1.

Pojam krivičnog prava

-Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje zaštitne funkcije. Ta zaštita se ostvaruje popisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i uslova za nihovu primenu prema učiniocama krivičnih dela. -Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pružanje zaštite najznačajnijim dobrima i vrednostima od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju. -Krivično pravo je neophodno za obezbeđenje osnovnih uslova za uspešan zajednički život. -Krivično pravo je zakonsko pravo- pravo zasnovano na zakonu. Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni akti sadrze pravne norme, jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon. Međutim, mora postojati i visok stepen verovatnoće da će se te norme zaista primenjivati, da će se prema učincima krivičnih dela primeniti kazna ili druga krivična sankcija. -Primarni cilj krivičnog prava nije primena kazne i krivičnih sankcija, već se on zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela. Samo u slučaju kada pojedinci iznevere očekivanja u tom smislu, na njih se primenjuju krivične sankcije. Krivično pravo može da funkcioniše samo ako primena krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak, ako se one primenjuju samo u odnosu na jedan manji broj članova tog društva. Ako se kazna suviše često primenjuje ona gubi svoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju. -Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava predstavlja krivično pravo u objektivnom smislu. Sistem zakonskih normi koje čine krivično zakonodavstvo regulišu dve celine na koje se krivično pravo može podeliti, a to su njegov opšti i posebni deo. - Opšti deo sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela - Posebni deo sadrži zakonske norme kojima se određena ponašanja proglašavaju krivičnim delima. -Krivično pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kažnjavanje – ius puniendi. Ono pripada samo državi, ali nije neograničeno. Zasniva se na državnoj prinudi, pa je i krivično pravo kao grana prava i kao deo javnog prava izrazito državno pravo. -Što se tiče naziva ove grane prava, u većini zemalja koristi se naziv „kazneno pravo“ -Naziv „krivično pravo“ koji se kod nas koristi od kraja XIX veka, prihvatljiviji je ne samo zato što danas kazna nije jedina krivična sankcija, već i zato sto se on vezuje za centralni pojam krivičnog prava – za krivicu. Kod nas „kazneno pravo“ ima jedan širi smisao. -Što se tiče sredstava za zaštitu od društveno opasnih ponašanja i njihovo suzbijanje, uobičajena je njihova podela na represivna i preventivna. - Represivna sredstva imaju za cilj primenu sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo ; okrenuta su prošlosti. - Preventivnim sredstvima se nadstoji sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno; okrenuta su ka budućnosti. - U represivna sredstva se ubraja krivično pravo, a u preventivna razne mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike ( npr. na planu obrazovanja i vaspitanja, poboljšanja životnog standarda, suzbijanje alkoholizma, narkomanije, itd.). - Krivično pravo, i pored svoje izražene represivne komponente, za krajnji cilj ima prevenciju. Represija je u funkciji prevencije. Specijalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na nekog ko je već učinio krivično delo, da ga više ne čini. Generalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na buduće, potencijalne učinioce. - Krivično pravo reguliše heterogene društvene odnose, ali to čini parcijalno i fragmentarno, pa se govori o fragmentarnom karakteru krivičnog prava. - Krivično pravo treba da pruža zaštitu samo najznačajnijim, a ne svim dobrima - Ta dobra se ne štite potpuno, već samo od najopasnijih oblika napada na njih, tj. u onim segmentima gde je zaštita koju pruzaju druge grane prava nedovoljna. 2. Pojam krivičnog zakona i krivičnog zakonodavstva

-Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava (opšteg ili posebnog dela). - Krivični zakon može biti shvaćen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon koji reguliše materiju krivičnog prava, ali ne u potpunosti, jer bi to onda bila kodifikacija, tj. kodeks – krivični zakonik. - Krivično zakonodavstvo je skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakoni koji regulišu krivičnopravnu materiju.

1

- Krivično zakonodavstvo u Srbiji čine „ Krivični zakonik“ (KZ), kao i „Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica „ , a u Crnoj Gori „Krivični zakonik RCG“ , kao i sporedno krivično zakonodavstvo, tj. krivičnopravne odredbe koje sadrže pojedini zakoni obe republike, odnosno države članice. - Posle formiranja državne zajednice SCG određeno vreme se primenjivalo postojeće krivično zakonodavstvo. U Srbiji je to značilo primenu dva krivična zakona: ranijeg KZSRJ, koji je preimenovan u Osnovni krivični zakon, i Krivičnog zakona Srbije donetog 1977. Do kodifikacije krivičnog zakonodavstva u Srbiji došlo je donošenjem novog Krivičnog zakonika u septembru 2005., dok je u Crnoj Gori to učinjeno u decembru 2003., kada je donet Krivični zakonik Crne Gore. - Krivično zakonodavstvo ima svoj opšti i posebni deo. U Srbiji je materija opšteg dela regulisana u KZ, dok posebni deo obuhvata sva krivična dela propisana u KZ, kao i u sporednom krivičnom zakonodavstvu. - Krivični zakonik se sastoji od opšteg i posebnog dela. Opšti deo sadrži pravila i institute koji su zajednički za sva pojedina krivična dela. Posebni deo kao katalog krivičnih dela, podeljen je dalje u grupe krivičnih dela prema objektu krivinopravne zaštite. - Osim razlikovanja na materijalno i procesno krivično zakonodavstvo u okviru materijalnog krivičnog zakonodavstva pravi se razlika između osnovnog i posebnog (sporednog) krivičnog zakonodavstva. - U Srbiji se osnovno krivično zakonodavstvo nalazi u Krivičnom zakoniku RS i ZOMUKD, a u Crnoj Gori u Krivičnom zakoniku RCG. - Posebno ili sporedno krivično zakonodavstvo nalazi se u zakonima koji regulišu vrlo različite oblasti. Postoje određeni razlozi da neka krivična dela ostanu propisana onim zakonima koji inače regulišu neku drugu, a ne krivičnopravnu materiju. (npr. Zakon o proizvodnji i prometu lekova, Zakon o deviznim poslovima, Zakon o sistemima veza, itd.). - Sporedno krivično zakonodavstvo karakteriše izuzetno naglašena heterogenost. Pojednim zakonima se regulišu specifične oblasti društvenog života (npr. neke oblasti privrede, porezi, devizno poslovanje, itd.). Njime se predviđaju samo pojedina krivična dela, ali ne i opšte odredbe. Jedna od osnovnih slabosti sporednog KZ jeste to što je ono regulisano u brojnim zakonima koji su nedovoljno međusobno usklađeni. I zakonodavna tehnika koja se u njemu koristi značajno se razlikuje od one u posebnom delu krivičnog zakonika. -Opšti deo KZ primenjuje se u odnosu na sva krivična dela, bilo da su ona propisana u KZ, bilo u sporednom krivičnom zakonodavstvu. 3. Izvori krivičnog prava

-Izvori krivičnog prava se mogu deliti na osnovu različitih kriterijuma. Najvažnije su podela na međunarodne i nacionalne i na neposredne i posredne, a može se govoriti i o glavnim ili osnovnim i sporednim ili dopunskim izvorima. MEĐUNARODNI IZVORI -Međunarodni ugovori su posredni izvor krivičnog prava. Ustav SRJ je predviđao da međunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka. - Ustavna povelja drž. zajednice SCG ide i dalje u tom pogledu i predviđa da ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom SCG i pravom država članica. - I pored toga, neposredna primena međunarodnih ugovora u oblasti krivičnopravne materije samo izuzetno dolazi u obzir. Međunarodna akta nisu u dovoljnoj meri precizna, niti sadrže propisanu sankciju da bi se mogla neposredno primenjivati. - Jugoslavija je ratifikovala veći broj međunarodnih konvencija ( npr. Ženevske konvencije iz 1949. i dopunski protokoli iz te konvencije iz 1977.) na osnovu kojih je u svoje zakonovodstvo unela veći broj krivičnih dela. -Postoji i veći broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti međunarodne pomoći u krivičnim stvarima. NACIONALNI IZVORI 1. USTAV

-Ustav Srbije i Crne Gore sadrži dve vrste odredaba od značaja za krivično pravo. Prve su one koje određuju krivičnopravne principe podižu i na ran ustavnih principa (npr. načelo zakonitosti). Druge su one koje predstavljaju osnov propisivanja određenih inkriminacija (npr. predviđeno je da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo). -Pošto su realizovane kroz krivično zakonodavstvo, ove odredbe predstavljaju posredan izvor krivičnog prava. 2. ZAKON

-Zakon je jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava. To je posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti u krivičnom pravu. To ne znači da je on isključivi izvor krivičnog prava, jer se kao posredni i dopunski izvori javljaju i drugi pisani pravni propisi. -Zakonske izvore krivičnog prava u Srbiji predstavljaju KZ i krivičnopravne norme iz sporednog zakonodavstva. U CG zakonske izvore čine KZ CG i sporedno krivično zakonodavstvo.

2

3.

PODZAKONSKI PROPISI

-Propisima koji imaju niži rang od zakona ne mogu se propisivati krivična dela, niti instituti opšteg dela krivičnog prava. Međutim, oni mogu biti dopunski izvori krivičnog prava onda kada krivični zakon upućuje na njih. To je slučaj kod tzv. blanketnih krivičnih dela (npr. „nezadovoljna trgovina“, „nezakonit lov“, nedozvoljen prekid trudnoće“, itd.). 4. SUDSKA PRAKSA

-Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju evropskom kontinentalnom pravnom sistemu u SCG sudska praksa, formalno, ne predstavlja izvor krivičnog prava. Ali, ona ima veliki značaj i izvesnu kreativnu ulogu. -Mada prilikom stvaranja krivičnopravnih normi treba težiti maksimalnoj preciznosti, krivični zakon ne može u toj meri biti savršen da sudkoj praksi ne ostavlja određeni prostor „faktički ako ne pravno“ sudska praksa može biti izvor prava. -Naročit značaj imaju odluke viših sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima. Iako nisu obavezne, one vrše veliki uticaj na shvatanje nižih sudova. Pravni stav zauzet u nekom slučaju formalno važi samo za taj slučaj, ali po pravilu kada se rešava isto pravno pitanje sudovi vode računa o stavovima viših sudova. 5. TEORIJA KRIVIČNOG PRAVA

-Nauka krivičnog prava ne predstavlja izvor krivičnog prava. Stavovi doktrine ne predstavljaju osnov za primenu krivičnog prava iako sudovi u rešavanju pojedinih pitanja i obrazloženju svojih odluka u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanja koja se zastupaju u teoriji krivičnog prava. -Uticaj nauke kp na kp je poželjan, i to kako na nivou stvaranja krivičnog zakona, tako i prilikom njegove primene. Na našu sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču. 6. OBIČAJ

-Običaj i običajno pravo ne predstavljaju izvor krivičnog prava. U jednom ranijem periodu, običajno pravo je predstavljalo izvor kp. Usvajanjem načela zakonitosti, običajno pravo prestaje da bude izvor krivičnog prava. Propisivanje krivičnih dela i krivičnih sankcija običajnim pravom u direktnoj je suprotnosti sa načelom zakonitosti. - Ipak, ne može se negirati svaki značaj običaja sa krivičnim pravom. Sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih krivičnih dela može se bliže odrediti samo ako se uzme u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini. - Npr. kod ubistva na mah. jedan od uslova je da je izvršilac bez svoje krivice doveden u stanje jake razdraženosti napadom ili teškim vređanjem od strane ubijenog. -Šta predstavlja „teško vređanje“ u velikoj meri zavisi i od postojećih običaja, jer nešto što je u jednoj sredini uvredljivo u drugoj to ne mora biti. 4. Vremensko važenje krivičnog zakona

-Kao i drugi zakoni, i krivični zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izričito propisano. To može biti duže ili kraće vreme od dana donošenja zakona, ali je, po pravilu, duže nego kod drugih zakona. -Razlog je, pre svega, potreba da se građani upoznaju sa novim krivičnim zakonom, a kod složenih rešenja i samim tim pravosudnim organima je potrebno izvesno vreme za upoznavanje tih rešenja. Moguće je i da se propiše da to vreme traje i duže od godinu dana. - Ukoliko nije izričito propisan dan stupanja na snagu krivičnog zakona, važi opšte pravilo, tj. zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u službenom glasilu. - Kod krivičnog zakona, zbog prirode materije koju reguliše, ne bi bilo opravdano predvideti kraće vreme od 8 dana. - U k.p. postoje određene specifičnosti vezane za vremensko važanje krivičnog zakona, to je regulisano KZ. -Pravilo je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. To je nužna posledica važenja načela zakonitosti. - Međutim, predviđen je jedan važan izuzetak od tog opšteg pravila, a to je obavezna retroaktivna primena zakona koji je blazi za učinioca. Ako je novi zakon stroži za učinioca, on se ni u kom slučaju ne može retroaktivno primeniti. - Moguće je da se zakon posle izvršenja krivičnog dela izmeni više puta, pa će se u tom slučaju primeniti onaj zakon koji je najblaži za učinioca. -Kada se procenjuje da li je jedan zakon blaži može doći do više situacija: 1. Za učinioca je najpovoljnija ona situacija kada novi zakon učinjeno delo uopšteno predviđa kao krivično delo, kada je došlo do dekriminalizacije. 2. situacija: kada novi zakon dozvoljava isključenje krivičnih dela 3. kada predviđa nove osnove za oslobođenje od kazne 4. kada propisuje blažu kaznu po meri 5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogućnosti za izricanje kazne, odnosno dr. kriv. sankcije.

3

REALNI PRINCIP -Primena realnog ili zaštitnog principa dovodi do toga da se krivično pravo jedne države primenjuje na sva krivična dela učinjena na štetu te države ili njenih građana. Strana sudska presuda ima značaja samo utoliko što će se kazna koja je izdržana u inostranstvu uračunati u kaznu koju izrekne domaći sud. a kada je učinjeno na štetu našeg državaljanina o pasivnom personalnom principu. kada je krivično delo učinjeno u inostranstvu. U oba slučaja potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji naše zemlje ili da joj bude ekstradiran. Razlikuju se: primarni realni princip i supsidijarni realni princip.z.z. U ovim slučajevima važi princip apsolutne primene našeg prava. -U slučaju spora .Naše krivično pravo predviđa mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je učinio krivično delo na teritoriji Srbije. -U slučaju kada je delo učinjeno na teritoriji Srbije.Izuzetak od primene teritorijalnog principa predviđa međunarodno javno pravo. tj. važi za svakog ko učini krivično delo na domaćem brodu. . krivično gonjenje u Srbiji preduzeće se samo po odobrenju republičkog javnog tužioca. On se u praksi najčešće i primenjuje. -Pod pojmom teritorije Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija. REALNI. rasne i verske mržnje.kada se ne može utvrditi koji je zakon blaži za učinioca. a) PRIMARNI REALNI PRINCIP – naše k. odnosno. kao i za svakog ko učini krivično delo u domaćem civilnom vazduhoplovstvu dok je u letu i bez obzira gde se nalazi. osim ako tim zakonom nije drugačije određeno. PERSONALNI PRINCIP 4 .z. Ovde nema potrebe za primenom našeg krivičnog prava u slučaju da je došlo do primene stranog krivičnog prava. Prihvata se mišljenje da je primena blažeg zakona moguća i posle donošenja prav. ustupi stranoj državi. . 2. personalni.z. -Teritorijalni princip je proširen principom zastave broda i principom registracije aviona. U slučaju kada je delo učinjeno prema našoj zemlji reč je o primeni realnog principa. . važi za svakog (i našeg državljanina i stranca) ko u inostranstvu učini neko krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (izuzimajući krivična dela izazivanja nacionalne. Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva -Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će krivično zakonodavstvo u konkretnom slučaju biti primenjeno. za dela učinjena u zemlji) -Teritorijalni princip je osnovni princip važenja našeg krivičnog zakonodavstva. a ne samo ona u odnosu na koja se primenjuje primarni (bezuslovni) realni princip. krivičnopravna odredba se mora posmatrati u celini. treba ostati pri osnovnom pravilu i primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.Prema teritorijalnom principu krivično zakonovodstvo Srbije primenjuje se na sva krivična dela koja su učinjena na teritoriji Srbije nezavisno od državljanstva učinioca. za dela učinjena u inostranstvu) 1. bez obzira na to gde se brod nalazi u vreme izvršenja dela.Ako stranac ima prebivalište u stranoj državi. onda kada za to ima interesa. . . uslov je da je učinjeno krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina ili krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja. koji su stroži i donose se za određene prolazne situacije (posle prolaska tih vanrednih okolnosti. ako je u postupku po nekom pravnom leku ponovo došlo do glavne rasprave. presude.-Prilikom upoređivanja. Oba su supsidijarnog (uslovnog) karaktera. 5. PERSONALNI I UNIVERZALNI PRINCIP ( važenje našeg k. kada je krivično delo učinio njen državljanin i kada je krivično delo učinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog državljanina. a odnosi se na lica koja uživaju potpuni diplomatski imunitet za koja važi njihovo nacionalno zakonodavstvo. a ostali principi primenjuju se samo u slučajevima kada se ne može primeniti teritorijalni princip.z. ti zakoni prestaju da važe).Pitanje je do kada se može primeniti blaži zakon – da li samo do pravosnažne presude ili i u postupku vanrednih pravnih lekova. ako se o stvari ponovo meritorno odlučuje. To znači da naše k. Ono važi i za stranca koji učini bilo koje krivično delo protiv državljanina Srbije. b) SUPSIDIJARNI REALNI PRINCIP – k. Srbije važi i za stranca koji u inostranstvu učini prema našoj zemlji neko drugo krivično delo. Isto važi i za Crnu Goru. Taj interes postoji kada je krivično delo izvršeno na teritoriji određene zemlje. vodene površine unutar njenih granica. jer je svaka država zainteresovana da na svojoj teritoriji osigura primenu svog prava. kao i vazdušni prostor nad njima.z.U krivičnom pravu se primenjuju 4 principa: teritorijalni. TERITORIJALNI PRINCIP ( važenje našeg k. Svaka država teži tome da primeni sopstveno k. razdora i netrpeljivosti) ili učini krivično delo falsifikovanja domaćeg novca. .Što se tiče zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem. realni (zaštitni) i univerzalni princip. . a u stranoj državi je pokrenut ili dobršen krivični postupak. novi KZ rešava ovo pitanje tako što se na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira kad mu se sudi. koji takođe spada u realni princip. pod uslovom uzajamnosti. čak i onda kada je učinilac u inostranstvu osuđen i kaznu izdržao.

Postoji i saglasnost da kao obavezni element u formalni pojam treba uneti i jedan subjektivni element. njegovo određivanje se svodi na nastojanje da se postave materijalni kriterijumi za određivanje koje ljudsko ponašanje prema nekim svojim osobinama zaslužuje da bude proglašeno krivičnim delom. Srbije primeniće se i na onog učinioca koji je postao državljanin Srbije pošto je učinio krivično delo. a ne bude ekstradiran stranoj državi.k. koja čine posebne pojmove tih krivičnih dela. Sud ne može izreći težu kaznu od kazne koju predviđa krivično zakonodavstvo zemlje u kojoj je delo učinjeno.-Prema ovom principu.z. . -Supsidijarni realni.Opšti deo krivičnog prava bavi se samo određivanjem opšteg pojma krivičnog dela – utvrđivanjem opštih obeležja koja mora posedovati bilo koje ponašanje da bi se moglo smatrati krivičnim delom.Kod sups. ako je za krivično delo po stranom zakonu za krivično gonjenje potreban zahtev oštećenog. .U našoj teoriji.Pritvor. ali i najsloženijih pitanja u nauci krivičnog prava. . uračunava se u kaznu koju izrekne domaći sud za isto krivično delo. per. principa potrebno je da se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo učinjeno. . .Uslovi su da se stranac zatekne na našoj teritoriji. Osim tih obaveznih opštih obeležja. principa uračunavanje kazne izdržane u inostranstvu dolazi u obzir samo ako je učinilac delimično izdržao kaznu. pre svega. i univ. .U našoj teoriji se kao centralni element tog pojma javlja društvena opasnost nekog ponašanja koja mu daje karakter krivičnog dela. delo čoveka koje prouzrokuje povredu prava. a to je vinost. kao i kazna koju je učinilac izdržao na osnovu presude inostranog suda. Opšti pojam krivičnog dela – shvatanja u našoj teoriji -Određivanje opšteg pojma krivičnog dela predstavlja jedno od najvažnijih. . Prednost se daje realističkom pojmu. protivpravno i u zakonu određeno kao krivično delo. vinost -Većina u pojam krivičnog dela unosi i : 5 . . važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u inostranstvu krivično delo za koje se prema zakonodavstvu zemlje u kojoj je učinjeno može izbeći zatvor u trajanju od 5 godina ili teža kazna. konkretizovana obeležja.z. a takav zahtev nije podnet. ono je negacija prava.krivica. . krivično delo je isključivo pravni pojam. I ovaj princip je supsidijarnog karaktera.Formalni ili pravni pojam krivičnog dela ima veći značaj za nauku krivičnog prava U okviru njega u starijoj nemačkoj krivičnopravnoj literaturi postojao je sukob sa 2 shvatanja: realističkog i normativnog. javljaju se protivpravnost i određenost u zakonu. Kao dalji formalni elementi krivičnog dela koji su nesporni. lišenje slobode u ekstradicionom postupku. . . naše k. U suprotnom. -Razlog za primenu ovog principa jeste da naši državljani dolaskom u Srbiju ne bi izbegli odgovornost za krivična dela učinjena u inostranstvu.Prema normativnom ili jurističkom shvatanju. i univ. real. .Prema realističkom shvatanju.ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu izvršena odgovarajuća mera bezbednosti 4. personalni i univerzalni princip neće biti primenjeni u 4 slučaja: 1. -Za primenu sups. realnog. što predstavlja materiju posebnog dela krivičnog prava.Formalni pojam krivičnog dela ograničava se na njegove pravne elemente. . per. kod svakog pojedinog krivičnog dela javljaju se posebna. uobičajeno je da se opšti pojam krivičnog dela određuje kao delo učinjeno sa vinošću koje je društveno opasno. .Pojam krivičnog dela se određuje u formalnom i materijalnom smislu. gonjenje se može preduzeti samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.Postoji opšta saglasnost da u pojam krivičnog dela ulaze najmanje tri elementa: 1.Što se tiče materijalnog pojma krivično delo. UNIVERZALNI PRINCIP -Prema ovom principu. a ne samo o onima koja su obuhvaćena primarnim realnim principom. protivpravnost 3. ako je u inostranstvu pravosnažnom presudom oslobođen ili mu je kazna oproštena 3. . se primenjuje na naše državljane koji u inostranstvu učine krivično delo i onda kada se radi o bilo kojem krivičnom delu. On je relativno jednostavan i praktičan za primenu. ali to nije dovoljan razlog da se potpuno zanemare neka novija shvatanja i da se neka od njih bar delimično ne prihvate.U našoj teoriji. to je. kao i da je delo kažnjivo i po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno. 3. .z. realni fenomen. 6. krivično delo jeste ljudsko delo kao fizički. naše k. odnosno sadržinu krivičnih dela. koja se u našoj teoriji uprošćeno shvata kao psihički odnos učionica prema delu.U našoj teoriji je i dalje prisutan klasičan pojam krivičnog dela koji potiče iz nemačke doktrine. ako je učinilac potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen 2. dok materijalni pojam teži da odredi njegovu suštinu. jer ako je izdržao u celini do krivičnog gonjenja neće ni doći. radnja čoveka 2.

Sam sadržaj pojedinih elemenata potrebno je odrediti na drugačiji način imajući u vidu neka savremena shvatanja o njima -Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne. -Prema ranijem shvatanju u našoj teoriji. predviđenost krivičnog dela u zakonu.Određenost u zakonu ograničava širok krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna ponašanja koja su proglašena krivičnim delom. odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje. -Elementi krivičnog dela su tesno međusobno povezani i čine jednu celinu. obavezan element opšteg pojma krivičnog dela. naročito jednostavnost. bez obzira što su svi elementi istog zanačaja i ranga. -Protivpravnost se obično shvata kao protivnost nekoj pravnoj normi.Protivpravnost se nije spominjala kao obavezan element krivičnog dela. krivicu. npr. KZSRJ) . . normativne i realne. danas napušten. Radnja krivičnog dela je noseći element. Smatra se da delo čoveka ima 3 elementa: radnju. Ono što je u zakonu predviđeno kao krivično delo po pravilu je i protivpravno. pojam krivičnog dela su još uvek skromni. 6 .kršenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom. Veoma je važno odrediti redosled pojedinih elemenata u opštem pojmu krivičnog dela i postaviti ih kao stepene.Društvena opasnost je sporna kao samostalan. Tako radnja ipak ima veze sa ovim ostalim elementima. -Pojedini elementi opšteg pojma se dalje raščlanjavaju. a ne element koje svako krivično delo zaista poseduje. tj. tj. koja je protivpravna i koja je skrivljena. društvenu opasnost -Naše ranije krivično zakonodavstvo sadržalo je nepotpunu materijalno-fomalnu definiciju opšteg pojma krivičnog dela. a ni vinost. Vinost čini subjektivnu stranu krivičnog dela. ali ipak postoji potreba da se opšti pojam krivičnog dela drugačije odredi i to u pogledu 3 ključne stvari: 1. Zato se ne može prihvatiti njihovo oštro suprotstavljanje u smislu podela na formalne i materijalne. pa se može reći da je društvena opasnost relativna kako u vremenskom. Te podele su relativne. tako i u prostornom smislu. jer od toga zavisi i primena krivičnog prava 3. -Vinost (krivica) se u našoj teoriji uglavnom shvatala kao određeni psihički odnos učinioca prema svom delu. Radnja u krivičnopravnom smislu mora imati i subjektivni sadržaj. tj. Imajući u vidu stanje u teoriji. subjektivne i objektivne elemente. jer ukoliko nedostaje bilo koji od 4 elementa nema ni krivičnog dela. posledicu i uzrpčni vezu izemđu njih. pa tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica. rezultati nastojanja da se odredi mat. -Opšti pojam krivičnog dela se može odrediti na sledeći način: krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo. . već tako da predstavlja i polazni opšti osnov za rešavanje konkretnih slučajeva u primeni krivičnog prava. Ovaj element je u tesnoj vezi sa načelom zakonitosti u krivičnom pravu. element društvene opasnosti. ona predstavlja jedini element materijalnog karaktera. ali su u tesnoj vezi sa nekim od obaveznih elemenata tog pojma. Ona predstavlja uslov koji bi svako ponašanje trebalo da ispunjava da bi bilo krivično delo.delo ubistva-ono koje je izvršeno u nužnoj odbrani. 7.Postoje i elementi koji se ne unose u opšti pojam. -Elementi opšteg pojma krivičnog dela se međusobno prožimaju i ne mogu se u potpunosti jedan od drugog odvojiti. -Postoje određeni osnovi koji isključuju protivpravnost i kod onih ponašanja koji su u zakonu predviđena kao krivična dela. protivpravnost. Prvo. kod izvršavanja smrtne kazne.određenost (predviđenost) dela u zakonu 5.Krivično delo je društveno opasno za jedno određeno društvo i to u određenom vremenskom periodu. omogućava da se prednost da materijalnom nad formalnim elementima. Zakonskim opisom de predviđa radnja izvršenja. -Opšti pojam krivičnog dela treba odrediti na način koji će ne samo dati zadovoljavajuće rešenje na teorijskom planu. . nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam 2. Prema njoj se krivičnim delom smatralo: društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično delo i čija su obeležja praćena zakonom (OKZ. ona ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa. pre svega zbog poštovanja načela pravne sigurnosti i načela zakonitosti. nije svako lišavanje života kriv.itd. jasnost i preglednost. . dok su svi ostali elementi atributi – određuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala krivično delo. Unošenje materijalnog elementa u pojam krivičnog dela omogućava prodor arbitrernosti u primeni krivičnog prava. To su objekt i subjekt krivičnog dela. Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma krivičnog dela -Odnos radnje i ostala tri elementa ogleda se u tome što je samo ona substantiv. u ratu.4. Ovakvom određivanju moglo se zameriti i to što se na prvo mesto stavljao. Određivanje opšteg pojma krivičnog dela i međusobni odnos elemenata u tom pojmu Određivanje opšteg pojma krivičnog dela -Preuzimanje klasičnog pojma krivičnog dela iz nemačke dogmatike ima neke prednosti. Ovako određen opšti pojam krivičnog dela ima 4 elementa: radnju.

Do prihvatljivog pojma radnje krivičnog dela se može doći spajanjem određenih teorija. ono mora biti neutralno u odnosu na predviđnost zakonom.dela javljaju kao atributi radnje. za koju je važna normativna ocena i vrednovanje odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu u društvenoj stvarnosti. Preovlađujuće shvatanje da.čitanje romana ili slušanje muzike prestavlja ispoljavanje ličnosti ali teško može biti radnja kriv. -Kompulzivna sila (vis compulsiva) i pretnja utiču na donošenje odluke koja se javlja kao iznuđena. Prilikom rešavanja konkretnih slučajeva i primene krivičnog prava uvek se počinje sa radnjom.ona je element koji treba sa isključi sve događaje koji ne mogu predstavljati radnju k.PERSONALNA TEORIJA je takođe novija teorija. mora da izvrši razganičenje u odnosu na ono što je krivičnopravno irelevantno. 5. .Tako bi se postiglo da radnja krivičnog dela ne obuhvata ni suviše malo ni suviše mnogo.uslovi koje radnja mora da ispuni da bi predtavljala kriv. delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma. 3.d tj.delo . Ona ima ulogu: 1. Na nivou predviđenosti u zakonu vrši se podela na umišljajna i nehatna krivična dela kao 2 različita tipa krivičnih dela. radnji kriv. stav ili držanje pojedinca predstavlja nihovo ispoljavanje ličnosti. Radnja krivičnog dela postoji. .ona je viši pojam(genus proximum) koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja.dela određuje kao ispoljavanje loičnosti ali i ona kao i prethodna suviše proširuje krug radnji koje bi se mogle smatrati radnjom krivičnog dela (npr. jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti. a personalnom da svaki postupak. Prihvata se mešoviti socijalnopersonalni pojam radnje. -Radnje k.NEGATIVNI POJAM RADNJE prema njemu radnju krivična dela čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći. ali se ne dolazi baš uvek do zadovoljavajućeg rezultata. 3.Razgraničavajućeg elementa. Tom se shvatanju može prigovoriti da obuhvata suviše mnoho. Spajanjem ove dve teorije može se dobiti upotrebljiv pojam radnje koji ima izvesne prednosti u odnosu na postojeće. a time i krivično delo.Osnovnog elementa.Povezujućeg elementa. nema u stanjima gubitka svesti. pošto kod njih nije sasvim isključena volja radnja krivičnih dela postoji. a da ne dođe do posledica. koja radnju kriv. Prema njoj radnja je voljni telesni pokret ili voljno prepuštanje da se preuzme telesni pokret. umišljajnu i nehatu radnju. funkciju. Ostvarivanje volje se može ispoljiti i vrlo različitim oblicima počev od jednog prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa. 4. -Sporno je pitanje tzv. Slabost ove teorije jeste u njenoj neodređenoti i neprocenjivosti. ona sadržinski ne sme biti prazna jer onda ostali elemeti kao njeni atributi ne bi mogli biti uspešno za nju vezani. Da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kriv.dela se pridaje izuzetan značaj jer se ističe da je ono jezgro kriv. U pogledu određivanja pojma radnje kriv.Četiri obavezna elementa u pojmu krivičnog dela istovremeno predstavljaju i 4 stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da bi se na kraju moglo konstatovati da li je učinjeno krivično delo. . nema redne krivičnog dela onda kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile (vis absoluta) – neodoljive sile koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena. Radnja ne sme da sadrži ono što je sadržano u drugim elementima u pojmu k.tj. 2. 7 . automatizovanih radnji.dela javlja se više teorija: 1.d.-I krivica je na neki način već delimično sadržana u zakonskom opisu krivičnog dela. ona utiče na volju učinioca ali je ne isključuje čime ne isključuje ni postojanje radnje. Sadržina volje tj.dela ono mora imati određeni društveni značaj. FINALNA TEORIJA RADNJE smatra da nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces. a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako to utiče na njeno postojanje.prava i krivičnog dela. . irelevantna je za postojanja rdnje prema ovoj teoriji. Ali ne sme se ići u drugu krajnost. Radnja krivičnih dela ima sl.dela.SOCIJALNA TEORIJA je novija teorija . a završava sa krivicom. -Prema opšteusvojenom shvatanju. dovršenu i nedobvšenu radnju.ona predstavlja noseći stubjer se ostali elementi u pojmu kriv. već se zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja. 8. Osnovna njena salbost je to što radnju vidi samo kao fiziooški fenomen posmatran sa aspekta prirodnih nauka. prema kojem bi radnja bila društveno relevantno ispoljavanje ličnosti. ni u slučaju refleksnih pokreta koji su organska posledica spoljnih nadražaja. Ona obuhvata činjenje i nečinjenje. Postepenost u utvrđivanju ostvarenosti navedena 4 elementa je veoma važna.dela). Socijalnom pojmu radnje se može prigovoriti da ne postoji radnja koja nema određeni društveni značaj. Pojam i funkcije radnje krivičnog dela U našoj kao i stručnoj krivičnoj literaturi. 2.Kod nas je skoro opšteusvojena OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNA ili KAUZALNA TEORIJA (naturalistički pojam radnje) koji potiče iz starije nemačke doktrine.radnja je vršenje neke ciljne delatnosti.Redosled pojedinih elemenata nije dat proizvoljno i on se ne može menjati. čime se isključuje voljna radnja.ono što je učinilac hteo preduzimajem radnje.

Zato se može govoriti o posledici k. dok je posledica u širem smislu ili posledica koja pogađazaštitni objekat ima značaj priloikom procene društvene opasnosti nekog ponašanja. jer se tako sužava krug mogućih radnji. dela čija je radnja u zakonu postavljena kao radnja činjenja ali se izuzetno i pod određenim uslovima mogu izvršiti i nečinjenja ako je učinilac propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog kriv.prethodnog činjenja garanta kojim je stvorio opasno stanje Ukoliko određeno licepropusti da preuzme određenu radnju zbog čega nastupa posledica k.dela činjenja mogu se izvršiti samo nečinjenjem i njihova radnja izvršenja je tako u zakonu i postavljena.komisivni delikti i kriv.dela u užem pravom smislu i u širem smislu. Uglavnom se uzima da ta dužnost postoji na osnovu: 1. neprijavljivanje pripremanja k. što se zaista i dogodi.dela nečinjenja se dele na: prava i neprava k. Polazeći od kruzalnog odnosno naturalističkog pojma radnje naša teorija k.dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva dovoljno je da je izvršeno ubistvo prema civilnom stanovništvu. radnju krivičnog dela treba odrediti kao društveno relevantno ostvarivanje volje. 9. jer bi se time obuhvatile i radnje koje znače samo izražavanje svojih namera.Posledica Posledica k. Aktivno i pasivno ponašanje se ponekad prepliću a neku radnju ćemo označiti kao radnju činjenja ili kao radnju propuštanja prema principu prednosti. stavove ma kakvi oni bili. -Socijalno personalni pojam pruža bolje re4šenj.) 10. na neki način započelo sa ostvarivanjem svoje volje. Lice kod kojeg ta dužnost postoji se u teoriji obično naziva garantom. -Zato.komisivne delikte definiše kao voljno preuzimanje telesnoh pokreta a kriv.dela nečinjena ili propuštanja. -Kriv. postoji podela svih krivičnih dela na krivična dela činjenja. potrebno je da kumulativno budu ostvarene 2 radnje: da izvršilac prouzrokuje povredu nekog lica o da ga ostavi bez pomoći. -S obzirom na to da se radnja može ispoljiti u činjenju ili nečinjenju. Razlikuje se :alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja. Propuštanjeda se preduzme određeno činjenje predviđa kao krivično delo (npr. podstrekač. dovoljno je da se.dela činjenja. raseljavanje ili useljavanje…). pomagač). I naš zakonodavac posebno propisuje izvršenje krivičnog dela i nečinjenjem. Radnja k.dela se u našoj teorji shvata kao proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. Posledica u užem smislu je shvaćena kao obavezno obeležje bića k. tako što se eliminišu one radnje koje ne bi bilo opravdano smatrati radnjom krivičnog dela – niko ne može biti kažnjen za svoje misli. Vrste radnje krivičnog dela -Moguće je razlikovati više vrsta radnje krivičnih dela.dela. odnosno nju procenjuje 8 .dela odnosno činjenica da ona pripada predviđenosti u zakonu kao element opšteg pojma k.je se ostvarianje volje koje je društveno relevantno može vršiti na vrlo različite načine.eksperimenti. biološki i dr. Alernativno propisivanje radnje izvršenja znači da je za postojanje radnje izvršenja kao bitnog elementa k. ne može biti smatrano radnjom krivičnog dela. Postoje kada zakon. Od radnje izvršenja treba razlikovati pripremne radnje koje ne ulaze u biće krivičnih dela. S druge strane ne može se tražiti ni to da je volja u potpunosti ostvarena. -Opšte je prihvaćena i podela na radnju činjenja i radnju nečinjenja (propuštanja). za postojanje k. -Prava k. Kod kumulativno propisane radnje izvršenja potrebno je za postojanje radnje izvršenja da udu ostvarene sve radnje izvršenja (npr.ela činjenja. -Samo ispoljavanje bolje ne bi bilo dovoljno za određivanje pojma radnje.dela i učinioca. kod kriv.dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.nekog pravnog posla 3.dela.dela nečinjenja kao voljno propuštanje telesnog pokreta.dela. Osim radnje izvršenja koju preduzima izvršilac postoji i radnja saučesništva koju preduzima sučesnik (saizvršilac. to lice će se smatrati izvšiocem k.dela.d su ona k.delikti. -Umesto „ispoljavanje ličnosti“ u definiciju pojma radnje treba uneti „ostvarivanje volje“ . davanjem na korišćenje nekom licu koje ima vozačku dozvolu potpuno ispravnog automobila u nadi da će to lice poginuti u saobraćajnoj nesreći. mučenje.dela dovoljno da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji(npr.-Fuš smatra da nije ostvareno spoljno ( objektivno) biće krivičnog dela u slučaju da preduzetoj radnji nedostaje socijalno neadekvatna opasnost.dela. Međutim ta posledica nije u svim slučajevima neophodna za postojanje k.) -Neprava k.dela.zakonskog propisa 2. Npr. neprijavljivanje k. Pri tom se sasvim zanemaruje normativni aspekt posledica k.dela uvek prourokuje neku vrstu posledica.dela već samo kada zakon izričito zahteva nastupanje određene posledice. nije presudno da i je to telesni pokret ili nije.

delo ili ne. -U nauci krivičnog prava postoji više teorija koje nastoje da reše ovaj problem. uzroci su svi. na bili koji način. krivično delo silovanja. tj. Krivična dela sa apstraktnom posledicom smatraju se jednom podvrstom delatnosnih krivičnih dela.S obzirom na vrstu posledice uobičajena je podela na: krivična dela povrede i krivična dela ugrožavanja. ukoliko je nastupila konkretna opasnost. svako k. (npr. Teorija adekvatne uzročnosti može poslužiti kao dupunski kriterijum da se suzi krug usloa koji se prema teoriji ekvivalencije mogu smatrati uzrokom. a u 2 situacije teorija ekvivalencije uopšte ne može da reši slučaj: 2. Ali. krivično delo uništenja. Izražava se kroz formulu „condicio sine qua non“ – prema kojoj je uzrok onaj uslov bez kojeg posledica ne bi nastupila. -Prema vladajućem shvatanju u našoj literaturi.Kod onih krivičnih dela koja se smatraju dovršenim tek nastupanjem određene posledice. krivično delo ugrožavanja saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom). krivično delo davanja ličnog iskaza. osnovni problem uzročnosti sastoji se u diferenciranju i izdvajanju jednog od mnoštva uslova koji doprinose nastupanju posledice i njegovom označavanju kao uzroka posledice.Kod krivičnih dela ugrožavanja posledica se sastoji u apstraktnoj – mogućoj ili konkretnoj opasnosti – opasnost koja je nastupila. To su materijalna ili podledična krivična dela. Slabost ove teorije je utvrđivanje uzročnosti u stipičnim slučajevima. za postojanje dovršenog krivičnog dela ne zahteva se nastupanje nikakve posledice. generalna opasnost. oni bez kojih ne bi nastupila posledica. za utvrđivanje mesta i vremena izvršenja krivicnog dela. kada se uzima u obzir intezitet povrede ili ugrožavanja zaštićeno dobra. tj. . -Apstraktna opasnost jeste mogućnost za nastupanje konkretne opasnosti (npr. krivično delo ubistva i krivično delo teške telesne povrede). podoban da prema životnom iskustvu proizvede posledicu.Posledica krivičnog dela povrede jeste uništenje ili oštećenje objekta radnje. Kod mnogih krivičnih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje. kao i posledica mogući element određenih krivičnih dela ukoliko to proizilazi iz njihovog zakonskog opisa. to nije slučaj. oštećenja ili uklanjanja znakova kojima se upozorava na opasnost). fizičku promenu na objektu radnje prouzrokovanu radnjom krivičnog dela (npr. Krivičnopravno je relevantan samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju. odnosno država. a u nekim slučajevima i društvo. odnosno njihovog bića. To su formalna ili čista delatnosna krivična dela (npr. kao i za rešavanje nekih drugih pitanja. koji je tipičan u tom smislu da redovno prouzrokuje određenu posledicu. -Povreda podrazumeva negativnu.delo ima svoju posledicu što potiče os listovog shvatanja pojma radnje k. 11. Ukoliko je do opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima zaista i došlo. -Uzročnost je. jer ona predstavlja bitno obeležje u biću krivičnog dela. -Ovo shvatanje bi se moglo prihvataiti samo ukoliko se posledica shvati u širem smislu. Ta teorija eliminiše atipične uslove iako oni u određenoj konstelaciji mogu biti uzrok nastupanja posledice. ako lice A gurne lice B koje usled nezgodnog pada dobije potres mozga i umre. . Najvažnije su: Teorija adekvatne uzročnosti i teorija ekvivalencije – teorija jednakosti uslova 1. Ona izjednačava sve uslove koji su. 9 . tj. TEORIJA ADEKVATNE UZROČNOSTI – prema ovoj teoriji.Razlikovanje na posledična i delatnosna krivična dela značajno je za razgraničenje dovršenog krivičnog dela od dela sa pokušajem. uzrok je onaj uslov koji je adekvatan.dela. . -Kod drugih dela njihov zakonski opis sadrži i određenu posledicu koja se u svakom konkretnom slučaju mora i utvrđivati. jer takva radnja po pravilu ne može prouzrokovati smrt). To može biti i pravno lice. tj. Njena slabost je u tome što suviše proširuje pojam uzroka.Uzročni odnos -Pitanje uzročnosti se ne postavlja kod svih krivičnih dela. . Ima značaj i prilikom odmeravanja kazne. odnosno dovršenje radnje izvršenja znači i dovršenje krivičnog dela. ima krivičnih dela koja nemaju posledicu kao konstitutivni element bića krivičnog dela. tj. doprineli nastupanju poledice.). Po njemu radnja je voljno prouzrokovanje posledice u spoljnom svetu. Mnoga od njih se iscrpljuju u samoj radnji. krivično je delo sa apstraktnom opasnošću. itd. ali ipak imaju opasnost koju čini neka apstraktna. To znači da se ove dve vrste opasnosti razlikuju prema većem ili manjem stepenu verovatnoće da će doći do povrede kao posledice. -Kod konkretne opasnosti mora se u svakom konkretnom slučaju utvrditi njeno nastupanje.zakonodavac kada odslučuje o tome da li će neko predvideti kao k. relevantni uslovi. radnja lica A se prema teoriji adekvatne uzročnosti ne bi mogla smatrati uzrokom smrti lica B. postojaće neko drugo krivično delo (npr. pa je za postojanje krivičnog dela u konkretnom slučaju ne treba ni utvrđivati. lice na kome se preduzima radnja izvršenja. TEORIJA EKVIVALENCIJE – TEORIJA JEDNAKOSTI USLOVA – prema njoj. . dok kod drugih krivičnih dela. -Lice koje pogađa posledica naziva se pasivnim subjektom.

posledica. Osim konkretizacije radnje krivičnih dela. lični odnos ili lični status izvršenja. To je njegova duštvena opasnost. 1. dok je prema drugom.1. ali i mišljenje da je moguć HIPOTETIČKI KAUZALITETE. tj. -Predvišenost u zakonu ima i svoju suštinsku. Prema jednom shvatanju. način izvršenja. Treba postaviti pitanje da li bi posledica izostala da je garant preduzeo radnju koju je bio dužan da preduzme. mesto izvršenja. da bi mu se posledica pripisala kao njegovo delo. itd. Sporno je koji stepen verovatnoće mora postojati da bi se neko krivično delo propuštanja objektivno moglo pripisati garantu. gde. kada 2 učinioca potpuno nezavisno jedan od drugog istovremeno pucaju 2. da li se ceo događaj može svesti na jednu ličnost kao subjekta događaja. po kome je uzrok – propuštanje dužnog činjenja koje bi otklonilo posledicu. predmet radnje. ona mora biti u zakonu predviđena kao krivično delo. Dovoljno je da je jedno lice svojom radnjom stvorilo ili povećalo opasnost iz koje je proistekla posledica. Potrebno je utvrditi povezanost između propuštanja određene radnje i nastupanja posledice krivičnog dela. U nekim slučajevima je otklanjanje posledice i pored preduzete radnje neizvesno. Ako je verovatnoća veoma mala i ako je reč o inače uobičajenim postupcima. da bi se suzio krug brojnih uslova koji bi mogli biti uzrok. materijalnu stranu kod koje je centralno pitanje zašto je određeno ponašanje predviđeno u zakonu kao krivično delo – koje je to njegovo svojstvo zbog kojeg ono zaslućuje da bude predviđenost kao krivično delo. 10 . 12. ubistva. U prvoj fazi. -U objektivna obeležja spadaju: radnja izvršenja. Predviđenost u zakonu neke radnje znači ostvarenje bitnih elemenata zakonoskog opisa nekog krivičnog dela. na žrtvu. pristupa se utvrđivanju NORMATIVNE VEZE IZMEĐU RADNJE I POSLEDICE. uzročnost ne bi postojala. 2. To je uslov zbog kojeg posledica ne bi mogla da nastupi. kod njega se stvari prepuštaju svom toku. dvostruke uzročnosti – npr. onda bez obzira na želje i namere nekog lica. potreban je visok stepen verovatnoće koji se graniči sa sigurnošću. Propisivanje nekog krivičnog dela vrši se tako što se u zakonu određuju njihova obavezna konstitutivna obeležja. pa se element predviđenosti u zakonu pre svega vezuje za pojam bića krivičnog dela. Može se reći da biće krivičnog dela predstavlja „most“ između opšteg i posebnog dela krivičnog prava -Biće krivičnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivičnog dela. vreme izvršenja krivičnog dela. Osnovno pitanje je da li je učinilac mogao da upravlja događajem. U drugoj fazi. kako. tj. To je njegova formalna strana. -Rešavanje problema uzročnosti je još teže kod krivičnih dela nečinjenja (popuštanja) naročito kod nepravih krivičnih dela nečinjenja s obzirom na to da ona u svom biću uvek sadrže posledicu. Slučaj tzv.što se svodi na uobičajeno razmatranje pitanja uzročnosti. sredstvo. potrebno je ustanoviti postojanje faktičke veze između radnje i posledice. dovoljno da preduzeta radnja dovodi do umanjenja rizika u odnosu na opasnost koja preti zaštićenom dobru. lično svojstvo. -Danas se u savremenoj stranoj literaturi pitanje uzročnosti razmatra u okviru TEORIJE O OBJEKTIVNOM URAČUNAVANJU. Pri tome se uglavnom polazi od teorije ekvivalencije – od formule condicio sine qua non. na čemu ili prema kome.). mora biti ostvareno biće krivičnog dela. Orijentacioni dopunski kriterijum koji bi eliminisao uzročnost u ovakvim slučajevima mogao bi biti stepen verovatnoće nastupanja posledice. prema kojoj je uzročnost samo neophodna pretpostavka da bi se neko delo određenom učiniocu moglo objektivno pripisati. -Obeležja bića krivičnih dela mogu biti: objektivna ili spoljna i subjektivna ili unutrašnja. lice A pošalje u toku nevremena lice B u šumu nadajući se da će ga pogoditi grom što se i dogodi. Time se ostvaruje predviđenost radnje u zakonu. -Biće krivičnih dela i uslovi kažnjivosti čine zakonski opis nekog krivičnog dela. Problem je u tome što propuštanje samo po sebi ne može prouzrokovati nikakvu posledicu. Rašireno je mišljenje da kauzalitet uopšte nije moguć u ovom slučaju „ex nihilo hihil fit“ – „iz ničega ne nastaje ništa“. -Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove pojedinih krivičnih dela (umesto bića moglo bi se govoriti o pojmu krađe. Biće i elementi bića krivičnih dela -Da bi postojalo bilo koje krivično delo činjenično stanje mora odgovarati zakonskom opisu. klevete. čime. govore o tome ko preduzima radnju. Zato se može razlikovati radnja izvršenja kao obavezni element i svi ostali elementi bića koji su fakultativnog karaktera i bliže određuju radnju. biće krivičnog dela može sadržati i neka posebna obeležja koja se javljaju samo kod pojedinih krivičnih dela. kada itd. pa je prihvatljivije prvo shvatanje. Biće i elementi bića krivičnog dela Predviđenost u krivičnom zakonu -Da bi neka radnja bila krivično delo. a oba hica su smrtonosna Slučaj potpuno nepredvidljive uzročnosti – npr. Predviđenost u zakonu obuhvata i uslove kažnjivosti.

Postojanje namere nezamislivo je bez umišljaja. kod konkretnog učinioca krivičnog dela od čega zavisi postojanje njegove krivice.dela se oslobađa tog latentnoh stanja i postaje stvarno k. -Nehat na krivična dela.dela ima svoje kvalifikovane oblike. -Veliki broj k. davanje lažnog iskaza je radnja izvršenja. Ulovi kažnjivosti -Zakonom se kod pojedinih k. a s druge strane forma krivice. ne bi se npr. 13. Oni su. obuhvaćeni elementom predviđenosti krivičnih dela u zakonu.dela u užem smislu. značajno se razlikuje u zavisnosti od toga da li se preduzima sa umišljajem ili iz nehata. Skup osnovnih obeležja čini osnovni oblik nekog k.objektivni uslovi kažnjivosti (inkriminacije) 2.dela uvek zaslužuju strože kažnjavanje u odnosu na slučajeve kada takve okolnosti nisu prisutne.dela prevare umseto pribavljanja protivpravne imovinske koristi kod učinioca postoji samo namera da drugog ošteti). ako kod k. dok jedan manji broj ima privilegovane oblike. predstavlja daleko teži i opasniji oblik napada na zaštićeno dobro od nehatnog ubistva. Davanje novca nekom može biti vraćanje duga. namera i pobuda.dela mogu predvideti određeni uslovi kažnjivosti koji ne spadaju u biće k. normativna – kada njihov pojam zavisi od određenih pravnih normi npr. ne mogu sadržati nameru ili pobudu. -Suštinska trazlika između kvalifikatornih i otežavajućih okolnosti jeste u tome što kvalifikatorne okolnosti predstavljaju bitna obeležja. Jeno ponašanje koje ima ista objektivna obeležja. 14. službeno lice je lično svojstvo izvršioca. „tuđa pokretna stvar“ kao objekt radnje izvršenja krivičnog dela krađe sadrži i jedno i drugo obeležje: „tuđa“ je normativno. kao i sama kažnjivost.ubistvo koje je izvršeno na podmukao način predtavlja teži oblik ubistva).dela. -Objektivna obeležja mogu biti: 1.dela kod kojih je predviđen.dela.dela koja imaju i jedan ili više i kvalifikacionih i privilegovanih oblika(npr. k . -Da nema subjektivnog sadržaja nekog ponašanja. Kvalifikovani i privilegovani oblici bića krivičnog dela Uobičajena je i podela obeležja(elemenata) bića k. biće k. Namera pretpostavlja postojanje umišljaja usmeravajući ga na ostvarenje određenog cilja. Irelevantno je da li je ona zaista ostvarena. neophodna je namera ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije. .(npr. -U onim lučajevima gde je u zakonski opis unet objektivni uslov inkriminacije. To su određeni dopunski uslovi koji su neophodni da bi k. 1.To nije prihvatljivo. nehat. -Isto to. pa je na osnovu njih propisao teže oblike k. Ima i k.dela i zapretio strožom kaznom u odnosu na osnovni oblik. ali je ipak u zakonskom opisu i predtavlja dodatni uslov za postojanje onih onih k. ne mogu biti konstitutivni element u pojmu krivičnog dela. drugi put kao oblika krivice.Dopunska obeležja su kvalifikatorne i privilegujuće okolnosti.delo. Umišljajno ubistvo. pošto se javljaju samo kod jednog manjeg br. samu kažnjivost u smislu predviđenosti kazne za k. npr. Postoje 2 vrste uslova kažnjivosti: 1. u pitanju je njihov konkretan sadržaj. 11 .OBJEKTIVNI USLOVI INKRIMINACIJE -Objektivni uslov inkriminacije je uslov koji se nlazi van bića k. Kod više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije. dok otežavajuće okolnosti stoje van bića k.Dopunska obeležja daju k. otežavajućih okolnosti izabrao neke tipične okolnosti u konkretnom slučaju kod nekog k. -Veza između njih se ogleda u tome što je zakonodavac od velikog broja mogućih. jer su uslovi kažnjivosti.k.dela.delo smatra samostalnim elementom. s jedne strane.delu karakter težeg ili lakšeg oblika.delo postojalo i da bi njegov izvršilac mogao biti kažnjen. a „pokretna stvar“ deskriptivno obeležje. moglo razlikovati ubistvo od nesrećnog slučaja isto na nivou bića krivičnog dela.dela i služe sudu kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne.lični osnovi isključenja kazne -Postoji shvatanje koje određene uslove kažnjivosti postavlja kao samostalan element u opštem pojmu k.Npr. Ostvarenjem objektivnog uslova inkriminacije biće k. Ljudsko ponašanje je nužno subjektivni čin. Oni su deo zakonskog opisa dela ili bića k. Međutim. -Postoji shvatanje o dvostrukoj funkciji umišljaja i nehata jednom kao bitnih elemenata u biću krivičnih dela . -Propisujući kvlifikatorne okolnosti zakonodavac daje teže (kvalifikovane) oblik nekog k.delo. -Kod privilegujućih okolnosti zakon propisuje lakše (privilegovane) obloike i predviđa lakšu kaznu u odnosu na osnovni oblik.dela na: osnovna i dopunska.dela ubistva). eksploziv je sredstvo.dela u širem smislu. jer su obuhvaćene njegovim zakonskim opisom. bez obzira na to ko ga preduzima.dela i za njega propisuju strožu kaznu (npr. Umišljaj i nehat javljaju se u jednom apstraktnom obliku i bitno utiču na zakonsko određivanje pojma pojedinih krivičnih dela. -Kada je reč o umišljaju i nehatu kao oblicima krivice. samo u suprotnom smeru vazi i za odnos privilegujućih i olakšavajućih okolnosti. deskriptivna – kada se odnose na činjenice koje se mogu opaziti čulima 2. obeležja bića krivičnog dela. -U subjektivna obeležja spadaju: umišljaj. ali u zavisnosti od subjektivne usmerenosti može biti i davanje mita. forma ponašanja. po prirodi stvari. -Subjektivna obeležja su i namera i pobuda.dela.dela predstavlja samo latentno k.

dela sadržane u zakonskom opisu.LIČNI OSNOVI ISKLJUČENJA KAŽNJIVOSTI -Kod nekih k. u pravoj liniji. Subjekt ili učinilac je najširi pojam. dok je saučesnik lice koje preduzima radnju saučesnišva i ispunjava i ostale uslove predviđene odredbama opšted dela. srodnih po krvi. Opšti zaštitni objekti predstavljaju ona dobra kojima se pruža zaštita kroz sva propisana krivična dela. dovodi u sumnju njihovu opravdanost.dela. tako da u teoriji postoji podela na pravne i nepravne objektivne uslove inkriminacije.-Taj uslov ne mora biti obuhvaćen krivicom počinioca. odnosno društvo.). -U našem kriv. tj. širi i od pojma krivca. Samo pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju funkciju ograničavanja i preciziranja kriminalne zone.političkih razloga ne bibilo opravdano da postoji k.pravu došlo je od strane zakonodavaca do neopravdano široke upotrebe ovog instituta.dela poslužilo životinjom. Iz kriminalno. dok nepravi objektivni uslovi inkriminacije predstavljaju povredu načela subjektivne odgovornosti. ne moraju biti obuhvaćeni umišljajem ili nehatom učinioca. često se nešto što predstavlja posledicu krivičnog dela. Podrazumeva se da deluju samo u odnosu na one učinioce kog kojih postoje. a objekt radnje je od posebnog značaja za pojedina krivična dela. Kod svakog k.dela jeste čovek. 1. Izvršilac je ono lice koje preduzima radnju izvršenja. To znači da se krivičnim pravom štite kako dobra pojedinaca. Npr. predviđa kao objektivni uslov inkriminacije. Opšti zaštitni objekt treba videti u osnovni dobrima čoveka (njegovim osnovnim pravima) kao i onim društvenim dobrima koja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobara čoveka. koje se štiti krivičnim pravom. kod neprijavljivanja pripremanja krivičnih dela neće se kazniti bračni drug učinioca. odnosno.deloukoliko nije ispunjen objektivni uslov inkriminacije. -Njihova osnovna karakteristika da. -Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvršenja k. a) opšti zaštitni objekt se shvata kao dobro. Irelevantno je i to da li je učinilac bio u stvarnoj zabludi u pogledu objektivnog uslova inkriminacije. za razliku od obeležja bića k.Subjekt krivičnog dela -Subjekt (učinilac) k. samo ako pripremanje nije prijavljeno u vreme kada je još bilo moguće sprečiti izvršenje k.delo. 15. koje ostvaruje elemente bića k. interes. ovd je kao objektivni uslov inkriminacije predviđeni uslov da pripremano delo bude izvršeno ili pokušano. U krivičnom pravu Srbije pravno lice ne može biti subjekt krivičnog dela.ukoliko nije prijavljeno pripremanje k. Subjekt je samo ukoliko su ispunjeni uslovi za postojanje posrednog izvršilaštva (pre svega ako to drugo lice ne preduzimavoljnu radnju jer je k. Ni lični osnovi isključenja kažnjivosti ne spadaju u lice k. Korišćenje ovih uslova je opravdano samo ako im je cilj sužavanje kriminalne zone kod pojedinih krivičnih dela.dela.delo.dela propisuje se da određena lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnih dela. Danas preovlađuje dualističko shvatanje – i jedan i drugi subjekt se označava nosiocem zaštitnog objekta. 12 . Zadržano je srednje rešenje prema kome pravno lice predstavlja subjekt privrednog prestupa kao posebne kategorije delikta u našem kaznenom pravu. 2. Npr. brat ili sestra i druga lica koja su u određenom odnosu sa licem koje priprema k. jer je vezan za zaštitnu funkciju kao osnovnu funkciju krivičnog prava. ZAŠTITNI OBJEKTI – predstavljaju određena dobra kojima se krivičnim pravom pruža zaštita.dela i ono lice okoje se za izvršenje k.) . sporno je da li je subjekt k. -Zaštitni objekt je značajniji za krivično pravo u celini. Objekt krivičnog dela -Postoje dve vrste objekta krivičnog dela: zaštitni objekt i objekt radnje.dela poslužilo drugim licem. i u zakonodavstvo pojedinih evropskih zemanja u najnovije vreme uvodi se krivičnopravna odgovornost pravnih lica (npr.dela.dela.Što se tiče pitanja da li pravno lice može biti subjekt krivičnog dela. mehaničkom ili prirodnom silom. lice sa kojim on živi u trjnoj vanbračnoj zajednici. Ipak bi trebalo dati prednost dobrima čoveka. Osim anglosaksonskog prava. vrednost ili društveni odnos protiv kojeg je krivično delo upravljano. Postavlja se pitanje ko je nosilac (titular) zaštitnog objekta: pojedinac ili država.dela u posebnom delu.delo izvršilo pod uticajem apsolutne sile itd. KZ Francuske iz 1994.dela. fizičko lice koje preduzima radnju izvršenja (izvršilac) ili radnju saučesništva (saučesnik). jer pored krivca obuhvata i lica koja bez krivice preduzimaju radnju k. ima kriminalno političkog smisla takvo neprijavljivanje predvideti kao k. Zaštitni objekat može biti: opšti i grupni. danas je sve prisutnije mišljenje da može i da je opravdano uvođenje krivičnopravne odgovornosti pravnih lica. -Međutim. ali su obuhvaćeni zakonskim opisom k.dela. tako i opšta dobra bez kojih se ni dobra pojedinaca ne bi mogla ostvarivati. 16.

može se reći da je društveno opasno ono ponašanje koje povređuje ili ozbiljno ugrožava neko pravo čoveka ili neko društveno dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. Ako se radi o inkriminacijama u političkoj i ekonomskoj sferi zakonodavac će težiti tome da društvenu opasnost procenjuje pre svega sa aspekta društvene grupe koja poseduje političku moć i uticaj. privreda. dela samo onih ponašanja koja su štetna za sve ili većinu u društvu. -Jedan od glavnih zadataka. Ono što povezuje određene grupe krivičnih dela. već obuhvata i lice. Ako je reč o inkriminacijama iz neke druge oblasti društvenih odnosa. potrebnoje i pre primene načela ultima ratio. Samo opšti zaštitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava čoveka. može biti legitimni osnov kazne kao sredstva krivičnopravne zaštite. dela. slobodu mišljenja. -Polazeći od pojma opšteg zaštitnog objekta. Savremena teorija krivičnog prava materijalni pojam krivičnog dela najčešće vezuje za društvenu opasnost. Npr. imovina kao skup prava jeste zaštitni objekt. a u kriminologiji pojam žrtve. jeste njihov odnos prema zaštitnom objektu. Krug opštih dobara se ne sme postaviti suviše široko jer bi se onda težište krivičnopravne zaštite sa osnovnih ljudskih prava prebacilo na njih. izvršiti njihovu selekciju.Iako su danas osnovna prava čoveka brojna. fizički predmet na kome se ostvaruje radnja krivičnog dela. odnosno opštih osnovnih prava (npr. kao što su npr. za šta nema dovoljno argumenata. I pored toga. itd. U teoriji su poznate i neke druge vrste objekata krivičnih dela. ni često subjektivna vrednosna kategorija. a opšta dobra obuhvata samo ukoliko su u funkciji njihovog ostvarivanja. Sva krivična dela imaju zaštitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka krivična dela kod kojih je to izričito zakonski predviđeno kao njihov bitan element. čast i ugled. Utvrđivanju društvene opasnosti nekog ponašanja prethodi utvrđivanje zaštitnog objekta – onoga što se želi zaštititi. ne može se uvek sa izvesnošću utvrditi. b) Grupni zaštitni objekt predstavlja ona dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela. čime bi se došlo do koncepcije koja prednost daje opštim dobrima. Društvena opasnost -Društvena opasnost je materijalna strana predviđenosti u zakonu.Napadni objekt ima svoje opravdanje samo ako se shvati kao ona vrsta objekta radnje koja je predmet neposrednog napada preko kojeg dolazi do povrede ili ugrožavanja zaštitnog objekta. nema razloga da se ne teži predviđanju kao k. Društvena opasnost je spoj između stvarnosti i vrednosti. U tom slučaju objekt radnje naziva se pasivnim subjektom. eutanazija – ubistvo iz milosrdja. Ona je i jedno i drugo: i ontološka i aksiološka kategorija. incest između punoletnih srodnika. niti za to postoje neki egzaktni metodi. mora se primeniti princip ultima ratio. Konačan sud o društvenoj opasnosti nekog ponašanja treba doneti posle svestranog razmatranja njegovih krarakteristika i njegovog značaja i efekata za pojedinca i društvo. već se shvata šire. 13 . 17. koji uvek predstavlja određene apstraktne vrednosti. koje je zaštićeno krivičnim delom. što znači da nema drugih mogućnosti i sredstava da se ta prava zaštite. čije je dobro povređeno ili ugroženo. Da bi se utvrdilo koja osnovna ljudska prava i od kojih oblika napada treba štititi krivičnim pravom. -Sam naziv „društvena“ opasnost ukazuje na to da je društveno opasno ponašanje ono koje je opasno za celo društvo. Da li je nešto korisno ili štetno i za koga. kockanje. Taj predmet nije samo predmet u svakodnevnom smislu reči. izražavanja. Taj pojam se ne svodi samo na lice na kome je preduzeta radnja izvršena. Kada je reč o opštim dobrima koja služe ostvarivanju osnovnih ljudskih prava. itd. duševno bolesno lice. To može biti i pravno lice. pravo na slobodu obuhvata veći broj posebnih prava : pravo na slobodu kretanja.).OBJEKT RADNJE – za razliku od zaštitnog objekta. većina njih se može svesti na mali broj genusnih pojmova. 2. U našoj literaturi (OKZ) dominiralo je shvatanje da je društvena opasnost obavezan i samostalan element opšteg pojma krivičnog dela. To je ustvari ono lice koje je nosilac dobra. itd. je što potpunije i tačnije upoznavanje društvene stvarnosti kako bi se doneo zaključak o objektu koji treba štititi i o društvenoj opasnosti nekog ponašanja. Ona je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela. pravo na nepovredivost privatne sfere. -Pojam društvene opasnosti može biti različito shvaćen zato društvena opasnost često služi i tome da se pukim povezivanjem na nju nastoji legitimisati inkriminisanje bilo kog ponašanja. kod nekih ocena društvene opasnosti nekog ponašanja je teško postići saglasnost (npr. itd. jer ona u određenoj meri predstavlja rezultat procene i vrednovanja.). imovina. silovanje žene sa kojom učinilac živi u bračnoj zajednici. gde ne dolazi do sukoba klasnih interesa. a tuđa pokretna stvar objekt radnje određenih krivičnih dela protiv imovine (krađa. To su napadni i gramatički objekt. prilikom predviđanja nekog ponašanja u zakonu kao kriv. nije ni često objektivna. utaja. Tu se vidi relativni karakter društvene opasnosti. Ali. ali je nesporno da je društvena opasnost dela jedini razumni razlog njegove nedopuštenosti i razlog kažnjavanja učinioca. idr. postavlja se pitanje da li je zakonodavac spreman da deluje u interesu društva ili će granice krivičnopravne zaštite određivati pretežno u skladu sa interesima vladajuće klase ili užih grupa koje imaju političku vlast? Odgovor na ovo pitanje zavisi od prirode i vrste dobra kojima se nastoji pružiti krivično delo zaštita. život i telo. objekt radnje je materijalan. koje po mnogo čemu mogu biti heterogene. prekid trudnoće. a u pogledu fizičkog lica kao pasivnog subjekta ne postavljaju se nikakvi uslovi – to može biti i dete.). On predstavlja važan suštinski kriterijum za određivanje koja ponašanja treba propisati kao krivično delo i osnovni kriterijum za klasifikaciju krivičnih dela i njihovo svrstavanje u okviru pojedinih prava u posebnom delu. U krivično procesnom pravu pojmu pasivnog subjekta odgovara pojam oštećenog.

d. -Potreba za ovakvim institutom može se pravdati time što zakonodavac ne može uvek da na nivou bića k. -U drugu se mogu svrstati osnovi do kojih se došlo u teoriji ili ih poznaju neka strana k. To se pretpostavlja. nužna odbrana i krajnja nužda.. itd. a samo ukoliko okolnosti ukazuju na neki osnov isključenja protivpravnosti. Jedni smatraju da je dovoljno uneti samo protivpravnost. dela. on se mora utvrđivati. a to je da u određenim slučajevima osnovi isključenja protivpravnosti nisu predviđeni krivičnopravnim.. Prema njoj. a negativna odsutna. ali ona ipak ne postoji jer mu nedostaje protivpravnost.d. potpuno izjednačena situacija kada neko ubije čoveka u nužnoj odbrani sa situacijom kada ubije muvu ili komarca. posmatrajući to nisu identične situacije. znači i njegovu protivpravnost. svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju potivpravnost. ne postoji. kriv. pravo. već na nivou elemenata predviđenosti u zakonu jasno je da k. postoji neki od osnova isključenja protivpravnosti. izvrši selekciju u odnosu na ponašanja koja ne povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u meri koja opravdava k. izguvio karakter krivičnog dela. prava i time reši problem. ali koja nemaju nikakav značaj za k.p. jer polazi od toga da protivpravnost u sebi obuhvata i predvišenost u zakonu. pa zbog toga ostaje delikt na koji se mogu primeniti neke druge pravne sankcije. pozitivna obeležja treba da budu prisutna. 19. Pojam protivpravnosti i odnos sa predviđenošću u zakonu -Određenost ljudskog ponašanja u krivičnom zakonu kao krivičnog dela. javlja se problem druge vrste. . dozvoljeni rizik. odnosno da ne postoji neki od osnova koji isključuje protivpravnost. onih koji su sadržani u zakonskom opisu svakog k.d. 14 . OSNOVI ISKLJUČENJA PROTIVPRAVNOSTI -Postoje situacije kada su ispunjena sva zakonom propisana obeležja nekog k. I pored toga što se delimično podudaraju.d. da se krim.iako je u zakonu određeno kao krivično delo. U prvom slučaju mora doći do primene k.d. Ako se protivpravnost svede na krivičnu protivpravnost – tj. Reč je o osnovu koji isključuje protivpravnost u materijalnom smislu. niti predviđenost k. osim pozitivnih elemenata. pristanak povređenog. potrebno je i to da nije isključena protivpravnost. Ovo drugo shvatanje zastupa teorija o tzv.d. Time se izbegavaju problemi sa kojima se suočavaju nastojanja da ova 2 elementa spoje u jedan. dok je drugi slučaj kr.d. protivpravnost može biti isključena. -Prilikom rešavanja slučajeva u praksi pitanje protivpravnosti se. zbog čega bi delo. da bi neko ponašanje bilo k. Iako u konkretnom slučaju neko činjenično stanje može u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opis nekog k. treba uneti samo predviđenost u zakonu. pa u opšti pojam k.dela. Tako je prema ovoj teoriji k. zahtev da se ne zadire u ličnu.d. -Postoje i mišljenja da nije potrebno unositi i predviđenost u zakonu u protivpravnost kao samostalne elemente u opšti pojam krivičnog dela. tj. nema. pravno irelevantan. ne može biti društveno opasno ponašanje. Izuzetno.d. zakonom ili nisu. Delo malog značaja -Naše krivično zakonodavstvo predviđalo je institut „neznatne društvene opasnosti“ kao opšti osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela.d. narešenje pretpostavljenog.d ne postoji zbog nekog osnova isključenja protivpravnosti i ona ponašanja koja su krivičnopravno irelevantna jer uopšte ne ispunjavaju elemente bića k.d. -Protivpravnost i predviđenost u zakonu ipak predstavljaju 2 odvojena elementa u opštem pojmu k. na protivnost normama k. ali nije protivpravno za k. odgovornost. pravnu reakciju. Ali obrnuto nije moguće: nema protivpravnosti u krivičnom pravu bez ostvarenosti bitnih elemenata bića nekog krivičnog dela.. To shvatanje potpuno izjednačava ona ponašanja koja imaju sva obeležja bića nekog krivičnog dela ako k. dela. U ovom institutu se donekle krije i opasnost slabljanja načela zakonitosti i prodora arbitrernosti. jer nema ni tog elementa. zahtev da se kao krivično delo predvide samo ponašanja koja su podobna da budu osnov za subj.jer se dozvoljava da sud da prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi k. Znači. privatnu sferu i da se u što manjoj meri ograničava prostor za slobodno delovanje pojedinaca. Ovde je problem kako eliminisati ona brojna ponašanja koja su protivpravna. U prvom slučaju ne bi bili ostvareni samo negativni elementi bića k.U prvu kategoriju u našem krivičnom pravu spadaju: delo malog značaja. već nekim drugim pravnim normama. U novom KZ on je zamenjen institutom „delo malog značaja“. a drugi da predviđenost u zakonu obuhvata i protivpravnost. -Za ponašanje se vezuju neki principi koji predstavljaju prepreku čistom utilitarizmu i zaštiti po svaku cenu. -Drugo shvatanje ide obrnutim putem. samim tim je to ponašanje i protivpravno. po pravilu.Ponašanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro.d. Ono jeste protivpravno uopšte. u zakonu znači uvek i protivpravnost.: izvršenje službene dužnosti. tj. 18. ili ne predstavlja dovoljan intenzitet napada na njega. mali značaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivične protivpravnosti u materijalnom smislu. prava da bi se došlo do zaključka da k. pr. a još menje protivpravnost podrazumeva predviđenost nekog ponašanja u zakonu kao k.z. itd. negativnim obeležjima bića krivičnog dea. -Opšti osnovi isključenja protivpravnosti se mogu podeliti u 2 kategorije prema tome da li su propisani k. Oni su eksplicitno propisani krivičnim zakonikom. u slučaju kada su ispunjeni svi elementi bića nekog krivičnog dela predviđenog u posebnom delu.d. Posto nisu predviđeni zakonom njihovo dejstvo je sporno. Iako u obe situacije nema k. Zona odredi na način koji omogućava garantivnu funkciju krivičnog zakona. a u drugom in pozitivni ni negativni elementi. pravo. To je. Ukoliko neko ponašanje sadrži sve elemente propisane u zakonskom opisu bića k. pre svega.

procenjujući to objektivno. ta opasnost. po ovom osnovu: 1. To ne znači samo jačanje načela zakonitosti. B) Uslovi ODBRANE su da je: 1. 2. ali je dozvoljena nužna odbrana u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoračenje nužne odbrane. da su štetne posledice odsutne ili da su neznatne. delo. Ako bi se n. dozvolila i u slučaju grube nesrazmere (npr. nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodna potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad. ljubavnik udate žene ima pravo da se brani od prevarenog muža koji hoće da ga ubije  ). . ubistva. Napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada. ako se napad može izbeći (npr. Nužna odbrana -Nužna odbrana. Napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao (npr. s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja. 5. već i svođenje primene ovog instituta samo u onoj oblasti gde mu ima mesta. Mogućnost da se napad izbegne bekstvom ne isključuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna. da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje kr. za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna.d. prava. Nužna odbrana se ne sme dozvoliti po svaku cenu. vraćanjem unazad ili skretanjem u drugu ulicu kada se primeti napadač). 2. koja je prvobitno nastala u vezi sa k. -KZ zahteba kumulativno ostvarenje 3 uslova za isključenje postojanja k. 3. ali n. a da pri tom ne povredi nikakvo napadačevo dobro. u odnosu na slučajeve u kojima su ispunjena sva obeležja nekog k. ali ne o nužnoj odbrani. ovaj problem pretežno rešavaju na planu krivičnog procesnog prava kroz predviđanje instituta „oportunitete krivičnog gonjenja“. u konkretnom slučaju.o. -Cilj instituta dela malog značaja jeste da isključi primenu k.d. Ona je opšteprihvaćena kako u teoriji tako i u praksi. -Ovo je najsporniji uslov kod nužne odbrane. predstavlja jedan od najstarijih instituta opšteg dela k. pa i egoističko shvatanje nužne odbrane.Međutim. PONAŠANJE ČOVEKA – napad preduzima čovek i on se sastoji u činjenju. Prema zakonskoj definiciji. neophodna potrebna za odbijanje napada -Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se. sankcije -Delo mora biti bagatelno kako u objektivnom. Ono što je danas sporno jesu njene granice. kao i na k.d. Ima mišljenja da. -Sporno je da li kod odbrane. svodi se samo na oblast lakših k. Nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi. odnosno da ne ostvari elemente bića nekog k. 3. ubije se napadač da bi se otklonio napad od imovine male vrednosti) to bi bilo preterano individualističko. UPEREN PROTIV NEKOG PRAVOM ZAŠTIĆENOG DOBA – ne postoji ograničenje u pogledu vrste i značaja dobra.d.. a ne sa aspekta napadača. kao i onda kada napad neposredno predstoji. 4. da li postoji n.).Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje kriv. a to znači sve dok ne prestane..o. upravljena prema nekom napadačevom dobru -Ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra trećeg lica.o. a da pri tom uopšte nije bio 15 . nužna odbrana ne bi bila dozvoljena.Drugi uslov se odnosi na k. 20. STVARAN – napad mora stvarno postojati. u suprotnom je reč o putativnoj nužnoj odbrani. . treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znači povredu dostojanstva napadnutog. Oduvek se raspravljalo o pitanju granica nužne odbrane. u situaciji kada napadnuti odbija napad. tako i u subjektivnom smislu.d. Zapadnoevropska zakonod. a samo izuzetno u nečinjenju. za razliku od ranijeg rešenja. 2. onda nema ni svrhe primenjivati institut nužne odbrane. morao efikasno odbiti napad uz najmanju povredu napadačevog dobra.. PROTIVPRAVAN – da je protivan normama pravnog sistema. moglo bi se raditi o krajnjoj nuždi. da je stepen krivice učinioca nizak. bez posledice (delatnosna k. na pokušaj k. dela – delo učinjeno u nužnoj odbrani nije kriv. Posebno je značajno pitanje srazmere između vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se brani. je isključena onda kada je napad namerno isprovociran da bi se zloupotrebilo pravo na n. ali se radi o tako beznačajnom delu da primena krivičnih sankcija očigledno nema svrhe. mora postojati i subjektivni element.d.d. -Opšte je prihvaćeno da nužna odbrana ima 2 elementa: NAPAD i ODBRANU.Ali. osim navedenih uslova. 3.p.o. ugrožavanja jer u tim slučajevima nema štetne posledice. -Osnovna pretpostavka za primenu instituta dela malog značaja jeste da su ostvarena sva bitna obeležja bića k.d. kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela -Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad.d.d. što bi često vodilo zloupotrebi nužne odbrane.ISTOVREMEN – istovremenost postoji sve dok napad traje. A) Uslovi NAPADA su da je napad: 1. Još je u rimskom dobu bio poznat princip da se „sudija ne brine o malim stvarima“. koji se sastoji u svesti i volji napadnutog da odbije napad (npr.

Prekoračenje će postojati i onda kada se sa ciljem otklanjanja opasnosti moglo provrediti dobro manje vrednosti ili je povreda određenog dobra mogla biti manjeg intenziteta. a ne da se odbije napad. DA JE STVARNA -Opasnost mora stvarno postojati. a ne ekstenzivni eksces krajnje nužde) postoji onda kada je opasnost otklonjena povredom dobra veće vrednosti od vrednosti dobra od koga se otklanjala opasnost.d. Radnja koja preduzima u cilju da se izrši neko k.o. Osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu predviđeni krivičnim zakonom 16 . Za razliku od n. a akstenzivni eksces. DA UČINJENO ZLO NIJE VEĆE OD ONOG KOJE JE PRETILO .o. U nekim zemljama preovlađuje stav da je taj subjektivni element neophodan i to u obliku tzv. Pod dodatnim uslovima. 1. itd. moraju se primeniti ona sredstva i načini otklanjanja opasnosti koji u najmanjoj mogućoj meri u konkretnoj situaciji pogađaju to dobro. Izvršeno usled jakog straha u razdraženosti izazvane napadom. piloti. jer u suprotnom postoji putativna krajnja nužda. ono se mora u najvećoj meri štedeti.o. da je lice svesno opasnosti i da je voljno otklanja. za razliku od napada kod nužne odbrane. osim onoga koji zahteba da je odbrana bila neophodno potrebna. -Prema zakonskoj definiciji. DA JE ISTOVREMENA -Istovremenost postoji dok traje opasnost. Ona može. 3. postoje kriv.To je tzv. -Prekoračenje (eksces) granica krajnje nužde rešeno je u osnovi na isti način kao i kod nužne odbrane. DELA -Kod otklanjanja opasnosti treba učiniti sve što je moguće da ne dođe do povrede tuđeg dobra. Uslovi OPASNOSTI su: 1. intenzivno prekoračenje. zahteva se stroga ekvivalencija između dobra koje se spasava i onog koje se žrtvuje). DA SE NJOME UGROŽAVA BILO JOJE PRAVOM ZAŠTIĆENO DOBRO -Zakon nije ograničio dobra koja se mogu štititi. postoji onda kada napad prestane. kada je prekor.). delo. 4. ima sa njom određene sličnosti ali i razlike. predstavlja protivpravnu radnju. a pri tom učinjeni zlo nije veće od zla koje je pretilo. 22. kao što je život. 2. To bi trebalo prihvatiti i za naše pravo jer odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napad odbija. delo koje se vrši u prekoračenju n. kao i nužna odbrana.o. na koje bi trebalo primeniti odredbe o kažnjavanju za pokušaj k. -Elementi krajnje nužde su: opasnost i otklanjanje opasnosti. vatrogasci. 2. predstavlja opšti osnov za isključenje postojanja krivičnog dela. Učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima učinilac se može osloboditi od kazne. Svi uslovi vezani za jedan ili drugi element moraju biti kumulativno ispunjeni. lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati i bekstvom. 2. postoji. može doći do oslobođenja od krazne. 21. Nastala je znatno kasnije od n. Ova dužnost nije apsolutne prirode. -Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroženo i prema okolnostima konkretnog slučaja postoji neposredna mogućnost da ono bude povređeno. imovina. biti izazvana ne samo ljudskom radnjom.Učinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo. Prvobitni napadač ima pravo na nužnu odbranu u odnosu na k. Radi se o vršenje određenih profesija koje su povezane sa određenim rizicima (policajci. a najviše što zakon prihvata jeste da je ono isto. Krajnja nužda -Krajnja nužda. DA SE ONA NA DRUGI NAČIN NIJE MOGLA OTKLONITI OSIM VRŠENJA RADNJE KOJOM SU OSTVARENI SVI ELEMENTI NEKOG K. delo postoji. sporno je da li treba da bude ostvaren i subjektivni element. iako su to po prirodi stvari najvažnija dobra. DA JE NESKRIVLJENA -Na krajnju nuždu se ne može pozivati neko ko je bilo sa umišljajem bilo iz nehata izazvao opasnost. nego i na bilo koji drugi način. ali zakon predviđa fakultativni osnov za ublažavanje kazne. a ukoliko je prekor. Postoji nekompletno k. itd. tj. predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne. Mogu se štititi kako svoja tako i tuđa dobra. tj. Uslovi OTKLANJANJA OPASNOSTI su: 1. napada životinja. kao što je npr. koji naša sudska praksa ne prihvata. telesni integritet.o. što vodi i strožim zakonskim uslovima za postojanje krajnje nužde (npr. Prekoračenje granica n. -KZ sadrži odredbu prema kojoj nema kranje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila. Ovde se radi o sukobu prava sa pravom. U slučaju prekoračenja n. U tom slučaju k. delovanje prirodnih nezgoda.d. Oni su dužni da žrtvuju svoja dobra ako se nađu u opasnosti dok obavljaju svoju profesiju. Kao i kod nužne odbrane. odbrambene volje. Prekoračenje koje je zakonski relevantno (intenzivni. Ako je već nužno da do povrede tuđeg dobra dođe. kao i onda kada ona neposredno predstoji.svestan da postoji napad). isključuje postojanje protivpravnosti. rudari. pa tako nisu dužna da se izlažu opasnosti onda kada je prema okolnostima konkretnog slučaja sasvim izvesno da će doći do njihove smrti. delo. tj. U tom slučaju kr.d. -Prekoračenje (eksces) granica nužne odbrane postoji onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada. krajna nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovemenu neskrivenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti.

na osnovu zakona i drugih propisa. Do toga dolazi u malom procentu. kao i kod nekih k.dela povrede. primena prinude od strane policije u skladu sa zakonom i propisima. -Posredno. u boksu). postoji i veći broj drugih osnova isključenja protivpravnosti predviđenih drugim propisima ili koji proizilaze iz stavova doktrine i sudske prakse. gde postoji delo predviđeno u zakonu. Npr. VRŠENJE SLUŽBENE DUŽNOSTI -Poatoje osnovi isk.d. određenog elementa koji se isključije pristankom ne dolazi do ostvarenja predviđenosti u zakonu tj. izuzev kada dolazi do prekoračenja tog ovlašćenja. Tu su moguće 2 situacije: ili je povreda sama po sebi dozvoljena (npr. Kod drugih. propisivanjem da se ono goni po privatnoj tžbi. zakonodavac je učinio ovaj osnov nepotrebnim (npr. 17 .dela u tome što je neka delatnost druš. dela u slučaju da je potčinjeni znao da izvršenje naređenja predstavlja krivično delo. naređenje pretpostavljenog 3. oštećenja tuđe stvari. ti slučajevi ostaju izvan krim. zakonodavac priznaje značaj pristanka povređenog. 2. imovine. ni kr. 5. života. tako što kod određenih k. 3 PRISTANAK POVREĐENOG -Kod nekih k. a u nekim slučajevima i protivpravnog lišenja slobode. -Pristanak povređenog ima značaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmičenja. ako su nanete u okviru pravila tog sportskog takmičenja. obavljanje lekarske dužnosti maloletne dece od strane roditelja 1. kod k. ili obezbeđivanje dokaza. ili je povreda uobičajna i kažnjava se u okviru pravila igre (npr. U ovim slučajevima se.d.). naređenje pretpostavljenog se javlja kao osnov n. naređenje pretpostavljenog smatra se opštim osnovom isklj. dela. U našem k. Ponašanja u određenim oblastima zbog tehničkih dostignuća (saobraćaj. -Ali.p.korisna i prihvatljiva pa se zato i neke njene negativne propratne promene moraju tolerisati.itd. od volje povređenog zavisi da li će doći do primene k. pristanak povređenog 4. Mogu se svrstati u nekoliko grupa: 1. Nophodan uslov je da pristanak bude dat prethodno. tj.p. lišavanje života kod izvršenja smrtne kazne. jer učesnici prihvataju mogućnost eventualnih povreda. tajnosti pisama ili neovlašćeno otkrivanje tajne od strane advokata ili lekara).dela prinude. pravo na disciplinsko kažnjavanje 6. pak. k. ne može se dati pravo pojedinsu da odlučuje o tome da li će k.prava. lišavanje slobode sa ciljem izdržavanja kazne zatvora. 4.p. Oblast primene pristanka povređenog kao osnova i.delo će postojati. Potrebno je da se nadređenje tiče službene dužnosti i da se ne odnosi na izvršenje nekog k.-Osim 3 osnova isključenja protivpravnosti koje predviđa KZ.dela uvrede. industrija…) danas sa sobom nose određene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela.zone. Međutim. odnosno zaštite određenih dobara za čiju je zaštitu zainteresovano društvo u celini. protivpravnosti. Naređenje pretpostavljenog ne može isključiti postojanje takvog k. vršenje službene dužnosti 2.delnpr ukoliko roditelj svom maloletnom detetu ne dozvoljava da izađe iz stna dok ne nauči lekciju za školu. lake telesne povrede. samo onda kada je učinilac učinio sve što je potrebno i uobičajeno da opasnost minimaliziuje. k. dela za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna. dozvoljeni rizik 5. NAREĐENJE PRETPOSTAVLJENOG -Od strane dela teorije. faul u fudbalu).delo biti isključeno. mali. u većini tih slučajeva unošenjem u biće k. ostvaruje bitna obeležja k. samo u vršenju službene dužnosti u Vojsci SCG i to pod određenim uslovima.VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA -U vršenju roditeljskog prava je da doće do ostvarenja bića nekih k. itd. prot.p. Dozvoljeni rizik se možđe prihvatiti kao osnov za i. pa nema protivpravnosti. Deo naše teorije zauzima stav da je osnov isključenja k.dela predviđa krivično gonjenje po privatoj tužbi. Zbog toga je praktični značaj pristnka povređenog kao osnova i.DOZVOLJENI RIZIK -Zasniva se na principu pretežnog interesa.p. koji proizilaze iz vršenja određene službene dužnosti zasnovane na zakonu. izvršava službeno ovlašćenje. Centralni problem je gde povući granicu između krivičnih dela za koje je društvo apsolutno zainteresovano i onih gde bi s eeventualno moglo dozvoliti pasivnom subjektu da svojim pristankom isključi njihovu protivpravnost (npr.dela. pa se zato može tolerisati. ako je do nje došlo umišljajno ili ako je naneta ne u okvirima pravila sporta već iz nekih drugih razloga i motiva. narušavanje nepovredivosti stana sa ciljem hvatanja učinioca k. Potčinjeni nije dužan da izvrši naređenje pretpostavljenog ako bi izvršenje naređenja predstavljalo krivično delo.dela protiv imovine. kao i u nekim stranim zakonodavstvima. jeste kod nekih strogo ličnih prava i sloboda.

Neke kriv..dela u potpunom smislu. -Naše ranije zakonodavstvo nije koristilo termin krivica. sankcija. Za utvrđivanje krivice od značaja su i moralna vrednovanja. uračunljivost. jer nedostaje k rivica pa se može govoriti samo o kriv. koji predstavljaju dva osnovna elementa vinosti. Prema KZ.odg.. Odgovara se za postupak koji je negativno vrednovan.odgovornosti ako se shvati isključivo subjektivno.dela. krivica je psihički odnos učinioca prema delu zbog kojeg mu se može uputiti prekor. uračunjivost je sposobnost učinioca za krivicu koja podrazumeva ispravnost njegovog prihičkog aparata. Prema tome strukturu krivice čine 3 komponente: 1. To ukazuje na opravdanost mešovitih. pravu. Međutim. što istovremeno znači to da je bio indikovan. 2.dela. tako i krivicu (vinost) kao subjektivni element. odgovara se ne zbog samog dela već zato što je učinilac.odgovornosti. 6. Po njima. kao i pitanje da li je neophodan osećaj krivice kod učinioca. Je konstatacija. pa i kr. Zato novi KZ za subjektivni elemenat k. Kod nekih čak postoji i suprotan osećaj da su ispravno postupili (npr. . svest o tome da je kriv za učinjeno delo. Krivica može postojati i kada je počinilac postupao iz nehata ako zakon to izričito predviđa. ona je osnov i uslov kriv. -Krivica ne može postajati bez uračunjivosti. suvišno je u krivično pravnoj dogmatici i dovodi do konfuzije u sistemu opšteg dela.odgovornosti u sistemu opšteg dela nije bilo janso. svest o protivpravnosti. -I terminološki i suštinski krivica je centralni pojam. da je zahvat izvšen u nameri lečenja (a ne npr. pojam k.dela. NORMATIVNA I PSIHOLOŠKA TEORIJA KRIVICE -U našoj teoriji preovlađuje shvatanje da se krivica (vinost) najkraće određuje kao skup psihičkih odnosa učinioca prema svome delu. da se učinilac posmatra kao ličnost koj normalno funkcioniše. Stvarnost pokazuje da nisu retki oni učinioci kriv.Ukoliko se merama disciplinskog kažnjavanja ne ostvare elementi nekog težeg k. odg. krivica postoji ako je učinilac bio uračunjiv i p’ostupao sa umišljajem a bio je svestan ili je bio dužai i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.odgovornosti. pre svega kazne. delikata). ali tada nema ni kriv. Kriv. Kriv. -Koncept krivice polazi od relativne slobode čovekove volje. Takav način određivanja pojma krivice polazi od psiholoških teorija krivice koje su nastale u nemačkoj teoriji krajem XIX veka. već je poznavalo pojam kriv.zahvata.odgovornost obuhvata kako objektivne elemente k. -Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje odr. krivica se svodi samo na specijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upućuje učiniocu k. odgov. Postojanje određenog prostora koji dozvoljava čoveku izvestan izbor. Učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo. kod učinioca pol. u okviru preduzimanja medic. Protivpravnost ne bi bila isključena ako bi na taj način detetu bila naneta telesna povreda. Pretpostavka krivice nije dozvoljena u kr. Ima više opravdanja da se ovo razmatra kao samostalan osnov i. pre svega kazne. Krivična odg. umišljaj i nehat. Posoje 2 shvatanj k. Uračunjivost podrazumeva postojanja sposobnosti odlučivanja i sposobnosti rasuđivanja. prava u celini.odgov. postavlja se pitanje odnosa krivine i kriv. Ona je posledica vršenja kriv.odgov. Sporno je pravo na fizičko kažnjavanje. u nameri vršenja eksperimenta. a neki u okviru dozvoljenog rizika.) 23.d. Dok je krivica dvostruki odnos: psihički odnos učinioca prema delu i odnos društva pema njemu zbog učinjeg dela. koja je protivpravna i koja mu se može pripisati u krivicu. a ne kriv. Drugodubjektivno shvatanje izjednačava ovaj pojam sa krivicom. On je prihvatljiv pod određenim uslovima: da se lekarski zahvat vrši po prailima lekarske profesije. -Krivično je odgovoran onaj učinilac koji je izvršio radnju koja je u zakonu predviđena kao k. mora se uvek dokazivati.se svodi na krivicu.Pojam i teorije krivice -Krivica predstavlja jedan od 4 obavezna elementa u opštem pojmu krivičnog dela. Ima pretežno deklarativni a ne i suštinki karakter. a akriv. umišljaj ili nehat 3. Ovakvo shvatanje je prihvaćeno i u novom KZ.je potvrđivanje da neko ispunjava uslove za kriv.da postoji pristanak pacijenta. Objektivno-subjektivno shvatanje polazi od toga da kriv. Mesto kriv.Prema noramtivnim teorijama.dela koristi termin krivica.delu u objektivnom smislu. ODNOS KRIVICE I KRIVIČNE ODGOVORNOSTI -S obzirom na to da je za postojanje krivične odgovornosti neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata k. pa i prouzrokovanja smrti.delo. kriv za ono štoje učinio ili propustio da učini.sankcije se mogu primeniti i onda kada nema kriv.o. mogućnost svesti o protivpravnosti dela. tako da ova 2 pojma postaju sininimi.odgovornosti. Međutim. prekor se mora zasnivati i na psihološkim elementima kao što su uračunljivost. -Krivica je element u opštem pojmu k.sankcija. psihološko-normativnih teorija krivice.je osnov za primenu kriv. Psihički odnos ne može svesti na svest i volju. treba uzeti da je protivpravnost dela isključena.dela. Neki autori to pitanje raznatraju u vezi sa pristankom povređenog.p.dela kako objektivnih tako i krivica kao subjektivnog elementa.OBAVLJANJE LEKARSKE DUŽNOSTI -Sporno je pitanje povreda. dela kod kojih je ta svest odsutna. 18 .kr. odgovornosti. sudokrivici. nužna je pretpostavka za postojanje krivice. a one se preduzimaju sa ciljem vaspitanja.

kod k. bez obzira koliko mu verovatno izgledalo ostvarenje svih bitnih obeležja bića tog dela. Npr. iako ga naše pravo izričito ne predviđa. Učinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bića kriv. Danas se polazi od toga da su oba elementa neophodna i međusobno uslovljena.. Npr. Npr. slabije je izražen nego kod direktnog umišljaja. što je od značaja kod odmeravanja kazne. Razlikuje se 2 slučaja: 1. dela. ubistvo majke koja se nalazila na nekom usamljenom mestu sa svojim malim detetom zbog čega kasnije dođe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani). ima k. a naročito volje. -Od značaja je i ALTERNATIVNI UMIŠLJAJ. predviđen je i nehat kao blaži oblik krivice. OSTVARIVANJE BIĆA KRIV. B) EVENTUALNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac svestan da može učiniti kriv. Intenzitet elemenata svesti. On hoće izvršenje dela i nastupanje posledice. pod uslovom da to smatra mogućim. Ukoliko bi se uzdržao od preticanja da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret postojao bi svesni nehat. to neće biti ubistvo izvršeno sa eventualnim. -U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na čemu se zasniva umišljaj: da li na elementu volje (teorija volje) ili na elementu svesti (teorija predstave). Frankova formula. ali nije siguran da će do toga doći. Npr. ali se određeni njihovi segmenti pojavljuju već na nivou predviđenosti dela u zakonu. Po toj formuli. koje se htelo (npr. To znači da umišljaj i nehat čine sadržinu krivice. Stepen intenziteta elemenata u svesti i volje kod direktnog umišljaja je visok. U pogledu određivanja pojma postojanja i danas je aktuelna tzv. Umišljaja proizilaze dve vrste umišljaja: direktni i eventualni. jer je bio svestan toga da njegovo delo kao realnu mogućnost uključuje i ubistvo čuvara i to je hteo da bi postigao cilj.d.d.24. direktni umišljaj po pravilu znači viši stepen krivice u odnosu na eventualni umišljaj. Kada posledica nastupa kasnije. A) DIREKTNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. a njegova volja je u 19 . -Veći problem je razgraničenje eventualnog umišljaja i svesnog nehata. delo. Umišljaj znači i znanje i htenje zakonskih obeležja bića k. DELA JE JEDINI. Ako učinilac vršenjem k. dela. Kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo (npr.d. Znači. pa se i pored toga odlučio na preticanje.KADA UČINIOVU OSTVARENJE BIĆA K. kod svesnog nehata on neće nastupanje posledice.d. ugrožavanja javnog saobraćaja postavlja se pitanje da li je izvršilac preticanjem u nepreglednoj krivini doveo u konkretnu opasnost život vozača i putnika u tom drugom vozilu koje mu je naišlo u susret sa umišljajem ili iz nehata. dela. 2. učinilac računa da će najverovatnije morati da ubile ili teško telesno povredi lice koje obezbeđuje banku u koju hoće da provali da bi obio sef. postojaće direktni umišljaj. PRAVI CILJ PREDUZIMANJA RADNJE. aktiviranje eksplozivne naprave u toku leta putničkog aviona da bi se jedno lice lišilo života zbog čega stradaju svi koji su se nalazili u avionu) i 2. direktni umišljaj postoji kod onoga ko hoće da izvrši silovanje određenog lica. Umišljaj -Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteba za postojanje kr. Može se govoriti o tri osnovne situacije u kojima postoji direktan umišljaj: 1.DELA SLUŽI SAMO ZA POSTIZANJE NEKOG DRUGOG CILJA – ostvarenje bića k.d. učinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lažna.d. koja se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem. -Razlikovanje između direktnog i eventualnog umišljaja značajno je iz 2 razloga: 1. tj.KADA UČINILAC HOĆE JEDNO DELO.d. uključujući i posledicu čije nastupanje shvata kao realnu mogućnost. zakonodavac se opredelio za teoriju pristajanja. Ukoliko je znao da će svojom nepropisnom vožnjom dovesti u opasnost druge učesnike u saobraćaj. U prvoj situaciji. ne pristaje da učini k. -Iz zakonske def. znači da se saglasio sa posledicom.d. a razlika postoji u pogledu elemenata volje: kod eventualnog umišljaja učinilac pristaje da učini k. teško je utvrditi šta bi učinilac uradio da je znao da će posledica sigurno nastupiti. Ali.d. On postoji onda kada učinilac predviđa mogućnost nastupanja 2 ili više konkretno određenih posledica koje se međusobno isključuju. 3. ali se saglašava i sa tom mogućnošću. dela želi da postigne određeni cilj.d. iako nije siguran da će uspeti da savlada otpor tog lica. kao nužna posledica vršenja k. je samo prethodni ili polazni stadijum u ostvarivanju glavnog cilja. 2. ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova za stva da se i ovde radi o direktnom umišljaju. -Umišljaj mora postojati u momentu izvršenja k. Element svest je isti. a jedan manji broj k. Iako mu ubistvo čuvara nije cilj. ALI UZ TO DELO SASVIM IZVESNO DOLAZI DO IZVRŠENJA I DRUGOG DELA – moguće je da učinilas uopšte ne želi to drugo delo. kod nekih k. a kod saučesnika u momentu preduzimanja radnje saučesništva. dela. obuhvaćeni su bićem k. Prethodni i naknadni umišljaj su irelevantni. postavlja se pitanje da li bi učinilac preduzeo radnju u slučaju kada bi znao da će posledica nastupiti. pa je na to pristao. Izuzetno. Učinilac je svestan da postoji mogućnost da učini k. već sa direktnim umišljajem. se može izvršiti samo sa eventualnim umišljajem.

Međutim. stvarna zabluda.stanja tako i određenih psiholoških pretnji prouzrokovanih tim tanjima. Nije osnovan stav da je svesni nehat teži oblik nehata od nesvesnog. Element svesti se ne razlikuje u odnosu na eventualni umišljaj.poremećaji do kojih dolazi na psihičkom planu. kao i umišljaj. -Nehatna krivična dela podrazuvaju po svojoj prirodi nastupanje posledice. (gledajući pravno dogmatski su krajnje atipična. Najvažniji razlog za njihovo razlikovanje je razgraničenje sa umišljajem (odnos svesnog nehata i eventualnog umišljaja). Za razliku od event. 2.d.d. postoji u oba slučaja. dela. čini suštinu nehatnog delikta.d. Objektivni uslov jeste da je učinilac bio dužan da predvidi posledicu. dok se kod biološkog metoda u obzir uzimaju samo određena bolesna. i uzrok i posledicu. Npr. Nesvesni nehat se isključivo zasniva na normativnim elementima.U našoj teoriji i praksi. umišljaj. Nehatna delatnosna k. tu je sporno da li u odnosu na ostale objekte postoji pokušaj kr. ako učinilac u jednosmernoj ulici vozi automobul u suprotnom smeru od dozvoljenog. Npr. Ukoliko je reč o istim posledicama treba uzeti da postoji ono krivično delo koje je i ostvareno. psihološki i mešoviti. Neuračunljivost Učinilac koji je k. ali i subjektivni element bića k. Retka su nehatna k. kao i da se postavi donja granica krivice (odnos nesvesnog nehata i slučaja). pa ni krivice. nepažljiv odnos učinioca prema mogućnosti nastupanja posl.dela. postojaće pokušaj k. Polazeći od mešovitog (biološko. -Zakon poznaje 2 vrste nehata: svesni i nesvesni. ako učinilac hoće da neko lice ili liši života ili teško telesno povredi. Mešovit traži i jedno i drugo. 1. To je oboriva pretpostavka pa postoji dužnost su da u slučaju sumnje utvrđuje da loi je učinilac neuračunljiv. umiš. krivica se ovde uspostavlja na osnovu dužnosti i mogućnosti da se. jer su psihološki elementi potpuno odsutni. učinilac ne pristaje na posledicu.delo u činio u stanju neuračunjivosti ne može biti smtran krivim. odnosno stepen krivice kod kojeg postoji kr.d. prema kz za postojanje neuračunljivosti potrebno je kako postojanje nekog abnormalnog druš. Nehat.Nehat -Nehat je lakši oblik. 25. Umišljaj je pravilo. koja zbog svoje prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova 2 oblika nehata. Ukoliko ne postoji materijalni supstrat za realnu promenu da posledica neće nastupiti. Ukoliko je bilo dužan da predvidi posledicu. a razlika se ispoljava na planu voljnog elementa.d. a to prema svojim ličnim svojstvima nije mogao ili obrnuto. treba uzeti da postoji pokušaj težeg k. smatra se da je za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog i subjektivnog uslova.privremena duševna poremećenost 3. Osnovi isključenja krivice: neuračunljivost. treba uzeti da je u pitanju eventualni umišljaj.zaostali duševni razvoj 4. ako velikom brzinom na određenoj deonici autoputa vozi suprotnom kolovoznom trakom nadajući se da će ga vozač koji vozi propisanim smerom uočiti i izbeći ili da uopšte niko neće naići.psihološkog) metoda.d. odnosno neuračunjivost isključuje krivicu kao obavezan element k. pravna zabluda. dela. ima dvostruki karakter: on je i oblik krivice.druga teža društvena poremećenost. Nehatno k. Međutim. odsutan je i element svesti i element volje. u slučaju saobraćajnog udesa postojaće svesni nehat. SVESNI NEHAT postoji onda kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti delo. učinilac baci jednu flašu na 50 ljudi sa umišljajem da pogodi samo jedno lice (bilo koje) da li će to biti jedno svršeno delo u sticaju sa 49 pokušanih k. Poznata su 3 načina utvrđivanja neuračunljivosti: biološki. a reč je o sasvim kratkom rastojanju i malo prometnoj ulici. predvisi nastupanje posledice. sila i pretnja. onda će postojati event. ubistva. Pošto nehatna dela imaju niz specifičnosti u odnosu na ona učinjenja sa umišljajem sve je proširenije shvatanje da je reč o posebnoj kategoriji delikata.d. abnormalna psihička stanja. delo samo kada to zakon izričito propisuje. naročit značaj zbog njene telesne međusobne povezanosti sa radnjom upravo taj nemaran. Polazi se od pretpostavke da je učinilac uračunljiv. Do danas teorija nije uspela da da odgovor na ovo složeno pitanje. NESVESNI NEHAT – kod njega ne postoji psihička veza između učinioca k. -U slučaju kada zakon predviđa i nehatni oblik nekog k. -Kada je reč o posledicama koje su različite po težini. pa je za konstituisanje krivice zahtevati i jedno i drugo. A)BIOLOŠKI OSNOV se može ispoljiti u 4 oblika: 1. a nehat izuzetak.d. ako je mogao ali nije bilo dužan nema nesvesnog nehata. a subjektivni da je mogao da je predvidi. Međutim.duševna bolest 2. Za psihološki metod merodavne su samo posledice. a kriminalnopolitički uglavnom neopravdana.istom stepenu upravljena na bilo koju od tih posledica. pa nastupi teška telesna povreda. pa zato mora biti posebno propisan. 26. 20 . Posledica ima za nehatna k. . Npr. prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima. Kod nesvesnog nehata i svesti i volja maniestuju se u svom negativnom obluku.d. a ne samo o posebnom obliku ili stepenu krivice. propisana kazna uvek je blaža u odnosu na umišljajni oblik. ili ako ne pokodi nikoga da li je to samo 1 pokušaj ili 50 pokušaja u sticaju. nadajući se da za tih nekoliko sekundi neće naići nijedno vozilo. ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči. ali ne i nemoguća) već samo veoma retka. a nastupi lakša posledica.

d. Učinioca mogu biti primenjene određene mere bezbednosti: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. nor. učinio u tom stanju mogu de izreći sve kr. 28. a uz uslovnu osudu mere bezbednosti obav. učiniocu koji je k. privremenog karaktera (npr. i procenjuje se u odnosu na određeno k. panično. zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta. -Između bitno smanjene uračunljivosti i neuračunljivosti postoje kvalitativna razlika: bitno je smanjeno urač.d. ali je izgubio vlast nad voljom. uobičajena je njihova podela: endogne i egzogene. bitno smanjena uračunljivost postoji onda kada je sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima. -Neuračunljivost se uvek utvrđuje u odnosu na određeno k. -Dovoljno je da nedostaje ili intelektualna (moć rasuđivanja) ili viluntaristička komponenta (moć odlučivanja).obuhvata ređe neka normalna stanja (iscrpljenost. -Stanje bitno s.u. u sticaju u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uračunljivost. ali ne i zakon. To je prelazno stanje između uračunljivosti i neuračunljivosti. od obične smanjene uračunljivosti. 4.d. postoji mogućnost ublažavanja kazne i premene navedenih mera bezbednosti. ustanovi. a uz njih i: zabrana vršenja poziva.) 2. a u odnosu na treće neuračunljivost. zakon uvažavajući specifičnosti ovog stanja. lečenja i čuvanja u zdrav.u.d. Dok samo u slučaju bitne s. psihoze izazvane infekcijom itd. -Učinilac nije svestan značaja svog dela onda kada nije svestan delovanje prirodnih zakona. i to u momentu izvršenja dela. prolazni premećaji svesti izazvani organskim bolestima itd. leč. obična s. srednja (70-50 IQ) i teška (50-0 IQ).nemogućnosti shvatanja značaja svoga dela – odsustvo moći rasuđivanja ili u 2. a češće neka patološka stanja koja su prolaznog. neke psihologije. Ona predstavlja dalje stepenovanje uračunljivosti i nalazi se između bitno smanjene uračunljivosti i uračunljivosti. -Treba razlikovati bitno smanjenu urač.u. u odnosu na drugo potpuna urač. -Pošto bitno s.Privremena duševna poremećenost. šizofrenija.1. Poremećenosti koje se ne mogu podvesti pod prethodne 3 u zakonu izričito navedene forme i predstavljaju teži oblik duš. porem.Duševna bolest – prema njihovom trajanju.depresivna psihoza. određene mere bezbednosti). kao i onda kada ne shvata društveni značaj svog dela. S obzirom na uzrok duševne bolesti. sankcije koje se izriču i uračunljivom učiniocu (kazne. -Lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bića nekog k.d. usled jednog od 4 zakonska oblika duševne poremećenosti. -Prema rešenju iz KZ. dela. usled uzimanja alkohola ili droga.d.u.Zaostali društveni razvoj – je takva forma duševne poremećenosti gde je oštećena inteligencija. Međutim.d. Uobičajeno se razlikuju 3 stepena duševne zrelosti: laka (85-70 IQ). B) PSIHOLOŠKI OSNOV se može manifestovati ili u obliku: 1. može imati samo karakter olakšavajuće okolnosti kod odmeravanja kazne prilikom stepenovanja krivice. bez obzira na njen uzrok. pospanost). predviđa mogućnost ublažavanja kazne. Moguće je da kod učinioca koji učini više k. psih. Stvarna zabluda Pojam i vrste stvarne zablude 21 .Druga teža duševna poremećenost – tu spadaju one forme duš. lice je uračunljivao i kod njega može postojati krivica za delo koje je učinilo u stanju bitno smanjene urač. Egzogene su one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima koji spolja deluju na organizam i time se njihovo dejstvo može ustanoviti (npr. iako je prilikom njenog zakonskog regulisanja. u stanju neuračunljivosti nije za to delo krivo. a ne može da shvati značaj neprijavljivanja pripremanja kr. paranoja. na slobodi. nemogućnosti upravljanja svojim postupcima – odsustvo moći odlučivanja. ali je ipak bliža uračunljivosti. mere upozorenja. ubistva i u odnosu na njega da bude uračunljiv. Npr. Ono što kumulativno mora biti ostvareno za postojanje neuračunljivosti jeste psihološka i biološka komponenta. odnosno uzima se da ne postoji ni k. jer nije ostvaren njegov subjektivni element. -Učinilac ne može upravljati svojim postupcima onda kada ima pravilnu predstavu. stanja izazvana jakim afektima. delatnosti ili dužnosti. „kada još vlada svojim razumom“. Postoji i mogućnost da se uz kaznu izrekne mera bezbednosti obaveznog psh. ne isključuje krivicu. primenjen mešoviti metod.d. kao i kod neuračunljivosti. Moguće je da jedan učinilac u istom vremenskom momentu u odnosu na jedno delo bude neuračunljiv. koju poznaje naša sudska praksa i teorija. 27. U odnosu na neur. mora postojati u momentu izvršenja k. učinilac može usled zaostalog duševnog razvoja da shvati značaj k.traumatke psihoze nakon povrede mozga. odnosno prema mogućnostima izlečenja zakon pravirazliku između trajnih i privremenih duševnih bolesti.) 3. pa bi u odnosu na to delo bio neuračunljiv. a u odnosu na drugo uračunljiv.) Endogene psihoze su one duševne bolesti čiji je uzrok unutrašnji kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci (npr. Bitno smanjena uračunljivost -Bitno smanjena uračunljivost nije osnov koji isključuje krivicu. bila bitno smanjena.

slučaj sa putativnom nužnom odbranom kod koje učinilac pogrešno drži da postoji napad. postoji kada je učinilac prema okolnostima konkretnog slučaja i prema svojim ličnoim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravilnu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima koje ulaze u biće k. da je zaista postojala.d. -I jedna i druga vrsta stvarne zablude može biti: neotklonjiva ili otklonjiva.d. Ako je učinilac bio u zabludi usled nehata. kod pravne zablude on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela – ne zna da je odr. ne nalazi se u pravnoj zabludi. uvek isključuje krivicu a time i k. On tu pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost. STVARNA ZABLUDA O BIĆU KRIVČNOG DELA – postoji onda kada kod učinioca ne postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u biće k. koje je ostvareno. -Pravna zabluda neće postojati u slučaju tzv. ukoliko je to presudno za postojanje k. učinilac misli da je dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu. ali ne zna pravni značaj tih okolnosti.dela. Npr.d se htelo ostvariti) sa sticajem nehatnoh k.delo.d.pravnu normu. Ali kada se radi o tome da je samo određeni predmet ili lice sa određenim svojstvima bitan eement k. predviđeno kao k. Otklonjiva stvarna zabluda ne isključuje nehatu krivicu.dela ili u pogledu neke okolnosti koja bi.d. a ne na onom na kojem je hteo.) 29. i 2. (npr.(k. Prva se često u našoj literaturi naziva stvarnom zabludom u užem smislu.delo. a druga stvarnom zabludom u širem smislu. A samo neotklonjiva stvarna zabluda isključuje i umišljaj i nehat . posledice. činila delo dozvoljenim. zabluda u pogledu radnje izvršenja. u pokušaju (k.Npr. postoji stvarna zabluda ako učinilac veruje da je lice nad kojim vrši obljubu navršilo 14 godina. Zabludu o razlozima isključenja protivpravnosti. -Dok kod stvarne zablude učinilac ne zna činjeničnu podlogu kr. 2. Učinilac pogrešno procenjuje postojanje pravnih uslova za primenu nekog od tih osnova ili uopšte pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost. koja čini sastvani deo obeležja k. -Postoji i pravna zabluda u pogledu nekog osnova koji isključuje protivpravnost. -I u jenom i u drugom slučaju kod učinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje se čini. Ko računa s tim da njegovo ponašanje može biti zabranjeno. Zabluda predmetu. postojaće k.-Zabluda u najširem smislu jeste nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima.d. Osnovna razlika je u tome što prva deluje u odnosu na element predviđenosti dela u zakonu. uzročnog odnosa.d. Zabludu o stvarnim obeležjima bića k.delo. a time i kriv.d. izvršilac je pogrešno držeći da se radi o osvežavajućem napitku da drugom licu da popije tačnost koja sadrži smrtonosni otrov. Npr. tj. Što se tiče zablude o uzročnoj vezi kada učinilac prourokuje posledicu na datom objektu radnje. ne zna da je neovlašćena kupovina i prodaja strane valute makar i to zvaničnom kursu k. objekta radnje. ona zna sve stvarne okolnosti. Učinilac ne zna da je ponašanje koje preduzima u zakonu predviđeno kao k. 22 .) Npr.delo. -Neotkljonjiva stvarna zabluda postoji kada činilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti. Npr. 1. iako su mu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta. ili pogrešno shvata kriv. Npr. Vladajuće je shvatanje da treba da se uzme da postoji uticaj k.d. To je indirektna pravna zabluda. ali ga bez obzira na to preduzima.STVARNA ZABLUDA O OKOLNOSTIMA KOJE ISKLJUČUJU PROTIVPRAVNOST postoji onda kada je učinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojanje vodilo isključenju postojanja k.d. To je direktna pravna zabluda. ponaš. I jedna i druga mogu isključiti postojanje krivice. Zabluda se može odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost. Neotklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje k. itd.d učinjeno iz nehata kad zakon takvo k. dela. sredstava izvršenja. tada stvarna zabluda može da utiče na krivicu učinioca ili na pravnu klasifikaciju dela. eventualne pravne zablude. a druga u odnosu na element protivpravnosti. licu u uzročnoj vezi -Slučajevi zablude o objektu radnje i zabluda o predmetu i zabluda u licu nisu krivičnopravno relevantni kada su predmet ili lice istog kvaliteta. KRIVIČNOPRAVNO DEJSTVO STVARNE ZABLUDE -Stvarna zabluda unek isključuje umišljaj. -Otklonjiva stvarna zabluda ili stvarna zabluda iz nehata. -KZ razlikuje 2 vrste stvarne zablude : 1.d. postoje razkičita mišljenja.Pravna zabluda Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se čini k. predviđa. odnosno da je on stvaran.d.nije od značaja kada je učinilac u zabludi u pogledu identiteta žrtve. dela.U pogledu okolnosti koje isključuju protivpravnost.

delo učinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi.d. po pravilu. od toga da građani moraju poznavati sve k. nazivajući ga skrivljena neuračunljivost. ali se ne isključuje voljna radnja. dela -Apsolutna sila – vis absoluta isključuje postojanje radnje k. To otežava i rešavanje pitanja odgovornosti lica koje je primenilo prinudu. prouzrokuju privremenu društvenu poremećenost koja kod prinuđenog može dovesti čak i do neuračunljivosti.p.d. smatra ono lice koje je primenilo neodoljivu silu ( posredni izvršilac). mogu biti osnov isključenja krivice. Međutim. norme brojne i složene. što se procenjuje pre svega sa aspekta lica kome je upućena. KZ izričito predviđa da neodoljiva sila isključuje postojanje k. ne postoji. To znači da bi krivica u nekim slučajevima mogla biti isključena zato što se prinuđeni nalazio u neuračunljivom stanju. -Ukoliko je kr. onda i u odnosu na njega k. nužde: jednu koja isključuje protivpravnost i drugu koja isključuje krivicu (npr. k. ali je to mogao i bio dužan da zna. -Kompulzivna sila – vis compulsiva predstavlja upotrebu fizičke snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvrši određeno krivično delo. To ne odgovara stanju u savremenim društvima gde su k. -Može se postaviti i pitanje postojanja uračunljivosti. pod određenim uslovima. pa čak ni pravnika. Zato novi KZ predviđa da delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije kriv. smatra osnovom koji isključuje krivicu. koja zavise samo ili pretežno od promene zakonodavaca u određenom društvu i u određenom vremenskom periodu i koja nisu predmet i moralne osude (npr. Ono bi ako je kod neposr. Ona u većoj ili manjoj meri utiče na donošenje odluke prinuđenog lica. ne postoji zato što nema voljne radnje. Kod drugih. -Neotklonjiva pravna zabluda postoji onda kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato što to nije mogao i nije bio dužan da zna. predviđa institut actiones liberae in causa. -Osim apsolutne. umišljajno k. Sila i pretnja. -Uslov je da je akt prinude bio takdav da uspešan otpor nije bio moguć. Ovo rešenje izaziva određene dileme. -KZ predviđa da. a time ni kr. po prirodi stvari. Prinuđeni vrši kr. a ne krivice.z. krađa) isključeno je postojanje pravne zablude. Kod ponašanja koja su zlo sama po sebi – mala in se i koja predstavljaju k. u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja). pa zato ne može postojati ni krivica. dela. Nemačka.d. ona je morala da utiče samo na kažnjavanje (da se učinilac blaže kazni ili oslobodi od kazne). a češće do bitno smanjene uračunljivosti.d. OKZ polazio je od principa „error iuris nocet“ – nepoznavanje prava škodi tj. One ne isključuju radnju. Poseban značaj ima podela pravne zablude na otklonjivu i neotklonjivu p.z. kao i pretnja.. mada retko.d. k. zakon poznaje 2 vrste k. ubistvo.d. Postoji saglasnost da kada je prema nekom bila primenjena sila takvog intenziteta kojoj se nije mogao odupreti.d. koja su k. Pretnja predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinuđava. ali to lice ipak nije lišeno svake mogućnosti da odlučuje. izvr. -Novi KZ sadrži odredbu prema kojoj kompulzivna sila i pretnja predstavljaju fakultativni osnov za ublažavanje kazne. On se ne može smatrati krivim za delo za koje nije mogao da zna da predstavlja k. kao i da se u tom slučaju izvršiocem k. Za neka od njih ne zna većina građana. učiniocu se kazne može ublažiti.p. sasvim je moguće postojanje pravne zablude. nameće se pitanje da li ona može imati značaj za postojanje krivice. dela u svim društvima i vrlo su malo podložna promenama (npr. -I pretnjom se utiče na volju nekog lica da izvrši k. voljni element umišljaja tu. Osnovno pitanje je da li kom.d. Pošto takva sila ne isključuje voljnu radnju. postoji.. Učinilac zna na šta je prinuđen. a pri tom budu ostvareni i svi ostali uslovi za krajnju nuždu.d. Actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost) -Naše k. Ukoliko se primeni institut krajnje nužde. 30.d. Austrija). 23 . pa bi on mogao da odgovara samo za k.p. Ovaj problem ne postoji u zemljama čiji k.d.d. delo. neće postojati. norme. jer je kod pretnje nužno da lice koje preti na bilo koji način doprinese zlu kojim preti. postoji i kompulzivna sila. dolazi do isključenja protivpravnosti. isključena krivica moglo da bude smatrano posrednim izvršiocem. već je bio prinuđen da ostvari biće nekog k. KRIVIČNOPRAVNI ZNAČAJ PRAVNE ZABLUDE -Pravna zabluda se u većini evropskih krivičnih zakonodavstava. 31. prinude. nije uticala na postojanje ili nepostojanje k. Krivično delo učinjeno pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje je.-Od značaja je podela kriv. delo.d. ako neko da bi izbegao zlo kojim mu se preti učini k. niti se mogao izbeći na drugi način. pod određenim uslovima. postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno. sila i pretnja. ali se postavlja pitanje kakvo dejstvo imaju u pogledu krivice. Pretnju treba razlikovati od opomene.d. samo zato što su zakonom zabranjena – mala prohabita. dela na mala in se i mala prohabita. neka k.p. -Pravna zabluda u našem ranijem k. Otklonjiva p. ako je isključena protivpravnost. Potrebno je da pretnja bude ozbiljna i moguća. Sila i pretnja -Osnovno pitanje jeda li one isključuju postojanje k. delo radi postizanja određenog cilja: izbegavanja zla koje mu preti.

k. ne predstavlja kd. -Moguća su 4 slučaja: direktni umišljaj. u stanju neuračunljivosti usled privremene duševne poremećenosti. -Znači.d. moguće je da izvršilac niti je bio svestan toga da može izvršiti k. onda se to rešava primenom pravila koja važe za slicaj krivičnih dela. može se izreći kazna zatvora od 1-8 godina.d. ali je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti – nesvesni nehat. potpunog pijanstva. koje je kasnije učinio u stanju neuračunljivosti. -Novi KZ i dalje ostavlja donekle spornom situaciju koja se odnosi na slučajeve kada se za kd kvalifikovano težom posledicom može izreći teža kazna. koji se upotrebom alkohola. droga ili na neki drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima.d. U drugoj situaciji kod učinioca postoji u momentu prethodnog delovanja nehat ( svesni ili nesvesni) u odnosu na k. To je izuzetak od pravila da se krivica utvrđuje u vreme izvršenja k. Ako bi. Jer. 2. nego u slučaju kada je kod njega u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj. ako je kod kd ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata došlo do teške telesne povrede kao posledice vršenja osnovnog dela. ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata. učinilac se sa umišljajem dovodi u stanje neuračunljivosti sa namerom da u tom stanju učini k. pa iz njega proizađe teža posledica – nehat+nehat. maksimalna kazna koja bi se mogla izreći mogla bi biti do 7 godina i 11 meseci.d. U drugom slučaju. samo po sebi. moguća je odgovornost i onda kada je osnovno kd izvršeno iz nehata. 24 . Izuzetno. tj. tj. -Pored osnovne situacije kada u odnosu na osnovni oblik postoji umišljaj. izvršilac hoće da žrtvu teško telesno povredi. delo. Npr.d. međutim. 32. da je u tom stanju učinio kd u odnosu na koje je kod njega. u odnosu na koje je postojao umišljaj (direktni ili eventualni). ne predstavlja kd (sticaj postoji kada učinilac izvrši više kd za koje mu se istovremeno sudi).Krivica učinioca k. sama po sebi. u momentu pre nego što se doveo u to stanje. Osnovno pitanje je pitanje krivice i za tu težu posledicu KZ predviđa da kad je iz kd proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu. nego primenom odredaba za odmeravanje kazne izvršene u sticaju.d. ako je jedno lice ostvarilo zakonska obeležja k. -Za kd kvalifikovana težom posledicom zakon po pravilu propisuje težu kaznu od one do koje se može doći primenom odredaba za odmeravanje kazne za sticaj kd. mora postojati ili umišljaj ili nehat. svesni nehat i nesvesni nehat. U prvoj. utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje. u tom stanju i na to pristaje – eventualni umišljaj. neće doći ili da će ga moći sprečiti – svesni nehat. Najzad. osim ako ta teža posledica.d.d. ugrožavanja javnog saobraćaja.d. izvršiti k. Reč je o situaciji kada teža posledica. ako se radi o nehatnom prouzrokovanju teže posledice.d. potrebno je da je kod učinioca u momentu donošenja odluke. izvršiti k. nečinjenja. Da je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti. a u odnosu na težu posledicu nehat – umišljaj + nehat. koje je izvršio. pa postoje 2 situacije: umišljajna actio libera in causa i nehatna actio libera in causa. on je svestan te mogućnosti ali olako drži da do k. Npr. jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji onda kada je silovanje za posledicu imalo trudnoću. Npr. Ako je u odnosu na težu posledicu dostojao umišljaj učinioca. on je svestan toga da može da izvrši k.d. -Reč je o jednom toku događaja koji ima 2 faze: u prvoj. postavši u međuvremenu neuračunljiv. za primenu instituta actiones liberae in causa potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. postojala krivica u odnosu na kasnije učinjeno k. neprihvatljivo je da se učiniocu može izreći stroža kazana kada je u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. Odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom Postoji veći broj krivičnih dela koja osim svog osnovnog oblika imaju i svoje teže oblike u slučaju da iz osnovnog oblika proizađe teža posledica. U trećem slučaju. ugrožavanja javnog saobraćaja i to hoće – direktni umišljaj. ali ne i dovoljan uslov. izvršilac je svestan da će u stanju neuračunljivosti. Npr. Postojanje objektivne veze.d. odgovornost za kd kvalifikovano težom posledicom postoji i onda kada je u odnosu na tu posledicu postojao umišljaj. niti je to hteo. Kod prve. Ne može se po tom osnovu ublažiti kazna.d. postojao umišljaj ili nehat. To je i osnovni razlog za propisivanje kd kvalifikovanog težom posledicom. ali iz toga proizađe njena smrt. u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj i ako bi se uzelo da postoji sticaj osnovnog oblika ovog kd i osnovnog oblika teže telesne povrede. -Ovaj institut se primenjuje i kod k. To znači da pored uračunljivosti. -Ako u odnosu na težu posledicu postoji umišljaj. iako on to nije hteo. uzročne veze između osnovnog dela i teže posledice jeste neophodan. će postojati u sledećim situacijama. -Za primenu instituta actiones liberae in causa i time uspostavljanja postojanja k. -Za odgovornost za kd kvalifikovana težom posledicom potrebno je da se ta teža posledica može pripisati nehatu učinioca (svesnom ili nesvesnom). uračunljiv učinilac prouzrokuje situaciju u kojoj će u drugoj fazi. tako što je sebe dovelo u stanje teške alkoholisanosti. eventualni umišljaj. primenjivaće se odredba za sticaj kd.

uzeće se da je izvršilac štampar koji je za to znao. delikt p. treći smatra da je krivična odg. Odgovorni urednik. ovaj poseban oblik odgovornosti odnosi se i na izdavača i proizvođača. javljaju se ozbiljni problemi. odnosno lice koje ga zamenjuje.l.l. gonjenje autora) izvršiocem kd će se smatrati izdavač i proizvođač. Ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora. osim u slučaju da je učinjeno kd za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina. itd. Ako je odg urednik. Reč je o zaštiti izvora informacija. lica koje je u tom pravnom licu odgovoro za izdavanje. štampanje ili proizvodnju. 25 . televizija i druga javna glasila. Ni jedna ni druga. odnosno zamenik u vreme objavljivanja informacije. Lica čija odg. same po sebi nisu prihvatljive. -Ukoliko je odg. ne može postojati umišljajno. p. Tu se može govoriti o 3 stava: 1. Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvršenje različitih kd (kleveta. -Osim odg urednika. ili je to neophodno da bi se izvršenje takvog kd sprečilo. prvi odbacuje kako krivičnu. Tu se javljaju dve glavne teorije: teorija funkcije i teorija realnosti. predstavlja osnov da se on smatra izvršiocem. U engleskom pravu tek polovino XIX veka dolazi do prvi precedanata kojima se dozvoljava kažnjavanje pr lica. pod tim uslovima. štampar i proizvođač često javlja pravno lice. što pokreće pitanje da li pravno lice može biti subjekt kd? Tome na putu stoje pre svega neka osnovna načela savremenog krivičnog prava – načelo subjektivne individualne odgovornosti. jer pravno lice nije ni realnost samo po sebi. je čvrsto povezna sa pitanjem njegovog pravnog subjektiviteta. nego pravni pojam koji se čvrsto zasniva na realnosti i iz nje proizilazi što je dovoljan osnov da se može raspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnog lica. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i dr. urednik bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od okolnosti koja. -Najznačajnije pitanje u ovoj oblasti jeste ono koje se tiče krivične. To su: novine. ovde supsidijarno dolaze u obzir neće se smatrati izvršiocem kd zbog toga što sudu ili dr nadležnom organu nisu otkrila identitet. 3. pre svega prekršaje. isključuje se odgovornost odgovornog urednika. -Sužavanju ove posebne vrste odgovornosti i svođenju kršenja načela krivice na minimumu služi još jedno ograničenje predviđeno u KZ. tako i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica. drugi odbacuje krivičnu odg. smatraće se izvršiocem kd učinjenog putem tih sredstava informisanja u 3 slučaja: 1. Trenutkom utvrđivanja autora. po zakonu. Autora informacije. -Ako nema izdavača ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje. tako da ne stoji sasvim tvrđenje da je tada bilo opšteprihvaćeno kažnjavanje pravnih lica.33. -Odredbama KZ uspostavlja se posebna odgovornost odgovornog urednika za kd učinjena putem onih sredstava javnog obaveštavanja kod kojih je obavezno postojanja odgovornog urednika. već potrebna i opravdana. 2. Primena odredaba o njihovoj odgovornosti je dakle supsidijarnog karaktera. -Odredbe o odgovornosti ovih lica primenjuju se samo ako se ta lica po opštim odredbama KZ ne mogu smatrati učiniocem kd. koje i dalje traju. Pod uslovom da postoji neka od 3 situacije (ako je autor nepoznat. isključena je njegova krivica. -Pošto se kao izdavač. To daje osnova za ustanovljavanje posebnih pravila o odgovornosti za kd učinjena putem štampe i dr. kd izvršena na taj način po pravilu su teža. Odgovornost pravnog lica za krivična dela Razvoj i stanje u svetu -Deliktne radnje pravnih lica imaju ponekad nesagledive štetne posledice. itd. smatrati izvršiocem kd koje je učinjeno putem nepovremene štampane publikacije. odnosno kaznene odgovornosti pravnog lica u širem smislu.l. KZ izričito propisuje da je izvršilac fiz. monografija. p. kao i u vođenju kr. -Pitanje kaznene odg. 34. gramofonske ploče. a s druge strane u primeni opštih pravila o krivici. je bio smatran deliktom individua koje ga sačinjavaju i kazna je samo njih pogađala. -Izdavač će se. Ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora. Ova odgovornost odnosi se na 3 kategorije lica: odgovornog urednika. postupka prema izvršiocu tj. ne samo moguća. . ili kao odgovornost za druge kažnjive delikte. 2. autoru informacije.Proizvođač se. Ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat. -U rimskom pravu. neprihvatljivost kolektivnog kažnjavanja. udžbenik. sredstava javnog informisanja. ako je informacija objavljena bez njegove saglasnosti ili ako postoje stvarne ili pravne smetnje za kriv. a ni fikcija. magnetofonske trake. 3. pod istim uslovima. bio u zabludi iz nehata. Ni pravna teorija u srednjem veku nije po ovom pitanju bila sasvim jedinstvena. ali prihvata kaznenu ili kao neku odgovornost sulgeneris. smatra izvršiocem kd učinjenog putem kompakt diska.) S jedne strane. To ukazuje na kriminalno-političku potrebu da se na ove radnje reaguje i kaznenim sankcijama. filma. radio. već samo nehatno kd ako ga zakon uopšte predviđa. izdavača (izazetno i štampara) i proizvođača. kao što je knjiga.

zakona u užem smislu (u KZ) već tu materiju. tj. ali i zabrana zadiranja kp u privatnu. u mnogim zemljama je i dalje prisutno rešenje da se predviđa kaznena odgov. U pogledu specijalne prevencije. već i u kaznenom pravu u širem smislu. . samom činjenicom da je reč o kaznenoj odgovornosti sui generis. Međutim. jer kazna pogađa i one članove pr. treba regulisati posebnim zakonom koji bi regulisao specijalno kr. postoje situacije kada kd ostaje nekompletno.lica samo za prekršaje i to pretežno u oblasti privrede i finansija.l. lica još je manje u stanju da tu pretnju shvati kao prepreku za vršenje delikta. značaj kazne se ne može negirati. noseći element. lica se još više „rasplinjava“ jer je subjekt kome je upućena još neodređeniji i kao skup f. uočava jasan trend uvođenja određenih oblika krivične odgovornosti pravnog lica (u Holandiji. Problem je i ostvarivanje zahteva da kažnjavanje bude pravedno. Tu granicu određuje intenzitet ugrožavanja. 3. Načelna pitanja kažnjivosti nedovršenog krivičnog dela -Kada se govori o kd podrazumeva se da je učinilac preduzeo radnju izvršenja. odgovornosti ili odg. -S obzirom na to da kod pokušaja. Pokušaj. odnosno momenat kada ponašanje pojedinca postaje relevantno i za druge. utoliko je opravdanija kr. Ali. Uvođenjem prava o privrenim prestupima. neki osnovni principi moraju važiti ne samo u k. sankcijama deluje generalno – preventivno na pravna lica – potencijalne učinioce privrednih prestupa. već na njegove organe i članove. sadržalo bi u sebi opasnost od proširivanja tih izuzetaka i na neke druge situacije. a naročito kod pripremnih radnji. Pripremne radnje. -Uvođenje u kp objektivne odgovornosti. pr. Postoji saglasnost da se za samu odluku ne treba kažnjavati – „za misli se niko ne kažnjava“. kolektivnog kažnjavanja i sl. lica koji su nevini. Odgovornost pravnih lica u našem pravu -Umesto kriv. tj. Francuskoj. Belgiji. 2. Međutim. ne poseduje subjektivni element neophodan za kr. mora se postaviti donja granica ispod koje ne bi bila opravdana kp intervencija.p. Švedskoj. naše pravo je izabralo srednji put uvođenjem specifične kategorije delikata – privrednih prestupa. Jedan od najnovijih kriv. kada učinilac ostvari samo jedan njegov deo ili preduzme određene radnje koje vode izvršenju kd. Norveškoj.-U Evropi se. krivičnopravnu zaštitu treba svesti samo na najintenzivnije oblike ugrožavanja. kao i predviđenost u zakonu. Pripremanje krivičnog dela 26 . a intenzitet ugrožavanja više izražen. . koje su našle svoj odraz i u nekoliko međunarodnih konvencija. 4. -U našem kp se za pokušaj kažnjavanja pod određenim uslovima. pitanje pravnodogmatskog i kriminalno-političkog opravdanja kažnjavanja za pokušaj i pripremanje kd izaziva niz dilema. Dovršeno kd. odg. dolazi do brojnih i po pravilu udaljenih oblika ugrožavanja zaštitnog objekta. Objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima -Svrha sankcije se ne može ostvarivati direktnim uticajem na pr lice kao takvo. Španiji. ne rešavaju se neki problemi koji se javljaju na planu kriv. Danskoj. pravo za pravna lica. -Uobičajeno se smatra da postoje 4 moguće faze u ostvarenju kd: 1. pravnih lica. Zato je kažnjavanje za pripremne radnje strano bilo kojem sistemu opšteg dela i opštem pojmu kd. Naime. Finskoj. zbog brojnih specifičnosti. Postavlja se pitanje da li pretnja kaznom i dr. Subjektivne teorije polaze od toga de je već u najranijoj fazi krivično-pravna intervencija opravdana. to ne treba činiti u okviru kr. f.odg. Donošenje odluke. čak i one koji su se protivili izvršenju delikta. Presudan je odnos prema javnosti. a to je radnja kd. Ovakav razvoj je i rezultat određenih inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske Unije. Osnovno pitanje je gde je granica čije prekoračenje od strane učinioca znači njegov ulazak u „kriminalnu zonu“. u odnosu na pr. u poslednje vreme. delovanja na pravno lice koje je učinilo delikt. I u slučaju da se uvede odgovornost pravnih lica za kd.l.U pogledu kažnjavanja za neke od ovih faza postoji spor između objektivnih i subjektivnih teorija. kod određenih kd.Tu nedostaje osnovni. pravna zaštita. -Kod pripremnih radnji nedostaje radnja kd. već na sve potencijalne učinioce. Prvo na nepovredivnost privatne sfere pojedinaca obuhvata i saopštavanje svojih misli u privatnom krugu ili pravo na „glasno razmišljanje“. godine. ličnu sferu građana. Objektivna teorija smatra da samo štetne posledice na zaštitnom objektu opravdavaju kp intervenciju. s obzirom na to da p. osim u slučaju kada su one same proglašene za posebno kd. osim kod onih kd čiji zakonski opis ne obuhvata i posledicu. mada neki od njih moraju biti modifikovani i prilagođeni karakteru i obliku kaznene odg. fizičkog lica. 36. Kažnjavanje za pripremne radnje koje ne izlaze van privatne sfere pojedinaca ne može imati svoje opravdanje. Švajcarskoj). zakonika u Evropi koji uvodi odgovornost pravnih lica za krivična dela jeste i KZ Crne Gore donet decembra 2003. Pretnja kaznom koja ni kod fizičkih lica nije upravljena na jedno tačno odg. iako ne dovoljno efikasan ima svoje prednosti. Osnovni kriterijumi jesu vrednost zaštitnog objekta i intenzitet njegovog ugrožavanja. 35.Dovršeno kd je pravilo i zakonski opisi kd imaju u vidu dovršeno kd -Ali. Što je neko dobro vrednije. Zato „srednji put“ u našoj praksi. kao i da je nastupila posledica. samo za prekršaje.

tj. To je naročitao složeno kod kd koja u svom zakonskom opisu nemaju posledicu (delatnosna kd). 3. četvrta kategorija i dalje ostavlja otvoren problem određivanja pojma pr. Nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje kd. To se utvrđuje na osnovu zakonskog opisa radnje izvršenja pojedinih kd.pr. tj. Kod pokušaja. Mogu se razlikovati 2 situacije i 2 vrste pokušaja: nesvršeni i svršeni. vrste i kažnjavanje Pojam i vrste pokušaja -Dovršeno kd je osnovna forma kažnjivog ponašanja. Određivanje granice između njih predstavlja određivanje granica ulaska u kriminalnu zonu. Kriterijum je da li je preduzeta radnja izvršenja (pokušaj) ili nije (pripremne radnje). po pravilu. Delo je započeto onda kada je došlo do preduzimanje radnje izvršenja u celini ili delimično. onda to čini tako što precizira u čemu se to pripremanje sastoji. 37. radnji specifičan za ova kd. a koje ne predstavljaju radnju izvršenja. već se u jednom zajedničkom članu na uopšten način navodi šta predstavlja pripremanje tih kd (koristi se formulacija iz OKZ). ali posledica izostaje. posledica. Ne može se nehatno pripremati neko kd. On predstavlja kd. tako da se neki značajniji problemi ovde ne javljaju. nisu posebno precizirane pripremne radnje kao posebno kd. pripremnih radnji u užem smislu. radnji. -Svršeni pokušaj postoji kada učinilac preduzima kompletnu radnju izvršenja. S obzirom na to da se pokušaj nalazi između pripremnih radnji i dovršenog kd. ali iz različitih razloga posledica ne nastupi. Pokušaj kd je nepotpuno ostvarenje bića kd. kao i kako u konkretnom slučaju postaviti granicu između radnje izvršenja i pripremne radnje ( apstraktno posmatrajući to je relativno jednostavno: obično se kaže da radnja izvršenja ulazi u biće kd.-Jedno kd se može pripremiti na vrlo različite načine. Dogovaranje. jer ih je zakon podigao na rang radnje izvršenja. Pošto su predviđene kao posebno kd za njih važe opšti standardi za propisivanje opisa bića kd. Druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje kd. a pri tome propisuje i druge bitne elemente koji moraju biti ostvareni da bi postojalo kd. Poseban problem je kako odrediti u čemu se one sastoje. a da se pri tome bliže ne određuje u čemu se sastoji njihovo pripremanje. Zato je zakonodavac pokušao da da jednu orijentacionu definiciju prip. -Kod kd čiji pokušaj nije kažnjiv mnogo veći značaj ima razlikovanje između pokušajnog i dovršenog kd. radnje u užem smislu (delicta preparata) javljaju se ozbiljne sumnje. Kod pokušaja kd koja u svom biću nemaju posledicu nedostaje deo radnje izvršenja. -Za kažnjivost umišljajnog pripremanja izvršenja kd potrebno je da je to izričito predviđeno u posebnom delu. mada nepotpuno. radnji. zaštite. Upravo u umišljaju se može videti jedino opravdanje za kažnjavanje i za samo pripremanje kd. -Pokušaj može postojati od momenta kada je izvršilac započeo radnju izvršenja. Npr. Ipak. učinilac sa umišljajem preduzima radnju izvršenja delimično ili u celini. Pokušaj nekih 27 . Pokušaj krivičnog dela – pojam. radnja izvršenja je započeta ali nije dovršena. tj. Otklanjanje prepreka za izvršenje kd. Kod pokušaja na subjektivnom planu uvek mora postojati umišljaj. Tu nepostoje neki od predviđenih elemenata bića kd. propisivanjem kažnjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog kd -U prvom slučaju se. dok kod ostalih kd ono nema praktičan značaj. ali krivično delo nije dovršeno. pa samim tim nije ni prouzrokovao posledicu. Zakonodavac više ne može da propisuje pripremnaje nekog kd kao kažnjivo. a da pri tom ne precizira u čemu se sastoji to pripremanje. 4. Ovo razlikovanje je važno kod kd čiji je pokušaj kažnjiv. a na objektivnom planu zahteva se da je izvršenje kd započeto. a pripremna radnja ne). 2. izostanak posledice ne znači uvek i postojanje pokušaja kd. Pripremanje po samoj svojoj prirodi podrazumeva: postojanje umišljaja. on radnju izvršenja nije dovršio. Ono podrazumeva ostvarenost svih predviđenih elemenata bića kd. -Pokušaj se u odnosu na pripremne radnje kvalitativno razlikuje. -Ali. jer kod kd protiv ustavnog uređenja u bezbednosti Republike Srbije kod kojih se predviđa kažnjavanje i za pripremne radnje. dok pripremanje kd samo po sebi nije kd. i ne radi o pripremnim radnjama. pa sve do momenta nastupanja posledice. propisivanjem pripremanja kao posebnog kd 2. To se može učiniti na 2 načina: 1. Dodatni kriterijum jeste i dovođenje u vezu preduzete radnje sa zaštitnim objektom. Naše ranije kr zakonodavstvo je kod nekih kd propisivalo da će se kazniti i onaj ko priprema njihovo izvršenje. postavljanje pitanja da li je u konkr. -U vezi da kažnjavanjem druge vrste pripremnih radnji. planiranje ili organizovanje sa drugima izvršenja kd. s tim što se dodaje i jedan oblik prip. formalno gledajući. To je učinjeno u OKZ tako što su pripremne radnje bile svrstane u 4 grupe: 1. slučaju preduzimanjem određene radnje neposredno ugrožen objekt kr. potrebno je odrediti njegovu donju i gornju granicu. a to su pr. . Nastupanje posledice isključuje pokušaj. kada zakon pripremanje za proizvodnju opojnih droga predviđa kao kd. Jedan od stadijuma u ostvarenju kd jeste pokušaj. -KZ više ne predviđa kažnjavanje pripremanja određenog kd (delicta preparata). pripremanje radnje stoje van bića kd. a to je. ovaj stav nije dosledno sproveden. -Nesvršeni pokušaj postoji kad je učinilac preduzeo samo deo radnje izvršenja. Međutim.

delo ali se kazna može i ublažiti što se u praksi najčešće i čini. Nema dobrovoljnosti kada učinilac pogrešno veruje. a ne radnjom izvršenja učinioca.delo na taj način što mu se stavlja u izgled mogućnosti oslobođeja od kazne ako dobrovoljno odustane. Kažnjavanje za pokušaj Kažnjava se za pokušaj onih kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 5 godina ili teža kazna. je sporan. U mnogim slučajevima učinioci ne odustaju zbog mogućnosti da budu oslobođeni od kazne. Za razliku od psolutnih spoljnih smetnji koje onemogućavaju učinioca da delo dovrši i koj e uvek isključuju dobrovoljnost. Do posledice može doći delovanjem nekih drugih uzroka. kd silovanja). nastupanje posledice ne znači uvek i postojanje dovršenog kd.delo.irealnog pokušaja koji nije kažnjiv. On predstavlja „poslednju šansu“ za učinioca.Nepodoban pokušaj Nepodoban pokušaj postoji onda kada učinilc k. zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne i ublažavanje kazne. Uslov je da je kod takvog k. Ne može postojati svršeni pokušaj kd koja u svom zakonskom opisu ne sadrže posledicu (npr. -KZ polazi od toga da nije opravdano kažnjavati za nepodoban spokušaj. U pogledu subjektivnog elemenat potrebno je da je odluku doneo sam. kvalifikovani pokušaj ( teža vrsta pokušaja). ali okolnost da je kroz pokušaj dovršeno neko lakše kd treba tretirati kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne. Apsoloutno nepodoban pokušaj postoji onda kada se određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguće dovršiti k.delo na način na koji je sa aspekta uobičajenog životnog iskustva. 38. Međutim. cak i pucanje n čoveka koji je mrtav. a izgleda kao da spava.dela pokuša da izvrši k. Granicu između apsolutnog i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće precizno odrediti. -Konstitutivni element pokušaja jeste umišljaj učinioca -Pored svršenog i nesvršenog pokušaja. Npr. odnosno za razumnog čoveka potpuno besmislen (npr.delo.) -Nepodoban pokušaj treba razlikovati i od putativnog delikta koji nije kažnjiv.kd ne može postojati zbog njihove same prirode (npr. Na objektivnom planu potrebno je da učinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvršenja (kod nesvršenog pokušaja). nalazi se u zabludi da potoji neka spoljna okolnost koja ga sprečava u dovršenju dela. vradžbina i sl. često im ta mogućnost nije ni poznata već iz sasvim drugih razloga. ili zato što je radnja pokušaja inkriminisana kao svršeno kd. tj. -Ova podela je od značaja za kažnjavanje tako gde je moguće izvršiti razgraničenje. sa određenim sredstvima ili na određenom predmetu nje bilo moguće izvršitik. kažnjiv je pokušaj kd ubistva (kazna – zatvor od 5-15 godina). Irealni pokušaj je ekstremna varijanta apsolutno nepodobnog pokušaja. -Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv. Pri tome nije od značaja da li je 5 godina zatvora donja ili gornja granica raspona propisane kazne ili je u okviru propisanog raspona.dela. Razloikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja: apsolutno i relativno nepodoban pokušaj. kroz pokušaj silovanja budu ostvareni elementi kd bludnih radnji). Zaštićeno dobro je kod apsolutno nepodobnog pokušaja manje ugroženo nego kod relativno nepodobnog pokušaja. Dobrovoljnost postoji onda kad je učinilac i pored toga što je bio svestan da k. Relativno nepodoban pokušaj postoji kada u konkretnom slučaju zbog delovanja određenih okolnosti i uslova. pa zato odustane. odnosno prouzrokovati posledicu kod posledičnih dela.dela pa se učinilac stimuliše da ne dovrši k.delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu. S druge strane. pokušaj možebiti kažnjiv i kod lakših kd za koja se ne može izreći kazna zatvora od 5 godina. prava kd nečinjenja). Pokušaj je donekle fakultativni osnov za ublažavanja kazne. Npr.dela izričito propisano da će se činilac kazniti za pokušaj (npr. 28 . -Dobrovoljni odustanak sadrži objektivnu i subjektivnu komponentu. odnosno sa preuzimanjem kažnjivih pripremnih radnji ili da psreči nastupanje posledice (kod svršenog pokušaja). Puativni delikt postoji onda kada neko pogrešno drži da ono što čini predstavlja k. 39. koji postoji onda kada je kroz pokušaj nekog težeg kd dovršeno neko lakše kd (npr. značaj relativnih spoljnih smetnji koje otežavaju izvršenje k.delo može da dovrši. smatra se relativno a ne apsolutno nepodobnim pkušajem ubistva.) -Pokušaj se kažnjava istom kaznom koja je propisana za dovršeno k. U tom slučaju uzima se da postoji samo pokušaj težeg kd (a ne sticaj).Dobrovoljni odustanak -Obično se smatra da je cilj postojanje instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja k. -Izuzetno.delo.krađe. Učinilac tu veruje da može da učini k. imajući u vidu da je stepen ugrožavanja zaštićenog dobra niži kod nepodobnog nego kod običnog pokušaja. a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti. od njega odustao. pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije. ali ga ne onemogućavaju posebno. postoji i tzv.

teorija posledice – relevantna je posledica 3. krivična dela koja kao konstitutivna obeležje imaju određeno vreme. teorija ubikviteta – mestom. . Učinilac može odustati i od pripremnih radnji. Osim toga. Vreme izvršenja krivičnog dela -Vreme izvršenja kd važno je za rešavanje više pitanja u kr pravcu: vremensko važenje. izvršenja se smatra i jedno i drugo (lat. a kod kd nečinjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio dužan da preduzme. za koju se koristi i naziv teorija jedinstva. 41. ako koristeći prinudu prilikom silovanja učinilac izvrši i kd razbojništva. mesto u kome je blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice. mestom izvršenja se smatra i ono mesto gde je došlo do dejstva tih sila. na svakom mestu). S obzirom da kod nekih kd nečinjenja postoje određeni vremenski period kada se mora preduzeti radnja. 2. mestom kd se smatra pored mesta radnje izvršenja i mesta posledice. Npr. primena republičkih kriv.odustanak kod svršenog pokušaja je moguć samo kod kd kod kojih posledica nastupa posle kraćeg ili dužeg vremena posle dovršenja radnje (temporalni delikti). Za saučesnika je relevantno ono vreme kada je preduzeo radnju saučesništva. -Postoje 3 teorije u rešavanju pitanja koje mesto će se smatrati mestom izvršenja: 1. a posledica nastupa u drugom – distanciona kd. kao vreme izvršenja treba uzeti završetak tog perioda. ali samo ako dovršeno delo nije konzumirano pokušajem tuđeg kd. odnosno momenat kada ta radnja nije više mogla da se preduzme. Kao mesto izvršenja kd smatra se kako ono mesto gde je preduzeta ili propustena radnja. iako je učinilac nastojao da je spreči. -Kod kd nečinjenja mesto radnje je. -U odnosu ne saučesnika. 29 . zastarelost. 40. kd koja u biću kao konstitutivan element sadrže određeno mesto. Jedino šte se prilikom odmeravanja kazne to može uzeti u obzir kao olakšavajuća okolnost. Kod trajnih kd vremenom njihovog izvršenja treba smatrati vreme kada je dovršena radnja izvršena. -Ukoliko se izvršilac posluži prirodnim silama. Naš kz prihvata tu teoriju. bez obzira kada je preduzeta radnja izvršenja. pre kojoj se vremenom izvršenja kd smatra i vreme kada je preduzeta radnja i vreme kada je nastupila posledica. On predstavlja fakultativni osnov za oslobođenje od kazni a samim tim i fakultativni osnov za neograničeno ublažavanje kazne. s tim da mora definitivno odustati od dovršenja dela (prekidanje radnje izvršenja s namenom da ona kasnije dovrsi. Ovo vreme se razlikuje naročito kod tzv. Po pravilu. tada prestaje i protivpravno stanje. temporalnih delikata kod kojih između preduzete radnje i nastupanja posledice prođe kao kraće ili duže vreme -Iako se u teoriji spominje i teorija jedinstva. i to ne samo u mestu u kome je posledica nastupila. ubique – svuda. tj. tako i mesto gde je u celini ili delimično prosledica nastupila. životinjom. maloletstvo. I za pokušaj važi da je izvršen onda kada je preduzeta radnja izvršena.teorija posledice.dela. mestom izvr. osim mesta u kome je nastupila posledica i ono mesto gde je učinilac bio dužan da radi. već i ono mesto u kome je posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi. Utvrđivanje mesta izvršenja naročito je važno kod kd čija se radnja izvršenja preduzima u jednom mestu. vremenom izvršenja kd smatra se vreme kada je preduzeta radnja izvršenja – teorija delatnosti. teorija delatnosti – relevantna je radnja izvršenja 2. Po prvom. Naš zakon se opredelio za teoriju delatnosti. Moguće je da se izvršilac uopšte ne nalazi u mestu u kome je kd izvršeno. Kod produženog kd kao vreme izvršenja uzima se momenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u statav produzenog kd. se smatra i svako ono mesto u kome je objektivno prema okolnostima konkretnog slučaja posledica mogla da nastupi. -Za razliku od nekih stavova zakonodavstva. kz polazi od stava da je dobrovoljni odustanak kažnjiv. zakona. -Kod pokušaja kd kao mesto izvršenja smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja. Ne može se govoriti o odustanku od pokušaja kd onda kada posledica nastupi. što znači da se kao vreme kada je kd učinjeno uzima vreme kada je učinilac preduzeo radnju izvršenja. Ukoliko sud odluči da učinioca oslobodi od kazne za pokušaj kd od kojeg je odustao mora ga kazniti za delo koje je dovršio kroz pokušaj kd za koje se oslobađa od kazne. tehničkim napravama i sl. kz. -Kod nesvršenog pokušaja dovoljno je da se učinilac uzdži od daljeg preuzimanja radnji. kod većine: instituta čija primena zavisi od vremena izvršenja kd došlo bi do nerešivih situacija ako se ne bi uzeo samo jedan vremenski momenat.dela nije dovršio zbog okolnosto koje onemgućavaju ili znatno otežavaju izvršenje k. -Kod svršenog pokušaja potrebno je njegovo aktivno delovanje kojim on sprečava nastupanje psledice. Dobrov. utvrđivanje krivice učinioca. nego ni u mestu u kome je propustena radnja koju je izvršilac bio dužan da preduzme. u kriv procesnom pravu određivanje mesne nadležnosti suda). to je vreme kada je nastupila posledica. i mesto u kojem je preduzeo radnju saučesništva. Po drugom. Ima i mišljenja da vremenom izvršenja trajnih kd treba smatrati sve vreme dok traje protivpravno stanje. isključuje opstanak). To će se odnositi i na kvalifikovani pokušaj.Postoje dve moguća načina rešavanja ovog pitanja: 1.KZ kaze da se neće smatrati da postoji dobrovoljni odustanak ukoliko učinilac k. Mesto izvršenja krivičnog dela Odrđivanje mesta izvršenja kd neophodno je u kp zato što od toga zavisi rešavanje više pitanja (prostorno važenje krivičnog zakonodavstva. odnosno naprava. što je relativno samo ako su one kažnjive.

42. protiv časti i ugleda. postoje: 1. kd povrede 2. višeobjektna kd (npr. razlikuje se: 1. To su tzv. momentalni delikti – posledica nastupa odmah 2. svojstvo vojnog ili službenog lica kod određenih kd) -S obzirom na objekt krivičnopravne zaštite postoji podela na veći broj grupa kd.) Postoje i kd sa 2 ili više grupnih zaštitnih objekata. površno kd Druge podele krivičnih dela -S obzirom na neka posebna svojstva izvršioca. predviđanjem kd pronevere nastoji se zaštititi kako službena dužnost.S obzirom na to da li je radnja preduzeta umišljajno ili nehatno. protivpravno trajanje lišenja slobode postoji za sve ono vreme koje je neko lice protivpravno lišeno slobode) 2. Za sve to vreme kd postoji (npr. kd su u okviru posebnog dela upravo po tom kriterijumu svrstana u određene grupe (npr. pokušano kd 2. 30 . Npr. trajna kd – ona kod kojih se posledica sastoji u stvorenom protivpravnom stanju koje traje duže ili kraće vreme. umišljajna kd -umišljaj i nehat nisu samo stepeni krivice. istupe -Ovu podelu je uveo još francuski kz iz 1810. postoji podela na: 1. opšte delikte – može ih izvršiti bilo koje lice 2. posledična kd – kd sa posledicom -Takođe. delatnosna kd – kd bez posledica 2. Krivična dela činjenja – preduzimaju se aktivnim delovanjem 2. potrebno je osvrnuti se na nju -Postoje kd oko kojih nema spora da su političkog karaktera. tako i imovina). posebne delikte – zahteba se da izvršilac ima određeno svojstvo (npr. godine. Podela na opšta i politička kd -Iako je značaj ove podele precenjen. zločine 2. Krivična dela nečinjenja – podrazumevaju propuštanje da se učini neka radnja -Kod nekih kd izvršilac može biti samo ono lice koje u potpunosti ostvaruje radnju izvršenja. kd ugrožavanja -S obzirom na trajanje posledice mogu postojati: 1. Deoba krivičnih dela Podela krivičnog dela s obzirom na radnju i posledicu S obzirom na radnju izvršenja razlikuju se: 1. -Postoji i tradicionalna podela kd prema njihovoj težini na: 1. Ta podela je značajna za sistematizaciju posebnog dela. s obzirom na posledicu. iz samog zakonskog opisa njihova priroda je lako prepoznatljiva. ali je biće kd ostvareno samim nastupanjem određenog stanja (npr. protiv imovine. kod kd dvobračnosti) -S obzirom na to kada nastupa posledica posle preduzimanja radnje izvr. prema njim. nehatna kd se kvalitativno razlikuje ponašanje koje je predviđeno kao kd -S obzirom na posledicu kd razlikuju se: 1. prestupe 3. kd protiv života i tela. davanje lažnog iskaza). . itd. temporalni delikti – posledica nastupa nakon proteka kraćeg ili dužeg vremenskog perioda -S obzirom na to da li je izostala posledica. kd stanja – proizvedena posledica je trajnog karaktera. to su kod nas kd svrstana u glavu kd protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i SCG. Ona su kao takva i predviđena u zakonu. razlikuju se: 1. poznata je podela na: 1. 2. To su svojeručna kd (npr.

Odnos specijaliteta. uništavanje imovine u toku građanskog rata. ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. Subjektivna teorija – prema njoj. -Ako su učinjena ista ili istovrsna kd radi se o homogenom sticaju. a u drugom slučaju karakter običnog kd. konsumpcije 1. prirodno jedinstvo dela postoji kada je radnja izvršenja prirodno povezana u jednu celinu. koneksna kd su ona opšta kd koja se vrše radi ostvarivanja političkih ciljeva. -Idealni sticaj kd će postojati npr. Time je u idealnom sticaju izvršio 3 kd. relativna politička kd – reč je o običnim deliktima koji se vrše sa političkim ciljevima -Problem je utvrditi kada obična kd dobiju karakter političkih kd. sticaja ipak nema. a ne i utaja). Postavlja se pitanje kom kd dati prednost. presudan je politički motiv 2. istovremeno sudi. razbojništva. ta kd će se nalaziti u realnom sticaju. smatra da je učinjeno samo jedno kd. najviših organa vlasti) 2. ne postoji sticaj kd. ili ostvarena bića više kd. kada neko prisvoji novac ili druge stvari koje su mu poverene u službi ili na radu postoji samo pronevera. po prirodi stvari. u jednom slučaju mogu imati karakter političkog. i pored toga. opisa ne može lako uočiti. zato što nisu bila otkrivena). Ili. Prividni idealni sticaj -Prividni idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno biće više kd. čak i onda kada za ranije učinjena kd iz bilo kojih razloga nije došlo do suđenja (npr. već samo jedno kd. Ukoliko izvršilac izvrši. 44. a s ciljem da se pobedi protivnik). bez obzira na njihov vremenski razmak. po pravilu. apsolutna politička kd – kod njih je objekt kd zaštite političke prirode 2. pa prema tome i 1 delo) 2. 2. kada izvršilac bacanjem bombe jedno lice liši života i 2 lica teško telesno povredi. SUPSIDIJARITET -Biće jednog kd je supsidijarno u odnosu na drugo. ali se. koja su u vezi sa vršenjem političkih kd i ponekad se vrše zajedno sa njima (npr. Objektivna teorija – procenjuje se priroda kd -U literaturi se nailazi i na podelu na: 1. iako je preduzeto više radnji. jer postoji ili prirodno jedinstvo dela ili je sticaj samo prividan. kompleksna ili mešovita kd su opšta krivična dela kojima se može vršiti napad i na politička dobra (npr. ne postoji onoliko kd koliko je stvari oduzeo. nije teško utvrditi. -U određenim slučajevima. povalne krađe. Zakonski opis bića jednog kd u potpunosti obuhvata i biće drugog kd s tim što sadrži najmanje još jedno dodatno obeležje. 1. I idealni i realni sticaj mogu biti i homogeni i heterogeni. prividni sticaj je pravna konstrukcija. krađu i falsifikovanje isprave preduzimanjem više radnji. opšteg kd i postoji samo to specijalno (posebno) kd (npr. a da se to iz njihovog zak. 43. silovanje. zato što svi pojedinačni akti zajedno čine radnju izvršenja. npr. Prividni idealni sticaj postoji u slučajevima: 1.Međutim. ima i kd koja su politička po svom karakteru ili motivu. pa se primenjuje samo ako ne dođe do primene primarnog bića. pa se uzima da. učinio više kd za koja mu se istovremeno sudi. ubistvo ili povreda ugleda predsednika. Obično se rešenje traži preko tzv kompleksnih i koneksnih kd: 1. Realni sticaj će postojati i kada izvršilac u kraćem ili dužem vremenskom razmaku izvrši više kd krađe (pod uslovom da ne postoji produženo kd). a ako se radi o različitim kd onda je u pitanju heterogeni sticaj. -Idealni sticaj podrazumeva da je učinilac preduzimanjem jedne radnje učinio više kd. pa se uzima da postoji samo 1 kd. SPECIJALITET -U slučaju specijaliteta neko kd se pojavljuje samo kao specijalan oblik nekog drugog. ako jednom izjavom uvredi više lica postojaće onoliko kd u idealnom sticaju koliko postoji pasivnih subjekata. -Realni sticaj podrazumeva da je učinilac sa više radnji. kada provalnik iz jednog stana oduzme više pokretnih stvari. (npr. već prirodno jedinstvo dela. Supsidijaritet može biti: 31 . specijaliteta – lex specialis derogat legi generali 2. supsidijariteta – lex primaria derogat legi supsidiariae 3. Pojam i vrste sticaja krivičnog dela -Sticaj kd postoji onda kada jedan učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učini više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi. U vezi sa tim su nastale 2 teorije: 1. za koja mu se. On takođe može biti idealni i realni u zavisnosti od toga da li je preduzeta jedna ili više radnji.

Npr. odnosno slučaj kada je zbog ponavljanja vršenja kd kod učinioca došlo do stvaranja navike da se ono vrši. čini samo kd teške krađe izvršene provaljivanjem. odnosno teške telesne povrede. Složeno i kolektivno krivično delo Prividni realni sticaj -Oblici prividnog realnog sticaja su: složeno.formalni – kada zakon izričito upućuje na primenu bića nekog kd samo kada nisu ostvareni uslovi za primenu nekog drugog kd -materijalni – kada to proizilazi iz same prirode i odnosa bića određenih kd slučajevi zakonskog supsidijariteta su u našem kr. u teoriji su poznati i slučajevi: inkluzije i alternativiteta kao oblika prividnog idealnog sticaja. Kd učestvovanja u tuči je supsidijarno u odnosu na kd ubistva ili teške telesne povrede. supsidijariteta i konsumpcije. 3. kolektivno i produženo kd. INKLUZIJA -To je. -Preovlađuje shvatanje da kolektivno kd postoji samo onda ako je to zakonom kod pojedinih kd propisano. 45. Kolektivno krivično delo -Kolektivno kd karakteriše se određenim ponavljanjem kd koja su čvrsto povezana pre svega određenim odnosom učinioca prema delu pa se zato smatra da postoji samo jedno kolektivno (skupno) kd. I kod konstrukcije kd kvalifikovanog težom posledicom uglavnom je reč o svojevrsnom složenom kd. Uzima se da postoji ono što više dominira. -Kolektivno kd iz navike podrazumeva sklonost ka vršenju određenog kd. Najčešće to čini zato što se kad se 2 kd izvrše zajedno dobija jedno sasvim novo kd po kvalitetu i težini za koje ne bi bile dovolnje one kazne koje su propisane za ta pojedina dela. kod kd zloupotrebe prava na štrajk postoji zakonski supdidijaritet jer se u zakonskom opisu posledice tog kd izričito kaže da će ovo kd postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog kd. postojaće samo teška telesna povreda jer ona obuhvata laku telesnu povredu). U svim tim slučajevima. odnosno da tako ostvaruje imovinsku korist. KONSUMPCIJA -U slučaju konsumpcije biće jednog kd redovno u potpunosti obuhvata biće nekog drugog kd (pod uslovom da se ne radi o specijalitetu). čiji je smisao da krivično odgovaraju oni učesnici u tuči za koje se ne može utvrditi da su preduzeli radnju izvršenja ubistva ili teške telesne povrede. zakonu retki. kada prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog oružja dolazi do ostvarenja bića kd oštećenja tuđe stvari oštećenjem odeće žrtve).. moguće je sa više radnji ostvariti više kd od kojih je jedno glavno koje konsumira ostala. Izvršilac krađe koji ukradenu stvar kasnije prikriva ili potura. Razlikuje se: kolektivno kd u vidu zanata. 4. uzima se da je učinjeno samo jedno kd ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. -Kolektivno kd u vidu zanimanja podrazumeva samo spremnost učinioca da češće ponavlja određeno kd. 32 . Npr. iako se čini da postoji više kd koje je učinilac ostvario sa više radnji. da se bavi njegovim vršenjem pri čemu nema cilj da mu to bude izvor prihoda. razbojništvo je složeno kd koje se sastoji iz prinude i krađe. tj. a ne i krađu kojom je pribavio sredstvo izvršenja – nekažnjivo prethodno delo. poseban oblik konsumpcije gde se neko delo koje se ostvaruje kroz neko teže delo ukazuje kao bagatelno u odnosu na to teže delo (npr. Primer za drugu vrstu supdidijariteta bilo bi kd učestvovanja u tuči. -Konsumpcija može u nekim slučajevima predstavljati i prividni realni sticaj. u stvari. izvršilac koji prethodno ukrade ključ kojim kasnije izvrši provalnu krađu. u odnosu na njih postojaće samo to kd. To je naročito slučaj kod tzv nekažnjivog prethodnog i nekažnjivog naknadnog dela. Ukoliko se za neka lica koja su učestvovala u tuči utvrdi da su izvršioci ubistva. ali od čega može imati neku imovinsku korist. zanimanja i iz navike. ALTERNATIVITET -Kod alternativiteta bića se javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelavantno da li će se uzeti da postoji jedno ili drugo kd (npr. 5. -Kolektivno kd u vidu zanata postoji onda kada učinilac ponavljanjem određenog kd nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda. Razlozi koji rukovode zakonodavca da konstuiše složena kd mogu biti različiti. Npr. Složeno krivično delo -Složeno kd predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem 2 ili više kd i za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu. kada je istom prilikom istim radnjama prema jednom pasivnom subjektu naneta i laka i teška telesna povreda. nema sticaja između teške krađe izvršene provaljivanjem i oblika teške krađe kada vrednost stvari prelazi određenu vrednost). ne čini kd prikrivanja jer je ono konsumirano kd krađe – nekažnjivo naknadno delo. -Osim specijaliteta. Npr.

ako učinilac vrši krađu iz istog stana tako što u toku nekoliko sati u više navrata oduzima stvari. u zakonskom opisu njihovog bića zahteva se višekratno preduzimanje određene radnje. nadriapotekarstva). -Prema objektivnoj teoriji. Ne može. Reč je o kd kojima se napadaju neka strogo lična dobra čoveka kao što su život i telo. je do izmena i dopuna iz 2002. umišljaj postaje onaj kohezioni. što s jedne strane znači da preduzimanje 1 radnje nije dovoljno za postojanje kd. vremenski kontinuitet 3. učinilac se nadovezuje na prvobitnu odluku obnavljajući je i proširujući je sukcesivno i na nova dela. zakono. onda se već javlja problem opravdanosti primene konstrukcije produženog kd. Međutim. da postoji određeni vremenski kontinuitet između pojedinih kriv. Nije relevantno iz kojih se razloga neko bavi nekom delatnošću. god. element se može shvatiti i kao produženi. kd u konkr slučaju nije u suprotnostima sa zahtevima kriminalne politike -U nekim slučajevima istovetnost oštećenog je obavezna. pravnih radnji 3. a to su istovrsnost kd i vremenski kontinuitet. ako je to isto učinio u toku nekoliko dana ili nekoliko meseci ili je delo učinio u toku iste noći ali u odnosu na stvari više različitih vlasnika. Međutim. Za jed. silovanja. za postojanje produž kd bilo bi osnova da se zahteva i subj. Jedinstveni umišljaj treba zahtevati samo onda kada su u pogledu objektivne strane ostvareni samo minimalni elementi. psihičkom planu učinioca. za postojanje produženog kd zahtevaju se sledeći uslovi: 1. tendencija da se vrše određena kd. ako je učinilac učinio npr. objedinjavajući faktor koji bi mogao da kompezuje nedostatak drugih objektivnih elemenata koji ukazuju na međusobnu povezanost pojedinih radnji u meri da ih treba smatrati celinom. element s tim da njegove forme treba shvatiti fleksibilno. čast i ugled. a ne poznaje ni kol kd iz navike. itd. U k. otmice. ipak zaslužuje pažnju pitanja da li je za postojanje produženog kd potrebno da bude ispunjen i neki subjektivni element. i bez konstrukcije produženog kd opravdano je uzeti da postoji samo jedno kd. ali od njega ipak ne treba odustati s obzirom da ga prihvata sudska praksa i veći deo doktrine. prema različitim pasivnim subjektima. Produženo kd do donošenja kz nije bilo regulisano odredbama našeg materijalnog kriv. ni pod kojim uslovima. za postojanje produženog kd najčešće se uzima da su neophodna tri uslova: 1. predviđalo samo kd kockanja kao kolektivnog kd iz zanata. -U nekim slučajevima se na prvi pogled vidi da pojedinačna dela nemaju svoju samostalnost. 2.Naše kr. U tom slučaju jed. Posle dekriminalizacije ovog kd naše kz više ne sadrži kol. -Konstrukcija kol kd i njena 3 oblika nastala je u nemačkoj sudskoj praksi krajem XIX veka. umišljaja potrebno je da sva kd moraju prethodno biti obuhvaćena umišljajem učinioca i to u svim njihovim bitnim crtama. kd u vidu zanata. Neki od tih slučajeva su na granici sa prirodnim jedinstvom dela. -Prema zaključcima sa Savetovanja u Vrhovnom sudu Jugoslavije iz 1965. a ne onoliko kd koliko je puta iznosio stvari iz stana istog vlasnika. sloboda i dr. Kod kd čiji osnovni ili teži oblik zahteva ponavljanje određene radnje nije neophodno koristiti konstrukciju kolektivnog kd. Npr. Prigovor objektivno-subjektivnoj teoriji da ona veoma sužava pojam prod kd osnovan je samo ukoliko bi se uvek tražilo postojanje jedinstvenog umišljaja. Jednostavno. od kojih svaka pojedinačno sadrži sva zakonska obeležja istog kd. pravu može imati jedino značaj u oblasti odmeravanja kazne gde bi to bila moguća otežavajuća okolnost. da sve inkriminisane radnje sa stanovišta običnog. za razliku od složenog i kolektivnog. pa postoji čisto objektivna i objektivno-subjektivna teorija. Osnovno pitanje je da li tu povezanost tražiti samo na objektivnom planu ili i na subjektivnom. Jed. da je isto lice izvršilo 2 ili više istovrsnih vremenskih odvojenih radnji. a s druge strane. istovetnost oštećenog – moglo bi se prihvatiti da istovetnost oštećenog može u nekim slučajevima izostati. nastavljeni umišljaj kontinuirana psihička linija. da ona čine jednu celinu. kao i da postoji umišljaj u odnou na ukupnu posledicu. preduzimanjem više radnji. Produženo krivično delo -Kod produženog kd. odnosno njegovog privilegovanog ili kvalifikovanog oblika. (npr. ali je upravo tamo odavno napuštena. -Opravdan je stav naše sudske prakse da treba razlikovati obavezne i varijabilne uslove. Prema rešenju u kz produženo kd čini više istih ili istovrsnih kd učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog 33 . da primena konstrukcije prod. koja kod nas predstavlja vladajuće shvatanje. istovetnost ili istovrsnost kd 2. biti primenjena konstrukcija produženog kd. više kd klevete. -Iako je u našoj teoriji i sudskoj praksi dominirala objektivna teorija. ali bi onda drugi povezujući elementi morali više da dođu do izražaja. 46. životnog i logičkog posmatranja i rezonovanja predstavljaju takvu kontinuiranu delatnost koja čini jednu prirodnu celinu 4. U našoj teoriji je vladajuće objektivno shvatanja. javlja se veći broj problema. zakonodavstva. kd nadrilekarstva. odnosno zašto ponavlja određene radnje. subj. umišljaj treba zahtevati i u situaciji kada produženo kd dobija težu kvalifikaciju u odnosu na pojedina dela koja su njime obuhvaćena. Ima i autora koji sasvim odbacuju opšti pojam produženog kd. -Kod produženog kd se radi o pravnom jedinstvu koje prolazi od prirodne povezanosti pojedinih kd. U pogledu kol kd u vidu zanimanja u našoj teoriji većina autora smatra da ih naše kz sadrži i da su to ona dela u čijem zakonskom opisu se zahteva bavljenje određenom delatnošću. -Prema tome. bez obzira na njihov broj ne predstavlja sticaj kd.

što znači da to shvatanje negira saučesništvo kao institut. Tri obavezna uslova su: 1. Vremenski kontinuitet 3. Da učinjena dela predstvljaju celinu 47. a ne izvršiocem. Istovetnost ili istovrsnost kd 2. Prema principalnoj teoriji saučesništva irelevantno je da li je izvršilac uopšte nešto preduzeo. Prvo. To nikako ne znači da saučesnici odgovaraju za radnju odnosno delo glavnog izvršioca. pored podstrekivanja i pomaganja. Nasuprot tome. pod saučesništvom se podrazumeva ostvarenje kd od strane više lica. najuže shvatanje pojma izvršioca – izvršilac je samo ono lice koje samo vrši kd 2. Učestvovanje više lica u ostvarenju kd može se ispoljavati na različite načine. posredni izvršilac i saizvršilac) 2. Ali. -Saučesništvo u užem smislu obuhvata podstrekavanje i pomaganje -Saučesništvo u širem smislu. Ali i u okviru restruktivnog pojma. Kada je reč o kd za koje se kod izvršioca traži neko posebno svojstvo. mogu se razlikovati 2 varijante tog pojma: 1. Tu važi pravilo: koliko učesnika. korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa. Izjednačavaju se svi oblici učešća u kd tako što se svi smatraju izvršiocem. a da se pri tom taj drugi ne može smatrati izvršiocem kd jer mu u potpunosti nedostaje subjektivna strana kd. izvršilac (neposredni izvršilac. Može se govoriti o postojanju dvostruke akcesornosti. kao i u većini evrop. između više lica mora postojati i subjektivna veza . 48. Ne pravi se razlika između izvršioca i saučesnika. istovetnost predmeta dela. -Kod nas je i u teoriji i u zakonodavstvu prihvaćen restriktivni pojam izvršioca. i ima karakteristike i jednog i drugog. ekstenzivno shvatanje polazi od toga da je izvršilac svako ono lice koje je na bilo koji način učestvovalo u ostvarenju kd. -Uopšteno rečeno. -Može se govoriti o 3 grupe lica koja ostvaruju kd: 1. -Za postojanje saučesništva potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano. ostala lica čiji doprinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takvog značaja da u odnosu na takve forme učestvovanja treba reagovati kriv. Ono je samo nužan uslov za postojanje saučesništva. postojanje saučesništva zavisi od toga dokle je izvršilac došao u svojoj kriminalnoj aktivnosti. To je kvantitativna akcesornost. I tu je reč o učešću više lica u ostvarenju kd ali se lice koje preduzima radnju izvršenja smatra samo sredstvom. toliko kd. saučesnici 3. Ako je neko lice kd izvršilo pod uticajem apsolutne sile 2. što znači da se pravi razlika između izvršioca i saučesnika. izvesno proširenje tog pojma – razlikuju se tri forme izvršilaštva: neposredno izvršilaštvo. posredno izvršilaštvo i saizvršilaštvo. obuhvata i saizvršilaštvo. pravom. To učestvovanje se može manifestovati u veoma širokom dijapazonu: od običnog pasivnog posmatranja ili odobravanja vršenja kd. Pored objektivne veze. Pravna priroda saučesništva -Postoje 2 osnovne teorije o pravnoj prirodi saučesništva: 1. -Akcesorna teorija je prihvaćena kod nas. -Prihvatanje najužeg pojma izvršioca u našoj teoriji za posledicu ima to da se i saizvršilaštvo smatra saučesništvom. kvantitativna akcesornost. Nasuprot tom shvatanju.postojanja najmanje 2 od okolnosti koje zakon navodi. 2. pošto je saizvršilaštvo negde između izvršilaštva i saučesništva. akcesorna teorija zahteva da je izvršilac izvršio kd odnosno da je preduzeo radnju koja ulazi u kriminalnu zonu (dovršeno delo. Nije svako učestvovanje saučesništvo u krivično pravnom smislu. kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). Pojam i vrste saučesništva -Kd se može vršiti zajednički od strane više lica. Ako je delo izvršilo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi 3. pa do glavne uloge u ostvarenju kd. Posredni izvršilac je ono lice koje ostvarujući sve subjektivne elemente kd navede drugoga na ostvarenje kd. -Saučesništvo kao institut zasniva se na restiktivnom shvatanju pojma izvršilaštva. zakonodavstava. Ako je krivično delo dovršeno. odnosno da je izvršilac ušao u kriminalnu zonu. koja se sastoji u zajedničkom ostvarenju bitnih elemenata kd. 34 .svest o zajedničkom delovanju. jedinstvo mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstveni umišljaj. prihvaćena je podela saučesništva na: saučesništvo u užem smislu i saučesništvo u širem smislu. koje samo preduzima radnju izvršenja. bez sumnje. To je sticaj više lica u jednom kd. Primena konstrukcije posrednog izvršilaštva opravdana je u sledeće tri situacije: 1. -Od saučesništva treba razlikovati posredno izvršilaštvo. da li je ušao u kriminalnu zonu. To su: istovetnost oštećenog. Izvršilac je ono lice koje samo ostvaruje bitne elemente bića nekog kd.

taj problem je bio ublažen. postojanje zajedničke odluke. 3. To govori o neprihvatljivosti ove teorije. Ova teorija je prihvaćena kod nas. Iako je prvostepeni sud ispravno smatrao. . postoji samo kod majke tako da je majku proglasio izvršiocem (posrednim). -Zato se prešlo na teoriju limitirane (ograničene) akcesornosti. ne traži se da su ostvareni svi opšti elementi kd. saučesništvo će postojati samo ako su oni kažnjivi. uzima da je za postojanje saizvršilaštva neophodno da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. saizvršilac može biti samo ono lice koje može biti i samostalan izvršilac. koja danas u svom čistom obliku nigde nije prihvaćena. Prema njoj. koja znači da postojanje saučesništva takođe zavisi i od toga što je izvršilac ostvario. Polazi se od toga da se sve okolnosti koje imaju značaj za postojanje kd. a sestru pomagačem. drugostepeni sud je primenom ekstremne subjektivne teorije uzeo da interes za izvršenje dela. O saizvršilaštvu će se raditi i u slučaju tzv. Kao dopunski kriterijum. a sestra izvršilac. 3. da je majka podstrekač. -Još manji značaj ima tzv. -Kod tzv. naročito u slučajevima kada je izvršilac lice koje nije uračunljivo i krivo. a ne i njegova protivpravnost. što nije opravdano jer često neko u ostvarenju kd ima važniju ulogu od onoga ko neposredno preduzima radnju izvršenja i nije ga opravdano svoditi na rang pomagača. Saizvršilaštvo -Prema odredbi kz. neko drugome pomogao u nužnoj odbrani. pa pošto nema kd to bi značilo da nema ni saučesništva. 5. 1. Podstrekavanje 2. oružanoj pobuni).postoji. Međutim. saizvršilaštvo postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše kd. M. ali ne i rešen. da li je ostvareno kd sa svim njegovim obaveznim elementima ili je za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvareni samo neki elementi opšteg pojma kd. onda kada dva ili više lica zajednički prouzrokuju posledice kd. -Kod delicta propria. Umišljaj. 49. Npr. Obj. minimalna akcesornost prema kojoj je. Elementi se u konkretnom slučaju moraju posmatrati u međusobnoj vezi. Međutim. danas nije prihvaćena. Zajedničku odluku. kz zahteva postojanje umišljaja. ili ostvarujući zajedničku odluku radnjom da umišljajem bitno doprinesu izvršenju kd. Ova teorija. već je dovoljno da je izvršilac ostvario sve objektivne element kd. 2. a time i izvršilačka volja. Primenom konstrukcije posrednog izvršilaštva. Nekoga ko je u tom planu dobio ulogu pomagača. tj. U našem kp te okolnosti se uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod kojeg postoje. saizvršilaštvo postoji uvek onda kada neko učestvuje u ostvarenju kd tako što delo hoće kao svoje. zakon zahteva 3 uslova za postojanje izvršilaštva: 1. Subjektivna teorija – prema njoj. i kasnije i zaista preduzeo radnju pomaganja. da su pri tom podelili uloge i napravili plan. saizvršilac je onaj koji je u svakoj fazi ostvarenja kd imao presudnu ulogu u smislu da je bitno mogao uticati na tok izvršenja kd. njena sestra je to dete sama lišila života tako što ga je utopila u kadi sa vodom (slučaj „kada“). Ova teorija suviše sužava krug učesnika koji se mogu smatrati saizvršiocem. Bitan doprinost izvršenju kd. kaznom koja je propisana za učinjeno delo. ona uzima u obzir i to da li neko delo čini u svom ličnom interesu. I sub. -Subjektivna komponenta je svest o zajedničkom delovanju. Može se govoriti i o kvalitativnoj akcesornosti. -Nema saizvršilaštva u slučaju prividnog saizvršilaštva. ako je delo samo pokušano ili su preduzete pripremne radnje.a. kada nije ni delimično preduzeta radnja izv. slučaj iz nemačke sudske prakse: u interesu i na molbu majke vanbračnog deteta. naročito ona ekstrenma sasvim zanemaruje nečiji objektivan doprinos ostvarenju kd. što postupa sa izvršilačkom voljom. Ova teorija je danas jedna od vladajućih u stranoj kp literaturi i prsksi. 35 . To je dovelo do neprihvatljivih rezultata. Formalno-objektivna teorija svodi saizvršilaštvo samo na slučajeve kada neko makar delimično preduzme radnju izvršenja. tj. 50. 4. krivice ili odmeravanje kazne koje postoje kod izvršioca prenose i na sve ostale učesnike u kd. činjenica da se više lica unapred dogovorilo kako da ostvare kd.Tu je i shvatanje o hiperekstremnoj akcesornosti. ipak ne može. Teorija o podeli rada – nju prihvata jedan deo naše sudske prakse. da transformiše u saizvršioca. postojalo bi saučesništvo i onda kada bi npr. Objektivno-subjektivna teorija – koja je vladajuća u našoj sudskoj praksi i doktrini. Saizvršilac se kažnjava kao da je delo sam izvršio. -Objektivna komponenta se sastoji u tome da je makar i delimično preduzeta radnja izvršena. Nužno saizvršilaštvo postoji kod nekih kd u čiji opis bića ulazi kao obavezan element da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili više lica (npr. nije moguće saizvršilaštvo. U slučaju da se ne utvrdi postojanje tog ličnog interesa. bez postojanja svesti zajedničkog delovanja. Prema tome. za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvarena bitna obeležja nekog kd. lično i samostalno. učesnik u delu se svodi na pomagača. koje postoji onda kada se neko pridruži nekome u toku izvršenja kd: nije nužno da su svi saizvršioci učestvovali u izvršenju dela od samog početka. sukcesivnog saizvršilaštva. Teorija vlasti nad delom (materijalno-objektivna teorija) – prema toj teoriji. -Izvesno vreme bila je prihvaćena teorija potpune (ekstremne) akcesornosti prema kojoj je bilo nužno da je izvršilac ostvario kd sa svim njegovim opštim obeležjima. U slučaju da ni delimično nije preduzeta radnja izvršenja. kod kojih je posebno svojstvo učinioca bitno obeležje kd. a naročito da je postojala i njegova krivica. svojeručnih kd koja može ostvariti samo jedan učinilac.

prihvatljivije je rešenje da on odgovara za teži oblik. savetovanje.d. Npr.Kada podstrekač nije uspeo da stvori ili učvrsti odluku kod podstreknutog. -KZ predviđa slučaj neuspelog podstrekavanja gde postoje 2 situacije: 1.gestovima. -Podstrekivanje se u nekim slučajevima predviđa kao posebno. Postrekavanje se može vršiti i od strane više lica. pa podstrekač stvori odluku kod njega da krađu izvrši upotrebom prinude čime ona prerasta u k. tu nepostoji podstrekivanje s obzirom na to da postojea odluka obuhvtau sebi i lakši oblik k. -Za neuspelo podtrekivanje se.-Podstekavanje je oblik saučeništva kojim se umišljeno navodi drugo lice da izvrši kd. 2. moglo bi biti opravdano korišćenje konstrukcije posrednog izvršioca i pored usvojene limitirane akscesornosti.d sporno je kako rešiti tu situaciju. Međutim. tj.d. -U skladu sa akcesornom prirodom saušesništva za postojanje podstrekivanja potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano. Umišljaj podstrekača treba da obuhvati svest o uzročnoj vezi između radnje odstrekavanja i odluke da se izvrši k. Ono mora biti upravljeno ili na određeno lice.d. ali je moguće da bude ostvareno i na dr.d.d. 51.d 2. Npr. Izvršilac (postreknuti) takođe ne mora poznavati podstrekača.d. a ono na šta se postrekava samo po sbi nije kd (npr.političkih razloga predviđa kao kd radnju postrekivanja.d nastala pod uticajem podstrekača.d ili tee istovrsno k. nesporno je da potoji podstrekivanje u odnosu na izvršeno k.d neće postojati podstrekivanje već psihičko pomaganje. Iako neki smatraju da podstrekač treba da odgovara samo za „višak“ u odnosu na stvorenu odluku. 3. niti mora biti svestan da je njegova osluka da izvrši k. prinude. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu) ili pak pocenjuje da podstrekivanje pod određenim uslovima u nekim situacijama može biti teže od radnji izvršenja (npr. podstrekaču se kao i izvršiocu. načine kao što su konkludentne radnje. itd.nesvršeni pokušaj. -Podstrekivanje može biti posredno. molba. To su retke situacije kada zakonodavac iz kriminalno. samostalno kd. -Podstrekivanje može postojati i u slučaju kada se modifikuje već stvorena odluka kod postaknutog da izvrši k. -Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno k. nagovaranje.) -Podtrekivanje se najčešće vrši verbalnim putem.d.ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši neko sasvim drugo delo u odnosu na ono koje je bio odlučio da izvrši. Ukoliko je delo ostalo u pokušaju. odnosno prko više lica kada se svi oni javljaju kao posredni podtrekači.d. ne preduzima radnju postrekivanja ni onda kada to čini zato što očekuje da će muž posegnuti za oružjem.svršeni pokušaj. pretnja. Tu u osnovi postoje 3 situacije: 1. -Odredbom kz kojom je regulisano podstrekivanje nije propisana radnja podstrekivanja. odnosno na istovrsno lakše delo u odnosu na ono koje je podstreknuti odlučio da izvrši. Inače. Podstrekivanje ima dvostruku posledicu: 1. preko trećeg lica.Odluku postreknutog da izvrši k. mora postojati određeni psihički uticaj podtrekača na izvršioca ili komunikativni uticaj koji se za radnju podtrekivanja zahteva u pretežnom delu novije literature. da bi zatekao ženu sa ljubavnikom. odnosno komunikativnog uticaja na izvršioca smatralo podstrekivanjem. Ipak. a podstrekač ga ubedi da to nije potrebno. jer ako bi se svako stvaranje provocirajuće situacije za izvršenje k. za neupselo podtrekivanje kažnjava se kao za pokušaj kd. 2. lice koje navede ljubomornog muža da se pre planiranog vremena vrati sa službenog puta kući. kazna može ublažiti.sa podstrekavanje. u okviru kazne propisane za delo koje je izvršeno. Nije neophodno da podstrekač lično poznaje izvršioca.Ako se izvršilac podstrekva na lakši oblik. a pokušaj je kažnjiv. kažnjava. -Podstrekač se kađnjava kao da je delo sam izvršio. Navođenjem se utiče na drugo lice (izvršioca) da donese odluku o izvršenju k. razbojništva. prevara. Danas vladajuće shvatanje u podstrekivanje uključuje i učvršćivanje odluke. ako je izvršilac doneo odluku da krađu izvrši tako da pri sebi ima oružje koje je spreman da upotrebi.d. ako je izvršilac doneo odluku da izvrši običnu krađu.Izvršenje k. dovođenje u zabludu. To je jedini izuzetak od pravila da je saučesništvo akcesivne prirode ( u ovom slučaju polazi se od principalne teorje saučesništva). pod uslovom da se podstrekivalo na izvršenje kd čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv. ili određeni krug lica.d odnosno kažnjivog pokušaja -Za podstrekivanje nije potrebno da kod postreknutog postoji krivica zato što naše pravo prihvata teoriju limitirane aksesornosti.d bez psihičkog. neposredno.Kada je uspo da izazove ili učvrsti odluku ali podstreknuti iz bilo kod razloga delo nije izvršio ni pokušao.ako podstrekač izmeni odluku kod podstreknutog tako da on izvrši teži oblik k. ne bi bilo prihvatljivo da podstrekač odgovara za podstrekivanje samo na k. davanje poklona odnosno plaćanje za delo na koje se podtrekava. Npr. ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako što kod njega stvara odluku da izvrši k. T može biti svaka radnja koja se kreće u rasponu od blagog nagovaranja da do nekih formi prinude (npr. onda bi se i svako otvaranje samoposluge moglo smatrati postrekivanjem na krađu. Ukoliko je kod izvršioca već postojala čvsta odluka da izvrši k. podstrekavanje na kd izbegavanja vojne obaveze). kada se on javlja kao puko sredstvo za izvršenje dela. tj.Pomaganje 36 . u ekstremnim slučajevima kada nema nikakvog subjektivnog odnosa izvršioca prema delu.

postoji nezavisno od toga da li postoji krivica izvršioca. da svojim radnjama doprinosi ostvarenju kd i sve bitne elemente tog kd. a ne ono na koje je bio podstrekavan. 52. i sl. Npr. predstavlja posebno kd pomoć učiniocu posle izvršenog kd. Npr. on ostvaruje manje od onoga na šta je bio podstrekavan. a kada više lica pomažu izvršiocu onda se svi pojavljuju u ulozi sapomagača. Podstrekavanje konsumira pomaganje. tj.Pomaganje je oblik saučesništva u užem smislu kod koga se sa umišljajem doprinosi izvršenju kd. Psihičko pomaganje je davanje saveta kako da se izvrši kd. Pomoć pružena posle izvršenog kd koja se sastoji u tome da se krije izvršilac. ali ima za neuspelo podstrekivanje na ubistvo. Ta odgovornost postojala bi i onda kada izvršilac ne bi preduzeo ništa. tim drugim oblikom. -Za postojanje pomaganja nije potrebo da je kod izvršioca postojala krivica. -Kada se doprinos izvršenju kd ostvaruje preko nekog trećeg lica radi se o posrednom pomaganj. Razlozi su isti kao i kod postrekavanja. neuspeli podstrekač će odgovarati. -Podstrekač i pomagač odgovaraju u granicama svog umišljaja. U pravom smislu reči. -Saizvršilac odgovara u granicama svog umišljaja ili nehata. osim ako to nije ranije obećano. dovoljno je da su ostvareni objektivni elementi kd (limitirana) akscesornost. izvršilac vrši neko sasvim drugo krivično delo. Pri tome se ne traži i krivica izvršioca. ako neko podstrekava ili pomaže u običnoj krađi. akcesorna teorija. 3. da se prikrivaju tragovi ili sredstva kojim je delo izvršeno. ili predmeta pribavljenim kd. nema odgovornosti podstrekača za silovanje. pa i samo saučesništvo. -Ukoliko isto lice u ostom kd preduzme i radnju nekog drugog oblika saučesništva pomaganje će uvek biti konsumirano. ako je neko podstrekavao na ubistvo. Moguće je da u istom delu jedan saizvršilac postupa s umišljajem. ko izvršiocu provalne krađe pridržava lestve da bi se popeo u stan. odnosno prema akcesornoj teoriji delo na koje se podtrekavalo koje nije ni pokušano ne može biti osnov za odgovornost saučesnika. Izvršilac vrši lakši oblik kd ili lakše istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen osnovni oblik – negativni kvantitativni eksces. već donju granicu onoga što je 37 . odnosno u kome mu je pružena pomoć – kvalitativni eksces – u tom slučaju situacija je potpuno jasna : nema odgovornosti saučesnika. Pomagač ne mora lično znati izrvšioca. Za razliku od principalne teorije saučesništva prema kojoj je irelevantno da je izvršilac preduzeo bilo šta i gde svako potpuno samostalno odgovara za svoje radnje. davanje podške da izvrši kd i njegovo odobravanje itd. odnosno izvršioca. jer se uzima da je pomaganje najlakši oblik saučesništva. kao što to čini teorija ekstremne (potpune) akcesornosti. Taj doprinos mora biti u izvesnoj uzročnoj vezi sa izvršenim delom. Izvršilac vrši teži oblik kd ili teže istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen samo osnovni oblik – kvantitativni eksces. dovoljno je da je pomaganje dovelo i samo do manjih modifikacija u radnji izvršenja odnosno načinu ostvarenja kd. KZ navodi kao tipične radnje pomaganje: -davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši kd -stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstca za izvršenje kd -stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje kd -unapred obećano prikrivanje kd. te ne odgovara za ono što je: ostvario drugi saizvršilac. preduzima radnju pomaganja iako bi izvršilac i bez toga mogao da uđe u stan učvrstivši lestve na drugačiji način. -Pomaganje može postojati samo pre ili u toku izvršenja kd. saučesnik odgovara samo za osnovni oblik krađe. -Pomaganje se može preduzeti na razne načine.. Osnovi koji isključuju krivicu izvršioca. Za razliku od postrekavanja pomaganje se može činiti i nečinjenjem. a drugi iz nehata. Ono što nije bilo obuhvaćeno njihovim umišljajem predstvalja eksces izvršioca za koju oni ne odgovaraju. itd. Umišljaj pomagača treba da obuhvati pored činjenice. ako je postojalo neuspelo podstrekivanje na kd za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna. Odgovornost saučesnika za krivično delo -Odgovornost saučesnika za učinjeno kd. Npr. pomaganje može biti: psihičko (intepektualno) i fizičko. jer radnja saučesništva nije ni u kakvoj uzročnoj vezi sa izvršenim kd. Uglavnom se vrši verblnim putem. Nije nužno da je reč o takvom doprinosu bez kojeg kd ni u kom slučaju ne bi moglo biti izvršeno. Polazeći od pravila da saučesnici odgovaraju samo u granicama svog umišljaja tu se dolazi do rezultata da oni odgovaraju samo za osnovni oblik. a saizvršilaštvo konsumira podstrekavanja. odmeravanja i izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaža od one koja je propisana za izvršeno kd. koja je prihvaćena i kod nas. kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). podstrekača ili pomagača kod kojeg krivica postoji. -Nophodno je da se pomaže u konkretno određenom kd. Tu su moguće 3 situacije: 1. Ali. 2. -I radnja pomaganja kaoi radnja podstrekavanja može biti u izuzetnim slučajevima predviđeno ko posebno kd. odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu (dovršeno delo. ako ne čuva objekt koji je bio dužan da čuva čime omogući izvršenja kd krađe stvari iz tog objekta. zahteva da je izvršilac izvršio kd. On nije prekoračio gornju granicu kao kod pravog kvantitativnog ekscesa. zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne. a izvršilac izvrši tešku ili razbojničku krađu. Npr. sredstva kojima je kd izvršeno. a bude izvršeno kd silovanja. tragova kd. -U pogledu kažnjavanja pomagača. obećavanje prikrivanja dela. učinioca. ne isključuju kd saizvršioca. -S obzirom na radnju. tu i ne dolazi do ekscesa izvršioca. kada kod pomagača postoji dužnost na činjenje. Dovoljno je da je izvršilac ostvario sve objektivne elemente kd – limitirana akcesornost.

učinio sve da spreči učinioca da ne izvrši kd. kao i kod dobrovoljnog odustanka. Međutim. primenjuje ih. lišavanje života koje izvrši neuračunljivo lice nije kd u smislu opšteusvojenog objektivno-subjektivnog shvatanja opšteg pojma kd. ne može doći do primene ove odredbe koja. umesto osnovnog oblika krađe. Tome u prilog ide i jezičko tumačenje odredbe KZ u kojoj se kao uslov postavlja da je učinilac u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. ako je neko podstekavao na kd otmice. izriču se u krivičnom postupku -Naše kp sadrži 4 vrste krivičnih sankcija 1. -Naše kp poznaje i neke mere koje. one su po svojoj prirodi represivne mere – represivnost k. sankcija je suzbijanje kriminaliteta – kao i cilj kp u celini 2. zakon. postojaće odgovornost podstrekača ne za osnovni oblik otmice. moraju biti predviđene zakonom 5. Bitno je da je ono kao takvo zakonom predviđeno kao kd. smatraće se podtrekačem i ono lice koje nemajući svojstvo službenog lica podstrekava službeno lice da izvrši kd zloupotrebe službenog položaja. 54. Npr. -U okviru instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja kd predviđeno je i dobrovoljno sprečavanje dela od strane saučesnika. izricanjem propisanih sankcija učiniocima kd. a saizvršioci u granicama svog umišljaja ili nehata. svaka vrsta sankcije ima i svoju potrebnu svrhu.Pojam i vrsta kazne 38 . mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena) 3. mere bezbednosti 4. pa do smrtne kazne. ovde nije dovoljno da je saučesnik odustao od daljeg preduzimanja radnje saučesništva. nisu obuhvaćene sistemom ks. Nema nikakvog razloga da se saučesnici privileguju u odnosu na izvršioca i da odgovaraju samo za osnovni oblik. Npr. već i za njegov kvalifikovani oblik. Pored opšte svrhe. odnosno izriče sud 6. To znači da saučesnici u ovom slučaju odgovaraju samo za lakši oblik kd. 3. one nastupaju po sili zakona kod osude za određena kd ili na određene kazne. ali ks kroz represiju teće prevenciji. tj može nedostajati krivica. cilj kriv. Postojanje saučesništva i odgovornosti saučesništva zavisi od onoga šta je zaista ostvareno. da se putem generalne i specijalne prevencije suzbijaju dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene kriv. -Naše kr. iako imaju izvesne sličnosti sa ks. tj. -Opšta svrha ks jeste ostvarivanje zaštitne funkcije kp. predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kazne. ali u tome nije uspeo. svojstvo ili okolnost predstavlja bitni element bića kd uzima se u obzir saučesnicima iako kod njih ne postoji. bude izvršena samo sitna krađa. Ni mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene kd nije ks. Stepen represivnosti pojedinih ks je veoma različit: od sudske opomene kao mere upozorenja ili ukora kao vaspitne mere. uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod koga postoje. mere bezbednosti. a usled toga je nastupila smrt otetog lica koja se može pripisati nehatu podstrekača. dok ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera kao sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima. One dovode do oduzimanja ili ograničavanja prava i dobara učinioca kd ili sadrži pretnju da će do toga doći. jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje svaka ks mora da poseduje. pravne posledice osude ne izriče sud u krivičnom postupku. 53. ali se radi o protivpravnom delu koje je u zakonu predvišeno kao kd. Tom merom se samo realizuje princip da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd. -Postavlja se pitanje kako primeniti pravilo da saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja. svojstva i okolnosti. 4.trebalo da izvrši. zakonodavstvom. Pojam i vrste krivičnih sankcija -Krivične sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zaštitne funkcije kp koja je osnovni cilj i svrha postojanja kp u celini. sankcija za ta dela. To znači da i onda kada je sauč. a s druge. već je potrebno da je sprečio izvršioca da izvrši kd. se ogleda u tome što one predstavljaju određeno zlo za učinioca kd ili pretnju zlom. primenjuju se prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao kd – to mora biti kd koje ispunjava sve elemente za postojanje kd. sadrži pravilo da se određeni lični odnosi. kaznene 2. Od ovog pravila postoji jedan izuzetak: ako neki lični odnos. vaspitne mere Reč je o dualističkom sistemu kr sankcija gde se s jedne strane javlja kazna. kod kd kvalifikovanog težom posledicom. Ovde prednost u odnosu na pravilo sa saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja ima osnovno pravilo o akcesornosti (zavisnosti) saučesništva. Npr. To znači da u odnosu na težu posledicu mora i kod saučesnika postojati nehat. Ta zaštita se ostvaruje predviđanjem određenih ponašanja kao kd i propisivanje k. kao i kroz primenu kp. Tako. koji mogu uticati ili na krivicu ili na odmeravanje kazne. -Krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema učiniocima protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao kd na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka. osnovna obeležja krivičnih sankcija su: 1. Npr.s. -Prema toj definiciji. Tako KZ sadrži i odredbu o posebnoj svrsi tri vrste ks.

god. a novčana kazna kao sporedna samo uz kaznu zatvora kao glavnu kaznu. Smrtna kazna koja je u republičkom kz. 2. -Kazna je zakonom predviđena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema učiniocu kd na osnovu odluke suda nakon sprovedenog kriv. a sporedne: novčana kazna i oduzimanje vozačke dozvole. Kazna je retribucija. Ona je 1993. odnosno svrha kazne mora biti nešto što je van tog bića. ukinuta je izmenama i dopunama kz Srbije iz februara 2002.. za postojanje kdpa i krivicu. Ona odgovara retributivističkom pristupu kod opravdanja kazne. bila propisna samo za kd (za teško ubistvo i teške slučajeve razbojničke krađe i razbojništva). Danas apsolutna teorija. Konfiskacijom imovine se oduzima legalno stečena imovina učinioca kd i ona u velikoj meri pogađa i dr. K. Prema Kantu. nepravednost. Prvobitno je predviđao 7 kazni. Kazna bez krivice znači negaciju k. pripada prošlosti. Znači neophodna pretpostavka za primenu kazne jeste da je učinjeno delo koje sadrđi sve obavezne elemente koji se traže. bar kada je u pitanju nauka kp. Učinilaca -pozitivnu generalnu prevenciju – sastoji se u podržavanju i jačanju onih društvenih i moralnih normi koje služe kao prepreka vršenju kd.u Srbiju je uvedena i kazna konfiskacije imovine.zakonod. Glavne kazne su: zatvor i rad u javnom interesu. Najviše dilema u sistemu kazni izazivala je smrtna kazna. kao i nemogućnost njenog odmeravanja. a ne i za neke dr.Opravdanje i svrha kazne -Još od antičkog doba postavlja se pitanje opradvanja i svrhe kazne. APSOLUTNA TEORIJA – prema njoj svrha kazne je vraćanje zla za učinjeno zlo. Smrtna kazna je oduvek imala svoje pristaloice i protivnike. RELATIVNA TEORIJA – ona svrhu kazne vidi u suzbijanju vršenja kd.zatvor 2. koja bi bila spremna da se loiši kazne kao voljnog pričinjavanja određenoz zla učiniocu kd. U vezi sa generalnom prevencijom. -U pogledu svrhe kažnjavanja formirale su se 3 teorije: apsolutna.rad u javnom interesu 4. postupka. Propisujući koja ljudska ponašanja predstavljaju kd. relativna i mešovita. preneto što društvo nestane.Načelo zakonitosti je kod kazne najdoslednije sprovedeno. Za Hegela je kazna „negacija negacije prava“. tj. Specijalna prevencija može svoj sadržaj imati u: 39 .pravo polaziod uobičajene podele na: glavne i sporne kazne. Kz iz 1951. u suprotnosti je sa principom srazmernosti jer se većinom oduzima celokuna imovina učinioca.kz sadrži načelo krivice koje zahteva postojanje krivice kao neophodan uslov za primenu kazne. Inspirisana je filozofskim idejama Kanta i Hegela. utilitarističke teorije – opravdanje kazne vide u njenoj nužnosti i korisnoj funkciji koju ona obavlja za društvo – suzbijanje kriminaliteta. sama je sebi cilj. Ono što je karakteristično za kaznu. Ona je ukinuta 1990. 55.sankcija se znatno razlikuje u odnosu na onaj koji je predviđao.nulla poena sine culpa.u tadašnjem kz SFRJ.-Kazna je i dalje sotala najvažnija kriv.a posle izmena i dopuna KZ SRJ iz 2001. -I naše k.sankcija.p je nezamisivo bez kazne danas ne postoji nijedna država. već je umesto nje predviđen zatvor u trjanju od 40 godina. Vrsta kazni -Sistem kazni u našem kz obuhvata 4 kazne: 1. -Stepen regresivnosti je najviši kod kazne.prava i kršenje njegovih osnovnih načela. Dve najvažnije grupe teorija su: utilitaristička i republistička. zakonodavac istovremeno za njih propisuje i kaznu. retributivističke teorije – polaze pre svega od moralne odgovornosti i opravdanje kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i ideje pravednosti. a od svih država natalih na teritoriji bivše SFRJ jedino je tadašnji zakonodavac Srbije procenio da je tu kaznu potrebno ponovo uvesti. 2.lica (porodicu učinioca). Sistem kazni ne sadrži više smrtnu kaznu ni kao mogućnost koju republike mogu da iskoriste. Ukinuta u saveznom kriv. . -Izmenama i dopunama o kz SRJ (OKZ) iz 2003. odmazda za učinjeno kd. ali su danas kada je Evopa upitanju preovladali argumenti protiv smrtne kazne.novčana kazna 3. Najvažnija razlika u odnosu na pojam sankcija. treba izvršiti smrtnu kaznu i u odnosu na poslednjeg člana društva koji se nalazi u zatvoru.sankcije jeste da ona znači i socijalno –etički prekor koje društvo upućuje učiniocu kd. danas se pravi podela na: -negativnu generalnu prevenciju – postiže se zastrašivanjem potenc. odnosno u prevenciji.oduzimanje vozačke dozvole -Postojeći registar kr. Kazna u svom biću nužno sadrži određeno zlo. ali cilj. Neki od razloga kolji se navode protiv ove kazne jesu njena arhaičnost. Glavna kazna se izriče samostalno. 1. osim opštih odredaba o kazni u opštm delu. 1. ona najviše zadire u prava i dobra učinioca. Kazna za cilj može imati vršenje uticaja na potencijalne učinioce – generalna prevencija ili na učinioca koji je već učinio kd – specijalna prevencija. jeste što se ovde kao pretpostavka za primenu kazne traži da je učinjeno kd. s imšto se samo jedna kazna može izreći kao glavna.

kazna lišenja slobode nema realnog osnova za svoju primenu dok se ne stvore jaki državni organi. Saznanje da često upravo dugotrajne kazne lišenja slobode umesto resocijalizaciji vode daljoj desocijalizaciji osuđenog lica. -KZ polazi od relativne teorije i svrhu kažnjavanja određuje kao specijalnu i generalnu prevenciju. Akcenat se posebno stavlja na pozitivnu generalnu prevenciju. Takođe. Moguće je ukazati na nekoliko važnijih faktora za nastanak i razvoj ove kazne: Pre svega. Rad u javnom interesu mora biti dobrovoljan. Italiji.MEŠOVITA TEORIJA – ona smatra da je svrha kazne i jedno i drugo. najviše uspeha ima rad u javnom interesu (uveden u Nemačkoj. Kazna zatvora u našem k. uticanje na druge da ne čine kd. -U pogledu kratkotrajnih kazni lišenja slobode odavno se ističe niz prigovora. kao i kućni zatvor. Otuda izreka da su „sudije ranije praznile zatvore. i dalje predstvalja najvažniju kaznu i stub sistema kr sankcija. pomoć starim i bolesnim licima. -Kazna lišenja slobode. znatno je umanjilo značaj i težinu tog prigovora. i prevencija i retribucija. a sud u konkretnom slučaju određuje tačan broj sati rada. kao i dužina vremenskog perioda. ona od njega stvara ličnost koja se još više udaljava od društva. -Iako KZ ne određuje retribuciju kao jednu od svrha kažnjavanja.Zastrašivanju – samo što se to čini primenom kazne u odnosu na nekoga ko je već učinio kd Eliminaciji i neutralizaciju učinioca Resocijalizacija učinioca – suština je u tome da učinilac prihvati pozitivne društvene norme i tako više ne vrši kd. jer je reč o skupoj kr. Lišavanje slobode je odavno poznato u kp. . Španiji. koja za cilj ima učvršćavanje društvenih i moralnih normi čije usvajanje od strane pojedinaca predstavlja najjaču branu vršenja kd. odnosno rad koji predstavlja neku privrednu delatnost nego rad koji pre svega ima humanitarni i opštekorisni karakter (npr. 3. 56. iako se od njega ne može očekivati ono u šta su izvesno vreme polagane velike nade Relativna teorija je danas dominirajuća teorija u nauci kd. ambulantni tretman ili upućivanje na obuku i mere pojačanog (elektronskog) nadziranja. vezano je tek za početak XIX veka.pravu 40 .). Tu je i pitanje kaznenih raspona. itd. 2. Određuje se najmanji i najveći broj sati rada. To ne može biti bilo koji rad. itd. 3. i pored nastojanja da se njena primena danas što više ograniči kroz uvođenje njenih alternativa. Od alternativa kazni lišenja slobode. retributivnu komponentu kazne teško je negirati. Ova teorija sadrži u sebi izvesnu kontradikciju jer je teško istovremeno vršiti i pravednu odmazdu i ostvariti društveno korisne ciljeve kaznom. Kod nas. -Osim rada u javnom interesu tu su i druge alternative: nekada štete i neformalno poravnanje oštećenog i učinioca. Ipak. Njen značaj ne proizilazi iz njene česte primene. a i u nekim evropskim KZ zapaža se negativna tendencija propisivanja suviše širokih raspona. a to je suzbijanje kriminaliteta.U pogledu propisivanja kazne lišenja slobode osnovno pitanje je da li predvideti jednu ili više vrsta kazni lišenja slobode. kao i vreme u kome će se obaviti. traganje za njima je poteklo iz saznanja da se kaznom lišenja slobode često postiže upravo suprotan cilj od željenog. koje su u novije vreme uvedena u evropskim zemljama. Francuskoj. jer bi inače bio u suprotnosti da međunarodnom konvencijom koja zabranjuje prinudan rad kao kriv. Retribucija kao svrha kažnjavanja bila bi prihvatljiva ako se njen sadržaj određuje kroz princip pravednosti i princip srazmernosti koji se u kp moraju uvažavati. Osnovni prigovor se sastojao u tvrđenju da je ciljeve resocijalizacije nemoguće postići u katkom vremenu. već iz toga što se pre svega od zaprećene kazne zatvora očekuje da ima generalno preventivno dejstvo i što neke druge sankcije ne bi mogle postojati bez nje (npr. sankcija. ona zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovu društva. - 57. Engleskoj. sprečavanje učinioca da učini kd i uticanje na njega da ubuduće ne vrši kd. od vladajućih društvenih normi i normalnog života na slobodi. pa i kršenju načela zakonitosti u propisivanju kr sankcija. rad u oblasti zaštite životne sredine. -Što se tiče alternativa kazni lišenja slobode. nikada se kazna ne sme izricati samo zato da bi se učiniocu vratilo zlo za ono zlo koje je on naneo vršenjem kd. jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona. ovaj oblik je i dalje prihvatljiv pod određenim uslovima. Koliko široki ti rasponi treba da budu? S jedne strane. ono je bilo mera za obezbeđenje prisutnosti okrivljenog pre suđenja u odnodu na koga su bile primenjivane neke druge kazne najčešće smrtna kazna ili telesne kazne. svrha kažnjavanja je: 1. a danas ih pune“. sankciji. Umesto da deluje preventivno na učinioca kd. izražavanje društvene osude za kd. ne smeju biti ni suviše široki jer bi to vodilo arbitrernost. Polazi se od opšte svrhe kr. Švajcarskoj. U okviru te opšte svrhe.). Opšta pitanje kazne lišenja slobode -Potpuno prihvatanje ove kazne u kriv zakonodavstvima u sudskoj praksi. Ali ona ne sme biti dominirajuća svrha kazne. sankciju. u većini su zakonodavstva koja predviđaju više vrsta kazne lišenja slobode. uslovna osuda).

odnosno novčani ekvivalent jednog dana. a ako do njega ne dođe kazna se gasi. kada je izrečena kazna zatvora do jedne godine.sankcija. Svrha propisivanja opšteg minimuma i opšteg maksimuma jeste. a do 6 mes.Uslovni otpust -Uslovni otpust suspenduje kaznu i u tom pogledu ima slično dejstvo kao uslovna osuda. pojavio se i sistem koji se občno naziva sistem dan ili sistem dnevnih globa. Ne može se izreći licu koje je u vreme vršenja kd nije navršilo 21. koji pdrazumeva propisivanje novčane kazne u određenom iznosu. Ranije je o uslovnom otpustu odlučivala komisija obrazovana od strane ministra pravde. 59. -Opozivanje usovnog otpusta – kz predviđeno je obavezno opozivanje uslovnog otpusa ako osuđeni za vreme dok je na uslovnom otpusu učini kd za koje je izrečena kazna zatvora preko jedne god. da bi opet krajem XIX veka ponovo dobila širu primenu. To znači da je mogućnost ulovnog otpuštanja osuđenog predviđena u slučaju kumulativnog ispunjenja dva uslova: 1. u danima i to prema opštim pravilima za odmeravanje kazne. treba odustati od fikcije da se uslovnim otpustom ne dira u kaznu. ali se može primenjivati i na području tzv. naš se zakonodavac odlučio samo za jednu vrstu ove kaznezatvor. dok se kod dužih kazni ona izriče na pune godine i mesece. U nekim zemljama ona je postala najčešće primenjivana kazna. i fakultativo. -Novčana kazna se sastoji u plaćanju određenoh novčanog iznosa u korit države. -O uslovnom otpuštanju kao i o njegovom opozivanju odlučuje sud. Postepeno je država. u pogledu pravne prirode uslovnog otpusta. odnosno najmanju i najvišu moguću meru kazne.zakonodavstvu (kada je postojao i strgi zatvor) opravdana.Da se za vreme izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati. To je ukinuto kz.globa.. tj. odnosno rasponu u okviru kojeg se učiniocu odmerava i izriče kazna u konkretnom slučaju.Pojam i sistem novčane kazne -Novčana kazna je jedna od najstarijih k. KZ kao granicu u tom pogledu određuje 6 mes zatvora tj. -KZ reguliše institut uslovnog otpusta odnosno predviđa opšte uslove za uslovni otpust.treba posmatrati kao poseban slučaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamena za smrtnu kaznu. Znači. Naročito je pogodna za lakša kd. 58. Poznato je da ni izuzetno obro vladanje osuđenih loica za vreme izdržavanja kazne ne mora imati nikakve veze sa njihovim popravljanjem. odnosno da se radi samo o njenom transformisanju u toku izvršenja. pre svega kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode. počela i sama da primenjuje novčanu kaznu da od učinoioca naplaćuje izvesnu sumu novca za učinjeno kd. odnosno da do izvršenja preostalog dela kazne dolazi samo izuzetno tj. a to je da se za najteza kd ili najteže oblike teških kd propiše i kazna zatvora u ztajanju od 30-40 god. Nastala je u vezi sa sistemom kompozicije prema kome je učinilac plaćao određenu sumu novca oštećenom ili njegovoj porodici kao naknadu za učinjeno kd čime se sprečavala krvna osveta. Ali kz predviđa mogućnost koja u izvesnom smislu predtavlja izuzetak. Pored telesnih kazni i smrtne kazne. Suština uslovnog otpusta je u tome da se deo kazne ne izvršava. U području lakšeg i srednjeg kriminaliteta ona je u tim zemljama potpuno istisnula kaznu lišenja slobode.Da je izdržao najmanje jednu polovinu kazne 2. Ova kazna se može propisati samo uz kaznu zatvora do 20 god. Kaznu zatvora u trajanju od 30-40 god. u sredjem veku se veoma često koristila i novčana kazna.Pored sistema fiksnih iznosa. Osuđenog koji je izdržao polovinu kazne zatvora sud može otpustiti sa izdržavanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne izvrši novo kd. -Ispunjavanje uslova koji se odnosi na popravljanje osuđenog lica i prognozu da više neće vršiti kd u praksi je često teško sa sigurnošću utvrditi. Danas je ona jedna od najčešće primenjivanih kriv.njihovo trajanje. On podrazumeva da se prethodno odmeri kazna u vremenskom trajanju. koja je mogla da suspenduje polovinu pa čak i dve trećine izrečene kazne. -Izricanje kazne zatvora na dane opravdano je samo kod kratkotrajnih kazni lišenja slobode. srednjeg kriminaliteta. -Naš zakonodavac se opredeloio za rešenje prema kome zatvor ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 20 god.god u odnosu na eanije stanje u našem k. jer se vreme provedeno na uslovnom otpustu u slučaju opoziva ne uračunava uu izdržanu kaznu. pre svega.god života. Mada je unifikacija koja je izvršena 1977.zakonodavstvo određuje opšti minimum i opšti maksimum kazne zatvora. Pojavom kazne lišenja slobode ona biva potisnuta.-Iako je moguće predvideti više vrsta kazne lišenja slobode. Teško se može prihvatiti uvođenje koje je i dalje prisutno u našoj teoriji i praksi da se kazne zatvora izvršava i za vreme dok je uslovno otpušteni na slobodi i bez ikakvih obaveza. Zato se ne može odmeravati i zricati kazna u rasponu između 20-30 god. u slučaju opoziva uslovnog otpusta. tj. -Naše k. da se posle toga utvrdi novčana vrdnost. zatvor se izriče na pune godine i mesece. a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće vršiti kd. sankcija. . da se u okviru njega kodpojedinih kd propiše posebni minimum i posebni maksimum. te da se 41 . ima mesta za kriminalno politička razmišljanja o uvođenju nekih novih formi kazne lišenja slobode (naročito onih kombinovanih sa povremenim boravkom osuđenim na slobodi). i na pune dane. uz odsustvo adekvatnih kriterijuma za primenu neprecizno postavljenih zakonskih uslova i to u postupku koji ne pruža ni minimalne garancije. koja se u početku javljala samo u ulozi posrednika.

a opšti maksimum 1. s tim da rok isplate ne može biti duži od 1 godine.000. Od 50.NOVČANA KAZNA U DNEVNIM IZNOSIMA -Odmerava se tako šte se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa. a stari sistem. Reč je o tzv. on ne može biti duži od 1 godine. Osnovna prednost ovog sistema jeste to da se vrenost jednog dana utvrđuje isključivo prema imovinskom stanju učinioca čime se u znatno većoj meri nego kod sistema fisknih oiznosa postiže to da novčana kazna jednako pogađa i siromašne i bogate učinioce kd. Supletorni zatvor može trajati najduže 6 meseci. Za isto kd novo rešenje u našem kp omogućava da bogati učinilac bude stostruko više kažnjen nego siromašni učinilac.000 – 300. Jenu od ozbiljnih prepreka za širu primenu novčane kazne treba videti i u relativno niskom životnom standardu u našoj zemlji. Do vrednosti jednog dana se dolazi tako što se utvrde mesečni ili godišnji prihodi učinoca. odmerava se na isti način kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima. supletornom zatvoru. On jednakao pogađa kako bogate. a na osnovu opštih pravila o odmeravanju kazne. Najmanje 100. S obzirom na to da se kod pojedinih kd ne propisuje posebni minimum i maksimum postupljeno je isto kao i kod novčane kazne u dnevnim iznosima.000 – 200. odnosno godini. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne može biti manja od 500 niti veća od 50000 dinara.i. -Za razliku od ranijeg rešenja.pravu Ni naš zakonodavac nije mogao ostati samo pri sistemu fiksnih novč. Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima učinioca kd ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava. U tom cilju zakon ovlašćuje sud da može zahtevati podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova. ona se odmerava u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za to kd. -Odredbama opšteg dela propisani su i kazneni rasponi kod ovog sistema novčane kazne. a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora. pa se ta ušteda deli sa brojem dana u mesecu. od 60-180 d.Novčana kazna u našem k. Do 100. ona je pokazivala značajne oscilacije koje su uglavnom bile posledica inflacije novca. 42 . U pogledu roka plaćanja novčane kazne propisano je da se on utvrđuje u presudi i da ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 3 meseca. dolazi do njenog pretvaranja u zatvor.iznosa. tako i siromšne. Novčana kazna kao glavna kazna izriče se u sledećim iznosima: 1. SISTEM FIKSNIH IZNOSA -Pre svega propisan je opšti minimum i maksimum novčane kazne. Ako osuđeni ne plati nk u određenom roku. sud će na osnovu raspoloživih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine 5.i. -KZ reguliše i pitanje izvršenja oba sistema novčane kazne. A. zatim se od toga oduzmu redovni troškovi koje ima tj. B. potavlja kao subsidijaran. KZ preedviđa oba sistema novčane kaze tako što novi sistem. pre svega na koji način utvrditi stvarne prihode učinioca. 60. Taj broj ne može biti manji od 10 niti veći od 360 dana. a zatim visina jdenog dnevnoh iznosa. koji naziva novčanom kaznom u dnevnim iznosima postavlja kao primaran. od 30-120 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci 3. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine 4.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca 2. Visina dnevnog iznosa se izračunava i otvrđuje tako šro s eod prihoda učinioca kd u prethodnoj godini oduzmu nužni rashodi koje je imao. KZ više ne predviša prinudnu naplatu neplaćene nk. a ako je izrečena nk u iznosu većem od 700. Opšti minimum iznosi 10. Iako je taj sistem jednostavniji jer ne zahteva precizno utvrđivanje prihoda učinioca. -U primeni ovog sistema novčane kazne sudovi mogu imati određene probleme. Ekvivalent koji je u zakonu određen kod zamene nenaplative novčane kazne iznosi 1 dan zatvora za svakih započetih 1000 dinara novčane kazne.000 dinara.000 din. I ovde visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. utvrđuje se ustvari koliko može da uštedi. od 120-240 d. Međutim.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine -Za kd učinjena iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna može se izreći i kad nije propisana zakonom ili kada je zakonom propisano da će se učinilac kazniti zatvorom ili novčanom kaznom. rezervni sistem. Broj dnevnih iznosa za učinjeno kd.000 dinara. Zato je KZ zadržao i stari sistem fiksnih iznosa koji se primenjuje kao supsidijarni.novčana kazna u određenom iznosu. državnih organa ili pravnih lica.dana sa utvrđenom vrednnošću jenog dnevnog iznosa.prostim množenjem dođe do novčane kazne koja se izriče. Broj dnevnih iznosa novčane kazne se utvrđuje u okviru sledećih raspona: 1. pa se ta razlika podeli sa brojem dana u godini. prednosti novog sistema su značajne. a sud u opravdanim slučajevima može dozvoliti da osuđeni isplati novčanu kaznu i u otplatama.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci 3. Visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. Do iznosa odmerene novčane kazne koju će sud izreći dolaz se jenostavnim množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine 5. Ovaj sistem je nastao u Švedskoj.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine 4. Što se tiče obima primene novčane kazne kod nas. najmanje 180 di za kr za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine -Ukoliko je za kd propisana samo novčana kazna. do 60 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca 2. u nekim slučajevima ni pored toga neće biti moguće utvrditi tu visinu. Od 30.000-500. Od 20.

-Ukoliko osuđeni ne obavi časove rada koji su mu određeni u okviru izrečene kazne dolazi do zamene kaznom zatvora tako šro će se za svakih započetih 8 časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora. kao što je nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskih organizacija u okviru kojih bi se ovaj rad obavljao. Ovde nije specijalna prevencija u prvom planu. U obzir dolaze i kd ugrožavanja javnog saobraćaja ukoliko nisu ostvareni uslovi za izricnje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. Ona ima i restributivni karakter. Za razliku od mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom koja se izriči samo učiniocu kd ugrožavanja javnog saobraćaja za kojeg se utvrsi da je opasno da upravlja motornim vozilom. a to je sloboda kretanja. ako osuđeni svesno ispunjava svoje obaveze vezane za rad u j. Ova kazna se može izreći licu koje nema polože vozački ispit. ličnost ičinioca. ta se sloboda samo delimično ograničava. već kao i kazna uopšte ima i generalno preventivne ciljeve. može nastaviti obavljanje svoje profesija. sud će kaznu oduzimanja voz..dela za koja se propisuje ZATVOR ili NOVČANA KAZNA. Razlozi protiv nje jesu. vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u trajanje ove kazne. zabranjuje mu se. osuđeni dolaze u neposredan kontakt s alicima koja su ranjiva u smislu da mogu postati žrtve kd (bolesna. -Posle smrti osuđenog nk se neće izvršiti. sud imajući u vidusvrhu kažnjavanj. ali to ne menja osnovni smisao i razlog uvođenja ove sankcije.sankcija. Rad u javnom interesu KZ predviđa rad u javnom interesu kao jednu od k.Umesto supletornim zatvorom.kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo 3. Prihvatljivije je da osuđeni koji ne plati novčanu kaznu umesto toga obavi rad u jav. jer se njome pogađa važno dobro učinioca k. -KZ predviđa rad u javnom interesu kao kaznu koja se može izreći samo kao glavna kazna. Ovaj uslov postoji i zbog relevantnih međunarodnih konvencija kojima se zabranjuje prisilan rad kao i kr.d zameniti kaznom zatvora. što osuđeno lice ne gubi svoje društvene kontakte. jer takvo lice ne može motorno vozilo koristiti za pripremanje ili izvršenje kd u tom slučaju . izriče se pod drugačijim uslovima i ima drugačiju svrhu. tako što će za jednu godinu oduzimanja vd odrediti 1 mes. a može biti i efikasnija i pogodnija sankcija za određenu kategoriju učinilaca nego neke druge ankcije. problemi na planu izvršenja. Zatim. Rad u javnom interesu ne ože biti kraći od 60 časova niti duži od 360 časova. za neke učinioce ova sankcija ima i edukativni kararter. u tom slučaju da položi vozački ispit. pre svega.koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti. ova sankcija nesumnjivo ima veliku ulogu u tome. kao i nedostatak onih koji bi nadgledali izvršenje ove sankcije. stara lica).i sud može kaznu umanjiti za jednu četvrtinu i ovde ne postoji mogućnost opozivanja.(1000din=8h) 62. .. Vremenski period u kome će s eobaviti odmereni br.Pojam i vrste odmeravanja kazne 43 . Naravno. Motorno vozilo mora biti korišćeno u svojoj osnovnoj funkciji. a moće biti i sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu. Kazna rada u javnom interesu se može izreći za kr. pre svega. Nasuprot tome.i traje 60 časova u toku jednog meseca. -Kazna oduzimanja vozačke dozvole može biti izrečena kao glavna kazna samo za kd za koja je propisana kazna zatvora od 2 god. U pogledu kd kod kojih može biti izrečena ova kazna. -Uslov za izricanje ove kazne jeste da je u vezi sa izvršenjem ili pripremanjem kd koje je osnov za izrucanje ove kazne korišćeno motorno vozilo. -Ako osuđeni na kaznu oduzimanja vozačke dozvole upravlja motornim vozilom za vreme dok ona traje. i izdavanje vozačke dozvole. neplaćena kazna se može zameniti kaznom rada u javnom interesu. a nema ni ostalih negativnih posledica kazne lišenja slobode i znatno su manji troškovi njenog izvršenja. predstavlja i jednu važnu mogućnost zamene naplaćene novčane kazne. ove kazne namenjene su drugoj kategoriji učinilaca. Rad u javnom interesu može biti: 1. 61.sati rada u javnom interesu jeste od 1-6 mes.interesu nego da mu se naplaćena kazna pretvara u zatvor. I u toj situaciji on je alternativa kazni lišenja slobode. Ali. kao i njegovu premnost da obavljarad u javnom interesu. građani sa kojma je osuđeni u kontaktu u toku obavljanja rada u javnom interesu mogu imati na njega pozitivan uticaj. jer lice kome je izrečena ova kazna može koristiti druge vrste prevoza.Prilikom izricanja ove kazne. Iz smisla i sadržaja kazne može se doći do zaključka da je neophodno da je učinilac upravljao tim motornim vozilom.može se reci da nema ograničenja. Interesu osim što jw predviđen kao glavna kazna. a to je da bude alternativa kazni lišenja slobode. Razozi koji idu u prilog njenom uvođenju jesu. Ali ipak prednost treba dati razlozima koji idu u prilog uvođenju ove sankcije kao što je to i učinjeno u kz.Rad u jav.zatvora. računajući od dana pravosnažnosti presude. odnosno njegovim vozilom može upravljati neko drugo lice.rad koji je koristan za društvo 2. -KZ propisuje minimum i maksimum ove kazne. osuda se može posmatrati kao rekompezacija ruštvu za učinjeno delo. danas kada je povećana mobilnost savremenog čoveka i kada korišćenje sopstvenog motornog vizila ima veliku ulogu u tome. 63. Ona ima i specijalno preventivne efekte jer sprečava učinioca da vozilo koristi za nova kd. U tom slučaju za svakih započetih 1000 dinara nk određuje se 8 časova rada u javnom interesu s tim da rad u javnom interesu ne može biti duži od 360 časova.sankcija. ova sankcija ima nesumnjivo represivni karakter.Oduzimanje vozačke dozvole KZ uvodi novu kaznu oduzimanja vozačke dozvole. Zatim. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. uzima u obzir vrstu učinjenog kd. -Kazna oduzimanja vozačke dozvole može trajati od 1-3 god.

odnosno pooštravanja kazne. PROPISANA KAZNA -Prilikom odmer kazne sud mora u prvom redu voditi računa o propisanoj kazni za učinjeno kd. ne bi bilo opravdano izreći strožu kaznu od one koju zahteva stepen krivice učinioca i težina učinjenog dela. njegove lične prilike. Visina tih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. 3.Stepen krivice 44 . kazne predstavlja ukupan proces koji se odvija počev od izbora kazne pa do njenog izricanja. ublažavanje kazne – odmeravanje blaže od propisane kazne 3. doći do tačno određene kazne. zak. za kd lakše telesne povrede propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom do 1 godine). a takva kazna. pa se prilikom odmer. služi tome da se u okviru propisane kazne. usvojen sistem relativno određenih kazni. a posebni način odm. 30 dana zatvora. što znači da se u tom slučaju primenjuje opšti maksimum tj. Retribucija u smislu principa pravednosti i srazmernosti treba da određuje gornju granicu prilikom odmeravanja kazne. -Kada je reč o redovnom odmeravanju kazne – odmeravanju kazne koje se kreću u okviru propisane kazne za određeno kd osnovni kriterijumi su: 1.-Prema nekim autorima. Postavlja se pitanje ako različite svrhe kažnjavanja zahtevaju različitu kaznu u konkretnom slučaju kojoj svrsi dati prednost. 1. Prihvatanje sistemom relativno određenih kazni zahteva odmer kazne po meri u okviru propisanog raspona. Kod novčane kazne. 20 godina. a vodeći računa o svrsi kazne. 64. kod kd teškog ubistva propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od najmanje 10 godina). kazne osuđenom licu. samo zato što bi ostvarivanje specijalne prevencije to zahtevalo. po pravilu. To su specijalne okolnosti: stepen krivice. KZ prihvata drugi način. -U oblasti odmeravanja kazne u našoj teoriji koristi se i pojam individualizacije kazne. se vrši u okviru kaznenih raspona koji su propisani odredbama opšteg dela o novčanoj kazni. jedna ista okolnost može biti ili otežavajuća ili olakšavajuća okolnost. Te okolnosti predstavljaju neposredan osnov za odmeravanje kazne. a drugi samo uopšteno navođenje okolnosti o kojima sud mora voditi računa prilikom odmeravanja kazne. Postoje kd kod kojih je propisan samo posebni minimum (npr. Opšti minimum i opšti maksimum ne može se prekoračiti ni u slučaju ublažavanja. U užem smislu. Kazne primenjuje opšti maksimum. pobude iz kojih j delo učinjeno. U oblast odmeravanja kazne spada i oslobođenje od kazne. 2. Danas je u pogledu propisivanja kazne u savremenim kr. Jedan način je njihovo nabrajanje. što znači da ona obuhvata i odmeravanje kazne. Međutim.SVRHA KAŽNJAVANJA -Prilikom odmer. odmeravanje kazne može biti zakonsko i sudsko. ostvaruje i ciljeve generalne prevencije. to će opravdati odmeravanje kazne koja se kreće u pravcu maksimuma za to kd. odmer. odnosno pooštravanje kazne može vršiti izuzetno i to pod uslovima predviđenim zakonom.OLAKŠAVAJUĆE I OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI -Ovaj krit. Danas su napuštena 2 druga sistema: sistem apsolutno određenih kazni i sistem apsolutno neodređenih kazni. okolnosti pod kojima je delo učinjeno. Propisani raspon kazne bi trebalo da bude jedan od osnovnih orijentira prilikom odmeravanja kazne. 1. Kada je reč o kazni zatvora u našem pravu. uz koju je novčana kazna alternativno propisana. u okviru kazne propisane za određeno kd 2. U širem smislu ind. raniji život učinioca. Naše kz ne predviša više pooštravanje kazne kao način odmeravanja kazne. Ima i kd kod kojih je propisan samo posebni maksimum (npr. kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. a koji pre svega podrazumeva upoznavanje ličnosti učinioca. jačina ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra. u kome se često kazna za pojedina kd propisuje u veoma širokom rasponu. kazne za kd učinjena u sticaju i odm. kazne postoji u slučaju odm. Npr. ona će uticati da kazna bude bliža donjoj granici propisane kazne za to delo i obrnuto. olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti -Postoje 2 pristupa prilikom zakonodavnog regulisanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti. kazne sud mora voditi računa o tome da je u konkretnom slučaju potrebno postići svrhu kažnjavanja. U zavisnosti od toga kako je ostvarena u konkretnom slučaju. ali koji u stvari predstavljaju kazneni raspon za pojedinim kd. Ukoliko neka od okolnosti ima karakter olakšavajuće okolnosti u konkretnom slučaju. ind je jedan od principa na osnovu kojeg se vrši odmeravanje kazne. samo sudsko odmeravanje predstavlja odmeravanje kazne u pravom smislu. ona se odmerava između posebnog minimuma i posebnog maksimuma ili opšti maksimum. tj. propisana kazna 2. njegovo držanje posle učinjenog kd ( naročito njegov odnos prema žrtvi) . -Odmeravanje kazne može biti: 1. svrha kažnjavanja 3. ukoliko ona ima karakter otežavajuće okolnosti. pooštravanje kazne – odmeravanje teže od propisane kazne Redovan način odmeravanja kazne jeste onaj koji se vrši u okviru propisane kazne za određeno kd dok se ublažavanje.

Pobude iz kojih je delo učinjeno -Pobude ili motivi se mogu etički vrenosvati što je značajno za odmeravanje kazne (npr.U sudskoj praksi se one po pravilu smatraju olakšavajućim okolnostima. Poricanje učinjenog kd samo po sebi ne predstavlja olakšavajuću okolnost. 4. 2.analitičkosintetički metod. kompulzivna sila i pretnja su takođe značajne za stepenovanje krivice. imovinu). kao otežavajuća okolnost se uzima da je došlo do porasta vršenja onih kd za koje se učiniocu sudi. To su predumišljaji koje treba uzeti kao otežavajuću okolnost jer ukazuje na viši stepen krivice. 3. Delo učinjeno pod njihovim uticajem ukazuje na niži stepen krivice. umišljaj ( odnosno nehat). i dolus repetinus.Okolnosti koje nisu propisane kz -Izuzetno retko se koriste u sudskoj praksi. važan je stepen nepažnje itd. Kod nehata. a naročito da li je vršio kd ili e. Ali.Druge okolnosto koje se podnose na ličnost učinioca -Ako se pojam „ličnih prilika učinioca“ restriktivno tumači.Jačina povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra -Prilikom propisivanja kazne zakonodavac procenjuje u kojoj meri eko ponašanje može da ugrozi i li povredi zaštićeno dobro. ako se kod otklonjive pr. 2.analitički.zablude radi o grubom zanemarivanju dužnosti i mogućnosti da se ima znanje o zabranjenosti dela to ne može biti olakšavajuća okolnost. menjanje iskaza. da je vrednuje i utvrdi koliko svaka od njih utiče na kaznu. Za ocenu stepena krivice značajne su i neke forme umišljaja koje naše kp ne predviđa. Međutim. važno je koliko je intezivno učinilac hteo nastupanje posledice. Ranija neosuđivanost se po pravilu smtra olakšavajućom oklnošću. bez razmišljanja. 2. Do toga se dolazi kroz procenu načina izvršenja dela. jer u tom slučaju nema ni krivice pa ni kd. Doprinos žrtve sopstvenoj victimizaciji (nisam sigurna da li to piše. uticaj na svedoke… Naročito je važno priznanje koje se pod određenim uslovima.Držanje učinioca posle učinjenog kd -Tu s emogu razlikovatu 2 grupe okolnosti: 1. treba tretirati kao olakšavajuću okolnost.one koje se odnose na ublažavanje posledica prouroovanih kd . Tu bi spadao i doprinos žrtve izvršenju kd odnosno okolnost da je žrtva dala povod za izvršenje kd ili je na drugi način doprinela nastupanju posledice. kao što je pomoć i izvinjenje žrtvi. laganje. a anaročito posledice. Kod pokušaja kd jačina ugrožavanja zaštićenog dobra je obično niža nego kod dovršenog kd. može kao isvest o protivpravnosti kao komponente krivice se mogu stepenovati. 9. Bitno smanjena uračunljivost i otklonjiva pravna zabluda su fakultativni osnovi za ublažavanje kazne. stvarno kajanje. nezaposlenost. kod odmeravanja kazne ova okolnost se ne možđe procenjivati aptraktno.Okolnosti pod kojima je delo učinjeno .npr. da učinilac ima maloletnu decu itd. značajno je da je učinilac pokazao pdosebnu upornost i bezbednost. polazeći od propisane kazne. Odsustvo uračunljivosti i svseti o protivpravnosti nisu od značaja za odemravanje kazne. kajanje. ili kao olakšavajuća okolnost da je prošao dui period od učinjenog kd. Npr.Lične prilike učinioca . -Prilikom odmeravanja novčane kazne kz obavezuje sud da uzme u obzir imovno stanje učinioca. npr.pristalice ovog metoda misle da sud mora da ceni kd i učinioca kao jednu celinu i da na osnovu jendog opšteg utiska i uverenje odmeri kaznu. Npr. onda bi se neke okolnosti mogle ovde podvesti npr. 7.kada je delo izvršeno spontano.one koje se tiču držanja učinioca kao okrivljenog u toku k postupka. psihofizičke osobenosti učinioca.njegove pristalice smatraju da sud mora pažljivo da analizira svaku okolnost. proveri strana 88)  treba uzeti kao olakšavajuću okolnost.Raniji život učinioca -Važan je odnos učinioca prema društvenim i moralnim normama koji je ispoljio u svom životu pre izvršenja kd. što je naročito prisutno kod umišljaja i nehata.to znači da bi sud na osnovu opšteg utisak. poricanje. loše zdravstveno stanje. -U vezi sa procenjivanjem olakšavajuće i otežavajuće okolnosti mogu se koristiti 2 metoda: 1. stepen obrazovanja itd. 8. da li je neko izvršio krađu da bi obezbedio neke svoje elementarne životne potrebe ili da bi se kockao). Sudska praksa prtežno se koristi sisntetičkim metodama ali najprihvatljivijim se čini kombinacija ova dva metoda. a i one koje sudovi uzimaju u obzir mogu se podvrći kritici. telo.Ove okolnosti su heterogenog karaktera. i zato pokušaj ako sud ne iskoristi mogućnost koju mu zakon daje u pogledu ublažavanja kazne.-Uračunljivost. Zatim. trebao da dođe do jedne polazne 45 . naknada štete. sredstava za izvršenje. ona s emora konkretizovati i utvrditi u kojok meri je učinjeno kd ugroziklo ili povredilo zaštićeno dobro (život. uzima kao olakšavajuća okolnot. 5. 6.sintetička.

Za SUDSKO UBLAŽAVANJE KAZNE potrebna su 2 uslova: 1. 46 . kazna se može ublažiti do 10. 6. 5. Kad postoje uslovi za ublažavanje kazne. niža od propisanog minimuma za određeno kd ili blaža vrsta kazne od one koja je za to delo propisana. kao i u tome što su osnovi za oslobođenje od kazne koji su propisani kod više kd istovremeno i osnovi za ublažavanje kazne. ZAKONSKI OSNOVI ZA UBLAŽAVANJE KAZNE propisani su kako u opštem delu. Za razliku od ublažavanja kazne. i onda da je povećava i snižava. sud će ublažiti kaznu prema sledećim pravilima: 1. kazna se može ublaziti do 3 meseca zatvora. odnosno zakon propisuje granice ublažavanja kazne. 3. -U posebnom delu takođe se može propisati mogućnost ublažavanja kazne. Prekoračenje granice nužne odbrane 2. to zavisi od toga o kakvim se otežavajućim okolnostima radi i u kakvom su odnosu prema osobito olakšavajućim okolnostima. 1. Prekoračenje granica krajnje nužde 3. ako je za kd propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere. zakonsko ublažavanje kazne može biti i neograničeno onda kada postoji neki od osnova za oslobođenje od kazne. 65. a uključuje i ublažavanje po vrsti. Samo kod kd samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz vojske SCG predviđa se mogućnost ublažavanja kazne učiniocu dela koji se dobrovoljno javi nadležnom državnom organu radi vršenja vojne službe.000 dinara. bilo zato što su ciljevi kazne i inače već postignuti. Pomaganje 9. može izreći kaznu koja je blaža od propisane za kd za koje se odmerava kazna. umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu. Razlog je što se umesto osnova za ublažavanje kazne kod više kd propisuje privilegovani oblik kd. Pokušaj 8. -U opštem delu KZ propisano je više osnova za oslobođenje od kazne fakultativnog kar. 2. pod odrđenim uslovima. bez propisanog posebnog minimuma. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 3 godine.Ublažavanje kazne -Sud. Oni su predviđeni kako u opštem delu KZ. 2. Kompulzivna sila i pretnja 5. kazna se može ublažiti do 1 godine zatvora. do opšteg minimuma novčane kazne. kod kojeg je sud vezan određenim pravilima i donjom granicom do koje kaznu može ublažiti. Bitno smanjena uračunljivost 6. -Ublažavanje kazne je po pravilu ograničeno. zak. pa se razlikuje ublažavanje po meri i ublažavanje po vrsti. tako i u posebnom delu kod određenih kd. skoro da ne koristi tu mogućnost. kazna se može ublažiti do 6 meseci zatvora. ali naše kriv. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvora ispod 1 godine. Neograničeno ublažavanje kazne se može vršitit u čitavom prostoru između opšteg i posebnog minimuma. U prvom slučaju sud je više vezan zakonom. tj. Za razliku od sudskog ublažavanja kazne koje je uvek ograničeno. a naročito prema uslovu da se i sa ublažavanjem kazne može postići svrha kažnjavanja. tako i u posebnim delu – kod pojedinih kd. On podrazumeva da učinilac kd ne mora uvek da bude i kažnjen bilo iz određenih kriminalno-političkih razloga. -Može se govoriti o zakonskom i sudskom ublažavanju. Otklonjiva pravna zabluda 7. U principu. dok u drugom slučaju ublažavanje kazne u mnogo većoj meri zavisi od procene suda. U opštem delu propisano je više osnova za ublažavanje kazne fakultativnog karaktera: 1. Oslobođenje od kazne Nastanak instituta oslobođenja od kazne je novijeg datuma. Da sud oceni da se i sa ublaženom kaznom u konkretnom slučaju može postići svrha kažnjavanja -Sporno je da li je dozvoljeno sudsko ublažavanje kazne u slučaju postojanja i neke otežavajuće okolnosti. sud može učinioca osloboditi od kazne samo u onim slučajevima koji su izričito predviđeni u krivičnom zakonu. ako je za kd propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere. 7. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina kazna se može ublažiti do 2 godine zatvora. Odsustvo ličnog svojstva kod podstrekača ili pomagača -Neki od navedenih osnova ukoliko postoje određeni dopunski uslovi ili pod istim uslovima predstavljaju i osnov za oslobođenje od kazne.orjentacione kazne. 66. tj. Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nužde 4. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 1 godine. kazna se može ublažiti do 30 dana zatvora. To može biti kazna koja je po meri. 4. Da postoje 2 ili više naročito olakšavajućih okolnosi 2.osnove. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u tranjanju od 2 godine. nakon pažljivog pojedinačnog vrednovanja svake olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.

2. ne mogu nastupiti pravne posledice osude. -U slučajevima postojanja nekog od zakonom propisanih osnova za oslobođenje od kazne. od kazne se ne dira u postojanje kd. Posle izmena i dopuna iz 2003. Po jednom rešenju. Pošto se radi o osuđenoj presudi ona se upisuje u kaznenu evidenciju. učinilac može biti teško pogođen i posledicama koje trpe druga lica pod uslovom da je on sa njima u bliskim odnosim. sud može osloboditi od kazne učinioca kd učinjenog iz nehata kada posledice dela tako teško pogađaju učinioca da izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja – to dolazi u obzir naročito kod nekih kd (npr. odnosno protivpravnost ili krivicu. Specijalni povrat postoji kada se radi o istovrsnom. onda može i manje). 68. oproštene ili zastarele kazne. I naše kriv materijalno pravo sada uvodi ovu mogućnost. dobrovoljno sprečavanje izvršenja kd -I u posebnom delu. Oslobađa se od kazne onaj učinilac kd koji se u načelu može kazniti. KZ više ne poznaje povrat kao osnov za pooštravanje kazne.1. To je bitna razlika u odnosu na situaciju gde ne može doći do kažnjavanja zato što postoji neki od opštih osnova koji isključuju kd. 67. okolnosti pod kojima su dela učinjena. 3. 3. Za svaku od njih potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi: 1. predviđeni su kod pojedinih kd fakultativni osnovi za oslobođenje od kazne. da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina -Naravno. Povrat predstavlja fakultativnu otežavajuću okolnost. a ranije je poznavalo i podelu na običan i višestruki povrat. 5. -Naše kp sada poznaje samo jednu vrstu povrata. kazna se može neograničeno ublažiti (ako može više. poravnanje učinioca i oštećenog – savremena krim. U slučaju oslobođenja od kazne donosi se osuđujuća presuda kojom se učinilac proglašava odgovornim za učinjeno kd. Ukoliko učinilac ispuni sve obaveze iz sporazuma koji je postigao sa oštećenim. može se osloboditi od kazne. ali samo kod kd za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna. jer se kao uslov za pooštravanje kazne nije zahtevalo da je učinilac bio najmanje 2 puta osuđivan. Generalni povrat postoji kada učinilac posle osude za neko kd izvrši kd koje sa ranijim nije srodno. Tu podelu indirektno prihvata i KZ upućujući sud da uzme u obzir srodnost dela na koje se odnosi ranija osuda i novog kd. Ono sa svim svojim elementima postoji. prekoračenje granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom. može se osloboditi od kazne. Prilikom odlučivanja da li će povrat uzeti kao otežavajuću okolnost zakon upućuje sud da uzme u obzir da li je ranije dlo iste vrste kao i novo delo. učinilac kd davanja mita koji je delo prijavio pre nego što je saznao da je ono otkriveno. -Oslobođenjem. -KZ u opštem delu predviđa još 3 specifična osnova za oslobođenje od kazne. kd ubistva iz nehata. u izmirenju učinioca i žrtve vidi jednu od važnih alternativa kriv sankcijama. princip apsorpcije – najteža kazna apsorbuje ostale kazne 47 . da to učini pre nego što je saznao da je otkriven. 1. on se više nije ni mogao zvati višestrukim povratom. Kao i kod svih drugih otežavajućih okolnosti. 2. 2. je poznavalo i višestruki povrat kao fakultativni osnov za pooštravanje kazne. zakon. pre svega iz krim-pol razloga. srodnom kd. Npr. Postoji podela na: generalni i specijalni povrat. odnosno od izdržane. Odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju -U pogledu centralnog pitanja kako odrediti jedinstvenu kaznu za kd u sticaju zapažaju se u savremenim kriv. dobrovoljan odustanak. -Naše kriv. ali se oslobađa od kazne. itd. Povrat -Povrat postoji onda kada učinilac koji je ranije osuđivan ponovo učini kd. da učinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu kd. do jedinstvene kazne se dolazi tako što se prethodno utvrdi posebna kazna za svako pojedino delo u sticaju pa se onda na osnovu tih pojedinačnih kazni dolazi do jedinstvene kazne. nepodobni pokušaj 4.). a briše se iz nje nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd. pol. U slučaju oslobođenja od kazne. 2. kao i koliko je vremena proteklo od ranije osude. kd protiv bezbednosti javnog saobraćaja. da li su oba dela učinjena iz istih pobuda. 3. prekoračenje granica krajnje nužde učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima. -Za postojanje povrata ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da je učinilac najmanje jedanput ranije osuđivan. stvarno kajanje – zahteva ispunjenje sledećih uslova: 1. Tu postoje 3 principa: 1. sud se prilikom odmeravanja kazne mora kretati u okviru propisane kazne za novo delo za koje odmerava kaznu učiniocu koje je već jedanput bio osuđivan. Za razliku od realnog sticaja gde se takođe radi o tome da je jedno lice učinilo 2 ili više kd (ali mu se za njih istovremeno sudi) ovde je reč o već osuđivanom licu koje posle osude ponovo učini kd. podrazumeva se da mora postojati dobrovoljnost. zakonodavstvima uglavnom 2 rešenja: 1.

zakon ih iz razloga celishodnosti izjednačava sa sticajem kd. -Ako je sud za kd u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu. a za druga maloletnički zatvor. 70. 69. ili duže. -KZ reguliše i 2 posebne situacije: 1. princip asperacije – najteža pojedinačna kazna se povišava ali tako da ne dostigne zbir svih pojedinačnih kazni 3. tj. ako je za 3 ela utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1. s tim da ona ne sme preći 360 časova. isključuje se primena odredaba za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju pod uslovom da se ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja s obzirom na težinu kd i neizdržani deo ranije izrečene kazne. Postoji i tzv. nužna apsorpcija – kada je za jedno kd utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 god.5 god. a ranije izrečenu kaznu će uzeti kao već utvrđenu i primenom pravila koja važe za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju će doći do jedinstvene kazne.zatvora. dok bi kumulacija bila nepravedna i suviše stroga pa je princip asprecije neprihvatljiv. izreći će jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrđenih časova rada. a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duži od 6 meseci. a ako je utvrdio više novčanih kazni. Sud će odmeriti i utvditi kaznu za novo kd. ali ne sme dostignuti zbir utvrđenih kazni. pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu primenom nekog od navedena tri principa. -KZ prihvata prvo rešenje kada se radi o punoletnim učiniocima.000. 2. Ako je sud za neka kd u sticaju utvrdio zatvor. Ako je učinilac jednom ili sa više radnji učinio više kd za koja mu se istovremeno sudi (idealni ili realni sticaj). Ako je bar za jedno kd sud utvrdio novčanu kaznu koristeći sistem dnevnih iznosa. a za druga dela novčana kazna. jedinstvena kazna se odmerava bez prethodnog utvrđivanja posebnih kazni za pojedina kd i pri tome se na razne načine određuju kazneni okviri unutar kojih se odmerava jedinstvena kazna. izreći će jednu n.000 din.. -U pogledu načina odmeravanja kazne osuđenom licu zakon izjednačava slučaj kada je kd učinjeno pre nego što je osuđeno lice započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi sa slučajem u kome je već došlo do izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora kada lice na izdržavanju kazne učini novo kd. a jedinstvena kazna mora biti manja od zbira pojedinačnih kazni. 2.k. i 11 mes. Prvi izuzetak omogućava izricanje kazne nezavisno od ranije izrečene kazne. sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela. Novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđena makar i za jedno kd u sticaju. s tim da ona ne sme preći opšti maksimum novčane kazne. i 1 mes..Princip asperacije se primenjuje kada su za pojedina dela u sticaju utvrđene kazne zatvora. osim u situaciji kada se kasnije saznalo da je osuđeno lice već ranije učinilo kd. Odmeravanje kazne osuđenom licu -Ako se osuđenom licu sudi za kd učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za kd učinjeno za vreme izdržavanja zatvora ili maloletničkog zatvora.000 ako je bar jedno kd u sticaju izvršeno iz koristoljublja. Ona ne sme preći 20 god. U tom slučaju osuđeni će biti disciplinski kažnjen.000. jer se kazna zakon apreko 6 mes. -Predviđena su 2 izuzetka od ovog pravila: 1.2.000 din. Po drugom rešenju. ona ne sme preći 1. -Ako je za neka kd u sticaju kazne zatvora. 1. Jedinstvena kazna je ograničena opštima maksimumom kazne zatvora. izreći će zatvor kao jedinstvenu kaznu primenom principa asperacije.000. -U izrečenu kaznu zatvora.2. Prihvatanje apsorpcija bi u ovim slučajevima značilo neoravdan blag stav premaučiniocu. novčanu kaznu i kaznu rada u j. a princip kumulacije u pogledu novčane kazne. To će pre svega biti slučaj kada učinilac koji je osuđen za neko teže kd pri kraju izdržavanja kazne ponovo izvrši neko teže kd. Apsorbacija se primenjuje i onda kada je za neko kd u sticaju utvrđena kazna zatvora od 20 godina. 2. sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva kd primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju. Pojam i svrha mera upozorenja 48 . sud će izreći 1 kaznu zatvora i 1 novčanu kaznu primenjujući princip asperacije u pogledu zatvora. Tada se izriče jedinstvena kazna koja odgovara zbiru pojedinačnih novčanih kazni. ako je za vaša dela utvrđeno više kazni zatvora. ne može izricati na dane. primenjujući princip kumulacije.Princip kumulacije se primenjije kada je sud za kd u sticaju utvrdio samo novčane kazne. Iako se u tim slučajevima ne radi o sticaju kd već pre o povratu. a ko je utvrdio samo novčanekazn u određenim iznosima. Princip apsorpcije primenjuje se kada je za jedno delo u sticaju utvrđena kazna zatvora od 30-40 godina u kom slučaju ona apsorbuje druge kazne. 3. odnosno 10. Prema principu asperacije. onda jedinstvena kazna ne sme preći izos od 18.i.. Npr. jedinstvena kazna se mora kretati u rasponu od 3 god.. Drugi izuzetak predviđen je ukoliko osuđeni za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora učini kd koje je zaprećeno kaznom zatvora do 1 godine ili novčanom kaznom. a za drugo u trajanju od 6 mes. uračunava se vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi sa kd. i 3 god. sud će izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti veća od svake pojedine utvrđene kazn. princip kumulacije – jednostavno sabiranje svih pojedinačnih kazni 2. Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.

uslovna osuda je upozorenje uz pretnju kazne – pretnja kaznom i obezbeđuje uslovnoj osudi efikasnost i funkcionisanje. odnosno da ne treba primenjivati strože sankcije ako se opšta svrha ks može postići blažom vrstom sankcije. ne mogu se naći ni 2 zakonodavstva koja ovaj institut reguliše na identičan način. Međutim. uticaj na učinioca da više ne vrši kd – uslovna osuda i sudska opomena deluju skoro isključivo na planu specijalne prevencije 3. Kod sudske opomene ta je granica precizno postavljena određivanjem kruga kd kod kojih se može izreći. Ona je pogodna za modifikacije i prilagođavanje zavisno od potreba i stavova kaznene politike neke zemlje. to ne znači da je na isti način regulisano. Uslovna osuda u našem krivičnom pravu -KZ preduzima koncepciju uslovne osude iz KZ SRJ kao samostalne krivične sankcije što je karakteristično za uslovnu osudu anglosan. ili samo upozorenje – sudska opomena. -Elementi koji određuju svrhu i suštinu uslovne osude i sudske opomene u užem smislu su: 1. -Uslovi za primenu: 1. 2. dok se kod anglosaksonskog sistema ne preti konkretnom kaznom. 71. I pored toga. -Bitni elementi uslovne osude su: 1. izbegavanje primene kazne – izbegava se štetan uticaj kratkotrajnih kazni lišenja slobode i štede se materijalna sredstva društva. već se preti dovršenjem kr. iako je široko prihvaćena. a da pri tom ne izgubi svoj osnovni smisao i sadržaj. -Nastanak prvobitno kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode. ranije ponašanje i okolnosti dela. -I danas postoje 2 tipa uslovne osude: anglosaksonski i kontinentalni. Međutim. -Ove sankcije su pretežno specijalno-preventivnog karaktera – okrenute su učiniocu kd. 3. dok je uslovna osuda – realna pretnja konkretno utvrđenom kaznom koja se pod određenim uslovima može realizovati. sankcija. 2. odnosno povređen – pa nije radi njegove zaštite neophodno primenjivati kaznu. dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši kd. što je uticalo na to da bude prihvaćena u skoro svim zakonodavstvima. za razliku od rešenja iz KZ od 1951. s obzirom na njegovu ličnost. Uslovna osuda je u našem kp najčešće korišćena krivična sankcija i može se smatrati efikasnom sankcijom. vreme proveravanja 49 . Njihova svrha je ostvarivanje principa da je kazna. sankcije može ostvariti samo pretnjom kaznom. krajnje sredstvo – ultima ratio. dok se uslovna osuda. koje se uobičajeno nazivaju merama upozorenja. sistemi i svrha -Osnovna karakteristika uslovne osude jeste težnja za postizanjem maksimalnih rezultata u suzbijanju određene vrste kriminaliteta uz minimalno angažovanje države. To se naročito odnosi na lakša kd i vladajuće shvatanje da treba izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode. u Francuskoj i Belgiji krajem XIX veka. može izreći i u odnosu na dela koja se s obzirom na propisanu kaznu ne bi mogla smatrati lakšim kd. -radi se o učiniocu od koga se. Uslovna osuda – nastanak. Uslov je i da zaštitni objekt nije u znatnoj meri ugrožen. cilj uslovne osude jeste da se izbegne primena kazne – to znači da uslovna osuda predstavlja alternativu kazni – kaznu ne treba koristiti ako se svrha kr. To je i razlog za njenu čestu primenu i široko prihvatanje. to realno može očekivati. -KZ predviđa da je zajednička svrha uslovne osude i sudske opomene da se prema učiniocu lakšeg kd ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne – uslovna osuda. da se radi o učiniocu kod koga se može očekivati da će uslovna osuda. pod određenim uslovima.a kontinentalni ili francuskobelgijski. -U mnogim zemljama postoje i mešovita rešenja. u kome je ona bila samo modalitet izricanja kazne zatvora. postupka u kome će se tek odmeriti i izreći kazna koja će se izvršiti. s tim što kontinentalni sistem podrazumeva pretnju izvršenjem izrečene kazne. 72. Mada se sva rešenja u osnovi mogu svrstati u 2 osnovna sistema: kontinentalni i anglosaksonski. Postoji jedno šarenilo i veoma izražene razlike u pogledu posebnih elemenata ove sankcije. ali razlike između njih nisu toliko izražene kao u vreme njihovog nastanka. sudska opomena se svodi na golu opomenu i u slučaju izvršenja novog kd ona se jedino uzima u obzir kao ranije osuđivanost što može predstavljati otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne za to novo delo. Anglosaksonski je nastao u Engleskoj u prvoj polovini XIX veka. odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubuduće ne vrši kd. uslovna osuda je nakon uvođenja u zakonodavstvo i praksu nekih zemalja pokazalo i niz drugih pozitivnih strana. ona je bliža kontinentalnom tipu uslovne osude. tipa.. pre svega zato što je ona pretnja konkretno utvrđenom kaznom. -Suština oba sistema uslovne osude je da ona sadrži pretnju da će se primeniti kazna ako se osuđeni ne bude pridržavao određenih uslova.-Uslovna osuda i sudska opomena čine posebnu vrstu kr. utvrđena kazna 2.uslovna osuda i sudska opomena se mogu izreći samo za lakše kd. a naročito kazna lišenja slobode.

- izricanje i izvršenje utvrđene kazne se odlaže pod uslovom da uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja koje sud određuje u okviru zakonskog raspona od 1-5 godina ne izvrši novo kd. -Kod uslovne osude kazna se utvrđuje ne sa ciljem izvršenja, već predstavlja pretnju koja se pod određenim uslovima može ostvariti. Pored glavne obaveze da ne izvrši novo kd rešenje u KZ predviđa mogućnost postavljanja i drugih obaveza uslovno osuđenom (npr. naknada štete…) rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja. Mere bezbednosti koje se izriču uz uslovnu osudu se izvršavaju, tj. ne postoji mogućnost uslovnog odlaganja njihovog izvršenja. Uslovi za izricanje uslovne osude -Uslovi za izricanje uslovne osude su objektivni i subjektivni. Objektivni uslovi su vezani za kd, odnosno kaznu, a subjektivni za učinioca. -Osnovni objektivni uslov je onaj koji određuje da se uslovna osuda može izreći onda kada je u konkretnom slučaju učiniocu utvrđena kazna u trajanju do 2 godine ili novčana kazna. Propisan je i uslov koji je vezan za zaprećenu, propisanu kaznu. Za kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teže kazna, uslovna osuda se ne može izreći. -Uslovnom osudom može biti utvrđena samo kazna zatvora. Zajedno sa u.o. kojom je utvrđena kazna zatvora može se izreći i novčana kazna, kao i kazna oduzimanja vozačke dozvole. Uslovna osuda i kazna rada u javnom interesu ne mogu se izreći zajedno za isto kd. -U pogledu uslova vezanih za učinioca vlada stav da treba ograničiti krug lica kojima se može izreći uslovna osuda. Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od 5 godina od pravosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno kd. Sud će posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno i izreći uslovnu osudu ako se sa osnovom može očekivati da će upozorenje uz pretnju kaznom dovoljno na njega uticati da više ne vrši kd. Opozivanje uslovne osude -Do opozivanja uslovne osude može doći u 3 slučaja: 1. zbog novog kd 2. zbog ranije učinjenog kd 3. zbog neispunjenja određenih obaveza Opozivanje uslovne osude zbog novog kd je obavezno ako je za njega izrečena kazna zatvora u trajanju od 2 godine ili stroža kazna. -Opozivanje je fakultativno ako uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja učini kd za koje je izrečena kazna manja od 2 godine ili novčana kazna. -U slučaju da opozove uslovnu osudu, sud će izreći jednistvenu kaznu primenom odredava za odmeravanje kazne za kd u sticaju, tako što će za kd za koje je izvršena uslovna osuda uzeti kaznu utvrđenu u uslovnoj osudi. -Ako sud ne opozove uslovnu osudu moguće su 2 situacije: 1. Kada sud smatra da i za novo kd treba izreći uslovnu osudu, biće izrečena samo jedna, nova uslovna osuda tako što će se utvrditi nova kazna, primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd izvršena u sticaju, i novo vreme proveravanja. Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini kd mora doći dao opoziva uslovne osude. 2.Kada sud odluči da za novo kd izrekne zatvor postojaće paralelno i zatvor i uslovna osuda, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne računa u vreme proveravanja. 2. Opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog kd – do toga dolazi kada sud posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio kd pre nego što je uslovno osuđen, a u pitanju je takvo delo da ne bi bila osnova za izricanje uslovne osude da se za njega znalo. U slučaju opoziva postupiće isto kao i kada uslovnu osudu opoziva zbog novog kd primenom odredaba za odm. kazne za kd u sticaju izrećiće jedinstvenu kaznu tako što če utvrditi kaznu za ranije učinjeno kd, a za kd za koje je izrečena uo uzeće kaznu uz opozvane uo kao utvrđenu. 3.Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza- ako je uslovnom osudom uslovno osuđenoim određeno da vrati imovinsku korist oribavljenu izvršenjem kd ili da nadoknadi štetu koju je prourokovao kd ili da ispuni neku drugu obavezu predviđenu kr. pravnim odredbama, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može u okviru vremena proveravanja produžiti rok za ispunjenje obaveze ili moće opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi. Ako utvrdida osuđeni iz opravdanih razloga ne može da ispuni postavljneu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obavezeili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenu zakonom. 1.

50

-U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se uslovna osuda može opozvati samo u toku vremena proveravanja. Izuzetno, do opozivanja u.o zbog novog kd može doći u r roku od 1 god. do dana proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle isteka vremena proveravanja. I u slučaju neispunjenja neke obaveze, uslovna osuda se može opozvati u roku od 2 god. do isteka vremena proveravanja i odrediti da se utvrđena kazna izvrši. 73.Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom -Naše kp, osim obične, poznaje uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom predstavlja spoj elemenata kontinentalnog i anglosanksonskog tipa uslovne osude. Njome s eomogućava da se prema uslovno osuđenom preuzimaju aktivne radnje, kroz koje mu se pruža pomoć i zaštita, a istovremeno vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vršenja kd. Svrha je kao i kod obične uo da se bez primene kazni izvrši uticaj na učinioca da ne vrši kd, jedino što je kod uo sa zaštitnim nadzorom potrebno i aktivno delovanje. Radi se o učiniocu kod kojeg e s obzirom na njegovu ličnost, ranije vladanje, prirodu i okolnosti izvršenog kd, s osnovom može očekivati, doduše uz pružanje pomoći i vršenja nadzora nad njim, da više neće vršiti kd. Zaštitni nadzor je samo jdna dopunska mera za uslovnu osudu koja smanjuje rizik kod određene kategorije uslovno osuđenih de je on povećan da će ponovo vršiti kd. -Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom izrećiće se u onim slučajevima gde p0ostoji oređena sumnja u učinioca i njegove sposobnosti da se uzdrži od vršenja kd ako bi se prepustio sam sebi, kao kod obične uslovne osude. -Priroda učinjenog kd i okolnosti pod kojima je izvršeno moraju se ceniti prilikom odlučivanja da li će se učinilac staviti pod zaštitni nadzor i koje će mu obaveze biti određene. -Trajanje zaštitnog nadzora može se kretati samo u okviru vremene proveravanja. KZ predviđa da će u dva slučaja trajati kraće nego sama uslovna osuda: 1. ako sud prilikom izricanja uslovne osude da zaštiti nadzor traje kraće od vremena proveravanja; 2. ako u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova svrha. KZ predviđa i mogućnost ukidanja pojedinih obaveza i pre isteka roka na koji su postavljene, a ne samo ukidanje zaštitnog nadzora u celini ili pak mogućnost zamene pojedinih obaveza drugim. -Sadržinu zaštitnog nadzora čine pojedine obaveze. KZ pored obaveze osuđenog da se javlja organu nadležnom za vršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ utvrdi, propisuje i mogućnost postavljanja sledećih obaveza. 1. osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje; 2. prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osuđenog; 3. ispunjavanje obaveza, izdržavanje porodice, čuvanje i vaspitanje dece i dr. porodične obaveze; 4. uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala i priredbi, ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovno vršenje kd; 5. blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta 6. uzdržavanje od upotrebe droge ili alkoholnog pića; 7. lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi; 8. posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta i ustanova; 9. otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene kd, a naročito izmirenje sa žrtvom kd. -Pošto nisu stvoreni uslovi za izvršenje ovog oblika uslovne osude, predlagalo se njeno ukidanje, ali je ona ipak zadržana. -U slučaju da uslovno osuđeni ne ispunjava naložene obaveze sud ga može opomenuti, naloženu obavezu zameniti drugom; produžiti trajanje obaveze i najzad može opozvati uslovnu osudu (opozvati) zbog neispunjavanja obaveze, ali samo u toku trajanja vremena proveravanja. 74. Sudska opomena -Sudska opomena, zajedno sa uslovnom osudom, predstavlja u našem kp samostalan tip sankcije koja se naziva merom upozorenja (admonitivna sankcija) Bitna razlika u odnosu na kazne jeste što je ona zamena za kaznu, pre svega za kratkotrajne kazne lišenja slobode i što je u prvom planu njen vaspitni učinak pa se time po sadržini približava vaspitnim merama. Sudska opomena je u naše kp prvi put uvedena 1959. godine izmenama i dopunama KZ iz 1951. -Sudska opomena je najblaža kazna za punoletne učinioce i ne dovodi do ograničavanja prava i sloboda učinioca. Namenjena je najlakšim oblicima kriminaliteta. Ona znači socijalno-etički prekor za učinjeno kd i upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši kd da može očekivati primenu neke strože kr. sankcije. -Kod nje je naglašeno socijalno-preventivno dejstvo – okrenuta je pre svega delinkventima, učiniocima lakših kd. -Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. da se radi o kd za koje je propisan zatvor do 1 godine ili novčana kazna; 2. da je kd učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ga u konkretnom slučaju čine naročito lakim.

51

-Postoji izuzetak kod prvog uslova – pod uslovima određenim kod nekih kd kod kojih je to izričito propisano, sudska opomena se može izreći i onda kada je propisan zatvor do 3 godine. (npr.kod tzv. opasne lake telesne povrede kada je učinilac bio izvazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog). -Sud uzima u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, njegov odnos prema žrtvi, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je učinjeno delo. -Sudska opomena se može izreći i za kd u sticaju ako za svako od tih dela postoje uslovi za izricanje sudske opomene. -Sudska opomena se ne može primenjivati u odnosu na 2 kategorije lica: 1. Ne može se izreći maloletnom licu – jer u okviru vaspitnih mera postoji sudski ukor koji je po svojoj sadržini i svrsi istovetan sa sudskom opomenom; 2. Ne može se izreći ni vojnim licima za kd protiv Vojske SCG – njima se za vojna kd ukoliko je propisana kazna zatvora do 3 godine može izreći disciplinska kazne, ako je delo dobilo naročito lak vid i ako to zahtevaju interesi službe. -Sudska opomena, pošto predstavlja najblažu sankciju, izriče se rešenjem -Uz sudsku opomenu može se izreći većina mera bezbednosti koje predviđa KZ: obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude. -Sudska opomen ne povlači pravne posledice osude -Briše se iz kaznene evidencije nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd. 75. Nastanak mera bezbednosti -Prihvatanje mera bezbednosti kao krivičnih sankcija posebnog tipa vezuje se tek za početak XIX veka. Odlučujuću ulogu u tome imale su određene krivičnopravne škole i borba mišljenja koja se između njih vodila. Ekstremni stav italijanske pozitivne škole o potpunoj zameni kazne merama bezbednosti, nastao kao reakcija na shvatanje klasične škole, nije imao skoro nikakvih izgleda da bude prihvaćen. Ali, zato je znatno umereniji stav sociološke i neoklasične (eklektičke) škole, koje mere bezbednosti postavljaju kao dopunske ili sporedne sankcije uz kaznu, izvršio veliki uticaj na kriv. zakonodavstva u mnogim zemljama. -Prvi zakonski projekat koji predviđa mere bezbednosti kao poseban tip sankcije jeste Presnacrt Švajcarskog kr. zakonika iz 1893. godine. Prvi zakonski projekat kod nas koji i terminološki razlikuje mere bezbednosti u odnosu na kaznu jeste Projekat srpskog KZ u redakciji iz 1911. godine. -20-ih i 30-ih godina XX veka u mnoge kriv. zakonike uvode se mere bezbednosti kao posebna vrsta kriv. sankcija, sadržinski i sistemski odvojene od kazne i danas ih poznaju skoro sva savremena kriv. zakonodavstva. Od tada dominira koncept dualističkog sistema kriv. sankcija. -Dok se kazni kao cilj postavljala odmazda, moralna opomena i generalna prevencija kroz zastrašivanje, merama bezbednosti se kao cilj postavljalo lečenje i popravljanje učinioca kd. Mere bezbednosti su uvedene da bi se specijalno preventivno delovalo na određene kategorije učinilaca u odnosu na koje kazna ne predstavlja adekvatnu reakciju. Međutim, isticanje resocijalizacije i tretmana učinioca u prvi plan kao osnovnog cilja kazne, što je naročito došlo do izražaja u nekim zemljama, vodilo je često i shvatanju da kazna može obavljati i funkciju koja se pripisivala merama bezbednosti. Ali noviji razvoj u svetu na planu kriminalne politike i kp tekao je u znaku razočarenja u resocijalizirajuće efekte kazne, što je dovelo do jasnijeg razgraničenja kazne i mere bezbednosti. Danas, kada kod kazne generalna prevencija ponovo izbija u prvi plan, glavnu razliku između kazne i mera bezbednosti ponovo treba videti u njihovoj svrsi. 76. Mere bezbednosti – pojam, svrha, vrste i sistem Pojam i svrha mera bezbednosti -Postizanje ciljeva krivičnopravne zaštite kaznom vrši se u prvom redu na generalno-preventivnom planu, dok je kod mera bezbednosti specijalna prevencija u prvom planu. Kazna znači i socijalno-etički prekor odgovornom učinocu, dok je mera bezbednosti vrednosno neutralna sankcija zasnovana na opasnosti učinioca u smislu ponovnog vršenja kd. Kazna se nikada ne sme izreći samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo. Dok je kazna, odnosno pretnja kaznom, okrenuta pre svega potencijalnim učiniocima, mere bezbednosti su reakcija na individualnu društvenu opasnost određenog učinioca. Izbor, vrsta i trajanje mere bez. određuje se na osnovu procene opasnosti učinioca za okolinu, opasnost da se vrše nova kd. -Svrha mere bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće vrši kd. Pod pojmom „stanja“ podrazumevaju se psihička stanja učinioca – za izricanje mere bezbednosti traži se uzročna veza između njegovog psihičkog stanja i učinjenog kd, kao i da takva stanja mogu voditi ponovnom vršenju kd. Pojam „uslovi“ se uobičajeno tumači kao povezanost ličnosti učinioca i njegove sredine i prilika. Za primenu mera bezbednosti traži se postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se sa visokim stepenom verovatnoće može zaključiti da će učinilac ponovo vršiti kd, kao i da se merom bezbednosti mogu otkloniti ta stanja ili uslovi.

52

obavezno lečenje alkoholičara. -Ove mere bezb. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. 4. bitno smanjeno uračunljive učinioce -Ona se ne može primeniti prema licima koja kasnije.Vrste i sistem mera bezbednosti u našem kp -Naše kp predviđa 9 mera bezbednosti: 1. zabrana vršenja poziva. sud će odlučiti da li će ga uputiti na izdržavanje ostatka kazne ili će ga pustiti na uslovni otpust. mogu se izreći uz kaznu. Ukoliko je takav učinilac proveo duže ili isto vreme u ustanovi za izvršavanje ove mere od dužine izrečene kazne zatvora. Uz ove dve mere KZ određuje 3 mb koje se mogu izreći uz njih: zabrana vršenja poziva. u toku kriv postupka duševno obole i tako postanu procesno nesposobna. zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta. -To znači da se ova mera može primeniti u odnosu na 2 kategorije učinilaca: 1. postojanje ozbiljne opasnosti da će učinilac učiniti teže kd 2. 8.Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Mera bezb obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi može se primeniti prema učiniocu koje je kd učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti ili učiniocu koje je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao kd. uslovnu osudu. a o otpuštanju iz zdravstvene ustanove odlučuje sud rešenjem nakon sprovođenja posebnog postupka. zabrana upravljanja motornim vozilom. Kod te procene je presudno stručno mišljenje veštaka psihijatra. delatnosti ili dužnosti. -Po KZ opasnost mora biti ozbiljna. 78. -Ova mb se izriče na neodređeno vreme. obavezno lečenje narkomana. se mogu klasifikovati po različitim kriterijumima. 9. Ukoliko je osuđeni pušten na uslovni otpust postoji mogućnost primene mb obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi za vreme dok uslovni otpust traje. one koje se izriču samostalno i one koje se izriču uz neku drugu kr sankciju. na predlog zdravstvene ustanove ili na predlog organa starateljstva. -Dok se u odnosu na neuračunljive učinioce ova mera bezb izriče kao samostalna sankcija. Taj postupak se sprovodi po službenoj dužnosti. obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. Mere bezb su po pravilu sankcije dopunskog karaktera. 6. mb nisu predviđene kod pojedinih kd već se primenjuju na osnovu odredaba opšteg dela KZ. koja u tim specifičnim slučajevima nije adekvatna kr sankcija ili sama nije dovoljno za postizanje preventivnih ciljeva. moguće je samostalno izreći 2 mere bezb: mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i mera bezb obaveznog psihičkog lečenja na slobodi. -Pošto su vezane za ličnost učinioca. Ako je to vreme kraće. bitno smanjeno uračunljivim učiniocima se izriče uz kaznu i izvršava se pre kazne. proterivanje stranca iz zemlje. time je ujedno izdržao i kaznu. javno objavljivanje presude. Samo kad je u pitanju neuračunljiv učinilac. neuračunljive učinioce 2. oduzimanje predmeta. mora postojati visok stepen verovatnoće da će učinilac ponovo učiniti kd. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi 53 . Jedina mb čije je trajanje neodređeno i neograničeno jeste obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. obavezne i fakultativne 3. obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. 77. -Mere bezb su po svojoj sadržini i prirodi heterogene. 3. -Drugi uslov za primenu ove mb ujedno je i kriterijum za izbor između te mere i mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Priroda i neograničeno trajanje ove mb ne daju osnova za njenu primenu u slučajevima kada postoji opasnost da će učinilac vršiti samo neka lakša kd. delatnosti ili dužnosti. 7. oblikovane su tako da odgovaraju specifičnim situacijama u kojima predstavljaju pogodniji oblik reakcije od kazne. 2. Uobičajene su podele na: 1. 5. mere bezb medicinskog karaktera i ostale mere bezb 2. -Za primenu ove mb moraju biti ispunjena dva uslova: 1. kada se radi o neuračunljivom učiniocu. -Trajanje mb je posebno određeno kod svake pojedine mb.

sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdr ili dr specijalizovanoj ustanovi. jer ni u lakšim slučajevima nije uvek isključena potreba dužeg psih. Vreme provedeno u ustanovi lečenja uračunava se u kaznu zatvora. lečenja. već opasnost da će neuračunljiv učinilac učiniti bilo koje protivpravno delo u zakonu predvišeno kao kd. sudsku opomenu i oslobođenje od kazne. pušten na uslovni otpust -Reč je o neuračunljivom ili bitno smanjeno uračunljivom učiniocu koji je opasan. specijalizovanoj ustanovi. -Kada se izriče uz kaznu zatvora. mora kumulativno biti ostvaren i uslov da kod učinioca postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje vršiti kd. Vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora. Često su to dela protiv imovine koja se vrše da bi se došlo do sredstava za drogu. kada usled te zavisnosti i dalje postoji ozbiljna opasnost da će učinilac vršiti kd. uslovnu osudu. Pored ovog uslova. odnosno da će bitno smanjeno uračunljiv učinilac učiniti bilo koje kd. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. alkoholičari češće vrše kd pod neposrednim uticajem alkohola. -Mogućnost pretvaranja ove mere u mb obav psih lečenja i čuvanja u zdr usta postoji dva slučaja: 1. mb obaveznog lečenja narkomana može trajati i duže od izrečene kazne zatvora. ukoliko je prestala potreba za daljim lečenjem. uslovnu osudu. s obzirom na to da između ove 2 mb postoji velika razlika u pogledu zadiranja i ograničavanja prava učinioca kd. Obavezno lečenje alkoholičara -Mb obaveznog lečenja alkoholičara predvišena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe alkohola. ona se ne izriče uz kaznu zatvora 2. ali se ne zahteva da to bude opasnost od vršenja težih kd. -Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora. uslovnu osudu. Obavezno lečenje narkomana -Mb obaveznog lečenja narkomana predviđena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga. -KZ predviđa i mogućnost da se ova mera izvršava institualno – u odgovarajućoj zdr ust. Može se u 2 slučaja izreći i bitno smanjeno uračunljivom učiniocu: 1. Ona može trajati kraće od te kazne. specijalizovanoj ustanovi. učin. 79.-Mera bez obaveznog psih lečenja na slobodi izriče se samostalno neuračunljivom učiniocu. izvršava se u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr. ne postoji mogućnost primene ove mb (skrivljena neuračunljivost) -Potrebno je da je delo rezultat zavisnosti od upotrebe opojnih droga. kada se učinilac ne podvrgne lečenju ili ga samovoljno napusti 2. kada je bitno smanjano urač. Povremeno ili umereno uzimanje alkoholnih pića je društveno prihvatljivo. 80. Ukoliko je došlo do stanja neuračunljivosti i ova mera bezb može biti izrečena ukoliko seu ostvareni uslovi za primenu instituta actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost). -Ova mb može trajati najduže 3 godine. što je značajna razlika u odnosu na mb obaveznog lečenja narkomana. Međutim. -Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora. Razlika u pogledu ovog uslova se može pravdati. -Ako je izrečena uz novčanu kaznu. nego pod direktnim uticajem droge. u normalnim životnim uslovima. Za primenu ove mb je važno razlikovati obično pijanstvo od alkoholizma. kada i pored lečenja učinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Postoji i obrnuta mogućnost – obavezno psih lečenje na slobodi može se izreći neuračunljivom učiniocu kada sud na osnovu rezultata lečenja utvdi da više nije potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdr ust. već da je dovoljno samo lečenje na slobodi. ne vide se dovoljno uverljivi razlozi za takvo vremensko ograničenje. ova mera se izvršava u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr. ali ne duže od 15 dana neprekidno. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenja narkomana se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i može trajati najviše 3 godine. Za razliku od narkomana. 54 . U savremenoj psihijatriji su prisutna shvatanja da su u nekim slučajevima bolji uspeh u lečenju može postići bez hospitalizacije. novčanu kaznu. ali njeno ukupno trajanje u tom slučaju ne može biti duže od 3 godine. Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti. uz uslovnu osudu – zbog prirode ove mere. novčanu kaznu. odnosno da postoji uzročna veza između učinjenog dela i zavisnosti učinioca od droge. -Opasnost mora biti ozbiljna kao i kod mb obavezenog psih lečenja i čuvanja u zdr ust. Štaviše. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. ako je delo učinjeno u stanju neuračunljivosti do kojeg je došlo upotrebom droge. -Narkomani mnogo češće vrše kd zbog zavisnosti od droge. -U slučaju da je izrečena uz novčanu kaznu. ova mera je ograničena trajanjem kazne zatvora. Ne traži se da je učinilac u vreme izvršenja kd bio pod uticajem droge. uslovnu osudu ili sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenja alkoholičara se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i ne može trajati duže od 2 godine. ali je za otklanjanje te opasnosti dovoljno njegovo lečenje na slobodi. -U slučaju kada se izriče uz kaznu zatvora. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. odnosno 2 meseca ukupno. ali ne i duže.

ako je izvršilac izvršio kd ugrožavanja javnog saobraćaja vozeći autobus (D kategorija). koji su upotrebljeni prilikom izvršenja kd ili su tome bili namenjeni. -Za izricanje ove mb ranije zakonsko rešenje alternativno je postavljalo 2 uslova: 1. njihovo oduzimanje nije sporno. -Zabrana upravljanja motornim vozilom se može izreći i licu koje ima stranu vozačku dozvolu u kom slučaju ona obuhvata zabranu korišćenja te dozvole na teritoriji Srbije. Ako su. skratiti. 82. predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd 2. ili po pravilu kroz tu zloupotrebu. njemu se može izreći mb zabrane upravljanja samo vozilom D kategorije. delatnosti ili dužnosti može se izreći kako uračunljivom. 83. a neuračunljivom učiniocu uz meru bezb. sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdrav. da je učinilac zloupotrebio svoj položaj. To bi značilo da je kod nekih kd koja se prema zakonskom opisu mogu vršiti samo. -U slučaju kada je ova mb izrečena uz uslovnu osudu sud može pri izricanju uslovne osude odrediti da će se ta osuda opozvati ako učinilac prekrši zabranu vršenja poziva. ako su protekle 3 godine. 55 . Tu ne spadaju predmeti koji se koriste za preduzimanje pripremnih radnji ili predmeti koje učinilac koristi posle izvršenja kd (npr putničko vozilo koje je učinilac koristio da bi se prevezao do mesta izvršenja kd. okolnosti pod kojima je delo izvršeno ili ranije kršenje saobraćajnih propisa od strane učinioca. Ona se može izreći ako težina učinjenog dela. delatnosti ili dužnosti -Mb zabrana vršenja poziva. s tim da se vreme provedeno u zatvoru. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. upravljanje ili rukovanje tuđom imovinom ili za čuvanje te imovine -U presudi kojom se izriče ova mera mora biti tačno određeno na šta se zabrana odnosi. ako su protekle 3 godine. -Može trajati od 1-10 godina računajući od dana pravosnažnosti odluke. pokazuje da je opasno da on i dalje upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije. Zabrana upravljanja motornim vozilom -Mb zabrane upravljanja motornim vozilom predviđena je za učinioce kd ugrožavanja javnog saobraćaja. uslovnu osudu. -Može se govoriti o oduzimanju 2 grupe predmeta: 1. bili pripremljeni i neki drugi predmeti kao eventualno sredstvo izvršenja tog kd. da bi prevezao stvari pribavljene izvršenjem kd ili da bi pobegao posle izvršenja kd) -Da bi oba mb bila primenjena mora biti učinjeno delo koje je zakonom predviđeno kao kd. odlukom suda skratiti. Određene službe 3. postoji mogućnost opozivanja uslovne osude ako učinilac prekrši tu zabranu. Zabrana vršenja poziva. korišćenje. Pomilovanjem se može odrediti ukidanje ili kraće trajanje ove mb. -Mere bezb se izvršava oduzimanjem vozačke dozvole određene vrste ili kategorije. -Uračunljivom učiniocu se izriče uz kaznu. Ova mera bezb se sastoji u zabrani vršenja: 1. Oduzimanje predmeta -Za razliku od ostalih mb koje su sve lične prirode.-Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti. Opasnost treba shvatiti u smislu opasnosti od vršenja kd u vezi sa vršenjem nekog poziva. pod određenim uslovima. onda se ona sastoji u zabrani izdavanja vozačke dozvole ( a ne u zabrani polaganja vozačkog ispita). Npr. mb oduzimanja predmeta je jedina mb u našem sistemu kriv sankcija stvarnog karaktera. Sporno je da li se u vezi sa tim delom mogu uzeti i oni predmeti koji su bili namenjeni izvršenju nekog sasvim drugog kd. 81. vršenje delatnosti ili dužnosti radi izvršenja kd ili 2. tako i neuračunljivom učiniocu. delatnosti ili dužnosti. ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno. odnosno u zdr ustanovi u kojoj je izrečena neka mera medicinskog karaktera ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje. delatnosti ili dužnosti. Određene delatnosti 4. osim upotrebljenih. ili dr specijalizovanoj ustanovi. -Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb -Njeno trajanje se može naknadno. Trajanje izrečene mere se može naknadno. Određenog poziva 2. -Kada se ova mera izriče licu koje nema položen vozački ispit. a ne svih kategorija. na osnovu sudske odluke. predmeti koji su nastali izvršenjem kd -Predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd su oni predmeti kojima se preduzima radnja izvršenja. -KZ predviša da se ova mera bezb može izreći ukoliko je dalje vršenje određene delatnosti opasno. Ona je jednim svojim delom ipak zadržala i karakter kazne. uslov za primenu ove mere bezb uvek ispunjen. -Ova mb može trajati od 3 meseca do 5 godina -U slučaju kada je izrečena uz uslovnu osudu.

što znači da treba voditi računa o principu srazmernosti. ovi predmeti se mogu oduzeti i onda kada nisu svojina učinioca u 2 slučaja: 1. -Presuda se objavljuje o trošku učinioca kd. Ako i dalje postoji opasnost da će biti upotrebljeni za izvršenje kd -Treće lice. ali ne i sankcija. protiv životne sredine ili protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine). -Ova mb se izriče uz: osudu na kaznu. ona je regulisana u posebnoj glavi KZ. Ova mb se ne primenjuje u odnosu na predmete koji nisu nastali izvršenjem kd. Proterivanje stranca iz zemlje -Proterivanje stranca iz zemlje sastoji se u proterivanju sa teritorije Srbije lica stranog državljanstva ili lica bez državljanstva za vreme koje odredi sud u okviru zakonskog raspona od 1-10 godina. -Uslov za primenu mb oduzimanje predmeta jeste da je predmet u svojini učinioca Izuzetno. Ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti 2. ali se zakonom može predvideti obavezna primena ove mb što je i učinjeno kod nekih kd (npr.-Što se tiče predmeta koji su nastali izvršenjem kd to su samo oni predmeti koji su nastali preduzimanjem radnje izvršenja. otklone neke dalje štetne posledice učinjenog dela 2. a ako oduzimanje nije moguće – učinilac će se obavezati da plati novčanu iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Kada je reč o kd učinjenom putem sredstava javnog informisanja sud može odlučiti da se presuda objavi istim putem – u istom sredstvu javnog informisanja. pobude iz kojih je kd učinjeno. uslovnu osudu. predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist. kao i putem kojeg sredstva javnog informisanja će se objaviti. 86. Zasniva se na principu da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd. već predstavljaju korist do koje je učinilac došao njegovim izvršenjem. kada je kd učinjeno putem sredstava javnog informisanja – cilj je da se u tom slučaju. tj. 84. -KZ predviđa mogućnost primene ove mb u 2 situacije: 1. -Imovinska korist pribavljena kd oduzeće se i od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti. Sud odlučuje da li će se objaviti u celini ili u izvodu. -Izricanje ove mere je u načelu fakultativno. ali se može zakonom predvideti i obavezno objavljivanje presude. I u tom slučaju sud odlučuje da li će se presuda objaviti u celini ili u izvodu. 85. sudsku opomenu ili uz oslobođenje od kazne. To je 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. kada je kd prouzrokovalo opasnost za život ili telo ljudi – pod uslovom da objavljivanje presude može da doprinede da se otkloni ili umanji ta opasnost. -Kao uslov za primenu ove mb zakon postavlja nepoželjnost boravka stranca na teritoriji Srbije i upućuje sud da prilikom odlučivanja o njenom izricanju uzme u obzir prirodu i težinu učinjenog kd. s obzirom na način izvršenja. 56 . To se ne može prihvatiti. -Od prenošenja stečene imovinske koristi na drugoga. vlasnik ima pravo na naknadu štete od učinioca -Primena ove mere je u načelu fakultativnog karaktera. kod kd neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava). Prihvatljivije bi bilo tumačenje koje isključuje tu mogućnost za vreme dok stranac uživa pravo azila. -Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb. već meru sui generis. To mogu biti i privredna. -Od učinioca će se oduzeti novac. koju je sud mogao da naloži samo kod kd klevete ako je ono učinjeno putem sredstava javnog informisanja. Javno objavljivanje presude -Javno objavljivanje presude je nova mb koju uvodi KZ. imovinska i druga kd naročito ako su učinjena u povratu. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene kd -Pošto se radi o meri koja ne predstavlja kr sankciju. korist za sebe. kod kd protiv zdravlja ljudi. kod kd falsifikovanja novca propisano je obavezno oduzimanje lažnog novca nastalog izvršenjem tog kd) -Zakonom se može odrediti i obavezno uništavanje oduzetih predmeta (npr. koji su pribavljeni kd. način izvršenja kd i druge okolnosti koje ukazuju na tu nepoželjnost. treba razlikovati sticanje imovinske koristi za drugog. određen je kratak rok u kome se ona mora izvršiti. U tom slučaju se imovinska korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao imov. i kao takva nije imala neki veći značaj. -Sporno je da li se ova mera bezb može izreći strancu koji je dobio azil. U našem ranije kz to je bilo mera. jer nema osnova za sužavanje primene ove mere samo kod kd određene vrste. (npr. -KZ (za razliku od ranijeg rešenja) direktno upućuje na to da prilikom izricanja ove mere i određivanja njenog trajanja treba imati u vidu i težinu izvršenog kd. a postoji opasnost da će stranac i dalje vršiti kd. a korist se oduzima sudskom odlukom kojom je utvrđeno da je kd učinjeno. -S obzirom na prirodu ove mere i njenu svrhu. Uslovi za oduzimanje imovinske koristi predviđene su odredbama KZ. Bilo je mišljenja da ovaj uslov treba tumačiti pre svega u smislu političke nepoželjnosti.

prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog zvanja. niti predstavljaju neke druge mere o kojima bi odlučivao sud. jer bi to značilo da se plaća za samu kriminalnu delatnost. Iako su prisutna ekstremna shvatanja koja idu od toga da se učiniocu kd priznaju svi troškovi u vezi da izvršenjem kd. ona ima i specijalno preventivno dejstvo. Nepravedno je da neko celog života. 87. One nastupaju automatski – po sili zakona (ex lege) kod osude za određena kd ili na određene kazne. pre svega oko toga da li su one bliže kazni ili merama bezbednosti. zakon. a ne postoji mogućnost da se oduzmu od lica na koje su preneti. U savremenoj teoriji kp preovlađuje shvatanje da rehabilitacija podrazumeva ponovno uspostavljanje ranijeg položaja osuđenog lica kao punoletnog građanina i stavljanje u zaborav njegove kriminalne prošlosti. imovinska pogodovanja. -Najveći problem se javlja oko utvrđivanja visine imovinske koristi. Ukoliko nije prestala usled rehabilitacije. To u stvari znači da mu se daje status neosuđivanog lica. tj. i posle izdržane kazne. nego i usluge. a po svom svojstvu mogu pogoditi učinioca više nego sama kr sankcija. odluku o prestanku PPO koje se sastoje u zabrani sticanja odr. znači sve ono što ima finansijske efekte. učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tog predmeta koji je on imao u vreme izvršenja kd. u novije vreme u sudskoj praksi i teoriji preovlađuje umereno rešenje koje polazi od toga da učiniocu kd prilikom utvrđivanja visine imovinske koristi treba priznati određene troškova koje je imao u vezi sa vršenjem kd. da li je nadoknadio štetu prouzrokovanu kd i vratio stečenu imovinsku korist. odnosno uštede. pa do nepriznavanja bilo kakvih troškova. Pravne posledice osude su mnogobrojne. Pravne posledice osude Nastupanje pravnih posledica osude -Pravne posledice osude nisu kriv sankcije. prestanak vršenja javnih funkcija 2. Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir ponašanje osuđenog posle osude. 88. zabrana sticanja određenog zvanja. Vrste pravnih posledica osude -PPO koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su: 1. -PPO može nastupiti samo ako je izrečena kazna zatvora. I princip pravednosti i princip srazmernosti kriv sankcija i svih negativnih pravnih posledica osude sa težinom dela i stepenom krivice učinioca. Jedino nisu obuhvaćena nematerijalna pogodovanja lične prirode. Većina smatra da ne treba priznati one troškove koji predstavljaju materijalni ekvivalent za trud učinioca uložen u radnju izvršenja kd i troškove koji po samoj svojoj prirodi ulaze u radnju izvršenja kd. Rehabilitacija je ne samo nagrada osuđenom licu za dobro vladanje posle izdržane kazne. zabrana sticanja određenih javnih funkcija 2. već i doprinos i podstrek da ubuduće ne vrši kd putem njegove reintegracije u društvo.-Imovinsku korist predstavljaju ne samo novac i određeni predmeti. uštede i sl. gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave. one koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava -Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim se predviđene. Zbog njihovog kaznenog karaktera s jedne strane. -Pravne posledice osude u našem pravu svrstane su u 2 kategorije: 1. poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi 3. korišćenje određenih predmeta bez davanja adekvatne protivpravnosti. trpi negativne posledice svoje osuđivanosti. -Ako učinilac otuđi predmete koji predstavljaju stečenu imovinsku korist bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti prodatih predmeta. zastarele ili oproštene kazne. poziva ili zanimanja 3. zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave Početak i trajanje PPO -PPO nastupaju danom pravosnažnosti presude -PPO osude koje se sastoje u zabranama sticanja određenih prava mogu se propisati u trajanju najduže do 10 godina -Rehabilitacijom prestaju sve PPO. prava može doneti sud kad proteknu 3 godine od dana izdržane. 57 . one koje predstavljaju prestanak ili gubitak određenih prava 2. a s druge strane cilja koji se sastoji u otklanjanju opasnih situacija iz kojih može proizići ponovno vršenje kd postoji spor oko njihove pravne prirode. i dalje ostaje sporno koji su to troškovi koje treba priznati. Međutim. osim ako to nema za rezultat i neposredne finansijske prednosti. zahteva rehabilitaciju osuđenog lica. kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka PPO. zabrana sticanja čina vojnog starešine 4. Do rehabilitacije može doći pre nego što istekne vreme trajanja PPO. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije Pojam i dometi rehabilitacije Institut rehabilitacije uveden je tek u novija kr. -PPO koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su: 1.

-Sudska rehab se može dati i licu koje je više puta osuđivano ako su ispunjeni zakonski uslovi za reh u pogledu svakog kd za koje je osuđeno. organ unutrašnjih poslova. oduzimanja vozačke dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci. niti pak do brisanja osude. -zakonska rahab nastaje ako: 1. A) ZAKONSKA REHABILITACIJA -daje se samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim. -Niko nema pravo da od građana traži da podnese dokaze o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. ni do prestanka mera bezbednosti.o oproštenoj kazni . koja nastupa automatski – po sili samog zakona pošto budu ispunjeni određeni uslovi koje propisuje zakon. osude. -Rehabilitacija treba uvek da obuhvati 2 stvari: 1. lice kojem je izrečena uslovna osuda. koja se sastoji u prestanku svih pravnih dejstava osude i davanju statusa neosuđivanosti rehabilitovanom licu. zastarela ili oproštana protekne: 1. u vezi da krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno. a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena u roku od godinu dana od pravosnažnosti presude. u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku tog roka. stvarno brisanje osude -KZ razlikuje zakonsku reh. rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude.Rehabilitacija u našem kp -Zakonsko regulisanje instituta rehabilitacije u našem kp pokazivalo je izrazite oscilacije. B) Sudska rehabilitacija -Može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri godine. Time su u naše kz ponovo uvodi institut rehabilitacije. 5 godina kod osude na kaznu zatvora preko 6 meseci do 1 godine. uzimajući u obzir i sve dr okolnosti od značaja za davanje rehab a posebno prirodu i značaj kd. i sudsku do koje dolazi odlukom suda po molbi osuđenog lica. uspostavljanje svih prava osuđenog 2. lice koje je oglašeno krivim. kaznu rada u javnom interesu. 3 godine kod osude na novčanu kaznu. 58 . -Uslov za sudsku reh jeste da je proteklo 10 godina od dana izdržane. ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti. preduzeću. organu starateljstva. Rešenje iz KZ SRJ je sa osnovom bilo kritikovano. 10 godina kod osude na kaznu zatvora preko 1-3 godine. nadoknadilo štetu prouzrokovanu kd. osuda se stvarno briše iz kaznene evidencije. kada je to potrebno za vršenje poslova iz njegove nadležnosti. prema svojim mogućnostima. -KZ se opravdano vraća na uobičajeno shvatanje rehabilitacije. -Zakonska rehabilitacija takođe nastaje ako od dana kada je kazna izvršena. Mogu se davati samo podaci o osudi u vezi sa kojom nije nastupila rehabilitacija. na njihov zahtev.podatke o pravnim posledicama osude -U tesnoj vezi sa rehab jeste i regulisanje davanja podataka iz kaznene evidencije. ne učini novo kd. javni tužilac. 3. 2. postoji mogućnost davanja građanima. Ona nije dovodila ni do prestanka pravnih posl. ne učini novo kd.sudskoj opomeni .uslovnoj osudi . 2. To su: sud.oslobođenju od kazne . Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saopštiti. KZ predviđa da kada se radi o ostvarenju prava u inostranstvu. ali ne preko 5 godina. -KZ određuje krug organa kojima se mogu davati podaci iz kaznene evidencije. jer odredbe koje su nosile naziv „rehabilitacija“ malo su imale veze sa uobičajenim shvatanjem i regulisanjem instituta rehab. -Pri tim uslovom sud će dati reh ako nađe da je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo rehab i ako je. podataka o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. organi koji učestvuju u postupku davanja amnestije. organ za izvršenje kr sankcija. drugoj organizaciji ili preduzetniku. tj. zastarele ili oproštene kazne. -Pod uslovom „postojanja opravdanog interesa zasnovanog na zakonu“ predviđa se mogućnost davanja podataka na obrazložen zahtev i državnom organu. Sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije -Kaznena evidencija sadrži: -lične podatke o učiniocu kd -o kd za koje je osuđen -podatke o kazni .

Molba se može podneti pošto je presuda postala pravosnažna. pola. Ostvaruje li lice obuhvaćeno amnestijom obeležja istog kd i posle tog momenta. zbog svog propusta. Iako se najčešće vezuje za vrstu kd ili visinu izrečene kazne. Molbu može podneti i : zakonski zastupnih osuđenog lica. zamena izrečene kazne blažom kaznom 4. I sama potreba za kažnjavanjem i ostvarivanjem zaštitne funkcije slabi protekom vremena. -Pomilovanje je u isključivoj nadležnosti predsednika Republike Srbije. -Davanjem pomilovanja ne dira se u prava trećih koja se zasnivaju na osudi. sestra. dati rehabilitacija 5. Kod trajnih kd datom amnestijom je obuhvaćeno samo ono protivpravno stanje stvoreno izvršenjem kd koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji. Postupak za pomilovanje pokreće se na molbu osuđenog lica ili po službenoj dužnosti od strane ministra pravde. To se čini saveznim ili republičkim zakonom u zavisnosti od toga da li je učinjeno kd regulisano republičkim ili saveznim kr zakonodavstvom. Pomilovanjem se učinilac kd može: 1. može se ponoviti po isteku 1 godine od dana donete odluke ako se radi o osudi preko 3 godine. KZ ne predviđa nikakva ograničenja u pogledu vrste i težine kd. -Posledice amnestije mogu biti sledeće: 1. delatnosti ili dužnosti. Nakon proteka određenog vremena čija dužina zavisi od težine izvršenog kd. usvojilac. Ako se radi o oslobođenju od kriv gonjenja. -Amnestija se daje samo za već učinjena kd. zastarelost krivičnog gonjenja 59 . njegov bračni drug. Pomilovanje Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izrečene kriv sankcije ili sprečava donošenje te odluke u slučaju da do kriv gonjenja još nije došlo. potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne. to je isključivo stvar procene zakonodavca prilikom donošenja pojedinog zakona o amnestiji. odnosno ona se sama odriče tog prava jer se kažnjavanje sa aspekta legitimnosti posle proteka dužeg vremenskog perioda ozbiljno dovodi u pitanje. postupak za pomilovanje pokreće se samo po službenoj dužnosti. zamena izrečene kazne blažom kaznom. Amnestija -Amnestija znači predavanje u zaborav učinjenog kd -Amnestija je akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica daje oslobođenje od kriv gonjenja – abolacija. Osloboditi od gonjenja – abolicija 2. zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje. ukinuti.potpuno ili delimično osloboditi od izvršenja kazne 3. hranilac ili staralac. Pomilovanje ima dejstvo samo u odnosu na poimenično određeno lice. rehabilitacija ili ukidaju pravne posledice osude. rehabilitacija 5. Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu. -Davanjem amnestije ne dira se u pravu trećih lica koja se zasnivaju na osudi (pre svega u pravo na imovinskopravni zahtev). a ne i za ubuduće. gubi svoje pravo na kažnjavanje. Kod kr gonjenja protekom vremena postaje sve teže dokazivati učinjeno kd. -Zakonom o pomilovanju je regulisan samo postupak pomilovanja. a u slučaju odbijanja molbe. država na neki način. odnosno odrediti kraće trajanje mere bezbednosti: zabrane vršenja poziva. invalidnost) itd. pa se ona može odnositi na učinioce određene starosti.89. potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne 3. odnosno odrediti kraće trajanje pojedine ili svih pravnih posl. brat. 91. a po isteku 6 meseci ako je u pitanju osuda na blažu kaznu. čini novo kd koje nije obuhvaćeno amnestijom (npr. -Pomilovanje predstavlja akt milosti čije davanje nije ograničeno nekim materijalno – pravnim uslovima. zameniti izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom 4. -Naše kp poznaje 2 vrste zastarelosti: 1. srodnik u pravoj liniji. određenog zdravstvenog stanja (npr. ukinuti. 90. odnosno težine i prirode izrečene kr sankcije. ukidanje pojedinih ili svih pravnih posledica osude -Amnestija se može odnositi na učinjena određena kd ili na određene kazne bez obzira na kd. osude 6. amnestijom se mogu obuhvatiti učinioci i po nekom drugom kriterijumu. oslobođenje od krivičnog gonjenja – abolicija 2. Pojam zastarelosti i zastarelost krivičnog gonjenja Pojam zastarelosti -Zastarelost je zakonski osnov za gašenje kr sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na kriv gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije. izbegavanje vojne obaveze).

Oni zavise od visine izrečene kazne kod kazne zatvora. Smetnje mogu biti ili pravne ili stvarne. učiniocu ili sankciji radi. 20 godina od osude na zatvor preko 15 godina 3. To znači da se uzima u obzir i ono vreme koje je proteklo do nastupanja te smetnje. odnosno neograničena. osude na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole -KZ određuje i rokove za zastarelost izvršenja mera bezbednosti. dok kod drugih njegova dužina zavisi od vremena na koje su one izrečene. a kriterijum je propisana kazna za učinjeno kd. što znači da se ranije proteklo vreme pre nastupanja prekida ne uračunava u rok zastarelosti kr gonjenja. -Rok zastarelosti počinje ponovo da teče. 2 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor do 1 godine ili novčana kazna. učinjeno novo kd koje je prema zaprećenoj kazni isto toliko teško ili teže od onoga u pogledu kojeg teče rok zastarelosti kr gonjenja. 5 godina od osude na zatvor preko 3 godine 6. uvažava samo pravne smetnje (npr. Njeno dejstvo se sastoji u tome što za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave ne teče rok zastarelosti kriv gonjenja. rok zastarelosti nastavlja da teče od momenta u kome je obustavljen.krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastareva za kd genocida i ratnih zločina. rok zastarelosti se određuje po najtežoj propisanoj kazni. Istekom propisanih rokova gasi se pravo nadležnih organa da izvrše kaznu.prekid zastarelosti nastupa u 2 slučaja: 1. osim u odnosu na ona kod kojih je zastarelost izričito isključena. 10 godina od osude na zatvor preko 5 godina 5. 20 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 15 godina 3. Pojam zastarelosti i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija -KZ propisani su rokovi za zastarelost izvršenja glavnih kazni. i kod nje je irelevantno o kojem se kd. 3 godine od osude na zatvor preo 1 godine 7. 25 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvora od 30-40 godina 2. -Kod produženog kd rok zastarelosti kriv gonjenja računa se od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produženog kd -Kod kd nečinjenja rok zastarelosti kriv gonjenja počinje se računati od prestanka dužnosti ne činjenje. 2 godine od osude na zatvor do 1 godine. preduzimanje bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja kd ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog kd 2. 1. Prestankom te smetnje. Zastarelost krivičnog gonjenja -Protek određenog vremena od izvršenja kd ima za posledicu nemogućnost kriv gonjenja. 3 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 1 godine 7. -Apsolutna zastarelost kriv gonjenja nastupa protekom dvostrukog rok predviđenog za relativnu zastarelost kr gonjenja. obustava zastarelosti – nastupa onda kada zastarelost prestaje da teče za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne može otpočeti ili produžiti. kao ni za kd za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi. a to su ubistva i prekid zastarelosti. Postoji samo 1 važan izuzetak . 15 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 10 godina 4. -Kod temporalnih posledičnih kd zastarelost počinje od dana kada je posledica nastupila -Kod kd izvršenih u sticaju rok zastarelosti kriv gonjenja računa se posebno za svako pojedino kd. -Ako je za kd propisano više kazni. 15 godina od osude na zatvor preko 10 godina 4. zastarelost izvršenja kriv sankcija Zastarelost u našem kp je opšta. -Odredbe o zastarelosti kr gonjenja su opšteg karaktera što znači da se primenjuju u odnosu na sva kd. 10 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 5 godina 5. ali naše kr zakon. KZ propisuje rokove za zastarelost kriv gonjenja. 92.2. -Izrečena kazna se ne može izvršiti kad protekne: 1. 60 . 2. 25 godina od osude na zatvor u trajanju od 30-40 godina 2. Ovi rokovi se odnose i na jedinstvenu kaznu koja je izrečena za kd učinjena u sticaju. -Dok teče rok zastarelosti kriv gonjenja moguće je da nastupe 2 situacije koje u stvari produžavaju taj rok. osude na novčanu kaznu. Zastarelost kriv gonjenja nastupa ako je proteklo: 1. duševna bolest učinioca usled koje se ne može voditi kriv postupak). a kod novčane kazne bez obzira na njenu visinu rok zastarelosti iznosi 2 godine. 5 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 3 godine 6. Kod nekih mera bezb određuje se rok u fiksnom trajanju.

Tada dolazi do obustave zastarelosti. Sankcije za maloletnike u našem kp – pojam. 2. Prema tome. ali kazna koja nema isti značaj i sadržaj kao kod punoletnih učinilaca. 94. pr. -S obzirom na izrazite specifičnosti materije maloletničkog kp. nadzora i otklanjanja smetnji u normalnom razvoju maloletnika. već samo mere koje predviđaju zakonski propisi kojima se regulišu porodični odnosi u kp to lice se naziva detetom. Krivičnopravni status maloletnika u našem kp -KP se ne primenjuje u odnosu na lica koja nisu dostigla određeni starosni uzrast. stariji maloletnik – onaj koji je u vreme izvršenja kd navršio 16. -Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne. Maloletničko kp Srbije je u skladu sa savremenim rešenjima u ovoj oblasti i u svemu ispunjava. vrste i specifičnosti -S obzirom na specifične karakteristike maloletnog učinioca kd stvorena je posebna vrsta kriv sankcija namenjenih maloletnicima. a u nekim situacijama se i direktno primenjuju norme drugih grana prava (npr. na vaspitanje i pravilan razvoj njegove ličnosti. Podela na mlađe i starije maloletnike značajna je pre svega zato što se samo starijem maloletniku izuzetno može izreći maloletnički zatvor. S druge strane. Sa svakim prekidom zastarelosti počinje ponovo da teče. maloletniku se mogu izreći i određene mere bezbednosti. -Prema licu koje je vreme izvršenja protivpravnog dela predviđenog u zakonu kao kd nije navršilo 14 godina ne mogu se primeniti kr sankcije. -Zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne – apsolutna zastarelost. jer većina principa i instituta koji su u kp u prvom planu. socijalnog prava i dr.). Moglo bi se čak govoriti o kvazi kp. Osim vaspitnih mera i maloletničkog zatvora. jer kod njih ne može postojati krivica.Ali i mal. Osnovna vrsta jesu vaspitne mere. tj. zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene. pružanjem zaštite i pomoći. porodičnog. -Kao gornju granicu maloletstva naše kriv zakon. -Rokovi zastarelosti izvršenja kazni računaju se od dana kada je presuda kojom su izrečene postala pravosnažna. mlađi maloletnik – maloletnik koji je u vreme izvršenja kd navršio 14 godina. -Maloletni učinioci imaju poseban krivičnopravni status. ali ovde za razliku od zastarelosti kriv gonjenja do prekida ne dolazi zbog izvršenja novog kd. Minimalna standardna pravila za maloletničko kriv pravosuđe usvojena od strane Ujedinjenih nacija 1985.-zastarelost izvršenja mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi. a nije navršio 16 godina. kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika. Za njih važe odredbe KZ ako nisu u suprotnosti sa posebnim odredbama koje sadrži ZOMUKD. Pod određenim uslovima maloletnik se može kazniti. Pored toga. oblik reagovanja na maloletnički kriminalitet može biti i kazna. svrha malol. brige. a nije navršilo 18 godina. Samo u odnosu na lice koje je u vreme izvršenja kd navršilo 14 godina mogu se primeniti određene kr sankcije. obaveznog lečenja narkomana. a što više pomoći. -Pošto u pogledu izvršenja mb javnog objavljivanja presude postoji izričita odredba da se može izvršiti najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude. kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu. a nije navršio 18 godina. KZ određena je donja starosna granica ispod koje se ne može primeniti bilo koja kriv sankcija što istovremeno znači i isključenje primene kriv zakonodavstva i nadležnosti pravosudnih organa. -Zastarevanje ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti. delatnosti ili dužnosti. maloletničko kp prelazi okvire kp i sadrži norme koje po svojoj suštini nisu krivčnopravne norme. kod nas se ova materija reguliše posebnim zakonom – ZOMUKD. može mu se izreći maloletnički zatvor. Pekinška pravila). Maloletničko kp orijentisano je pre svega na mere socijalizacije. učinioca da ubuduće ne vrši kd kao i na druge maloletnike da ne vrše kd. godine ( tzv. Maloletnikom se smatra lice koje je navršilo 14 godina. ovde su odsutni ili su od drugorazrednog značaja. ali se ta funkcija nastoji ostvariti pre svega merama pomoću maloletniku i postizanjem njegovog društvenog prilagođavanja. obaveznog psih lečenja na slobodi. protekom tog roka ona se više ne može izvršiti. ima zaštitnu funkciju. Na prvom mestu je vaspitanje maloletnog učinioca i obezbeđivanje njegovog pravilnog razvoja. zatvora je vršenje pojačanog uticaja na malol. određuje 18 godina. -Zastarelost izvršenja mb zabrane vršenja poziva. Kao ultima ratio. 61 . obaveznog lečenja alkoholičara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne 5 godina od dana pravosnažnosti odluke kojom su te mere izrečene. 93. -Naše kp ne dozvoljava primenu sudske opomene i uslovne osude prema maloletniku -Svrha vaspitnih mera i mal. Razlikuju se 2 kategorije maloletnika: 1. zatvora je da se nadzorom. Smatra se da su kriv sankcije prema maloletnicima u prvom redu mere pomoći maloletnom učiniocu. pa zbog toga ni kd. sa što je moguće manje elemenata prinude i ograničavanje slobode. donja starosna granica maloletstva u našem kp je navršena 14-a godina.

ukor sadrži i pretnju da će mu biti izrečena teža kr. a za drugu vaspitnu meru. odmeriće po slobodnoj proceni za sva dela 1 kaznu maloletničkog zatvora. Ako za sva kd učinjena u sticaju dolazi u obzir izricanje samo vaspitnih mera. lokalnog ili ekološkog sadržaja 6. idr. 95. dok rad u hum org ili na poslovima socijalnog. ali tako da rad ne traje duže od 60 h u toku 3 meseca. 96. a prilikom procene da li će se primeniti vaspitni nalozi ceniće se i odnos malol prema kd i oštećenom. Ne bi bilo opravdano izricati ukor za teža kd. zatvora. 1. Vaspitne mere pojačanog nadzora 62 . 2. da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalno. Ova odredba primeniće se i u situaciji kada se posle izrečene vaspitne mere ili malol zatvora utvrdi da je maloletnik pre ili posle njihovog izricanja učinio neko kd. Sud može izreći 1 ili više posebnih obaveza ako oceni da je odgovarajućim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje. To je najblaža vaspitna mera. sud će izreći samo jednu vaspitnu meru i to onu kojom se u najvećoj mogućoj meri u konkretnom slučaju može postići svrha vaspitnih mera. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja -Vrste vaspitnih mera su: 1.To znači da se svrha sastoji pre svega u specijalnoj prevenciji – u delovanju na maloletnika koji je već učinio kd. zavodske vaspitne mere -Predviđene su 2 vaspitne mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze. Osnovna svrha vaspitnih naloga jeste da se izbegne pokretanje kriv postpuka i primena kriv sankcija. da u okviru sopstvenih mogućnosti nadoknadi štetu koju je prouzrokovao 3. da postoji priznanje kd. da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje 10. Naknaditi štetu maloletnik može svojim radom. Ako za svako kd učinjeno u sticaju sud smatra da treba izreći maloletnički zatvor. a za druga malol zatvor izreći će se kao jedinstvena kazna samo kazna zatvora primenom odredava kz za odmeravanja kazne za kd učinjena u sticaju. Ako je kd izvršeno za vreme izdržavanja kazne mal zatvora učiniocu će se izreći kazna mal zatvora nezavisno od izrečene kazne. bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva. tako i o ličnosti maloletnog učinioca. da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu 9. da se uključi u određene sportske aktivnosti 7. uključivanje u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog. Zakon predviđa mogućnost izricanja maloletniku sledećih obaveza: 1. da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima 5. vaspitne mere pojačanog nadzora 3. redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao. a ako za vreme izdržavanja kazne mz učini kd za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do 1 godine. Zakon predviđa različite vaspitne naloge npr. vaspitne mere upozorenja i usmeravanja 2. -Obaveze mogu trajati do 1 godine (osim naknade štete i uključivanja u rad hum org za koje važe posebna pravila). zatvora jeste i generalna prevencija. -Pri izricanju ukora maloletniku će se ukazati na neprihvatljivost njegovog postupka i predočiće mu se da u slučaju ponovnog vršenja kd prema njemu može biti primenjena druga sankcija. Vaspitni nalozi mogu trajati najduže 6 meseci. -ZOMUKD uvodi i jednu novinu u pogledu mogućnosti primene vaspitnih naloga. Takođe treba proceniti i spremnost i mogućnost sredine u kojoj maloletnik živi da pozitivno na njega deluje i pomogne mu u prevazilaženju teškoća u kojima se našao. Ako sud nađe da bi za neko delo trebalo izreći kaznu malole. Vaspitne mere i mal zatvor ne povlače pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava. Prilikom izbora ove mere sud mora voditi računa kako o težini izvršenog kd. lokalnog ili ekološkog sadržaja ne može biti duži od 120 h u periodu od najduže 6 meseci. onda će kao jedinstvena sankcija biti izrečena samo kazna malol zatvora. maloletnik će se kazniti disciplinski. sankcija ako ponovo učini kd. VASPITNA MERA POSEBNIH OBAVEZA sadrži veći broj različitih obaveza. da redovno pohađa školu ili da ne izostaje sa posla 4. kao ni u onim slučajevima kada ličnost maloletnika ne daje dovoljno osnova za procenu da se i samim ukorom može dovoljno na njega delovati da više ne vrši kd. Znači. s tim da ih sud u toku izvršenja može zameniti ili ukinuti. Osim te zajedničke svrhe. lokalnog ili ekološkog sadržaja. Ako je za neka dela utvrđen zatvor. izvinjenje…). SUDSKI UKOR se izriče ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom kd i njegove spremnosti da ubuduće ne vrši kd može zaključiti da je dovoljno da se maloletnik zbog učinjenog kd samo prekori. da se izvini oštećenom 2. da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga 8. -ZOMUKD predviđa su posebna pravila za izricanje kriv sankcija maloletnicima za kd izvršena u sticaju. poravnanje sa oštećenim (naknada štete. svrha mal. Uslovi za njihovu primenu jesu da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna. da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta.

Obustava. usvojioca ili staraoca – ovu meru sud će izreći ako su roditelji. Maloletnik ostaje u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje dok je to potrebno radi njegovog lečenja ili osposobljavanja. koja se bavi vaspitanjem i obrazovanjem maloletnika. Zavodske vaspitne mere -U našem kd predviđene su 3 vaspitne mere zavodskog karaktera: upućivanje u vaspitnu ustanovu. Ona će se izreći i umesto mere bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi ako se mogu obezbediti čuvanje i lečenje i time postizanje svrhe ove mere bezb. odnosno koja se o njemu staraju. potrebnom lečenju i uopšte o sređivanju prilika u kojima maloletnik živi. Može trajati najviše 3 godine. Suštinska razlika je u tome što ona ne predstavlja kaznu već vaspitnu meru. Obaveze uz pojačan nadzor traju u okviru trajanja tih vaspitnih mera – najkraće 6 meseci. a u mogućnosti su da tu brigu i nadzor vrše i to se od njih s osnovom može očekivati. 97. Vaspitna mera pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika – izriče se ako je uz neku od odgovarajućih vaspitnih mera pojačanog nadzora potrebno i angažovanje stručnih lica u posebnoj ustanovi. usvojilac odnosno staralac propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom.-Naše kp predviđa 4 mere pojačanog nadzora: od strane roditelja. zatim kada maloletnih ili njegovi roditelji ne 1. njegovom zaposlenju. Ova mera može trajati najmanje 6 meseci. a najduže 5 godina. Vaspitna mera pojačanog nadzora od strane roditelja. a ne postoje uslovi za pojačan nadzor u drugoj porodici. usvojilac ili staralac nisu u mogućnosti da nad maloletnikom vrše nadzor. Vaspitna mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje – primenjuje se prema maloletnicima koji su ometeni u psihofizičkom razvoju i sud je može izreći umesto prethodne 2 vm. vršiti druge izmene u pogledu izrečene vaspitne mere ili odlučiti da se izrečena vaspitna mera ne izvrši ako je od njenog izricanja proteklo određeno vreme. odnosno izmenu odluke mogu biti: formalne i suštinske prirode. sud može maloletniku prilikom izricanja neke od 4 mere pojačanog nadzora odrediti i 1 ili više posebnih obaveza. odnosno drugih lica koja se o njemu staraju. To je najrigoroznija vaspitna mera koja se graniči sa kaznom maloletničkog zatvora. Ova vm može trajati od 6 meseci do 3 godine. odvajanju iz sredine koja ne njega štetno utiče. 2. Mera može trajati najmanje 1. Maloletnik će se smestiti u drugu porodicu koja je voljna da ga primi. Taj boravak ne sme da ometa njegovo redovno školovanje ili redovno odlaženje na posao. zameniti je drugom vaspitnom merom. Vaspitna mera pojačanog nadzora u drugoj porodici – ovu meru sud će izreći onda kada roditelji. Za vreme trajanja ove mere maloletnik i dalje ostaje da živi kod roditelja ili dr lica koja ga izdržavaju. Prilikom odlučivanja o izricanju ove mere sud će uzeti u obzir težinu i prirodu učinjenog dela i okolnosti da li su prema maloletniku ranije bile izricane vaspitne mere ili maloletnički zatvor. Vaspitna mera upućivanja u vaspitnu ustanovu – ovu meru sud će izreći maloletniku nad kojim treba obezbediti vršenje stalnog nadzora od strane stručnih vaspitačaaa u opštoj ustanovi za vaspitanje maloletnika. Izmena odluke o vaspitnim merama i obustava njihovog izvršenja -Pošto je teško unapred predvideti koliko je vremena u konkretnom slučaju potrebno za vaspitanje maloletnika i postizanje svrhe vaspitne mere. Kad izrekne ovu meru. upućivanje u vaspitnopopravni dom i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. a najduže 2 godine. odnosno izmena odluke može se odnositi na sve vaspitne mere osim na sudski ukor. 3. usvojilac odnosno staralac nisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor nad maloletnikom. kod kojeg to zbog prirode te mere i ne dolazi u obzir. odnosno kada se to ne može od njih sa osnovom očekivati. od strane organa starateljstva i uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanja i obrazovanje maloletnika. 2. 1. 4. Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci. Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci ni duže od 2 godine. -Ako je to potrebno za uspešnije izvršenje izrečene mere. Maloletnik ostaje kod svojih roditelja. -Osnovi za obustavu. 3. -Pod uslovima predviđenim zakonom sud može obustaviti izvršenje vaspitne mere. a izvršenje još nije započelo. Organ starateljstva brine o školovanju maloletnika. sud će roditelju ili staraocu dati potrebna uputstva i naložiti mu određene dužnosti koje treba preduzeti za vaspitanje maloletnika. ali u toku dana provodi određeno vreme u ustanovi za vaspitanje i obrazovanje. U prvom slučaju obustava izrečene mere ili njena zamena moguća je onda kada se pojave neke bitne nove okolnosti. u drugoj prodici. sudu je omogućeno da izmeni svoju odluku kojom je izrekao određenu vaspitnu meru. Vaspitna mera pojačanog nadzora organa starateljstva – izriče se u slučaju kada roditelj. a pojačan nadzor nad njim vrši određeno službeno lice organa starateljstva ili drugo stručno lice koje taj organ odredi. ali kad navrši 21 godinu izvršenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvršava mb obaveznog psih lečenja i čuvanja. 63 . a najduže 2 godine. Traje isto kao i ostale od 6 meseci do 2 godine. Vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom – izriče se maloletniku prema kome treba primeniti pojačane mere prevaspitavanja. njegovo lečenje i otklanjanje štetnih uticaja na njega. 98. niti duže od 2 godine.

Težinu kd teba tumačiti kao postojanje jačeg intenziteta ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra u konkretnom slučaju. -Priroda i težina kd su 2 okolnosti koje su u toj meri međusobno povezane da bi se čak moglo govoriti o 1 okolnosti. Suštinski osnov za obustavu ili zamenu izrečene mere jeste postignuti uspeh u vaspitanju maloletnika. prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izbeći vaspitnu meru. a objektivni uslov da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora teža od 5 godina. Posebno se vodi računa o zrelosti maloletnika i vremenu koje je potrebno za njegovo vaspitavanje i stručno osposobljavanje. Maloletnički zatvor -Naše kp poznaje samo jednu kaznu koja se može primeniti prema maloletnom učiniocu kd. -Kazniti se može samo stariji maloletnik koji je učinio kd za koje je zakonom propisana kazna teža od 5 godina zatvora. „Visok stepen“ znači da stepen krivice mora biti iznad nekog uobičajenog. -Zakon predviđa posebne rokove zastarelosti izvršenja kazne mal zatvora. Do kažnjavanja maloletnika dolazi samo izuzetno. Međutim. procenjuje sud. već i kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom. sud u konkretnom slučaju mora doći do zaključka da zbog visokog stepena krivice. -Zakonom određuje opšti minimum i maksimum kazne mal zatvora. prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. Da li su ti uslovi ispunjeni. ali nije vezan posebnim minimumom. ovde je to jedna od odlučujućih okolnosti od kojih zavisi izricanje kazne mal zatvora. Pravilo je da mal zatvor ne može biti duži od 5 godina. Uslovni otpust maloletnih učinilaca -Naše kp predviđa primenu instituta uslovnog otpusta i kod maloletnih učinilaca kd. kada se radi o kd učinjenim u sticaju od kojih su najmanje 2 dela zaprećena kaznom zatvora težom od 10 godina -Sud odmerava kaznu u granicama propisane kazne zatvora da učinjeno kd. a to je maloletnički zatvor. kumulativno mora biti ispunjen još 1 uslov – maloletnik se može uslovno otpustiti ako s obzirom na uspeh u vaspitanju treba osnovno očekivati da ubuduće neće vršiti kd i da će se u sredini u kojoj je živeo dobro vladati. Mal zatvor je u naš sistem k sankcija uveden izmenama i dopunama KZ iz 1959. Kazna mal zatvora ne može se izvršiti ako je proteklo: 1.dok visok stepen krivice kod punoletnih učinioca utiče na odmeravanje kazne. 5 godina od osude na mal zatvor preko 3 godine 3. u slučaju neispunjenja posebnih obaveza uz pojačan nadzor). Vezan je posebnim maksimumom i ne može izreći strožu kaznu od propisane za učinjeno kd. što je i zakonski minimum trajanja ovih mera. Pored ovih obaveznih uslova. -Stepenovanje krivice treba vršiti u osnovu na isti način kao što se to čini kod odmeravanja kazne punoletnim licima. 3 godine od osude na mal zatvor do 3 godine -U pogledu ostalih pitanja vezanih za zastarelost važe opšta pravila iz KZ 100. Prvi uslov je da je maloletnik u vaspitnoj ustanovi ili vaspitno-popravnom dom proveo najmanje 6 meseci. 10 godina od osude na mal zatvor preko 5 godina 2. ako se radi o sledeća 2 slučaja mal zatvora se može izreći u trajanju do 10 godina: 1. mada vrlo retko. 64 . kada je učinjeno kd za koje se može izreći kazna zatvora od 20 godina ili zatvor u trajanju od 30-40 godina 2. dozvoljavajući izuzetno zamenu samo određenom vaspitnom merom. I pored toga uslovni otpust je moguć pod određenim uslovima. Znači. subjektivni uslov je da kod maloletnika postoji krivica. -Opravdanost uslovnog otpusta kod vaspitnih mera je sporna. Postavlja se pitanje da li je on kod njih opšte potreban ako se ima u vidu mogućnost njihove obustave s obzirom na postignut uspeh u vaspitavanju. Sve to ukazuje na izuzetnost kažnjavanja maloletnika i na davanje prednosti vaspitnim merama. Opšti minimum iznosi 6 meseci. Obustava daljeg izvršenja podrazumeva da je postignuta svrha vaspitne mere i da zato njeno dalje izvršenje nije potrebno. Kažnjavanje mal je supsidijarnog karaktera i dolazi u obzir samo kada se primenom vaspitne mere ne može postići svrha. 99. predviđenih u zakonu (npr. Kod zamene moguće je da se radi ili o tome da se izrečenom merom uopšte ne ostvaruje njena svrha pa je treba zameniti drugom ili o tome da su postignuti određeni rezultati u vaspitanju ali da se drugom merom još uspešnije može ostvarivati svrha pa je zato opravdano postojeću meru zameniti drugom. Osim umišljaja. Ta mogućnost postoji ne samo kod kazne mal zatvora. -U pogledu zamene ili obustave od izvršenja zavodskih vaspitnih mera. kao i način njenog izricanja. zakon postavlja ograničenje koje se tiče minimalnog roka pre čijeg isteka se mera ne može obustaviti – 6 meseci kod upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom. što treba procenjivati u svakom konkretnom slučaju. Ali postoji jedna suštinska razlika. otklonjiva pravna zabluda ili je delo učinjeno pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje). prosečnog stepena krivice. Priroda kd treba da ukazuje na njegovu težinu u smislu da izricanje vaspitne mere ne bi bilo adekvatno. prema njima se po pravilu primenjuju vaspitne mere. Osim tog. u obzir bi došao i nehat. ako zbog visokog stepena krivice. Visok stepen krivice ne postoji u slučaju da je ostvaren neki od osnova za ublažavanje kazne subjektivnog karaktera (npr bitna smanjena uračunljivost.postupaju po nalogu organa ili lica određenog za izvršenje mere ili pak u slučaju nastupanja drugih okolnosti. Što se tiče opšteg maksimuma predviđene su 2 granice.

Takvom licu se može izreći vaspitna mera posebnih obaveza. i na takvo lice primene sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima. potrebno je da se radi o takvom licu kod koga se s obzirom na obležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. Osim toga. 102. pod određenim uslovima. -Ako se radi o licu koje nije u vreme suđenja navršilo 21 godinu. na njega se primenjuje kp koje važi za punoletne učinioce kd. Pri oceni da li će i koju od ovih sankcija izreći. Oštro postavljena granica koja je u kp iz određenih razloga nužna. vm pojačanog nadzora od strane organa starateljstva. Međutim. -U slučaju da je delo učinio kao mlađi maloletnik. već će sud izreći kaznu. a to su mlađa punoletna lica. -Uslovni otpust traje. potrebno je i da se osuđeni maloletnik u toku izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati i da neće vršiti kd. a kd je izvršilo kao mlađi maloletnik. -ZOMUKD predviđa da je za izricanje vaspitnih mera mlađem punoletnom licu potrebno da taj status ima kako u vreme izvršenja kd tako i u vreme suđenja. postavlja se pitanje da li je punoletnom učiniocu uopšte celishodno izricati bilo koju sankciju. pre svega. a naročito težinu učinjenog kd. godine i u odnosu na njih se izuzetno primenjuju posebne odredbe o maloletnicima što podrazumeva. vm upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna mal zatvora. Uz uslovni otpust može se odrediti i neka od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja 1 ili više posebnih obaveza. mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom. -Mlađem punoletnom licu mogu se izreći sve mere bezbednosti pod uslovima predviđenim zakonom. Opoziv uslovnog otpusta može biti: obavezan ili fakultitavan. Primena vaspitnih mera na mlađe punoletne učinioce kd -U slučaju da neko lice učini kd posle navršenih 18 godina. dok je opoziv fakultitavan ako ta kazna ne prelazi 1 godinu. Osim toga. kao i u svrhu koju treba postići ovom sankcijom. odnosno onu kr sankciju koju bi inače izrekao punoletnom licu. Preovlađuje stav da bi kaznu trebalo izreći u okviru raspona predviđenog za mal zatvor. godinu. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvršila kd kao maloletnici -Moguće je da neko lice kd učini za vreme dok je bio maloletan. U suprotnom. 65 . imajući u vidu ličnost učinioca i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja. Obavezan je ako je uslovno otpušteni sa izdržavanja kazne mal zatvora učinio 1 ili više kd za koje mu je izrečena kazna zatvora preko 1 godine. Zato ZOMUKD eksplicitno isključuje svaku mogućnost suđenja. -Punoletnom licu koje je izrečena sankcija za kd koje je učinio kao maloletnik. njemu se pod određenim uslovima može suditi za kd koje je izvršio kao maloletnik. zastarelosti. onoliko vremena koliko iznosi ostatak neizdržane kazne. nema uslova za izricanje vaspitne mere. može mu se izuzetno za delo koje je izvršilo kao stariji maloletnik umesto mal zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda. a naročito duševna zrelost ne nastupa kod svih lica u istom starosnom dobu. Do toga dolazi zato što kd bude otkriveno kasnije ili učinilac postane punoletan u toku vođenja kriv postupka. a postane punoletan u vreme suđenja. nastoji se ublažiti uvođenjem nove kategorije učinilaca. Kazna zatvora u ovom slučaju ima isto pravno dejstvo u pogledu rehabilitacije. može doći do realne prognoze da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne. vreme koje je proteklo od njegovog izvršenja. 101. -Ukoliko je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu. kategorija mlađih punoletnih lica uvedena je u naše zakonodavstvo 1959. mogućnost izricanja određenih vaspitnih mera. uslovnog otpusta i pravnih posledica osude kao i kazna mal zatvora.-Kod mal zatvora slični kriminalno-politički razlozi idu u prilog predviđanju instituta uslovnog otpusta kao i kod kazne zatvora. Zakon u načelu prihvata rešenje koje omogućava izricanje kr sankcija predviđenih za maloletnike. sankciju koja se izriče punoletnom učiniocu kd. Većina savremenih evropskih kriv zakon. To su učinioci od 18-21. poznaje ovu kategoriju učinilaca. Uslov u pogledu izražene kazne postavljen je tako da je dovoljno da je izdržana najmanje 1/3 kazne (ali ne kraće od 6 meseci). može se izreći odgovarajuća mera bezbednosti. godinu. a u vreme suđenja nije navršilo 21. vladanje učinioca. Ovaj institut kod mal zatvora ima određene specifičnosti. godine. kao i kod punoletnih lica. Postavlja se pitanje da li takvom učiniocu izreći kriv sankciju koja se izriče maloletnicima ili s obzirom na to da li je u međuvremenu postao punoletan. O uslovnom otpustu odlučuje sud. Cilj primene vaspitnih mera u odnosu na ovu kategoriju učinilaca jeste izbegavanje primene kazne. -Mlađem punoletnom licu se može izreći bilo koja mera posebnih obaveza. U vezi s tim je i osnovni uslov za primenu vm prema mlađim punoletnim licima – da se. To znači da je to lice u vreme izvršenja kd navršilo 18. svojstva ličnosti. Starosna granica sa kojom nastupa punoletstvo je relativnog karaktera u smislu da fizička. može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem. i tu postoji mogućnost da se. osnosno izricanja bilo koje kriv sankcije punoletnom licu koje je navršilo 21 godinu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful