1.

Pojam krivičnog prava

-Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje zaštitne funkcije. Ta zaštita se ostvaruje popisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i uslova za nihovu primenu prema učiniocama krivičnih dela. -Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pružanje zaštite najznačajnijim dobrima i vrednostima od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju. -Krivično pravo je neophodno za obezbeđenje osnovnih uslova za uspešan zajednički život. -Krivično pravo je zakonsko pravo- pravo zasnovano na zakonu. Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni akti sadrze pravne norme, jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon. Međutim, mora postojati i visok stepen verovatnoće da će se te norme zaista primenjivati, da će se prema učincima krivičnih dela primeniti kazna ili druga krivična sankcija. -Primarni cilj krivičnog prava nije primena kazne i krivičnih sankcija, već se on zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela. Samo u slučaju kada pojedinci iznevere očekivanja u tom smislu, na njih se primenjuju krivične sankcije. Krivično pravo može da funkcioniše samo ako primena krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak, ako se one primenjuju samo u odnosu na jedan manji broj članova tog društva. Ako se kazna suviše često primenjuje ona gubi svoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju. -Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava predstavlja krivično pravo u objektivnom smislu. Sistem zakonskih normi koje čine krivično zakonodavstvo regulišu dve celine na koje se krivično pravo može podeliti, a to su njegov opšti i posebni deo. - Opšti deo sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela - Posebni deo sadrži zakonske norme kojima se određena ponašanja proglašavaju krivičnim delima. -Krivično pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kažnjavanje – ius puniendi. Ono pripada samo državi, ali nije neograničeno. Zasniva se na državnoj prinudi, pa je i krivično pravo kao grana prava i kao deo javnog prava izrazito državno pravo. -Što se tiče naziva ove grane prava, u većini zemalja koristi se naziv „kazneno pravo“ -Naziv „krivično pravo“ koji se kod nas koristi od kraja XIX veka, prihvatljiviji je ne samo zato što danas kazna nije jedina krivična sankcija, već i zato sto se on vezuje za centralni pojam krivičnog prava – za krivicu. Kod nas „kazneno pravo“ ima jedan širi smisao. -Što se tiče sredstava za zaštitu od društveno opasnih ponašanja i njihovo suzbijanje, uobičajena je njihova podela na represivna i preventivna. - Represivna sredstva imaju za cilj primenu sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo ; okrenuta su prošlosti. - Preventivnim sredstvima se nadstoji sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno; okrenuta su ka budućnosti. - U represivna sredstva se ubraja krivično pravo, a u preventivna razne mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike ( npr. na planu obrazovanja i vaspitanja, poboljšanja životnog standarda, suzbijanje alkoholizma, narkomanije, itd.). - Krivično pravo, i pored svoje izražene represivne komponente, za krajnji cilj ima prevenciju. Represija je u funkciji prevencije. Specijalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na nekog ko je već učinio krivično delo, da ga više ne čini. Generalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na buduće, potencijalne učinioce. - Krivično pravo reguliše heterogene društvene odnose, ali to čini parcijalno i fragmentarno, pa se govori o fragmentarnom karakteru krivičnog prava. - Krivično pravo treba da pruža zaštitu samo najznačajnijim, a ne svim dobrima - Ta dobra se ne štite potpuno, već samo od najopasnijih oblika napada na njih, tj. u onim segmentima gde je zaštita koju pruzaju druge grane prava nedovoljna. 2. Pojam krivičnog zakona i krivičnog zakonodavstva

-Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava (opšteg ili posebnog dela). - Krivični zakon može biti shvaćen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon koji reguliše materiju krivičnog prava, ali ne u potpunosti, jer bi to onda bila kodifikacija, tj. kodeks – krivični zakonik. - Krivično zakonodavstvo je skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakoni koji regulišu krivičnopravnu materiju.

1

- Krivično zakonodavstvo u Srbiji čine „ Krivični zakonik“ (KZ), kao i „Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica „ , a u Crnoj Gori „Krivični zakonik RCG“ , kao i sporedno krivično zakonodavstvo, tj. krivičnopravne odredbe koje sadrže pojedini zakoni obe republike, odnosno države članice. - Posle formiranja državne zajednice SCG određeno vreme se primenjivalo postojeće krivično zakonodavstvo. U Srbiji je to značilo primenu dva krivična zakona: ranijeg KZSRJ, koji je preimenovan u Osnovni krivični zakon, i Krivičnog zakona Srbije donetog 1977. Do kodifikacije krivičnog zakonodavstva u Srbiji došlo je donošenjem novog Krivičnog zakonika u septembru 2005., dok je u Crnoj Gori to učinjeno u decembru 2003., kada je donet Krivični zakonik Crne Gore. - Krivično zakonodavstvo ima svoj opšti i posebni deo. U Srbiji je materija opšteg dela regulisana u KZ, dok posebni deo obuhvata sva krivična dela propisana u KZ, kao i u sporednom krivičnom zakonodavstvu. - Krivični zakonik se sastoji od opšteg i posebnog dela. Opšti deo sadrži pravila i institute koji su zajednički za sva pojedina krivična dela. Posebni deo kao katalog krivičnih dela, podeljen je dalje u grupe krivičnih dela prema objektu krivinopravne zaštite. - Osim razlikovanja na materijalno i procesno krivično zakonodavstvo u okviru materijalnog krivičnog zakonodavstva pravi se razlika između osnovnog i posebnog (sporednog) krivičnog zakonodavstva. - U Srbiji se osnovno krivično zakonodavstvo nalazi u Krivičnom zakoniku RS i ZOMUKD, a u Crnoj Gori u Krivičnom zakoniku RCG. - Posebno ili sporedno krivično zakonodavstvo nalazi se u zakonima koji regulišu vrlo različite oblasti. Postoje određeni razlozi da neka krivična dela ostanu propisana onim zakonima koji inače regulišu neku drugu, a ne krivičnopravnu materiju. (npr. Zakon o proizvodnji i prometu lekova, Zakon o deviznim poslovima, Zakon o sistemima veza, itd.). - Sporedno krivično zakonodavstvo karakteriše izuzetno naglašena heterogenost. Pojednim zakonima se regulišu specifične oblasti društvenog života (npr. neke oblasti privrede, porezi, devizno poslovanje, itd.). Njime se predviđaju samo pojedina krivična dela, ali ne i opšte odredbe. Jedna od osnovnih slabosti sporednog KZ jeste to što je ono regulisano u brojnim zakonima koji su nedovoljno međusobno usklađeni. I zakonodavna tehnika koja se u njemu koristi značajno se razlikuje od one u posebnom delu krivičnog zakonika. -Opšti deo KZ primenjuje se u odnosu na sva krivična dela, bilo da su ona propisana u KZ, bilo u sporednom krivičnom zakonodavstvu. 3. Izvori krivičnog prava

-Izvori krivičnog prava se mogu deliti na osnovu različitih kriterijuma. Najvažnije su podela na međunarodne i nacionalne i na neposredne i posredne, a može se govoriti i o glavnim ili osnovnim i sporednim ili dopunskim izvorima. MEĐUNARODNI IZVORI -Međunarodni ugovori su posredni izvor krivičnog prava. Ustav SRJ je predviđao da međunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka. - Ustavna povelja drž. zajednice SCG ide i dalje u tom pogledu i predviđa da ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom SCG i pravom država članica. - I pored toga, neposredna primena međunarodnih ugovora u oblasti krivičnopravne materije samo izuzetno dolazi u obzir. Međunarodna akta nisu u dovoljnoj meri precizna, niti sadrže propisanu sankciju da bi se mogla neposredno primenjivati. - Jugoslavija je ratifikovala veći broj međunarodnih konvencija ( npr. Ženevske konvencije iz 1949. i dopunski protokoli iz te konvencije iz 1977.) na osnovu kojih je u svoje zakonovodstvo unela veći broj krivičnih dela. -Postoji i veći broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti međunarodne pomoći u krivičnim stvarima. NACIONALNI IZVORI 1. USTAV

-Ustav Srbije i Crne Gore sadrži dve vrste odredaba od značaja za krivično pravo. Prve su one koje određuju krivičnopravne principe podižu i na ran ustavnih principa (npr. načelo zakonitosti). Druge su one koje predstavljaju osnov propisivanja određenih inkriminacija (npr. predviđeno je da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo). -Pošto su realizovane kroz krivično zakonodavstvo, ove odredbe predstavljaju posredan izvor krivičnog prava. 2. ZAKON

-Zakon je jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava. To je posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti u krivičnom pravu. To ne znači da je on isključivi izvor krivičnog prava, jer se kao posredni i dopunski izvori javljaju i drugi pisani pravni propisi. -Zakonske izvore krivičnog prava u Srbiji predstavljaju KZ i krivičnopravne norme iz sporednog zakonodavstva. U CG zakonske izvore čine KZ CG i sporedno krivično zakonodavstvo.

2

3.

PODZAKONSKI PROPISI

-Propisima koji imaju niži rang od zakona ne mogu se propisivati krivična dela, niti instituti opšteg dela krivičnog prava. Međutim, oni mogu biti dopunski izvori krivičnog prava onda kada krivični zakon upućuje na njih. To je slučaj kod tzv. blanketnih krivičnih dela (npr. „nezadovoljna trgovina“, „nezakonit lov“, nedozvoljen prekid trudnoće“, itd.). 4. SUDSKA PRAKSA

-Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju evropskom kontinentalnom pravnom sistemu u SCG sudska praksa, formalno, ne predstavlja izvor krivičnog prava. Ali, ona ima veliki značaj i izvesnu kreativnu ulogu. -Mada prilikom stvaranja krivičnopravnih normi treba težiti maksimalnoj preciznosti, krivični zakon ne može u toj meri biti savršen da sudkoj praksi ne ostavlja određeni prostor „faktički ako ne pravno“ sudska praksa može biti izvor prava. -Naročit značaj imaju odluke viših sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima. Iako nisu obavezne, one vrše veliki uticaj na shvatanje nižih sudova. Pravni stav zauzet u nekom slučaju formalno važi samo za taj slučaj, ali po pravilu kada se rešava isto pravno pitanje sudovi vode računa o stavovima viših sudova. 5. TEORIJA KRIVIČNOG PRAVA

-Nauka krivičnog prava ne predstavlja izvor krivičnog prava. Stavovi doktrine ne predstavljaju osnov za primenu krivičnog prava iako sudovi u rešavanju pojedinih pitanja i obrazloženju svojih odluka u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanja koja se zastupaju u teoriji krivičnog prava. -Uticaj nauke kp na kp je poželjan, i to kako na nivou stvaranja krivičnog zakona, tako i prilikom njegove primene. Na našu sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču. 6. OBIČAJ

-Običaj i običajno pravo ne predstavljaju izvor krivičnog prava. U jednom ranijem periodu, običajno pravo je predstavljalo izvor kp. Usvajanjem načela zakonitosti, običajno pravo prestaje da bude izvor krivičnog prava. Propisivanje krivičnih dela i krivičnih sankcija običajnim pravom u direktnoj je suprotnosti sa načelom zakonitosti. - Ipak, ne može se negirati svaki značaj običaja sa krivičnim pravom. Sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih krivičnih dela može se bliže odrediti samo ako se uzme u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini. - Npr. kod ubistva na mah. jedan od uslova je da je izvršilac bez svoje krivice doveden u stanje jake razdraženosti napadom ili teškim vređanjem od strane ubijenog. -Šta predstavlja „teško vređanje“ u velikoj meri zavisi i od postojećih običaja, jer nešto što je u jednoj sredini uvredljivo u drugoj to ne mora biti. 4. Vremensko važenje krivičnog zakona

-Kao i drugi zakoni, i krivični zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izričito propisano. To može biti duže ili kraće vreme od dana donošenja zakona, ali je, po pravilu, duže nego kod drugih zakona. -Razlog je, pre svega, potreba da se građani upoznaju sa novim krivičnim zakonom, a kod složenih rešenja i samim tim pravosudnim organima je potrebno izvesno vreme za upoznavanje tih rešenja. Moguće je i da se propiše da to vreme traje i duže od godinu dana. - Ukoliko nije izričito propisan dan stupanja na snagu krivičnog zakona, važi opšte pravilo, tj. zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u službenom glasilu. - Kod krivičnog zakona, zbog prirode materije koju reguliše, ne bi bilo opravdano predvideti kraće vreme od 8 dana. - U k.p. postoje određene specifičnosti vezane za vremensko važanje krivičnog zakona, to je regulisano KZ. -Pravilo je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. To je nužna posledica važenja načela zakonitosti. - Međutim, predviđen je jedan važan izuzetak od tog opšteg pravila, a to je obavezna retroaktivna primena zakona koji je blazi za učinioca. Ako je novi zakon stroži za učinioca, on se ni u kom slučaju ne može retroaktivno primeniti. - Moguće je da se zakon posle izvršenja krivičnog dela izmeni više puta, pa će se u tom slučaju primeniti onaj zakon koji je najblaži za učinioca. -Kada se procenjuje da li je jedan zakon blaži može doći do više situacija: 1. Za učinioca je najpovoljnija ona situacija kada novi zakon učinjeno delo uopšteno predviđa kao krivično delo, kada je došlo do dekriminalizacije. 2. situacija: kada novi zakon dozvoljava isključenje krivičnih dela 3. kada predviđa nove osnove za oslobođenje od kazne 4. kada propisuje blažu kaznu po meri 5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogućnosti za izricanje kazne, odnosno dr. kriv. sankcije.

3

bez obzira na to gde se brod nalazi u vreme izvršenja dela. jer je svaka država zainteresovana da na svojoj teritoriji osigura primenu svog prava.z. Oba su supsidijarnog (uslovnog) karaktera.z. a kada je učinjeno na štetu našeg državaljanina o pasivnom personalnom principu. krivičnopravna odredba se mora posmatrati u celini. za dela učinjena u zemlji) -Teritorijalni princip je osnovni princip važenja našeg krivičnog zakonodavstva.z. a ostali principi primenjuju se samo u slučajevima kada se ne može primeniti teritorijalni princip. odnosno. 2. realni (zaštitni) i univerzalni princip.Naše krivično pravo predviđa mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je učinio krivično delo na teritoriji Srbije. rasne i verske mržnje. važi za svakog ko učini krivično delo na domaćem brodu. -U slučaju kada je delo učinjeno na teritoriji Srbije. koji takođe spada u realni princip. PERSONALNI I UNIVERZALNI PRINCIP ( važenje našeg k. REALNI. . U slučaju kada je delo učinjeno prema našoj zemlji reč je o primeni realnog principa. Ono važi i za stranca koji učini bilo koje krivično delo protiv državljanina Srbije. za dela učinjena u inostranstvu) 1. ako je u postupku po nekom pravnom leku ponovo došlo do glavne rasprave. važi za svakog (i našeg državljanina i stranca) ko u inostranstvu učini neko krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (izuzimajući krivična dela izazivanja nacionalne. . onda kada za to ima interesa. . uslov je da je učinjeno krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina ili krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja.Pitanje je do kada se može primeniti blaži zakon – da li samo do pravosnažne presude ili i u postupku vanrednih pravnih lekova. b) SUPSIDIJARNI REALNI PRINCIP – k. Isto važi i za Crnu Goru. razdora i netrpeljivosti) ili učini krivično delo falsifikovanja domaćeg novca. -Pod pojmom teritorije Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija. a ne samo ona u odnosu na koja se primenjuje primarni (bezuslovni) realni princip. Prihvata se mišljenje da je primena blažeg zakona moguća i posle donošenja prav. personalni. 5. ti zakoni prestaju da važe). kao i za svakog ko učini krivično delo u domaćem civilnom vazduhoplovstvu dok je u letu i bez obzira gde se nalazi. presude.Izuzetak od primene teritorijalnog principa predviđa međunarodno javno pravo. To znači da naše k. Razlikuju se: primarni realni princip i supsidijarni realni princip. osim ako tim zakonom nije drugačije određeno. treba ostati pri osnovnom pravilu i primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. kada je krivično delo učinjeno u inostranstvu. Svaka država teži tome da primeni sopstveno k. -Teritorijalni princip je proširen principom zastave broda i principom registracije aviona. -U slučaju spora . On se u praksi najčešće i primenjuje. pod uslovom uzajamnosti. . Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva -Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će krivično zakonodavstvo u konkretnom slučaju biti primenjeno. U ovim slučajevima važi princip apsolutne primene našeg prava. Ovde nema potrebe za primenom našeg krivičnog prava u slučaju da je došlo do primene stranog krivičnog prava. .-Prilikom upoređivanja. .Ako stranac ima prebivalište u stranoj državi. .kada se ne može utvrditi koji je zakon blaži za učinioca. PERSONALNI PRINCIP 4 . ako se o stvari ponovo meritorno odlučuje. novi KZ rešava ovo pitanje tako što se na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira kad mu se sudi. U oba slučaja potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji naše zemlje ili da joj bude ekstradiran. a) PRIMARNI REALNI PRINCIP – naše k.U krivičnom pravu se primenjuju 4 principa: teritorijalni. tj. Strana sudska presuda ima značaja samo utoliko što će se kazna koja je izdržana u inostranstvu uračunati u kaznu koju izrekne domaći sud. koji su stroži i donose se za određene prolazne situacije (posle prolaska tih vanrednih okolnosti. krivično gonjenje u Srbiji preduzeće se samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.z.z. a u stranoj državi je pokrenut ili dobršen krivični postupak. kao i vazdušni prostor nad njima. Taj interes postoji kada je krivično delo izvršeno na teritoriji određene zemlje. ustupi stranoj državi. a odnosi se na lica koja uživaju potpuni diplomatski imunitet za koja važi njihovo nacionalno zakonodavstvo. vodene površine unutar njenih granica. TERITORIJALNI PRINCIP ( važenje našeg k.z. kada je krivično delo učinio njen državljanin i kada je krivično delo učinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog državljanina. Srbije važi i za stranca koji u inostranstvu učini prema našoj zemlji neko drugo krivično delo.Što se tiče zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem. REALNI PRINCIP -Primena realnog ili zaštitnog principa dovodi do toga da se krivično pravo jedne države primenjuje na sva krivična dela učinjena na štetu te države ili njenih građana. čak i onda kada je učinilac u inostranstvu osuđen i kaznu izdržao.Prema teritorijalnom principu krivično zakonovodstvo Srbije primenjuje se na sva krivična dela koja su učinjena na teritoriji Srbije nezavisno od državljanstva učinioca.

I ovaj princip je supsidijarnog karaktera.ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu izvršena odgovarajuća mera bezbednosti 4. što predstavlja materiju posebnog dela krivičnog prava. kao i da je delo kažnjivo i po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno. dok materijalni pojam teži da odredi njegovu suštinu. naše k. odnosno sadržinu krivičnih dela.U našoj teoriji se kao centralni element tog pojma javlja društvena opasnost nekog ponašanja koja mu daje karakter krivičnog dela.U našoj teoriji.Prema normativnom ili jurističkom shvatanju. lišenje slobode u ekstradicionom postupku. . i univ. -Razlog za primenu ovog principa jeste da naši državljani dolaskom u Srbiju ne bi izbegli odgovornost za krivična dela učinjena u inostranstvu.Prema realističkom shvatanju. ali to nije dovoljan razlog da se potpuno zanemare neka novija shvatanja i da se neka od njih bar delimično ne prihvate. .Opšti deo krivičnog prava bavi se samo određivanjem opšteg pojma krivičnog dela – utvrđivanjem opštih obeležja koja mora posedovati bilo koje ponašanje da bi se moglo smatrati krivičnim delom. ako je u inostranstvu pravosnažnom presudom oslobođen ili mu je kazna oproštena 3. Osim tih obaveznih opštih obeležja.Što se tiče materijalnog pojma krivično delo. naše k. konkretizovana obeležja. per. . Prednost se daje realističkom pojmu. . ako je učinilac potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen 2.Kod sups. njegovo određivanje se svodi na nastojanje da se postave materijalni kriterijumi za određivanje koje ljudsko ponašanje prema nekim svojim osobinama zaslužuje da bude proglašeno krivičnim delom.Uslovi su da se stranac zatekne na našoj teritoriji. radnja čoveka 2. UNIVERZALNI PRINCIP -Prema ovom principu. . pre svega.U našoj teoriji je i dalje prisutan klasičan pojam krivičnog dela koji potiče iz nemačke doktrine. uobičajeno je da se opšti pojam krivičnog dela određuje kao delo učinjeno sa vinošću koje je društveno opasno. koja čine posebne pojmove tih krivičnih dela. protivpravnost 3. Srbije primeniće se i na onog učinioca koji je postao državljanin Srbije pošto je učinio krivično delo. Kao dalji formalni elementi krivičnog dela koji su nesporni. krivično delo je isključivo pravni pojam. protivpravno i u zakonu određeno kao krivično delo. se primenjuje na naše državljane koji u inostranstvu učine krivično delo i onda kada se radi o bilo kojem krivičnom delu. On je relativno jednostavan i praktičan za primenu. kod svakog pojedinog krivičnog dela javljaju se posebna. U suprotnom. . . . . vinost -Većina u pojam krivičnog dela unosi i : 5 .Pojam krivičnog dela se određuje u formalnom i materijalnom smislu. realni fenomen.z. . ako je za krivično delo po stranom zakonu za krivično gonjenje potreban zahtev oštećenog. principa potrebno je da se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo učinjeno. . a to je vinost.krivica. ono je negacija prava.U našoj teoriji. jer ako je izdržao u celini do krivičnog gonjenja neće ni doći. principa uračunavanje kazne izdržane u inostranstvu dolazi u obzir samo ako je učinilac delimično izdržao kaznu. kao i kazna koju je učinilac izdržao na osnovu presude inostranog suda.k. a ne bude ekstradiran stranoj državi. ali i najsloženijih pitanja u nauci krivičnog prava. važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u inostranstvu krivično delo za koje se prema zakonodavstvu zemlje u kojoj je učinjeno može izbeći zatvor u trajanju od 5 godina ili teža kazna. 3. -Supsidijarni realni.Formalni ili pravni pojam krivičnog dela ima veći značaj za nauku krivičnog prava U okviru njega u starijoj nemačkoj krivičnopravnoj literaturi postojao je sukob sa 2 shvatanja: realističkog i normativnog. a takav zahtev nije podnet.z. .Postoji opšta saglasnost da u pojam krivičnog dela ulaze najmanje tri elementa: 1. 6. real. krivično delo jeste ljudsko delo kao fizički. to je. koja se u našoj teoriji uprošćeno shvata kao psihički odnos učionica prema delu. . . uračunava se u kaznu koju izrekne domaći sud za isto krivično delo. Opšti pojam krivičnog dela – shvatanja u našoj teoriji -Određivanje opšteg pojma krivičnog dela predstavlja jedno od najvažnijih. . i univ. -Za primenu sups. gonjenje se može preduzeti samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.-Prema ovom principu. delo čoveka koje prouzrokuje povredu prava. a ne samo o onima koja su obuhvaćena primarnim realnim principom. Sud ne može izreći težu kaznu od kazne koju predviđa krivično zakonodavstvo zemlje u kojoj je delo učinjeno. personalni i univerzalni princip neće biti primenjeni u 4 slučaja: 1. javljaju se protivpravnost i određenost u zakonu.Pritvor. realnog. . per.z. Postoji i saglasnost da kao obavezni element u formalni pojam treba uneti i jedan subjektivni element.Formalni pojam krivičnog dela ograničava se na njegove pravne elemente.

društvenu opasnost -Naše ranije krivično zakonodavstvo sadržalo je nepotpunu materijalno-fomalnu definiciju opšteg pojma krivičnog dela. predviđenost krivičnog dela u zakonu. -Elementi krivičnog dela su tesno međusobno povezani i čine jednu celinu. 7. pre svega zbog poštovanja načela pravne sigurnosti i načela zakonitosti. u ratu. jer od toga zavisi i primena krivičnog prava 3. Zakonskim opisom de predviđa radnja izvršenja. posledicu i uzrpčni vezu izemđu njih. -Postoje određeni osnovi koji isključuju protivpravnost i kod onih ponašanja koji su u zakonu predviđena kao krivična dela. Prema njoj se krivičnim delom smatralo: društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično delo i čija su obeležja praćena zakonom (OKZ. -Opšti pojam krivičnog dela se može odrediti na sledeći način: krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo. a ne element koje svako krivično delo zaista poseduje. Ovaj element je u tesnoj vezi sa načelom zakonitosti u krivičnom pravu. ona predstavlja jedini element materijalnog karaktera. Radnja u krivičnopravnom smislu mora imati i subjektivni sadržaj. -Prema ranijem shvatanju u našoj teoriji. naročito jednostavnost. Smatra se da delo čoveka ima 3 elementa: radnju. pa tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica. npr. Ono što je u zakonu predviđeno kao krivično delo po pravilu je i protivpravno. Prvo. tj. pa se može reći da je društvena opasnost relativna kako u vremenskom. danas napušten. pojam krivičnog dela su još uvek skromni. . Te podele su relativne. protivpravnost. jer ukoliko nedostaje bilo koji od 4 elementa nema ni krivičnog dela.određenost (predviđenost) dela u zakonu 5. Sam sadržaj pojedinih elemenata potrebno je odrediti na drugačiji način imajući u vidu neka savremena shvatanja o njima -Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne. Vinost čini subjektivnu stranu krivičnog dela. tj.kršenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom. krivicu. Tako radnja ipak ima veze sa ovim ostalim elementima. Veoma je važno odrediti redosled pojedinih elemenata u opštem pojmu krivičnog dela i postaviti ih kao stepene. tj. -Opšti pojam krivičnog dela treba odrediti na način koji će ne samo dati zadovoljavajuće rešenje na teorijskom planu.Postoje i elementi koji se ne unose u opšti pojam. Zato se ne može prihvatiti njihovo oštro suprotstavljanje u smislu podela na formalne i materijalne. a ni vinost. element društvene opasnosti. KZSRJ) . rezultati nastojanja da se odredi mat.Društvena opasnost je sporna kao samostalan. nije svako lišavanje života kriv. -Vinost (krivica) se u našoj teoriji uglavnom shvatala kao određeni psihički odnos učinioca prema svom delu.4. omogućava da se prednost da materijalnom nad formalnim elementima. subjektivne i objektivne elemente. nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam 2.Protivpravnost se nije spominjala kao obavezan element krivičnog dela.Krivično delo je društveno opasno za jedno određeno društvo i to u određenom vremenskom periodu. To su objekt i subjekt krivičnog dela. Određivanje opšteg pojma krivičnog dela i međusobni odnos elemenata u tom pojmu Određivanje opšteg pojma krivičnog dela -Preuzimanje klasičnog pojma krivičnog dela iz nemačke dogmatike ima neke prednosti. odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje. Radnja krivičnog dela je noseći element. Unošenje materijalnog elementa u pojam krivičnog dela omogućava prodor arbitrernosti u primeni krivičnog prava.itd. dok su svi ostali elementi atributi – određuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala krivično delo. kod izvršavanja smrtne kazne. ali ipak postoji potreba da se opšti pojam krivičnog dela drugačije odredi i to u pogledu 3 ključne stvari: 1. Ovako određen opšti pojam krivičnog dela ima 4 elementa: radnju. ona ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa. tako i u prostornom smislu. Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma krivičnog dela -Odnos radnje i ostala tri elementa ogleda se u tome što je samo ona substantiv. jasnost i preglednost. ali su u tesnoj vezi sa nekim od obaveznih elemenata tog pojma. bez obzira što su svi elementi istog zanačaja i ranga. . . obavezan element opšteg pojma krivičnog dela. koja je protivpravna i koja je skrivljena. Imajući u vidu stanje u teoriji. -Elementi opšteg pojma krivičnog dela se međusobno prožimaju i ne mogu se u potpunosti jedan od drugog odvojiti. već tako da predstavlja i polazni opšti osnov za rešavanje konkretnih slučajeva u primeni krivičnog prava. normativne i realne.delo ubistva-ono koje je izvršeno u nužnoj odbrani.Određenost u zakonu ograničava širok krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna ponašanja koja su proglašena krivičnim delom. -Pojedini elementi opšteg pojma se dalje raščlanjavaju. Ona predstavlja uslov koji bi svako ponašanje trebalo da ispunjava da bi bilo krivično delo. . -Protivpravnost se obično shvata kao protivnost nekoj pravnoj normi. Ovakvom određivanju moglo se zameriti i to što se na prvo mesto stavljao. 6 .

a time i krivično delo. Radnja ne sme da sadrži ono što je sadržano u drugim elementima u pojmu k. Prihvata se mešoviti socijalnopersonalni pojam radnje. . radnji kriv. 5. U pogledu određivanja pojma radnje kriv. Radnja krivičnog dela postoji. a završava sa krivicom.ona je element koji treba sa isključi sve događaje koji ne mogu predstavljati radnju k. čime se isključuje voljna radnja.Redosled pojedinih elemenata nije dat proizvoljno i on se ne može menjati. ono mora biti neutralno u odnosu na predviđnost zakonom. jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti. Na nivou predviđenosti u zakonu vrši se podela na umišljajna i nehatna krivična dela kao 2 različita tipa krivičnih dela. Prema njoj radnja je voljni telesni pokret ili voljno prepuštanje da se preuzme telesni pokret.dela. delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma. već se zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja. Ali ne sme se ići u drugu krajnost. Slabost ove teorije jeste u njenoj neodređenoti i neprocenjivosti. Tom se shvatanju može prigovoriti da obuhvata suviše mnoho. 3.prava i krivičnog dela. dovršenu i nedobvšenu radnju. umišljajnu i nehatu radnju. 3. irelevantna je za postojanja rdnje prema ovoj teoriji. a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako to utiče na njeno postojanje. Spajanjem ove dve teorije može se dobiti upotrebljiv pojam radnje koji ima izvesne prednosti u odnosu na postojeće.ona predstavlja noseći stubjer se ostali elementi u pojmu kriv. ni u slučaju refleksnih pokreta koji su organska posledica spoljnih nadražaja.Osnovnog elementa.tj. nema u stanjima gubitka svesti. -Kompulzivna sila (vis compulsiva) i pretnja utiču na donošenje odluke koja se javlja kao iznuđena. Ona ima ulogu: 1. 2. Socijalnom pojmu radnje se može prigovoriti da ne postoji radnja koja nema određeni društveni značaj.ona je viši pojam(genus proximum) koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja. Radnja krivičnih dela ima sl.Do prihvatljivog pojma radnje krivičnog dela se može doći spajanjem određenih teorija. koja radnju kriv. -Radnje k. 2. FINALNA TEORIJA RADNJE smatra da nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces.delo . a personalnom da svaki postupak.čitanje romana ili slušanje muzike prestavlja ispoljavanje ličnosti ali teško može biti radnja kriv.SOCIJALNA TEORIJA je novija teorija .-I krivica je na neki način već delimično sadržana u zakonskom opisu krivičnog dela. stav ili držanje pojedinca predstavlja nihovo ispoljavanje ličnosti. ona sadržinski ne sme biti prazna jer onda ostali elemeti kao njeni atributi ne bi mogli biti uspešno za nju vezani.Kod nas je skoro opšteusvojena OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNA ili KAUZALNA TEORIJA (naturalistički pojam radnje) koji potiče iz starije nemačke doktrine. Osnovna njena salbost je to što radnju vidi samo kao fiziooški fenomen posmatran sa aspekta prirodnih nauka. -Prema opšteusvojenom shvatanju.dela određuje kao ispoljavanje loičnosti ali i ona kao i prethodna suviše proširuje krug radnji koje bi se mogle smatrati radnjom krivičnog dela (npr. automatizovanih radnji. Ona obuhvata činjenje i nečinjenje. funkciju. nema redne krivičnog dela onda kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile (vis absoluta) – neodoljive sile koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena. Prilikom rešavanja konkretnih slučajeva i primene krivičnog prava uvek se počinje sa radnjom.Razgraničavajućeg elementa. a da ne dođe do posledica. 8. Pojam i funkcije radnje krivičnog dela U našoj kao i stručnoj krivičnoj literaturi. .dela javlja se više teorija: 1.Povezujućeg elementa.dela javljaju kao atributi radnje. .d tj.dela ono mora imati određeni društveni značaj. Preovlađujuće shvatanje da.PERSONALNA TEORIJA je takođe novija teorija. Ostvarivanje volje se može ispoljiti i vrlo različitim oblicima počev od jednog prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa. Da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kriv.dela). Postepenost u utvrđivanju ostvarenosti navedena 4 elementa je veoma važna.Tako bi se postiglo da radnja krivičnog dela ne obuhvata ni suviše malo ni suviše mnogo.radnja je vršenje neke ciljne delatnosti. -Sporno je pitanje tzv.dela se pridaje izuzetan značaj jer se ističe da je ono jezgro kriv.d. 4. mora da izvrši razganičenje u odnosu na ono što je krivičnopravno irelevantno.uslovi koje radnja mora da ispuni da bi predtavljala kriv. ona utiče na volju učinioca ali je ne isključuje čime ne isključuje ni postojanje radnje. za koju je važna normativna ocena i vrednovanje odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu u društvenoj stvarnosti. Sadržina volje tj. pošto kod njih nije sasvim isključena volja radnja krivičnih dela postoji. . 7 .ono što je učinilac hteo preduzimajem radnje. prema kojem bi radnja bila društveno relevantno ispoljavanje ličnosti.NEGATIVNI POJAM RADNJE prema njemu radnju krivična dela čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći. ali se ne dolazi baš uvek do zadovoljavajućeg rezultata.Četiri obavezna elementa u pojmu krivičnog dela istovremeno predstavljaju i 4 stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da bi se na kraju moglo konstatovati da li je učinjeno krivično delo.

podstrekač.dela. mučenje. radnju krivičnog dela treba odrediti kao društveno relevantno ostvarivanje volje. 9. kod kriv.dela se u našoj teorji shvata kao proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. Lice kod kojeg ta dužnost postoji se u teoriji obično naziva garantom.dela nečinjenja kao voljno propuštanje telesnog pokreta. postoji podela svih krivičnih dela na krivična dela činjenja. na neki način započelo sa ostvarivanjem svoje volje.prethodnog činjenja garanta kojim je stvorio opasno stanje Ukoliko određeno licepropusti da preuzme određenu radnju zbog čega nastupa posledica k.delikti. I naš zakonodavac posebno propisuje izvršenje krivičnog dela i nečinjenjem. -Socijalno personalni pojam pruža bolje re4šenj. Alernativno propisivanje radnje izvršenja znači da je za postojanje radnje izvršenja kao bitnog elementa k.ela činjenja.komisivne delikte definiše kao voljno preuzimanje telesnoh pokreta a kriv.zakonskog propisa 2.dela već samo kada zakon izričito zahteva nastupanje određene posledice. Propuštanjeda se preduzme određeno činjenje predviđa kao krivično delo (npr.nekog pravnog posla 3. Međutim ta posledica nije u svim slučajevima neophodna za postojanje k. nije presudno da i je to telesni pokret ili nije. neprijavljivanje pripremanja k.eksperimenti. -Umesto „ispoljavanje ličnosti“ u definiciju pojma radnje treba uneti „ostvarivanje volje“ . Radnja k.dela.dela. Npr.dela. biološki i dr. -Opšte je prihvaćena i podela na radnju činjenja i radnju nečinjenja (propuštanja). raseljavanje ili useljavanje…). dovoljno je da se.Posledica Posledica k. ne može biti smatrano radnjom krivičnog dela.dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva dovoljno je da je izvršeno ubistvo prema civilnom stanovništvu.) -Neprava k. dok je posledica u širem smislu ili posledica koja pogađazaštitni objekat ima značaj priloikom procene društvene opasnosti nekog ponašanja. Zato se može govoriti o posledici k.-Fuš smatra da nije ostvareno spoljno ( objektivno) biće krivičnog dela u slučaju da preduzetoj radnji nedostaje socijalno neadekvatna opasnost. tako što se eliminišu one radnje koje ne bi bilo opravdano smatrati radnjom krivičnog dela – niko ne može biti kažnjen za svoje misli.dela činjenja. Aktivno i pasivno ponašanje se ponekad prepliću a neku radnju ćemo označiti kao radnju činjenja ili kao radnju propuštanja prema principu prednosti.dela. -S obzirom na to da se radnja može ispoljiti u činjenju ili nečinjenju. Osim radnje izvršenja koju preduzima izvršilac postoji i radnja saučesništva koju preduzima sučesnik (saizvršilac. S druge strane ne može se tražiti ni to da je volja u potpunosti ostvarena.dela u užem pravom smislu i u širem smislu. dela čija je radnja u zakonu postavljena kao radnja činjenja ali se izuzetno i pod određenim uslovima mogu izvršiti i nečinjenja ako je učinilac propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog kriv. -Prava k. za postojanje k. što se zaista i dogodi. pomagač).dela i učinioca. Od radnje izvršenja treba razlikovati pripremne radnje koje ne ulaze u biće krivičnih dela. Vrste radnje krivičnog dela -Moguće je razlikovati više vrsta radnje krivičnih dela. -Kriv. -Samo ispoljavanje bolje ne bi bilo dovoljno za određivanje pojma radnje. Postoje kada zakon.dela odnosno činjenica da ona pripada predviđenosti u zakonu kao element opšteg pojma k. stavove ma kakvi oni bili. Pri tom se sasvim zanemaruje normativni aspekt posledica k.dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. Polazeći od kruzalnog odnosno naturalističkog pojma radnje naša teorija k.dela uvek prourokuje neku vrstu posledica. Razlikuje se :alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja. Kod kumulativno propisane radnje izvršenja potrebno je za postojanje radnje izvršenja da udu ostvarene sve radnje izvršenja (npr. neprijavljivanje k.komisivni delikti i kriv. davanjem na korišćenje nekom licu koje ima vozačku dozvolu potpuno ispravnog automobila u nadi da će to lice poginuti u saobraćajnoj nesreći.dela nečinjenja se dele na: prava i neprava k. odnosno nju procenjuje 8 . to lice će se smatrati izvšiocem k. jer bi se time obuhvatile i radnje koje znače samo izražavanje svojih namera.dela dovoljno da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji(npr.je se ostvarianje volje koje je društveno relevantno može vršiti na vrlo različite načine.dela.dela nečinjena ili propuštanja.dela činjenja mogu se izvršiti samo nečinjenjem i njihova radnja izvršenja je tako u zakonu i postavljena.d su ona k. Posledica u užem smislu je shvaćena kao obavezno obeležje bića k. Uglavnom se uzima da ta dužnost postoji na osnovu: 1. jer se tako sužava krug mogućih radnji.) 10. potrebno je da kumulativno budu ostvarene 2 radnje: da izvršilac prouzrokuje povredu nekog lica o da ga ostavi bez pomoći. -Zato.

Teorija adekvatne uzročnosti može poslužiti kao dupunski kriterijum da se suzi krug usloa koji se prema teoriji ekvivalencije mogu smatrati uzrokom. uzroci su svi. To može biti i pravno lice. Izražava se kroz formulu „condicio sine qua non“ – prema kojoj je uzrok onaj uslov bez kojeg posledica ne bi nastupila. Ona izjednačava sve uslove koji su.Uzročni odnos -Pitanje uzročnosti se ne postavlja kod svih krivičnih dela.dela. dok kod drugih krivičnih dela. Po njemu radnja je voljno prouzrokovanje posledice u spoljnom svetu. Ukoliko je do opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima zaista i došlo. kada se uzima u obzir intezitet povrede ili ugrožavanja zaštićeno dobra. krivično delo uništenja. postojaće neko drugo krivično delo (npr. osnovni problem uzročnosti sastoji se u diferenciranju i izdvajanju jednog od mnoštva uslova koji doprinose nastupanju posledice i njegovom označavanju kao uzroka posledice. tj. pa je za postojanje krivičnog dela u konkretnom slučaju ne treba ni utvrđivati. na bili koji način. a u 2 situacije teorija ekvivalencije uopšte ne može da reši slučaj: 2. to nije slučaj. Krivična dela sa apstraktnom posledicom smatraju se jednom podvrstom delatnosnih krivičnih dela. 9 . ukoliko je nastupila konkretna opasnost. radnja lica A se prema teoriji adekvatne uzročnosti ne bi mogla smatrati uzrokom smrti lica B. krivično delo davanja ličnog iskaza. Mnoga od njih se iscrpljuju u samoj radnji. tj. Ima značaj i prilikom odmeravanja kazne.Kod onih krivičnih dela koja se smatraju dovršenim tek nastupanjem određene posledice. jer ona predstavlja bitno obeležje u biću krivičnog dela. kao i za rešavanje nekih drugih pitanja.Kod krivičnih dela ugrožavanja posledica se sastoji u apstraktnoj – mogućoj ili konkretnoj opasnosti – opasnost koja je nastupila. odnosno država. To su formalna ili čista delatnosna krivična dela (npr.Razlikovanje na posledična i delatnosna krivična dela značajno je za razgraničenje dovršenog krivičnog dela od dela sa pokušajem. lice na kome se preduzima radnja izvršenja. -Lice koje pogađa posledica naziva se pasivnim subjektom. . -Povreda podrazumeva negativnu. tj. odnosno dovršenje radnje izvršenja znači i dovršenje krivičnog dela. -Uzročnost je. -Ovo shvatanje bi se moglo prihvataiti samo ukoliko se posledica shvati u širem smislu. To su materijalna ili podledična krivična dela.delo ima svoju posledicu što potiče os listovog shvatanja pojma radnje k. podoban da prema životnom iskustvu proizvede posledicu. -Prema vladajućem shvatanju u našoj literaturi. Njena slabost je u tome što suviše proširuje pojam uzroka.S obzirom na vrstu posledice uobičajena je podela na: krivična dela povrede i krivična dela ugrožavanja. za postojanje dovršenog krivičnog dela ne zahteva se nastupanje nikakve posledice. generalna opasnost.zakonodavac kada odslučuje o tome da li će neko predvideti kao k. tj. Krivičnopravno je relevantan samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju. za utvrđivanje mesta i vremena izvršenja krivicnog dela. ali ipak imaju opasnost koju čini neka apstraktna. odnosno njihovog bića. -Apstraktna opasnost jeste mogućnost za nastupanje konkretne opasnosti (npr. tj. Ta teorija eliminiše atipične uslove iako oni u određenoj konstelaciji mogu biti uzrok nastupanja posledice. 11.Posledica krivičnog dela povrede jeste uništenje ili oštećenje objekta radnje. -U nauci krivičnog prava postoji više teorija koje nastoje da reše ovaj problem. oni bez kojih ne bi nastupila posledica. . kao i posledica mogući element određenih krivičnih dela ukoliko to proizilazi iz njihovog zakonskog opisa. krivično delo ubistva i krivično delo teške telesne povrede). krivično delo silovanja. ako lice A gurne lice B koje usled nezgodnog pada dobije potres mozga i umre. itd.delo ili ne. krivično delo ugrožavanja saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom). Slabost ove teorije je utvrđivanje uzročnosti u stipičnim slučajevima.). svako k. doprineli nastupanju poledice. -Kod drugih dela njihov zakonski opis sadrži i određenu posledicu koja se u svakom konkretnom slučaju mora i utvrđivati. a u nekim slučajevima i društvo. Kod mnogih krivičnih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje. Najvažnije su: Teorija adekvatne uzročnosti i teorija ekvivalencije – teorija jednakosti uslova 1. TEORIJA ADEKVATNE UZROČNOSTI – prema ovoj teoriji. -Kod konkretne opasnosti mora se u svakom konkretnom slučaju utvrditi njeno nastupanje. oštećenja ili uklanjanja znakova kojima se upozorava na opasnost). To znači da se ove dve vrste opasnosti razlikuju prema većem ili manjem stepenu verovatnoće da će doći do povrede kao posledice. fizičku promenu na objektu radnje prouzrokovanu radnjom krivičnog dela (npr. TEORIJA EKVIVALENCIJE – TEORIJA JEDNAKOSTI USLOVA – prema njoj. relevantni uslovi. . . ima krivičnih dela koja nemaju posledicu kao konstitutivni element bića krivičnog dela. Ali. uzrok je onaj uslov koji je adekvatan. krivično je delo sa apstraktnom opasnošću. (npr. koji je tipičan u tom smislu da redovno prouzrokuje određenu posledicu. jer takva radnja po pravilu ne može prouzrokovati smrt). .

pa je prihvatljivije prvo shvatanje. Pri tome se uglavnom polazi od teorije ekvivalencije – od formule condicio sine qua non. dvostruke uzročnosti – npr. pristupa se utvrđivanju NORMATIVNE VEZE IZMEĐU RADNJE I POSLEDICE. kada 2 učinioca potpuno nezavisno jedan od drugog istovremeno pucaju 2. -Danas se u savremenoj stranoj literaturi pitanje uzročnosti razmatra u okviru TEORIJE O OBJEKTIVNOM URAČUNAVANJU. To je njegova formalna strana. To je uslov zbog kojeg posledica ne bi mogla da nastupi. na žrtvu. govore o tome ko preduzima radnju. materijalnu stranu kod koje je centralno pitanje zašto je određeno ponašanje predviđeno u zakonu kao krivično delo – koje je to njegovo svojstvo zbog kojeg ono zaslućuje da bude predviđenost kao krivično delo. gde. Treba postaviti pitanje da li bi posledica izostala da je garant preduzeo radnju koju je bio dužan da preduzme.). Slučaj tzv. biće krivičnog dela može sadržati i neka posebna obeležja koja se javljaju samo kod pojedinih krivičnih dela. da bi se suzio krug brojnih uslova koji bi mogli biti uzrok. posledica. Dovoljno je da je jedno lice svojom radnjom stvorilo ili povećalo opasnost iz koje je proistekla posledica. Zato se može razlikovati radnja izvršenja kao obavezni element i svi ostali elementi bića koji su fakultativnog karaktera i bliže određuju radnju. lični odnos ili lični status izvršenja. mesto izvršenja. Potrebno je utvrditi povezanost između propuštanja određene radnje i nastupanja posledice krivičnog dela. Rašireno je mišljenje da kauzalitet uopšte nije moguć u ovom slučaju „ex nihilo hihil fit“ – „iz ničega ne nastaje ništa“. sredstvo. Osnovno pitanje je da li je učinilac mogao da upravlja događajem. da li se ceo događaj može svesti na jednu ličnost kao subjekta događaja. kako. Predviđenost u zakonu neke radnje znači ostvarenje bitnih elemenata zakonoskog opisa nekog krivičnog dela. 1. Biće i elementi bića krivičnih dela -Da bi postojalo bilo koje krivično delo činjenično stanje mora odgovarati zakonskom opisu. Osim konkretizacije radnje krivičnih dela. lice A pošalje u toku nevremena lice B u šumu nadajući se da će ga pogoditi grom što se i dogodi. 10 . lično svojstvo. potrebno je ustanoviti postojanje faktičke veze između radnje i posledice. čime. Problem je u tome što propuštanje samo po sebi ne može prouzrokovati nikakvu posledicu. predmet radnje. dovoljno da preduzeta radnja dovodi do umanjenja rizika u odnosu na opasnost koja preti zaštićenom dobru. -Obeležja bića krivičnih dela mogu biti: objektivna ili spoljna i subjektivna ili unutrašnja. Time se ostvaruje predviđenost radnje u zakonu. po kome je uzrok – propuštanje dužnog činjenja koje bi otklonilo posledicu. način izvršenja. ali i mišljenje da je moguć HIPOTETIČKI KAUZALITETE. na čemu ili prema kome. Predviđenost u zakonu obuhvata i uslove kažnjivosti. tj. da bi mu se posledica pripisala kao njegovo delo. klevete. Orijentacioni dopunski kriterijum koji bi eliminisao uzročnost u ovakvim slučajevima mogao bi biti stepen verovatnoće nastupanja posledice.što se svodi na uobičajeno razmatranje pitanja uzročnosti. Prema jednom shvatanju. Sporno je koji stepen verovatnoće mora postojati da bi se neko krivično delo propuštanja objektivno moglo pripisati garantu. U drugoj fazi. dok je prema drugom. itd. Ako je verovatnoća veoma mala i ako je reč o inače uobičajenim postupcima. To je njegova duštvena opasnost. -Predvišenost u zakonu ima i svoju suštinsku. Može se reći da biće krivičnog dela predstavlja „most“ između opšteg i posebnog dela krivičnog prava -Biće krivičnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivičnog dela. vreme izvršenja krivičnog dela. -Rešavanje problema uzročnosti je još teže kod krivičnih dela nečinjenja (popuštanja) naročito kod nepravih krivičnih dela nečinjenja s obzirom na to da ona u svom biću uvek sadrže posledicu. ubistva. Propisivanje nekog krivičnog dela vrši se tako što se u zakonu određuju njihova obavezna konstitutivna obeležja. 12. U nekim slučajevima je otklanjanje posledice i pored preduzete radnje neizvesno. uzročnost ne bi postojala. tj. a oba hica su smrtonosna Slučaj potpuno nepredvidljive uzročnosti – npr. pa se element predviđenosti u zakonu pre svega vezuje za pojam bića krivičnog dela. 2. onda bez obzira na želje i namere nekog lica.1. mora biti ostvareno biće krivičnog dela. kod njega se stvari prepuštaju svom toku. U prvoj fazi. prema kojoj je uzročnost samo neophodna pretpostavka da bi se neko delo određenom učiniocu moglo objektivno pripisati. -Biće krivičnih dela i uslovi kažnjivosti čine zakonski opis nekog krivičnog dela. potreban je visok stepen verovatnoće koji se graniči sa sigurnošću. kada itd. -Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove pojedinih krivičnih dela (umesto bića moglo bi se govoriti o pojmu krađe. ona mora biti u zakonu predviđena kao krivično delo. -U objektivna obeležja spadaju: radnja izvršenja. Biće i elementi bića krivičnog dela Predviđenost u krivičnom zakonu -Da bi neka radnja bila krivično delo.

bez obzira na to ko ga preduzima.dela. „tuđa pokretna stvar“ kao objekt radnje izvršenja krivičnog dela krađe sadrži i jedno i drugo obeležje: „tuđa“ je normativno. biće k. Umišljaj i nehat javljaju se u jednom apstraktnom obliku i bitno utiču na zakonsko određivanje pojma pojedinih krivičnih dela. samo u suprotnom smeru vazi i za odnos privilegujućih i olakšavajućih okolnosti.dela ubistva). ali u zavisnosti od subjektivne usmerenosti može biti i davanje mita. Oni su deo zakonskog opisa dela ili bića k. -Veza između njih se ogleda u tome što je zakonodavac od velikog broja mogućih. eksploziv je sredstvo.dela mogu predvideti određeni uslovi kažnjivosti koji ne spadaju u biće k.dela prevare umseto pribavljanja protivpravne imovinske koristi kod učinioca postoji samo namera da drugog ošteti).dela i zapretio strožom kaznom u odnosu na osnovni oblik. Umišljajno ubistvo. pa je na osnovu njih propisao teže oblike k. predstavlja daleko teži i opasniji oblik napada na zaštićeno dobro od nehatnog ubistva.dela na: osnovna i dopunska. jer su uslovi kažnjivosti. -Isto to. Irelevantno je da li je ona zaista ostvarena.k.Dopunska obeležja su kvalifikatorne i privilegujuće okolnosti. po prirodi stvari.dela u širem smislu. k . Kod više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije. a s druge strane forma krivice. -Nehat na krivična dela. namera i pobuda.(npr. deskriptivna – kada se odnose na činjenice koje se mogu opaziti čulima 2.dela. 11 . davanje lažnog iskaza je radnja izvršenja. s jedne strane. -Kod privilegujućih okolnosti zakon propisuje lakše (privilegovane) obloike i predviđa lakšu kaznu u odnosu na osnovni oblik.dela i za njega propisuju strožu kaznu (npr.dela i služe sudu kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne.delo. a „pokretna stvar“ deskriptivno obeležje. obeležja bića krivičnog dela. ne mogu sadržati nameru ili pobudu. neophodna je namera ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije. -U onim lučajevima gde je u zakonski opis unet objektivni uslov inkriminacije.dela koja imaju i jedan ili više i kvalifikacionih i privilegovanih oblika(npr.Npr. Oni su. značajno se razlikuje u zavisnosti od toga da li se preduzima sa umišljajem ili iz nehata.objektivni uslovi kažnjivosti (inkriminacije) 2.ubistvo koje je izvršeno na podmukao način predtavlja teži oblik ubistva).dela uvek zaslužuju strože kažnjavanje u odnosu na slučajeve kada takve okolnosti nisu prisutne. -Propisujući kvlifikatorne okolnosti zakonodavac daje teže (kvalifikovane) oblik nekog k. 14. normativna – kada njihov pojam zavisi od određenih pravnih normi npr.dela ima svoje kvalifikovane oblike.dela. dok jedan manji broj ima privilegovane oblike. drugi put kao oblika krivice.lični osnovi isključenja kazne -Postoji shvatanje koje određene uslove kažnjivosti postavlja kao samostalan element u opštem pojmu k. obuhvaćeni elementom predviđenosti krivičnih dela u zakonu. Ostvarenjem objektivnog uslova inkriminacije biće k. ne bi se npr.delo. -Veliki broj k.delu karakter težeg ili lakšeg oblika.delo postojalo i da bi njegov izvršilac mogao biti kažnjen. . 13. -Da nema subjektivnog sadržaja nekog ponašanja. forma ponašanja. ne mogu biti konstitutivni element u pojmu krivičnog dela. samu kažnjivost u smislu predviđenosti kazne za k. Davanje novca nekom može biti vraćanje duga. kod konkretnog učinioca krivičnog dela od čega zavisi postojanje njegove krivice. kao i sama kažnjivost. Ljudsko ponašanje je nužno subjektivni čin.dela u užem smislu. Postojanje namere nezamislivo je bez umišljaja.To nije prihvatljivo. nehat.delo smatra samostalnim elementom. dok otežavajuće okolnosti stoje van bića k. jer su obuhvaćene njegovim zakonskim opisom. -Kada je reč o umišljaju i nehatu kao oblicima krivice.dela se oslobađa tog latentnoh stanja i postaje stvarno k.OBJEKTIVNI USLOVI INKRIMINACIJE -Objektivni uslov inkriminacije je uslov koji se nlazi van bića k. -Subjektivna obeležja su i namera i pobuda. Namera pretpostavlja postojanje umišljaja usmeravajući ga na ostvarenje određenog cilja. Postoje 2 vrste uslova kažnjivosti: 1.Dopunska obeležja daju k. u pitanju je njihov konkretan sadržaj.dela kod kojih je predviđen. pošto se javljaju samo kod jednog manjeg br. 1.dela predstavlja samo latentno k. otežavajućih okolnosti izabrao neke tipične okolnosti u konkretnom slučaju kod nekog k. Ulovi kažnjivosti -Zakonom se kod pojedinih k. Jeno ponašanje koje ima ista objektivna obeležja.dela. -Objektivna obeležja mogu biti: 1. Ima i k. Skup osnovnih obeležja čini osnovni oblik nekog k. To su određeni dopunski uslovi koji su neophodni da bi k. moglo razlikovati ubistvo od nesrećnog slučaja isto na nivou bića krivičnog dela. Kvalifikovani i privilegovani oblici bića krivičnog dela Uobičajena je i podela obeležja(elemenata) bića k. Međutim. -U subjektivna obeležja spadaju: umišljaj. ako kod k. službeno lice je lično svojstvo izvršioca. -Postoji shvatanje o dvostrukoj funkciji umišljaja i nehata jednom kao bitnih elemenata u biću krivičnih dela . npr. ali je ipak u zakonskom opisu i predtavlja dodatni uslov za postojanje onih onih k. -Suštinska trazlika između kvalifikatornih i otežavajućih okolnosti jeste u tome što kvalifikatorne okolnosti predstavljaju bitna obeležja.

Subjekt ili učinilac je najširi pojam.dela i ono lice okoje se za izvršenje k. vrednost ili društveni odnos protiv kojeg je krivično delo upravljano. sporno je da li je subjekt k. -Njihova osnovna karakteristika da. -Zaštitni objekt je značajniji za krivično pravo u celini.dela jeste čovek.dela propisuje se da određena lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnih dela. dovodi u sumnju njihovu opravdanost.ukoliko nije prijavljeno pripremanje k.političkih razloga ne bibilo opravdano da postoji k. često se nešto što predstavlja posledicu krivičnog dela. Samo pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju funkciju ograničavanja i preciziranja kriminalne zone. 2. Postavlja se pitanje ko je nosilac (titular) zaštitnog objekta: pojedinac ili država.pravu došlo je od strane zakonodavaca do neopravdano široke upotrebe ovog instituta.dela. Ni lični osnovi isključenja kažnjivosti ne spadaju u lice k. Iz kriminalno. a objekt radnje je od posebnog značaja za pojedina krivična dela. a) opšti zaštitni objekt se shvata kao dobro. ali su obuhvaćeni zakonskim opisom k. 1. širi i od pojma krivca. mehaničkom ili prirodnom silom. Danas preovlađuje dualističko shvatanje – i jedan i drugi subjekt se označava nosiocem zaštitnog objekta.delo. 15. koje ostvaruje elemente bića k. dok nepravi objektivni uslovi inkriminacije predstavljaju povredu načela subjektivne odgovornosti. tako da u teoriji postoji podela na pravne i nepravne objektivne uslove inkriminacije.LIČNI OSNOVI ISKLJUČENJA KAŽNJIVOSTI -Kod nekih k. u pravoj liniji. Irelevantno je i to da li je učinilac bio u stvarnoj zabludi u pogledu objektivnog uslova inkriminacije. U krivičnom pravu Srbije pravno lice ne može biti subjekt krivičnog dela. Osim anglosaksonskog prava. Ipak bi trebalo dati prednost dobrima čoveka. tj. -Međutim. jer pored krivca obuhvata i lica koja bez krivice preduzimaju radnju k. koje se štiti krivičnim pravom.).dela sadržane u zakonskom opisu. odnosno društvo. danas je sve prisutnije mišljenje da može i da je opravdano uvođenje krivičnopravne odgovornosti pravnih lica. tako i opšta dobra bez kojih se ni dobra pojedinaca ne bi mogla ostvarivati.dela. za razliku od obeležja bića k. Zaštitni objekat može biti: opšti i grupni.Subjekt krivičnog dela -Subjekt (učinilac) k. Subjekt je samo ukoliko su ispunjeni uslovi za postojanje posrednog izvršilaštva (pre svega ako to drugo lice ne preduzimavoljnu radnju jer je k. Kod svakog k.dela. kod neprijavljivanja pripremanja krivičnih dela neće se kazniti bračni drug učinioca.-Taj uslov ne mora biti obuhvaćen krivicom počinioca. srodnih po krvi. ovd je kao objektivni uslov inkriminacije predviđeni uslov da pripremano delo bude izvršeno ili pokušano. Podrazumeva se da deluju samo u odnosu na one učinioce kog kojih postoje. interes. 12 . Npr. dok je saučesnik lice koje preduzima radnju saučesnišva i ispunjava i ostale uslove predviđene odredbama opšted dela. Zadržano je srednje rešenje prema kome pravno lice predstavlja subjekt privrednog prestupa kao posebne kategorije delikta u našem kaznenom pravu. Opšti zaštitni objekt treba videti u osnovni dobrima čoveka (njegovim osnovnim pravima) kao i onim društvenim dobrima koja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobara čoveka. brat ili sestra i druga lica koja su u određenom odnosu sa licem koje priprema k. KZ Francuske iz 1994.dela.dela. jer je vezan za zaštitnu funkciju kao osnovnu funkciju krivičnog prava. 16. To znači da se krivičnim pravom štite kako dobra pojedinaca.) . odnosno. samo ako pripremanje nije prijavljeno u vreme kada je još bilo moguće sprečiti izvršenje k. -Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvršenja k.delo. Opšti zaštitni objekti predstavljaju ona dobra kojima se pruža zaštita kroz sva propisana krivična dela.dela poslužilo životinjom. i u zakonodavstvo pojedinih evropskih zemanja u najnovije vreme uvodi se krivičnopravna odgovornost pravnih lica (npr.delo izvršilo pod uticajem apsolutne sile itd.dela poslužilo drugim licem. fizičko lice koje preduzima radnju izvršenja (izvršilac) ili radnju saučesništva (saučesnik). ZAŠTITNI OBJEKTI – predstavljaju određena dobra kojima se krivičnim pravom pruža zaštita. -U našem kriv.deloukoliko nije ispunjen objektivni uslov inkriminacije. Objekt krivičnog dela -Postoje dve vrste objekta krivičnog dela: zaštitni objekt i objekt radnje. Npr.dela u posebnom delu. Izvršilac je ono lice koje preduzima radnju izvršenja. predviđa kao objektivni uslov inkriminacije. Korišćenje ovih uslova je opravdano samo ako im je cilj sužavanje kriminalne zone kod pojedinih krivičnih dela. ima kriminalno političkog smisla takvo neprijavljivanje predvideti kao k.Što se tiče pitanja da li pravno lice može biti subjekt krivičnog dela. lice sa kojim on živi u trjnoj vanbračnoj zajednici.dela. ne moraju biti obuhvaćeni umišljajem ili nehatom učinioca.

izvršiti njihovu selekciju. privreda. kockanje. Samo opšti zaštitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava čoveka. Da bi se utvrdilo koja osnovna ljudska prava i od kojih oblika napada treba štititi krivičnim pravom. Tu se vidi relativni karakter društvene opasnosti. nije ni često objektivna. imovina. -Pojam društvene opasnosti može biti različito shvaćen zato društvena opasnost često služi i tome da se pukim povezivanjem na nju nastoji legitimisati inkriminisanje bilo kog ponašanja. duševno bolesno lice. ali je nesporno da je društvena opasnost dela jedini razumni razlog njegove nedopuštenosti i razlog kažnjavanja učinioca. objekt radnje je materijalan. itd. ne može se uvek sa izvesnošću utvrditi.Iako su danas osnovna prava čoveka brojna. kod nekih ocena društvene opasnosti nekog ponašanja je teško postići saglasnost (npr. prekid trudnoće. ni često subjektivna vrednosna kategorija. Npr. To je ustvari ono lice koje je nosilac dobra. čije je dobro povređeno ili ugroženo. a tuđa pokretna stvar objekt radnje određenih krivičnih dela protiv imovine (krađa. b) Grupni zaštitni objekt predstavlja ona dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela.Napadni objekt ima svoje opravdanje samo ako se shvati kao ona vrsta objekta radnje koja je predmet neposrednog napada preko kojeg dolazi do povrede ili ugrožavanja zaštitnog objekta. gde ne dolazi do sukoba klasnih interesa. fizički predmet na kome se ostvaruje radnja krivičnog dela. itd. idr. Taj pojam se ne svodi samo na lice na kome je preduzeta radnja izvršena. za šta nema dovoljno argumenata. U teoriji su poznate i neke druge vrste objekata krivičnih dela. U tom slučaju objekt radnje naziva se pasivnim subjektom. Ona je i jedno i drugo: i ontološka i aksiološka kategorija. Taj predmet nije samo predmet u svakodnevnom smislu reči. 17. pravo na nepovredivost privatne sfere. eutanazija – ubistvo iz milosrdja. slobodu mišljenja. Konačan sud o društvenoj opasnosti nekog ponašanja treba doneti posle svestranog razmatranja njegovih krarakteristika i njegovog značaja i efekata za pojedinca i društvo. To može biti i pravno lice. U našoj literaturi (OKZ) dominiralo je shvatanje da je društvena opasnost obavezan i samostalan element opšteg pojma krivičnog dela. itd. I pored toga. Da li je nešto korisno ili štetno i za koga. postavlja se pitanje da li je zakonodavac spreman da deluje u interesu društva ili će granice krivičnopravne zaštite određivati pretežno u skladu sa interesima vladajuće klase ili užih grupa koje imaju političku vlast? Odgovor na ovo pitanje zavisi od prirode i vrste dobra kojima se nastoji pružiti krivično delo zaštita. -Jedan od glavnih zadataka. Kada je reč o opštim dobrima koja služe ostvarivanju osnovnih ljudskih prava. dela. Društvena opasnost je spoj između stvarnosti i vrednosti. većina njih se može svesti na mali broj genusnih pojmova. jeste njihov odnos prema zaštitnom objektu. To su napadni i gramatički objekt. može biti legitimni osnov kazne kao sredstva krivičnopravne zaštite. već se shvata šire. utaja. jer ona u određenoj meri predstavlja rezultat procene i vrednovanja. U krivično procesnom pravu pojmu pasivnog subjekta odgovara pojam oštećenog.OBJEKT RADNJE – za razliku od zaštitnog objekta. koje je zaštićeno krivičnim delom.). već obuhvata i lice. Savremena teorija krivičnog prava materijalni pojam krivičnog dela najčešće vezuje za društvenu opasnost. čime bi se došlo do koncepcije koja prednost daje opštim dobrima. Sva krivična dela imaju zaštitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka krivična dela kod kojih je to izričito zakonski predviđeno kao njihov bitan element. 2. -Sam naziv „društvena“ opasnost ukazuje na to da je društveno opasno ponašanje ono koje je opasno za celo društvo. a opšta dobra obuhvata samo ukoliko su u funkciji njihovog ostvarivanja. On predstavlja važan suštinski kriterijum za određivanje koja ponašanja treba propisati kao krivično delo i osnovni kriterijum za klasifikaciju krivičnih dela i njihovo svrstavanje u okviru pojedinih prava u posebnom delu. itd. Ali. silovanje žene sa kojom učinilac živi u bračnoj zajednici. incest između punoletnih srodnika. može se reći da je društveno opasno ono ponašanje koje povređuje ili ozbiljno ugrožava neko pravo čoveka ili neko društveno dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. Utvrđivanju društvene opasnosti nekog ponašanja prethodi utvrđivanje zaštitnog objekta – onoga što se želi zaštititi. Ako se radi o inkriminacijama u političkoj i ekonomskoj sferi zakonodavac će težiti tome da društvenu opasnost procenjuje pre svega sa aspekta društvene grupe koja poseduje političku moć i uticaj. život i telo. a u pogledu fizičkog lica kao pasivnog subjekta ne postavljaju se nikakvi uslovi – to može biti i dete.). dela samo onih ponašanja koja su štetna za sve ili većinu u društvu. izražavanja. niti za to postoje neki egzaktni metodi. -Polazeći od pojma opšteg zaštitnog objekta. Društvena opasnost -Društvena opasnost je materijalna strana predviđenosti u zakonu. Ono što povezuje određene grupe krivičnih dela. prilikom predviđanja nekog ponašanja u zakonu kao kriv. imovina kao skup prava jeste zaštitni objekt. a u kriminologiji pojam žrtve. čast i ugled. Ona je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela. potrebnoje i pre primene načela ultima ratio. odnosno opštih osnovnih prava (npr. kao što su npr. koji uvek predstavlja određene apstraktne vrednosti. mora se primeniti princip ultima ratio. pravo na slobodu obuhvata veći broj posebnih prava : pravo na slobodu kretanja. Krug opštih dobara se ne sme postaviti suviše široko jer bi se onda težište krivičnopravne zaštite sa osnovnih ljudskih prava prebacilo na njih. je što potpunije i tačnije upoznavanje društvene stvarnosti kako bi se doneo zaključak o objektu koji treba štititi i o društvenoj opasnosti nekog ponašanja. Ako je reč o inkriminacijama iz neke druge oblasti društvenih odnosa. nema razloga da se ne teži predviđanju kao k. 13 . koje po mnogo čemu mogu biti heterogene.). što znači da nema drugih mogućnosti i sredstava da se ta prava zaštite.

zahtev da se kao krivično delo predvide samo ponašanja koja su podobna da budu osnov za subj. 19.d. u slučaju kada su ispunjeni svi elementi bića nekog krivičnog dela predviđenog u posebnom delu. posmatrajući to nisu identične situacije.U prvu kategoriju u našem krivičnom pravu spadaju: delo malog značaja. mali značaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivične protivpravnosti u materijalnom smislu. a još menje protivpravnost podrazumeva predviđenost nekog ponašanja u zakonu kao k. privatnu sferu i da se u što manjoj meri ograničava prostor za slobodno delovanje pojedinaca. -Protivpravnost i predviđenost u zakonu ipak predstavljaju 2 odvojena elementa u opštem pojmu k. Ukoliko neko ponašanje sadrži sve elemente propisane u zakonskom opisu bića k.jer se dozvoljava da sud da prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi k. jer nema ni tog elementa. ne postoji. osim pozitivnih elemenata. potpuno izjednačena situacija kada neko ubije čoveka u nužnoj odbrani sa situacijom kada ubije muvu ili komarca. Time se izbegavaju problemi sa kojima se suočavaju nastojanja da ova 2 elementa spoje u jedan. pravo. već na nivou elemenata predviđenosti u zakonu jasno je da k. Posto nisu predviđeni zakonom njihovo dejstvo je sporno. pre svega.d.d.d. Ono jeste protivpravno uopšte. Pojam protivpravnosti i odnos sa predviđenošću u zakonu -Određenost ljudskog ponašanja u krivičnom zakonu kao krivičnog dela. javlja se problem druge vrste.. -U drugu se mogu svrstati osnovi do kojih se došlo u teoriji ili ih poznaju neka strana k. pa u opšti pojam k.d. tj.d. U prvom slučaju ne bi bili ostvareni samo negativni elementi bića k.z.d. dozvoljeni rizik. da se krim. 14 . Ovo drugo shvatanje zastupa teorija o tzv. pravnu reakciju. a samo ukoliko okolnosti ukazuju na neki osnov isključenja protivpravnosti. protivpravnost može biti isključena. To je. nema. kriv. Delo malog značaja -Naše krivično zakonodavstvo predviđalo je institut „neznatne društvene opasnosti“ kao opšti osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela. Jedni smatraju da je dovoljno uneti samo protivpravnost. zbog čega bi delo. pa zbog toga ostaje delikt na koji se mogu primeniti neke druge pravne sankcije. zahtev da se ne zadire u ličnu. pr.d. To se pretpostavlja. itd. izguvio karakter krivičnog dela. U novom KZ on je zamenjen institutom „delo malog značaja“. na protivnost normama k. -Za ponašanje se vezuju neki principi koji predstavljaju prepreku čistom utilitarizmu i zaštiti po svaku cenu.d. ne može biti društveno opasno ponašanje. pristanak povređenog. tj. prava i time reši problem. treba uneti samo predviđenost u zakonu. onih koji su sadržani u zakonskom opisu svakog k. Ovde je problem kako eliminisati ona brojna ponašanja koja su protivpravna. U prvom slučaju mora doći do primene k.: izvršenje službene dužnosti. u zakonu znači uvek i protivpravnost.d. samim tim je to ponašanje i protivpravno. ali ona ipak ne postoji jer mu nedostaje protivpravnost. -Drugo shvatanje ide obrnutim putem. Ali obrnuto nije moguće: nema protivpravnosti u krivičnom pravu bez ostvarenosti bitnih elemenata bića nekog krivičnog dela.d ne postoji zbog nekog osnova isključenja protivpravnosti i ona ponašanja koja su krivičnopravno irelevantna jer uopšte ne ispunjavaju elemente bića k. a drugi da predviđenost u zakonu obuhvata i protivpravnost. Znači. Oni su eksplicitno propisani krivičnim zakonikom. -Potreba za ovakvim institutom može se pravdati time što zakonodavac ne može uvek da na nivou bića k. -Opšti osnovi isključenja protivpravnosti se mogu podeliti u 2 kategorije prema tome da li su propisani k. dok je drugi slučaj kr. -Prilikom rešavanja slučajeva u praksi pitanje protivpravnosti se.iako je u zakonu određeno kao krivično delo. Prema njoj. a u drugom in pozitivni ni negativni elementi.Ponašanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro. postoji neki od osnova isključenja protivpravnosti. -Postoje i mišljenja da nije potrebno unositi i predviđenost u zakonu u protivpravnost kao samostalne elemente u opšti pojam krivičnog dela. negativnim obeležjima bića krivičnog dea. Iako u konkretnom slučaju neko činjenično stanje može u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opis nekog k. po pravilu. OSNOVI ISKLJUČENJA PROTIVPRAVNOSTI -Postoje situacije kada su ispunjena sva zakonom propisana obeležja nekog k. Zona odredi na način koji omogućava garantivnu funkciju krivičnog zakona.. ili ne predstavlja dovoljan intenzitet napada na njega. U ovom institutu se donekle krije i opasnost slabljanja načela zakonitosti i prodora arbitrernosti. Izuzetno. niti predviđenost k. ali nije protivpravno za k. 18. pravo. narešenje pretpostavljenog. Tako je prema ovoj teoriji k. I pored toga što se delimično podudaraju. Iako u obe situacije nema k. a to je da u određenim slučajevima osnovi isključenja protivpravnosti nisu predviđeni krivičnopravnim. zakonom ili nisu. izvrši selekciju u odnosu na ponašanja koja ne povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u meri koja opravdava k.d. znači i njegovu protivpravnost. prava da bi se došlo do zaključka da k. itd. odgovornost. on se mora utvrđivati. dela. nužna odbrana i krajnja nužda. potrebno je i to da nije isključena protivpravnost. pravno irelevantan. jer polazi od toga da protivpravnost u sebi obuhvata i predvišenost u zakonu.. već nekim drugim pravnim normama. ali koja nemaju nikakav značaj za k. Ako se protivpravnost svede na krivičnu protivpravnost – tj. svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju potivpravnost. da bi neko ponašanje bilo k. odnosno da ne postoji neki od osnova koji isključuje protivpravnost. . pozitivna obeležja treba da budu prisutna.dela.d. a negativna odsutna. Reč je o osnovu koji isključuje protivpravnost u materijalnom smislu.d.p. dela. To shvatanje potpuno izjednačava ona ponašanja koja imaju sva obeležja bića nekog krivičnog dela ako k.

nužna odbrana ne bi bila dozvoljena. po ovom osnovu: 1.Međutim. PROTIVPRAVAN – da je protivan normama pravnog sistema. Nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi. procenjujući to objektivno. kao i na k. bez posledice (delatnosna k. predstavlja jedan od najstarijih instituta opšteg dela k. Napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada. kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela -Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad. Oduvek se raspravljalo o pitanju granica nužne odbrane. u konkretnom slučaju. ako se napad može izbeći (npr. za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna.d. ubije se napadač da bi se otklonio napad od imovine male vrednosti) to bi bilo preterano individualističko. Prema zakonskoj definiciji.d. ubistva. osim navedenih uslova. ovaj problem pretežno rešavaju na planu krivičnog procesnog prava kroz predviđanje instituta „oportunitete krivičnog gonjenja“.Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje kriv. što bi često vodilo zloupotrebi nužne odbrane. A) Uslovi NAPADA su da je napad: 1. 3.. UPEREN PROTIV NEKOG PRAVOM ZAŠTIĆENOG DOBA – ne postoji ograničenje u pogledu vrste i značaja dobra.d.ISTOVREMEN – istovremenost postoji sve dok napad traje. u suprotnom je reč o putativnoj nužnoj odbrani. tako i u subjektivnom smislu. ali n. Mogućnost da se napad izbegne bekstvom ne isključuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna. neophodna potrebna za odbijanje napada -Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se.d. odnosno da ne ostvari elemente bića nekog k. vraćanjem unazad ili skretanjem u drugu ulicu kada se primeti napadač). ali ne o nužnoj odbrani. koja je prvobitno nastala u vezi sa k. koji se sastoji u svesti i volji napadnutog da odbije napad (npr. 2. . Nužna odbrana -Nužna odbrana. 2. ugrožavanja jer u tim slučajevima nema štetne posledice. PONAŠANJE ČOVEKA – napad preduzima čovek i on se sastoji u činjenju.d.d. a ne sa aspekta napadača. da je stepen krivice učinioca nizak. Ono što je danas sporno jesu njene granice. da su štetne posledice odsutne ili da su neznatne. STVARAN – napad mora stvarno postojati. na pokušaj k.d.o.. svodi se samo na oblast lakših k.o. ta opasnost. -Opšte je prihvaćeno da nužna odbrana ima 2 elementa: NAPAD i ODBRANU. 20.o. B) Uslovi ODBRANE su da je: 1. -KZ zahteba kumulativno ostvarenje 3 uslova za isključenje postojanja k. To ne znači samo jačanje načela zakonitosti. Zapadnoevropska zakonod. a to znači sve dok ne prestane. ali se radi o tako beznačajnom delu da primena krivičnih sankcija očigledno nema svrhe.Ali. ljubavnik udate žene ima pravo da se brani od prevarenog muža koji hoće da ga ubije  ). prava. morao efikasno odbiti napad uz najmanju povredu napadačevog dobra. nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodna potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad. u situaciji kada napadnuti odbija napad. 4.o. moglo bi se raditi o krajnjoj nuždi.. u odnosu na slučajeve u kojima su ispunjena sva obeležja nekog k. . a da pri tom uopšte nije bio 15 . dela – delo učinjeno u nužnoj odbrani nije kriv. -Osnovna pretpostavka za primenu instituta dela malog značaja jeste da su ostvarena sva bitna obeležja bića k. dozvolila i u slučaju grube nesrazmere (npr.). 3. mora postojati i subjektivni element. već i svođenje primene ovog instituta samo u onoj oblasti gde mu ima mesta. -Sporno je da li kod odbrane.d. -Ovo je najsporniji uslov kod nužne odbrane. Ako bi se n. a samo izuzetno u nečinjenju. -Cilj instituta dela malog značaja jeste da isključi primenu k. da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje kr.p.Drugi uslov se odnosi na k. s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja. Ona je opšteprihvaćena kako u teoriji tako i u praksi. delo. pa i egoističko shvatanje nužne odbrane. upravljena prema nekom napadačevom dobru -Ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra trećeg lica. da li postoji n. Ima mišljenja da. kao i onda kada napad neposredno predstoji. 2. je isključena onda kada je napad namerno isprovociran da bi se zloupotrebilo pravo na n. Još je u rimskom dobu bio poznat princip da se „sudija ne brine o malim stvarima“. ali je dozvoljena nužna odbrana u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoračenje nužne odbrane. treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znači povredu dostojanstva napadnutog. 5. Nužna odbrana se ne sme dozvoliti po svaku cenu. za razliku od ranijeg rešenja. sankcije -Delo mora biti bagatelno kako u objektivnom. 3.d. Napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao (npr. Posebno je značajno pitanje srazmere između vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se brani. onda nema ni svrhe primenjivati institut nužne odbrane. a da pri tom ne povredi nikakvo napadačevo dobro.d.

DA UČINJENO ZLO NIJE VEĆE OD ONOG KOJE JE PRETILO . 3. 2. Osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu predviđeni krivičnim zakonom 16 . rudari. biti izazvana ne samo ljudskom radnjom. piloti. Ova dužnost nije apsolutne prirode. koji naša sudska praksa ne prihvata. imovina. Pod dodatnim uslovima. ima sa njom određene sličnosti ali i razlike. predstavlja protivpravnu radnju. 2. kao i onda kada ona neposredno predstoji. a ne da se odbije napad. ali zakon predviđa fakultativni osnov za ublažavanje kazne. predstavlja opšti osnov za isključenje postojanja krivičnog dela. Prvobitni napadač ima pravo na nužnu odbranu u odnosu na k.Učinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo. U slučaju prekoračenja n. -Prema zakonskoj definiciji. To bi trebalo prihvatiti i za naše pravo jer odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napad odbija. a pri tom učinjeni zlo nije veće od zla koje je pretilo. 21. delovanje prirodnih nezgoda.svestan da postoji napad). predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne. DA SE NJOME UGROŽAVA BILO JOJE PRAVOM ZAŠTIĆENO DOBRO -Zakon nije ograničio dobra koja se mogu štititi. moraju se primeniti ona sredstva i načini otklanjanja opasnosti koji u najmanjoj mogućoj meri u konkretnoj situaciji pogađaju to dobro. Izvršeno usled jakog straha u razdraženosti izazvane napadom. ono se mora u najvećoj meri štedeti. odbrambene volje. kada je prekor. kao što je život.To je tzv. delo postoji. DELA -Kod otklanjanja opasnosti treba učiniti sve što je moguće da ne dođe do povrede tuđeg dobra.). U tom slučaju kr. Ako je već nužno da do povrede tuđeg dobra dođe. Ona može. može doći do oslobođenja od krazne. postoji onda kada napad prestane. 1. Prekoračenje će postojati i onda kada se sa ciljem otklanjanja opasnosti moglo provrediti dobro manje vrednosti ili je povreda određenog dobra mogla biti manjeg intenziteta. Radi se o vršenje određenih profesija koje su povezane sa određenim rizicima (policajci.o.d. 4.o. -Prekoračenje (eksces) granica nužne odbrane postoji onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada. osim onoga koji zahteba da je odbrana bila neophodno potrebna. Uslovi OTKLANJANJA OPASNOSTI su: 1. delo. telesni integritet. zahteva se stroga ekvivalencija između dobra koje se spasava i onog koje se žrtvuje).o. Kao i kod nužne odbrane. a najviše što zakon prihvata jeste da je ono isto. U nekim zemljama preovlađuje stav da je taj subjektivni element neophodan i to u obliku tzv. napada životinja. krajna nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovemenu neskrivenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti. postoje kriv. DA JE STVARNA -Opasnost mora stvarno postojati. postoji. da je lice svesno opasnosti i da je voljno otklanja. Radnja koja preduzima u cilju da se izrši neko k. a ukoliko je prekor.o. Prekoračenje koje je zakonski relevantno (intenzivni. Uslovi OPASNOSTI su: 1. itd. tj. lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati i bekstvom. kao i nužna odbrana. iako su to po prirodi stvari najvažnija dobra. -Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroženo i prema okolnostima konkretnog slučaja postoji neposredna mogućnost da ono bude povređeno. Prekoračenje granica n. Postoji nekompletno k. intenzivno prekoračenje.d. Svi uslovi vezani za jedan ili drugi element moraju biti kumulativno ispunjeni. itd. 22. Mogu se štititi kako svoja tako i tuđa dobra. U tom slučaju k. -Elementi krajnje nužde su: opasnost i otklanjanje opasnosti. pa tako nisu dužna da se izlažu opasnosti onda kada je prema okolnostima konkretnog slučaja sasvim izvesno da će doći do njihove smrti. a akstenzivni eksces. DA JE NESKRIVLJENA -Na krajnju nuždu se ne može pozivati neko ko je bilo sa umišljajem bilo iz nehata izazvao opasnost. tj. Krajnja nužda -Krajnja nužda. -Prekoračenje (eksces) granica krajnje nužde rešeno je u osnovi na isti način kao i kod nužne odbrane. jer u suprotnom postoji putativna krajnja nužda. 2. za razliku od napada kod nužne odbrane. Učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima učinilac se može osloboditi od kazne. a ne ekstenzivni eksces krajnje nužde) postoji onda kada je opasnost otklonjena povredom dobra veće vrednosti od vrednosti dobra od koga se otklanjala opasnost. vatrogasci. DA SE ONA NA DRUGI NAČIN NIJE MOGLA OTKLONITI OSIM VRŠENJA RADNJE KOJOM SU OSTVARENI SVI ELEMENTI NEKOG K. što vodi i strožim zakonskim uslovima za postojanje krajnje nužde (npr. DA JE ISTOVREMENA -Istovremenost postoji dok traje opasnost. tj. -KZ sadrži odredbu prema kojoj nema kranje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila. Ovde se radi o sukobu prava sa pravom. delo. isključuje postojanje protivpravnosti. Oni su dužni da žrtvuju svoja dobra ako se nađu u opasnosti dok obavljaju svoju profesiju.d. nego i na bilo koji drugi način. delo koje se vrši u prekoračenju n. Nastala je znatno kasnije od n. na koje bi trebalo primeniti odredbe o kažnjavanju za pokušaj k. Za razliku od n.o. sporno je da li treba da bude ostvaren i subjektivni element. kao što je npr.

delo biti isključeno. Oblast primene pristanka povređenog kao osnova i. pristanak povređenog 4. naređenje pretpostavljenog smatra se opštim osnovom isklj. Potčinjeni nije dužan da izvrši naređenje pretpostavljenog ako bi izvršenje naređenja predstavljalo krivično delo. ili je povreda uobičajna i kažnjava se u okviru pravila igre (npr.DOZVOLJENI RIZIK -Zasniva se na principu pretežnog interesa. izvršava službeno ovlašćenje. ne može se dati pravo pojedinsu da odlučuje o tome da li će k. Do toga dolazi u malom procentu. pa nema protivpravnosti. 2. Ponašanja u određenim oblastima zbog tehničkih dostignuća (saobraćaj. Deo naše teorije zauzima stav da je osnov isključenja k. kod k.dela prinude. Međutim. ti slučajevi ostaju izvan krim. zakonodavac priznaje značaj pristanka povređenog. Potrebno je da se nadređenje tiče službene dužnosti i da se ne odnosi na izvršenje nekog k. ako je do nje došlo umišljajno ili ako je naneta ne u okvirima pravila sporta već iz nekih drugih razloga i motiva.p.p. vršenje službene dužnosti 2. Tu su moguće 2 situacije: ili je povreda sama po sebi dozvoljena (npr. Dozvoljeni rizik se možđe prihvatiti kao osnov za i. tajnosti pisama ili neovlašćeno otkrivanje tajne od strane advokata ili lekara). određenog elementa koji se isključije pristankom ne dolazi do ostvarenja predviđenosti u zakonu tj. propisivanjem da se ono goni po privatnoj tžbi. k.dela u tome što je neka delatnost druš. -Posredno.prava.delo će postojati. dozvoljeni rizik 5. naređenje pretpostavljenog se javlja kao osnov n.p. zakonodavac je učinio ovaj osnov nepotrebnim (npr. narušavanje nepovredivosti stana sa ciljem hvatanja učinioca k. -Pristanak povređenog ima značaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmičenja. pak. obavljanje lekarske dužnosti maloletne dece od strane roditelja 1. faul u fudbalu).dela predviđa krivično gonjenje po privatoj tužbi.delnpr ukoliko roditelj svom maloletnom detetu ne dozvoljava da izađe iz stna dok ne nauči lekciju za školu. 17 . 5. -Ali. dela za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna.d. kao i u nekim stranim zakonodavstvima. ostvaruje bitna obeležja k. tj.). odnosno zaštite određenih dobara za čiju je zaštitu zainteresovano društvo u celini. dela u slučaju da je potčinjeni znao da izvršenje naređenja predstavlja krivično delo. ako su nanete u okviru pravila tog sportskog takmičenja. ili obezbeđivanje dokaza. kao i kod nekih k. jer učesnici prihvataju mogućnost eventualnih povreda. života. dela. u većini tih slučajeva unošenjem u biće k. VRŠENJE SLUŽBENE DUŽNOSTI -Poatoje osnovi isk.zone. industrija…) danas sa sobom nose određene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela. naređenje pretpostavljenog 3. Centralni problem je gde povući granicu između krivičnih dela za koje je društvo apsolutno zainteresovano i onih gde bi s eeventualno moglo dozvoliti pasivnom subjektu da svojim pristankom isključi njihovu protivpravnost (npr. oštećenja tuđe stvari. k. mali.p. U našem k.-Osim 3 osnova isključenja protivpravnosti koje predviđa KZ.itd.dela povrede. a u nekim slučajevima i protivpravnog lišenja slobode. gde postoji delo predviđeno u zakonu. protivpravnosti. imovine.dela protiv imovine. ni kr.d. 3 PRISTANAK POVREĐENOG -Kod nekih k. primena prinude od strane policije u skladu sa zakonom i propisima.VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA -U vršenju roditeljskog prava je da doće do ostvarenja bića nekih k. Kod drugih. pa se zato može tolerisati. samo u vršenju službene dužnosti u Vojsci SCG i to pod određenim uslovima. Mogu se svrstati u nekoliko grupa: 1. U ovim slučajevima se. NAREĐENJE PRETPOSTAVLJENOG -Od strane dela teorije. prot. jeste kod nekih strogo ličnih prava i sloboda. od volje povređenog zavisi da li će doći do primene k.dela uvrede. lišavanje slobode sa ciljem izdržavanja kazne zatvora. koji proizilaze iz vršenja određene službene dužnosti zasnovane na zakonu. izuzev kada dolazi do prekoračenja tog ovlašćenja. lišavanje života kod izvršenja smrtne kazne. samo onda kada je učinilac učinio sve što je potrebno i uobičajeno da opasnost minimaliziuje. tako što kod određenih k.p. u boksu). Zbog toga je praktični značaj pristnka povređenog kao osnova i.dela. 4. Nophodan uslov je da pristanak bude dat prethodno. Npr.korisna i prihvatljiva pa se zato i neke njene negativne propratne promene moraju tolerisati. na osnovu zakona i drugih propisa. pravo na disciplinsko kažnjavanje 6. lake telesne povrede. postoji i veći broj drugih osnova isključenja protivpravnosti predviđenih drugim propisima ili koji proizilaze iz stavova doktrine i sudske prakse. itd. Naređenje pretpostavljenog ne može isključiti postojanje takvog k.

krivica postoji ako je učinilac bio uračunjiv i p’ostupao sa umišljajem a bio je svestan ili je bio dužai i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. tako da ova 2 pojma postaju sininimi.je osnov za primenu kriv.Prema noramtivnim teorijama. Za utvrđivanje krivice od značaja su i moralna vrednovanja. Uračunjivost podrazumeva postojanja sposobnosti odlučivanja i sposobnosti rasuđivanja. sankcija. 2. odgovara se ne zbog samog dela već zato što je učinilac. NORMATIVNA I PSIHOLOŠKA TEORIJA KRIVICE -U našoj teoriji preovlađuje shvatanje da se krivica (vinost) najkraće određuje kao skup psihičkih odnosa učinioca prema svome delu.sankcije se mogu primeniti i onda kada nema kriv. prekor se mora zasnivati i na psihološkim elementima kao što su uračunljivost. pojam k. On je prihvatljiv pod određenim uslovima: da se lekarski zahvat vrši po prailima lekarske profesije. Objektivno-subjektivno shvatanje polazi od toga da kriv. Psihički odnos ne može svesti na svest i volju. -Koncept krivice polazi od relativne slobode čovekove volje.Pojam i teorije krivice -Krivica predstavlja jedan od 4 obavezna elementa u opštem pojmu krivičnog dela. Protivpravnost ne bi bila isključena ako bi na taj način detetu bila naneta telesna povreda.Ukoliko se merama disciplinskog kažnjavanja ne ostvare elementi nekog težeg k. a akriv. odg. umišljaj ili nehat 3. pa i prouzrokovanja smrti. Je konstatacija. Sporno je pravo na fizičko kažnjavanje. Krivična odg. već je poznavalo pojam kriv. da je zahvat izvšen u nameri lečenja (a ne npr.odgovornosti ako se shvati isključivo subjektivno. Krivica može postojati i kada je počinilac postupao iz nehata ako zakon to izričito predviđa. ODNOS KRIVICE I KRIVIČNE ODGOVORNOSTI -S obzirom na to da je za postojanje krivične odgovornosti neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata k. krivica se svodi samo na specijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upućuje učiniocu k. -Krivica ne može postajati bez uračunjivosti. -Naše ranije zakonodavstvo nije koristilo termin krivica. Zato novi KZ za subjektivni elemenat k. mora se uvek dokazivati.kr. umišljaj i nehat. jer nedostaje k rivica pa se može govoriti samo o kriv.da postoji pristanak pacijenta. pravu. da se učinilac posmatra kao ličnost koj normalno funkcioniše.d. -Krivica je element u opštem pojmu k. Ima pretežno deklarativni a ne i suštinki karakter.odgovornosti. nužna je pretpostavka za postojanje krivice. u okviru preduzimanja medic. pre svega kazne.dela koristi termin krivica. tako i krivicu (vinost) kao subjektivni element.dela u potpunom smislu. Učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo.dela.se svodi na krivicu. Neke kriv.dela. . Međutim.delo. Stvarnost pokazuje da nisu retki oni učinioci kriv. Međutim. postavlja se pitanje odnosa krivine i kriv. uračunjivost je sposobnost učinioca za krivicu koja podrazumeva ispravnost njegovog prihičkog aparata.sankcija.odgov. Kod nekih čak postoji i suprotan osećaj da su ispravno postupili (npr. odgovornosti. -Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje odr.dela.zahvata.odgovornosti. Po njima.p. a neki u okviru dozvoljenog rizika. Drugodubjektivno shvatanje izjednačava ovaj pojam sa krivicom. svest o tome da je kriv za učinjeno delo.delu u objektivnom smislu. svest o protivpravnosti. dela kod kojih je ta svest odsutna. Prema tome strukturu krivice čine 3 komponente: 1.odgovornost obuhvata kako objektivne elemente k. mogućnost svesti o protivpravnosti dela. Neki autori to pitanje raznatraju u vezi sa pristankom povređenog.je potvrđivanje da neko ispunjava uslove za kriv. Kriv. ona je osnov i uslov kriv. sudokrivici. uračunljivost. što istovremeno znači to da je bio indikovan. suvišno je u krivično pravnoj dogmatici i dovodi do konfuzije u sistemu opšteg dela. kod učinioca pol. Posoje 2 shvatanj k. odgov.o. 18 . Odgovara se za postupak koji je negativno vrednovan. Ovakvo shvatanje je prihvaćeno i u novom KZ.. koji predstavljaju dva osnovna elementa vinosti. Ona je posledica vršenja kriv. Ima više opravdanja da se ovo razmatra kao samostalan osnov i. krivica je psihički odnos učinioca prema delu zbog kojeg mu se može uputiti prekor. delikata). kao i pitanje da li je neophodan osećaj krivice kod učinioca. psihološko-normativnih teorija krivice. kriv za ono štoje učinio ili propustio da učini. Postojanje određenog prostora koji dozvoljava čoveku izvestan izbor. Kriv.odgov. Mesto kriv. pa i kr.OBAVLJANJE LEKARSKE DUŽNOSTI -Sporno je pitanje povreda. a ne kriv. To ukazuje na opravdanost mešovitih. prava u celini.odgovornosti. Prema KZ. treba uzeti da je protivpravnost dela isključena.odgovornosti u sistemu opšteg dela nije bilo janso.. -I terminološki i suštinski krivica je centralni pojam. ali tada nema ni kriv. koja je protivpravna i koja mu se može pripisati u krivicu.dela. Dok je krivica dvostruki odnos: psihički odnos učinioca prema delu i odnos društva pema njemu zbog učinjeg dela.dela kako objektivnih tako i krivica kao subjektivnog elementa. pre svega kazne. Pretpostavka krivice nije dozvoljena u kr. Takav način određivanja pojma krivice polazi od psiholoških teorija krivice koje su nastale u nemačkoj teoriji krajem XIX veka.odg. a one se preduzimaju sa ciljem vaspitanja.) 23. 6. -Krivično je odgovoran onaj učinilac koji je izvršio radnju koja je u zakonu predviđena kao k. u nameri vršenja eksperimenta.

On hoće izvršenje dela i nastupanje posledice. obuhvaćeni su bićem k. dela želi da postigne određeni cilj. to neće biti ubistvo izvršeno sa eventualnim. 2. što je od značaja kod odmeravanja kazne. Učinilac je svestan da postoji mogućnost da učini k. B) EVENTUALNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac svestan da može učiniti kriv. direktni umišljaj postoji kod onoga ko hoće da izvrši silovanje određenog lica. aktiviranje eksplozivne naprave u toku leta putničkog aviona da bi se jedno lice lišilo života zbog čega stradaju svi koji su se nalazili u avionu) i 2. postojaće direktni umišljaj. Ako učinilac vršenjem k. ne pristaje da učini k. jer je bio svestan toga da njegovo delo kao realnu mogućnost uključuje i ubistvo čuvara i to je hteo da bi postigao cilj. a razlika postoji u pogledu elemenata volje: kod eventualnog umišljaja učinilac pristaje da učini k.d. Po toj formuli. ima k. Stepen intenziteta elemenata u svesti i volje kod direktnog umišljaja je visok. iako nije siguran da će uspeti da savlada otpor tog lica. ubistvo majke koja se nalazila na nekom usamljenom mestu sa svojim malim detetom zbog čega kasnije dođe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani). Znači.d.d. iako ga naše pravo izričito ne predviđa. -U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na čemu se zasniva umišljaj: da li na elementu volje (teorija volje) ili na elementu svesti (teorija predstave). ali se određeni njihovi segmenti pojavljuju već na nivou predviđenosti dela u zakonu. Ukoliko bi se uzdržao od preticanja da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret postojao bi svesni nehat.. To znači da umišljaj i nehat čine sadržinu krivice. ali nije siguran da će do toga doći. direktni umišljaj po pravilu znači viši stepen krivice u odnosu na eventualni umišljaj. a jedan manji broj k. slabije je izražen nego kod direktnog umišljaja. U pogledu određivanja pojma postojanja i danas je aktuelna tzv. uključujući i posledicu čije nastupanje shvata kao realnu mogućnost. koja se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem. 2. 3. dela. a naročito volje. Kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo (npr. ugrožavanja javnog saobraćaja postavlja se pitanje da li je izvršilac preticanjem u nepreglednoj krivini doveo u konkretnu opasnost život vozača i putnika u tom drugom vozilu koje mu je naišlo u susret sa umišljajem ili iz nehata.d. DELA JE JEDINI. pod uslovom da to smatra mogućim. predviđen je i nehat kao blaži oblik krivice. već sa direktnim umišljajem. Frankova formula. -Umišljaj mora postojati u momentu izvršenja k.d. ali se saglašava i sa tom mogućnošću. A) DIREKTNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. Npr. ALI UZ TO DELO SASVIM IZVESNO DOLAZI DO IZVRŠENJA I DRUGOG DELA – moguće je da učinilas uopšte ne želi to drugo delo. kod svesnog nehata on neće nastupanje posledice. ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova za stva da se i ovde radi o direktnom umišljaju. a kod saučesnika u momentu preduzimanja radnje saučesništva. kao nužna posledica vršenja k. Iako mu ubistvo čuvara nije cilj. teško je utvrditi šta bi učinilac uradio da je znao da će posledica sigurno nastupiti. Intenzitet elemenata svesti. pa se i pored toga odlučio na preticanje. Npr.d. On postoji onda kada učinilac predviđa mogućnost nastupanja 2 ili više konkretno određenih posledica koje se međusobno isključuju. kod k. Umišljaj znači i znanje i htenje zakonskih obeležja bića k. Ali. PRAVI CILJ PREDUZIMANJA RADNJE. U prvoj situaciji. Element svest je isti. učinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lažna. a njegova volja je u 19 . postavlja se pitanje da li bi učinilac preduzeo radnju u slučaju kada bi znao da će posledica nastupiti. dela. Umišljaja proizilaze dve vrste umišljaja: direktni i eventualni. Izuzetno.24. koje se htelo (npr. zakonodavac se opredelio za teoriju pristajanja. kod nekih k. Razlikuje se 2 slučaja: 1. Umišljaj -Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteba za postojanje kr. znači da se saglasio sa posledicom. -Razlikovanje između direktnog i eventualnog umišljaja značajno je iz 2 razloga: 1. pa je na to pristao. Prethodni i naknadni umišljaj su irelevantni.d. -Iz zakonske def. Kada posledica nastupa kasnije. Npr. OSTVARIVANJE BIĆA KRIV. Npr. Ukoliko je znao da će svojom nepropisnom vožnjom dovesti u opasnost druge učesnike u saobraćaj. Danas se polazi od toga da su oba elementa neophodna i međusobno uslovljena. delo. Učinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bića kriv.d. bez obzira koliko mu verovatno izgledalo ostvarenje svih bitnih obeležja bića tog dela.d. tj. dela. se može izvršiti samo sa eventualnim umišljajem. učinilac računa da će najverovatnije morati da ubile ili teško telesno povredi lice koje obezbeđuje banku u koju hoće da provali da bi obio sef.d.KADA UČINILAC HOĆE JEDNO DELO. Može se govoriti o tri osnovne situacije u kojima postoji direktan umišljaj: 1. dela. -Veći problem je razgraničenje eventualnog umišljaja i svesnog nehata.DELA SLUŽI SAMO ZA POSTIZANJE NEKOG DRUGOG CILJA – ostvarenje bića k.KADA UČINIOVU OSTVARENJE BIĆA K. je samo prethodni ili polazni stadijum u ostvarivanju glavnog cilja. -Od značaja je i ALTERNATIVNI UMIŠLJAJ.

-U slučaju kada zakon predviđa i nehatni oblik nekog k. stvarna zabluda. a subjektivni da je mogao da je predvidi. . 26. predvisi nastupanje posledice. nadajući se da za tih nekoliko sekundi neće naići nijedno vozilo. -Kada je reč o posledicama koje su različite po težini. -Nehatna krivična dela podrazuvaju po svojoj prirodi nastupanje posledice. postojaće pokušaj k. ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči. dok se kod biološkog metoda u obzir uzimaju samo određena bolesna. Poznata su 3 načina utvrđivanja neuračunljivosti: biološki. onda će postojati event. a nehat izuzetak. dela. Ukoliko je bilo dužan da predvidi posledicu. umišljaj. Nije osnovan stav da je svesni nehat teži oblik nehata od nesvesnog. Za razliku od event. Npr. učinilac ne pristaje na posledicu. Retka su nehatna k. prema kz za postojanje neuračunljivosti potrebno je kako postojanje nekog abnormalnog druš. a ne samo o posebnom obliku ili stepenu krivice. Međutim. Međutim. dela. i uzrok i posledicu.duševna bolest 2. 2. To je oboriva pretpostavka pa postoji dužnost su da u slučaju sumnje utvrđuje da loi je učinilac neuračunljiv. delo samo kada to zakon izričito propisuje. psihološki i mešoviti.d. Objektivni uslov jeste da je učinilac bio dužan da predvidi posledicu. Ukoliko je reč o istim posledicama treba uzeti da postoji ono krivično delo koje je i ostvareno. odnosno neuračunjivost isključuje krivicu kao obavezan element k. A)BIOLOŠKI OSNOV se može ispoljiti u 4 oblika: 1. čini suštinu nehatnog delikta. Do danas teorija nije uspela da da odgovor na ovo složeno pitanje.dela. ili ako ne pokodi nikoga da li je to samo 1 pokušaj ili 50 pokušaja u sticaju. treba uzeti da postoji pokušaj težeg k. Neuračunljivost Učinilac koji je k. Umišljaj je pravilo. abnormalna psihička stanja.druga teža društvena poremećenost.d.d. Osnovi isključenja krivice: neuračunljivost. -Zakon poznaje 2 vrste nehata: svesni i nesvesni.zaostali duševni razvoj 4. nepažljiv odnos učinioca prema mogućnosti nastupanja posl. pa nastupi teška telesna povreda. Npr. Ukoliko ne postoji materijalni supstrat za realnu promenu da posledica neće nastupiti. sila i pretnja. naročit značaj zbog njene telesne međusobne povezanosti sa radnjom upravo taj nemaran. kao i umišljaj. kao i da se postavi donja granica krivice (odnos nesvesnog nehata i slučaja). tu je sporno da li u odnosu na ostale objekte postoji pokušaj kr.Nehat -Nehat je lakši oblik. smatra se da je za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog i subjektivnog uslova. propisana kazna uvek je blaža u odnosu na umišljajni oblik. 20 . SVESNI NEHAT postoji onda kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti delo. pravna zabluda. odsutan je i element svesti i element volje. a to prema svojim ličnim svojstvima nije mogao ili obrnuto. ubistva. prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima. ako učinilac u jednosmernoj ulici vozi automobul u suprotnom smeru od dozvoljenog. Za psihološki metod merodavne su samo posledice.U našoj teoriji i praksi. pa ni krivice. Mešovit traži i jedno i drugo. treba uzeti da je u pitanju eventualni umišljaj. ali ne i nemoguća) već samo veoma retka. a reč je o sasvim kratkom rastojanju i malo prometnoj ulici. Nehatno k. Npr. Kod nesvesnog nehata i svesti i volja maniestuju se u svom negativnom obluku. Pošto nehatna dela imaju niz specifičnosti u odnosu na ona učinjenja sa umišljajem sve je proširenije shvatanje da je reč o posebnoj kategoriji delikata.poremećaji do kojih dolazi na psihičkom planu. Nesvesni nehat se isključivo zasniva na normativnim elementima. jer su psihološki elementi potpuno odsutni. pa zato mora biti posebno propisan.privremena duševna poremećenost 3. a kriminalnopolitički uglavnom neopravdana.d. Polazi se od pretpostavke da je učinilac uračunljiv. Posledica ima za nehatna k. a razlika se ispoljava na planu voljnog elementa. 25.d.d. Najvažniji razlog za njihovo razlikovanje je razgraničenje sa umišljajem (odnos svesnog nehata i eventualnog umišljaja). ako učinilac hoće da neko lice ili liši života ili teško telesno povredi.d.d. 1.delo u činio u stanju neuračunjivosti ne može biti smtran krivim. Nehatna delatnosna k. pa je za konstituisanje krivice zahtevati i jedno i drugo.psihološkog) metoda. Polazeći od mešovitog (biološko. ali i subjektivni element bića k. umiš. ako velikom brzinom na određenoj deonici autoputa vozi suprotnom kolovoznom trakom nadajući se da će ga vozač koji vozi propisanim smerom uočiti i izbeći ili da uopšte niko neće naići.istom stepenu upravljena na bilo koju od tih posledica. Element svesti se ne razlikuje u odnosu na eventualni umišljaj. koja zbog svoje prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova 2 oblika nehata. ima dvostruki karakter: on je i oblik krivice.d. NESVESNI NEHAT – kod njega ne postoji psihička veza između učinioca k. učinilac baci jednu flašu na 50 ljudi sa umišljajem da pogodi samo jedno lice (bilo koje) da li će to biti jedno svršeno delo u sticaju sa 49 pokušanih k. odnosno stepen krivice kod kojeg postoji kr. ako je mogao ali nije bilo dužan nema nesvesnog nehata. Međutim. a nastupi lakša posledica. (gledajući pravno dogmatski su krajnje atipična.stanja tako i određenih psiholoških pretnji prouzrokovanih tim tanjima. postoji u oba slučaja. u slučaju saobraćajnog udesa postojaće svesni nehat. Nehat. krivica se ovde uspostavlja na osnovu dužnosti i mogućnosti da se.

privremenog karaktera (npr. Poremećenosti koje se ne mogu podvesti pod prethodne 3 u zakonu izričito navedene forme i predstavljaju teži oblik duš. Bitno smanjena uračunljivost -Bitno smanjena uračunljivost nije osnov koji isključuje krivicu. -Pošto bitno s.u. U odnosu na neur. pa bi u odnosu na to delo bio neuračunljiv. i procenjuje se u odnosu na određeno k. bila bitno smanjena.d.obuhvata ređe neka normalna stanja (iscrpljenost. S obzirom na uzrok duševne bolesti. Međutim. iako je prilikom njenog zakonskog regulisanja. učiniocu koji je k. -Treba razlikovati bitno smanjenu urač.) 2. To je prelazno stanje između uračunljivosti i neuračunljivosti. -Stanje bitno s.d. 4. Stvarna zabluda Pojam i vrste stvarne zablude 21 . odnosno uzima se da ne postoji ni k. a uz njih i: zabrana vršenja poziva.Zaostali društveni razvoj – je takva forma duševne poremećenosti gde je oštećena inteligencija.traumatke psihoze nakon povrede mozga.) 3. -Neuračunljivost se uvek utvrđuje u odnosu na određeno k. Ona predstavlja dalje stepenovanje uračunljivosti i nalazi se između bitno smanjene uračunljivosti i uračunljivosti. koju poznaje naša sudska praksa i teorija.Druga teža duševna poremećenost – tu spadaju one forme duš.Privremena duševna poremećenost. zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta. od obične smanjene uračunljivosti. ustanovi. psih. predviđa mogućnost ublažavanja kazne. a u odnosu na treće neuračunljivost.d. odnosno prema mogućnostima izlečenja zakon pravirazliku između trajnih i privremenih duševnih bolesti. ali ne i zakon. određene mere bezbednosti). usled jednog od 4 zakonska oblika duševne poremećenosti. Ono što kumulativno mora biti ostvareno za postojanje neuračunljivosti jeste psihološka i biološka komponenta. primenjen mešoviti metod. šizofrenija. pospanost). može imati samo karakter olakšavajuće okolnosti kod odmeravanja kazne prilikom stepenovanja krivice. i to u momentu izvršenja dela. Moguće je da kod učinioca koji učini više k. prolazni premećaji svesti izazvani organskim bolestima itd. nor.u. Moguće je da jedan učinilac u istom vremenskom momentu u odnosu na jedno delo bude neuračunljiv. zakon uvažavajući specifičnosti ovog stanja.depresivna psihoza. -Lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bića nekog k. sankcije koje se izriču i uračunljivom učiniocu (kazne.d. učinilac može usled zaostalog duševnog razvoja da shvati značaj k. paranoja. Npr.) Endogene psihoze su one duševne bolesti čiji je uzrok unutrašnji kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci (npr. ali je izgubio vlast nad voljom. psihoze izazvane infekcijom itd.1. kao i kod neuračunljivosti. ali je ipak bliža uračunljivosti. Učinioca mogu biti primenjene određene mere bezbednosti: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. 28. panično. 27.Duševna bolest – prema njihovom trajanju. kao i onda kada ne shvata društveni značaj svog dela.nemogućnosti shvatanja značaja svoga dela – odsustvo moći rasuđivanja ili u 2. mora postojati u momentu izvršenja k. u stanju neuračunljivosti nije za to delo krivo. mere upozorenja. a češće neka patološka stanja koja su prolaznog. -Dovoljno je da nedostaje ili intelektualna (moć rasuđivanja) ili viluntaristička komponenta (moć odlučivanja). neke psihologije.d. ne isključuje krivicu. a uz uslovnu osudu mere bezbednosti obav. ubistva i u odnosu na njega da bude uračunljiv.d. Egzogene su one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima koji spolja deluju na organizam i time se njihovo dejstvo može ustanoviti (npr. leč. učinio u tom stanju mogu de izreći sve kr. uobičajena je njihova podela: endogne i egzogene. a u odnosu na drugo uračunljiv. dela. u odnosu na drugo potpuna urač. bitno smanjena uračunljivost postoji onda kada je sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima. bez obzira na njen uzrok. postoji mogućnost ublažavanja kazne i premene navedenih mera bezbednosti. -Učinilac ne može upravljati svojim postupcima onda kada ima pravilnu predstavu. a ne može da shvati značaj neprijavljivanja pripremanja kr. usled uzimanja alkohola ili droga. lečenja i čuvanja u zdrav. „kada još vlada svojim razumom“. lice je uračunljivao i kod njega može postojati krivica za delo koje je učinilo u stanju bitno smanjene urač. -Između bitno smanjene uračunljivosti i neuračunljivosti postoje kvalitativna razlika: bitno je smanjeno urač. Uobičajeno se razlikuju 3 stepena duševne zrelosti: laka (85-70 IQ). porem. -Učinilac nije svestan značaja svog dela onda kada nije svestan delovanje prirodnih zakona. jer nije ostvaren njegov subjektivni element.u. obična s. Postoji i mogućnost da se uz kaznu izrekne mera bezbednosti obaveznog psh. srednja (70-50 IQ) i teška (50-0 IQ). na slobodi.d. u sticaju u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uračunljivost. delatnosti ili dužnosti. -Prema rešenju iz KZ.d.u. Dok samo u slučaju bitne s. stanja izazvana jakim afektima. nemogućnosti upravljanja svojim postupcima – odsustvo moći odlučivanja. B) PSIHOLOŠKI OSNOV se može manifestovati ili u obliku: 1.

Neotklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje k. postoji kada je učinilac prema okolnostima konkretnog slučaja i prema svojim ličnoim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravilnu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima koje ulaze u biće k. koje je ostvareno. dela. tj. Ko računa s tim da njegovo ponašanje može biti zabranjeno. -I u jenom i u drugom slučaju kod učinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje se čini.nije od značaja kada je učinilac u zabludi u pogledu identiteta žrtve. Zabluda predmetu. A samo neotklonjiva stvarna zabluda isključuje i umišljaj i nehat . kod pravne zablude on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela – ne zna da je odr. -Dok kod stvarne zablude učinilac ne zna činjeničnu podlogu kr.d.d. tada stvarna zabluda može da utiče na krivicu učinioca ili na pravnu klasifikaciju dela. Učinilac ne zna da je ponašanje koje preduzima u zakonu predviđeno kao k. Npr. ne nalazi se u pravnoj zabludi. izvršilac je pogrešno držeći da se radi o osvežavajućem napitku da drugom licu da popije tačnost koja sadrži smrtonosni otrov. predviđeno kao k. ali ne zna pravni značaj tih okolnosti. 2. zabluda u pogledu radnje izvršenja. sredstava izvršenja. a time i kriv. Otklonjiva stvarna zabluda ne isključuje nehatu krivicu.d učinjeno iz nehata kad zakon takvo k. On tu pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost. Zabludu o stvarnim obeležjima bića k. Što se tiče zablude o uzročnoj vezi kada učinilac prourokuje posledicu na datom objektu radnje. ona zna sve stvarne okolnosti. Ali kada se radi o tome da je samo određeni predmet ili lice sa određenim svojstvima bitan eement k. KRIVIČNOPRAVNO DEJSTVO STVARNE ZABLUDE -Stvarna zabluda unek isključuje umišljaj. Vladajuće je shvatanje da treba da se uzme da postoji uticaj k.d. -Neotkljonjiva stvarna zabluda postoji kada činilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti. koja čini sastvani deo obeležja k. -KZ razlikuje 2 vrste stvarne zablude : 1.dela ili u pogledu neke okolnosti koja bi. odnosno da je on stvaran. To je direktna pravna zabluda. ukoliko je to presudno za postojanje k. a druga stvarnom zabludom u širem smislu.d.d.) 29. itd.STVARNA ZABLUDA O OKOLNOSTIMA KOJE ISKLJUČUJU PROTIVPRAVNOST postoji onda kada je učinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojanje vodilo isključenju postojanja k. Npr. 1. ponaš.d se htelo ostvariti) sa sticajem nehatnoh k.d.) Npr. ili pogrešno shvata kriv.d. posledice.d.delo. činila delo dozvoljenim. (npr. uvek isključuje krivicu a time i k. Npr. iako su mu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta. Zabluda se može odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost.delo.delo. licu u uzročnoj vezi -Slučajevi zablude o objektu radnje i zabluda o predmetu i zabluda u licu nisu krivičnopravno relevantni kada su predmet ili lice istog kvaliteta.d. slučaj sa putativnom nužnom odbranom kod koje učinilac pogrešno drži da postoji napad. dela. -Postoji i pravna zabluda u pogledu nekog osnova koji isključuje protivpravnost.pravnu normu.Npr. a druga u odnosu na element protivpravnosti.-Zabluda u najširem smislu jeste nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima. To je indirektna pravna zabluda. postoje razkičita mišljenja.d.U pogledu okolnosti koje isključuju protivpravnost. Osnovna razlika je u tome što prva deluje u odnosu na element predviđenosti dela u zakonu. postoji stvarna zabluda ako učinilac veruje da je lice nad kojim vrši obljubu navršilo 14 godina. učinilac misli da je dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu.Pravna zabluda Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se čini k. ali ga bez obzira na to preduzima. -I jedna i druga vrsta stvarne zablude može biti: neotklonjiva ili otklonjiva. a ne na onom na kojem je hteo. Prva se često u našoj literaturi naziva stvarnom zabludom u užem smislu. I jedna i druga mogu isključiti postojanje krivice. 22 .d. ne zna da je neovlašćena kupovina i prodaja strane valute makar i to zvaničnom kursu k. u pokušaju (k. objekta radnje. -Otklonjiva stvarna zabluda ili stvarna zabluda iz nehata. eventualne pravne zablude.dela. -Pravna zabluda neće postojati u slučaju tzv. postojaće k. i 2. Ako je učinilac bio u zabludi usled nehata. STVARNA ZABLUDA O BIĆU KRIVČNOG DELA – postoji onda kada kod učinioca ne postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u biće k.delo. da je zaista postojala. Zabludu o razlozima isključenja protivpravnosti. uzročnog odnosa. Učinilac pogrešno procenjuje postojanje pravnih uslova za primenu nekog od tih osnova ili uopšte pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost. Npr. predviđa.(k.

po pravilu.p. izvr. Ukoliko se primeni institut krajnje nužde. 31. neka k.d. Nemačka. -Može se postaviti i pitanje postojanja uračunljivosti.z. pod određenim uslovima.d. a pri tom budu ostvareni i svi ostali uslovi za krajnju nuždu. pa zato ne može postojati ni krivica.d. a ne krivice. dela. norme. predviđa institut actiones liberae in causa.d. Austrija). ali se ne isključuje voljna radnja. pod određenim uslovima. Ono bi ako je kod neposr. To ne odgovara stanju u savremenim društvima gde su k. Ovaj problem ne postoji u zemljama čiji k. postoji. koja zavise samo ili pretežno od promene zakonodavaca u određenom društvu i u određenom vremenskom periodu i koja nisu predmet i moralne osude (npr. po prirodi stvari. Pošto takva sila ne isključuje voljnu radnju. Prinuđeni vrši kr. dela na mala in se i mala prohabita. norme brojne i složene. k. ali to lice ipak nije lišeno svake mogućnosti da odlučuje.. 23 .d. mada retko. To otežava i rešavanje pitanja odgovornosti lica koje je primenilo prinudu. ali se postavlja pitanje kakvo dejstvo imaju u pogledu krivice.d.d. k. dela -Apsolutna sila – vis absoluta isključuje postojanje radnje k.p. dela u svim društvima i vrlo su malo podložna promenama (npr.d. Međutim. koja su k. sila i pretnja. Zato novi KZ predviđa da delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije kriv.d. Poseban značaj ima podela pravne zablude na otklonjivu i neotklonjivu p. Kod drugih.d. onda i u odnosu na njega k.d. -Uslov je da je akt prinude bio takdav da uspešan otpor nije bio moguć. KRIVIČNOPRAVNI ZNAČAJ PRAVNE ZABLUDE -Pravna zabluda se u većini evropskih krivičnih zakonodavstava. Kod ponašanja koja su zlo sama po sebi – mala in se i koja predstavljaju k. -Pravna zabluda u našem ranijem k. -Novi KZ sadrži odredbu prema kojoj kompulzivna sila i pretnja predstavljaju fakultativni osnov za ublažavanje kazne. -Neotklonjiva pravna zabluda postoji onda kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato što to nije mogao i nije bio dužan da zna. delo. pa bi on mogao da odgovara samo za k. Za neka od njih ne zna većina građana. isključena krivica moglo da bude smatrano posrednim izvršiocem. -Kompulzivna sila – vis compulsiva predstavlja upotrebu fizičke snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvrši određeno krivično delo. umišljajno k.p. niti se mogao izbeći na drugi način. sasvim je moguće postojanje pravne zablude.d. 30. ako je isključena protivpravnost. ne postoji zato što nema voljne radnje. prouzrokuju privremenu društvenu poremećenost koja kod prinuđenog može dovesti čak i do neuračunljivosti. Učinilac zna na šta je prinuđen. -Ukoliko je kr. dolazi do isključenja protivpravnosti.p.. Pretnja predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinuđava. od toga da građani moraju poznavati sve k. ali je to mogao i bio dužan da zna. KZ izričito predviđa da neodoljiva sila isključuje postojanje k. jer je kod pretnje nužno da lice koje preti na bilo koji način doprinese zlu kojim preti. pa čak ni pravnika. nužde: jednu koja isključuje protivpravnost i drugu koja isključuje krivicu (npr. nije uticala na postojanje ili nepostojanje k. već je bio prinuđen da ostvari biće nekog k. Potrebno je da pretnja bude ozbiljna i moguća.-Od značaja je podela kriv.z. -Osim apsolutne. OKZ polazio je od principa „error iuris nocet“ – nepoznavanje prava škodi tj. -I pretnjom se utiče na volju nekog lica da izvrši k. ako neko da bi izbegao zlo kojim mu se preti učini k. delo radi postizanja određenog cilja: izbegavanja zla koje mu preti. postoji i kompulzivna sila. ona je morala da utiče samo na kažnjavanje (da se učinilac blaže kazni ili oslobodi od kazne). Sila i pretnja -Osnovno pitanje jeda li one isključuju postojanje k. u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja). On se ne može smatrati krivim za delo za koje nije mogao da zna da predstavlja k. kao i pretnja. delo. Sila i pretnja. što se procenjuje pre svega sa aspekta lica kome je upućena. smatra ono lice koje je primenilo neodoljivu silu ( posredni izvršilac). neće postojati. Ona u većoj ili manjoj meri utiče na donošenje odluke prinuđenog lica. mogu biti osnov isključenja krivice.d. kao i da se u tom slučaju izvršiocem k. delo učinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi. Postoji saglasnost da kada je prema nekom bila primenjena sila takvog intenziteta kojoj se nije mogao odupreti. Krivično delo učinjeno pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje je. postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno. One ne isključuju radnju. voljni element umišljaja tu. Pretnju treba razlikovati od opomene. Ovo rešenje izaziva određene dileme. -KZ predviđa da. ubistvo. Actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost) -Naše k. To znači da bi krivica u nekim slučajevima mogla biti isključena zato što se prinuđeni nalazio u neuračunljivom stanju. samo zato što su zakonom zabranjena – mala prohabita. a češće do bitno smanjene uračunljivosti.d. prinude. Osnovno pitanje je da li kom. Otklonjiva p. smatra osnovom koji isključuje krivicu. ne postoji. zakon poznaje 2 vrste k. učiniocu se kazne može ublažiti. krađa) isključeno je postojanje pravne zablude. a time ni kr. nameće se pitanje da li ona može imati značaj za postojanje krivice. nazivajući ga skrivljena neuračunljivost.

utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje. -Za primenu instituta actiones liberae in causa i time uspostavljanja postojanja k. U drugoj situaciji kod učinioca postoji u momentu prethodnog delovanja nehat ( svesni ili nesvesni) u odnosu na k. pa iz njega proizađe teža posledica – nehat+nehat. Reč je o situaciji kada teža posledica. ali je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti – nesvesni nehat. neprihvatljivo je da se učiniocu može izreći stroža kazana kada je u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. ugrožavanja javnog saobraćaja. moguća je odgovornost i onda kada je osnovno kd izvršeno iz nehata. -Znači. uračunljiv učinilac prouzrokuje situaciju u kojoj će u drugoj fazi. izvršilac je svestan da će u stanju neuračunljivosti. ugrožavanja javnog saobraćaja i to hoće – direktni umišljaj. a u odnosu na težu posledicu nehat – umišljaj + nehat. ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata. 2. -Ako u odnosu na težu posledicu postoji umišljaj. pa postoje 2 situacije: umišljajna actio libera in causa i nehatna actio libera in causa. maksimalna kazna koja bi se mogla izreći mogla bi biti do 7 godina i 11 meseci. koji se upotrebom alkohola. potrebno je da je kod učinioca u momentu donošenja odluke. nego primenom odredaba za odmeravanje kazne izvršene u sticaju.d. koje je kasnije učinio u stanju neuračunljivosti. Da je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti.d. Npr. sama po sebi. moguće je da izvršilac niti je bio svestan toga da može izvršiti k. da je u tom stanju učinio kd u odnosu na koje je kod njega. Ako bi. ali ne i dovoljan uslov. može se izreći kazna zatvora od 1-8 godina.d. To znači da pored uračunljivosti. Odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom Postoji veći broj krivičnih dela koja osim svog osnovnog oblika imaju i svoje teže oblike u slučaju da iz osnovnog oblika proizađe teža posledica. U prvoj. svesni nehat i nesvesni nehat. nečinjenja. Najzad. U trećem slučaju. To je i osnovni razlog za propisivanje kd kvalifikovanog težom posledicom. -Ovaj institut se primenjuje i kod k.d. 32. u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj i ako bi se uzelo da postoji sticaj osnovnog oblika ovog kd i osnovnog oblika teže telesne povrede. -Za kd kvalifikovana težom posledicom zakon po pravilu propisuje težu kaznu od one do koje se može doći primenom odredaba za odmeravanje kazne za sticaj kd. tj. ako se radi o nehatnom prouzrokovanju teže posledice.d. u tom stanju i na to pristaje – eventualni umišljaj. Ne može se po tom osnovu ublažiti kazna. Izuzetno. ali iz toga proizađe njena smrt. u momentu pre nego što se doveo u to stanje. Osnovno pitanje je pitanje krivice i za tu težu posledicu KZ predviđa da kad je iz kd proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu. postojao umišljaj ili nehat. nego u slučaju kada je kod njega u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj.d. međutim.d. ako je jedno lice ostvarilo zakonska obeležja k. ako je kod kd ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata došlo do teške telesne povrede kao posledice vršenja osnovnog dela. postojala krivica u odnosu na kasnije učinjeno k. koje je izvršio. delo. učinilac se sa umišljajem dovodi u stanje neuračunljivosti sa namerom da u tom stanju učini k.Krivica učinioca k. tj. osim ako ta teža posledica. Npr. izvršilac hoće da žrtvu teško telesno povredi. -Reč je o jednom toku događaja koji ima 2 faze: u prvoj.d. To je izuzetak od pravila da se krivica utvrđuje u vreme izvršenja k. Ako je u odnosu na težu posledicu dostojao umišljaj učinioca. 24 .d. u stanju neuračunljivosti usled privremene duševne poremećenosti. postavši u međuvremenu neuračunljiv. tako što je sebe dovelo u stanje teške alkoholisanosti.d. samo po sebi. Npr. Npr. droga ili na neki drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima. mora postojati ili umišljaj ili nehat. izvršiti k.d.d. primenjivaće se odredba za sticaj kd. ne predstavlja kd (sticaj postoji kada učinilac izvrši više kd za koje mu se istovremeno sudi). uzročne veze između osnovnog dela i teže posledice jeste neophodan. Jer. -Za odgovornost za kd kvalifikovana težom posledicom potrebno je da se ta teža posledica može pripisati nehatu učinioca (svesnom ili nesvesnom). odgovornost za kd kvalifikovano težom posledicom postoji i onda kada je u odnosu na tu posledicu postojao umišljaj. -Pored osnovne situacije kada u odnosu na osnovni oblik postoji umišljaj.d. izvršiti k. eventualni umišljaj. će postojati u sledećim situacijama. potpunog pijanstva. on je svestan toga da može da izvrši k. on je svestan te mogućnosti ali olako drži da do k. u odnosu na koje je postojao umišljaj (direktni ili eventualni). ne predstavlja kd. k. iako on to nije hteo. onda se to rešava primenom pravila koja važe za slicaj krivičnih dela. Kod prve. niti je to hteo. -Moguća su 4 slučaja: direktni umišljaj. jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji onda kada je silovanje za posledicu imalo trudnoću. -Novi KZ i dalje ostavlja donekle spornom situaciju koja se odnosi na slučajeve kada se za kd kvalifikovano težom posledicom može izreći teža kazna. neće doći ili da će ga moći sprečiti – svesni nehat. za primenu instituta actiones liberae in causa potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. Postojanje objektivne veze. U drugom slučaju.

isključuje se odgovornost odgovornog urednika. je bio smatran deliktom individua koje ga sačinjavaju i kazna je samo njih pogađala. Odgovornost pravnog lica za krivična dela Razvoj i stanje u svetu -Deliktne radnje pravnih lica imaju ponekad nesagledive štetne posledice. Trenutkom utvrđivanja autora. jer pravno lice nije ni realnost samo po sebi. To ukazuje na kriminalno-političku potrebu da se na ove radnje reaguje i kaznenim sankcijama. Tu se javljaju dve glavne teorije: teorija funkcije i teorija realnosti. smatrati izvršiocem kd koje je učinjeno putem nepovremene štampane publikacije.l. odnosno lice koje ga zamenjuje. štampanje ili proizvodnju. štampar i proizvođač često javlja pravno lice. gonjenje autora) izvršiocem kd će se smatrati izdavač i proizvođač. pod tim uslovima. -Odredbe o odgovornosti ovih lica primenjuju se samo ako se ta lica po opštim odredbama KZ ne mogu smatrati učiniocem kd. 2. delikt p. ovaj poseban oblik odgovornosti odnosi se i na izdavača i proizvođača. Reč je o zaštiti izvora informacija. To daje osnova za ustanovljavanje posebnih pravila o odgovornosti za kd učinjena putem štampe i dr. p. predstavlja osnov da se on smatra izvršiocem. Ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat. a s druge strane u primeni opštih pravila o krivici. p. sredstava javnog informisanja. -Pitanje kaznene odg. Odgovorni urednik.Proizvođač se. -Osim odg urednika. ovde supsidijarno dolaze u obzir neće se smatrati izvršiocem kd zbog toga što sudu ili dr nadležnom organu nisu otkrila identitet. neprihvatljivost kolektivnog kažnjavanja. odnosno zamenik u vreme objavljivanja informacije. same po sebi nisu prihvatljive. Tu se može govoriti o 3 stava: 1. U engleskom pravu tek polovino XIX veka dolazi do prvi precedanata kojima se dozvoljava kažnjavanje pr lica. javljaju se ozbiljni problemi. što pokreće pitanje da li pravno lice može biti subjekt kd? Tome na putu stoje pre svega neka osnovna načela savremenog krivičnog prava – načelo subjektivne individualne odgovornosti. osim u slučaju da je učinjeno kd za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina. Primena odredaba o njihovoj odgovornosti je dakle supsidijarnog karaktera. Pod uslovom da postoji neka od 3 situacije (ako je autor nepoznat. televizija i druga javna glasila. Ova odgovornost odnosi se na 3 kategorije lica: odgovornog urednika.l. isključena je njegova krivica. . -Ako nema izdavača ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje. Ako je odg urednik. kao i u vođenju kr. -U rimskom pravu. tako i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica. pod istim uslovima. To su: novine. kd izvršena na taj način po pravilu su teža. tako da ne stoji sasvim tvrđenje da je tada bilo opšteprihvaćeno kažnjavanje pravnih lica. već potrebna i opravdana. već samo nehatno kd ako ga zakon uopšte predviđa. -Odredbama KZ uspostavlja se posebna odgovornost odgovornog urednika za kd učinjena putem onih sredstava javnog obaveštavanja kod kojih je obavezno postojanja odgovornog urednika.) S jedne strane. bio u zabludi iz nehata. Autora informacije. smatraće se izvršiocem kd učinjenog putem tih sredstava informisanja u 3 slučaja: 1. 25 . -Izdavač će se. gramofonske ploče. -Pošto se kao izdavač. ne može postojati umišljajno. je čvrsto povezna sa pitanjem njegovog pravnog subjektiviteta. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i dr. itd. ili je to neophodno da bi se izvršenje takvog kd sprečilo. treći smatra da je krivična odg. po zakonu. urednik bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od okolnosti koja.33. smatra izvršiocem kd učinjenog putem kompakt diska. radio. ne samo moguća. Ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora. autoru informacije. 34. udžbenik. magnetofonske trake. izdavača (izazetno i štampara) i proizvođača. KZ izričito propisuje da je izvršilac fiz. uzeće se da je izvršilac štampar koji je za to znao. pre svega prekršaje. a ni fikcija. itd. filma. postupka prema izvršiocu tj. Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvršenje različitih kd (kleveta. kao što je knjiga. ali prihvata kaznenu ili kao neku odgovornost sulgeneris. Ni jedna ni druga. 3. nego pravni pojam koji se čvrsto zasniva na realnosti i iz nje proizilazi što je dovoljan osnov da se može raspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnog lica.l. -Ukoliko je odg. prvi odbacuje kako krivičnu. ili kao odgovornost za druge kažnjive delikte. lica koje je u tom pravnom licu odgovoro za izdavanje. koje i dalje traju. 3. -Sužavanju ove posebne vrste odgovornosti i svođenju kršenja načela krivice na minimumu služi još jedno ograničenje predviđeno u KZ. drugi odbacuje krivičnu odg. Lica čija odg. monografija. ako je informacija objavljena bez njegove saglasnosti ili ako postoje stvarne ili pravne smetnje za kriv. Ni pravna teorija u srednjem veku nije po ovom pitanju bila sasvim jedinstvena. Ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora. odnosno kaznene odgovornosti pravnog lica u širem smislu. 2. -Najznačajnije pitanje u ovoj oblasti jeste ono koje se tiče krivične.

36.-U Evropi se. Postavlja se pitanje da li pretnja kaznom i dr. samo za prekršaje. Španiji. lica još je manje u stanju da tu pretnju shvati kao prepreku za vršenje delikta. pr. Zato „srednji put“ u našoj praksi. tj. značaj kazne se ne može negirati. odgovornosti ili odg. Postoji saglasnost da se za samu odluku ne treba kažnjavati – „za misli se niko ne kažnjava“. Pretnja kaznom koja ni kod fizičkih lica nije upravljena na jedno tačno odg. ali i zabrana zadiranja kp u privatnu. treba regulisati posebnim zakonom koji bi regulisao specijalno kr. ne rešavaju se neki problemi koji se javljaju na planu kriv. U pogledu specijalne prevencije. kao i predviđenost u zakonu. fizičkog lica.Tu nedostaje osnovni. s obzirom na to da p. pitanje pravnodogmatskog i kriminalno-političkog opravdanja kažnjavanja za pokušaj i pripremanje kd izaziva niz dilema. iako ne dovoljno efikasan ima svoje prednosti. dolazi do brojnih i po pravilu udaljenih oblika ugrožavanja zaštitnog objekta. Francuskoj.odg.U pogledu kažnjavanja za neke od ovih faza postoji spor između objektivnih i subjektivnih teorija. a to je radnja kd. Problem je i ostvarivanje zahteva da kažnjavanje bude pravedno. noseći element. Švedskoj. zbog brojnih specifičnosti. Norveškoj. u poslednje vreme. f. već na sve potencijalne učinioce. . utoliko je opravdanija kr.l. to ne treba činiti u okviru kr. Ali. kao i da je nastupila posledica. samom činjenicom da je reč o kaznenoj odgovornosti sui generis.lica samo za prekršaje i to pretežno u oblasti privrede i finansija. 2. I u slučaju da se uvede odgovornost pravnih lica za kd. ličnu sferu građana. kod određenih kd. pravnih lica. 4. godine. u mnogim zemljama je i dalje prisutno rešenje da se predviđa kaznena odgov. neki osnovni principi moraju važiti ne samo u k. Osnovno pitanje je gde je granica čije prekoračenje od strane učinioca znači njegov ulazak u „kriminalnu zonu“. Pokušaj. Međutim.Dovršeno kd je pravilo i zakonski opisi kd imaju u vidu dovršeno kd -Ali. tj. odg. -Uobičajeno se smatra da postoje 4 moguće faze u ostvarenju kd: 1. postoje situacije kada kd ostaje nekompletno. Donošenje odluke. Danskoj. Objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima -Svrha sankcije se ne može ostvarivati direktnim uticajem na pr lice kao takvo. Finskoj. Presudan je odnos prema javnosti. Dovršeno kd. kolektivnog kažnjavanja i sl. naše pravo je izabralo srednji put uvođenjem specifične kategorije delikata – privrednih prestupa. kada učinilac ostvari samo jedan njegov deo ili preduzme određene radnje koje vode izvršenju kd. Naime. Subjektivne teorije polaze od toga de je već u najranijoj fazi krivično-pravna intervencija opravdana. -Uvođenje u kp objektivne odgovornosti. osim kod onih kd čiji zakonski opis ne obuhvata i posledicu. 3. a naročito kod pripremnih radnji. zakona u užem smislu (u KZ) već tu materiju. sankcijama deluje generalno – preventivno na pravna lica – potencijalne učinioce privrednih prestupa. uočava jasan trend uvođenja određenih oblika krivične odgovornosti pravnog lica (u Holandiji. Uvođenjem prava o privrenim prestupima. već i u kaznenom pravu u širem smislu. Prvo na nepovredivnost privatne sfere pojedinaca obuhvata i saopštavanje svojih misli u privatnom krugu ili pravo na „glasno razmišljanje“. čak i one koji su se protivili izvršenju delikta. lica se još više „rasplinjava“ jer je subjekt kome je upućena još neodređeniji i kao skup f. pravna zaštita. jer kazna pogađa i one članove pr. lica koji su nevini. -Kod pripremnih radnji nedostaje radnja kd. Pripremanje krivičnog dela 26 . u odnosu na pr. zakonika u Evropi koji uvodi odgovornost pravnih lica za krivična dela jeste i KZ Crne Gore donet decembra 2003. 35. osim u slučaju kada su one same proglašene za posebno kd. već na njegove organe i članove. koje su našle svoj odraz i u nekoliko međunarodnih konvencija. pravo za pravna lica. sadržalo bi u sebi opasnost od proširivanja tih izuzetaka i na neke druge situacije. Što je neko dobro vrednije.p. odnosno momenat kada ponašanje pojedinca postaje relevantno i za druge. -S obzirom na to da kod pokušaja. Belgiji. Zato je kažnjavanje za pripremne radnje strano bilo kojem sistemu opšteg dela i opštem pojmu kd. mada neki od njih moraju biti modifikovani i prilagođeni karakteru i obliku kaznene odg. Odgovornost pravnih lica u našem pravu -Umesto kriv.l. Ovakav razvoj je i rezultat određenih inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske Unije. Jedan od najnovijih kriv. ne poseduje subjektivni element neophodan za kr. Švajcarskoj). Tu granicu određuje intenzitet ugrožavanja. Međutim. delovanja na pravno lice koje je učinilo delikt. Pripremne radnje. -U našem kp se za pokušaj kažnjavanja pod određenim uslovima. Objektivna teorija smatra da samo štetne posledice na zaštitnom objektu opravdavaju kp intervenciju. Osnovni kriterijumi jesu vrednost zaštitnog objekta i intenzitet njegovog ugrožavanja. Načelna pitanja kažnjivosti nedovršenog krivičnog dela -Kada se govori o kd podrazumeva se da je učinilac preduzeo radnju izvršenja. Kažnjavanje za pripremne radnje koje ne izlaze van privatne sfere pojedinaca ne može imati svoje opravdanje. mora se postaviti donja granica ispod koje ne bi bila opravdana kp intervencija. a intenzitet ugrožavanja više izražen. . krivičnopravnu zaštitu treba svesti samo na najintenzivnije oblike ugrožavanja.

a na objektivnom planu zahteva se da je izvršenje kd započeto. a da se pri tome bliže ne određuje u čemu se sastoji njihovo pripremanje. pa samim tim nije ni prouzrokovao posledicu. radnje u užem smislu (delicta preparata) javljaju se ozbiljne sumnje. pa sve do momenta nastupanja posledice. Međutim. Kod pokušaja kd koja u svom biću nemaju posledicu nedostaje deo radnje izvršenja. Npr. . radnji. ovaj stav nije dosledno sproveden. Pripremanje po samoj svojoj prirodi podrazumeva: postojanje umišljaja. mada nepotpuno. potrebno je odrediti njegovu donju i gornju granicu. učinilac sa umišljajem preduzima radnju izvršenja delimično ili u celini. tj. formalno gledajući. Tu nepostoje neki od predviđenih elemenata bića kd. izostanak posledice ne znači uvek i postojanje pokušaja kd. planiranje ili organizovanje sa drugima izvršenja kd. -Kod kd čiji pokušaj nije kažnjiv mnogo veći značaj ima razlikovanje između pokušajnog i dovršenog kd. 4. po pravilu. propisivanjem kažnjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog kd -U prvom slučaju se. To je učinjeno u OKZ tako što su pripremne radnje bile svrstane u 4 grupe: 1. 3. tj. tj. a to je. Mogu se razlikovati 2 situacije i 2 vrste pokušaja: nesvršeni i svršeni. Upravo u umišljaju se može videti jedino opravdanje za kažnjavanje i za samo pripremanje kd. -Nesvršeni pokušaj postoji kad je učinilac preduzeo samo deo radnje izvršenja. i ne radi o pripremnim radnjama. -U vezi da kažnjavanjem druge vrste pripremnih radnji. ali posledica izostaje. 2. jer kod kd protiv ustavnog uređenja u bezbednosti Republike Srbije kod kojih se predviđa kažnjavanje i za pripremne radnje. Druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje kd. radnja izvršenja je započeta ali nije dovršena. vrste i kažnjavanje Pojam i vrste pokušaja -Dovršeno kd je osnovna forma kažnjivog ponašanja. pripremanje radnje stoje van bića kd. propisivanjem pripremanja kao posebnog kd 2. Kriterijum je da li je preduzeta radnja izvršenja (pokušaj) ili nije (pripremne radnje). dok kod ostalih kd ono nema praktičan značaj. dok pripremanje kd samo po sebi nije kd. četvrta kategorija i dalje ostavlja otvoren problem određivanja pojma pr. To se utvrđuje na osnovu zakonskog opisa radnje izvršenja pojedinih kd.-Jedno kd se može pripremiti na vrlo različite načine. ali iz različitih razloga posledica ne nastupi. nisu posebno precizirane pripremne radnje kao posebno kd. -KZ više ne predviđa kažnjavanje pripremanja određenog kd (delicta preparata). Jedan od stadijuma u ostvarenju kd jeste pokušaj. onda to čini tako što precizira u čemu se to pripremanje sastoji. ali krivično delo nije dovršeno. -Za kažnjivost umišljajnog pripremanja izvršenja kd potrebno je da je to izričito predviđeno u posebnom delu. 37. slučaju preduzimanjem određene radnje neposredno ugrožen objekt kr. s tim što se dodaje i jedan oblik prip. pripremnih radnji u užem smislu. tako da se neki značajniji problemi ovde ne javljaju. Pošto su predviđene kao posebno kd za njih važe opšti standardi za propisivanje opisa bića kd. a da pri tom ne precizira u čemu se sastoji to pripremanje. a pripremna radnja ne). Ovo razlikovanje je važno kod kd čiji je pokušaj kažnjiv. a pri tome propisuje i druge bitne elemente koji moraju biti ostvareni da bi postojalo kd. Pokušaj nekih 27 . Ono podrazumeva ostvarenost svih predviđenih elemenata bića kd. To je naročitao složeno kod kd koja u svom zakonskom opisu nemaju posledicu (delatnosna kd). -Pokušaj može postojati od momenta kada je izvršilac započeo radnju izvršenja. kada zakon pripremanje za proizvodnju opojnih droga predviđa kao kd. Nastupanje posledice isključuje pokušaj. Ipak. S obzirom na to da se pokušaj nalazi između pripremnih radnji i dovršenog kd. Pokušaj krivičnog dela – pojam. Dogovaranje. a koje ne predstavljaju radnju izvršenja. Delo je započeto onda kada je došlo do preduzimanje radnje izvršenja u celini ili delimično. zaštite. kao i kako u konkretnom slučaju postaviti granicu između radnje izvršenja i pripremne radnje ( apstraktno posmatrajući to je relativno jednostavno: obično se kaže da radnja izvršenja ulazi u biće kd. On predstavlja kd. postavljanje pitanja da li je u konkr. Kod pokušaja. -Ali. Otklanjanje prepreka za izvršenje kd. Zato je zakonodavac pokušao da da jednu orijentacionu definiciju prip. -Pokušaj se u odnosu na pripremne radnje kvalitativno razlikuje. Poseban problem je kako odrediti u čemu se one sastoje. Nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje kd. on radnju izvršenja nije dovršio. posledica. -Svršeni pokušaj postoji kada učinilac preduzima kompletnu radnju izvršenja. Dodatni kriterijum jeste i dovođenje u vezu preduzete radnje sa zaštitnim objektom. Naše ranije kr zakonodavstvo je kod nekih kd propisivalo da će se kazniti i onaj ko priprema njihovo izvršenje. Kod pokušaja na subjektivnom planu uvek mora postojati umišljaj. a to su pr. već se u jednom zajedničkom članu na uopšten način navodi šta predstavlja pripremanje tih kd (koristi se formulacija iz OKZ). Određivanje granice između njih predstavlja određivanje granica ulaska u kriminalnu zonu.pr. radnji specifičan za ova kd. Ne može se nehatno pripremati neko kd. jer ih je zakon podigao na rang radnje izvršenja. radnji. To se može učiniti na 2 načina: 1. Pokušaj kd je nepotpuno ostvarenje bića kd. Zakonodavac više ne može da propisuje pripremnaje nekog kd kao kažnjivo.

koji postoji onda kada je kroz pokušaj nekog težeg kd dovršeno neko lakše kd (npr. sa određenim sredstvima ili na određenom predmetu nje bilo moguće izvršitik.delo. U pogledu subjektivnog elemenat potrebno je da je odluku doneo sam.delo na način na koji je sa aspekta uobičajenog životnog iskustva.krađe. a ne radnjom izvršenja učinioca. -Ova podela je od značaja za kažnjavanje tako gde je moguće izvršiti razgraničenje. ali okolnost da je kroz pokušaj dovršeno neko lakše kd treba tretirati kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne. imajući u vidu da je stepen ugrožavanja zaštićenog dobra niži kod nepodobnog nego kod običnog pokušaja. Irealni pokušaj je ekstremna varijanta apsolutno nepodobnog pokušaja. 38.delo može da dovrši.delo na taj način što mu se stavlja u izgled mogućnosti oslobođeja od kazne ako dobrovoljno odustane. Pri tome nije od značaja da li je 5 godina zatvora donja ili gornja granica raspona propisane kazne ili je u okviru propisanog raspona. prava kd nečinjenja). Ne može postojati svršeni pokušaj kd koja u svom zakonskom opisu ne sadrže posledicu (npr. je sporan. S druge strane. često im ta mogućnost nije ni poznata već iz sasvim drugih razloga. ali ga ne onemogućavaju posebno. Relativno nepodoban pokušaj postoji kada u konkretnom slučaju zbog delovanja određenih okolnosti i uslova. smatra se relativno a ne apsolutno nepodobnim pkušajem ubistva. vradžbina i sl. Dobrovoljnost postoji onda kad je učinilac i pored toga što je bio svestan da k. odnosno sa preuzimanjem kažnjivih pripremnih radnji ili da psreči nastupanje posledice (kod svršenog pokušaja).irealnog pokušaja koji nije kažnjiv.dela izričito propisano da će se činilac kazniti za pokušaj (npr. ili zato što je radnja pokušaja inkriminisana kao svršeno kd. od njega odustao. On predstavlja „poslednju šansu“ za učinioca. -Izuzetno. Međutim. Do posledice može doći delovanjem nekih drugih uzroka. pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije. Apsoloutno nepodoban pokušaj postoji onda kada se određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguće dovršiti k. Uslov je da je kod takvog k.delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu. pokušaj možebiti kažnjiv i kod lakših kd za koja se ne može izreći kazna zatvora od 5 godina.delo.dela pokuša da izvrši k. Učinilac tu veruje da može da učini k. U tom slučaju uzima se da postoji samo pokušaj težeg kd (a ne sticaj). Npr.) -Pokušaj se kažnjava istom kaznom koja je propisana za dovršeno k. Npr. postoji i tzv.kd ne može postojati zbog njihove same prirode (npr.dela pa se učinilac stimuliše da ne dovrši k. zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne i ublažavanje kazne. -KZ polazi od toga da nije opravdano kažnjavati za nepodoban spokušaj.Dobrovoljni odustanak -Obično se smatra da je cilj postojanje instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja k. cak i pucanje n čoveka koji je mrtav.dela.) -Nepodoban pokušaj treba razlikovati i od putativnog delikta koji nije kažnjiv. Zaštićeno dobro je kod apsolutno nepodobnog pokušaja manje ugroženo nego kod relativno nepodobnog pokušaja. 28 . kroz pokušaj silovanja budu ostvareni elementi kd bludnih radnji).delo. pa zato odustane. a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti. Nema dobrovoljnosti kada učinilac pogrešno veruje. nastupanje posledice ne znači uvek i postojanje dovršenog kd. kd silovanja). tj. kvalifikovani pokušaj ( teža vrsta pokušaja).delo ali se kazna može i ublažiti što se u praksi najčešće i čini. kažnjiv je pokušaj kd ubistva (kazna – zatvor od 5-15 godina).Nepodoban pokušaj Nepodoban pokušaj postoji onda kada učinilc k. 39. Puativni delikt postoji onda kada neko pogrešno drži da ono što čini predstavlja k. U mnogim slučajevima učinioci ne odustaju zbog mogućnosti da budu oslobođeni od kazne. Pokušaj je donekle fakultativni osnov za ublažavanja kazne. Za razliku od psolutnih spoljnih smetnji koje onemogućavaju učinioca da delo dovrši i koj e uvek isključuju dobrovoljnost. značaj relativnih spoljnih smetnji koje otežavaju izvršenje k. -Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv. a izgleda kao da spava. Razloikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja: apsolutno i relativno nepodoban pokušaj. nalazi se u zabludi da potoji neka spoljna okolnost koja ga sprečava u dovršenju dela. -Konstitutivni element pokušaja jeste umišljaj učinioca -Pored svršenog i nesvršenog pokušaja. Granicu između apsolutnog i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće precizno odrediti. odnosno prouzrokovati posledicu kod posledičnih dela. Na objektivnom planu potrebno je da učinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvršenja (kod nesvršenog pokušaja). Kažnjavanje za pokušaj Kažnjava se za pokušaj onih kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 5 godina ili teža kazna. odnosno za razumnog čoveka potpuno besmislen (npr. -Dobrovoljni odustanak sadrži objektivnu i subjektivnu komponentu.

Ovo vreme se razlikuje naročito kod tzv. a posledica nastupa u drugom – distanciona kd. Jedino šte se prilikom odmeravanja kazne to može uzeti u obzir kao olakšavajuća okolnost. pre kojoj se vremenom izvršenja kd smatra i vreme kada je preduzeta radnja i vreme kada je nastupila posledica.teorija posledice. Utvrđivanje mesta izvršenja naročito je važno kod kd čija se radnja izvršenja preduzima u jednom mestu. Vreme izvršenja krivičnog dela -Vreme izvršenja kd važno je za rešavanje više pitanja u kr pravcu: vremensko važenje. Moguće je da se izvršilac uopšte ne nalazi u mestu u kome je kd izvršeno. se smatra i svako ono mesto u kome je objektivno prema okolnostima konkretnog slučaja posledica mogla da nastupi. Naš kz prihvata tu teoriju. a kod kd nečinjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio dužan da preduzme. mestom kd se smatra pored mesta radnje izvršenja i mesta posledice. Kod trajnih kd vremenom njihovog izvršenja treba smatrati vreme kada je dovršena radnja izvršena. vremenom izvršenja kd smatra se vreme kada je preduzeta radnja izvršenja – teorija delatnosti. Ima i mišljenja da vremenom izvršenja trajnih kd treba smatrati sve vreme dok traje protivpravno stanje. i mesto u kojem je preduzeo radnju saučesništva. tj. ali samo ako dovršeno delo nije konzumirano pokušajem tuđeg kd. . krivična dela koja kao konstitutivna obeležje imaju određeno vreme. Kao mesto izvršenja kd smatra se kako ono mesto gde je preduzeta ili propustena radnja. -U odnosu ne saučesnika. u kriv procesnom pravu određivanje mesne nadležnosti suda).Postoje dve moguća načina rešavanja ovog pitanja: 1. Osim toga. teorija ubikviteta – mestom. 2. osim mesta u kome je nastupila posledica i ono mesto gde je učinilac bio dužan da radi. -Za razliku od nekih stavova zakonodavstva. kod većine: instituta čija primena zavisi od vremena izvršenja kd došlo bi do nerešivih situacija ako se ne bi uzeo samo jedan vremenski momenat. 29 .KZ kaze da se neće smatrati da postoji dobrovoljni odustanak ukoliko učinilac k. -Kod nesvršenog pokušaja dovoljno je da se učinilac uzdži od daljeg preuzimanja radnji. -Kod pokušaja kd kao mesto izvršenja smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja. što znači da se kao vreme kada je kd učinjeno uzima vreme kada je učinilac preduzeo radnju izvršenja. Ukoliko sud odluči da učinioca oslobodi od kazne za pokušaj kd od kojeg je odustao mora ga kazniti za delo koje je dovršio kroz pokušaj kd za koje se oslobađa od kazne. -Kod kd nečinjenja mesto radnje je. Po pravilu. to je vreme kada je nastupila posledica. ubique – svuda. Naš zakon se opredelio za teoriju delatnosti.dela. -Ukoliko se izvršilac posluži prirodnim silama. Npr. nego ni u mestu u kome je propustena radnja koju je izvršilac bio dužan da preduzme. već i ono mesto u kome je posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi. kao vreme izvršenja treba uzeti završetak tog perioda. On predstavlja fakultativni osnov za oslobođenje od kazni a samim tim i fakultativni osnov za neograničeno ublažavanje kazne. kd koja u biću kao konstitutivan element sadrže određeno mesto. 41. s tim da mora definitivno odustati od dovršenja dela (prekidanje radnje izvršenja s namenom da ona kasnije dovrsi. teorija delatnosti – relevantna je radnja izvršenja 2. Kod produženog kd kao vreme izvršenja uzima se momenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u statav produzenog kd. odnosno momenat kada ta radnja nije više mogla da se preduzme. To će se odnositi i na kvalifikovani pokušaj. kz polazi od stava da je dobrovoljni odustanak kažnjiv. mestom izvr. tako i mesto gde je u celini ili delimično prosledica nastupila. -Kod svršenog pokušaja potrebno je njegovo aktivno delovanje kojim on sprečava nastupanje psledice. zastarelost. mestom izvršenja se smatra i ono mesto gde je došlo do dejstva tih sila. Po drugom. za koju se koristi i naziv teorija jedinstva. ako koristeći prinudu prilikom silovanja učinilac izvrši i kd razbojništva. mesto u kome je blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice. Dobrov. 40. tehničkim napravama i sl. bez obzira kada je preduzeta radnja izvršenja. što je relativno samo ako su one kažnjive. temporalnih delikata kod kojih između preduzete radnje i nastupanja posledice prođe kao kraće ili duže vreme -Iako se u teoriji spominje i teorija jedinstva. i to ne samo u mestu u kome je posledica nastupila.odustanak kod svršenog pokušaja je moguć samo kod kd kod kojih posledica nastupa posle kraćeg ili dužeg vremena posle dovršenja radnje (temporalni delikti). izvršenja se smatra i jedno i drugo (lat. zakona. primena republičkih kriv.dela nije dovršio zbog okolnosto koje onemgućavaju ili znatno otežavaju izvršenje k. Za saučesnika je relevantno ono vreme kada je preduzeo radnju saučesništva. životinjom. Ne može se govoriti o odustanku od pokušaja kd onda kada posledica nastupi. tada prestaje i protivpravno stanje. Mesto izvršenja krivičnog dela Odrđivanje mesta izvršenja kd neophodno je u kp zato što od toga zavisi rešavanje više pitanja (prostorno važenje krivičnog zakonodavstva. iako je učinilac nastojao da je spreči. -Postoje 3 teorije u rešavanju pitanja koje mesto će se smatrati mestom izvršenja: 1. teorija posledice – relevantna je posledica 3. I za pokušaj važi da je izvršen onda kada je preduzeta radnja izvršena. na svakom mestu). utvrđivanje krivice učinioca. Učinilac može odustati i od pripremnih radnji. kz. odnosno naprava. S obzirom da kod nekih kd nečinjenja postoje određeni vremenski period kada se mora preduzeti radnja. isključuje opstanak). Po prvom. maloletstvo.

površno kd Druge podele krivičnih dela -S obzirom na neka posebna svojstva izvršioca. razlikuju se: 1. nehatna kd se kvalitativno razlikuje ponašanje koje je predviđeno kao kd -S obzirom na posledicu kd razlikuju se: 1. kd ugrožavanja -S obzirom na trajanje posledice mogu postojati: 1. Krivična dela činjenja – preduzimaju se aktivnim delovanjem 2. iz samog zakonskog opisa njihova priroda je lako prepoznatljiva. prestupe 3. prema njim. Ona su kao takva i predviđena u zakonu. višeobjektna kd (npr. postoji podela na: 1. postoje: 1. kd stanja – proizvedena posledica je trajnog karaktera. . itd. posebne delikte – zahteba se da izvršilac ima određeno svojstvo (npr. Krivična dela nečinjenja – podrazumevaju propuštanje da se učini neka radnja -Kod nekih kd izvršilac može biti samo ono lice koje u potpunosti ostvaruje radnju izvršenja. svojstvo vojnog ili službenog lica kod određenih kd) -S obzirom na objekt krivičnopravne zaštite postoji podela na veći broj grupa kd.S obzirom na to da li je radnja preduzeta umišljajno ili nehatno. potrebno je osvrnuti se na nju -Postoje kd oko kojih nema spora da su političkog karaktera.) Postoje i kd sa 2 ili više grupnih zaštitnih objekata. momentalni delikti – posledica nastupa odmah 2. godine. Ta podela je značajna za sistematizaciju posebnog dela. Za sve to vreme kd postoji (npr. pokušano kd 2. umišljajna kd -umišljaj i nehat nisu samo stepeni krivice. Podela na opšta i politička kd -Iako je značaj ove podele precenjen. Deoba krivičnih dela Podela krivičnog dela s obzirom na radnju i posledicu S obzirom na radnju izvršenja razlikuju se: 1. opšte delikte – može ih izvršiti bilo koje lice 2. s obzirom na posledicu. delatnosna kd – kd bez posledica 2. To su tzv. To su svojeručna kd (npr. kd su u okviru posebnog dela upravo po tom kriterijumu svrstana u određene grupe (npr. temporalni delikti – posledica nastupa nakon proteka kraćeg ili dužeg vremenskog perioda -S obzirom na to da li je izostala posledica.42. trajna kd – ona kod kojih se posledica sastoji u stvorenom protivpravnom stanju koje traje duže ili kraće vreme. ali je biće kd ostvareno samim nastupanjem određenog stanja (npr. zločine 2. kod kd dvobračnosti) -S obzirom na to kada nastupa posledica posle preduzimanja radnje izvr. -Postoji i tradicionalna podela kd prema njihovoj težini na: 1. 30 . davanje lažnog iskaza). predviđanjem kd pronevere nastoji se zaštititi kako službena dužnost. 2. protivpravno trajanje lišenja slobode postoji za sve ono vreme koje je neko lice protivpravno lišeno slobode) 2. tako i imovina). razlikuje se: 1. istupe -Ovu podelu je uveo još francuski kz iz 1810. Npr. kd povrede 2. to su kod nas kd svrstana u glavu kd protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i SCG. poznata je podela na: 1. posledična kd – kd sa posledicom -Takođe. protiv časti i ugleda. protiv imovine. kd protiv života i tela.

krađu i falsifikovanje isprave preduzimanjem više radnji. ali se. ne postoji sticaj kd. 44. pa se uzima da postoji samo 1 kd. Supsidijaritet može biti: 31 . ili ostvarena bića više kd. Subjektivna teorija – prema njoj. Prividni idealni sticaj postoji u slučajevima: 1. relativna politička kd – reč je o običnim deliktima koji se vrše sa političkim ciljevima -Problem je utvrditi kada obična kd dobiju karakter političkih kd. najviših organa vlasti) 2. npr. učinio više kd za koja mu se istovremeno sudi. već samo jedno kd. zato što nisu bila otkrivena). -Ako su učinjena ista ili istovrsna kd radi se o homogenom sticaju. 2. čak i onda kada za ranije učinjena kd iz bilo kojih razloga nije došlo do suđenja (npr. a da se to iz njihovog zak. specijaliteta – lex specialis derogat legi generali 2. zato što svi pojedinačni akti zajedno čine radnju izvršenja. već prirodno jedinstvo dela. Prividni idealni sticaj -Prividni idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno biće više kd. kada izvršilac bacanjem bombe jedno lice liši života i 2 lica teško telesno povredi. Time je u idealnom sticaju izvršio 3 kd.Međutim. 43. ima i kd koja su politička po svom karakteru ili motivu. a ne i utaja). opisa ne može lako uočiti. U vezi sa tim su nastale 2 teorije: 1. I idealni i realni sticaj mogu biti i homogeni i heterogeni. silovanje. razbojništva. ne postoji onoliko kd koliko je stvari oduzeo. nije teško utvrditi. SPECIJALITET -U slučaju specijaliteta neko kd se pojavljuje samo kao specijalan oblik nekog drugog. povalne krađe. presudan je politički motiv 2. Odnos specijaliteta. po prirodi stvari. a u drugom slučaju karakter običnog kd. jer postoji ili prirodno jedinstvo dela ili je sticaj samo prividan. kada provalnik iz jednog stana oduzme više pokretnih stvari. smatra da je učinjeno samo jedno kd. kada neko prisvoji novac ili druge stvari koje su mu poverene u službi ili na radu postoji samo pronevera. bez obzira na njihov vremenski razmak. -Idealni sticaj podrazumeva da je učinilac preduzimanjem jedne radnje učinio više kd. Ili. opšteg kd i postoji samo to specijalno (posebno) kd (npr. kompleksna ili mešovita kd su opšta krivična dela kojima se može vršiti napad i na politička dobra (npr. ubistvo ili povreda ugleda predsednika. uništavanje imovine u toku građanskog rata. ta kd će se nalaziti u realnom sticaju. Realni sticaj će postojati i kada izvršilac u kraćem ili dužem vremenskom razmaku izvrši više kd krađe (pod uslovom da ne postoji produženo kd). Obično se rešenje traži preko tzv kompleksnih i koneksnih kd: 1. za koja mu se. Pojam i vrste sticaja krivičnog dela -Sticaj kd postoji onda kada jedan učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učini više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi. Postavlja se pitanje kom kd dati prednost. i pored toga. -Realni sticaj podrazumeva da je učinilac sa više radnji. supsidijariteta – lex primaria derogat legi supsidiariae 3. (npr. a ako se radi o različitim kd onda je u pitanju heterogeni sticaj. Ukoliko izvršilac izvrši. koneksna kd su ona opšta kd koja se vrše radi ostvarivanja političkih ciljeva. u jednom slučaju mogu imati karakter političkog. a s ciljem da se pobedi protivnik). pa se primenjuje samo ako ne dođe do primene primarnog bića. On takođe može biti idealni i realni u zavisnosti od toga da li je preduzeta jedna ili više radnji. -Idealni sticaj kd će postojati npr. apsolutna politička kd – kod njih je objekt kd zaštite političke prirode 2. 1. ako jednom izjavom uvredi više lica postojaće onoliko kd u idealnom sticaju koliko postoji pasivnih subjekata. istovremeno sudi. prividni sticaj je pravna konstrukcija. pa prema tome i 1 delo) 2. iako je preduzeto više radnji. SUPSIDIJARITET -Biće jednog kd je supsidijarno u odnosu na drugo. koja su u vezi sa vršenjem političkih kd i ponekad se vrše zajedno sa njima (npr. ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. Objektivna teorija – procenjuje se priroda kd -U literaturi se nailazi i na podelu na: 1. po pravilu. -U određenim slučajevima. sticaja ipak nema. pa se uzima da. Zakonski opis bića jednog kd u potpunosti obuhvata i biće drugog kd s tim što sadrži najmanje još jedno dodatno obeležje. prirodno jedinstvo dela postoji kada je radnja izvršenja prirodno povezana u jednu celinu. konsumpcije 1.

kolektivno i produženo kd. u odnosu na njih postojaće samo to kd. Uzima se da postoji ono što više dominira. da se bavi njegovim vršenjem pri čemu nema cilj da mu to bude izvor prihoda. Npr. Složeno i kolektivno krivično delo Prividni realni sticaj -Oblici prividnog realnog sticaja su: složeno. kada je istom prilikom istim radnjama prema jednom pasivnom subjektu naneta i laka i teška telesna povreda. Složeno krivično delo -Složeno kd predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem 2 ili više kd i za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu. nema sticaja između teške krađe izvršene provaljivanjem i oblika teške krađe kada vrednost stvari prelazi određenu vrednost). u stvari. postojaće samo teška telesna povreda jer ona obuhvata laku telesnu povredu). I kod konstrukcije kd kvalifikovanog težom posledicom uglavnom je reč o svojevrsnom složenom kd. ali od čega može imati neku imovinsku korist. Razlozi koji rukovode zakonodavca da konstuiše složena kd mogu biti različiti. To je naročito slučaj kod tzv nekažnjivog prethodnog i nekažnjivog naknadnog dela. INKLUZIJA -To je. Izvršilac krađe koji ukradenu stvar kasnije prikriva ili potura. KONSUMPCIJA -U slučaju konsumpcije biće jednog kd redovno u potpunosti obuhvata biće nekog drugog kd (pod uslovom da se ne radi o specijalitetu). 32 . ALTERNATIVITET -Kod alternativiteta bića se javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelavantno da li će se uzeti da postoji jedno ili drugo kd (npr. poseban oblik konsumpcije gde se neko delo koje se ostvaruje kroz neko teže delo ukazuje kao bagatelno u odnosu na to teže delo (npr. kada prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog oružja dolazi do ostvarenja bića kd oštećenja tuđe stvari oštećenjem odeće žrtve). Ukoliko se za neka lica koja su učestvovala u tuči utvrdi da su izvršioci ubistva. a ne i krađu kojom je pribavio sredstvo izvršenja – nekažnjivo prethodno delo. Najčešće to čini zato što se kad se 2 kd izvrše zajedno dobija jedno sasvim novo kd po kvalitetu i težini za koje ne bi bile dovolnje one kazne koje su propisane za ta pojedina dela. čini samo kd teške krađe izvršene provaljivanjem. 5. kod kd zloupotrebe prava na štrajk postoji zakonski supdidijaritet jer se u zakonskom opisu posledice tog kd izričito kaže da će ovo kd postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog kd. Kd učestvovanja u tuči je supsidijarno u odnosu na kd ubistva ili teške telesne povrede. 45. tj. čiji je smisao da krivično odgovaraju oni učesnici u tuči za koje se ne može utvrditi da su preduzeli radnju izvršenja ubistva ili teške telesne povrede. Npr. -Kolektivno kd u vidu zanata postoji onda kada učinilac ponavljanjem određenog kd nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda. zanimanja i iz navike. supsidijariteta i konsumpcije. Razlikuje se: kolektivno kd u vidu zanata. -Kolektivno kd u vidu zanimanja podrazumeva samo spremnost učinioca da češće ponavlja određeno kd.. uzima se da je učinjeno samo jedno kd ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. Npr. -Preovlađuje shvatanje da kolektivno kd postoji samo onda ako je to zakonom kod pojedinih kd propisano. -Konsumpcija može u nekim slučajevima predstavljati i prividni realni sticaj.formalni – kada zakon izričito upućuje na primenu bića nekog kd samo kada nisu ostvareni uslovi za primenu nekog drugog kd -materijalni – kada to proizilazi iz same prirode i odnosa bića određenih kd slučajevi zakonskog supsidijariteta su u našem kr. u teoriji su poznati i slučajevi: inkluzije i alternativiteta kao oblika prividnog idealnog sticaja. moguće je sa više radnji ostvariti više kd od kojih je jedno glavno koje konsumira ostala. zakonu retki. iako se čini da postoji više kd koje je učinilac ostvario sa više radnji. izvršilac koji prethodno ukrade ključ kojim kasnije izvrši provalnu krađu. Kolektivno krivično delo -Kolektivno kd karakteriše se određenim ponavljanjem kd koja su čvrsto povezana pre svega određenim odnosom učinioca prema delu pa se zato smatra da postoji samo jedno kolektivno (skupno) kd. odnosno da tako ostvaruje imovinsku korist. Primer za drugu vrstu supdidijariteta bilo bi kd učestvovanja u tuči. 4. Npr. -Kolektivno kd iz navike podrazumeva sklonost ka vršenju određenog kd. razbojništvo je složeno kd koje se sastoji iz prinude i krađe. -Osim specijaliteta. 3. odnosno teške telesne povrede. odnosno slučaj kada je zbog ponavljanja vršenja kd kod učinioca došlo do stvaranja navike da se ono vrši. ne čini kd prikrivanja jer je ono konsumirano kd krađe – nekažnjivo naknadno delo. U svim tim slučajevima.

Naše kr. i bez konstrukcije produženog kd opravdano je uzeti da postoji samo jedno kd. ipak zaslužuje pažnju pitanja da li je za postojanje produženog kd potrebno da bude ispunjen i neki subjektivni element. Kod kd čiji osnovni ili teži oblik zahteva ponavljanje određene radnje nije neophodno koristiti konstrukciju kolektivnog kd. a ne poznaje ni kol kd iz navike. -Konstrukcija kol kd i njena 3 oblika nastala je u nemačkoj sudskoj praksi krajem XIX veka. životnog i logičkog posmatranja i rezonovanja predstavljaju takvu kontinuiranu delatnost koja čini jednu prirodnu celinu 4. javlja se veći broj problema. Reč je o kd kojima se napadaju neka strogo lična dobra čoveka kao što su život i telo. za razliku od složenog i kolektivnog. Produženo krivično delo -Kod produženog kd. Jednostavno. da ona čine jednu celinu. Ima i autora koji sasvim odbacuju opšti pojam produženog kd. subj. Za jed. više kd klevete. -Prema tome. učinilac se nadovezuje na prvobitnu odluku obnavljajući je i proširujući je sukcesivno i na nova dela. -Prema objektivnoj teoriji. biti primenjena konstrukcija produženog kd. 46. a to su istovrsnost kd i vremenski kontinuitet. za postojanje produženog kd najčešće se uzima da su neophodna tri uslova: 1. -U nekim slučajevima se na prvi pogled vidi da pojedinačna dela nemaju svoju samostalnost. Prigovor objektivno-subjektivnoj teoriji da ona veoma sužava pojam prod kd osnovan je samo ukoliko bi se uvek tražilo postojanje jedinstvenog umišljaja. objedinjavajući faktor koji bi mogao da kompezuje nedostatak drugih objektivnih elemenata koji ukazuju na međusobnu povezanost pojedinih radnji u meri da ih treba smatrati celinom. kd u vidu zanata. prema različitim pasivnim subjektima. čast i ugled. što s jedne strane znači da preduzimanje 1 radnje nije dovoljno za postojanje kd. koja kod nas predstavlja vladajuće shvatanje. Produženo kd do donošenja kz nije bilo regulisano odredbama našeg materijalnog kriv. itd. za postojanje produž kd bilo bi osnova da se zahteva i subj. Jedinstveni umišljaj treba zahtevati samo onda kada su u pogledu objektivne strane ostvareni samo minimalni elementi. Nije relevantno iz kojih se razloga neko bavi nekom delatnošću. pravnih radnji 3. umišljaja potrebno je da sva kd moraju prethodno biti obuhvaćena umišljajem učinioca i to u svim njihovim bitnim crtama. otmice. ako je to isto učinio u toku nekoliko dana ili nekoliko meseci ili je delo učinio u toku iste noći ali u odnosu na stvari više različitih vlasnika. bez obzira na njihov broj ne predstavlja sticaj kd. -Prema zaključcima sa Savetovanja u Vrhovnom sudu Jugoslavije iz 1965. Međutim. (npr. -Opravdan je stav naše sudske prakse da treba razlikovati obavezne i varijabilne uslove. Posle dekriminalizacije ovog kd naše kz više ne sadrži kol. silovanja. istovetnost ili istovrsnost kd 2. psihičkom planu učinioca. istovetnost oštećenog – moglo bi se prihvatiti da istovetnost oštećenog može u nekim slučajevima izostati. ni pod kojim uslovima. Osnovno pitanje je da li tu povezanost tražiti samo na objektivnom planu ili i na subjektivnom. U k. da je isto lice izvršilo 2 ili više istovrsnih vremenskih odvojenih radnji. a ne onoliko kd koliko je puta iznosio stvari iz stana istog vlasnika. zakonodavstva. element s tim da njegove forme treba shvatiti fleksibilno. predviđalo samo kd kockanja kao kolektivnog kd iz zanata. umišljaj treba zahtevati i u situaciji kada produženo kd dobija težu kvalifikaciju u odnosu na pojedina dela koja su njime obuhvaćena. da postoji određeni vremenski kontinuitet između pojedinih kriv. za postojanje produženog kd zahtevaju se sledeći uslovi: 1. od kojih svaka pojedinačno sadrži sva zakonska obeležja istog kd. Međutim. a s druge strane. da sve inkriminisane radnje sa stanovišta običnog. u zakonskom opisu njihovog bića zahteva se višekratno preduzimanje određene radnje. da primena konstrukcije prod. ako je učinilac učinio npr. U našoj teoriji je vladajuće objektivno shvatanja. god. nastavljeni umišljaj kontinuirana psihička linija. preduzimanjem više radnji. element se može shvatiti i kao produženi. kao i da postoji umišljaj u odnou na ukupnu posledicu. ali od njega ipak ne treba odustati s obzirom da ga prihvata sudska praksa i veći deo doktrine. U tom slučaju jed. pa postoji čisto objektivna i objektivno-subjektivna teorija. odnosno zašto ponavlja određene radnje. vremenski kontinuitet 3. zakono. Ne može. Prema rešenju u kz produženo kd čini više istih ili istovrsnih kd učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog 33 . ako učinilac vrši krađu iz istog stana tako što u toku nekoliko sati u više navrata oduzima stvari. je do izmena i dopuna iz 2002. U pogledu kol kd u vidu zanimanja u našoj teoriji većina autora smatra da ih naše kz sadrži i da su to ona dela u čijem zakonskom opisu se zahteva bavljenje određenom delatnošću. odnosno njegovog privilegovanog ili kvalifikovanog oblika. onda se već javlja problem opravdanosti primene konstrukcije produženog kd. ali je upravo tamo odavno napuštena. kd nadrilekarstva. 2. ali bi onda drugi povezujući elementi morali više da dođu do izražaja. Npr. nadriapotekarstva). umišljaj postaje onaj kohezioni. -Kod produženog kd se radi o pravnom jedinstvu koje prolazi od prirodne povezanosti pojedinih kd. Jed. -Iako je u našoj teoriji i sudskoj praksi dominirala objektivna teorija. pravu može imati jedino značaj u oblasti odmeravanja kazne gde bi to bila moguća otežavajuća okolnost. tendencija da se vrše određena kd. kd u konkr slučaju nije u suprotnostima sa zahtevima kriminalne politike -U nekim slučajevima istovetnost oštećenog je obavezna. sloboda i dr. Neki od tih slučajeva su na granici sa prirodnim jedinstvom dela.

pravom. posredno izvršilaštvo i saizvršilaštvo. saučesnici 3. prihvaćena je podela saučesništva na: saučesništvo u užem smislu i saučesništvo u širem smislu. Pored objektivne veze. 2. Pravna priroda saučesništva -Postoje 2 osnovne teorije o pravnoj prirodi saučesništva: 1. -Akcesorna teorija je prihvaćena kod nas. To su: istovetnost oštećenog. Ali i u okviru restruktivnog pojma. -Prihvatanje najužeg pojma izvršioca u našoj teoriji za posledicu ima to da se i saizvršilaštvo smatra saučesništvom. Prema principalnoj teoriji saučesništva irelevantno je da li je izvršilac uopšte nešto preduzeo. -Uopšteno rečeno. Posredni izvršilac je ono lice koje ostvarujući sve subjektivne elemente kd navede drugoga na ostvarenje kd. Ne pravi se razlika između izvršioca i saučesnika. I tu je reč o učešću više lica u ostvarenju kd ali se lice koje preduzima radnju izvršenja smatra samo sredstvom. Primena konstrukcije posrednog izvršilaštva opravdana je u sledeće tri situacije: 1. To nikako ne znači da saučesnici odgovaraju za radnju odnosno delo glavnog izvršioca. Tri obavezna uslova su: 1. obuhvata i saizvršilaštvo. Može se govoriti o postojanju dvostruke akcesornosti. pa do glavne uloge u ostvarenju kd. Ako je neko lice kd izvršilo pod uticajem apsolutne sile 2. Nasuprot tome. Ono je samo nužan uslov za postojanje saučesništva. izvršilac (neposredni izvršilac. 48. -Kod nas je i u teoriji i u zakonodavstvu prihvaćen restriktivni pojam izvršioca. koja se sastoji u zajedničkom ostvarenju bitnih elemenata kd. Ali. korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa. kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). To je sticaj više lica u jednom kd. Da učinjena dela predstvljaju celinu 47. jedinstvo mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstveni umišljaj. Kada je reč o kd za koje se kod izvršioca traži neko posebno svojstvo. pošto je saizvršilaštvo negde između izvršilaštva i saučesništva. što znači da to shvatanje negira saučesništvo kao institut. i ima karakteristike i jednog i drugog. Izjednačavaju se svi oblici učešća u kd tako što se svi smatraju izvršiocem. Pojam i vrste saučesništva -Kd se može vršiti zajednički od strane više lica. odnosno da je izvršilac ušao u kriminalnu zonu. između više lica mora postojati i subjektivna veza . istovetnost predmeta dela.postojanja najmanje 2 od okolnosti koje zakon navodi. 34 . akcesorna teorija zahteva da je izvršilac izvršio kd odnosno da je preduzeo radnju koja ulazi u kriminalnu zonu (dovršeno delo. To je kvantitativna akcesornost. Nije svako učestvovanje saučesništvo u krivično pravnom smislu. što znači da se pravi razlika između izvršioca i saučesnika. zakonodavstava. toliko kd. kvantitativna akcesornost. kao i u većini evrop. a da se pri tom taj drugi ne može smatrati izvršiocem kd jer mu u potpunosti nedostaje subjektivna strana kd. najuže shvatanje pojma izvršioca – izvršilac je samo ono lice koje samo vrši kd 2. a ne izvršiocem. Prvo. ekstenzivno shvatanje polazi od toga da je izvršilac svako ono lice koje je na bilo koji način učestvovalo u ostvarenju kd. mogu se razlikovati 2 varijante tog pojma: 1. pored podstrekivanja i pomaganja. da li je ušao u kriminalnu zonu. -Za postojanje saučesništva potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano. ostala lica čiji doprinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takvog značaja da u odnosu na takve forme učestvovanja treba reagovati kriv. posredni izvršilac i saizvršilac) 2. Nasuprot tom shvatanju. bez sumnje. Izvršilac je ono lice koje samo ostvaruje bitne elemente bića nekog kd. Ako je delo izvršilo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi 3. Tu važi pravilo: koliko učesnika. pod saučesništvom se podrazumeva ostvarenje kd od strane više lica. To učestvovanje se može manifestovati u veoma širokom dijapazonu: od običnog pasivnog posmatranja ili odobravanja vršenja kd. Istovetnost ili istovrsnost kd 2. -Od saučesništva treba razlikovati posredno izvršilaštvo. Ako je krivično delo dovršeno. postojanje saučesništva zavisi od toga dokle je izvršilac došao u svojoj kriminalnoj aktivnosti. Učestvovanje više lica u ostvarenju kd može se ispoljavati na različite načine. koje samo preduzima radnju izvršenja. Vremenski kontinuitet 3. -Može se govoriti o 3 grupe lica koja ostvaruju kd: 1.svest o zajedničkom delovanju. -Saučesništvo u užem smislu obuhvata podstrekavanje i pomaganje -Saučesništvo u širem smislu. izvesno proširenje tog pojma – razlikuju se tri forme izvršilaštva: neposredno izvršilaštvo. -Saučesništvo kao institut zasniva se na restiktivnom shvatanju pojma izvršilaštva.

-Kod delicta propria. što nije opravdano jer često neko u ostvarenju kd ima važniju ulogu od onoga ko neposredno preduzima radnju izvršenja i nije ga opravdano svoditi na rang pomagača. što postupa sa izvršilačkom voljom. za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvarena bitna obeležja nekog kd. Ova teorija je prihvaćena kod nas. a ne i njegova protivpravnost. -Još manji značaj ima tzv. činjenica da se više lica unapred dogovorilo kako da ostvare kd. 3. -Kod tzv. U slučaju da ni delimično nije preduzeta radnja izvršenja. koje postoji onda kada se neko pridruži nekome u toku izvršenja kd: nije nužno da su svi saizvršioci učestvovali u izvršenju dela od samog početka. krivice ili odmeravanje kazne koje postoje kod izvršioca prenose i na sve ostale učesnike u kd. Subjektivna teorija – prema njoj.a. Može se govoriti i o kvalitativnoj akcesornosti. Zajedničku odluku. . učesnik u delu se svodi na pomagača. Formalno-objektivna teorija svodi saizvršilaštvo samo na slučajeve kada neko makar delimično preduzme radnju izvršenja. onda kada dva ili više lica zajednički prouzrokuju posledice kd. ili ostvarujući zajedničku odluku radnjom da umišljajem bitno doprinesu izvršenju kd. -Objektivna komponenta se sastoji u tome da je makar i delimično preduzeta radnja izvršena. kaznom koja je propisana za učinjeno delo. Bitan doprinost izvršenju kd. saizvršilaštvo postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše kd. postoji samo kod majke tako da je majku proglasio izvršiocem (posrednim). naročito ona ekstrenma sasvim zanemaruje nečiji objektivan doprinos ostvarenju kd. 35 . 1. njena sestra je to dete sama lišila života tako što ga je utopila u kadi sa vodom (slučaj „kada“). U slučaju da se ne utvrdi postojanje tog ličnog interesa. Teorija vlasti nad delom (materijalno-objektivna teorija) – prema toj teoriji. To govori o neprihvatljivosti ove teorije. To je dovelo do neprihvatljivih rezultata. pa pošto nema kd to bi značilo da nema ni saučesništva. koja danas u svom čistom obliku nigde nije prihvaćena. oružanoj pobuni). Umišljaj. 3. da je majka podstrekač. I sub. Kao dopunski kriterijum. postojanje zajedničke odluke. Saizvršilaštvo -Prema odredbi kz. svojeručnih kd koja može ostvariti samo jedan učinilac. i kasnije i zaista preduzeo radnju pomaganja. ako je delo samo pokušano ili su preduzete pripremne radnje. -Zato se prešlo na teoriju limitirane (ograničene) akcesornosti. 50. a sestru pomagačem. ne traži se da su ostvareni svi opšti elementi kd. Npr. M.Tu je i shvatanje o hiperekstremnoj akcesornosti. naročito u slučajevima kada je izvršilac lice koje nije uračunljivo i krivo. tj. nije moguće saizvršilaštvo. da su pri tom podelili uloge i napravili plan. Podstrekavanje 2. tj. drugostepeni sud je primenom ekstremne subjektivne teorije uzeo da interes za izvršenje dela. da li je ostvareno kd sa svim njegovim obaveznim elementima ili je za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvareni samo neki elementi opšteg pojma kd. 4. neko drugome pomogao u nužnoj odbrani. Međutim. kz zahteva postojanje umišljaja. 5. Teorija o podeli rada – nju prihvata jedan deo naše sudske prakse. -Nema saizvršilaštva u slučaju prividnog saizvršilaštva. ipak ne može. saizvršilac može biti samo ono lice koje može biti i samostalan izvršilac. saizvršilac je onaj koji je u svakoj fazi ostvarenja kd imao presudnu ulogu u smislu da je bitno mogao uticati na tok izvršenja kd. 2. Primenom konstrukcije posrednog izvršilaštva. minimalna akcesornost prema kojoj je. već je dovoljno da je izvršilac ostvario sve objektivne element kd. Elementi se u konkretnom slučaju moraju posmatrati u međusobnoj vezi. Ova teorija. Ova teorija je danas jedna od vladajućih u stranoj kp literaturi i prsksi. koja znači da postojanje saučesništva takođe zavisi i od toga što je izvršilac ostvario. slučaj iz nemačke sudske prakse: u interesu i na molbu majke vanbračnog deteta. a time i izvršilačka volja. sukcesivnog saizvršilaštva. bez postojanja svesti zajedničkog delovanja. Objektivno-subjektivna teorija – koja je vladajuća u našoj sudskoj praksi i doktrini. Međutim. da transformiše u saizvršioca. ona uzima u obzir i to da li neko delo čini u svom ličnom interesu. O saizvršilaštvu će se raditi i u slučaju tzv. Nužno saizvršilaštvo postoji kod nekih kd u čiji opis bića ulazi kao obavezan element da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili više lica (npr. Ova teorija suviše sužava krug učesnika koji se mogu smatrati saizvršiocem. uzima da je za postojanje saizvršilaštva neophodno da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. ali ne i rešen. a sestra izvršilac. saizvršilaštvo postoji uvek onda kada neko učestvuje u ostvarenju kd tako što delo hoće kao svoje. postojalo bi saučesništvo i onda kada bi npr. Obj. saučesništvo će postojati samo ako su oni kažnjivi. 49. zakon zahteva 3 uslova za postojanje izvršilaštva: 1. lično i samostalno. Prema njoj. a naročito da je postojala i njegova krivica. Polazi se od toga da se sve okolnosti koje imaju značaj za postojanje kd. -Subjektivna komponenta je svest o zajedničkom delovanju. Prema tome. Iako je prvostepeni sud ispravno smatrao. kada nije ni delimično preduzeta radnja izv. -Izvesno vreme bila je prihvaćena teorija potpune (ekstremne) akcesornosti prema kojoj je bilo nužno da je izvršilac ostvario kd sa svim njegovim opštim obeležjima. taj problem je bio ublažen. U našem kp te okolnosti se uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod kojeg postoje. kod kojih je posebno svojstvo učinioca bitno obeležje kd. Nekoga ko je u tom planu dobio ulogu pomagača.postoji. danas nije prihvaćena. Saizvršilac se kažnjava kao da je delo sam izvršio.

d 2. tj. prevara.d. Podstrekivanje ima dvostruku posledicu: 1. dovođenje u zabludu.političkih razloga predviđa kao kd radnju postrekivanja. preko trećeg lica.d odnosno kažnjivog pokušaja -Za podstrekivanje nije potrebno da kod postreknutog postoji krivica zato što naše pravo prihvata teoriju limitirane aksesornosti. 51. ako je izvršilac doneo odluku da izvrši običnu krađu.d. -Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno k. u okviru kazne propisane za delo koje je izvršeno. -Podstrekač se kađnjava kao da je delo sam izvršio. Nije neophodno da podstrekač lično poznaje izvršioca. T može biti svaka radnja koja se kreće u rasponu od blagog nagovaranja da do nekih formi prinude (npr. Navođenjem se utiče na drugo lice (izvršioca) da donese odluku o izvršenju k. samostalno kd. a podstrekač ga ubedi da to nije potrebno.d.d. ali je moguće da bude ostvareno i na dr. a ono na šta se postrekava samo po sbi nije kd (npr.d ili tee istovrsno k. 2. Npr. -Podstrekivanje može biti posredno. ako je izvršilac doneo odluku da krađu izvrši tako da pri sebi ima oružje koje je spreman da upotrebi. nagovaranje. prihvatljivije je rešenje da on odgovara za teži oblik. mora postojati određeni psihički uticaj podtrekača na izvršioca ili komunikativni uticaj koji se za radnju podtrekivanja zahteva u pretežnom delu novije literature. da bi zatekao ženu sa ljubavnikom. pa podstrekač stvori odluku kod njega da krađu izvrši upotrebom prinude čime ona prerasta u k.d.d. Ipak.gestovima.svršeni pokušaj.d sporno je kako rešiti tu situaciju. načine kao što su konkludentne radnje. razbojništva.Odluku postreknutog da izvrši k. Npr. Inače. odnosno prko više lica kada se svi oni javljaju kao posredni podtrekači.d. Ono mora biti upravljeno ili na određeno lice. jer ako bi se svako stvaranje provocirajuće situacije za izvršenje k. moglo bi biti opravdano korišćenje konstrukcije posrednog izvršioca i pored usvojene limitirane akscesornosti. Ukoliko je delo ostalo u pokušaju. Međutim. -Podstrekivanje može postojati i u slučaju kada se modifikuje već stvorena odluka kod postaknutog da izvrši k. -KZ predviđa slučaj neuspelog podstrekavanja gde postoje 2 situacije: 1.sa podstrekavanje.-Podstekavanje je oblik saučeništva kojim se umišljeno navodi drugo lice da izvrši kd. Iako neki smatraju da podstrekač treba da odgovara samo za „višak“ u odnosu na stvorenu odluku.d bez psihičkog. tj. savetovanje.d nastala pod uticajem podstrekača.ako podstrekač izmeni odluku kod podstreknutog tako da on izvrši teži oblik k. Postrekavanje se može vršiti i od strane više lica. niti mora biti svestan da je njegova osluka da izvrši k. pod uslovom da se podstrekivalo na izvršenje kd čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv. kažnjava. pretnja.ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši neko sasvim drugo delo u odnosu na ono koje je bio odlučio da izvrši.Pomaganje 36 . neposredno. ne preduzima radnju postrekivanja ni onda kada to čini zato što očekuje da će muž posegnuti za oružjem. Tu u osnovi postoje 3 situacije: 1.d. Umišljaj podstrekača treba da obuhvati svest o uzročnoj vezi između radnje odstrekavanja i odluke da se izvrši k. za neupselo podtrekivanje kažnjava se kao za pokušaj kd. -Podstrekivanje se u nekim slučajevima predviđa kao posebno. ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako što kod njega stvara odluku da izvrši k. podstrekaču se kao i izvršiocu. To je jedini izuzetak od pravila da je saučesništvo akcesivne prirode ( u ovom slučaju polazi se od principalne teorje saučesništva).Kada je uspo da izazove ili učvrsti odluku ali podstreknuti iz bilo kod razloga delo nije izvršio ni pokušao.d. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu) ili pak pocenjuje da podstrekivanje pod određenim uslovima u nekim situacijama može biti teže od radnji izvršenja (npr.Kada podstrekač nije uspeo da stvori ili učvrsti odluku kod podstreknutog. -Za neuspelo podtrekivanje se. molba. 3. odnosno na istovrsno lakše delo u odnosu na ono koje je podstreknuti odlučio da izvrši. -U skladu sa akcesornom prirodom saušesništva za postojanje podstrekivanja potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano. tu nepostoji podstrekivanje s obzirom na to da postojea odluka obuhvtau sebi i lakši oblik k.Izvršenje k. prinude. itd. ili određeni krug lica. ne bi bilo prihvatljivo da podstrekač odgovara za podstrekivanje samo na k.Ako se izvršilac podstrekva na lakši oblik.nesvršeni pokušaj. u ekstremnim slučajevima kada nema nikakvog subjektivnog odnosa izvršioca prema delu. davanje poklona odnosno plaćanje za delo na koje se podtrekava. 2. Npr. podstrekavanje na kd izbegavanja vojne obaveze). nesporno je da potoji podstrekivanje u odnosu na izvršeno k. To su retke situacije kada zakonodavac iz kriminalno. Danas vladajuće shvatanje u podstrekivanje uključuje i učvršćivanje odluke. odnosno komunikativnog uticaja na izvršioca smatralo podstrekivanjem. Ukoliko je kod izvršioca već postojala čvsta odluka da izvrši k.d neće postojati podstrekivanje već psihičko pomaganje.) -Podtrekivanje se najčešće vrši verbalnim putem. -Odredbom kz kojom je regulisano podstrekivanje nije propisana radnja podstrekivanja. kada se on javlja kao puko sredstvo za izvršenje dela. onda bi se i svako otvaranje samoposluge moglo smatrati postrekivanjem na krađu. kazna može ublažiti. lice koje navede ljubomornog muža da se pre planiranog vremena vrati sa službenog puta kući. Izvršilac (postreknuti) takođe ne mora poznavati podstrekača. a pokušaj je kažnjiv.

Psihičko pomaganje je davanje saveta kako da se izvrši kd. i sl. Taj doprinos mora biti u izvesnoj uzročnoj vezi sa izvršenim delom. odnosno u kome mu je pružena pomoć – kvalitativni eksces – u tom slučaju situacija je potpuno jasna : nema odgovornosti saučesnika. Moguće je da u istom delu jedan saizvršilac postupa s umišljajem. a saizvršilaštvo konsumira podstrekavanja. Osnovi koji isključuju krivicu izvršioca. tj. ko izvršiocu provalne krađe pridržava lestve da bi se popeo u stan. pa i samo saučesništvo. -Podstrekač i pomagač odgovaraju u granicama svog umišljaja. itd. Polazeći od pravila da saučesnici odgovaraju samo u granicama svog umišljaja tu se dolazi do rezultata da oni odgovaraju samo za osnovni oblik. Za razliku od postrekavanja pomaganje se može činiti i nečinjenjem. tu i ne dolazi do ekscesa izvršioca. izvršilac vrši neko sasvim drugo krivično delo. već donju granicu onoga što je 37 . preduzima radnju pomaganja iako bi izvršilac i bez toga mogao da uđe u stan učvrstivši lestve na drugačiji način. odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu (dovršeno delo. -Pomaganje može postojati samo pre ili u toku izvršenja kd. da se prikrivaju tragovi ili sredstva kojim je delo izvršeno. neuspeli podstrekač će odgovarati. odmeravanja i izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaža od one koja je propisana za izvršeno kd. -Za postojanje pomaganja nije potrebo da je kod izvršioca postojala krivica. -Kada se doprinos izvršenju kd ostvaruje preko nekog trećeg lica radi se o posrednom pomaganj. Npr. Npr. kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne. U pravom smislu reči. podstrekača ili pomagača kod kojeg krivica postoji. ako je postojalo neuspelo podstrekivanje na kd za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna. odnosno izvršioca. koja je prihvaćena i kod nas. saučesnik odgovara samo za osnovni oblik krađe. Razlozi su isti kao i kod postrekavanja. Uglavnom se vrši verblnim putem. 52. Dovoljno je da je izvršilac ostvario sve objektivne elemente kd – limitirana akcesornost. Podstrekavanje konsumira pomaganje. Izvršilac vrši lakši oblik kd ili lakše istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen osnovni oblik – negativni kvantitativni eksces. on ostvaruje manje od onoga na šta je bio podstrekavan. -Nophodno je da se pomaže u konkretno određenom kd. učinioca. obećavanje prikrivanja dela. 2. ali ima za neuspelo podstrekivanje na ubistvo. Ta odgovornost postojala bi i onda kada izvršilac ne bi preduzeo ništa. Pomagač ne mora lično znati izrvšioca. a bude izvršeno kd silovanja. pomaganje može biti: psihičko (intepektualno) i fizičko. jer radnja saučesništva nije ni u kakvoj uzročnoj vezi sa izvršenim kd. -I radnja pomaganja kaoi radnja podstrekavanja može biti u izuzetnim slučajevima predviđeno ko posebno kd. -U pogledu kažnjavanja pomagača. 3. ne isključuju kd saizvršioca. Tu su moguće 3 situacije: 1. KZ navodi kao tipične radnje pomaganje: -davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši kd -stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstca za izvršenje kd -stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje kd -unapred obećano prikrivanje kd.Pomaganje je oblik saučesništva u užem smislu kod koga se sa umišljajem doprinosi izvršenju kd. ako neko podstrekava ili pomaže u običnoj krađi. dovoljno je da su ostvareni objektivni elementi kd (limitirana) akscesornost. a drugi iz nehata. Nije nužno da je reč o takvom doprinosu bez kojeg kd ni u kom slučaju ne bi moglo biti izvršeno. Za razliku od principalne teorije saučesništva prema kojoj je irelevantno da je izvršilac preduzeo bilo šta i gde svako potpuno samostalno odgovara za svoje radnje. akcesorna teorija. ako ne čuva objekt koji je bio dužan da čuva čime omogući izvršenja kd krađe stvari iz tog objekta. Npr. Odgovornost saučesnika za krivično delo -Odgovornost saučesnika za učinjeno kd. dovoljno je da je pomaganje dovelo i samo do manjih modifikacija u radnji izvršenja odnosno načinu ostvarenja kd. On nije prekoračio gornju granicu kao kod pravog kvantitativnog ekscesa. te ne odgovara za ono što je: ostvario drugi saizvršilac. da svojim radnjama doprinosi ostvarenju kd i sve bitne elemente tog kd. -Ukoliko isto lice u ostom kd preduzme i radnju nekog drugog oblika saučesništva pomaganje će uvek biti konsumirano. a ne ono na koje je bio podstrekavan. ili predmeta pribavljenim kd. a kada više lica pomažu izvršiocu onda se svi pojavljuju u ulozi sapomagača. tragova kd. Ono što nije bilo obuhvaćeno njihovim umišljajem predstvalja eksces izvršioca za koju oni ne odgovaraju. -Pomaganje se može preduzeti na razne načine. Izvršilac vrši teži oblik kd ili teže istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen samo osnovni oblik – kvantitativni eksces. a izvršilac izvrši tešku ili razbojničku krađu. predstavlja posebno kd pomoć učiniocu posle izvršenog kd. -S obzirom na radnju. Npr. kada kod pomagača postoji dužnost na činjenje. jer se uzima da je pomaganje najlakši oblik saučesništva.. tim drugim oblikom. osim ako to nije ranije obećano. zahteva da je izvršilac izvršio kd. kao što to čini teorija ekstremne (potpune) akcesornosti. Pri tome se ne traži i krivica izvršioca. nema odgovornosti podstrekača za silovanje. odnosno prema akcesornoj teoriji delo na koje se podtrekavalo koje nije ni pokušano ne može biti osnov za odgovornost saučesnika. davanje podške da izvrši kd i njegovo odobravanje itd. postoji nezavisno od toga da li postoji krivica izvršioca. -Saizvršilac odgovara u granicama svog umišljaja ili nehata. Umišljaj pomagača treba da obuhvati pored činjenice. sredstva kojima je kd izvršeno. Ali. ako je neko podstrekavao na ubistvo. Pomoć pružena posle izvršenog kd koja se sastoji u tome da se krije izvršilac.

-Naše kp poznaje i neke mere koje. Ovde prednost u odnosu na pravilo sa saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja ima osnovno pravilo o akcesornosti (zavisnosti) saučesništva. Npr. primenjuje ih. Nema nikakvog razloga da se saučesnici privileguju u odnosu na izvršioca i da odgovaraju samo za osnovni oblik.s. Pojam i vrste krivičnih sankcija -Krivične sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zaštitne funkcije kp koja je osnovni cilj i svrha postojanja kp u celini. bude izvršena samo sitna krađa. ali ks kroz represiju teće prevenciji. jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje svaka ks mora da poseduje. postojaće odgovornost podstrekača ne za osnovni oblik otmice. izriču se u krivičnom postupku -Naše kp sadrži 4 vrste krivičnih sankcija 1. -U okviru instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja kd predviđeno je i dobrovoljno sprečavanje dela od strane saučesnika. izricanjem propisanih sankcija učiniocima kd. svaka vrsta sankcije ima i svoju potrebnu svrhu. 54. učinio sve da spreči učinioca da ne izvrši kd. Tom merom se samo realizuje princip da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd. svojstva i okolnosti. svojstvo ili okolnost predstavlja bitni element bića kd uzima se u obzir saučesnicima iako kod njih ne postoji. Npr. Npr. To znači da saučesnici u ovom slučaju odgovaraju samo za lakši oblik kd. Ni mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene kd nije ks. Pored opšte svrhe. pravne posledice osude ne izriče sud u krivičnom postupku. sankcija za ta dela. sadrži pravilo da se određeni lični odnosi. 53. dok ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera kao sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima. one su po svojoj prirodi represivne mere – represivnost k. vaspitne mere Reč je o dualističkom sistemu kr sankcija gde se s jedne strane javlja kazna. uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod koga postoje. Međutim. One dovode do oduzimanja ili ograničavanja prava i dobara učinioca kd ili sadrži pretnju da će do toga doći. moraju biti predviđene zakonom 5. zakon. iako imaju izvesne sličnosti sa ks. Postojanje saučesništva i odgovornosti saučesništva zavisi od onoga šta je zaista ostvareno. Npr.Pojam i vrsta kazne 38 . već i za njegov kvalifikovani oblik. To znači da u odnosu na težu posledicu mora i kod saučesnika postojati nehat. -Krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema učiniocima protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao kd na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka. ovde nije dovoljno da je saučesnik odustao od daljeg preduzimanja radnje saučesništva. kod kd kvalifikovanog težom posledicom. one nastupaju po sili zakona kod osude za određena kd ili na određene kazne. mere bezbednosti. umesto osnovnog oblika krađe. kaznene 2. 4. sankcija je suzbijanje kriminaliteta – kao i cilj kp u celini 2. tj. Bitno je da je ono kao takvo zakonom predviđeno kao kd. zakonodavstvom. a usled toga je nastupila smrt otetog lica koja se može pripisati nehatu podstrekača. lišavanje života koje izvrši neuračunljivo lice nije kd u smislu opšteusvojenog objektivno-subjektivnog shvatanja opšteg pojma kd. osnovna obeležja krivičnih sankcija su: 1. a s druge. Stepen represivnosti pojedinih ks je veoma različit: od sudske opomene kao mere upozorenja ili ukora kao vaspitne mere. se ogleda u tome što one predstavljaju određeno zlo za učinioca kd ili pretnju zlom. primenjuju se prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao kd – to mora biti kd koje ispunjava sve elemente za postojanje kd. mere bezbednosti 4. da se putem generalne i specijalne prevencije suzbijaju dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene kriv. tj može nedostajati krivica. Ta zaštita se ostvaruje predviđanjem određenih ponašanja kao kd i propisivanje k. ali u tome nije uspeo. ali se radi o protivpravnom delu koje je u zakonu predvišeno kao kd. -Prema toj definiciji. -Opšta svrha ks jeste ostvarivanje zaštitne funkcije kp. pa do smrtne kazne. To znači da i onda kada je sauč. a saizvršioci u granicama svog umišljaja ili nehata. kao i kroz primenu kp. predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kazne. Tako KZ sadrži i odredbu o posebnoj svrsi tri vrste ks. Tome u prilog ide i jezičko tumačenje odredbe KZ u kojoj se kao uslov postavlja da je učinilac u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. cilj kriv. koji mogu uticati ili na krivicu ili na odmeravanje kazne.trebalo da izvrši. nisu obuhvaćene sistemom ks. ne može doći do primene ove odredbe koja. smatraće se podtrekačem i ono lice koje nemajući svojstvo službenog lica podstrekava službeno lice da izvrši kd zloupotrebe službenog položaja. -Postavlja se pitanje kako primeniti pravilo da saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja. Od ovog pravila postoji jedan izuzetak: ako neki lični odnos. -Naše kr. mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena) 3. Tako. ako je neko podstekavao na kd otmice. kao i kod dobrovoljnog odustanka. 3. već je potrebno da je sprečio izvršioca da izvrši kd. odnosno izriče sud 6.

zakonodavac istovremeno za njih propisuje i kaznu. Vrsta kazni -Sistem kazni u našem kz obuhvata 4 kazne: 1. pripada prošlosti.sankcija se znatno razlikuje u odnosu na onaj koji je predviđao.kz sadrži načelo krivice koje zahteva postojanje krivice kao neophodan uslov za primenu kazne. Specijalna prevencija može svoj sadržaj imati u: 39 . Kz iz 1951. ali su danas kada je Evopa upitanju preovladali argumenti protiv smrtne kazne. -Izmenama i dopunama o kz SRJ (OKZ) iz 2003. -Stepen regresivnosti je najviši kod kazne. K. Ono što je karakteristično za kaznu. Neki od razloga kolji se navode protiv ove kazne jesu njena arhaičnost. utilitarističke teorije – opravdanje kazne vide u njenoj nužnosti i korisnoj funkciji koju ona obavlja za društvo – suzbijanje kriminaliteta. u suprotnosti je sa principom srazmernosti jer se većinom oduzima celokuna imovina učinioca. Kazna za cilj može imati vršenje uticaja na potencijalne učinioce – generalna prevencija ili na učinioca koji je već učinio kd – specijalna prevencija. Danas apsolutna teorija. Glavne kazne su: zatvor i rad u javnom interesu. kao i nemogućnost njenog odmeravanja.oduzimanje vozačke dozvole -Postojeći registar kr.p je nezamisivo bez kazne danas ne postoji nijedna država.. U vezi sa generalnom prevencijom. Smrtna kazna koja je u republičkom kz. odnosno u prevenciji. Najvažnija razlika u odnosu na pojam sankcija.-Kazna je i dalje sotala najvažnija kriv. Prema Kantu.sankcija. Kazna u svom biću nužno sadrži određeno zlo. jeste što se ovde kao pretpostavka za primenu kazne traži da je učinjeno kd. postupka.u tadašnjem kz SFRJ. relativna i mešovita. ali cilj. Glavna kazna se izriče samostalno.pravo polaziod uobičajene podele na: glavne i sporne kazne. Za Hegela je kazna „negacija negacije prava“. -U pogledu svrhe kažnjavanja formirale su se 3 teorije: apsolutna.zatvor 2.lica (porodicu učinioca).u Srbiju je uvedena i kazna konfiskacije imovine. Kazna je retribucija. retributivističke teorije – polaze pre svega od moralne odgovornosti i opravdanje kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i ideje pravednosti. Konfiskacijom imovine se oduzima legalno stečena imovina učinioca kd i ona u velikoj meri pogađa i dr.rad u javnom interesu 4. a od svih država natalih na teritoriji bivše SFRJ jedino je tadašnji zakonodavac Srbije procenio da je tu kaznu potrebno ponovo uvesti. danas se pravi podela na: -negativnu generalnu prevenciju – postiže se zastrašivanjem potenc. s imšto se samo jedna kazna može izreći kao glavna.Opravdanje i svrha kazne -Još od antičkog doba postavlja se pitanje opradvanja i svrhe kazne. -Kazna je zakonom predviđena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema učiniocu kd na osnovu odluke suda nakon sprovedenog kriv. treba izvršiti smrtnu kaznu i u odnosu na poslednjeg člana društva koji se nalazi u zatvoru. RELATIVNA TEORIJA – ona svrhu kazne vidi u suzbijanju vršenja kd. a novčana kazna kao sporedna samo uz kaznu zatvora kao glavnu kaznu.sankcije jeste da ona znači i socijalno –etički prekor koje društvo upućuje učiniocu kd. Ukinuta u saveznom kriv.god. sama je sebi cilj.Načelo zakonitosti je kod kazne najdoslednije sprovedeno. . ukinuta je izmenama i dopunama kz Srbije iz februara 2002. ona najviše zadire u prava i dobra učinioca. preneto što društvo nestane.prava i kršenje njegovih osnovnih načela. već je umesto nje predviđen zatvor u trjanju od 40 godina. 2. Sistem kazni ne sadrži više smrtnu kaznu ni kao mogućnost koju republike mogu da iskoriste.novčana kazna 3. Najviše dilema u sistemu kazni izazivala je smrtna kazna. za postojanje kdpa i krivicu. Znači neophodna pretpostavka za primenu kazne jeste da je učinjeno delo koje sadrđi sve obavezne elemente koji se traže. tj. Ona odgovara retributivističkom pristupu kod opravdanja kazne. osim opštih odredaba o kazni u opštm delu. nepravednost. koja bi bila spremna da se loiši kazne kao voljnog pričinjavanja određenoz zla učiniocu kd. -I naše k. Inspirisana je filozofskim idejama Kanta i Hegela. 1. bar kada je u pitanju nauka kp. bila propisna samo za kd (za teško ubistvo i teške slučajeve razbojničke krađe i razbojništva).a posle izmena i dopuna KZ SRJ iz 2001. Ona je 1993. 2. odnosno svrha kazne mora biti nešto što je van tog bića. odmazda za učinjeno kd. 55. Kazna bez krivice znači negaciju k. Propisujući koja ljudska ponašanja predstavljaju kd. Učinilaca -pozitivnu generalnu prevenciju – sastoji se u podržavanju i jačanju onih društvenih i moralnih normi koje služe kao prepreka vršenju kd. Ona je ukinuta 1990. a ne i za neke dr. Dve najvažnije grupe teorija su: utilitaristička i republistička. Smrtna kazna je oduvek imala svoje pristaloice i protivnike. a sporedne: novčana kazna i oduzimanje vozačke dozvole. APSOLUTNA TEORIJA – prema njoj svrha kazne je vraćanje zla za učinjeno zlo. Prvobitno je predviđao 7 kazni.nulla poena sine culpa. 1.zakonod.

pomoć starim i bolesnim licima. kao i vreme u kome će se obaviti. Kazna zatvora u našem k. ovaj oblik je i dalje prihvatljiv pod određenim uslovima. itd. Italiji. a danas ih pune“. uticanje na druge da ne čine kd. Tu je i pitanje kaznenih raspona. sankciju. -Iako KZ ne određuje retribuciju kao jednu od svrha kažnjavanja. već iz toga što se pre svega od zaprećene kazne zatvora očekuje da ima generalno preventivno dejstvo i što neke druge sankcije ne bi mogle postojati bez nje (npr. Polazi se od opšte svrhe kr. Otuda izreka da su „sudije ranije praznile zatvore. Retribucija kao svrha kažnjavanja bila bi prihvatljiva ako se njen sadržaj određuje kroz princip pravednosti i princip srazmernosti koji se u kp moraju uvažavati. a i u nekim evropskim KZ zapaža se negativna tendencija propisivanja suviše širokih raspona. sankcija. Ipak. traganje za njima je poteklo iz saznanja da se kaznom lišenja slobode često postiže upravo suprotan cilj od željenog. sprečavanje učinioca da učini kd i uticanje na njega da ubuduće ne vrši kd. - 57. -Osim rada u javnom interesu tu su i druge alternative: nekada štete i neformalno poravnanje oštećenog i učinioca. -Što se tiče alternativa kazni lišenja slobode. Opšta pitanje kazne lišenja slobode -Potpuno prihvatanje ove kazne u kriv zakonodavstvima u sudskoj praksi.). retributivnu komponentu kazne teško je negirati. a sud u konkretnom slučaju određuje tačan broj sati rada. -Kazna lišenja slobode. 2. ono je bilo mera za obezbeđenje prisutnosti okrivljenog pre suđenja u odnodu na koga su bile primenjivane neke druge kazne najčešće smrtna kazna ili telesne kazne. koja za cilj ima učvršćavanje društvenih i moralnih normi čije usvajanje od strane pojedinaca predstavlja najjaču branu vršenja kd. Rad u javnom interesu mora biti dobrovoljan. ne smeju biti ni suviše široki jer bi to vodilo arbitrernost. ona od njega stvara ličnost koja se još više udaljava od društva.). kazna lišenja slobode nema realnog osnova za svoju primenu dok se ne stvore jaki državni organi.pravu 40 . Švajcarskoj. rad u oblasti zaštite životne sredine. Umesto da deluje preventivno na učinioca kd. -U pogledu kratkotrajnih kazni lišenja slobode odavno se ističe niz prigovora. najviše uspeha ima rad u javnom interesu (uveden u Nemačkoj. Koliko široki ti rasponi treba da budu? S jedne strane. To ne može biti bilo koji rad. iako se od njega ne može očekivati ono u šta su izvesno vreme polagane velike nade Relativna teorija je danas dominirajuća teorija u nauci kd.Zastrašivanju – samo što se to čini primenom kazne u odnosu na nekoga ko je već učinio kd Eliminaciji i neutralizaciju učinioca Resocijalizacija učinioca – suština je u tome da učinilac prihvati pozitivne društvene norme i tako više ne vrši kd. jer bi inače bio u suprotnosti da međunarodnom konvencijom koja zabranjuje prinudan rad kao kriv. Španiji. i pored nastojanja da se njena primena danas što više ograniči kroz uvođenje njenih alternativa. svrha kažnjavanja je: 1. Njen značaj ne proizilazi iz njene česte primene. Takođe. Francuskoj. Ova teorija sadrži u sebi izvesnu kontradikciju jer je teško istovremeno vršiti i pravednu odmazdu i ostvariti društveno korisne ciljeve kaznom. -KZ polazi od relativne teorije i svrhu kažnjavanja određuje kao specijalnu i generalnu prevenciju. pa i kršenju načela zakonitosti u propisivanju kr sankcija. Saznanje da često upravo dugotrajne kazne lišenja slobode umesto resocijalizaciji vode daljoj desocijalizaciji osuđenog lica.U pogledu propisivanja kazne lišenja slobode osnovno pitanje je da li predvideti jednu ili više vrsta kazni lišenja slobode. Lišavanje slobode je odavno poznato u kp. vezano je tek za početak XIX veka. ambulantni tretman ili upućivanje na obuku i mere pojačanog (elektronskog) nadziranja. a to je suzbijanje kriminaliteta. kao i kućni zatvor. Određuje se najmanji i najveći broj sati rada. Akcenat se posebno stavlja na pozitivnu generalnu prevenciju. Ali ona ne sme biti dominirajuća svrha kazne. znatno je umanjilo značaj i težinu tog prigovora.MEŠOVITA TEORIJA – ona smatra da je svrha kazne i jedno i drugo. izražavanje društvene osude za kd. itd. uslovna osuda). u većini su zakonodavstva koja predviđaju više vrsta kazne lišenja slobode. koje su u novije vreme uvedena u evropskim zemljama. kao i dužina vremenskog perioda. od vladajućih društvenih normi i normalnog života na slobodi. Engleskoj. nikada se kazna ne sme izricati samo zato da bi se učiniocu vratilo zlo za ono zlo koje je on naneo vršenjem kd. i prevencija i retribucija. i dalje predstvalja najvažniju kaznu i stub sistema kr sankcija. Kod nas. Moguće je ukazati na nekoliko važnijih faktora za nastanak i razvoj ove kazne: Pre svega. 3. 56. U okviru te opšte svrhe. ona zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovu društva. . 3. odnosno rad koji predstavlja neku privrednu delatnost nego rad koji pre svega ima humanitarni i opštekorisni karakter (npr. jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona. sankciji. Od alternativa kazni lišenja slobode. jer je reč o skupoj kr. Osnovni prigovor se sastojao u tvrđenju da je ciljeve resocijalizacije nemoguće postići u katkom vremenu.

odnosno da do izvršenja preostalog dela kazne dolazi samo izuzetno tj. Naročito je pogodna za lakša kd. Ova kazna se može propisati samo uz kaznu zatvora do 20 god. a do 6 mes. To je ukinuto kz.zakonodavstvu (kada je postojao i strgi zatvor) opravdana. On podrazumeva da se prethodno odmeri kazna u vremenskom trajanju. Ali kz predviđa mogućnost koja u izvesnom smislu predtavlja izuzetak. i na pune dane.sankcija. treba odustati od fikcije da se uslovnim otpustom ne dira u kaznu.Da je izdržao najmanje jednu polovinu kazne 2. u danima i to prema opštim pravilima za odmeravanje kazne. naš se zakonodavac odlučio samo za jednu vrstu ove kaznezatvor. Pojavom kazne lišenja slobode ona biva potisnuta. da bi opet krajem XIX veka ponovo dobila širu primenu. Svrha propisivanja opšteg minimuma i opšteg maksimuma jeste. u slučaju opoziva uslovnog otpusta. ima mesta za kriminalno politička razmišljanja o uvođenju nekih novih formi kazne lišenja slobode (naročito onih kombinovanih sa povremenim boravkom osuđenim na slobodi). -Izricanje kazne zatvora na dane opravdano je samo kod kratkotrajnih kazni lišenja slobode. a to je da se za najteza kd ili najteže oblike teških kd propiše i kazna zatvora u ztajanju od 30-40 god. zatvor se izriče na pune godine i mesece. te da se 41 . Znači.njihovo trajanje. Postepeno je država. odnosno novčani ekvivalent jednog dana. pojavio se i sistem koji se občno naziva sistem dan ili sistem dnevnih globa. uz odsustvo adekvatnih kriterijuma za primenu neprecizno postavljenih zakonskih uslova i to u postupku koji ne pruža ni minimalne garancije. srednjeg kriminaliteta. Kaznu zatvora u trajanju od 30-40 god. Poznato je da ni izuzetno obro vladanje osuđenih loica za vreme izdržavanja kazne ne mora imati nikakve veze sa njihovim popravljanjem.treba posmatrati kao poseban slučaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamena za smrtnu kaznu. počela i sama da primenjuje novčanu kaznu da od učinoioca naplaćuje izvesnu sumu novca za učinjeno kd.zakonodavstvo određuje opšti minimum i opšti maksimum kazne zatvora. Ranije je o uslovnom otpustu odlučivala komisija obrazovana od strane ministra pravde. sankcija. odnosno najmanju i najvišu moguću meru kazne. pre svega kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode. Mada je unifikacija koja je izvršena 1977. -Naš zakonodavac se opredeloio za rešenje prema kome zatvor ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 20 god. koji pdrazumeva propisivanje novčane kazne u određenom iznosu.. odnosno da se radi samo o njenom transformisanju u toku izvršenja.-Iako je moguće predvideti više vrsta kazne lišenja slobode. To znači da je mogućnost ulovnog otpuštanja osuđenog predviđena u slučaju kumulativnog ispunjenja dva uslova: 1. dok se kod dužih kazni ona izriče na pune godine i mesece. pre svega. Osuđenog koji je izdržao polovinu kazne zatvora sud može otpustiti sa izdržavanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne izvrši novo kd. U području lakšeg i srednjeg kriminaliteta ona je u tim zemljama potpuno istisnula kaznu lišenja slobode. -Novčana kazna se sastoji u plaćanju određenoh novčanog iznosa u korit države. -O uslovnom otpuštanju kao i o njegovom opozivanju odlučuje sud.globa. KZ kao granicu u tom pogledu određuje 6 mes zatvora tj. i fakultativo. U nekim zemljama ona je postala najčešće primenjivana kazna. a ako do njega ne dođe kazna se gasi. tj. ali se može primenjivati i na području tzv. koja je mogla da suspenduje polovinu pa čak i dve trećine izrečene kazne. jer se vreme provedeno na uslovnom otpustu u slučaju opoziva ne uračunava uu izdržanu kaznu. Nastala je u vezi sa sistemom kompozicije prema kome je učinilac plaćao određenu sumu novca oštećenom ili njegovoj porodici kao naknadu za učinjeno kd čime se sprečavala krvna osveta. u sredjem veku se veoma često koristila i novčana kazna. -KZ reguliše institut uslovnog otpusta odnosno predviđa opšte uslove za uslovni otpust.Da se za vreme izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati. -Naše k.god u odnosu na eanije stanje u našem k. Suština uslovnog otpusta je u tome da se deo kazne ne izvršava. 58. Danas je ona jedna od najčešće primenjivanih kriv. Zato se ne može odmeravati i zricati kazna u rasponu između 20-30 god. Ne može se izreći licu koje je u vreme vršenja kd nije navršilo 21. da se posle toga utvrdi novčana vrdnost. 59. -Ispunjavanje uslova koji se odnosi na popravljanje osuđenog lica i prognozu da više neće vršiti kd u praksi je često teško sa sigurnošću utvrditi. tj. odnosno rasponu u okviru kojeg se učiniocu odmerava i izriče kazna u konkretnom slučaju.Pored sistema fiksnih iznosa. u pogledu pravne prirode uslovnog otpusta. -Opozivanje usovnog otpusta – kz predviđeno je obavezno opozivanje uslovnog otpusa ako osuđeni za vreme dok je na uslovnom otpusu učini kd za koje je izrečena kazna zatvora preko jedne god. kada je izrečena kazna zatvora do jedne godine. koja se u početku javljala samo u ulozi posrednika. . da se u okviru njega kodpojedinih kd propiše posebni minimum i posebni maksimum.god života.Uslovni otpust -Uslovni otpust suspenduje kaznu i u tom pogledu ima slično dejstvo kao uslovna osuda. Pored telesnih kazni i smrtne kazne.Pojam i sistem novčane kazne -Novčana kazna je jedna od najstarijih k. Teško se može prihvatiti uvođenje koje je i dalje prisutno u našoj teoriji i praksi da se kazne zatvora izvršava i za vreme dok je uslovno otpušteni na slobodi i bez ikakvih obaveza. a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće vršiti kd.

Zato je KZ zadržao i stari sistem fiksnih iznosa koji se primenjuje kao supsidijarni.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine 5. Taj broj ne može biti manji od 10 niti veći od 360 dana. prednosti novog sistema su značajne. KZ više ne predviša prinudnu naplatu neplaćene nk. u nekim slučajevima ni pored toga neće biti moguće utvrditi tu visinu. B. Broj dnevnih iznosa za učinjeno kd. a stari sistem. Do 100. odmerava se na isti način kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima. od 30-120 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci 3. Međutim.i. Opšti minimum iznosi 10. pa se ta ušteda deli sa brojem dana u mesecu.prostim množenjem dođe do novčane kazne koja se izriče. 60. državnih organa ili pravnih lica.pravu Ni naš zakonodavac nije mogao ostati samo pri sistemu fiksnih novč.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca 2. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine 5. a sud u opravdanim slučajevima može dozvoliti da osuđeni isplati novčanu kaznu i u otplatama.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine 4.000 din. a ako je izrečena nk u iznosu većem od 700. sud će na osnovu raspoloživih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa. Jenu od ozbiljnih prepreka za širu primenu novčane kazne treba videti i u relativno niskom životnom standardu u našoj zemlji. a na osnovu opštih pravila o odmeravanju kazne. A. SISTEM FIKSNIH IZNOSA -Pre svega propisan je opšti minimum i maksimum novčane kazne. Do iznosa odmerene novčane kazne koju će sud izreći dolaz se jenostavnim množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa. Od 30.000-500. dolazi do njenog pretvaranja u zatvor. rezervni sistem. Ovaj sistem je nastao u Švedskoj. ona se odmerava u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za to kd. Reč je o tzv. supletornom zatvoru. Što se tiče obima primene novčane kazne kod nas. U pogledu roka plaćanja novčane kazne propisano je da se on utvrđuje u presudi i da ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 3 meseca.000 dinara. najmanje 180 di za kr za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine -Ukoliko je za kd propisana samo novčana kazna. a zatim visina jdenog dnevnoh iznosa. 42 . on ne može biti duži od 1 godine. Visina dnevnog iznosa se izračunava i otvrđuje tako šro s eod prihoda učinioca kd u prethodnoj godini oduzmu nužni rashodi koje je imao.NOVČANA KAZNA U DNEVNIM IZNOSIMA -Odmerava se tako šte se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa. pre svega na koji način utvrditi stvarne prihode učinioca. Najmanje 100. S obzirom na to da se kod pojedinih kd ne propisuje posebni minimum i maksimum postupljeno je isto kao i kod novčane kazne u dnevnim iznosima. Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima učinioca kd ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava. Osnovna prednost ovog sistema jeste to da se vrenost jednog dana utvrđuje isključivo prema imovinskom stanju učinioca čime se u znatno većoj meri nego kod sistema fisknih oiznosa postiže to da novčana kazna jednako pogađa i siromašne i bogate učinioce kd.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci 3. utvrđuje se ustvari koliko može da uštedi. Ekvivalent koji je u zakonu određen kod zamene nenaplative novčane kazne iznosi 1 dan zatvora za svakih započetih 1000 dinara novčane kazne. s tim da rok isplate ne može biti duži od 1 godine. Novčana kazna kao glavna kazna izriče se u sledećim iznosima: 1. koji naziva novčanom kaznom u dnevnim iznosima postavlja kao primaran. Broj dnevnih iznosa novčane kazne se utvrđuje u okviru sledećih raspona: 1. Do vrednosti jednog dana se dolazi tako što se utvrde mesečni ili godišnji prihodi učinoca. od 120-240 d. Iako je taj sistem jednostavniji jer ne zahteva precizno utvrđivanje prihoda učinioca. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne može biti manja od 500 niti veća od 50000 dinara.iznosa. Visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. -Odredbama opšteg dela propisani su i kazneni rasponi kod ovog sistema novčane kazne. -Za razliku od ranijeg rešenja. a opšti maksimum 1.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine -Za kd učinjena iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna može se izreći i kad nije propisana zakonom ili kada je zakonom propisano da će se učinilac kazniti zatvorom ili novčanom kaznom. Ako osuđeni ne plati nk u određenom roku. do 60 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca 2.000.i. zatim se od toga oduzmu redovni troškovi koje ima tj.dana sa utvrđenom vrednnošću jenog dnevnog iznosa. odnosno godini. U tom cilju zakon ovlašćuje sud da može zahtevati podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova. pa se ta razlika podeli sa brojem dana u godini.000 – 200.novčana kazna u određenom iznosu. -KZ reguliše i pitanje izvršenja oba sistema novčane kazne. I ovde visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. -U primeni ovog sistema novčane kazne sudovi mogu imati određene probleme. a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.000 – 300. Za isto kd novo rešenje u našem kp omogućava da bogati učinilac bude stostruko više kažnjen nego siromašni učinilac. KZ preedviđa oba sistema novčane kaze tako što novi sistem. Od 20.Novčana kazna u našem k. od 60-180 d. potavlja kao subsidijaran. tako i siromšne. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine 4. Supletorni zatvor može trajati najduže 6 meseci.000 dinara. ona je pokazivala značajne oscilacije koje su uglavnom bile posledica inflacije novca. Od 50. On jednakao pogađa kako bogate.

kao što je nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskih organizacija u okviru kojih bi se ovaj rad obavljao. a može biti i efikasnija i pogodnija sankcija za određenu kategoriju učinilaca nego neke druge ankcije. Ovaj uslov postoji i zbog relevantnih međunarodnih konvencija kojima se zabranjuje prisilan rad kao i kr. vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u trajanje ove kazne. pre svega. osuđeni dolaze u neposredan kontakt s alicima koja su ranjiva u smislu da mogu postati žrtve kd (bolesna. a to je sloboda kretanja.zatvora. 63. već kao i kazna uopšte ima i generalno preventivne ciljeve.sankcija. sud će kaznu oduzimanja voz. pre svega.sankcija.koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti. Ova kazna se može izreći licu koje nema polože vozački ispit. Naravno. u tom slučaju da položi vozački ispit. Ovde nije specijalna prevencija u prvom planu. sud imajući u vidusvrhu kažnjavanj. Kazna rada u javnom interesu se može izreći za kr.Prilikom izricanja ove kazne. Nasuprot tome.rad koji je koristan za društvo 2. Vremenski period u kome će s eobaviti odmereni br.d zameniti kaznom zatvora. neplaćena kazna se može zameniti kaznom rada u javnom interesu.Pojam i vrste odmeravanja kazne 43 .. ličnost ičinioca.Rad u jav. -Posle smrti osuđenog nk se neće izvršiti. izriče se pod drugačijim uslovima i ima drugačiju svrhu. Ona ima i restributivni karakter. Prihvatljivije je da osuđeni koji ne plati novčanu kaznu umesto toga obavi rad u jav. -Kazna oduzimanja vozačke dozvole može trajati od 1-3 god. Razozi koji idu u prilog njenom uvođenju jesu. Rad u javnom interesu ne ože biti kraći od 60 časova niti duži od 360 časova. predstavlja i jednu važnu mogućnost zamene naplaćene novčane kazne. U pogledu kd kod kojih može biti izrečena ova kazna. osuda se može posmatrati kao rekompezacija ruštvu za učinjeno delo. -KZ propisuje minimum i maksimum ove kazne. i izdavanje vozačke dozvole.interesu nego da mu se naplaćena kazna pretvara u zatvor. ta se sloboda samo delimično ograničava. -Uslov za izricanje ove kazne jeste da je u vezi sa izvršenjem ili pripremanjem kd koje je osnov za izrucanje ove kazne korišćeno motorno vozilo. U obzir dolaze i kd ugrožavanja javnog saobraćaja ukoliko nisu ostvareni uslovi za izricnje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. a to je da bude alternativa kazni lišenja slobode.Umesto supletornim zatvorom. jer takvo lice ne može motorno vozilo koristiti za pripremanje ili izvršenje kd u tom slučaju . U tom slučaju za svakih započetih 1000 dinara nk određuje se 8 časova rada u javnom interesu s tim da rad u javnom interesu ne može biti duži od 360 časova. danas kada je povećana mobilnost savremenog čoveka i kada korišćenje sopstvenog motornog vizila ima veliku ulogu u tome. -Ako osuđeni na kaznu oduzimanja vozačke dozvole upravlja motornim vozilom za vreme dok ona traje. Zatim.može se reci da nema ograničenja. kao i njegovu premnost da obavljarad u javnom interesu. Iz smisla i sadržaja kazne može se doći do zaključka da je neophodno da je učinilac upravljao tim motornim vozilom. -Kazna oduzimanja vozačke dozvole može biti izrečena kao glavna kazna samo za kd za koja je propisana kazna zatvora od 2 god. I u toj situaciji on je alternativa kazni lišenja slobode. ova sankcija nesumnjivo ima veliku ulogu u tome. građani sa kojma je osuđeni u kontaktu u toku obavljanja rada u javnom interesu mogu imati na njega pozitivan uticaj. -KZ predviđa rad u javnom interesu kao kaznu koja se može izreći samo kao glavna kazna. Razlozi protiv nje jesu. jer se njome pogađa važno dobro učinioca k. zabranjuje mu se. ali to ne menja osnovni smisao i razlog uvođenja ove sankcije. -Ukoliko osuđeni ne obavi časove rada koji su mu određeni u okviru izrečene kazne dolazi do zamene kaznom zatvora tako šro će se za svakih započetih 8 časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora. za neke učinioce ova sankcija ima i edukativni kararter. Interesu osim što jw predviđen kao glavna kazna. stara lica). ove kazne namenjene su drugoj kategoriji učinilaca. 61. a moće biti i sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu. Motorno vozilo mora biti korišćeno u svojoj osnovnoj funkciji.sati rada u javnom interesu jeste od 1-6 mes. a nema ni ostalih negativnih posledica kazne lišenja slobode i znatno su manji troškovi njenog izvršenja..i sud može kaznu umanjiti za jednu četvrtinu i ovde ne postoji mogućnost opozivanja. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. jer lice kome je izrečena ova kazna može koristiti druge vrste prevoza. što osuđeno lice ne gubi svoje društvene kontakte. ova sankcija ima nesumnjivo represivni karakter. . tako što će za jednu godinu oduzimanja vd odrediti 1 mes. kao i nedostatak onih koji bi nadgledali izvršenje ove sankcije. Rad u javnom interesu može biti: 1. može nastaviti obavljanje svoje profesija.(1000din=8h) 62.kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo 3. uzima u obzir vrstu učinjenog kd.Oduzimanje vozačke dozvole KZ uvodi novu kaznu oduzimanja vozačke dozvole. odnosno njegovim vozilom može upravljati neko drugo lice. Rad u javnom interesu KZ predviđa rad u javnom interesu kao jednu od k. računajući od dana pravosnažnosti presude.i traje 60 časova u toku jednog meseca. Zatim. problemi na planu izvršenja. Ona ima i specijalno preventivne efekte jer sprečava učinioca da vozilo koristi za nova kd. ako osuđeni svesno ispunjava svoje obaveze vezane za rad u j. Ali ipak prednost treba dati razlozima koji idu u prilog uvođenju ove sankcije kao što je to i učinjeno u kz. Za razliku od mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom koja se izriči samo učiniocu kd ugrožavanja javnog saobraćaja za kojeg se utvrsi da je opasno da upravlja motornim vozilom. Ali.dela za koja se propisuje ZATVOR ili NOVČANA KAZNA.

za kd lakše telesne povrede propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom do 1 godine). odnosno pooštravanje kazne može vršiti izuzetno i to pod uslovima predviđenim zakonom. 20 godina. 1. njegove lične prilike. odmer. pooštravanje kazne – odmeravanje teže od propisane kazne Redovan način odmeravanja kazne jeste onaj koji se vrši u okviru propisane kazne za određeno kd dok se ublažavanje. 3.Stepen krivice 44 . kazne za kd učinjena u sticaju i odm. -U oblasti odmeravanja kazne u našoj teoriji koristi se i pojam individualizacije kazne. a posebni način odm. Jedan način je njihovo nabrajanje. kod kd teškog ubistva propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od najmanje 10 godina). ne bi bilo opravdano izreći strožu kaznu od one koju zahteva stepen krivice učinioca i težina učinjenog dela. kazne osuđenom licu. a vodeći računa o svrsi kazne. Naše kz ne predviša više pooštravanje kazne kao način odmeravanja kazne. a drugi samo uopšteno navođenje okolnosti o kojima sud mora voditi računa prilikom odmeravanja kazne. ublažavanje kazne – odmeravanje blaže od propisane kazne 3. 2. samo sudsko odmeravanje predstavlja odmeravanje kazne u pravom smislu. usvojen sistem relativno određenih kazni. 30 dana zatvora. jedna ista okolnost može biti ili otežavajuća ili olakšavajuća okolnost. uz koju je novčana kazna alternativno propisana. 64. Retribucija u smislu principa pravednosti i srazmernosti treba da određuje gornju granicu prilikom odmeravanja kazne.OLAKŠAVAJUĆE I OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI -Ovaj krit. u okviru kazne propisane za određeno kd 2. u kome se često kazna za pojedina kd propisuje u veoma širokom rasponu. KZ prihvata drugi način. ind je jedan od principa na osnovu kojeg se vrši odmeravanje kazne. odnosno pooštravanja kazne. 1. kazne predstavlja ukupan proces koji se odvija počev od izbora kazne pa do njenog izricanja. tj. Prihvatanje sistemom relativno određenih kazni zahteva odmer kazne po meri u okviru propisanog raspona. ostvaruje i ciljeve generalne prevencije. pa se prilikom odmer. pobude iz kojih j delo učinjeno. U užem smislu. Kada je reč o kazni zatvora u našem pravu. propisana kazna 2. Propisani raspon kazne bi trebalo da bude jedan od osnovnih orijentira prilikom odmeravanja kazne. to će opravdati odmeravanje kazne koja se kreće u pravcu maksimuma za to kd. olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Kazne primenjuje opšti maksimum. svrha kažnjavanja 3. jačina ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra. njegovo držanje posle učinjenog kd ( naročito njegov odnos prema žrtvi) . U zavisnosti od toga kako je ostvarena u konkretnom slučaju. kazne postoji u slučaju odm. raniji život učinioca. doći do tačno određene kazne. što znači da se u tom slučaju primenjuje opšti maksimum tj. To su specijalne okolnosti: stepen krivice. samo zato što bi ostvarivanje specijalne prevencije to zahtevalo. a takva kazna. Npr. Postavlja se pitanje ako različite svrhe kažnjavanja zahtevaju različitu kaznu u konkretnom slučaju kojoj svrsi dati prednost. Ukoliko neka od okolnosti ima karakter olakšavajuće okolnosti u konkretnom slučaju.-Prema nekim autorima. Visina tih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. ona se odmerava između posebnog minimuma i posebnog maksimuma ili opšti maksimum. Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti -Postoje 2 pristupa prilikom zakonodavnog regulisanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti. U oblast odmeravanja kazne spada i oslobođenje od kazne. U širem smislu ind. -Odmeravanje kazne može biti: 1. -Kada je reč o redovnom odmeravanju kazne – odmeravanju kazne koje se kreću u okviru propisane kazne za određeno kd osnovni kriterijumi su: 1. ukoliko ona ima karakter otežavajuće okolnosti. ali koji u stvari predstavljaju kazneni raspon za pojedinim kd. se vrši u okviru kaznenih raspona koji su propisani odredbama opšteg dela o novčanoj kazni. a koji pre svega podrazumeva upoznavanje ličnosti učinioca. Ima i kd kod kojih je propisan samo posebni maksimum (npr. Te okolnosti predstavljaju neposredan osnov za odmeravanje kazne. Međutim. PROPISANA KAZNA -Prilikom odmer kazne sud mora u prvom redu voditi računa o propisanoj kazni za učinjeno kd. ona će uticati da kazna bude bliža donjoj granici propisane kazne za to delo i obrnuto. okolnosti pod kojima je delo učinjeno. Danas su napuštena 2 druga sistema: sistem apsolutno određenih kazni i sistem apsolutno neodređenih kazni. što znači da ona obuhvata i odmeravanje kazne. služi tome da se u okviru propisane kazne. kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. Opšti minimum i opšti maksimum ne može se prekoračiti ni u slučaju ublažavanja. odmeravanje kazne može biti zakonsko i sudsko. po pravilu. Kod novčane kazne.SVRHA KAŽNJAVANJA -Prilikom odmer. kazne sud mora voditi računa o tome da je u konkretnom slučaju potrebno postići svrhu kažnjavanja. Postoje kd kod kojih je propisan samo posebni minimum (npr. Danas je u pogledu propisivanja kazne u savremenim kr. zak.

uticaj na svedoke… Naročito je važno priznanje koje se pod određenim uslovima. kajanje. treba tretirati kao olakšavajuću okolnost.analitičkosintetički metod.kada je delo izvršeno spontano.to znači da bi sud na osnovu opšteg utisak. Do toga se dolazi kroz procenu načina izvršenja dela. i zato pokušaj ako sud ne iskoristi mogućnost koju mu zakon daje u pogledu ublažavanja kazne.one koje se odnose na ublažavanje posledica prouroovanih kd .analitički. uzima kao olakšavajuća okolnot. Kod nehata.pristalice ovog metoda misle da sud mora da ceni kd i učinioca kao jednu celinu i da na osnovu jendog opšteg utiska i uverenje odmeri kaznu. 5. Zatim. jer u tom slučaju nema ni krivice pa ni kd. loše zdravstveno stanje.Okolnosti pod kojima je delo učinjeno . 9. sredstava za izvršenje. stepen obrazovanja itd. i dolus repetinus.one koje se tiču držanja učinioca kao okrivljenog u toku k postupka. proveri strana 88)  treba uzeti kao olakšavajuću okolnost. -Prilikom odmeravanja novčane kazne kz obavezuje sud da uzme u obzir imovno stanje učinioca. trebao da dođe do jedne polazne 45 . 4.Pobude iz kojih je delo učinjeno -Pobude ili motivi se mogu etički vrenosvati što je značajno za odmeravanje kazne (npr. Za ocenu stepena krivice značajne su i neke forme umišljaja koje naše kp ne predviđa. Npr. poricanje.zablude radi o grubom zanemarivanju dužnosti i mogućnosti da se ima znanje o zabranjenosti dela to ne može biti olakšavajuća okolnost. To su predumišljaji koje treba uzeti kao otežavajuću okolnost jer ukazuje na viši stepen krivice. što je naročito prisutno kod umišljaja i nehata. 6. kao otežavajuća okolnost se uzima da je došlo do porasta vršenja onih kd za koje se učiniocu sudi.Raniji život učinioca -Važan je odnos učinioca prema društvenim i moralnim normama koji je ispoljio u svom životu pre izvršenja kd. značajno je da je učinilac pokazao pdosebnu upornost i bezbednost. polazeći od propisane kazne.-Uračunljivost. Bitno smanjena uračunljivost i otklonjiva pravna zabluda su fakultativni osnovi za ublažavanje kazne. kao što je pomoć i izvinjenje žrtvi. važan je stepen nepažnje itd. 2. da je vrednuje i utvrdi koliko svaka od njih utiče na kaznu.Ove okolnosti su heterogenog karaktera. kod odmeravanja kazne ova okolnost se ne možđe procenjivati aptraktno. Kod pokušaja kd jačina ugrožavanja zaštićenog dobra je obično niža nego kod dovršenog kd. menjanje iskaza. -U vezi sa procenjivanjem olakšavajuće i otežavajuće okolnosti mogu se koristiti 2 metoda: 1. Tu bi spadao i doprinos žrtve izvršenju kd odnosno okolnost da je žrtva dala povod za izvršenje kd ili je na drugi način doprinela nastupanju posledice. važno je koliko je intezivno učinilac hteo nastupanje posledice. nezaposlenost. laganje.Jačina povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra -Prilikom propisivanja kazne zakonodavac procenjuje u kojoj meri eko ponašanje može da ugrozi i li povredi zaštićeno dobro. ona s emora konkretizovati i utvrditi u kojok meri je učinjeno kd ugroziklo ili povredilo zaštićeno dobro (život. a i one koje sudovi uzimaju u obzir mogu se podvrći kritici. ili kao olakšavajuća okolnost da je prošao dui period od učinjenog kd. Npr. Sudska praksa prtežno se koristi sisntetičkim metodama ali najprihvatljivijim se čini kombinacija ova dva metoda.njegove pristalice smatraju da sud mora pažljivo da analizira svaku okolnost.Druge okolnosto koje se podnose na ličnost učinioca -Ako se pojam „ličnih prilika učinioca“ restriktivno tumači. 2. da li je neko izvršio krađu da bi obezbedio neke svoje elementarne životne potrebe ili da bi se kockao). 3. da učinilac ima maloletnu decu itd. Ali. 2. Doprinos žrtve sopstvenoj victimizaciji (nisam sigurna da li to piše.Okolnosti koje nisu propisane kz -Izuzetno retko se koriste u sudskoj praksi.Držanje učinioca posle učinjenog kd -Tu s emogu razlikovatu 2 grupe okolnosti: 1. npr. bez razmišljanja. može kao isvest o protivpravnosti kao komponente krivice se mogu stepenovati. psihofizičke osobenosti učinioca. Međutim. ako se kod otklonjive pr. a naročito da li je vršio kd ili e. naknada štete. a anaročito posledice.U sudskoj praksi se one po pravilu smatraju olakšavajućim okolnostima. telo. Poricanje učinjenog kd samo po sebi ne predstavlja olakšavajuću okolnost. 7.npr. imovinu). Odsustvo uračunljivosti i svseti o protivpravnosti nisu od značaja za odemravanje kazne. kompulzivna sila i pretnja su takođe značajne za stepenovanje krivice.Lične prilike učinioca . Delo učinjeno pod njihovim uticajem ukazuje na niži stepen krivice. 8. umišljaj ( odnosno nehat). stvarno kajanje. onda bi se neke okolnosti mogle ovde podvesti npr.sintetička. Ranija neosuđivanost se po pravilu smtra olakšavajućom oklnošću.

Razlog je što se umesto osnova za ublažavanje kazne kod više kd propisuje privilegovani oblik kd. 7. U principu. Pomaganje 9. tj. zak. a uključuje i ublažavanje po vrsti. On podrazumeva da učinilac kd ne mora uvek da bude i kažnjen bilo iz određenih kriminalno-političkih razloga. kazna se može ublažiti do 10. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvora ispod 1 godine. kazna se može ublažiti do 1 godine zatvora. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u tranjanju od 2 godine. skoro da ne koristi tu mogućnost. Odsustvo ličnog svojstva kod podstrekača ili pomagača -Neki od navedenih osnova ukoliko postoje određeni dopunski uslovi ili pod istim uslovima predstavljaju i osnov za oslobođenje od kazne. Za razliku od ublažavanja kazne. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 3 godine. bez propisanog posebnog minimuma. -Može se govoriti o zakonskom i sudskom ublažavanju. 65. dok u drugom slučaju ublažavanje kazne u mnogo većoj meri zavisi od procene suda. bilo zato što su ciljevi kazne i inače već postignuti. kazna se može ublaziti do 3 meseca zatvora. Kad postoje uslovi za ublažavanje kazne. 3. Da postoje 2 ili više naročito olakšavajućih okolnosi 2. Kompulzivna sila i pretnja 5. Pokušaj 8. Oni su predviđeni kako u opštem delu KZ. niža od propisanog minimuma za određeno kd ili blaža vrsta kazne od one koja je za to delo propisana. kazna se može ublažiti do 6 meseci zatvora. -U opštem delu KZ propisano je više osnova za oslobođenje od kazne fakultativnog kar. U prvom slučaju sud je više vezan zakonom. pod odrđenim uslovima. sud može učinioca osloboditi od kazne samo u onim slučajevima koji su izričito predviđeni u krivičnom zakonu. tj. i onda da je povećava i snižava. 2. nakon pažljivog pojedinačnog vrednovanja svake olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. To može biti kazna koja je po meri. tako i u posebnom delu kod određenih kd. 4. 1. Prekoračenje granica krajnje nužde 3. ako je za kd propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere. 46 . ako je za kd propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere. može izreći kaznu koja je blaža od propisane za kd za koje se odmerava kazna. 6.osnove. 2. Da sud oceni da se i sa ublaženom kaznom u konkretnom slučaju može postići svrha kažnjavanja -Sporno je da li je dozvoljeno sudsko ublažavanje kazne u slučaju postojanja i neke otežavajuće okolnosti. Oslobođenje od kazne Nastanak instituta oslobođenja od kazne je novijeg datuma. Otklonjiva pravna zabluda 7. 5. U opštem delu propisano je više osnova za ublažavanje kazne fakultativnog karaktera: 1. umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu. -Ublažavanje kazne je po pravilu ograničeno. a naročito prema uslovu da se i sa ublažavanjem kazne može postići svrha kažnjavanja.Ublažavanje kazne -Sud. kao i u tome što su osnovi za oslobođenje od kazne koji su propisani kod više kd istovremeno i osnovi za ublažavanje kazne. sud će ublažiti kaznu prema sledećim pravilima: 1. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina kazna se može ublažiti do 2 godine zatvora. Za razliku od sudskog ublažavanja kazne koje je uvek ograničeno. pa se razlikuje ublažavanje po meri i ublažavanje po vrsti.orjentacione kazne. Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nužde 4. odnosno zakon propisuje granice ublažavanja kazne. Bitno smanjena uračunljivost 6. zakonsko ublažavanje kazne može biti i neograničeno onda kada postoji neki od osnova za oslobođenje od kazne. 66. ali naše kriv. ZAKONSKI OSNOVI ZA UBLAŽAVANJE KAZNE propisani su kako u opštem delu.000 dinara. kazna se može ublažiti do 30 dana zatvora. kod kojeg je sud vezan određenim pravilima i donjom granicom do koje kaznu može ublažiti. Za SUDSKO UBLAŽAVANJE KAZNE potrebna su 2 uslova: 1. Samo kod kd samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz vojske SCG predviđa se mogućnost ublažavanja kazne učiniocu dela koji se dobrovoljno javi nadležnom državnom organu radi vršenja vojne službe. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 1 godine. -U posebnom delu takođe se može propisati mogućnost ublažavanja kazne. Prekoračenje granice nužne odbrane 2. do opšteg minimuma novčane kazne. Neograničeno ublažavanje kazne se može vršitit u čitavom prostoru između opšteg i posebnog minimuma. to zavisi od toga o kakvim se otežavajućim okolnostima radi i u kakvom su odnosu prema osobito olakšavajućim okolnostima. tako i u posebnim delu – kod pojedinih kd.

3. Tu podelu indirektno prihvata i KZ upućujući sud da uzme u obzir srodnost dela na koje se odnosi ranija osuda i novog kd. Ukoliko učinilac ispuni sve obaveze iz sporazuma koji je postigao sa oštećenim. -Naše kriv. -U slučajevima postojanja nekog od zakonom propisanih osnova za oslobođenje od kazne. onda može i manje). Generalni povrat postoji kada učinilac posle osude za neko kd izvrši kd koje sa ranijim nije srodno. oproštene ili zastarele kazne. -KZ u opštem delu predviđa još 3 specifična osnova za oslobođenje od kazne. jer se kao uslov za pooštravanje kazne nije zahtevalo da je učinilac bio najmanje 2 puta osuđivan.1. 2. KZ više ne poznaje povrat kao osnov za pooštravanje kazne. a briše se iz nje nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd. Za razliku od realnog sticaja gde se takođe radi o tome da je jedno lice učinilo 2 ili više kd (ali mu se za njih istovremeno sudi) ovde je reč o već osuđivanom licu koje posle osude ponovo učini kd. kazna se može neograničeno ublažiti (ako može više. U slučaju oslobođenja od kazne. sud se prilikom odmeravanja kazne mora kretati u okviru propisane kazne za novo delo za koje odmerava kaznu učiniocu koje je već jedanput bio osuđivan. do jedinstvene kazne se dolazi tako što se prethodno utvrdi posebna kazna za svako pojedino delo u sticaju pa se onda na osnovu tih pojedinačnih kazni dolazi do jedinstvene kazne. poravnanje učinioca i oštećenog – savremena krim. Postoji podela na: generalni i specijalni povrat. Oslobađa se od kazne onaj učinilac kd koji se u načelu može kazniti. podrazumeva se da mora postojati dobrovoljnost. pol. da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina -Naravno. -Za postojanje povrata ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da je učinilac najmanje jedanput ranije osuđivan. predviđeni su kod pojedinih kd fakultativni osnovi za oslobođenje od kazne. Za svaku od njih potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi: 1. da učinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu kd. kd ubistva iz nehata. da li su oba dela učinjena iz istih pobuda. odnosno protivpravnost ili krivicu. 68. odnosno od izdržane. To je bitna razlika u odnosu na situaciju gde ne može doći do kažnjavanja zato što postoji neki od opštih osnova koji isključuju kd. Tu postoje 3 principa: 1. ne mogu nastupiti pravne posledice osude. Pošto se radi o osuđenoj presudi ona se upisuje u kaznenu evidenciju. dobrovoljno sprečavanje izvršenja kd -I u posebnom delu. okolnosti pod kojima su dela učinjena. nepodobni pokušaj 4. 2. 1. -Naše kp sada poznaje samo jednu vrstu povrata. princip apsorpcije – najteža kazna apsorbuje ostale kazne 47 . prekoračenje granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom. stvarno kajanje – zahteva ispunjenje sledećih uslova: 1. 5. prekoračenje granica krajnje nužde učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima. dobrovoljan odustanak. a ranije je poznavalo i podelu na običan i višestruki povrat. 2. učinilac kd davanja mita koji je delo prijavio pre nego što je saznao da je ono otkriveno. od kazne se ne dira u postojanje kd. -Oslobođenjem. u izmirenju učinioca i žrtve vidi jednu od važnih alternativa kriv sankcijama. U slučaju oslobođenja od kazne donosi se osuđujuća presuda kojom se učinilac proglašava odgovornim za učinjeno kd. zakon. ali samo kod kd za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna. 3. Npr. Po jednom rešenju. je poznavalo i višestruki povrat kao fakultativni osnov za pooštravanje kazne. Specijalni povrat postoji kada se radi o istovrsnom. srodnom kd. itd. ali se oslobađa od kazne. kao i koliko je vremena proteklo od ranije osude. sud može osloboditi od kazne učinioca kd učinjenog iz nehata kada posledice dela tako teško pogađaju učinioca da izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja – to dolazi u obzir naročito kod nekih kd (npr. 3. Posle izmena i dopuna iz 2003. Povrat predstavlja fakultativnu otežavajuću okolnost. Ono sa svim svojim elementima postoji. pre svega iz krim-pol razloga. može se osloboditi od kazne. učinilac može biti teško pogođen i posledicama koje trpe druga lica pod uslovom da je on sa njima u bliskim odnosim. on se više nije ni mogao zvati višestrukim povratom. Kao i kod svih drugih otežavajućih okolnosti. kd protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Prilikom odlučivanja da li će povrat uzeti kao otežavajuću okolnost zakon upućuje sud da uzme u obzir da li je ranije dlo iste vrste kao i novo delo. 67. I naše kriv materijalno pravo sada uvodi ovu mogućnost. zakonodavstvima uglavnom 2 rešenja: 1. da to učini pre nego što je saznao da je otkriven.). može se osloboditi od kazne. 2. Povrat -Povrat postoji onda kada učinilac koji je ranije osuđivan ponovo učini kd. Odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju -U pogledu centralnog pitanja kako odrediti jedinstvenu kaznu za kd u sticaju zapažaju se u savremenim kriv.

a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duži od 6 meseci. odnosno 10.i. Novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđena makar i za jedno kd u sticaju.000 ako je bar jedno kd u sticaju izvršeno iz koristoljublja. 1.000 din. a princip kumulacije u pogledu novčane kazne. isključuje se primena odredaba za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju pod uslovom da se ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja s obzirom na težinu kd i neizdržani deo ranije izrečene kazne.. Tada se izriče jedinstvena kazna koja odgovara zbiru pojedinačnih novčanih kazni.. Sud će odmeriti i utvditi kaznu za novo kd. Prihvatanje apsorpcija bi u ovim slučajevima značilo neoravdan blag stav premaučiniocu. a za druga maloletnički zatvor.Princip asperacije se primenjuje kada su za pojedina dela u sticaju utvrđene kazne zatvora. Prema principu asperacije. princip asperacije – najteža pojedinačna kazna se povišava ali tako da ne dostigne zbir svih pojedinačnih kazni 3. izreći će zatvor kao jedinstvenu kaznu primenom principa asperacije. Pojam i svrha mera upozorenja 48 . 3. jedinstvena kazna se odmerava bez prethodnog utvrđivanja posebnih kazni za pojedina kd i pri tome se na razne načine određuju kazneni okviri unutar kojih se odmerava jedinstvena kazna. novčanu kaznu i kaznu rada u j. Odmeravanje kazne osuđenom licu -Ako se osuđenom licu sudi za kd učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za kd učinjeno za vreme izdržavanja zatvora ili maloletničkog zatvora.2. a jedinstvena kazna mora biti manja od zbira pojedinačnih kazni.000. nužna apsorpcija – kada je za jedno kd utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 god. Prvi izuzetak omogućava izricanje kazne nezavisno od ranije izrečene kazne. Princip apsorpcije primenjuje se kada je za jedno delo u sticaju utvrđena kazna zatvora od 30-40 godina u kom slučaju ona apsorbuje druge kazne. Apsorbacija se primenjuje i onda kada je za neko kd u sticaju utvrđena kazna zatvora od 20 godina. princip kumulacije – jednostavno sabiranje svih pojedinačnih kazni 2. izreći će jednu n.zatvora.. Ako je bar za jedno kd sud utvrdio novčanu kaznu koristeći sistem dnevnih iznosa. pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu primenom nekog od navedena tri principa.000. uračunava se vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi sa kd. sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva kd primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju. ona ne sme preći 1. ne može izricati na dane. -Predviđena su 2 izuzetka od ovog pravila: 1. -U izrečenu kaznu zatvora. zakon ih iz razloga celishodnosti izjednačava sa sticajem kd. jer se kazna zakon apreko 6 mes. 69. -Ako je sud za kd u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu. osim u situaciji kada se kasnije saznalo da je osuđeno lice već ranije učinilo kd. Drugi izuzetak predviđen je ukoliko osuđeni za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora učini kd koje je zaprećeno kaznom zatvora do 1 godine ili novčanom kaznom.k. a ranije izrečenu kaznu će uzeti kao već utvrđenu i primenom pravila koja važe za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju će doći do jedinstvene kazne. Ako je sud za neka kd u sticaju utvrdio zatvor. Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora.2. ako je za 3 ela utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1. ako je za vaša dela utvrđeno više kazni zatvora. -KZ reguliše i 2 posebne situacije: 1. ali ne sme dostignuti zbir utvrđenih kazni.000. s tim da ona ne sme preći 360 časova. a ako je utvrdio više novčanih kazni. Ona ne sme preći 20 god. 2. Iako se u tim slučajevima ne radi o sticaju kd već pre o povratu. i 1 mes.Princip kumulacije se primenjije kada je sud za kd u sticaju utvrdio samo novčane kazne. tj. sud će izreći 1 kaznu zatvora i 1 novčanu kaznu primenjujući princip asperacije u pogledu zatvora. 70. -Ako je za neka kd u sticaju kazne zatvora. jedinstvena kazna se mora kretati u rasponu od 3 god. ili duže. 2. i 3 god. Ako je učinilac jednom ili sa više radnji učinio više kd za koja mu se istovremeno sudi (idealni ili realni sticaj). dok bi kumulacija bila nepravedna i suviše stroga pa je princip asprecije neprihvatljiv. izreći će jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrđenih časova rada. Npr. U tom slučaju osuđeni će biti disciplinski kažnjen. a ko je utvrdio samo novčanekazn u određenim iznosima. a za druga dela novčana kazna. onda jedinstvena kazna ne sme preći izos od 18.. primenjujući princip kumulacije. -KZ prihvata prvo rešenje kada se radi o punoletnim učiniocima. a za drugo u trajanju od 6 mes. -U pogledu načina odmeravanja kazne osuđenom licu zakon izjednačava slučaj kada je kd učinjeno pre nego što je osuđeno lice započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi sa slučajem u kome je već došlo do izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora kada lice na izdržavanju kazne učini novo kd. sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela. s tim da ona ne sme preći opšti maksimum novčane kazne. i 11 mes. sud će izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti veća od svake pojedine utvrđene kazn. Postoji i tzv. Po drugom rešenju.5 god.000 din. To će pre svega biti slučaj kada učinilac koji je osuđen za neko teže kd pri kraju izdržavanja kazne ponovo izvrši neko teže kd. Jedinstvena kazna je ograničena opštima maksimumom kazne zatvora. 2.

postupka u kome će se tek odmeriti i izreći kazna koja će se izvršiti. dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši kd.. -radi se o učiniocu od koga se. cilj uslovne osude jeste da se izbegne primena kazne – to znači da uslovna osuda predstavlja alternativu kazni – kaznu ne treba koristiti ako se svrha kr. 3. Uslovna osuda je u našem kp najčešće korišćena krivična sankcija i može se smatrati efikasnom sankcijom. što je uticalo na to da bude prihvaćena u skoro svim zakonodavstvima. Uslov je i da zaštitni objekt nije u znatnoj meri ugrožen. dok je uslovna osuda – realna pretnja konkretno utvrđenom kaznom koja se pod određenim uslovima može realizovati. uticaj na učinioca da više ne vrši kd – uslovna osuda i sudska opomena deluju skoro isključivo na planu specijalne prevencije 3. sankcija. utvrđena kazna 2. odnosno povređen – pa nije radi njegove zaštite neophodno primenjivati kaznu. iako je široko prihvaćena.-Uslovna osuda i sudska opomena čine posebnu vrstu kr. uslovna osuda je nakon uvođenja u zakonodavstvo i praksu nekih zemalja pokazalo i niz drugih pozitivnih strana. Anglosaksonski je nastao u Engleskoj u prvoj polovini XIX veka. ona je bliža kontinentalnom tipu uslovne osude. To se naročito odnosi na lakša kd i vladajuće shvatanje da treba izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode. Kod sudske opomene ta je granica precizno postavljena određivanjem kruga kd kod kojih se može izreći. pod određenim uslovima. odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubuduće ne vrši kd. -Bitni elementi uslovne osude su: 1. -I danas postoje 2 tipa uslovne osude: anglosaksonski i kontinentalni. a da pri tom ne izgubi svoj osnovni smisao i sadržaj. Međutim. može izreći i u odnosu na dela koja se s obzirom na propisanu kaznu ne bi mogla smatrati lakšim kd. već se preti dovršenjem kr. s obzirom na njegovu ličnost. Međutim. u Francuskoj i Belgiji krajem XIX veka. -Ove sankcije su pretežno specijalno-preventivnog karaktera – okrenute su učiniocu kd. ne mogu se naći ni 2 zakonodavstva koja ovaj institut reguliše na identičan način.a kontinentalni ili francuskobelgijski. -Uslovi za primenu: 1. ranije ponašanje i okolnosti dela. dok se uslovna osuda. ili samo upozorenje – sudska opomena. uslovna osuda je upozorenje uz pretnju kazne – pretnja kaznom i obezbeđuje uslovnoj osudi efikasnost i funkcionisanje. 2. Postoji jedno šarenilo i veoma izražene razlike u pogledu posebnih elemenata ove sankcije. -Elementi koji određuju svrhu i suštinu uslovne osude i sudske opomene u užem smislu su: 1. sankcije može ostvariti samo pretnjom kaznom. s tim što kontinentalni sistem podrazumeva pretnju izvršenjem izrečene kazne. Mada se sva rešenja u osnovi mogu svrstati u 2 osnovna sistema: kontinentalni i anglosaksonski. koje se uobičajeno nazivaju merama upozorenja. -Suština oba sistema uslovne osude je da ona sadrži pretnju da će se primeniti kazna ako se osuđeni ne bude pridržavao određenih uslova. sudska opomena se svodi na golu opomenu i u slučaju izvršenja novog kd ona se jedino uzima u obzir kao ranije osuđivanost što može predstavljati otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne za to novo delo. -Nastanak prvobitno kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode. da se radi o učiniocu kod koga se može očekivati da će uslovna osuda. dok se kod anglosaksonskog sistema ne preti konkretnom kaznom. 72. I pored toga. Ona je pogodna za modifikacije i prilagođavanje zavisno od potreba i stavova kaznene politike neke zemlje. vreme proveravanja 49 . To je i razlog za njenu čestu primenu i široko prihvatanje. za razliku od rešenja iz KZ od 1951. Njihova svrha je ostvarivanje principa da je kazna. Uslovna osuda u našem krivičnom pravu -KZ preduzima koncepciju uslovne osude iz KZ SRJ kao samostalne krivične sankcije što je karakteristično za uslovnu osudu anglosan. u kome je ona bila samo modalitet izricanja kazne zatvora. to ne znači da je na isti način regulisano. -KZ predviđa da je zajednička svrha uslovne osude i sudske opomene da se prema učiniocu lakšeg kd ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne – uslovna osuda. -U mnogim zemljama postoje i mešovita rešenja. izbegavanje primene kazne – izbegava se štetan uticaj kratkotrajnih kazni lišenja slobode i štede se materijalna sredstva društva. 71. ali razlike između njih nisu toliko izražene kao u vreme njihovog nastanka.uslovna osuda i sudska opomena se mogu izreći samo za lakše kd. Uslovna osuda – nastanak. pre svega zato što je ona pretnja konkretno utvrđenom kaznom. krajnje sredstvo – ultima ratio. sistemi i svrha -Osnovna karakteristika uslovne osude jeste težnja za postizanjem maksimalnih rezultata u suzbijanju određene vrste kriminaliteta uz minimalno angažovanje države. tipa. to realno može očekivati. a naročito kazna lišenja slobode. 2. odnosno da ne treba primenjivati strože sankcije ako se opšta svrha ks može postići blažom vrstom sankcije.

- izricanje i izvršenje utvrđene kazne se odlaže pod uslovom da uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja koje sud određuje u okviru zakonskog raspona od 1-5 godina ne izvrši novo kd. -Kod uslovne osude kazna se utvrđuje ne sa ciljem izvršenja, već predstavlja pretnju koja se pod određenim uslovima može ostvariti. Pored glavne obaveze da ne izvrši novo kd rešenje u KZ predviđa mogućnost postavljanja i drugih obaveza uslovno osuđenom (npr. naknada štete…) rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja. Mere bezbednosti koje se izriču uz uslovnu osudu se izvršavaju, tj. ne postoji mogućnost uslovnog odlaganja njihovog izvršenja. Uslovi za izricanje uslovne osude -Uslovi za izricanje uslovne osude su objektivni i subjektivni. Objektivni uslovi su vezani za kd, odnosno kaznu, a subjektivni za učinioca. -Osnovni objektivni uslov je onaj koji određuje da se uslovna osuda može izreći onda kada je u konkretnom slučaju učiniocu utvrđena kazna u trajanju do 2 godine ili novčana kazna. Propisan je i uslov koji je vezan za zaprećenu, propisanu kaznu. Za kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teže kazna, uslovna osuda se ne može izreći. -Uslovnom osudom može biti utvrđena samo kazna zatvora. Zajedno sa u.o. kojom je utvrđena kazna zatvora može se izreći i novčana kazna, kao i kazna oduzimanja vozačke dozvole. Uslovna osuda i kazna rada u javnom interesu ne mogu se izreći zajedno za isto kd. -U pogledu uslova vezanih za učinioca vlada stav da treba ograničiti krug lica kojima se može izreći uslovna osuda. Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od 5 godina od pravosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno kd. Sud će posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno i izreći uslovnu osudu ako se sa osnovom može očekivati da će upozorenje uz pretnju kaznom dovoljno na njega uticati da više ne vrši kd. Opozivanje uslovne osude -Do opozivanja uslovne osude može doći u 3 slučaja: 1. zbog novog kd 2. zbog ranije učinjenog kd 3. zbog neispunjenja određenih obaveza Opozivanje uslovne osude zbog novog kd je obavezno ako je za njega izrečena kazna zatvora u trajanju od 2 godine ili stroža kazna. -Opozivanje je fakultativno ako uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja učini kd za koje je izrečena kazna manja od 2 godine ili novčana kazna. -U slučaju da opozove uslovnu osudu, sud će izreći jednistvenu kaznu primenom odredava za odmeravanje kazne za kd u sticaju, tako što će za kd za koje je izvršena uslovna osuda uzeti kaznu utvrđenu u uslovnoj osudi. -Ako sud ne opozove uslovnu osudu moguće su 2 situacije: 1. Kada sud smatra da i za novo kd treba izreći uslovnu osudu, biće izrečena samo jedna, nova uslovna osuda tako što će se utvrditi nova kazna, primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd izvršena u sticaju, i novo vreme proveravanja. Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini kd mora doći dao opoziva uslovne osude. 2.Kada sud odluči da za novo kd izrekne zatvor postojaće paralelno i zatvor i uslovna osuda, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne računa u vreme proveravanja. 2. Opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog kd – do toga dolazi kada sud posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio kd pre nego što je uslovno osuđen, a u pitanju je takvo delo da ne bi bila osnova za izricanje uslovne osude da se za njega znalo. U slučaju opoziva postupiće isto kao i kada uslovnu osudu opoziva zbog novog kd primenom odredaba za odm. kazne za kd u sticaju izrećiće jedinstvenu kaznu tako što če utvrditi kaznu za ranije učinjeno kd, a za kd za koje je izrečena uo uzeće kaznu uz opozvane uo kao utvrđenu. 3.Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza- ako je uslovnom osudom uslovno osuđenoim određeno da vrati imovinsku korist oribavljenu izvršenjem kd ili da nadoknadi štetu koju je prourokovao kd ili da ispuni neku drugu obavezu predviđenu kr. pravnim odredbama, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može u okviru vremena proveravanja produžiti rok za ispunjenje obaveze ili moće opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi. Ako utvrdida osuđeni iz opravdanih razloga ne može da ispuni postavljneu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obavezeili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenu zakonom. 1.

50

-U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se uslovna osuda može opozvati samo u toku vremena proveravanja. Izuzetno, do opozivanja u.o zbog novog kd može doći u r roku od 1 god. do dana proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle isteka vremena proveravanja. I u slučaju neispunjenja neke obaveze, uslovna osuda se može opozvati u roku od 2 god. do isteka vremena proveravanja i odrediti da se utvrđena kazna izvrši. 73.Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom -Naše kp, osim obične, poznaje uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom predstavlja spoj elemenata kontinentalnog i anglosanksonskog tipa uslovne osude. Njome s eomogućava da se prema uslovno osuđenom preuzimaju aktivne radnje, kroz koje mu se pruža pomoć i zaštita, a istovremeno vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vršenja kd. Svrha je kao i kod obične uo da se bez primene kazni izvrši uticaj na učinioca da ne vrši kd, jedino što je kod uo sa zaštitnim nadzorom potrebno i aktivno delovanje. Radi se o učiniocu kod kojeg e s obzirom na njegovu ličnost, ranije vladanje, prirodu i okolnosti izvršenog kd, s osnovom može očekivati, doduše uz pružanje pomoći i vršenja nadzora nad njim, da više neće vršiti kd. Zaštitni nadzor je samo jdna dopunska mera za uslovnu osudu koja smanjuje rizik kod određene kategorije uslovno osuđenih de je on povećan da će ponovo vršiti kd. -Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom izrećiće se u onim slučajevima gde p0ostoji oređena sumnja u učinioca i njegove sposobnosti da se uzdrži od vršenja kd ako bi se prepustio sam sebi, kao kod obične uslovne osude. -Priroda učinjenog kd i okolnosti pod kojima je izvršeno moraju se ceniti prilikom odlučivanja da li će se učinilac staviti pod zaštitni nadzor i koje će mu obaveze biti određene. -Trajanje zaštitnog nadzora može se kretati samo u okviru vremene proveravanja. KZ predviđa da će u dva slučaja trajati kraće nego sama uslovna osuda: 1. ako sud prilikom izricanja uslovne osude da zaštiti nadzor traje kraće od vremena proveravanja; 2. ako u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova svrha. KZ predviđa i mogućnost ukidanja pojedinih obaveza i pre isteka roka na koji su postavljene, a ne samo ukidanje zaštitnog nadzora u celini ili pak mogućnost zamene pojedinih obaveza drugim. -Sadržinu zaštitnog nadzora čine pojedine obaveze. KZ pored obaveze osuđenog da se javlja organu nadležnom za vršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ utvrdi, propisuje i mogućnost postavljanja sledećih obaveza. 1. osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje; 2. prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osuđenog; 3. ispunjavanje obaveza, izdržavanje porodice, čuvanje i vaspitanje dece i dr. porodične obaveze; 4. uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala i priredbi, ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovno vršenje kd; 5. blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta 6. uzdržavanje od upotrebe droge ili alkoholnog pića; 7. lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi; 8. posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta i ustanova; 9. otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene kd, a naročito izmirenje sa žrtvom kd. -Pošto nisu stvoreni uslovi za izvršenje ovog oblika uslovne osude, predlagalo se njeno ukidanje, ali je ona ipak zadržana. -U slučaju da uslovno osuđeni ne ispunjava naložene obaveze sud ga može opomenuti, naloženu obavezu zameniti drugom; produžiti trajanje obaveze i najzad može opozvati uslovnu osudu (opozvati) zbog neispunjavanja obaveze, ali samo u toku trajanja vremena proveravanja. 74. Sudska opomena -Sudska opomena, zajedno sa uslovnom osudom, predstavlja u našem kp samostalan tip sankcije koja se naziva merom upozorenja (admonitivna sankcija) Bitna razlika u odnosu na kazne jeste što je ona zamena za kaznu, pre svega za kratkotrajne kazne lišenja slobode i što je u prvom planu njen vaspitni učinak pa se time po sadržini približava vaspitnim merama. Sudska opomena je u naše kp prvi put uvedena 1959. godine izmenama i dopunama KZ iz 1951. -Sudska opomena je najblaža kazna za punoletne učinioce i ne dovodi do ograničavanja prava i sloboda učinioca. Namenjena je najlakšim oblicima kriminaliteta. Ona znači socijalno-etički prekor za učinjeno kd i upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši kd da može očekivati primenu neke strože kr. sankcije. -Kod nje je naglašeno socijalno-preventivno dejstvo – okrenuta je pre svega delinkventima, učiniocima lakših kd. -Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. da se radi o kd za koje je propisan zatvor do 1 godine ili novčana kazna; 2. da je kd učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ga u konkretnom slučaju čine naročito lakim.

51

-Postoji izuzetak kod prvog uslova – pod uslovima određenim kod nekih kd kod kojih je to izričito propisano, sudska opomena se može izreći i onda kada je propisan zatvor do 3 godine. (npr.kod tzv. opasne lake telesne povrede kada je učinilac bio izvazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog). -Sud uzima u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, njegov odnos prema žrtvi, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je učinjeno delo. -Sudska opomena se može izreći i za kd u sticaju ako za svako od tih dela postoje uslovi za izricanje sudske opomene. -Sudska opomena se ne može primenjivati u odnosu na 2 kategorije lica: 1. Ne može se izreći maloletnom licu – jer u okviru vaspitnih mera postoji sudski ukor koji je po svojoj sadržini i svrsi istovetan sa sudskom opomenom; 2. Ne može se izreći ni vojnim licima za kd protiv Vojske SCG – njima se za vojna kd ukoliko je propisana kazna zatvora do 3 godine može izreći disciplinska kazne, ako je delo dobilo naročito lak vid i ako to zahtevaju interesi službe. -Sudska opomena, pošto predstavlja najblažu sankciju, izriče se rešenjem -Uz sudsku opomenu može se izreći većina mera bezbednosti koje predviđa KZ: obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude. -Sudska opomen ne povlači pravne posledice osude -Briše se iz kaznene evidencije nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd. 75. Nastanak mera bezbednosti -Prihvatanje mera bezbednosti kao krivičnih sankcija posebnog tipa vezuje se tek za početak XIX veka. Odlučujuću ulogu u tome imale su određene krivičnopravne škole i borba mišljenja koja se između njih vodila. Ekstremni stav italijanske pozitivne škole o potpunoj zameni kazne merama bezbednosti, nastao kao reakcija na shvatanje klasične škole, nije imao skoro nikakvih izgleda da bude prihvaćen. Ali, zato je znatno umereniji stav sociološke i neoklasične (eklektičke) škole, koje mere bezbednosti postavljaju kao dopunske ili sporedne sankcije uz kaznu, izvršio veliki uticaj na kriv. zakonodavstva u mnogim zemljama. -Prvi zakonski projekat koji predviđa mere bezbednosti kao poseban tip sankcije jeste Presnacrt Švajcarskog kr. zakonika iz 1893. godine. Prvi zakonski projekat kod nas koji i terminološki razlikuje mere bezbednosti u odnosu na kaznu jeste Projekat srpskog KZ u redakciji iz 1911. godine. -20-ih i 30-ih godina XX veka u mnoge kriv. zakonike uvode se mere bezbednosti kao posebna vrsta kriv. sankcija, sadržinski i sistemski odvojene od kazne i danas ih poznaju skoro sva savremena kriv. zakonodavstva. Od tada dominira koncept dualističkog sistema kriv. sankcija. -Dok se kazni kao cilj postavljala odmazda, moralna opomena i generalna prevencija kroz zastrašivanje, merama bezbednosti se kao cilj postavljalo lečenje i popravljanje učinioca kd. Mere bezbednosti su uvedene da bi se specijalno preventivno delovalo na određene kategorije učinilaca u odnosu na koje kazna ne predstavlja adekvatnu reakciju. Međutim, isticanje resocijalizacije i tretmana učinioca u prvi plan kao osnovnog cilja kazne, što je naročito došlo do izražaja u nekim zemljama, vodilo je često i shvatanju da kazna može obavljati i funkciju koja se pripisivala merama bezbednosti. Ali noviji razvoj u svetu na planu kriminalne politike i kp tekao je u znaku razočarenja u resocijalizirajuće efekte kazne, što je dovelo do jasnijeg razgraničenja kazne i mere bezbednosti. Danas, kada kod kazne generalna prevencija ponovo izbija u prvi plan, glavnu razliku između kazne i mera bezbednosti ponovo treba videti u njihovoj svrsi. 76. Mere bezbednosti – pojam, svrha, vrste i sistem Pojam i svrha mera bezbednosti -Postizanje ciljeva krivičnopravne zaštite kaznom vrši se u prvom redu na generalno-preventivnom planu, dok je kod mera bezbednosti specijalna prevencija u prvom planu. Kazna znači i socijalno-etički prekor odgovornom učinocu, dok je mera bezbednosti vrednosno neutralna sankcija zasnovana na opasnosti učinioca u smislu ponovnog vršenja kd. Kazna se nikada ne sme izreći samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo. Dok je kazna, odnosno pretnja kaznom, okrenuta pre svega potencijalnim učiniocima, mere bezbednosti su reakcija na individualnu društvenu opasnost određenog učinioca. Izbor, vrsta i trajanje mere bez. određuje se na osnovu procene opasnosti učinioca za okolinu, opasnost da se vrše nova kd. -Svrha mere bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće vrši kd. Pod pojmom „stanja“ podrazumevaju se psihička stanja učinioca – za izricanje mere bezbednosti traži se uzročna veza između njegovog psihičkog stanja i učinjenog kd, kao i da takva stanja mogu voditi ponovnom vršenju kd. Pojam „uslovi“ se uobičajeno tumači kao povezanost ličnosti učinioca i njegove sredine i prilika. Za primenu mera bezbednosti traži se postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se sa visokim stepenom verovatnoće može zaključiti da će učinilac ponovo vršiti kd, kao i da se merom bezbednosti mogu otkloniti ta stanja ili uslovi.

52

-Po KZ opasnost mora biti ozbiljna. mb nisu predviđene kod pojedinih kd već se primenjuju na osnovu odredaba opšteg dela KZ. zabrana vršenja poziva. Ukoliko je takav učinilac proveo duže ili isto vreme u ustanovi za izvršavanje ove mere od dužine izrečene kazne zatvora. zabrana upravljanja motornim vozilom.Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Mera bezb obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi može se primeniti prema učiniocu koje je kd učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti ili učiniocu koje je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao kd. -Za primenu ove mb moraju biti ispunjena dva uslova: 1. 9. 2.Vrste i sistem mera bezbednosti u našem kp -Naše kp predviđa 9 mera bezbednosti: 1. bitno smanjeno uračunljive učinioce -Ona se ne može primeniti prema licima koja kasnije. -Drugi uslov za primenu ove mb ujedno je i kriterijum za izbor između te mere i mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. mora postojati visok stepen verovatnoće da će učinilac ponovo učiniti kd. da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Priroda i neograničeno trajanje ove mb ne daju osnova za njenu primenu u slučajevima kada postoji opasnost da će učinilac vršiti samo neka lakša kd. Uz ove dve mere KZ određuje 3 mb koje se mogu izreći uz njih: zabrana vršenja poziva. Uobičajene su podele na: 1. na predlog zdravstvene ustanove ili na predlog organa starateljstva. bitno smanjeno uračunljivim učiniocima se izriče uz kaznu i izvršava se pre kazne. 4. se mogu klasifikovati po različitim kriterijumima. 8. one koje se izriču samostalno i one koje se izriču uz neku drugu kr sankciju. 78. mogu se izreći uz kaznu. Ukoliko je osuđeni pušten na uslovni otpust postoji mogućnost primene mb obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi za vreme dok uslovni otpust traje. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi 53 . -Dok se u odnosu na neuračunljive učinioce ova mera bezb izriče kao samostalna sankcija. 6. time je ujedno izdržao i kaznu. -To znači da se ova mera može primeniti u odnosu na 2 kategorije učinilaca: 1. Ako je to vreme kraće. 77. -Trajanje mb je posebno određeno kod svake pojedine mb. javno objavljivanje presude. 5. -Pošto su vezane za ličnost učinioca. neuračunljive učinioce 2. mere bezb medicinskog karaktera i ostale mere bezb 2. Jedina mb čije je trajanje neodređeno i neograničeno jeste obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. postojanje ozbiljne opasnosti da će učinilac učiniti teže kd 2. Taj postupak se sprovodi po službenoj dužnosti. oblikovane su tako da odgovaraju specifičnim situacijama u kojima predstavljaju pogodniji oblik reakcije od kazne. -Ova mb se izriče na neodređeno vreme. Samo kad je u pitanju neuračunljiv učinilac. Kod te procene je presudno stručno mišljenje veštaka psihijatra. sud će odlučiti da li će ga uputiti na izdržavanje ostatka kazne ili će ga pustiti na uslovni otpust. -Ove mere bezb. 3. koja u tim specifičnim slučajevima nije adekvatna kr sankcija ili sama nije dovoljno za postizanje preventivnih ciljeva. Mere bezb su po pravilu sankcije dopunskog karaktera. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. proterivanje stranca iz zemlje. obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. kada se radi o neuračunljivom učiniocu. obavezno lečenje alkoholičara. obavezne i fakultativne 3. -Mere bezb su po svojoj sadržini i prirodi heterogene. u toku kriv postupka duševno obole i tako postanu procesno nesposobna. a o otpuštanju iz zdravstvene ustanove odlučuje sud rešenjem nakon sprovođenja posebnog postupka. delatnosti ili dužnosti. moguće je samostalno izreći 2 mere bezb: mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i mera bezb obaveznog psihičkog lečenja na slobodi. delatnosti ili dužnosti. obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. obavezno lečenje narkomana. uslovnu osudu. zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta. oduzimanje predmeta. 7.

specijalizovanoj ustanovi. odnosno da postoji uzročna veza između učinjenog dela i zavisnosti učinioca od droge. ali njeno ukupno trajanje u tom slučaju ne može biti duže od 3 godine. -KZ predviđa i mogućnost da se ova mera izvršava institualno – u odgovarajućoj zdr ust. izvršava se u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr. -Mogućnost pretvaranja ove mere u mb obav psih lečenja i čuvanja u zdr usta postoji dva slučaja: 1. -Narkomani mnogo češće vrše kd zbog zavisnosti od droge. ukoliko je prestala potreba za daljim lečenjem. Obavezno lečenje alkoholičara -Mb obaveznog lečenja alkoholičara predvišena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe alkohola. Ne traži se da je učinilac u vreme izvršenja kd bio pod uticajem droge. ne postoji mogućnost primene ove mb (skrivljena neuračunljivost) -Potrebno je da je delo rezultat zavisnosti od upotrebe opojnih droga. Vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora. već da je dovoljno samo lečenje na slobodi. kada i pored lečenja učinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Postoji i obrnuta mogućnost – obavezno psih lečenje na slobodi može se izreći neuračunljivom učiniocu kada sud na osnovu rezultata lečenja utvdi da više nije potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdr ust. ali je za otklanjanje te opasnosti dovoljno njegovo lečenje na slobodi. Često su to dela protiv imovine koja se vrše da bi se došlo do sredstava za drogu. ako je delo učinjeno u stanju neuračunljivosti do kojeg je došlo upotrebom droge. -Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora. pušten na uslovni otpust -Reč je o neuračunljivom ili bitno smanjeno uračunljivom učiniocu koji je opasan. uz uslovnu osudu – zbog prirode ove mere. specijalizovanoj ustanovi. Za razliku od narkomana. učin. Međutim. -Opasnost mora biti ozbiljna kao i kod mb obavezenog psih lečenja i čuvanja u zdr ust. ne vide se dovoljno uverljivi razlozi za takvo vremensko ograničenje. sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdr ili dr specijalizovanoj ustanovi. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. lečenja. alkoholičari češće vrše kd pod neposrednim uticajem alkohola. s obzirom na to da između ove 2 mb postoji velika razlika u pogledu zadiranja i ograničavanja prava učinioca kd. ova mera se izvršava u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr. kada usled te zavisnosti i dalje postoji ozbiljna opasnost da će učinilac vršiti kd. Povremeno ili umereno uzimanje alkoholnih pića je društveno prihvatljivo. ali ne i duže. -U slučaju kada se izriče uz kaznu zatvora. novčanu kaznu. uslovnu osudu. sudsku opomenu i oslobođenje od kazne. jer ni u lakšim slučajevima nije uvek isključena potreba dužeg psih. -Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora. nego pod direktnim uticajem droge. Štaviše. 80. ali se ne zahteva da to bude opasnost od vršenja težih kd. -U slučaju da je izrečena uz novčanu kaznu. uslovnu osudu. već opasnost da će neuračunljiv učinilac učiniti bilo koje protivpravno delo u zakonu predvišeno kao kd. 54 . -Ako je izrečena uz novčanu kaznu. U savremenoj psihijatriji su prisutna shvatanja da su u nekim slučajevima bolji uspeh u lečenju može postići bez hospitalizacije. Ukoliko je došlo do stanja neuračunljivosti i ova mera bezb može biti izrečena ukoliko seu ostvareni uslovi za primenu instituta actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost). ona se ne izriče uz kaznu zatvora 2. -Ova mb može trajati najduže 3 godine. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. Razlika u pogledu ovog uslova se može pravdati. novčanu kaznu. kada se učinilac ne podvrgne lečenju ili ga samovoljno napusti 2. -Kada se izriče uz kaznu zatvora. Obavezno lečenje narkomana -Mb obaveznog lečenja narkomana predviđena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga. ali ne duže od 15 dana neprekidno. Može se u 2 slučaja izreći i bitno smanjeno uračunljivom učiniocu: 1.-Mera bez obaveznog psih lečenja na slobodi izriče se samostalno neuračunljivom učiniocu. Za primenu ove mb je važno razlikovati obično pijanstvo od alkoholizma. mora kumulativno biti ostvaren i uslov da kod učinioca postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje vršiti kd. Vreme provedeno u ustanovi lečenja uračunava se u kaznu zatvora. Ona može trajati kraće od te kazne. kada je bitno smanjano urač. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. uslovnu osudu ili sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenja alkoholičara se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i ne može trajati duže od 2 godine. odnosno da će bitno smanjeno uračunljiv učinilac učiniti bilo koje kd. u normalnim životnim uslovima. odnosno 2 meseca ukupno. ova mera je ograničena trajanjem kazne zatvora. što je značajna razlika u odnosu na mb obaveznog lečenja narkomana. uslovnu osudu. Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenja narkomana se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i može trajati najviše 3 godine. mb obaveznog lečenja narkomana može trajati i duže od izrečene kazne zatvora. Pored ovog uslova. 79.

ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno. ako su protekle 3 godine. ili po pravilu kroz tu zloupotrebu. delatnosti ili dužnosti može se izreći kako uračunljivom. Određenog poziva 2. delatnosti ili dužnosti. a neuračunljivom učiniocu uz meru bezb. Tu ne spadaju predmeti koji se koriste za preduzimanje pripremnih radnji ili predmeti koje učinilac koristi posle izvršenja kd (npr putničko vozilo koje je učinilac koristio da bi se prevezao do mesta izvršenja kd. odlukom suda skratiti. delatnosti ili dužnosti. Oduzimanje predmeta -Za razliku od ostalih mb koje su sve lične prirode. osim upotrebljenih. 55 . Trajanje izrečene mere se može naknadno. Sporno je da li se u vezi sa tim delom mogu uzeti i oni predmeti koji su bili namenjeni izvršenju nekog sasvim drugog kd. pod određenim uslovima. Određene službe 3. -Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb -Njeno trajanje se može naknadno. pokazuje da je opasno da on i dalje upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije. Ako su. sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdrav. ako je izvršilac izvršio kd ugrožavanja javnog saobraćaja vozeći autobus (D kategorija). a ne svih kategorija. 83. uslovnu osudu. Opasnost treba shvatiti u smislu opasnosti od vršenja kd u vezi sa vršenjem nekog poziva. 81. okolnosti pod kojima je delo izvršeno ili ranije kršenje saobraćajnih propisa od strane učinioca. korišćenje. 82. -Za izricanje ove mb ranije zakonsko rešenje alternativno je postavljalo 2 uslova: 1. na osnovu sudske odluke. ako su protekle 3 godine. vršenje delatnosti ili dužnosti radi izvršenja kd ili 2. uslov za primenu ove mere bezb uvek ispunjen. Npr. bili pripremljeni i neki drugi predmeti kao eventualno sredstvo izvršenja tog kd. Pomilovanjem se može odrediti ukidanje ili kraće trajanje ove mb. Zabrana vršenja poziva. -Može se govoriti o oduzimanju 2 grupe predmeta: 1. njemu se može izreći mb zabrane upravljanja samo vozilom D kategorije. Određene delatnosti 4. upravljanje ili rukovanje tuđom imovinom ili za čuvanje te imovine -U presudi kojom se izriče ova mera mora biti tačno određeno na šta se zabrana odnosi. Svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje. predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd 2. To bi značilo da je kod nekih kd koja se prema zakonskom opisu mogu vršiti samo. predmeti koji su nastali izvršenjem kd -Predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd su oni predmeti kojima se preduzima radnja izvršenja. da bi prevezao stvari pribavljene izvršenjem kd ili da bi pobegao posle izvršenja kd) -Da bi oba mb bila primenjena mora biti učinjeno delo koje je zakonom predviđeno kao kd. ili dr specijalizovanoj ustanovi. postoji mogućnost opozivanja uslovne osude ako učinilac prekrši tu zabranu. skratiti. mb oduzimanja predmeta je jedina mb u našem sistemu kriv sankcija stvarnog karaktera. -Ova mb može trajati od 3 meseca do 5 godina -U slučaju kada je izrečena uz uslovnu osudu. -KZ predviša da se ova mera bezb može izreći ukoliko je dalje vršenje određene delatnosti opasno. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. Ona se može izreći ako težina učinjenog dela. -Mere bezb se izvršava oduzimanjem vozačke dozvole određene vrste ili kategorije. -Kada se ova mera izriče licu koje nema položen vozački ispit. s tim da se vreme provedeno u zatvoru. delatnosti ili dužnosti -Mb zabrana vršenja poziva. Ona je jednim svojim delom ipak zadržala i karakter kazne. tako i neuračunljivom učiniocu.-Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti. -Zabrana upravljanja motornim vozilom se može izreći i licu koje ima stranu vozačku dozvolu u kom slučaju ona obuhvata zabranu korišćenja te dozvole na teritoriji Srbije. koji su upotrebljeni prilikom izvršenja kd ili su tome bili namenjeni. njihovo oduzimanje nije sporno. odnosno u zdr ustanovi u kojoj je izrečena neka mera medicinskog karaktera ne uračunava u vreme trajanja ove mere. -U slučaju kada je ova mb izrečena uz uslovnu osudu sud može pri izricanju uslovne osude odrediti da će se ta osuda opozvati ako učinilac prekrši zabranu vršenja poziva. -Uračunljivom učiniocu se izriče uz kaznu. onda se ona sastoji u zabrani izdavanja vozačke dozvole ( a ne u zabrani polaganja vozačkog ispita). Zabrana upravljanja motornim vozilom -Mb zabrane upravljanja motornim vozilom predviđena je za učinioce kd ugrožavanja javnog saobraćaja. Ova mera bezb se sastoji u zabrani vršenja: 1. da je učinilac zloupotrebio svoj položaj. -Može trajati od 1-10 godina računajući od dana pravosnažnosti odluke.

Ova mb se ne primenjuje u odnosu na predmete koji nisu nastali izvršenjem kd. Javno objavljivanje presude -Javno objavljivanje presude je nova mb koju uvodi KZ. Uslovi za oduzimanje imovinske koristi predviđene su odredbama KZ. kada je kd prouzrokovalo opasnost za život ili telo ljudi – pod uslovom da objavljivanje presude može da doprinede da se otkloni ili umanji ta opasnost. sudsku opomenu ili uz oslobođenje od kazne. jer nema osnova za sužavanje primene ove mere samo kod kd određene vrste. -Od prenošenja stečene imovinske koristi na drugoga. kada je kd učinjeno putem sredstava javnog informisanja – cilj je da se u tom slučaju. -Izricanje ove mere je u načelu fakultativno. -Presuda se objavljuje o trošku učinioca kd. 56 . a ako oduzimanje nije moguće – učinilac će se obavezati da plati novčanu iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. ovi predmeti se mogu oduzeti i onda kada nisu svojina učinioca u 2 slučaja: 1. kod kd falsifikovanja novca propisano je obavezno oduzimanje lažnog novca nastalog izvršenjem tog kd) -Zakonom se može odrediti i obavezno uništavanje oduzetih predmeta (npr. ali se zakonom može predvideti obavezna primena ove mb što je i učinjeno kod nekih kd (npr. način izvršenja kd i druge okolnosti koje ukazuju na tu nepoželjnost. I u tom slučaju sud odlučuje da li će se presuda objaviti u celini ili u izvodu. vlasnik ima pravo na naknadu štete od učinioca -Primena ove mere je u načelu fakultativnog karaktera. -Sporno je da li se ova mera bezb može izreći strancu koji je dobio azil. Sud odlučuje da li će se objaviti u celini ili u izvodu. -Od učinioca će se oduzeti novac. 86. U tom slučaju se imovinska korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao imov. što znači da treba voditi računa o principu srazmernosti. Bilo je mišljenja da ovaj uslov treba tumačiti pre svega u smislu političke nepoželjnosti. koju je sud mogao da naloži samo kod kd klevete ako je ono učinjeno putem sredstava javnog informisanja. kod kd protiv zdravlja ljudi. koji su pribavljeni kd. -KZ predviđa mogućnost primene ove mb u 2 situacije: 1. Zasniva se na principu da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd. ali ne i sankcija. već predstavljaju korist do koje je učinilac došao njegovim izvršenjem. To mogu biti i privredna. protiv životne sredine ili protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine). pobude iz kojih je kd učinjeno. određen je kratak rok u kome se ona mora izvršiti. Kada je reč o kd učinjenom putem sredstava javnog informisanja sud može odlučiti da se presuda objavi istim putem – u istom sredstvu javnog informisanja. predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist. korist za sebe. 85. tj. -Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb. a postoji opasnost da će stranac i dalje vršiti kd. To se ne može prihvatiti. -Uslov za primenu mb oduzimanje predmeta jeste da je predmet u svojini učinioca Izuzetno.-Što se tiče predmeta koji su nastali izvršenjem kd to su samo oni predmeti koji su nastali preduzimanjem radnje izvršenja. ali se može zakonom predvideti i obavezno objavljivanje presude. To je 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. -S obzirom na prirodu ove mere i njenu svrhu. i kao takva nije imala neki veći značaj. s obzirom na način izvršenja. Prihvatljivije bi bilo tumačenje koje isključuje tu mogućnost za vreme dok stranac uživa pravo azila. kao i putem kojeg sredstva javnog informisanja će se objaviti. -Imovinska korist pribavljena kd oduzeće se i od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti. -Ova mb se izriče uz: osudu na kaznu. već meru sui generis. (npr. Ako i dalje postoji opasnost da će biti upotrebljeni za izvršenje kd -Treće lice. kod kd neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava). Ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti 2. uslovnu osudu. ona je regulisana u posebnoj glavi KZ. imovinska i druga kd naročito ako su učinjena u povratu. treba razlikovati sticanje imovinske koristi za drugog. -KZ (za razliku od ranijeg rešenja) direktno upućuje na to da prilikom izricanja ove mere i određivanja njenog trajanja treba imati u vidu i težinu izvršenog kd. -Kao uslov za primenu ove mb zakon postavlja nepoželjnost boravka stranca na teritoriji Srbije i upućuje sud da prilikom odlučivanja o njenom izricanju uzme u obzir prirodu i težinu učinjenog kd. Proterivanje stranca iz zemlje -Proterivanje stranca iz zemlje sastoji se u proterivanju sa teritorije Srbije lica stranog državljanstva ili lica bez državljanstva za vreme koje odredi sud u okviru zakonskog raspona od 1-10 godina. a korist se oduzima sudskom odlukom kojom je utvrđeno da je kd učinjeno. 84. otklone neke dalje štetne posledice učinjenog dela 2. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene kd -Pošto se radi o meri koja ne predstavlja kr sankciju. U našem ranije kz to je bilo mera.

one koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava -Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim se predviđene. -Ako učinilac otuđi predmete koji predstavljaju stečenu imovinsku korist bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti prodatih predmeta. -PPO može nastupiti samo ako je izrečena kazna zatvora. prava može doneti sud kad proteknu 3 godine od dana izdržane. poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi 3. zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave Početak i trajanje PPO -PPO nastupaju danom pravosnažnosti presude -PPO osude koje se sastoje u zabranama sticanja određenih prava mogu se propisati u trajanju najduže do 10 godina -Rehabilitacijom prestaju sve PPO. Rehabilitacija je ne samo nagrada osuđenom licu za dobro vladanje posle izdržane kazne. jer bi to značilo da se plaća za samu kriminalnu delatnost. Vrste pravnih posledica osude -PPO koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su: 1. Većina smatra da ne treba priznati one troškove koji predstavljaju materijalni ekvivalent za trud učinioca uložen u radnju izvršenja kd i troškove koji po samoj svojoj prirodi ulaze u radnju izvršenja kd. 87. i dalje ostaje sporno koji su to troškovi koje treba priznati. Ukoliko nije prestala usled rehabilitacije. Pravne posledice osude su mnogobrojne. -Najveći problem se javlja oko utvrđivanja visine imovinske koristi. trpi negativne posledice svoje osuđivanosti. zabrana sticanja čina vojnog starešine 4. pre svega oko toga da li su one bliže kazni ili merama bezbednosti. prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog zvanja. kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka PPO. Do rehabilitacije može doći pre nego što istekne vreme trajanja PPO. Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir ponašanje osuđenog posle osude. odluku o prestanku PPO koje se sastoje u zabrani sticanja odr. gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave. Jedino nisu obuhvaćena nematerijalna pogodovanja lične prirode. To u stvari znači da mu se daje status neosuđivanog lica. 88. nego i usluge. u novije vreme u sudskoj praksi i teoriji preovlađuje umereno rešenje koje polazi od toga da učiniocu kd prilikom utvrđivanja visine imovinske koristi treba priznati određene troškova koje je imao u vezi sa vršenjem kd. a po svom svojstvu mogu pogoditi učinioca više nego sama kr sankcija. korišćenje određenih predmeta bez davanja adekvatne protivpravnosti. Međutim. ona ima i specijalno preventivno dejstvo. osim ako to nema za rezultat i neposredne finansijske prednosti. U savremenoj teoriji kp preovlađuje shvatanje da rehabilitacija podrazumeva ponovno uspostavljanje ranijeg položaja osuđenog lica kao punoletnog građanina i stavljanje u zaborav njegove kriminalne prošlosti. pa do nepriznavanja bilo kakvih troškova.-Imovinsku korist predstavljaju ne samo novac i određeni predmeti. imovinska pogodovanja. -PPO koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su: 1. zakon. već i doprinos i podstrek da ubuduće ne vrši kd putem njegove reintegracije u društvo. One nastupaju automatski – po sili zakona (ex lege) kod osude za određena kd ili na određene kazne. zabrana sticanja određenih javnih funkcija 2. -Pravne posledice osude u našem pravu svrstane su u 2 kategorije: 1. Pravne posledice osude Nastupanje pravnih posledica osude -Pravne posledice osude nisu kriv sankcije. odnosno uštede. da li je nadoknadio štetu prouzrokovanu kd i vratio stečenu imovinsku korist. Iako su prisutna ekstremna shvatanja koja idu od toga da se učiniocu kd priznaju svi troškovi u vezi da izvršenjem kd. one koje predstavljaju prestanak ili gubitak određenih prava 2. zastarele ili oproštene kazne. Zbog njihovog kaznenog karaktera s jedne strane. prestanak vršenja javnih funkcija 2. znači sve ono što ima finansijske efekte. tj. zahteva rehabilitaciju osuđenog lica. učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tog predmeta koji je on imao u vreme izvršenja kd. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije Pojam i dometi rehabilitacije Institut rehabilitacije uveden je tek u novija kr. poziva ili zanimanja 3. Nepravedno je da neko celog života. i posle izdržane kazne. niti predstavljaju neke druge mere o kojima bi odlučivao sud. a ne postoji mogućnost da se oduzmu od lica na koje su preneti. uštede i sl. a s druge strane cilja koji se sastoji u otklanjanju opasnih situacija iz kojih može proizići ponovno vršenje kd postoji spor oko njihove pravne prirode. zabrana sticanja određenog zvanja. I princip pravednosti i princip srazmernosti kriv sankcija i svih negativnih pravnih posledica osude sa težinom dela i stepenom krivice učinioca. 57 .

u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku tog roka. ne učini novo kd. 58 . prema svojim mogućnostima.uslovnoj osudi . preduzeću. -Sudska rehab se može dati i licu koje je više puta osuđivano ako su ispunjeni zakonski uslovi za reh u pogledu svakog kd za koje je osuđeno. oduzimanja vozačke dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci. Time su u naše kz ponovo uvodi institut rehabilitacije. uspostavljanje svih prava osuđenog 2. uzimajući u obzir i sve dr okolnosti od značaja za davanje rehab a posebno prirodu i značaj kd. 5 godina kod osude na kaznu zatvora preko 6 meseci do 1 godine. -Pri tim uslovom sud će dati reh ako nađe da je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo rehab i ako je. Ona nije dovodila ni do prestanka pravnih posl. -Rehabilitacija treba uvek da obuhvati 2 stvari: 1. 3. organi koji učestvuju u postupku davanja amnestije. rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude.podatke o pravnim posledicama osude -U tesnoj vezi sa rehab jeste i regulisanje davanja podataka iz kaznene evidencije. ni do prestanka mera bezbednosti. lice koje je oglašeno krivim. osuda se stvarno briše iz kaznene evidencije. ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti. niti pak do brisanja osude. To su: sud.o oproštenoj kazni .Rehabilitacija u našem kp -Zakonsko regulisanje instituta rehabilitacije u našem kp pokazivalo je izrazite oscilacije. kaznu rada u javnom interesu. koja se sastoji u prestanku svih pravnih dejstava osude i davanju statusa neosuđivanosti rehabilitovanom licu. postoji mogućnost davanja građanima. -KZ se opravdano vraća na uobičajeno shvatanje rehabilitacije. a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena u roku od godinu dana od pravosnažnosti presude. -Niko nema pravo da od građana traži da podnese dokaze o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. ali ne preko 5 godina. drugoj organizaciji ili preduzetniku. KZ predviđa da kada se radi o ostvarenju prava u inostranstvu. i sudsku do koje dolazi odlukom suda po molbi osuđenog lica. A) ZAKONSKA REHABILITACIJA -daje se samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim.oslobođenju od kazne . tj. jer odredbe koje su nosile naziv „rehabilitacija“ malo su imale veze sa uobičajenim shvatanjem i regulisanjem instituta rehab. osude. nadoknadilo štetu prouzrokovanu kd. koja nastupa automatski – po sili samog zakona pošto budu ispunjeni određeni uslovi koje propisuje zakon. Mogu se davati samo podaci o osudi u vezi sa kojom nije nastupila rehabilitacija. u vezi da krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno. zastarela ili oproštana protekne: 1. -Pod uslovom „postojanja opravdanog interesa zasnovanog na zakonu“ predviđa se mogućnost davanja podataka na obrazložen zahtev i državnom organu. -KZ određuje krug organa kojima se mogu davati podaci iz kaznene evidencije. lice kojem je izrečena uslovna osuda. Rešenje iz KZ SRJ je sa osnovom bilo kritikovano. kada je to potrebno za vršenje poslova iz njegove nadležnosti. Sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije -Kaznena evidencija sadrži: -lične podatke o učiniocu kd -o kd za koje je osuđen -podatke o kazni . -zakonska rahab nastaje ako: 1. Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saopštiti. javni tužilac. na njihov zahtev. B) Sudska rehabilitacija -Može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri godine. organ za izvršenje kr sankcija. organu starateljstva. stvarno brisanje osude -KZ razlikuje zakonsku reh. 10 godina kod osude na kaznu zatvora preko 1-3 godine. ne učini novo kd.sudskoj opomeni . podataka o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. organ unutrašnjih poslova. -Uslov za sudsku reh jeste da je proteklo 10 godina od dana izdržane. 2. -Zakonska rehabilitacija takođe nastaje ako od dana kada je kazna izvršena. 3 godine kod osude na novčanu kaznu. zastarele ili oproštene kazne. 2.

Molba se može podneti pošto je presuda postala pravosnažna. zamena izrečene kazne blažom kaznom. delatnosti ili dužnosti. može se ponoviti po isteku 1 godine od dana donete odluke ako se radi o osudi preko 3 godine. zastarelost krivičnog gonjenja 59 . Ako se radi o oslobođenju od kriv gonjenja. -Posledice amnestije mogu biti sledeće: 1. Kod trajnih kd datom amnestijom je obuhvaćeno samo ono protivpravno stanje stvoreno izvršenjem kd koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji. dati rehabilitacija 5. određenog zdravstvenog stanja (npr. Kod kr gonjenja protekom vremena postaje sve teže dokazivati učinjeno kd. invalidnost) itd. odnosno ona se sama odriče tog prava jer se kažnjavanje sa aspekta legitimnosti posle proteka dužeg vremenskog perioda ozbiljno dovodi u pitanje. ukidanje pojedinih ili svih pravnih posledica osude -Amnestija se može odnositi na učinjena određena kd ili na određene kazne bez obzira na kd. rehabilitacija ili ukidaju pravne posledice osude. -Pomilovanje je u isključivoj nadležnosti predsednika Republike Srbije. -Zakonom o pomilovanju je regulisan samo postupak pomilovanja. Pomilovanje ima dejstvo samo u odnosu na poimenično određeno lice. a po isteku 6 meseci ako je u pitanju osuda na blažu kaznu. hranilac ili staralac. zamena izrečene kazne blažom kaznom 4. postupak za pomilovanje pokreće se samo po službenoj dužnosti. ukinuti. -Davanjem pomilovanja ne dira se u prava trećih koja se zasnivaju na osudi. Nakon proteka određenog vremena čija dužina zavisi od težine izvršenog kd. njegov bračni drug. Osloboditi od gonjenja – abolicija 2. -Naše kp poznaje 2 vrste zastarelosti: 1. pola. pa se ona može odnositi na učinioce određene starosti. potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne 3. zameniti izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom 4. -Davanjem amnestije ne dira se u pravu trećih lica koja se zasnivaju na osudi (pre svega u pravo na imovinskopravni zahtev).potpuno ili delimično osloboditi od izvršenja kazne 3. rehabilitacija 5. Iako se najčešće vezuje za vrstu kd ili visinu izrečene kazne. zbog svog propusta. odnosno odrediti kraće trajanje mere bezbednosti: zabrane vršenja poziva. gubi svoje pravo na kažnjavanje. država na neki način. I sama potreba za kažnjavanjem i ostvarivanjem zaštitne funkcije slabi protekom vremena. 91. a ne i za ubuduće. Ostvaruje li lice obuhvaćeno amnestijom obeležja istog kd i posle tog momenta. a u slučaju odbijanja molbe. usvojilac. 90. To se čini saveznim ili republičkim zakonom u zavisnosti od toga da li je učinjeno kd regulisano republičkim ili saveznim kr zakonodavstvom. Pojam zastarelosti i zastarelost krivičnog gonjenja Pojam zastarelosti -Zastarelost je zakonski osnov za gašenje kr sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na kriv gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije. Amnestija -Amnestija znači predavanje u zaborav učinjenog kd -Amnestija je akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica daje oslobođenje od kriv gonjenja – abolacija. srodnik u pravoj liniji. ukinuti. izbegavanje vojne obaveze). -Amnestija se daje samo za već učinjena kd. Pomilovanjem se učinilac kd može: 1. osude 6. Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu. -Pomilovanje predstavlja akt milosti čije davanje nije ograničeno nekim materijalno – pravnim uslovima. zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje. odnosno težine i prirode izrečene kr sankcije. KZ ne predviđa nikakva ograničenja u pogledu vrste i težine kd. čini novo kd koje nije obuhvaćeno amnestijom (npr. sestra. to je isključivo stvar procene zakonodavca prilikom donošenja pojedinog zakona o amnestiji. amnestijom se mogu obuhvatiti učinioci i po nekom drugom kriterijumu. brat. odnosno odrediti kraće trajanje pojedine ili svih pravnih posl. Pomilovanje Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izrečene kriv sankcije ili sprečava donošenje te odluke u slučaju da do kriv gonjenja još nije došlo.89. oslobođenje od krivičnog gonjenja – abolicija 2. Molbu može podneti i : zakonski zastupnih osuđenog lica. Postupak za pomilovanje pokreće se na molbu osuđenog lica ili po službenoj dužnosti od strane ministra pravde. potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne.

Istekom propisanih rokova gasi se pravo nadležnih organa da izvrše kaznu. a kod novčane kazne bez obzira na njenu visinu rok zastarelosti iznosi 2 godine. 15 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 10 godina 4. -Ako je za kd propisano više kazni. 20 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 15 godina 3.krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastareva za kd genocida i ratnih zločina. duševna bolest učinioca usled koje se ne može voditi kriv postupak). 20 godina od osude na zatvor preko 15 godina 3. zastarelost izvršenja kriv sankcija Zastarelost u našem kp je opšta. 2. 25 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvora od 30-40 godina 2. i kod nje je irelevantno o kojem se kd. -Dok teče rok zastarelosti kriv gonjenja moguće je da nastupe 2 situacije koje u stvari produžavaju taj rok. 3 godine od osude na zatvor preo 1 godine 7. -Rok zastarelosti počinje ponovo da teče. kao ni za kd za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi. Njeno dejstvo se sastoji u tome što za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave ne teče rok zastarelosti kriv gonjenja. 10 godina od osude na zatvor preko 5 godina 5. -Apsolutna zastarelost kriv gonjenja nastupa protekom dvostrukog rok predviđenog za relativnu zastarelost kr gonjenja. Kod nekih mera bezb određuje se rok u fiksnom trajanju.2. -Odredbe o zastarelosti kr gonjenja su opšteg karaktera što znači da se primenjuju u odnosu na sva kd. 5 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 3 godine 6. preduzimanje bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja kd ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog kd 2. učinjeno novo kd koje je prema zaprećenoj kazni isto toliko teško ili teže od onoga u pogledu kojeg teče rok zastarelosti kr gonjenja. 2 godine od osude na zatvor do 1 godine. rok zastarelosti se određuje po najtežoj propisanoj kazni. osude na novčanu kaznu. -Kod produženog kd rok zastarelosti kriv gonjenja računa se od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produženog kd -Kod kd nečinjenja rok zastarelosti kriv gonjenja počinje se računati od prestanka dužnosti ne činjenje. što znači da se ranije proteklo vreme pre nastupanja prekida ne uračunava u rok zastarelosti kr gonjenja. 10 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 5 godina 5. Oni zavise od visine izrečene kazne kod kazne zatvora. 5 godina od osude na zatvor preko 3 godine 6. -Kod temporalnih posledičnih kd zastarelost počinje od dana kada je posledica nastupila -Kod kd izvršenih u sticaju rok zastarelosti kriv gonjenja računa se posebno za svako pojedino kd. učiniocu ili sankciji radi. 3 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 1 godine 7. Pojam zastarelosti i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija -KZ propisani su rokovi za zastarelost izvršenja glavnih kazni. ali naše kr zakon. obustava zastarelosti – nastupa onda kada zastarelost prestaje da teče za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne može otpočeti ili produžiti. Smetnje mogu biti ili pravne ili stvarne. KZ propisuje rokove za zastarelost kriv gonjenja. uvažava samo pravne smetnje (npr. Postoji samo 1 važan izuzetak . a kriterijum je propisana kazna za učinjeno kd. Ovi rokovi se odnose i na jedinstvenu kaznu koja je izrečena za kd učinjena u sticaju. a to su ubistva i prekid zastarelosti. dok kod drugih njegova dužina zavisi od vremena na koje su one izrečene. odnosno neograničena. rok zastarelosti nastavlja da teče od momenta u kome je obustavljen. osim u odnosu na ona kod kojih je zastarelost izričito isključena. 15 godina od osude na zatvor preko 10 godina 4. To znači da se uzima u obzir i ono vreme koje je proteklo do nastupanja te smetnje. 25 godina od osude na zatvor u trajanju od 30-40 godina 2.prekid zastarelosti nastupa u 2 slučaja: 1. Zastarelost krivičnog gonjenja -Protek određenog vremena od izvršenja kd ima za posledicu nemogućnost kriv gonjenja. 92. 60 . -Izrečena kazna se ne može izvršiti kad protekne: 1. Zastarelost kriv gonjenja nastupa ako je proteklo: 1. osude na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole -KZ određuje i rokove za zastarelost izvršenja mera bezbednosti. 2 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor do 1 godine ili novčana kazna. Prestankom te smetnje. 1.

zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene. delatnosti ili dužnosti. -Rokovi zastarelosti izvršenja kazni računaju se od dana kada je presuda kojom su izrečene postala pravosnažna. određuje 18 godina. ali kazna koja nema isti značaj i sadržaj kao kod punoletnih učinilaca. -Naše kp ne dozvoljava primenu sudske opomene i uslovne osude prema maloletniku -Svrha vaspitnih mera i mal. oblik reagovanja na maloletnički kriminalitet može biti i kazna. Moglo bi se čak govoriti o kvazi kp. Pekinška pravila). tj. 94. vrste i specifičnosti -S obzirom na specifične karakteristike maloletnog učinioca kd stvorena je posebna vrsta kriv sankcija namenjenih maloletnicima. -Pošto u pogledu izvršenja mb javnog objavljivanja presude postoji izričita odredba da se može izvršiti najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude. svrha malol. -Zastarelost izvršenja mb zabrane vršenja poziva. Osnovna vrsta jesu vaspitne mere. zatvora je vršenje pojačanog uticaja na malol. -Prema licu koje je vreme izvršenja protivpravnog dela predviđenog u zakonu kao kd nije navršilo 14 godina ne mogu se primeniti kr sankcije. donja starosna granica maloletstva u našem kp je navršena 14-a godina. -Maloletni učinioci imaju poseban krivičnopravni status. a što više pomoći. maloletniku se mogu izreći i određene mere bezbednosti. Maloletničko kp orijentisano je pre svega na mere socijalizacije. godine ( tzv. Kao ultima ratio. -Zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne – apsolutna zastarelost. Minimalna standardna pravila za maloletničko kriv pravosuđe usvojena od strane Ujedinjenih nacija 1985.Ali i mal.-zastarelost izvršenja mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi. Za njih važe odredbe KZ ako nisu u suprotnosti sa posebnim odredbama koje sadrži ZOMUKD. jer kod njih ne može postojati krivica. učinioca da ubuduće ne vrši kd kao i na druge maloletnike da ne vrše kd. već samo mere koje predviđaju zakonski propisi kojima se regulišu porodični odnosi u kp to lice se naziva detetom. 2. brige. a nije navršio 16 godina. maloletničko kp prelazi okvire kp i sadrži norme koje po svojoj suštini nisu krivčnopravne norme. kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu. -Kao gornju granicu maloletstva naše kriv zakon. Podela na mlađe i starije maloletnike značajna je pre svega zato što se samo starijem maloletniku izuzetno može izreći maloletnički zatvor. ovde su odsutni ili su od drugorazrednog značaja. Smatra se da su kriv sankcije prema maloletnicima u prvom redu mere pomoći maloletnom učiniocu. S druge strane. a u nekim situacijama se i direktno primenjuju norme drugih grana prava (npr. ali se ta funkcija nastoji ostvariti pre svega merama pomoću maloletniku i postizanjem njegovog društvenog prilagođavanja. Sankcije za maloletnike u našem kp – pojam. jer većina principa i instituta koji su u kp u prvom planu. Pod određenim uslovima maloletnik se može kazniti. Krivičnopravni status maloletnika u našem kp -KP se ne primenjuje u odnosu na lica koja nisu dostigla određeni starosni uzrast. Maloletničko kp Srbije je u skladu sa savremenim rešenjima u ovoj oblasti i u svemu ispunjava. Samo u odnosu na lice koje je u vreme izvršenja kd navršilo 14 godina mogu se primeniti određene kr sankcije. a nije navršio 18 godina. pružanjem zaštite i pomoći. nadzora i otklanjanja smetnji u normalnom razvoju maloletnika. a nije navršilo 18 godina. Razlikuju se 2 kategorije maloletnika: 1. na vaspitanje i pravilan razvoj njegove ličnosti. 61 . sa što je moguće manje elemenata prinude i ograničavanje slobode. obaveznog lečenja alkoholičara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne 5 godina od dana pravosnažnosti odluke kojom su te mere izrečene. Tada dolazi do obustave zastarelosti. obaveznog lečenja narkomana. 93. pr. Pored toga.). -Zastarevanje ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti. kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika. obaveznog psih lečenja na slobodi. Na prvom mestu je vaspitanje maloletnog učinioca i obezbeđivanje njegovog pravilnog razvoja. -Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne. mlađi maloletnik – maloletnik koji je u vreme izvršenja kd navršio 14 godina. pa zbog toga ni kd. stariji maloletnik – onaj koji je u vreme izvršenja kd navršio 16. Osim vaspitnih mera i maloletničkog zatvora. socijalnog prava i dr. zatvora je da se nadzorom. ima zaštitnu funkciju. Prema tome. ali ovde za razliku od zastarelosti kriv gonjenja do prekida ne dolazi zbog izvršenja novog kd. može mu se izreći maloletnički zatvor. porodičnog. Maloletnikom se smatra lice koje je navršilo 14 godina. -S obzirom na izrazite specifičnosti materije maloletničkog kp. KZ određena je donja starosna granica ispod koje se ne može primeniti bilo koja kriv sankcija što istovremeno znači i isključenje primene kriv zakonodavstva i nadležnosti pravosudnih organa. Sa svakim prekidom zastarelosti počinje ponovo da teče. kod nas se ova materija reguliše posebnim zakonom – ZOMUKD. protekom tog roka ona se više ne može izvršiti.

-Obaveze mogu trajati do 1 godine (osim naknade štete i uključivanja u rad hum org za koje važe posebna pravila). poravnanje sa oštećenim (naknada štete. ukor sadrži i pretnju da će mu biti izrečena teža kr. Vaspitni nalozi mogu trajati najduže 6 meseci. dok rad u hum org ili na poslovima socijalnog. da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje 10. -ZOMUKD predviđa su posebna pravila za izricanje kriv sankcija maloletnicima za kd izvršena u sticaju. Ako za sva kd učinjena u sticaju dolazi u obzir izricanje samo vaspitnih mera. idr. odmeriće po slobodnoj proceni za sva dela 1 kaznu maloletničkog zatvora. Zakon predviđa mogućnost izricanja maloletniku sledećih obaveza: 1. zatvora jeste i generalna prevencija. redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao. lokalnog ili ekološkog sadržaja ne može biti duži od 120 h u periodu od najduže 6 meseci. sankcija ako ponovo učini kd. da se uključi u određene sportske aktivnosti 7. VASPITNA MERA POSEBNIH OBAVEZA sadrži veći broj različitih obaveza. Znači. Prilikom izbora ove mere sud mora voditi računa kako o težini izvršenog kd. SUDSKI UKOR se izriče ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom kd i njegove spremnosti da ubuduće ne vrši kd može zaključiti da je dovoljno da se maloletnik zbog učinjenog kd samo prekori. da redovno pohađa školu ili da ne izostaje sa posla 4. Zakon predviđa različite vaspitne naloge npr. vaspitne mere pojačanog nadzora 3. a za druga malol zatvor izreći će se kao jedinstvena kazna samo kazna zatvora primenom odredava kz za odmeravanja kazne za kd učinjena u sticaju. sud će izreći samo jednu vaspitnu meru i to onu kojom se u najvećoj mogućoj meri u konkretnom slučaju može postići svrha vaspitnih mera. onda će kao jedinstvena sankcija biti izrečena samo kazna malol zatvora. lokalnog ili ekološkog sadržaja. izvinjenje…). Ako sud nađe da bi za neko delo trebalo izreći kaznu malole. a ako za vreme izdržavanja kazne mz učini kd za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do 1 godine. Ne bi bilo opravdano izricati ukor za teža kd. a za drugu vaspitnu meru. lokalnog ili ekološkog sadržaja 6. Ako je za neka dela utvrđen zatvor. tako i o ličnosti maloletnog učinioca. 2. Vaspitne mere i mal zatvor ne povlače pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava. Vaspitne mere pojačanog nadzora 62 . da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima 5. uključivanje u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog. Ako za svako kd učinjeno u sticaju sud smatra da treba izreći maloletnički zatvor. Ova odredba primeniće se i u situaciji kada se posle izrečene vaspitne mere ili malol zatvora utvrdi da je maloletnik pre ili posle njihovog izricanja učinio neko kd.To znači da se svrha sastoji pre svega u specijalnoj prevenciji – u delovanju na maloletnika koji je već učinio kd. s tim da ih sud u toku izvršenja može zameniti ili ukinuti. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja -Vrste vaspitnih mera su: 1. Sud može izreći 1 ili više posebnih obaveza ako oceni da je odgovarajućim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje. 96. zatvora. 95. Naknaditi štetu maloletnik može svojim radom. bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva. Uslovi za njihovu primenu jesu da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna. vaspitne mere upozorenja i usmeravanja 2. da postoji priznanje kd. 1. kao ni u onim slučajevima kada ličnost maloletnika ne daje dovoljno osnova za procenu da se i samim ukorom može dovoljno na njega delovati da više ne vrši kd. Ako je kd izvršeno za vreme izdržavanja kazne mal zatvora učiniocu će se izreći kazna mal zatvora nezavisno od izrečene kazne. da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga 8. zavodske vaspitne mere -Predviđene su 2 vaspitne mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze. da se izvini oštećenom 2. da u okviru sopstvenih mogućnosti nadoknadi štetu koju je prouzrokovao 3. svrha mal. da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu 9. Osim te zajedničke svrhe. ali tako da rad ne traje duže od 60 h u toku 3 meseca. -ZOMUKD uvodi i jednu novinu u pogledu mogućnosti primene vaspitnih naloga. a prilikom procene da li će se primeniti vaspitni nalozi ceniće se i odnos malol prema kd i oštećenom. -Pri izricanju ukora maloletniku će se ukazati na neprihvatljivost njegovog postupka i predočiće mu se da u slučaju ponovnog vršenja kd prema njemu može biti primenjena druga sankcija. Takođe treba proceniti i spremnost i mogućnost sredine u kojoj maloletnik živi da pozitivno na njega deluje i pomogne mu u prevazilaženju teškoća u kojima se našao. da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalno. Osnovna svrha vaspitnih naloga jeste da se izbegne pokretanje kriv postpuka i primena kriv sankcija. To je najblaža vaspitna mera. maloletnik će se kazniti disciplinski. da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta.

usvojilac odnosno staralac nisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor nad maloletnikom. Traje isto kao i ostale od 6 meseci do 2 godine. Može trajati najviše 3 godine. njegovo lečenje i otklanjanje štetnih uticaja na njega. Maloletnik će se smestiti u drugu porodicu koja je voljna da ga primi. sud će roditelju ili staraocu dati potrebna uputstva i naložiti mu određene dužnosti koje treba preduzeti za vaspitanje maloletnika. odnosno drugih lica koja se o njemu staraju. usvojilac ili staralac nisu u mogućnosti da nad maloletnikom vrše nadzor. -Osnovi za obustavu. ali kad navrši 21 godinu izvršenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvršava mb obaveznog psih lečenja i čuvanja. Izmena odluke o vaspitnim merama i obustava njihovog izvršenja -Pošto je teško unapred predvideti koliko je vremena u konkretnom slučaju potrebno za vaspitanje maloletnika i postizanje svrhe vaspitne mere. Organ starateljstva brine o školovanju maloletnika. Vaspitna mera pojačanog nadzora organa starateljstva – izriče se u slučaju kada roditelj.-Naše kp predviđa 4 mere pojačanog nadzora: od strane roditelja. upućivanje u vaspitnopopravni dom i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. 63 . usvojioca ili staraoca – ovu meru sud će izreći ako su roditelji. Taj boravak ne sme da ometa njegovo redovno školovanje ili redovno odlaženje na posao. odnosno koja se o njemu staraju. vršiti druge izmene u pogledu izrečene vaspitne mere ili odlučiti da se izrečena vaspitna mera ne izvrši ako je od njenog izricanja proteklo određeno vreme. zameniti je drugom vaspitnom merom. niti duže od 2 godine. odnosno izmena odluke može se odnositi na sve vaspitne mere osim na sudski ukor. Obustava. od strane organa starateljstva i uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanja i obrazovanje maloletnika. To je najrigoroznija vaspitna mera koja se graniči sa kaznom maloletničkog zatvora. Suštinska razlika je u tome što ona ne predstavlja kaznu već vaspitnu meru. zatim kada maloletnih ili njegovi roditelji ne 1. a pojačan nadzor nad njim vrši određeno službeno lice organa starateljstva ili drugo stručno lice koje taj organ odredi. odvajanju iz sredine koja ne njega štetno utiče. Kad izrekne ovu meru. Mera može trajati najmanje 1. Maloletnik ostaje kod svojih roditelja. Ova mera može trajati najmanje 6 meseci. a u mogućnosti su da tu brigu i nadzor vrše i to se od njih s osnovom može očekivati. 3. ali u toku dana provodi određeno vreme u ustanovi za vaspitanje i obrazovanje. 2. Vaspitna mera pojačanog nadzora od strane roditelja. Vaspitna mera pojačanog nadzora u drugoj porodici – ovu meru sud će izreći onda kada roditelji. 98. Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci. njegovom zaposlenju. 2. odnosno izmenu odluke mogu biti: formalne i suštinske prirode. a najduže 2 godine. potrebnom lečenju i uopšte o sređivanju prilika u kojima maloletnik živi. Ova vm može trajati od 6 meseci do 3 godine. a najduže 2 godine. -Pod uslovima predviđenim zakonom sud može obustaviti izvršenje vaspitne mere. a ne postoje uslovi za pojačan nadzor u drugoj porodici. Vaspitna mera pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika – izriče se ako je uz neku od odgovarajućih vaspitnih mera pojačanog nadzora potrebno i angažovanje stručnih lica u posebnoj ustanovi. 1. koja se bavi vaspitanjem i obrazovanjem maloletnika. usvojilac odnosno staralac propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom. -Ako je to potrebno za uspešnije izvršenje izrečene mere. Vaspitna mera upućivanja u vaspitnu ustanovu – ovu meru sud će izreći maloletniku nad kojim treba obezbediti vršenje stalnog nadzora od strane stručnih vaspitačaaa u opštoj ustanovi za vaspitanje maloletnika. 3. sud može maloletniku prilikom izricanja neke od 4 mere pojačanog nadzora odrediti i 1 ili više posebnih obaveza. Prilikom odlučivanja o izricanju ove mere sud će uzeti u obzir težinu i prirodu učinjenog dela i okolnosti da li su prema maloletniku ranije bile izricane vaspitne mere ili maloletnički zatvor. Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci ni duže od 2 godine. Vaspitna mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje – primenjuje se prema maloletnicima koji su ometeni u psihofizičkom razvoju i sud je može izreći umesto prethodne 2 vm. a izvršenje još nije započelo. u drugoj prodici. kod kojeg to zbog prirode te mere i ne dolazi u obzir. Obaveze uz pojačan nadzor traju u okviru trajanja tih vaspitnih mera – najkraće 6 meseci. 4. odnosno kada se to ne može od njih sa osnovom očekivati. Maloletnik ostaje u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje dok je to potrebno radi njegovog lečenja ili osposobljavanja. Ona će se izreći i umesto mere bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi ako se mogu obezbediti čuvanje i lečenje i time postizanje svrhe ove mere bezb. Zavodske vaspitne mere -U našem kd predviđene su 3 vaspitne mere zavodskog karaktera: upućivanje u vaspitnu ustanovu. Za vreme trajanja ove mere maloletnik i dalje ostaje da živi kod roditelja ili dr lica koja ga izdržavaju. 97. U prvom slučaju obustava izrečene mere ili njena zamena moguća je onda kada se pojave neke bitne nove okolnosti. sudu je omogućeno da izmeni svoju odluku kojom je izrekao određenu vaspitnu meru. Vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom – izriče se maloletniku prema kome treba primeniti pojačane mere prevaspitavanja. a najduže 5 godina.

Visok stepen krivice ne postoji u slučaju da je ostvaren neki od osnova za ublažavanje kazne subjektivnog karaktera (npr bitna smanjena uračunljivost. 10 godina od osude na mal zatvor preko 5 godina 2. Osim tog. ako zbog visokog stepena krivice. Priroda kd treba da ukazuje na njegovu težinu u smislu da izricanje vaspitne mere ne bi bilo adekvatno. a objektivni uslov da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora teža od 5 godina. kada je učinjeno kd za koje se može izreći kazna zatvora od 20 godina ili zatvor u trajanju od 30-40 godina 2. Što se tiče opšteg maksimuma predviđene su 2 granice. prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izbeći vaspitnu meru. -Priroda i težina kd su 2 okolnosti koje su u toj meri međusobno povezane da bi se čak moglo govoriti o 1 okolnosti. 5 godina od osude na mal zatvor preko 3 godine 3. što je i zakonski minimum trajanja ovih mera. Znači. mada vrlo retko. kumulativno mora biti ispunjen još 1 uslov – maloletnik se može uslovno otpustiti ako s obzirom na uspeh u vaspitanju treba osnovno očekivati da ubuduće neće vršiti kd i da će se u sredini u kojoj je živeo dobro vladati. Postavlja se pitanje da li je on kod njih opšte potreban ako se ima u vidu mogućnost njihove obustave s obzirom na postignut uspeh u vaspitavanju. predviđenih u zakonu (npr. -U pogledu zamene ili obustave od izvršenja zavodskih vaspitnih mera. u obzir bi došao i nehat. prosečnog stepena krivice. Maloletnički zatvor -Naše kp poznaje samo jednu kaznu koja se može primeniti prema maloletnom učiniocu kd. -Kazniti se može samo stariji maloletnik koji je učinio kd za koje je zakonom propisana kazna teža od 5 godina zatvora. sud u konkretnom slučaju mora doći do zaključka da zbog visokog stepena krivice. ali nije vezan posebnim minimumom.postupaju po nalogu organa ili lica određenog za izvršenje mere ili pak u slučaju nastupanja drugih okolnosti. -Zakon predviđa posebne rokove zastarelosti izvršenja kazne mal zatvora.dok visok stepen krivice kod punoletnih učinioca utiče na odmeravanje kazne. kada se radi o kd učinjenim u sticaju od kojih su najmanje 2 dela zaprećena kaznom zatvora težom od 10 godina -Sud odmerava kaznu u granicama propisane kazne zatvora da učinjeno kd. otklonjiva pravna zabluda ili je delo učinjeno pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje). Do kažnjavanja maloletnika dolazi samo izuzetno. ovde je to jedna od odlučujućih okolnosti od kojih zavisi izricanje kazne mal zatvora. Kazna mal zatvora ne može se izvršiti ako je proteklo: 1. Kažnjavanje mal je supsidijarnog karaktera i dolazi u obzir samo kada se primenom vaspitne mere ne može postići svrha. Osim umišljaja. što treba procenjivati u svakom konkretnom slučaju. Pored ovih obaveznih uslova. Kod zamene moguće je da se radi ili o tome da se izrečenom merom uopšte ne ostvaruje njena svrha pa je treba zameniti drugom ili o tome da su postignuti određeni rezultati u vaspitanju ali da se drugom merom još uspešnije može ostvarivati svrha pa je zato opravdano postojeću meru zameniti drugom. Međutim. a to je maloletnički zatvor. Pravilo je da mal zatvor ne može biti duži od 5 godina. Posebno se vodi računa o zrelosti maloletnika i vremenu koje je potrebno za njegovo vaspitavanje i stručno osposobljavanje. -Stepenovanje krivice treba vršiti u osnovu na isti način kao što se to čini kod odmeravanja kazne punoletnim licima. -Opravdanost uslovnog otpusta kod vaspitnih mera je sporna. već i kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom. prema njima se po pravilu primenjuju vaspitne mere. 3 godine od osude na mal zatvor do 3 godine -U pogledu ostalih pitanja vezanih za zastarelost važe opšta pravila iz KZ 100. Suštinski osnov za obustavu ili zamenu izrečene mere jeste postignuti uspeh u vaspitanju maloletnika. Uslovni otpust maloletnih učinilaca -Naše kp predviđa primenu instituta uslovnog otpusta i kod maloletnih učinilaca kd. -Zakonom određuje opšti minimum i maksimum kazne mal zatvora. u slučaju neispunjenja posebnih obaveza uz pojačan nadzor). subjektivni uslov je da kod maloletnika postoji krivica. dozvoljavajući izuzetno zamenu samo određenom vaspitnom merom. „Visok stepen“ znači da stepen krivice mora biti iznad nekog uobičajenog. procenjuje sud. ako se radi o sledeća 2 slučaja mal zatvora se može izreći u trajanju do 10 godina: 1. Ta mogućnost postoji ne samo kod kazne mal zatvora. Težinu kd teba tumačiti kao postojanje jačeg intenziteta ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra u konkretnom slučaju. I pored toga uslovni otpust je moguć pod određenim uslovima. Vezan je posebnim maksimumom i ne može izreći strožu kaznu od propisane za učinjeno kd. Prvi uslov je da je maloletnik u vaspitnoj ustanovi ili vaspitno-popravnom dom proveo najmanje 6 meseci. Obustava daljeg izvršenja podrazumeva da je postignuta svrha vaspitne mere i da zato njeno dalje izvršenje nije potrebno. Da li su ti uslovi ispunjeni. 99. prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. Mal zatvor je u naš sistem k sankcija uveden izmenama i dopunama KZ iz 1959. kao i način njenog izricanja. Ali postoji jedna suštinska razlika. 64 . zakon postavlja ograničenje koje se tiče minimalnog roka pre čijeg isteka se mera ne može obustaviti – 6 meseci kod upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom. Opšti minimum iznosi 6 meseci. Sve to ukazuje na izuzetnost kažnjavanja maloletnika i na davanje prednosti vaspitnim merama.

Takvom licu se može izreći vaspitna mera posebnih obaveza. a u vreme suđenja nije navršilo 21. već će sud izreći kaznu. Postavlja se pitanje da li takvom učiniocu izreći kriv sankciju koja se izriče maloletnicima ili s obzirom na to da li je u međuvremenu postao punoletan. Cilj primene vaspitnih mera u odnosu na ovu kategoriju učinilaca jeste izbegavanje primene kazne. Oštro postavljena granica koja je u kp iz određenih razloga nužna. Uslov u pogledu izražene kazne postavljen je tako da je dovoljno da je izdržana najmanje 1/3 kazne (ali ne kraće od 6 meseci). pod određenim uslovima.-Kod mal zatvora slični kriminalno-politički razlozi idu u prilog predviđanju instituta uslovnog otpusta kao i kod kazne zatvora. potrebno je i da se osuđeni maloletnik u toku izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati i da neće vršiti kd. Obavezan je ako je uslovno otpušteni sa izdržavanja kazne mal zatvora učinio 1 ili više kd za koje mu je izrečena kazna zatvora preko 1 godine. -ZOMUKD predviđa da je za izricanje vaspitnih mera mlađem punoletnom licu potrebno da taj status ima kako u vreme izvršenja kd tako i u vreme suđenja. poznaje ovu kategoriju učinilaca. Kazna zatvora u ovom slučaju ima isto pravno dejstvo u pogledu rehabilitacije. nastoji se ublažiti uvođenjem nove kategorije učinilaca. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvršila kd kao maloletnici -Moguće je da neko lice kd učini za vreme dok je bio maloletan. godine. Zakon u načelu prihvata rešenje koje omogućava izricanje kr sankcija predviđenih za maloletnike. Starosna granica sa kojom nastupa punoletstvo je relativnog karaktera u smislu da fizička. potrebno je da se radi o takvom licu kod koga se s obzirom na obležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. Primena vaspitnih mera na mlađe punoletne učinioce kd -U slučaju da neko lice učini kd posle navršenih 18 godina. vladanje učinioca. Opoziv uslovnog otpusta može biti: obavezan ili fakultitavan. Osim toga. godine i u odnosu na njih se izuzetno primenjuju posebne odredbe o maloletnicima što podrazumeva. pre svega. Preovlađuje stav da bi kaznu trebalo izreći u okviru raspona predviđenog za mal zatvor. sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja. njemu se pod određenim uslovima može suditi za kd koje je izvršio kao maloletnik. Do toga dolazi zato što kd bude otkriveno kasnije ili učinilac postane punoletan u toku vođenja kriv postupka. 102. godinu. osnosno izricanja bilo koje kriv sankcije punoletnom licu koje je navršilo 21 godinu. Međutim. U vezi s tim je i osnovni uslov za primenu vm prema mlađim punoletnim licima – da se. Zato ZOMUKD eksplicitno isključuje svaku mogućnost suđenja. godinu. 65 . a kd je izvršilo kao mlađi maloletnik. Osim toga. -U slučaju da je delo učinio kao mlađi maloletnik. može se izreći odgovarajuća mera bezbednosti. može mu se izuzetno za delo koje je izvršilo kao stariji maloletnik umesto mal zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda. -Mlađem punoletnom licu se može izreći bilo koja mera posebnih obaveza. nema uslova za izricanje vaspitne mere. na njega se primenjuje kp koje važi za punoletne učinioce kd. 101. dok je opoziv fakultitavan ako ta kazna ne prelazi 1 godinu. zastarelosti. postavlja se pitanje da li je punoletnom učiniocu uopšte celishodno izricati bilo koju sankciju. uslovnog otpusta i pravnih posledica osude kao i kazna mal zatvora. -Punoletnom licu koje je izrečena sankcija za kd koje je učinio kao maloletnik. i tu postoji mogućnost da se. Ovaj institut kod mal zatvora ima određene specifičnosti. O uslovnom otpustu odlučuje sud. vm pojačanog nadzora od strane organa starateljstva. -Mlađem punoletnom licu mogu se izreći sve mere bezbednosti pod uslovima predviđenim zakonom. može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem. odnosno onu kr sankciju koju bi inače izrekao punoletnom licu. imajući u vidu ličnost učinioca i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. kao i kod punoletnih lica. vreme koje je proteklo od njegovog izvršenja. Uz uslovni otpust može se odrediti i neka od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja 1 ili više posebnih obaveza. -Uslovni otpust traje. To su učinioci od 18-21. i na takvo lice primene sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima. kao i u svrhu koju treba postići ovom sankcijom. Pri oceni da li će i koju od ovih sankcija izreći. mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom. Većina savremenih evropskih kriv zakon. sankciju koja se izriče punoletnom učiniocu kd. svojstva ličnosti. U suprotnom. mogućnost izricanja određenih vaspitnih mera. onoliko vremena koliko iznosi ostatak neizdržane kazne. a to su mlađa punoletna lica. -Ukoliko je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu. a postane punoletan u vreme suđenja. može doći do realne prognoze da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne. a naročito duševna zrelost ne nastupa kod svih lica u istom starosnom dobu. -Ako se radi o licu koje nije u vreme suđenja navršilo 21 godinu. To znači da je to lice u vreme izvršenja kd navršilo 18. a naročito težinu učinjenog kd. kategorija mlađih punoletnih lica uvedena je u naše zakonodavstvo 1959. vm upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna mal zatvora.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful