P. 1
krivicno skripta

krivicno skripta

|Views: 3,260|Likes:
Published by Lavica_991

More info:

Published by: Lavica_991 on Mar 01, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/16/2013

pdf

text

original

1.

Pojam krivičnog prava

-Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje zaštitne funkcije. Ta zaštita se ostvaruje popisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i uslova za nihovu primenu prema učiniocama krivičnih dela. -Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pružanje zaštite najznačajnijim dobrima i vrednostima od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju. -Krivično pravo je neophodno za obezbeđenje osnovnih uslova za uspešan zajednički život. -Krivično pravo je zakonsko pravo- pravo zasnovano na zakonu. Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni akti sadrze pravne norme, jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon. Međutim, mora postojati i visok stepen verovatnoće da će se te norme zaista primenjivati, da će se prema učincima krivičnih dela primeniti kazna ili druga krivična sankcija. -Primarni cilj krivičnog prava nije primena kazne i krivičnih sankcija, već se on zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela. Samo u slučaju kada pojedinci iznevere očekivanja u tom smislu, na njih se primenjuju krivične sankcije. Krivično pravo može da funkcioniše samo ako primena krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak, ako se one primenjuju samo u odnosu na jedan manji broj članova tog društva. Ako se kazna suviše često primenjuje ona gubi svoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju. -Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava predstavlja krivično pravo u objektivnom smislu. Sistem zakonskih normi koje čine krivično zakonodavstvo regulišu dve celine na koje se krivično pravo može podeliti, a to su njegov opšti i posebni deo. - Opšti deo sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela - Posebni deo sadrži zakonske norme kojima se određena ponašanja proglašavaju krivičnim delima. -Krivično pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kažnjavanje – ius puniendi. Ono pripada samo državi, ali nije neograničeno. Zasniva se na državnoj prinudi, pa je i krivično pravo kao grana prava i kao deo javnog prava izrazito državno pravo. -Što se tiče naziva ove grane prava, u većini zemalja koristi se naziv „kazneno pravo“ -Naziv „krivično pravo“ koji se kod nas koristi od kraja XIX veka, prihvatljiviji je ne samo zato što danas kazna nije jedina krivična sankcija, već i zato sto se on vezuje za centralni pojam krivičnog prava – za krivicu. Kod nas „kazneno pravo“ ima jedan širi smisao. -Što se tiče sredstava za zaštitu od društveno opasnih ponašanja i njihovo suzbijanje, uobičajena je njihova podela na represivna i preventivna. - Represivna sredstva imaju za cilj primenu sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo ; okrenuta su prošlosti. - Preventivnim sredstvima se nadstoji sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno; okrenuta su ka budućnosti. - U represivna sredstva se ubraja krivično pravo, a u preventivna razne mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike ( npr. na planu obrazovanja i vaspitanja, poboljšanja životnog standarda, suzbijanje alkoholizma, narkomanije, itd.). - Krivično pravo, i pored svoje izražene represivne komponente, za krajnji cilj ima prevenciju. Represija je u funkciji prevencije. Specijalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na nekog ko je već učinio krivično delo, da ga više ne čini. Generalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na buduće, potencijalne učinioce. - Krivično pravo reguliše heterogene društvene odnose, ali to čini parcijalno i fragmentarno, pa se govori o fragmentarnom karakteru krivičnog prava. - Krivično pravo treba da pruža zaštitu samo najznačajnijim, a ne svim dobrima - Ta dobra se ne štite potpuno, već samo od najopasnijih oblika napada na njih, tj. u onim segmentima gde je zaštita koju pruzaju druge grane prava nedovoljna. 2. Pojam krivičnog zakona i krivičnog zakonodavstva

-Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava (opšteg ili posebnog dela). - Krivični zakon može biti shvaćen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon koji reguliše materiju krivičnog prava, ali ne u potpunosti, jer bi to onda bila kodifikacija, tj. kodeks – krivični zakonik. - Krivično zakonodavstvo je skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakoni koji regulišu krivičnopravnu materiju.

1

- Krivično zakonodavstvo u Srbiji čine „ Krivični zakonik“ (KZ), kao i „Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica „ , a u Crnoj Gori „Krivični zakonik RCG“ , kao i sporedno krivično zakonodavstvo, tj. krivičnopravne odredbe koje sadrže pojedini zakoni obe republike, odnosno države članice. - Posle formiranja državne zajednice SCG određeno vreme se primenjivalo postojeće krivično zakonodavstvo. U Srbiji je to značilo primenu dva krivična zakona: ranijeg KZSRJ, koji je preimenovan u Osnovni krivični zakon, i Krivičnog zakona Srbije donetog 1977. Do kodifikacije krivičnog zakonodavstva u Srbiji došlo je donošenjem novog Krivičnog zakonika u septembru 2005., dok je u Crnoj Gori to učinjeno u decembru 2003., kada je donet Krivični zakonik Crne Gore. - Krivično zakonodavstvo ima svoj opšti i posebni deo. U Srbiji je materija opšteg dela regulisana u KZ, dok posebni deo obuhvata sva krivična dela propisana u KZ, kao i u sporednom krivičnom zakonodavstvu. - Krivični zakonik se sastoji od opšteg i posebnog dela. Opšti deo sadrži pravila i institute koji su zajednički za sva pojedina krivična dela. Posebni deo kao katalog krivičnih dela, podeljen je dalje u grupe krivičnih dela prema objektu krivinopravne zaštite. - Osim razlikovanja na materijalno i procesno krivično zakonodavstvo u okviru materijalnog krivičnog zakonodavstva pravi se razlika između osnovnog i posebnog (sporednog) krivičnog zakonodavstva. - U Srbiji se osnovno krivično zakonodavstvo nalazi u Krivičnom zakoniku RS i ZOMUKD, a u Crnoj Gori u Krivičnom zakoniku RCG. - Posebno ili sporedno krivično zakonodavstvo nalazi se u zakonima koji regulišu vrlo različite oblasti. Postoje određeni razlozi da neka krivična dela ostanu propisana onim zakonima koji inače regulišu neku drugu, a ne krivičnopravnu materiju. (npr. Zakon o proizvodnji i prometu lekova, Zakon o deviznim poslovima, Zakon o sistemima veza, itd.). - Sporedno krivično zakonodavstvo karakteriše izuzetno naglašena heterogenost. Pojednim zakonima se regulišu specifične oblasti društvenog života (npr. neke oblasti privrede, porezi, devizno poslovanje, itd.). Njime se predviđaju samo pojedina krivična dela, ali ne i opšte odredbe. Jedna od osnovnih slabosti sporednog KZ jeste to što je ono regulisano u brojnim zakonima koji su nedovoljno međusobno usklađeni. I zakonodavna tehnika koja se u njemu koristi značajno se razlikuje od one u posebnom delu krivičnog zakonika. -Opšti deo KZ primenjuje se u odnosu na sva krivična dela, bilo da su ona propisana u KZ, bilo u sporednom krivičnom zakonodavstvu. 3. Izvori krivičnog prava

-Izvori krivičnog prava se mogu deliti na osnovu različitih kriterijuma. Najvažnije su podela na međunarodne i nacionalne i na neposredne i posredne, a može se govoriti i o glavnim ili osnovnim i sporednim ili dopunskim izvorima. MEĐUNARODNI IZVORI -Međunarodni ugovori su posredni izvor krivičnog prava. Ustav SRJ je predviđao da međunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka. - Ustavna povelja drž. zajednice SCG ide i dalje u tom pogledu i predviđa da ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom SCG i pravom država članica. - I pored toga, neposredna primena međunarodnih ugovora u oblasti krivičnopravne materije samo izuzetno dolazi u obzir. Međunarodna akta nisu u dovoljnoj meri precizna, niti sadrže propisanu sankciju da bi se mogla neposredno primenjivati. - Jugoslavija je ratifikovala veći broj međunarodnih konvencija ( npr. Ženevske konvencije iz 1949. i dopunski protokoli iz te konvencije iz 1977.) na osnovu kojih je u svoje zakonovodstvo unela veći broj krivičnih dela. -Postoji i veći broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti međunarodne pomoći u krivičnim stvarima. NACIONALNI IZVORI 1. USTAV

-Ustav Srbije i Crne Gore sadrži dve vrste odredaba od značaja za krivično pravo. Prve su one koje određuju krivičnopravne principe podižu i na ran ustavnih principa (npr. načelo zakonitosti). Druge su one koje predstavljaju osnov propisivanja određenih inkriminacija (npr. predviđeno je da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo). -Pošto su realizovane kroz krivično zakonodavstvo, ove odredbe predstavljaju posredan izvor krivičnog prava. 2. ZAKON

-Zakon je jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava. To je posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti u krivičnom pravu. To ne znači da je on isključivi izvor krivičnog prava, jer se kao posredni i dopunski izvori javljaju i drugi pisani pravni propisi. -Zakonske izvore krivičnog prava u Srbiji predstavljaju KZ i krivičnopravne norme iz sporednog zakonodavstva. U CG zakonske izvore čine KZ CG i sporedno krivično zakonodavstvo.

2

3.

PODZAKONSKI PROPISI

-Propisima koji imaju niži rang od zakona ne mogu se propisivati krivična dela, niti instituti opšteg dela krivičnog prava. Međutim, oni mogu biti dopunski izvori krivičnog prava onda kada krivični zakon upućuje na njih. To je slučaj kod tzv. blanketnih krivičnih dela (npr. „nezadovoljna trgovina“, „nezakonit lov“, nedozvoljen prekid trudnoće“, itd.). 4. SUDSKA PRAKSA

-Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju evropskom kontinentalnom pravnom sistemu u SCG sudska praksa, formalno, ne predstavlja izvor krivičnog prava. Ali, ona ima veliki značaj i izvesnu kreativnu ulogu. -Mada prilikom stvaranja krivičnopravnih normi treba težiti maksimalnoj preciznosti, krivični zakon ne može u toj meri biti savršen da sudkoj praksi ne ostavlja određeni prostor „faktički ako ne pravno“ sudska praksa može biti izvor prava. -Naročit značaj imaju odluke viših sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima. Iako nisu obavezne, one vrše veliki uticaj na shvatanje nižih sudova. Pravni stav zauzet u nekom slučaju formalno važi samo za taj slučaj, ali po pravilu kada se rešava isto pravno pitanje sudovi vode računa o stavovima viših sudova. 5. TEORIJA KRIVIČNOG PRAVA

-Nauka krivičnog prava ne predstavlja izvor krivičnog prava. Stavovi doktrine ne predstavljaju osnov za primenu krivičnog prava iako sudovi u rešavanju pojedinih pitanja i obrazloženju svojih odluka u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanja koja se zastupaju u teoriji krivičnog prava. -Uticaj nauke kp na kp je poželjan, i to kako na nivou stvaranja krivičnog zakona, tako i prilikom njegove primene. Na našu sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču. 6. OBIČAJ

-Običaj i običajno pravo ne predstavljaju izvor krivičnog prava. U jednom ranijem periodu, običajno pravo je predstavljalo izvor kp. Usvajanjem načela zakonitosti, običajno pravo prestaje da bude izvor krivičnog prava. Propisivanje krivičnih dela i krivičnih sankcija običajnim pravom u direktnoj je suprotnosti sa načelom zakonitosti. - Ipak, ne može se negirati svaki značaj običaja sa krivičnim pravom. Sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih krivičnih dela može se bliže odrediti samo ako se uzme u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini. - Npr. kod ubistva na mah. jedan od uslova je da je izvršilac bez svoje krivice doveden u stanje jake razdraženosti napadom ili teškim vređanjem od strane ubijenog. -Šta predstavlja „teško vređanje“ u velikoj meri zavisi i od postojećih običaja, jer nešto što je u jednoj sredini uvredljivo u drugoj to ne mora biti. 4. Vremensko važenje krivičnog zakona

-Kao i drugi zakoni, i krivični zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izričito propisano. To može biti duže ili kraće vreme od dana donošenja zakona, ali je, po pravilu, duže nego kod drugih zakona. -Razlog je, pre svega, potreba da se građani upoznaju sa novim krivičnim zakonom, a kod složenih rešenja i samim tim pravosudnim organima je potrebno izvesno vreme za upoznavanje tih rešenja. Moguće je i da se propiše da to vreme traje i duže od godinu dana. - Ukoliko nije izričito propisan dan stupanja na snagu krivičnog zakona, važi opšte pravilo, tj. zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u službenom glasilu. - Kod krivičnog zakona, zbog prirode materije koju reguliše, ne bi bilo opravdano predvideti kraće vreme od 8 dana. - U k.p. postoje određene specifičnosti vezane za vremensko važanje krivičnog zakona, to je regulisano KZ. -Pravilo je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. To je nužna posledica važenja načela zakonitosti. - Međutim, predviđen je jedan važan izuzetak od tog opšteg pravila, a to je obavezna retroaktivna primena zakona koji je blazi za učinioca. Ako je novi zakon stroži za učinioca, on se ni u kom slučaju ne može retroaktivno primeniti. - Moguće je da se zakon posle izvršenja krivičnog dela izmeni više puta, pa će se u tom slučaju primeniti onaj zakon koji je najblaži za učinioca. -Kada se procenjuje da li je jedan zakon blaži može doći do više situacija: 1. Za učinioca je najpovoljnija ona situacija kada novi zakon učinjeno delo uopšteno predviđa kao krivično delo, kada je došlo do dekriminalizacije. 2. situacija: kada novi zakon dozvoljava isključenje krivičnih dela 3. kada predviđa nove osnove za oslobođenje od kazne 4. kada propisuje blažu kaznu po meri 5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogućnosti za izricanje kazne, odnosno dr. kriv. sankcije.

3

za dela učinjena u zemlji) -Teritorijalni princip je osnovni princip važenja našeg krivičnog zakonodavstva. kada je krivično delo učinio njen državljanin i kada je krivično delo učinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog državljanina. personalni.Naše krivično pravo predviđa mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je učinio krivično delo na teritoriji Srbije. kao i za svakog ko učini krivično delo u domaćem civilnom vazduhoplovstvu dok je u letu i bez obzira gde se nalazi. -U slučaju kada je delo učinjeno na teritoriji Srbije. 5. REALNI PRINCIP -Primena realnog ili zaštitnog principa dovodi do toga da se krivično pravo jedne države primenjuje na sva krivična dela učinjena na štetu te države ili njenih građana.z. U slučaju kada je delo učinjeno prema našoj zemlji reč je o primeni realnog principa. koji takođe spada u realni princip. realni (zaštitni) i univerzalni princip. Isto važi i za Crnu Goru.kada se ne može utvrditi koji je zakon blaži za učinioca. . REALNI. treba ostati pri osnovnom pravilu i primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. Oba su supsidijarnog (uslovnog) karaktera. . Svaka država teži tome da primeni sopstveno k. . ustupi stranoj državi. b) SUPSIDIJARNI REALNI PRINCIP – k. . onda kada za to ima interesa. jer je svaka država zainteresovana da na svojoj teritoriji osigura primenu svog prava. . .z.Pitanje je do kada se može primeniti blaži zakon – da li samo do pravosnažne presude ili i u postupku vanrednih pravnih lekova. a u stranoj državi je pokrenut ili dobršen krivični postupak. pod uslovom uzajamnosti. U ovim slučajevima važi princip apsolutne primene našeg prava. To znači da naše k. TERITORIJALNI PRINCIP ( važenje našeg k. ako je u postupku po nekom pravnom leku ponovo došlo do glavne rasprave. odnosno. Srbije važi i za stranca koji u inostranstvu učini prema našoj zemlji neko drugo krivično delo.Prema teritorijalnom principu krivično zakonovodstvo Srbije primenjuje se na sva krivična dela koja su učinjena na teritoriji Srbije nezavisno od državljanstva učinioca.Što se tiče zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem. Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva -Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će krivično zakonodavstvo u konkretnom slučaju biti primenjeno. a odnosi se na lica koja uživaju potpuni diplomatski imunitet za koja važi njihovo nacionalno zakonodavstvo. koji su stroži i donose se za određene prolazne situacije (posle prolaska tih vanrednih okolnosti.z. kao i vazdušni prostor nad njima. a) PRIMARNI REALNI PRINCIP – naše k.z. Prihvata se mišljenje da je primena blažeg zakona moguća i posle donošenja prav. On se u praksi najčešće i primenjuje.Izuzetak od primene teritorijalnog principa predviđa međunarodno javno pravo.-Prilikom upoređivanja. Ovde nema potrebe za primenom našeg krivičnog prava u slučaju da je došlo do primene stranog krivičnog prava. Razlikuju se: primarni realni princip i supsidijarni realni princip.Ako stranac ima prebivalište u stranoj državi. a kada je učinjeno na štetu našeg državaljanina o pasivnom personalnom principu. rasne i verske mržnje. vodene površine unutar njenih granica.z. bez obzira na to gde se brod nalazi u vreme izvršenja dela. Ono važi i za stranca koji učini bilo koje krivično delo protiv državljanina Srbije. a ne samo ona u odnosu na koja se primenjuje primarni (bezuslovni) realni princip. uslov je da je učinjeno krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina ili krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja. važi za svakog ko učini krivično delo na domaćem brodu. tj. čak i onda kada je učinilac u inostranstvu osuđen i kaznu izdržao. . -Teritorijalni princip je proširen principom zastave broda i principom registracije aviona. Taj interes postoji kada je krivično delo izvršeno na teritoriji određene zemlje. 2. ako se o stvari ponovo meritorno odlučuje. -Pod pojmom teritorije Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija.U krivičnom pravu se primenjuju 4 principa: teritorijalni. PERSONALNI I UNIVERZALNI PRINCIP ( važenje našeg k. krivičnopravna odredba se mora posmatrati u celini. novi KZ rešava ovo pitanje tako što se na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira kad mu se sudi. PERSONALNI PRINCIP 4 . Strana sudska presuda ima značaja samo utoliko što će se kazna koja je izdržana u inostranstvu uračunati u kaznu koju izrekne domaći sud. -U slučaju spora . ti zakoni prestaju da važe). za dela učinjena u inostranstvu) 1.z. krivično gonjenje u Srbiji preduzeće se samo po odobrenju republičkog javnog tužioca. kada je krivično delo učinjeno u inostranstvu. važi za svakog (i našeg državljanina i stranca) ko u inostranstvu učini neko krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (izuzimajući krivična dela izazivanja nacionalne. razdora i netrpeljivosti) ili učini krivično delo falsifikovanja domaćeg novca. osim ako tim zakonom nije drugačije određeno. presude. a ostali principi primenjuju se samo u slučajevima kada se ne može primeniti teritorijalni princip. U oba slučaja potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji naše zemlje ili da joj bude ekstradiran.

a ne bude ekstradiran stranoj državi. realnog. gonjenje se može preduzeti samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.Prema realističkom shvatanju. U suprotnom. naše k. . pre svega. . -Za primenu sups.Uslovi su da se stranac zatekne na našoj teritoriji.U našoj teoriji. . . . On je relativno jednostavan i praktičan za primenu. I ovaj princip je supsidijarnog karaktera. kao i da je delo kažnjivo i po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno. Sud ne može izreći težu kaznu od kazne koju predviđa krivično zakonodavstvo zemlje u kojoj je delo učinjeno. Opšti pojam krivičnog dela – shvatanja u našoj teoriji -Određivanje opšteg pojma krivičnog dela predstavlja jedno od najvažnijih. per. principa potrebno je da se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo učinjeno. dok materijalni pojam teži da odredi njegovu suštinu.Postoji opšta saglasnost da u pojam krivičnog dela ulaze najmanje tri elementa: 1. ako je u inostranstvu pravosnažnom presudom oslobođen ili mu je kazna oproštena 3.ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu izvršena odgovarajuća mera bezbednosti 4. Srbije primeniće se i na onog učinioca koji je postao državljanin Srbije pošto je učinio krivično delo.Formalni pojam krivičnog dela ograničava se na njegove pravne elemente. odnosno sadržinu krivičnih dela. . naše k. real. što predstavlja materiju posebnog dela krivičnog prava. radnja čoveka 2. protivpravno i u zakonu određeno kao krivično delo. . kod svakog pojedinog krivičnog dela javljaju se posebna.Pojam krivičnog dela se određuje u formalnom i materijalnom smislu. Osim tih obaveznih opštih obeležja. . ako je učinilac potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen 2.krivica.k. Kao dalji formalni elementi krivičnog dela koji su nesporni.Formalni ili pravni pojam krivičnog dela ima veći značaj za nauku krivičnog prava U okviru njega u starijoj nemačkoj krivičnopravnoj literaturi postojao je sukob sa 2 shvatanja: realističkog i normativnog. i univ. koja čine posebne pojmove tih krivičnih dela. 6.U našoj teoriji je i dalje prisutan klasičan pojam krivičnog dela koji potiče iz nemačke doktrine. . . . -Supsidijarni realni. .Opšti deo krivičnog prava bavi se samo određivanjem opšteg pojma krivičnog dela – utvrđivanjem opštih obeležja koja mora posedovati bilo koje ponašanje da bi se moglo smatrati krivičnim delom. koja se u našoj teoriji uprošćeno shvata kao psihički odnos učionica prema delu. Prednost se daje realističkom pojmu. . kao i kazna koju je učinilac izdržao na osnovu presude inostranog suda. Postoji i saglasnost da kao obavezni element u formalni pojam treba uneti i jedan subjektivni element.-Prema ovom principu. ali i najsloženijih pitanja u nauci krivičnog prava. -Razlog za primenu ovog principa jeste da naši državljani dolaskom u Srbiju ne bi izbegli odgovornost za krivična dela učinjena u inostranstvu. krivično delo je isključivo pravni pojam. a to je vinost. protivpravnost 3. uračunava se u kaznu koju izrekne domaći sud za isto krivično delo. to je. jer ako je izdržao u celini do krivičnog gonjenja neće ni doći.Pritvor. personalni i univerzalni princip neće biti primenjeni u 4 slučaja: 1. ako je za krivično delo po stranom zakonu za krivično gonjenje potreban zahtev oštećenog.Prema normativnom ili jurističkom shvatanju. UNIVERZALNI PRINCIP -Prema ovom principu.z. njegovo određivanje se svodi na nastojanje da se postave materijalni kriterijumi za određivanje koje ljudsko ponašanje prema nekim svojim osobinama zaslužuje da bude proglašeno krivičnim delom. principa uračunavanje kazne izdržane u inostranstvu dolazi u obzir samo ako je učinilac delimično izdržao kaznu.Što se tiče materijalnog pojma krivično delo.U našoj teoriji se kao centralni element tog pojma javlja društvena opasnost nekog ponašanja koja mu daje karakter krivičnog dela. . ono je negacija prava. ali to nije dovoljan razlog da se potpuno zanemare neka novija shvatanja i da se neka od njih bar delimično ne prihvate. krivično delo jeste ljudsko delo kao fizički. važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u inostranstvu krivično delo za koje se prema zakonodavstvu zemlje u kojoj je učinjeno može izbeći zatvor u trajanju od 5 godina ili teža kazna. realni fenomen. vinost -Većina u pojam krivičnog dela unosi i : 5 . 3. . a ne samo o onima koja su obuhvaćena primarnim realnim principom. delo čoveka koje prouzrokuje povredu prava. a takav zahtev nije podnet.z. se primenjuje na naše državljane koji u inostranstvu učine krivično delo i onda kada se radi o bilo kojem krivičnom delu.U našoj teoriji. uobičajeno je da se opšti pojam krivičnog dela određuje kao delo učinjeno sa vinošću koje je društveno opasno.Kod sups. i univ. konkretizovana obeležja. per. javljaju se protivpravnost i određenost u zakonu. . lišenje slobode u ekstradicionom postupku.z.

delo ubistva-ono koje je izvršeno u nužnoj odbrani.Krivično delo je društveno opasno za jedno određeno društvo i to u određenom vremenskom periodu. obavezan element opšteg pojma krivičnog dela. Tako radnja ipak ima veze sa ovim ostalim elementima. protivpravnost. jer ukoliko nedostaje bilo koji od 4 elementa nema ni krivičnog dela. 7. u ratu. tj. Zato se ne može prihvatiti njihovo oštro suprotstavljanje u smislu podela na formalne i materijalne. Prvo. Imajući u vidu stanje u teoriji. već tako da predstavlja i polazni opšti osnov za rešavanje konkretnih slučajeva u primeni krivičnog prava. Sam sadržaj pojedinih elemenata potrebno je odrediti na drugačiji način imajući u vidu neka savremena shvatanja o njima -Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne. ali su u tesnoj vezi sa nekim od obaveznih elemenata tog pojma. društvenu opasnost -Naše ranije krivično zakonodavstvo sadržalo je nepotpunu materijalno-fomalnu definiciju opšteg pojma krivičnog dela. nije svako lišavanje života kriv. normativne i realne. odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje. Ovaj element je u tesnoj vezi sa načelom zakonitosti u krivičnom pravu. . krivicu. Ona predstavlja uslov koji bi svako ponašanje trebalo da ispunjava da bi bilo krivično delo. 6 .4.Određenost u zakonu ograničava širok krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna ponašanja koja su proglašena krivičnim delom. ona predstavlja jedini element materijalnog karaktera. predviđenost krivičnog dela u zakonu. Veoma je važno odrediti redosled pojedinih elemenata u opštem pojmu krivičnog dela i postaviti ih kao stepene. -Pojedini elementi opšteg pojma se dalje raščlanjavaju. element društvene opasnosti. kod izvršavanja smrtne kazne. Vinost čini subjektivnu stranu krivičnog dela. -Opšti pojam krivičnog dela treba odrediti na način koji će ne samo dati zadovoljavajuće rešenje na teorijskom planu. omogućava da se prednost da materijalnom nad formalnim elementima. -Elementi opšteg pojma krivičnog dela se međusobno prožimaju i ne mogu se u potpunosti jedan od drugog odvojiti. Ovako određen opšti pojam krivičnog dela ima 4 elementa: radnju. -Vinost (krivica) se u našoj teoriji uglavnom shvatala kao određeni psihički odnos učinioca prema svom delu. Određivanje opšteg pojma krivičnog dela i međusobni odnos elemenata u tom pojmu Određivanje opšteg pojma krivičnog dela -Preuzimanje klasičnog pojma krivičnog dela iz nemačke dogmatike ima neke prednosti.Protivpravnost se nije spominjala kao obavezan element krivičnog dela. -Prema ranijem shvatanju u našoj teoriji. -Postoje određeni osnovi koji isključuju protivpravnost i kod onih ponašanja koji su u zakonu predviđena kao krivična dela. pa tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica.kršenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom.Postoje i elementi koji se ne unose u opšti pojam. koja je protivpravna i koja je skrivljena. Radnja krivičnog dela je noseći element. jasnost i preglednost. tako i u prostornom smislu. nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam 2. rezultati nastojanja da se odredi mat.Društvena opasnost je sporna kao samostalan. Smatra se da delo čoveka ima 3 elementa: radnju. Prema njoj se krivičnim delom smatralo: društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično delo i čija su obeležja praćena zakonom (OKZ. . pa se može reći da je društvena opasnost relativna kako u vremenskom. -Elementi krivičnog dela su tesno međusobno povezani i čine jednu celinu.itd. Ovakvom određivanju moglo se zameriti i to što se na prvo mesto stavljao. npr. tj. -Protivpravnost se obično shvata kao protivnost nekoj pravnoj normi. Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma krivičnog dela -Odnos radnje i ostala tri elementa ogleda se u tome što je samo ona substantiv. posledicu i uzrpčni vezu izemđu njih. danas napušten. To su objekt i subjekt krivičnog dela. . -Opšti pojam krivičnog dela se može odrediti na sledeći način: krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo. dok su svi ostali elementi atributi – određuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala krivično delo. Zakonskim opisom de predviđa radnja izvršenja. pojam krivičnog dela su još uvek skromni. Ono što je u zakonu predviđeno kao krivično delo po pravilu je i protivpravno. pre svega zbog poštovanja načela pravne sigurnosti i načela zakonitosti. ali ipak postoji potreba da se opšti pojam krivičnog dela drugačije odredi i to u pogledu 3 ključne stvari: 1. . a ne element koje svako krivično delo zaista poseduje. Te podele su relativne. tj. jer od toga zavisi i primena krivičnog prava 3. bez obzira što su svi elementi istog zanačaja i ranga.određenost (predviđenost) dela u zakonu 5. Radnja u krivičnopravnom smislu mora imati i subjektivni sadržaj. ona ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa. naročito jednostavnost. a ni vinost. KZSRJ) . subjektivne i objektivne elemente. Unošenje materijalnog elementa u pojam krivičnog dela omogućava prodor arbitrernosti u primeni krivičnog prava.

Četiri obavezna elementa u pojmu krivičnog dela istovremeno predstavljaju i 4 stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da bi se na kraju moglo konstatovati da li je učinjeno krivično delo. umišljajnu i nehatu radnju.dela ono mora imati određeni društveni značaj. 3.čitanje romana ili slušanje muzike prestavlja ispoljavanje ličnosti ali teško može biti radnja kriv. -Prema opšteusvojenom shvatanju. Spajanjem ove dve teorije može se dobiti upotrebljiv pojam radnje koji ima izvesne prednosti u odnosu na postojeće. automatizovanih radnji. Postepenost u utvrđivanju ostvarenosti navedena 4 elementa je veoma važna. Osnovna njena salbost je to što radnju vidi samo kao fiziooški fenomen posmatran sa aspekta prirodnih nauka. .Redosled pojedinih elemenata nije dat proizvoljno i on se ne može menjati.Osnovnog elementa.ona je viši pojam(genus proximum) koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja. Prihvata se mešoviti socijalnopersonalni pojam radnje. FINALNA TEORIJA RADNJE smatra da nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces.dela javljaju kao atributi radnje.dela). nema u stanjima gubitka svesti. . jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti. za koju je važna normativna ocena i vrednovanje odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu u društvenoj stvarnosti. .delo . Prema njoj radnja je voljni telesni pokret ili voljno prepuštanje da se preuzme telesni pokret. 2. ona utiče na volju učinioca ali je ne isključuje čime ne isključuje ni postojanje radnje.d tj. stav ili držanje pojedinca predstavlja nihovo ispoljavanje ličnosti. a time i krivično delo. 2. -Kompulzivna sila (vis compulsiva) i pretnja utiču na donošenje odluke koja se javlja kao iznuđena. 7 . Ona obuhvata činjenje i nečinjenje.ona predstavlja noseći stubjer se ostali elementi u pojmu kriv.NEGATIVNI POJAM RADNJE prema njemu radnju krivična dela čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći.tj.SOCIJALNA TEORIJA je novija teorija . delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma.dela određuje kao ispoljavanje loičnosti ali i ona kao i prethodna suviše proširuje krug radnji koje bi se mogle smatrati radnjom krivičnog dela (npr. 8. .dela se pridaje izuzetan značaj jer se ističe da je ono jezgro kriv. 3. Da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kriv.uslovi koje radnja mora da ispuni da bi predtavljala kriv. -Radnje k. mora da izvrši razganičenje u odnosu na ono što je krivičnopravno irelevantno. Pojam i funkcije radnje krivičnog dela U našoj kao i stručnoj krivičnoj literaturi. koja radnju kriv.dela.PERSONALNA TEORIJA je takođe novija teorija.dela javlja se više teorija: 1.ona je element koji treba sa isključi sve događaje koji ne mogu predstavljati radnju k. dovršenu i nedobvšenu radnju. funkciju. Ona ima ulogu: 1.d.Kod nas je skoro opšteusvojena OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNA ili KAUZALNA TEORIJA (naturalistički pojam radnje) koji potiče iz starije nemačke doktrine. Prilikom rešavanja konkretnih slučajeva i primene krivičnog prava uvek se počinje sa radnjom. U pogledu određivanja pojma radnje kriv. Ostvarivanje volje se može ispoljiti i vrlo različitim oblicima počev od jednog prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa. prema kojem bi radnja bila društveno relevantno ispoljavanje ličnosti. ni u slučaju refleksnih pokreta koji su organska posledica spoljnih nadražaja.Razgraničavajućeg elementa. a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako to utiče na njeno postojanje.Do prihvatljivog pojma radnje krivičnog dela se može doći spajanjem određenih teorija. ali se ne dolazi baš uvek do zadovoljavajućeg rezultata. 4. a da ne dođe do posledica. Socijalnom pojmu radnje se može prigovoriti da ne postoji radnja koja nema određeni društveni značaj. čime se isključuje voljna radnja.-I krivica je na neki način već delimično sadržana u zakonskom opisu krivičnog dela.prava i krivičnog dela. 5. Preovlađujuće shvatanje da.radnja je vršenje neke ciljne delatnosti. Tom se shvatanju može prigovoriti da obuhvata suviše mnoho. već se zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja. Radnja krivičnog dela postoji. irelevantna je za postojanja rdnje prema ovoj teoriji.Povezujućeg elementa.ono što je učinilac hteo preduzimajem radnje. ono mora biti neutralno u odnosu na predviđnost zakonom. ona sadržinski ne sme biti prazna jer onda ostali elemeti kao njeni atributi ne bi mogli biti uspešno za nju vezani. -Sporno je pitanje tzv. Radnja krivičnih dela ima sl. Slabost ove teorije jeste u njenoj neodređenoti i neprocenjivosti. Sadržina volje tj. a završava sa krivicom. Radnja ne sme da sadrži ono što je sadržano u drugim elementima u pojmu k. radnji kriv.Tako bi se postiglo da radnja krivičnog dela ne obuhvata ni suviše malo ni suviše mnogo. nema redne krivičnog dela onda kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile (vis absoluta) – neodoljive sile koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena. Na nivou predviđenosti u zakonu vrši se podela na umišljajna i nehatna krivična dela kao 2 različita tipa krivičnih dela. Ali ne sme se ići u drugu krajnost. pošto kod njih nije sasvim isključena volja radnja krivičnih dela postoji. a personalnom da svaki postupak.

Lice kod kojeg ta dužnost postoji se u teoriji obično naziva garantom. jer bi se time obuhvatile i radnje koje znače samo izražavanje svojih namera. -Opšte je prihvaćena i podela na radnju činjenja i radnju nečinjenja (propuštanja). dela čija je radnja u zakonu postavljena kao radnja činjenja ali se izuzetno i pod određenim uslovima mogu izvršiti i nečinjenja ako je učinilac propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog kriv.dela.dela. -Kriv.eksperimenti. nije presudno da i je to telesni pokret ili nije. S druge strane ne može se tražiti ni to da je volja u potpunosti ostvarena. radnju krivičnog dela treba odrediti kao društveno relevantno ostvarivanje volje. -Zato.dela nečinjenja se dele na: prava i neprava k. Propuštanjeda se preduzme određeno činjenje predviđa kao krivično delo (npr. -Socijalno personalni pojam pruža bolje re4šenj. Posledica u užem smislu je shvaćena kao obavezno obeležje bića k. to lice će se smatrati izvšiocem k.dela. za postojanje k. dok je posledica u širem smislu ili posledica koja pogađazaštitni objekat ima značaj priloikom procene društvene opasnosti nekog ponašanja. na neki način započelo sa ostvarivanjem svoje volje. potrebno je da kumulativno budu ostvarene 2 radnje: da izvršilac prouzrokuje povredu nekog lica o da ga ostavi bez pomoći.zakonskog propisa 2. odnosno nju procenjuje 8 .dela već samo kada zakon izričito zahteva nastupanje određene posledice. ne može biti smatrano radnjom krivičnog dela.dela odnosno činjenica da ona pripada predviđenosti u zakonu kao element opšteg pojma k.dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva dovoljno je da je izvršeno ubistvo prema civilnom stanovništvu. -S obzirom na to da se radnja može ispoljiti u činjenju ili nečinjenju. biološki i dr.dela se u našoj teorji shvata kao proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu.dela činjenja. Aktivno i pasivno ponašanje se ponekad prepliću a neku radnju ćemo označiti kao radnju činjenja ili kao radnju propuštanja prema principu prednosti. Pri tom se sasvim zanemaruje normativni aspekt posledica k. dovoljno je da se. pomagač). raseljavanje ili useljavanje…).delikti.dela nečinjenja kao voljno propuštanje telesnog pokreta.dela nečinjena ili propuštanja.dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.dela. kod kriv. postoji podela svih krivičnih dela na krivična dela činjenja. Od radnje izvršenja treba razlikovati pripremne radnje koje ne ulaze u biće krivičnih dela. Alernativno propisivanje radnje izvršenja znači da je za postojanje radnje izvršenja kao bitnog elementa k.komisivne delikte definiše kao voljno preuzimanje telesnoh pokreta a kriv.d su ona k.dela činjenja mogu se izvršiti samo nečinjenjem i njihova radnja izvršenja je tako u zakonu i postavljena. neprijavljivanje pripremanja k. što se zaista i dogodi. -Samo ispoljavanje bolje ne bi bilo dovoljno za određivanje pojma radnje. mučenje. podstrekač.je se ostvarianje volje koje je društveno relevantno može vršiti na vrlo različite načine.komisivni delikti i kriv.-Fuš smatra da nije ostvareno spoljno ( objektivno) biće krivičnog dela u slučaju da preduzetoj radnji nedostaje socijalno neadekvatna opasnost. stavove ma kakvi oni bili.dela. neprijavljivanje k. I naš zakonodavac posebno propisuje izvršenje krivičnog dela i nečinjenjem. Npr. Uglavnom se uzima da ta dužnost postoji na osnovu: 1.Posledica Posledica k. Vrste radnje krivičnog dela -Moguće je razlikovati više vrsta radnje krivičnih dela.dela u užem pravom smislu i u širem smislu.prethodnog činjenja garanta kojim je stvorio opasno stanje Ukoliko određeno licepropusti da preuzme određenu radnju zbog čega nastupa posledica k. Osim radnje izvršenja koju preduzima izvršilac postoji i radnja saučesništva koju preduzima sučesnik (saizvršilac. davanjem na korišćenje nekom licu koje ima vozačku dozvolu potpuno ispravnog automobila u nadi da će to lice poginuti u saobraćajnoj nesreći.dela dovoljno da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji(npr. 9. Razlikuje se :alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja. -Prava k. Kod kumulativno propisane radnje izvršenja potrebno je za postojanje radnje izvršenja da udu ostvarene sve radnje izvršenja (npr.dela uvek prourokuje neku vrstu posledica. tako što se eliminišu one radnje koje ne bi bilo opravdano smatrati radnjom krivičnog dela – niko ne može biti kažnjen za svoje misli.dela i učinioca. jer se tako sužava krug mogućih radnji. Postoje kada zakon.) -Neprava k.nekog pravnog posla 3. Radnja k. Zato se može govoriti o posledici k. Polazeći od kruzalnog odnosno naturalističkog pojma radnje naša teorija k.) 10. -Umesto „ispoljavanje ličnosti“ u definiciju pojma radnje treba uneti „ostvarivanje volje“ .dela.ela činjenja. Međutim ta posledica nije u svim slučajevima neophodna za postojanje k.

-Prema vladajućem shvatanju u našoj literaturi. TEORIJA ADEKVATNE UZROČNOSTI – prema ovoj teoriji. Njena slabost je u tome što suviše proširuje pojam uzroka. . uzroci su svi. (npr. oni bez kojih ne bi nastupila posledica. -U nauci krivičnog prava postoji više teorija koje nastoje da reše ovaj problem. To može biti i pravno lice. tj. To su materijalna ili podledična krivična dela. osnovni problem uzročnosti sastoji se u diferenciranju i izdvajanju jednog od mnoštva uslova koji doprinose nastupanju posledice i njegovom označavanju kao uzroka posledice. Najvažnije su: Teorija adekvatne uzročnosti i teorija ekvivalencije – teorija jednakosti uslova 1. -Povreda podrazumeva negativnu.delo ili ne.zakonodavac kada odslučuje o tome da li će neko predvideti kao k.Kod onih krivičnih dela koja se smatraju dovršenim tek nastupanjem određene posledice. generalna opasnost. tj.). krivično delo uništenja. svako k. radnja lica A se prema teoriji adekvatne uzročnosti ne bi mogla smatrati uzrokom smrti lica B. Mnoga od njih se iscrpljuju u samoj radnji. Kod mnogih krivičnih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje. jer ona predstavlja bitno obeležje u biću krivičnog dela. krivično delo ubistva i krivično delo teške telesne povrede). Krivičnopravno je relevantan samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju. a u nekim slučajevima i društvo. TEORIJA EKVIVALENCIJE – TEORIJA JEDNAKOSTI USLOVA – prema njoj. Teorija adekvatne uzročnosti može poslužiti kao dupunski kriterijum da se suzi krug usloa koji se prema teoriji ekvivalencije mogu smatrati uzrokom. . kao i posledica mogući element određenih krivičnih dela ukoliko to proizilazi iz njihovog zakonskog opisa.dela.Posledica krivičnog dela povrede jeste uništenje ili oštećenje objekta radnje.S obzirom na vrstu posledice uobičajena je podela na: krivična dela povrede i krivična dela ugrožavanja. -Kod drugih dela njihov zakonski opis sadrži i određenu posledicu koja se u svakom konkretnom slučaju mora i utvrđivati.Razlikovanje na posledična i delatnosna krivična dela značajno je za razgraničenje dovršenog krivičnog dela od dela sa pokušajem. koji je tipičan u tom smislu da redovno prouzrokuje određenu posledicu.Kod krivičnih dela ugrožavanja posledica se sastoji u apstraktnoj – mogućoj ili konkretnoj opasnosti – opasnost koja je nastupila. Ona izjednačava sve uslove koji su. -Apstraktna opasnost jeste mogućnost za nastupanje konkretne opasnosti (npr. -Kod konkretne opasnosti mora se u svakom konkretnom slučaju utvrditi njeno nastupanje. Ukoliko je do opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima zaista i došlo. To su formalna ili čista delatnosna krivična dela (npr. Po njemu radnja je voljno prouzrokovanje posledice u spoljnom svetu. relevantni uslovi. ali ipak imaju opasnost koju čini neka apstraktna. pa je za postojanje krivičnog dela u konkretnom slučaju ne treba ni utvrđivati. ako lice A gurne lice B koje usled nezgodnog pada dobije potres mozga i umre. 9 . podoban da prema životnom iskustvu proizvede posledicu.Uzročni odnos -Pitanje uzročnosti se ne postavlja kod svih krivičnih dela. . kada se uzima u obzir intezitet povrede ili ugrožavanja zaštićeno dobra. za utvrđivanje mesta i vremena izvršenja krivicnog dela. -Lice koje pogađa posledica naziva se pasivnim subjektom. ima krivičnih dela koja nemaju posledicu kao konstitutivni element bića krivičnog dela. Ali. jer takva radnja po pravilu ne može prouzrokovati smrt). To znači da se ove dve vrste opasnosti razlikuju prema većem ili manjem stepenu verovatnoće da će doći do povrede kao posledice. tj. postojaće neko drugo krivično delo (npr. krivično delo silovanja. odnosno dovršenje radnje izvršenja znači i dovršenje krivičnog dela. ukoliko je nastupila konkretna opasnost. -Ovo shvatanje bi se moglo prihvataiti samo ukoliko se posledica shvati u širem smislu. fizičku promenu na objektu radnje prouzrokovanu radnjom krivičnog dela (npr. tj. krivično delo davanja ličnog iskaza. Izražava se kroz formulu „condicio sine qua non“ – prema kojoj je uzrok onaj uslov bez kojeg posledica ne bi nastupila. tj. za postojanje dovršenog krivičnog dela ne zahteva se nastupanje nikakve posledice. na bili koji način.delo ima svoju posledicu što potiče os listovog shvatanja pojma radnje k. krivično delo ugrožavanja saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom). a u 2 situacije teorija ekvivalencije uopšte ne može da reši slučaj: 2. odnosno njihovog bića. uzrok je onaj uslov koji je adekvatan. Ta teorija eliminiše atipične uslove iako oni u određenoj konstelaciji mogu biti uzrok nastupanja posledice. dok kod drugih krivičnih dela. 11. . . odnosno država. Slabost ove teorije je utvrđivanje uzročnosti u stipičnim slučajevima. doprineli nastupanju poledice. Ima značaj i prilikom odmeravanja kazne. oštećenja ili uklanjanja znakova kojima se upozorava na opasnost). Krivična dela sa apstraktnom posledicom smatraju se jednom podvrstom delatnosnih krivičnih dela. -Uzročnost je. itd. kao i za rešavanje nekih drugih pitanja. lice na kome se preduzima radnja izvršenja. krivično je delo sa apstraktnom opasnošću. to nije slučaj.

dvostruke uzročnosti – npr. Osnovno pitanje je da li je učinilac mogao da upravlja događajem. mora biti ostvareno biće krivičnog dela. Predviđenost u zakonu obuhvata i uslove kažnjivosti. dok je prema drugom. To je njegova formalna strana. Slučaj tzv. Pri tome se uglavnom polazi od teorije ekvivalencije – od formule condicio sine qua non. na žrtvu. Propisivanje nekog krivičnog dela vrši se tako što se u zakonu određuju njihova obavezna konstitutivna obeležja. To je njegova duštvena opasnost. kada itd. -Danas se u savremenoj stranoj literaturi pitanje uzročnosti razmatra u okviru TEORIJE O OBJEKTIVNOM URAČUNAVANJU. da bi mu se posledica pripisala kao njegovo delo. U prvoj fazi. itd. tj. posledica. Rašireno je mišljenje da kauzalitet uopšte nije moguć u ovom slučaju „ex nihilo hihil fit“ – „iz ničega ne nastaje ništa“. -Predvišenost u zakonu ima i svoju suštinsku. 2. potrebno je ustanoviti postojanje faktičke veze između radnje i posledice. da bi se suzio krug brojnih uslova koji bi mogli biti uzrok. mesto izvršenja. -U objektivna obeležja spadaju: radnja izvršenja. vreme izvršenja krivičnog dela. kako.1. lično svojstvo. Ako je verovatnoća veoma mala i ako je reč o inače uobičajenim postupcima. Predviđenost u zakonu neke radnje znači ostvarenje bitnih elemenata zakonoskog opisa nekog krivičnog dela. Biće i elementi bića krivičnog dela Predviđenost u krivičnom zakonu -Da bi neka radnja bila krivično delo. Može se reći da biće krivičnog dela predstavlja „most“ između opšteg i posebnog dela krivičnog prava -Biće krivičnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivičnog dela. Potrebno je utvrditi povezanost između propuštanja određene radnje i nastupanja posledice krivičnog dela. ona mora biti u zakonu predviđena kao krivično delo. govore o tome ko preduzima radnju. kada 2 učinioca potpuno nezavisno jedan od drugog istovremeno pucaju 2. Treba postaviti pitanje da li bi posledica izostala da je garant preduzeo radnju koju je bio dužan da preduzme. Time se ostvaruje predviđenost radnje u zakonu. da li se ceo događaj može svesti na jednu ličnost kao subjekta događaja. Prema jednom shvatanju. U nekim slučajevima je otklanjanje posledice i pored preduzete radnje neizvesno. po kome je uzrok – propuštanje dužnog činjenja koje bi otklonilo posledicu. -Rešavanje problema uzročnosti je još teže kod krivičnih dela nečinjenja (popuštanja) naročito kod nepravih krivičnih dela nečinjenja s obzirom na to da ona u svom biću uvek sadrže posledicu. Osim konkretizacije radnje krivičnih dela.). tj. onda bez obzira na želje i namere nekog lica. na čemu ili prema kome. 10 . -Obeležja bića krivičnih dela mogu biti: objektivna ili spoljna i subjektivna ili unutrašnja. potreban je visok stepen verovatnoće koji se graniči sa sigurnošću. -Biće krivičnih dela i uslovi kažnjivosti čine zakonski opis nekog krivičnog dela. dovoljno da preduzeta radnja dovodi do umanjenja rizika u odnosu na opasnost koja preti zaštićenom dobru. U drugoj fazi. predmet radnje. To je uslov zbog kojeg posledica ne bi mogla da nastupi. Biće i elementi bića krivičnih dela -Da bi postojalo bilo koje krivično delo činjenično stanje mora odgovarati zakonskom opisu. gde. 12. a oba hica su smrtonosna Slučaj potpuno nepredvidljive uzročnosti – npr. pristupa se utvrđivanju NORMATIVNE VEZE IZMEĐU RADNJE I POSLEDICE. kod njega se stvari prepuštaju svom toku.što se svodi na uobičajeno razmatranje pitanja uzročnosti. -Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove pojedinih krivičnih dela (umesto bića moglo bi se govoriti o pojmu krađe. pa se element predviđenosti u zakonu pre svega vezuje za pojam bića krivičnog dela. biće krivičnog dela može sadržati i neka posebna obeležja koja se javljaju samo kod pojedinih krivičnih dela. lice A pošalje u toku nevremena lice B u šumu nadajući se da će ga pogoditi grom što se i dogodi. čime. Problem je u tome što propuštanje samo po sebi ne može prouzrokovati nikakvu posledicu. način izvršenja. Zato se može razlikovati radnja izvršenja kao obavezni element i svi ostali elementi bića koji su fakultativnog karaktera i bliže određuju radnju. ubistva. Orijentacioni dopunski kriterijum koji bi eliminisao uzročnost u ovakvim slučajevima mogao bi biti stepen verovatnoće nastupanja posledice. lični odnos ili lični status izvršenja. materijalnu stranu kod koje je centralno pitanje zašto je određeno ponašanje predviđeno u zakonu kao krivično delo – koje je to njegovo svojstvo zbog kojeg ono zaslućuje da bude predviđenost kao krivično delo. sredstvo. pa je prihvatljivije prvo shvatanje. 1. uzročnost ne bi postojala. klevete. Dovoljno je da je jedno lice svojom radnjom stvorilo ili povećalo opasnost iz koje je proistekla posledica. ali i mišljenje da je moguć HIPOTETIČKI KAUZALITETE. prema kojoj je uzročnost samo neophodna pretpostavka da bi se neko delo određenom učiniocu moglo objektivno pripisati. Sporno je koji stepen verovatnoće mora postojati da bi se neko krivično delo propuštanja objektivno moglo pripisati garantu.

dela i za njega propisuju strožu kaznu (npr. kod konkretnog učinioca krivičnog dela od čega zavisi postojanje njegove krivice. nehat. bez obzira na to ko ga preduzima. dok jedan manji broj ima privilegovane oblike.dela koja imaju i jedan ili više i kvalifikacionih i privilegovanih oblika(npr.dela i služe sudu kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne. ako kod k.ubistvo koje je izvršeno na podmukao način predtavlja teži oblik ubistva). -Propisujući kvlifikatorne okolnosti zakonodavac daje teže (kvalifikovane) oblik nekog k. davanje lažnog iskaza je radnja izvršenja. Međutim. -Suštinska trazlika između kvalifikatornih i otežavajućih okolnosti jeste u tome što kvalifikatorne okolnosti predstavljaju bitna obeležja.dela u širem smislu.delo. Postojanje namere nezamislivo je bez umišljaja. Skup osnovnih obeležja čini osnovni oblik nekog k.objektivni uslovi kažnjivosti (inkriminacije) 2. Umišljaj i nehat javljaju se u jednom apstraktnom obliku i bitno utiču na zakonsko određivanje pojma pojedinih krivičnih dela. Davanje novca nekom može biti vraćanje duga. pošto se javljaju samo kod jednog manjeg br.dela mogu predvideti određeni uslovi kažnjivosti koji ne spadaju u biće k. ne bi se npr. drugi put kao oblika krivice. Ima i k. npr.To nije prihvatljivo. -Subjektivna obeležja su i namera i pobuda. namera i pobuda. 1.dela ubistva). 11 . -Kada je reč o umišljaju i nehatu kao oblicima krivice. 13. -Isto to. -Nehat na krivična dela.(npr.dela. 14. biće k. -Postoji shvatanje o dvostrukoj funkciji umišljaja i nehata jednom kao bitnih elemenata u biću krivičnih dela . eksploziv je sredstvo. -U onim lučajevima gde je u zakonski opis unet objektivni uslov inkriminacije. Oni su. otežavajućih okolnosti izabrao neke tipične okolnosti u konkretnom slučaju kod nekog k. deskriptivna – kada se odnose na činjenice koje se mogu opaziti čulima 2. jer su uslovi kažnjivosti.Dopunska obeležja su kvalifikatorne i privilegujuće okolnosti. neophodna je namera ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije.dela. „tuđa pokretna stvar“ kao objekt radnje izvršenja krivičnog dela krađe sadrži i jedno i drugo obeležje: „tuđa“ je normativno. k . kao i sama kažnjivost. službeno lice je lično svojstvo izvršioca.dela i zapretio strožom kaznom u odnosu na osnovni oblik. samo u suprotnom smeru vazi i za odnos privilegujućih i olakšavajućih okolnosti. . -Objektivna obeležja mogu biti: 1.dela predstavlja samo latentno k.delo. a „pokretna stvar“ deskriptivno obeležje. po prirodi stvari.dela u užem smislu. jer su obuhvaćene njegovim zakonskim opisom.lični osnovi isključenja kazne -Postoji shvatanje koje određene uslove kažnjivosti postavlja kao samostalan element u opštem pojmu k. u pitanju je njihov konkretan sadržaj.dela ima svoje kvalifikovane oblike. obuhvaćeni elementom predviđenosti krivičnih dela u zakonu. Oni su deo zakonskog opisa dela ili bića k. samu kažnjivost u smislu predviđenosti kazne za k.k. pa je na osnovu njih propisao teže oblike k. Kvalifikovani i privilegovani oblici bića krivičnog dela Uobičajena je i podela obeležja(elemenata) bića k. Ljudsko ponašanje je nužno subjektivni čin. -Da nema subjektivnog sadržaja nekog ponašanja.Npr.delu karakter težeg ili lakšeg oblika. dok otežavajuće okolnosti stoje van bića k.dela kod kojih je predviđen. Ulovi kažnjivosti -Zakonom se kod pojedinih k.Dopunska obeležja daju k.dela.delo postojalo i da bi njegov izvršilac mogao biti kažnjen. Kod više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije. -Veliki broj k. To su određeni dopunski uslovi koji su neophodni da bi k.dela. -U subjektivna obeležja spadaju: umišljaj. obeležja bića krivičnog dela. moglo razlikovati ubistvo od nesrećnog slučaja isto na nivou bića krivičnog dela. ali je ipak u zakonskom opisu i predtavlja dodatni uslov za postojanje onih onih k. -Veza između njih se ogleda u tome što je zakonodavac od velikog broja mogućih.OBJEKTIVNI USLOVI INKRIMINACIJE -Objektivni uslov inkriminacije je uslov koji se nlazi van bića k.dela se oslobađa tog latentnoh stanja i postaje stvarno k. normativna – kada njihov pojam zavisi od određenih pravnih normi npr.delo smatra samostalnim elementom. Jeno ponašanje koje ima ista objektivna obeležja. ali u zavisnosti od subjektivne usmerenosti može biti i davanje mita. predstavlja daleko teži i opasniji oblik napada na zaštićeno dobro od nehatnog ubistva. forma ponašanja. a s druge strane forma krivice. Ostvarenjem objektivnog uslova inkriminacije biće k. Irelevantno je da li je ona zaista ostvarena. -Kod privilegujućih okolnosti zakon propisuje lakše (privilegovane) obloike i predviđa lakšu kaznu u odnosu na osnovni oblik. Umišljajno ubistvo. s jedne strane.dela na: osnovna i dopunska.dela prevare umseto pribavljanja protivpravne imovinske koristi kod učinioca postoji samo namera da drugog ošteti). značajno se razlikuje u zavisnosti od toga da li se preduzima sa umišljajem ili iz nehata. Postoje 2 vrste uslova kažnjivosti: 1.dela uvek zaslužuju strože kažnjavanje u odnosu na slučajeve kada takve okolnosti nisu prisutne. Namera pretpostavlja postojanje umišljaja usmeravajući ga na ostvarenje određenog cilja. ne mogu biti konstitutivni element u pojmu krivičnog dela. ne mogu sadržati nameru ili pobudu.

Opšti zaštitni objekt treba videti u osnovni dobrima čoveka (njegovim osnovnim pravima) kao i onim društvenim dobrima koja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobara čoveka. često se nešto što predstavlja posledicu krivičnog dela. -Međutim. širi i od pojma krivca. Danas preovlađuje dualističko shvatanje – i jedan i drugi subjekt se označava nosiocem zaštitnog objekta. ZAŠTITNI OBJEKTI – predstavljaju određena dobra kojima se krivičnim pravom pruža zaštita.dela i ono lice okoje se za izvršenje k. brat ili sestra i druga lica koja su u određenom odnosu sa licem koje priprema k. kod neprijavljivanja pripremanja krivičnih dela neće se kazniti bračni drug učinioca. koje se štiti krivičnim pravom.dela sadržane u zakonskom opisu. dovodi u sumnju njihovu opravdanost.) . odnosno društvo. Ni lični osnovi isključenja kažnjivosti ne spadaju u lice k. ovd je kao objektivni uslov inkriminacije predviđeni uslov da pripremano delo bude izvršeno ili pokušano. Npr.). 2. odnosno. jer pored krivca obuhvata i lica koja bez krivice preduzimaju radnju k.dela jeste čovek.delo. lice sa kojim on živi u trjnoj vanbračnoj zajednici. tako i opšta dobra bez kojih se ni dobra pojedinaca ne bi mogla ostvarivati. -Njihova osnovna karakteristika da. ne moraju biti obuhvaćeni umišljajem ili nehatom učinioca. -Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvršenja k.dela. To znači da se krivičnim pravom štite kako dobra pojedinaca. 15. 12 . predviđa kao objektivni uslov inkriminacije.dela. tako da u teoriji postoji podela na pravne i nepravne objektivne uslove inkriminacije. Zadržano je srednje rešenje prema kome pravno lice predstavlja subjekt privrednog prestupa kao posebne kategorije delikta u našem kaznenom pravu.dela. -Zaštitni objekt je značajniji za krivično pravo u celini.-Taj uslov ne mora biti obuhvaćen krivicom počinioca. koje ostvaruje elemente bića k.dela. interes.dela propisuje se da određena lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnih dela. 16. mehaničkom ili prirodnom silom. Samo pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju funkciju ograničavanja i preciziranja kriminalne zone. a objekt radnje je od posebnog značaja za pojedina krivična dela. dok je saučesnik lice koje preduzima radnju saučesnišva i ispunjava i ostale uslove predviđene odredbama opšted dela. Korišćenje ovih uslova je opravdano samo ako im je cilj sužavanje kriminalne zone kod pojedinih krivičnih dela.političkih razloga ne bibilo opravdano da postoji k. KZ Francuske iz 1994. Objekt krivičnog dela -Postoje dve vrste objekta krivičnog dela: zaštitni objekt i objekt radnje. srodnih po krvi. fizičko lice koje preduzima radnju izvršenja (izvršilac) ili radnju saučesništva (saučesnik). vrednost ili društveni odnos protiv kojeg je krivično delo upravljano. Npr. Zaštitni objekat može biti: opšti i grupni.dela poslužilo životinjom.dela. ima kriminalno političkog smisla takvo neprijavljivanje predvideti kao k. Kod svakog k. Izvršilac je ono lice koje preduzima radnju izvršenja. -U našem kriv.ukoliko nije prijavljeno pripremanje k. ali su obuhvaćeni zakonskim opisom k. i u zakonodavstvo pojedinih evropskih zemanja u najnovije vreme uvodi se krivičnopravna odgovornost pravnih lica (npr. Irelevantno je i to da li je učinilac bio u stvarnoj zabludi u pogledu objektivnog uslova inkriminacije. U krivičnom pravu Srbije pravno lice ne može biti subjekt krivičnog dela. Osim anglosaksonskog prava. Postavlja se pitanje ko je nosilac (titular) zaštitnog objekta: pojedinac ili država. u pravoj liniji. a) opšti zaštitni objekt se shvata kao dobro.dela u posebnom delu. Subjekt je samo ukoliko su ispunjeni uslovi za postojanje posrednog izvršilaštva (pre svega ako to drugo lice ne preduzimavoljnu radnju jer je k.Subjekt krivičnog dela -Subjekt (učinilac) k.deloukoliko nije ispunjen objektivni uslov inkriminacije.dela poslužilo drugim licem. dok nepravi objektivni uslovi inkriminacije predstavljaju povredu načela subjektivne odgovornosti.Što se tiče pitanja da li pravno lice može biti subjekt krivičnog dela. tj. Ipak bi trebalo dati prednost dobrima čoveka. Subjekt ili učinilac je najširi pojam. samo ako pripremanje nije prijavljeno u vreme kada je još bilo moguće sprečiti izvršenje k. jer je vezan za zaštitnu funkciju kao osnovnu funkciju krivičnog prava. sporno je da li je subjekt k. Opšti zaštitni objekti predstavljaju ona dobra kojima se pruža zaštita kroz sva propisana krivična dela.delo izvršilo pod uticajem apsolutne sile itd.dela. danas je sve prisutnije mišljenje da može i da je opravdano uvođenje krivičnopravne odgovornosti pravnih lica. Podrazumeva se da deluju samo u odnosu na one učinioce kog kojih postoje. za razliku od obeležja bića k. 1.delo.pravu došlo je od strane zakonodavaca do neopravdano široke upotrebe ovog instituta.LIČNI OSNOVI ISKLJUČENJA KAŽNJIVOSTI -Kod nekih k. Iz kriminalno.

OBJEKT RADNJE – za razliku od zaštitnog objekta. a u kriminologiji pojam žrtve. što znači da nema drugih mogućnosti i sredstava da se ta prava zaštite. izvršiti njihovu selekciju. a u pogledu fizičkog lica kao pasivnog subjekta ne postavljaju se nikakvi uslovi – to može biti i dete. pravo na nepovredivost privatne sfere. Konačan sud o društvenoj opasnosti nekog ponašanja treba doneti posle svestranog razmatranja njegovih krarakteristika i njegovog značaja i efekata za pojedinca i društvo. Samo opšti zaštitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava čoveka. već obuhvata i lice. prilikom predviđanja nekog ponašanja u zakonu kao kriv. život i telo. a opšta dobra obuhvata samo ukoliko su u funkciji njihovog ostvarivanja. utaja. Društvena opasnost -Društvena opasnost je materijalna strana predviđenosti u zakonu.). jeste njihov odnos prema zaštitnom objektu. Ono što povezuje određene grupe krivičnih dela. I pored toga. Npr. U tom slučaju objekt radnje naziva se pasivnim subjektom. Ona je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela. itd. incest između punoletnih srodnika. gde ne dolazi do sukoba klasnih interesa. dela samo onih ponašanja koja su štetna za sve ili većinu u društvu. a tuđa pokretna stvar objekt radnje određenih krivičnih dela protiv imovine (krađa. imovina. čast i ugled. kockanje. U teoriji su poznate i neke druge vrste objekata krivičnih dela. pravo na slobodu obuhvata veći broj posebnih prava : pravo na slobodu kretanja. Utvrđivanju društvene opasnosti nekog ponašanja prethodi utvrđivanje zaštitnog objekta – onoga što se želi zaštititi. ali je nesporno da je društvena opasnost dela jedini razumni razlog njegove nedopuštenosti i razlog kažnjavanja učinioca. koji uvek predstavlja određene apstraktne vrednosti. b) Grupni zaštitni objekt predstavlja ona dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela. ni često subjektivna vrednosna kategorija. Da li je nešto korisno ili štetno i za koga.Iako su danas osnovna prava čoveka brojna.). prekid trudnoće. Krug opštih dobara se ne sme postaviti suviše široko jer bi se onda težište krivičnopravne zaštite sa osnovnih ljudskih prava prebacilo na njih. To je ustvari ono lice koje je nosilac dobra. duševno bolesno lice. itd. kao što su npr. Kada je reč o opštim dobrima koja služe ostvarivanju osnovnih ljudskih prava. imovina kao skup prava jeste zaštitni objekt. itd. To su napadni i gramatički objekt. nije ni često objektivna. U našoj literaturi (OKZ) dominiralo je shvatanje da je društvena opasnost obavezan i samostalan element opšteg pojma krivičnog dela. Ako je reč o inkriminacijama iz neke druge oblasti društvenih odnosa. itd.). Ako se radi o inkriminacijama u političkoj i ekonomskoj sferi zakonodavac će težiti tome da društvenu opasnost procenjuje pre svega sa aspekta društvene grupe koja poseduje političku moć i uticaj. Sva krivična dela imaju zaštitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka krivična dela kod kojih je to izričito zakonski predviđeno kao njihov bitan element. izražavanja.Napadni objekt ima svoje opravdanje samo ako se shvati kao ona vrsta objekta radnje koja je predmet neposrednog napada preko kojeg dolazi do povrede ili ugrožavanja zaštitnog objekta. Savremena teorija krivičnog prava materijalni pojam krivičnog dela najčešće vezuje za društvenu opasnost. U krivično procesnom pravu pojmu pasivnog subjekta odgovara pojam oštećenog. -Polazeći od pojma opšteg zaštitnog objekta. Društvena opasnost je spoj između stvarnosti i vrednosti. jer ona u određenoj meri predstavlja rezultat procene i vrednovanja. većina njih se može svesti na mali broj genusnih pojmova. već se shvata šire. za šta nema dovoljno argumenata. Tu se vidi relativni karakter društvene opasnosti. dela. Ona je i jedno i drugo: i ontološka i aksiološka kategorija. može se reći da je društveno opasno ono ponašanje koje povređuje ili ozbiljno ugrožava neko pravo čoveka ili neko društveno dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. čije je dobro povređeno ili ugroženo. -Pojam društvene opasnosti može biti različito shvaćen zato društvena opasnost često služi i tome da se pukim povezivanjem na nju nastoji legitimisati inkriminisanje bilo kog ponašanja. objekt radnje je materijalan. slobodu mišljenja. On predstavlja važan suštinski kriterijum za određivanje koja ponašanja treba propisati kao krivično delo i osnovni kriterijum za klasifikaciju krivičnih dela i njihovo svrstavanje u okviru pojedinih prava u posebnom delu. je što potpunije i tačnije upoznavanje društvene stvarnosti kako bi se doneo zaključak o objektu koji treba štititi i o društvenoj opasnosti nekog ponašanja. idr. odnosno opštih osnovnih prava (npr. eutanazija – ubistvo iz milosrdja. 17. privreda. 13 . Taj pojam se ne svodi samo na lice na kome je preduzeta radnja izvršena. čime bi se došlo do koncepcije koja prednost daje opštim dobrima. može biti legitimni osnov kazne kao sredstva krivičnopravne zaštite. fizički predmet na kome se ostvaruje radnja krivičnog dela. Taj predmet nije samo predmet u svakodnevnom smislu reči. nema razloga da se ne teži predviđanju kao k. -Jedan od glavnih zadataka. mora se primeniti princip ultima ratio. To može biti i pravno lice. ne može se uvek sa izvesnošću utvrditi. 2. Ali. Da bi se utvrdilo koja osnovna ljudska prava i od kojih oblika napada treba štititi krivičnim pravom. potrebnoje i pre primene načela ultima ratio. postavlja se pitanje da li je zakonodavac spreman da deluje u interesu društva ili će granice krivičnopravne zaštite određivati pretežno u skladu sa interesima vladajuće klase ili užih grupa koje imaju političku vlast? Odgovor na ovo pitanje zavisi od prirode i vrste dobra kojima se nastoji pružiti krivično delo zaštita. kod nekih ocena društvene opasnosti nekog ponašanja je teško postići saglasnost (npr. koje po mnogo čemu mogu biti heterogene. koje je zaštićeno krivičnim delom. silovanje žene sa kojom učinilac živi u bračnoj zajednici. -Sam naziv „društvena“ opasnost ukazuje na to da je društveno opasno ponašanje ono koje je opasno za celo društvo. niti za to postoje neki egzaktni metodi.

-Postoje i mišljenja da nije potrebno unositi i predviđenost u zakonu u protivpravnost kao samostalne elemente u opšti pojam krivičnog dela. znači i njegovu protivpravnost. javlja se problem druge vrste. privatnu sferu i da se u što manjoj meri ograničava prostor za slobodno delovanje pojedinaca. pr. a u drugom in pozitivni ni negativni elementi. ne postoji. -Drugo shvatanje ide obrnutim putem. samim tim je to ponašanje i protivpravno. odgovornost. . on se mora utvrđivati. Znači. pravo.d. U prvom slučaju mora doći do primene k. nema.iako je u zakonu određeno kao krivično delo. mali značaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivične protivpravnosti u materijalnom smislu. Pojam protivpravnosti i odnos sa predviđenošću u zakonu -Određenost ljudskog ponašanja u krivičnom zakonu kao krivičnog dela. pravno irelevantan. itd. zakonom ili nisu. posmatrajući to nisu identične situacije. To se pretpostavlja. itd. a to je da u određenim slučajevima osnovi isključenja protivpravnosti nisu predviđeni krivičnopravnim. -Opšti osnovi isključenja protivpravnosti se mogu podeliti u 2 kategorije prema tome da li su propisani k. svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju potivpravnost. Posto nisu predviđeni zakonom njihovo dejstvo je sporno. 14 . a samo ukoliko okolnosti ukazuju na neki osnov isključenja protivpravnosti. Ono jeste protivpravno uopšte.d. treba uneti samo predviđenost u zakonu. ali koja nemaju nikakav značaj za k. Prema njoj.dela. da se krim. pa zbog toga ostaje delikt na koji se mogu primeniti neke druge pravne sankcije. dela.. po pravilu. jer polazi od toga da protivpravnost u sebi obuhvata i predvišenost u zakonu. tj.d. I pored toga što se delimično podudaraju.d. ali ona ipak ne postoji jer mu nedostaje protivpravnost.d ne postoji zbog nekog osnova isključenja protivpravnosti i ona ponašanja koja su krivičnopravno irelevantna jer uopšte ne ispunjavaju elemente bića k. pre svega. izvrši selekciju u odnosu na ponašanja koja ne povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u meri koja opravdava k. prava da bi se došlo do zaključka da k. Ako se protivpravnost svede na krivičnu protivpravnost – tj. Iako u obe situacije nema k. 18. -Protivpravnost i predviđenost u zakonu ipak predstavljaju 2 odvojena elementa u opštem pojmu k. pravo. -Potreba za ovakvim institutom može se pravdati time što zakonodavac ne može uvek da na nivou bića k. protivpravnost može biti isključena. Reč je o osnovu koji isključuje protivpravnost u materijalnom smislu. pa u opšti pojam k. narešenje pretpostavljenog. izguvio karakter krivičnog dela. onih koji su sadržani u zakonskom opisu svakog k. a drugi da predviđenost u zakonu obuhvata i protivpravnost. prava i time reši problem. ali nije protivpravno za k. Zona odredi na način koji omogućava garantivnu funkciju krivičnog zakona.d. zahtev da se ne zadire u ličnu. Ovde je problem kako eliminisati ona brojna ponašanja koja su protivpravna. 19. U ovom institutu se donekle krije i opasnost slabljanja načela zakonitosti i prodora arbitrernosti. Time se izbegavaju problemi sa kojima se suočavaju nastojanja da ova 2 elementa spoje u jedan. na protivnost normama k. već na nivou elemenata predviđenosti u zakonu jasno je da k. Ali obrnuto nije moguće: nema protivpravnosti u krivičnom pravu bez ostvarenosti bitnih elemenata bića nekog krivičnog dela. potrebno je i to da nije isključena protivpravnost. -Za ponašanje se vezuju neki principi koji predstavljaju prepreku čistom utilitarizmu i zaštiti po svaku cenu. Delo malog značaja -Naše krivično zakonodavstvo predviđalo je institut „neznatne društvene opasnosti“ kao opšti osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela. potpuno izjednačena situacija kada neko ubije čoveka u nužnoj odbrani sa situacijom kada ubije muvu ili komarca. negativnim obeležjima bića krivičnog dea. dozvoljeni rizik. Oni su eksplicitno propisani krivičnim zakonikom.p.U prvu kategoriju u našem krivičnom pravu spadaju: delo malog značaja.jer se dozvoljava da sud da prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi k. pravnu reakciju. zbog čega bi delo.. OSNOVI ISKLJUČENJA PROTIVPRAVNOSTI -Postoje situacije kada su ispunjena sva zakonom propisana obeležja nekog k. dok je drugi slučaj kr. ili ne predstavlja dovoljan intenzitet napada na njega. Iako u konkretnom slučaju neko činjenično stanje može u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opis nekog k. Ukoliko neko ponašanje sadrži sve elemente propisane u zakonskom opisu bića k. ne može biti društveno opasno ponašanje. U novom KZ on je zamenjen institutom „delo malog značaja“. To shvatanje potpuno izjednačava ona ponašanja koja imaju sva obeležja bića nekog krivičnog dela ako k. da bi neko ponašanje bilo k. zahtev da se kao krivično delo predvide samo ponašanja koja su podobna da budu osnov za subj. u slučaju kada su ispunjeni svi elementi bića nekog krivičnog dela predviđenog u posebnom delu.d. kriv. a još menje protivpravnost podrazumeva predviđenost nekog ponašanja u zakonu kao k. -Prilikom rešavanja slučajeva u praksi pitanje protivpravnosti se.z. tj.. postoji neki od osnova isključenja protivpravnosti.d. Jedni smatraju da je dovoljno uneti samo protivpravnost. To je. Izuzetno.: izvršenje službene dužnosti. a negativna odsutna. osim pozitivnih elemenata. u zakonu znači uvek i protivpravnost. niti predviđenost k.d.d. Tako je prema ovoj teoriji k.d.d.d. dela.Ponašanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro. već nekim drugim pravnim normama.d. pristanak povređenog. -U drugu se mogu svrstati osnovi do kojih se došlo u teoriji ili ih poznaju neka strana k. odnosno da ne postoji neki od osnova koji isključuje protivpravnost. Ovo drugo shvatanje zastupa teorija o tzv. jer nema ni tog elementa. pozitivna obeležja treba da budu prisutna. nužna odbrana i krajnja nužda. U prvom slučaju ne bi bili ostvareni samo negativni elementi bića k.

Ono što je danas sporno jesu njene granice. ali ne o nužnoj odbrani. A) Uslovi NAPADA su da je napad: 1.d.. a samo izuzetno u nečinjenju.).d. za razliku od ranijeg rešenja. dela – delo učinjeno u nužnoj odbrani nije kriv. nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodna potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad. da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje kr. moglo bi se raditi o krajnjoj nuždi. -Sporno je da li kod odbrane. 3. To ne znači samo jačanje načela zakonitosti. svodi se samo na oblast lakših k. treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znači povredu dostojanstva napadnutog. koji se sastoji u svesti i volji napadnutog da odbije napad (npr.d. Ona je opšteprihvaćena kako u teoriji tako i u praksi. 2. ali n. u odnosu na slučajeve u kojima su ispunjena sva obeležja nekog k. Napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao (npr. kao i onda kada napad neposredno predstoji. u situaciji kada napadnuti odbija napad. -KZ zahteba kumulativno ostvarenje 3 uslova za isključenje postojanja k.Međutim. koja je prvobitno nastala u vezi sa k. 3.d.d. ovaj problem pretežno rešavaju na planu krivičnog procesnog prava kroz predviđanje instituta „oportunitete krivičnog gonjenja“. a ne sa aspekta napadača. vraćanjem unazad ili skretanjem u drugu ulicu kada se primeti napadač). bez posledice (delatnosna k. odnosno da ne ostvari elemente bića nekog k.d. na pokušaj k. mora postojati i subjektivni element. predstavlja jedan od najstarijih instituta opšteg dela k. ako se napad može izbeći (npr. kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela -Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad. s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja. Zapadnoevropska zakonod. što bi često vodilo zloupotrebi nužne odbrane. tako i u subjektivnom smislu.d.ISTOVREMEN – istovremenost postoji sve dok napad traje. u suprotnom je reč o putativnoj nužnoj odbrani.p. 2.. 3. dozvolila i u slučaju grube nesrazmere (npr.. . Napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada. upravljena prema nekom napadačevom dobru -Ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra trećeg lica. Nužna odbrana -Nužna odbrana. 2. da su štetne posledice odsutne ili da su neznatne.Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje kriv. a to znači sve dok ne prestane.o. nužna odbrana ne bi bila dozvoljena. Nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi. ljubavnik udate žene ima pravo da se brani od prevarenog muža koji hoće da ga ubije  ). STVARAN – napad mora stvarno postojati. Posebno je značajno pitanje srazmere između vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se brani. -Osnovna pretpostavka za primenu instituta dela malog značaja jeste da su ostvarena sva bitna obeležja bića k. ali se radi o tako beznačajnom delu da primena krivičnih sankcija očigledno nema svrhe. -Cilj instituta dela malog značaja jeste da isključi primenu k. ubistva. procenjujući to objektivno. sankcije -Delo mora biti bagatelno kako u objektivnom. . osim navedenih uslova. Prema zakonskoj definiciji. Ima mišljenja da. u konkretnom slučaju. a da pri tom uopšte nije bio 15 . -Ovo je najsporniji uslov kod nužne odbrane.Drugi uslov se odnosi na k. ubije se napadač da bi se otklonio napad od imovine male vrednosti) to bi bilo preterano individualističko. prava. već i svođenje primene ovog instituta samo u onoj oblasti gde mu ima mesta. neophodna potrebna za odbijanje napada -Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se. 20.d. 5.o.o. PONAŠANJE ČOVEKA – napad preduzima čovek i on se sastoji u činjenju. 4. delo. Oduvek se raspravljalo o pitanju granica nužne odbrane. po ovom osnovu: 1. Ako bi se n. ali je dozvoljena nužna odbrana u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoračenje nužne odbrane. ta opasnost. da li postoji n.d.Ali. morao efikasno odbiti napad uz najmanju povredu napadačevog dobra. B) Uslovi ODBRANE su da je: 1. a da pri tom ne povredi nikakvo napadačevo dobro. kao i na k. PROTIVPRAVAN – da je protivan normama pravnog sistema.d. ugrožavanja jer u tim slučajevima nema štetne posledice.o. je isključena onda kada je napad namerno isprovociran da bi se zloupotrebilo pravo na n. Nužna odbrana se ne sme dozvoliti po svaku cenu. pa i egoističko shvatanje nužne odbrane. Mogućnost da se napad izbegne bekstvom ne isključuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna. Još je u rimskom dobu bio poznat princip da se „sudija ne brine o malim stvarima“. onda nema ni svrhe primenjivati institut nužne odbrane. da je stepen krivice učinioca nizak. za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna. -Opšte je prihvaćeno da nužna odbrana ima 2 elementa: NAPAD i ODBRANU. UPEREN PROTIV NEKOG PRAVOM ZAŠTIĆENOG DOBA – ne postoji ograničenje u pogledu vrste i značaja dobra.

U nekim zemljama preovlađuje stav da je taj subjektivni element neophodan i to u obliku tzv. kao što je život. U tom slučaju kr. delo postoji.Učinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo. Svi uslovi vezani za jedan ili drugi element moraju biti kumulativno ispunjeni. -Prema zakonskoj definiciji. -KZ sadrži odredbu prema kojoj nema kranje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila.o. Ona može. Radnja koja preduzima u cilju da se izrši neko k. osim onoga koji zahteba da je odbrana bila neophodno potrebna. ima sa njom određene sličnosti ali i razlike. Za razliku od n. delo koje se vrši u prekoračenju n. može doći do oslobođenja od krazne. DA JE NESKRIVLJENA -Na krajnju nuždu se ne može pozivati neko ko je bilo sa umišljajem bilo iz nehata izazvao opasnost.To je tzv. tj. -Elementi krajnje nužde su: opasnost i otklanjanje opasnosti. DELA -Kod otklanjanja opasnosti treba učiniti sve što je moguće da ne dođe do povrede tuđeg dobra. Kao i kod nužne odbrane. 2. postoje kriv. Prekoračenje će postojati i onda kada se sa ciljem otklanjanja opasnosti moglo provrediti dobro manje vrednosti ili je povreda određenog dobra mogla biti manjeg intenziteta. vatrogasci. delo. Postoji nekompletno k. Uslovi OPASNOSTI su: 1. na koje bi trebalo primeniti odredbe o kažnjavanju za pokušaj k. itd. odbrambene volje. a ne ekstenzivni eksces krajnje nužde) postoji onda kada je opasnost otklonjena povredom dobra veće vrednosti od vrednosti dobra od koga se otklanjala opasnost. DA JE STVARNA -Opasnost mora stvarno postojati. Osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu predviđeni krivičnim zakonom 16 . predstavlja opšti osnov za isključenje postojanja krivičnog dela. 3. Pod dodatnim uslovima.d. a pri tom učinjeni zlo nije veće od zla koje je pretilo. Ovde se radi o sukobu prava sa pravom. telesni integritet. kao što je npr. ali zakon predviđa fakultativni osnov za ublažavanje kazne.o. Prvobitni napadač ima pravo na nužnu odbranu u odnosu na k. 4. tj. itd. kao i onda kada ona neposredno predstoji. Ova dužnost nije apsolutne prirode. rudari. DA SE ONA NA DRUGI NAČIN NIJE MOGLA OTKLONITI OSIM VRŠENJA RADNJE KOJOM SU OSTVARENI SVI ELEMENTI NEKOG K. delovanje prirodnih nezgoda. intenzivno prekoračenje.svestan da postoji napad). napada životinja.). Krajnja nužda -Krajnja nužda. DA JE ISTOVREMENA -Istovremenost postoji dok traje opasnost. Uslovi OTKLANJANJA OPASNOSTI su: 1. DA SE NJOME UGROŽAVA BILO JOJE PRAVOM ZAŠTIĆENO DOBRO -Zakon nije ograničio dobra koja se mogu štititi. 2. a najviše što zakon prihvata jeste da je ono isto. sporno je da li treba da bude ostvaren i subjektivni element. postoji onda kada napad prestane. kada je prekor. tj. -Prekoračenje (eksces) granica nužne odbrane postoji onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada. biti izazvana ne samo ljudskom radnjom. Mogu se štititi kako svoja tako i tuđa dobra. moraju se primeniti ona sredstva i načini otklanjanja opasnosti koji u najmanjoj mogućoj meri u konkretnoj situaciji pogađaju to dobro.o. nego i na bilo koji drugi način. pa tako nisu dužna da se izlažu opasnosti onda kada je prema okolnostima konkretnog slučaja sasvim izvesno da će doći do njihove smrti. kao i nužna odbrana. -Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroženo i prema okolnostima konkretnog slučaja postoji neposredna mogućnost da ono bude povređeno. Prekoračenje koje je zakonski relevantno (intenzivni. DA UČINJENO ZLO NIJE VEĆE OD ONOG KOJE JE PRETILO . piloti. 2. 22. -Prekoračenje (eksces) granica krajnje nužde rešeno je u osnovi na isti način kao i kod nužne odbrane. jer u suprotnom postoji putativna krajnja nužda. 21. predstavlja protivpravnu radnju. U slučaju prekoračenja n. Radi se o vršenje određenih profesija koje su povezane sa određenim rizicima (policajci. zahteva se stroga ekvivalencija između dobra koje se spasava i onog koje se žrtvuje). delo. isključuje postojanje protivpravnosti. predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne. To bi trebalo prihvatiti i za naše pravo jer odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napad odbija. koji naša sudska praksa ne prihvata. za razliku od napada kod nužne odbrane. Izvršeno usled jakog straha u razdraženosti izazvane napadom.d. postoji.d. U tom slučaju k. 1. a ukoliko je prekor. Prekoračenje granica n. Učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima učinilac se može osloboditi od kazne. lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati i bekstvom. Ako je već nužno da do povrede tuđeg dobra dođe. imovina. Nastala je znatno kasnije od n. što vodi i strožim zakonskim uslovima za postojanje krajnje nužde (npr. da je lice svesno opasnosti i da je voljno otklanja. a ne da se odbije napad. iako su to po prirodi stvari najvažnija dobra. a akstenzivni eksces. Oni su dužni da žrtvuju svoja dobra ako se nađu u opasnosti dok obavljaju svoju profesiju. ono se mora u najvećoj meri štedeti.o. krajna nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovemenu neskrivenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti.o.

dela povrede. oštećenja tuđe stvari. ako su nanete u okviru pravila tog sportskog takmičenja. ni kr. određenog elementa koji se isključije pristankom ne dolazi do ostvarenja predviđenosti u zakonu tj. Naređenje pretpostavljenog ne može isključiti postojanje takvog k. k.p.p. Do toga dolazi u malom procentu. industrija…) danas sa sobom nose određene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela. U ovim slučajevima se. vršenje službene dužnosti 2. u većini tih slučajeva unošenjem u biće k.delo biti isključeno.dela predviđa krivično gonjenje po privatoj tužbi. -Ali. tajnosti pisama ili neovlašćeno otkrivanje tajne od strane advokata ili lekara). dela za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna. zakonodavac priznaje značaj pristanka povređenog. Kod drugih. samo onda kada je učinilac učinio sve što je potrebno i uobičajeno da opasnost minimaliziuje. ili obezbeđivanje dokaza. 2. pristanak povređenog 4. samo u vršenju službene dužnosti u Vojsci SCG i to pod određenim uslovima. ili je povreda uobičajna i kažnjava se u okviru pravila igre (npr.-Osim 3 osnova isključenja protivpravnosti koje predviđa KZ. postoji i veći broj drugih osnova isključenja protivpravnosti predviđenih drugim propisima ili koji proizilaze iz stavova doktrine i sudske prakse.dela u tome što je neka delatnost druš.dela protiv imovine. Međutim. pa se zato može tolerisati. koji proizilaze iz vršenja određene službene dužnosti zasnovane na zakonu. tj. Npr. NAREĐENJE PRETPOSTAVLJENOG -Od strane dela teorije. ne može se dati pravo pojedinsu da odlučuje o tome da li će k. Tu su moguće 2 situacije: ili je povreda sama po sebi dozvoljena (npr. ti slučajevi ostaju izvan krim.dela prinude. faul u fudbalu). primena prinude od strane policije u skladu sa zakonom i propisima. obavljanje lekarske dužnosti maloletne dece od strane roditelja 1. pak. VRŠENJE SLUŽBENE DUŽNOSTI -Poatoje osnovi isk.VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA -U vršenju roditeljskog prava je da doće do ostvarenja bića nekih k. a u nekim slučajevima i protivpravnog lišenja slobode.dela uvrede.p. lišavanje života kod izvršenja smrtne kazne. jer učesnici prihvataju mogućnost eventualnih povreda. -Posredno. izvršava službeno ovlašćenje. -Pristanak povređenog ima značaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmičenja. Oblast primene pristanka povređenog kao osnova i. gde postoji delo predviđeno u zakonu. protivpravnosti. Zbog toga je praktični značaj pristnka povređenog kao osnova i.p.korisna i prihvatljiva pa se zato i neke njene negativne propratne promene moraju tolerisati. 3 PRISTANAK POVREĐENOG -Kod nekih k.itd. u boksu). 5. narušavanje nepovredivosti stana sa ciljem hvatanja učinioca k.d.prava. Potrebno je da se nadređenje tiče službene dužnosti i da se ne odnosi na izvršenje nekog k. ostvaruje bitna obeležja k. Centralni problem je gde povući granicu između krivičnih dela za koje je društvo apsolutno zainteresovano i onih gde bi s eeventualno moglo dozvoliti pasivnom subjektu da svojim pristankom isključi njihovu protivpravnost (npr. U našem k. života.). naređenje pretpostavljenog 3. Potčinjeni nije dužan da izvrši naređenje pretpostavljenog ako bi izvršenje naređenja predstavljalo krivično delo. 17 . Deo naše teorije zauzima stav da je osnov isključenja k. Dozvoljeni rizik se možđe prihvatiti kao osnov za i. itd. od volje povređenog zavisi da li će doći do primene k. kao i u nekim stranim zakonodavstvima. odnosno zaštite određenih dobara za čiju je zaštitu zainteresovano društvo u celini.zone. mali. Nophodan uslov je da pristanak bude dat prethodno. lake telesne povrede.dela. imovine. dozvoljeni rizik 5.delnpr ukoliko roditelj svom maloletnom detetu ne dozvoljava da izađe iz stna dok ne nauči lekciju za školu.DOZVOLJENI RIZIK -Zasniva se na principu pretežnog interesa. Ponašanja u određenim oblastima zbog tehničkih dostignuća (saobraćaj. propisivanjem da se ono goni po privatnoj tžbi.p. 4. naređenje pretpostavljenog se javlja kao osnov n. ako je do nje došlo umišljajno ili ako je naneta ne u okvirima pravila sporta već iz nekih drugih razloga i motiva.d. lišavanje slobode sa ciljem izdržavanja kazne zatvora. kod k. Mogu se svrstati u nekoliko grupa: 1. jeste kod nekih strogo ličnih prava i sloboda. na osnovu zakona i drugih propisa. izuzev kada dolazi do prekoračenja tog ovlašćenja. pravo na disciplinsko kažnjavanje 6. prot. k.delo će postojati. dela. zakonodavac je učinio ovaj osnov nepotrebnim (npr. pa nema protivpravnosti. tako što kod određenih k. dela u slučaju da je potčinjeni znao da izvršenje naređenja predstavlja krivično delo. naređenje pretpostavljenog smatra se opštim osnovom isklj. kao i kod nekih k.

sudokrivici. Dok je krivica dvostruki odnos: psihički odnos učinioca prema delu i odnos društva pema njemu zbog učinjeg dela. kod učinioca pol. tako da ova 2 pojma postaju sininimi. Protivpravnost ne bi bila isključena ako bi na taj način detetu bila naneta telesna povreda. NORMATIVNA I PSIHOLOŠKA TEORIJA KRIVICE -U našoj teoriji preovlađuje shvatanje da se krivica (vinost) najkraće određuje kao skup psihičkih odnosa učinioca prema svome delu. Ima pretežno deklarativni a ne i suštinki karakter. prava u celini.delo.dela. krivica se svodi samo na specijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upućuje učiniocu k. odgovara se ne zbog samog dela već zato što je učinilac.odg. Mesto kriv. Neki autori to pitanje raznatraju u vezi sa pristankom povređenog. -Koncept krivice polazi od relativne slobode čovekove volje.. On je prihvatljiv pod određenim uslovima: da se lekarski zahvat vrši po prailima lekarske profesije. kriv za ono štoje učinio ili propustio da učini. ona je osnov i uslov kriv. Uračunjivost podrazumeva postojanja sposobnosti odlučivanja i sposobnosti rasuđivanja. -Naše ranije zakonodavstvo nije koristilo termin krivica. pa i prouzrokovanja smrti. a akriv. Je konstatacija. uračunljivost.sankcija.zahvata. svest o protivpravnosti.dela. pojam k. pravu. Takav način određivanja pojma krivice polazi od psiholoških teorija krivice koje su nastale u nemačkoj teoriji krajem XIX veka.je osnov za primenu kriv. Ovakvo shvatanje je prihvaćeno i u novom KZ..Ukoliko se merama disciplinskog kažnjavanja ne ostvare elementi nekog težeg k. -Krivica ne može postajati bez uračunjivosti. jer nedostaje k rivica pa se može govoriti samo o kriv. ali tada nema ni kriv. . Prema tome strukturu krivice čine 3 komponente: 1. Odgovara se za postupak koji je negativno vrednovan. Međutim. mora se uvek dokazivati. što istovremeno znači to da je bio indikovan.dela. u okviru preduzimanja medic. odgovornosti. da je zahvat izvšen u nameri lečenja (a ne npr.) 23. Prema KZ. već je poznavalo pojam kriv.odgovornosti.odgov. 18 . sankcija.delu u objektivnom smislu. pre svega kazne. Kriv. pre svega kazne. delikata). Zato novi KZ za subjektivni elemenat k. Pretpostavka krivice nije dozvoljena u kr. Kod nekih čak postoji i suprotan osećaj da su ispravno postupili (npr. Neke kriv.sankcije se mogu primeniti i onda kada nema kriv. Po njima. Sporno je pravo na fizičko kažnjavanje. dela kod kojih je ta svest odsutna. psihološko-normativnih teorija krivice. Stvarnost pokazuje da nisu retki oni učinioci kriv. u nameri vršenja eksperimenta. Krivica može postojati i kada je počinilac postupao iz nehata ako zakon to izričito predviđa. Međutim. a neki u okviru dozvoljenog rizika. Postojanje određenog prostora koji dozvoljava čoveku izvestan izbor. -Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje odr.odgov. koji predstavljaju dva osnovna elementa vinosti.odgovornosti.odgovornost obuhvata kako objektivne elemente k. To ukazuje na opravdanost mešovitih. -Krivično je odgovoran onaj učinilac koji je izvršio radnju koja je u zakonu predviđena kao k.odgovornosti.dela.Pojam i teorije krivice -Krivica predstavlja jedan od 4 obavezna elementa u opštem pojmu krivičnog dela. 6. umišljaj ili nehat 3.odgovornosti ako se shvati isključivo subjektivno. Objektivno-subjektivno shvatanje polazi od toga da kriv. kao i pitanje da li je neophodan osećaj krivice kod učinioca. svest o tome da je kriv za učinjeno delo.o. Kriv. ODNOS KRIVICE I KRIVIČNE ODGOVORNOSTI -S obzirom na to da je za postojanje krivične odgovornosti neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata k. uračunjivost je sposobnost učinioca za krivicu koja podrazumeva ispravnost njegovog prihičkog aparata. da se učinilac posmatra kao ličnost koj normalno funkcioniše. krivica postoji ako je učinilac bio uračunjiv i p’ostupao sa umišljajem a bio je svestan ili je bio dužai i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. mogućnost svesti o protivpravnosti dela. odg.je potvrđivanje da neko ispunjava uslove za kriv.dela kako objektivnih tako i krivica kao subjektivnog elementa. umišljaj i nehat. suvišno je u krivično pravnoj dogmatici i dovodi do konfuzije u sistemu opšteg dela. Ona je posledica vršenja kriv.se svodi na krivicu. krivica je psihički odnos učinioca prema delu zbog kojeg mu se može uputiti prekor. -Krivica je element u opštem pojmu k. 2. prekor se mora zasnivati i na psihološkim elementima kao što su uračunljivost. pa i kr. Drugodubjektivno shvatanje izjednačava ovaj pojam sa krivicom.Prema noramtivnim teorijama. nužna je pretpostavka za postojanje krivice.da postoji pristanak pacijenta. Učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo. -I terminološki i suštinski krivica je centralni pojam. a one se preduzimaju sa ciljem vaspitanja. a ne kriv. Psihički odnos ne može svesti na svest i volju. Krivična odg.OBAVLJANJE LEKARSKE DUŽNOSTI -Sporno je pitanje povreda.odgovornosti u sistemu opšteg dela nije bilo janso. Posoje 2 shvatanj k. koja je protivpravna i koja mu se može pripisati u krivicu. tako i krivicu (vinost) kao subjektivni element. Ima više opravdanja da se ovo razmatra kao samostalan osnov i.p.dela u potpunom smislu. treba uzeti da je protivpravnost dela isključena.kr. Za utvrđivanje krivice od značaja su i moralna vrednovanja. odgov.dela koristi termin krivica.d. postavlja se pitanje odnosa krivine i kriv.

Frankova formula. a razlika postoji u pogledu elemenata volje: kod eventualnog umišljaja učinilac pristaje da učini k. -Iz zakonske def.d. Danas se polazi od toga da su oba elementa neophodna i međusobno uslovljena.d.d. ubistvo majke koja se nalazila na nekom usamljenom mestu sa svojim malim detetom zbog čega kasnije dođe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani).24. On postoji onda kada učinilac predviđa mogućnost nastupanja 2 ili više konkretno određenih posledica koje se međusobno isključuju. koja se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem. obuhvaćeni su bićem k. koje se htelo (npr. Može se govoriti o tri osnovne situacije u kojima postoji direktan umišljaj: 1. uključujući i posledicu čije nastupanje shvata kao realnu mogućnost. Znači. Učinilac je svestan da postoji mogućnost da učini k. Element svest je isti. ne pristaje da učini k. U prvoj situaciji. Ali. Iako mu ubistvo čuvara nije cilj. ali se saglašava i sa tom mogućnošću. je samo prethodni ili polazni stadijum u ostvarivanju glavnog cilja. Prethodni i naknadni umišljaj su irelevantni. Npr. a njegova volja je u 19 .DELA SLUŽI SAMO ZA POSTIZANJE NEKOG DRUGOG CILJA – ostvarenje bića k. a naročito volje. postojaće direktni umišljaj. Intenzitet elemenata svesti. učinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lažna. pa se i pored toga odlučio na preticanje. jer je bio svestan toga da njegovo delo kao realnu mogućnost uključuje i ubistvo čuvara i to je hteo da bi postigao cilj.d. Ako učinilac vršenjem k. aktiviranje eksplozivne naprave u toku leta putničkog aviona da bi se jedno lice lišilo života zbog čega stradaju svi koji su se nalazili u avionu) i 2.KADA UČINILAC HOĆE JEDNO DELO. već sa direktnim umišljajem. kao nužna posledica vršenja k. kod k. -Umišljaj mora postojati u momentu izvršenja k. Umišljaj -Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteba za postojanje kr. PRAVI CILJ PREDUZIMANJA RADNJE. To znači da umišljaj i nehat čine sadržinu krivice. ali nije siguran da će do toga doći. Po toj formuli. pod uslovom da to smatra mogućim.d. ALI UZ TO DELO SASVIM IZVESNO DOLAZI DO IZVRŠENJA I DRUGOG DELA – moguće je da učinilas uopšte ne želi to drugo delo. OSTVARIVANJE BIĆA KRIV. 2. se može izvršiti samo sa eventualnim umišljajem. zakonodavac se opredelio za teoriju pristajanja. to neće biti ubistvo izvršeno sa eventualnim. teško je utvrditi šta bi učinilac uradio da je znao da će posledica sigurno nastupiti. ugrožavanja javnog saobraćaja postavlja se pitanje da li je izvršilac preticanjem u nepreglednoj krivini doveo u konkretnu opasnost život vozača i putnika u tom drugom vozilu koje mu je naišlo u susret sa umišljajem ili iz nehata. dela. iako ga naše pravo izričito ne predviđa. Izuzetno. Npr. kod svesnog nehata on neće nastupanje posledice. Npr. ima k. predviđen je i nehat kao blaži oblik krivice. Ukoliko bi se uzdržao od preticanja da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret postojao bi svesni nehat. a jedan manji broj k.d. direktni umišljaj po pravilu znači viši stepen krivice u odnosu na eventualni umišljaj. Umišljaj znači i znanje i htenje zakonskih obeležja bića k.. ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova za stva da se i ovde radi o direktnom umišljaju. Razlikuje se 2 slučaja: 1.d. -Razlikovanje između direktnog i eventualnog umišljaja značajno je iz 2 razloga: 1.d. tj. dela. Stepen intenziteta elemenata u svesti i volje kod direktnog umišljaja je visok. znači da se saglasio sa posledicom. Ukoliko je znao da će svojom nepropisnom vožnjom dovesti u opasnost druge učesnike u saobraćaj. a kod saučesnika u momentu preduzimanja radnje saučesništva. učinilac računa da će najverovatnije morati da ubile ili teško telesno povredi lice koje obezbeđuje banku u koju hoće da provali da bi obio sef. bez obzira koliko mu verovatno izgledalo ostvarenje svih bitnih obeležja bića tog dela.d. U pogledu određivanja pojma postojanja i danas je aktuelna tzv. Učinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bića kriv. dela želi da postigne određeni cilj. Npr.KADA UČINIOVU OSTVARENJE BIĆA K. direktni umišljaj postoji kod onoga ko hoće da izvrši silovanje određenog lica. iako nije siguran da će uspeti da savlada otpor tog lica. On hoće izvršenje dela i nastupanje posledice. ali se određeni njihovi segmenti pojavljuju već na nivou predviđenosti dela u zakonu. slabije je izražen nego kod direktnog umišljaja. B) EVENTUALNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac svestan da može učiniti kriv. -Veći problem je razgraničenje eventualnog umišljaja i svesnog nehata. Kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo (npr. kod nekih k. -Od značaja je i ALTERNATIVNI UMIŠLJAJ. 2. A) DIREKTNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. 3. dela. pa je na to pristao. što je od značaja kod odmeravanja kazne. DELA JE JEDINI. -U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na čemu se zasniva umišljaj: da li na elementu volje (teorija volje) ili na elementu svesti (teorija predstave). delo.d. Umišljaja proizilaze dve vrste umišljaja: direktni i eventualni. dela. postavlja se pitanje da li bi učinilac preduzeo radnju u slučaju kada bi znao da će posledica nastupiti. Kada posledica nastupa kasnije.

-U slučaju kada zakon predviđa i nehatni oblik nekog k. Nehatno k. pa zato mora biti posebno propisan. Za razliku od event. treba uzeti da je u pitanju eventualni umišljaj. SVESNI NEHAT postoji onda kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti delo. tu je sporno da li u odnosu na ostale objekte postoji pokušaj kr.druga teža društvena poremećenost. ali i subjektivni element bića k.zaostali duševni razvoj 4. 20 . a subjektivni da je mogao da je predvidi. (gledajući pravno dogmatski su krajnje atipična. krivica se ovde uspostavlja na osnovu dužnosti i mogućnosti da se.d. ako je mogao ali nije bilo dužan nema nesvesnog nehata.d.dela. koja zbog svoje prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova 2 oblika nehata. Ukoliko je reč o istim posledicama treba uzeti da postoji ono krivično delo koje je i ostvareno. Međutim. Pošto nehatna dela imaju niz specifičnosti u odnosu na ona učinjenja sa umišljajem sve je proširenije shvatanje da je reč o posebnoj kategoriji delikata.d.U našoj teoriji i praksi. nepažljiv odnos učinioca prema mogućnosti nastupanja posl. Kod nesvesnog nehata i svesti i volja maniestuju se u svom negativnom obluku. To je oboriva pretpostavka pa postoji dužnost su da u slučaju sumnje utvrđuje da loi je učinilac neuračunljiv. ali ne i nemoguća) već samo veoma retka. postojaće pokušaj k. Npr. a razlika se ispoljava na planu voljnog elementa. učinilac ne pristaje na posledicu. pa nastupi teška telesna povreda. 2.duševna bolest 2.psihološkog) metoda. odsutan je i element svesti i element volje. 25. jer su psihološki elementi potpuno odsutni. Do danas teorija nije uspela da da odgovor na ovo složeno pitanje. a nehat izuzetak. a nastupi lakša posledica.d. Međutim. A)BIOLOŠKI OSNOV se može ispoljiti u 4 oblika: 1. Ukoliko ne postoji materijalni supstrat za realnu promenu da posledica neće nastupiti. -Zakon poznaje 2 vrste nehata: svesni i nesvesni. prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima. ima dvostruki karakter: on je i oblik krivice. Međutim.d. Element svesti se ne razlikuje u odnosu na eventualni umišljaj. Nehatna delatnosna k. Za psihološki metod merodavne su samo posledice. ili ako ne pokodi nikoga da li je to samo 1 pokušaj ili 50 pokušaja u sticaju. sila i pretnja.d. ako učinilac u jednosmernoj ulici vozi automobul u suprotnom smeru od dozvoljenog. prema kz za postojanje neuračunljivosti potrebno je kako postojanje nekog abnormalnog druš. Polazi se od pretpostavke da je učinilac uračunljiv. Mešovit traži i jedno i drugo. ako velikom brzinom na određenoj deonici autoputa vozi suprotnom kolovoznom trakom nadajući se da će ga vozač koji vozi propisanim smerom uočiti i izbeći ili da uopšte niko neće naići.Nehat -Nehat je lakši oblik. abnormalna psihička stanja. odnosno neuračunjivost isključuje krivicu kao obavezan element k. Npr. .d. Neuračunljivost Učinilac koji je k. nadajući se da za tih nekoliko sekundi neće naići nijedno vozilo. umiš. Nije osnovan stav da je svesni nehat teži oblik nehata od nesvesnog. i uzrok i posledicu. Retka su nehatna k.poremećaji do kojih dolazi na psihičkom planu. Objektivni uslov jeste da je učinilac bio dužan da predvidi posledicu. čini suštinu nehatnog delikta. dela. Umišljaj je pravilo.d. a ne samo o posebnom obliku ili stepenu krivice. a kriminalnopolitički uglavnom neopravdana. predvisi nastupanje posledice. smatra se da je za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog i subjektivnog uslova. učinilac baci jednu flašu na 50 ljudi sa umišljajem da pogodi samo jedno lice (bilo koje) da li će to biti jedno svršeno delo u sticaju sa 49 pokušanih k. -Nehatna krivična dela podrazuvaju po svojoj prirodi nastupanje posledice. naročit značaj zbog njene telesne međusobne povezanosti sa radnjom upravo taj nemaran. pa je za konstituisanje krivice zahtevati i jedno i drugo. kao i da se postavi donja granica krivice (odnos nesvesnog nehata i slučaja). u slučaju saobraćajnog udesa postojaće svesni nehat. Posledica ima za nehatna k.stanja tako i određenih psiholoških pretnji prouzrokovanih tim tanjima. ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči.privremena duševna poremećenost 3. Najvažniji razlog za njihovo razlikovanje je razgraničenje sa umišljajem (odnos svesnog nehata i eventualnog umišljaja). a reč je o sasvim kratkom rastojanju i malo prometnoj ulici. 1. Osnovi isključenja krivice: neuračunljivost. pa ni krivice. -Kada je reč o posledicama koje su različite po težini. dela. Polazeći od mešovitog (biološko. odnosno stepen krivice kod kojeg postoji kr.d. 26. ako učinilac hoće da neko lice ili liši života ili teško telesno povredi. Nehat.delo u činio u stanju neuračunjivosti ne može biti smtran krivim. psihološki i mešoviti. Nesvesni nehat se isključivo zasniva na normativnim elementima. propisana kazna uvek je blaža u odnosu na umišljajni oblik. a to prema svojim ličnim svojstvima nije mogao ili obrnuto. ubistva. dok se kod biološkog metoda u obzir uzimaju samo određena bolesna. NESVESNI NEHAT – kod njega ne postoji psihička veza između učinioca k. stvarna zabluda. pravna zabluda. treba uzeti da postoji pokušaj težeg k. Npr. Ukoliko je bilo dužan da predvidi posledicu. postoji u oba slučaja. kao i umišljaj. umišljaj. onda će postojati event. Poznata su 3 načina utvrđivanja neuračunljivosti: biološki.istom stepenu upravljena na bilo koju od tih posledica. delo samo kada to zakon izričito propisuje.

4. učinilac može usled zaostalog duševnog razvoja da shvati značaj k. primenjen mešoviti metod. u sticaju u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uračunljivost. Npr. Učinioca mogu biti primenjene određene mere bezbednosti: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi.depresivna psihoza. -Pošto bitno s. -Stanje bitno s. S obzirom na uzrok duševne bolesti. kao i onda kada ne shvata društveni značaj svog dela. srednja (70-50 IQ) i teška (50-0 IQ). učiniocu koji je k. predviđa mogućnost ublažavanja kazne.d. -Lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bića nekog k.d. psihoze izazvane infekcijom itd. 28. porem.d. -Prema rešenju iz KZ. bila bitno smanjena.Duševna bolest – prema njihovom trajanju. odnosno uzima se da ne postoji ni k. Ona predstavlja dalje stepenovanje uračunljivosti i nalazi se između bitno smanjene uračunljivosti i uračunljivosti. zakon uvažavajući specifičnosti ovog stanja. koju poznaje naša sudska praksa i teorija.d. ne isključuje krivicu. To je prelazno stanje između uračunljivosti i neuračunljivosti. postoji mogućnost ublažavanja kazne i premene navedenih mera bezbednosti. „kada još vlada svojim razumom“.d. leč. od obične smanjene uračunljivosti. privremenog karaktera (npr. usled jednog od 4 zakonska oblika duševne poremećenosti. B) PSIHOLOŠKI OSNOV se može manifestovati ili u obliku: 1. -Učinilac ne može upravljati svojim postupcima onda kada ima pravilnu predstavu. -Treba razlikovati bitno smanjenu urač. a češće neka patološka stanja koja su prolaznog.u.1. delatnosti ili dužnosti. -Dovoljno je da nedostaje ili intelektualna (moć rasuđivanja) ili viluntaristička komponenta (moć odlučivanja). -Između bitno smanjene uračunljivosti i neuračunljivosti postoje kvalitativna razlika: bitno je smanjeno urač. bez obzira na njen uzrok. određene mere bezbednosti).nemogućnosti shvatanja značaja svoga dela – odsustvo moći rasuđivanja ili u 2. U odnosu na neur.obuhvata ređe neka normalna stanja (iscrpljenost.u. Stvarna zabluda Pojam i vrste stvarne zablude 21 . 27. a uz njih i: zabrana vršenja poziva. pa bi u odnosu na to delo bio neuračunljiv. paranoja. prolazni premećaji svesti izazvani organskim bolestima itd. Dok samo u slučaju bitne s. lice je uračunljivao i kod njega može postojati krivica za delo koje je učinilo u stanju bitno smanjene urač. dela. nemogućnosti upravljanja svojim postupcima – odsustvo moći odlučivanja. Uobičajeno se razlikuju 3 stepena duševne zrelosti: laka (85-70 IQ). ali je ipak bliža uračunljivosti. stanja izazvana jakim afektima. Ono što kumulativno mora biti ostvareno za postojanje neuračunljivosti jeste psihološka i biološka komponenta. -Neuračunljivost se uvek utvrđuje u odnosu na određeno k. a ne može da shvati značaj neprijavljivanja pripremanja kr.d. šizofrenija. odnosno prema mogućnostima izlečenja zakon pravirazliku između trajnih i privremenih duševnih bolesti. obična s. jer nije ostvaren njegov subjektivni element. ali ne i zakon. Egzogene su one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima koji spolja deluju na organizam i time se njihovo dejstvo može ustanoviti (npr. psih. panično.) 3. uobičajena je njihova podela: endogne i egzogene. a uz uslovnu osudu mere bezbednosti obav. Bitno smanjena uračunljivost -Bitno smanjena uračunljivost nije osnov koji isključuje krivicu.Privremena duševna poremećenost.Zaostali društveni razvoj – je takva forma duševne poremećenosti gde je oštećena inteligencija. Moguće je da kod učinioca koji učini više k. ustanovi.) 2. -Učinilac nije svestan značaja svog dela onda kada nije svestan delovanje prirodnih zakona. ali je izgubio vlast nad voljom.d. i procenjuje se u odnosu na određeno k. kao i kod neuračunljivosti. nor. može imati samo karakter olakšavajuće okolnosti kod odmeravanja kazne prilikom stepenovanja krivice. ubistva i u odnosu na njega da bude uračunljiv. Međutim. Postoji i mogućnost da se uz kaznu izrekne mera bezbednosti obaveznog psh. Moguće je da jedan učinilac u istom vremenskom momentu u odnosu na jedno delo bude neuračunljiv.u. sankcije koje se izriču i uračunljivom učiniocu (kazne. a u odnosu na drugo uračunljiv. iako je prilikom njenog zakonskog regulisanja.) Endogene psihoze su one duševne bolesti čiji je uzrok unutrašnji kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci (npr. bitno smanjena uračunljivost postoji onda kada je sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima. u odnosu na drugo potpuna urač. a u odnosu na treće neuračunljivost. i to u momentu izvršenja dela. učinio u tom stanju mogu de izreći sve kr. usled uzimanja alkohola ili droga. Poremećenosti koje se ne mogu podvesti pod prethodne 3 u zakonu izričito navedene forme i predstavljaju teži oblik duš. pospanost). na slobodi.d.u.Druga teža duševna poremećenost – tu spadaju one forme duš. neke psihologije. mora postojati u momentu izvršenja k.traumatke psihoze nakon povrede mozga. zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta. u stanju neuračunljivosti nije za to delo krivo. lečenja i čuvanja u zdrav. mere upozorenja.

delo.d se htelo ostvariti) sa sticajem nehatnoh k. a druga stvarnom zabludom u širem smislu. Što se tiče zablude o uzročnoj vezi kada učinilac prourokuje posledicu na datom objektu radnje. -Pravna zabluda neće postojati u slučaju tzv. -Dok kod stvarne zablude učinilac ne zna činjeničnu podlogu kr. Osnovna razlika je u tome što prva deluje u odnosu na element predviđenosti dela u zakonu. tj. licu u uzročnoj vezi -Slučajevi zablude o objektu radnje i zabluda o predmetu i zabluda u licu nisu krivičnopravno relevantni kada su predmet ili lice istog kvaliteta. Npr. postoji kada je učinilac prema okolnostima konkretnog slučaja i prema svojim ličnoim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravilnu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima koje ulaze u biće k.) 29. Vladajuće je shvatanje da treba da se uzme da postoji uticaj k. To je indirektna pravna zabluda. 22 . Otklonjiva stvarna zabluda ne isključuje nehatu krivicu.pravnu normu.dela. -I jedna i druga vrsta stvarne zablude može biti: neotklonjiva ili otklonjiva. uzročnog odnosa. u pokušaju (k. eventualne pravne zablude. činila delo dozvoljenim. i 2. (npr. ili pogrešno shvata kriv. odnosno da je on stvaran.delo.d. A samo neotklonjiva stvarna zabluda isključuje i umišljaj i nehat . 1. Ako je učinilac bio u zabludi usled nehata. ona zna sve stvarne okolnosti.dela ili u pogledu neke okolnosti koja bi. On tu pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost. KRIVIČNOPRAVNO DEJSTVO STVARNE ZABLUDE -Stvarna zabluda unek isključuje umišljaj.d. dela. -Otklonjiva stvarna zabluda ili stvarna zabluda iz nehata. ali ne zna pravni značaj tih okolnosti. STVARNA ZABLUDA O BIĆU KRIVČNOG DELA – postoji onda kada kod učinioca ne postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u biće k. Npr.d.d.d. Zabluda predmetu. učinilac misli da je dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu. postoje razkičita mišljenja.nije od značaja kada je učinilac u zabludi u pogledu identiteta žrtve. ali ga bez obzira na to preduzima. ne zna da je neovlašćena kupovina i prodaja strane valute makar i to zvaničnom kursu k. predviđa.d učinjeno iz nehata kad zakon takvo k.d. koja čini sastvani deo obeležja k. sredstava izvršenja. Npr. postojaće k. ukoliko je to presudno za postojanje k. iako su mu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta.delo.(k. Učinilac pogrešno procenjuje postojanje pravnih uslova za primenu nekog od tih osnova ili uopšte pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost. Prva se često u našoj literaturi naziva stvarnom zabludom u užem smislu. objekta radnje.d. -Postoji i pravna zabluda u pogledu nekog osnova koji isključuje protivpravnost. kod pravne zablude on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela – ne zna da je odr.) Npr. I jedna i druga mogu isključiti postojanje krivice.U pogledu okolnosti koje isključuju protivpravnost. itd. zabluda u pogledu radnje izvršenja. ne nalazi se u pravnoj zabludi.delo. a druga u odnosu na element protivpravnosti.Npr. slučaj sa putativnom nužnom odbranom kod koje učinilac pogrešno drži da postoji napad. Ko računa s tim da njegovo ponašanje može biti zabranjeno.d. -I u jenom i u drugom slučaju kod učinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje se čini. posledice.-Zabluda u najširem smislu jeste nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima. Neotklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje k. a time i kriv. -Neotkljonjiva stvarna zabluda postoji kada činilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti.d. Npr.d. izvršilac je pogrešno držeći da se radi o osvežavajućem napitku da drugom licu da popije tačnost koja sadrži smrtonosni otrov. ponaš. da je zaista postojala.STVARNA ZABLUDA O OKOLNOSTIMA KOJE ISKLJUČUJU PROTIVPRAVNOST postoji onda kada je učinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojanje vodilo isključenju postojanja k. koje je ostvareno. Zabludu o razlozima isključenja protivpravnosti. uvek isključuje krivicu a time i k. dela. postoji stvarna zabluda ako učinilac veruje da je lice nad kojim vrši obljubu navršilo 14 godina. Zabluda se može odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost. Zabludu o stvarnim obeležjima bića k.d.Pravna zabluda Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se čini k. Ali kada se radi o tome da je samo određeni predmet ili lice sa određenim svojstvima bitan eement k. 2. -KZ razlikuje 2 vrste stvarne zablude : 1. a ne na onom na kojem je hteo. To je direktna pravna zabluda. predviđeno kao k. Učinilac ne zna da je ponašanje koje preduzima u zakonu predviđeno kao k. tada stvarna zabluda može da utiče na krivicu učinioca ili na pravnu klasifikaciju dela.

Prinuđeni vrši kr. a ne krivice.d.. Pošto takva sila ne isključuje voljnu radnju. umišljajno k.z. Poseban značaj ima podela pravne zablude na otklonjivu i neotklonjivu p. k. postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno. dela. mogu biti osnov isključenja krivice. dolazi do isključenja protivpravnosti. -Uslov je da je akt prinude bio takdav da uspešan otpor nije bio moguć. Ona u većoj ili manjoj meri utiče na donošenje odluke prinuđenog lica.. One ne isključuju radnju.p. pod određenim uslovima. Otklonjiva p. niti se mogao izbeći na drugi način. a time ni kr. ali se ne isključuje voljna radnja. dela u svim društvima i vrlo su malo podložna promenama (npr. KRIVIČNOPRAVNI ZNAČAJ PRAVNE ZABLUDE -Pravna zabluda se u većini evropskih krivičnih zakonodavstava. Ono bi ako je kod neposr.-Od značaja je podela kriv. Ukoliko se primeni institut krajnje nužde.d. u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja). To ne odgovara stanju u savremenim društvima gde su k. kao i pretnja. mada retko. dela na mala in se i mala prohabita. -KZ predviđa da. ako neko da bi izbegao zlo kojim mu se preti učini k.d. Kod drugih. Sila i pretnja -Osnovno pitanje jeda li one isključuju postojanje k. pa čak ni pravnika.p. Nemačka. ubistvo. onda i u odnosu na njega k. Za neka od njih ne zna većina građana. smatra ono lice koje je primenilo neodoljivu silu ( posredni izvršilac). pa zato ne može postojati ni krivica. od toga da građani moraju poznavati sve k. On se ne može smatrati krivim za delo za koje nije mogao da zna da predstavlja k. ne postoji zato što nema voljne radnje. postoji i kompulzivna sila. Pretnja predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinuđava. 30. -Može se postaviti i pitanje postojanja uračunljivosti. pod određenim uslovima. -Kompulzivna sila – vis compulsiva predstavlja upotrebu fizičke snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvrši određeno krivično delo. predviđa institut actiones liberae in causa. Ovaj problem ne postoji u zemljama čiji k.d. Actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost) -Naše k. nužde: jednu koja isključuje protivpravnost i drugu koja isključuje krivicu (npr.d. nameće se pitanje da li ona može imati značaj za postojanje krivice. norme brojne i složene.d. izvr. voljni element umišljaja tu. ali se postavlja pitanje kakvo dejstvo imaju u pogledu krivice.d. ali je to mogao i bio dužan da zna. po pravilu. Međutim. zakon poznaje 2 vrste k. jer je kod pretnje nužno da lice koje preti na bilo koji način doprinese zlu kojim preti. delo radi postizanja određenog cilja: izbegavanja zla koje mu preti. po prirodi stvari.d. Austrija). 23 . ako je isključena protivpravnost. sila i pretnja. norme. nazivajući ga skrivljena neuračunljivost. kao i da se u tom slučaju izvršiocem k. Učinilac zna na šta je prinuđen. koja su k. neka k. 31. a pri tom budu ostvareni i svi ostali uslovi za krajnju nuždu. To znači da bi krivica u nekim slučajevima mogla biti isključena zato što se prinuđeni nalazio u neuračunljivom stanju. -Osim apsolutne. prouzrokuju privremenu društvenu poremećenost koja kod prinuđenog može dovesti čak i do neuračunljivosti. KZ izričito predviđa da neodoljiva sila isključuje postojanje k. Zato novi KZ predviđa da delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije kriv. Sila i pretnja. ona je morala da utiče samo na kažnjavanje (da se učinilac blaže kazni ili oslobodi od kazne).d. -I pretnjom se utiče na volju nekog lica da izvrši k. delo. a češće do bitno smanjene uračunljivosti. Potrebno je da pretnja bude ozbiljna i moguća. -Ukoliko je kr. Pretnju treba razlikovati od opomene. što se procenjuje pre svega sa aspekta lica kome je upućena. delo.d. postoji. pa bi on mogao da odgovara samo za k. Krivično delo učinjeno pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje je.d. -Pravna zabluda u našem ranijem k. isključena krivica moglo da bude smatrano posrednim izvršiocem. samo zato što su zakonom zabranjena – mala prohabita. Osnovno pitanje je da li kom.p. -Novi KZ sadrži odredbu prema kojoj kompulzivna sila i pretnja predstavljaju fakultativni osnov za ublažavanje kazne. smatra osnovom koji isključuje krivicu. nije uticala na postojanje ili nepostojanje k. dela -Apsolutna sila – vis absoluta isključuje postojanje radnje k.d. prinude. -Neotklonjiva pravna zabluda postoji onda kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato što to nije mogao i nije bio dužan da zna. već je bio prinuđen da ostvari biće nekog k. Postoji saglasnost da kada je prema nekom bila primenjena sila takvog intenziteta kojoj se nije mogao odupreti. delo učinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi. ali to lice ipak nije lišeno svake mogućnosti da odlučuje.p. k. učiniocu se kazne može ublažiti. OKZ polazio je od principa „error iuris nocet“ – nepoznavanje prava škodi tj. neće postojati.d. Kod ponašanja koja su zlo sama po sebi – mala in se i koja predstavljaju k. sasvim je moguće postojanje pravne zablude.d. krađa) isključeno je postojanje pravne zablude. ne postoji. koja zavise samo ili pretežno od promene zakonodavaca u određenom društvu i u određenom vremenskom periodu i koja nisu predmet i moralne osude (npr. Ovo rešenje izaziva određene dileme.z. To otežava i rešavanje pitanja odgovornosti lica koje je primenilo prinudu.

moguća je odgovornost i onda kada je osnovno kd izvršeno iz nehata. nego primenom odredaba za odmeravanje kazne izvršene u sticaju. koji se upotrebom alkohola. niti je to hteo. k. utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje. osim ako ta teža posledica. Najzad.d. To je i osnovni razlog za propisivanje kd kvalifikovanog težom posledicom. Npr. maksimalna kazna koja bi se mogla izreći mogla bi biti do 7 godina i 11 meseci. koje je kasnije učinio u stanju neuračunljivosti. Da je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti. neće doći ili da će ga moći sprečiti – svesni nehat. onda se to rešava primenom pravila koja važe za slicaj krivičnih dela. potpunog pijanstva. izvršilac je svestan da će u stanju neuračunljivosti. Npr. To je izuzetak od pravila da se krivica utvrđuje u vreme izvršenja k. moguće je da izvršilac niti je bio svestan toga da može izvršiti k. u momentu pre nego što se doveo u to stanje. tako što je sebe dovelo u stanje teške alkoholisanosti. tj.d. sama po sebi. tj. ne predstavlja kd. Osnovno pitanje je pitanje krivice i za tu težu posledicu KZ predviđa da kad je iz kd proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu. pa postoje 2 situacije: umišljajna actio libera in causa i nehatna actio libera in causa. -Reč je o jednom toku događaja koji ima 2 faze: u prvoj. međutim.d. a u odnosu na težu posledicu nehat – umišljaj + nehat. -Ovaj institut se primenjuje i kod k. koje je izvršio. Ako je u odnosu na težu posledicu dostojao umišljaj učinioca. za primenu instituta actiones liberae in causa potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. iako on to nije hteo. da je u tom stanju učinio kd u odnosu na koje je kod njega. Jer. nečinjenja.d. U drugom slučaju. on je svestan toga da može da izvrši k. jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji onda kada je silovanje za posledicu imalo trudnoću. postavši u međuvremenu neuračunljiv. ali ne i dovoljan uslov. U drugoj situaciji kod učinioca postoji u momentu prethodnog delovanja nehat ( svesni ili nesvesni) u odnosu na k. To znači da pored uračunljivosti. ne predstavlja kd (sticaj postoji kada učinilac izvrši više kd za koje mu se istovremeno sudi). Npr. uračunljiv učinilac prouzrokuje situaciju u kojoj će u drugoj fazi. eventualni umišljaj. u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj i ako bi se uzelo da postoji sticaj osnovnog oblika ovog kd i osnovnog oblika teže telesne povrede. Odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom Postoji veći broj krivičnih dela koja osim svog osnovnog oblika imaju i svoje teže oblike u slučaju da iz osnovnog oblika proizađe teža posledica. odgovornost za kd kvalifikovano težom posledicom postoji i onda kada je u odnosu na tu posledicu postojao umišljaj. -Moguća su 4 slučaja: direktni umišljaj. -Ako u odnosu na težu posledicu postoji umišljaj. u tom stanju i na to pristaje – eventualni umišljaj. ako je jedno lice ostvarilo zakonska obeležja k.d. samo po sebi. -Znači.d. nego u slučaju kada je kod njega u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj. u odnosu na koje je postojao umišljaj (direktni ili eventualni). može se izreći kazna zatvora od 1-8 godina. izvršiti k.d. ugrožavanja javnog saobraćaja. Ako bi. ako je kod kd ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata došlo do teške telesne povrede kao posledice vršenja osnovnog dela. ako se radi o nehatnom prouzrokovanju teže posledice. -Za odgovornost za kd kvalifikovana težom posledicom potrebno je da se ta teža posledica može pripisati nehatu učinioca (svesnom ili nesvesnom).d. neprihvatljivo je da se učiniocu može izreći stroža kazana kada je u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. u stanju neuračunljivosti usled privremene duševne poremećenosti. U trećem slučaju. ali iz toga proizađe njena smrt. -Novi KZ i dalje ostavlja donekle spornom situaciju koja se odnosi na slučajeve kada se za kd kvalifikovano težom posledicom može izreći teža kazna. Npr. ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata. ugrožavanja javnog saobraćaja i to hoće – direktni umišljaj.Krivica učinioca k.d. Reč je o situaciji kada teža posledica. 2. primenjivaće se odredba za sticaj kd. postojao umišljaj ili nehat. droga ili na neki drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima. učinilac se sa umišljajem dovodi u stanje neuračunljivosti sa namerom da u tom stanju učini k. delo. potrebno je da je kod učinioca u momentu donošenja odluke.d. -Za kd kvalifikovana težom posledicom zakon po pravilu propisuje težu kaznu od one do koje se može doći primenom odredaba za odmeravanje kazne za sticaj kd. uzročne veze između osnovnog dela i teže posledice jeste neophodan. 24 .d. svesni nehat i nesvesni nehat.d. izvršiti k. mora postojati ili umišljaj ili nehat. postojala krivica u odnosu na kasnije učinjeno k. ali je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti – nesvesni nehat. Postojanje objektivne veze. pa iz njega proizađe teža posledica – nehat+nehat. Izuzetno.d. U prvoj. će postojati u sledećim situacijama. -Pored osnovne situacije kada u odnosu na osnovni oblik postoji umišljaj. Ne može se po tom osnovu ublažiti kazna. izvršilac hoće da žrtvu teško telesno povredi. -Za primenu instituta actiones liberae in causa i time uspostavljanja postojanja k. 32. Kod prve. on je svestan te mogućnosti ali olako drži da do k.

Reč je o zaštiti izvora informacija. kao i u vođenju kr. koje i dalje traju. predstavlja osnov da se on smatra izvršiocem. Lica čija odg. izdavača (izazetno i štampara) i proizvođača. -Odredbama KZ uspostavlja se posebna odgovornost odgovornog urednika za kd učinjena putem onih sredstava javnog obaveštavanja kod kojih je obavezno postojanja odgovornog urednika. udžbenik. ako je informacija objavljena bez njegove saglasnosti ili ako postoje stvarne ili pravne smetnje za kriv. -Pitanje kaznene odg. gramofonske ploče. a ni fikcija. Tu se može govoriti o 3 stava: 1.l. što pokreće pitanje da li pravno lice može biti subjekt kd? Tome na putu stoje pre svega neka osnovna načela savremenog krivičnog prava – načelo subjektivne individualne odgovornosti. ovde supsidijarno dolaze u obzir neće se smatrati izvršiocem kd zbog toga što sudu ili dr nadležnom organu nisu otkrila identitet. urednik bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od okolnosti koja. same po sebi nisu prihvatljive. radio. štampanje ili proizvodnju.l. -Izdavač će se. tako i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica. itd.Proizvođač se. je čvrsto povezna sa pitanjem njegovog pravnog subjektiviteta. televizija i druga javna glasila. lica koje je u tom pravnom licu odgovoro za izdavanje. smatraće se izvršiocem kd učinjenog putem tih sredstava informisanja u 3 slučaja: 1. p. Odgovorni urednik. Ni jedna ni druga. štampar i proizvođač često javlja pravno lice. 2. Odgovornost pravnog lica za krivična dela Razvoj i stanje u svetu -Deliktne radnje pravnih lica imaju ponekad nesagledive štetne posledice. treći smatra da je krivična odg. odnosno zamenik u vreme objavljivanja informacije. tako da ne stoji sasvim tvrđenje da je tada bilo opšteprihvaćeno kažnjavanje pravnih lica. Autora informacije. osim u slučaju da je učinjeno kd za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina. To su: novine.l. -Sužavanju ove posebne vrste odgovornosti i svođenju kršenja načela krivice na minimumu služi još jedno ograničenje predviđeno u KZ. ne može postojati umišljajno. To ukazuje na kriminalno-političku potrebu da se na ove radnje reaguje i kaznenim sankcijama. Tu se javljaju dve glavne teorije: teorija funkcije i teorija realnosti. monografija. p. a s druge strane u primeni opštih pravila o krivici. 25 . pre svega prekršaje.) S jedne strane. KZ izričito propisuje da je izvršilac fiz. pod istim uslovima. -Pošto se kao izdavač. kao što je knjiga. postupka prema izvršiocu tj. U engleskom pravu tek polovino XIX veka dolazi do prvi precedanata kojima se dozvoljava kažnjavanje pr lica. Ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora. drugi odbacuje krivičnu odg. prvi odbacuje kako krivičnu. odnosno kaznene odgovornosti pravnog lica u širem smislu. -Ukoliko je odg. Ni pravna teorija u srednjem veku nije po ovom pitanju bila sasvim jedinstvena. odnosno lice koje ga zamenjuje. smatrati izvršiocem kd koje je učinjeno putem nepovremene štampane publikacije. pod tim uslovima. 34. jer pravno lice nije ni realnost samo po sebi. filma. sredstava javnog informisanja. isključuje se odgovornost odgovornog urednika.33. Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvršenje različitih kd (kleveta. delikt p. itd. neprihvatljivost kolektivnog kažnjavanja. ne samo moguća. već samo nehatno kd ako ga zakon uopšte predviđa. Trenutkom utvrđivanja autora. -Najznačajnije pitanje u ovoj oblasti jeste ono koje se tiče krivične. -Osim odg urednika. po zakonu. . -U rimskom pravu. već potrebna i opravdana. magnetofonske trake. -Odredbe o odgovornosti ovih lica primenjuju se samo ako se ta lica po opštim odredbama KZ ne mogu smatrati učiniocem kd. nego pravni pojam koji se čvrsto zasniva na realnosti i iz nje proizilazi što je dovoljan osnov da se može raspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnog lica. 3. Primena odredaba o njihovoj odgovornosti je dakle supsidijarnog karaktera. isključena je njegova krivica. ili kao odgovornost za druge kažnjive delikte. ili je to neophodno da bi se izvršenje takvog kd sprečilo. Pod uslovom da postoji neka od 3 situacije (ako je autor nepoznat. Ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora. 3. Ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat. Ako je odg urednik. gonjenje autora) izvršiocem kd će se smatrati izdavač i proizvođač. bio u zabludi iz nehata. javljaju se ozbiljni problemi. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i dr. kd izvršena na taj način po pravilu su teža. Ova odgovornost odnosi se na 3 kategorije lica: odgovornog urednika. To daje osnova za ustanovljavanje posebnih pravila o odgovornosti za kd učinjena putem štampe i dr. 2. uzeće se da je izvršilac štampar koji je za to znao. ali prihvata kaznenu ili kao neku odgovornost sulgeneris. autoru informacije. -Ako nema izdavača ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje. smatra izvršiocem kd učinjenog putem kompakt diska. je bio smatran deliktom individua koje ga sačinjavaju i kazna je samo njih pogađala. ovaj poseban oblik odgovornosti odnosi se i na izdavača i proizvođača.

Zato je kažnjavanje za pripremne radnje strano bilo kojem sistemu opšteg dela i opštem pojmu kd. Uvođenjem prava o privrenim prestupima. samo za prekršaje. Dovršeno kd. a intenzitet ugrožavanja više izražen. ali i zabrana zadiranja kp u privatnu. a to je radnja kd. Što je neko dobro vrednije. Osnovni kriterijumi jesu vrednost zaštitnog objekta i intenzitet njegovog ugrožavanja. zakona u užem smislu (u KZ) već tu materiju. krivičnopravnu zaštitu treba svesti samo na najintenzivnije oblike ugrožavanja. 4. to ne treba činiti u okviru kr. 3. Problem je i ostvarivanje zahteva da kažnjavanje bude pravedno. fizičkog lica. Norveškoj.lica samo za prekršaje i to pretežno u oblasti privrede i finansija. kao i predviđenost u zakonu.p. Međutim. pitanje pravnodogmatskog i kriminalno-političkog opravdanja kažnjavanja za pokušaj i pripremanje kd izaziva niz dilema. iako ne dovoljno efikasan ima svoje prednosti. odg. već na sve potencijalne učinioce.-U Evropi se. godine. pr. Međutim. zbog brojnih specifičnosti. Načelna pitanja kažnjivosti nedovršenog krivičnog dela -Kada se govori o kd podrazumeva se da je učinilac preduzeo radnju izvršenja.odg. kada učinilac ostvari samo jedan njegov deo ili preduzme određene radnje koje vode izvršenju kd. Ovakav razvoj je i rezultat određenih inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske Unije. Objektivna teorija smatra da samo štetne posledice na zaštitnom objektu opravdavaju kp intervenciju. značaj kazne se ne može negirati. . osim u slučaju kada su one same proglašene za posebno kd. -S obzirom na to da kod pokušaja. uočava jasan trend uvođenja određenih oblika krivične odgovornosti pravnog lica (u Holandiji. već na njegove organe i članove. Zato „srednji put“ u našoj praksi. u odnosu na pr. Tu granicu određuje intenzitet ugrožavanja. odnosno momenat kada ponašanje pojedinca postaje relevantno i za druge. sadržalo bi u sebi opasnost od proširivanja tih izuzetaka i na neke druge situacije. I u slučaju da se uvede odgovornost pravnih lica za kd. pravnih lica. 35. Odgovornost pravnih lica u našem pravu -Umesto kriv. osim kod onih kd čiji zakonski opis ne obuhvata i posledicu. Postavlja se pitanje da li pretnja kaznom i dr. kolektivnog kažnjavanja i sl. s obzirom na to da p. Danskoj. postoje situacije kada kd ostaje nekompletno. dolazi do brojnih i po pravilu udaljenih oblika ugrožavanja zaštitnog objekta. Naime. noseći element. ličnu sferu građana. odgovornosti ili odg. tj. Švajcarskoj). Pripremanje krivičnog dela 26 . samom činjenicom da je reč o kaznenoj odgovornosti sui generis. Donošenje odluke. Postoji saglasnost da se za samu odluku ne treba kažnjavati – „za misli se niko ne kažnjava“.l. -Kod pripremnih radnji nedostaje radnja kd. Pretnja kaznom koja ni kod fizičkih lica nije upravljena na jedno tačno odg. Ali. Švedskoj. Pripremne radnje. jer kazna pogađa i one članove pr. već i u kaznenom pravu u širem smislu.Tu nedostaje osnovni. -U našem kp se za pokušaj kažnjavanja pod određenim uslovima. Španiji.U pogledu kažnjavanja za neke od ovih faza postoji spor između objektivnih i subjektivnih teorija. treba regulisati posebnim zakonom koji bi regulisao specijalno kr. čak i one koji su se protivili izvršenju delikta. Osnovno pitanje je gde je granica čije prekoračenje od strane učinioca znači njegov ulazak u „kriminalnu zonu“. pravo za pravna lica. mada neki od njih moraju biti modifikovani i prilagođeni karakteru i obliku kaznene odg. Kažnjavanje za pripremne radnje koje ne izlaze van privatne sfere pojedinaca ne može imati svoje opravdanje. zakonika u Evropi koji uvodi odgovornost pravnih lica za krivična dela jeste i KZ Crne Gore donet decembra 2003. u mnogim zemljama je i dalje prisutno rešenje da se predviđa kaznena odgov. kao i da je nastupila posledica. Subjektivne teorije polaze od toga de je već u najranijoj fazi krivično-pravna intervencija opravdana. -Uvođenje u kp objektivne odgovornosti. u poslednje vreme. a naročito kod pripremnih radnji. lica se još više „rasplinjava“ jer je subjekt kome je upućena još neodređeniji i kao skup f. ne rešavaju se neki problemi koji se javljaju na planu kriv. 36. mora se postaviti donja granica ispod koje ne bi bila opravdana kp intervencija. Objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima -Svrha sankcije se ne može ostvarivati direktnim uticajem na pr lice kao takvo. Finskoj. tj. naše pravo je izabralo srednji put uvođenjem specifične kategorije delikata – privrednih prestupa.l. sankcijama deluje generalno – preventivno na pravna lica – potencijalne učinioce privrednih prestupa. delovanja na pravno lice koje je učinilo delikt. koje su našle svoj odraz i u nekoliko međunarodnih konvencija. Pokušaj. lica koji su nevini. kod određenih kd. utoliko je opravdanija kr.Dovršeno kd je pravilo i zakonski opisi kd imaju u vidu dovršeno kd -Ali. Jedan od najnovijih kriv. f. Belgiji. ne poseduje subjektivni element neophodan za kr. -Uobičajeno se smatra da postoje 4 moguće faze u ostvarenju kd: 1. lica još je manje u stanju da tu pretnju shvati kao prepreku za vršenje delikta. . pravna zaštita. Prvo na nepovredivnost privatne sfere pojedinaca obuhvata i saopštavanje svojih misli u privatnom krugu ili pravo na „glasno razmišljanje“. 2. Francuskoj. neki osnovni principi moraju važiti ne samo u k. U pogledu specijalne prevencije. Presudan je odnos prema javnosti.

Jedan od stadijuma u ostvarenju kd jeste pokušaj. -Pokušaj se u odnosu na pripremne radnje kvalitativno razlikuje. izostanak posledice ne znači uvek i postojanje pokušaja kd. Pripremanje po samoj svojoj prirodi podrazumeva: postojanje umišljaja. ali krivično delo nije dovršeno. pa sve do momenta nastupanja posledice. radnji. Mogu se razlikovati 2 situacije i 2 vrste pokušaja: nesvršeni i svršeni. Određivanje granice između njih predstavlja određivanje granica ulaska u kriminalnu zonu. -Ali. a da se pri tome bliže ne određuje u čemu se sastoji njihovo pripremanje. radnji. on radnju izvršenja nije dovršio. četvrta kategorija i dalje ostavlja otvoren problem određivanja pojma pr. Upravo u umišljaju se može videti jedino opravdanje za kažnjavanje i za samo pripremanje kd. propisivanjem kažnjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog kd -U prvom slučaju se. potrebno je odrediti njegovu donju i gornju granicu. pa samim tim nije ni prouzrokovao posledicu. slučaju preduzimanjem određene radnje neposredno ugrožen objekt kr. Zakonodavac više ne može da propisuje pripremnaje nekog kd kao kažnjivo. Međutim. a to su pr. -Pokušaj može postojati od momenta kada je izvršilac započeo radnju izvršenja. zaštite. Pokušaj kd je nepotpuno ostvarenje bića kd. Ono podrazumeva ostvarenost svih predviđenih elemenata bića kd.pr. Npr. To je učinjeno u OKZ tako što su pripremne radnje bile svrstane u 4 grupe: 1. radnja izvršenja je započeta ali nije dovršena. i ne radi o pripremnim radnjama. Nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje kd. Ne može se nehatno pripremati neko kd. a na objektivnom planu zahteva se da je izvršenje kd započeto. dok pripremanje kd samo po sebi nije kd. kao i kako u konkretnom slučaju postaviti granicu između radnje izvršenja i pripremne radnje ( apstraktno posmatrajući to je relativno jednostavno: obično se kaže da radnja izvršenja ulazi u biće kd. tj. Ipak. po pravilu. Zato je zakonodavac pokušao da da jednu orijentacionu definiciju prip. ovaj stav nije dosledno sproveden. nisu posebno precizirane pripremne radnje kao posebno kd. učinilac sa umišljajem preduzima radnju izvršenja delimično ili u celini. Dogovaranje. -KZ više ne predviđa kažnjavanje pripremanja određenog kd (delicta preparata). -Svršeni pokušaj postoji kada učinilac preduzima kompletnu radnju izvršenja. . 37. Delo je započeto onda kada je došlo do preduzimanje radnje izvršenja u celini ili delimično. Nastupanje posledice isključuje pokušaj. Pokušaj krivičnog dela – pojam. dok kod ostalih kd ono nema praktičan značaj. Kod pokušaja. Dodatni kriterijum jeste i dovođenje u vezu preduzete radnje sa zaštitnim objektom. već se u jednom zajedničkom članu na uopšten način navodi šta predstavlja pripremanje tih kd (koristi se formulacija iz OKZ). 3. To je naročitao složeno kod kd koja u svom zakonskom opisu nemaju posledicu (delatnosna kd). Ovo razlikovanje je važno kod kd čiji je pokušaj kažnjiv. posledica. Pošto su predviđene kao posebno kd za njih važe opšti standardi za propisivanje opisa bića kd. Kod pokušaja kd koja u svom biću nemaju posledicu nedostaje deo radnje izvršenja. radnje u užem smislu (delicta preparata) javljaju se ozbiljne sumnje. pripremnih radnji u užem smislu. onda to čini tako što precizira u čemu se to pripremanje sastoji. Naše ranije kr zakonodavstvo je kod nekih kd propisivalo da će se kazniti i onaj ko priprema njihovo izvršenje. pripremanje radnje stoje van bića kd. To se utvrđuje na osnovu zakonskog opisa radnje izvršenja pojedinih kd. 4. a pri tome propisuje i druge bitne elemente koji moraju biti ostvareni da bi postojalo kd. kada zakon pripremanje za proizvodnju opojnih droga predviđa kao kd. Kriterijum je da li je preduzeta radnja izvršenja (pokušaj) ili nije (pripremne radnje). -U vezi da kažnjavanjem druge vrste pripremnih radnji. On predstavlja kd. -Za kažnjivost umišljajnog pripremanja izvršenja kd potrebno je da je to izričito predviđeno u posebnom delu. Pokušaj nekih 27 . radnji specifičan za ova kd. ali posledica izostaje. 2. -Nesvršeni pokušaj postoji kad je učinilac preduzeo samo deo radnje izvršenja. tj. a da pri tom ne precizira u čemu se sastoji to pripremanje. tj. planiranje ili organizovanje sa drugima izvršenja kd. tako da se neki značajniji problemi ovde ne javljaju. vrste i kažnjavanje Pojam i vrste pokušaja -Dovršeno kd je osnovna forma kažnjivog ponašanja. Poseban problem je kako odrediti u čemu se one sastoje. propisivanjem pripremanja kao posebnog kd 2. s tim što se dodaje i jedan oblik prip. a to je. S obzirom na to da se pokušaj nalazi između pripremnih radnji i dovršenog kd. mada nepotpuno. jer ih je zakon podigao na rang radnje izvršenja. postavljanje pitanja da li je u konkr. formalno gledajući. a pripremna radnja ne). To se može učiniti na 2 načina: 1. ali iz različitih razloga posledica ne nastupi. Tu nepostoje neki od predviđenih elemenata bića kd. Druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje kd. Otklanjanje prepreka za izvršenje kd. jer kod kd protiv ustavnog uređenja u bezbednosti Republike Srbije kod kojih se predviđa kažnjavanje i za pripremne radnje. Kod pokušaja na subjektivnom planu uvek mora postojati umišljaj. a koje ne predstavljaju radnju izvršenja.-Jedno kd se može pripremiti na vrlo različite načine. -Kod kd čiji pokušaj nije kažnjiv mnogo veći značaj ima razlikovanje između pokušajnog i dovršenog kd.

odnosno prouzrokovati posledicu kod posledičnih dela. Za razliku od psolutnih spoljnih smetnji koje onemogućavaju učinioca da delo dovrši i koj e uvek isključuju dobrovoljnost. Npr. nalazi se u zabludi da potoji neka spoljna okolnost koja ga sprečava u dovršenju dela. ali okolnost da je kroz pokušaj dovršeno neko lakše kd treba tretirati kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne. -Ova podela je od značaja za kažnjavanje tako gde je moguće izvršiti razgraničenje.delo na način na koji je sa aspekta uobičajenog životnog iskustva.dela. postoji i tzv. 38. U mnogim slučajevima učinioci ne odustaju zbog mogućnosti da budu oslobođeni od kazne.dela izričito propisano da će se činilac kazniti za pokušaj (npr. značaj relativnih spoljnih smetnji koje otežavaju izvršenje k. Uslov je da je kod takvog k.delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu. smatra se relativno a ne apsolutno nepodobnim pkušajem ubistva. Učinilac tu veruje da može da učini k. prava kd nečinjenja). U tom slučaju uzima se da postoji samo pokušaj težeg kd (a ne sticaj). Zaštićeno dobro je kod apsolutno nepodobnog pokušaja manje ugroženo nego kod relativno nepodobnog pokušaja. Kažnjavanje za pokušaj Kažnjava se za pokušaj onih kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 5 godina ili teža kazna. ali ga ne onemogućavaju posebno. od njega odustao. Relativno nepodoban pokušaj postoji kada u konkretnom slučaju zbog delovanja određenih okolnosti i uslova. Npr. Apsoloutno nepodoban pokušaj postoji onda kada se određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguće dovršiti k.delo. često im ta mogućnost nije ni poznata već iz sasvim drugih razloga. a izgleda kao da spava. Puativni delikt postoji onda kada neko pogrešno drži da ono što čini predstavlja k. pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije. kvalifikovani pokušaj ( teža vrsta pokušaja). kd silovanja). -Izuzetno. koji postoji onda kada je kroz pokušaj nekog težeg kd dovršeno neko lakše kd (npr. Na objektivnom planu potrebno je da učinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvršenja (kod nesvršenog pokušaja).delo.Nepodoban pokušaj Nepodoban pokušaj postoji onda kada učinilc k. vradžbina i sl. zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne i ublažavanje kazne. Pokušaj je donekle fakultativni osnov za ublažavanja kazne. -Konstitutivni element pokušaja jeste umišljaj učinioca -Pored svršenog i nesvršenog pokušaja. kroz pokušaj silovanja budu ostvareni elementi kd bludnih radnji). Dobrovoljnost postoji onda kad je učinilac i pored toga što je bio svestan da k. ili zato što je radnja pokušaja inkriminisana kao svršeno kd. a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti. odnosno sa preuzimanjem kažnjivih pripremnih radnji ili da psreči nastupanje posledice (kod svršenog pokušaja).delo može da dovrši. Do posledice može doći delovanjem nekih drugih uzroka. sa određenim sredstvima ili na određenom predmetu nje bilo moguće izvršitik.delo ali se kazna može i ublažiti što se u praksi najčešće i čini. je sporan. Nema dobrovoljnosti kada učinilac pogrešno veruje.Dobrovoljni odustanak -Obično se smatra da je cilj postojanje instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja k.) -Pokušaj se kažnjava istom kaznom koja je propisana za dovršeno k. odnosno za razumnog čoveka potpuno besmislen (npr.irealnog pokušaja koji nije kažnjiv. kažnjiv je pokušaj kd ubistva (kazna – zatvor od 5-15 godina). cak i pucanje n čoveka koji je mrtav. Razloikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja: apsolutno i relativno nepodoban pokušaj. 28 . Međutim. tj. Granicu između apsolutnog i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće precizno odrediti. pokušaj možebiti kažnjiv i kod lakših kd za koja se ne može izreći kazna zatvora od 5 godina. On predstavlja „poslednju šansu“ za učinioca. nastupanje posledice ne znači uvek i postojanje dovršenog kd. Pri tome nije od značaja da li je 5 godina zatvora donja ili gornja granica raspona propisane kazne ili je u okviru propisanog raspona. U pogledu subjektivnog elemenat potrebno je da je odluku doneo sam.kd ne može postojati zbog njihove same prirode (npr.delo. S druge strane.delo na taj način što mu se stavlja u izgled mogućnosti oslobođeja od kazne ako dobrovoljno odustane. imajući u vidu da je stepen ugrožavanja zaštićenog dobra niži kod nepodobnog nego kod običnog pokušaja. Irealni pokušaj je ekstremna varijanta apsolutno nepodobnog pokušaja.) -Nepodoban pokušaj treba razlikovati i od putativnog delikta koji nije kažnjiv. -Dobrovoljni odustanak sadrži objektivnu i subjektivnu komponentu. -KZ polazi od toga da nije opravdano kažnjavati za nepodoban spokušaj.dela pokuša da izvrši k. a ne radnjom izvršenja učinioca. 39.dela pa se učinilac stimuliše da ne dovrši k. -Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv. Ne može postojati svršeni pokušaj kd koja u svom zakonskom opisu ne sadrže posledicu (npr.krađe. pa zato odustane.

Po prvom. Kod trajnih kd vremenom njihovog izvršenja treba smatrati vreme kada je dovršena radnja izvršena. nego ni u mestu u kome je propustena radnja koju je izvršilac bio dužan da preduzme.dela. ali samo ako dovršeno delo nije konzumirano pokušajem tuđeg kd. kz.dela nije dovršio zbog okolnosto koje onemgućavaju ili znatno otežavaju izvršenje k. na svakom mestu). pre kojoj se vremenom izvršenja kd smatra i vreme kada je preduzeta radnja i vreme kada je nastupila posledica. -Za razliku od nekih stavova zakonodavstva. već i ono mesto u kome je posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi. zastarelost. Naš kz prihvata tu teoriju. -Postoje 3 teorije u rešavanju pitanja koje mesto će se smatrati mestom izvršenja: 1. Ovo vreme se razlikuje naročito kod tzv. Utvrđivanje mesta izvršenja naročito je važno kod kd čija se radnja izvršenja preduzima u jednom mestu. 29 .odustanak kod svršenog pokušaja je moguć samo kod kd kod kojih posledica nastupa posle kraćeg ili dužeg vremena posle dovršenja radnje (temporalni delikti). mestom kd se smatra pored mesta radnje izvršenja i mesta posledice. 2. -Kod svršenog pokušaja potrebno je njegovo aktivno delovanje kojim on sprečava nastupanje psledice. 40. -Kod kd nečinjenja mesto radnje je. tako i mesto gde je u celini ili delimično prosledica nastupila.Postoje dve moguća načina rešavanja ovog pitanja: 1. odnosno momenat kada ta radnja nije više mogla da se preduzme. i to ne samo u mestu u kome je posledica nastupila. kao vreme izvršenja treba uzeti završetak tog perioda. životinjom. isključuje opstanak). On predstavlja fakultativni osnov za oslobođenje od kazni a samim tim i fakultativni osnov za neograničeno ublažavanje kazne. kod većine: instituta čija primena zavisi od vremena izvršenja kd došlo bi do nerešivih situacija ako se ne bi uzeo samo jedan vremenski momenat. vremenom izvršenja kd smatra se vreme kada je preduzeta radnja izvršenja – teorija delatnosti. Za saučesnika je relevantno ono vreme kada je preduzeo radnju saučesništva.teorija posledice.KZ kaze da se neće smatrati da postoji dobrovoljni odustanak ukoliko učinilac k. Osim toga. teorija posledice – relevantna je posledica 3. izvršenja se smatra i jedno i drugo (lat. primena republičkih kriv. s tim da mora definitivno odustati od dovršenja dela (prekidanje radnje izvršenja s namenom da ona kasnije dovrsi. zakona. teorija ubikviteta – mestom. Ukoliko sud odluči da učinioca oslobodi od kazne za pokušaj kd od kojeg je odustao mora ga kazniti za delo koje je dovršio kroz pokušaj kd za koje se oslobađa od kazne. što znači da se kao vreme kada je kd učinjeno uzima vreme kada je učinilac preduzeo radnju izvršenja. Dobrov. Po pravilu. u kriv procesnom pravu određivanje mesne nadležnosti suda). -Kod nesvršenog pokušaja dovoljno je da se učinilac uzdži od daljeg preuzimanja radnji. Jedino šte se prilikom odmeravanja kazne to može uzeti u obzir kao olakšavajuća okolnost. mesto u kome je blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice. mestom izvr. kz polazi od stava da je dobrovoljni odustanak kažnjiv. to je vreme kada je nastupila posledica. a posledica nastupa u drugom – distanciona kd. Po drugom. -U odnosu ne saučesnika. kd koja u biću kao konstitutivan element sadrže određeno mesto. za koju se koristi i naziv teorija jedinstva. teorija delatnosti – relevantna je radnja izvršenja 2. S obzirom da kod nekih kd nečinjenja postoje određeni vremenski period kada se mora preduzeti radnja. utvrđivanje krivice učinioca. Učinilac može odustati i od pripremnih radnji. se smatra i svako ono mesto u kome je objektivno prema okolnostima konkretnog slučaja posledica mogla da nastupi. tada prestaje i protivpravno stanje. . Mesto izvršenja krivičnog dela Odrđivanje mesta izvršenja kd neophodno je u kp zato što od toga zavisi rešavanje više pitanja (prostorno važenje krivičnog zakonodavstva. Moguće je da se izvršilac uopšte ne nalazi u mestu u kome je kd izvršeno. tj. 41. -Ukoliko se izvršilac posluži prirodnim silama. mestom izvršenja se smatra i ono mesto gde je došlo do dejstva tih sila. odnosno naprava. Ima i mišljenja da vremenom izvršenja trajnih kd treba smatrati sve vreme dok traje protivpravno stanje. Naš zakon se opredelio za teoriju delatnosti. bez obzira kada je preduzeta radnja izvršenja. To će se odnositi i na kvalifikovani pokušaj. Kao mesto izvršenja kd smatra se kako ono mesto gde je preduzeta ili propustena radnja. iako je učinilac nastojao da je spreči. ubique – svuda. što je relativno samo ako su one kažnjive. temporalnih delikata kod kojih između preduzete radnje i nastupanja posledice prođe kao kraće ili duže vreme -Iako se u teoriji spominje i teorija jedinstva. tehničkim napravama i sl. -Kod pokušaja kd kao mesto izvršenja smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja. maloletstvo. osim mesta u kome je nastupila posledica i ono mesto gde je učinilac bio dužan da radi. Kod produženog kd kao vreme izvršenja uzima se momenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u statav produzenog kd. Ne može se govoriti o odustanku od pokušaja kd onda kada posledica nastupi. Vreme izvršenja krivičnog dela -Vreme izvršenja kd važno je za rešavanje više pitanja u kr pravcu: vremensko važenje. krivična dela koja kao konstitutivna obeležje imaju određeno vreme. Npr. a kod kd nečinjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio dužan da preduzme. I za pokušaj važi da je izvršen onda kada je preduzeta radnja izvršena. i mesto u kojem je preduzeo radnju saučesništva. ako koristeći prinudu prilikom silovanja učinilac izvrši i kd razbojništva.

. trajna kd – ona kod kojih se posledica sastoji u stvorenom protivpravnom stanju koje traje duže ili kraće vreme. Za sve to vreme kd postoji (npr. davanje lažnog iskaza). tako i imovina). postoji podela na: 1. kd su u okviru posebnog dela upravo po tom kriterijumu svrstana u određene grupe (npr. kd povrede 2. delatnosna kd – kd bez posledica 2.) Postoje i kd sa 2 ili više grupnih zaštitnih objekata. predviđanjem kd pronevere nastoji se zaštititi kako službena dužnost. razlikuju se: 1. 30 . kd protiv života i tela. Podela na opšta i politička kd -Iako je značaj ove podele precenjen. Npr. to su kod nas kd svrstana u glavu kd protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i SCG. ali je biće kd ostvareno samim nastupanjem određenog stanja (npr. posebne delikte – zahteba se da izvršilac ima određeno svojstvo (npr. Ona su kao takva i predviđena u zakonu. razlikuje se: 1. površno kd Druge podele krivičnih dela -S obzirom na neka posebna svojstva izvršioca. Krivična dela nečinjenja – podrazumevaju propuštanje da se učini neka radnja -Kod nekih kd izvršilac može biti samo ono lice koje u potpunosti ostvaruje radnju izvršenja. iz samog zakonskog opisa njihova priroda je lako prepoznatljiva. umišljajna kd -umišljaj i nehat nisu samo stepeni krivice. kd stanja – proizvedena posledica je trajnog karaktera. 2. istupe -Ovu podelu je uveo još francuski kz iz 1810. prestupe 3. To su svojeručna kd (npr. kd ugrožavanja -S obzirom na trajanje posledice mogu postojati: 1. Ta podela je značajna za sistematizaciju posebnog dela. postoje: 1.S obzirom na to da li je radnja preduzeta umišljajno ili nehatno. poznata je podela na: 1. protiv imovine. kod kd dvobračnosti) -S obzirom na to kada nastupa posledica posle preduzimanja radnje izvr. prema njim. posledična kd – kd sa posledicom -Takođe. višeobjektna kd (npr. protiv časti i ugleda. svojstvo vojnog ili službenog lica kod određenih kd) -S obzirom na objekt krivičnopravne zaštite postoji podela na veći broj grupa kd. nehatna kd se kvalitativno razlikuje ponašanje koje je predviđeno kao kd -S obzirom na posledicu kd razlikuju se: 1. To su tzv. Krivična dela činjenja – preduzimaju se aktivnim delovanjem 2.42. potrebno je osvrnuti se na nju -Postoje kd oko kojih nema spora da su političkog karaktera. protivpravno trajanje lišenja slobode postoji za sve ono vreme koje je neko lice protivpravno lišeno slobode) 2. s obzirom na posledicu. opšte delikte – može ih izvršiti bilo koje lice 2. itd. -Postoji i tradicionalna podela kd prema njihovoj težini na: 1. momentalni delikti – posledica nastupa odmah 2. Deoba krivičnih dela Podela krivičnog dela s obzirom na radnju i posledicu S obzirom na radnju izvršenja razlikuju se: 1. pokušano kd 2. zločine 2. temporalni delikti – posledica nastupa nakon proteka kraćeg ili dužeg vremenskog perioda -S obzirom na to da li je izostala posledica. godine.

po prirodi stvari. On takođe može biti idealni i realni u zavisnosti od toga da li je preduzeta jedna ili više radnji. koneksna kd su ona opšta kd koja se vrše radi ostvarivanja političkih ciljeva. sticaja ipak nema. Odnos specijaliteta. npr. (npr. ako jednom izjavom uvredi više lica postojaće onoliko kd u idealnom sticaju koliko postoji pasivnih subjekata. zato što svi pojedinačni akti zajedno čine radnju izvršenja. već samo jedno kd. Subjektivna teorija – prema njoj. I idealni i realni sticaj mogu biti i homogeni i heterogeni. kada neko prisvoji novac ili druge stvari koje su mu poverene u službi ili na radu postoji samo pronevera. pa se primenjuje samo ako ne dođe do primene primarnog bića. prirodno jedinstvo dela postoji kada je radnja izvršenja prirodno povezana u jednu celinu. Realni sticaj će postojati i kada izvršilac u kraćem ili dužem vremenskom razmaku izvrši više kd krađe (pod uslovom da ne postoji produženo kd). Objektivna teorija – procenjuje se priroda kd -U literaturi se nailazi i na podelu na: 1. -U određenim slučajevima. već prirodno jedinstvo dela. za koja mu se. najviših organa vlasti) 2. nije teško utvrditi. ima i kd koja su politička po svom karakteru ili motivu. iako je preduzeto više radnji. bez obzira na njihov vremenski razmak. -Ako su učinjena ista ili istovrsna kd radi se o homogenom sticaju. krađu i falsifikovanje isprave preduzimanjem više radnji. ili ostvarena bića više kd. Prividni idealni sticaj -Prividni idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno biće više kd. razbojništva. 1. SUPSIDIJARITET -Biće jednog kd je supsidijarno u odnosu na drugo. opšteg kd i postoji samo to specijalno (posebno) kd (npr. a ne i utaja). kada izvršilac bacanjem bombe jedno lice liši života i 2 lica teško telesno povredi. Zakonski opis bića jednog kd u potpunosti obuhvata i biće drugog kd s tim što sadrži najmanje još jedno dodatno obeležje. specijaliteta – lex specialis derogat legi generali 2. čak i onda kada za ranije učinjena kd iz bilo kojih razloga nije došlo do suđenja (npr. Ili. konsumpcije 1. učinio više kd za koja mu se istovremeno sudi. kompleksna ili mešovita kd su opšta krivična dela kojima se može vršiti napad i na politička dobra (npr. ne postoji sticaj kd. ta kd će se nalaziti u realnom sticaju. zato što nisu bila otkrivena). ali se. koja su u vezi sa vršenjem političkih kd i ponekad se vrše zajedno sa njima (npr. Pojam i vrste sticaja krivičnog dela -Sticaj kd postoji onda kada jedan učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učini više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi. uništavanje imovine u toku građanskog rata. i pored toga. istovremeno sudi. pa se uzima da. povalne krađe. opisa ne može lako uočiti. a da se to iz njihovog zak. kada provalnik iz jednog stana oduzme više pokretnih stvari. a u drugom slučaju karakter običnog kd. jer postoji ili prirodno jedinstvo dela ili je sticaj samo prividan. 44. a ako se radi o različitim kd onda je u pitanju heterogeni sticaj. Prividni idealni sticaj postoji u slučajevima: 1. smatra da je učinjeno samo jedno kd. Time je u idealnom sticaju izvršio 3 kd. Postavlja se pitanje kom kd dati prednost. u jednom slučaju mogu imati karakter političkog. SPECIJALITET -U slučaju specijaliteta neko kd se pojavljuje samo kao specijalan oblik nekog drugog. Obično se rešenje traži preko tzv kompleksnih i koneksnih kd: 1. 2. prividni sticaj je pravna konstrukcija. silovanje. Supsidijaritet može biti: 31 . pa prema tome i 1 delo) 2. po pravilu. -Idealni sticaj kd će postojati npr. supsidijariteta – lex primaria derogat legi supsidiariae 3. -Idealni sticaj podrazumeva da je učinilac preduzimanjem jedne radnje učinio više kd. ubistvo ili povreda ugleda predsednika. relativna politička kd – reč je o običnim deliktima koji se vrše sa političkim ciljevima -Problem je utvrditi kada obična kd dobiju karakter političkih kd. 43. -Realni sticaj podrazumeva da je učinilac sa više radnji. ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. a s ciljem da se pobedi protivnik). ne postoji onoliko kd koliko je stvari oduzeo. U vezi sa tim su nastale 2 teorije: 1. presudan je politički motiv 2. Ukoliko izvršilac izvrši. pa se uzima da postoji samo 1 kd. apsolutna politička kd – kod njih je objekt kd zaštite političke prirode 2.Međutim.

supsidijariteta i konsumpcije. poseban oblik konsumpcije gde se neko delo koje se ostvaruje kroz neko teže delo ukazuje kao bagatelno u odnosu na to teže delo (npr.. Izvršilac krađe koji ukradenu stvar kasnije prikriva ili potura. KONSUMPCIJA -U slučaju konsumpcije biće jednog kd redovno u potpunosti obuhvata biće nekog drugog kd (pod uslovom da se ne radi o specijalitetu). Primer za drugu vrstu supdidijariteta bilo bi kd učestvovanja u tuči. -Kolektivno kd u vidu zanata postoji onda kada učinilac ponavljanjem određenog kd nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda. kada prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog oružja dolazi do ostvarenja bića kd oštećenja tuđe stvari oštećenjem odeće žrtve). Razlikuje se: kolektivno kd u vidu zanata. čiji je smisao da krivično odgovaraju oni učesnici u tuči za koje se ne može utvrditi da su preduzeli radnju izvršenja ubistva ili teške telesne povrede. odnosno teške telesne povrede. Kd učestvovanja u tuči je supsidijarno u odnosu na kd ubistva ili teške telesne povrede. U svim tim slučajevima. a ne i krađu kojom je pribavio sredstvo izvršenja – nekažnjivo prethodno delo. 3. izvršilac koji prethodno ukrade ključ kojim kasnije izvrši provalnu krađu. iako se čini da postoji više kd koje je učinilac ostvario sa više radnji. razbojništvo je složeno kd koje se sastoji iz prinude i krađe. moguće je sa više radnji ostvariti više kd od kojih je jedno glavno koje konsumira ostala. odnosno slučaj kada je zbog ponavljanja vršenja kd kod učinioca došlo do stvaranja navike da se ono vrši. zanimanja i iz navike. To je naročito slučaj kod tzv nekažnjivog prethodnog i nekažnjivog naknadnog dela. da se bavi njegovim vršenjem pri čemu nema cilj da mu to bude izvor prihoda. -Preovlađuje shvatanje da kolektivno kd postoji samo onda ako je to zakonom kod pojedinih kd propisano. uzima se da je učinjeno samo jedno kd ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. ali od čega može imati neku imovinsku korist. Složeno krivično delo -Složeno kd predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem 2 ili više kd i za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu. u stvari.formalni – kada zakon izričito upućuje na primenu bića nekog kd samo kada nisu ostvareni uslovi za primenu nekog drugog kd -materijalni – kada to proizilazi iz same prirode i odnosa bića određenih kd slučajevi zakonskog supsidijariteta su u našem kr. nema sticaja između teške krađe izvršene provaljivanjem i oblika teške krađe kada vrednost stvari prelazi određenu vrednost). zakonu retki. kolektivno i produženo kd. -Kolektivno kd iz navike podrazumeva sklonost ka vršenju određenog kd. Npr. -Kolektivno kd u vidu zanimanja podrazumeva samo spremnost učinioca da češće ponavlja određeno kd. Npr. 32 . Npr. Razlozi koji rukovode zakonodavca da konstuiše složena kd mogu biti različiti. 5. tj. Npr. -Osim specijaliteta. Uzima se da postoji ono što više dominira. INKLUZIJA -To je. Kolektivno krivično delo -Kolektivno kd karakteriše se određenim ponavljanjem kd koja su čvrsto povezana pre svega određenim odnosom učinioca prema delu pa se zato smatra da postoji samo jedno kolektivno (skupno) kd. u teoriji su poznati i slučajevi: inkluzije i alternativiteta kao oblika prividnog idealnog sticaja. ne čini kd prikrivanja jer je ono konsumirano kd krađe – nekažnjivo naknadno delo. kada je istom prilikom istim radnjama prema jednom pasivnom subjektu naneta i laka i teška telesna povreda. 4. Najčešće to čini zato što se kad se 2 kd izvrše zajedno dobija jedno sasvim novo kd po kvalitetu i težini za koje ne bi bile dovolnje one kazne koje su propisane za ta pojedina dela. čini samo kd teške krađe izvršene provaljivanjem. I kod konstrukcije kd kvalifikovanog težom posledicom uglavnom je reč o svojevrsnom složenom kd. Složeno i kolektivno krivično delo Prividni realni sticaj -Oblici prividnog realnog sticaja su: složeno. Ukoliko se za neka lica koja su učestvovala u tuči utvrdi da su izvršioci ubistva. postojaće samo teška telesna povreda jer ona obuhvata laku telesnu povredu). u odnosu na njih postojaće samo to kd. -Konsumpcija može u nekim slučajevima predstavljati i prividni realni sticaj. odnosno da tako ostvaruje imovinsku korist. ALTERNATIVITET -Kod alternativiteta bića se javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelavantno da li će se uzeti da postoji jedno ili drugo kd (npr. kod kd zloupotrebe prava na štrajk postoji zakonski supdidijaritet jer se u zakonskom opisu posledice tog kd izričito kaže da će ovo kd postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog kd. 45.

odnosno zašto ponavlja određene radnje. Međutim. vremenski kontinuitet 3. itd. istovetnost oštećenog – moglo bi se prihvatiti da istovetnost oštećenog može u nekim slučajevima izostati. što s jedne strane znači da preduzimanje 1 radnje nije dovoljno za postojanje kd. Prigovor objektivno-subjektivnoj teoriji da ona veoma sužava pojam prod kd osnovan je samo ukoliko bi se uvek tražilo postojanje jedinstvenog umišljaja. je do izmena i dopuna iz 2002. kd u konkr slučaju nije u suprotnostima sa zahtevima kriminalne politike -U nekim slučajevima istovetnost oštećenog je obavezna. Ima i autora koji sasvim odbacuju opšti pojam produženog kd. nastavljeni umišljaj kontinuirana psihička linija. Reč je o kd kojima se napadaju neka strogo lična dobra čoveka kao što su život i telo. -U nekim slučajevima se na prvi pogled vidi da pojedinačna dela nemaju svoju samostalnost. -Prema zaključcima sa Savetovanja u Vrhovnom sudu Jugoslavije iz 1965. kao i da postoji umišljaj u odnou na ukupnu posledicu. -Opravdan je stav naše sudske prakse da treba razlikovati obavezne i varijabilne uslove. životnog i logičkog posmatranja i rezonovanja predstavljaju takvu kontinuiranu delatnost koja čini jednu prirodnu celinu 4. a ne onoliko kd koliko je puta iznosio stvari iz stana istog vlasnika. -Konstrukcija kol kd i njena 3 oblika nastala je u nemačkoj sudskoj praksi krajem XIX veka. umišljaj treba zahtevati i u situaciji kada produženo kd dobija težu kvalifikaciju u odnosu na pojedina dela koja su njime obuhvaćena. za postojanje produž kd bilo bi osnova da se zahteva i subj. ako je učinilac učinio npr. U pogledu kol kd u vidu zanimanja u našoj teoriji većina autora smatra da ih naše kz sadrži i da su to ona dela u čijem zakonskom opisu se zahteva bavljenje određenom delatnošću. -Kod produženog kd se radi o pravnom jedinstvu koje prolazi od prirodne povezanosti pojedinih kd. subj. i bez konstrukcije produženog kd opravdano je uzeti da postoji samo jedno kd. javlja se veći broj problema. Posle dekriminalizacije ovog kd naše kz više ne sadrži kol. da sve inkriminisane radnje sa stanovišta običnog. kd u vidu zanata. da postoji određeni vremenski kontinuitet između pojedinih kriv. učinilac se nadovezuje na prvobitnu odluku obnavljajući je i proširujući je sukcesivno i na nova dela. Ne može. element se može shvatiti i kao produženi. ni pod kojim uslovima. preduzimanjem više radnji. Međutim. god. element s tim da njegove forme treba shvatiti fleksibilno. kd nadrilekarstva. psihičkom planu učinioca. pravnih radnji 3. a ne poznaje ni kol kd iz navike. od kojih svaka pojedinačno sadrži sva zakonska obeležja istog kd. čast i ugled. 46. tendencija da se vrše određena kd. -Prema tome. Jednostavno. -Prema objektivnoj teoriji. Kod kd čiji osnovni ili teži oblik zahteva ponavljanje određene radnje nije neophodno koristiti konstrukciju kolektivnog kd. više kd klevete. onda se već javlja problem opravdanosti primene konstrukcije produženog kd. u zakonskom opisu njihovog bića zahteva se višekratno preduzimanje određene radnje. Neki od tih slučajeva su na granici sa prirodnim jedinstvom dela. Nije relevantno iz kojih se razloga neko bavi nekom delatnošću. Produženo krivično delo -Kod produženog kd. za razliku od složenog i kolektivnog. ali je upravo tamo odavno napuštena. silovanja. istovetnost ili istovrsnost kd 2. da primena konstrukcije prod. za postojanje produženog kd zahtevaju se sledeći uslovi: 1. odnosno njegovog privilegovanog ili kvalifikovanog oblika. pa postoji čisto objektivna i objektivno-subjektivna teorija. Za jed. Osnovno pitanje je da li tu povezanost tražiti samo na objektivnom planu ili i na subjektivnom.Naše kr. zakonodavstva. Produženo kd do donošenja kz nije bilo regulisano odredbama našeg materijalnog kriv. za postojanje produženog kd najčešće se uzima da su neophodna tri uslova: 1. ako učinilac vrši krađu iz istog stana tako što u toku nekoliko sati u više navrata oduzima stvari. predviđalo samo kd kockanja kao kolektivnog kd iz zanata. umišljaja potrebno je da sva kd moraju prethodno biti obuhvaćena umišljajem učinioca i to u svim njihovim bitnim crtama. U našoj teoriji je vladajuće objektivno shvatanja. a s druge strane. U tom slučaju jed. Prema rešenju u kz produženo kd čini više istih ili istovrsnih kd učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog 33 . otmice. a to su istovrsnost kd i vremenski kontinuitet. zakono. ako je to isto učinio u toku nekoliko dana ili nekoliko meseci ili je delo učinio u toku iste noći ali u odnosu na stvari više različitih vlasnika. objedinjavajući faktor koji bi mogao da kompezuje nedostatak drugih objektivnih elemenata koji ukazuju na međusobnu povezanost pojedinih radnji u meri da ih treba smatrati celinom. (npr. -Iako je u našoj teoriji i sudskoj praksi dominirala objektivna teorija. biti primenjena konstrukcija produženog kd. Npr. sloboda i dr. U k. koja kod nas predstavlja vladajuće shvatanje. pravu može imati jedino značaj u oblasti odmeravanja kazne gde bi to bila moguća otežavajuća okolnost. Jed. da je isto lice izvršilo 2 ili više istovrsnih vremenskih odvojenih radnji. prema različitim pasivnim subjektima. umišljaj postaje onaj kohezioni. da ona čine jednu celinu. bez obzira na njihov broj ne predstavlja sticaj kd. Jedinstveni umišljaj treba zahtevati samo onda kada su u pogledu objektivne strane ostvareni samo minimalni elementi. ali od njega ipak ne treba odustati s obzirom da ga prihvata sudska praksa i veći deo doktrine. ipak zaslužuje pažnju pitanja da li je za postojanje produženog kd potrebno da bude ispunjen i neki subjektivni element. ali bi onda drugi povezujući elementi morali više da dođu do izražaja. nadriapotekarstva). 2.

ostala lica čiji doprinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takvog značaja da u odnosu na takve forme učestvovanja treba reagovati kriv. pored podstrekivanja i pomaganja. i ima karakteristike i jednog i drugog. I tu je reč o učešću više lica u ostvarenju kd ali se lice koje preduzima radnju izvršenja smatra samo sredstvom. posredno izvršilaštvo i saizvršilaštvo. kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). pravom. pod saučesništvom se podrazumeva ostvarenje kd od strane više lica. izvesno proširenje tog pojma – razlikuju se tri forme izvršilaštva: neposredno izvršilaštvo. kao i u većini evrop. -Uopšteno rečeno. Pravna priroda saučesništva -Postoje 2 osnovne teorije o pravnoj prirodi saučesništva: 1. akcesorna teorija zahteva da je izvršilac izvršio kd odnosno da je preduzeo radnju koja ulazi u kriminalnu zonu (dovršeno delo. saučesnici 3. jedinstvo mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstveni umišljaj. Ako je krivično delo dovršeno. Ali. Nasuprot tom shvatanju. Pored objektivne veze. Kada je reč o kd za koje se kod izvršioca traži neko posebno svojstvo. postojanje saučesništva zavisi od toga dokle je izvršilac došao u svojoj kriminalnoj aktivnosti. a ne izvršiocem. odnosno da je izvršilac ušao u kriminalnu zonu. Ne pravi se razlika između izvršioca i saučesnika. -Za postojanje saučesništva potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano. Izvršilac je ono lice koje samo ostvaruje bitne elemente bića nekog kd. bez sumnje. -Saučesništvo u užem smislu obuhvata podstrekavanje i pomaganje -Saučesništvo u širem smislu. Primena konstrukcije posrednog izvršilaštva opravdana je u sledeće tri situacije: 1. prihvaćena je podela saučesništva na: saučesništvo u užem smislu i saučesništvo u širem smislu. -Od saučesništva treba razlikovati posredno izvršilaštvo. kvantitativna akcesornost. 34 . Da učinjena dela predstvljaju celinu 47. Ono je samo nužan uslov za postojanje saučesništva. 48. Može se govoriti o postojanju dvostruke akcesornosti. Vremenski kontinuitet 3. korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa. Prvo. Ali i u okviru restruktivnog pojma. mogu se razlikovati 2 varijante tog pojma: 1. između više lica mora postojati i subjektivna veza . Prema principalnoj teoriji saučesništva irelevantno je da li je izvršilac uopšte nešto preduzeo. najuže shvatanje pojma izvršioca – izvršilac je samo ono lice koje samo vrši kd 2. Učestvovanje više lica u ostvarenju kd može se ispoljavati na različite načine. Istovetnost ili istovrsnost kd 2. -Akcesorna teorija je prihvaćena kod nas. Nije svako učestvovanje saučesništvo u krivično pravnom smislu.svest o zajedničkom delovanju. zakonodavstava. Ako je delo izvršilo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi 3. ekstenzivno shvatanje polazi od toga da je izvršilac svako ono lice koje je na bilo koji način učestvovalo u ostvarenju kd. 2. koje samo preduzima radnju izvršenja. -Prihvatanje najužeg pojma izvršioca u našoj teoriji za posledicu ima to da se i saizvršilaštvo smatra saučesništvom. -Može se govoriti o 3 grupe lica koja ostvaruju kd: 1. istovetnost predmeta dela. Tu važi pravilo: koliko učesnika. To je sticaj više lica u jednom kd. Tri obavezna uslova su: 1. izvršilac (neposredni izvršilac. To učestvovanje se može manifestovati u veoma širokom dijapazonu: od običnog pasivnog posmatranja ili odobravanja vršenja kd. To su: istovetnost oštećenog.postojanja najmanje 2 od okolnosti koje zakon navodi. a da se pri tom taj drugi ne može smatrati izvršiocem kd jer mu u potpunosti nedostaje subjektivna strana kd. Pojam i vrste saučesništva -Kd se može vršiti zajednički od strane više lica. pa do glavne uloge u ostvarenju kd. što znači da se pravi razlika između izvršioca i saučesnika. toliko kd. To nikako ne znači da saučesnici odgovaraju za radnju odnosno delo glavnog izvršioca. da li je ušao u kriminalnu zonu. Posredni izvršilac je ono lice koje ostvarujući sve subjektivne elemente kd navede drugoga na ostvarenje kd. pošto je saizvršilaštvo negde između izvršilaštva i saučesništva. Ako je neko lice kd izvršilo pod uticajem apsolutne sile 2. To je kvantitativna akcesornost. obuhvata i saizvršilaštvo. Izjednačavaju se svi oblici učešća u kd tako što se svi smatraju izvršiocem. -Kod nas je i u teoriji i u zakonodavstvu prihvaćen restriktivni pojam izvršioca. -Saučesništvo kao institut zasniva se na restiktivnom shvatanju pojma izvršilaštva. što znači da to shvatanje negira saučesništvo kao institut. posredni izvršilac i saizvršilac) 2. koja se sastoji u zajedničkom ostvarenju bitnih elemenata kd. Nasuprot tome.

I sub. oružanoj pobuni). Primenom konstrukcije posrednog izvršilaštva. tj. To govori o neprihvatljivosti ove teorije. svojeručnih kd koja može ostvariti samo jedan učinilac. tj. Međutim. postojalo bi saučesništvo i onda kada bi npr. U slučaju da ni delimično nije preduzeta radnja izvršenja. ona uzima u obzir i to da li neko delo čini u svom ličnom interesu. sukcesivnog saizvršilaštva. -Kod tzv. taj problem je bio ublažen. Subjektivna teorija – prema njoj. Formalno-objektivna teorija svodi saizvršilaštvo samo na slučajeve kada neko makar delimično preduzme radnju izvršenja. a ne i njegova protivpravnost. a naročito da je postojala i njegova krivica. Može se govoriti i o kvalitativnoj akcesornosti. da je majka podstrekač. -Izvesno vreme bila je prihvaćena teorija potpune (ekstremne) akcesornosti prema kojoj je bilo nužno da je izvršilac ostvario kd sa svim njegovim opštim obeležjima. učesnik u delu se svodi na pomagača. saučesništvo će postojati samo ako su oni kažnjivi. ako je delo samo pokušano ili su preduzete pripremne radnje. 50. a sestru pomagačem. koja znači da postojanje saučesništva takođe zavisi i od toga što je izvršilac ostvario. 35 . 49. -Objektivna komponenta se sastoji u tome da je makar i delimično preduzeta radnja izvršena. Saizvršilac se kažnjava kao da je delo sam izvršio. slučaj iz nemačke sudske prakse: u interesu i na molbu majke vanbračnog deteta. 4. Objektivno-subjektivna teorija – koja je vladajuća u našoj sudskoj praksi i doktrini. koja danas u svom čistom obliku nigde nije prihvaćena. Teorija vlasti nad delom (materijalno-objektivna teorija) – prema toj teoriji. naročito ona ekstrenma sasvim zanemaruje nečiji objektivan doprinos ostvarenju kd. U našem kp te okolnosti se uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod kojeg postoje. ali ne i rešen. Kao dopunski kriterijum. zakon zahteva 3 uslova za postojanje izvršilaštva: 1. drugostepeni sud je primenom ekstremne subjektivne teorije uzeo da interes za izvršenje dela. Zajedničku odluku. minimalna akcesornost prema kojoj je. njena sestra je to dete sama lišila života tako što ga je utopila u kadi sa vodom (slučaj „kada“). Podstrekavanje 2. U slučaju da se ne utvrdi postojanje tog ličnog interesa. 3. Ova teorija suviše sužava krug učesnika koji se mogu smatrati saizvršiocem. -Subjektivna komponenta je svest o zajedničkom delovanju. -Zato se prešlo na teoriju limitirane (ograničene) akcesornosti. Nužno saizvršilaštvo postoji kod nekih kd u čiji opis bića ulazi kao obavezan element da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili više lica (npr. 5. i kasnije i zaista preduzeo radnju pomaganja. krivice ili odmeravanje kazne koje postoje kod izvršioca prenose i na sve ostale učesnike u kd. M. već je dovoljno da je izvršilac ostvario sve objektivne element kd. da transformiše u saizvršioca. Nekoga ko je u tom planu dobio ulogu pomagača. Obj. -Nema saizvršilaštva u slučaju prividnog saizvršilaštva.a. Elementi se u konkretnom slučaju moraju posmatrati u međusobnoj vezi. saizvršilaštvo postoji uvek onda kada neko učestvuje u ostvarenju kd tako što delo hoće kao svoje. . Umišljaj. postoji samo kod majke tako da je majku proglasio izvršiocem (posrednim). Bitan doprinost izvršenju kd. Prema njoj. kz zahteva postojanje umišljaja. bez postojanja svesti zajedničkog delovanja. pa pošto nema kd to bi značilo da nema ni saučesništva. postojanje zajedničke odluke. -Još manji značaj ima tzv. Teorija o podeli rada – nju prihvata jedan deo naše sudske prakse. 2. ipak ne može. onda kada dva ili više lica zajednički prouzrokuju posledice kd. Prema tome.Tu je i shvatanje o hiperekstremnoj akcesornosti. kada nije ni delimično preduzeta radnja izv. da su pri tom podelili uloge i napravili plan. Npr. 3. što postupa sa izvršilačkom voljom. da li je ostvareno kd sa svim njegovim obaveznim elementima ili je za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvareni samo neki elementi opšteg pojma kd. danas nije prihvaćena. -Kod delicta propria. koje postoji onda kada se neko pridruži nekome u toku izvršenja kd: nije nužno da su svi saizvršioci učestvovali u izvršenju dela od samog početka. a sestra izvršilac. ne traži se da su ostvareni svi opšti elementi kd. nije moguće saizvršilaštvo. saizvršilaštvo postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše kd. 1. uzima da je za postojanje saizvršilaštva neophodno da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. To je dovelo do neprihvatljivih rezultata. za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvarena bitna obeležja nekog kd. Ova teorija je danas jedna od vladajućih u stranoj kp literaturi i prsksi. kod kojih je posebno svojstvo učinioca bitno obeležje kd. Polazi se od toga da se sve okolnosti koje imaju značaj za postojanje kd. neko drugome pomogao u nužnoj odbrani. Iako je prvostepeni sud ispravno smatrao.postoji. što nije opravdano jer često neko u ostvarenju kd ima važniju ulogu od onoga ko neposredno preduzima radnju izvršenja i nije ga opravdano svoditi na rang pomagača. saizvršilac je onaj koji je u svakoj fazi ostvarenja kd imao presudnu ulogu u smislu da je bitno mogao uticati na tok izvršenja kd. saizvršilac može biti samo ono lice koje može biti i samostalan izvršilac. naročito u slučajevima kada je izvršilac lice koje nije uračunljivo i krivo. a time i izvršilačka volja. O saizvršilaštvu će se raditi i u slučaju tzv. kaznom koja je propisana za učinjeno delo. Ova teorija. ili ostvarujući zajedničku odluku radnjom da umišljajem bitno doprinesu izvršenju kd. Ova teorija je prihvaćena kod nas. Saizvršilaštvo -Prema odredbi kz. lično i samostalno. činjenica da se više lica unapred dogovorilo kako da ostvare kd. Međutim.

Umišljaj podstrekača treba da obuhvati svest o uzročnoj vezi između radnje odstrekavanja i odluke da se izvrši k. 2. 3.d sporno je kako rešiti tu situaciju. 2.svršeni pokušaj. -Podstrekivanje može postojati i u slučaju kada se modifikuje već stvorena odluka kod postaknutog da izvrši k.d 2. prevara.Odluku postreknutog da izvrši k. a pokušaj je kažnjiv. Ukoliko je delo ostalo u pokušaju. -Podstrekivanje se u nekim slučajevima predviđa kao posebno. odnosno na istovrsno lakše delo u odnosu na ono koje je podstreknuti odlučio da izvrši. prinude. tu nepostoji podstrekivanje s obzirom na to da postojea odluka obuhvtau sebi i lakši oblik k. pretnja. samostalno kd.političkih razloga predviđa kao kd radnju postrekivanja. Međutim. 51. To su retke situacije kada zakonodavac iz kriminalno.d odnosno kažnjivog pokušaja -Za podstrekivanje nije potrebno da kod postreknutog postoji krivica zato što naše pravo prihvata teoriju limitirane aksesornosti. Nije neophodno da podstrekač lično poznaje izvršioca. da bi zatekao ženu sa ljubavnikom.d.nesvršeni pokušaj. -KZ predviđa slučaj neuspelog podstrekavanja gde postoje 2 situacije: 1. -Za neuspelo podtrekivanje se.-Podstekavanje je oblik saučeništva kojim se umišljeno navodi drugo lice da izvrši kd. načine kao što su konkludentne radnje. ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako što kod njega stvara odluku da izvrši k. Izvršilac (postreknuti) takođe ne mora poznavati podstrekača. razbojništva. za neupselo podtrekivanje kažnjava se kao za pokušaj kd. ili određeni krug lica. Npr.gestovima.d bez psihičkog. neposredno. onda bi se i svako otvaranje samoposluge moglo smatrati postrekivanjem na krađu. pod uslovom da se podstrekivalo na izvršenje kd čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv.d. -Podstrekivanje može biti posredno. Tu u osnovi postoje 3 situacije: 1.Izvršenje k. Ipak. u okviru kazne propisane za delo koje je izvršeno. nagovaranje.) -Podtrekivanje se najčešće vrši verbalnim putem. lice koje navede ljubomornog muža da se pre planiranog vremena vrati sa službenog puta kući. savetovanje. dovođenje u zabludu. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu) ili pak pocenjuje da podstrekivanje pod određenim uslovima u nekim situacijama može biti teže od radnji izvršenja (npr. T može biti svaka radnja koja se kreće u rasponu od blagog nagovaranja da do nekih formi prinude (npr.d ili tee istovrsno k. Npr. Ukoliko je kod izvršioca već postojala čvsta odluka da izvrši k. ali je moguće da bude ostvareno i na dr. kazna može ublažiti. podstrekavanje na kd izbegavanja vojne obaveze). nesporno je da potoji podstrekivanje u odnosu na izvršeno k. -U skladu sa akcesornom prirodom saušesništva za postojanje podstrekivanja potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano.d. ne preduzima radnju postrekivanja ni onda kada to čini zato što očekuje da će muž posegnuti za oružjem.Kada je uspo da izazove ili učvrsti odluku ali podstreknuti iz bilo kod razloga delo nije izvršio ni pokušao. ako je izvršilac doneo odluku da izvrši običnu krađu. -Odredbom kz kojom je regulisano podstrekivanje nije propisana radnja podstrekivanja. kažnjava. prihvatljivije je rešenje da on odgovara za teži oblik. odnosno komunikativnog uticaja na izvršioca smatralo podstrekivanjem.d. preko trećeg lica. u ekstremnim slučajevima kada nema nikakvog subjektivnog odnosa izvršioca prema delu. moglo bi biti opravdano korišćenje konstrukcije posrednog izvršioca i pored usvojene limitirane akscesornosti.d nastala pod uticajem podstrekača.Ako se izvršilac podstrekva na lakši oblik. itd. tj. Npr. ne bi bilo prihvatljivo da podstrekač odgovara za podstrekivanje samo na k.d.ako podstrekač izmeni odluku kod podstreknutog tako da on izvrši teži oblik k. Danas vladajuće shvatanje u podstrekivanje uključuje i učvršćivanje odluke.d. pa podstrekač stvori odluku kod njega da krađu izvrši upotrebom prinude čime ona prerasta u k. Inače.ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši neko sasvim drugo delo u odnosu na ono koje je bio odlučio da izvrši. niti mora biti svestan da je njegova osluka da izvrši k.Kada podstrekač nije uspeo da stvori ili učvrsti odluku kod podstreknutog.d. davanje poklona odnosno plaćanje za delo na koje se podtrekava. kada se on javlja kao puko sredstvo za izvršenje dela. -Podstrekač se kađnjava kao da je delo sam izvršio. a ono na šta se postrekava samo po sbi nije kd (npr. molba. a podstrekač ga ubedi da to nije potrebno. Ono mora biti upravljeno ili na određeno lice. -Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno k. Iako neki smatraju da podstrekač treba da odgovara samo za „višak“ u odnosu na stvorenu odluku. jer ako bi se svako stvaranje provocirajuće situacije za izvršenje k. To je jedini izuzetak od pravila da je saučesništvo akcesivne prirode ( u ovom slučaju polazi se od principalne teorje saučesništva).d. Podstrekivanje ima dvostruku posledicu: 1. mora postojati određeni psihički uticaj podtrekača na izvršioca ili komunikativni uticaj koji se za radnju podtrekivanja zahteva u pretežnom delu novije literature. odnosno prko više lica kada se svi oni javljaju kao posredni podtrekači. podstrekaču se kao i izvršiocu.d.Pomaganje 36 .d neće postojati podstrekivanje već psihičko pomaganje.sa podstrekavanje. Postrekavanje se može vršiti i od strane više lica. Navođenjem se utiče na drugo lice (izvršioca) da donese odluku o izvršenju k. ako je izvršilac doneo odluku da krađu izvrši tako da pri sebi ima oružje koje je spreman da upotrebi. tj.

-Podstrekač i pomagač odgovaraju u granicama svog umišljaja. tu i ne dolazi do ekscesa izvršioca. koja je prihvaćena i kod nas. podstrekača ili pomagača kod kojeg krivica postoji. kada kod pomagača postoji dužnost na činjenje. 52. tragova kd. Ono što nije bilo obuhvaćeno njihovim umišljajem predstvalja eksces izvršioca za koju oni ne odgovaraju. saučesnik odgovara samo za osnovni oblik krađe. -Pomaganje može postojati samo pre ili u toku izvršenja kd. Npr. jer radnja saučesništva nije ni u kakvoj uzročnoj vezi sa izvršenim kd. Psihičko pomaganje je davanje saveta kako da se izvrši kd. Odgovornost saučesnika za krivično delo -Odgovornost saučesnika za učinjeno kd. -I radnja pomaganja kaoi radnja podstrekavanja može biti u izuzetnim slučajevima predviđeno ko posebno kd. tj. a kada više lica pomažu izvršiocu onda se svi pojavljuju u ulozi sapomagača. on ostvaruje manje od onoga na šta je bio podstrekavan. ako je postojalo neuspelo podstrekivanje na kd za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna. Pri tome se ne traži i krivica izvršioca. Uglavnom se vrši verblnim putem. Polazeći od pravila da saučesnici odgovaraju samo u granicama svog umišljaja tu se dolazi do rezultata da oni odgovaraju samo za osnovni oblik. a drugi iz nehata. davanje podške da izvrši kd i njegovo odobravanje itd. a bude izvršeno kd silovanja. Npr. Ali. -Kada se doprinos izvršenju kd ostvaruje preko nekog trećeg lica radi se o posrednom pomaganj. Razlozi su isti kao i kod postrekavanja. Izvršilac vrši lakši oblik kd ili lakše istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen osnovni oblik – negativni kvantitativni eksces. tim drugim oblikom. pomaganje može biti: psihičko (intepektualno) i fizičko. akcesorna teorija. ako ne čuva objekt koji je bio dužan da čuva čime omogući izvršenja kd krađe stvari iz tog objekta. i sl. itd. da se prikrivaju tragovi ili sredstva kojim je delo izvršeno. ne isključuju kd saizvršioca. a izvršilac izvrši tešku ili razbojničku krađu. Pomoć pružena posle izvršenog kd koja se sastoji u tome da se krije izvršilac. dovoljno je da je pomaganje dovelo i samo do manjih modifikacija u radnji izvršenja odnosno načinu ostvarenja kd. kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). osim ako to nije ranije obećano. Umišljaj pomagača treba da obuhvati pored činjenice. ako neko podstrekava ili pomaže u običnoj krađi. zahteva da je izvršilac izvršio kd. Za razliku od principalne teorije saučesništva prema kojoj je irelevantno da je izvršilac preduzeo bilo šta i gde svako potpuno samostalno odgovara za svoje radnje. postoji nezavisno od toga da li postoji krivica izvršioca. preduzima radnju pomaganja iako bi izvršilac i bez toga mogao da uđe u stan učvrstivši lestve na drugačiji način. predstavlja posebno kd pomoć učiniocu posle izvršenog kd. Taj doprinos mora biti u izvesnoj uzročnoj vezi sa izvršenim delom. obećavanje prikrivanja dela. sredstva kojima je kd izvršeno. ili predmeta pribavljenim kd. Dovoljno je da je izvršilac ostvario sve objektivne elemente kd – limitirana akcesornost. -Saizvršilac odgovara u granicama svog umišljaja ili nehata. pa i samo saučesništvo. a saizvršilaštvo konsumira podstrekavanja. Ta odgovornost postojala bi i onda kada izvršilac ne bi preduzeo ništa. Moguće je da u istom delu jedan saizvršilac postupa s umišljajem. kao što to čini teorija ekstremne (potpune) akcesornosti. -S obzirom na radnju. a ne ono na koje je bio podstrekavan. ali ima za neuspelo podstrekivanje na ubistvo. odnosno prema akcesornoj teoriji delo na koje se podtrekavalo koje nije ni pokušano ne može biti osnov za odgovornost saučesnika. Izvršilac vrši teži oblik kd ili teže istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen samo osnovni oblik – kvantitativni eksces. -Za postojanje pomaganja nije potrebo da je kod izvršioca postojala krivica. jer se uzima da je pomaganje najlakši oblik saučesništva. 2. Npr. nema odgovornosti podstrekača za silovanje. Tu su moguće 3 situacije: 1. te ne odgovara za ono što je: ostvario drugi saizvršilac. -Ukoliko isto lice u ostom kd preduzme i radnju nekog drugog oblika saučesništva pomaganje će uvek biti konsumirano. da svojim radnjama doprinosi ostvarenju kd i sve bitne elemente tog kd. izvršilac vrši neko sasvim drugo krivično delo. Podstrekavanje konsumira pomaganje. odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu (dovršeno delo. odmeravanja i izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaža od one koja je propisana za izvršeno kd. Osnovi koji isključuju krivicu izvršioca. KZ navodi kao tipične radnje pomaganje: -davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši kd -stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstca za izvršenje kd -stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje kd -unapred obećano prikrivanje kd. Za razliku od postrekavanja pomaganje se može činiti i nečinjenjem. odnosno izvršioca. učinioca. U pravom smislu reči. zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne. dovoljno je da su ostvareni objektivni elementi kd (limitirana) akscesornost.. On nije prekoračio gornju granicu kao kod pravog kvantitativnog ekscesa. odnosno u kome mu je pružena pomoć – kvalitativni eksces – u tom slučaju situacija je potpuno jasna : nema odgovornosti saučesnika. Npr. neuspeli podstrekač će odgovarati. -Nophodno je da se pomaže u konkretno određenom kd. već donju granicu onoga što je 37 . -U pogledu kažnjavanja pomagača. ako je neko podstrekavao na ubistvo. 3. Pomagač ne mora lično znati izrvšioca. Nije nužno da je reč o takvom doprinosu bez kojeg kd ni u kom slučaju ne bi moglo biti izvršeno. -Pomaganje se može preduzeti na razne načine.Pomaganje je oblik saučesništva u užem smislu kod koga se sa umišljajem doprinosi izvršenju kd. ko izvršiocu provalne krađe pridržava lestve da bi se popeo u stan.

ovde nije dovoljno da je saučesnik odustao od daljeg preduzimanja radnje saučesništva. učinio sve da spreči učinioca da ne izvrši kd. 53.Pojam i vrsta kazne 38 . Pored opšte svrhe. Tako. Npr. postojaće odgovornost podstrekača ne za osnovni oblik otmice.s. Postojanje saučesništva i odgovornosti saučesništva zavisi od onoga šta je zaista ostvareno. -Naše kr. pa do smrtne kazne. Od ovog pravila postoji jedan izuzetak: ako neki lični odnos. koji mogu uticati ili na krivicu ili na odmeravanje kazne. -Prema toj definiciji. lišavanje života koje izvrši neuračunljivo lice nije kd u smislu opšteusvojenog objektivno-subjektivnog shvatanja opšteg pojma kd. već i za njegov kvalifikovani oblik. svaka vrsta sankcije ima i svoju potrebnu svrhu. svojstva i okolnosti. umesto osnovnog oblika krađe. mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena) 3. primenjuju se prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao kd – to mora biti kd koje ispunjava sve elemente za postojanje kd. To znači da saučesnici u ovom slučaju odgovaraju samo za lakši oblik kd. izricanjem propisanih sankcija učiniocima kd. Međutim. tj. 4. -Postavlja se pitanje kako primeniti pravilo da saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja. Pojam i vrste krivičnih sankcija -Krivične sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zaštitne funkcije kp koja je osnovni cilj i svrha postojanja kp u celini. kod kd kvalifikovanog težom posledicom. ali u tome nije uspeo. zakon. Bitno je da je ono kao takvo zakonom predviđeno kao kd. To znači da i onda kada je sauč. već je potrebno da je sprečio izvršioca da izvrši kd. mere bezbednosti. izriču se u krivičnom postupku -Naše kp sadrži 4 vrste krivičnih sankcija 1. svojstvo ili okolnost predstavlja bitni element bića kd uzima se u obzir saučesnicima iako kod njih ne postoji. Npr. kaznene 2. ali se radi o protivpravnom delu koje je u zakonu predvišeno kao kd. ako je neko podstekavao na kd otmice. -U okviru instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja kd predviđeno je i dobrovoljno sprečavanje dela od strane saučesnika. mere bezbednosti 4. sadrži pravilo da se određeni lični odnosi. dok ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera kao sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima. kao i kod dobrovoljnog odustanka. nisu obuhvaćene sistemom ks. -Krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema učiniocima protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao kd na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka. vaspitne mere Reč je o dualističkom sistemu kr sankcija gde se s jedne strane javlja kazna. Npr. 3. 54. Npr. sankcija je suzbijanje kriminaliteta – kao i cilj kp u celini 2. kao i kroz primenu kp. pravne posledice osude ne izriče sud u krivičnom postupku. -Naše kp poznaje i neke mere koje. iako imaju izvesne sličnosti sa ks. se ogleda u tome što one predstavljaju određeno zlo za učinioca kd ili pretnju zlom. ne može doći do primene ove odredbe koja. smatraće se podtrekačem i ono lice koje nemajući svojstvo službenog lica podstrekava službeno lice da izvrši kd zloupotrebe službenog položaja. osnovna obeležja krivičnih sankcija su: 1. da se putem generalne i specijalne prevencije suzbijaju dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene kriv. one nastupaju po sili zakona kod osude za određena kd ili na određene kazne. uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod koga postoje. one su po svojoj prirodi represivne mere – represivnost k. bude izvršena samo sitna krađa. jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje svaka ks mora da poseduje. tj može nedostajati krivica. a usled toga je nastupila smrt otetog lica koja se može pripisati nehatu podstrekača. primenjuje ih. zakonodavstvom. Tako KZ sadrži i odredbu o posebnoj svrsi tri vrste ks. To znači da u odnosu na težu posledicu mora i kod saučesnika postojati nehat. cilj kriv. moraju biti predviđene zakonom 5. Ovde prednost u odnosu na pravilo sa saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja ima osnovno pravilo o akcesornosti (zavisnosti) saučesništva. a saizvršioci u granicama svog umišljaja ili nehata.trebalo da izvrši. Ta zaštita se ostvaruje predviđanjem određenih ponašanja kao kd i propisivanje k. One dovode do oduzimanja ili ograničavanja prava i dobara učinioca kd ili sadrži pretnju da će do toga doći. predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kazne. Nema nikakvog razloga da se saučesnici privileguju u odnosu na izvršioca i da odgovaraju samo za osnovni oblik. ali ks kroz represiju teće prevenciji. -Opšta svrha ks jeste ostvarivanje zaštitne funkcije kp. Tome u prilog ide i jezičko tumačenje odredbe KZ u kojoj se kao uslov postavlja da je učinilac u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. odnosno izriče sud 6. Stepen represivnosti pojedinih ks je veoma različit: od sudske opomene kao mere upozorenja ili ukora kao vaspitne mere. Tom merom se samo realizuje princip da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd. sankcija za ta dela. a s druge. Ni mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene kd nije ks.

Prema Kantu.zakonod.p je nezamisivo bez kazne danas ne postoji nijedna država.sankcija. Glavna kazna se izriče samostalno. odmazda za učinjeno kd. ali cilj. ukinuta je izmenama i dopunama kz Srbije iz februara 2002.u tadašnjem kz SFRJ. Vrsta kazni -Sistem kazni u našem kz obuhvata 4 kazne: 1.kz sadrži načelo krivice koje zahteva postojanje krivice kao neophodan uslov za primenu kazne..u Srbiju je uvedena i kazna konfiskacije imovine.god.novčana kazna 3.nulla poena sine culpa. Neki od razloga kolji se navode protiv ove kazne jesu njena arhaičnost. Inspirisana je filozofskim idejama Kanta i Hegela.a posle izmena i dopuna KZ SRJ iz 2001. -Kazna je zakonom predviđena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema učiniocu kd na osnovu odluke suda nakon sprovedenog kriv. koja bi bila spremna da se loiši kazne kao voljnog pričinjavanja određenoz zla učiniocu kd. ali su danas kada je Evopa upitanju preovladali argumenti protiv smrtne kazne. za postojanje kdpa i krivicu. bila propisna samo za kd (za teško ubistvo i teške slučajeve razbojničke krađe i razbojništva). Ukinuta u saveznom kriv. postupka. Smrtna kazna koja je u republičkom kz. 1. ona najviše zadire u prava i dobra učinioca.oduzimanje vozačke dozvole -Postojeći registar kr. sama je sebi cilj. 2. Ona je ukinuta 1990. Kz iz 1951.sankcije jeste da ona znači i socijalno –etički prekor koje društvo upućuje učiniocu kd. 1. APSOLUTNA TEORIJA – prema njoj svrha kazne je vraćanje zla za učinjeno zlo.zatvor 2. Znači neophodna pretpostavka za primenu kazne jeste da je učinjeno delo koje sadrđi sve obavezne elemente koji se traže. -Izmenama i dopunama o kz SRJ (OKZ) iz 2003. 55.Načelo zakonitosti je kod kazne najdoslednije sprovedeno.rad u javnom interesu 4. Dve najvažnije grupe teorija su: utilitaristička i republistička. s imšto se samo jedna kazna može izreći kao glavna.sankcija se znatno razlikuje u odnosu na onaj koji je predviđao. Najvažnija razlika u odnosu na pojam sankcija. pripada prošlosti. Kazna u svom biću nužno sadrži određeno zlo. tj. 2. K. Kazna za cilj može imati vršenje uticaja na potencijalne učinioce – generalna prevencija ili na učinioca koji je već učinio kd – specijalna prevencija. -U pogledu svrhe kažnjavanja formirale su se 3 teorije: apsolutna. a sporedne: novčana kazna i oduzimanje vozačke dozvole. Smrtna kazna je oduvek imala svoje pristaloice i protivnike. osim opštih odredaba o kazni u opštm delu. Glavne kazne su: zatvor i rad u javnom interesu. zakonodavac istovremeno za njih propisuje i kaznu. već je umesto nje predviđen zatvor u trjanju od 40 godina. Za Hegela je kazna „negacija negacije prava“. Specijalna prevencija može svoj sadržaj imati u: 39 . a od svih država natalih na teritoriji bivše SFRJ jedino je tadašnji zakonodavac Srbije procenio da je tu kaznu potrebno ponovo uvesti. u suprotnosti je sa principom srazmernosti jer se većinom oduzima celokuna imovina učinioca. utilitarističke teorije – opravdanje kazne vide u njenoj nužnosti i korisnoj funkciji koju ona obavlja za društvo – suzbijanje kriminaliteta. Ona odgovara retributivističkom pristupu kod opravdanja kazne.pravo polaziod uobičajene podele na: glavne i sporne kazne. Propisujući koja ljudska ponašanja predstavljaju kd. relativna i mešovita. a novčana kazna kao sporedna samo uz kaznu zatvora kao glavnu kaznu. odnosno svrha kazne mora biti nešto što je van tog bića. U vezi sa generalnom prevencijom. Ona je 1993. Prvobitno je predviđao 7 kazni. Danas apsolutna teorija. danas se pravi podela na: -negativnu generalnu prevenciju – postiže se zastrašivanjem potenc.lica (porodicu učinioca). jeste što se ovde kao pretpostavka za primenu kazne traži da je učinjeno kd.prava i kršenje njegovih osnovnih načela. -I naše k. . treba izvršiti smrtnu kaznu i u odnosu na poslednjeg člana društva koji se nalazi u zatvoru. Konfiskacijom imovine se oduzima legalno stečena imovina učinioca kd i ona u velikoj meri pogađa i dr. Ono što je karakteristično za kaznu.-Kazna je i dalje sotala najvažnija kriv. Učinilaca -pozitivnu generalnu prevenciju – sastoji se u podržavanju i jačanju onih društvenih i moralnih normi koje služe kao prepreka vršenju kd. Najviše dilema u sistemu kazni izazivala je smrtna kazna. Kazna bez krivice znači negaciju k. nepravednost.Opravdanje i svrha kazne -Još od antičkog doba postavlja se pitanje opradvanja i svrhe kazne. Kazna je retribucija. Sistem kazni ne sadrži više smrtnu kaznu ni kao mogućnost koju republike mogu da iskoriste. preneto što društvo nestane. a ne i za neke dr. RELATIVNA TEORIJA – ona svrhu kazne vidi u suzbijanju vršenja kd. odnosno u prevenciji. retributivističke teorije – polaze pre svega od moralne odgovornosti i opravdanje kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i ideje pravednosti. bar kada je u pitanju nauka kp. -Stepen regresivnosti je najviši kod kazne. kao i nemogućnost njenog odmeravanja.

Polazi se od opšte svrhe kr. nikada se kazna ne sme izricati samo zato da bi se učiniocu vratilo zlo za ono zlo koje je on naneo vršenjem kd. kao i dužina vremenskog perioda. koja za cilj ima učvršćavanje društvenih i moralnih normi čije usvajanje od strane pojedinaca predstavlja najjaču branu vršenja kd.Zastrašivanju – samo što se to čini primenom kazne u odnosu na nekoga ko je već učinio kd Eliminaciji i neutralizaciju učinioca Resocijalizacija učinioca – suština je u tome da učinilac prihvati pozitivne društvene norme i tako više ne vrši kd. Kod nas.). Takođe. 56. Švajcarskoj. a danas ih pune“. -KZ polazi od relativne teorije i svrhu kažnjavanja određuje kao specijalnu i generalnu prevenciju. iako se od njega ne može očekivati ono u šta su izvesno vreme polagane velike nade Relativna teorija je danas dominirajuća teorija u nauci kd.MEŠOVITA TEORIJA – ona smatra da je svrha kazne i jedno i drugo. pa i kršenju načela zakonitosti u propisivanju kr sankcija. ona zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovu društva. itd. Španiji.). odnosno rad koji predstavlja neku privrednu delatnost nego rad koji pre svega ima humanitarni i opštekorisni karakter (npr. rad u oblasti zaštite životne sredine. vezano je tek za početak XIX veka. u većini su zakonodavstva koja predviđaju više vrsta kazne lišenja slobode. sankciju. ona od njega stvara ličnost koja se još više udaljava od društva. Lišavanje slobode je odavno poznato u kp. traganje za njima je poteklo iz saznanja da se kaznom lišenja slobode često postiže upravo suprotan cilj od željenog. -Osim rada u javnom interesu tu su i druge alternative: nekada štete i neformalno poravnanje oštećenog i učinioca. od vladajućih društvenih normi i normalnog života na slobodi. najviše uspeha ima rad u javnom interesu (uveden u Nemačkoj. Retribucija kao svrha kažnjavanja bila bi prihvatljiva ako se njen sadržaj određuje kroz princip pravednosti i princip srazmernosti koji se u kp moraju uvažavati. svrha kažnjavanja je: 1. pomoć starim i bolesnim licima. Opšta pitanje kazne lišenja slobode -Potpuno prihvatanje ove kazne u kriv zakonodavstvima u sudskoj praksi. jer je reč o skupoj kr. i dalje predstvalja najvažniju kaznu i stub sistema kr sankcija. Koliko široki ti rasponi treba da budu? S jedne strane. izražavanje društvene osude za kd. Određuje se najmanji i najveći broj sati rada. sankcija. ne smeju biti ni suviše široki jer bi to vodilo arbitrernost. Umesto da deluje preventivno na učinioca kd. -Iako KZ ne određuje retribuciju kao jednu od svrha kažnjavanja. Njen značaj ne proizilazi iz njene česte primene. ovaj oblik je i dalje prihvatljiv pod određenim uslovima. 2. jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona. Ipak. sankciji. jer bi inače bio u suprotnosti da međunarodnom konvencijom koja zabranjuje prinudan rad kao kriv. 3.U pogledu propisivanja kazne lišenja slobode osnovno pitanje je da li predvideti jednu ili više vrsta kazni lišenja slobode. retributivnu komponentu kazne teško je negirati. Saznanje da često upravo dugotrajne kazne lišenja slobode umesto resocijalizaciji vode daljoj desocijalizaciji osuđenog lica. Rad u javnom interesu mora biti dobrovoljan. i prevencija i retribucija. već iz toga što se pre svega od zaprećene kazne zatvora očekuje da ima generalno preventivno dejstvo i što neke druge sankcije ne bi mogle postojati bez nje (npr. To ne može biti bilo koji rad. a to je suzbijanje kriminaliteta. i pored nastojanja da se njena primena danas što više ograniči kroz uvođenje njenih alternativa. Osnovni prigovor se sastojao u tvrđenju da je ciljeve resocijalizacije nemoguće postići u katkom vremenu. Od alternativa kazni lišenja slobode. Ali ona ne sme biti dominirajuća svrha kazne. kao i kućni zatvor.pravu 40 . Moguće je ukazati na nekoliko važnijih faktora za nastanak i razvoj ove kazne: Pre svega. Francuskoj. -U pogledu kratkotrajnih kazni lišenja slobode odavno se ističe niz prigovora. -Kazna lišenja slobode. Otuda izreka da su „sudije ranije praznile zatvore. koje su u novije vreme uvedena u evropskim zemljama. kazna lišenja slobode nema realnog osnova za svoju primenu dok se ne stvore jaki državni organi. uslovna osuda). 3. U okviru te opšte svrhe. sprečavanje učinioca da učini kd i uticanje na njega da ubuduće ne vrši kd. Tu je i pitanje kaznenih raspona. a i u nekim evropskim KZ zapaža se negativna tendencija propisivanja suviše širokih raspona. Engleskoj. uticanje na druge da ne čine kd. Kazna zatvora u našem k. Italiji. -Što se tiče alternativa kazni lišenja slobode. kao i vreme u kome će se obaviti. ono je bilo mera za obezbeđenje prisutnosti okrivljenog pre suđenja u odnodu na koga su bile primenjivane neke druge kazne najčešće smrtna kazna ili telesne kazne. a sud u konkretnom slučaju određuje tačan broj sati rada. Akcenat se posebno stavlja na pozitivnu generalnu prevenciju. - 57. . Ova teorija sadrži u sebi izvesnu kontradikciju jer je teško istovremeno vršiti i pravednu odmazdu i ostvariti društveno korisne ciljeve kaznom. znatno je umanjilo značaj i težinu tog prigovora. itd. ambulantni tretman ili upućivanje na obuku i mere pojačanog (elektronskog) nadziranja.

-Ispunjavanje uslova koji se odnosi na popravljanje osuđenog lica i prognozu da više neće vršiti kd u praksi je često teško sa sigurnošću utvrditi. tj. koja se u početku javljala samo u ulozi posrednika. 59. -Novčana kazna se sastoji u plaćanju određenoh novčanog iznosa u korit države. sankcija.. koji pdrazumeva propisivanje novčane kazne u određenom iznosu. Postepeno je država. srednjeg kriminaliteta. pojavio se i sistem koji se občno naziva sistem dan ili sistem dnevnih globa. a to je da se za najteza kd ili najteže oblike teških kd propiše i kazna zatvora u ztajanju od 30-40 god. Poznato je da ni izuzetno obro vladanje osuđenih loica za vreme izdržavanja kazne ne mora imati nikakve veze sa njihovim popravljanjem. jer se vreme provedeno na uslovnom otpustu u slučaju opoziva ne uračunava uu izdržanu kaznu. Ne može se izreći licu koje je u vreme vršenja kd nije navršilo 21.-Iako je moguće predvideti više vrsta kazne lišenja slobode. zatvor se izriče na pune godine i mesece. To znači da je mogućnost ulovnog otpuštanja osuđenog predviđena u slučaju kumulativnog ispunjenja dva uslova: 1. ali se može primenjivati i na području tzv.zakonodavstvo određuje opšti minimum i opšti maksimum kazne zatvora. pre svega. Mada je unifikacija koja je izvršena 1977.globa. KZ kao granicu u tom pogledu određuje 6 mes zatvora tj. Naročito je pogodna za lakša kd. Danas je ona jedna od najčešće primenjivanih kriv. Ova kazna se može propisati samo uz kaznu zatvora do 20 god. -O uslovnom otpuštanju kao i o njegovom opozivanju odlučuje sud. u slučaju opoziva uslovnog otpusta. On podrazumeva da se prethodno odmeri kazna u vremenskom trajanju. ima mesta za kriminalno politička razmišljanja o uvođenju nekih novih formi kazne lišenja slobode (naročito onih kombinovanih sa povremenim boravkom osuđenim na slobodi). i na pune dane. u danima i to prema opštim pravilima za odmeravanje kazne. . tj.treba posmatrati kao poseban slučaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamena za smrtnu kaznu. -Naše k. a ako do njega ne dođe kazna se gasi. To je ukinuto kz. da se u okviru njega kodpojedinih kd propiše posebni minimum i posebni maksimum. kada je izrečena kazna zatvora do jedne godine. Kaznu zatvora u trajanju od 30-40 god.zakonodavstvu (kada je postojao i strgi zatvor) opravdana. Teško se može prihvatiti uvođenje koje je i dalje prisutno u našoj teoriji i praksi da se kazne zatvora izvršava i za vreme dok je uslovno otpušteni na slobodi i bez ikakvih obaveza. koja je mogla da suspenduje polovinu pa čak i dve trećine izrečene kazne.Pojam i sistem novčane kazne -Novčana kazna je jedna od najstarijih k. te da se 41 .god u odnosu na eanije stanje u našem k. počela i sama da primenjuje novčanu kaznu da od učinoioca naplaćuje izvesnu sumu novca za učinjeno kd. uz odsustvo adekvatnih kriterijuma za primenu neprecizno postavljenih zakonskih uslova i to u postupku koji ne pruža ni minimalne garancije. Ali kz predviđa mogućnost koja u izvesnom smislu predtavlja izuzetak.Da je izdržao najmanje jednu polovinu kazne 2. odnosno da do izvršenja preostalog dela kazne dolazi samo izuzetno tj. odnosno rasponu u okviru kojeg se učiniocu odmerava i izriče kazna u konkretnom slučaju. i fakultativo. u pogledu pravne prirode uslovnog otpusta. -Opozivanje usovnog otpusta – kz predviđeno je obavezno opozivanje uslovnog otpusa ako osuđeni za vreme dok je na uslovnom otpusu učini kd za koje je izrečena kazna zatvora preko jedne god.njihovo trajanje. a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće vršiti kd. odnosno da se radi samo o njenom transformisanju u toku izvršenja. da bi opet krajem XIX veka ponovo dobila širu primenu.Pored sistema fiksnih iznosa. 58. -Izricanje kazne zatvora na dane opravdano je samo kod kratkotrajnih kazni lišenja slobode. pre svega kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode. odnosno najmanju i najvišu moguću meru kazne. u sredjem veku se veoma često koristila i novčana kazna. treba odustati od fikcije da se uslovnim otpustom ne dira u kaznu.god života.Da se za vreme izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati. U nekim zemljama ona je postala najčešće primenjivana kazna. Osuđenog koji je izdržao polovinu kazne zatvora sud može otpustiti sa izdržavanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne izvrši novo kd. Zato se ne može odmeravati i zricati kazna u rasponu između 20-30 god. dok se kod dužih kazni ona izriče na pune godine i mesece. Pored telesnih kazni i smrtne kazne. U području lakšeg i srednjeg kriminaliteta ona je u tim zemljama potpuno istisnula kaznu lišenja slobode. da se posle toga utvrdi novčana vrdnost. Suština uslovnog otpusta je u tome da se deo kazne ne izvršava. Znači. Pojavom kazne lišenja slobode ona biva potisnuta. a do 6 mes. -KZ reguliše institut uslovnog otpusta odnosno predviđa opšte uslove za uslovni otpust. -Naš zakonodavac se opredeloio za rešenje prema kome zatvor ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 20 god. naš se zakonodavac odlučio samo za jednu vrstu ove kaznezatvor.sankcija. odnosno novčani ekvivalent jednog dana. Ranije je o uslovnom otpustu odlučivala komisija obrazovana od strane ministra pravde.Uslovni otpust -Uslovni otpust suspenduje kaznu i u tom pogledu ima slično dejstvo kao uslovna osuda. Nastala je u vezi sa sistemom kompozicije prema kome je učinilac plaćao određenu sumu novca oštećenom ili njegovoj porodici kao naknadu za učinjeno kd čime se sprečavala krvna osveta. Svrha propisivanja opšteg minimuma i opšteg maksimuma jeste.

KZ preedviđa oba sistema novčane kaze tako što novi sistem.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca 2. dolazi do njenog pretvaranja u zatvor. tako i siromšne. s tim da rok isplate ne može biti duži od 1 godine. Do iznosa odmerene novčane kazne koju će sud izreći dolaz se jenostavnim množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa. I ovde visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. -KZ reguliše i pitanje izvršenja oba sistema novčane kazne. -U primeni ovog sistema novčane kazne sudovi mogu imati određene probleme. 42 . potavlja kao subsidijaran. pre svega na koji način utvrditi stvarne prihode učinioca.000 dinara.NOVČANA KAZNA U DNEVNIM IZNOSIMA -Odmerava se tako šte se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa. ona je pokazivala značajne oscilacije koje su uglavnom bile posledica inflacije novca. a zatim visina jdenog dnevnoh iznosa. Jenu od ozbiljnih prepreka za širu primenu novčane kazne treba videti i u relativno niskom životnom standardu u našoj zemlji.000-500. najmanje 180 di za kr za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine -Ukoliko je za kd propisana samo novčana kazna. sud će na osnovu raspoloživih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine 5. KZ više ne predviša prinudnu naplatu neplaćene nk. On jednakao pogađa kako bogate. odnosno godini. prednosti novog sistema su značajne. rezervni sistem. Osnovna prednost ovog sistema jeste to da se vrenost jednog dana utvrđuje isključivo prema imovinskom stanju učinioca čime se u znatno većoj meri nego kod sistema fisknih oiznosa postiže to da novčana kazna jednako pogađa i siromašne i bogate učinioce kd. Taj broj ne može biti manji od 10 niti veći od 360 dana.000 dinara. Supletorni zatvor može trajati najduže 6 meseci.iznosa. Ako osuđeni ne plati nk u određenom roku. U tom cilju zakon ovlašćuje sud da može zahtevati podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova. a opšti maksimum 1. SISTEM FIKSNIH IZNOSA -Pre svega propisan je opšti minimum i maksimum novčane kazne.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine 5. od 60-180 d. B. Visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. utvrđuje se ustvari koliko može da uštedi. 60. Broj dnevnih iznosa za učinjeno kd. državnih organa ili pravnih lica. Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima učinioca kd ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava. Visina dnevnog iznosa se izračunava i otvrđuje tako šro s eod prihoda učinioca kd u prethodnoj godini oduzmu nužni rashodi koje je imao.i. pa se ta ušteda deli sa brojem dana u mesecu. Do 100. U pogledu roka plaćanja novčane kazne propisano je da se on utvrđuje u presudi i da ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 3 meseca.pravu Ni naš zakonodavac nije mogao ostati samo pri sistemu fiksnih novč. do 60 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca 2. Novčana kazna kao glavna kazna izriče se u sledećim iznosima: 1. od 30-120 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci 3. on ne može biti duži od 1 godine. odmerava se na isti način kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima. Zato je KZ zadržao i stari sistem fiksnih iznosa koji se primenjuje kao supsidijarni. a sud u opravdanim slučajevima može dozvoliti da osuđeni isplati novčanu kaznu i u otplatama.000 – 300. Reč je o tzv. supletornom zatvoru. Što se tiče obima primene novčane kazne kod nas.novčana kazna u određenom iznosu. Broj dnevnih iznosa novčane kazne se utvrđuje u okviru sledećih raspona: 1.i. Ekvivalent koji je u zakonu određen kod zamene nenaplative novčane kazne iznosi 1 dan zatvora za svakih započetih 1000 dinara novčane kazne.Novčana kazna u našem k. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne može biti manja od 500 niti veća od 50000 dinara. Od 20. Opšti minimum iznosi 10. Ovaj sistem je nastao u Švedskoj. a stari sistem. -Odredbama opšteg dela propisani su i kazneni rasponi kod ovog sistema novčane kazne. pa se ta razlika podeli sa brojem dana u godini. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine 4. koji naziva novčanom kaznom u dnevnim iznosima postavlja kao primaran.dana sa utvrđenom vrednnošću jenog dnevnog iznosa.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci 3. a na osnovu opštih pravila o odmeravanju kazne.000 – 200. Od 50.000. Međutim. Iako je taj sistem jednostavniji jer ne zahteva precizno utvrđivanje prihoda učinioca.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine 4. u nekim slučajevima ni pored toga neće biti moguće utvrditi tu visinu. od 120-240 d.000 din. S obzirom na to da se kod pojedinih kd ne propisuje posebni minimum i maksimum postupljeno je isto kao i kod novčane kazne u dnevnim iznosima. a ako je izrečena nk u iznosu većem od 700. A. ona se odmerava u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za to kd. zatim se od toga oduzmu redovni troškovi koje ima tj. Do vrednosti jednog dana se dolazi tako što se utvrde mesečni ili godišnji prihodi učinoca. Od 30. Najmanje 100.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine -Za kd učinjena iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna može se izreći i kad nije propisana zakonom ili kada je zakonom propisano da će se učinilac kazniti zatvorom ili novčanom kaznom. a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora. Za isto kd novo rešenje u našem kp omogućava da bogati učinilac bude stostruko više kažnjen nego siromašni učinilac. -Za razliku od ranijeg rešenja.prostim množenjem dođe do novčane kazne koja se izriče.

. U obzir dolaze i kd ugrožavanja javnog saobraćaja ukoliko nisu ostvareni uslovi za izricnje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. Iz smisla i sadržaja kazne može se doći do zaključka da je neophodno da je učinilac upravljao tim motornim vozilom. I u toj situaciji on je alternativa kazni lišenja slobode.. -Kazna oduzimanja vozačke dozvole može trajati od 1-3 god. ta se sloboda samo delimično ograničava. a moće biti i sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu.kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo 3. uzima u obzir vrstu učinjenog kd. a može biti i efikasnija i pogodnija sankcija za određenu kategoriju učinilaca nego neke druge ankcije. Ali.koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti. već kao i kazna uopšte ima i generalno preventivne ciljeve. Rad u javnom interesu KZ predviđa rad u javnom interesu kao jednu od k. Ovaj uslov postoji i zbog relevantnih međunarodnih konvencija kojima se zabranjuje prisilan rad kao i kr.rad koji je koristan za društvo 2. računajući od dana pravosnažnosti presude. 61. vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u trajanje ove kazne.Prilikom izricanja ove kazne. osuda se može posmatrati kao rekompezacija ruštvu za učinjeno delo. Zatim. ove kazne namenjene su drugoj kategoriji učinilaca. jer lice kome je izrečena ova kazna može koristiti druge vrste prevoza. tako što će za jednu godinu oduzimanja vd odrediti 1 mes. Rad u javnom interesu ne ože biti kraći od 60 časova niti duži od 360 časova. ova sankcija nesumnjivo ima veliku ulogu u tome. jer takvo lice ne može motorno vozilo koristiti za pripremanje ili izvršenje kd u tom slučaju . Ovde nije specijalna prevencija u prvom planu. kao i njegovu premnost da obavljarad u javnom interesu. danas kada je povećana mobilnost savremenog čoveka i kada korišćenje sopstvenog motornog vizila ima veliku ulogu u tome. sud imajući u vidusvrhu kažnjavanj. Ova kazna se može izreći licu koje nema polože vozački ispit. kao što je nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskih organizacija u okviru kojih bi se ovaj rad obavljao. a to je sloboda kretanja.Oduzimanje vozačke dozvole KZ uvodi novu kaznu oduzimanja vozačke dozvole. Ali ipak prednost treba dati razlozima koji idu u prilog uvođenju ove sankcije kao što je to i učinjeno u kz. što osuđeno lice ne gubi svoje društvene kontakte. Kazna rada u javnom interesu se može izreći za kr. ali to ne menja osnovni smisao i razlog uvođenja ove sankcije. Prihvatljivije je da osuđeni koji ne plati novčanu kaznu umesto toga obavi rad u jav.Umesto supletornim zatvorom.i traje 60 časova u toku jednog meseca. Ona ima i restributivni karakter. osuđeni dolaze u neposredan kontakt s alicima koja su ranjiva u smislu da mogu postati žrtve kd (bolesna. izriče se pod drugačijim uslovima i ima drugačiju svrhu. Razlozi protiv nje jesu. kao i nedostatak onih koji bi nadgledali izvršenje ove sankcije. Nasuprot tome. ako osuđeni svesno ispunjava svoje obaveze vezane za rad u j. stara lica).interesu nego da mu se naplaćena kazna pretvara u zatvor. zabranjuje mu se. u tom slučaju da položi vozački ispit.sati rada u javnom interesu jeste od 1-6 mes. U pogledu kd kod kojih može biti izrečena ova kazna. -Posle smrti osuđenog nk se neće izvršiti.d zameniti kaznom zatvora. 63. Interesu osim što jw predviđen kao glavna kazna. ličnost ičinioca. Zatim. Motorno vozilo mora biti korišćeno u svojoj osnovnoj funkciji. -Ukoliko osuđeni ne obavi časove rada koji su mu određeni u okviru izrečene kazne dolazi do zamene kaznom zatvora tako šro će se za svakih započetih 8 časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora. neplaćena kazna se može zameniti kaznom rada u javnom interesu. Naravno.sankcija. pre svega. odnosno njegovim vozilom može upravljati neko drugo lice.može se reci da nema ograničenja.sankcija. jer se njome pogađa važno dobro učinioca k. Vremenski period u kome će s eobaviti odmereni br. za neke učinioce ova sankcija ima i edukativni kararter. a nema ni ostalih negativnih posledica kazne lišenja slobode i znatno su manji troškovi njenog izvršenja.(1000din=8h) 62. može nastaviti obavljanje svoje profesija. -KZ propisuje minimum i maksimum ove kazne. Razozi koji idu u prilog njenom uvođenju jesu. i izdavanje vozačke dozvole. -Ako osuđeni na kaznu oduzimanja vozačke dozvole upravlja motornim vozilom za vreme dok ona traje. U tom slučaju za svakih započetih 1000 dinara nk određuje se 8 časova rada u javnom interesu s tim da rad u javnom interesu ne može biti duži od 360 časova.i sud može kaznu umanjiti za jednu četvrtinu i ovde ne postoji mogućnost opozivanja. predstavlja i jednu važnu mogućnost zamene naplaćene novčane kazne.Pojam i vrste odmeravanja kazne 43 . građani sa kojma je osuđeni u kontaktu u toku obavljanja rada u javnom interesu mogu imati na njega pozitivan uticaj. Za razliku od mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom koja se izriči samo učiniocu kd ugrožavanja javnog saobraćaja za kojeg se utvrsi da je opasno da upravlja motornim vozilom. -Kazna oduzimanja vozačke dozvole može biti izrečena kao glavna kazna samo za kd za koja je propisana kazna zatvora od 2 god. pre svega.. a to je da bude alternativa kazni lišenja slobode. -KZ predviđa rad u javnom interesu kao kaznu koja se može izreći samo kao glavna kazna.Rad u jav. Rad u javnom interesu može biti: 1. Ako je izrečena uz kaznu zatvora.zatvora. -Uslov za izricanje ove kazne jeste da je u vezi sa izvršenjem ili pripremanjem kd koje je osnov za izrucanje ove kazne korišćeno motorno vozilo. problemi na planu izvršenja. sud će kaznu oduzimanja voz. ova sankcija ima nesumnjivo represivni karakter. Ona ima i specijalno preventivne efekte jer sprečava učinioca da vozilo koristi za nova kd.dela za koja se propisuje ZATVOR ili NOVČANA KAZNA.

samo zato što bi ostvarivanje specijalne prevencije to zahtevalo. Ima i kd kod kojih je propisan samo posebni maksimum (npr. U oblast odmeravanja kazne spada i oslobođenje od kazne. samo sudsko odmeravanje predstavlja odmeravanje kazne u pravom smislu. što znači da se u tom slučaju primenjuje opšti maksimum tj. Danas je u pogledu propisivanja kazne u savremenim kr. -Kada je reč o redovnom odmeravanju kazne – odmeravanju kazne koje se kreću u okviru propisane kazne za određeno kd osnovni kriterijumi su: 1. pobude iz kojih j delo učinjeno. -Odmeravanje kazne može biti: 1. Retribucija u smislu principa pravednosti i srazmernosti treba da određuje gornju granicu prilikom odmeravanja kazne. a takva kazna. 3. Kod novčane kazne. Postavlja se pitanje ako različite svrhe kažnjavanja zahtevaju različitu kaznu u konkretnom slučaju kojoj svrsi dati prednost. ind je jedan od principa na osnovu kojeg se vrši odmeravanje kazne. pa se prilikom odmer. odnosno pooštravanja kazne. svrha kažnjavanja 3. kazne osuđenom licu. zak. raniji život učinioca. Međutim. kazne za kd učinjena u sticaju i odm. doći do tačno određene kazne. Opšti minimum i opšti maksimum ne može se prekoračiti ni u slučaju ublažavanja. 30 dana zatvora. Postoje kd kod kojih je propisan samo posebni minimum (npr. 20 godina. PROPISANA KAZNA -Prilikom odmer kazne sud mora u prvom redu voditi računa o propisanoj kazni za učinjeno kd. usvojen sistem relativno određenih kazni. kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. 1. jedna ista okolnost može biti ili otežavajuća ili olakšavajuća okolnost. što znači da ona obuhvata i odmeravanje kazne. služi tome da se u okviru propisane kazne. Visina tih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. 64. se vrši u okviru kaznenih raspona koji su propisani odredbama opšteg dela o novčanoj kazni. za kd lakše telesne povrede propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom do 1 godine). njegove lične prilike. 2. to će opravdati odmeravanje kazne koja se kreće u pravcu maksimuma za to kd. ukoliko ona ima karakter otežavajuće okolnosti. Te okolnosti predstavljaju neposredan osnov za odmeravanje kazne. u okviru kazne propisane za određeno kd 2. kod kd teškog ubistva propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od najmanje 10 godina). u kome se često kazna za pojedina kd propisuje u veoma širokom rasponu. ona će uticati da kazna bude bliža donjoj granici propisane kazne za to delo i obrnuto. ona se odmerava između posebnog minimuma i posebnog maksimuma ili opšti maksimum. Kada je reč o kazni zatvora u našem pravu. ne bi bilo opravdano izreći strožu kaznu od one koju zahteva stepen krivice učinioca i težina učinjenog dela. a posebni način odm. pooštravanje kazne – odmeravanje teže od propisane kazne Redovan način odmeravanja kazne jeste onaj koji se vrši u okviru propisane kazne za određeno kd dok se ublažavanje. ublažavanje kazne – odmeravanje blaže od propisane kazne 3. ali koji u stvari predstavljaju kazneni raspon za pojedinim kd. ostvaruje i ciljeve generalne prevencije. 1. njegovo držanje posle učinjenog kd ( naročito njegov odnos prema žrtvi) . Jedan način je njihovo nabrajanje. U širem smislu ind. kazne predstavlja ukupan proces koji se odvija počev od izbora kazne pa do njenog izricanja. olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Propisani raspon kazne bi trebalo da bude jedan od osnovnih orijentira prilikom odmeravanja kazne. KZ prihvata drugi način.OLAKŠAVAJUĆE I OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI -Ovaj krit. U zavisnosti od toga kako je ostvarena u konkretnom slučaju. a vodeći računa o svrsi kazne. U užem smislu. kazne sud mora voditi računa o tome da je u konkretnom slučaju potrebno postići svrhu kažnjavanja. To su specijalne okolnosti: stepen krivice. odmer. Npr. propisana kazna 2. jačina ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra. okolnosti pod kojima je delo učinjeno. Naše kz ne predviša više pooštravanje kazne kao način odmeravanja kazne. odmeravanje kazne može biti zakonsko i sudsko. a koji pre svega podrazumeva upoznavanje ličnosti učinioca. Prihvatanje sistemom relativno određenih kazni zahteva odmer kazne po meri u okviru propisanog raspona.Stepen krivice 44 . tj. Ukoliko neka od okolnosti ima karakter olakšavajuće okolnosti u konkretnom slučaju. a drugi samo uopšteno navođenje okolnosti o kojima sud mora voditi računa prilikom odmeravanja kazne. Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti -Postoje 2 pristupa prilikom zakonodavnog regulisanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti.-Prema nekim autorima. odnosno pooštravanje kazne može vršiti izuzetno i to pod uslovima predviđenim zakonom. kazne postoji u slučaju odm. -U oblasti odmeravanja kazne u našoj teoriji koristi se i pojam individualizacije kazne. po pravilu. uz koju je novčana kazna alternativno propisana. Danas su napuštena 2 druga sistema: sistem apsolutno određenih kazni i sistem apsolutno neodređenih kazni.SVRHA KAŽNJAVANJA -Prilikom odmer. Kazne primenjuje opšti maksimum.

umišljaj ( odnosno nehat).Držanje učinioca posle učinjenog kd -Tu s emogu razlikovatu 2 grupe okolnosti: 1. 5. psihofizičke osobenosti učinioca. 7. uzima kao olakšavajuća okolnot. ona s emora konkretizovati i utvrditi u kojok meri je učinjeno kd ugroziklo ili povredilo zaštićeno dobro (život. npr. 2. bez razmišljanja. treba tretirati kao olakšavajuću okolnost.-Uračunljivost.Druge okolnosto koje se podnose na ličnost učinioca -Ako se pojam „ličnih prilika učinioca“ restriktivno tumači. da li je neko izvršio krađu da bi obezbedio neke svoje elementarne životne potrebe ili da bi se kockao). 2. a anaročito posledice.one koje se odnose na ublažavanje posledica prouroovanih kd . telo.kada je delo izvršeno spontano. Tu bi spadao i doprinos žrtve izvršenju kd odnosno okolnost da je žrtva dala povod za izvršenje kd ili je na drugi način doprinela nastupanju posledice. uticaj na svedoke… Naročito je važno priznanje koje se pod određenim uslovima. Ranija neosuđivanost se po pravilu smtra olakšavajućom oklnošću. Delo učinjeno pod njihovim uticajem ukazuje na niži stepen krivice. 2. polazeći od propisane kazne. Kod pokušaja kd jačina ugrožavanja zaštićenog dobra je obično niža nego kod dovršenog kd. što je naročito prisutno kod umišljaja i nehata. Odsustvo uračunljivosti i svseti o protivpravnosti nisu od značaja za odemravanje kazne.Raniji život učinioca -Važan je odnos učinioca prema društvenim i moralnim normama koji je ispoljio u svom životu pre izvršenja kd. i zato pokušaj ako sud ne iskoristi mogućnost koju mu zakon daje u pogledu ublažavanja kazne. menjanje iskaza. Ali.Jačina povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra -Prilikom propisivanja kazne zakonodavac procenjuje u kojoj meri eko ponašanje može da ugrozi i li povredi zaštićeno dobro. Bitno smanjena uračunljivost i otklonjiva pravna zabluda su fakultativni osnovi za ublažavanje kazne. -Prilikom odmeravanja novčane kazne kz obavezuje sud da uzme u obzir imovno stanje učinioca. Npr. nezaposlenost. To su predumišljaji koje treba uzeti kao otežavajuću okolnost jer ukazuje na viši stepen krivice. kao otežavajuća okolnost se uzima da je došlo do porasta vršenja onih kd za koje se učiniocu sudi. stvarno kajanje.analitički. kao što je pomoć i izvinjenje žrtvi. naknada štete. 3.zablude radi o grubom zanemarivanju dužnosti i mogućnosti da se ima znanje o zabranjenosti dela to ne može biti olakšavajuća okolnost.one koje se tiču držanja učinioca kao okrivljenog u toku k postupka. Sudska praksa prtežno se koristi sisntetičkim metodama ali najprihvatljivijim se čini kombinacija ova dva metoda.Lične prilike učinioca . kompulzivna sila i pretnja su takođe značajne za stepenovanje krivice. da učinilac ima maloletnu decu itd. trebao da dođe do jedne polazne 45 . sredstava za izvršenje. važan je stepen nepažnje itd.njegove pristalice smatraju da sud mora pažljivo da analizira svaku okolnost.Okolnosti pod kojima je delo učinjeno . Za ocenu stepena krivice značajne su i neke forme umišljaja koje naše kp ne predviđa.npr. imovinu).sintetička. laganje. Poricanje učinjenog kd samo po sebi ne predstavlja olakšavajuću okolnost.Okolnosti koje nisu propisane kz -Izuzetno retko se koriste u sudskoj praksi.Pobude iz kojih je delo učinjeno -Pobude ili motivi se mogu etički vrenosvati što je značajno za odmeravanje kazne (npr. stepen obrazovanja itd. onda bi se neke okolnosti mogle ovde podvesti npr. Međutim. i dolus repetinus.Ove okolnosti su heterogenog karaktera. 6. proveri strana 88)  treba uzeti kao olakšavajuću okolnost. a i one koje sudovi uzimaju u obzir mogu se podvrći kritici. značajno je da je učinilac pokazao pdosebnu upornost i bezbednost. Npr. 8. Kod nehata. poricanje. Do toga se dolazi kroz procenu načina izvršenja dela. 4. loše zdravstveno stanje.to znači da bi sud na osnovu opšteg utisak. jer u tom slučaju nema ni krivice pa ni kd. ako se kod otklonjive pr. može kao isvest o protivpravnosti kao komponente krivice se mogu stepenovati. a naročito da li je vršio kd ili e. važno je koliko je intezivno učinilac hteo nastupanje posledice. kod odmeravanja kazne ova okolnost se ne možđe procenjivati aptraktno.pristalice ovog metoda misle da sud mora da ceni kd i učinioca kao jednu celinu i da na osnovu jendog opšteg utiska i uverenje odmeri kaznu. kajanje.U sudskoj praksi se one po pravilu smatraju olakšavajućim okolnostima. ili kao olakšavajuća okolnost da je prošao dui period od učinjenog kd.analitičkosintetički metod. Doprinos žrtve sopstvenoj victimizaciji (nisam sigurna da li to piše. -U vezi sa procenjivanjem olakšavajuće i otežavajuće okolnosti mogu se koristiti 2 metoda: 1. da je vrednuje i utvrdi koliko svaka od njih utiče na kaznu. Zatim. 9.

5. 46 . -Može se govoriti o zakonskom i sudskom ublažavanju. bilo zato što su ciljevi kazne i inače već postignuti. može izreći kaznu koja je blaža od propisane za kd za koje se odmerava kazna. U opštem delu propisano je više osnova za ublažavanje kazne fakultativnog karaktera: 1. 65. niža od propisanog minimuma za određeno kd ili blaža vrsta kazne od one koja je za to delo propisana. pa se razlikuje ublažavanje po meri i ublažavanje po vrsti. a uključuje i ublažavanje po vrsti. Prekoračenje granica krajnje nužde 3. 2. Samo kod kd samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz vojske SCG predviđa se mogućnost ublažavanja kazne učiniocu dela koji se dobrovoljno javi nadležnom državnom organu radi vršenja vojne službe. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u tranjanju od 2 godine. kazna se može ublaziti do 3 meseca zatvora. ako je za kd propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere. kazna se može ublažiti do 10. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina kazna se može ublažiti do 2 godine zatvora. Prekoračenje granice nužne odbrane 2. Za razliku od sudskog ublažavanja kazne koje je uvek ograničeno. 2. -U posebnom delu takođe se može propisati mogućnost ublažavanja kazne. skoro da ne koristi tu mogućnost. To može biti kazna koja je po meri. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 1 godine. bez propisanog posebnog minimuma. Neograničeno ublažavanje kazne se može vršitit u čitavom prostoru između opšteg i posebnog minimuma. nakon pažljivog pojedinačnog vrednovanja svake olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Da sud oceni da se i sa ublaženom kaznom u konkretnom slučaju može postići svrha kažnjavanja -Sporno je da li je dozvoljeno sudsko ublažavanje kazne u slučaju postojanja i neke otežavajuće okolnosti. pod odrđenim uslovima.000 dinara. kao i u tome što su osnovi za oslobođenje od kazne koji su propisani kod više kd istovremeno i osnovi za ublažavanje kazne. Za razliku od ublažavanja kazne. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvora ispod 1 godine. zakonsko ublažavanje kazne može biti i neograničeno onda kada postoji neki od osnova za oslobođenje od kazne. U prvom slučaju sud je više vezan zakonom. Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nužde 4. a naročito prema uslovu da se i sa ublažavanjem kazne može postići svrha kažnjavanja. Razlog je što se umesto osnova za ublažavanje kazne kod više kd propisuje privilegovani oblik kd. On podrazumeva da učinilac kd ne mora uvek da bude i kažnjen bilo iz određenih kriminalno-političkih razloga. sud može učinioca osloboditi od kazne samo u onim slučajevima koji su izričito predviđeni u krivičnom zakonu. Za SUDSKO UBLAŽAVANJE KAZNE potrebna su 2 uslova: 1. ako je za kd propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere. U principu. kazna se može ublažiti do 30 dana zatvora. kazna se može ublažiti do 6 meseci zatvora. Pomaganje 9.Ublažavanje kazne -Sud. Bitno smanjena uračunljivost 6. do opšteg minimuma novčane kazne. Oni su predviđeni kako u opštem delu KZ. Otklonjiva pravna zabluda 7. 4. sud će ublažiti kaznu prema sledećim pravilima: 1. kod kojeg je sud vezan određenim pravilima i donjom granicom do koje kaznu može ublažiti. Kad postoje uslovi za ublažavanje kazne. to zavisi od toga o kakvim se otežavajućim okolnostima radi i u kakvom su odnosu prema osobito olakšavajućim okolnostima. tako i u posebnom delu kod određenih kd. Da postoje 2 ili više naročito olakšavajućih okolnosi 2. ali naše kriv. Odsustvo ličnog svojstva kod podstrekača ili pomagača -Neki od navedenih osnova ukoliko postoje određeni dopunski uslovi ili pod istim uslovima predstavljaju i osnov za oslobođenje od kazne. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 3 godine. Oslobođenje od kazne Nastanak instituta oslobođenja od kazne je novijeg datuma. Pokušaj 8. zak. Kompulzivna sila i pretnja 5. umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu. odnosno zakon propisuje granice ublažavanja kazne. 7. -U opštem delu KZ propisano je više osnova za oslobođenje od kazne fakultativnog kar. 66. dok u drugom slučaju ublažavanje kazne u mnogo većoj meri zavisi od procene suda. tj. i onda da je povećava i snižava. kazna se može ublažiti do 1 godine zatvora.orjentacione kazne. -Ublažavanje kazne je po pravilu ograničeno.osnove. 3. ZAKONSKI OSNOVI ZA UBLAŽAVANJE KAZNE propisani su kako u opštem delu. tako i u posebnim delu – kod pojedinih kd. tj. 1. 6.

jer se kao uslov za pooštravanje kazne nije zahtevalo da je učinilac bio najmanje 2 puta osuđivan. I naše kriv materijalno pravo sada uvodi ovu mogućnost. dobrovoljan odustanak. -U slučajevima postojanja nekog od zakonom propisanih osnova za oslobođenje od kazne. 2. Kao i kod svih drugih otežavajućih okolnosti. Prilikom odlučivanja da li će povrat uzeti kao otežavajuću okolnost zakon upućuje sud da uzme u obzir da li je ranije dlo iste vrste kao i novo delo. oproštene ili zastarele kazne. Npr. stvarno kajanje – zahteva ispunjenje sledećih uslova: 1. princip apsorpcije – najteža kazna apsorbuje ostale kazne 47 . Pošto se radi o osuđenoj presudi ona se upisuje u kaznenu evidenciju. je poznavalo i višestruki povrat kao fakultativni osnov za pooštravanje kazne. prekoračenje granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom. -KZ u opštem delu predviđa još 3 specifična osnova za oslobođenje od kazne. 2. Postoji podela na: generalni i specijalni povrat. dobrovoljno sprečavanje izvršenja kd -I u posebnom delu. -Naše kriv. Tu podelu indirektno prihvata i KZ upućujući sud da uzme u obzir srodnost dela na koje se odnosi ranija osuda i novog kd. KZ više ne poznaje povrat kao osnov za pooštravanje kazne. sud može osloboditi od kazne učinioca kd učinjenog iz nehata kada posledice dela tako teško pogađaju učinioca da izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja – to dolazi u obzir naročito kod nekih kd (npr. a briše se iz nje nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd. -Za postojanje povrata ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da je učinilac najmanje jedanput ranije osuđivan. 3. učinilac kd davanja mita koji je delo prijavio pre nego što je saznao da je ono otkriveno. da to učini pre nego što je saznao da je otkriven. ali samo kod kd za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna. kd protiv bezbednosti javnog saobraćaja. da učinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu kd. zakon. Oslobađa se od kazne onaj učinilac kd koji se u načelu može kazniti. 1. Specijalni povrat postoji kada se radi o istovrsnom. Povrat predstavlja fakultativnu otežavajuću okolnost. da li su oba dela učinjena iz istih pobuda. -Oslobođenjem. U slučaju oslobođenja od kazne donosi se osuđujuća presuda kojom se učinilac proglašava odgovornim za učinjeno kd. prekoračenje granica krajnje nužde učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima. poravnanje učinioca i oštećenog – savremena krim. Povrat -Povrat postoji onda kada učinilac koji je ranije osuđivan ponovo učini kd. 3. 68. Ukoliko učinilac ispuni sve obaveze iz sporazuma koji je postigao sa oštećenim. zakonodavstvima uglavnom 2 rešenja: 1. ali se oslobađa od kazne. Za svaku od njih potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi: 1. od kazne se ne dira u postojanje kd. Tu postoje 3 principa: 1. okolnosti pod kojima su dela učinjena. u izmirenju učinioca i žrtve vidi jednu od važnih alternativa kriv sankcijama. Po jednom rešenju. To je bitna razlika u odnosu na situaciju gde ne može doći do kažnjavanja zato što postoji neki od opštih osnova koji isključuju kd. može se osloboditi od kazne. može se osloboditi od kazne. pol. -Naše kp sada poznaje samo jednu vrstu povrata. on se više nije ni mogao zvati višestrukim povratom. Ono sa svim svojim elementima postoji. 5. kao i koliko je vremena proteklo od ranije osude. 2. kd ubistva iz nehata. a ranije je poznavalo i podelu na običan i višestruki povrat. onda može i manje). sud se prilikom odmeravanja kazne mora kretati u okviru propisane kazne za novo delo za koje odmerava kaznu učiniocu koje je već jedanput bio osuđivan. da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina -Naravno.). Odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju -U pogledu centralnog pitanja kako odrediti jedinstvenu kaznu za kd u sticaju zapažaju se u savremenim kriv. do jedinstvene kazne se dolazi tako što se prethodno utvrdi posebna kazna za svako pojedino delo u sticaju pa se onda na osnovu tih pojedinačnih kazni dolazi do jedinstvene kazne. 67. Za razliku od realnog sticaja gde se takođe radi o tome da je jedno lice učinilo 2 ili više kd (ali mu se za njih istovremeno sudi) ovde je reč o već osuđivanom licu koje posle osude ponovo učini kd. U slučaju oslobođenja od kazne.1. predviđeni su kod pojedinih kd fakultativni osnovi za oslobođenje od kazne. srodnom kd. 3. Generalni povrat postoji kada učinilac posle osude za neko kd izvrši kd koje sa ranijim nije srodno. nepodobni pokušaj 4. podrazumeva se da mora postojati dobrovoljnost. kazna se može neograničeno ublažiti (ako može više. ne mogu nastupiti pravne posledice osude. odnosno protivpravnost ili krivicu. itd. 2. Posle izmena i dopuna iz 2003. učinilac može biti teško pogođen i posledicama koje trpe druga lica pod uslovom da je on sa njima u bliskim odnosim. odnosno od izdržane. pre svega iz krim-pol razloga.

ako je za 3 ela utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1. jedinstvena kazna se odmerava bez prethodnog utvrđivanja posebnih kazni za pojedina kd i pri tome se na razne načine određuju kazneni okviri unutar kojih se odmerava jedinstvena kazna. -Ako je sud za kd u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu. s tim da ona ne sme preći 360 časova.000 din. a za drugo u trajanju od 6 mes. -KZ prihvata prvo rešenje kada se radi o punoletnim učiniocima. s tim da ona ne sme preći opšti maksimum novčane kazne. izreći će zatvor kao jedinstvenu kaznu primenom principa asperacije. pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu primenom nekog od navedena tri principa. 1. -Ako je za neka kd u sticaju kazne zatvora. Novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđena makar i za jedno kd u sticaju. isključuje se primena odredaba za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju pod uslovom da se ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja s obzirom na težinu kd i neizdržani deo ranije izrečene kazne.000 din.zatvora. 2. uračunava se vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi sa kd. Drugi izuzetak predviđen je ukoliko osuđeni za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora učini kd koje je zaprećeno kaznom zatvora do 1 godine ili novčanom kaznom. -U pogledu načina odmeravanja kazne osuđenom licu zakon izjednačava slučaj kada je kd učinjeno pre nego što je osuđeno lice započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi sa slučajem u kome je već došlo do izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora kada lice na izdržavanju kazne učini novo kd. ona ne sme preći 1. a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duži od 6 meseci. a princip kumulacije u pogledu novčane kazne. i 11 mes. Ako je sud za neka kd u sticaju utvrdio zatvor. sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva kd primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju. Pojam i svrha mera upozorenja 48 . Sud će odmeriti i utvditi kaznu za novo kd. Ako je bar za jedno kd sud utvrdio novčanu kaznu koristeći sistem dnevnih iznosa. onda jedinstvena kazna ne sme preći izos od 18. jedinstvena kazna se mora kretati u rasponu od 3 god. nužna apsorpcija – kada je za jedno kd utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 god. a ranije izrečenu kaznu će uzeti kao već utvrđenu i primenom pravila koja važe za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju će doći do jedinstvene kazne. sud će izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti veća od svake pojedine utvrđene kazn. sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela. 2. Npr. a za druga dela novčana kazna.5 god. ali ne sme dostignuti zbir utvrđenih kazni. i 3 god. a za druga maloletnički zatvor. Odmeravanje kazne osuđenom licu -Ako se osuđenom licu sudi za kd učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za kd učinjeno za vreme izdržavanja zatvora ili maloletničkog zatvora. Jedinstvena kazna je ograničena opštima maksimumom kazne zatvora. 70.. osim u situaciji kada se kasnije saznalo da je osuđeno lice već ranije učinilo kd. Iako se u tim slučajevima ne radi o sticaju kd već pre o povratu. Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.2. novčanu kaznu i kaznu rada u j. 69. princip kumulacije – jednostavno sabiranje svih pojedinačnih kazni 2. 2. izreći će jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrđenih časova rada. Prihvatanje apsorpcija bi u ovim slučajevima značilo neoravdan blag stav premaučiniocu. a ako je utvrdio više novčanih kazni. Princip apsorpcije primenjuje se kada je za jedno delo u sticaju utvrđena kazna zatvora od 30-40 godina u kom slučaju ona apsorbuje druge kazne. sud će izreći 1 kaznu zatvora i 1 novčanu kaznu primenjujući princip asperacije u pogledu zatvora. a ko je utvrdio samo novčanekazn u određenim iznosima. primenjujući princip kumulacije..i. ako je za vaša dela utvrđeno više kazni zatvora.000. Ona ne sme preći 20 god. Po drugom rešenju.Princip asperacije se primenjuje kada su za pojedina dela u sticaju utvrđene kazne zatvora. -Predviđena su 2 izuzetka od ovog pravila: 1.Princip kumulacije se primenjije kada je sud za kd u sticaju utvrdio samo novčane kazne. To će pre svega biti slučaj kada učinilac koji je osuđen za neko teže kd pri kraju izdržavanja kazne ponovo izvrši neko teže kd.000. Postoji i tzv. dok bi kumulacija bila nepravedna i suviše stroga pa je princip asprecije neprihvatljiv. -U izrečenu kaznu zatvora. odnosno 10. Prvi izuzetak omogućava izricanje kazne nezavisno od ranije izrečene kazne. zakon ih iz razloga celishodnosti izjednačava sa sticajem kd.000 ako je bar jedno kd u sticaju izvršeno iz koristoljublja. ili duže.. i 1 mes. tj. a jedinstvena kazna mora biti manja od zbira pojedinačnih kazni. jer se kazna zakon apreko 6 mes. Apsorbacija se primenjuje i onda kada je za neko kd u sticaju utvrđena kazna zatvora od 20 godina. princip asperacije – najteža pojedinačna kazna se povišava ali tako da ne dostigne zbir svih pojedinačnih kazni 3. Tada se izriče jedinstvena kazna koja odgovara zbiru pojedinačnih novčanih kazni. -KZ reguliše i 2 posebne situacije: 1.000. izreći će jednu n.k. ne može izricati na dane. 3. U tom slučaju osuđeni će biti disciplinski kažnjen.. Ako je učinilac jednom ili sa više radnji učinio više kd za koja mu se istovremeno sudi (idealni ili realni sticaj).2. Prema principu asperacije.

odnosno da ne treba primenjivati strože sankcije ako se opšta svrha ks može postići blažom vrstom sankcije. odnosno povređen – pa nije radi njegove zaštite neophodno primenjivati kaznu. Ona je pogodna za modifikacije i prilagođavanje zavisno od potreba i stavova kaznene politike neke zemlje. To je i razlog za njenu čestu primenu i široko prihvatanje. dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši kd. već se preti dovršenjem kr. uslovna osuda je nakon uvođenja u zakonodavstvo i praksu nekih zemalja pokazalo i niz drugih pozitivnih strana. što je uticalo na to da bude prihvaćena u skoro svim zakonodavstvima. -Nastanak prvobitno kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode. -Elementi koji određuju svrhu i suštinu uslovne osude i sudske opomene u užem smislu su: 1. da se radi o učiniocu kod koga se može očekivati da će uslovna osuda. 2. pod određenim uslovima.uslovna osuda i sudska opomena se mogu izreći samo za lakše kd. utvrđena kazna 2. Međutim. Mada se sva rešenja u osnovi mogu svrstati u 2 osnovna sistema: kontinentalni i anglosaksonski. iako je široko prihvaćena. Njihova svrha je ostvarivanje principa da je kazna. 71. za razliku od rešenja iz KZ od 1951. tipa. koje se uobičajeno nazivaju merama upozorenja. -Uslovi za primenu: 1. 72. vreme proveravanja 49 . krajnje sredstvo – ultima ratio. uslovna osuda je upozorenje uz pretnju kazne – pretnja kaznom i obezbeđuje uslovnoj osudi efikasnost i funkcionisanje. Uslovna osuda – nastanak. dok je uslovna osuda – realna pretnja konkretno utvrđenom kaznom koja se pod određenim uslovima može realizovati. -I danas postoje 2 tipa uslovne osude: anglosaksonski i kontinentalni. s obzirom na njegovu ličnost. sudska opomena se svodi na golu opomenu i u slučaju izvršenja novog kd ona se jedino uzima u obzir kao ranije osuđivanost što može predstavljati otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne za to novo delo. dok se kod anglosaksonskog sistema ne preti konkretnom kaznom. uticaj na učinioca da više ne vrši kd – uslovna osuda i sudska opomena deluju skoro isključivo na planu specijalne prevencije 3. -Bitni elementi uslovne osude su: 1.. Anglosaksonski je nastao u Engleskoj u prvoj polovini XIX veka. ali razlike između njih nisu toliko izražene kao u vreme njihovog nastanka. sistemi i svrha -Osnovna karakteristika uslovne osude jeste težnja za postizanjem maksimalnih rezultata u suzbijanju određene vrste kriminaliteta uz minimalno angažovanje države. -Ove sankcije su pretežno specijalno-preventivnog karaktera – okrenute su učiniocu kd. 3. To se naročito odnosi na lakša kd i vladajuće shvatanje da treba izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode. s tim što kontinentalni sistem podrazumeva pretnju izvršenjem izrečene kazne. ne mogu se naći ni 2 zakonodavstva koja ovaj institut reguliše na identičan način. to ne znači da je na isti način regulisano.-Uslovna osuda i sudska opomena čine posebnu vrstu kr. ili samo upozorenje – sudska opomena. sankcije može ostvariti samo pretnjom kaznom. može izreći i u odnosu na dela koja se s obzirom na propisanu kaznu ne bi mogla smatrati lakšim kd. -radi se o učiniocu od koga se. Uslovna osuda je u našem kp najčešće korišćena krivična sankcija i može se smatrati efikasnom sankcijom. u kome je ona bila samo modalitet izricanja kazne zatvora. Postoji jedno šarenilo i veoma izražene razlike u pogledu posebnih elemenata ove sankcije. -KZ predviđa da je zajednička svrha uslovne osude i sudske opomene da se prema učiniocu lakšeg kd ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne – uslovna osuda. u Francuskoj i Belgiji krajem XIX veka. pre svega zato što je ona pretnja konkretno utvrđenom kaznom. ona je bliža kontinentalnom tipu uslovne osude. Uslov je i da zaštitni objekt nije u znatnoj meri ugrožen. odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubuduće ne vrši kd. Uslovna osuda u našem krivičnom pravu -KZ preduzima koncepciju uslovne osude iz KZ SRJ kao samostalne krivične sankcije što je karakteristično za uslovnu osudu anglosan. 2. -U mnogim zemljama postoje i mešovita rešenja. to realno može očekivati. postupka u kome će se tek odmeriti i izreći kazna koja će se izvršiti. a naročito kazna lišenja slobode. izbegavanje primene kazne – izbegava se štetan uticaj kratkotrajnih kazni lišenja slobode i štede se materijalna sredstva društva. sankcija. -Suština oba sistema uslovne osude je da ona sadrži pretnju da će se primeniti kazna ako se osuđeni ne bude pridržavao određenih uslova. ranije ponašanje i okolnosti dela. Kod sudske opomene ta je granica precizno postavljena određivanjem kruga kd kod kojih se može izreći. cilj uslovne osude jeste da se izbegne primena kazne – to znači da uslovna osuda predstavlja alternativu kazni – kaznu ne treba koristiti ako se svrha kr. Međutim. a da pri tom ne izgubi svoj osnovni smisao i sadržaj.a kontinentalni ili francuskobelgijski. I pored toga. dok se uslovna osuda.

- izricanje i izvršenje utvrđene kazne se odlaže pod uslovom da uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja koje sud određuje u okviru zakonskog raspona od 1-5 godina ne izvrši novo kd. -Kod uslovne osude kazna se utvrđuje ne sa ciljem izvršenja, već predstavlja pretnju koja se pod određenim uslovima može ostvariti. Pored glavne obaveze da ne izvrši novo kd rešenje u KZ predviđa mogućnost postavljanja i drugih obaveza uslovno osuđenom (npr. naknada štete…) rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja. Mere bezbednosti koje se izriču uz uslovnu osudu se izvršavaju, tj. ne postoji mogućnost uslovnog odlaganja njihovog izvršenja. Uslovi za izricanje uslovne osude -Uslovi za izricanje uslovne osude su objektivni i subjektivni. Objektivni uslovi su vezani za kd, odnosno kaznu, a subjektivni za učinioca. -Osnovni objektivni uslov je onaj koji određuje da se uslovna osuda može izreći onda kada je u konkretnom slučaju učiniocu utvrđena kazna u trajanju do 2 godine ili novčana kazna. Propisan je i uslov koji je vezan za zaprećenu, propisanu kaznu. Za kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teže kazna, uslovna osuda se ne može izreći. -Uslovnom osudom može biti utvrđena samo kazna zatvora. Zajedno sa u.o. kojom je utvrđena kazna zatvora može se izreći i novčana kazna, kao i kazna oduzimanja vozačke dozvole. Uslovna osuda i kazna rada u javnom interesu ne mogu se izreći zajedno za isto kd. -U pogledu uslova vezanih za učinioca vlada stav da treba ograničiti krug lica kojima se može izreći uslovna osuda. Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od 5 godina od pravosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno kd. Sud će posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno i izreći uslovnu osudu ako se sa osnovom može očekivati da će upozorenje uz pretnju kaznom dovoljno na njega uticati da više ne vrši kd. Opozivanje uslovne osude -Do opozivanja uslovne osude može doći u 3 slučaja: 1. zbog novog kd 2. zbog ranije učinjenog kd 3. zbog neispunjenja određenih obaveza Opozivanje uslovne osude zbog novog kd je obavezno ako je za njega izrečena kazna zatvora u trajanju od 2 godine ili stroža kazna. -Opozivanje je fakultativno ako uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja učini kd za koje je izrečena kazna manja od 2 godine ili novčana kazna. -U slučaju da opozove uslovnu osudu, sud će izreći jednistvenu kaznu primenom odredava za odmeravanje kazne za kd u sticaju, tako što će za kd za koje je izvršena uslovna osuda uzeti kaznu utvrđenu u uslovnoj osudi. -Ako sud ne opozove uslovnu osudu moguće su 2 situacije: 1. Kada sud smatra da i za novo kd treba izreći uslovnu osudu, biće izrečena samo jedna, nova uslovna osuda tako što će se utvrditi nova kazna, primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd izvršena u sticaju, i novo vreme proveravanja. Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini kd mora doći dao opoziva uslovne osude. 2.Kada sud odluči da za novo kd izrekne zatvor postojaće paralelno i zatvor i uslovna osuda, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne računa u vreme proveravanja. 2. Opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog kd – do toga dolazi kada sud posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio kd pre nego što je uslovno osuđen, a u pitanju je takvo delo da ne bi bila osnova za izricanje uslovne osude da se za njega znalo. U slučaju opoziva postupiće isto kao i kada uslovnu osudu opoziva zbog novog kd primenom odredaba za odm. kazne za kd u sticaju izrećiće jedinstvenu kaznu tako što če utvrditi kaznu za ranije učinjeno kd, a za kd za koje je izrečena uo uzeće kaznu uz opozvane uo kao utvrđenu. 3.Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza- ako je uslovnom osudom uslovno osuđenoim određeno da vrati imovinsku korist oribavljenu izvršenjem kd ili da nadoknadi štetu koju je prourokovao kd ili da ispuni neku drugu obavezu predviđenu kr. pravnim odredbama, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može u okviru vremena proveravanja produžiti rok za ispunjenje obaveze ili moće opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi. Ako utvrdida osuđeni iz opravdanih razloga ne može da ispuni postavljneu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obavezeili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenu zakonom. 1.

50

-U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se uslovna osuda može opozvati samo u toku vremena proveravanja. Izuzetno, do opozivanja u.o zbog novog kd može doći u r roku od 1 god. do dana proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle isteka vremena proveravanja. I u slučaju neispunjenja neke obaveze, uslovna osuda se može opozvati u roku od 2 god. do isteka vremena proveravanja i odrediti da se utvrđena kazna izvrši. 73.Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom -Naše kp, osim obične, poznaje uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom predstavlja spoj elemenata kontinentalnog i anglosanksonskog tipa uslovne osude. Njome s eomogućava da se prema uslovno osuđenom preuzimaju aktivne radnje, kroz koje mu se pruža pomoć i zaštita, a istovremeno vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vršenja kd. Svrha je kao i kod obične uo da se bez primene kazni izvrši uticaj na učinioca da ne vrši kd, jedino što je kod uo sa zaštitnim nadzorom potrebno i aktivno delovanje. Radi se o učiniocu kod kojeg e s obzirom na njegovu ličnost, ranije vladanje, prirodu i okolnosti izvršenog kd, s osnovom može očekivati, doduše uz pružanje pomoći i vršenja nadzora nad njim, da više neće vršiti kd. Zaštitni nadzor je samo jdna dopunska mera za uslovnu osudu koja smanjuje rizik kod određene kategorije uslovno osuđenih de je on povećan da će ponovo vršiti kd. -Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom izrećiće se u onim slučajevima gde p0ostoji oređena sumnja u učinioca i njegove sposobnosti da se uzdrži od vršenja kd ako bi se prepustio sam sebi, kao kod obične uslovne osude. -Priroda učinjenog kd i okolnosti pod kojima je izvršeno moraju se ceniti prilikom odlučivanja da li će se učinilac staviti pod zaštitni nadzor i koje će mu obaveze biti određene. -Trajanje zaštitnog nadzora može se kretati samo u okviru vremene proveravanja. KZ predviđa da će u dva slučaja trajati kraće nego sama uslovna osuda: 1. ako sud prilikom izricanja uslovne osude da zaštiti nadzor traje kraće od vremena proveravanja; 2. ako u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova svrha. KZ predviđa i mogućnost ukidanja pojedinih obaveza i pre isteka roka na koji su postavljene, a ne samo ukidanje zaštitnog nadzora u celini ili pak mogućnost zamene pojedinih obaveza drugim. -Sadržinu zaštitnog nadzora čine pojedine obaveze. KZ pored obaveze osuđenog da se javlja organu nadležnom za vršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ utvrdi, propisuje i mogućnost postavljanja sledećih obaveza. 1. osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje; 2. prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osuđenog; 3. ispunjavanje obaveza, izdržavanje porodice, čuvanje i vaspitanje dece i dr. porodične obaveze; 4. uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala i priredbi, ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovno vršenje kd; 5. blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta 6. uzdržavanje od upotrebe droge ili alkoholnog pića; 7. lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi; 8. posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta i ustanova; 9. otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene kd, a naročito izmirenje sa žrtvom kd. -Pošto nisu stvoreni uslovi za izvršenje ovog oblika uslovne osude, predlagalo se njeno ukidanje, ali je ona ipak zadržana. -U slučaju da uslovno osuđeni ne ispunjava naložene obaveze sud ga može opomenuti, naloženu obavezu zameniti drugom; produžiti trajanje obaveze i najzad može opozvati uslovnu osudu (opozvati) zbog neispunjavanja obaveze, ali samo u toku trajanja vremena proveravanja. 74. Sudska opomena -Sudska opomena, zajedno sa uslovnom osudom, predstavlja u našem kp samostalan tip sankcije koja se naziva merom upozorenja (admonitivna sankcija) Bitna razlika u odnosu na kazne jeste što je ona zamena za kaznu, pre svega za kratkotrajne kazne lišenja slobode i što je u prvom planu njen vaspitni učinak pa se time po sadržini približava vaspitnim merama. Sudska opomena je u naše kp prvi put uvedena 1959. godine izmenama i dopunama KZ iz 1951. -Sudska opomena je najblaža kazna za punoletne učinioce i ne dovodi do ograničavanja prava i sloboda učinioca. Namenjena je najlakšim oblicima kriminaliteta. Ona znači socijalno-etički prekor za učinjeno kd i upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši kd da može očekivati primenu neke strože kr. sankcije. -Kod nje je naglašeno socijalno-preventivno dejstvo – okrenuta je pre svega delinkventima, učiniocima lakših kd. -Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. da se radi o kd za koje je propisan zatvor do 1 godine ili novčana kazna; 2. da je kd učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ga u konkretnom slučaju čine naročito lakim.

51

-Postoji izuzetak kod prvog uslova – pod uslovima određenim kod nekih kd kod kojih je to izričito propisano, sudska opomena se može izreći i onda kada je propisan zatvor do 3 godine. (npr.kod tzv. opasne lake telesne povrede kada je učinilac bio izvazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog). -Sud uzima u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, njegov odnos prema žrtvi, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je učinjeno delo. -Sudska opomena se može izreći i za kd u sticaju ako za svako od tih dela postoje uslovi za izricanje sudske opomene. -Sudska opomena se ne može primenjivati u odnosu na 2 kategorije lica: 1. Ne može se izreći maloletnom licu – jer u okviru vaspitnih mera postoji sudski ukor koji je po svojoj sadržini i svrsi istovetan sa sudskom opomenom; 2. Ne može se izreći ni vojnim licima za kd protiv Vojske SCG – njima se za vojna kd ukoliko je propisana kazna zatvora do 3 godine može izreći disciplinska kazne, ako je delo dobilo naročito lak vid i ako to zahtevaju interesi službe. -Sudska opomena, pošto predstavlja najblažu sankciju, izriče se rešenjem -Uz sudsku opomenu može se izreći većina mera bezbednosti koje predviđa KZ: obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude. -Sudska opomen ne povlači pravne posledice osude -Briše se iz kaznene evidencije nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd. 75. Nastanak mera bezbednosti -Prihvatanje mera bezbednosti kao krivičnih sankcija posebnog tipa vezuje se tek za početak XIX veka. Odlučujuću ulogu u tome imale su određene krivičnopravne škole i borba mišljenja koja se između njih vodila. Ekstremni stav italijanske pozitivne škole o potpunoj zameni kazne merama bezbednosti, nastao kao reakcija na shvatanje klasične škole, nije imao skoro nikakvih izgleda da bude prihvaćen. Ali, zato je znatno umereniji stav sociološke i neoklasične (eklektičke) škole, koje mere bezbednosti postavljaju kao dopunske ili sporedne sankcije uz kaznu, izvršio veliki uticaj na kriv. zakonodavstva u mnogim zemljama. -Prvi zakonski projekat koji predviđa mere bezbednosti kao poseban tip sankcije jeste Presnacrt Švajcarskog kr. zakonika iz 1893. godine. Prvi zakonski projekat kod nas koji i terminološki razlikuje mere bezbednosti u odnosu na kaznu jeste Projekat srpskog KZ u redakciji iz 1911. godine. -20-ih i 30-ih godina XX veka u mnoge kriv. zakonike uvode se mere bezbednosti kao posebna vrsta kriv. sankcija, sadržinski i sistemski odvojene od kazne i danas ih poznaju skoro sva savremena kriv. zakonodavstva. Od tada dominira koncept dualističkog sistema kriv. sankcija. -Dok se kazni kao cilj postavljala odmazda, moralna opomena i generalna prevencija kroz zastrašivanje, merama bezbednosti se kao cilj postavljalo lečenje i popravljanje učinioca kd. Mere bezbednosti su uvedene da bi se specijalno preventivno delovalo na određene kategorije učinilaca u odnosu na koje kazna ne predstavlja adekvatnu reakciju. Međutim, isticanje resocijalizacije i tretmana učinioca u prvi plan kao osnovnog cilja kazne, što je naročito došlo do izražaja u nekim zemljama, vodilo je često i shvatanju da kazna može obavljati i funkciju koja se pripisivala merama bezbednosti. Ali noviji razvoj u svetu na planu kriminalne politike i kp tekao je u znaku razočarenja u resocijalizirajuće efekte kazne, što je dovelo do jasnijeg razgraničenja kazne i mere bezbednosti. Danas, kada kod kazne generalna prevencija ponovo izbija u prvi plan, glavnu razliku između kazne i mera bezbednosti ponovo treba videti u njihovoj svrsi. 76. Mere bezbednosti – pojam, svrha, vrste i sistem Pojam i svrha mera bezbednosti -Postizanje ciljeva krivičnopravne zaštite kaznom vrši se u prvom redu na generalno-preventivnom planu, dok je kod mera bezbednosti specijalna prevencija u prvom planu. Kazna znači i socijalno-etički prekor odgovornom učinocu, dok je mera bezbednosti vrednosno neutralna sankcija zasnovana na opasnosti učinioca u smislu ponovnog vršenja kd. Kazna se nikada ne sme izreći samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo. Dok je kazna, odnosno pretnja kaznom, okrenuta pre svega potencijalnim učiniocima, mere bezbednosti su reakcija na individualnu društvenu opasnost određenog učinioca. Izbor, vrsta i trajanje mere bez. određuje se na osnovu procene opasnosti učinioca za okolinu, opasnost da se vrše nova kd. -Svrha mere bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće vrši kd. Pod pojmom „stanja“ podrazumevaju se psihička stanja učinioca – za izricanje mere bezbednosti traži se uzročna veza između njegovog psihičkog stanja i učinjenog kd, kao i da takva stanja mogu voditi ponovnom vršenju kd. Pojam „uslovi“ se uobičajeno tumači kao povezanost ličnosti učinioca i njegove sredine i prilika. Za primenu mera bezbednosti traži se postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se sa visokim stepenom verovatnoće može zaključiti da će učinilac ponovo vršiti kd, kao i da se merom bezbednosti mogu otkloniti ta stanja ili uslovi.

52

mere bezb medicinskog karaktera i ostale mere bezb 2. Taj postupak se sprovodi po službenoj dužnosti. Ukoliko je takav učinilac proveo duže ili isto vreme u ustanovi za izvršavanje ove mere od dužine izrečene kazne zatvora. 2. 7. 5.Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Mera bezb obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi može se primeniti prema učiniocu koje je kd učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti ili učiniocu koje je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao kd. -Za primenu ove mb moraju biti ispunjena dva uslova: 1. javno objavljivanje presude. obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. Samo kad je u pitanju neuračunljiv učinilac. 8. -Ova mb se izriče na neodređeno vreme. zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta. obavezno lečenje alkoholičara. neuračunljive učinioce 2. delatnosti ili dužnosti. oblikovane su tako da odgovaraju specifičnim situacijama u kojima predstavljaju pogodniji oblik reakcije od kazne. moguće je samostalno izreći 2 mere bezb: mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i mera bezb obaveznog psihičkog lečenja na slobodi. mb nisu predviđene kod pojedinih kd već se primenjuju na osnovu odredaba opšteg dela KZ. obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. Uz ove dve mere KZ određuje 3 mb koje se mogu izreći uz njih: zabrana vršenja poziva. bitno smanjeno uračunljive učinioce -Ona se ne može primeniti prema licima koja kasnije. mora postojati visok stepen verovatnoće da će učinilac ponovo učiniti kd. zabrana upravljanja motornim vozilom. obavezno lečenje narkomana. Uobičajene su podele na: 1. 4. na predlog zdravstvene ustanove ili na predlog organa starateljstva. da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Priroda i neograničeno trajanje ove mb ne daju osnova za njenu primenu u slučajevima kada postoji opasnost da će učinilac vršiti samo neka lakša kd. sud će odlučiti da li će ga uputiti na izdržavanje ostatka kazne ili će ga pustiti na uslovni otpust. Mere bezb su po pravilu sankcije dopunskog karaktera. proterivanje stranca iz zemlje. -Pošto su vezane za ličnost učinioca. 78.Vrste i sistem mera bezbednosti u našem kp -Naše kp predviđa 9 mera bezbednosti: 1. Jedina mb čije je trajanje neodređeno i neograničeno jeste obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi 53 . -Po KZ opasnost mora biti ozbiljna. a o otpuštanju iz zdravstvene ustanove odlučuje sud rešenjem nakon sprovođenja posebnog postupka. Ako je to vreme kraće. -Ove mere bezb. -To znači da se ova mera može primeniti u odnosu na 2 kategorije učinilaca: 1. 77. mogu se izreći uz kaznu. -Dok se u odnosu na neuračunljive učinioce ova mera bezb izriče kao samostalna sankcija. -Mere bezb su po svojoj sadržini i prirodi heterogene. 3. kada se radi o neuračunljivom učiniocu. time je ujedno izdržao i kaznu. koja u tim specifičnim slučajevima nije adekvatna kr sankcija ili sama nije dovoljno za postizanje preventivnih ciljeva. u toku kriv postupka duševno obole i tako postanu procesno nesposobna. 9. one koje se izriču samostalno i one koje se izriču uz neku drugu kr sankciju. postojanje ozbiljne opasnosti da će učinilac učiniti teže kd 2. zabrana vršenja poziva. bitno smanjeno uračunljivim učiniocima se izriče uz kaznu i izvršava se pre kazne. 6. -Trajanje mb je posebno određeno kod svake pojedine mb. delatnosti ili dužnosti. uslovnu osudu. obavezne i fakultativne 3. Ukoliko je osuđeni pušten na uslovni otpust postoji mogućnost primene mb obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi za vreme dok uslovni otpust traje. oduzimanje predmeta. -Drugi uslov za primenu ove mb ujedno je i kriterijum za izbor između te mere i mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. se mogu klasifikovati po različitim kriterijumima. Kod te procene je presudno stručno mišljenje veštaka psihijatra.

Štaviše. ako je delo učinjeno u stanju neuračunljivosti do kojeg je došlo upotrebom droge. Ona može trajati kraće od te kazne. nego pod direktnim uticajem droge. -Ova mb može trajati najduže 3 godine. Ne traži se da je učinilac u vreme izvršenja kd bio pod uticajem droge.-Mera bez obaveznog psih lečenja na slobodi izriče se samostalno neuračunljivom učiniocu. -Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora. odnosno da će bitno smanjeno uračunljiv učinilac učiniti bilo koje kd. specijalizovanoj ustanovi. uslovnu osudu. Obavezno lečenje narkomana -Mb obaveznog lečenja narkomana predviđena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga. Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti. Obavezno lečenje alkoholičara -Mb obaveznog lečenja alkoholičara predvišena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe alkohola. izvršava se u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr. ali se ne zahteva da to bude opasnost od vršenja težih kd. u normalnim životnim uslovima. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. 54 . ukoliko je prestala potreba za daljim lečenjem. kada je bitno smanjano urač. Za razliku od narkomana. učin. s obzirom na to da između ove 2 mb postoji velika razlika u pogledu zadiranja i ograničavanja prava učinioca kd. Može se u 2 slučaja izreći i bitno smanjeno uračunljivom učiniocu: 1. kada se učinilac ne podvrgne lečenju ili ga samovoljno napusti 2. -Narkomani mnogo češće vrše kd zbog zavisnosti od droge. -U slučaju kada se izriče uz kaznu zatvora. ali njeno ukupno trajanje u tom slučaju ne može biti duže od 3 godine. ova mera se izvršava u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr. ne vide se dovoljno uverljivi razlozi za takvo vremensko ograničenje. Razlika u pogledu ovog uslova se može pravdati. Povremeno ili umereno uzimanje alkoholnih pića je društveno prihvatljivo. odnosno da postoji uzročna veza između učinjenog dela i zavisnosti učinioca od droge. pušten na uslovni otpust -Reč je o neuračunljivom ili bitno smanjeno uračunljivom učiniocu koji je opasan. jer ni u lakšim slučajevima nije uvek isključena potreba dužeg psih. Međutim. već opasnost da će neuračunljiv učinilac učiniti bilo koje protivpravno delo u zakonu predvišeno kao kd. ali ne i duže. sudsku opomenu i oslobođenje od kazne. alkoholičari češće vrše kd pod neposrednim uticajem alkohola. kada usled te zavisnosti i dalje postoji ozbiljna opasnost da će učinilac vršiti kd. ne postoji mogućnost primene ove mb (skrivljena neuračunljivost) -Potrebno je da je delo rezultat zavisnosti od upotrebe opojnih droga. već da je dovoljno samo lečenje na slobodi. ona se ne izriče uz kaznu zatvora 2. novčanu kaznu. uz uslovnu osudu – zbog prirode ove mere. specijalizovanoj ustanovi. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenja narkomana se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i može trajati najviše 3 godine. -KZ predviđa i mogućnost da se ova mera izvršava institualno – u odgovarajućoj zdr ust. 79. Pored ovog uslova. uslovnu osudu ili sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenja alkoholičara se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i ne može trajati duže od 2 godine. kada i pored lečenja učinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Postoji i obrnuta mogućnost – obavezno psih lečenje na slobodi može se izreći neuračunljivom učiniocu kada sud na osnovu rezultata lečenja utvdi da više nije potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdr ust. odnosno 2 meseca ukupno. -U slučaju da je izrečena uz novčanu kaznu. ova mera je ograničena trajanjem kazne zatvora. U savremenoj psihijatriji su prisutna shvatanja da su u nekim slučajevima bolji uspeh u lečenju može postići bez hospitalizacije. što je značajna razlika u odnosu na mb obaveznog lečenja narkomana. novčanu kaznu. ali ne duže od 15 dana neprekidno. -Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora. ali je za otklanjanje te opasnosti dovoljno njegovo lečenje na slobodi. lečenja. -Mogućnost pretvaranja ove mere u mb obav psih lečenja i čuvanja u zdr usta postoji dva slučaja: 1. Često su to dela protiv imovine koja se vrše da bi se došlo do sredstava za drogu. mb obaveznog lečenja narkomana može trajati i duže od izrečene kazne zatvora. Za primenu ove mb je važno razlikovati obično pijanstvo od alkoholizma. -Kada se izriče uz kaznu zatvora. Vreme provedeno u ustanovi lečenja uračunava se u kaznu zatvora. Ukoliko je došlo do stanja neuračunljivosti i ova mera bezb može biti izrečena ukoliko seu ostvareni uslovi za primenu instituta actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost). mora kumulativno biti ostvaren i uslov da kod učinioca postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje vršiti kd. 80. uslovnu osudu. -Opasnost mora biti ozbiljna kao i kod mb obavezenog psih lečenja i čuvanja u zdr ust. Vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. uslovnu osudu. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. -Ako je izrečena uz novčanu kaznu. sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdr ili dr specijalizovanoj ustanovi.

-Može trajati od 1-10 godina računajući od dana pravosnažnosti odluke. uslovnu osudu. odlukom suda skratiti. -Kada se ova mera izriče licu koje nema položen vozački ispit. -Ova mb može trajati od 3 meseca do 5 godina -U slučaju kada je izrečena uz uslovnu osudu. ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno. Pomilovanjem se može odrediti ukidanje ili kraće trajanje ove mb. ako su protekle 3 godine. korišćenje. predmeti koji su nastali izvršenjem kd -Predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd su oni predmeti kojima se preduzima radnja izvršenja. da bi prevezao stvari pribavljene izvršenjem kd ili da bi pobegao posle izvršenja kd) -Da bi oba mb bila primenjena mora biti učinjeno delo koje je zakonom predviđeno kao kd. vršenje delatnosti ili dužnosti radi izvršenja kd ili 2. ako je izvršilac izvršio kd ugrožavanja javnog saobraćaja vozeći autobus (D kategorija). Zabrana upravljanja motornim vozilom -Mb zabrane upravljanja motornim vozilom predviđena je za učinioce kd ugrožavanja javnog saobraćaja. -Mere bezb se izvršava oduzimanjem vozačke dozvole određene vrste ili kategorije. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. Ona je jednim svojim delom ipak zadržala i karakter kazne. 82. skratiti. a ne svih kategorija. postoji mogućnost opozivanja uslovne osude ako učinilac prekrši tu zabranu. ako su protekle 3 godine. Opasnost treba shvatiti u smislu opasnosti od vršenja kd u vezi sa vršenjem nekog poziva. okolnosti pod kojima je delo izvršeno ili ranije kršenje saobraćajnih propisa od strane učinioca. odnosno u zdr ustanovi u kojoj je izrečena neka mera medicinskog karaktera ne uračunava u vreme trajanja ove mere. 83. -Može se govoriti o oduzimanju 2 grupe predmeta: 1. na osnovu sudske odluke. -Za izricanje ove mb ranije zakonsko rešenje alternativno je postavljalo 2 uslova: 1. Ako su. s tim da se vreme provedeno u zatvoru. bili pripremljeni i neki drugi predmeti kao eventualno sredstvo izvršenja tog kd. uslov za primenu ove mere bezb uvek ispunjen. Npr. mb oduzimanja predmeta je jedina mb u našem sistemu kriv sankcija stvarnog karaktera. Određene službe 3. delatnosti ili dužnosti -Mb zabrana vršenja poziva. sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdrav. -Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb -Njeno trajanje se može naknadno. ili dr specijalizovanoj ustanovi. Ova mera bezb se sastoji u zabrani vršenja: 1. njihovo oduzimanje nije sporno.-Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti. Sporno je da li se u vezi sa tim delom mogu uzeti i oni predmeti koji su bili namenjeni izvršenju nekog sasvim drugog kd. onda se ona sastoji u zabrani izdavanja vozačke dozvole ( a ne u zabrani polaganja vozačkog ispita). Oduzimanje predmeta -Za razliku od ostalih mb koje su sve lične prirode. Tu ne spadaju predmeti koji se koriste za preduzimanje pripremnih radnji ili predmeti koje učinilac koristi posle izvršenja kd (npr putničko vozilo koje je učinilac koristio da bi se prevezao do mesta izvršenja kd. pod određenim uslovima. Svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje. njemu se može izreći mb zabrane upravljanja samo vozilom D kategorije. pokazuje da je opasno da on i dalje upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije. delatnosti ili dužnosti. -U slučaju kada je ova mb izrečena uz uslovnu osudu sud može pri izricanju uslovne osude odrediti da će se ta osuda opozvati ako učinilac prekrši zabranu vršenja poziva. da je učinilac zloupotrebio svoj položaj. predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd 2. tako i neuračunljivom učiniocu. delatnosti ili dužnosti može se izreći kako uračunljivom. To bi značilo da je kod nekih kd koja se prema zakonskom opisu mogu vršiti samo. Zabrana vršenja poziva. koji su upotrebljeni prilikom izvršenja kd ili su tome bili namenjeni. Ona se može izreći ako težina učinjenog dela. osim upotrebljenih. Trajanje izrečene mere se može naknadno. 81. delatnosti ili dužnosti. -Uračunljivom učiniocu se izriče uz kaznu. a neuračunljivom učiniocu uz meru bezb. 55 . upravljanje ili rukovanje tuđom imovinom ili za čuvanje te imovine -U presudi kojom se izriče ova mera mora biti tačno određeno na šta se zabrana odnosi. ili po pravilu kroz tu zloupotrebu. -Zabrana upravljanja motornim vozilom se može izreći i licu koje ima stranu vozačku dozvolu u kom slučaju ona obuhvata zabranu korišćenja te dozvole na teritoriji Srbije. -KZ predviša da se ova mera bezb može izreći ukoliko je dalje vršenje određene delatnosti opasno. Određenog poziva 2. Određene delatnosti 4.

a korist se oduzima sudskom odlukom kojom je utvrđeno da je kd učinjeno. koji su pribavljeni kd. određen je kratak rok u kome se ona mora izvršiti. ali ne i sankcija. Ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti 2. imovinska i druga kd naročito ako su učinjena u povratu. -Izricanje ove mere je u načelu fakultativno. -Sporno je da li se ova mera bezb može izreći strancu koji je dobio azil. 86. U tom slučaju se imovinska korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao imov. -Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb. ali se može zakonom predvideti i obavezno objavljivanje presude. 85. -Presuda se objavljuje o trošku učinioca kd. koju je sud mogao da naloži samo kod kd klevete ako je ono učinjeno putem sredstava javnog informisanja. način izvršenja kd i druge okolnosti koje ukazuju na tu nepoželjnost. -Kao uslov za primenu ove mb zakon postavlja nepoželjnost boravka stranca na teritoriji Srbije i upućuje sud da prilikom odlučivanja o njenom izricanju uzme u obzir prirodu i težinu učinjenog kd. Proterivanje stranca iz zemlje -Proterivanje stranca iz zemlje sastoji se u proterivanju sa teritorije Srbije lica stranog državljanstva ili lica bez državljanstva za vreme koje odredi sud u okviru zakonskog raspona od 1-10 godina. kod kd protiv zdravlja ljudi. Prihvatljivije bi bilo tumačenje koje isključuje tu mogućnost za vreme dok stranac uživa pravo azila. pobude iz kojih je kd učinjeno. ovi predmeti se mogu oduzeti i onda kada nisu svojina učinioca u 2 slučaja: 1. korist za sebe. ali se zakonom može predvideti obavezna primena ove mb što je i učinjeno kod nekih kd (npr. kada je kd učinjeno putem sredstava javnog informisanja – cilj je da se u tom slučaju. 84. To mogu biti i privredna. a ako oduzimanje nije moguće – učinilac će se obavezati da plati novčanu iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. ona je regulisana u posebnoj glavi KZ. kada je kd prouzrokovalo opasnost za život ili telo ljudi – pod uslovom da objavljivanje presude može da doprinede da se otkloni ili umanji ta opasnost. To se ne može prihvatiti. treba razlikovati sticanje imovinske koristi za drugog. otklone neke dalje štetne posledice učinjenog dela 2. Bilo je mišljenja da ovaj uslov treba tumačiti pre svega u smislu političke nepoželjnosti. kao i putem kojeg sredstva javnog informisanja će se objaviti. Ako i dalje postoji opasnost da će biti upotrebljeni za izvršenje kd -Treće lice.-Što se tiče predmeta koji su nastali izvršenjem kd to su samo oni predmeti koji su nastali preduzimanjem radnje izvršenja. predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist. Zasniva se na principu da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd. kod kd neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava). Javno objavljivanje presude -Javno objavljivanje presude je nova mb koju uvodi KZ. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene kd -Pošto se radi o meri koja ne predstavlja kr sankciju. Kada je reč o kd učinjenom putem sredstava javnog informisanja sud može odlučiti da se presuda objavi istim putem – u istom sredstvu javnog informisanja. -Uslov za primenu mb oduzimanje predmeta jeste da je predmet u svojini učinioca Izuzetno. U našem ranije kz to je bilo mera. -Imovinska korist pribavljena kd oduzeće se i od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti. Uslovi za oduzimanje imovinske koristi predviđene su odredbama KZ. uslovnu osudu. I u tom slučaju sud odlučuje da li će se presuda objaviti u celini ili u izvodu. jer nema osnova za sužavanje primene ove mere samo kod kd određene vrste. sudsku opomenu ili uz oslobođenje od kazne. -Od učinioca će se oduzeti novac. 56 . tj. što znači da treba voditi računa o principu srazmernosti. s obzirom na način izvršenja. već meru sui generis. protiv životne sredine ili protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine). -KZ predviđa mogućnost primene ove mb u 2 situacije: 1. vlasnik ima pravo na naknadu štete od učinioca -Primena ove mere je u načelu fakultativnog karaktera. i kao takva nije imala neki veći značaj. (npr. Ova mb se ne primenjuje u odnosu na predmete koji nisu nastali izvršenjem kd. -Od prenošenja stečene imovinske koristi na drugoga. kod kd falsifikovanja novca propisano je obavezno oduzimanje lažnog novca nastalog izvršenjem tog kd) -Zakonom se može odrediti i obavezno uništavanje oduzetih predmeta (npr. već predstavljaju korist do koje je učinilac došao njegovim izvršenjem. -S obzirom na prirodu ove mere i njenu svrhu. -KZ (za razliku od ranijeg rešenja) direktno upućuje na to da prilikom izricanja ove mere i određivanja njenog trajanja treba imati u vidu i težinu izvršenog kd. To je 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. a postoji opasnost da će stranac i dalje vršiti kd. -Ova mb se izriče uz: osudu na kaznu. Sud odlučuje da li će se objaviti u celini ili u izvodu.

zabrana sticanja određenog zvanja. a po svom svojstvu mogu pogoditi učinioca više nego sama kr sankcija. korišćenje određenih predmeta bez davanja adekvatne protivpravnosti. tj. 87. -Pravne posledice osude u našem pravu svrstane su u 2 kategorije: 1. osim ako to nema za rezultat i neposredne finansijske prednosti. Zbog njihovog kaznenog karaktera s jedne strane. a s druge strane cilja koji se sastoji u otklanjanju opasnih situacija iz kojih može proizići ponovno vršenje kd postoji spor oko njihove pravne prirode. i posle izdržane kazne. nego i usluge. trpi negativne posledice svoje osuđivanosti. one koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava -Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim se predviđene. Međutim. a ne postoji mogućnost da se oduzmu od lica na koje su preneti. Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir ponašanje osuđenog posle osude. 57 . imovinska pogodovanja. one koje predstavljaju prestanak ili gubitak određenih prava 2. zabrana sticanja određenih javnih funkcija 2. Pravne posledice osude su mnogobrojne. u novije vreme u sudskoj praksi i teoriji preovlađuje umereno rešenje koje polazi od toga da učiniocu kd prilikom utvrđivanja visine imovinske koristi treba priznati određene troškova koje je imao u vezi sa vršenjem kd. Vrste pravnih posledica osude -PPO koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su: 1. Većina smatra da ne treba priznati one troškove koji predstavljaju materijalni ekvivalent za trud učinioca uložen u radnju izvršenja kd i troškove koji po samoj svojoj prirodi ulaze u radnju izvršenja kd.-Imovinsku korist predstavljaju ne samo novac i određeni predmeti. Jedino nisu obuhvaćena nematerijalna pogodovanja lične prirode. jer bi to značilo da se plaća za samu kriminalnu delatnost. prestanak vršenja javnih funkcija 2. U savremenoj teoriji kp preovlađuje shvatanje da rehabilitacija podrazumeva ponovno uspostavljanje ranijeg položaja osuđenog lica kao punoletnog građanina i stavljanje u zaborav njegove kriminalne prošlosti. zakon. niti predstavljaju neke druge mere o kojima bi odlučivao sud. pre svega oko toga da li su one bliže kazni ili merama bezbednosti. poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi 3. I princip pravednosti i princip srazmernosti kriv sankcija i svih negativnih pravnih posledica osude sa težinom dela i stepenom krivice učinioca. poziva ili zanimanja 3. već i doprinos i podstrek da ubuduće ne vrši kd putem njegove reintegracije u društvo. To u stvari znači da mu se daje status neosuđivanog lica. kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka PPO. znači sve ono što ima finansijske efekte. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije Pojam i dometi rehabilitacije Institut rehabilitacije uveden je tek u novija kr. 88. da li je nadoknadio štetu prouzrokovanu kd i vratio stečenu imovinsku korist. i dalje ostaje sporno koji su to troškovi koje treba priznati. učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tog predmeta koji je on imao u vreme izvršenja kd. -Ako učinilac otuđi predmete koji predstavljaju stečenu imovinsku korist bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti prodatih predmeta. Iako su prisutna ekstremna shvatanja koja idu od toga da se učiniocu kd priznaju svi troškovi u vezi da izvršenjem kd. -PPO koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su: 1. Nepravedno je da neko celog života. -Najveći problem se javlja oko utvrđivanja visine imovinske koristi. -PPO može nastupiti samo ako je izrečena kazna zatvora. Do rehabilitacije može doći pre nego što istekne vreme trajanja PPO. Rehabilitacija je ne samo nagrada osuđenom licu za dobro vladanje posle izdržane kazne. One nastupaju automatski – po sili zakona (ex lege) kod osude za određena kd ili na određene kazne. odnosno uštede. gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave. uštede i sl. ona ima i specijalno preventivno dejstvo. zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave Početak i trajanje PPO -PPO nastupaju danom pravosnažnosti presude -PPO osude koje se sastoje u zabranama sticanja određenih prava mogu se propisati u trajanju najduže do 10 godina -Rehabilitacijom prestaju sve PPO. prava može doneti sud kad proteknu 3 godine od dana izdržane. Pravne posledice osude Nastupanje pravnih posledica osude -Pravne posledice osude nisu kriv sankcije. zabrana sticanja čina vojnog starešine 4. zahteva rehabilitaciju osuđenog lica. prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog zvanja. pa do nepriznavanja bilo kakvih troškova. odluku o prestanku PPO koje se sastoje u zabrani sticanja odr. Ukoliko nije prestala usled rehabilitacije. zastarele ili oproštene kazne.

jer odredbe koje su nosile naziv „rehabilitacija“ malo su imale veze sa uobičajenim shvatanjem i regulisanjem instituta rehab. -Pod uslovom „postojanja opravdanog interesa zasnovanog na zakonu“ predviđa se mogućnost davanja podataka na obrazložen zahtev i državnom organu.oslobođenju od kazne . -Rehabilitacija treba uvek da obuhvati 2 stvari: 1. ne učini novo kd. lice kojem je izrečena uslovna osuda. koja nastupa automatski – po sili samog zakona pošto budu ispunjeni određeni uslovi koje propisuje zakon. -KZ se opravdano vraća na uobičajeno shvatanje rehabilitacije. i sudsku do koje dolazi odlukom suda po molbi osuđenog lica. osude.Rehabilitacija u našem kp -Zakonsko regulisanje instituta rehabilitacije u našem kp pokazivalo je izrazite oscilacije. organ unutrašnjih poslova. Time su u naše kz ponovo uvodi institut rehabilitacije. -KZ određuje krug organa kojima se mogu davati podaci iz kaznene evidencije. 58 . -Niko nema pravo da od građana traži da podnese dokaze o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. podataka o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti.uslovnoj osudi . 5 godina kod osude na kaznu zatvora preko 6 meseci do 1 godine. a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena u roku od godinu dana od pravosnažnosti presude.podatke o pravnim posledicama osude -U tesnoj vezi sa rehab jeste i regulisanje davanja podataka iz kaznene evidencije.sudskoj opomeni . KZ predviđa da kada se radi o ostvarenju prava u inostranstvu. -zakonska rahab nastaje ako: 1. lice koje je oglašeno krivim. ni do prestanka mera bezbednosti. zastarele ili oproštene kazne. drugoj organizaciji ili preduzetniku. uspostavljanje svih prava osuđenog 2. 3 godine kod osude na novčanu kaznu. tj. niti pak do brisanja osude. na njihov zahtev. kaznu rada u javnom interesu. organi koji učestvuju u postupku davanja amnestije. -Pri tim uslovom sud će dati reh ako nađe da je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo rehab i ako je. organ za izvršenje kr sankcija. preduzeću. postoji mogućnost davanja građanima. zastarela ili oproštana protekne: 1. ne učini novo kd. organu starateljstva. 2. B) Sudska rehabilitacija -Može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri godine. prema svojim mogućnostima. stvarno brisanje osude -KZ razlikuje zakonsku reh. koja se sastoji u prestanku svih pravnih dejstava osude i davanju statusa neosuđivanosti rehabilitovanom licu. Rešenje iz KZ SRJ je sa osnovom bilo kritikovano. Mogu se davati samo podaci o osudi u vezi sa kojom nije nastupila rehabilitacija. uzimajući u obzir i sve dr okolnosti od značaja za davanje rehab a posebno prirodu i značaj kd. 2. -Zakonska rehabilitacija takođe nastaje ako od dana kada je kazna izvršena. To su: sud. ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti. u vezi da krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno. osuda se stvarno briše iz kaznene evidencije. u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku tog roka. oduzimanja vozačke dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci. Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saopštiti. kada je to potrebno za vršenje poslova iz njegove nadležnosti.o oproštenoj kazni . 10 godina kod osude na kaznu zatvora preko 1-3 godine. -Uslov za sudsku reh jeste da je proteklo 10 godina od dana izdržane. Ona nije dovodila ni do prestanka pravnih posl. A) ZAKONSKA REHABILITACIJA -daje se samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim. ali ne preko 5 godina. rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude. -Sudska rehab se može dati i licu koje je više puta osuđivano ako su ispunjeni zakonski uslovi za reh u pogledu svakog kd za koje je osuđeno. javni tužilac. nadoknadilo štetu prouzrokovanu kd. Sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije -Kaznena evidencija sadrži: -lične podatke o učiniocu kd -o kd za koje je osuđen -podatke o kazni . 3.

rehabilitacija 5. odnosno težine i prirode izrečene kr sankcije. Iako se najčešće vezuje za vrstu kd ili visinu izrečene kazne. zameniti izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom 4. zastarelost krivičnog gonjenja 59 . Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu. Ostvaruje li lice obuhvaćeno amnestijom obeležja istog kd i posle tog momenta. može se ponoviti po isteku 1 godine od dana donete odluke ako se radi o osudi preko 3 godine. Pomilovanje Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izrečene kriv sankcije ili sprečava donošenje te odluke u slučaju da do kriv gonjenja još nije došlo. Pomilovanjem se učinilac kd može: 1. 91. Pomilovanje ima dejstvo samo u odnosu na poimenično određeno lice. pa se ona može odnositi na učinioce određene starosti. zamena izrečene kazne blažom kaznom. ukidanje pojedinih ili svih pravnih posledica osude -Amnestija se može odnositi na učinjena određena kd ili na određene kazne bez obzira na kd. a u slučaju odbijanja molbe. -Davanjem pomilovanja ne dira se u prava trećih koja se zasnivaju na osudi. To se čini saveznim ili republičkim zakonom u zavisnosti od toga da li je učinjeno kd regulisano republičkim ili saveznim kr zakonodavstvom. -Davanjem amnestije ne dira se u pravu trećih lica koja se zasnivaju na osudi (pre svega u pravo na imovinskopravni zahtev). -Zakonom o pomilovanju je regulisan samo postupak pomilovanja. a po isteku 6 meseci ako je u pitanju osuda na blažu kaznu. brat. -Pomilovanje predstavlja akt milosti čije davanje nije ograničeno nekim materijalno – pravnim uslovima. potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne 3. ukinuti. -Posledice amnestije mogu biti sledeće: 1. dati rehabilitacija 5. čini novo kd koje nije obuhvaćeno amnestijom (npr. gubi svoje pravo na kažnjavanje. odnosno ona se sama odriče tog prava jer se kažnjavanje sa aspekta legitimnosti posle proteka dužeg vremenskog perioda ozbiljno dovodi u pitanje.89. njegov bračni drug. pola. država na neki način. rehabilitacija ili ukidaju pravne posledice osude. amnestijom se mogu obuhvatiti učinioci i po nekom drugom kriterijumu. I sama potreba za kažnjavanjem i ostvarivanjem zaštitne funkcije slabi protekom vremena. -Pomilovanje je u isključivoj nadležnosti predsednika Republike Srbije. izbegavanje vojne obaveze). Molbu može podneti i : zakonski zastupnih osuđenog lica. 90. oslobođenje od krivičnog gonjenja – abolicija 2. zbog svog propusta. srodnik u pravoj liniji. određenog zdravstvenog stanja (npr. odnosno odrediti kraće trajanje pojedine ili svih pravnih posl. Nakon proteka određenog vremena čija dužina zavisi od težine izvršenog kd. potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne. -Amnestija se daje samo za već učinjena kd. postupak za pomilovanje pokreće se samo po službenoj dužnosti. Osloboditi od gonjenja – abolicija 2. Pojam zastarelosti i zastarelost krivičnog gonjenja Pojam zastarelosti -Zastarelost je zakonski osnov za gašenje kr sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na kriv gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije. to je isključivo stvar procene zakonodavca prilikom donošenja pojedinog zakona o amnestiji. Ako se radi o oslobođenju od kriv gonjenja. Amnestija -Amnestija znači predavanje u zaborav učinjenog kd -Amnestija je akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica daje oslobođenje od kriv gonjenja – abolacija. Molba se može podneti pošto je presuda postala pravosnažna. delatnosti ili dužnosti. KZ ne predviđa nikakva ograničenja u pogledu vrste i težine kd. odnosno odrediti kraće trajanje mere bezbednosti: zabrane vršenja poziva.potpuno ili delimično osloboditi od izvršenja kazne 3. invalidnost) itd. a ne i za ubuduće. sestra. osude 6. Postupak za pomilovanje pokreće se na molbu osuđenog lica ili po službenoj dužnosti od strane ministra pravde. zamena izrečene kazne blažom kaznom 4. ukinuti. hranilac ili staralac. zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje. Kod trajnih kd datom amnestijom je obuhvaćeno samo ono protivpravno stanje stvoreno izvršenjem kd koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji. -Naše kp poznaje 2 vrste zastarelosti: 1. Kod kr gonjenja protekom vremena postaje sve teže dokazivati učinjeno kd. usvojilac.

-Kod temporalnih posledičnih kd zastarelost počinje od dana kada je posledica nastupila -Kod kd izvršenih u sticaju rok zastarelosti kriv gonjenja računa se posebno za svako pojedino kd. a to su ubistva i prekid zastarelosti. 10 godina od osude na zatvor preko 5 godina 5. -Rok zastarelosti počinje ponovo da teče. a kod novčane kazne bez obzira na njenu visinu rok zastarelosti iznosi 2 godine. Kod nekih mera bezb određuje se rok u fiksnom trajanju. 20 godina od osude na zatvor preko 15 godina 3. preduzimanje bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja kd ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog kd 2. 3 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 1 godine 7. Smetnje mogu biti ili pravne ili stvarne. KZ propisuje rokove za zastarelost kriv gonjenja.krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastareva za kd genocida i ratnih zločina. 60 . rok zastarelosti se određuje po najtežoj propisanoj kazni.prekid zastarelosti nastupa u 2 slučaja: 1. zastarelost izvršenja kriv sankcija Zastarelost u našem kp je opšta. osim u odnosu na ona kod kojih je zastarelost izričito isključena. 20 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 15 godina 3. 25 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvora od 30-40 godina 2. 15 godina od osude na zatvor preko 10 godina 4. -Odredbe o zastarelosti kr gonjenja su opšteg karaktera što znači da se primenjuju u odnosu na sva kd. 15 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 10 godina 4. što znači da se ranije proteklo vreme pre nastupanja prekida ne uračunava u rok zastarelosti kr gonjenja. osude na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole -KZ određuje i rokove za zastarelost izvršenja mera bezbednosti. 5 godina od osude na zatvor preko 3 godine 6. -Izrečena kazna se ne može izvršiti kad protekne: 1. 3 godine od osude na zatvor preo 1 godine 7. Zastarelost krivičnog gonjenja -Protek određenog vremena od izvršenja kd ima za posledicu nemogućnost kriv gonjenja. To znači da se uzima u obzir i ono vreme koje je proteklo do nastupanja te smetnje. 1. ali naše kr zakon. -Dok teče rok zastarelosti kriv gonjenja moguće je da nastupe 2 situacije koje u stvari produžavaju taj rok. Istekom propisanih rokova gasi se pravo nadležnih organa da izvrše kaznu. odnosno neograničena. 2 godine od osude na zatvor do 1 godine.2. 10 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 5 godina 5. rok zastarelosti nastavlja da teče od momenta u kome je obustavljen. učinjeno novo kd koje je prema zaprećenoj kazni isto toliko teško ili teže od onoga u pogledu kojeg teče rok zastarelosti kr gonjenja. 2 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor do 1 godine ili novčana kazna. Oni zavise od visine izrečene kazne kod kazne zatvora. Prestankom te smetnje. 5 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 3 godine 6. 25 godina od osude na zatvor u trajanju od 30-40 godina 2. Ovi rokovi se odnose i na jedinstvenu kaznu koja je izrečena za kd učinjena u sticaju. Zastarelost kriv gonjenja nastupa ako je proteklo: 1. Njeno dejstvo se sastoji u tome što za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave ne teče rok zastarelosti kriv gonjenja. osude na novčanu kaznu. -Apsolutna zastarelost kriv gonjenja nastupa protekom dvostrukog rok predviđenog za relativnu zastarelost kr gonjenja. uvažava samo pravne smetnje (npr. -Kod produženog kd rok zastarelosti kriv gonjenja računa se od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produženog kd -Kod kd nečinjenja rok zastarelosti kriv gonjenja počinje se računati od prestanka dužnosti ne činjenje. duševna bolest učinioca usled koje se ne može voditi kriv postupak). Pojam zastarelosti i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija -KZ propisani su rokovi za zastarelost izvršenja glavnih kazni. dok kod drugih njegova dužina zavisi od vremena na koje su one izrečene. obustava zastarelosti – nastupa onda kada zastarelost prestaje da teče za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne može otpočeti ili produžiti. 92. Postoji samo 1 važan izuzetak . 2. kao ni za kd za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi. a kriterijum je propisana kazna za učinjeno kd. učiniocu ili sankciji radi. i kod nje je irelevantno o kojem se kd. -Ako je za kd propisano više kazni.

ali ovde za razliku od zastarelosti kriv gonjenja do prekida ne dolazi zbog izvršenja novog kd. -Zastarelost izvršenja mb zabrane vršenja poziva. obaveznog psih lečenja na slobodi. 2. zatvora je vršenje pojačanog uticaja na malol.Ali i mal. -Kao gornju granicu maloletstva naše kriv zakon. obaveznog lečenja narkomana. kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu. pružanjem zaštite i pomoći. kod nas se ova materija reguliše posebnim zakonom – ZOMUKD. 61 . -Rokovi zastarelosti izvršenja kazni računaju se od dana kada je presuda kojom su izrečene postala pravosnažna. 93. jer kod njih ne može postojati krivica. stariji maloletnik – onaj koji je u vreme izvršenja kd navršio 16. -Zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne – apsolutna zastarelost. -Pošto u pogledu izvršenja mb javnog objavljivanja presude postoji izričita odredba da se može izvršiti najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude. -Prema licu koje je vreme izvršenja protivpravnog dela predviđenog u zakonu kao kd nije navršilo 14 godina ne mogu se primeniti kr sankcije. -Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne. jer većina principa i instituta koji su u kp u prvom planu. ovde su odsutni ili su od drugorazrednog značaja. Sa svakim prekidom zastarelosti počinje ponovo da teče. socijalnog prava i dr. svrha malol. porodičnog. ima zaštitnu funkciju. sa što je moguće manje elemenata prinude i ograničavanje slobode. Za njih važe odredbe KZ ako nisu u suprotnosti sa posebnim odredbama koje sadrži ZOMUKD. delatnosti ili dužnosti. a što više pomoći. ali se ta funkcija nastoji ostvariti pre svega merama pomoću maloletniku i postizanjem njegovog društvenog prilagođavanja. 94. ali kazna koja nema isti značaj i sadržaj kao kod punoletnih učinilaca. a u nekim situacijama se i direktno primenjuju norme drugih grana prava (npr. Razlikuju se 2 kategorije maloletnika: 1. Maloletničko kp orijentisano je pre svega na mere socijalizacije. vrste i specifičnosti -S obzirom na specifične karakteristike maloletnog učinioca kd stvorena je posebna vrsta kriv sankcija namenjenih maloletnicima. godine ( tzv. Kao ultima ratio. kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika. zatvora je da se nadzorom. Podela na mlađe i starije maloletnike značajna je pre svega zato što se samo starijem maloletniku izuzetno može izreći maloletnički zatvor. Pekinška pravila). a nije navršio 18 godina. Krivičnopravni status maloletnika u našem kp -KP se ne primenjuje u odnosu na lica koja nisu dostigla određeni starosni uzrast. pr. Pod određenim uslovima maloletnik se može kazniti. a nije navršilo 18 godina. Osnovna vrsta jesu vaspitne mere.-zastarelost izvršenja mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi. pa zbog toga ni kd. može mu se izreći maloletnički zatvor. Pored toga. mlađi maloletnik – maloletnik koji je u vreme izvršenja kd navršio 14 godina. maloletniku se mogu izreći i određene mere bezbednosti. KZ određena je donja starosna granica ispod koje se ne može primeniti bilo koja kriv sankcija što istovremeno znači i isključenje primene kriv zakonodavstva i nadležnosti pravosudnih organa. na vaspitanje i pravilan razvoj njegove ličnosti. Maloletničko kp Srbije je u skladu sa savremenim rešenjima u ovoj oblasti i u svemu ispunjava. donja starosna granica maloletstva u našem kp je navršena 14-a godina. nadzora i otklanjanja smetnji u normalnom razvoju maloletnika. Smatra se da su kriv sankcije prema maloletnicima u prvom redu mere pomoći maloletnom učiniocu. -Maloletni učinioci imaju poseban krivičnopravni status. Tada dolazi do obustave zastarelosti. maloletničko kp prelazi okvire kp i sadrži norme koje po svojoj suštini nisu krivčnopravne norme. Sankcije za maloletnike u našem kp – pojam. Samo u odnosu na lice koje je u vreme izvršenja kd navršilo 14 godina mogu se primeniti određene kr sankcije. Minimalna standardna pravila za maloletničko kriv pravosuđe usvojena od strane Ujedinjenih nacija 1985. -Naše kp ne dozvoljava primenu sudske opomene i uslovne osude prema maloletniku -Svrha vaspitnih mera i mal. određuje 18 godina. obaveznog lečenja alkoholičara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne 5 godina od dana pravosnažnosti odluke kojom su te mere izrečene. a nije navršio 16 godina. Moglo bi se čak govoriti o kvazi kp. Maloletnikom se smatra lice koje je navršilo 14 godina. Na prvom mestu je vaspitanje maloletnog učinioca i obezbeđivanje njegovog pravilnog razvoja. -Zastarevanje ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti. brige. već samo mere koje predviđaju zakonski propisi kojima se regulišu porodični odnosi u kp to lice se naziva detetom. S druge strane. oblik reagovanja na maloletnički kriminalitet može biti i kazna. zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene. -S obzirom na izrazite specifičnosti materije maloletničkog kp. Prema tome. tj. Osim vaspitnih mera i maloletničkog zatvora. učinioca da ubuduće ne vrši kd kao i na druge maloletnike da ne vrše kd. protekom tog roka ona se više ne može izvršiti.).

Zakon predviđa različite vaspitne naloge npr. a ako za vreme izdržavanja kazne mz učini kd za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do 1 godine. a za drugu vaspitnu meru. SUDSKI UKOR se izriče ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom kd i njegove spremnosti da ubuduće ne vrši kd može zaključiti da je dovoljno da se maloletnik zbog učinjenog kd samo prekori. vaspitne mere pojačanog nadzora 3. Osnovna svrha vaspitnih naloga jeste da se izbegne pokretanje kriv postpuka i primena kriv sankcija. VASPITNA MERA POSEBNIH OBAVEZA sadrži veći broj različitih obaveza. ukor sadrži i pretnju da će mu biti izrečena teža kr. To je najblaža vaspitna mera. redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao. poravnanje sa oštećenim (naknada štete. lokalnog ili ekološkog sadržaja ne može biti duži od 120 h u periodu od najduže 6 meseci. a za druga malol zatvor izreći će se kao jedinstvena kazna samo kazna zatvora primenom odredava kz za odmeravanja kazne za kd učinjena u sticaju. da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta. -Pri izricanju ukora maloletniku će se ukazati na neprihvatljivost njegovog postupka i predočiće mu se da u slučaju ponovnog vršenja kd prema njemu može biti primenjena druga sankcija. -Obaveze mogu trajati do 1 godine (osim naknade štete i uključivanja u rad hum org za koje važe posebna pravila). Ova odredba primeniće se i u situaciji kada se posle izrečene vaspitne mere ili malol zatvora utvrdi da je maloletnik pre ili posle njihovog izricanja učinio neko kd. sankcija ako ponovo učini kd. sud će izreći samo jednu vaspitnu meru i to onu kojom se u najvećoj mogućoj meri u konkretnom slučaju može postići svrha vaspitnih mera. Ako sud nađe da bi za neko delo trebalo izreći kaznu malole. da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalno. 95. uključivanje u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog. zatvora. da u okviru sopstvenih mogućnosti nadoknadi štetu koju je prouzrokovao 3. da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga 8. Prilikom izbora ove mere sud mora voditi računa kako o težini izvršenog kd. maloletnik će se kazniti disciplinski. Vaspitne mere pojačanog nadzora 62 . Ako za svako kd učinjeno u sticaju sud smatra da treba izreći maloletnički zatvor. Ako za sva kd učinjena u sticaju dolazi u obzir izricanje samo vaspitnih mera. lokalnog ili ekološkog sadržaja 6. lokalnog ili ekološkog sadržaja. s tim da ih sud u toku izvršenja može zameniti ili ukinuti. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja -Vrste vaspitnih mera su: 1. dok rad u hum org ili na poslovima socijalnog. ali tako da rad ne traje duže od 60 h u toku 3 meseca. bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva. Takođe treba proceniti i spremnost i mogućnost sredine u kojoj maloletnik živi da pozitivno na njega deluje i pomogne mu u prevazilaženju teškoća u kojima se našao. da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje 10. a prilikom procene da li će se primeniti vaspitni nalozi ceniće se i odnos malol prema kd i oštećenom. Osim te zajedničke svrhe. Sud može izreći 1 ili više posebnih obaveza ako oceni da je odgovarajućim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje. idr. odmeriće po slobodnoj proceni za sva dela 1 kaznu maloletničkog zatvora. Uslovi za njihovu primenu jesu da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna. 96. onda će kao jedinstvena sankcija biti izrečena samo kazna malol zatvora. zatvora jeste i generalna prevencija. -ZOMUKD predviđa su posebna pravila za izricanje kriv sankcija maloletnicima za kd izvršena u sticaju. Naknaditi štetu maloletnik može svojim radom. tako i o ličnosti maloletnog učinioca. kao ni u onim slučajevima kada ličnost maloletnika ne daje dovoljno osnova za procenu da se i samim ukorom može dovoljno na njega delovati da više ne vrši kd. da redovno pohađa školu ili da ne izostaje sa posla 4. izvinjenje…). zavodske vaspitne mere -Predviđene su 2 vaspitne mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze. -ZOMUKD uvodi i jednu novinu u pogledu mogućnosti primene vaspitnih naloga. vaspitne mere upozorenja i usmeravanja 2. Zakon predviđa mogućnost izricanja maloletniku sledećih obaveza: 1. da se izvini oštećenom 2. da postoji priznanje kd. da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima 5. svrha mal. Ne bi bilo opravdano izricati ukor za teža kd. Ako je za neka dela utvrđen zatvor. 1. Vaspitni nalozi mogu trajati najduže 6 meseci. Ako je kd izvršeno za vreme izdržavanja kazne mal zatvora učiniocu će se izreći kazna mal zatvora nezavisno od izrečene kazne. Vaspitne mere i mal zatvor ne povlače pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava. da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu 9. da se uključi u određene sportske aktivnosti 7. Znači. 2.To znači da se svrha sastoji pre svega u specijalnoj prevenciji – u delovanju na maloletnika koji je već učinio kd.

Izmena odluke o vaspitnim merama i obustava njihovog izvršenja -Pošto je teško unapred predvideti koliko je vremena u konkretnom slučaju potrebno za vaspitanje maloletnika i postizanje svrhe vaspitne mere. odnosno drugih lica koja se o njemu staraju. 3. njegovom zaposlenju. 2. Vaspitna mera pojačanog nadzora organa starateljstva – izriče se u slučaju kada roditelj. zameniti je drugom vaspitnom merom. 2. vršiti druge izmene u pogledu izrečene vaspitne mere ili odlučiti da se izrečena vaspitna mera ne izvrši ako je od njenog izricanja proteklo određeno vreme. Kad izrekne ovu meru. odnosno izmenu odluke mogu biti: formalne i suštinske prirode. od strane organa starateljstva i uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanja i obrazovanje maloletnika. Ova vm može trajati od 6 meseci do 3 godine. a pojačan nadzor nad njim vrši određeno službeno lice organa starateljstva ili drugo stručno lice koje taj organ odredi. usvojioca ili staraoca – ovu meru sud će izreći ako su roditelji. Zavodske vaspitne mere -U našem kd predviđene su 3 vaspitne mere zavodskog karaktera: upućivanje u vaspitnu ustanovu. koja se bavi vaspitanjem i obrazovanjem maloletnika. usvojilac ili staralac nisu u mogućnosti da nad maloletnikom vrše nadzor. u drugoj prodici. Obustava. Vaspitna mera pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika – izriče se ako je uz neku od odgovarajućih vaspitnih mera pojačanog nadzora potrebno i angažovanje stručnih lica u posebnoj ustanovi. 97. Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci. sud će roditelju ili staraocu dati potrebna uputstva i naložiti mu određene dužnosti koje treba preduzeti za vaspitanje maloletnika. ali u toku dana provodi određeno vreme u ustanovi za vaspitanje i obrazovanje. odnosno izmena odluke može se odnositi na sve vaspitne mere osim na sudski ukor. a najduže 5 godina. Može trajati najviše 3 godine. kod kojeg to zbog prirode te mere i ne dolazi u obzir. U prvom slučaju obustava izrečene mere ili njena zamena moguća je onda kada se pojave neke bitne nove okolnosti. Vaspitna mera pojačanog nadzora u drugoj porodici – ovu meru sud će izreći onda kada roditelji. Obaveze uz pojačan nadzor traju u okviru trajanja tih vaspitnih mera – najkraće 6 meseci. 4. Vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom – izriče se maloletniku prema kome treba primeniti pojačane mere prevaspitavanja. a najduže 2 godine. odvajanju iz sredine koja ne njega štetno utiče. odnosno kada se to ne može od njih sa osnovom očekivati. a ne postoje uslovi za pojačan nadzor u drugoj porodici. usvojilac odnosno staralac propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom. 1. Ova mera može trajati najmanje 6 meseci. a najduže 2 godine. 63 . Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci ni duže od 2 godine. 3. Vaspitna mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje – primenjuje se prema maloletnicima koji su ometeni u psihofizičkom razvoju i sud je može izreći umesto prethodne 2 vm. Ona će se izreći i umesto mere bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi ako se mogu obezbediti čuvanje i lečenje i time postizanje svrhe ove mere bezb. zatim kada maloletnih ili njegovi roditelji ne 1. niti duže od 2 godine. njegovo lečenje i otklanjanje štetnih uticaja na njega. potrebnom lečenju i uopšte o sređivanju prilika u kojima maloletnik živi. usvojilac odnosno staralac nisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor nad maloletnikom. Maloletnik će se smestiti u drugu porodicu koja je voljna da ga primi. -Pod uslovima predviđenim zakonom sud može obustaviti izvršenje vaspitne mere. Suštinska razlika je u tome što ona ne predstavlja kaznu već vaspitnu meru.-Naše kp predviđa 4 mere pojačanog nadzora: od strane roditelja. a izvršenje još nije započelo. To je najrigoroznija vaspitna mera koja se graniči sa kaznom maloletničkog zatvora. ali kad navrši 21 godinu izvršenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvršava mb obaveznog psih lečenja i čuvanja. Taj boravak ne sme da ometa njegovo redovno školovanje ili redovno odlaženje na posao. odnosno koja se o njemu staraju. Traje isto kao i ostale od 6 meseci do 2 godine. Prilikom odlučivanja o izricanju ove mere sud će uzeti u obzir težinu i prirodu učinjenog dela i okolnosti da li su prema maloletniku ranije bile izricane vaspitne mere ili maloletnički zatvor. -Ako je to potrebno za uspešnije izvršenje izrečene mere. Vaspitna mera pojačanog nadzora od strane roditelja. 98. Mera može trajati najmanje 1. a u mogućnosti su da tu brigu i nadzor vrše i to se od njih s osnovom može očekivati. sudu je omogućeno da izmeni svoju odluku kojom je izrekao određenu vaspitnu meru. upućivanje u vaspitnopopravni dom i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. Maloletnik ostaje kod svojih roditelja. Maloletnik ostaje u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje dok je to potrebno radi njegovog lečenja ili osposobljavanja. Za vreme trajanja ove mere maloletnik i dalje ostaje da živi kod roditelja ili dr lica koja ga izdržavaju. -Osnovi za obustavu. sud može maloletniku prilikom izricanja neke od 4 mere pojačanog nadzora odrediti i 1 ili više posebnih obaveza. Organ starateljstva brine o školovanju maloletnika. Vaspitna mera upućivanja u vaspitnu ustanovu – ovu meru sud će izreći maloletniku nad kojim treba obezbediti vršenje stalnog nadzora od strane stručnih vaspitačaaa u opštoj ustanovi za vaspitanje maloletnika.

prema njima se po pravilu primenjuju vaspitne mere. prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izbeći vaspitnu meru. I pored toga uslovni otpust je moguć pod određenim uslovima. otklonjiva pravna zabluda ili je delo učinjeno pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje). a to je maloletnički zatvor. Ali postoji jedna suštinska razlika.postupaju po nalogu organa ili lica određenog za izvršenje mere ili pak u slučaju nastupanja drugih okolnosti. Sve to ukazuje na izuzetnost kažnjavanja maloletnika i na davanje prednosti vaspitnim merama.dok visok stepen krivice kod punoletnih učinioca utiče na odmeravanje kazne. Kazna mal zatvora ne može se izvršiti ako je proteklo: 1. što treba procenjivati u svakom konkretnom slučaju. -Opravdanost uslovnog otpusta kod vaspitnih mera je sporna. Visok stepen krivice ne postoji u slučaju da je ostvaren neki od osnova za ublažavanje kazne subjektivnog karaktera (npr bitna smanjena uračunljivost. Težinu kd teba tumačiti kao postojanje jačeg intenziteta ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra u konkretnom slučaju. Maloletnički zatvor -Naše kp poznaje samo jednu kaznu koja se može primeniti prema maloletnom učiniocu kd. Uslovni otpust maloletnih učinilaca -Naše kp predviđa primenu instituta uslovnog otpusta i kod maloletnih učinilaca kd. kumulativno mora biti ispunjen još 1 uslov – maloletnik se može uslovno otpustiti ako s obzirom na uspeh u vaspitanju treba osnovno očekivati da ubuduće neće vršiti kd i da će se u sredini u kojoj je živeo dobro vladati. mada vrlo retko. Da li su ti uslovi ispunjeni. -Stepenovanje krivice treba vršiti u osnovu na isti način kao što se to čini kod odmeravanja kazne punoletnim licima. već i kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom. što je i zakonski minimum trajanja ovih mera. Mal zatvor je u naš sistem k sankcija uveden izmenama i dopunama KZ iz 1959. Međutim. Pravilo je da mal zatvor ne može biti duži od 5 godina. 64 . 5 godina od osude na mal zatvor preko 3 godine 3. -U pogledu zamene ili obustave od izvršenja zavodskih vaspitnih mera. „Visok stepen“ znači da stepen krivice mora biti iznad nekog uobičajenog. 3 godine od osude na mal zatvor do 3 godine -U pogledu ostalih pitanja vezanih za zastarelost važe opšta pravila iz KZ 100. Posebno se vodi računa o zrelosti maloletnika i vremenu koje je potrebno za njegovo vaspitavanje i stručno osposobljavanje. u obzir bi došao i nehat. ako se radi o sledeća 2 slučaja mal zatvora se može izreći u trajanju do 10 godina: 1. -Zakonom određuje opšti minimum i maksimum kazne mal zatvora. Priroda kd treba da ukazuje na njegovu težinu u smislu da izricanje vaspitne mere ne bi bilo adekvatno. kao i način njenog izricanja. prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. kada se radi o kd učinjenim u sticaju od kojih su najmanje 2 dela zaprećena kaznom zatvora težom od 10 godina -Sud odmerava kaznu u granicama propisane kazne zatvora da učinjeno kd. u slučaju neispunjenja posebnih obaveza uz pojačan nadzor). Do kažnjavanja maloletnika dolazi samo izuzetno. Što se tiče opšteg maksimuma predviđene su 2 granice. -Priroda i težina kd su 2 okolnosti koje su u toj meri međusobno povezane da bi se čak moglo govoriti o 1 okolnosti. kada je učinjeno kd za koje se može izreći kazna zatvora od 20 godina ili zatvor u trajanju od 30-40 godina 2. subjektivni uslov je da kod maloletnika postoji krivica. Obustava daljeg izvršenja podrazumeva da je postignuta svrha vaspitne mere i da zato njeno dalje izvršenje nije potrebno. sud u konkretnom slučaju mora doći do zaključka da zbog visokog stepena krivice. predviđenih u zakonu (npr. Kažnjavanje mal je supsidijarnog karaktera i dolazi u obzir samo kada se primenom vaspitne mere ne može postići svrha. Ta mogućnost postoji ne samo kod kazne mal zatvora. Osim umišljaja. ovde je to jedna od odlučujućih okolnosti od kojih zavisi izricanje kazne mal zatvora. -Kazniti se može samo stariji maloletnik koji je učinio kd za koje je zakonom propisana kazna teža od 5 godina zatvora. Znači. a objektivni uslov da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora teža od 5 godina. 99. procenjuje sud. 10 godina od osude na mal zatvor preko 5 godina 2. Osim tog. Postavlja se pitanje da li je on kod njih opšte potreban ako se ima u vidu mogućnost njihove obustave s obzirom na postignut uspeh u vaspitavanju. -Zakon predviđa posebne rokove zastarelosti izvršenja kazne mal zatvora. dozvoljavajući izuzetno zamenu samo određenom vaspitnom merom. Kod zamene moguće je da se radi ili o tome da se izrečenom merom uopšte ne ostvaruje njena svrha pa je treba zameniti drugom ili o tome da su postignuti određeni rezultati u vaspitanju ali da se drugom merom još uspešnije može ostvarivati svrha pa je zato opravdano postojeću meru zameniti drugom. ako zbog visokog stepena krivice. Prvi uslov je da je maloletnik u vaspitnoj ustanovi ili vaspitno-popravnom dom proveo najmanje 6 meseci. Opšti minimum iznosi 6 meseci. Suštinski osnov za obustavu ili zamenu izrečene mere jeste postignuti uspeh u vaspitanju maloletnika. Vezan je posebnim maksimumom i ne može izreći strožu kaznu od propisane za učinjeno kd. ali nije vezan posebnim minimumom. Pored ovih obaveznih uslova. prosečnog stepena krivice. zakon postavlja ograničenje koje se tiče minimalnog roka pre čijeg isteka se mera ne može obustaviti – 6 meseci kod upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom.

Obavezan je ako je uslovno otpušteni sa izdržavanja kazne mal zatvora učinio 1 ili više kd za koje mu je izrečena kazna zatvora preko 1 godine. može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem. Uz uslovni otpust može se odrediti i neka od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja 1 ili više posebnih obaveza. i tu postoji mogućnost da se. vm upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna mal zatvora. -U slučaju da je delo učinio kao mlađi maloletnik. kao i u svrhu koju treba postići ovom sankcijom. a u vreme suđenja nije navršilo 21. Ovaj institut kod mal zatvora ima određene specifičnosti. To su učinioci od 18-21. Takvom licu se može izreći vaspitna mera posebnih obaveza. Postavlja se pitanje da li takvom učiniocu izreći kriv sankciju koja se izriče maloletnicima ili s obzirom na to da li je u međuvremenu postao punoletan. imajući u vidu ličnost učinioca i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. uslovnog otpusta i pravnih posledica osude kao i kazna mal zatvora. može se izreći odgovarajuća mera bezbednosti. U suprotnom. svojstva ličnosti. može mu se izuzetno za delo koje je izvršilo kao stariji maloletnik umesto mal zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda. -Uslovni otpust traje. nema uslova za izricanje vaspitne mere. pod određenim uslovima. vm pojačanog nadzora od strane organa starateljstva. njemu se pod određenim uslovima može suditi za kd koje je izvršio kao maloletnik. a to su mlađa punoletna lica. već će sud izreći kaznu. Međutim. potrebno je da se radi o takvom licu kod koga se s obzirom na obležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. može doći do realne prognoze da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne. Pri oceni da li će i koju od ovih sankcija izreći. pre svega. sankciju koja se izriče punoletnom učiniocu kd. -Mlađem punoletnom licu se može izreći bilo koja mera posebnih obaveza. godinu. a naročito težinu učinjenog kd. Oštro postavljena granica koja je u kp iz određenih razloga nužna. zastarelosti. godine. kao i kod punoletnih lica. Uslov u pogledu izražene kazne postavljen je tako da je dovoljno da je izdržana najmanje 1/3 kazne (ali ne kraće od 6 meseci). a naročito duševna zrelost ne nastupa kod svih lica u istom starosnom dobu. O uslovnom otpustu odlučuje sud. Osim toga. Kazna zatvora u ovom slučaju ima isto pravno dejstvo u pogledu rehabilitacije. potrebno je i da se osuđeni maloletnik u toku izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati i da neće vršiti kd. odnosno onu kr sankciju koju bi inače izrekao punoletnom licu. -Ukoliko je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu. 102. Zakon u načelu prihvata rešenje koje omogućava izricanje kr sankcija predviđenih za maloletnike. Opoziv uslovnog otpusta može biti: obavezan ili fakultitavan. mogućnost izricanja određenih vaspitnih mera. -Ako se radi o licu koje nije u vreme suđenja navršilo 21 godinu. Većina savremenih evropskih kriv zakon. Osim toga. a kd je izvršilo kao mlađi maloletnik. godinu. postavlja se pitanje da li je punoletnom učiniocu uopšte celishodno izricati bilo koju sankciju. onoliko vremena koliko iznosi ostatak neizdržane kazne. Zato ZOMUKD eksplicitno isključuje svaku mogućnost suđenja. vreme koje je proteklo od njegovog izvršenja. Cilj primene vaspitnih mera u odnosu na ovu kategoriju učinilaca jeste izbegavanje primene kazne. i na takvo lice primene sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima. 101. -Punoletnom licu koje je izrečena sankcija za kd koje je učinio kao maloletnik. Preovlađuje stav da bi kaznu trebalo izreći u okviru raspona predviđenog za mal zatvor. dok je opoziv fakultitavan ako ta kazna ne prelazi 1 godinu. Do toga dolazi zato što kd bude otkriveno kasnije ili učinilac postane punoletan u toku vođenja kriv postupka. vladanje učinioca. nastoji se ublažiti uvođenjem nove kategorije učinilaca. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvršila kd kao maloletnici -Moguće je da neko lice kd učini za vreme dok je bio maloletan. To znači da je to lice u vreme izvršenja kd navršilo 18. sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja. na njega se primenjuje kp koje važi za punoletne učinioce kd. poznaje ovu kategoriju učinilaca. a postane punoletan u vreme suđenja. mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom. 65 . -ZOMUKD predviđa da je za izricanje vaspitnih mera mlađem punoletnom licu potrebno da taj status ima kako u vreme izvršenja kd tako i u vreme suđenja. U vezi s tim je i osnovni uslov za primenu vm prema mlađim punoletnim licima – da se. kategorija mlađih punoletnih lica uvedena je u naše zakonodavstvo 1959. osnosno izricanja bilo koje kriv sankcije punoletnom licu koje je navršilo 21 godinu. Primena vaspitnih mera na mlađe punoletne učinioce kd -U slučaju da neko lice učini kd posle navršenih 18 godina. Starosna granica sa kojom nastupa punoletstvo je relativnog karaktera u smislu da fizička.-Kod mal zatvora slični kriminalno-politički razlozi idu u prilog predviđanju instituta uslovnog otpusta kao i kod kazne zatvora. godine i u odnosu na njih se izuzetno primenjuju posebne odredbe o maloletnicima što podrazumeva. -Mlađem punoletnom licu mogu se izreći sve mere bezbednosti pod uslovima predviđenim zakonom.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->