri tom ne izgubi svoj osnovni smisao i sadržaj. Uslovna osuda je u našem kp najčešće korišćena krivična sankcija i može se smatrati efikasnom sankcijom. za razliku od rešenja iz KZ od 1951. dok je uslovna osuda – realna pretnja konkretno utvrđenom kaznom koja se pod određenim uslovima može realizovati. odnosno povređen – pa nije radi njegove zaštite neophodno primenjivati kaznu. ne mogu se naći ni 2 zakonodavstva koja ovaj institut reguliše na identičan način. ali razlike između njih nisu toliko izražene kao u vreme njihovog nastanka. Uslovna osuda u našem krivičnom pravu -KZ preduzima koncepciju uslovne osude iz KZ SRJ kao samostalne krivične sankcije što je karakteristično za uslovnu osudu anglosan. koje se uobičajeno nazivaju merama upozorenja. -Suština oba sistema uslovne osude je da ona sadrži pretnju da će se primeniti kazna ako se osuđeni ne bude pridržavao određenih uslova. I pored toga. Mada se sva rešenja u osnovi mogu svrstati u 2 osnovna sistema: kontinentalni i anglosaksonski. Uslov je i da zaštitni objekt nije u znatnoj meri ugrožen. utvrđena kazna 2. već se preti dovršenjem kr. sistemi i svrha -Osnovna karakteristika uslovne osude jeste težnja za postizanjem maksimalnih rezultata u suzbijanju određene vrste kriminaliteta uz minimalno angažovanje države. Međutim. ona je bliža kontinentalnom tipu uslovne osude. Postoji jedno šarenilo i veoma izražene razlike u pogledu posebnih elemenata ove sankcije. u kome je ona bila samo modalitet izricanja kazne zatvora. -I danas postoje 2 tipa uslovne osude: anglosaksonski i kontinentalni. iako je široko prihvaćena. to ne znači da je na isti način regulisano. ili samo upozorenje – sudska opomena.-Uslovna osuda i sudska opomena čine posebnu vrstu kr.. Ona je pogodna za modifikacije i prilagođavanje zavisno od potreba i stavova kaznene politike neke zemlje. tipa. To se naročito odnosi na lakša kd i vladajuće shvatanje da treba izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode. -Ove sankcije su pretežno specijalno-preventivnog karaktera – okrenute su učiniocu kd.a kontinentalni ili francuskobelgijski. dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši kd. uslovna osuda je nakon uvođenja u zakonodavstvo i praksu nekih zemalja pokazalo i niz drugih pozitivnih strana. što je uticalo na to da bude prihvaćena u skoro svim zakonodavstvima. dok se uslovna osuda. cilj uslovne osude jeste da se izbegne primena kazne – to znači da uslovna osuda predstavlja alternativu kazni – kaznu ne treba koristiti ako se svrha kr. Međutim. 2. Njihova svrha je ostvarivanje principa da je kazna. ranije ponašanje i okolnosti dela. to realno može očekivati. 72. -Bitni elementi uslovne osude su: 1.uslovna osuda i sudska opomena se mogu izreći samo za lakše kd. može izreći i u odnosu na dela koja se s obzirom na propisanu kaznu ne bi mogla smatrati lakšim kd. Kod sudske opomene ta je granica precizno postavljena određivanjem kruga kd kod kojih se može izreći. odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubuduće ne vrši kd. -Elementi koji određuju svrhu i suštinu uslovne osude i sudske opomene u užem smislu su: 1. s obzirom na njegovu ličnost. 3. uslovna osuda je upozorenje uz pretnju kazne – pretnja kaznom i obezbeđuje uslovnoj osudi efikasnost i funkcionisanje. uticaj na učinioca da više ne vrši kd – uslovna osuda i sudska opomena deluju skoro isključivo na planu specijalne prevencije 3. izbegavanje primene kazne – izbegava se štetan uticaj kratkotrajnih kazni lišenja slobode i štede se materijalna sredstva društva. pod određenim uslovima. sankcije može ostvariti samo pretnjom kaznom.

- izricanje i izvršenje utvrđene kazne se odlaže pod uslovom da uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja koje sud određuje u okviru zakonskog raspona od 1-5 godina ne izvrši novo kd. -Kod uslovne osude kazna se utvrđuje ne sa ciljem izvršenja, već predstavlja pretnju koja se pod određenim uslovima može ostvariti. Pored glavne obaveze da ne izvrši novo kd rešenje u KZ predviđa mogućnost postavljanja i drugih obaveza uslovno osuđenom (npr. naknada štete…) rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja. Mere bezbednosti koje se izriču uz uslovnu osudu se izvršavaju, tj. ne postoji mogućnost uslovnog odlaganja njihovog izvršenja. Uslovi za izricanje uslovne osude -Uslovi za izricanje uslovne osude su objektivni i subjektivni. Objektivni uslovi su vezani za kd, odnosno kaznu, a subjektivni za učinioca. -Osnovni objektivni uslov je onaj koji određuje da se uslovna osuda može izreći onda kada je u konkretnom slučaju učiniocu utvrđena kazna u trajanju do 2 godine ili novčana kazna. Propisan je i uslov koji je vezan za zaprećenu, propisanu kaznu. Za kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teže kazna, uslovna osuda se ne može izreći. -Uslovnom osudom može biti utvrđena samo kazna zatvora. Zajedno sa u.o. kojom je utvrđena kazna zatvora može se izreći i novčana kazna, kao i kazna oduzimanja vozačke dozvole. Uslovna osuda i kazna rada u javnom interesu ne mogu se izreći zajedno za isto kd. -U pogledu uslova vezanih za učinioca vlada stav da treba ograničiti krug lica kojima se može izreći uslovna osuda. Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od 5 godina od pravosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno kd. Sud će posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno i izreći uslovnu osudu ako se sa osnovom može očekivati da će upozorenje uz pretnju kaznom dovoljno na njega uticati da više ne vrši kd. Opozivanje uslovne osude -Do opozivanja uslovne osude može doći u 3 slučaja: 1. zbog novog kd 2. zbog ranije učinjenog kd 3. zbog neispunjenja određenih obaveza Opozivanje uslovne osude zbog novog kd je obavezno ako je za njega izrečena kazna zatvora u trajanju od 2 godine ili stroža kazna. -Opozivanje je fakultativno ako uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja učini kd za koje je izrečena kazna manja od 2 godine ili novčana kazna. -U slučaju da opozove uslovnu osudu, sud će izreći jednistvenu kaznu primenom odredava za odmeravanje kazne za kd u sticaju, tako što će za kd za koje je izvršena uslovna osuda uzeti kaznu utvrđenu u uslovnoj osudi. -Ako sud ne opozove uslovnu osudu moguće su 2 situacije: 1. Kada sud smatra da i za novo kd treba izreći uslovnu osudu, biće izrečena samo jedna, nova uslovna osuda tako što će se utvrditi nova kazna, primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd izvršena u sticaju, i novo vreme proveravanja. Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini kd mora doći dao opoziva uslovne osude. 2.Kada sud odluči da za novo kd izrekne zatvor postojaće paralelno i zatvor i uslovna osuda, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne računa u vreme proveravanja. 2. Opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog kd – do toga dolazi kada sud posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio kd pre nego što je uslovno osuđen, a u pitanju je takvo delo da ne bi bila osnova za izricanje uslovne osude da se za njega znalo. U slučaju opoziva postupiće isto kao i kada uslovnu osudu opoziva zbog novog kd primenom odredaba za odm. kazne za kd u sticaju izrećiće jedinstvenu kaznu tako što če utvrditi kaznu za ranije učinjeno kd, a za kd za koje je izrečena uo uzeće kaznu uz opozvane uo kao utvrđenu. 3.Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza- ako je uslovnom osudom uslovno osuđenoim određeno da vrati imovinsku korist oribavljenu izvršenjem kd ili da nadoknadi štetu koju je prourokovao kd ili da ispuni neku drugu obavezu predviđenu kr. pravnim odredbama, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može u okviru vremena proveravanja produžiti rok za ispunjenje obaveze ili moće opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi. Ako utvrdida osuđeni iz opravdanih razloga ne može da ispuni postavljneu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obavezeili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenu zakonom. 1.

50

-U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se uslovna osuda može opozvati samo u toku vremena proveravanja. Izuzetno, do opozivanja u.o zbog novog kd može doći u r roku od 1 god. do dana proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle isteka vremena proveravanja. I u slučaju neispunjenja neke obaveze, uslovna osuda se može opozvati u roku od 2 god. do isteka vremena proveravanja i odrediti da se utvrđena kazna izvrši. 73.Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom -Naše kp, osim obične, poznaje uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom predstavlja spoj elemenata kontinentalnog i anglosanksonskog tipa uslovne osude. Njome s eomogućava da se prema uslovno osuđenom preuzimaju aktivne radnje, kroz koje mu se pruža pomoć i zaštita, a istovremeno vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vršenja kd. Svrha je kao i kod obične uo da se bez primene kazni izvrši uticaj na učinioca da ne vrši kd, jedino što je kod uo sa zaštitnim nadzorom potrebno i aktivno delovanje. Radi se o učiniocu kod kojeg e s obzirom na njegovu ličnost, ranije vladanje, prirodu i okolnosti izvršenog kd, s osnovom može očekivati, doduše uz pružanje pomoći i vršenja nadzora nad njim, da više neće vršiti kd. Zaštitni nadzor je samo jdna dopunska mera za uslovnu osudu koja smanjuje rizik kod određene kategorije uslovno osuđenih de je on povećan da će ponovo vršiti kd. -Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom izrećiće se u onim slučajevima gde p0ostoji oređena sumnja u učinioca i njegove sposobnosti da se uzdrži od vršenja kd ako bi se prepustio sam sebi, kao kod obične uslovne osude. -Priroda učinjenog kd i okolnosti pod kojima je izvršeno moraju se ceniti prilikom odlučivanja da li će se učinilac staviti pod zaštitni nadzor i koje će mu obaveze biti određene. -Trajanje zaštitnog nadzora može se kretati samo u okviru vremene proveravanja. KZ predviđa da će u dva slučaja trajati kraće nego sama uslovna osuda: 1. ako sud prilikom izricanja uslovne osude da zaštiti nadzor traje kraće od vremena proveravanja; 2. ako u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova svrha. KZ predviđa i mogućnost ukidanja pojedinih obaveza i pre isteka roka na koji su postavljene, a ne samo ukidanje zaštitnog nadzora u celini ili pak mogućnost zamene pojedinih obaveza drugim. -Sadržinu zaštitnog nadzora čine pojedine obaveze. KZ pored obaveze osuđenog da se javlja organu nadležnom za vršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ utvrdi, propisuje i mogućnost postavljanja sledećih obaveza. 1. osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje; 2. prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osuđenog; 3. ispunjavanje obaveza, izdržavanje porodice, čuvanje i vaspitanje dece i dr. porodične obaveze; 4. uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala i priredbi, ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovno vršenje kd; 5. blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta 6. uzdržavanje od upotrebe droge ili alkoholnog pića; 7. lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi; 8. posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta i ustanova; 9. otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene kd, a naročito izmirenje sa žrtvom kd. -Pošto nisu stvoreni uslovi za izvršenje ovog oblika uslovne osude, predlagalo se njeno ukidanje, ali je ona ipak zadržana. -U slučaju da uslovno osuđeni ne ispunjava naložene obaveze sud ga može opomenuti, naloženu obavezu zameniti drugom; produžiti trajanje obaveze i najzad može opozvati uslovnu osudu (opozvati) zbog neispunjavanja obaveze, ali samo u toku trajanja vremena proveravanja. 74. Sudska opomena -Sudska opomena, zajedno sa uslovnom osudom, predstavlja u našem kp samostalan tip sankcije koja se naziva merom upozorenja (admonitivna sankcija) Bitna razlika u odnosu na kazne jeste što je ona zamena za kaznu, pre svega za kratkotrajne kazne lišenja slobode i što je u prvom planu njen vaspitni učinak pa se time po sadržini približava vaspitnim merama. Sudska opomena je u naše kp prvi put uvedena 1959. godine izmenama i dopunama KZ iz 1951. -Sudska opomena je najblaža kazna za punoletne učinioce i ne dovodi do ograničavanja prava i sloboda učinioca. Namenjena je najlakšim oblicima kriminaliteta. Ona znači socijalno-etički prekor za učinjeno kd i upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši kd da može očekivati primenu neke strože kr. sankcije. -Kod nje je naglašeno socijalno-preventivno dejstvo – okrenuta je pre svega delinkventima, učiniocima lakših kd. -Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. da se radi o kd za koje je propisan zatvor do 1 godine ili novčana kazna; 2. da je kd učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ga u konkretnom slučaju čine naročito lakim.

51

-Postoji izuzetak kod prvog uslova – pod uslovima određenim kod nekih kd kod kojih je to izričito propisano, sudska opomena se može izreći i onda kada je propisan zatvor do 3 godine. (npr.kod tzv. opasne lake telesne povrede kada je učinilac bio izvazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog). -Sud uzima u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, njegov odnos prema žrtvi, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je učinjeno delo. -Sudska opomena se može izreći i za kd u sticaju ako za svako od tih dela postoje uslovi za izricanje sudske opomene. -Sudska opomena se ne može primenjivati u odnosu na 2 kategorije lica: 1. Ne može se izreći maloletnom licu – jer u okviru vaspitnih mera postoji sudski ukor koji je po svojoj sadržini i svrsi istovetan sa sudskom opomenom; 2. Ne može se izreći ni vojnim licima za kd protiv Vojske SCG – njima se za vojna kd ukoliko je propisana kazna zatvora do 3 godine može izreći disciplinska kazne, ako je delo dobilo naročito lak vid i ako to zahtevaju interesi službe. -Sudska opomena, pošto predstavlja najblažu sankciju, izriče se rešenjem -Uz sudsku opomenu može se izreći većina mera bezbednosti koje predviđa KZ: obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude. -Sudska opomen ne povlači pravne posledice osude -Briše se iz kaznene evidencije nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd. 75. Nastanak mera bezbednosti -Prihvatanje mera bezbednosti kao krivičnih sankcija posebnog tipa vezuje se tek za početak XIX veka. Odlučujuću ulogu u tome imale su određene krivičnopravne škole i borba mišljenja koja se između njih vodila. Ekstremni stav italijanske pozitivne škole o potpunoj zameni kazne merama bezbednosti, nastao kao reakcija na shvatanje klasične škole, nije imao skoro nikakvih izgleda da bude prihvaćen. Ali, zato je znatno umereniji stav sociološke i neoklasične (eklektičke) škole, koje mere bezbednosti postavljaju kao dopunske ili sporedne sankcije uz kaznu, izvršio veliki uticaj na kriv. zakonodavstva u mnogim zemljama. -Prvi zakonski projekat koji predviđa mere bezbednosti kao poseban tip sankcije jeste Presnacrt Švajcarskog kr. zakonika iz 1893. godine. Prvi zakonski projekat kod nas koji i terminološki razlikuje mere bezbednosti u odnosu na kaznu jeste Projekat srpskog KZ u redakciji iz 1911. godine. -20-ih i 30-ih godina XX veka u mnoge kriv. zakonike uvode se mere bezbednosti kao posebna vrsta kriv. sankcija, sadržinski i sistemski odvojene od kazne i danas ih poznaju skoro sva savremena kriv. zakonodavstva. Od tada dominira koncept dualističkog sistema kriv. sankcija. -Dok se kazni kao cilj postavljala odmazda, moralna opomena i generalna prevencija kroz zastrašivanje, merama bezbednosti se kao cilj postavljalo lečenje i popravljanje učinioca kd. Mere bezbednosti su uvedene da bi se specijalno preventivno delovalo na određene kategorije učinilaca u odnosu na koje kazna ne predstavlja adekvatnu reakciju. Međutim, isticanje resocijalizacije i tretmana učinioca u prvi plan kao osnovnog cilja kazne, što je naročito došlo do izražaja u nekim zemljama, vodilo je često i shvatanju da kazna može obavljati i funkciju koja se pripisivala merama bezbednosti. Ali noviji razvoj u svetu na planu kriminalne politike i kp tekao je u znaku razočarenja u resocijalizirajuće efekte kazne, što je dovelo do jasnijeg razgraničenja kazne i mere bezbednosti. Danas, kada kod kazne generalna prevencija ponovo izbija u prvi plan, glavnu razliku između kazne i mera bezbednosti ponovo treba videti u njihovoj svrsi. 76. Mere bezbednosti – pojam, svrha, vrste i sistem Pojam i svrha mera bezbednosti -Postizanje ciljeva krivičnopravne zaštite kaznom vrši se u prvom redu na generalno-preventivnom planu, dok je kod mera bezbednosti specijalna prevencija u prvom planu. Kazna znači i socijalno-etički prekor odgovornom učinocu, dok je mera bezbednosti vrednosno neutralna sankcija zasnovana na opasnosti učinioca u smislu ponovnog vršenja kd. Kazna se nikada ne sme izreći samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo. Dok je kazna, odnosno pretnja kaznom, okrenuta pre svega potencijalnim učiniocima, mere bezbednosti su reakcija na individualnu društvenu opasnost određenog učinioca. Izbor, vrsta i trajanje mere bez. određuje se na osnovu procene opasnosti učinioca za okolinu, opasnost da se vrše nova kd. -Svrha mere bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće vrši kd. Pod pojmom „stanja“ podrazumevaju se psihička stanja učinioca – za izricanje mere bezbednosti traži se uzročna veza između njegovog psihičkog stanja i učinjenog kd, kao i da takva stanja mogu voditi ponovnom vršenju kd. Pojam „uslovi“ se uobičajeno tumači kao povezanost ličnosti učinioca i njegove sredine i prilika. Za primenu mera bezbednosti traži se postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se sa visokim stepenom verovatnoće može zaključiti da će učinilac ponovo vršiti kd, kao i da se merom bezbednosti mogu otkloniti ta stanja ili uslovi.

52

zabrana upravljanja motornim vozilom. oduzimanje predmeta. javno objavljivanje presude. -Ova mb se izriče na neodređeno vreme. moguće je samostalno izreći 2 mere bezb: mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i mera bezb obaveznog psihičkog lečenja na slobodi. Ukoliko je takav učinilac proveo duže ili isto vreme u ustanovi za izvršavanje ove mere od dužine izrečene kazne zatvora. Uobičajene su podele na: 1. se mogu klasifikovati po različitim kriterijumima. a o otpuštanju iz zdravstvene ustanove odlučuje sud rešenjem nakon sprovođenja posebnog postupka. -Drugi uslov za primenu ove mb ujedno je i kriterijum za izbor između te mere i mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. koja u tim specifičnim slučajevima nije adekvatna kr sankcija ili sama nije dovoljno za postizanje preventivnih ciljeva. postojanje ozbiljne opasnosti da će učinilac učiniti teže kd 2.Vrste i sistem mera bezbednosti u našem kp -Naše kp predviđa 9 mera bezbednosti: 1. Jedina mb čije je trajanje neodređeno i neograničeno jeste obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. sud će odlučiti da li će ga uputiti na izdržavanje ostatka kazne ili će ga pustiti na uslovni otpust. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. 3. Uz ove dve mere KZ određuje 3 mb koje se mogu izreći uz njih: zabrana vršenja poziva. bitno smanjeno uračunljive učinioce -Ona se ne može primeniti prema licima koja kasnije. time je ujedno izdržao i kaznu. obavezne i fakultativne 3. mora postojati visok stepen verovatnoće da će učinilac ponovo učiniti kd. -Ove mere bezb. Mere bezb su po pravilu sankcije dopunskog karaktera. Samo kad je u pitanju neuračunljiv učinilac. uslovnu osudu. mere bezb medicinskog karaktera i ostale mere bezb 2. Ako je to vreme kraće. obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. 78. -Trajanje mb je posebno određeno kod svake pojedine mb. -Dok se u odnosu na neuračunljive učinioce ova mera bezb izriče kao samostalna sankcija. na predlog zdravstvene ustanove ili na predlog organa starateljstva. u toku kriv postupka duševno obole i tako postanu procesno nesposobna. Taj postupak se sprovodi po službenoj dužnosti. mogu se izreći uz kaznu. -Pošto su vezane za ličnost učinioca. neuračunljive učinioce 2. mb nisu predviđene kod pojedinih kd već se primenjuju na osnovu odredaba opšteg dela KZ. obavezno lečenje alkoholičara. -Po KZ opasnost mora biti ozbiljna. bitno smanjeno uračunljivim učiniocima se izriče uz kaznu i izvršava se pre kazne. obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. 8. delatnosti ili dužnosti.Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Mera bezb obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi može se primeniti prema učiniocu koje je kd učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti ili učiniocu koje je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao kd. da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Priroda i neograničeno trajanje ove mb ne daju osnova za njenu primenu u slučajevima kada postoji opasnost da će učinilac vršiti samo neka lakša kd. -To znači da se ova mera može primeniti u odnosu na 2 kategorije učinilaca: 1. kada se radi o neuračunljivom učiniocu. -Mere bezb su po svojoj sadržini i prirodi heterogene. zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta. 5. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi 53 . 4. 6. 77. -Za primenu ove mb moraju biti ispunjena dva uslova: 1. zabrana vršenja poziva. 7. 9. Kod te procene je presudno stručno mišljenje veštaka psihijatra. oblikovane su tako da odgovaraju specifičnim situacijama u kojima predstavljaju pogodniji oblik reakcije od kazne. obavezno lečenje narkomana. proterivanje stranca iz zemlje. one koje se izriču samostalno i one koje se izriču uz neku drugu kr sankciju. 2. delatnosti ili dužnosti. Ukoliko je osuđeni pušten na uslovni otpust postoji mogućnost primene mb obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi za vreme dok uslovni otpust traje.

nego pod direktnim uticajem droge. uslovnu osudu. izvršava se u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. uslovnu osudu. učin. U savremenoj psihijatriji su prisutna shvatanja da su u nekim slučajevima bolji uspeh u lečenju može postići bez hospitalizacije. odnosno 2 meseca ukupno. -Ako je izrečena uz novčanu kaznu. Obavezno lečenje alkoholičara -Mb obaveznog lečenja alkoholičara predvišena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe alkohola. -U slučaju da je izrečena uz novčanu kaznu. Pored ovog uslova. alkoholičari češće vrše kd pod neposrednim uticajem alkohola. specijalizovanoj ustanovi. ne postoji mogućnost primene ove mb (skrivljena neuračunljivost) -Potrebno je da je delo rezultat zavisnosti od upotrebe opojnih droga. -Mogućnost pretvaranja ove mere u mb obav psih lečenja i čuvanja u zdr usta postoji dva slučaja: 1. Obavezno lečenje narkomana -Mb obaveznog lečenja narkomana predviđena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga. -Opasnost mora biti ozbiljna kao i kod mb obavezenog psih lečenja i čuvanja u zdr ust. -KZ predviđa i mogućnost da se ova mera izvršava institualno – u odgovarajućoj zdr ust. ona se ne izriče uz kaznu zatvora 2. -Kada se izriče uz kaznu zatvora. ova mera se izvršava u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr. Povremeno ili umereno uzimanje alkoholnih pića je društveno prihvatljivo. odnosno da će bitno smanjeno uračunljiv učinilac učiniti bilo koje kd. ali ne i duže. Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti. -U slučaju kada se izriče uz kaznu zatvora. Za primenu ove mb je važno razlikovati obično pijanstvo od alkoholizma. lečenja. uz uslovnu osudu – zbog prirode ove mere. Štaviše. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenja narkomana se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i može trajati najviše 3 godine. kada usled te zavisnosti i dalje postoji ozbiljna opasnost da će učinilac vršiti kd. -Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora. pušten na uslovni otpust -Reč je o neuračunljivom ili bitno smanjeno uračunljivom učiniocu koji je opasan. ali se ne zahteva da to bude opasnost od vršenja težih kd. sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdr ili dr specijalizovanoj ustanovi. novčanu kaznu. s obzirom na to da između ove 2 mb postoji velika razlika u pogledu zadiranja i ograničavanja prava učinioca kd. Često su to dela protiv imovine koja se vrše da bi se došlo do sredstava za drogu. ali je za otklanjanje te opasnosti dovoljno njegovo lečenje na slobodi. odnosno da postoji uzročna veza između učinjenog dela i zavisnosti učinioca od droge. Vreme provedeno u ustanovi lečenja uračunava se u kaznu zatvora. jer ni u lakšim slučajevima nije uvek isključena potreba dužeg psih. već da je dovoljno samo lečenje na slobodi. kada je bitno smanjano urač. uslovnu osudu ili sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenja alkoholičara se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i ne može trajati duže od 2 godine. sudsku opomenu i oslobođenje od kazne. Može se u 2 slučaja izreći i bitno smanjeno uračunljivom učiniocu: 1. -Ova mb može trajati najduže 3 godine. -Narkomani mnogo češće vrše kd zbog zavisnosti od droge. ova mera je ograničena trajanjem kazne zatvora. -Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. ne vide se dovoljno uverljivi razlozi za takvo vremensko ograničenje. uslovnu osudu. mb obaveznog lečenja narkomana može trajati i duže od izrečene kazne zatvora. kada i pored lečenja učinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Postoji i obrnuta mogućnost – obavezno psih lečenje na slobodi može se izreći neuračunljivom učiniocu kada sud na osnovu rezultata lečenja utvdi da više nije potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdr ust. Ukoliko je došlo do stanja neuračunljivosti i ova mera bezb može biti izrečena ukoliko seu ostvareni uslovi za primenu instituta actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost). već opasnost da će neuračunljiv učinilac učiniti bilo koje protivpravno delo u zakonu predvišeno kao kd. 80. u normalnim životnim uslovima. specijalizovanoj ustanovi. ali ne duže od 15 dana neprekidno. što je značajna razlika u odnosu na mb obaveznog lečenja narkomana. novčanu kaznu. ukoliko je prestala potreba za daljim lečenjem. Razlika u pogledu ovog uslova se može pravdati.-Mera bez obaveznog psih lečenja na slobodi izriče se samostalno neuračunljivom učiniocu. mora kumulativno biti ostvaren i uslov da kod učinioca postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje vršiti kd. Za razliku od narkomana. Ne traži se da je učinilac u vreme izvršenja kd bio pod uticajem droge. ako je delo učinjeno u stanju neuračunljivosti do kojeg je došlo upotrebom droge. 54 . 79. Ona može trajati kraće od te kazne. kada se učinilac ne podvrgne lečenju ili ga samovoljno napusti 2. ali njeno ukupno trajanje u tom slučaju ne može biti duže od 3 godine. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. Vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora. Međutim.

bili pripremljeni i neki drugi predmeti kao eventualno sredstvo izvršenja tog kd. Zabrana vršenja poziva. s tim da se vreme provedeno u zatvoru. skratiti. delatnosti ili dužnosti može se izreći kako uračunljivom. -Može trajati od 1-10 godina računajući od dana pravosnažnosti odluke. delatnosti ili dužnosti -Mb zabrana vršenja poziva. Npr. Određenog poziva 2. ili po pravilu kroz tu zloupotrebu. da je učinilac zloupotrebio svoj položaj. predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd 2. ako su protekle 3 godine. ako je izvršilac izvršio kd ugrožavanja javnog saobraćaja vozeći autobus (D kategorija). odnosno u zdr ustanovi u kojoj je izrečena neka mera medicinskog karaktera ne uračunava u vreme trajanja ove mere.-Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti. To bi značilo da je kod nekih kd koja se prema zakonskom opisu mogu vršiti samo. 82. tako i neuračunljivom učiniocu. postoji mogućnost opozivanja uslovne osude ako učinilac prekrši tu zabranu. njihovo oduzimanje nije sporno. odlukom suda skratiti. uslovnu osudu. Sporno je da li se u vezi sa tim delom mogu uzeti i oni predmeti koji su bili namenjeni izvršenju nekog sasvim drugog kd. -Kada se ova mera izriče licu koje nema položen vozački ispit. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. -Mere bezb se izvršava oduzimanjem vozačke dozvole određene vrste ili kategorije. Određene službe 3. koji su upotrebljeni prilikom izvršenja kd ili su tome bili namenjeni. onda se ona sastoji u zabrani izdavanja vozačke dozvole ( a ne u zabrani polaganja vozačkog ispita). pod određenim uslovima. delatnosti ili dužnosti. pokazuje da je opasno da on i dalje upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije. -Za izricanje ove mb ranije zakonsko rešenje alternativno je postavljalo 2 uslova: 1. a ne svih kategorija. Trajanje izrečene mere se može naknadno. Ako su. Svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje. Ona se može izreći ako težina učinjenog dela. -U slučaju kada je ova mb izrečena uz uslovnu osudu sud može pri izricanju uslovne osude odrediti da će se ta osuda opozvati ako učinilac prekrši zabranu vršenja poziva. delatnosti ili dužnosti. Određene delatnosti 4. ili dr specijalizovanoj ustanovi. -Uračunljivom učiniocu se izriče uz kaznu. ako su protekle 3 godine. Ona je jednim svojim delom ipak zadržala i karakter kazne. -Može se govoriti o oduzimanju 2 grupe predmeta: 1. -Ova mb može trajati od 3 meseca do 5 godina -U slučaju kada je izrečena uz uslovnu osudu. osim upotrebljenih. predmeti koji su nastali izvršenjem kd -Predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd su oni predmeti kojima se preduzima radnja izvršenja. 81. da bi prevezao stvari pribavljene izvršenjem kd ili da bi pobegao posle izvršenja kd) -Da bi oba mb bila primenjena mora biti učinjeno delo koje je zakonom predviđeno kao kd. Pomilovanjem se može odrediti ukidanje ili kraće trajanje ove mb. Oduzimanje predmeta -Za razliku od ostalih mb koje su sve lične prirode. -Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb -Njeno trajanje se može naknadno. sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdrav. vršenje delatnosti ili dužnosti radi izvršenja kd ili 2. okolnosti pod kojima je delo izvršeno ili ranije kršenje saobraćajnih propisa od strane učinioca. uslov za primenu ove mere bezb uvek ispunjen. korišćenje. ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno. njemu se može izreći mb zabrane upravljanja samo vozilom D kategorije. -KZ predviša da se ova mera bezb može izreći ukoliko je dalje vršenje određene delatnosti opasno. na osnovu sudske odluke. a neuračunljivom učiniocu uz meru bezb. Tu ne spadaju predmeti koji se koriste za preduzimanje pripremnih radnji ili predmeti koje učinilac koristi posle izvršenja kd (npr putničko vozilo koje je učinilac koristio da bi se prevezao do mesta izvršenja kd. 83. Zabrana upravljanja motornim vozilom -Mb zabrane upravljanja motornim vozilom predviđena je za učinioce kd ugrožavanja javnog saobraćaja. Opasnost treba shvatiti u smislu opasnosti od vršenja kd u vezi sa vršenjem nekog poziva. Ova mera bezb se sastoji u zabrani vršenja: 1. -Zabrana upravljanja motornim vozilom se može izreći i licu koje ima stranu vozačku dozvolu u kom slučaju ona obuhvata zabranu korišćenja te dozvole na teritoriji Srbije. mb oduzimanja predmeta je jedina mb u našem sistemu kriv sankcija stvarnog karaktera. upravljanje ili rukovanje tuđom imovinom ili za čuvanje te imovine -U presudi kojom se izriče ova mera mora biti tačno određeno na šta se zabrana odnosi. 55 .

To je 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. -Presuda se objavljuje o trošku učinioca kd. vlasnik ima pravo na naknadu štete od učinioca -Primena ove mere je u načelu fakultativnog karaktera. -Imovinska korist pribavljena kd oduzeće se i od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti. -S obzirom na prirodu ove mere i njenu svrhu.-Što se tiče predmeta koji su nastali izvršenjem kd to su samo oni predmeti koji su nastali preduzimanjem radnje izvršenja. Bilo je mišljenja da ovaj uslov treba tumačiti pre svega u smislu političke nepoželjnosti. -KZ (za razliku od ranijeg rešenja) direktno upućuje na to da prilikom izricanja ove mere i određivanja njenog trajanja treba imati u vidu i težinu izvršenog kd. ali ne i sankcija. protiv životne sredine ili protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine). pobude iz kojih je kd učinjeno. I u tom slučaju sud odlučuje da li će se presuda objaviti u celini ili u izvodu. tj. ona je regulisana u posebnoj glavi KZ. predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist. To se ne može prihvatiti. -KZ predviđa mogućnost primene ove mb u 2 situacije: 1. -Sporno je da li se ova mera bezb može izreći strancu koji je dobio azil. -Kao uslov za primenu ove mb zakon postavlja nepoželjnost boravka stranca na teritoriji Srbije i upućuje sud da prilikom odlučivanja o njenom izricanju uzme u obzir prirodu i težinu učinjenog kd. -Od učinioca će se oduzeti novac. U našem ranije kz to je bilo mera. Zasniva se na principu da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd. a korist se oduzima sudskom odlukom kojom je utvrđeno da je kd učinjeno. (npr. 56 . otklone neke dalje štetne posledice učinjenog dela 2. -Uslov za primenu mb oduzimanje predmeta jeste da je predmet u svojini učinioca Izuzetno. Uslovi za oduzimanje imovinske koristi predviđene su odredbama KZ. 84. ali se zakonom može predvideti obavezna primena ove mb što je i učinjeno kod nekih kd (npr. kod kd neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava). kada je kd učinjeno putem sredstava javnog informisanja – cilj je da se u tom slučaju. -Ova mb se izriče uz: osudu na kaznu. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene kd -Pošto se radi o meri koja ne predstavlja kr sankciju. način izvršenja kd i druge okolnosti koje ukazuju na tu nepoželjnost. Ova mb se ne primenjuje u odnosu na predmete koji nisu nastali izvršenjem kd. kod kd falsifikovanja novca propisano je obavezno oduzimanje lažnog novca nastalog izvršenjem tog kd) -Zakonom se može odrediti i obavezno uništavanje oduzetih predmeta (npr. a ako oduzimanje nije moguće – učinilac će se obavezati da plati novčanu iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. i kao takva nije imala neki veći značaj. -Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb. treba razlikovati sticanje imovinske koristi za drugog. Ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti 2. Proterivanje stranca iz zemlje -Proterivanje stranca iz zemlje sastoji se u proterivanju sa teritorije Srbije lica stranog državljanstva ili lica bez državljanstva za vreme koje odredi sud u okviru zakonskog raspona od 1-10 godina. To mogu biti i privredna. Prihvatljivije bi bilo tumačenje koje isključuje tu mogućnost za vreme dok stranac uživa pravo azila. određen je kratak rok u kome se ona mora izvršiti. korist za sebe. kao i putem kojeg sredstva javnog informisanja će se objaviti. 86. što znači da treba voditi računa o principu srazmernosti. kod kd protiv zdravlja ljudi. već predstavljaju korist do koje je učinilac došao njegovim izvršenjem. -Od prenošenja stečene imovinske koristi na drugoga. ali se može zakonom predvideti i obavezno objavljivanje presude. -Izricanje ove mere je u načelu fakultativno. 85. već meru sui generis. Kada je reč o kd učinjenom putem sredstava javnog informisanja sud može odlučiti da se presuda objavi istim putem – u istom sredstvu javnog informisanja. Ako i dalje postoji opasnost da će biti upotrebljeni za izvršenje kd -Treće lice. uslovnu osudu. s obzirom na način izvršenja. kada je kd prouzrokovalo opasnost za život ili telo ljudi – pod uslovom da objavljivanje presude može da doprinede da se otkloni ili umanji ta opasnost. Javno objavljivanje presude -Javno objavljivanje presude je nova mb koju uvodi KZ. koji su pribavljeni kd. jer nema osnova za sužavanje primene ove mere samo kod kd određene vrste. koju je sud mogao da naloži samo kod kd klevete ako je ono učinjeno putem sredstava javnog informisanja. U tom slučaju se imovinska korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao imov. imovinska i druga kd naročito ako su učinjena u povratu. Sud odlučuje da li će se objaviti u celini ili u izvodu. ovi predmeti se mogu oduzeti i onda kada nisu svojina učinioca u 2 slučaja: 1. sudsku opomenu ili uz oslobođenje od kazne. a postoji opasnost da će stranac i dalje vršiti kd.

Pravne posledice osude Nastupanje pravnih posledica osude -Pravne posledice osude nisu kriv sankcije. niti predstavljaju neke druge mere o kojima bi odlučivao sud. one koje predstavljaju prestanak ili gubitak određenih prava 2. Pravne posledice osude su mnogobrojne. -Pravne posledice osude u našem pravu svrstane su u 2 kategorije: 1. Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir ponašanje osuđenog posle osude. korišćenje određenih predmeta bez davanja adekvatne protivpravnosti. tj. već i doprinos i podstrek da ubuduće ne vrši kd putem njegove reintegracije u društvo. poziva ili zanimanja 3. učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tog predmeta koji je on imao u vreme izvršenja kd. One nastupaju automatski – po sili zakona (ex lege) kod osude za određena kd ili na određene kazne. u novije vreme u sudskoj praksi i teoriji preovlađuje umereno rešenje koje polazi od toga da učiniocu kd prilikom utvrđivanja visine imovinske koristi treba priznati određene troškova koje je imao u vezi sa vršenjem kd. Većina smatra da ne treba priznati one troškove koji predstavljaju materijalni ekvivalent za trud učinioca uložen u radnju izvršenja kd i troškove koji po samoj svojoj prirodi ulaze u radnju izvršenja kd. Rehabilitacija je ne samo nagrada osuđenom licu za dobro vladanje posle izdržane kazne. -PPO može nastupiti samo ako je izrečena kazna zatvora. a s druge strane cilja koji se sastoji u otklanjanju opasnih situacija iz kojih može proizići ponovno vršenje kd postoji spor oko njihove pravne prirode. i posle izdržane kazne. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije Pojam i dometi rehabilitacije Institut rehabilitacije uveden je tek u novija kr. odluku o prestanku PPO koje se sastoje u zabrani sticanja odr. To u stvari znači da mu se daje status neosuđivanog lica. 87. i dalje ostaje sporno koji su to troškovi koje treba priznati. Ukoliko nije prestala usled rehabilitacije. kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka PPO. znači sve ono što ima finansijske efekte. zakon. nego i usluge. jer bi to značilo da se plaća za samu kriminalnu delatnost. poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi 3. zahteva rehabilitaciju osuđenog lica. gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave. one koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava -Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim se predviđene. 88. Nepravedno je da neko celog života. Iako su prisutna ekstremna shvatanja koja idu od toga da se učiniocu kd priznaju svi troškovi u vezi da izvršenjem kd. -Najveći problem se javlja oko utvrđivanja visine imovinske koristi. osim ako to nema za rezultat i neposredne finansijske prednosti. zabrana sticanja čina vojnog starešine 4. zabrana sticanja određenih javnih funkcija 2. a ne postoji mogućnost da se oduzmu od lica na koje su preneti. trpi negativne posledice svoje osuđivanosti. Do rehabilitacije može doći pre nego što istekne vreme trajanja PPO. U savremenoj teoriji kp preovlađuje shvatanje da rehabilitacija podrazumeva ponovno uspostavljanje ranijeg položaja osuđenog lica kao punoletnog građanina i stavljanje u zaborav njegove kriminalne prošlosti. odnosno uštede. zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave Početak i trajanje PPO -PPO nastupaju danom pravosnažnosti presude -PPO osude koje se sastoje u zabranama sticanja određenih prava mogu se propisati u trajanju najduže do 10 godina -Rehabilitacijom prestaju sve PPO. pa do nepriznavanja bilo kakvih troškova. -Ako učinilac otuđi predmete koji predstavljaju stečenu imovinsku korist bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti prodatih predmeta. ona ima i specijalno preventivno dejstvo. zabrana sticanja određenog zvanja. 57 . Međutim. I princip pravednosti i princip srazmernosti kriv sankcija i svih negativnih pravnih posledica osude sa težinom dela i stepenom krivice učinioca. a po svom svojstvu mogu pogoditi učinioca više nego sama kr sankcija.-Imovinsku korist predstavljaju ne samo novac i određeni predmeti. zastarele ili oproštene kazne. imovinska pogodovanja. uštede i sl. da li je nadoknadio štetu prouzrokovanu kd i vratio stečenu imovinsku korist. prava može doneti sud kad proteknu 3 godine od dana izdržane. Zbog njihovog kaznenog karaktera s jedne strane. prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog zvanja. prestanak vršenja javnih funkcija 2. -PPO koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su: 1. Jedino nisu obuhvaćena nematerijalna pogodovanja lične prirode. pre svega oko toga da li su one bliže kazni ili merama bezbednosti. Vrste pravnih posledica osude -PPO koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su: 1.

osuda se stvarno briše iz kaznene evidencije. -KZ se opravdano vraća na uobičajeno shvatanje rehabilitacije. drugoj organizaciji ili preduzetniku. zastarela ili oproštana protekne: 1. jer odredbe koje su nosile naziv „rehabilitacija“ malo su imale veze sa uobičajenim shvatanjem i regulisanjem instituta rehab. organi koji učestvuju u postupku davanja amnestije. lice kojem je izrečena uslovna osuda. ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti. To su: sud. KZ predviđa da kada se radi o ostvarenju prava u inostranstvu. organu starateljstva. -Zakonska rehabilitacija takođe nastaje ako od dana kada je kazna izvršena. podataka o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. -KZ određuje krug organa kojima se mogu davati podaci iz kaznene evidencije. na njihov zahtev. preduzeću. Rešenje iz KZ SRJ je sa osnovom bilo kritikovano. -Niko nema pravo da od građana traži da podnese dokaze o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. javni tužilac. ni do prestanka mera bezbednosti. Ona nije dovodila ni do prestanka pravnih posl.oslobođenju od kazne .podatke o pravnim posledicama osude -U tesnoj vezi sa rehab jeste i regulisanje davanja podataka iz kaznene evidencije. 10 godina kod osude na kaznu zatvora preko 1-3 godine. nadoknadilo štetu prouzrokovanu kd. -Uslov za sudsku reh jeste da je proteklo 10 godina od dana izdržane.uslovnoj osudi . 2. koja se sastoji u prestanku svih pravnih dejstava osude i davanju statusa neosuđivanosti rehabilitovanom licu. 5 godina kod osude na kaznu zatvora preko 6 meseci do 1 godine. osude. niti pak do brisanja osude. lice koje je oglašeno krivim. -Pod uslovom „postojanja opravdanog interesa zasnovanog na zakonu“ predviđa se mogućnost davanja podataka na obrazložen zahtev i državnom organu. Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saopštiti. u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku tog roka.sudskoj opomeni . ne učini novo kd.o oproštenoj kazni . B) Sudska rehabilitacija -Može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri godine. Time su u naše kz ponovo uvodi institut rehabilitacije. uzimajući u obzir i sve dr okolnosti od značaja za davanje rehab a posebno prirodu i značaj kd. ali ne preko 5 godina. -zakonska rahab nastaje ako: 1. kada je to potrebno za vršenje poslova iz njegove nadležnosti. 58 . rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude. organ za izvršenje kr sankcija. a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena u roku od godinu dana od pravosnažnosti presude. 2. uspostavljanje svih prava osuđenog 2. zastarele ili oproštene kazne. u vezi da krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno. tj. -Rehabilitacija treba uvek da obuhvati 2 stvari: 1. Sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije -Kaznena evidencija sadrži: -lične podatke o učiniocu kd -o kd za koje je osuđen -podatke o kazni . postoji mogućnost davanja građanima. -Pri tim uslovom sud će dati reh ako nađe da je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo rehab i ako je. koja nastupa automatski – po sili samog zakona pošto budu ispunjeni određeni uslovi koje propisuje zakon. stvarno brisanje osude -KZ razlikuje zakonsku reh. kaznu rada u javnom interesu. oduzimanja vozačke dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci. i sudsku do koje dolazi odlukom suda po molbi osuđenog lica. 3 godine kod osude na novčanu kaznu. Mogu se davati samo podaci o osudi u vezi sa kojom nije nastupila rehabilitacija. prema svojim mogućnostima. organ unutrašnjih poslova. 3. ne učini novo kd. -Sudska rehab se može dati i licu koje je više puta osuđivano ako su ispunjeni zakonski uslovi za reh u pogledu svakog kd za koje je osuđeno. A) ZAKONSKA REHABILITACIJA -daje se samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim.Rehabilitacija u našem kp -Zakonsko regulisanje instituta rehabilitacije u našem kp pokazivalo je izrazite oscilacije.

čini novo kd koje nije obuhvaćeno amnestijom (npr. Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu. delatnosti ili dužnosti. pola. ukinuti. Pomilovanje ima dejstvo samo u odnosu na poimenično određeno lice. rehabilitacija 5. Molba se može podneti pošto je presuda postala pravosnažna. KZ ne predviđa nikakva ograničenja u pogledu vrste i težine kd. Pomilovanje Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izrečene kriv sankcije ili sprečava donošenje te odluke u slučaju da do kriv gonjenja još nije došlo. osude 6.89. srodnik u pravoj liniji. To se čini saveznim ili republičkim zakonom u zavisnosti od toga da li je učinjeno kd regulisano republičkim ili saveznim kr zakonodavstvom. određenog zdravstvenog stanja (npr. -Davanjem pomilovanja ne dira se u prava trećih koja se zasnivaju na osudi. -Pomilovanje je u isključivoj nadležnosti predsednika Republike Srbije. a u slučaju odbijanja molbe. -Davanjem amnestije ne dira se u pravu trećih lica koja se zasnivaju na osudi (pre svega u pravo na imovinskopravni zahtev). a ne i za ubuduće. 90. zameniti izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom 4. odnosno odrediti kraće trajanje mere bezbednosti: zabrane vršenja poziva. rehabilitacija ili ukidaju pravne posledice osude. Kod kr gonjenja protekom vremena postaje sve teže dokazivati učinjeno kd. njegov bračni drug. -Pomilovanje predstavlja akt milosti čije davanje nije ograničeno nekim materijalno – pravnim uslovima. zamena izrečene kazne blažom kaznom. 91. zamena izrečene kazne blažom kaznom 4. dati rehabilitacija 5. izbegavanje vojne obaveze). gubi svoje pravo na kažnjavanje. Iako se najčešće vezuje za vrstu kd ili visinu izrečene kazne. ukinuti. zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje. može se ponoviti po isteku 1 godine od dana donete odluke ako se radi o osudi preko 3 godine. -Amnestija se daje samo za već učinjena kd. invalidnost) itd. Nakon proteka određenog vremena čija dužina zavisi od težine izvršenog kd. potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne. potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne 3. Pomilovanjem se učinilac kd može: 1. postupak za pomilovanje pokreće se samo po službenoj dužnosti. Molbu može podneti i : zakonski zastupnih osuđenog lica. hranilac ili staralac. usvojilac. Ostvaruje li lice obuhvaćeno amnestijom obeležja istog kd i posle tog momenta. -Zakonom o pomilovanju je regulisan samo postupak pomilovanja. država na neki način. Postupak za pomilovanje pokreće se na molbu osuđenog lica ili po službenoj dužnosti od strane ministra pravde. brat. a po isteku 6 meseci ako je u pitanju osuda na blažu kaznu. sestra. amnestijom se mogu obuhvatiti učinioci i po nekom drugom kriterijumu. to je isključivo stvar procene zakonodavca prilikom donošenja pojedinog zakona o amnestiji. Kod trajnih kd datom amnestijom je obuhvaćeno samo ono protivpravno stanje stvoreno izvršenjem kd koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji. Pojam zastarelosti i zastarelost krivičnog gonjenja Pojam zastarelosti -Zastarelost je zakonski osnov za gašenje kr sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na kriv gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije. zbog svog propusta. oslobođenje od krivičnog gonjenja – abolicija 2. I sama potreba za kažnjavanjem i ostvarivanjem zaštitne funkcije slabi protekom vremena. pa se ona može odnositi na učinioce određene starosti.potpuno ili delimično osloboditi od izvršenja kazne 3. odnosno ona se sama odriče tog prava jer se kažnjavanje sa aspekta legitimnosti posle proteka dužeg vremenskog perioda ozbiljno dovodi u pitanje. Ako se radi o oslobođenju od kriv gonjenja. ukidanje pojedinih ili svih pravnih posledica osude -Amnestija se može odnositi na učinjena određena kd ili na određene kazne bez obzira na kd. -Naše kp poznaje 2 vrste zastarelosti: 1. Amnestija -Amnestija znači predavanje u zaborav učinjenog kd -Amnestija je akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica daje oslobođenje od kriv gonjenja – abolacija. odnosno odrediti kraće trajanje pojedine ili svih pravnih posl. Osloboditi od gonjenja – abolicija 2. zastarelost krivičnog gonjenja 59 . odnosno težine i prirode izrečene kr sankcije. -Posledice amnestije mogu biti sledeće: 1.

rok zastarelosti nastavlja da teče od momenta u kome je obustavljen. -Kod produženog kd rok zastarelosti kriv gonjenja računa se od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produženog kd -Kod kd nečinjenja rok zastarelosti kriv gonjenja počinje se računati od prestanka dužnosti ne činjenje. duševna bolest učinioca usled koje se ne može voditi kriv postupak). osim u odnosu na ona kod kojih je zastarelost izričito isključena. Istekom propisanih rokova gasi se pravo nadležnih organa da izvrše kaznu. Smetnje mogu biti ili pravne ili stvarne. dok kod drugih njegova dužina zavisi od vremena na koje su one izrečene. rok zastarelosti se određuje po najtežoj propisanoj kazni. odnosno neograničena. Prestankom te smetnje. -Odredbe o zastarelosti kr gonjenja su opšteg karaktera što znači da se primenjuju u odnosu na sva kd. 2 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor do 1 godine ili novčana kazna. što znači da se ranije proteklo vreme pre nastupanja prekida ne uračunava u rok zastarelosti kr gonjenja. Oni zavise od visine izrečene kazne kod kazne zatvora. 25 godina od osude na zatvor u trajanju od 30-40 godina 2. Zastarelost kriv gonjenja nastupa ako je proteklo: 1. Ovi rokovi se odnose i na jedinstvenu kaznu koja je izrečena za kd učinjena u sticaju. kao ni za kd za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi. KZ propisuje rokove za zastarelost kriv gonjenja. Kod nekih mera bezb određuje se rok u fiksnom trajanju. Pojam zastarelosti i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija -KZ propisani su rokovi za zastarelost izvršenja glavnih kazni. 92. -Rok zastarelosti počinje ponovo da teče. 20 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 15 godina 3. 10 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 5 godina 5. Njeno dejstvo se sastoji u tome što za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave ne teče rok zastarelosti kriv gonjenja. osude na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole -KZ određuje i rokove za zastarelost izvršenja mera bezbednosti. preduzimanje bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja kd ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog kd 2. učinjeno novo kd koje je prema zaprećenoj kazni isto toliko teško ili teže od onoga u pogledu kojeg teče rok zastarelosti kr gonjenja. i kod nje je irelevantno o kojem se kd. 3 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 1 godine 7. -Apsolutna zastarelost kriv gonjenja nastupa protekom dvostrukog rok predviđenog za relativnu zastarelost kr gonjenja. -Kod temporalnih posledičnih kd zastarelost počinje od dana kada je posledica nastupila -Kod kd izvršenih u sticaju rok zastarelosti kriv gonjenja računa se posebno za svako pojedino kd. 3 godine od osude na zatvor preo 1 godine 7. učiniocu ili sankciji radi. osude na novčanu kaznu. 15 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 10 godina 4. 2 godine od osude na zatvor do 1 godine. zastarelost izvršenja kriv sankcija Zastarelost u našem kp je opšta. 2. a kod novčane kazne bez obzira na njenu visinu rok zastarelosti iznosi 2 godine. Zastarelost krivičnog gonjenja -Protek određenog vremena od izvršenja kd ima za posledicu nemogućnost kriv gonjenja. 5 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 3 godine 6.krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastareva za kd genocida i ratnih zločina. 20 godina od osude na zatvor preko 15 godina 3.prekid zastarelosti nastupa u 2 slučaja: 1. 1. 60 . 5 godina od osude na zatvor preko 3 godine 6. -Dok teče rok zastarelosti kriv gonjenja moguće je da nastupe 2 situacije koje u stvari produžavaju taj rok. -Izrečena kazna se ne može izvršiti kad protekne: 1. uvažava samo pravne smetnje (npr. ali naše kr zakon. Postoji samo 1 važan izuzetak . 25 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvora od 30-40 godina 2.2. -Ako je za kd propisano više kazni. To znači da se uzima u obzir i ono vreme koje je proteklo do nastupanja te smetnje. 15 godina od osude na zatvor preko 10 godina 4. a to su ubistva i prekid zastarelosti. a kriterijum je propisana kazna za učinjeno kd. obustava zastarelosti – nastupa onda kada zastarelost prestaje da teče za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne može otpočeti ili produžiti. 10 godina od osude na zatvor preko 5 godina 5.

ima zaštitnu funkciju. Tada dolazi do obustave zastarelosti. 94. Pored toga. Minimalna standardna pravila za maloletničko kriv pravosuđe usvojena od strane Ujedinjenih nacija 1985. a u nekim situacijama se i direktno primenjuju norme drugih grana prava (npr. -Zastarelost izvršenja mb zabrane vršenja poziva. Prema tome. kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu. S druge strane. Samo u odnosu na lice koje je u vreme izvršenja kd navršilo 14 godina mogu se primeniti određene kr sankcije. Osim vaspitnih mera i maloletničkog zatvora. određuje 18 godina. ali kazna koja nema isti značaj i sadržaj kao kod punoletnih učinilaca. Pekinška pravila). ali ovde za razliku od zastarelosti kriv gonjenja do prekida ne dolazi zbog izvršenja novog kd. porodičnog. 93. Osnovna vrsta jesu vaspitne mere. Sa svakim prekidom zastarelosti počinje ponovo da teče. obaveznog lečenja alkoholičara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne 5 godina od dana pravosnažnosti odluke kojom su te mere izrečene. Razlikuju se 2 kategorije maloletnika: 1. KZ određena je donja starosna granica ispod koje se ne može primeniti bilo koja kriv sankcija što istovremeno znači i isključenje primene kriv zakonodavstva i nadležnosti pravosudnih organa.-zastarelost izvršenja mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi. mlađi maloletnik – maloletnik koji je u vreme izvršenja kd navršio 14 godina. -Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne. -Prema licu koje je vreme izvršenja protivpravnog dela predviđenog u zakonu kao kd nije navršilo 14 godina ne mogu se primeniti kr sankcije. obaveznog psih lečenja na slobodi. zatvora je da se nadzorom. maloletničko kp prelazi okvire kp i sadrži norme koje po svojoj suštini nisu krivčnopravne norme. -Zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne – apsolutna zastarelost. sa što je moguće manje elemenata prinude i ograničavanje slobode. tj. Maloletnikom se smatra lice koje je navršilo 14 godina. zatvora je vršenje pojačanog uticaja na malol. ovde su odsutni ili su od drugorazrednog značaja. vrste i specifičnosti -S obzirom na specifične karakteristike maloletnog učinioca kd stvorena je posebna vrsta kriv sankcija namenjenih maloletnicima. obaveznog lečenja narkomana. zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene. Maloletničko kp orijentisano je pre svega na mere socijalizacije. Smatra se da su kriv sankcije prema maloletnicima u prvom redu mere pomoći maloletnom učiniocu. pa zbog toga ni kd. delatnosti ili dužnosti. -Kao gornju granicu maloletstva naše kriv zakon. godine ( tzv. pr. a nije navršio 18 godina. brige. protekom tog roka ona se više ne može izvršiti. pružanjem zaštite i pomoći. Krivičnopravni status maloletnika u našem kp -KP se ne primenjuje u odnosu na lica koja nisu dostigla određeni starosni uzrast. može mu se izreći maloletnički zatvor. već samo mere koje predviđaju zakonski propisi kojima se regulišu porodični odnosi u kp to lice se naziva detetom. maloletniku se mogu izreći i određene mere bezbednosti. Maloletničko kp Srbije je u skladu sa savremenim rešenjima u ovoj oblasti i u svemu ispunjava. kod nas se ova materija reguliše posebnim zakonom – ZOMUKD. a što više pomoći. ali se ta funkcija nastoji ostvariti pre svega merama pomoću maloletniku i postizanjem njegovog društvenog prilagođavanja. -Maloletni učinioci imaju poseban krivičnopravni status. kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika. nadzora i otklanjanja smetnji u normalnom razvoju maloletnika. jer kod njih ne može postojati krivica.Ali i mal. jer većina principa i instituta koji su u kp u prvom planu. Podela na mlađe i starije maloletnike značajna je pre svega zato što se samo starijem maloletniku izuzetno može izreći maloletnički zatvor. oblik reagovanja na maloletnički kriminalitet može biti i kazna. -Zastarevanje ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti. Na prvom mestu je vaspitanje maloletnog učinioca i obezbeđivanje njegovog pravilnog razvoja. 61 . Za njih važe odredbe KZ ako nisu u suprotnosti sa posebnim odredbama koje sadrži ZOMUKD. 2. učinioca da ubuduće ne vrši kd kao i na druge maloletnike da ne vrše kd. Sankcije za maloletnike u našem kp – pojam. Moglo bi se čak govoriti o kvazi kp.). Pod određenim uslovima maloletnik se može kazniti. -Naše kp ne dozvoljava primenu sudske opomene i uslovne osude prema maloletniku -Svrha vaspitnih mera i mal. Kao ultima ratio. a nije navršio 16 godina. donja starosna granica maloletstva u našem kp je navršena 14-a godina. -S obzirom na izrazite specifičnosti materije maloletničkog kp. na vaspitanje i pravilan razvoj njegove ličnosti. -Rokovi zastarelosti izvršenja kazni računaju se od dana kada je presuda kojom su izrečene postala pravosnažna. a nije navršilo 18 godina. stariji maloletnik – onaj koji je u vreme izvršenja kd navršio 16. -Pošto u pogledu izvršenja mb javnog objavljivanja presude postoji izričita odredba da se može izvršiti najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude. socijalnog prava i dr. svrha malol.

Vaspitne mere i mal zatvor ne povlače pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava. da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga 8. izvinjenje…). onda će kao jedinstvena sankcija biti izrečena samo kazna malol zatvora. zatvora. maloletnik će se kazniti disciplinski. a za drugu vaspitnu meru. da u okviru sopstvenih mogućnosti nadoknadi štetu koju je prouzrokovao 3. Ova odredba primeniće se i u situaciji kada se posle izrečene vaspitne mere ili malol zatvora utvrdi da je maloletnik pre ili posle njihovog izricanja učinio neko kd. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja -Vrste vaspitnih mera su: 1. 1. a za druga malol zatvor izreći će se kao jedinstvena kazna samo kazna zatvora primenom odredava kz za odmeravanja kazne za kd učinjena u sticaju. Uslovi za njihovu primenu jesu da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna. vaspitne mere pojačanog nadzora 3. 96. s tim da ih sud u toku izvršenja može zameniti ili ukinuti. kao ni u onim slučajevima kada ličnost maloletnika ne daje dovoljno osnova za procenu da se i samim ukorom može dovoljno na njega delovati da više ne vrši kd. Ako je kd izvršeno za vreme izdržavanja kazne mal zatvora učiniocu će se izreći kazna mal zatvora nezavisno od izrečene kazne. redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao. dok rad u hum org ili na poslovima socijalnog. Ako sud nađe da bi za neko delo trebalo izreći kaznu malole. Ne bi bilo opravdano izricati ukor za teža kd. da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje 10. idr. zatvora jeste i generalna prevencija. Vaspitni nalozi mogu trajati najduže 6 meseci. lokalnog ili ekološkog sadržaja 6. da redovno pohađa školu ili da ne izostaje sa posla 4. sud će izreći samo jednu vaspitnu meru i to onu kojom se u najvećoj mogućoj meri u konkretnom slučaju može postići svrha vaspitnih mera. Osim te zajedničke svrhe. poravnanje sa oštećenim (naknada štete. Naknaditi štetu maloletnik može svojim radom.To znači da se svrha sastoji pre svega u specijalnoj prevenciji – u delovanju na maloletnika koji je već učinio kd. tako i o ličnosti maloletnog učinioca. da se uključi u određene sportske aktivnosti 7. -ZOMUKD predviđa su posebna pravila za izricanje kriv sankcija maloletnicima za kd izvršena u sticaju. a prilikom procene da li će se primeniti vaspitni nalozi ceniće se i odnos malol prema kd i oštećenom. bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva. vaspitne mere upozorenja i usmeravanja 2. da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima 5. ukor sadrži i pretnju da će mu biti izrečena teža kr. To je najblaža vaspitna mera. lokalnog ili ekološkog sadržaja ne može biti duži od 120 h u periodu od najduže 6 meseci. odmeriće po slobodnoj proceni za sva dela 1 kaznu maloletničkog zatvora. Ako za sva kd učinjena u sticaju dolazi u obzir izricanje samo vaspitnih mera. Prilikom izbora ove mere sud mora voditi računa kako o težini izvršenog kd. ali tako da rad ne traje duže od 60 h u toku 3 meseca. Vaspitne mere pojačanog nadzora 62 . da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta. VASPITNA MERA POSEBNIH OBAVEZA sadrži veći broj različitih obaveza. SUDSKI UKOR se izriče ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom kd i njegove spremnosti da ubuduće ne vrši kd može zaključiti da je dovoljno da se maloletnik zbog učinjenog kd samo prekori. Zakon predviđa mogućnost izricanja maloletniku sledećih obaveza: 1. Osnovna svrha vaspitnih naloga jeste da se izbegne pokretanje kriv postpuka i primena kriv sankcija. 2. zavodske vaspitne mere -Predviđene su 2 vaspitne mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze. uključivanje u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog. svrha mal. Ako je za neka dela utvrđen zatvor. Takođe treba proceniti i spremnost i mogućnost sredine u kojoj maloletnik živi da pozitivno na njega deluje i pomogne mu u prevazilaženju teškoća u kojima se našao. -Obaveze mogu trajati do 1 godine (osim naknade štete i uključivanja u rad hum org za koje važe posebna pravila). da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalno. -ZOMUKD uvodi i jednu novinu u pogledu mogućnosti primene vaspitnih naloga. da se izvini oštećenom 2. a ako za vreme izdržavanja kazne mz učini kd za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do 1 godine. Znači. da postoji priznanje kd. lokalnog ili ekološkog sadržaja. -Pri izricanju ukora maloletniku će se ukazati na neprihvatljivost njegovog postupka i predočiće mu se da u slučaju ponovnog vršenja kd prema njemu može biti primenjena druga sankcija. sankcija ako ponovo učini kd. Sud može izreći 1 ili više posebnih obaveza ako oceni da je odgovarajućim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje. 95. da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu 9. Zakon predviđa različite vaspitne naloge npr. Ako za svako kd učinjeno u sticaju sud smatra da treba izreći maloletnički zatvor.

a najduže 5 godina. Ova vm može trajati od 6 meseci do 3 godine. Prilikom odlučivanja o izricanju ove mere sud će uzeti u obzir težinu i prirodu učinjenog dela i okolnosti da li su prema maloletniku ranije bile izricane vaspitne mere ili maloletnički zatvor. 98. 1. Kad izrekne ovu meru. Vaspitna mera pojačanog nadzora od strane roditelja. usvojioca ili staraoca – ovu meru sud će izreći ako su roditelji. niti duže od 2 godine. Izmena odluke o vaspitnim merama i obustava njihovog izvršenja -Pošto je teško unapred predvideti koliko je vremena u konkretnom slučaju potrebno za vaspitanje maloletnika i postizanje svrhe vaspitne mere. kod kojeg to zbog prirode te mere i ne dolazi u obzir. potrebnom lečenju i uopšte o sređivanju prilika u kojima maloletnik živi. 4. a ne postoje uslovi za pojačan nadzor u drugoj porodici. Obustava. Vaspitna mera upućivanja u vaspitnu ustanovu – ovu meru sud će izreći maloletniku nad kojim treba obezbediti vršenje stalnog nadzora od strane stručnih vaspitačaaa u opštoj ustanovi za vaspitanje maloletnika. 3. Taj boravak ne sme da ometa njegovo redovno školovanje ili redovno odlaženje na posao. 2. Vaspitna mera pojačanog nadzora organa starateljstva – izriče se u slučaju kada roditelj. zatim kada maloletnih ili njegovi roditelji ne 1. Maloletnik ostaje kod svojih roditelja. 3. -Osnovi za obustavu. 2. 63 . odnosno koja se o njemu staraju. Traje isto kao i ostale od 6 meseci do 2 godine.-Naše kp predviđa 4 mere pojačanog nadzora: od strane roditelja. usvojilac ili staralac nisu u mogućnosti da nad maloletnikom vrše nadzor. Vaspitna mera pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika – izriče se ako je uz neku od odgovarajućih vaspitnih mera pojačanog nadzora potrebno i angažovanje stručnih lica u posebnoj ustanovi. koja se bavi vaspitanjem i obrazovanjem maloletnika. Vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom – izriče se maloletniku prema kome treba primeniti pojačane mere prevaspitavanja. Maloletnik će se smestiti u drugu porodicu koja je voljna da ga primi. od strane organa starateljstva i uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanja i obrazovanje maloletnika. Maloletnik ostaje u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje dok je to potrebno radi njegovog lečenja ili osposobljavanja. Vaspitna mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje – primenjuje se prema maloletnicima koji su ometeni u psihofizičkom razvoju i sud je može izreći umesto prethodne 2 vm. a najduže 2 godine. njegovom zaposlenju. a pojačan nadzor nad njim vrši određeno službeno lice organa starateljstva ili drugo stručno lice koje taj organ odredi. Zavodske vaspitne mere -U našem kd predviđene su 3 vaspitne mere zavodskog karaktera: upućivanje u vaspitnu ustanovu. sud može maloletniku prilikom izricanja neke od 4 mere pojačanog nadzora odrediti i 1 ili više posebnih obaveza. odnosno izmenu odluke mogu biti: formalne i suštinske prirode. usvojilac odnosno staralac nisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor nad maloletnikom. njegovo lečenje i otklanjanje štetnih uticaja na njega. -Ako je to potrebno za uspešnije izvršenje izrečene mere. sud će roditelju ili staraocu dati potrebna uputstva i naložiti mu određene dužnosti koje treba preduzeti za vaspitanje maloletnika. zameniti je drugom vaspitnom merom. odvajanju iz sredine koja ne njega štetno utiče. upućivanje u vaspitnopopravni dom i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. sudu je omogućeno da izmeni svoju odluku kojom je izrekao određenu vaspitnu meru. a izvršenje još nije započelo. odnosno drugih lica koja se o njemu staraju. Mera može trajati najmanje 1. ali u toku dana provodi određeno vreme u ustanovi za vaspitanje i obrazovanje. odnosno izmena odluke može se odnositi na sve vaspitne mere osim na sudski ukor. usvojilac odnosno staralac propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom. -Pod uslovima predviđenim zakonom sud može obustaviti izvršenje vaspitne mere. odnosno kada se to ne može od njih sa osnovom očekivati. Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci. Organ starateljstva brine o školovanju maloletnika. U prvom slučaju obustava izrečene mere ili njena zamena moguća je onda kada se pojave neke bitne nove okolnosti. Može trajati najviše 3 godine. u drugoj prodici. 97. ali kad navrši 21 godinu izvršenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvršava mb obaveznog psih lečenja i čuvanja. vršiti druge izmene u pogledu izrečene vaspitne mere ili odlučiti da se izrečena vaspitna mera ne izvrši ako je od njenog izricanja proteklo određeno vreme. Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci ni duže od 2 godine. Suštinska razlika je u tome što ona ne predstavlja kaznu već vaspitnu meru. Ova mera može trajati najmanje 6 meseci. a najduže 2 godine. Obaveze uz pojačan nadzor traju u okviru trajanja tih vaspitnih mera – najkraće 6 meseci. Za vreme trajanja ove mere maloletnik i dalje ostaje da živi kod roditelja ili dr lica koja ga izdržavaju. a u mogućnosti su da tu brigu i nadzor vrše i to se od njih s osnovom može očekivati. Ona će se izreći i umesto mere bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi ako se mogu obezbediti čuvanje i lečenje i time postizanje svrhe ove mere bezb. Vaspitna mera pojačanog nadzora u drugoj porodici – ovu meru sud će izreći onda kada roditelji. To je najrigoroznija vaspitna mera koja se graniči sa kaznom maloletničkog zatvora.

subjektivni uslov je da kod maloletnika postoji krivica. -Stepenovanje krivice treba vršiti u osnovu na isti način kao što se to čini kod odmeravanja kazne punoletnim licima. zakon postavlja ograničenje koje se tiče minimalnog roka pre čijeg isteka se mera ne može obustaviti – 6 meseci kod upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom. sud u konkretnom slučaju mora doći do zaključka da zbog visokog stepena krivice. -Zakonom određuje opšti minimum i maksimum kazne mal zatvora. Visok stepen krivice ne postoji u slučaju da je ostvaren neki od osnova za ublažavanje kazne subjektivnog karaktera (npr bitna smanjena uračunljivost. 3 godine od osude na mal zatvor do 3 godine -U pogledu ostalih pitanja vezanih za zastarelost važe opšta pravila iz KZ 100. Opšti minimum iznosi 6 meseci.postupaju po nalogu organa ili lica određenog za izvršenje mere ili pak u slučaju nastupanja drugih okolnosti. Obustava daljeg izvršenja podrazumeva da je postignuta svrha vaspitne mere i da zato njeno dalje izvršenje nije potrebno. Maloletnički zatvor -Naše kp poznaje samo jednu kaznu koja se može primeniti prema maloletnom učiniocu kd. procenjuje sud. Sve to ukazuje na izuzetnost kažnjavanja maloletnika i na davanje prednosti vaspitnim merama. u obzir bi došao i nehat. Ta mogućnost postoji ne samo kod kazne mal zatvora. Osim tog. Prvi uslov je da je maloletnik u vaspitnoj ustanovi ili vaspitno-popravnom dom proveo najmanje 6 meseci. 10 godina od osude na mal zatvor preko 5 godina 2. ali nije vezan posebnim minimumom. Znači.dok visok stepen krivice kod punoletnih učinioca utiče na odmeravanje kazne. kada se radi o kd učinjenim u sticaju od kojih su najmanje 2 dela zaprećena kaznom zatvora težom od 10 godina -Sud odmerava kaznu u granicama propisane kazne zatvora da učinjeno kd. Postavlja se pitanje da li je on kod njih opšte potreban ako se ima u vidu mogućnost njihove obustave s obzirom na postignut uspeh u vaspitavanju. dozvoljavajući izuzetno zamenu samo određenom vaspitnom merom. -Zakon predviđa posebne rokove zastarelosti izvršenja kazne mal zatvora. prosečnog stepena krivice. Priroda kd treba da ukazuje na njegovu težinu u smislu da izricanje vaspitne mere ne bi bilo adekvatno. ako se radi o sledeća 2 slučaja mal zatvora se može izreći u trajanju do 10 godina: 1. što je i zakonski minimum trajanja ovih mera. Do kažnjavanja maloletnika dolazi samo izuzetno. Mal zatvor je u naš sistem k sankcija uveden izmenama i dopunama KZ iz 1959. Posebno se vodi računa o zrelosti maloletnika i vremenu koje je potrebno za njegovo vaspitavanje i stručno osposobljavanje. Što se tiče opšteg maksimuma predviđene su 2 granice. Pravilo je da mal zatvor ne može biti duži od 5 godina. Težinu kd teba tumačiti kao postojanje jačeg intenziteta ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra u konkretnom slučaju. kada je učinjeno kd za koje se može izreći kazna zatvora od 20 godina ili zatvor u trajanju od 30-40 godina 2. Suštinski osnov za obustavu ili zamenu izrečene mere jeste postignuti uspeh u vaspitanju maloletnika. 64 . Kod zamene moguće je da se radi ili o tome da se izrečenom merom uopšte ne ostvaruje njena svrha pa je treba zameniti drugom ili o tome da su postignuti određeni rezultati u vaspitanju ali da se drugom merom još uspešnije može ostvarivati svrha pa je zato opravdano postojeću meru zameniti drugom. „Visok stepen“ znači da stepen krivice mora biti iznad nekog uobičajenog. Međutim. Ali postoji jedna suštinska razlika. -Opravdanost uslovnog otpusta kod vaspitnih mera je sporna. ako zbog visokog stepena krivice. Da li su ti uslovi ispunjeni. Kazna mal zatvora ne može se izvršiti ako je proteklo: 1. Kažnjavanje mal je supsidijarnog karaktera i dolazi u obzir samo kada se primenom vaspitne mere ne može postići svrha. u slučaju neispunjenja posebnih obaveza uz pojačan nadzor). -U pogledu zamene ili obustave od izvršenja zavodskih vaspitnih mera. Vezan je posebnim maksimumom i ne može izreći strožu kaznu od propisane za učinjeno kd. a objektivni uslov da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora teža od 5 godina. prema njima se po pravilu primenjuju vaspitne mere. otklonjiva pravna zabluda ili je delo učinjeno pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje). kumulativno mora biti ispunjen još 1 uslov – maloletnik se može uslovno otpustiti ako s obzirom na uspeh u vaspitanju treba osnovno očekivati da ubuduće neće vršiti kd i da će se u sredini u kojoj je živeo dobro vladati. već i kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom. mada vrlo retko. Uslovni otpust maloletnih učinilaca -Naše kp predviđa primenu instituta uslovnog otpusta i kod maloletnih učinilaca kd. Pored ovih obaveznih uslova. 5 godina od osude na mal zatvor preko 3 godine 3. prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izbeći vaspitnu meru. što treba procenjivati u svakom konkretnom slučaju. ovde je to jedna od odlučujućih okolnosti od kojih zavisi izricanje kazne mal zatvora. a to je maloletnički zatvor. I pored toga uslovni otpust je moguć pod određenim uslovima. 99. kao i način njenog izricanja. -Priroda i težina kd su 2 okolnosti koje su u toj meri međusobno povezane da bi se čak moglo govoriti o 1 okolnosti. -Kazniti se može samo stariji maloletnik koji je učinio kd za koje je zakonom propisana kazna teža od 5 godina zatvora. Osim umišljaja. predviđenih u zakonu (npr.

uslovnog otpusta i pravnih posledica osude kao i kazna mal zatvora. a naročito duševna zrelost ne nastupa kod svih lica u istom starosnom dobu. godinu. već će sud izreći kaznu. -Mlađem punoletnom licu se može izreći bilo koja mera posebnih obaveza. Starosna granica sa kojom nastupa punoletstvo je relativnog karaktera u smislu da fizička. Osim toga.-Kod mal zatvora slični kriminalno-politički razlozi idu u prilog predviđanju instituta uslovnog otpusta kao i kod kazne zatvora. a postane punoletan u vreme suđenja. onoliko vremena koliko iznosi ostatak neizdržane kazne. O uslovnom otpustu odlučuje sud. može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem. pod određenim uslovima. sankciju koja se izriče punoletnom učiniocu kd. svojstva ličnosti. 65 . Osim toga. mogućnost izricanja određenih vaspitnih mera. -Mlađem punoletnom licu mogu se izreći sve mere bezbednosti pod uslovima predviđenim zakonom. poznaje ovu kategoriju učinilaca. To su učinioci od 18-21. i tu postoji mogućnost da se. Kazna zatvora u ovom slučaju ima isto pravno dejstvo u pogledu rehabilitacije. Pri oceni da li će i koju od ovih sankcija izreći. potrebno je da se radi o takvom licu kod koga se s obzirom na obležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. Međutim. Ovaj institut kod mal zatvora ima određene specifičnosti. odnosno onu kr sankciju koju bi inače izrekao punoletnom licu. na njega se primenjuje kp koje važi za punoletne učinioce kd. Cilj primene vaspitnih mera u odnosu na ovu kategoriju učinilaca jeste izbegavanje primene kazne. -Punoletnom licu koje je izrečena sankcija za kd koje je učinio kao maloletnik. nema uslova za izricanje vaspitne mere. -Uslovni otpust traje. a to su mlađa punoletna lica. vm pojačanog nadzora od strane organa starateljstva. U suprotnom. može se izreći odgovarajuća mera bezbednosti. Primena vaspitnih mera na mlađe punoletne učinioce kd -U slučaju da neko lice učini kd posle navršenih 18 godina. a naročito težinu učinjenog kd. Uz uslovni otpust može se odrediti i neka od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja 1 ili više posebnih obaveza. imajući u vidu ličnost učinioca i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. može mu se izuzetno za delo koje je izvršilo kao stariji maloletnik umesto mal zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda. sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja. dok je opoziv fakultitavan ako ta kazna ne prelazi 1 godinu. osnosno izricanja bilo koje kriv sankcije punoletnom licu koje je navršilo 21 godinu. kao i u svrhu koju treba postići ovom sankcijom. godinu. vreme koje je proteklo od njegovog izvršenja. Postavlja se pitanje da li takvom učiniocu izreći kriv sankciju koja se izriče maloletnicima ili s obzirom na to da li je u međuvremenu postao punoletan. postavlja se pitanje da li je punoletnom učiniocu uopšte celishodno izricati bilo koju sankciju. Zato ZOMUKD eksplicitno isključuje svaku mogućnost suđenja. kategorija mlađih punoletnih lica uvedena je u naše zakonodavstvo 1959. 101. Zakon u načelu prihvata rešenje koje omogućava izricanje kr sankcija predviđenih za maloletnike. U vezi s tim je i osnovni uslov za primenu vm prema mlađim punoletnim licima – da se. i na takvo lice primene sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima. Opoziv uslovnog otpusta može biti: obavezan ili fakultitavan. vladanje učinioca. To znači da je to lice u vreme izvršenja kd navršilo 18. kao i kod punoletnih lica. Obavezan je ako je uslovno otpušteni sa izdržavanja kazne mal zatvora učinio 1 ili više kd za koje mu je izrečena kazna zatvora preko 1 godine. potrebno je i da se osuđeni maloletnik u toku izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati i da neće vršiti kd. -U slučaju da je delo učinio kao mlađi maloletnik. a kd je izvršilo kao mlađi maloletnik. Takvom licu se može izreći vaspitna mera posebnih obaveza. -Ako se radi o licu koje nije u vreme suđenja navršilo 21 godinu. -ZOMUKD predviđa da je za izricanje vaspitnih mera mlađem punoletnom licu potrebno da taj status ima kako u vreme izvršenja kd tako i u vreme suđenja. a u vreme suđenja nije navršilo 21. zastarelosti. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvršila kd kao maloletnici -Moguće je da neko lice kd učini za vreme dok je bio maloletan. Većina savremenih evropskih kriv zakon. -Ukoliko je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu. Uslov u pogledu izražene kazne postavljen je tako da je dovoljno da je izdržana najmanje 1/3 kazne (ali ne kraće od 6 meseci). 102. godine i u odnosu na njih se izuzetno primenjuju posebne odredbe o maloletnicima što podrazumeva. Preovlađuje stav da bi kaznu trebalo izreći u okviru raspona predviđenog za mal zatvor. Do toga dolazi zato što kd bude otkriveno kasnije ili učinilac postane punoletan u toku vođenja kriv postupka. može doći do realne prognoze da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne. mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom. vm upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna mal zatvora. godine. nastoji se ublažiti uvođenjem nove kategorije učinilaca. njemu se pod određenim uslovima može suditi za kd koje je izvršio kao maloletnik. pre svega. Oštro postavljena granica koja je u kp iz određenih razloga nužna.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful