1.

Pojam krivičnog prava

-Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje zaštitne funkcije. Ta zaštita se ostvaruje popisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i uslova za nihovu primenu prema učiniocama krivičnih dela. -Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pružanje zaštite najznačajnijim dobrima i vrednostima od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju. -Krivično pravo je neophodno za obezbeđenje osnovnih uslova za uspešan zajednički život. -Krivično pravo je zakonsko pravo- pravo zasnovano na zakonu. Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni akti sadrze pravne norme, jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon. Međutim, mora postojati i visok stepen verovatnoće da će se te norme zaista primenjivati, da će se prema učincima krivičnih dela primeniti kazna ili druga krivična sankcija. -Primarni cilj krivičnog prava nije primena kazne i krivičnih sankcija, već se on zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela. Samo u slučaju kada pojedinci iznevere očekivanja u tom smislu, na njih se primenjuju krivične sankcije. Krivično pravo može da funkcioniše samo ako primena krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak, ako se one primenjuju samo u odnosu na jedan manji broj članova tog društva. Ako se kazna suviše često primenjuje ona gubi svoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju. -Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava predstavlja krivično pravo u objektivnom smislu. Sistem zakonskih normi koje čine krivično zakonodavstvo regulišu dve celine na koje se krivično pravo može podeliti, a to su njegov opšti i posebni deo. - Opšti deo sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela - Posebni deo sadrži zakonske norme kojima se određena ponašanja proglašavaju krivičnim delima. -Krivično pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kažnjavanje – ius puniendi. Ono pripada samo državi, ali nije neograničeno. Zasniva se na državnoj prinudi, pa je i krivično pravo kao grana prava i kao deo javnog prava izrazito državno pravo. -Što se tiče naziva ove grane prava, u većini zemalja koristi se naziv „kazneno pravo“ -Naziv „krivično pravo“ koji se kod nas koristi od kraja XIX veka, prihvatljiviji je ne samo zato što danas kazna nije jedina krivična sankcija, već i zato sto se on vezuje za centralni pojam krivičnog prava – za krivicu. Kod nas „kazneno pravo“ ima jedan širi smisao. -Što se tiče sredstava za zaštitu od društveno opasnih ponašanja i njihovo suzbijanje, uobičajena je njihova podela na represivna i preventivna. - Represivna sredstva imaju za cilj primenu sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo ; okrenuta su prošlosti. - Preventivnim sredstvima se nadstoji sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno; okrenuta su ka budućnosti. - U represivna sredstva se ubraja krivično pravo, a u preventivna razne mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike ( npr. na planu obrazovanja i vaspitanja, poboljšanja životnog standarda, suzbijanje alkoholizma, narkomanije, itd.). - Krivično pravo, i pored svoje izražene represivne komponente, za krajnji cilj ima prevenciju. Represija je u funkciji prevencije. Specijalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na nekog ko je već učinio krivično delo, da ga više ne čini. Generalna prevencija postoji kada se kaznom utiče na buduće, potencijalne učinioce. - Krivično pravo reguliše heterogene društvene odnose, ali to čini parcijalno i fragmentarno, pa se govori o fragmentarnom karakteru krivičnog prava. - Krivično pravo treba da pruža zaštitu samo najznačajnijim, a ne svim dobrima - Ta dobra se ne štite potpuno, već samo od najopasnijih oblika napada na njih, tj. u onim segmentima gde je zaštita koju pruzaju druge grane prava nedovoljna. 2. Pojam krivičnog zakona i krivičnog zakonodavstva

-Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava (opšteg ili posebnog dela). - Krivični zakon može biti shvaćen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon koji reguliše materiju krivičnog prava, ali ne u potpunosti, jer bi to onda bila kodifikacija, tj. kodeks – krivični zakonik. - Krivično zakonodavstvo je skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakoni koji regulišu krivičnopravnu materiju.

1

- Krivično zakonodavstvo u Srbiji čine „ Krivični zakonik“ (KZ), kao i „Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica „ , a u Crnoj Gori „Krivični zakonik RCG“ , kao i sporedno krivično zakonodavstvo, tj. krivičnopravne odredbe koje sadrže pojedini zakoni obe republike, odnosno države članice. - Posle formiranja državne zajednice SCG određeno vreme se primenjivalo postojeće krivično zakonodavstvo. U Srbiji je to značilo primenu dva krivična zakona: ranijeg KZSRJ, koji je preimenovan u Osnovni krivični zakon, i Krivičnog zakona Srbije donetog 1977. Do kodifikacije krivičnog zakonodavstva u Srbiji došlo je donošenjem novog Krivičnog zakonika u septembru 2005., dok je u Crnoj Gori to učinjeno u decembru 2003., kada je donet Krivični zakonik Crne Gore. - Krivično zakonodavstvo ima svoj opšti i posebni deo. U Srbiji je materija opšteg dela regulisana u KZ, dok posebni deo obuhvata sva krivična dela propisana u KZ, kao i u sporednom krivičnom zakonodavstvu. - Krivični zakonik se sastoji od opšteg i posebnog dela. Opšti deo sadrži pravila i institute koji su zajednički za sva pojedina krivična dela. Posebni deo kao katalog krivičnih dela, podeljen je dalje u grupe krivičnih dela prema objektu krivinopravne zaštite. - Osim razlikovanja na materijalno i procesno krivično zakonodavstvo u okviru materijalnog krivičnog zakonodavstva pravi se razlika između osnovnog i posebnog (sporednog) krivičnog zakonodavstva. - U Srbiji se osnovno krivično zakonodavstvo nalazi u Krivičnom zakoniku RS i ZOMUKD, a u Crnoj Gori u Krivičnom zakoniku RCG. - Posebno ili sporedno krivično zakonodavstvo nalazi se u zakonima koji regulišu vrlo različite oblasti. Postoje određeni razlozi da neka krivična dela ostanu propisana onim zakonima koji inače regulišu neku drugu, a ne krivičnopravnu materiju. (npr. Zakon o proizvodnji i prometu lekova, Zakon o deviznim poslovima, Zakon o sistemima veza, itd.). - Sporedno krivično zakonodavstvo karakteriše izuzetno naglašena heterogenost. Pojednim zakonima se regulišu specifične oblasti društvenog života (npr. neke oblasti privrede, porezi, devizno poslovanje, itd.). Njime se predviđaju samo pojedina krivična dela, ali ne i opšte odredbe. Jedna od osnovnih slabosti sporednog KZ jeste to što je ono regulisano u brojnim zakonima koji su nedovoljno međusobno usklađeni. I zakonodavna tehnika koja se u njemu koristi značajno se razlikuje od one u posebnom delu krivičnog zakonika. -Opšti deo KZ primenjuje se u odnosu na sva krivična dela, bilo da su ona propisana u KZ, bilo u sporednom krivičnom zakonodavstvu. 3. Izvori krivičnog prava

-Izvori krivičnog prava se mogu deliti na osnovu različitih kriterijuma. Najvažnije su podela na međunarodne i nacionalne i na neposredne i posredne, a može se govoriti i o glavnim ili osnovnim i sporednim ili dopunskim izvorima. MEĐUNARODNI IZVORI -Međunarodni ugovori su posredni izvor krivičnog prava. Ustav SRJ je predviđao da međunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka. - Ustavna povelja drž. zajednice SCG ide i dalje u tom pogledu i predviđa da ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom SCG i pravom država članica. - I pored toga, neposredna primena međunarodnih ugovora u oblasti krivičnopravne materije samo izuzetno dolazi u obzir. Međunarodna akta nisu u dovoljnoj meri precizna, niti sadrže propisanu sankciju da bi se mogla neposredno primenjivati. - Jugoslavija je ratifikovala veći broj međunarodnih konvencija ( npr. Ženevske konvencije iz 1949. i dopunski protokoli iz te konvencije iz 1977.) na osnovu kojih je u svoje zakonovodstvo unela veći broj krivičnih dela. -Postoji i veći broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti međunarodne pomoći u krivičnim stvarima. NACIONALNI IZVORI 1. USTAV

-Ustav Srbije i Crne Gore sadrži dve vrste odredaba od značaja za krivično pravo. Prve su one koje određuju krivičnopravne principe podižu i na ran ustavnih principa (npr. načelo zakonitosti). Druge su one koje predstavljaju osnov propisivanja određenih inkriminacija (npr. predviđeno je da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo). -Pošto su realizovane kroz krivično zakonodavstvo, ove odredbe predstavljaju posredan izvor krivičnog prava. 2. ZAKON

-Zakon je jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava. To je posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti u krivičnom pravu. To ne znači da je on isključivi izvor krivičnog prava, jer se kao posredni i dopunski izvori javljaju i drugi pisani pravni propisi. -Zakonske izvore krivičnog prava u Srbiji predstavljaju KZ i krivičnopravne norme iz sporednog zakonodavstva. U CG zakonske izvore čine KZ CG i sporedno krivično zakonodavstvo.

2

3.

PODZAKONSKI PROPISI

-Propisima koji imaju niži rang od zakona ne mogu se propisivati krivična dela, niti instituti opšteg dela krivičnog prava. Međutim, oni mogu biti dopunski izvori krivičnog prava onda kada krivični zakon upućuje na njih. To je slučaj kod tzv. blanketnih krivičnih dela (npr. „nezadovoljna trgovina“, „nezakonit lov“, nedozvoljen prekid trudnoće“, itd.). 4. SUDSKA PRAKSA

-Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju evropskom kontinentalnom pravnom sistemu u SCG sudska praksa, formalno, ne predstavlja izvor krivičnog prava. Ali, ona ima veliki značaj i izvesnu kreativnu ulogu. -Mada prilikom stvaranja krivičnopravnih normi treba težiti maksimalnoj preciznosti, krivični zakon ne može u toj meri biti savršen da sudkoj praksi ne ostavlja određeni prostor „faktički ako ne pravno“ sudska praksa može biti izvor prava. -Naročit značaj imaju odluke viših sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima. Iako nisu obavezne, one vrše veliki uticaj na shvatanje nižih sudova. Pravni stav zauzet u nekom slučaju formalno važi samo za taj slučaj, ali po pravilu kada se rešava isto pravno pitanje sudovi vode računa o stavovima viših sudova. 5. TEORIJA KRIVIČNOG PRAVA

-Nauka krivičnog prava ne predstavlja izvor krivičnog prava. Stavovi doktrine ne predstavljaju osnov za primenu krivičnog prava iako sudovi u rešavanju pojedinih pitanja i obrazloženju svojih odluka u manjoj ili većoj meri imaju u vidu shvatanja koja se zastupaju u teoriji krivičnog prava. -Uticaj nauke kp na kp je poželjan, i to kako na nivou stvaranja krivičnog zakona, tako i prilikom njegove primene. Na našu sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču. 6. OBIČAJ

-Običaj i običajno pravo ne predstavljaju izvor krivičnog prava. U jednom ranijem periodu, običajno pravo je predstavljalo izvor kp. Usvajanjem načela zakonitosti, običajno pravo prestaje da bude izvor krivičnog prava. Propisivanje krivičnih dela i krivičnih sankcija običajnim pravom u direktnoj je suprotnosti sa načelom zakonitosti. - Ipak, ne može se negirati svaki značaj običaja sa krivičnim pravom. Sadržina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih krivičnih dela može se bliže odrediti samo ako se uzme u obzir i vladajući običaji u određenoj sredini. - Npr. kod ubistva na mah. jedan od uslova je da je izvršilac bez svoje krivice doveden u stanje jake razdraženosti napadom ili teškim vređanjem od strane ubijenog. -Šta predstavlja „teško vređanje“ u velikoj meri zavisi i od postojećih običaja, jer nešto što je u jednoj sredini uvredljivo u drugoj to ne mora biti. 4. Vremensko važenje krivičnog zakona

-Kao i drugi zakoni, i krivični zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izričito propisano. To može biti duže ili kraće vreme od dana donošenja zakona, ali je, po pravilu, duže nego kod drugih zakona. -Razlog je, pre svega, potreba da se građani upoznaju sa novim krivičnim zakonom, a kod složenih rešenja i samim tim pravosudnim organima je potrebno izvesno vreme za upoznavanje tih rešenja. Moguće je i da se propiše da to vreme traje i duže od godinu dana. - Ukoliko nije izričito propisan dan stupanja na snagu krivičnog zakona, važi opšte pravilo, tj. zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u službenom glasilu. - Kod krivičnog zakona, zbog prirode materije koju reguliše, ne bi bilo opravdano predvideti kraće vreme od 8 dana. - U k.p. postoje određene specifičnosti vezane za vremensko važanje krivičnog zakona, to je regulisano KZ. -Pravilo je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. To je nužna posledica važenja načela zakonitosti. - Međutim, predviđen je jedan važan izuzetak od tog opšteg pravila, a to je obavezna retroaktivna primena zakona koji je blazi za učinioca. Ako je novi zakon stroži za učinioca, on se ni u kom slučaju ne može retroaktivno primeniti. - Moguće je da se zakon posle izvršenja krivičnog dela izmeni više puta, pa će se u tom slučaju primeniti onaj zakon koji je najblaži za učinioca. -Kada se procenjuje da li je jedan zakon blaži može doći do više situacija: 1. Za učinioca je najpovoljnija ona situacija kada novi zakon učinjeno delo uopšteno predviđa kao krivično delo, kada je došlo do dekriminalizacije. 2. situacija: kada novi zakon dozvoljava isključenje krivičnih dela 3. kada predviđa nove osnove za oslobođenje od kazne 4. kada propisuje blažu kaznu po meri 5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogućnosti za izricanje kazne, odnosno dr. kriv. sankcije.

3

. krivičnopravna odredba se mora posmatrati u celini.z. koji takođe spada u realni princip.z. ti zakoni prestaju da važe).Ako stranac ima prebivalište u stranoj državi. ako je u postupku po nekom pravnom leku ponovo došlo do glavne rasprave.Naše krivično pravo predviđa mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je učinio krivično delo na teritoriji Srbije. Oba su supsidijarnog (uslovnog) karaktera. . PERSONALNI I UNIVERZALNI PRINCIP ( važenje našeg k. kao i za svakog ko učini krivično delo u domaćem civilnom vazduhoplovstvu dok je u letu i bez obzira gde se nalazi. Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva -Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će krivično zakonodavstvo u konkretnom slučaju biti primenjeno.z.-Prilikom upoređivanja. novi KZ rešava ovo pitanje tako što se na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira kad mu se sudi. -Teritorijalni princip je proširen principom zastave broda i principom registracije aviona. onda kada za to ima interesa. Srbije važi i za stranca koji u inostranstvu učini prema našoj zemlji neko drugo krivično delo. ako se o stvari ponovo meritorno odlučuje. realni (zaštitni) i univerzalni princip. U oba slučaja potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji naše zemlje ili da joj bude ekstradiran. važi za svakog (i našeg državljanina i stranca) ko u inostranstvu učini neko krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (izuzimajući krivična dela izazivanja nacionalne. a odnosi se na lica koja uživaju potpuni diplomatski imunitet za koja važi njihovo nacionalno zakonodavstvo. U slučaju kada je delo učinjeno prema našoj zemlji reč je o primeni realnog principa. ustupi stranoj državi. 5. treba ostati pri osnovnom pravilu i primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. personalni. To znači da naše k. Ono važi i za stranca koji učini bilo koje krivično delo protiv državljanina Srbije. pod uslovom uzajamnosti. -Pod pojmom teritorije Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija.Što se tiče zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem. čak i onda kada je učinilac u inostranstvu osuđen i kaznu izdržao. Taj interes postoji kada je krivično delo izvršeno na teritoriji određene zemlje. krivično gonjenje u Srbiji preduzeće se samo po odobrenju republičkog javnog tužioca. jer je svaka država zainteresovana da na svojoj teritoriji osigura primenu svog prava. . Razlikuju se: primarni realni princip i supsidijarni realni princip. osim ako tim zakonom nije drugačije određeno. 2.Izuzetak od primene teritorijalnog principa predviđa međunarodno javno pravo. Prihvata se mišljenje da je primena blažeg zakona moguća i posle donošenja prav. uslov je da je učinjeno krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina ili krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja. a kada je učinjeno na štetu našeg državaljanina o pasivnom personalnom principu.Pitanje je do kada se može primeniti blaži zakon – da li samo do pravosnažne presude ili i u postupku vanrednih pravnih lekova.U krivičnom pravu se primenjuju 4 principa: teritorijalni. -U slučaju spora .z. a) PRIMARNI REALNI PRINCIP – naše k. kada je krivično delo učinjeno u inostranstvu. . odnosno. Strana sudska presuda ima značaja samo utoliko što će se kazna koja je izdržana u inostranstvu uračunati u kaznu koju izrekne domaći sud. kao i vazdušni prostor nad njima.Prema teritorijalnom principu krivično zakonovodstvo Srbije primenjuje se na sva krivična dela koja su učinjena na teritoriji Srbije nezavisno od državljanstva učinioca.z. važi za svakog ko učini krivično delo na domaćem brodu. tj. REALNI. . -U slučaju kada je delo učinjeno na teritoriji Srbije. On se u praksi najčešće i primenjuje. . Svaka država teži tome da primeni sopstveno k. bez obzira na to gde se brod nalazi u vreme izvršenja dela. kada je krivično delo učinio njen državljanin i kada je krivično delo učinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog državljanina. razdora i netrpeljivosti) ili učini krivično delo falsifikovanja domaćeg novca.kada se ne može utvrditi koji je zakon blaži za učinioca. b) SUPSIDIJARNI REALNI PRINCIP – k. za dela učinjena u zemlji) -Teritorijalni princip je osnovni princip važenja našeg krivičnog zakonodavstva. a u stranoj državi je pokrenut ili dobršen krivični postupak. a ne samo ona u odnosu na koja se primenjuje primarni (bezuslovni) realni princip. presude. . Isto važi i za Crnu Goru. rasne i verske mržnje. REALNI PRINCIP -Primena realnog ili zaštitnog principa dovodi do toga da se krivično pravo jedne države primenjuje na sva krivična dela učinjena na štetu te države ili njenih građana. TERITORIJALNI PRINCIP ( važenje našeg k. Ovde nema potrebe za primenom našeg krivičnog prava u slučaju da je došlo do primene stranog krivičnog prava. vodene površine unutar njenih granica. za dela učinjena u inostranstvu) 1. koji su stroži i donose se za određene prolazne situacije (posle prolaska tih vanrednih okolnosti. U ovim slučajevima važi princip apsolutne primene našeg prava. PERSONALNI PRINCIP 4 .z. a ostali principi primenjuju se samo u slučajevima kada se ne može primeniti teritorijalni princip.

Prednost se daje realističkom pojmu.Što se tiče materijalnog pojma krivično delo. . kod svakog pojedinog krivičnog dela javljaju se posebna. krivično delo je isključivo pravni pojam. . . realni fenomen.Postoji opšta saglasnost da u pojam krivičnog dela ulaze najmanje tri elementa: 1.Prema normativnom ili jurističkom shvatanju. uračunava se u kaznu koju izrekne domaći sud za isto krivično delo. se primenjuje na naše državljane koji u inostranstvu učine krivično delo i onda kada se radi o bilo kojem krivičnom delu.krivica. a ne bude ekstradiran stranoj državi.Pojam krivičnog dela se određuje u formalnom i materijalnom smislu. koja se u našoj teoriji uprošćeno shvata kao psihički odnos učionica prema delu. principa potrebno je da se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo učinjeno. I ovaj princip je supsidijarnog karaktera. a takav zahtev nije podnet. . Srbije primeniće se i na onog učinioca koji je postao državljanin Srbije pošto je učinio krivično delo. dok materijalni pojam teži da odredi njegovu suštinu. ako je za krivično delo po stranom zakonu za krivično gonjenje potreban zahtev oštećenog. i univ. Postoji i saglasnost da kao obavezni element u formalni pojam treba uneti i jedan subjektivni element. naše k. javljaju se protivpravnost i određenost u zakonu. . naše k. 3. -Za primenu sups. . .k. koja čine posebne pojmove tih krivičnih dela. -Supsidijarni realni. ono je negacija prava.z. principa uračunavanje kazne izdržane u inostranstvu dolazi u obzir samo ako je učinilac delimično izdržao kaznu. radnja čoveka 2. a to je vinost.Prema realističkom shvatanju. jer ako je izdržao u celini do krivičnog gonjenja neće ni doći. ako je učinilac potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen 2.U našoj teoriji. per. .z. odnosno sadržinu krivičnih dela. Kao dalji formalni elementi krivičnog dela koji su nesporni. . važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u inostranstvu krivično delo za koje se prema zakonodavstvu zemlje u kojoj je učinjeno može izbeći zatvor u trajanju od 5 godina ili teža kazna. to je. delo čoveka koje prouzrokuje povredu prava. vinost -Većina u pojam krivičnog dela unosi i : 5 .ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu izvršena odgovarajuća mera bezbednosti 4.Kod sups.Pritvor. U suprotnom. .-Prema ovom principu. konkretizovana obeležja. Opšti pojam krivičnog dela – shvatanja u našoj teoriji -Određivanje opšteg pojma krivičnog dela predstavlja jedno od najvažnijih. Osim tih obaveznih opštih obeležja. i univ. krivično delo jeste ljudsko delo kao fizički. protivpravno i u zakonu određeno kao krivično delo. real. njegovo određivanje se svodi na nastojanje da se postave materijalni kriterijumi za određivanje koje ljudsko ponašanje prema nekim svojim osobinama zaslužuje da bude proglašeno krivičnim delom. protivpravnost 3. . kao i kazna koju je učinilac izdržao na osnovu presude inostranog suda.Formalni pojam krivičnog dela ograničava se na njegove pravne elemente. pre svega. ali to nije dovoljan razlog da se potpuno zanemare neka novija shvatanja i da se neka od njih bar delimično ne prihvate. . Sud ne može izreći težu kaznu od kazne koju predviđa krivično zakonodavstvo zemlje u kojoj je delo učinjeno. per. personalni i univerzalni princip neće biti primenjeni u 4 slučaja: 1.z. . uobičajeno je da se opšti pojam krivičnog dela određuje kao delo učinjeno sa vinošću koje je društveno opasno. realnog. .Opšti deo krivičnog prava bavi se samo određivanjem opšteg pojma krivičnog dela – utvrđivanjem opštih obeležja koja mora posedovati bilo koje ponašanje da bi se moglo smatrati krivičnim delom.U našoj teoriji. 6. kao i da je delo kažnjivo i po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno. UNIVERZALNI PRINCIP -Prema ovom principu. a ne samo o onima koja su obuhvaćena primarnim realnim principom. -Razlog za primenu ovog principa jeste da naši državljani dolaskom u Srbiju ne bi izbegli odgovornost za krivična dela učinjena u inostranstvu.Formalni ili pravni pojam krivičnog dela ima veći značaj za nauku krivičnog prava U okviru njega u starijoj nemačkoj krivičnopravnoj literaturi postojao je sukob sa 2 shvatanja: realističkog i normativnog. gonjenje se može preduzeti samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.U našoj teoriji se kao centralni element tog pojma javlja društvena opasnost nekog ponašanja koja mu daje karakter krivičnog dela. . On je relativno jednostavan i praktičan za primenu. . ali i najsloženijih pitanja u nauci krivičnog prava. lišenje slobode u ekstradicionom postupku.U našoj teoriji je i dalje prisutan klasičan pojam krivičnog dela koji potiče iz nemačke doktrine. što predstavlja materiju posebnog dela krivičnog prava.Uslovi su da se stranac zatekne na našoj teritoriji. ako je u inostranstvu pravosnažnom presudom oslobođen ili mu je kazna oproštena 3.

. jer od toga zavisi i primena krivičnog prava 3. subjektivne i objektivne elemente. predviđenost krivičnog dela u zakonu. Vinost čini subjektivnu stranu krivičnog dela. društvenu opasnost -Naše ranije krivično zakonodavstvo sadržalo je nepotpunu materijalno-fomalnu definiciju opšteg pojma krivičnog dela.delo ubistva-ono koje je izvršeno u nužnoj odbrani. Ovaj element je u tesnoj vezi sa načelom zakonitosti u krivičnom pravu.itd. Zakonskim opisom de predviđa radnja izvršenja. Tako radnja ipak ima veze sa ovim ostalim elementima.kršenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom. KZSRJ) . obavezan element opšteg pojma krivičnog dela. kod izvršavanja smrtne kazne. . . rezultati nastojanja da se odredi mat. npr.Protivpravnost se nije spominjala kao obavezan element krivičnog dela. odnosno formalne elemente putem kojih se taj pojam određuje. -Protivpravnost se obično shvata kao protivnost nekoj pravnoj normi. Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma krivičnog dela -Odnos radnje i ostala tri elementa ogleda se u tome što je samo ona substantiv. Imajući u vidu stanje u teoriji. Prema njoj se krivičnim delom smatralo: društveno opasno delo koje je zakonom određeno kao krivično delo i čija su obeležja praćena zakonom (OKZ. Unošenje materijalnog elementa u pojam krivičnog dela omogućava prodor arbitrernosti u primeni krivičnog prava. u ratu. protivpravnost. već tako da predstavlja i polazni opšti osnov za rešavanje konkretnih slučajeva u primeni krivičnog prava. jer ukoliko nedostaje bilo koji od 4 elementa nema ni krivičnog dela. tj. . ali ipak postoji potreba da se opšti pojam krivičnog dela drugačije odredi i to u pogledu 3 ključne stvari: 1. Te podele su relativne. omogućava da se prednost da materijalnom nad formalnim elementima. -Elementi opšteg pojma krivičnog dela se međusobno prožimaju i ne mogu se u potpunosti jedan od drugog odvojiti. Zato se ne može prihvatiti njihovo oštro suprotstavljanje u smislu podela na formalne i materijalne. -Postoje određeni osnovi koji isključuju protivpravnost i kod onih ponašanja koji su u zakonu predviđena kao krivična dela.određenost (predviđenost) dela u zakonu 5. a ne element koje svako krivično delo zaista poseduje. To su objekt i subjekt krivičnog dela.Društvena opasnost je sporna kao samostalan. jasnost i preglednost. Ovakvom određivanju moglo se zameriti i to što se na prvo mesto stavljao. koja je protivpravna i koja je skrivljena.Postoje i elementi koji se ne unose u opšti pojam. krivicu. Veoma je važno odrediti redosled pojedinih elemenata u opštem pojmu krivičnog dela i postaviti ih kao stepene. danas napušten. pa se može reći da je društvena opasnost relativna kako u vremenskom.Određenost u zakonu ograničava širok krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna ponašanja koja su proglašena krivičnim delom. Određivanje opšteg pojma krivičnog dela i međusobni odnos elemenata u tom pojmu Određivanje opšteg pojma krivičnog dela -Preuzimanje klasičnog pojma krivičnog dela iz nemačke dogmatike ima neke prednosti. ona ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa. Ona predstavlja uslov koji bi svako ponašanje trebalo da ispunjava da bi bilo krivično delo. ona predstavlja jedini element materijalnog karaktera. bez obzira što su svi elementi istog zanačaja i ranga. Sam sadržaj pojedinih elemenata potrebno je odrediti na drugačiji način imajući u vidu neka savremena shvatanja o njima -Pojam krivičnog dela u formalnom smislu mora da sadrži samo pravne. Ono što je u zakonu predviđeno kao krivično delo po pravilu je i protivpravno. nije svako lišavanje života kriv. Ovako određen opšti pojam krivičnog dela ima 4 elementa: radnju. normativne i realne. posledicu i uzrpčni vezu izemđu njih. tj. tako i u prostornom smislu. pa tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica.Krivično delo je društveno opasno za jedno određeno društvo i to u određenom vremenskom periodu. Smatra se da delo čoveka ima 3 elementa: radnju. -Opšti pojam krivičnog dela treba odrediti na način koji će ne samo dati zadovoljavajuće rešenje na teorijskom planu. pojam krivičnog dela su još uvek skromni. -Prema ranijem shvatanju u našoj teoriji. naročito jednostavnost. dok su svi ostali elementi atributi – određuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala krivično delo. -Vinost (krivica) se u našoj teoriji uglavnom shvatala kao određeni psihički odnos učinioca prema svom delu. 7. element društvene opasnosti. Prvo. ali su u tesnoj vezi sa nekim od obaveznih elemenata tog pojma. Radnja krivičnog dela je noseći element. Radnja u krivičnopravnom smislu mora imati i subjektivni sadržaj. 6 . -Opšti pojam krivičnog dela se može odrediti na sledeći način: krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo. pre svega zbog poštovanja načela pravne sigurnosti i načela zakonitosti. tj.4. nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam 2. -Elementi krivičnog dela su tesno međusobno povezani i čine jednu celinu. a ni vinost. -Pojedini elementi opšteg pojma se dalje raščlanjavaju.

Redosled pojedinih elemenata nije dat proizvoljno i on se ne može menjati. 3. a na planu krivice se može postaviti pitanje da li i kako to utiče na njeno postojanje. koja radnju kriv. 8. FINALNA TEORIJA RADNJE smatra da nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzročni proces. 3.Osnovnog elementa. Spajanjem ove dve teorije može se dobiti upotrebljiv pojam radnje koji ima izvesne prednosti u odnosu na postojeće. -Prema opšteusvojenom shvatanju.ona je element koji treba sa isključi sve događaje koji ne mogu predstavljati radnju k. Sadržina volje tj.PERSONALNA TEORIJA je takođe novija teorija. Ali ne sme se ići u drugu krajnost. Radnja krivičnih dela ima sl.dela se pridaje izuzetan značaj jer se ističe da je ono jezgro kriv. Prema njoj radnja je voljni telesni pokret ili voljno prepuštanje da se preuzme telesni pokret. radnji kriv. -Radnje k. a da ne dođe do posledica. 7 . delimično i ono što je sadržina drugih elemenata opšteg pojma. a time i krivično delo.Razgraničavajućeg elementa.NEGATIVNI POJAM RADNJE prema njemu radnju krivična dela čini neizbegavanje onoga što se moglo izbeći. mora da izvrši razganičenje u odnosu na ono što je krivičnopravno irelevantno.ono što je učinilac hteo preduzimajem radnje. prema kojem bi radnja bila društveno relevantno ispoljavanje ličnosti. . Prihvata se mešoviti socijalnopersonalni pojam radnje.dela). automatizovanih radnji. Socijalnom pojmu radnje se može prigovoriti da ne postoji radnja koja nema određeni društveni značaj. Osnovna njena salbost je to što radnju vidi samo kao fiziooški fenomen posmatran sa aspekta prirodnih nauka. 4. čime se isključuje voljna radnja. Tom se shvatanju može prigovoriti da obuhvata suviše mnoho. Ona obuhvata činjenje i nečinjenje.delo . 2. ono mora biti neutralno u odnosu na predviđnost zakonom.Tako bi se postiglo da radnja krivičnog dela ne obuhvata ni suviše malo ni suviše mnogo. funkciju.Povezujućeg elementa. Pojam i funkcije radnje krivičnog dela U našoj kao i stručnoj krivičnoj literaturi. umišljajnu i nehatu radnju.uslovi koje radnja mora da ispuni da bi predtavljala kriv. dovršenu i nedobvšenu radnju.-I krivica je na neki način već delimično sadržana u zakonskom opisu krivičnog dela. Radnja krivičnog dela postoji. -Kompulzivna sila (vis compulsiva) i pretnja utiču na donošenje odluke koja se javlja kao iznuđena.SOCIJALNA TEORIJA je novija teorija . za koju je važna normativna ocena i vrednovanje odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu u društvenoj stvarnosti.d. ali se ne dolazi baš uvek do zadovoljavajućeg rezultata. nema redne krivičnog dela onda kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile (vis absoluta) – neodoljive sile koja potpuno isključuje donošenje ili realizovanje odluke od strane onoga prema kome je primenjena. stav ili držanje pojedinca predstavlja nihovo ispoljavanje ličnosti.dela javljaju kao atributi radnje. Ona ima ulogu: 1. Da bi se neko ponašanje moglo smatrati radnjom kriv. 5. ona sadržinski ne sme biti prazna jer onda ostali elemeti kao njeni atributi ne bi mogli biti uspešno za nju vezani. -Sporno je pitanje tzv. ona utiče na volju učinioca ali je ne isključuje čime ne isključuje ni postojanje radnje. Slabost ove teorije jeste u njenoj neodređenoti i neprocenjivosti. . pošto kod njih nije sasvim isključena volja radnja krivičnih dela postoji. nema u stanjima gubitka svesti. jer joj se ni na koji način nije mogao suprotstaviti.Kod nas je skoro opšteusvojena OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNA ili KAUZALNA TEORIJA (naturalistički pojam radnje) koji potiče iz starije nemačke doktrine.ona predstavlja noseći stubjer se ostali elementi u pojmu kriv. Postepenost u utvrđivanju ostvarenosti navedena 4 elementa je veoma važna.tj. . već se zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja. Radnja ne sme da sadrži ono što je sadržano u drugim elementima u pojmu k.Četiri obavezna elementa u pojmu krivičnog dela istovremeno predstavljaju i 4 stepena ili nivoa kroz koje se mora proći da bi se na kraju moglo konstatovati da li je učinjeno krivično delo.prava i krivičnog dela.d tj. 2.dela ono mora imati određeni društveni značaj. Na nivou predviđenosti u zakonu vrši se podela na umišljajna i nehatna krivična dela kao 2 različita tipa krivičnih dela.dela određuje kao ispoljavanje loičnosti ali i ona kao i prethodna suviše proširuje krug radnji koje bi se mogle smatrati radnjom krivičnog dela (npr. irelevantna je za postojanja rdnje prema ovoj teoriji.Do prihvatljivog pojma radnje krivičnog dela se može doći spajanjem određenih teorija.ona je viši pojam(genus proximum) koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kažnjivog ponašanja.radnja je vršenje neke ciljne delatnosti. .dela javlja se više teorija: 1. a završava sa krivicom. ni u slučaju refleksnih pokreta koji su organska posledica spoljnih nadražaja. a personalnom da svaki postupak. Prilikom rešavanja konkretnih slučajeva i primene krivičnog prava uvek se počinje sa radnjom. Ostvarivanje volje se može ispoljiti i vrlo različitim oblicima počev od jednog prostog telesnog pokreta pa do vrlo složenih događaja i procesa.dela. Preovlađujuće shvatanje da. U pogledu određivanja pojma radnje kriv.čitanje romana ili slušanje muzike prestavlja ispoljavanje ličnosti ali teško može biti radnja kriv.

ela činjenja.dela.dela. Kod kumulativno propisane radnje izvršenja potrebno je za postojanje radnje izvršenja da udu ostvarene sve radnje izvršenja (npr. biološki i dr. postoji podela svih krivičnih dela na krivična dela činjenja. odnosno nju procenjuje 8 . Propuštanjeda se preduzme određeno činjenje predviđa kao krivično delo (npr.dela činjenja.dela nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.d su ona k.dela u užem pravom smislu i u širem smislu. podstrekač. ne može biti smatrano radnjom krivičnog dela. -Opšte je prihvaćena i podela na radnju činjenja i radnju nečinjenja (propuštanja). -Umesto „ispoljavanje ličnosti“ u definiciju pojma radnje treba uneti „ostvarivanje volje“ . davanjem na korišćenje nekom licu koje ima vozačku dozvolu potpuno ispravnog automobila u nadi da će to lice poginuti u saobraćajnoj nesreći. Aktivno i pasivno ponašanje se ponekad prepliću a neku radnju ćemo označiti kao radnju činjenja ili kao radnju propuštanja prema principu prednosti. Međutim ta posledica nije u svim slučajevima neophodna za postojanje k.dela nečinjenja se dele na: prava i neprava k. Postoje kada zakon.eksperimenti. S druge strane ne može se tražiti ni to da je volja u potpunosti ostvarena.) 10.je se ostvarianje volje koje je društveno relevantno može vršiti na vrlo različite načine.dela nečinjenja kao voljno propuštanje telesnog pokreta. Polazeći od kruzalnog odnosno naturalističkog pojma radnje naša teorija k. -Socijalno personalni pojam pruža bolje re4šenj.dela nečinjena ili propuštanja.Posledica Posledica k.-Fuš smatra da nije ostvareno spoljno ( objektivno) biće krivičnog dela u slučaju da preduzetoj radnji nedostaje socijalno neadekvatna opasnost.dela. dela čija je radnja u zakonu postavljena kao radnja činjenja ali se izuzetno i pod određenim uslovima mogu izvršiti i nečinjenja ako je učinilac propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog kriv.komisivne delikte definiše kao voljno preuzimanje telesnoh pokreta a kriv.dela činjenja mogu se izvršiti samo nečinjenjem i njihova radnja izvršenja je tako u zakonu i postavljena.dela. -Samo ispoljavanje bolje ne bi bilo dovoljno za određivanje pojma radnje.nekog pravnog posla 3. 9. što se zaista i dogodi.dela i učinioca. potrebno je da kumulativno budu ostvarene 2 radnje: da izvršilac prouzrokuje povredu nekog lica o da ga ostavi bez pomoći. za postojanje k. neprijavljivanje pripremanja k. Od radnje izvršenja treba razlikovati pripremne radnje koje ne ulaze u biće krivičnih dela. Pri tom se sasvim zanemaruje normativni aspekt posledica k. stavove ma kakvi oni bili.komisivni delikti i kriv. nije presudno da i je to telesni pokret ili nije.zakonskog propisa 2. dovoljno je da se. dok je posledica u širem smislu ili posledica koja pogađazaštitni objekat ima značaj priloikom procene društvene opasnosti nekog ponašanja. kod kriv. to lice će se smatrati izvšiocem k. mučenje.prethodnog činjenja garanta kojim je stvorio opasno stanje Ukoliko određeno licepropusti da preuzme određenu radnju zbog čega nastupa posledica k.dela.) -Neprava k. na neki način započelo sa ostvarivanjem svoje volje. pomagač). Vrste radnje krivičnog dela -Moguće je razlikovati više vrsta radnje krivičnih dela. Npr. Alernativno propisivanje radnje izvršenja znači da je za postojanje radnje izvršenja kao bitnog elementa k. jer bi se time obuhvatile i radnje koje znače samo izražavanje svojih namera. radnju krivičnog dela treba odrediti kao društveno relevantno ostvarivanje volje. I naš zakonodavac posebno propisuje izvršenje krivičnog dela i nečinjenjem. Posledica u užem smislu je shvaćena kao obavezno obeležje bića k.dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva dovoljno je da je izvršeno ubistvo prema civilnom stanovništvu. -Prava k.dela uvek prourokuje neku vrstu posledica.dela odnosno činjenica da ona pripada predviđenosti u zakonu kao element opšteg pojma k.dela već samo kada zakon izričito zahteva nastupanje određene posledice. raseljavanje ili useljavanje…). jer se tako sužava krug mogućih radnji. Osim radnje izvršenja koju preduzima izvršilac postoji i radnja saučesništva koju preduzima sučesnik (saizvršilac. Radnja k. -Kriv. -Zato. Uglavnom se uzima da ta dužnost postoji na osnovu: 1. Zato se može govoriti o posledici k.dela. Lice kod kojeg ta dužnost postoji se u teoriji obično naziva garantom. neprijavljivanje k.dela se u našoj teorji shvata kao proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. -S obzirom na to da se radnja može ispoljiti u činjenju ili nečinjenju.delikti. Razlikuje se :alternativno i kumulativno propisana radnja izvršenja.dela dovoljno da je izvršena bilo koja od alternativno propisanih radnji(npr. tako što se eliminišu one radnje koje ne bi bilo opravdano smatrati radnjom krivičnog dela – niko ne može biti kažnjen za svoje misli.

zakonodavac kada odslučuje o tome da li će neko predvideti kao k. a u 2 situacije teorija ekvivalencije uopšte ne može da reši slučaj: 2.Razlikovanje na posledična i delatnosna krivična dela značajno je za razgraničenje dovršenog krivičnog dela od dela sa pokušajem. to nije slučaj. tj. kao i za rešavanje nekih drugih pitanja. krivično delo davanja ličnog iskaza. 11. -Uzročnost je. Teorija adekvatne uzročnosti može poslužiti kao dupunski kriterijum da se suzi krug usloa koji se prema teoriji ekvivalencije mogu smatrati uzrokom. -Povreda podrazumeva negativnu. Ali. doprineli nastupanju poledice. krivično delo ugrožavanja saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom).dela. Slabost ove teorije je utvrđivanje uzročnosti u stipičnim slučajevima. 9 . kao i posledica mogući element određenih krivičnih dela ukoliko to proizilazi iz njihovog zakonskog opisa. podoban da prema životnom iskustvu proizvede posledicu.delo ili ne. tj. Kod mnogih krivičnih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje. Najvažnije su: Teorija adekvatne uzročnosti i teorija ekvivalencije – teorija jednakosti uslova 1. fizičku promenu na objektu radnje prouzrokovanu radnjom krivičnog dela (npr. krivično je delo sa apstraktnom opasnošću.Kod krivičnih dela ugrožavanja posledica se sastoji u apstraktnoj – mogućoj ili konkretnoj opasnosti – opasnost koja je nastupila. Ukoliko je do opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima zaista i došlo. -Ovo shvatanje bi se moglo prihvataiti samo ukoliko se posledica shvati u širem smislu.S obzirom na vrstu posledice uobičajena je podela na: krivična dela povrede i krivična dela ugrožavanja. Po njemu radnja je voljno prouzrokovanje posledice u spoljnom svetu. krivično delo silovanja.Posledica krivičnog dela povrede jeste uništenje ili oštećenje objekta radnje. -U nauci krivičnog prava postoji više teorija koje nastoje da reše ovaj problem. itd. To su formalna ili čista delatnosna krivična dela (npr. ukoliko je nastupila konkretna opasnost. To znači da se ove dve vrste opasnosti razlikuju prema većem ili manjem stepenu verovatnoće da će doći do povrede kao posledice. . svako k. (npr. Krivičnopravno je relevantan samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju. postojaće neko drugo krivično delo (npr. krivično delo uništenja. Njena slabost je u tome što suviše proširuje pojam uzroka. generalna opasnost. . tj. uzrok je onaj uslov koji je adekvatan. uzroci su svi. Ta teorija eliminiše atipične uslove iako oni u određenoj konstelaciji mogu biti uzrok nastupanja posledice. Mnoga od njih se iscrpljuju u samoj radnji. ima krivičnih dela koja nemaju posledicu kao konstitutivni element bića krivičnog dela. krivično delo ubistva i krivično delo teške telesne povrede). odnosno njihovog bića. -Kod drugih dela njihov zakonski opis sadrži i određenu posledicu koja se u svakom konkretnom slučaju mora i utvrđivati. radnja lica A se prema teoriji adekvatne uzročnosti ne bi mogla smatrati uzrokom smrti lica B. TEORIJA ADEKVATNE UZROČNOSTI – prema ovoj teoriji. Ima značaj i prilikom odmeravanja kazne.delo ima svoju posledicu što potiče os listovog shvatanja pojma radnje k. a u nekim slučajevima i društvo. relevantni uslovi. dok kod drugih krivičnih dela. To su materijalna ili podledična krivična dela. za postojanje dovršenog krivičnog dela ne zahteva se nastupanje nikakve posledice.Kod onih krivičnih dela koja se smatraju dovršenim tek nastupanjem određene posledice. tj. tj. ako lice A gurne lice B koje usled nezgodnog pada dobije potres mozga i umre. kada se uzima u obzir intezitet povrede ili ugrožavanja zaštićeno dobra.). ali ipak imaju opasnost koju čini neka apstraktna. Izražava se kroz formulu „condicio sine qua non“ – prema kojoj je uzrok onaj uslov bez kojeg posledica ne bi nastupila. lice na kome se preduzima radnja izvršenja. . pa je za postojanje krivičnog dela u konkretnom slučaju ne treba ni utvrđivati. odnosno država. na bili koji način. odnosno dovršenje radnje izvršenja znači i dovršenje krivičnog dela. koji je tipičan u tom smislu da redovno prouzrokuje određenu posledicu. oštećenja ili uklanjanja znakova kojima se upozorava na opasnost). jer ona predstavlja bitno obeležje u biću krivičnog dela. osnovni problem uzročnosti sastoji se u diferenciranju i izdvajanju jednog od mnoštva uslova koji doprinose nastupanju posledice i njegovom označavanju kao uzroka posledice. Ona izjednačava sve uslove koji su. . -Lice koje pogađa posledica naziva se pasivnim subjektom. jer takva radnja po pravilu ne može prouzrokovati smrt). Krivična dela sa apstraktnom posledicom smatraju se jednom podvrstom delatnosnih krivičnih dela. -Prema vladajućem shvatanju u našoj literaturi. To može biti i pravno lice.Uzročni odnos -Pitanje uzročnosti se ne postavlja kod svih krivičnih dela. oni bez kojih ne bi nastupila posledica. za utvrđivanje mesta i vremena izvršenja krivicnog dela. -Apstraktna opasnost jeste mogućnost za nastupanje konkretne opasnosti (npr. -Kod konkretne opasnosti mora se u svakom konkretnom slučaju utvrditi njeno nastupanje. TEORIJA EKVIVALENCIJE – TEORIJA JEDNAKOSTI USLOVA – prema njoj. .

-Predvišenost u zakonu ima i svoju suštinsku. mesto izvršenja. lični odnos ili lični status izvršenja. prema kojoj je uzročnost samo neophodna pretpostavka da bi se neko delo određenom učiniocu moglo objektivno pripisati. klevete. U nekim slučajevima je otklanjanje posledice i pored preduzete radnje neizvesno. Može se reći da biće krivičnog dela predstavlja „most“ između opšteg i posebnog dela krivičnog prava -Biće krivičnog dela proizilazi iz zakonskog opisa nekog krivičnog dela. uzročnost ne bi postojala. Treba postaviti pitanje da li bi posledica izostala da je garant preduzeo radnju koju je bio dužan da preduzme. ubistva. lično svojstvo. Predviđenost u zakonu obuhvata i uslove kažnjivosti. govore o tome ko preduzima radnju. 10 . Dovoljno je da je jedno lice svojom radnjom stvorilo ili povećalo opasnost iz koje je proistekla posledica. na čemu ili prema kome. -Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove pojedinih krivičnih dela (umesto bića moglo bi se govoriti o pojmu krađe. posledica. pa se element predviđenosti u zakonu pre svega vezuje za pojam bića krivičnog dela. Osim konkretizacije radnje krivičnih dela. Osnovno pitanje je da li je učinilac mogao da upravlja događajem. Prema jednom shvatanju. dok je prema drugom. tj. Problem je u tome što propuštanje samo po sebi ne može prouzrokovati nikakvu posledicu. -Biće krivičnih dela i uslovi kažnjivosti čine zakonski opis nekog krivičnog dela. materijalnu stranu kod koje je centralno pitanje zašto je određeno ponašanje predviđeno u zakonu kao krivično delo – koje je to njegovo svojstvo zbog kojeg ono zaslućuje da bude predviđenost kao krivično delo. Zato se može razlikovati radnja izvršenja kao obavezni element i svi ostali elementi bića koji su fakultativnog karaktera i bliže određuju radnju.1. kada 2 učinioca potpuno nezavisno jedan od drugog istovremeno pucaju 2. Rašireno je mišljenje da kauzalitet uopšte nije moguć u ovom slučaju „ex nihilo hihil fit“ – „iz ničega ne nastaje ništa“.). Biće i elementi bića krivičnih dela -Da bi postojalo bilo koje krivično delo činjenično stanje mora odgovarati zakonskom opisu. ali i mišljenje da je moguć HIPOTETIČKI KAUZALITETE. To je njegova formalna strana. Time se ostvaruje predviđenost radnje u zakonu. biće krivičnog dela može sadržati i neka posebna obeležja koja se javljaju samo kod pojedinih krivičnih dela. a oba hica su smrtonosna Slučaj potpuno nepredvidljive uzročnosti – npr. kako. čime. predmet radnje. tj. Propisivanje nekog krivičnog dela vrši se tako što se u zakonu određuju njihova obavezna konstitutivna obeležja. kod njega se stvari prepuštaju svom toku. To je uslov zbog kojeg posledica ne bi mogla da nastupi. pa je prihvatljivije prvo shvatanje. U drugoj fazi. Predviđenost u zakonu neke radnje znači ostvarenje bitnih elemenata zakonoskog opisa nekog krivičnog dela. Pri tome se uglavnom polazi od teorije ekvivalencije – od formule condicio sine qua non. 12. U prvoj fazi. Orijentacioni dopunski kriterijum koji bi eliminisao uzročnost u ovakvim slučajevima mogao bi biti stepen verovatnoće nastupanja posledice. ona mora biti u zakonu predviđena kao krivično delo. 2. mora biti ostvareno biće krivičnog dela. pristupa se utvrđivanju NORMATIVNE VEZE IZMEĐU RADNJE I POSLEDICE. -Obeležja bića krivičnih dela mogu biti: objektivna ili spoljna i subjektivna ili unutrašnja. Slučaj tzv. 1. Ako je verovatnoća veoma mala i ako je reč o inače uobičajenim postupcima. na žrtvu. -Rešavanje problema uzročnosti je još teže kod krivičnih dela nečinjenja (popuštanja) naročito kod nepravih krivičnih dela nečinjenja s obzirom na to da ona u svom biću uvek sadrže posledicu. kada itd. To je njegova duštvena opasnost. Potrebno je utvrditi povezanost između propuštanja određene radnje i nastupanja posledice krivičnog dela. itd. Sporno je koji stepen verovatnoće mora postojati da bi se neko krivično delo propuštanja objektivno moglo pripisati garantu. potreban je visok stepen verovatnoće koji se graniči sa sigurnošću. -Danas se u savremenoj stranoj literaturi pitanje uzročnosti razmatra u okviru TEORIJE O OBJEKTIVNOM URAČUNAVANJU. onda bez obzira na želje i namere nekog lica.što se svodi na uobičajeno razmatranje pitanja uzročnosti. po kome je uzrok – propuštanje dužnog činjenja koje bi otklonilo posledicu. potrebno je ustanoviti postojanje faktičke veze između radnje i posledice. lice A pošalje u toku nevremena lice B u šumu nadajući se da će ga pogoditi grom što se i dogodi. dovoljno da preduzeta radnja dovodi do umanjenja rizika u odnosu na opasnost koja preti zaštićenom dobru. da bi se suzio krug brojnih uslova koji bi mogli biti uzrok. način izvršenja. dvostruke uzročnosti – npr. da li se ceo događaj može svesti na jednu ličnost kao subjekta događaja. da bi mu se posledica pripisala kao njegovo delo. Biće i elementi bića krivičnog dela Predviđenost u krivičnom zakonu -Da bi neka radnja bila krivično delo. -U objektivna obeležja spadaju: radnja izvršenja. sredstvo. vreme izvršenja krivičnog dela. gde.

ali u zavisnosti od subjektivne usmerenosti može biti i davanje mita. -Propisujući kvlifikatorne okolnosti zakonodavac daje teže (kvalifikovane) oblik nekog k. forma ponašanja. davanje lažnog iskaza je radnja izvršenja.dela na: osnovna i dopunska.k. samo u suprotnom smeru vazi i za odnos privilegujućih i olakšavajućih okolnosti. -U onim lučajevima gde je u zakonski opis unet objektivni uslov inkriminacije. bez obzira na to ko ga preduzima.To nije prihvatljivo. Postoje 2 vrste uslova kažnjivosti: 1. značajno se razlikuje u zavisnosti od toga da li se preduzima sa umišljajem ili iz nehata. Postojanje namere nezamislivo je bez umišljaja. -Da nema subjektivnog sadržaja nekog ponašanja. Oni su deo zakonskog opisa dela ili bića k. „tuđa pokretna stvar“ kao objekt radnje izvršenja krivičnog dela krađe sadrži i jedno i drugo obeležje: „tuđa“ je normativno. dok jedan manji broj ima privilegovane oblike. a s druge strane forma krivice. Kvalifikovani i privilegovani oblici bića krivičnog dela Uobičajena je i podela obeležja(elemenata) bića k. samu kažnjivost u smislu predviđenosti kazne za k. otežavajućih okolnosti izabrao neke tipične okolnosti u konkretnom slučaju kod nekog k. -Postoji shvatanje o dvostrukoj funkciji umišljaja i nehata jednom kao bitnih elemenata u biću krivičnih dela . Ostvarenjem objektivnog uslova inkriminacije biće k. -Isto to. To su određeni dopunski uslovi koji su neophodni da bi k. a „pokretna stvar“ deskriptivno obeležje.dela mogu predvideti određeni uslovi kažnjivosti koji ne spadaju u biće k.dela se oslobađa tog latentnoh stanja i postaje stvarno k. Međutim.dela predstavlja samo latentno k. Namera pretpostavlja postojanje umišljaja usmeravajući ga na ostvarenje određenog cilja. ne bi se npr.dela.dela.dela koja imaju i jedan ili više i kvalifikacionih i privilegovanih oblika(npr.dela i služe sudu kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne. Umišljaj i nehat javljaju se u jednom apstraktnom obliku i bitno utiču na zakonsko određivanje pojma pojedinih krivičnih dela. Davanje novca nekom može biti vraćanje duga.dela uvek zaslužuju strože kažnjavanje u odnosu na slučajeve kada takve okolnosti nisu prisutne. -Suštinska trazlika između kvalifikatornih i otežavajućih okolnosti jeste u tome što kvalifikatorne okolnosti predstavljaju bitna obeležja.delo. ne mogu biti konstitutivni element u pojmu krivičnog dela. Jeno ponašanje koje ima ista objektivna obeležja.dela.dela u širem smislu. neophodna je namera ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije. Umišljajno ubistvo.Dopunska obeležja daju k. Ulovi kažnjivosti -Zakonom se kod pojedinih k. ne mogu sadržati nameru ili pobudu. ako kod k.ubistvo koje je izvršeno na podmukao način predtavlja teži oblik ubistva). predstavlja daleko teži i opasniji oblik napada na zaštićeno dobro od nehatnog ubistva.delo postojalo i da bi njegov izvršilac mogao biti kažnjen. -Veza između njih se ogleda u tome što je zakonodavac od velikog broja mogućih. . eksploziv je sredstvo.OBJEKTIVNI USLOVI INKRIMINACIJE -Objektivni uslov inkriminacije je uslov koji se nlazi van bića k.dela ima svoje kvalifikovane oblike. 11 .delo.dela ubistva). -Subjektivna obeležja su i namera i pobuda.lični osnovi isključenja kazne -Postoji shvatanje koje određene uslove kažnjivosti postavlja kao samostalan element u opštem pojmu k. -Objektivna obeležja mogu biti: 1. Irelevantno je da li je ona zaista ostvarena. pošto se javljaju samo kod jednog manjeg br. -Nehat na krivična dela.dela kod kojih je predviđen. ali je ipak u zakonskom opisu i predtavlja dodatni uslov za postojanje onih onih k. jer su obuhvaćene njegovim zakonskim opisom. -Veliki broj k. Skup osnovnih obeležja čini osnovni oblik nekog k. obeležja bića krivičnog dela.dela.objektivni uslovi kažnjivosti (inkriminacije) 2. kod konkretnog učinioca krivičnog dela od čega zavisi postojanje njegove krivice. po prirodi stvari. npr.dela u užem smislu. -Kod privilegujućih okolnosti zakon propisuje lakše (privilegovane) obloike i predviđa lakšu kaznu u odnosu na osnovni oblik. normativna – kada njihov pojam zavisi od određenih pravnih normi npr. 1. Kod više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije. namera i pobuda. moglo razlikovati ubistvo od nesrećnog slučaja isto na nivou bića krivičnog dela. nehat.delu karakter težeg ili lakšeg oblika.delo smatra samostalnim elementom.Npr. Ima i k. Oni su. k . 13. deskriptivna – kada se odnose na činjenice koje se mogu opaziti čulima 2.dela prevare umseto pribavljanja protivpravne imovinske koristi kod učinioca postoji samo namera da drugog ošteti). s jedne strane. Ljudsko ponašanje je nužno subjektivni čin. obuhvaćeni elementom predviđenosti krivičnih dela u zakonu.dela i za njega propisuju strožu kaznu (npr. kao i sama kažnjivost. dok otežavajuće okolnosti stoje van bića k. -U subjektivna obeležja spadaju: umišljaj. 14. biće k.Dopunska obeležja su kvalifikatorne i privilegujuće okolnosti. drugi put kao oblika krivice.(npr. u pitanju je njihov konkretan sadržaj.dela i zapretio strožom kaznom u odnosu na osnovni oblik. jer su uslovi kažnjivosti. -Kada je reč o umišljaju i nehatu kao oblicima krivice. službeno lice je lično svojstvo izvršioca. pa je na osnovu njih propisao teže oblike k.

Subjekt krivičnog dela -Subjekt (učinilac) k. 16.delo izvršilo pod uticajem apsolutne sile itd. 2.dela jeste čovek. Zaštitni objekat može biti: opšti i grupni. brat ili sestra i druga lica koja su u određenom odnosu sa licem koje priprema k. širi i od pojma krivca. Korišćenje ovih uslova je opravdano samo ako im je cilj sužavanje kriminalne zone kod pojedinih krivičnih dela. Podrazumeva se da deluju samo u odnosu na one učinioce kog kojih postoje. -U našem kriv. interes. To znači da se krivičnim pravom štite kako dobra pojedinaca. Izvršilac je ono lice koje preduzima radnju izvršenja. Iz kriminalno. a) opšti zaštitni objekt se shvata kao dobro. -Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvršenja k.Što se tiče pitanja da li pravno lice može biti subjekt krivičnog dela.dela. Npr. ima kriminalno političkog smisla takvo neprijavljivanje predvideti kao k. koje se štiti krivičnim pravom. dok nepravi objektivni uslovi inkriminacije predstavljaju povredu načela subjektivne odgovornosti.) . Opšti zaštitni objekt treba videti u osnovni dobrima čoveka (njegovim osnovnim pravima) kao i onim društvenim dobrima koja su u funkciji postojanja i ostvarivanja osnovnih dobara čoveka. Osim anglosaksonskog prava. sporno je da li je subjekt k. ZAŠTITNI OBJEKTI – predstavljaju određena dobra kojima se krivičnim pravom pruža zaštita. jer je vezan za zaštitnu funkciju kao osnovnu funkciju krivičnog prava.dela. -Međutim. ovd je kao objektivni uslov inkriminacije predviđeni uslov da pripremano delo bude izvršeno ili pokušano.-Taj uslov ne mora biti obuhvaćen krivicom počinioca.dela i ono lice okoje se za izvršenje k. 15.delo. ali su obuhvaćeni zakonskim opisom k. dok je saučesnik lice koje preduzima radnju saučesnišva i ispunjava i ostale uslove predviđene odredbama opšted dela. jer pored krivca obuhvata i lica koja bez krivice preduzimaju radnju k. Samo pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju funkciju ograničavanja i preciziranja kriminalne zone. samo ako pripremanje nije prijavljeno u vreme kada je još bilo moguće sprečiti izvršenje k. 1.delo. odnosno društvo. dovodi u sumnju njihovu opravdanost. lice sa kojim on živi u trjnoj vanbračnoj zajednici. koje ostvaruje elemente bića k. tako da u teoriji postoji podela na pravne i nepravne objektivne uslove inkriminacije. tj. Objekt krivičnog dela -Postoje dve vrste objekta krivičnog dela: zaštitni objekt i objekt radnje.političkih razloga ne bibilo opravdano da postoji k.dela poslužilo drugim licem. mehaničkom ili prirodnom silom.ukoliko nije prijavljeno pripremanje k. Subjekt je samo ukoliko su ispunjeni uslovi za postojanje posrednog izvršilaštva (pre svega ako to drugo lice ne preduzimavoljnu radnju jer je k. kod neprijavljivanja pripremanja krivičnih dela neće se kazniti bračni drug učinioca. danas je sve prisutnije mišljenje da može i da je opravdano uvođenje krivičnopravne odgovornosti pravnih lica. često se nešto što predstavlja posledicu krivičnog dela. a objekt radnje je od posebnog značaja za pojedina krivična dela. tako i opšta dobra bez kojih se ni dobra pojedinaca ne bi mogla ostvarivati.pravu došlo je od strane zakonodavaca do neopravdano široke upotrebe ovog instituta. odnosno. -Njihova osnovna karakteristika da. u pravoj liniji. 12 .dela propisuje se da određena lica neće biti kažnjena iako su ostvarena sva bitna obeležja bića krivičnih dela. Irelevantno je i to da li je učinilac bio u stvarnoj zabludi u pogledu objektivnog uslova inkriminacije.dela poslužilo životinjom. Subjekt ili učinilac je najširi pojam. predviđa kao objektivni uslov inkriminacije. U krivičnom pravu Srbije pravno lice ne može biti subjekt krivičnog dela.dela sadržane u zakonskom opisu.dela. -Zaštitni objekt je značajniji za krivično pravo u celini. Postavlja se pitanje ko je nosilac (titular) zaštitnog objekta: pojedinac ili država.dela.LIČNI OSNOVI ISKLJUČENJA KAŽNJIVOSTI -Kod nekih k. Kod svakog k. Opšti zaštitni objekti predstavljaju ona dobra kojima se pruža zaštita kroz sva propisana krivična dela.dela. KZ Francuske iz 1994. Danas preovlađuje dualističko shvatanje – i jedan i drugi subjekt se označava nosiocem zaštitnog objekta. ne moraju biti obuhvaćeni umišljajem ili nehatom učinioca. Ipak bi trebalo dati prednost dobrima čoveka. vrednost ili društveni odnos protiv kojeg je krivično delo upravljano. Ni lični osnovi isključenja kažnjivosti ne spadaju u lice k. fizičko lice koje preduzima radnju izvršenja (izvršilac) ili radnju saučesništva (saučesnik).). srodnih po krvi. Npr. Zadržano je srednje rešenje prema kome pravno lice predstavlja subjekt privrednog prestupa kao posebne kategorije delikta u našem kaznenom pravu. za razliku od obeležja bića k.dela u posebnom delu. i u zakonodavstvo pojedinih evropskih zemanja u najnovije vreme uvodi se krivičnopravna odgovornost pravnih lica (npr.dela.deloukoliko nije ispunjen objektivni uslov inkriminacije.

-Polazeći od pojma opšteg zaštitnog objekta. Taj predmet nije samo predmet u svakodnevnom smislu reči. Ali. privreda. To su napadni i gramatički objekt. prilikom predviđanja nekog ponašanja u zakonu kao kriv. Ako je reč o inkriminacijama iz neke druge oblasti društvenih odnosa. itd. itd. -Pojam društvene opasnosti može biti različito shvaćen zato društvena opasnost često služi i tome da se pukim povezivanjem na nju nastoji legitimisati inkriminisanje bilo kog ponašanja. 13 . koje je zaštićeno krivičnim delom.). Npr. većina njih se može svesti na mali broj genusnih pojmova. Društvena opasnost je spoj između stvarnosti i vrednosti. kockanje. već obuhvata i lice. jeste njihov odnos prema zaštitnom objektu.). fizički predmet na kome se ostvaruje radnja krivičnog dela. niti za to postoje neki egzaktni metodi. U tom slučaju objekt radnje naziva se pasivnim subjektom. imovina. potrebnoje i pre primene načela ultima ratio. je što potpunije i tačnije upoznavanje društvene stvarnosti kako bi se doneo zaključak o objektu koji treba štititi i o društvenoj opasnosti nekog ponašanja. Ona je osnov i opravdanje za propisivanje nekog ponašanja kao krivičnog dela. postavlja se pitanje da li je zakonodavac spreman da deluje u interesu društva ili će granice krivičnopravne zaštite određivati pretežno u skladu sa interesima vladajuće klase ili užih grupa koje imaju političku vlast? Odgovor na ovo pitanje zavisi od prirode i vrste dobra kojima se nastoji pružiti krivično delo zaštita. duševno bolesno lice. a u kriminologiji pojam žrtve. koje po mnogo čemu mogu biti heterogene.). To je ustvari ono lice koje je nosilac dobra.Iako su danas osnovna prava čoveka brojna. čije je dobro povređeno ili ugroženo. Ona je i jedno i drugo: i ontološka i aksiološka kategorija. To može biti i pravno lice.OBJEKT RADNJE – za razliku od zaštitnog objekta. gde ne dolazi do sukoba klasnih interesa. Sva krivična dela imaju zaštitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka krivična dela kod kojih je to izričito zakonski predviđeno kao njihov bitan element. Kada je reč o opštim dobrima koja služe ostvarivanju osnovnih ljudskih prava. već se shvata šire. incest između punoletnih srodnika. utaja. dela. pravo na slobodu obuhvata veći broj posebnih prava : pravo na slobodu kretanja. čast i ugled. pravo na nepovredivost privatne sfere. a tuđa pokretna stvar objekt radnje određenih krivičnih dela protiv imovine (krađa. Utvrđivanju društvene opasnosti nekog ponašanja prethodi utvrđivanje zaštitnog objekta – onoga što se želi zaštititi. izražavanja. -Sam naziv „društvena“ opasnost ukazuje na to da je društveno opasno ponašanje ono koje je opasno za celo društvo. nije ni često objektivna. jer ona u određenoj meri predstavlja rezultat procene i vrednovanja. a u pogledu fizičkog lica kao pasivnog subjekta ne postavljaju se nikakvi uslovi – to može biti i dete. Samo opšti zaštitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava čoveka. 17. koji uvek predstavlja određene apstraktne vrednosti. Da bi se utvrdilo koja osnovna ljudska prava i od kojih oblika napada treba štititi krivičnim pravom. prekid trudnoće. život i telo. čime bi se došlo do koncepcije koja prednost daje opštim dobrima. može se reći da je društveno opasno ono ponašanje koje povređuje ili ozbiljno ugrožava neko pravo čoveka ili neko društveno dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. za šta nema dovoljno argumenata. eutanazija – ubistvo iz milosrdja. odnosno opštih osnovnih prava (npr. itd. Krug opštih dobara se ne sme postaviti suviše široko jer bi se onda težište krivičnopravne zaštite sa osnovnih ljudskih prava prebacilo na njih.Napadni objekt ima svoje opravdanje samo ako se shvati kao ona vrsta objekta radnje koja je predmet neposrednog napada preko kojeg dolazi do povrede ili ugrožavanja zaštitnog objekta. što znači da nema drugih mogućnosti i sredstava da se ta prava zaštite. kao što su npr. mora se primeniti princip ultima ratio. dela samo onih ponašanja koja su štetna za sve ili većinu u društvu. U našoj literaturi (OKZ) dominiralo je shvatanje da je društvena opasnost obavezan i samostalan element opšteg pojma krivičnog dela. objekt radnje je materijalan. 2. -Jedan od glavnih zadataka. imovina kao skup prava jeste zaštitni objekt. Da li je nešto korisno ili štetno i za koga. idr. a opšta dobra obuhvata samo ukoliko su u funkciji njihovog ostvarivanja. ne može se uvek sa izvesnošću utvrditi. Savremena teorija krivičnog prava materijalni pojam krivičnog dela najčešće vezuje za društvenu opasnost. Ako se radi o inkriminacijama u političkoj i ekonomskoj sferi zakonodavac će težiti tome da društvenu opasnost procenjuje pre svega sa aspekta društvene grupe koja poseduje političku moć i uticaj. kod nekih ocena društvene opasnosti nekog ponašanja je teško postići saglasnost (npr. izvršiti njihovu selekciju. I pored toga. slobodu mišljenja. nema razloga da se ne teži predviđanju kao k. b) Grupni zaštitni objekt predstavlja ona dobra koja su zajednička za određenu grupu krivičnih dela. On predstavlja važan suštinski kriterijum za određivanje koja ponašanja treba propisati kao krivično delo i osnovni kriterijum za klasifikaciju krivičnih dela i njihovo svrstavanje u okviru pojedinih prava u posebnom delu. silovanje žene sa kojom učinilac živi u bračnoj zajednici. ni često subjektivna vrednosna kategorija. Tu se vidi relativni karakter društvene opasnosti. U teoriji su poznate i neke druge vrste objekata krivičnih dela. Ono što povezuje određene grupe krivičnih dela. Taj pojam se ne svodi samo na lice na kome je preduzeta radnja izvršena. može biti legitimni osnov kazne kao sredstva krivičnopravne zaštite. itd. Društvena opasnost -Društvena opasnost je materijalna strana predviđenosti u zakonu. ali je nesporno da je društvena opasnost dela jedini razumni razlog njegove nedopuštenosti i razlog kažnjavanja učinioca. Konačan sud o društvenoj opasnosti nekog ponašanja treba doneti posle svestranog razmatranja njegovih krarakteristika i njegovog značaja i efekata za pojedinca i društvo. U krivično procesnom pravu pojmu pasivnog subjekta odgovara pojam oštećenog.

a to je da u određenim slučajevima osnovi isključenja protivpravnosti nisu predviđeni krivičnopravnim. osim pozitivnih elemenata.d. potrebno je i to da nije isključena protivpravnost. dok je drugi slučaj kr. negativnim obeležjima bića krivičnog dea. svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju potivpravnost. znači i njegovu protivpravnost.z. a negativna odsutna. itd.. a još menje protivpravnost podrazumeva predviđenost nekog ponašanja u zakonu kao k.Ponašanje koje za predmet napada nema dovoljno vredno dobro. da se krim. Ukoliko neko ponašanje sadrži sve elemente propisane u zakonskom opisu bića k. dela.d. pravnu reakciju. Ali obrnuto nije moguće: nema protivpravnosti u krivičnom pravu bez ostvarenosti bitnih elemenata bića nekog krivičnog dela. nema. tj. a samo ukoliko okolnosti ukazuju na neki osnov isključenja protivpravnosti. ili ne predstavlja dovoljan intenzitet napada na njega. ali koja nemaju nikakav značaj za k. pr. prava da bi se došlo do zaključka da k. 19. protivpravnost može biti isključena. ne može biti društveno opasno ponašanje. zahtev da se kao krivično delo predvide samo ponašanja koja su podobna da budu osnov za subj. na protivnost normama k. pa zbog toga ostaje delikt na koji se mogu primeniti neke druge pravne sankcije.d. Tako je prema ovoj teoriji k. pristanak povređenog. već na nivou elemenata predviđenosti u zakonu jasno je da k. on se mora utvrđivati. pravo. pozitivna obeležja treba da budu prisutna.. Ovo drugo shvatanje zastupa teorija o tzv. izguvio karakter krivičnog dela. Izuzetno. -Drugo shvatanje ide obrnutim putem. U prvom slučaju ne bi bili ostvareni samo negativni elementi bića k. odgovornost. odnosno da ne postoji neki od osnova koji isključuje protivpravnost. nužna odbrana i krajnja nužda. mali značaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivične protivpravnosti u materijalnom smislu. Iako u konkretnom slučaju neko činjenično stanje može u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opis nekog k. treba uneti samo predviđenost u zakonu. već nekim drugim pravnim normama. pravno irelevantan.d. a drugi da predviđenost u zakonu obuhvata i protivpravnost. pravo. Jedni smatraju da je dovoljno uneti samo protivpravnost. dozvoljeni rizik.dela. Ovde je problem kako eliminisati ona brojna ponašanja koja su protivpravna. jer polazi od toga da protivpravnost u sebi obuhvata i predvišenost u zakonu. Prema njoj. samim tim je to ponašanje i protivpravno.jer se dozvoljava da sud da prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi k. -Postoje i mišljenja da nije potrebno unositi i predviđenost u zakonu u protivpravnost kao samostalne elemente u opšti pojam krivičnog dela. 18. izvrši selekciju u odnosu na ponašanja koja ne povređuju ili ugrožavaju zaštitni objekt u meri koja opravdava k. ali nije protivpravno za k. To shvatanje potpuno izjednačava ona ponašanja koja imaju sva obeležja bića nekog krivičnog dela ako k. a u drugom in pozitivni ni negativni elementi. u zakonu znači uvek i protivpravnost.d.: izvršenje službene dužnosti. -U drugu se mogu svrstati osnovi do kojih se došlo u teoriji ili ih poznaju neka strana k. ali ona ipak ne postoji jer mu nedostaje protivpravnost. Iako u obe situacije nema k. .. jer nema ni tog elementa. Reč je o osnovu koji isključuje protivpravnost u materijalnom smislu. zakonom ili nisu. -Za ponašanje se vezuju neki principi koji predstavljaju prepreku čistom utilitarizmu i zaštiti po svaku cenu. narešenje pretpostavljenog. po pravilu.d. -Potreba za ovakvim institutom može se pravdati time što zakonodavac ne može uvek da na nivou bića k. zbog čega bi delo.d. pa u opšti pojam k. dela. To se pretpostavlja. -Opšti osnovi isključenja protivpravnosti se mogu podeliti u 2 kategorije prema tome da li su propisani k. potpuno izjednačena situacija kada neko ubije čoveka u nužnoj odbrani sa situacijom kada ubije muvu ili komarca. U ovom institutu se donekle krije i opasnost slabljanja načela zakonitosti i prodora arbitrernosti. Delo malog značaja -Naše krivično zakonodavstvo predviđalo je institut „neznatne društvene opasnosti“ kao opšti osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela. Pojam protivpravnosti i odnos sa predviđenošću u zakonu -Određenost ljudskog ponašanja u krivičnom zakonu kao krivičnog dela. Znači. postoji neki od osnova isključenja protivpravnosti. da bi neko ponašanje bilo k. -Protivpravnost i predviđenost u zakonu ipak predstavljaju 2 odvojena elementa u opštem pojmu k. OSNOVI ISKLJUČENJA PROTIVPRAVNOSTI -Postoje situacije kada su ispunjena sva zakonom propisana obeležja nekog k. niti predviđenost k. Time se izbegavaju problemi sa kojima se suočavaju nastojanja da ova 2 elementa spoje u jedan. -Prilikom rešavanja slučajeva u praksi pitanje protivpravnosti se. pre svega. Oni su eksplicitno propisani krivičnim zakonikom. posmatrajući to nisu identične situacije.d.d. Ono jeste protivpravno uopšte. u slučaju kada su ispunjeni svi elementi bića nekog krivičnog dela predviđenog u posebnom delu. 14 . kriv. zahtev da se ne zadire u ličnu. U prvom slučaju mora doći do primene k. I pored toga što se delimično podudaraju. itd.d.d.iako je u zakonu određeno kao krivično delo. Ako se protivpravnost svede na krivičnu protivpravnost – tj.d ne postoji zbog nekog osnova isključenja protivpravnosti i ona ponašanja koja su krivičnopravno irelevantna jer uopšte ne ispunjavaju elemente bića k.U prvu kategoriju u našem krivičnom pravu spadaju: delo malog značaja. To je.d. Posto nisu predviđeni zakonom njihovo dejstvo je sporno. ne postoji. privatnu sferu i da se u što manjoj meri ograničava prostor za slobodno delovanje pojedinaca.d. javlja se problem druge vrste. Zona odredi na način koji omogućava garantivnu funkciju krivičnog zakona. tj. prava i time reši problem. onih koji su sadržani u zakonskom opisu svakog k. U novom KZ on je zamenjen institutom „delo malog značaja“.p.

sankcije -Delo mora biti bagatelno kako u objektivnom. treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znači povredu dostojanstva napadnutog.d. je isključena onda kada je napad namerno isprovociran da bi se zloupotrebilo pravo na n. za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna. u odnosu na slučajeve u kojima su ispunjena sva obeležja nekog k. moglo bi se raditi o krajnjoj nuždi. u situaciji kada napadnuti odbija napad. neophodna potrebna za odbijanje napada -Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se. 2. a to znači sve dok ne prestane. osim navedenih uslova. ali n. upravljena prema nekom napadačevom dobru -Ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra trećeg lica. A) Uslovi NAPADA su da je napad: 1.o.d. PROTIVPRAVAN – da je protivan normama pravnog sistema. onda nema ni svrhe primenjivati institut nužne odbrane. da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje kr. delo. po ovom osnovu: 1. koja je prvobitno nastala u vezi sa k. Napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada.Nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje kriv.d. nužna odbrana ne bi bila dozvoljena. s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja. STVARAN – napad mora stvarno postojati. a da pri tom ne povredi nikakvo napadačevo dobro. vraćanjem unazad ili skretanjem u drugu ulicu kada se primeti napadač). da li postoji n. odnosno da ne ostvari elemente bića nekog k. -Opšte je prihvaćeno da nužna odbrana ima 2 elementa: NAPAD i ODBRANU. pa i egoističko shvatanje nužne odbrane. -Ovo je najsporniji uslov kod nužne odbrane. da su štetne posledice odsutne ili da su neznatne. u suprotnom je reč o putativnoj nužnoj odbrani. ubistva. ljubavnik udate žene ima pravo da se brani od prevarenog muža koji hoće da ga ubije  ). a da pri tom uopšte nije bio 15 . što bi često vodilo zloupotrebi nužne odbrane. za razliku od ranijeg rešenja.. ta opasnost. UPEREN PROTIV NEKOG PRAVOM ZAŠTIĆENOG DOBA – ne postoji ograničenje u pogledu vrste i značaja dobra. Napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao (npr. B) Uslovi ODBRANE su da je: 1. procenjujući to objektivno. 4.d.Međutim. dela – delo učinjeno u nužnoj odbrani nije kriv. 2. Ako bi se n. To ne znači samo jačanje načela zakonitosti. dozvolila i u slučaju grube nesrazmere (npr. Zapadnoevropska zakonod.d. -Osnovna pretpostavka za primenu instituta dela malog značaja jeste da su ostvarena sva bitna obeležja bića k. ugrožavanja jer u tim slučajevima nema štetne posledice. . ako se napad može izbeći (npr. Nužna odbrana se ne sme dozvoliti po svaku cenu. . predstavlja jedan od najstarijih instituta opšteg dela k. na pokušaj k. ovaj problem pretežno rešavaju na planu krivičnog procesnog prava kroz predviđanje instituta „oportunitete krivičnog gonjenja“. morao efikasno odbiti napad uz najmanju povredu napadačevog dobra.d. Posebno je značajno pitanje srazmere između vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se brani.o. Mogućnost da se napad izbegne bekstvom ne isključuje uslov da je odbrana bila neophodno potrebna.. 20. PONAŠANJE ČOVEKA – napad preduzima čovek i on se sastoji u činjenju. 5.d.d. -Cilj instituta dela malog značaja jeste da isključi primenu k. ali ne o nužnoj odbrani. svodi se samo na oblast lakših k. Još je u rimskom dobu bio poznat princip da se „sudija ne brine o malim stvarima“. ali je dozvoljena nužna odbrana u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoračenje nužne odbrane. -Sporno je da li kod odbrane. Ono što je danas sporno jesu njene granice.o.d. nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodna potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad. bez posledice (delatnosna k. mora postojati i subjektivni element. a samo izuzetno u nečinjenju. Ima mišljenja da. kao i onda kada napad neposredno predstoji. da je stepen krivice učinioca nizak. u konkretnom slučaju. Prema zakonskoj definiciji.ISTOVREMEN – istovremenost postoji sve dok napad traje. Ona je opšteprihvaćena kako u teoriji tako i u praksi.). -KZ zahteba kumulativno ostvarenje 3 uslova za isključenje postojanja k. 3.. 2.Drugi uslov se odnosi na k. Nužna odbrana -Nužna odbrana. 3. tako i u subjektivnom smislu.o. Nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nuždi. kao i na k. ubije se napadač da bi se otklonio napad od imovine male vrednosti) to bi bilo preterano individualističko. već i svođenje primene ovog instituta samo u onoj oblasti gde mu ima mesta. kroz radnju odbrane ostvareno biće nekog krivičnog dela -Ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad. ali se radi o tako beznačajnom delu da primena krivičnih sankcija očigledno nema svrhe. Oduvek se raspravljalo o pitanju granica nužne odbrane.Ali. a ne sa aspekta napadača. prava. koji se sastoji u svesti i volji napadnutog da odbije napad (npr.d.p. 3.

ono se mora u najvećoj meri štedeti.o. Osnovi isključenja protivpravnosti koji nisu predviđeni krivičnim zakonom 16 . 21. a ne ekstenzivni eksces krajnje nužde) postoji onda kada je opasnost otklonjena povredom dobra veće vrednosti od vrednosti dobra od koga se otklanjala opasnost. intenzivno prekoračenje. što vodi i strožim zakonskim uslovima za postojanje krajnje nužde (npr. DA JE NESKRIVLJENA -Na krajnju nuždu se ne može pozivati neko ko je bilo sa umišljajem bilo iz nehata izazvao opasnost. Izvršeno usled jakog straha u razdraženosti izazvane napadom. 1. delo. predstavlja protivpravnu radnju. kao i nužna odbrana. predstavlja opšti osnov za isključenje postojanja krivičnog dela. 2. a ukoliko je prekor. Svi uslovi vezani za jedan ili drugi element moraju biti kumulativno ispunjeni.Učinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo. napada životinja. rudari. tj. Prekoračenje granica n. 4.d.d. Nastala je znatno kasnije od n. -Prema zakonskoj definiciji. odbrambene volje. DA SE ONA NA DRUGI NAČIN NIJE MOGLA OTKLONITI OSIM VRŠENJA RADNJE KOJOM SU OSTVARENI SVI ELEMENTI NEKOG K. kao što je život.o. Za razliku od n. a pri tom učinjeni zlo nije veće od zla koje je pretilo. U slučaju prekoračenja n. lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati i bekstvom. kada je prekor. DA SE NJOME UGROŽAVA BILO JOJE PRAVOM ZAŠTIĆENO DOBRO -Zakon nije ograničio dobra koja se mogu štititi. U tom slučaju k. Učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima učinilac se može osloboditi od kazne. nego i na bilo koji drugi način. biti izazvana ne samo ljudskom radnjom. da je lice svesno opasnosti i da je voljno otklanja. sporno je da li treba da bude ostvaren i subjektivni element. telesni integritet. DA JE STVARNA -Opasnost mora stvarno postojati. postoje kriv. DA UČINJENO ZLO NIJE VEĆE OD ONOG KOJE JE PRETILO .o. pa tako nisu dužna da se izlažu opasnosti onda kada je prema okolnostima konkretnog slučaja sasvim izvesno da će doći do njihove smrti. postoji onda kada napad prestane. na koje bi trebalo primeniti odredbe o kažnjavanju za pokušaj k. Radnja koja preduzima u cilju da se izrši neko k. -Prekoračenje (eksces) granica nužne odbrane postoji onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada. Krajnja nužda -Krajnja nužda. -Elementi krajnje nužde su: opasnost i otklanjanje opasnosti.o. Ako je već nužno da do povrede tuđeg dobra dođe. Postoji nekompletno k. Oni su dužni da žrtvuju svoja dobra ako se nađu u opasnosti dok obavljaju svoju profesiju. Ovde se radi o sukobu prava sa pravom. Radi se o vršenje određenih profesija koje su povezane sa određenim rizicima (policajci.To je tzv. To bi trebalo prihvatiti i za naše pravo jer odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napad odbija. krajna nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovemenu neskrivenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti. zahteva se stroga ekvivalencija između dobra koje se spasava i onog koje se žrtvuje).d. Ona može. Uslovi OTKLANJANJA OPASNOSTI su: 1. -KZ sadrži odredbu prema kojoj nema kranje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila.o. -Prekoračenje (eksces) granica krajnje nužde rešeno je u osnovi na isti način kao i kod nužne odbrane. Kao i kod nužne odbrane. U tom slučaju kr. isključuje postojanje protivpravnosti. delo koje se vrši u prekoračenju n. -Opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroženo i prema okolnostima konkretnog slučaja postoji neposredna mogućnost da ono bude povređeno. može doći do oslobođenja od krazne.svestan da postoji napad). DA JE ISTOVREMENA -Istovremenost postoji dok traje opasnost. koji naša sudska praksa ne prihvata. tj. Ova dužnost nije apsolutne prirode. Prekoračenje koje je zakonski relevantno (intenzivni. osim onoga koji zahteba da je odbrana bila neophodno potrebna. moraju se primeniti ona sredstva i načini otklanjanja opasnosti koji u najmanjoj mogućoj meri u konkretnoj situaciji pogađaju to dobro. predstavlja fakultativni osnov za ublažavanje kazne. 22. DELA -Kod otklanjanja opasnosti treba učiniti sve što je moguće da ne dođe do povrede tuđeg dobra. ima sa njom određene sličnosti ali i razlike. delo. piloti. Pod dodatnim uslovima. 2. Prvobitni napadač ima pravo na nužnu odbranu u odnosu na k. za razliku od napada kod nužne odbrane. kao što je npr. U nekim zemljama preovlađuje stav da je taj subjektivni element neophodan i to u obliku tzv. 3. a akstenzivni eksces.). 2. Prekoračenje će postojati i onda kada se sa ciljem otklanjanja opasnosti moglo provrediti dobro manje vrednosti ili je povreda određenog dobra mogla biti manjeg intenziteta. postoji. a najviše što zakon prihvata jeste da je ono isto. vatrogasci. ali zakon predviđa fakultativni osnov za ublažavanje kazne. itd. itd. Mogu se štititi kako svoja tako i tuđa dobra. a ne da se odbije napad. delovanje prirodnih nezgoda. Uslovi OPASNOSTI su: 1. imovina. kao i onda kada ona neposredno predstoji. delo postoji. iako su to po prirodi stvari najvažnija dobra. jer u suprotnom postoji putativna krajnja nužda. tj.

Do toga dolazi u malom procentu. ako su nanete u okviru pravila tog sportskog takmičenja. prot. zakonodavac je učinio ovaj osnov nepotrebnim (npr.p. ne može se dati pravo pojedinsu da odlučuje o tome da li će k.p.dela povrede. pak.zone. -Pristanak povređenog ima značaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmičenja. Potčinjeni nije dužan da izvrši naređenje pretpostavljenog ako bi izvršenje naređenja predstavljalo krivično delo. pa nema protivpravnosti. VRŠENJE SLUŽBENE DUŽNOSTI -Poatoje osnovi isk. primena prinude od strane policije u skladu sa zakonom i propisima.prava.). života. Ponašanja u određenim oblastima zbog tehničkih dostignuća (saobraćaj. Naređenje pretpostavljenog ne može isključiti postojanje takvog k. određenog elementa koji se isključije pristankom ne dolazi do ostvarenja predviđenosti u zakonu tj. lišavanje života kod izvršenja smrtne kazne. kod k. jer učesnici prihvataju mogućnost eventualnih povreda. narušavanje nepovredivosti stana sa ciljem hvatanja učinioca k. Kod drugih.dela predviđa krivično gonjenje po privatoj tužbi. obavljanje lekarske dužnosti maloletne dece od strane roditelja 1. dela za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna. U ovim slučajevima se. 2. Mogu se svrstati u nekoliko grupa: 1. odnosno zaštite određenih dobara za čiju je zaštitu zainteresovano društvo u celini. Npr.dela uvrede. ako je do nje došlo umišljajno ili ako je naneta ne u okvirima pravila sporta već iz nekih drugih razloga i motiva.dela prinude. tajnosti pisama ili neovlašćeno otkrivanje tajne od strane advokata ili lekara).DOZVOLJENI RIZIK -Zasniva se na principu pretežnog interesa. od volje povređenog zavisi da li će doći do primene k. propisivanjem da se ono goni po privatnoj tžbi. Centralni problem je gde povući granicu između krivičnih dela za koje je društvo apsolutno zainteresovano i onih gde bi s eeventualno moglo dozvoliti pasivnom subjektu da svojim pristankom isključi njihovu protivpravnost (npr. naređenje pretpostavljenog se javlja kao osnov n. 5. industrija…) danas sa sobom nose određene rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela. a u nekim slučajevima i protivpravnog lišenja slobode. kao i u nekim stranim zakonodavstvima.p. u većini tih slučajeva unošenjem u biće k. faul u fudbalu). kao i kod nekih k. naređenje pretpostavljenog 3. Tu su moguće 2 situacije: ili je povreda sama po sebi dozvoljena (npr. izuzev kada dolazi do prekoračenja tog ovlašćenja. -Ali.korisna i prihvatljiva pa se zato i neke njene negativne propratne promene moraju tolerisati. protivpravnosti. Međutim. 4. naređenje pretpostavljenog smatra se opštim osnovom isklj. Deo naše teorije zauzima stav da je osnov isključenja k. tako što kod određenih k. ni kr.dela.-Osim 3 osnova isključenja protivpravnosti koje predviđa KZ.delo će postojati.dela protiv imovine.d.itd. dozvoljeni rizik 5. NAREĐENJE PRETPOSTAVLJENOG -Od strane dela teorije. U našem k.delnpr ukoliko roditelj svom maloletnom detetu ne dozvoljava da izađe iz stna dok ne nauči lekciju za školu.d.dela u tome što je neka delatnost druš. vršenje službene dužnosti 2. koji proizilaze iz vršenja određene službene dužnosti zasnovane na zakonu. na osnovu zakona i drugih propisa. 17 . Dozvoljeni rizik se možđe prihvatiti kao osnov za i. gde postoji delo predviđeno u zakonu. zakonodavac priznaje značaj pristanka povređenog. Oblast primene pristanka povređenog kao osnova i. k. Zbog toga je praktični značaj pristnka povređenog kao osnova i. Nophodan uslov je da pristanak bude dat prethodno. lišavanje slobode sa ciljem izdržavanja kazne zatvora. pristanak povređenog 4. k. lake telesne povrede. oštećenja tuđe stvari.p. samo u vršenju službene dužnosti u Vojsci SCG i to pod određenim uslovima.p. izvršava službeno ovlašćenje. pa se zato može tolerisati. dela. samo onda kada je učinilac učinio sve što je potrebno i uobičajeno da opasnost minimaliziuje. u boksu). ostvaruje bitna obeležja k. imovine. 3 PRISTANAK POVREĐENOG -Kod nekih k. itd. ili obezbeđivanje dokaza. ili je povreda uobičajna i kažnjava se u okviru pravila igre (npr. -Posredno. Potrebno je da se nadređenje tiče službene dužnosti i da se ne odnosi na izvršenje nekog k. mali. ti slučajevi ostaju izvan krim. jeste kod nekih strogo ličnih prava i sloboda. tj.VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA -U vršenju roditeljskog prava je da doće do ostvarenja bića nekih k. pravo na disciplinsko kažnjavanje 6.delo biti isključeno. postoji i veći broj drugih osnova isključenja protivpravnosti predviđenih drugim propisima ili koji proizilaze iz stavova doktrine i sudske prakse. dela u slučaju da je potčinjeni znao da izvršenje naređenja predstavlja krivično delo.

ODNOS KRIVICE I KRIVIČNE ODGOVORNOSTI -S obzirom na to da je za postojanje krivične odgovornosti neophodno ostvarenje svih konstitutivnih elemenata k. Zato novi KZ za subjektivni elemenat k. prava u celini.odgovornosti ako se shvati isključivo subjektivno. uračunljivost. Dok je krivica dvostruki odnos: psihički odnos učinioca prema delu i odnos društva pema njemu zbog učinjeg dela. Stvarnost pokazuje da nisu retki oni učinioci kriv. delikata). Kriv. Mesto kriv.odg. Protivpravnost ne bi bila isključena ako bi na taj način detetu bila naneta telesna povreda.odgovornost obuhvata kako objektivne elemente k. Za utvrđivanje krivice od značaja su i moralna vrednovanja. -Krivica ne može postajati bez uračunjivosti. pa i prouzrokovanja smrti. Ona je posledica vršenja kriv. Objektivno-subjektivno shvatanje polazi od toga da kriv. krivica je psihički odnos učinioca prema delu zbog kojeg mu se može uputiti prekor. pojam k. Pretpostavka krivice nije dozvoljena u kr. Kriv. Uračunjivost podrazumeva postojanja sposobnosti odlučivanja i sposobnosti rasuđivanja. Kod nekih čak postoji i suprotan osećaj da su ispravno postupili (npr. odgov. Krivica može postojati i kada je počinilac postupao iz nehata ako zakon to izričito predviđa.) 23. pre svega kazne. u okviru preduzimanja medic. On je prihvatljiv pod određenim uslovima: da se lekarski zahvat vrši po prailima lekarske profesije.dela u potpunom smislu.Prema noramtivnim teorijama. Postojanje određenog prostora koji dozvoljava čoveku izvestan izbor. da se učinilac posmatra kao ličnost koj normalno funkcioniše.dela. Posoje 2 shvatanj k. Prema tome strukturu krivice čine 3 komponente: 1. odgovara se ne zbog samog dela već zato što je učinilac. mogućnost svesti o protivpravnosti dela. Takav način određivanja pojma krivice polazi od psiholoških teorija krivice koje su nastale u nemačkoj teoriji krajem XIX veka. da je zahvat izvšen u nameri lečenja (a ne npr.dela koristi termin krivica. -Krivično je odgovoran onaj učinilac koji je izvršio radnju koja je u zakonu predviđena kao k. a ne kriv.odgovornosti. odg.dela. u nameri vršenja eksperimenta.dela kako objektivnih tako i krivica kao subjektivnog elementa. Učinilac koji je neuračunljiv ne može biti kriv za učinjeno delo.OBAVLJANJE LEKARSKE DUŽNOSTI -Sporno je pitanje povreda. odgovornosti.dela. umišljaj i nehat.odgovornosti u sistemu opšteg dela nije bilo janso. Krivična odg. Drugodubjektivno shvatanje izjednačava ovaj pojam sa krivicom. koja je protivpravna i koja mu se može pripisati u krivicu. a one se preduzimaju sa ciljem vaspitanja. Psihički odnos ne može svesti na svest i volju. To ukazuje na opravdanost mešovitih. ona je osnov i uslov kriv. 6. Neke kriv. tako i krivicu (vinost) kao subjektivni element. a akriv. Sporno je pravo na fizičko kažnjavanje.odgov.se svodi na krivicu. Ima više opravdanja da se ovo razmatra kao samostalan osnov i. Po njima. -Naše ranije zakonodavstvo nije koristilo termin krivica. kriv za ono štoje učinio ili propustio da učini. . Je konstatacija..je osnov za primenu kriv. -I terminološki i suštinski krivica je centralni pojam. suvišno je u krivično pravnoj dogmatici i dovodi do konfuzije u sistemu opšteg dela.Ukoliko se merama disciplinskog kažnjavanja ne ostvare elementi nekog težeg k. što istovremeno znači to da je bio indikovan. Ovakvo shvatanje je prihvaćeno i u novom KZ.zahvata.Pojam i teorije krivice -Krivica predstavlja jedan od 4 obavezna elementa u opštem pojmu krivičnog dela.je potvrđivanje da neko ispunjava uslove za kriv. koji predstavljaju dva osnovna elementa vinosti.. kod učinioca pol.dela.delo.odgov.kr. Ima pretežno deklarativni a ne i suštinki karakter. treba uzeti da je protivpravnost dela isključena.delu u objektivnom smislu. krivica postoji ako je učinilac bio uračunjiv i p’ostupao sa umišljajem a bio je svestan ili je bio dužai i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno. svest o tome da je kriv za učinjeno delo. -Krivica je element u opštem pojmu k. psihološko-normativnih teorija krivice. Prema KZ. kao i pitanje da li je neophodan osećaj krivice kod učinioca. postavlja se pitanje odnosa krivine i kriv. svest o protivpravnosti.d. pre svega kazne.da postoji pristanak pacijenta. -Koncept krivice polazi od relativne slobode čovekove volje. Odgovara se za postupak koji je negativno vrednovan. već je poznavalo pojam kriv. umišljaj ili nehat 3. jer nedostaje k rivica pa se može govoriti samo o kriv. prekor se mora zasnivati i na psihološkim elementima kao što su uračunljivost.o.p. mora se uvek dokazivati. sudokrivici. 18 .odgovornosti. pravu. uračunjivost je sposobnost učinioca za krivicu koja podrazumeva ispravnost njegovog prihičkog aparata. Međutim. pa i kr. ali tada nema ni kriv. Međutim. 2. NORMATIVNA I PSIHOLOŠKA TEORIJA KRIVICE -U našoj teoriji preovlađuje shvatanje da se krivica (vinost) najkraće određuje kao skup psihičkih odnosa učinioca prema svome delu.sankcije se mogu primeniti i onda kada nema kriv. nužna je pretpostavka za postojanje krivice. Neki autori to pitanje raznatraju u vezi sa pristankom povređenog. krivica se svodi samo na specijalno-etički prekor koji se zbog učinjenog dela upućuje učiniocu k.odgovornosti. tako da ova 2 pojma postaju sininimi.sankcija. -Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje odr. sankcija. dela kod kojih je ta svest odsutna. a neki u okviru dozvoljenog rizika.

znači da se saglasio sa posledicom. On postoji onda kada učinilac predviđa mogućnost nastupanja 2 ili više konkretno određenih posledica koje se međusobno isključuju.KADA UČINILAC HOĆE JEDNO DELO. Umišljaja proizilaze dve vrste umišljaja: direktni i eventualni. Npr. ubistvo majke koja se nalazila na nekom usamljenom mestu sa svojim malim detetom zbog čega kasnije dođe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani). PRAVI CILJ PREDUZIMANJA RADNJE. a njegova volja je u 19 . Po toj formuli. Npr. ali se saglašava i sa tom mogućnošću. -Umišljaj mora postojati u momentu izvršenja k.d.d. tj. je samo prethodni ili polazni stadijum u ostvarivanju glavnog cilja.d. ali se određeni njihovi segmenti pojavljuju već na nivou predviđenosti dela u zakonu. ugrožavanja javnog saobraćaja postavlja se pitanje da li je izvršilac preticanjem u nepreglednoj krivini doveo u konkretnu opasnost život vozača i putnika u tom drugom vozilu koje mu je naišlo u susret sa umišljajem ili iz nehata. kod k. Ukoliko je znao da će svojom nepropisnom vožnjom dovesti u opasnost druge učesnike u saobraćaj. uključujući i posledicu čije nastupanje shvata kao realnu mogućnost. ALI UZ TO DELO SASVIM IZVESNO DOLAZI DO IZVRŠENJA I DRUGOG DELA – moguće je da učinilas uopšte ne želi to drugo delo. iako nije siguran da će uspeti da savlada otpor tog lica. Npr. bez obzira koliko mu verovatno izgledalo ostvarenje svih bitnih obeležja bića tog dela. Ako učinilac vršenjem k. -Veći problem je razgraničenje eventualnog umišljaja i svesnog nehata. kao nužna posledica vršenja k. to neće biti ubistvo izvršeno sa eventualnim.d. direktni umišljaj po pravilu znači viši stepen krivice u odnosu na eventualni umišljaj. Stepen intenziteta elemenata u svesti i volje kod direktnog umišljaja je visok. -U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na čemu se zasniva umišljaj: da li na elementu volje (teorija volje) ili na elementu svesti (teorija predstave). U prvoj situaciji. aktiviranje eksplozivne naprave u toku leta putničkog aviona da bi se jedno lice lišilo života zbog čega stradaju svi koji su se nalazili u avionu) i 2. Kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo (npr. što je od značaja kod odmeravanja kazne. ali nije siguran da će do toga doći. -Razlikovanje između direktnog i eventualnog umišljaja značajno je iz 2 razloga: 1. 2. Kada posledica nastupa kasnije. ne pristaje da učini k. pod uslovom da to smatra mogućim. učinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lažna. Element svest je isti. iako ga naše pravo izričito ne predviđa. OSTVARIVANJE BIĆA KRIV. pa je na to pristao.KADA UČINIOVU OSTVARENJE BIĆA K. ima k.. dela. 3.d. -Iz zakonske def. Danas se polazi od toga da su oba elementa neophodna i međusobno uslovljena. Učinilac je svestan da postoji mogućnost da učini k. direktni umišljaj postoji kod onoga ko hoće da izvrši silovanje određenog lica. Učinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bića kriv.DELA SLUŽI SAMO ZA POSTIZANJE NEKOG DRUGOG CILJA – ostvarenje bića k. dela. B) EVENTUALNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac svestan da može učiniti kriv. Frankova formula. zakonodavac se opredelio za teoriju pristajanja. učinilac računa da će najverovatnije morati da ubile ili teško telesno povredi lice koje obezbeđuje banku u koju hoće da provali da bi obio sef. jer je bio svestan toga da njegovo delo kao realnu mogućnost uključuje i ubistvo čuvara i to je hteo da bi postigao cilj. Razlikuje se 2 slučaja: 1. već sa direktnim umišljajem. dela želi da postigne određeni cilj. Npr. obuhvaćeni su bićem k. On hoće izvršenje dela i nastupanje posledice. dela. kod svesnog nehata on neće nastupanje posledice. Intenzitet elemenata svesti.d. a jedan manji broj k. a naročito volje. predviđen je i nehat kao blaži oblik krivice. teško je utvrditi šta bi učinilac uradio da je znao da će posledica sigurno nastupiti. koje se htelo (npr. Umišljaj znači i znanje i htenje zakonskih obeležja bića k. Ukoliko bi se uzdržao od preticanja da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret postojao bi svesni nehat. Iako mu ubistvo čuvara nije cilj. pa se i pored toga odlučio na preticanje. A) DIREKTNI UMIŠLJAJ postoji onda kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. slabije je izražen nego kod direktnog umišljaja. delo.d. Umišljaj -Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteba za postojanje kr. U pogledu određivanja pojma postojanja i danas je aktuelna tzv. ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova za stva da se i ovde radi o direktnom umišljaju. Može se govoriti o tri osnovne situacije u kojima postoji direktan umišljaj: 1. Ali. Znači. dela. Izuzetno. koja se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem. postojaće direktni umišljaj.d. kod nekih k. DELA JE JEDINI. a kod saučesnika u momentu preduzimanja radnje saučesništva. postavlja se pitanje da li bi učinilac preduzeo radnju u slučaju kada bi znao da će posledica nastupiti. Prethodni i naknadni umišljaj su irelevantni. -Od značaja je i ALTERNATIVNI UMIŠLJAJ.d.d. a razlika postoji u pogledu elemenata volje: kod eventualnog umišljaja učinilac pristaje da učini k. 2. To znači da umišljaj i nehat čine sadržinu krivice. se može izvršiti samo sa eventualnim umišljajem.24.

Nehat. -Kada je reč o posledicama koje su različite po težini. Npr. Osnovi isključenja krivice: neuračunljivost. Npr. ima dvostruki karakter: on je i oblik krivice.d. a reč je o sasvim kratkom rastojanju i malo prometnoj ulici. Polazeći od mešovitog (biološko. pravna zabluda.d. nadajući se da za tih nekoliko sekundi neće naići nijedno vozilo. smatra se da je za nesvesni nehat potrebno kumulativno ispunjavanje objektivnog i subjektivnog uslova. . ubistva. učinilac baci jednu flašu na 50 ljudi sa umišljajem da pogodi samo jedno lice (bilo koje) da li će to biti jedno svršeno delo u sticaju sa 49 pokušanih k.Nehat -Nehat je lakši oblik. ako je mogao ali nije bilo dužan nema nesvesnog nehata.stanja tako i određenih psiholoških pretnji prouzrokovanih tim tanjima. 20 . pa ni krivice. -Zakon poznaje 2 vrste nehata: svesni i nesvesni.psihološkog) metoda. Retka su nehatna k. treba uzeti da je u pitanju eventualni umišljaj. a nehat izuzetak. ali i subjektivni element bića k. dok se kod biološkog metoda u obzir uzimaju samo određena bolesna. Ukoliko je reč o istim posledicama treba uzeti da postoji ono krivično delo koje je i ostvareno. 2. Npr.poremećaji do kojih dolazi na psihičkom planu. ali ne i nemoguća) već samo veoma retka. dela. To je oboriva pretpostavka pa postoji dužnost su da u slučaju sumnje utvrđuje da loi je učinilac neuračunljiv. abnormalna psihička stanja.d. ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči. postojaće pokušaj k. i uzrok i posledicu. Za razliku od event. Ukoliko ne postoji materijalni supstrat za realnu promenu da posledica neće nastupiti. Nehatna delatnosna k.d. Nehatno k. sila i pretnja. jer su psihološki elementi potpuno odsutni. nepažljiv odnos učinioca prema mogućnosti nastupanja posl. odnosno stepen krivice kod kojeg postoji kr. propisana kazna uvek je blaža u odnosu na umišljajni oblik. prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima. a to prema svojim ličnim svojstvima nije mogao ili obrnuto. Međutim. a subjektivni da je mogao da je predvidi. Element svesti se ne razlikuje u odnosu na eventualni umišljaj.zaostali duševni razvoj 4. kao i da se postavi donja granica krivice (odnos nesvesnog nehata i slučaja). postoji u oba slučaja. Neuračunljivost Učinilac koji je k.d. ako velikom brzinom na određenoj deonici autoputa vozi suprotnom kolovoznom trakom nadajući se da će ga vozač koji vozi propisanim smerom uočiti i izbeći ili da uopšte niko neće naići. Za psihološki metod merodavne su samo posledice. kao i umišljaj. onda će postojati event. psihološki i mešoviti. koja zbog svoje prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova 2 oblika nehata. pa je za konstituisanje krivice zahtevati i jedno i drugo. Polazi se od pretpostavke da je učinilac uračunljiv.dela. dela. delo samo kada to zakon izričito propisuje. treba uzeti da postoji pokušaj težeg k. -Nehatna krivična dela podrazuvaju po svojoj prirodi nastupanje posledice. Međutim. Pošto nehatna dela imaju niz specifičnosti u odnosu na ona učinjenja sa umišljajem sve je proširenije shvatanje da je reč o posebnoj kategoriji delikata. -U slučaju kada zakon predviđa i nehatni oblik nekog k.d.d. prema kz za postojanje neuračunljivosti potrebno je kako postojanje nekog abnormalnog druš. Kod nesvesnog nehata i svesti i volja maniestuju se u svom negativnom obluku. Međutim. Umišljaj je pravilo. a nastupi lakša posledica. umiš.duševna bolest 2.delo u činio u stanju neuračunjivosti ne može biti smtran krivim. stvarna zabluda. A)BIOLOŠKI OSNOV se može ispoljiti u 4 oblika: 1.druga teža društvena poremećenost. Posledica ima za nehatna k. 26. tu je sporno da li u odnosu na ostale objekte postoji pokušaj kr.d. 25. Ukoliko je bilo dužan da predvidi posledicu. NESVESNI NEHAT – kod njega ne postoji psihička veza između učinioca k. ako učinilac u jednosmernoj ulici vozi automobul u suprotnom smeru od dozvoljenog. Poznata su 3 načina utvrđivanja neuračunljivosti: biološki. čini suštinu nehatnog delikta. umišljaj. pa nastupi teška telesna povreda. pa zato mora biti posebno propisan. (gledajući pravno dogmatski su krajnje atipična. ili ako ne pokodi nikoga da li je to samo 1 pokušaj ili 50 pokušaja u sticaju. a razlika se ispoljava na planu voljnog elementa. krivica se ovde uspostavlja na osnovu dužnosti i mogućnosti da se. a ne samo o posebnom obliku ili stepenu krivice. Nesvesni nehat se isključivo zasniva na normativnim elementima. odsutan je i element svesti i element volje. učinilac ne pristaje na posledicu. predvisi nastupanje posledice.U našoj teoriji i praksi.istom stepenu upravljena na bilo koju od tih posledica.d. SVESNI NEHAT postoji onda kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti delo. Objektivni uslov jeste da je učinilac bio dužan da predvidi posledicu. u slučaju saobraćajnog udesa postojaće svesni nehat.privremena duševna poremećenost 3. ako učinilac hoće da neko lice ili liši života ili teško telesno povredi. a kriminalnopolitički uglavnom neopravdana. Nije osnovan stav da je svesni nehat teži oblik nehata od nesvesnog. naročit značaj zbog njene telesne međusobne povezanosti sa radnjom upravo taj nemaran. Do danas teorija nije uspela da da odgovor na ovo složeno pitanje. Mešovit traži i jedno i drugo. odnosno neuračunjivost isključuje krivicu kao obavezan element k. Najvažniji razlog za njihovo razlikovanje je razgraničenje sa umišljajem (odnos svesnog nehata i eventualnog umišljaja). 1.

odnosno uzima se da ne postoji ni k. lice je uračunljivao i kod njega može postojati krivica za delo koje je učinilo u stanju bitno smanjene urač. kao i kod neuračunljivosti.1. učiniocu koji je k. leč. Moguće je da jedan učinilac u istom vremenskom momentu u odnosu na jedno delo bude neuračunljiv.d.) 3. lečenja i čuvanja u zdrav. nor. obična s. -Učinilac nije svestan značaja svog dela onda kada nije svestan delovanje prirodnih zakona.u.d. -Učinilac ne može upravljati svojim postupcima onda kada ima pravilnu predstavu. -Između bitno smanjene uračunljivosti i neuračunljivosti postoje kvalitativna razlika: bitno je smanjeno urač. primenjen mešoviti metod. -Treba razlikovati bitno smanjenu urač. -Stanje bitno s. a u odnosu na drugo uračunljiv.Duševna bolest – prema njihovom trajanju. i procenjuje se u odnosu na određeno k. ne isključuje krivicu. Ono što kumulativno mora biti ostvareno za postojanje neuračunljivosti jeste psihološka i biološka komponenta. nemogućnosti upravljanja svojim postupcima – odsustvo moći odlučivanja. a u odnosu na treće neuračunljivost.Druga teža duševna poremećenost – tu spadaju one forme duš. a uz uslovnu osudu mere bezbednosti obav.depresivna psihoza. dela. Bitno smanjena uračunljivost -Bitno smanjena uračunljivost nije osnov koji isključuje krivicu.d. mere upozorenja. S obzirom na uzrok duševne bolesti. Uobičajeno se razlikuju 3 stepena duševne zrelosti: laka (85-70 IQ). odnosno prema mogućnostima izlečenja zakon pravirazliku između trajnih i privremenih duševnih bolesti. ali je izgubio vlast nad voljom. „kada još vlada svojim razumom“.nemogućnosti shvatanja značaja svoga dela – odsustvo moći rasuđivanja ili u 2. zakon uvažavajući specifičnosti ovog stanja.u. a ne može da shvati značaj neprijavljivanja pripremanja kr. Stvarna zabluda Pojam i vrste stvarne zablude 21 . predviđa mogućnost ublažavanja kazne.d. ali ne i zakon. ali je ipak bliža uračunljivosti. usled uzimanja alkohola ili droga. određene mere bezbednosti). u sticaju u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uračunljivost.traumatke psihoze nakon povrede mozga.Zaostali društveni razvoj – je takva forma duševne poremećenosti gde je oštećena inteligencija. 27.d. sankcije koje se izriču i uračunljivom učiniocu (kazne. -Prema rešenju iz KZ.u. paranoja. ubistva i u odnosu na njega da bude uračunljiv.) 2. U odnosu na neur. kao i onda kada ne shvata društveni značaj svog dela. ustanovi. -Neuračunljivost se uvek utvrđuje u odnosu na određeno k. -Pošto bitno s. mora postojati u momentu izvršenja k. Egzogene su one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima koji spolja deluju na organizam i time se njihovo dejstvo može ustanoviti (npr. a uz njih i: zabrana vršenja poziva. od obične smanjene uračunljivosti. porem. zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta.Privremena duševna poremećenost. i to u momentu izvršenja dela. bez obzira na njen uzrok. To je prelazno stanje između uračunljivosti i neuračunljivosti. stanja izazvana jakim afektima. panično. iako je prilikom njenog zakonskog regulisanja. -Lice koje svojom radnjom ostvari sve elemente bića nekog k. može imati samo karakter olakšavajuće okolnosti kod odmeravanja kazne prilikom stepenovanja krivice.d. koju poznaje naša sudska praksa i teorija. uobičajena je njihova podela: endogne i egzogene. Postoji i mogućnost da se uz kaznu izrekne mera bezbednosti obaveznog psh. Učinioca mogu biti primenjene određene mere bezbednosti: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. Npr.) Endogene psihoze su one duševne bolesti čiji je uzrok unutrašnji kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci (npr. učinilac može usled zaostalog duševnog razvoja da shvati značaj k. učinio u tom stanju mogu de izreći sve kr. neke psihologije. 28.d. psih. srednja (70-50 IQ) i teška (50-0 IQ). privremenog karaktera (npr. u stanju neuračunljivosti nije za to delo krivo. -Dovoljno je da nedostaje ili intelektualna (moć rasuđivanja) ili viluntaristička komponenta (moć odlučivanja). pa bi u odnosu na to delo bio neuračunljiv. Međutim. psihoze izazvane infekcijom itd. u odnosu na drugo potpuna urač. postoji mogućnost ublažavanja kazne i premene navedenih mera bezbednosti. bitno smanjena uračunljivost postoji onda kada je sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima. 4. Poremećenosti koje se ne mogu podvesti pod prethodne 3 u zakonu izričito navedene forme i predstavljaju teži oblik duš. Moguće je da kod učinioca koji učini više k. jer nije ostvaren njegov subjektivni element. a češće neka patološka stanja koja su prolaznog. bila bitno smanjena.d.obuhvata ređe neka normalna stanja (iscrpljenost. Dok samo u slučaju bitne s. šizofrenija. delatnosti ili dužnosti. na slobodi. pospanost). B) PSIHOLOŠKI OSNOV se može manifestovati ili u obliku: 1. usled jednog od 4 zakonska oblika duševne poremećenosti.u. Ona predstavlja dalje stepenovanje uračunljivosti i nalazi se između bitno smanjene uračunljivosti i uračunljivosti. prolazni premećaji svesti izazvani organskim bolestima itd.

Zabludu o stvarnim obeležjima bića k. Učinilac ne zna da je ponašanje koje preduzima u zakonu predviđeno kao k. Zabluda predmetu. učinilac misli da je dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu. postoji stvarna zabluda ako učinilac veruje da je lice nad kojim vrši obljubu navršilo 14 godina. zabluda u pogledu radnje izvršenja.d. iako su mu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta. sredstava izvršenja. ali ne zna pravni značaj tih okolnosti.d. -Dok kod stvarne zablude učinilac ne zna činjeničnu podlogu kr. objekta radnje.(k. i 2.U pogledu okolnosti koje isključuju protivpravnost.nije od značaja kada je učinilac u zabludi u pogledu identiteta žrtve. predviđeno kao k.d. da je zaista postojala.d. ona zna sve stvarne okolnosti. Npr. dela.d. 22 . posledice.delo. tj. I jedna i druga mogu isključiti postojanje krivice. Neotklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje k.d. STVARNA ZABLUDA O BIĆU KRIVČNOG DELA – postoji onda kada kod učinioca ne postoji svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u biće k. a druga u odnosu na element protivpravnosti.d. Npr. tada stvarna zabluda može da utiče na krivicu učinioca ili na pravnu klasifikaciju dela. postojaće k.d se htelo ostvariti) sa sticajem nehatnoh k. koje je ostvareno. 1.) Npr. a druga stvarnom zabludom u širem smislu. činila delo dozvoljenim.dela ili u pogledu neke okolnosti koja bi. koja čini sastvani deo obeležja k. Otklonjiva stvarna zabluda ne isključuje nehatu krivicu. izvršilac je pogrešno držeći da se radi o osvežavajućem napitku da drugom licu da popije tačnost koja sadrži smrtonosni otrov. Osnovna razlika je u tome što prva deluje u odnosu na element predviđenosti dela u zakonu.delo. itd. Učinilac pogrešno procenjuje postojanje pravnih uslova za primenu nekog od tih osnova ili uopšte pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost. -Neotkljonjiva stvarna zabluda postoji kada činilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti. -I jedna i druga vrsta stvarne zablude može biti: neotklonjiva ili otklonjiva. ne zna da je neovlašćena kupovina i prodaja strane valute makar i to zvaničnom kursu k. postoje razkičita mišljenja. ponaš.d. dela. slučaj sa putativnom nužnom odbranom kod koje učinilac pogrešno drži da postoji napad. a ne na onom na kojem je hteo.STVARNA ZABLUDA O OKOLNOSTIMA KOJE ISKLJUČUJU PROTIVPRAVNOST postoji onda kada je učinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti čije bi postojanje vodilo isključenju postojanja k. postoji kada je učinilac prema okolnostima konkretnog slučaja i prema svojim ličnoim svojstvima mogao i bio dužan da ima pravilnu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima koje ulaze u biće k. Npr. uzročnog odnosa.d učinjeno iz nehata kad zakon takvo k. u pokušaju (k.d.delo.Npr. Ako je učinilac bio u zabludi usled nehata. Zabluda se može odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost. Vladajuće je shvatanje da treba da se uzme da postoji uticaj k. Ko računa s tim da njegovo ponašanje može biti zabranjeno. Što se tiče zablude o uzročnoj vezi kada učinilac prourokuje posledicu na datom objektu radnje.dela. ukoliko je to presudno za postojanje k. Prva se često u našoj literaturi naziva stvarnom zabludom u užem smislu. Npr.pravnu normu.Pravna zabluda Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se čini k. -I u jenom i u drugom slučaju kod učinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje se čini. To je direktna pravna zabluda.d. kod pravne zablude on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela – ne zna da je odr. predviđa. Zabludu o razlozima isključenja protivpravnosti. (npr.d. -Otklonjiva stvarna zabluda ili stvarna zabluda iz nehata.-Zabluda u najširem smislu jeste nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima. Ali kada se radi o tome da je samo određeni predmet ili lice sa određenim svojstvima bitan eement k. -KZ razlikuje 2 vrste stvarne zablude : 1. ali ga bez obzira na to preduzima. odnosno da je on stvaran. eventualne pravne zablude. To je indirektna pravna zabluda. 2. uvek isključuje krivicu a time i k.delo. ili pogrešno shvata kriv. -Pravna zabluda neće postojati u slučaju tzv. -Postoji i pravna zabluda u pogledu nekog osnova koji isključuje protivpravnost. a time i kriv. ne nalazi se u pravnoj zabludi. licu u uzročnoj vezi -Slučajevi zablude o objektu radnje i zabluda o predmetu i zabluda u licu nisu krivičnopravno relevantni kada su predmet ili lice istog kvaliteta. KRIVIČNOPRAVNO DEJSTVO STVARNE ZABLUDE -Stvarna zabluda unek isključuje umišljaj. A samo neotklonjiva stvarna zabluda isključuje i umišljaj i nehat .) 29. On tu pogrešno smatra da nešto predstavlja osnov koji isključuje protivpravnost.

Pretnja predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinuđava. izvr.d. -Može se postaviti i pitanje postojanja uračunljivosti. delo.-Od značaja je podela kriv. norme brojne i složene. kao i pretnja. ubistvo. Za neka od njih ne zna većina građana. delo radi postizanja određenog cilja: izbegavanja zla koje mu preti. Zato novi KZ predviđa da delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi nije kriv. zakon poznaje 2 vrste k. voljni element umišljaja tu. ali je to mogao i bio dužan da zna. dela u svim društvima i vrlo su malo podložna promenama (npr. ali se ne isključuje voljna radnja. Ovo rešenje izaziva određene dileme. k. krađa) isključeno je postojanje pravne zablude.d. predviđa institut actiones liberae in causa. -Pravna zabluda u našem ranijem k. neće postojati. ako je isključena protivpravnost. isključena krivica moglo da bude smatrano posrednim izvršiocem. Pretnju treba razlikovati od opomene. koja su k. Ono bi ako je kod neposr.z. delo učinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi. a time ni kr. Kod ponašanja koja su zlo sama po sebi – mala in se i koja predstavljaju k. To otežava i rešavanje pitanja odgovornosti lica koje je primenilo prinudu. po pravilu. od toga da građani moraju poznavati sve k. već je bio prinuđen da ostvari biće nekog k. niti se mogao izbeći na drugi način. To znači da bi krivica u nekim slučajevima mogla biti isključena zato što se prinuđeni nalazio u neuračunljivom stanju. OKZ polazio je od principa „error iuris nocet“ – nepoznavanje prava škodi tj. prinude.d. -I pretnjom se utiče na volju nekog lica da izvrši k. nameće se pitanje da li ona može imati značaj za postojanje krivice. dela na mala in se i mala prohabita. -Ukoliko je kr. postoji kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno. a ne krivice. delo.d. mogu biti osnov isključenja krivice. ne postoji. pod određenim uslovima. prouzrokuju privremenu društvenu poremećenost koja kod prinuđenog može dovesti čak i do neuračunljivosti. pa bi on mogao da odgovara samo za k. Postoji saglasnost da kada je prema nekom bila primenjena sila takvog intenziteta kojoj se nije mogao odupreti. učiniocu se kazne može ublažiti. smatra osnovom koji isključuje krivicu. One ne isključuju radnju. u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja). neka k.d. postoji. a pri tom budu ostvareni i svi ostali uslovi za krajnju nuždu. On se ne može smatrati krivim za delo za koje nije mogao da zna da predstavlja k.d. ne postoji zato što nema voljne radnje. nije uticala na postojanje ili nepostojanje k. 31.d.. a češće do bitno smanjene uračunljivosti.p. Actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost) -Naše k. Poseban značaj ima podela pravne zablude na otklonjivu i neotklonjivu p. mada retko.d. -Novi KZ sadrži odredbu prema kojoj kompulzivna sila i pretnja predstavljaju fakultativni osnov za ublažavanje kazne. Krivično delo učinjeno pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje je. Austrija). -Osim apsolutne. Ona u većoj ili manjoj meri utiče na donošenje odluke prinuđenog lica. kao i da se u tom slučaju izvršiocem k. dela -Apsolutna sila – vis absoluta isključuje postojanje radnje k. Učinilac zna na šta je prinuđen.p.d.p. nazivajući ga skrivljena neuračunljivost. umišljajno k. KZ izričito predviđa da neodoljiva sila isključuje postojanje k. dolazi do isključenja protivpravnosti. 23 . -Neotklonjiva pravna zabluda postoji onda kada učinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato što to nije mogao i nije bio dužan da zna. Sila i pretnja.d. jer je kod pretnje nužno da lice koje preti na bilo koji način doprinese zlu kojim preti.d. ali to lice ipak nije lišeno svake mogućnosti da odlučuje.. smatra ono lice koje je primenilo neodoljivu silu ( posredni izvršilac). Nemačka.d. Ovaj problem ne postoji u zemljama čiji k. ona je morala da utiče samo na kažnjavanje (da se učinilac blaže kazni ili oslobodi od kazne). Otklonjiva p. pa čak ni pravnika. -Uslov je da je akt prinude bio takdav da uspešan otpor nije bio moguć. nužde: jednu koja isključuje protivpravnost i drugu koja isključuje krivicu (npr.p. Kod drugih. ali se postavlja pitanje kakvo dejstvo imaju u pogledu krivice. Pošto takva sila ne isključuje voljnu radnju. samo zato što su zakonom zabranjena – mala prohabita. sila i pretnja. KRIVIČNOPRAVNI ZNAČAJ PRAVNE ZABLUDE -Pravna zabluda se u većini evropskih krivičnih zakonodavstava.z. ako neko da bi izbegao zlo kojim mu se preti učini k. Međutim.d. Sila i pretnja -Osnovno pitanje jeda li one isključuju postojanje k. onda i u odnosu na njega k. To ne odgovara stanju u savremenim društvima gde su k. k. norme. -KZ predviđa da. pa zato ne može postojati ni krivica. koja zavise samo ili pretežno od promene zakonodavaca u određenom društvu i u određenom vremenskom periodu i koja nisu predmet i moralne osude (npr. Ukoliko se primeni institut krajnje nužde.d. što se procenjuje pre svega sa aspekta lica kome je upućena. pod određenim uslovima. -Kompulzivna sila – vis compulsiva predstavlja upotrebu fizičke snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvrši određeno krivično delo. Prinuđeni vrši kr. 30. sasvim je moguće postojanje pravne zablude. Potrebno je da pretnja bude ozbiljna i moguća. postoji i kompulzivna sila. po prirodi stvari. dela. Osnovno pitanje je da li kom.

ako se radi o nehatnom prouzrokovanju teže posledice. -Ako u odnosu na težu posledicu postoji umišljaj. Ako bi. To znači da pored uračunljivosti.d. sama po sebi. Kod prve. nego primenom odredaba za odmeravanje kazne izvršene u sticaju. ne predstavlja kd.d. izvršiti k. Npr. uračunljiv učinilac prouzrokuje situaciju u kojoj će u drugoj fazi. ugrožavanja javnog saobraćaja. neće doći ili da će ga moći sprečiti – svesni nehat. neprihvatljivo je da se učiniocu može izreći stroža kazana kada je u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. eventualni umišljaj. osim ako ta teža posledica. pa postoje 2 situacije: umišljajna actio libera in causa i nehatna actio libera in causa. tj. Odgovornost za krivična dela kvalifikovana težom posledicom Postoji veći broj krivičnih dela koja osim svog osnovnog oblika imaju i svoje teže oblike u slučaju da iz osnovnog oblika proizađe teža posledica. u stanju neuračunljivosti usled privremene duševne poremećenosti. može se izreći kazna zatvora od 1-8 godina. U trećem slučaju. ali iz toga proizađe njena smrt. delo. -Moguća su 4 slučaja: direktni umišljaj. Najzad. Jer. -Znači. Npr. izvršiti k. mora postojati ili umišljaj ili nehat. tako što je sebe dovelo u stanje teške alkoholisanosti.d.d. Ako je u odnosu na težu posledicu dostojao umišljaj učinioca. -Ovaj institut se primenjuje i kod k. nego u slučaju kada je kod njega u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj. Izuzetno. u tom stanju i na to pristaje – eventualni umišljaj. onda se to rešava primenom pravila koja važe za slicaj krivičnih dela.d.d. koje je kasnije učinio u stanju neuračunljivosti. iako on to nije hteo. jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji onda kada je silovanje za posledicu imalo trudnoću. Postojanje objektivne veze. u odnosu na težu posledicu postojao umišljaj i ako bi se uzelo da postoji sticaj osnovnog oblika ovog kd i osnovnog oblika teže telesne povrede. utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje. pa iz njega proizađe teža posledica – nehat+nehat. ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata. moguća je odgovornost i onda kada je osnovno kd izvršeno iz nehata.Krivica učinioca k.d.d. 24 . -Za kd kvalifikovana težom posledicom zakon po pravilu propisuje težu kaznu od one do koje se može doći primenom odredaba za odmeravanje kazne za sticaj kd. ne predstavlja kd (sticaj postoji kada učinilac izvrši više kd za koje mu se istovremeno sudi). koje je izvršio. će postojati u sledećim situacijama.d. ali je prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti – nesvesni nehat. k. To je izuzetak od pravila da se krivica utvrđuje u vreme izvršenja k.d. niti je to hteo. droga ili na neki drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima. U prvoj. potrebno je da je kod učinioca u momentu donošenja odluke. Da je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti. -Za odgovornost za kd kvalifikovana težom posledicom potrebno je da se ta teža posledica može pripisati nehatu učinioca (svesnom ili nesvesnom). on je svestan toga da može da izvrši k. -Pored osnovne situacije kada u odnosu na osnovni oblik postoji umišljaj.d.d. 32. maksimalna kazna koja bi se mogla izreći mogla bi biti do 7 godina i 11 meseci. nečinjenja. u momentu pre nego što se doveo u to stanje. 2. izvršilac je svestan da će u stanju neuračunljivosti.d. Npr. U drugom slučaju. moguće je da izvršilac niti je bio svestan toga da može izvršiti k. -Reč je o jednom toku događaja koji ima 2 faze: u prvoj. ako je jedno lice ostvarilo zakonska obeležja k. učinilac se sa umišljajem dovodi u stanje neuračunljivosti sa namerom da u tom stanju učini k. ako je kod kd ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata došlo do teške telesne povrede kao posledice vršenja osnovnog dela. postavši u međuvremenu neuračunljiv. Reč je o situaciji kada teža posledica. samo po sebi. postojao umišljaj ili nehat. ali ne i dovoljan uslov. Osnovno pitanje je pitanje krivice i za tu težu posledicu KZ predviđa da kad je iz kd proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu. tj. To je i osnovni razlog za propisivanje kd kvalifikovanog težom posledicom. da je u tom stanju učinio kd u odnosu na koje je kod njega. u odnosu na koje je postojao umišljaj (direktni ili eventualni). -Novi KZ i dalje ostavlja donekle spornom situaciju koja se odnosi na slučajeve kada se za kd kvalifikovano težom posledicom može izreći teža kazna. međutim. odgovornost za kd kvalifikovano težom posledicom postoji i onda kada je u odnosu na tu posledicu postojao umišljaj. koji se upotrebom alkohola. potpunog pijanstva. uzročne veze između osnovnog dela i teže posledice jeste neophodan. U drugoj situaciji kod učinioca postoji u momentu prethodnog delovanja nehat ( svesni ili nesvesni) u odnosu na k. ugrožavanja javnog saobraćaja i to hoće – direktni umišljaj. a u odnosu na težu posledicu nehat – umišljaj + nehat. Npr. on je svestan te mogućnosti ali olako drži da do k. -Za primenu instituta actiones liberae in causa i time uspostavljanja postojanja k. izvršilac hoće da žrtvu teško telesno povredi. za primenu instituta actiones liberae in causa potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. primenjivaće se odredba za sticaj kd. Ne može se po tom osnovu ublažiti kazna. svesni nehat i nesvesni nehat. postojala krivica u odnosu na kasnije učinjeno k.

postupka prema izvršiocu tj. ali prihvata kaznenu ili kao neku odgovornost sulgeneris. smatrati izvršiocem kd koje je učinjeno putem nepovremene štampane publikacije. radio. Pod uslovom da postoji neka od 3 situacije (ako je autor nepoznat. 3. kao i u vođenju kr. -Osim odg urednika.33. p. Ako je odg urednik. autoru informacije. itd. urednik bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od okolnosti koja. drugi odbacuje krivičnu odg. pod tim uslovima. gonjenje autora) izvršiocem kd će se smatrati izdavač i proizvođač.) S jedne strane. Primena odredaba o njihovoj odgovornosti je dakle supsidijarnog karaktera. Odgovornost pravnog lica za krivična dela Razvoj i stanje u svetu -Deliktne radnje pravnih lica imaju ponekad nesagledive štetne posledice. -Pošto se kao izdavač. 2. ako je informacija objavljena bez njegove saglasnosti ili ako postoje stvarne ili pravne smetnje za kriv. a ni fikcija. -Sužavanju ove posebne vrste odgovornosti i svođenju kršenja načela krivice na minimumu služi još jedno ograničenje predviđeno u KZ. koje i dalje traju. pod istim uslovima. odnosno lice koje ga zamenjuje. pre svega prekršaje. lica koje je u tom pravnom licu odgovoro za izdavanje. 34. Ni jedna ni druga.Proizvođač se. ovde supsidijarno dolaze u obzir neće se smatrati izvršiocem kd zbog toga što sudu ili dr nadležnom organu nisu otkrila identitet. uzeće se da je izvršilac štampar koji je za to znao. jer pravno lice nije ni realnost samo po sebi. štampar i proizvođač često javlja pravno lice. Ni pravna teorija u srednjem veku nije po ovom pitanju bila sasvim jedinstvena. smatra izvršiocem kd učinjenog putem kompakt diska. Lica čija odg. ili kao odgovornost za druge kažnjive delikte. ne može postojati umišljajno. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja i dr. već potrebna i opravdana. kao što je knjiga. nego pravni pojam koji se čvrsto zasniva na realnosti i iz nje proizilazi što je dovoljan osnov da se može raspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnog lica. Ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora. 3. filma. itd. treći smatra da je krivična odg. Ova odgovornost odnosi se na 3 kategorije lica: odgovornog urednika. -Odredbama KZ uspostavlja se posebna odgovornost odgovornog urednika za kd učinjena putem onih sredstava javnog obaveštavanja kod kojih je obavezno postojanja odgovornog urednika. . isključena je njegova krivica. 25 . ne samo moguća. udžbenik. izdavača (izazetno i štampara) i proizvođača. U engleskom pravu tek polovino XIX veka dolazi do prvi precedanata kojima se dozvoljava kažnjavanje pr lica.l.l. što pokreće pitanje da li pravno lice može biti subjekt kd? Tome na putu stoje pre svega neka osnovna načela savremenog krivičnog prava – načelo subjektivne individualne odgovornosti. -Ukoliko je odg. Autora informacije. Ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora. tako da ne stoji sasvim tvrđenje da je tada bilo opšteprihvaćeno kažnjavanje pravnih lica. isključuje se odgovornost odgovornog urednika. osim u slučaju da je učinjeno kd za koje je kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina. televizija i druga javna glasila. ili je to neophodno da bi se izvršenje takvog kd sprečilo. a s druge strane u primeni opštih pravila o krivici. Trenutkom utvrđivanja autora. KZ izričito propisuje da je izvršilac fiz. -Odredbe o odgovornosti ovih lica primenjuju se samo ako se ta lica po opštim odredbama KZ ne mogu smatrati učiniocem kd. odnosno kaznene odgovornosti pravnog lica u širem smislu. same po sebi nisu prihvatljive. delikt p. štampanje ili proizvodnju. već samo nehatno kd ako ga zakon uopšte predviđa. smatraće se izvršiocem kd učinjenog putem tih sredstava informisanja u 3 slučaja: 1. bio u zabludi iz nehata. To daje osnova za ustanovljavanje posebnih pravila o odgovornosti za kd učinjena putem štampe i dr. Tu se javljaju dve glavne teorije: teorija funkcije i teorija realnosti. javljaju se ozbiljni problemi. Odgovornost za krivična dela učinjena putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvršenje različitih kd (kleveta. To su: novine. -Izdavač će se. neprihvatljivost kolektivnog kažnjavanja. sredstava javnog informisanja. Reč je o zaštiti izvora informacija. ovaj poseban oblik odgovornosti odnosi se i na izdavača i proizvođača. To ukazuje na kriminalno-političku potrebu da se na ove radnje reaguje i kaznenim sankcijama. -Najznačajnije pitanje u ovoj oblasti jeste ono koje se tiče krivične. predstavlja osnov da se on smatra izvršiocem. tako i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica. prvi odbacuje kako krivičnu. Tu se može govoriti o 3 stava: 1. -U rimskom pravu. -Ako nema izdavača ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje. gramofonske ploče.l. magnetofonske trake. Ako je do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat. je bio smatran deliktom individua koje ga sačinjavaju i kazna je samo njih pogađala. p. Odgovorni urednik. monografija. odnosno zamenik u vreme objavljivanja informacije. 2. po zakonu. -Pitanje kaznene odg. je čvrsto povezna sa pitanjem njegovog pravnog subjektiviteta. kd izvršena na taj način po pravilu su teža.

Međutim. Osnovni kriterijumi jesu vrednost zaštitnog objekta i intenzitet njegovog ugrožavanja. Pokušaj. a to je radnja kd. samo za prekršaje. kao i da je nastupila posledica. -Uobičajeno se smatra da postoje 4 moguće faze u ostvarenju kd: 1. Finskoj. Donošenje odluke. f. pravnih lica. odgovornosti ili odg. kao i predviđenost u zakonu. sadržalo bi u sebi opasnost od proširivanja tih izuzetaka i na neke druge situacije. u poslednje vreme. lica još je manje u stanju da tu pretnju shvati kao prepreku za vršenje delikta. a intenzitet ugrožavanja više izražen. Postavlja se pitanje da li pretnja kaznom i dr. Španiji. delovanja na pravno lice koje je učinilo delikt. u odnosu na pr. neki osnovni principi moraju važiti ne samo u k.l. ne rešavaju se neki problemi koji se javljaju na planu kriv. odnosno momenat kada ponašanje pojedinca postaje relevantno i za druge. lica se još više „rasplinjava“ jer je subjekt kome je upućena još neodređeniji i kao skup f. 3. Jedan od najnovijih kriv. Objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim licima -Svrha sankcije se ne može ostvarivati direktnim uticajem na pr lice kao takvo. već na sve potencijalne učinioce. osim u slučaju kada su one same proglašene za posebno kd. odg. Pretnja kaznom koja ni kod fizičkih lica nije upravljena na jedno tačno odg. 2. Švedskoj. uočava jasan trend uvođenja određenih oblika krivične odgovornosti pravnog lica (u Holandiji.odg. noseći element. godine. Pripremne radnje. Problem je i ostvarivanje zahteva da kažnjavanje bude pravedno. kolektivnog kažnjavanja i sl. Naime.-U Evropi se. koje su našle svoj odraz i u nekoliko međunarodnih konvencija. Što je neko dobro vrednije. tj. u mnogim zemljama je i dalje prisutno rešenje da se predviđa kaznena odgov. pravna zaštita. jer kazna pogađa i one članove pr. Tu granicu određuje intenzitet ugrožavanja. to ne treba činiti u okviru kr. Načelna pitanja kažnjivosti nedovršenog krivičnog dela -Kada se govori o kd podrazumeva se da je učinilac preduzeo radnju izvršenja. Postoji saglasnost da se za samu odluku ne treba kažnjavati – „za misli se niko ne kažnjava“.l. 35. -Kod pripremnih radnji nedostaje radnja kd. značaj kazne se ne može negirati. fizičkog lica. . Francuskoj. Odgovornost pravnih lica u našem pravu -Umesto kriv. s obzirom na to da p. Osnovno pitanje je gde je granica čije prekoračenje od strane učinioca znači njegov ulazak u „kriminalnu zonu“. iako ne dovoljno efikasan ima svoje prednosti. U pogledu specijalne prevencije. 4. . lica koji su nevini. -Uvođenje u kp objektivne odgovornosti. Kažnjavanje za pripremne radnje koje ne izlaze van privatne sfere pojedinaca ne može imati svoje opravdanje. Međutim.Dovršeno kd je pravilo i zakonski opisi kd imaju u vidu dovršeno kd -Ali.U pogledu kažnjavanja za neke od ovih faza postoji spor između objektivnih i subjektivnih teorija. mora se postaviti donja granica ispod koje ne bi bila opravdana kp intervencija. zakona u užem smislu (u KZ) već tu materiju. Zato je kažnjavanje za pripremne radnje strano bilo kojem sistemu opšteg dela i opštem pojmu kd.lica samo za prekršaje i to pretežno u oblasti privrede i finansija. zakonika u Evropi koji uvodi odgovornost pravnih lica za krivična dela jeste i KZ Crne Gore donet decembra 2003. Švajcarskoj). sankcijama deluje generalno – preventivno na pravna lica – potencijalne učinioce privrednih prestupa. Subjektivne teorije polaze od toga de je već u najranijoj fazi krivično-pravna intervencija opravdana. Danskoj. pitanje pravnodogmatskog i kriminalno-političkog opravdanja kažnjavanja za pokušaj i pripremanje kd izaziva niz dilema. Ali. Ovakav razvoj je i rezultat određenih inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske Unije.p. samom činjenicom da je reč o kaznenoj odgovornosti sui generis. treba regulisati posebnim zakonom koji bi regulisao specijalno kr. ličnu sferu građana. osim kod onih kd čiji zakonski opis ne obuhvata i posledicu. a naročito kod pripremnih radnji. Belgiji. pr. I u slučaju da se uvede odgovornost pravnih lica za kd. Prvo na nepovredivnost privatne sfere pojedinaca obuhvata i saopštavanje svojih misli u privatnom krugu ili pravo na „glasno razmišljanje“. zbog brojnih specifičnosti. kada učinilac ostvari samo jedan njegov deo ili preduzme određene radnje koje vode izvršenju kd. dolazi do brojnih i po pravilu udaljenih oblika ugrožavanja zaštitnog objekta. utoliko je opravdanija kr. kod određenih kd. Norveškoj. ne poseduje subjektivni element neophodan za kr. već i u kaznenom pravu u širem smislu. krivičnopravnu zaštitu treba svesti samo na najintenzivnije oblike ugrožavanja. Objektivna teorija smatra da samo štetne posledice na zaštitnom objektu opravdavaju kp intervenciju. čak i one koji su se protivili izvršenju delikta. 36. Zato „srednji put“ u našoj praksi. -U našem kp se za pokušaj kažnjavanja pod određenim uslovima. ali i zabrana zadiranja kp u privatnu. -S obzirom na to da kod pokušaja. Presudan je odnos prema javnosti. mada neki od njih moraju biti modifikovani i prilagođeni karakteru i obliku kaznene odg. naše pravo je izabralo srednji put uvođenjem specifične kategorije delikata – privrednih prestupa.Tu nedostaje osnovni. Pripremanje krivičnog dela 26 . Uvođenjem prava o privrenim prestupima. već na njegove organe i članove. Dovršeno kd. pravo za pravna lica. tj. postoje situacije kada kd ostaje nekompletno.

-Ali. 37. 3. pripremnih radnji u užem smislu. ali iz različitih razloga posledica ne nastupi. Naše ranije kr zakonodavstvo je kod nekih kd propisivalo da će se kazniti i onaj ko priprema njihovo izvršenje. Ovo razlikovanje je važno kod kd čiji je pokušaj kažnjiv. a da se pri tome bliže ne određuje u čemu se sastoji njihovo pripremanje. Poseban problem je kako odrediti u čemu se one sastoje. S obzirom na to da se pokušaj nalazi između pripremnih radnji i dovršenog kd. Pokušaj kd je nepotpuno ostvarenje bića kd. vrste i kažnjavanje Pojam i vrste pokušaja -Dovršeno kd je osnovna forma kažnjivog ponašanja. tako da se neki značajniji problemi ovde ne javljaju. radnji. ali posledica izostaje. Delo je započeto onda kada je došlo do preduzimanje radnje izvršenja u celini ili delimično. To se utvrđuje na osnovu zakonskog opisa radnje izvršenja pojedinih kd. Određivanje granice između njih predstavlja određivanje granica ulaska u kriminalnu zonu. Kod pokušaja. a koje ne predstavljaju radnju izvršenja. dok kod ostalih kd ono nema praktičan značaj. pa samim tim nije ni prouzrokovao posledicu. Tu nepostoje neki od predviđenih elemenata bića kd. To je naročitao složeno kod kd koja u svom zakonskom opisu nemaju posledicu (delatnosna kd). ali krivično delo nije dovršeno. Otklanjanje prepreka za izvršenje kd. radnja izvršenja je započeta ali nije dovršena. onda to čini tako što precizira u čemu se to pripremanje sastoji. tj. Pošto su predviđene kao posebno kd za njih važe opšti standardi za propisivanje opisa bića kd. planiranje ili organizovanje sa drugima izvršenja kd. -Kod kd čiji pokušaj nije kažnjiv mnogo veći značaj ima razlikovanje između pokušajnog i dovršenog kd. izostanak posledice ne znači uvek i postojanje pokušaja kd. tj. Međutim. dok pripremanje kd samo po sebi nije kd. Zakonodavac više ne može da propisuje pripremnaje nekog kd kao kažnjivo. Druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje kd. radnji. -Pokušaj se u odnosu na pripremne radnje kvalitativno razlikuje. Pokušaj krivičnog dela – pojam. već se u jednom zajedničkom članu na uopšten način navodi šta predstavlja pripremanje tih kd (koristi se formulacija iz OKZ). a da pri tom ne precizira u čemu se sastoji to pripremanje. a pripremna radnja ne). potrebno je odrediti njegovu donju i gornju granicu. -U vezi da kažnjavanjem druge vrste pripremnih radnji. učinilac sa umišljajem preduzima radnju izvršenja delimično ili u celini. Nastupanje posledice isključuje pokušaj. Pripremanje po samoj svojoj prirodi podrazumeva: postojanje umišljaja. -Pokušaj može postojati od momenta kada je izvršilac započeo radnju izvršenja. s tim što se dodaje i jedan oblik prip. -Nesvršeni pokušaj postoji kad je učinilac preduzeo samo deo radnje izvršenja. po pravilu. . propisivanjem kažnjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog kd -U prvom slučaju se. Nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje kd. Jedan od stadijuma u ostvarenju kd jeste pokušaj. kao i kako u konkretnom slučaju postaviti granicu između radnje izvršenja i pripremne radnje ( apstraktno posmatrajući to je relativno jednostavno: obično se kaže da radnja izvršenja ulazi u biće kd. postavljanje pitanja da li je u konkr. a na objektivnom planu zahteva se da je izvršenje kd započeto. -Za kažnjivost umišljajnog pripremanja izvršenja kd potrebno je da je to izričito predviđeno u posebnom delu. Ne može se nehatno pripremati neko kd. Kriterijum je da li je preduzeta radnja izvršenja (pokušaj) ili nije (pripremne radnje). radnje u užem smislu (delicta preparata) javljaju se ozbiljne sumnje. 4. formalno gledajući. Dogovaranje. To se može učiniti na 2 načina: 1. 2. i ne radi o pripremnim radnjama. Mogu se razlikovati 2 situacije i 2 vrste pokušaja: nesvršeni i svršeni. mada nepotpuno. Npr. zaštite. Zato je zakonodavac pokušao da da jednu orijentacionu definiciju prip. Ono podrazumeva ostvarenost svih predviđenih elemenata bića kd. ovaj stav nije dosledno sproveden. jer kod kd protiv ustavnog uređenja u bezbednosti Republike Srbije kod kojih se predviđa kažnjavanje i za pripremne radnje. -Svršeni pokušaj postoji kada učinilac preduzima kompletnu radnju izvršenja. tj. a pri tome propisuje i druge bitne elemente koji moraju biti ostvareni da bi postojalo kd. on radnju izvršenja nije dovršio. On predstavlja kd. -KZ više ne predviđa kažnjavanje pripremanja određenog kd (delicta preparata). propisivanjem pripremanja kao posebnog kd 2. jer ih je zakon podigao na rang radnje izvršenja. Kod pokušaja kd koja u svom biću nemaju posledicu nedostaje deo radnje izvršenja. a to je. pa sve do momenta nastupanja posledice. Pokušaj nekih 27 . Upravo u umišljaju se može videti jedino opravdanje za kažnjavanje i za samo pripremanje kd. slučaju preduzimanjem određene radnje neposredno ugrožen objekt kr. radnji specifičan za ova kd.pr.-Jedno kd se može pripremiti na vrlo različite načine. Dodatni kriterijum jeste i dovođenje u vezu preduzete radnje sa zaštitnim objektom. nisu posebno precizirane pripremne radnje kao posebno kd. pripremanje radnje stoje van bića kd. kada zakon pripremanje za proizvodnju opojnih droga predviđa kao kd. a to su pr. To je učinjeno u OKZ tako što su pripremne radnje bile svrstane u 4 grupe: 1. posledica. Kod pokušaja na subjektivnom planu uvek mora postojati umišljaj. četvrta kategorija i dalje ostavlja otvoren problem određivanja pojma pr. Ipak.

Kažnjavanje za pokušaj Kažnjava se za pokušaj onih kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 5 godina ili teža kazna.irealnog pokušaja koji nije kažnjiv. postoji i tzv. Pokušaj je donekle fakultativni osnov za ublažavanja kazne. -Konstitutivni element pokušaja jeste umišljaj učinioca -Pored svršenog i nesvršenog pokušaja. odnosno za razumnog čoveka potpuno besmislen (npr.delo na način na koji je sa aspekta uobičajenog životnog iskustva. imajući u vidu da je stepen ugrožavanja zaštićenog dobra niži kod nepodobnog nego kod običnog pokušaja. Dobrovoljnost postoji onda kad je učinilac i pored toga što je bio svestan da k. Granicu između apsolutnog i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće precizno odrediti. vradžbina i sl.delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu. odnosno prouzrokovati posledicu kod posledičnih dela. značaj relativnih spoljnih smetnji koje otežavaju izvršenje k. Relativno nepodoban pokušaj postoji kada u konkretnom slučaju zbog delovanja određenih okolnosti i uslova. tj.delo ali se kazna može i ublažiti što se u praksi najčešće i čini. U pogledu subjektivnog elemenat potrebno je da je odluku doneo sam.delo. Na objektivnom planu potrebno je da učinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvršenja (kod nesvršenog pokušaja). S druge strane. Irealni pokušaj je ekstremna varijanta apsolutno nepodobnog pokušaja. Npr. kvalifikovani pokušaj ( teža vrsta pokušaja).Dobrovoljni odustanak -Obično se smatra da je cilj postojanje instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja k.) -Nepodoban pokušaj treba razlikovati i od putativnog delikta koji nije kažnjiv.delo na taj način što mu se stavlja u izgled mogućnosti oslobođeja od kazne ako dobrovoljno odustane. prava kd nečinjenja). ali ga ne onemogućavaju posebno.kd ne može postojati zbog njihove same prirode (npr. od njega odustao. Uslov je da je kod takvog k.krađe. Nema dobrovoljnosti kada učinilac pogrešno veruje.delo.delo. a ne pod uticajem nekih spoljnih okolnosti. je sporan. kroz pokušaj silovanja budu ostvareni elementi kd bludnih radnji). često im ta mogućnost nije ni poznata već iz sasvim drugih razloga. pokušaj možebiti kažnjiv i kod lakših kd za koja se ne može izreći kazna zatvora od 5 godina. smatra se relativno a ne apsolutno nepodobnim pkušajem ubistva. Puativni delikt postoji onda kada neko pogrešno drži da ono što čini predstavlja k. sa određenim sredstvima ili na određenom predmetu nje bilo moguće izvršitik. Razloikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja: apsolutno i relativno nepodoban pokušaj. pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije. Za razliku od psolutnih spoljnih smetnji koje onemogućavaju učinioca da delo dovrši i koj e uvek isključuju dobrovoljnost. nalazi se u zabludi da potoji neka spoljna okolnost koja ga sprečava u dovršenju dela. nastupanje posledice ne znači uvek i postojanje dovršenog kd. Pri tome nije od značaja da li je 5 godina zatvora donja ili gornja granica raspona propisane kazne ili je u okviru propisanog raspona. kd silovanja).dela pa se učinilac stimuliše da ne dovrši k. U tom slučaju uzima se da postoji samo pokušaj težeg kd (a ne sticaj). -Ova podela je od značaja za kažnjavanje tako gde je moguće izvršiti razgraničenje.dela pokuša da izvrši k. ili zato što je radnja pokušaja inkriminisana kao svršeno kd. -Izuzetno. -Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv. Učinilac tu veruje da može da učini k. a ne radnjom izvršenja učinioca. cak i pucanje n čoveka koji je mrtav. -Dobrovoljni odustanak sadrži objektivnu i subjektivnu komponentu. Apsoloutno nepodoban pokušaj postoji onda kada se određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguće dovršiti k. Međutim. 38. On predstavlja „poslednju šansu“ za učinioca. pa zato odustane. zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne i ublažavanje kazne. Ne može postojati svršeni pokušaj kd koja u svom zakonskom opisu ne sadrže posledicu (npr. 28 .dela. U mnogim slučajevima učinioci ne odustaju zbog mogućnosti da budu oslobođeni od kazne. Npr. a izgleda kao da spava. odnosno sa preuzimanjem kažnjivih pripremnih radnji ili da psreči nastupanje posledice (kod svršenog pokušaja). koji postoji onda kada je kroz pokušaj nekog težeg kd dovršeno neko lakše kd (npr.dela izričito propisano da će se činilac kazniti za pokušaj (npr. Do posledice može doći delovanjem nekih drugih uzroka. Zaštićeno dobro je kod apsolutno nepodobnog pokušaja manje ugroženo nego kod relativno nepodobnog pokušaja.) -Pokušaj se kažnjava istom kaznom koja je propisana za dovršeno k. kažnjiv je pokušaj kd ubistva (kazna – zatvor od 5-15 godina). ali okolnost da je kroz pokušaj dovršeno neko lakše kd treba tretirati kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne.Nepodoban pokušaj Nepodoban pokušaj postoji onda kada učinilc k.delo može da dovrši. 39. -KZ polazi od toga da nije opravdano kažnjavati za nepodoban spokušaj.

odustanak kod svršenog pokušaja je moguć samo kod kd kod kojih posledica nastupa posle kraćeg ili dužeg vremena posle dovršenja radnje (temporalni delikti). Naš zakon se opredelio za teoriju delatnosti. temporalnih delikata kod kojih između preduzete radnje i nastupanja posledice prođe kao kraće ili duže vreme -Iako se u teoriji spominje i teorija jedinstva. nego ni u mestu u kome je propustena radnja koju je izvršilac bio dužan da preduzme. 29 . Dobrov. S obzirom da kod nekih kd nečinjenja postoje određeni vremenski period kada se mora preduzeti radnja. 41. Ukoliko sud odluči da učinioca oslobodi od kazne za pokušaj kd od kojeg je odustao mora ga kazniti za delo koje je dovršio kroz pokušaj kd za koje se oslobađa od kazne. ali samo ako dovršeno delo nije konzumirano pokušajem tuđeg kd. zastarelost. Moguće je da se izvršilac uopšte ne nalazi u mestu u kome je kd izvršeno. Za saučesnika je relevantno ono vreme kada je preduzeo radnju saučesništva. i mesto u kojem je preduzeo radnju saučesništva. kao vreme izvršenja treba uzeti završetak tog perioda. tada prestaje i protivpravno stanje. 2. teorija delatnosti – relevantna je radnja izvršenja 2. Ne može se govoriti o odustanku od pokušaja kd onda kada posledica nastupi. bez obzira kada je preduzeta radnja izvršenja. a posledica nastupa u drugom – distanciona kd. -U odnosu ne saučesnika. kz. -Postoje 3 teorije u rešavanju pitanja koje mesto će se smatrati mestom izvršenja: 1. Mesto izvršenja krivičnog dela Odrđivanje mesta izvršenja kd neophodno je u kp zato što od toga zavisi rešavanje više pitanja (prostorno važenje krivičnog zakonodavstva. Po pravilu. -Kod nesvršenog pokušaja dovoljno je da se učinilac uzdži od daljeg preuzimanja radnji. mestom izvr. Utvrđivanje mesta izvršenja naročito je važno kod kd čija se radnja izvršenja preduzima u jednom mestu.Postoje dve moguća načina rešavanja ovog pitanja: 1. pre kojoj se vremenom izvršenja kd smatra i vreme kada je preduzeta radnja i vreme kada je nastupila posledica. Ima i mišljenja da vremenom izvršenja trajnih kd treba smatrati sve vreme dok traje protivpravno stanje.KZ kaze da se neće smatrati da postoji dobrovoljni odustanak ukoliko učinilac k. Kod trajnih kd vremenom njihovog izvršenja treba smatrati vreme kada je dovršena radnja izvršena. tj. teorija posledice – relevantna je posledica 3. maloletstvo. -Kod kd nečinjenja mesto radnje je. -Kod pokušaja kd kao mesto izvršenja smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja. životinjom. mestom izvršenja se smatra i ono mesto gde je došlo do dejstva tih sila. Po prvom. mesto u kome je blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice. Npr. odnosno naprava. primena republičkih kriv. zakona. kd koja u biću kao konstitutivan element sadrže određeno mesto. -Za razliku od nekih stavova zakonodavstva. Vreme izvršenja krivičnog dela -Vreme izvršenja kd važno je za rešavanje više pitanja u kr pravcu: vremensko važenje. I za pokušaj važi da je izvršen onda kada je preduzeta radnja izvršena. Po drugom. teorija ubikviteta – mestom. kz polazi od stava da je dobrovoljni odustanak kažnjiv. za koju se koristi i naziv teorija jedinstva. On predstavlja fakultativni osnov za oslobođenje od kazni a samim tim i fakultativni osnov za neograničeno ublažavanje kazne. u kriv procesnom pravu određivanje mesne nadležnosti suda). -Ukoliko se izvršilac posluži prirodnim silama. Kao mesto izvršenja kd smatra se kako ono mesto gde je preduzeta ili propustena radnja. već i ono mesto u kome je posledica prema umišljaju učinioca trebalo da nastupi. mestom kd se smatra pored mesta radnje izvršenja i mesta posledice. se smatra i svako ono mesto u kome je objektivno prema okolnostima konkretnog slučaja posledica mogla da nastupi. Osim toga. utvrđivanje krivice učinioca. tako i mesto gde je u celini ili delimično prosledica nastupila.teorija posledice. ako koristeći prinudu prilikom silovanja učinilac izvrši i kd razbojništva.dela nije dovršio zbog okolnosto koje onemgućavaju ili znatno otežavaju izvršenje k. osim mesta u kome je nastupila posledica i ono mesto gde je učinilac bio dužan da radi. tehničkim napravama i sl. što znači da se kao vreme kada je kd učinjeno uzima vreme kada je učinilac preduzeo radnju izvršenja. a kod kd nečinjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio dužan da preduzme. na svakom mestu). s tim da mora definitivno odustati od dovršenja dela (prekidanje radnje izvršenja s namenom da ona kasnije dovrsi. To će se odnositi i na kvalifikovani pokušaj. to je vreme kada je nastupila posledica.dela. krivična dela koja kao konstitutivna obeležje imaju određeno vreme. izvršenja se smatra i jedno i drugo (lat. Ovo vreme se razlikuje naročito kod tzv. vremenom izvršenja kd smatra se vreme kada je preduzeta radnja izvršenja – teorija delatnosti. 40. Jedino šte se prilikom odmeravanja kazne to može uzeti u obzir kao olakšavajuća okolnost. Kod produženog kd kao vreme izvršenja uzima se momenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u statav produzenog kd. isključuje opstanak). kod većine: instituta čija primena zavisi od vremena izvršenja kd došlo bi do nerešivih situacija ako se ne bi uzeo samo jedan vremenski momenat. ubique – svuda. što je relativno samo ako su one kažnjive. iako je učinilac nastojao da je spreči. -Kod svršenog pokušaja potrebno je njegovo aktivno delovanje kojim on sprečava nastupanje psledice. Naš kz prihvata tu teoriju. odnosno momenat kada ta radnja nije više mogla da se preduzme. i to ne samo u mestu u kome je posledica nastupila. Učinilac može odustati i od pripremnih radnji. .

2. Krivična dela činjenja – preduzimaju se aktivnim delovanjem 2. trajna kd – ona kod kojih se posledica sastoji u stvorenom protivpravnom stanju koje traje duže ili kraće vreme. iz samog zakonskog opisa njihova priroda je lako prepoznatljiva. kd povrede 2.S obzirom na to da li je radnja preduzeta umišljajno ili nehatno. davanje lažnog iskaza). momentalni delikti – posledica nastupa odmah 2. temporalni delikti – posledica nastupa nakon proteka kraćeg ili dužeg vremenskog perioda -S obzirom na to da li je izostala posledica. . protiv časti i ugleda. razlikuju se: 1.42. kd stanja – proizvedena posledica je trajnog karaktera. 30 . postoji podela na: 1. kod kd dvobračnosti) -S obzirom na to kada nastupa posledica posle preduzimanja radnje izvr. poznata je podela na: 1. Krivična dela nečinjenja – podrazumevaju propuštanje da se učini neka radnja -Kod nekih kd izvršilac može biti samo ono lice koje u potpunosti ostvaruje radnju izvršenja. nehatna kd se kvalitativno razlikuje ponašanje koje je predviđeno kao kd -S obzirom na posledicu kd razlikuju se: 1. kd su u okviru posebnog dela upravo po tom kriterijumu svrstana u određene grupe (npr. tako i imovina). Ta podela je značajna za sistematizaciju posebnog dela. pokušano kd 2. zločine 2. svojstvo vojnog ili službenog lica kod određenih kd) -S obzirom na objekt krivičnopravne zaštite postoji podela na veći broj grupa kd. Deoba krivičnih dela Podela krivičnog dela s obzirom na radnju i posledicu S obzirom na radnju izvršenja razlikuju se: 1. To su svojeručna kd (npr. umišljajna kd -umišljaj i nehat nisu samo stepeni krivice. ali je biće kd ostvareno samim nastupanjem određenog stanja (npr. delatnosna kd – kd bez posledica 2. posebne delikte – zahteba se da izvršilac ima određeno svojstvo (npr. To su tzv. višeobjektna kd (npr. protiv imovine. opšte delikte – može ih izvršiti bilo koje lice 2. Npr. itd. Ona su kao takva i predviđena u zakonu. kd protiv života i tela.) Postoje i kd sa 2 ili više grupnih zaštitnih objekata. s obzirom na posledicu. Za sve to vreme kd postoji (npr. posledična kd – kd sa posledicom -Takođe. postoje: 1. protivpravno trajanje lišenja slobode postoji za sve ono vreme koje je neko lice protivpravno lišeno slobode) 2. -Postoji i tradicionalna podela kd prema njihovoj težini na: 1. godine. predviđanjem kd pronevere nastoji se zaštititi kako službena dužnost. Podela na opšta i politička kd -Iako je značaj ove podele precenjen. kd ugrožavanja -S obzirom na trajanje posledice mogu postojati: 1. prestupe 3. površno kd Druge podele krivičnih dela -S obzirom na neka posebna svojstva izvršioca. istupe -Ovu podelu je uveo još francuski kz iz 1810. prema njim. razlikuje se: 1. to su kod nas kd svrstana u glavu kd protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i SCG. potrebno je osvrnuti se na nju -Postoje kd oko kojih nema spora da su političkog karaktera.

-U određenim slučajevima. Odnos specijaliteta. 2. Ili. zato što svi pojedinačni akti zajedno čine radnju izvršenja. smatra da je učinjeno samo jedno kd. ili ostvarena bića više kd. U vezi sa tim su nastale 2 teorije: 1. razbojništva. Zakonski opis bića jednog kd u potpunosti obuhvata i biće drugog kd s tim što sadrži najmanje još jedno dodatno obeležje. 43. (npr. konsumpcije 1. -Idealni sticaj kd će postojati npr. Pojam i vrste sticaja krivičnog dela -Sticaj kd postoji onda kada jedan učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učini više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi. Ukoliko izvršilac izvrši. nije teško utvrditi. relativna politička kd – reč je o običnim deliktima koji se vrše sa političkim ciljevima -Problem je utvrditi kada obična kd dobiju karakter političkih kd. ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. ako jednom izjavom uvredi više lica postojaće onoliko kd u idealnom sticaju koliko postoji pasivnih subjekata. a u drugom slučaju karakter običnog kd. Subjektivna teorija – prema njoj. Supsidijaritet može biti: 31 . kada provalnik iz jednog stana oduzme više pokretnih stvari. silovanje. pa se primenjuje samo ako ne dođe do primene primarnog bića. 44. Prividni idealni sticaj -Prividni idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno biće više kd. -Realni sticaj podrazumeva da je učinilac sa više radnji. u jednom slučaju mogu imati karakter političkog. istovremeno sudi. apsolutna politička kd – kod njih je objekt kd zaštite političke prirode 2. ne postoji onoliko kd koliko je stvari oduzeo. povalne krađe. I idealni i realni sticaj mogu biti i homogeni i heterogeni. za koja mu se. ne postoji sticaj kd. supsidijariteta – lex primaria derogat legi supsidiariae 3.Međutim. kada izvršilac bacanjem bombe jedno lice liši života i 2 lica teško telesno povredi. već samo jedno kd. ubistvo ili povreda ugleda predsednika. specijaliteta – lex specialis derogat legi generali 2. ima i kd koja su politička po svom karakteru ili motivu. opisa ne može lako uočiti. kada neko prisvoji novac ili druge stvari koje su mu poverene u službi ili na radu postoji samo pronevera. Time je u idealnom sticaju izvršio 3 kd. sticaja ipak nema. kompleksna ili mešovita kd su opšta krivična dela kojima se može vršiti napad i na politička dobra (npr. po prirodi stvari. npr. ta kd će se nalaziti u realnom sticaju. Postavlja se pitanje kom kd dati prednost. Realni sticaj će postojati i kada izvršilac u kraćem ili dužem vremenskom razmaku izvrši više kd krađe (pod uslovom da ne postoji produženo kd). jer postoji ili prirodno jedinstvo dela ili je sticaj samo prividan. bez obzira na njihov vremenski razmak. krađu i falsifikovanje isprave preduzimanjem više radnji. zato što nisu bila otkrivena). prirodno jedinstvo dela postoji kada je radnja izvršenja prirodno povezana u jednu celinu. ali se. -Idealni sticaj podrazumeva da je učinilac preduzimanjem jedne radnje učinio više kd. a ako se radi o različitim kd onda je u pitanju heterogeni sticaj. po pravilu. 1. a s ciljem da se pobedi protivnik). uništavanje imovine u toku građanskog rata. a ne i utaja). pa se uzima da postoji samo 1 kd. iako je preduzeto više radnji. i pored toga. Objektivna teorija – procenjuje se priroda kd -U literaturi se nailazi i na podelu na: 1. Prividni idealni sticaj postoji u slučajevima: 1. koja su u vezi sa vršenjem političkih kd i ponekad se vrše zajedno sa njima (npr. najviših organa vlasti) 2. a da se to iz njihovog zak. pa prema tome i 1 delo) 2. učinio više kd za koja mu se istovremeno sudi. On takođe može biti idealni i realni u zavisnosti od toga da li je preduzeta jedna ili više radnji. SUPSIDIJARITET -Biće jednog kd je supsidijarno u odnosu na drugo. SPECIJALITET -U slučaju specijaliteta neko kd se pojavljuje samo kao specijalan oblik nekog drugog. već prirodno jedinstvo dela. -Ako su učinjena ista ili istovrsna kd radi se o homogenom sticaju. Obično se rešenje traži preko tzv kompleksnih i koneksnih kd: 1. prividni sticaj je pravna konstrukcija. pa se uzima da. čak i onda kada za ranije učinjena kd iz bilo kojih razloga nije došlo do suđenja (npr. koneksna kd su ona opšta kd koja se vrše radi ostvarivanja političkih ciljeva. opšteg kd i postoji samo to specijalno (posebno) kd (npr. presudan je politički motiv 2.

-Kolektivno kd iz navike podrazumeva sklonost ka vršenju određenog kd. postojaće samo teška telesna povreda jer ona obuhvata laku telesnu povredu). INKLUZIJA -To je. Kolektivno krivično delo -Kolektivno kd karakteriše se određenim ponavljanjem kd koja su čvrsto povezana pre svega određenim odnosom učinioca prema delu pa se zato smatra da postoji samo jedno kolektivno (skupno) kd. izvršilac koji prethodno ukrade ključ kojim kasnije izvrši provalnu krađu. Složeno krivično delo -Složeno kd predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem 2 ili više kd i za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu. Npr. Složeno i kolektivno krivično delo Prividni realni sticaj -Oblici prividnog realnog sticaja su: složeno. Npr. Najčešće to čini zato što se kad se 2 kd izvrše zajedno dobija jedno sasvim novo kd po kvalitetu i težini za koje ne bi bile dovolnje one kazne koje su propisane za ta pojedina dela. odnosno da tako ostvaruje imovinsku korist. Primer za drugu vrstu supdidijariteta bilo bi kd učestvovanja u tuči. zakonu retki. -Osim specijaliteta. nema sticaja između teške krađe izvršene provaljivanjem i oblika teške krađe kada vrednost stvari prelazi određenu vrednost). I kod konstrukcije kd kvalifikovanog težom posledicom uglavnom je reč o svojevrsnom složenom kd. odnosno teške telesne povrede. -Kolektivno kd u vidu zanata postoji onda kada učinilac ponavljanjem određenog kd nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda. da se bavi njegovim vršenjem pri čemu nema cilj da mu to bude izvor prihoda. kod kd zloupotrebe prava na štrajk postoji zakonski supdidijaritet jer se u zakonskom opisu posledice tog kd izričito kaže da će ovo kd postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog kd. odnosno slučaj kada je zbog ponavljanja vršenja kd kod učinioca došlo do stvaranja navike da se ono vrši. 3. čini samo kd teške krađe izvršene provaljivanjem. Ukoliko se za neka lica koja su učestvovala u tuči utvrdi da su izvršioci ubistva. Izvršilac krađe koji ukradenu stvar kasnije prikriva ili potura. Kd učestvovanja u tuči je supsidijarno u odnosu na kd ubistva ili teške telesne povrede. poseban oblik konsumpcije gde se neko delo koje se ostvaruje kroz neko teže delo ukazuje kao bagatelno u odnosu na to teže delo (npr. U svim tim slučajevima. iako se čini da postoji više kd koje je učinilac ostvario sa više radnji. a ne i krađu kojom je pribavio sredstvo izvršenja – nekažnjivo prethodno delo. razbojništvo je složeno kd koje se sastoji iz prinude i krađe. ne čini kd prikrivanja jer je ono konsumirano kd krađe – nekažnjivo naknadno delo. kada je istom prilikom istim radnjama prema jednom pasivnom subjektu naneta i laka i teška telesna povreda. 32 . Razlozi koji rukovode zakonodavca da konstuiše složena kd mogu biti različiti. 4. kolektivno i produženo kd. supsidijariteta i konsumpcije. zanimanja i iz navike. 5. u odnosu na njih postojaće samo to kd. To je naročito slučaj kod tzv nekažnjivog prethodnog i nekažnjivog naknadnog dela. KONSUMPCIJA -U slučaju konsumpcije biće jednog kd redovno u potpunosti obuhvata biće nekog drugog kd (pod uslovom da se ne radi o specijalitetu). -Kolektivno kd u vidu zanimanja podrazumeva samo spremnost učinioca da češće ponavlja određeno kd. ali od čega može imati neku imovinsku korist. moguće je sa više radnji ostvariti više kd od kojih je jedno glavno koje konsumira ostala. Razlikuje se: kolektivno kd u vidu zanata. Npr. tj. u stvari. Uzima se da postoji ono što više dominira. čiji je smisao da krivično odgovaraju oni učesnici u tuči za koje se ne može utvrditi da su preduzeli radnju izvršenja ubistva ili teške telesne povrede. Npr. kada prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog oružja dolazi do ostvarenja bića kd oštećenja tuđe stvari oštećenjem odeće žrtve). 45.. -Konsumpcija može u nekim slučajevima predstavljati i prividni realni sticaj. uzima se da je učinjeno samo jedno kd ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. -Preovlađuje shvatanje da kolektivno kd postoji samo onda ako je to zakonom kod pojedinih kd propisano.formalni – kada zakon izričito upućuje na primenu bića nekog kd samo kada nisu ostvareni uslovi za primenu nekog drugog kd -materijalni – kada to proizilazi iz same prirode i odnosa bića određenih kd slučajevi zakonskog supsidijariteta su u našem kr. u teoriji su poznati i slučajevi: inkluzije i alternativiteta kao oblika prividnog idealnog sticaja. ALTERNATIVITET -Kod alternativiteta bića se javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelavantno da li će se uzeti da postoji jedno ili drugo kd (npr.

zakonodavstva. da primena konstrukcije prod. subj. -U nekim slučajevima se na prvi pogled vidi da pojedinačna dela nemaju svoju samostalnost. U k. -Prema tome. Kod kd čiji osnovni ili teži oblik zahteva ponavljanje određene radnje nije neophodno koristiti konstrukciju kolektivnog kd. za postojanje produženog kd najčešće se uzima da su neophodna tri uslova: 1. ni pod kojim uslovima. Ne može. vremenski kontinuitet 3. za postojanje produž kd bilo bi osnova da se zahteva i subj. istovetnost oštećenog – moglo bi se prihvatiti da istovetnost oštećenog može u nekim slučajevima izostati. kao i da postoji umišljaj u odnou na ukupnu posledicu. da postoji određeni vremenski kontinuitet između pojedinih kriv. životnog i logičkog posmatranja i rezonovanja predstavljaju takvu kontinuiranu delatnost koja čini jednu prirodnu celinu 4. Produženo krivično delo -Kod produženog kd. ako je učinilac učinio npr. nadriapotekarstva). 46. Produženo kd do donošenja kz nije bilo regulisano odredbama našeg materijalnog kriv. sloboda i dr. U pogledu kol kd u vidu zanimanja u našoj teoriji većina autora smatra da ih naše kz sadrži i da su to ona dela u čijem zakonskom opisu se zahteva bavljenje određenom delatnošću. bez obzira na njihov broj ne predstavlja sticaj kd. odnosno zašto ponavlja određene radnje. a s druge strane. da sve inkriminisane radnje sa stanovišta običnog. zakono. onda se već javlja problem opravdanosti primene konstrukcije produženog kd. nastavljeni umišljaj kontinuirana psihička linija. U tom slučaju jed. psihičkom planu učinioca. Nije relevantno iz kojih se razloga neko bavi nekom delatnošću.Naše kr. Posle dekriminalizacije ovog kd naše kz više ne sadrži kol. -Opravdan je stav naše sudske prakse da treba razlikovati obavezne i varijabilne uslove. umišljaj postaje onaj kohezioni. ako je to isto učinio u toku nekoliko dana ili nekoliko meseci ili je delo učinio u toku iste noći ali u odnosu na stvari više različitih vlasnika. -Kod produženog kd se radi o pravnom jedinstvu koje prolazi od prirodne povezanosti pojedinih kd. Jedinstveni umišljaj treba zahtevati samo onda kada su u pogledu objektivne strane ostvareni samo minimalni elementi. tendencija da se vrše određena kd. Neki od tih slučajeva su na granici sa prirodnim jedinstvom dela. objedinjavajući faktor koji bi mogao da kompezuje nedostatak drugih objektivnih elemenata koji ukazuju na međusobnu povezanost pojedinih radnji u meri da ih treba smatrati celinom. preduzimanjem više radnji. od kojih svaka pojedinačno sadrži sva zakonska obeležja istog kd. ako učinilac vrši krađu iz istog stana tako što u toku nekoliko sati u više navrata oduzima stvari. (npr. predviđalo samo kd kockanja kao kolektivnog kd iz zanata. otmice. Reč je o kd kojima se napadaju neka strogo lična dobra čoveka kao što su život i telo. kd u vidu zanata. u zakonskom opisu njihovog bića zahteva se višekratno preduzimanje određene radnje. Međutim. učinilac se nadovezuje na prvobitnu odluku obnavljajući je i proširujući je sukcesivno i na nova dela. Prigovor objektivno-subjektivnoj teoriji da ona veoma sužava pojam prod kd osnovan je samo ukoliko bi se uvek tražilo postojanje jedinstvenog umišljaja. ali je upravo tamo odavno napuštena. što s jedne strane znači da preduzimanje 1 radnje nije dovoljno za postojanje kd. Jed. Ima i autora koji sasvim odbacuju opšti pojam produženog kd. pravu može imati jedino značaj u oblasti odmeravanja kazne gde bi to bila moguća otežavajuća okolnost. ali bi onda drugi povezujući elementi morali više da dođu do izražaja. element s tim da njegove forme treba shvatiti fleksibilno. -Prema zaključcima sa Savetovanja u Vrhovnom sudu Jugoslavije iz 1965. -Prema objektivnoj teoriji. prema različitim pasivnim subjektima. Osnovno pitanje je da li tu povezanost tražiti samo na objektivnom planu ili i na subjektivnom. je do izmena i dopuna iz 2002. 2. element se može shvatiti i kao produženi. Međutim. odnosno njegovog privilegovanog ili kvalifikovanog oblika. više kd klevete. silovanja. god. -Iako je u našoj teoriji i sudskoj praksi dominirala objektivna teorija. koja kod nas predstavlja vladajuće shvatanje. za razliku od složenog i kolektivnog. javlja se veći broj problema. a ne poznaje ni kol kd iz navike. biti primenjena konstrukcija produženog kd. -Konstrukcija kol kd i njena 3 oblika nastala je u nemačkoj sudskoj praksi krajem XIX veka. umišljaj treba zahtevati i u situaciji kada produženo kd dobija težu kvalifikaciju u odnosu na pojedina dela koja su njime obuhvaćena. čast i ugled. umišljaja potrebno je da sva kd moraju prethodno biti obuhvaćena umišljajem učinioca i to u svim njihovim bitnim crtama. Npr. kd u konkr slučaju nije u suprotnostima sa zahtevima kriminalne politike -U nekim slučajevima istovetnost oštećenog je obavezna. ali od njega ipak ne treba odustati s obzirom da ga prihvata sudska praksa i veći deo doktrine. istovetnost ili istovrsnost kd 2. itd. ipak zaslužuje pažnju pitanja da li je za postojanje produženog kd potrebno da bude ispunjen i neki subjektivni element. da je isto lice izvršilo 2 ili više istovrsnih vremenskih odvojenih radnji. pa postoji čisto objektivna i objektivno-subjektivna teorija. a ne onoliko kd koliko je puta iznosio stvari iz stana istog vlasnika. i bez konstrukcije produženog kd opravdano je uzeti da postoji samo jedno kd. Prema rešenju u kz produženo kd čini više istih ili istovrsnih kd učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog 33 . U našoj teoriji je vladajuće objektivno shvatanja. za postojanje produženog kd zahtevaju se sledeći uslovi: 1. Za jed. Jednostavno. a to su istovrsnost kd i vremenski kontinuitet. pravnih radnji 3. da ona čine jednu celinu. kd nadrilekarstva.

ekstenzivno shvatanje polazi od toga da je izvršilac svako ono lice koje je na bilo koji način učestvovalo u ostvarenju kd. odnosno da je izvršilac ušao u kriminalnu zonu. i ima karakteristike i jednog i drugog. pravom. da li je ušao u kriminalnu zonu. mogu se razlikovati 2 varijante tog pojma: 1. To je kvantitativna akcesornost.svest o zajedničkom delovanju. 2. izvršilac (neposredni izvršilac. istovetnost predmeta dela. To učestvovanje se može manifestovati u veoma širokom dijapazonu: od običnog pasivnog posmatranja ili odobravanja vršenja kd. 48. kao i u većini evrop. zakonodavstava. Primena konstrukcije posrednog izvršilaštva opravdana je u sledeće tri situacije: 1. To su: istovetnost oštećenog. -Kod nas je i u teoriji i u zakonodavstvu prihvaćen restriktivni pojam izvršioca. izvesno proširenje tog pojma – razlikuju se tri forme izvršilaštva: neposredno izvršilaštvo. Ali. kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). -Od saučesništva treba razlikovati posredno izvršilaštvo. akcesorna teorija zahteva da je izvršilac izvršio kd odnosno da je preduzeo radnju koja ulazi u kriminalnu zonu (dovršeno delo. kvantitativna akcesornost. Učestvovanje više lica u ostvarenju kd može se ispoljavati na različite načine. Nije svako učestvovanje saučesništvo u krivično pravnom smislu. Prema principalnoj teoriji saučesništva irelevantno je da li je izvršilac uopšte nešto preduzeo. obuhvata i saizvršilaštvo. Može se govoriti o postojanju dvostruke akcesornosti. između više lica mora postojati i subjektivna veza . pored podstrekivanja i pomaganja. Kada je reč o kd za koje se kod izvršioca traži neko posebno svojstvo. Ne pravi se razlika između izvršioca i saučesnika. toliko kd. postojanje saučesništva zavisi od toga dokle je izvršilac došao u svojoj kriminalnoj aktivnosti. Nasuprot tome. jedinstvo mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstveni umišljaj. a ne izvršiocem. -Može se govoriti o 3 grupe lica koja ostvaruju kd: 1. koje samo preduzima radnju izvršenja. Pored objektivne veze. Da učinjena dela predstvljaju celinu 47. a da se pri tom taj drugi ne može smatrati izvršiocem kd jer mu u potpunosti nedostaje subjektivna strana kd. saučesnici 3. Ako je delo izvršilo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi 3. što znači da se pravi razlika između izvršioca i saučesnika. Prvo. Izjednačavaju se svi oblici učešća u kd tako što se svi smatraju izvršiocem. Tri obavezna uslova su: 1. Ako je neko lice kd izvršilo pod uticajem apsolutne sile 2. -Za postojanje saučesništva potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano. To nikako ne znači da saučesnici odgovaraju za radnju odnosno delo glavnog izvršioca. I tu je reč o učešću više lica u ostvarenju kd ali se lice koje preduzima radnju izvršenja smatra samo sredstvom. ostala lica čiji doprinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takvog značaja da u odnosu na takve forme učestvovanja treba reagovati kriv. Pojam i vrste saučesništva -Kd se može vršiti zajednički od strane više lica. Pravna priroda saučesništva -Postoje 2 osnovne teorije o pravnoj prirodi saučesništva: 1. Posredni izvršilac je ono lice koje ostvarujući sve subjektivne elemente kd navede drugoga na ostvarenje kd. Ono je samo nužan uslov za postojanje saučesništva. Ali i u okviru restruktivnog pojma. Vremenski kontinuitet 3. Tu važi pravilo: koliko učesnika. -Saučesništvo u užem smislu obuhvata podstrekavanje i pomaganje -Saučesništvo u širem smislu. -Prihvatanje najužeg pojma izvršioca u našoj teoriji za posledicu ima to da se i saizvršilaštvo smatra saučesništvom.postojanja najmanje 2 od okolnosti koje zakon navodi. pošto je saizvršilaštvo negde između izvršilaštva i saučesništva. najuže shvatanje pojma izvršioca – izvršilac je samo ono lice koje samo vrši kd 2. bez sumnje. posredno izvršilaštvo i saizvršilaštvo. posredni izvršilac i saizvršilac) 2. pa do glavne uloge u ostvarenju kd. pod saučesništvom se podrazumeva ostvarenje kd od strane više lica. -Akcesorna teorija je prihvaćena kod nas. Nasuprot tom shvatanju. prihvaćena je podela saučesništva na: saučesništvo u užem smislu i saučesništvo u širem smislu. Izvršilac je ono lice koje samo ostvaruje bitne elemente bića nekog kd. Ako je krivično delo dovršeno. -Saučesništvo kao institut zasniva se na restiktivnom shvatanju pojma izvršilaštva. korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa. -Uopšteno rečeno. što znači da to shvatanje negira saučesništvo kao institut. koja se sastoji u zajedničkom ostvarenju bitnih elemenata kd. To je sticaj više lica u jednom kd. 34 . Istovetnost ili istovrsnost kd 2.

Međutim. Umišljaj. kz zahteva postojanje umišljaja. Ova teorija je prihvaćena kod nas. 1. -Kod delicta propria. -Zato se prešlo na teoriju limitirane (ograničene) akcesornosti. kada nije ni delimično preduzeta radnja izv. Bitan doprinost izvršenju kd. Saizvršilaštvo -Prema odredbi kz. učesnik u delu se svodi na pomagača. 35 . 5. danas nije prihvaćena. ne traži se da su ostvareni svi opšti elementi kd. To govori o neprihvatljivosti ove teorije. -Kod tzv. Formalno-objektivna teorija svodi saizvršilaštvo samo na slučajeve kada neko makar delimično preduzme radnju izvršenja. koja znači da postojanje saučesništva takođe zavisi i od toga što je izvršilac ostvario. a sestru pomagačem. Obj. ona uzima u obzir i to da li neko delo čini u svom ličnom interesu.postoji. Elementi se u konkretnom slučaju moraju posmatrati u međusobnoj vezi. da je majka podstrekač. Objektivno-subjektivna teorija – koja je vladajuća u našoj sudskoj praksi i doktrini. što postupa sa izvršilačkom voljom. saizvršilaštvo postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše kd. Polazi se od toga da se sve okolnosti koje imaju značaj za postojanje kd. Nekoga ko je u tom planu dobio ulogu pomagača. drugostepeni sud je primenom ekstremne subjektivne teorije uzeo da interes za izvršenje dela. saizvršilac može biti samo ono lice koje može biti i samostalan izvršilac.a. 50. -Izvesno vreme bila je prihvaćena teorija potpune (ekstremne) akcesornosti prema kojoj je bilo nužno da je izvršilac ostvario kd sa svim njegovim opštim obeležjima. -Nema saizvršilaštva u slučaju prividnog saizvršilaštva. neko drugome pomogao u nužnoj odbrani. kod kojih je posebno svojstvo učinioca bitno obeležje kd. 3. naročito ona ekstrenma sasvim zanemaruje nečiji objektivan doprinos ostvarenju kd. pa pošto nema kd to bi značilo da nema ni saučesništva. postojanje zajedničke odluke. zakon zahteva 3 uslova za postojanje izvršilaštva: 1. Prema tome. slučaj iz nemačke sudske prakse: u interesu i na molbu majke vanbračnog deteta. kaznom koja je propisana za učinjeno delo. Nužno saizvršilaštvo postoji kod nekih kd u čiji opis bića ulazi kao obavezan element da mogu biti ostvarena samo od strane dva ili više lica (npr. -Subjektivna komponenta je svest o zajedničkom delovanju. saizvršilaštvo postoji uvek onda kada neko učestvuje u ostvarenju kd tako što delo hoće kao svoje. taj problem je bio ublažen. da su pri tom podelili uloge i napravili plan. Teorija vlasti nad delom (materijalno-objektivna teorija) – prema toj teoriji. sukcesivnog saizvršilaštva. Subjektivna teorija – prema njoj. činjenica da se više lica unapred dogovorilo kako da ostvare kd. njena sestra je to dete sama lišila života tako što ga je utopila u kadi sa vodom (slučaj „kada“). M. tj. . da li je ostvareno kd sa svim njegovim obaveznim elementima ili je za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvareni samo neki elementi opšteg pojma kd. minimalna akcesornost prema kojoj je. lično i samostalno. saučesništvo će postojati samo ako su oni kažnjivi. Iako je prvostepeni sud ispravno smatrao. postoji samo kod majke tako da je majku proglasio izvršiocem (posrednim). 4. Zajedničku odluku. koje postoji onda kada se neko pridruži nekome u toku izvršenja kd: nije nužno da su svi saizvršioci učestvovali u izvršenju dela od samog početka. Međutim. ili ostvarujući zajedničku odluku radnjom da umišljajem bitno doprinesu izvršenju kd. što nije opravdano jer često neko u ostvarenju kd ima važniju ulogu od onoga ko neposredno preduzima radnju izvršenja i nije ga opravdano svoditi na rang pomagača. Saizvršilac se kažnjava kao da je delo sam izvršio. Ova teorija. Teorija o podeli rada – nju prihvata jedan deo naše sudske prakse. Prema njoj. U slučaju da ni delimično nije preduzeta radnja izvršenja. Kao dopunski kriterijum. već je dovoljno da je izvršilac ostvario sve objektivne element kd. I sub. tj. oružanoj pobuni). a time i izvršilačka volja. O saizvršilaštvu će se raditi i u slučaju tzv. onda kada dva ili više lica zajednički prouzrokuju posledice kd. i kasnije i zaista preduzeo radnju pomaganja. 2. Ova teorija suviše sužava krug učesnika koji se mogu smatrati saizvršiocem. a sestra izvršilac. bez postojanja svesti zajedničkog delovanja. -Još manji značaj ima tzv. 3. postojalo bi saučesništvo i onda kada bi npr. da transformiše u saizvršioca. Može se govoriti i o kvalitativnoj akcesornosti. nije moguće saizvršilaštvo. a ne i njegova protivpravnost. Npr. svojeručnih kd koja može ostvariti samo jedan učinilac.Tu je i shvatanje o hiperekstremnoj akcesornosti. U slučaju da se ne utvrdi postojanje tog ličnog interesa. krivice ili odmeravanje kazne koje postoje kod izvršioca prenose i na sve ostale učesnike u kd. ipak ne može. uzima da je za postojanje saizvršilaštva neophodno da bude ostvarena i objektivna i subjektivna komponenta. Podstrekavanje 2. koja danas u svom čistom obliku nigde nije prihvaćena. 49. Primenom konstrukcije posrednog izvršilaštva. a naročito da je postojala i njegova krivica. ali ne i rešen. za postojanje saučesništva dovoljno da su ostvarena bitna obeležja nekog kd. -Objektivna komponenta se sastoji u tome da je makar i delimično preduzeta radnja izvršena. naročito u slučajevima kada je izvršilac lice koje nije uračunljivo i krivo. Ova teorija je danas jedna od vladajućih u stranoj kp literaturi i prsksi. saizvršilac je onaj koji je u svakoj fazi ostvarenja kd imao presudnu ulogu u smislu da je bitno mogao uticati na tok izvršenja kd. U našem kp te okolnosti se uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod kojeg postoje. ako je delo samo pokušano ili su preduzete pripremne radnje. To je dovelo do neprihvatljivih rezultata.

davanje poklona odnosno plaćanje za delo na koje se podtrekava. Izvršilac (postreknuti) takođe ne mora poznavati podstrekača.d odnosno kažnjivog pokušaja -Za podstrekivanje nije potrebno da kod postreknutog postoji krivica zato što naše pravo prihvata teoriju limitirane aksesornosti. -Podstrekač se kađnjava kao da je delo sam izvršio. Postrekavanje se može vršiti i od strane više lica. Inače.nesvršeni pokušaj. prinude. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu) ili pak pocenjuje da podstrekivanje pod određenim uslovima u nekim situacijama može biti teže od radnji izvršenja (npr. samostalno kd.gestovima. ne bi bilo prihvatljivo da podstrekač odgovara za podstrekivanje samo na k. Ipak.d.d. Navođenjem se utiče na drugo lice (izvršioca) da donese odluku o izvršenju k. Npr.d sporno je kako rešiti tu situaciju.Ako se izvršilac podstrekva na lakši oblik. odnosno na istovrsno lakše delo u odnosu na ono koje je podstreknuti odlučio da izvrši. dovođenje u zabludu. -Za neuspelo podtrekivanje se. Ukoliko je kod izvršioca već postojala čvsta odluka da izvrši k.sa podstrekavanje.Izvršenje k. -Podstrekivanje može biti posredno.) -Podtrekivanje se najčešće vrši verbalnim putem.ako podstrekač izmeni odluku kod podstreknutog tako da on izvrši teži oblik k. molba.ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvrši neko sasvim drugo delo u odnosu na ono koje je bio odlučio da izvrši. 51. mora postojati određeni psihički uticaj podtrekača na izvršioca ili komunikativni uticaj koji se za radnju podtrekivanja zahteva u pretežnom delu novije literature.Pomaganje 36 . podstrekaču se kao i izvršiocu. da bi zatekao ženu sa ljubavnikom. kazna može ublažiti. -Odredbom kz kojom je regulisano podstrekivanje nije propisana radnja podstrekivanja. a ono na šta se postrekava samo po sbi nije kd (npr. pod uslovom da se podstrekivalo na izvršenje kd čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv. Danas vladajuće shvatanje u podstrekivanje uključuje i učvršćivanje odluke. ili određeni krug lica.političkih razloga predviđa kao kd radnju postrekivanja. pa podstrekač stvori odluku kod njega da krađu izvrši upotrebom prinude čime ona prerasta u k. Umišljaj podstrekača treba da obuhvati svest o uzročnoj vezi između radnje odstrekavanja i odluke da se izvrši k. kada se on javlja kao puko sredstvo za izvršenje dela. lice koje navede ljubomornog muža da se pre planiranog vremena vrati sa službenog puta kući. To su retke situacije kada zakonodavac iz kriminalno. podstrekavanje na kd izbegavanja vojne obaveze). 3. tu nepostoji podstrekivanje s obzirom na to da postojea odluka obuhvtau sebi i lakši oblik k. -Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno k. u ekstremnim slučajevima kada nema nikakvog subjektivnog odnosa izvršioca prema delu. razbojništva. a podstrekač ga ubedi da to nije potrebno. ali je moguće da bude ostvareno i na dr.d 2. ne preduzima radnju postrekivanja ni onda kada to čini zato što očekuje da će muž posegnuti za oružjem. ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako što kod njega stvara odluku da izvrši k. moglo bi biti opravdano korišćenje konstrukcije posrednog izvršioca i pored usvojene limitirane akscesornosti.d. neposredno.d.Kada je uspo da izazove ili učvrsti odluku ali podstreknuti iz bilo kod razloga delo nije izvršio ni pokušao.-Podstekavanje je oblik saučeništva kojim se umišljeno navodi drugo lice da izvrši kd.d nastala pod uticajem podstrekača. To je jedini izuzetak od pravila da je saučesništvo akcesivne prirode ( u ovom slučaju polazi se od principalne teorje saučesništva).Odluku postreknutog da izvrši k.d. tj. -KZ predviđa slučaj neuspelog podstrekavanja gde postoje 2 situacije: 1. a pokušaj je kažnjiv.d. niti mora biti svestan da je njegova osluka da izvrši k. -Podstrekivanje se u nekim slučajevima predviđa kao posebno. 2.d. itd. ako je izvršilac doneo odluku da izvrši običnu krađu. Npr. Tu u osnovi postoje 3 situacije: 1. T može biti svaka radnja koja se kreće u rasponu od blagog nagovaranja da do nekih formi prinude (npr. savetovanje. Iako neki smatraju da podstrekač treba da odgovara samo za „višak“ u odnosu na stvorenu odluku. načine kao što su konkludentne radnje. Međutim.d ili tee istovrsno k. odnosno komunikativnog uticaja na izvršioca smatralo podstrekivanjem.d. -Podstrekivanje može postojati i u slučaju kada se modifikuje već stvorena odluka kod postaknutog da izvrši k. kažnjava. Nije neophodno da podstrekač lično poznaje izvršioca. onda bi se i svako otvaranje samoposluge moglo smatrati postrekivanjem na krađu. ako je izvršilac doneo odluku da krađu izvrši tako da pri sebi ima oružje koje je spreman da upotrebi. 2.svršeni pokušaj.d neće postojati podstrekivanje već psihičko pomaganje. nesporno je da potoji podstrekivanje u odnosu na izvršeno k. Ukoliko je delo ostalo u pokušaju. Podstrekivanje ima dvostruku posledicu: 1. prevara. Ono mora biti upravljeno ili na određeno lice.d bez psihičkog. -U skladu sa akcesornom prirodom saušesništva za postojanje podstrekivanja potrebno je da je delo izvršeno ili pokušano. za neupselo podtrekivanje kažnjava se kao za pokušaj kd. pretnja. jer ako bi se svako stvaranje provocirajuće situacije za izvršenje k. nagovaranje.d. prihvatljivije je rešenje da on odgovara za teži oblik. preko trećeg lica. u okviru kazne propisane za delo koje je izvršeno.Kada podstrekač nije uspeo da stvori ili učvrsti odluku kod podstreknutog. tj. Npr. odnosno prko više lica kada se svi oni javljaju kao posredni podtrekači.

postoji nezavisno od toga da li postoji krivica izvršioca. Npr. itd. i sl. Pomoć pružena posle izvršenog kd koja se sastoji u tome da se krije izvršilac. on ostvaruje manje od onoga na šta je bio podstrekavan. -Nophodno je da se pomaže u konkretno određenom kd. On nije prekoračio gornju granicu kao kod pravog kvantitativnog ekscesa. osim ako to nije ranije obećano. već donju granicu onoga što je 37 . te ne odgovara za ono što je: ostvario drugi saizvršilac. pa i samo saučesništvo. zakon predviđa mogućnost ublažavanja kazne. Pri tome se ne traži i krivica izvršioca. izvršilac vrši neko sasvim drugo krivično delo. Npr. kada kod pomagača postoji dužnost na činjenje. preduzima radnju pomaganja iako bi izvršilac i bez toga mogao da uđe u stan učvrstivši lestve na drugačiji način. učinioca. zahteva da je izvršilac izvršio kd. odmeravanja i izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaža od one koja je propisana za izvršeno kd. a izvršilac izvrši tešku ili razbojničku krađu. odnosno prema akcesornoj teoriji delo na koje se podtrekavalo koje nije ni pokušano ne može biti osnov za odgovornost saučesnika. Npr. pomaganje može biti: psihičko (intepektualno) i fizičko. Psihičko pomaganje je davanje saveta kako da se izvrši kd. -Podstrekač i pomagač odgovaraju u granicama svog umišljaja. jer se uzima da je pomaganje najlakši oblik saučesništva. Izvršilac vrši teži oblik kd ili teže istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen samo osnovni oblik – kvantitativni eksces. 52.Pomaganje je oblik saučesništva u užem smislu kod koga se sa umišljajem doprinosi izvršenju kd. da se prikrivaju tragovi ili sredstva kojim je delo izvršeno. Dovoljno je da je izvršilac ostvario sve objektivne elemente kd – limitirana akcesornost. a bude izvršeno kd silovanja. Odgovornost saučesnika za krivično delo -Odgovornost saučesnika za učinjeno kd. Podstrekavanje konsumira pomaganje. odnosno izvršioca. Ali. -U pogledu kažnjavanja pomagača. Izvršilac vrši lakši oblik kd ili lakše istovrsno kd a umišljajem saučesnika je bio obuhvaćen osnovni oblik – negativni kvantitativni eksces. Za razliku od principalne teorije saučesništva prema kojoj je irelevantno da je izvršilac preduzeo bilo šta i gde svako potpuno samostalno odgovara za svoje radnje. jer radnja saučesništva nije ni u kakvoj uzročnoj vezi sa izvršenim kd. a ne ono na koje je bio podstrekavan. ko izvršiocu provalne krađe pridržava lestve da bi se popeo u stan. kao što to čini teorija ekstremne (potpune) akcesornosti. obećavanje prikrivanja dela. Npr. tj. U pravom smislu reči. KZ navodi kao tipične radnje pomaganje: -davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši kd -stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstca za izvršenje kd -stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje kd -unapred obećano prikrivanje kd. 2. Ta odgovornost postojala bi i onda kada izvršilac ne bi preduzeo ništa. Osnovi koji isključuju krivicu izvršioca. tragova kd. Razlozi su isti kao i kod postrekavanja. akcesorna teorija. dovoljno je da su ostvareni objektivni elementi kd (limitirana) akscesornost. ako je neko podstrekavao na ubistvo. -Za postojanje pomaganja nije potrebo da je kod izvršioca postojala krivica. a saizvršilaštvo konsumira podstrekavanja. kažnjiv pokušaj ili kažnjive pripremne radnje). -Ukoliko isto lice u ostom kd preduzme i radnju nekog drugog oblika saučesništva pomaganje će uvek biti konsumirano. ako neko podstrekava ili pomaže u običnoj krađi. Taj doprinos mora biti u izvesnoj uzročnoj vezi sa izvršenim delom. a drugi iz nehata. ako je postojalo neuspelo podstrekivanje na kd za koje se može izreći 5 godina zatvora ili teža kazna. -Kada se doprinos izvršenju kd ostvaruje preko nekog trećeg lica radi se o posrednom pomaganj. ali ima za neuspelo podstrekivanje na ubistvo. ako ne čuva objekt koji je bio dužan da čuva čime omogući izvršenja kd krađe stvari iz tog objekta. da svojim radnjama doprinosi ostvarenju kd i sve bitne elemente tog kd. -Pomaganje može postojati samo pre ili u toku izvršenja kd. koja je prihvaćena i kod nas. Za razliku od postrekavanja pomaganje se može činiti i nečinjenjem. ne isključuju kd saizvršioca. sredstva kojima je kd izvršeno. 3. Nije nužno da je reč o takvom doprinosu bez kojeg kd ni u kom slučaju ne bi moglo biti izvršeno. saučesnik odgovara samo za osnovni oblik krađe. -I radnja pomaganja kaoi radnja podstrekavanja može biti u izuzetnim slučajevima predviđeno ko posebno kd. tu i ne dolazi do ekscesa izvršioca. Moguće je da u istom delu jedan saizvršilac postupa s umišljajem. nema odgovornosti podstrekača za silovanje. davanje podške da izvrši kd i njegovo odobravanje itd. -Pomaganje se može preduzeti na razne načine. Umišljaj pomagača treba da obuhvati pored činjenice. Polazeći od pravila da saučesnici odgovaraju samo u granicama svog umišljaja tu se dolazi do rezultata da oni odgovaraju samo za osnovni oblik. neuspeli podstrekač će odgovarati. Ono što nije bilo obuhvaćeno njihovim umišljajem predstvalja eksces izvršioca za koju oni ne odgovaraju. ili predmeta pribavljenim kd. -Saizvršilac odgovara u granicama svog umišljaja ili nehata. -S obzirom na radnju. tim drugim oblikom. odnosno da je preduzeo radnje koje ulaze u kriminalnu zonu (dovršeno delo. a kada više lica pomažu izvršiocu onda se svi pojavljuju u ulozi sapomagača. Pomagač ne mora lično znati izrvšioca. dovoljno je da je pomaganje dovelo i samo do manjih modifikacija u radnji izvršenja odnosno načinu ostvarenja kd. Uglavnom se vrši verblnim putem.. podstrekača ili pomagača kod kojeg krivica postoji. Tu su moguće 3 situacije: 1. odnosno u kome mu je pružena pomoć – kvalitativni eksces – u tom slučaju situacija je potpuno jasna : nema odgovornosti saučesnika. predstavlja posebno kd pomoć učiniocu posle izvršenog kd.

primenjuje ih. umesto osnovnog oblika krađe. svaka vrsta sankcije ima i svoju potrebnu svrhu. Tako. jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje svaka ks mora da poseduje. tj može nedostajati krivica. To znači da i onda kada je sauč. izricanjem propisanih sankcija učiniocima kd. sankcija za ta dela. već je potrebno da je sprečio izvršioca da izvrši kd. mere bezbednosti. uzimaju u obzir samo kod onog učesnika kod koga postoje. smatraće se podtrekačem i ono lice koje nemajući svojstvo službenog lica podstrekava službeno lice da izvrši kd zloupotrebe službenog položaja. -Opšta svrha ks jeste ostvarivanje zaštitne funkcije kp. Npr. odnosno izriče sud 6. zakon. Stepen represivnosti pojedinih ks je veoma različit: od sudske opomene kao mere upozorenja ili ukora kao vaspitne mere. 53. To znači da saučesnici u ovom slučaju odgovaraju samo za lakši oblik kd. -Krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta primenjuju prema učiniocima protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao kd na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka. -U okviru instituta dobrovoljnog odustanka od izvršenja kd predviđeno je i dobrovoljno sprečavanje dela od strane saučesnika.trebalo da izvrši.s. ne može doći do primene ove odredbe koja. Ni mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene kd nije ks. kao i kroz primenu kp. moraju biti predviđene zakonom 5. One dovode do oduzimanja ili ograničavanja prava i dobara učinioca kd ili sadrži pretnju da će do toga doći. Bitno je da je ono kao takvo zakonom predviđeno kao kd. Ta zaštita se ostvaruje predviđanjem određenih ponašanja kao kd i propisivanje k. kaznene 2. -Naše kr. To znači da u odnosu na težu posledicu mora i kod saučesnika postojati nehat. izriču se u krivičnom postupku -Naše kp sadrži 4 vrste krivičnih sankcija 1. zakonodavstvom. pravne posledice osude ne izriče sud u krivičnom postupku. Tako KZ sadrži i odredbu o posebnoj svrsi tri vrste ks. iako imaju izvesne sličnosti sa ks. dok ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera kao sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima. osnovna obeležja krivičnih sankcija su: 1. Npr. tj. lišavanje života koje izvrši neuračunljivo lice nije kd u smislu opšteusvojenog objektivno-subjektivnog shvatanja opšteg pojma kd. postojaće odgovornost podstrekača ne za osnovni oblik otmice. -Prema toj definiciji. cilj kriv. nisu obuhvaćene sistemom ks. Nema nikakvog razloga da se saučesnici privileguju u odnosu na izvršioca i da odgovaraju samo za osnovni oblik. predviđa fakultativni osnov za oslobođenje od kazne. Od ovog pravila postoji jedan izuzetak: ako neki lični odnos. 4. one nastupaju po sili zakona kod osude za određena kd ili na određene kazne. ovde nije dovoljno da je saučesnik odustao od daljeg preduzimanja radnje saučesništva. sadrži pravilo da se određeni lični odnosi. -Naše kp poznaje i neke mere koje. mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena) 3.Pojam i vrsta kazne 38 . -Postavlja se pitanje kako primeniti pravilo da saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja. kod kd kvalifikovanog težom posledicom. učinio sve da spreči učinioca da ne izvrši kd. Tom merom se samo realizuje princip da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd. ali se radi o protivpravnom delu koje je u zakonu predvišeno kao kd. Postojanje saučesništva i odgovornosti saučesništva zavisi od onoga šta je zaista ostvareno. a usled toga je nastupila smrt otetog lica koja se može pripisati nehatu podstrekača. 54. Npr. svojstva i okolnosti. ali u tome nije uspeo. pa do smrtne kazne. kao i kod dobrovoljnog odustanka. Npr. svojstvo ili okolnost predstavlja bitni element bića kd uzima se u obzir saučesnicima iako kod njih ne postoji. već i za njegov kvalifikovani oblik. ako je neko podstekavao na kd otmice. Pored opšte svrhe. koji mogu uticati ili na krivicu ili na odmeravanje kazne. da se putem generalne i specijalne prevencije suzbijaju dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene kriv. primenjuju se prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao kd – to mora biti kd koje ispunjava sve elemente za postojanje kd. ali ks kroz represiju teće prevenciji. 3. vaspitne mere Reč je o dualističkom sistemu kr sankcija gde se s jedne strane javlja kazna. Pojam i vrste krivičnih sankcija -Krivične sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zaštitne funkcije kp koja je osnovni cilj i svrha postojanja kp u celini. Tome u prilog ide i jezičko tumačenje odredbe KZ u kojoj se kao uslov postavlja da je učinilac u odnosu na težu posledicu postupao iz nehata. a saizvršioci u granicama svog umišljaja ili nehata. sankcija je suzbijanje kriminaliteta – kao i cilj kp u celini 2. one su po svojoj prirodi represivne mere – represivnost k. Međutim. a s druge. bude izvršena samo sitna krađa. Ovde prednost u odnosu na pravilo sa saučesnici odgovaraju u granicama svog umišljaja ima osnovno pravilo o akcesornosti (zavisnosti) saučesništva. se ogleda u tome što one predstavljaju određeno zlo za učinioca kd ili pretnju zlom. mere bezbednosti 4.

sankcija. s imšto se samo jedna kazna može izreći kao glavna. koja bi bila spremna da se loiši kazne kao voljnog pričinjavanja određenoz zla učiniocu kd.zakonod. 1. Danas apsolutna teorija. ukinuta je izmenama i dopunama kz Srbije iz februara 2002. Smrtna kazna je oduvek imala svoje pristaloice i protivnike.u tadašnjem kz SFRJ. a od svih država natalih na teritoriji bivše SFRJ jedino je tadašnji zakonodavac Srbije procenio da je tu kaznu potrebno ponovo uvesti. Kazna u svom biću nužno sadrži određeno zlo. u suprotnosti je sa principom srazmernosti jer se većinom oduzima celokuna imovina učinioca. K. utilitarističke teorije – opravdanje kazne vide u njenoj nužnosti i korisnoj funkciji koju ona obavlja za društvo – suzbijanje kriminaliteta.god. sama je sebi cilj.kz sadrži načelo krivice koje zahteva postojanje krivice kao neophodan uslov za primenu kazne. Specijalna prevencija može svoj sadržaj imati u: 39 . -Stepen regresivnosti je najviši kod kazne. . Konfiskacijom imovine se oduzima legalno stečena imovina učinioca kd i ona u velikoj meri pogađa i dr.pravo polaziod uobičajene podele na: glavne i sporne kazne.p je nezamisivo bez kazne danas ne postoji nijedna država. -U pogledu svrhe kažnjavanja formirale su se 3 teorije: apsolutna.novčana kazna 3. -Izmenama i dopunama o kz SRJ (OKZ) iz 2003. tj.Načelo zakonitosti je kod kazne najdoslednije sprovedeno. Kz iz 1951. nepravednost. odnosno u prevenciji. Najviše dilema u sistemu kazni izazivala je smrtna kazna. već je umesto nje predviđen zatvor u trjanju od 40 godina. za postojanje kdpa i krivicu. bar kada je u pitanju nauka kp. Ona je ukinuta 1990. a ne i za neke dr. APSOLUTNA TEORIJA – prema njoj svrha kazne je vraćanje zla za učinjeno zlo. relativna i mešovita. 55.lica (porodicu učinioca). -Kazna je zakonom predviđena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema učiniocu kd na osnovu odluke suda nakon sprovedenog kriv. Kazna bez krivice znači negaciju k. postupka. Glavne kazne su: zatvor i rad u javnom interesu. ali su danas kada je Evopa upitanju preovladali argumenti protiv smrtne kazne. Smrtna kazna koja je u republičkom kz. zakonodavac istovremeno za njih propisuje i kaznu.sankcija se znatno razlikuje u odnosu na onaj koji je predviđao. Najvažnija razlika u odnosu na pojam sankcija. Inspirisana je filozofskim idejama Kanta i Hegela.zatvor 2.nulla poena sine culpa. Propisujući koja ljudska ponašanja predstavljaju kd. Prema Kantu.oduzimanje vozačke dozvole -Postojeći registar kr. Glavna kazna se izriče samostalno.sankcije jeste da ona znači i socijalno –etički prekor koje društvo upućuje učiniocu kd.-Kazna je i dalje sotala najvažnija kriv. Kazna je retribucija.rad u javnom interesu 4.. Vrsta kazni -Sistem kazni u našem kz obuhvata 4 kazne: 1. jeste što se ovde kao pretpostavka za primenu kazne traži da je učinjeno kd. Za Hegela je kazna „negacija negacije prava“. treba izvršiti smrtnu kaznu i u odnosu na poslednjeg člana društva koji se nalazi u zatvoru. retributivističke teorije – polaze pre svega od moralne odgovornosti i opravdanje kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i ideje pravednosti. Dve najvažnije grupe teorija su: utilitaristička i republistička. a novčana kazna kao sporedna samo uz kaznu zatvora kao glavnu kaznu. odmazda za učinjeno kd. ona najviše zadire u prava i dobra učinioca.a posle izmena i dopuna KZ SRJ iz 2001. odnosno svrha kazne mora biti nešto što je van tog bića. Ona je 1993. Ono što je karakteristično za kaznu. 2. osim opštih odredaba o kazni u opštm delu.Opravdanje i svrha kazne -Još od antičkog doba postavlja se pitanje opradvanja i svrhe kazne. RELATIVNA TEORIJA – ona svrhu kazne vidi u suzbijanju vršenja kd.prava i kršenje njegovih osnovnih načela. ali cilj. 1. 2. preneto što društvo nestane. Neki od razloga kolji se navode protiv ove kazne jesu njena arhaičnost.u Srbiju je uvedena i kazna konfiskacije imovine. Sistem kazni ne sadrži više smrtnu kaznu ni kao mogućnost koju republike mogu da iskoriste. Znači neophodna pretpostavka za primenu kazne jeste da je učinjeno delo koje sadrđi sve obavezne elemente koji se traže. Ukinuta u saveznom kriv. danas se pravi podela na: -negativnu generalnu prevenciju – postiže se zastrašivanjem potenc. -I naše k. Kazna za cilj može imati vršenje uticaja na potencijalne učinioce – generalna prevencija ili na učinioca koji je već učinio kd – specijalna prevencija. bila propisna samo za kd (za teško ubistvo i teške slučajeve razbojničke krađe i razbojništva). U vezi sa generalnom prevencijom. Prvobitno je predviđao 7 kazni. pripada prošlosti. Učinilaca -pozitivnu generalnu prevenciju – sastoji se u podržavanju i jačanju onih društvenih i moralnih normi koje služe kao prepreka vršenju kd. Ona odgovara retributivističkom pristupu kod opravdanja kazne. kao i nemogućnost njenog odmeravanja. a sporedne: novčana kazna i oduzimanje vozačke dozvole.

i pored nastojanja da se njena primena danas što više ograniči kroz uvođenje njenih alternativa. odnosno rad koji predstavlja neku privrednu delatnost nego rad koji pre svega ima humanitarni i opštekorisni karakter (npr. traganje za njima je poteklo iz saznanja da se kaznom lišenja slobode često postiže upravo suprotan cilj od željenog. ona od njega stvara ličnost koja se još više udaljava od društva. Engleskoj. jer bi inače bio u suprotnosti da međunarodnom konvencijom koja zabranjuje prinudan rad kao kriv. uticanje na druge da ne čine kd. ambulantni tretman ili upućivanje na obuku i mere pojačanog (elektronskog) nadziranja. retributivnu komponentu kazne teško je negirati. sankciju. i prevencija i retribucija. kazna lišenja slobode nema realnog osnova za svoju primenu dok se ne stvore jaki državni organi. a sud u konkretnom slučaju određuje tačan broj sati rada. -Iako KZ ne određuje retribuciju kao jednu od svrha kažnjavanja. sankciji. koja za cilj ima učvršćavanje društvenih i moralnih normi čije usvajanje od strane pojedinaca predstavlja najjaču branu vršenja kd.). Lišavanje slobode je odavno poznato u kp. a i u nekim evropskim KZ zapaža se negativna tendencija propisivanja suviše širokih raspona. a danas ih pune“. Tu je i pitanje kaznenih raspona. -Što se tiče alternativa kazni lišenja slobode. Opšta pitanje kazne lišenja slobode -Potpuno prihvatanje ove kazne u kriv zakonodavstvima u sudskoj praksi. 3. -Kazna lišenja slobode. Kazna zatvora u našem k. pa i kršenju načela zakonitosti u propisivanju kr sankcija.U pogledu propisivanja kazne lišenja slobode osnovno pitanje je da li predvideti jednu ili više vrsta kazni lišenja slobode. kao i dužina vremenskog perioda. kao i kućni zatvor.). Određuje se najmanji i najveći broj sati rada. Osnovni prigovor se sastojao u tvrđenju da je ciljeve resocijalizacije nemoguće postići u katkom vremenu.pravu 40 . vezano je tek za početak XIX veka. itd. -U pogledu kratkotrajnih kazni lišenja slobode odavno se ističe niz prigovora. Njen značaj ne proizilazi iz njene česte primene. ona zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovu društva. sprečavanje učinioca da učini kd i uticanje na njega da ubuduće ne vrši kd. ovaj oblik je i dalje prihvatljiv pod određenim uslovima. Umesto da deluje preventivno na učinioca kd. 2. Kod nas. Švajcarskoj. Od alternativa kazni lišenja slobode. u većini su zakonodavstva koja predviđaju više vrsta kazne lišenja slobode.Zastrašivanju – samo što se to čini primenom kazne u odnosu na nekoga ko je već učinio kd Eliminaciji i neutralizaciju učinioca Resocijalizacija učinioca – suština je u tome da učinilac prihvati pozitivne društvene norme i tako više ne vrši kd. rad u oblasti zaštite životne sredine. Polazi se od opšte svrhe kr. To ne može biti bilo koji rad. svrha kažnjavanja je: 1. itd. Ali ona ne sme biti dominirajuća svrha kazne. već iz toga što se pre svega od zaprećene kazne zatvora očekuje da ima generalno preventivno dejstvo i što neke druge sankcije ne bi mogle postojati bez nje (npr. jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona. Akcenat se posebno stavlja na pozitivnu generalnu prevenciju. - 57. Koliko široki ti rasponi treba da budu? S jedne strane. Retribucija kao svrha kažnjavanja bila bi prihvatljiva ako se njen sadržaj određuje kroz princip pravednosti i princip srazmernosti koji se u kp moraju uvažavati. Španiji. Rad u javnom interesu mora biti dobrovoljan. iako se od njega ne može očekivati ono u šta su izvesno vreme polagane velike nade Relativna teorija je danas dominirajuća teorija u nauci kd. Ova teorija sadrži u sebi izvesnu kontradikciju jer je teško istovremeno vršiti i pravednu odmazdu i ostvariti društveno korisne ciljeve kaznom. pomoć starim i bolesnim licima. jer je reč o skupoj kr. a to je suzbijanje kriminaliteta. . najviše uspeha ima rad u javnom interesu (uveden u Nemačkoj. sankcija. ono je bilo mera za obezbeđenje prisutnosti okrivljenog pre suđenja u odnodu na koga su bile primenjivane neke druge kazne najčešće smrtna kazna ili telesne kazne. Francuskoj. Takođe. uslovna osuda). -Osim rada u javnom interesu tu su i druge alternative: nekada štete i neformalno poravnanje oštećenog i učinioca. od vladajućih društvenih normi i normalnog života na slobodi. Moguće je ukazati na nekoliko važnijih faktora za nastanak i razvoj ove kazne: Pre svega. Italiji. Saznanje da često upravo dugotrajne kazne lišenja slobode umesto resocijalizaciji vode daljoj desocijalizaciji osuđenog lica.MEŠOVITA TEORIJA – ona smatra da je svrha kazne i jedno i drugo. i dalje predstvalja najvažniju kaznu i stub sistema kr sankcija. znatno je umanjilo značaj i težinu tog prigovora. 3. Otuda izreka da su „sudije ranije praznile zatvore. koje su u novije vreme uvedena u evropskim zemljama. izražavanje društvene osude za kd. 56. -KZ polazi od relativne teorije i svrhu kažnjavanja određuje kao specijalnu i generalnu prevenciju. ne smeju biti ni suviše široki jer bi to vodilo arbitrernost. U okviru te opšte svrhe. Ipak. kao i vreme u kome će se obaviti. nikada se kazna ne sme izricati samo zato da bi se učiniocu vratilo zlo za ono zlo koje je on naneo vršenjem kd.

58. koja je mogla da suspenduje polovinu pa čak i dve trećine izrečene kazne. a ako do njega ne dođe kazna se gasi. počela i sama da primenjuje novčanu kaznu da od učinoioca naplaćuje izvesnu sumu novca za učinjeno kd. ima mesta za kriminalno politička razmišljanja o uvođenju nekih novih formi kazne lišenja slobode (naročito onih kombinovanih sa povremenim boravkom osuđenim na slobodi).Pojam i sistem novčane kazne -Novčana kazna je jedna od najstarijih k. Pojavom kazne lišenja slobode ona biva potisnuta. odnosno novčani ekvivalent jednog dana. odnosno da se radi samo o njenom transformisanju u toku izvršenja. uz odsustvo adekvatnih kriterijuma za primenu neprecizno postavljenih zakonskih uslova i to u postupku koji ne pruža ni minimalne garancije. pojavio se i sistem koji se občno naziva sistem dan ili sistem dnevnih globa. -Naše k. Osuđenog koji je izdržao polovinu kazne zatvora sud može otpustiti sa izdržavanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne izvrši novo kd. zatvor se izriče na pune godine i mesece. Ne može se izreći licu koje je u vreme vršenja kd nije navršilo 21. Poznato je da ni izuzetno obro vladanje osuđenih loica za vreme izdržavanja kazne ne mora imati nikakve veze sa njihovim popravljanjem. Mada je unifikacija koja je izvršena 1977. Ranije je o uslovnom otpustu odlučivala komisija obrazovana od strane ministra pravde. To je ukinuto kz. Suština uslovnog otpusta je u tome da se deo kazne ne izvršava. -Opozivanje usovnog otpusta – kz predviđeno je obavezno opozivanje uslovnog otpusa ako osuđeni za vreme dok je na uslovnom otpusu učini kd za koje je izrečena kazna zatvora preko jedne god. koja se u početku javljala samo u ulozi posrednika. koji pdrazumeva propisivanje novčane kazne u određenom iznosu. Zato se ne može odmeravati i zricati kazna u rasponu između 20-30 god. sankcija. Pored telesnih kazni i smrtne kazne. kada je izrečena kazna zatvora do jedne godine. .god života.zakonodavstvu (kada je postojao i strgi zatvor) opravdana. srednjeg kriminaliteta.Da se za vreme izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati.Da je izdržao najmanje jednu polovinu kazne 2. u sredjem veku se veoma često koristila i novčana kazna. naš se zakonodavac odlučio samo za jednu vrstu ove kaznezatvor.sankcija. jer se vreme provedeno na uslovnom otpustu u slučaju opoziva ne uračunava uu izdržanu kaznu. da bi opet krajem XIX veka ponovo dobila širu primenu. tj. u pogledu pravne prirode uslovnog otpusta.Uslovni otpust -Uslovni otpust suspenduje kaznu i u tom pogledu ima slično dejstvo kao uslovna osuda. Naročito je pogodna za lakša kd. odnosno rasponu u okviru kojeg se učiniocu odmerava i izriče kazna u konkretnom slučaju. da se u okviru njega kodpojedinih kd propiše posebni minimum i posebni maksimum. Teško se može prihvatiti uvođenje koje je i dalje prisutno u našoj teoriji i praksi da se kazne zatvora izvršava i za vreme dok je uslovno otpušteni na slobodi i bez ikakvih obaveza. a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna neće vršiti kd. To znači da je mogućnost ulovnog otpuštanja osuđenog predviđena u slučaju kumulativnog ispunjenja dva uslova: 1.njihovo trajanje. odnosno najmanju i najvišu moguću meru kazne.globa. Postepeno je država. Znači. -O uslovnom otpuštanju kao i o njegovom opozivanju odlučuje sud. Ova kazna se može propisati samo uz kaznu zatvora do 20 god. da se posle toga utvrdi novčana vrdnost. te da se 41 . -KZ reguliše institut uslovnog otpusta odnosno predviđa opšte uslove za uslovni otpust. -Ispunjavanje uslova koji se odnosi na popravljanje osuđenog lica i prognozu da više neće vršiti kd u praksi je često teško sa sigurnošću utvrditi. pre svega kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode.zakonodavstvo određuje opšti minimum i opšti maksimum kazne zatvora. pre svega.. Nastala je u vezi sa sistemom kompozicije prema kome je učinilac plaćao određenu sumu novca oštećenom ili njegovoj porodici kao naknadu za učinjeno kd čime se sprečavala krvna osveta. ali se može primenjivati i na području tzv. U nekim zemljama ona je postala najčešće primenjivana kazna. dok se kod dužih kazni ona izriče na pune godine i mesece. i na pune dane. On podrazumeva da se prethodno odmeri kazna u vremenskom trajanju. tj. -Naš zakonodavac se opredeloio za rešenje prema kome zatvor ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 20 god.god u odnosu na eanije stanje u našem k.treba posmatrati kao poseban slučaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamena za smrtnu kaznu. u slučaju opoziva uslovnog otpusta. Danas je ona jedna od najčešće primenjivanih kriv.-Iako je moguće predvideti više vrsta kazne lišenja slobode. a to je da se za najteza kd ili najteže oblike teških kd propiše i kazna zatvora u ztajanju od 30-40 god. i fakultativo. u danima i to prema opštim pravilima za odmeravanje kazne. 59. -Izricanje kazne zatvora na dane opravdano je samo kod kratkotrajnih kazni lišenja slobode. odnosno da do izvršenja preostalog dela kazne dolazi samo izuzetno tj. Ali kz predviđa mogućnost koja u izvesnom smislu predtavlja izuzetak. -Novčana kazna se sastoji u plaćanju određenoh novčanog iznosa u korit države. a do 6 mes. treba odustati od fikcije da se uslovnim otpustom ne dira u kaznu. Svrha propisivanja opšteg minimuma i opšteg maksimuma jeste. U području lakšeg i srednjeg kriminaliteta ona je u tim zemljama potpuno istisnula kaznu lišenja slobode. KZ kao granicu u tom pogledu određuje 6 mes zatvora tj. Kaznu zatvora u trajanju od 30-40 god.Pored sistema fiksnih iznosa.

zatim se od toga oduzmu redovni troškovi koje ima tj. Supletorni zatvor može trajati najduže 6 meseci. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine 5.NOVČANA KAZNA U DNEVNIM IZNOSIMA -Odmerava se tako šte se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa.000 dinara. od 60-180 d. B.iznosa. Ukoliko se ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima učinioca kd ili ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava. 42 . Visina dnevnog iznosa se izračunava i otvrđuje tako šro s eod prihoda učinioca kd u prethodnoj godini oduzmu nužni rashodi koje je imao. sud će na osnovu raspoloživih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu jednog dnevnog iznosa. za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine 4.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 1 godine 4. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne može biti manja od 500 niti veća od 50000 dinara.000 din. KZ preedviđa oba sistema novčane kaze tako što novi sistem. on ne može biti duži od 1 godine. Opšti minimum iznosi 10.novčana kazna u određenom iznosu. pa se ta ušteda deli sa brojem dana u mesecu. pre svega na koji način utvrditi stvarne prihode učinioca. Osnovna prednost ovog sistema jeste to da se vrenost jednog dana utvrđuje isključivo prema imovinskom stanju učinioca čime se u znatno većoj meri nego kod sistema fisknih oiznosa postiže to da novčana kazna jednako pogađa i siromašne i bogate učinioce kd.i. Što se tiče obima primene novčane kazne kod nas. odnosno godini.000-500.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca 2. Do iznosa odmerene novčane kazne koju će sud izreći dolaz se jenostavnim množenjem utvrđenog broja dnevnih iznosa. pa se ta razlika podeli sa brojem dana u godini. rezervni sistem.Novčana kazna u našem k. 60. a na osnovu opštih pravila o odmeravanju kazne. s tim da rok isplate ne može biti duži od 1 godine.000 – 300. U pogledu roka plaćanja novčane kazne propisano je da se on utvrđuje u presudi i da ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 3 meseca. Od 20. najmanje 180 di za kr za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine -Ukoliko je za kd propisana samo novčana kazna. -Za razliku od ranijeg rešenja.000 – 200. Ako osuđeni ne plati nk u određenom roku. Za isto kd novo rešenje u našem kp omogućava da bogati učinilac bude stostruko više kažnjen nego siromašni učinilac. Visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. Do 100. tako i siromšne. Broj dnevnih iznosa za učinjeno kd. državnih organa ili pravnih lica. ona je pokazivala značajne oscilacije koje su uglavnom bile posledica inflacije novca. Taj broj ne može biti manji od 10 niti veći od 360 dana. utvrđuje se ustvari koliko može da uštedi. U tom cilju zakon ovlašćuje sud da može zahtevati podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova. Do vrednosti jednog dana se dolazi tako što se utvrde mesečni ili godišnji prihodi učinoca. Od 30.000. SISTEM FIKSNIH IZNOSA -Pre svega propisan je opšti minimum i maksimum novčane kazne. od 120-240 d. do 60 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 meseca 2. I ovde visina kaznenih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. -Odredbama opšteg dela propisani su i kazneni rasponi kod ovog sistema novčane kazne. u nekim slučajevima ni pored toga neće biti moguće utvrditi tu visinu.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 2 godine 5. a ako je izrečena nk u iznosu većem od 700. a stari sistem. Od 50. ona se odmerava u okviru propisanog broja dnevnih iznosa za to kd. KZ više ne predviša prinudnu naplatu neplaćene nk. a opšti maksimum 1. Jenu od ozbiljnih prepreka za širu primenu novčane kazne treba videti i u relativno niskom životnom standardu u našoj zemlji. Ovaj sistem je nastao u Švedskoj.000 dinara. -KZ reguliše i pitanje izvršenja oba sistema novčane kazne. potavlja kao subsidijaran. prednosti novog sistema su značajne. Iako je taj sistem jednostavniji jer ne zahteva precizno utvrđivanje prihoda učinioca.prostim množenjem dođe do novčane kazne koja se izriče. a sud u opravdanim slučajevima može dozvoliti da osuđeni isplati novčanu kaznu i u otplatama. Reč je o tzv. A. Međutim. On jednakao pogađa kako bogate. Najmanje 100.pravu Ni naš zakonodavac nije mogao ostati samo pri sistemu fiksnih novč. S obzirom na to da se kod pojedinih kd ne propisuje posebni minimum i maksimum postupljeno je isto kao i kod novčane kazne u dnevnim iznosima.i. supletornom zatvoru. Broj dnevnih iznosa novčane kazne se utvrđuje u okviru sledećih raspona: 1.dana sa utvrđenom vrednnošću jenog dnevnog iznosa.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 3 godine -Za kd učinjena iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna može se izreći i kad nije propisana zakonom ili kada je zakonom propisano da će se učinilac kazniti zatvorom ili novčanom kaznom. -U primeni ovog sistema novčane kazne sudovi mogu imati određene probleme. od 30-120 dnevnih iznosa za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci 3. dolazi do njenog pretvaranja u zatvor. a zatim visina jdenog dnevnoh iznosa. Novčana kazna kao glavna kazna izriče se u sledećim iznosima: 1. koji naziva novčanom kaznom u dnevnim iznosima postavlja kao primaran. odmerava se na isti način kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima. a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora. Ekvivalent koji je u zakonu određen kod zamene nenaplative novčane kazne iznosi 1 dan zatvora za svakih započetih 1000 dinara novčane kazne. Zato je KZ zadržao i stari sistem fiksnih iznosa koji se primenjuje kao supsidijarni.000 dinara za kd za koja se može izreći kazna zatvora do 6 meseci 3.

. odnosno njegovim vozilom može upravljati neko drugo lice. računajući od dana pravosnažnosti presude. kao i njegovu premnost da obavljarad u javnom interesu. a moće biti i sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu. može nastaviti obavljanje svoje profesija.dela za koja se propisuje ZATVOR ili NOVČANA KAZNA. a to je da bude alternativa kazni lišenja slobode. tako što će za jednu godinu oduzimanja vd odrediti 1 mes. -Posle smrti osuđenog nk se neće izvršiti. Razozi koji idu u prilog njenom uvođenju jesu. -KZ propisuje minimum i maksimum ove kazne. stara lica).d zameniti kaznom zatvora. ova sankcija nesumnjivo ima veliku ulogu u tome. sud imajući u vidusvrhu kažnjavanj. ali to ne menja osnovni smisao i razlog uvođenja ove sankcije. -Ako osuđeni na kaznu oduzimanja vozačke dozvole upravlja motornim vozilom za vreme dok ona traje. u tom slučaju da položi vozački ispit. Rad u javnom interesu KZ predviđa rad u javnom interesu kao jednu od k.Umesto supletornim zatvorom.rad koji je koristan za društvo 2. jer lice kome je izrečena ova kazna može koristiti druge vrste prevoza. -Kazna oduzimanja vozačke dozvole može biti izrečena kao glavna kazna samo za kd za koja je propisana kazna zatvora od 2 god. već kao i kazna uopšte ima i generalno preventivne ciljeve. kao i nedostatak onih koji bi nadgledali izvršenje ove sankcije. za neke učinioce ova sankcija ima i edukativni kararter. jer se njome pogađa važno dobro učinioca k.sankcija. ličnost ičinioca. ova sankcija ima nesumnjivo represivni karakter. 61. vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u trajanje ove kazne. problemi na planu izvršenja. Nasuprot tome. izriče se pod drugačijim uslovima i ima drugačiju svrhu. Rad u javnom interesu ne ože biti kraći od 60 časova niti duži od 360 časova. -Uslov za izricanje ove kazne jeste da je u vezi sa izvršenjem ili pripremanjem kd koje je osnov za izrucanje ove kazne korišćeno motorno vozilo. 63. pre svega.sati rada u javnom interesu jeste od 1-6 mes. Zatim. U obzir dolaze i kd ugrožavanja javnog saobraćaja ukoliko nisu ostvareni uslovi za izricnje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.(1000din=8h) 62.Rad u jav.zatvora. ove kazne namenjene su drugoj kategoriji učinilaca. ta se sloboda samo delimično ograničava. Za razliku od mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom koja se izriči samo učiniocu kd ugrožavanja javnog saobraćaja za kojeg se utvrsi da je opasno da upravlja motornim vozilom. i izdavanje vozačke dozvole. pre svega. uzima u obzir vrstu učinjenog kd. građani sa kojma je osuđeni u kontaktu u toku obavljanja rada u javnom interesu mogu imati na njega pozitivan uticaj. -Ukoliko osuđeni ne obavi časove rada koji su mu određeni u okviru izrečene kazne dolazi do zamene kaznom zatvora tako šro će se za svakih započetih 8 časova rada u javnom interesu odrediti jedan dan zatvora. a nema ni ostalih negativnih posledica kazne lišenja slobode i znatno su manji troškovi njenog izvršenja. Vremenski period u kome će s eobaviti odmereni br.Prilikom izricanja ove kazne. Kazna rada u javnom interesu se može izreći za kr. a može biti i efikasnija i pogodnija sankcija za određenu kategoriju učinilaca nego neke druge ankcije. Interesu osim što jw predviđen kao glavna kazna. Ova kazna se može izreći licu koje nema polože vozački ispit. Ovaj uslov postoji i zbog relevantnih međunarodnih konvencija kojima se zabranjuje prisilan rad kao i kr. I u toj situaciji on je alternativa kazni lišenja slobode. U tom slučaju za svakih započetih 1000 dinara nk određuje se 8 časova rada u javnom interesu s tim da rad u javnom interesu ne može biti duži od 360 časova. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. kao što je nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskih organizacija u okviru kojih bi se ovaj rad obavljao. Ali ipak prednost treba dati razlozima koji idu u prilog uvođenju ove sankcije kao što je to i učinjeno u kz.može se reci da nema ograničenja. predstavlja i jednu važnu mogućnost zamene naplaćene novčane kazne.interesu nego da mu se naplaćena kazna pretvara u zatvor.koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti. Naravno. -Kazna oduzimanja vozačke dozvole može trajati od 1-3 god. Ona ima i specijalno preventivne efekte jer sprečava učinioca da vozilo koristi za nova kd. Zatim. Prihvatljivije je da osuđeni koji ne plati novčanu kaznu umesto toga obavi rad u jav. Iz smisla i sadržaja kazne može se doći do zaključka da je neophodno da je učinilac upravljao tim motornim vozilom.Pojam i vrste odmeravanja kazne 43 . danas kada je povećana mobilnost savremenog čoveka i kada korišćenje sopstvenog motornog vizila ima veliku ulogu u tome.Oduzimanje vozačke dozvole KZ uvodi novu kaznu oduzimanja vozačke dozvole. sud će kaznu oduzimanja voz. Ovde nije specijalna prevencija u prvom planu. U pogledu kd kod kojih može biti izrečena ova kazna.kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo 3. Ali. osuda se može posmatrati kao rekompezacija ruštvu za učinjeno delo.sankcija. Razlozi protiv nje jesu. neplaćena kazna se može zameniti kaznom rada u javnom interesu. Motorno vozilo mora biti korišćeno u svojoj osnovnoj funkciji..i sud može kaznu umanjiti za jednu četvrtinu i ovde ne postoji mogućnost opozivanja. jer takvo lice ne može motorno vozilo koristiti za pripremanje ili izvršenje kd u tom slučaju .i traje 60 časova u toku jednog meseca. zabranjuje mu se. ako osuđeni svesno ispunjava svoje obaveze vezane za rad u j. što osuđeno lice ne gubi svoje društvene kontakte.. Rad u javnom interesu može biti: 1. a to je sloboda kretanja. osuđeni dolaze u neposredan kontakt s alicima koja su ranjiva u smislu da mogu postati žrtve kd (bolesna. Ona ima i restributivni karakter. -KZ predviđa rad u javnom interesu kao kaznu koja se može izreći samo kao glavna kazna.

ona će uticati da kazna bude bliža donjoj granici propisane kazne za to delo i obrnuto. Kod novčane kazne. samo zato što bi ostvarivanje specijalne prevencije to zahtevalo. usvojen sistem relativno određenih kazni. Te okolnosti predstavljaju neposredan osnov za odmeravanje kazne. za kd lakše telesne povrede propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom do 1 godine). tj. -U oblasti odmeravanja kazne u našoj teoriji koristi se i pojam individualizacije kazne. olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. U zavisnosti od toga kako je ostvarena u konkretnom slučaju. Danas su napuštena 2 druga sistema: sistem apsolutno određenih kazni i sistem apsolutno neodređenih kazni. U širem smislu ind. njegove lične prilike. svrha kažnjavanja 3. a posebni način odm. Retribucija u smislu principa pravednosti i srazmernosti treba da određuje gornju granicu prilikom odmeravanja kazne. odmer. kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. U užem smislu. kazne predstavlja ukupan proces koji se odvija počev od izbora kazne pa do njenog izricanja. Naše kz ne predviša više pooštravanje kazne kao način odmeravanja kazne. Danas je u pogledu propisivanja kazne u savremenim kr. 3. kazne sud mora voditi računa o tome da je u konkretnom slučaju potrebno postići svrhu kažnjavanja. njegovo držanje posle učinjenog kd ( naročito njegov odnos prema žrtvi) . Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti -Postoje 2 pristupa prilikom zakonodavnog regulisanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti. to će opravdati odmeravanje kazne koja se kreće u pravcu maksimuma za to kd. Kazne primenjuje opšti maksimum. PROPISANA KAZNA -Prilikom odmer kazne sud mora u prvom redu voditi računa o propisanoj kazni za učinjeno kd. kazne osuđenom licu. Prihvatanje sistemom relativno određenih kazni zahteva odmer kazne po meri u okviru propisanog raspona. Opšti minimum i opšti maksimum ne može se prekoračiti ni u slučaju ublažavanja. -Kada je reč o redovnom odmeravanju kazne – odmeravanju kazne koje se kreću u okviru propisane kazne za određeno kd osnovni kriterijumi su: 1. jačina ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra. se vrši u okviru kaznenih raspona koji su propisani odredbama opšteg dela o novčanoj kazni. ukoliko ona ima karakter otežavajuće okolnosti. kazne postoji u slučaju odm. 20 godina. 1.OLAKŠAVAJUĆE I OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI -Ovaj krit. -Odmeravanje kazne može biti: 1. Međutim. služi tome da se u okviru propisane kazne. ind je jedan od principa na osnovu kojeg se vrši odmeravanje kazne. Kada je reč o kazni zatvora u našem pravu. Npr. što znači da ona obuhvata i odmeravanje kazne. Postavlja se pitanje ako različite svrhe kažnjavanja zahtevaju različitu kaznu u konkretnom slučaju kojoj svrsi dati prednost. 2. Visina tih raspona zavisi od visine zaprećene kazne zatvora. zak. odnosno pooštravanje kazne može vršiti izuzetno i to pod uslovima predviđenim zakonom. ne bi bilo opravdano izreći strožu kaznu od one koju zahteva stepen krivice učinioca i težina učinjenog dela. 64. Ukoliko neka od okolnosti ima karakter olakšavajuće okolnosti u konkretnom slučaju. To su specijalne okolnosti: stepen krivice. jedna ista okolnost može biti ili otežavajuća ili olakšavajuća okolnost. Postoje kd kod kojih je propisan samo posebni minimum (npr. a drugi samo uopšteno navođenje okolnosti o kojima sud mora voditi računa prilikom odmeravanja kazne.Stepen krivice 44 . pobude iz kojih j delo učinjeno. Ima i kd kod kojih je propisan samo posebni maksimum (npr. propisana kazna 2. raniji život učinioca. kazne za kd učinjena u sticaju i odm. 30 dana zatvora. okolnosti pod kojima je delo učinjeno. samo sudsko odmeravanje predstavlja odmeravanje kazne u pravom smislu. što znači da se u tom slučaju primenjuje opšti maksimum tj. u kome se često kazna za pojedina kd propisuje u veoma širokom rasponu. uz koju je novčana kazna alternativno propisana. a vodeći računa o svrsi kazne. Jedan način je njihovo nabrajanje. odnosno pooštravanja kazne. odmeravanje kazne može biti zakonsko i sudsko. U oblast odmeravanja kazne spada i oslobođenje od kazne. a takva kazna. pooštravanje kazne – odmeravanje teže od propisane kazne Redovan način odmeravanja kazne jeste onaj koji se vrši u okviru propisane kazne za određeno kd dok se ublažavanje. ublažavanje kazne – odmeravanje blaže od propisane kazne 3. Propisani raspon kazne bi trebalo da bude jedan od osnovnih orijentira prilikom odmeravanja kazne. u okviru kazne propisane za određeno kd 2. pa se prilikom odmer. doći do tačno određene kazne.-Prema nekim autorima. KZ prihvata drugi način. ostvaruje i ciljeve generalne prevencije. ona se odmerava između posebnog minimuma i posebnog maksimuma ili opšti maksimum. po pravilu. a koji pre svega podrazumeva upoznavanje ličnosti učinioca.SVRHA KAŽNJAVANJA -Prilikom odmer. 1. ali koji u stvari predstavljaju kazneni raspon za pojedinim kd. kod kd teškog ubistva propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od najmanje 10 godina).

a i one koje sudovi uzimaju u obzir mogu se podvrći kritici. 2. da je vrednuje i utvrdi koliko svaka od njih utiče na kaznu. ili kao olakšavajuća okolnost da je prošao dui period od učinjenog kd.Raniji život učinioca -Važan je odnos učinioca prema društvenim i moralnim normama koji je ispoljio u svom životu pre izvršenja kd. 4. umišljaj ( odnosno nehat). jer u tom slučaju nema ni krivice pa ni kd.sintetička.zablude radi o grubom zanemarivanju dužnosti i mogućnosti da se ima znanje o zabranjenosti dela to ne može biti olakšavajuća okolnost. a anaročito posledice. Delo učinjeno pod njihovim uticajem ukazuje na niži stepen krivice.analitičkosintetički metod. proveri strana 88)  treba uzeti kao olakšavajuću okolnost. i dolus repetinus. To su predumišljaji koje treba uzeti kao otežavajuću okolnost jer ukazuje na viši stepen krivice. Npr. Kod pokušaja kd jačina ugrožavanja zaštićenog dobra je obično niža nego kod dovršenog kd. Npr. 9. kompulzivna sila i pretnja su takođe značajne za stepenovanje krivice. onda bi se neke okolnosti mogle ovde podvesti npr. telo.to znači da bi sud na osnovu opšteg utisak. psihofizičke osobenosti učinioca. Do toga se dolazi kroz procenu načina izvršenja dela. 2. značajno je da je učinilac pokazao pdosebnu upornost i bezbednost. kod odmeravanja kazne ova okolnost se ne možđe procenjivati aptraktno. poricanje. kao otežavajuća okolnost se uzima da je došlo do porasta vršenja onih kd za koje se učiniocu sudi. stvarno kajanje. 2. sredstava za izvršenje. 6.one koje se odnose na ublažavanje posledica prouroovanih kd . uticaj na svedoke… Naročito je važno priznanje koje se pod određenim uslovima. Poricanje učinjenog kd samo po sebi ne predstavlja olakšavajuću okolnost.Okolnosti koje nisu propisane kz -Izuzetno retko se koriste u sudskoj praksi. Zatim. ona s emora konkretizovati i utvrditi u kojok meri je učinjeno kd ugroziklo ili povredilo zaštićeno dobro (život. 8.Ove okolnosti su heterogenog karaktera. Tu bi spadao i doprinos žrtve izvršenju kd odnosno okolnost da je žrtva dala povod za izvršenje kd ili je na drugi način doprinela nastupanju posledice. što je naročito prisutno kod umišljaja i nehata. 3. laganje. stepen obrazovanja itd. da li je neko izvršio krađu da bi obezbedio neke svoje elementarne životne potrebe ili da bi se kockao).Okolnosti pod kojima je delo učinjeno .Jačina povrede ili ugrožavanja zaštićenog dobra -Prilikom propisivanja kazne zakonodavac procenjuje u kojoj meri eko ponašanje može da ugrozi i li povredi zaštićeno dobro. 5.kada je delo izvršeno spontano. bez razmišljanja. važan je stepen nepažnje itd.analitički.-Uračunljivost.one koje se tiču držanja učinioca kao okrivljenog u toku k postupka.npr.Druge okolnosto koje se podnose na ličnost učinioca -Ako se pojam „ličnih prilika učinioca“ restriktivno tumači. polazeći od propisane kazne. npr.Pobude iz kojih je delo učinjeno -Pobude ili motivi se mogu etički vrenosvati što je značajno za odmeravanje kazne (npr. uzima kao olakšavajuća okolnot. kao što je pomoć i izvinjenje žrtvi.Lične prilike učinioca . a naročito da li je vršio kd ili e. -Prilikom odmeravanja novčane kazne kz obavezuje sud da uzme u obzir imovno stanje učinioca.Držanje učinioca posle učinjenog kd -Tu s emogu razlikovatu 2 grupe okolnosti: 1. Međutim. 7. Ali. Za ocenu stepena krivice značajne su i neke forme umišljaja koje naše kp ne predviđa. loše zdravstveno stanje. može kao isvest o protivpravnosti kao komponente krivice se mogu stepenovati. važno je koliko je intezivno učinilac hteo nastupanje posledice. kajanje. ako se kod otklonjive pr.pristalice ovog metoda misle da sud mora da ceni kd i učinioca kao jednu celinu i da na osnovu jendog opšteg utiska i uverenje odmeri kaznu.njegove pristalice smatraju da sud mora pažljivo da analizira svaku okolnost. da učinilac ima maloletnu decu itd.U sudskoj praksi se one po pravilu smatraju olakšavajućim okolnostima. menjanje iskaza. treba tretirati kao olakšavajuću okolnost. Ranija neosuđivanost se po pravilu smtra olakšavajućom oklnošću. Odsustvo uračunljivosti i svseti o protivpravnosti nisu od značaja za odemravanje kazne. Doprinos žrtve sopstvenoj victimizaciji (nisam sigurna da li to piše. trebao da dođe do jedne polazne 45 . Kod nehata. naknada štete. Sudska praksa prtežno se koristi sisntetičkim metodama ali najprihvatljivijim se čini kombinacija ova dva metoda. imovinu). i zato pokušaj ako sud ne iskoristi mogućnost koju mu zakon daje u pogledu ublažavanja kazne. -U vezi sa procenjivanjem olakšavajuće i otežavajuće okolnosti mogu se koristiti 2 metoda: 1. Bitno smanjena uračunljivost i otklonjiva pravna zabluda su fakultativni osnovi za ublažavanje kazne. nezaposlenost.

To može biti kazna koja je po meri. Pomaganje 9. Za SUDSKO UBLAŽAVANJE KAZNE potrebna su 2 uslova: 1. 2. 5. pa se razlikuje ublažavanje po meri i ublažavanje po vrsti. ZAKONSKI OSNOVI ZA UBLAŽAVANJE KAZNE propisani su kako u opštem delu. -U opštem delu KZ propisano je više osnova za oslobođenje od kazne fakultativnog kar. 6. Neograničeno ublažavanje kazne se može vršitit u čitavom prostoru između opšteg i posebnog minimuma. kazna se može ublažiti do 10. -U posebnom delu takođe se može propisati mogućnost ublažavanja kazne. Za razliku od ublažavanja kazne. Prekoračenje granica krajnje nužde 3.Ublažavanje kazne -Sud. niža od propisanog minimuma za određeno kd ili blaža vrsta kazne od one koja je za to delo propisana. 66. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u tranjanju od 2 godine. On podrazumeva da učinilac kd ne mora uvek da bude i kažnjen bilo iz određenih kriminalno-političkih razloga. U principu. nakon pažljivog pojedinačnog vrednovanja svake olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.orjentacione kazne. tj. Oni su predviđeni kako u opštem delu KZ. 3. Da postoje 2 ili više naročito olakšavajućih okolnosi 2. kod kojeg je sud vezan određenim pravilima i donjom granicom do koje kaznu može ublažiti. može izreći kaznu koja je blaža od propisane za kd za koje se odmerava kazna.osnove. Prekoračenje granice nužne odbrane 2. kazna se može ublažiti do 30 dana zatvora. Oslobođenje od kazne Nastanak instituta oslobođenja od kazne je novijeg datuma. a uključuje i ublažavanje po vrsti. Da sud oceni da se i sa ublaženom kaznom u konkretnom slučaju može postići svrha kažnjavanja -Sporno je da li je dozvoljeno sudsko ublažavanje kazne u slučaju postojanja i neke otežavajuće okolnosti. 7. a naročito prema uslovu da se i sa ublažavanjem kazne može postići svrha kažnjavanja. i onda da je povećava i snižava. ako je za kd propisana kazna zatvora bez naznačenja najmanje mere. Odsustvo ličnog svojstva kod podstrekača ili pomagača -Neki od navedenih osnova ukoliko postoje određeni dopunski uslovi ili pod istim uslovima predstavljaju i osnov za oslobođenje od kazne. kazna se može ublažiti do 6 meseci zatvora. bez propisanog posebnog minimuma. zak. umesto zatvora može se izreći novčana kazna ili rad u javnom interesu. Kompulzivna sila i pretnja 5. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 1 godine. Kad postoje uslovi za ublažavanje kazne. tako i u posebnim delu – kod pojedinih kd. 65. Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nužde 4. tako i u posebnom delu kod određenih kd. U opštem delu propisano je više osnova za ublažavanje kazne fakultativnog karaktera: 1. Pokušaj 8. sud može učinioca osloboditi od kazne samo u onim slučajevima koji su izričito predviđeni u krivičnom zakonu. kazna se može ublaziti do 3 meseca zatvora. do opšteg minimuma novčane kazne. skoro da ne koristi tu mogućnost. Za razliku od sudskog ublažavanja kazne koje je uvek ograničeno. kao i u tome što su osnovi za oslobođenje od kazne koji su propisani kod više kd istovremeno i osnovi za ublažavanje kazne. Bitno smanjena uračunljivost 6. tj. kazna se može ublažiti do 1 godine zatvora. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvora ispod 1 godine. sud će ublažiti kaznu prema sledećim pravilima: 1. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 3 godine. 46 . 4. -Može se govoriti o zakonskom i sudskom ublažavanju. 1. Otklonjiva pravna zabluda 7. ali naše kriv. 2. Samo kod kd samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz vojske SCG predviđa se mogućnost ublažavanja kazne učiniocu dela koji se dobrovoljno javi nadležnom državnom organu radi vršenja vojne službe. dok u drugom slučaju ublažavanje kazne u mnogo većoj meri zavisi od procene suda. odnosno zakon propisuje granice ublažavanja kazne. zakonsko ublažavanje kazne može biti i neograničeno onda kada postoji neki od osnova za oslobođenje od kazne. -Ublažavanje kazne je po pravilu ograničeno. to zavisi od toga o kakvim se otežavajućim okolnostima radi i u kakvom su odnosu prema osobito olakšavajućim okolnostima. ako je za kd kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 5 ili više godina kazna se može ublažiti do 2 godine zatvora. Razlog je što se umesto osnova za ublažavanje kazne kod više kd propisuje privilegovani oblik kd. pod odrđenim uslovima. bilo zato što su ciljevi kazne i inače već postignuti. U prvom slučaju sud je više vezan zakonom.000 dinara. ako je za kd propisana novčana kazna sa naznačenjem najmanje mere.

dobrovoljan odustanak. pre svega iz krim-pol razloga. Povrat -Povrat postoji onda kada učinilac koji je ranije osuđivan ponovo učini kd. može se osloboditi od kazne. Povrat predstavlja fakultativnu otežavajuću okolnost. 3. Posle izmena i dopuna iz 2003. Ono sa svim svojim elementima postoji. oproštene ili zastarele kazne. 3. dobrovoljno sprečavanje izvršenja kd -I u posebnom delu. 3.1. Generalni povrat postoji kada učinilac posle osude za neko kd izvrši kd koje sa ranijim nije srodno. može se osloboditi od kazne. odnosno protivpravnost ili krivicu. ali samo kod kd za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna. ali se oslobađa od kazne. Specijalni povrat postoji kada se radi o istovrsnom. kd ubistva iz nehata. da li su oba dela učinjena iz istih pobuda. nepodobni pokušaj 4. odnosno od izdržane. Odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju -U pogledu centralnog pitanja kako odrediti jedinstvenu kaznu za kd u sticaju zapažaju se u savremenim kriv. -Naše kriv. Oslobađa se od kazne onaj učinilac kd koji se u načelu može kazniti. pol.). U slučaju oslobođenja od kazne donosi se osuđujuća presuda kojom se učinilac proglašava odgovornim za učinjeno kd. prekoračenje granica krajnje nužde učinjeno pod osobito olakšavajućim okolnostima. da učinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu kd. princip apsorpcije – najteža kazna apsorbuje ostale kazne 47 . učinilac kd davanja mita koji je delo prijavio pre nego što je saznao da je ono otkriveno. sud se prilikom odmeravanja kazne mora kretati u okviru propisane kazne za novo delo za koje odmerava kaznu učiniocu koje je već jedanput bio osuđivan. predviđeni su kod pojedinih kd fakultativni osnovi za oslobođenje od kazne. Npr. Za razliku od realnog sticaja gde se takođe radi o tome da je jedno lice učinilo 2 ili više kd (ali mu se za njih istovremeno sudi) ovde je reč o već osuđivanom licu koje posle osude ponovo učini kd. 1. itd. To je bitna razlika u odnosu na situaciju gde ne može doći do kažnjavanja zato što postoji neki od opštih osnova koji isključuju kd. stvarno kajanje – zahteva ispunjenje sledećih uslova: 1. ne mogu nastupiti pravne posledice osude. Tu postoje 3 principa: 1. a ranije je poznavalo i podelu na običan i višestruki povrat. srodnom kd. učinilac može biti teško pogođen i posledicama koje trpe druga lica pod uslovom da je on sa njima u bliskim odnosim. Kao i kod svih drugih otežavajućih okolnosti. Po jednom rešenju. -Za postojanje povrata ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da je učinilac najmanje jedanput ranije osuđivan. -Naše kp sada poznaje samo jednu vrstu povrata. zakon. prekoračenje granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom. 2. KZ više ne poznaje povrat kao osnov za pooštravanje kazne. poravnanje učinioca i oštećenog – savremena krim. Ukoliko učinilac ispuni sve obaveze iz sporazuma koji je postigao sa oštećenim. 2. jer se kao uslov za pooštravanje kazne nije zahtevalo da je učinilac bio najmanje 2 puta osuđivan. 2. -U slučajevima postojanja nekog od zakonom propisanih osnova za oslobođenje od kazne. do jedinstvene kazne se dolazi tako što se prethodno utvrdi posebna kazna za svako pojedino delo u sticaju pa se onda na osnovu tih pojedinačnih kazni dolazi do jedinstvene kazne. od kazne se ne dira u postojanje kd. U slučaju oslobođenja od kazne. Postoji podela na: generalni i specijalni povrat. Za svaku od njih potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi: 1. da to učini pre nego što je saznao da je otkriven. kazna se može neograničeno ublažiti (ako može više. Prilikom odlučivanja da li će povrat uzeti kao otežavajuću okolnost zakon upućuje sud da uzme u obzir da li je ranije dlo iste vrste kao i novo delo. 67. 68. kd protiv bezbednosti javnog saobraćaja. u izmirenju učinioca i žrtve vidi jednu od važnih alternativa kriv sankcijama. okolnosti pod kojima su dela učinjena. Pošto se radi o osuđenoj presudi ona se upisuje u kaznenu evidenciju. kao i koliko je vremena proteklo od ranije osude. on se više nije ni mogao zvati višestrukim povratom. onda može i manje). I naše kriv materijalno pravo sada uvodi ovu mogućnost. Tu podelu indirektno prihvata i KZ upućujući sud da uzme u obzir srodnost dela na koje se odnosi ranija osuda i novog kd. -Oslobođenjem. 2. 5. -KZ u opštem delu predviđa još 3 specifična osnova za oslobođenje od kazne. je poznavalo i višestruki povrat kao fakultativni osnov za pooštravanje kazne. podrazumeva se da mora postojati dobrovoljnost. da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina -Naravno. zakonodavstvima uglavnom 2 rešenja: 1. sud može osloboditi od kazne učinioca kd učinjenog iz nehata kada posledice dela tako teško pogađaju učinioca da izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kažnjavanja – to dolazi u obzir naročito kod nekih kd (npr. a briše se iz nje nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd.

a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duži od 6 meseci. osim u situaciji kada se kasnije saznalo da je osuđeno lice već ranije učinilo kd. 70.zatvora.2. Kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunaće se u izrečenu kaznu zatvora. Novčanu kaznu kao sporednu kaznu sud će izreći ako je utvrđena makar i za jedno kd u sticaju. princip kumulacije – jednostavno sabiranje svih pojedinačnih kazni 2.000 ako je bar jedno kd u sticaju izvršeno iz koristoljublja. tj. primenjujući princip kumulacije. ne može izricati na dane. sud će izreći jedinstvenu kaznu za sva kd primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju. Apsorbacija se primenjuje i onda kada je za neko kd u sticaju utvrđena kazna zatvora od 20 godina. a za druga maloletnički zatvor. -U izrečenu kaznu zatvora.000. Odmeravanje kazne osuđenom licu -Ako se osuđenom licu sudi za kd učinjeno pre nego što je započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi ili za kd učinjeno za vreme izdržavanja zatvora ili maloletničkog zatvora. 2. sud će izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti veća od svake pojedine utvrđene kazn. a ako je utvrdio više novčanih kazni.000. a princip kumulacije u pogledu novčane kazne. s tim da ona ne sme preći opšti maksimum novčane kazne.000 din. 1. Sud će odmeriti i utvditi kaznu za novo kd. uračunava se vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi sa kd. -U pogledu načina odmeravanja kazne osuđenom licu zakon izjednačava slučaj kada je kd učinjeno pre nego što je osuđeno lice započelo izdržavanje kazne po ranijoj osudi sa slučajem u kome je već došlo do izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora kada lice na izdržavanju kazne učini novo kd.Princip asperacije se primenjuje kada su za pojedina dela u sticaju utvrđene kazne zatvora. onda jedinstvena kazna ne sme preći izos od 18. -KZ prihvata prvo rešenje kada se radi o punoletnim učiniocima. izreći će jednu n. isključuje se primena odredaba za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju pod uslovom da se ne bi mogla ostvariti svrha kažnjavanja s obzirom na težinu kd i neizdržani deo ranije izrečene kazne. 3. 2. izreći će jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrđenih časova rada.2. Po drugom rešenju. jedinstvena kazna se odmerava bez prethodnog utvrđivanja posebnih kazni za pojedina kd i pri tome se na razne načine određuju kazneni okviri unutar kojih se odmerava jedinstvena kazna. ako je za vaša dela utvrđeno više kazni zatvora. 2. Postoji i tzv.. sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela.i. Ako je učinilac jednom ili sa više radnji učinio više kd za koja mu se istovremeno sudi (idealni ili realni sticaj). a za drugo u trajanju od 6 mes. a ko je utvrdio samo novčanekazn u određenim iznosima. nužna apsorpcija – kada je za jedno kd utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 god. s tim da ona ne sme preći 360 časova. Prvi izuzetak omogućava izricanje kazne nezavisno od ranije izrečene kazne.000 din. -Predviđena su 2 izuzetka od ovog pravila: 1. sud će izreći 1 kaznu zatvora i 1 novčanu kaznu primenjujući princip asperacije u pogledu zatvora. dok bi kumulacija bila nepravedna i suviše stroga pa je princip asprecije neprihvatljiv. jer se kazna zakon apreko 6 mes.000. pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu primenom nekog od navedena tri principa. Npr. a ranije izrečenu kaznu će uzeti kao već utvrđenu i primenom pravila koja važe za odmeravanje kazne za kd učinjena u sticaju će doći do jedinstvene kazne. Prema principu asperacije. Drugi izuzetak predviđen je ukoliko osuđeni za vreme izdržavanja kazne zatvora ili maloletničkog zatvora učini kd koje je zaprećeno kaznom zatvora do 1 godine ili novčanom kaznom. ili duže. princip asperacije – najteža pojedinačna kazna se povišava ali tako da ne dostigne zbir svih pojedinačnih kazni 3. -Ako je za neka kd u sticaju kazne zatvora. izreći će zatvor kao jedinstvenu kaznu primenom principa asperacije. ako je za 3 ela utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1. a jedinstvena kazna mora biti manja od zbira pojedinačnih kazni. ali ne sme dostignuti zbir utvrđenih kazni. Prihvatanje apsorpcija bi u ovim slučajevima značilo neoravdan blag stav premaučiniocu. To će pre svega biti slučaj kada učinilac koji je osuđen za neko teže kd pri kraju izdržavanja kazne ponovo izvrši neko teže kd. jedinstvena kazna se mora kretati u rasponu od 3 god. Ona ne sme preći 20 god. -Ako je sud za kd u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu. i 1 mes. zakon ih iz razloga celishodnosti izjednačava sa sticajem kd. 69. Tada se izriče jedinstvena kazna koja odgovara zbiru pojedinačnih novčanih kazni. novčanu kaznu i kaznu rada u j. ona ne sme preći 1. Jedinstvena kazna je ograničena opštima maksimumom kazne zatvora..5 god. U tom slučaju osuđeni će biti disciplinski kažnjen.k.Princip kumulacije se primenjije kada je sud za kd u sticaju utvrdio samo novčane kazne. Princip apsorpcije primenjuje se kada je za jedno delo u sticaju utvrđena kazna zatvora od 30-40 godina u kom slučaju ona apsorbuje druge kazne. Ako je sud za neka kd u sticaju utvrdio zatvor. odnosno 10. Pojam i svrha mera upozorenja 48 .. a za druga dela novčana kazna. Ako je bar za jedno kd sud utvrdio novčanu kaznu koristeći sistem dnevnih iznosa. -KZ reguliše i 2 posebne situacije: 1. i 11 mes.. Iako se u tim slučajevima ne radi o sticaju kd već pre o povratu. i 3 god.

-Suština oba sistema uslovne osude je da ona sadrži pretnju da će se primeniti kazna ako se osuđeni ne bude pridržavao određenih uslova. koje se uobičajeno nazivaju merama upozorenja. Uslovna osuda je u našem kp najčešće korišćena krivična sankcija i može se smatrati efikasnom sankcijom. uticaj na učinioca da više ne vrši kd – uslovna osuda i sudska opomena deluju skoro isključivo na planu specijalne prevencije 3. utvrđena kazna 2. 2. -Uslovi za primenu: 1. I pored toga. -Ove sankcije su pretežno specijalno-preventivnog karaktera – okrenute su učiniocu kd. odnosno da ne treba primenjivati strože sankcije ako se opšta svrha ks može postići blažom vrstom sankcije. odnosno povređen – pa nije radi njegove zaštite neophodno primenjivati kaznu. dok se uslovna osuda. sankcija. -radi se o učiniocu od koga se. da se radi o učiniocu kod koga se može očekivati da će uslovna osuda. Kod sudske opomene ta je granica precizno postavljena određivanjem kruga kd kod kojih se može izreći. a naročito kazna lišenja slobode. dok je uslovna osuda – realna pretnja konkretno utvrđenom kaznom koja se pod određenim uslovima može realizovati. odnosno sudska opomena dovoljno uticati da ubuduće ne vrši kd. Postoji jedno šarenilo i veoma izražene razlike u pogledu posebnih elemenata ove sankcije. to realno može očekivati. s tim što kontinentalni sistem podrazumeva pretnju izvršenjem izrečene kazne. vreme proveravanja 49 .. što je uticalo na to da bude prihvaćena u skoro svim zakonodavstvima. iako je široko prihvaćena. dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši kd. već se preti dovršenjem kr.uslovna osuda i sudska opomena se mogu izreći samo za lakše kd. 72. Uslovna osuda u našem krivičnom pravu -KZ preduzima koncepciju uslovne osude iz KZ SRJ kao samostalne krivične sankcije što je karakteristično za uslovnu osudu anglosan. u kome je ona bila samo modalitet izricanja kazne zatvora. s obzirom na njegovu ličnost. Međutim. Ona je pogodna za modifikacije i prilagođavanje zavisno od potreba i stavova kaznene politike neke zemlje. Mada se sva rešenja u osnovi mogu svrstati u 2 osnovna sistema: kontinentalni i anglosaksonski. tipa. sudska opomena se svodi na golu opomenu i u slučaju izvršenja novog kd ona se jedino uzima u obzir kao ranije osuđivanost što može predstavljati otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne za to novo delo. pod određenim uslovima. To je i razlog za njenu čestu primenu i široko prihvatanje. ali razlike između njih nisu toliko izražene kao u vreme njihovog nastanka. ne mogu se naći ni 2 zakonodavstva koja ovaj institut reguliše na identičan način. Uslov je i da zaštitni objekt nije u znatnoj meri ugrožen. pre svega zato što je ona pretnja konkretno utvrđenom kaznom. -Bitni elementi uslovne osude su: 1.-Uslovna osuda i sudska opomena čine posebnu vrstu kr.a kontinentalni ili francuskobelgijski. ili samo upozorenje – sudska opomena. u Francuskoj i Belgiji krajem XIX veka. Anglosaksonski je nastao u Engleskoj u prvoj polovini XIX veka. krajnje sredstvo – ultima ratio. Njihova svrha je ostvarivanje principa da je kazna. izbegavanje primene kazne – izbegava se štetan uticaj kratkotrajnih kazni lišenja slobode i štede se materijalna sredstva društva. 71. -KZ predviđa da je zajednička svrha uslovne osude i sudske opomene da se prema učiniocu lakšeg kd ne primeni kazna kad se može očekivati da će upozorenje uz pretnju kazne – uslovna osuda. cilj uslovne osude jeste da se izbegne primena kazne – to znači da uslovna osuda predstavlja alternativu kazni – kaznu ne treba koristiti ako se svrha kr. ona je bliža kontinentalnom tipu uslovne osude. Međutim. -Nastanak prvobitno kao zamena za kratkotrajne kazne lišenja slobode. sankcije može ostvariti samo pretnjom kaznom. 2. Uslovna osuda – nastanak. to ne znači da je na isti način regulisano. -I danas postoje 2 tipa uslovne osude: anglosaksonski i kontinentalni. ranije ponašanje i okolnosti dela. uslovna osuda je nakon uvođenja u zakonodavstvo i praksu nekih zemalja pokazalo i niz drugih pozitivnih strana. uslovna osuda je upozorenje uz pretnju kazne – pretnja kaznom i obezbeđuje uslovnoj osudi efikasnost i funkcionisanje. za razliku od rešenja iz KZ od 1951. -Elementi koji određuju svrhu i suštinu uslovne osude i sudske opomene u užem smislu su: 1. postupka u kome će se tek odmeriti i izreći kazna koja će se izvršiti. može izreći i u odnosu na dela koja se s obzirom na propisanu kaznu ne bi mogla smatrati lakšim kd. 3. sistemi i svrha -Osnovna karakteristika uslovne osude jeste težnja za postizanjem maksimalnih rezultata u suzbijanju određene vrste kriminaliteta uz minimalno angažovanje države. dok se kod anglosaksonskog sistema ne preti konkretnom kaznom. -U mnogim zemljama postoje i mešovita rešenja. a da pri tom ne izgubi svoj osnovni smisao i sadržaj. To se naročito odnosi na lakša kd i vladajuće shvatanje da treba izbegavati kratkotrajne kazne lišenja slobode.

- izricanje i izvršenje utvrđene kazne se odlaže pod uslovom da uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja koje sud određuje u okviru zakonskog raspona od 1-5 godina ne izvrši novo kd. -Kod uslovne osude kazna se utvrđuje ne sa ciljem izvršenja, već predstavlja pretnju koja se pod određenim uslovima može ostvariti. Pored glavne obaveze da ne izvrši novo kd rešenje u KZ predviđa mogućnost postavljanja i drugih obaveza uslovno osuđenom (npr. naknada štete…) rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja. Mere bezbednosti koje se izriču uz uslovnu osudu se izvršavaju, tj. ne postoji mogućnost uslovnog odlaganja njihovog izvršenja. Uslovi za izricanje uslovne osude -Uslovi za izricanje uslovne osude su objektivni i subjektivni. Objektivni uslovi su vezani za kd, odnosno kaznu, a subjektivni za učinioca. -Osnovni objektivni uslov je onaj koji određuje da se uslovna osuda može izreći onda kada je u konkretnom slučaju učiniocu utvrđena kazna u trajanju do 2 godine ili novčana kazna. Propisan je i uslov koji je vezan za zaprećenu, propisanu kaznu. Za kd za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teže kazna, uslovna osuda se ne može izreći. -Uslovnom osudom može biti utvrđena samo kazna zatvora. Zajedno sa u.o. kojom je utvrđena kazna zatvora može se izreći i novčana kazna, kao i kazna oduzimanja vozačke dozvole. Uslovna osuda i kazna rada u javnom interesu ne mogu se izreći zajedno za isto kd. -U pogledu uslova vezanih za učinioca vlada stav da treba ograničiti krug lica kojima se može izreći uslovna osuda. Uslovna osuda se ne može izreći ako nije proteklo više od 5 godina od pravosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljajno kd. Sud će posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno i izreći uslovnu osudu ako se sa osnovom može očekivati da će upozorenje uz pretnju kaznom dovoljno na njega uticati da više ne vrši kd. Opozivanje uslovne osude -Do opozivanja uslovne osude može doći u 3 slučaja: 1. zbog novog kd 2. zbog ranije učinjenog kd 3. zbog neispunjenja određenih obaveza Opozivanje uslovne osude zbog novog kd je obavezno ako je za njega izrečena kazna zatvora u trajanju od 2 godine ili stroža kazna. -Opozivanje je fakultativno ako uslovno osuđeni u toku vremena proveravanja učini kd za koje je izrečena kazna manja od 2 godine ili novčana kazna. -U slučaju da opozove uslovnu osudu, sud će izreći jednistvenu kaznu primenom odredava za odmeravanje kazne za kd u sticaju, tako što će za kd za koje je izvršena uslovna osuda uzeti kaznu utvrđenu u uslovnoj osudi. -Ako sud ne opozove uslovnu osudu moguće su 2 situacije: 1. Kada sud smatra da i za novo kd treba izreći uslovnu osudu, biće izrečena samo jedna, nova uslovna osuda tako što će se utvrditi nova kazna, primenom odredaba za odmeravanje kazne za kd izvršena u sticaju, i novo vreme proveravanja. Ukoliko osuđeni u toku novog vremena proveravanja ponovo učini kd mora doći dao opoziva uslovne osude. 2.Kada sud odluči da za novo kd izrekne zatvor postojaće paralelno i zatvor i uslovna osuda, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne računa u vreme proveravanja. 2. Opozivanje uslovne osude zbog ranije učinjenog kd – do toga dolazi kada sud posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio kd pre nego što je uslovno osuđen, a u pitanju je takvo delo da ne bi bila osnova za izricanje uslovne osude da se za njega znalo. U slučaju opoziva postupiće isto kao i kada uslovnu osudu opoziva zbog novog kd primenom odredaba za odm. kazne za kd u sticaju izrećiće jedinstvenu kaznu tako što če utvrditi kaznu za ranije učinjeno kd, a za kd za koje je izrečena uo uzeće kaznu uz opozvane uo kao utvrđenu. 3.Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza- ako je uslovnom osudom uslovno osuđenoim određeno da vrati imovinsku korist oribavljenu izvršenjem kd ili da nadoknadi štetu koju je prourokovao kd ili da ispuni neku drugu obavezu predviđenu kr. pravnim odredbama, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, sud može u okviru vremena proveravanja produžiti rok za ispunjenje obaveze ili moće opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi. Ako utvrdida osuđeni iz opravdanih razloga ne može da ispuni postavljneu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obavezeili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenu zakonom. 1.

50

-U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se uslovna osuda može opozvati samo u toku vremena proveravanja. Izuzetno, do opozivanja u.o zbog novog kd može doći u r roku od 1 god. do dana proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle isteka vremena proveravanja. I u slučaju neispunjenja neke obaveze, uslovna osuda se može opozvati u roku od 2 god. do isteka vremena proveravanja i odrediti da se utvrđena kazna izvrši. 73.Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom -Naše kp, osim obične, poznaje uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom. Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom predstavlja spoj elemenata kontinentalnog i anglosanksonskog tipa uslovne osude. Njome s eomogućava da se prema uslovno osuđenom preuzimaju aktivne radnje, kroz koje mu se pruža pomoć i zaštita, a istovremeno vrši nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vršenja kd. Svrha je kao i kod obične uo da se bez primene kazni izvrši uticaj na učinioca da ne vrši kd, jedino što je kod uo sa zaštitnim nadzorom potrebno i aktivno delovanje. Radi se o učiniocu kod kojeg e s obzirom na njegovu ličnost, ranije vladanje, prirodu i okolnosti izvršenog kd, s osnovom može očekivati, doduše uz pružanje pomoći i vršenja nadzora nad njim, da više neće vršiti kd. Zaštitni nadzor je samo jdna dopunska mera za uslovnu osudu koja smanjuje rizik kod određene kategorije uslovno osuđenih de je on povećan da će ponovo vršiti kd. -Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom izrećiće se u onim slučajevima gde p0ostoji oređena sumnja u učinioca i njegove sposobnosti da se uzdrži od vršenja kd ako bi se prepustio sam sebi, kao kod obične uslovne osude. -Priroda učinjenog kd i okolnosti pod kojima je izvršeno moraju se ceniti prilikom odlučivanja da li će se učinilac staviti pod zaštitni nadzor i koje će mu obaveze biti određene. -Trajanje zaštitnog nadzora može se kretati samo u okviru vremene proveravanja. KZ predviđa da će u dva slučaja trajati kraće nego sama uslovna osuda: 1. ako sud prilikom izricanja uslovne osude da zaštiti nadzor traje kraće od vremena proveravanja; 2. ako u toku trajanja zaštitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova svrha. KZ predviđa i mogućnost ukidanja pojedinih obaveza i pre isteka roka na koji su postavljene, a ne samo ukidanje zaštitnog nadzora u celini ili pak mogućnost zamene pojedinih obaveza drugim. -Sadržinu zaštitnog nadzora čine pojedine obaveze. KZ pored obaveze osuđenog da se javlja organu nadležnom za vršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ utvrdi, propisuje i mogućnost postavljanja sledećih obaveza. 1. osposobljavanje učinioca za određeno zanimanje; 2. prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osuđenog; 3. ispunjavanje obaveza, izdržavanje porodice, čuvanje i vaspitanje dece i dr. porodične obaveze; 4. uzdržavanje od posećivanja određenih mesta, lokala i priredbi, ako to može biti prilika ili podsticaj za ponovno vršenje kd; 5. blagovremeno obaveštavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta 6. uzdržavanje od upotrebe droge ili alkoholnog pića; 7. lečenje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi; 8. posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta i ustanova; 9. otklanjanje ili ublažavanje štete pričinjene kd, a naročito izmirenje sa žrtvom kd. -Pošto nisu stvoreni uslovi za izvršenje ovog oblika uslovne osude, predlagalo se njeno ukidanje, ali je ona ipak zadržana. -U slučaju da uslovno osuđeni ne ispunjava naložene obaveze sud ga može opomenuti, naloženu obavezu zameniti drugom; produžiti trajanje obaveze i najzad može opozvati uslovnu osudu (opozvati) zbog neispunjavanja obaveze, ali samo u toku trajanja vremena proveravanja. 74. Sudska opomena -Sudska opomena, zajedno sa uslovnom osudom, predstavlja u našem kp samostalan tip sankcije koja se naziva merom upozorenja (admonitivna sankcija) Bitna razlika u odnosu na kazne jeste što je ona zamena za kaznu, pre svega za kratkotrajne kazne lišenja slobode i što je u prvom planu njen vaspitni učinak pa se time po sadržini približava vaspitnim merama. Sudska opomena je u naše kp prvi put uvedena 1959. godine izmenama i dopunama KZ iz 1951. -Sudska opomena je najblaža kazna za punoletne učinioce i ne dovodi do ograničavanja prava i sloboda učinioca. Namenjena je najlakšim oblicima kriminaliteta. Ona znači socijalno-etički prekor za učinjeno kd i upozorenje učiniocu ako ponovo izvrši kd da može očekivati primenu neke strože kr. sankcije. -Kod nje je naglašeno socijalno-preventivno dejstvo – okrenuta je pre svega delinkventima, učiniocima lakših kd. -Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena 2 uslova: 1. da se radi o kd za koje je propisan zatvor do 1 godine ili novčana kazna; 2. da je kd učinjeno pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ga u konkretnom slučaju čine naročito lakim.

51

-Postoji izuzetak kod prvog uslova – pod uslovima određenim kod nekih kd kod kojih je to izričito propisano, sudska opomena se može izreći i onda kada je propisan zatvor do 3 godine. (npr.kod tzv. opasne lake telesne povrede kada je učinilac bio izvazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog). -Sud uzima u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenja kd, njegov odnos prema žrtvi, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je učinjeno delo. -Sudska opomena se može izreći i za kd u sticaju ako za svako od tih dela postoje uslovi za izricanje sudske opomene. -Sudska opomena se ne može primenjivati u odnosu na 2 kategorije lica: 1. Ne može se izreći maloletnom licu – jer u okviru vaspitnih mera postoji sudski ukor koji je po svojoj sadržini i svrsi istovetan sa sudskom opomenom; 2. Ne može se izreći ni vojnim licima za kd protiv Vojske SCG – njima se za vojna kd ukoliko je propisana kazna zatvora do 3 godine može izreći disciplinska kazne, ako je delo dobilo naročito lak vid i ako to zahtevaju interesi službe. -Sudska opomena, pošto predstavlja najblažu sankciju, izriče se rešenjem -Uz sudsku opomenu može se izreći većina mera bezbednosti koje predviđa KZ: obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude. -Sudska opomen ne povlači pravne posledice osude -Briše se iz kaznene evidencije nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osuđeni u roku od 1 godine od dana pravosnažnosti sudske odluke ne učini novo kd. 75. Nastanak mera bezbednosti -Prihvatanje mera bezbednosti kao krivičnih sankcija posebnog tipa vezuje se tek za početak XIX veka. Odlučujuću ulogu u tome imale su određene krivičnopravne škole i borba mišljenja koja se između njih vodila. Ekstremni stav italijanske pozitivne škole o potpunoj zameni kazne merama bezbednosti, nastao kao reakcija na shvatanje klasične škole, nije imao skoro nikakvih izgleda da bude prihvaćen. Ali, zato je znatno umereniji stav sociološke i neoklasične (eklektičke) škole, koje mere bezbednosti postavljaju kao dopunske ili sporedne sankcije uz kaznu, izvršio veliki uticaj na kriv. zakonodavstva u mnogim zemljama. -Prvi zakonski projekat koji predviđa mere bezbednosti kao poseban tip sankcije jeste Presnacrt Švajcarskog kr. zakonika iz 1893. godine. Prvi zakonski projekat kod nas koji i terminološki razlikuje mere bezbednosti u odnosu na kaznu jeste Projekat srpskog KZ u redakciji iz 1911. godine. -20-ih i 30-ih godina XX veka u mnoge kriv. zakonike uvode se mere bezbednosti kao posebna vrsta kriv. sankcija, sadržinski i sistemski odvojene od kazne i danas ih poznaju skoro sva savremena kriv. zakonodavstva. Od tada dominira koncept dualističkog sistema kriv. sankcija. -Dok se kazni kao cilj postavljala odmazda, moralna opomena i generalna prevencija kroz zastrašivanje, merama bezbednosti se kao cilj postavljalo lečenje i popravljanje učinioca kd. Mere bezbednosti su uvedene da bi se specijalno preventivno delovalo na određene kategorije učinilaca u odnosu na koje kazna ne predstavlja adekvatnu reakciju. Međutim, isticanje resocijalizacije i tretmana učinioca u prvi plan kao osnovnog cilja kazne, što je naročito došlo do izražaja u nekim zemljama, vodilo je često i shvatanju da kazna može obavljati i funkciju koja se pripisivala merama bezbednosti. Ali noviji razvoj u svetu na planu kriminalne politike i kp tekao je u znaku razočarenja u resocijalizirajuće efekte kazne, što je dovelo do jasnijeg razgraničenja kazne i mere bezbednosti. Danas, kada kod kazne generalna prevencija ponovo izbija u prvi plan, glavnu razliku između kazne i mera bezbednosti ponovo treba videti u njihovoj svrsi. 76. Mere bezbednosti – pojam, svrha, vrste i sistem Pojam i svrha mera bezbednosti -Postizanje ciljeva krivičnopravne zaštite kaznom vrši se u prvom redu na generalno-preventivnom planu, dok je kod mera bezbednosti specijalna prevencija u prvom planu. Kazna znači i socijalno-etički prekor odgovornom učinocu, dok je mera bezbednosti vrednosno neutralna sankcija zasnovana na opasnosti učinioca u smislu ponovnog vršenja kd. Kazna se nikada ne sme izreći samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo. Dok je kazna, odnosno pretnja kaznom, okrenuta pre svega potencijalnim učiniocima, mere bezbednosti su reakcija na individualnu društvenu opasnost određenog učinioca. Izbor, vrsta i trajanje mere bez. određuje se na osnovu procene opasnosti učinioca za okolinu, opasnost da se vrše nova kd. -Svrha mere bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće vrši kd. Pod pojmom „stanja“ podrazumevaju se psihička stanja učinioca – za izricanje mere bezbednosti traži se uzročna veza između njegovog psihičkog stanja i učinjenog kd, kao i da takva stanja mogu voditi ponovnom vršenju kd. Pojam „uslovi“ se uobičajeno tumači kao povezanost ličnosti učinioca i njegove sredine i prilika. Za primenu mera bezbednosti traži se postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se sa visokim stepenom verovatnoće može zaključiti da će učinilac ponovo vršiti kd, kao i da se merom bezbednosti mogu otkloniti ta stanja ili uslovi.

52

-Mere bezb su po svojoj sadržini i prirodi heterogene. sud će odlučiti da li će ga uputiti na izdržavanje ostatka kazne ili će ga pustiti na uslovni otpust. Jedina mb čije je trajanje neodređeno i neograničeno jeste obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. oblikovane su tako da odgovaraju specifičnim situacijama u kojima predstavljaju pogodniji oblik reakcije od kazne. 2. javno objavljivanje presude. da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Priroda i neograničeno trajanje ove mb ne daju osnova za njenu primenu u slučajevima kada postoji opasnost da će učinilac vršiti samo neka lakša kd. mb nisu predviđene kod pojedinih kd već se primenjuju na osnovu odredaba opšteg dela KZ. na predlog zdravstvene ustanove ili na predlog organa starateljstva. -Dok se u odnosu na neuračunljive učinioce ova mera bezb izriče kao samostalna sankcija. -To znači da se ova mera može primeniti u odnosu na 2 kategorije učinilaca: 1. bitno smanjeno uračunljive učinioce -Ona se ne može primeniti prema licima koja kasnije. 7.Vrste i sistem mera bezbednosti u našem kp -Naše kp predviđa 9 mera bezbednosti: 1. koja u tim specifičnim slučajevima nije adekvatna kr sankcija ili sama nije dovoljno za postizanje preventivnih ciljeva. oduzimanje predmeta. -Drugi uslov za primenu ove mb ujedno je i kriterijum za izbor između te mere i mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. Uz ove dve mere KZ određuje 3 mb koje se mogu izreći uz njih: zabrana vršenja poziva. moguće je samostalno izreći 2 mere bezb: mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i mera bezb obaveznog psihičkog lečenja na slobodi. mora postojati visok stepen verovatnoće da će učinilac ponovo učiniti kd. obavezno lečenje alkoholičara. Mere bezb su po pravilu sankcije dopunskog karaktera. se mogu klasifikovati po različitim kriterijumima. Taj postupak se sprovodi po službenoj dužnosti. mogu se izreći uz kaznu. one koje se izriču samostalno i one koje se izriču uz neku drugu kr sankciju. -Pošto su vezane za ličnost učinioca. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi 53 . 78.Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Mera bezb obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi može se primeniti prema učiniocu koje je kd učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti ili učiniocu koje je u stanju neuračunljivosti učinio protivpravno delo predviđeno u zakonu kao kd. kada se radi o neuračunljivom učiniocu. Kod te procene je presudno stručno mišljenje veštaka psihijatra. zabrana vršenja poziva. time je ujedno izdržao i kaznu. obavezno lečenje narkomana. neuračunljive učinioce 2. -Trajanje mb je posebno određeno kod svake pojedine mb. obavezne i fakultativne 3. Ukoliko je takav učinilac proveo duže ili isto vreme u ustanovi za izvršavanje ove mere od dužine izrečene kazne zatvora. mere bezb medicinskog karaktera i ostale mere bezb 2. 77. u toku kriv postupka duševno obole i tako postanu procesno nesposobna. postojanje ozbiljne opasnosti da će učinilac učiniti teže kd 2. 3. Uobičajene su podele na: 1. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. 6. 9. bitno smanjeno uračunljivim učiniocima se izriče uz kaznu i izvršava se pre kazne. Ako je to vreme kraće. -Ova mb se izriče na neodređeno vreme. delatnosti ili dužnosti. -Za primenu ove mb moraju biti ispunjena dva uslova: 1. obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. Samo kad je u pitanju neuračunljiv učinilac. -Po KZ opasnost mora biti ozbiljna. uslovnu osudu. 8. Ukoliko je osuđeni pušten na uslovni otpust postoji mogućnost primene mb obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi za vreme dok uslovni otpust traje. delatnosti ili dužnosti. obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. proterivanje stranca iz zemlje. 5. zabrana upravljanja motornim vozilom. a o otpuštanju iz zdravstvene ustanove odlučuje sud rešenjem nakon sprovođenja posebnog postupka. -Ove mere bezb. zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje predmeta. 4.

Obavezno lečenje alkoholičara -Mb obaveznog lečenja alkoholičara predvišena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe alkohola. lečenja. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. Međutim. pušten na uslovni otpust -Reč je o neuračunljivom ili bitno smanjeno uračunljivom učiniocu koji je opasan. što je značajna razlika u odnosu na mb obaveznog lečenja narkomana. ne vide se dovoljno uverljivi razlozi za takvo vremensko ograničenje. ona se ne izriče uz kaznu zatvora 2. kada se učinilac ne podvrgne lečenju ili ga samovoljno napusti 2. mb obaveznog lečenja narkomana može trajati i duže od izrečene kazne zatvora. novčanu kaznu. Često su to dela protiv imovine koja se vrše da bi se došlo do sredstava za drogu. uslovnu osudu ili sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenja alkoholičara se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i ne može trajati duže od 2 godine. -U slučaju da je izrečena uz novčanu kaznu. ali ne i duže. 80. ali je za otklanjanje te opasnosti dovoljno njegovo lečenje na slobodi. ako je delo učinjeno u stanju neuračunljivosti do kojeg je došlo upotrebom droge. uslovnu osudu. specijalizovanoj ustanovi. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. kada je bitno smanjano urač. odnosno da postoji uzročna veza između učinjenog dela i zavisnosti učinioca od droge. -Narkomani mnogo češće vrše kd zbog zavisnosti od droge. ova mera se izvršava u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr. mora kumulativno biti ostvaren i uslov da kod učinioca postoji ozbiljna opasnost da će usled ove zavisnosti i dalje vršiti kd. s obzirom na to da između ove 2 mb postoji velika razlika u pogledu zadiranja i ograničavanja prava učinioca kd. Štaviše. ali njeno ukupno trajanje u tom slučaju ne može biti duže od 3 godine. učin. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne mb obaveznog lečenja narkomana se izvršava na slobodi – lečenje se sprovodi ambulantno i može trajati najviše 3 godine. sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdr ili dr specijalizovanoj ustanovi. -Opasnost mora biti ozbiljna kao i kod mb obavezenog psih lečenja i čuvanja u zdr ust. 79. kada i pored lečenja učinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi -Postoji i obrnuta mogućnost – obavezno psih lečenje na slobodi može se izreći neuračunljivom učiniocu kada sud na osnovu rezultata lečenja utvdi da više nije potrebno njegovo lečenje i čuvanje u zdr ust. alkoholičari češće vrše kd pod neposrednim uticajem alkohola. kada usled te zavisnosti i dalje postoji ozbiljna opasnost da će učinilac vršiti kd. Može se u 2 slučaja izreći i bitno smanjeno uračunljivom učiniocu: 1. -Mogućnost pretvaranja ove mere u mb obav psih lečenja i čuvanja u zdr usta postoji dva slučaja: 1. ali se ne zahteva da to bude opasnost od vršenja težih kd. nego pod direktnim uticajem droge. specijalizovanoj ustanovi. Za primenu ove mb je važno razlikovati obično pijanstvo od alkoholizma. Ona može trajati kraće od te kazne. Za razliku od narkomana. uz uslovnu osudu – zbog prirode ove mere. uslovnu osudu. Vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora. već da je dovoljno samo lečenje na slobodi. ali ne duže od 15 dana neprekidno. Povremeno ili umereno uzimanje alkoholnih pića je društveno prihvatljivo. Ne traži se da je učinilac u vreme izvršenja kd bio pod uticajem droge. odnosno da će bitno smanjeno uračunljiv učinilac učiniti bilo koje kd. uslovnu osudu. -Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora. jer ni u lakšim slučajevima nije uvek isključena potreba dužeg psih. -KZ predviđa i mogućnost da se ova mera izvršava institualno – u odgovarajućoj zdr ust. Razlika u pogledu ovog uslova se može pravdati. u normalnim životnim uslovima. novčanu kaznu. Pored ovog uslova. izvršava se u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili dr. ova mera je ograničena trajanjem kazne zatvora. -Ova mb se može izreći uz: kaznu zatvora. već opasnost da će neuračunljiv učinilac učiniti bilo koje protivpravno delo u zakonu predvišeno kao kd. -Kada se izriče uz kaznu zatvora. ne postoji mogućnost primene ove mb (skrivljena neuračunljivost) -Potrebno je da je delo rezultat zavisnosti od upotrebe opojnih droga. -Ako je izrečena uz novčanu kaznu. 54 . Ukoliko je došlo do stanja neuračunljivosti i ova mera bezb može biti izrečena ukoliko seu ostvareni uslovi za primenu instituta actiones liberae in causa (skrivljena neuračunljivost). U savremenoj psihijatriji su prisutna shvatanja da su u nekim slučajevima bolji uspeh u lečenju može postići bez hospitalizacije. -Ova mb može trajati najduže 3 godine. odnosno 2 meseca ukupno. -U slučaju kada se izriče uz kaznu zatvora. Ako je izrečena uz kaznu zatvora. ukoliko je prestala potreba za daljim lečenjem. Obavezno lečenje narkomana -Mb obaveznog lečenja narkomana predviđena je za učinioce koji su kd izvršili usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga.-Mera bez obaveznog psih lečenja na slobodi izriče se samostalno neuračunljivom učiniocu. sudsku opomenu i oslobođenje od kazne. Vreme provedeno u ustanovi lečenja uračunava se u kaznu zatvora. Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti.

delatnosti ili dužnosti. -Mere bezb se izvršava oduzimanjem vozačke dozvole određene vrste ili kategorije. -Ova mb može trajati od 3 meseca do 5 godina -U slučaju kada je izrečena uz uslovnu osudu. mb oduzimanja predmeta je jedina mb u našem sistemu kriv sankcija stvarnog karaktera. Ova mera bezb se sastoji u zabrani vršenja: 1. 81. Oduzimanje predmeta -Za razliku od ostalih mb koje su sve lične prirode. delatnosti ili dužnosti može se izreći kako uračunljivom. pokazuje da je opasno da on i dalje upravlja motornim vozilom određene vrste ili kategorije. delatnosti ili dužnosti. Određenog poziva 2. Svih ili nekih dužnosti vezanih za raspolaganje. Pomilovanjem se može odrediti ukidanje ili kraće trajanje ove mb. sud će odrediti da se ova mera prinudno izvrši u zdrav. pod određenim uslovima. Trajanje izrečene mere se može naknadno. ako je izvršilac izvršio kd ugrožavanja javnog saobraćaja vozeći autobus (D kategorija). delatnosti ili dužnosti -Mb zabrana vršenja poziva. da je učinilac zloupotrebio svoj položaj. Određene delatnosti 4. Ona je jednim svojim delom ipak zadržala i karakter kazne. -U slučaju kada je ova mb izrečena uz uslovnu osudu sud može pri izricanju uslovne osude odrediti da će se ta osuda opozvati ako učinilac prekrši zabranu vršenja poziva. vršenje delatnosti ili dužnosti radi izvršenja kd ili 2. upravljanje ili rukovanje tuđom imovinom ili za čuvanje te imovine -U presudi kojom se izriče ova mera mora biti tačno određeno na šta se zabrana odnosi. -Kada se ova mera izriče licu koje nema položen vozački ispit. ako se opravdano može smatrati da bi njegovo dalje vršenje takve delatnosti bilo opasno. sudsku opomenu ili oslobođenje od kazne. s tim da se vreme provedeno u zatvoru. skratiti. uslovnu osudu. Npr. Zabrana vršenja poziva. na osnovu sudske odluke. -Uračunljivom učiniocu se izriče uz kaznu. odnosno u zdr ustanovi u kojoj je izrečena neka mera medicinskog karaktera ne uračunava u vreme trajanja ove mere. da bi prevezao stvari pribavljene izvršenjem kd ili da bi pobegao posle izvršenja kd) -Da bi oba mb bila primenjena mora biti učinjeno delo koje je zakonom predviđeno kao kd. odlukom suda skratiti. -Može trajati od 1-10 godina računajući od dana pravosnažnosti odluke. 55 . okolnosti pod kojima je delo izvršeno ili ranije kršenje saobraćajnih propisa od strane učinioca. Sporno je da li se u vezi sa tim delom mogu uzeti i oni predmeti koji su bili namenjeni izvršenju nekog sasvim drugog kd. -Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb -Njeno trajanje se može naknadno. ako su protekle 3 godine. koji su upotrebljeni prilikom izvršenja kd ili su tome bili namenjeni. onda se ona sastoji u zabrani izdavanja vozačke dozvole ( a ne u zabrani polaganja vozačkog ispita). osim upotrebljenih. To bi značilo da je kod nekih kd koja se prema zakonskom opisu mogu vršiti samo. Tu ne spadaju predmeti koji se koriste za preduzimanje pripremnih radnji ili predmeti koje učinilac koristi posle izvršenja kd (npr putničko vozilo koje je učinilac koristio da bi se prevezao do mesta izvršenja kd. bili pripremljeni i neki drugi predmeti kao eventualno sredstvo izvršenja tog kd. tako i neuračunljivom učiniocu. Određene službe 3. predmeti koji su nastali izvršenjem kd -Predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd su oni predmeti kojima se preduzima radnja izvršenja. njemu se može izreći mb zabrane upravljanja samo vozilom D kategorije. -KZ predviša da se ova mera bezb može izreći ukoliko je dalje vršenje određene delatnosti opasno. ili po pravilu kroz tu zloupotrebu. 83. -Zabrana upravljanja motornim vozilom se može izreći i licu koje ima stranu vozačku dozvolu u kom slučaju ona obuhvata zabranu korišćenja te dozvole na teritoriji Srbije. Ona se može izreći ako težina učinjenog dela. 82. predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje kd 2. njihovo oduzimanje nije sporno. Opasnost treba shvatiti u smislu opasnosti od vršenja kd u vezi sa vršenjem nekog poziva. ili dr specijalizovanoj ustanovi. -Može se govoriti o oduzimanju 2 grupe predmeta: 1. a ne svih kategorija. postoji mogućnost opozivanja uslovne osude ako učinilac prekrši tu zabranu. Zabrana upravljanja motornim vozilom -Mb zabrane upravljanja motornim vozilom predviđena je za učinioce kd ugrožavanja javnog saobraćaja. Ako su. uslov za primenu ove mere bezb uvek ispunjen. korišćenje. a neuračunljivom učiniocu uz meru bezb. -Za izricanje ove mb ranije zakonsko rešenje alternativno je postavljalo 2 uslova: 1. ako su protekle 3 godine.-Ako se učinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti.

pobude iz kojih je kd učinjeno. -Imovinska korist pribavljena kd oduzeće se i od lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti. a korist se oduzima sudskom odlukom kojom je utvrđeno da je kd učinjeno. Ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti 2. -KZ (za razliku od ranijeg rešenja) direktno upućuje na to da prilikom izricanja ove mere i određivanja njenog trajanja treba imati u vidu i težinu izvršenog kd. ovi predmeti se mogu oduzeti i onda kada nisu svojina učinioca u 2 slučaja: 1. To mogu biti i privredna. uslovnu osudu. 85. Bilo je mišljenja da ovaj uslov treba tumačiti pre svega u smislu političke nepoželjnosti. 86. ali ne i sankcija. tj. ali se može zakonom predvideti i obavezno objavljivanje presude. -Od prenošenja stečene imovinske koristi na drugoga. kada je kd učinjeno putem sredstava javnog informisanja – cilj je da se u tom slučaju. jer nema osnova za sužavanje primene ove mere samo kod kd određene vrste. kod kd falsifikovanja novca propisano je obavezno oduzimanje lažnog novca nastalog izvršenjem tog kd) -Zakonom se može odrediti i obavezno uništavanje oduzetih predmeta (npr. To se ne može prihvatiti. To je 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. Javno objavljivanje presude -Javno objavljivanje presude je nova mb koju uvodi KZ. kao i putem kojeg sredstva javnog informisanja će se objaviti. Uslovi za oduzimanje imovinske koristi predviđene su odredbama KZ. -Sporno je da li se ova mera bezb može izreći strancu koji je dobio azil. Ako i dalje postoji opasnost da će biti upotrebljeni za izvršenje kd -Treće lice. kod kd neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava). -S obzirom na prirodu ove mere i njenu svrhu. -Izricanje ove mere je u načelu fakultativno. U našem ranije kz to je bilo mera. kod kd protiv zdravlja ljudi. što znači da treba voditi računa o principu srazmernosti. -Ova mb se izriče uz: osudu na kaznu. kada je kd prouzrokovalo opasnost za život ili telo ljudi – pod uslovom da objavljivanje presude može da doprinede da se otkloni ili umanji ta opasnost. a ako oduzimanje nije moguće – učinilac će se obavezati da plati novčanu iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. ona je regulisana u posebnoj glavi KZ.-Što se tiče predmeta koji su nastali izvršenjem kd to su samo oni predmeti koji su nastali preduzimanjem radnje izvršenja. treba razlikovati sticanje imovinske koristi za drugog. koju je sud mogao da naloži samo kod kd klevete ako je ono učinjeno putem sredstava javnog informisanja. vlasnik ima pravo na naknadu štete od učinioca -Primena ove mere je u načelu fakultativnog karaktera. U tom slučaju se imovinska korist bezuslovno oduzima kao i u slučaju kada je učinilac stekao imov. određen je kratak rok u kome se ona mora izvršiti. -Presuda se objavljuje o trošku učinioca kd. protiv životne sredine ili protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine). već meru sui generis. ali se zakonom može predvideti obavezna primena ove mb što je i učinjeno kod nekih kd (npr. i kao takva nije imala neki veći značaj. -Pomilovanjem se može ukinuti ili odrediti kraće trajanje ove mb. Oduzimanje imovinske koristi pribavljene kd -Pošto se radi o meri koja ne predstavlja kr sankciju. predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist. Proterivanje stranca iz zemlje -Proterivanje stranca iz zemlje sastoji se u proterivanju sa teritorije Srbije lica stranog državljanstva ili lica bez državljanstva za vreme koje odredi sud u okviru zakonskog raspona od 1-10 godina. I u tom slučaju sud odlučuje da li će se presuda objaviti u celini ili u izvodu. 56 . (npr. -Od učinioca će se oduzeti novac. -Uslov za primenu mb oduzimanje predmeta jeste da je predmet u svojini učinioca Izuzetno. Zasniva se na principu da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu kd. sudsku opomenu ili uz oslobođenje od kazne. Ova mb se ne primenjuje u odnosu na predmete koji nisu nastali izvršenjem kd. 84. način izvršenja kd i druge okolnosti koje ukazuju na tu nepoželjnost. otklone neke dalje štetne posledice učinjenog dela 2. imovinska i druga kd naročito ako su učinjena u povratu. već predstavljaju korist do koje je učinilac došao njegovim izvršenjem. s obzirom na način izvršenja. Kada je reč o kd učinjenom putem sredstava javnog informisanja sud može odlučiti da se presuda objavi istim putem – u istom sredstvu javnog informisanja. Prihvatljivije bi bilo tumačenje koje isključuje tu mogućnost za vreme dok stranac uživa pravo azila. korist za sebe. -Kao uslov za primenu ove mb zakon postavlja nepoželjnost boravka stranca na teritoriji Srbije i upućuje sud da prilikom odlučivanja o njenom izricanju uzme u obzir prirodu i težinu učinjenog kd. koji su pribavljeni kd. -KZ predviđa mogućnost primene ove mb u 2 situacije: 1. Sud odlučuje da li će se objaviti u celini ili u izvodu. a postoji opasnost da će stranac i dalje vršiti kd.

Ukoliko nije prestala usled rehabilitacije. i dalje ostaje sporno koji su to troškovi koje treba priznati. prava može doneti sud kad proteknu 3 godine od dana izdržane. korišćenje određenih predmeta bez davanja adekvatne protivpravnosti. nego i usluge. zabrana sticanja određenih javnih funkcija 2. Jedino nisu obuhvaćena nematerijalna pogodovanja lične prirode. -PPO koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su: 1.-Imovinsku korist predstavljaju ne samo novac i određeni predmeti. tj. one koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava -Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim se predviđene. a s druge strane cilja koji se sastoji u otklanjanju opasnih situacija iz kojih može proizići ponovno vršenje kd postoji spor oko njihove pravne prirode. Zbog njihovog kaznenog karaktera s jedne strane. -PPO može nastupiti samo ako je izrečena kazna zatvora. U savremenoj teoriji kp preovlađuje shvatanje da rehabilitacija podrazumeva ponovno uspostavljanje ranijeg položaja osuđenog lica kao punoletnog građanina i stavljanje u zaborav njegove kriminalne prošlosti. prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog zvanja. već i doprinos i podstrek da ubuduće ne vrši kd putem njegove reintegracije u društvo. Međutim. Iako su prisutna ekstremna shvatanja koja idu od toga da se učiniocu kd priznaju svi troškovi u vezi da izvršenjem kd. -Pravne posledice osude u našem pravu svrstane su u 2 kategorije: 1. znači sve ono što ima finansijske efekte. odnosno uštede. zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave Početak i trajanje PPO -PPO nastupaju danom pravosnažnosti presude -PPO osude koje se sastoje u zabranama sticanja određenih prava mogu se propisati u trajanju najduže do 10 godina -Rehabilitacijom prestaju sve PPO. gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom drž organa ili organa lokalne samouprave. da li je nadoknadio štetu prouzrokovanu kd i vratio stečenu imovinsku korist. 57 . ona ima i specijalno preventivno dejstvo. i posle izdržane kazne. one koje predstavljaju prestanak ili gubitak određenih prava 2. pre svega oko toga da li su one bliže kazni ili merama bezbednosti. zahteva rehabilitaciju osuđenog lica. -Najveći problem se javlja oko utvrđivanja visine imovinske koristi. a po svom svojstvu mogu pogoditi učinioca više nego sama kr sankcija. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije Pojam i dometi rehabilitacije Institut rehabilitacije uveden je tek u novija kr. Pravne posledice osude Nastupanje pravnih posledica osude -Pravne posledice osude nisu kriv sankcije. uštede i sl. trpi negativne posledice svoje osuđivanosti. a ne postoji mogućnost da se oduzmu od lica na koje su preneti. I princip pravednosti i princip srazmernosti kriv sankcija i svih negativnih pravnih posledica osude sa težinom dela i stepenom krivice učinioca. Vrste pravnih posledica osude -PPO koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su: 1. Pravne posledice osude su mnogobrojne. osim ako to nema za rezultat i neposredne finansijske prednosti. prestanak vršenja javnih funkcija 2. zabrana sticanja određenog zvanja. Rehabilitacija je ne samo nagrada osuđenom licu za dobro vladanje posle izdržane kazne. pa do nepriznavanja bilo kakvih troškova. učiniocu treba oduzeti novčanu vrednost tog predmeta koji je on imao u vreme izvršenja kd. Nepravedno je da neko celog života. To u stvari znači da mu se daje status neosuđivanog lica. zabrana sticanja čina vojnog starešine 4. jer bi to značilo da se plaća za samu kriminalnu delatnost. 88. 87. u novije vreme u sudskoj praksi i teoriji preovlađuje umereno rešenje koje polazi od toga da učiniocu kd prilikom utvrđivanja visine imovinske koristi treba priznati određene troškova koje je imao u vezi sa vršenjem kd. zakon. poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi 3. poziva ili zanimanja 3. zastarele ili oproštene kazne. -Ako učinilac otuđi predmete koji predstavljaju stečenu imovinsku korist bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara tržišnoj vrednosti prodatih predmeta. niti predstavljaju neke druge mere o kojima bi odlučivao sud. imovinska pogodovanja. Do rehabilitacije može doći pre nego što istekne vreme trajanja PPO. Većina smatra da ne treba priznati one troškove koji predstavljaju materijalni ekvivalent za trud učinioca uložen u radnju izvršenja kd i troškove koji po samoj svojoj prirodi ulaze u radnju izvršenja kd. Pri odlučivanju sud će uzeti u obzir ponašanje osuđenog posle osude. odluku o prestanku PPO koje se sastoje u zabrani sticanja odr. One nastupaju automatski – po sili zakona (ex lege) kod osude za određena kd ili na određene kazne. kao i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka PPO.

Rehabilitacija u našem kp -Zakonsko regulisanje instituta rehabilitacije u našem kp pokazivalo je izrazite oscilacije. Ona nije dovodila ni do prestanka pravnih posl. -Zakonska rehabilitacija takođe nastaje ako od dana kada je kazna izvršena. KZ predviđa da kada se radi o ostvarenju prava u inostranstvu. ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti. podataka o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. organi koji učestvuju u postupku davanja amnestije. i sudsku do koje dolazi odlukom suda po molbi osuđenog lica. lice kojem je izrečena uslovna osuda. -Pri tim uslovom sud će dati reh ako nađe da je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo rehab i ako je. -Uslov za sudsku reh jeste da je proteklo 10 godina od dana izdržane. 58 . u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku tog roka. ali ne preko 5 godina.oslobođenju od kazne . zastarele ili oproštene kazne. postoji mogućnost davanja građanima. 3. nadoknadilo štetu prouzrokovanu kd. -Rehabilitacija treba uvek da obuhvati 2 stvari: 1. osuda se stvarno briše iz kaznene evidencije. -Pod uslovom „postojanja opravdanog interesa zasnovanog na zakonu“ predviđa se mogućnost davanja podataka na obrazložen zahtev i državnom organu. -zakonska rahab nastaje ako: 1. na njihov zahtev. uzimajući u obzir i sve dr okolnosti od značaja za davanje rehab a posebno prirodu i značaj kd. osude. niti pak do brisanja osude. 10 godina kod osude na kaznu zatvora preko 1-3 godine. organ za izvršenje kr sankcija. B) Sudska rehabilitacija -Može se dati licu koje je osuđeno na kaznu zatvora preko tri godine. organ unutrašnjih poslova. Sadržaj i davanje podataka iz kaznene evidencije -Kaznena evidencija sadrži: -lične podatke o učiniocu kd -o kd za koje je osuđen -podatke o kazni .o oproštenoj kazni . Time su u naše kz ponovo uvodi institut rehabilitacije. u vezi da krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije bilo osuđeno. ne učini novo kd. Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saopštiti. koja se sastoji u prestanku svih pravnih dejstava osude i davanju statusa neosuđivanosti rehabilitovanom licu. rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude. ni do prestanka mera bezbednosti. koja nastupa automatski – po sili samog zakona pošto budu ispunjeni određeni uslovi koje propisuje zakon. Mogu se davati samo podaci o osudi u vezi sa kojom nije nastupila rehabilitacija. preduzeću. zastarela ili oproštana protekne: 1. 2. javni tužilac. -Niko nema pravo da od građana traži da podnese dokaze o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti. kada je to potrebno za vršenje poslova iz njegove nadležnosti. lice koje je oglašeno krivim. 5 godina kod osude na kaznu zatvora preko 6 meseci do 1 godine. organu starateljstva. -KZ određuje krug organa kojima se mogu davati podaci iz kaznene evidencije.podatke o pravnim posledicama osude -U tesnoj vezi sa rehab jeste i regulisanje davanja podataka iz kaznene evidencije. Rešenje iz KZ SRJ je sa osnovom bilo kritikovano. prema svojim mogućnostima.sudskoj opomeni . kaznu rada u javnom interesu. tj. 3 godine kod osude na novčanu kaznu. uspostavljanje svih prava osuđenog 2. drugoj organizaciji ili preduzetniku. jer odredbe koje su nosile naziv „rehabilitacija“ malo su imale veze sa uobičajenim shvatanjem i regulisanjem instituta rehab.uslovnoj osudi . 2. stvarno brisanje osude -KZ razlikuje zakonsku reh. a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena u roku od godinu dana od pravosnažnosti presude. A) ZAKONSKA REHABILITACIJA -daje se samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim. -KZ se opravdano vraća na uobičajeno shvatanje rehabilitacije. To su: sud. ne učini novo kd. oduzimanja vozačke dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci. -Sudska rehab se može dati i licu koje je više puta osuđivano ako su ispunjeni zakonski uslovi za reh u pogledu svakog kd za koje je osuđeno.

potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne 3. Osloboditi od gonjenja – abolicija 2. Kod trajnih kd datom amnestijom je obuhvaćeno samo ono protivpravno stanje stvoreno izvršenjem kd koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji. Molba za pomilovanje podnosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu.potpuno ili delimično osloboditi od izvršenja kazne 3. može se ponoviti po isteku 1 godine od dana donete odluke ako se radi o osudi preko 3 godine. Nakon proteka određenog vremena čija dužina zavisi od težine izvršenog kd. I sama potreba za kažnjavanjem i ostvarivanjem zaštitne funkcije slabi protekom vremena. -Davanjem pomilovanja ne dira se u prava trećih koja se zasnivaju na osudi. amnestijom se mogu obuhvatiti učinioci i po nekom drugom kriterijumu. Postupak za pomilovanje pokreće se na molbu osuđenog lica ili po službenoj dužnosti od strane ministra pravde. srodnik u pravoj liniji. -Posledice amnestije mogu biti sledeće: 1. Iako se najčešće vezuje za vrstu kd ili visinu izrečene kazne. ukinuti. -Pomilovanje je u isključivoj nadležnosti predsednika Republike Srbije. određenog zdravstvenog stanja (npr. pa se ona može odnositi na učinioce određene starosti. 91. Ostvaruje li lice obuhvaćeno amnestijom obeležja istog kd i posle tog momenta. Pojam zastarelosti i zastarelost krivičnog gonjenja Pojam zastarelosti -Zastarelost je zakonski osnov za gašenje kr sankcija usled proteka određenog vremena što za posledicu ima gubitak prava države ili na kriv gonjenje ili na izvršenje izrečene krivične sankcije. postupak za pomilovanje pokreće se samo po službenoj dužnosti. zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje. odnosno ona se sama odriče tog prava jer se kažnjavanje sa aspekta legitimnosti posle proteka dužeg vremenskog perioda ozbiljno dovodi u pitanje. potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne. To se čini saveznim ili republičkim zakonom u zavisnosti od toga da li je učinjeno kd regulisano republičkim ili saveznim kr zakonodavstvom. Amnestija -Amnestija znači predavanje u zaborav učinjenog kd -Amnestija je akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica daje oslobođenje od kriv gonjenja – abolacija. hranilac ili staralac. zbog svog propusta. zastarelost krivičnog gonjenja 59 . to je isključivo stvar procene zakonodavca prilikom donošenja pojedinog zakona o amnestiji. Pomilovanje Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izrečene kriv sankcije ili sprečava donošenje te odluke u slučaju da do kriv gonjenja još nije došlo. odnosno odrediti kraće trajanje mere bezbednosti: zabrane vršenja poziva. izbegavanje vojne obaveze). -Pomilovanje predstavlja akt milosti čije davanje nije ograničeno nekim materijalno – pravnim uslovima. brat. osude 6. zamena izrečene kazne blažom kaznom. odnosno težine i prirode izrečene kr sankcije. pola. dati rehabilitacija 5. Molbu može podneti i : zakonski zastupnih osuđenog lica. oslobođenje od krivičnog gonjenja – abolicija 2. Molba se može podneti pošto je presuda postala pravosnažna. čini novo kd koje nije obuhvaćeno amnestijom (npr. invalidnost) itd. ukidanje pojedinih ili svih pravnih posledica osude -Amnestija se može odnositi na učinjena određena kd ili na određene kazne bez obzira na kd. -Davanjem amnestije ne dira se u pravu trećih lica koja se zasnivaju na osudi (pre svega u pravo na imovinskopravni zahtev). usvojilac.89. rehabilitacija 5. 90. rehabilitacija ili ukidaju pravne posledice osude. odnosno odrediti kraće trajanje pojedine ili svih pravnih posl. Kod kr gonjenja protekom vremena postaje sve teže dokazivati učinjeno kd. država na neki način. ukinuti. a ne i za ubuduće. delatnosti ili dužnosti. -Naše kp poznaje 2 vrste zastarelosti: 1. -Amnestija se daje samo za već učinjena kd. KZ ne predviđa nikakva ograničenja u pogledu vrste i težine kd. Pomilovanje ima dejstvo samo u odnosu na poimenično određeno lice. zamena izrečene kazne blažom kaznom 4. a po isteku 6 meseci ako je u pitanju osuda na blažu kaznu. gubi svoje pravo na kažnjavanje. a u slučaju odbijanja molbe. Ako se radi o oslobođenju od kriv gonjenja. zameniti izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom 4. Pomilovanjem se učinilac kd može: 1. sestra. -Zakonom o pomilovanju je regulisan samo postupak pomilovanja. njegov bračni drug.

prekid zastarelosti nastupa u 2 slučaja: 1. 1. 5 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 3 godine 6. 3 godine od osude na zatvor preo 1 godine 7. -Ako je za kd propisano više kazni. Zastarelost krivičnog gonjenja -Protek određenog vremena od izvršenja kd ima za posledicu nemogućnost kriv gonjenja. i kod nje je irelevantno o kojem se kd. Njeno dejstvo se sastoji u tome što za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave ne teče rok zastarelosti kriv gonjenja. preduzimanje bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja kd ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog kd 2. -Kod produženog kd rok zastarelosti kriv gonjenja računa se od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produženog kd -Kod kd nečinjenja rok zastarelosti kriv gonjenja počinje se računati od prestanka dužnosti ne činjenje. -Kod temporalnih posledičnih kd zastarelost počinje od dana kada je posledica nastupila -Kod kd izvršenih u sticaju rok zastarelosti kriv gonjenja računa se posebno za svako pojedino kd. Smetnje mogu biti ili pravne ili stvarne. 92. duševna bolest učinioca usled koje se ne može voditi kriv postupak).krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastareva za kd genocida i ratnih zločina. uvažava samo pravne smetnje (npr. osude na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole -KZ određuje i rokove za zastarelost izvršenja mera bezbednosti. 20 godina od osude na zatvor preko 15 godina 3. 25 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvora od 30-40 godina 2.2. -Rok zastarelosti počinje ponovo da teče. KZ propisuje rokove za zastarelost kriv gonjenja. Prestankom te smetnje. -Dok teče rok zastarelosti kriv gonjenja moguće je da nastupe 2 situacije koje u stvari produžavaju taj rok. što znači da se ranije proteklo vreme pre nastupanja prekida ne uračunava u rok zastarelosti kr gonjenja. osim u odnosu na ona kod kojih je zastarelost izričito isključena. dok kod drugih njegova dužina zavisi od vremena na koje su one izrečene. a kriterijum je propisana kazna za učinjeno kd. 10 godina od osude na zatvor preko 5 godina 5. Pojam zastarelosti i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija -KZ propisani su rokovi za zastarelost izvršenja glavnih kazni. Zastarelost kriv gonjenja nastupa ako je proteklo: 1. a to su ubistva i prekid zastarelosti. Postoji samo 1 važan izuzetak . 20 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 15 godina 3. 10 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 5 godina 5. učinjeno novo kd koje je prema zaprećenoj kazni isto toliko teško ili teže od onoga u pogledu kojeg teče rok zastarelosti kr gonjenja. obustava zastarelosti – nastupa onda kada zastarelost prestaje da teče za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne može otpočeti ili produžiti. 60 . Kod nekih mera bezb određuje se rok u fiksnom trajanju. -Apsolutna zastarelost kriv gonjenja nastupa protekom dvostrukog rok predviđenog za relativnu zastarelost kr gonjenja. odnosno neograničena. Istekom propisanih rokova gasi se pravo nadležnih organa da izvrše kaznu. 2 godine od osude na zatvor do 1 godine. osude na novčanu kaznu. 3 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 1 godine 7. zastarelost izvršenja kriv sankcija Zastarelost u našem kp je opšta. 5 godina od osude na zatvor preko 3 godine 6. 15 godina od osude na zatvor preko 10 godina 4. 15 godina od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor preko 10 godina 4. rok zastarelosti nastavlja da teče od momenta u kome je obustavljen. -Izrečena kazna se ne može izvršiti kad protekne: 1. učiniocu ili sankciji radi. rok zastarelosti se određuje po najtežoj propisanoj kazni. 2. 2 godine od izvršenja kd za koje se po zakonu može izreći zatvor do 1 godine ili novčana kazna. 25 godina od osude na zatvor u trajanju od 30-40 godina 2. a kod novčane kazne bez obzira na njenu visinu rok zastarelosti iznosi 2 godine. kao ni za kd za koja po međunarodnim ugovorima zastarelost ne može da nastupi. -Odredbe o zastarelosti kr gonjenja su opšteg karaktera što znači da se primenjuju u odnosu na sva kd. Oni zavise od visine izrečene kazne kod kazne zatvora. To znači da se uzima u obzir i ono vreme koje je proteklo do nastupanja te smetnje. Ovi rokovi se odnose i na jedinstvenu kaznu koja je izrečena za kd učinjena u sticaju. ali naše kr zakon.

protekom tog roka ona se više ne može izvršiti. -Kao gornju granicu maloletstva naše kriv zakon. Smatra se da su kriv sankcije prema maloletnicima u prvom redu mere pomoći maloletnom učiniocu. -Maloletni učinioci imaju poseban krivičnopravni status. zatvora je da se nadzorom. kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika. maloletniku se mogu izreći i određene mere bezbednosti. svrha malol. 61 .-zastarelost izvršenja mera bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi. jer većina principa i instituta koji su u kp u prvom planu. može mu se izreći maloletnički zatvor. -Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne. godine ( tzv. obaveznog psih lečenja na slobodi. -Rokovi zastarelosti izvršenja kazni računaju se od dana kada je presuda kojom su izrečene postala pravosnažna.). ovde su odsutni ili su od drugorazrednog značaja. pružanjem zaštite i pomoći. mlađi maloletnik – maloletnik koji je u vreme izvršenja kd navršio 14 godina. tj. porodičnog. zatvora je vršenje pojačanog uticaja na malol. Maloletničko kp orijentisano je pre svega na mere socijalizacije. -Naše kp ne dozvoljava primenu sudske opomene i uslovne osude prema maloletniku -Svrha vaspitnih mera i mal. Sa svakim prekidom zastarelosti počinje ponovo da teče. stariji maloletnik – onaj koji je u vreme izvršenja kd navršio 16. delatnosti ili dužnosti. Maloletnikom se smatra lice koje je navršilo 14 godina. -Zastarelost izvršenja mb zabrane vršenja poziva. Osim vaspitnih mera i maloletničkog zatvora. Pekinška pravila). kod nas se ova materija reguliše posebnim zakonom – ZOMUKD. Samo u odnosu na lice koje je u vreme izvršenja kd navršilo 14 godina mogu se primeniti određene kr sankcije. Prema tome. pa zbog toga ni kd. ali ovde za razliku od zastarelosti kriv gonjenja do prekida ne dolazi zbog izvršenja novog kd. Osnovna vrsta jesu vaspitne mere. KZ određena je donja starosna granica ispod koje se ne može primeniti bilo koja kriv sankcija što istovremeno znači i isključenje primene kriv zakonodavstva i nadležnosti pravosudnih organa. a nije navršilo 18 godina. obaveznog lečenja alkoholičara i oduzimanja predmeta nastaje kad protekne 5 godina od dana pravosnažnosti odluke kojom su te mere izrečene. određuje 18 godina. -Zastarevanje ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti. učinioca da ubuduće ne vrši kd kao i na druge maloletnike da ne vrše kd. pr. Maloletničko kp Srbije je u skladu sa savremenim rešenjima u ovoj oblasti i u svemu ispunjava. Za njih važe odredbe KZ ako nisu u suprotnosti sa posebnim odredbama koje sadrži ZOMUKD. Moglo bi se čak govoriti o kvazi kp. 94. brige. a nije navršio 18 godina. 93. Sankcije za maloletnike u našem kp – pojam. a što više pomoći. -Pošto u pogledu izvršenja mb javnog objavljivanja presude postoji izričita odredba da se može izvršiti najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude. zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene. donja starosna granica maloletstva u našem kp je navršena 14-a godina. ali se ta funkcija nastoji ostvariti pre svega merama pomoću maloletniku i postizanjem njegovog društvenog prilagođavanja. 2. ima zaštitnu funkciju. Krivičnopravni status maloletnika u našem kp -KP se ne primenjuje u odnosu na lica koja nisu dostigla određeni starosni uzrast. nadzora i otklanjanja smetnji u normalnom razvoju maloletnika. oblik reagovanja na maloletnički kriminalitet može biti i kazna. već samo mere koje predviđaju zakonski propisi kojima se regulišu porodični odnosi u kp to lice se naziva detetom. S druge strane. vrste i specifičnosti -S obzirom na specifične karakteristike maloletnog učinioca kd stvorena je posebna vrsta kriv sankcija namenjenih maloletnicima. kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu.Ali i mal. Razlikuju se 2 kategorije maloletnika: 1. a u nekim situacijama se i direktno primenjuju norme drugih grana prava (npr. sa što je moguće manje elemenata prinude i ograničavanje slobode. Pored toga. Tada dolazi do obustave zastarelosti. ali kazna koja nema isti značaj i sadržaj kao kod punoletnih učinilaca. obaveznog lečenja narkomana. Minimalna standardna pravila za maloletničko kriv pravosuđe usvojena od strane Ujedinjenih nacija 1985. na vaspitanje i pravilan razvoj njegove ličnosti. socijalnog prava i dr. maloletničko kp prelazi okvire kp i sadrži norme koje po svojoj suštini nisu krivčnopravne norme. Kao ultima ratio. -Prema licu koje je vreme izvršenja protivpravnog dela predviđenog u zakonu kao kd nije navršilo 14 godina ne mogu se primeniti kr sankcije. jer kod njih ne može postojati krivica. -Zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne – apsolutna zastarelost. Podela na mlađe i starije maloletnike značajna je pre svega zato što se samo starijem maloletniku izuzetno može izreći maloletnički zatvor. Na prvom mestu je vaspitanje maloletnog učinioca i obezbeđivanje njegovog pravilnog razvoja. -S obzirom na izrazite specifičnosti materije maloletničkog kp. Pod određenim uslovima maloletnik se može kazniti. a nije navršio 16 godina.

redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao. -ZOMUKD uvodi i jednu novinu u pogledu mogućnosti primene vaspitnih naloga. Ako je za neka dela utvrđen zatvor. vaspitne mere pojačanog nadzora 3. da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima 5. da se bez naknade uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalno. Osim te zajedničke svrhe. To je najblaža vaspitna mera. 2. uključivanje u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog. kao ni u onim slučajevima kada ličnost maloletnika ne daje dovoljno osnova za procenu da se i samim ukorom može dovoljno na njega delovati da više ne vrši kd. da redovno pohađa školu ili da ne izostaje sa posla 4. poravnanje sa oštećenim (naknada štete. idr. onda će kao jedinstvena sankcija biti izrečena samo kazna malol zatvora. Ako je kd izvršeno za vreme izdržavanja kazne mal zatvora učiniocu će se izreći kazna mal zatvora nezavisno od izrečene kazne. lokalnog ili ekološkog sadržaja. -Obaveze mogu trajati do 1 godine (osim naknade štete i uključivanja u rad hum org za koje važe posebna pravila). a ako za vreme izdržavanja kazne mz učini kd za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do 1 godine. da se uključi u određene sportske aktivnosti 7. Ova odredba primeniće se i u situaciji kada se posle izrečene vaspitne mere ili malol zatvora utvrdi da je maloletnik pre ili posle njihovog izricanja učinio neko kd. Ako za sva kd učinjena u sticaju dolazi u obzir izricanje samo vaspitnih mera. da u okviru sopstvenih mogućnosti nadoknadi štetu koju je prouzrokovao 3. da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga 8. zatvora. ukor sadrži i pretnju da će mu biti izrečena teža kr. -ZOMUKD predviđa su posebna pravila za izricanje kriv sankcija maloletnicima za kd izvršena u sticaju. da se izvini oštećenom 2. zatvora jeste i generalna prevencija. SUDSKI UKOR se izriče ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom kd i njegove spremnosti da ubuduće ne vrši kd može zaključiti da je dovoljno da se maloletnik zbog učinjenog kd samo prekori. Vaspitni nalozi mogu trajati najduže 6 meseci. Uslovi za njihovu primenu jesu da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novčana kazna. 1. Vaspitne mere i mal zatvor ne povlače pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava. da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta. svrha mal. Sud može izreći 1 ili više posebnih obaveza ako oceni da je odgovarajućim zahtevima i zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje. VASPITNA MERA POSEBNIH OBAVEZA sadrži veći broj različitih obaveza. da postoji priznanje kd. Znači. dok rad u hum org ili na poslovima socijalnog. Vaspitne mere pojačanog nadzora 62 . Zakon predviđa različite vaspitne naloge npr. sud će izreći samo jednu vaspitnu meru i to onu kojom se u najvećoj mogućoj meri u konkretnom slučaju može postići svrha vaspitnih mera. zavodske vaspitne mere -Predviđene su 2 vaspitne mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze. sankcija ako ponovo učini kd. Naknaditi štetu maloletnik može svojim radom. lokalnog ili ekološkog sadržaja ne može biti duži od 120 h u periodu od najduže 6 meseci. 95. Takođe treba proceniti i spremnost i mogućnost sredine u kojoj maloletnik živi da pozitivno na njega deluje i pomogne mu u prevazilaženju teškoća u kojima se našao. -Pri izricanju ukora maloletniku će se ukazati na neprihvatljivost njegovog postupka i predočiće mu se da u slučaju ponovnog vršenja kd prema njemu može biti primenjena druga sankcija. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja -Vrste vaspitnih mera su: 1. tako i o ličnosti maloletnog učinioca. a prilikom procene da li će se primeniti vaspitni nalozi ceniće se i odnos malol prema kd i oštećenom. bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva. odmeriće po slobodnoj proceni za sva dela 1 kaznu maloletničkog zatvora. 96. s tim da ih sud u toku izvršenja može zameniti ili ukinuti. Osnovna svrha vaspitnih naloga jeste da se izbegne pokretanje kriv postpuka i primena kriv sankcija.To znači da se svrha sastoji pre svega u specijalnoj prevenciji – u delovanju na maloletnika koji je već učinio kd. ali tako da rad ne traje duže od 60 h u toku 3 meseca. lokalnog ili ekološkog sadržaja 6. Ako sud nađe da bi za neko delo trebalo izreći kaznu malole. a za drugu vaspitnu meru. Zakon predviđa mogućnost izricanja maloletniku sledećih obaveza: 1. Prilikom izbora ove mere sud mora voditi računa kako o težini izvršenog kd. Ne bi bilo opravdano izricati ukor za teža kd. a za druga malol zatvor izreći će se kao jedinstvena kazna samo kazna zatvora primenom odredava kz za odmeravanja kazne za kd učinjena u sticaju. Ako za svako kd učinjeno u sticaju sud smatra da treba izreći maloletnički zatvor. izvinjenje…). da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu 9. da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje 10. vaspitne mere upozorenja i usmeravanja 2. maloletnik će se kazniti disciplinski.

zatim kada maloletnih ili njegovi roditelji ne 1. 2. 3. Vaspitna mera pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika – izriče se ako je uz neku od odgovarajućih vaspitnih mera pojačanog nadzora potrebno i angažovanje stručnih lica u posebnoj ustanovi. Vaspitna mera pojačanog nadzora organa starateljstva – izriče se u slučaju kada roditelj.-Naše kp predviđa 4 mere pojačanog nadzora: od strane roditelja. Vaspitna mera pojačanog nadzora u drugoj porodici – ovu meru sud će izreći onda kada roditelji. odnosno koja se o njemu staraju. Mera može trajati najmanje 1. sud može maloletniku prilikom izricanja neke od 4 mere pojačanog nadzora odrediti i 1 ili više posebnih obaveza. usvojilac odnosno staralac propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom. 2. Ona će se izreći i umesto mere bezb obaveznog psih lečenja i čuvanja u zdr ustanovi ako se mogu obezbediti čuvanje i lečenje i time postizanje svrhe ove mere bezb. -Osnovi za obustavu. Obaveze uz pojačan nadzor traju u okviru trajanja tih vaspitnih mera – najkraće 6 meseci. 1. a izvršenje još nije započelo. 98. Vaspitna mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje – primenjuje se prema maloletnicima koji su ometeni u psihofizičkom razvoju i sud je može izreći umesto prethodne 2 vm. njegovom zaposlenju. u drugoj prodici. Suštinska razlika je u tome što ona ne predstavlja kaznu već vaspitnu meru. a ne postoje uslovi za pojačan nadzor u drugoj porodici. odnosno kada se to ne može od njih sa osnovom očekivati. usvojilac ili staralac nisu u mogućnosti da nad maloletnikom vrše nadzor. ali u toku dana provodi određeno vreme u ustanovi za vaspitanje i obrazovanje. Maloletnik ostaje kod svojih roditelja. a najduže 2 godine. odnosno izmena odluke može se odnositi na sve vaspitne mere osim na sudski ukor. -Pod uslovima predviđenim zakonom sud može obustaviti izvršenje vaspitne mere. odnosno izmenu odluke mogu biti: formalne i suštinske prirode. njegovo lečenje i otklanjanje štetnih uticaja na njega. Maloletnik ostaje u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje dok je to potrebno radi njegovog lečenja ili osposobljavanja. Maloletnik će se smestiti u drugu porodicu koja je voljna da ga primi. a u mogućnosti su da tu brigu i nadzor vrše i to se od njih s osnovom može očekivati. a najduže 5 godina. Vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom – izriče se maloletniku prema kome treba primeniti pojačane mere prevaspitavanja. To je najrigoroznija vaspitna mera koja se graniči sa kaznom maloletničkog zatvora. 63 . U prvom slučaju obustava izrečene mere ili njena zamena moguća je onda kada se pojave neke bitne nove okolnosti. odvajanju iz sredine koja ne njega štetno utiče. 4. koja se bavi vaspitanjem i obrazovanjem maloletnika. usvojioca ili staraoca – ovu meru sud će izreći ako su roditelji. zameniti je drugom vaspitnom merom. odnosno drugih lica koja se o njemu staraju. sudu je omogućeno da izmeni svoju odluku kojom je izrekao određenu vaspitnu meru. Kad izrekne ovu meru. od strane organa starateljstva i uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanja i obrazovanje maloletnika. Može trajati najviše 3 godine. upućivanje u vaspitnopopravni dom i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. -Ako je to potrebno za uspešnije izvršenje izrečene mere. ali kad navrši 21 godinu izvršenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvršava mb obaveznog psih lečenja i čuvanja. a najduže 2 godine. Ova vm može trajati od 6 meseci do 3 godine. Zavodske vaspitne mere -U našem kd predviđene su 3 vaspitne mere zavodskog karaktera: upućivanje u vaspitnu ustanovu. usvojilac odnosno staralac nisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor nad maloletnikom. sud će roditelju ili staraocu dati potrebna uputstva i naložiti mu određene dužnosti koje treba preduzeti za vaspitanje maloletnika. Obustava. potrebnom lečenju i uopšte o sređivanju prilika u kojima maloletnik živi. Taj boravak ne sme da ometa njegovo redovno školovanje ili redovno odlaženje na posao. Organ starateljstva brine o školovanju maloletnika. 3. Vaspitna mera upućivanja u vaspitnu ustanovu – ovu meru sud će izreći maloletniku nad kojim treba obezbediti vršenje stalnog nadzora od strane stručnih vaspitačaaa u opštoj ustanovi za vaspitanje maloletnika. Prilikom odlučivanja o izricanju ove mere sud će uzeti u obzir težinu i prirodu učinjenog dela i okolnosti da li su prema maloletniku ranije bile izricane vaspitne mere ili maloletnički zatvor. a pojačan nadzor nad njim vrši određeno službeno lice organa starateljstva ili drugo stručno lice koje taj organ odredi. Vaspitna mera pojačanog nadzora od strane roditelja. Traje isto kao i ostale od 6 meseci do 2 godine. Za vreme trajanja ove mere maloletnik i dalje ostaje da živi kod roditelja ili dr lica koja ga izdržavaju. 97. kod kojeg to zbog prirode te mere i ne dolazi u obzir. niti duže od 2 godine. vršiti druge izmene u pogledu izrečene vaspitne mere ili odlučiti da se izrečena vaspitna mera ne izvrši ako je od njenog izricanja proteklo određeno vreme. Ova mera može trajati najmanje 6 meseci. Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci ni duže od 2 godine. Izmena odluke o vaspitnim merama i obustava njihovog izvršenja -Pošto je teško unapred predvideti koliko je vremena u konkretnom slučaju potrebno za vaspitanje maloletnika i postizanje svrhe vaspitne mere. Trajanje ove mere ne može biti kraće od 6 meseci.

10 godina od osude na mal zatvor preko 5 godina 2. -Zakonom određuje opšti minimum i maksimum kazne mal zatvora. 99. procenjuje sud. Osim tog. predviđenih u zakonu (npr. Da li su ti uslovi ispunjeni. Što se tiče opšteg maksimuma predviđene su 2 granice. Kažnjavanje mal je supsidijarnog karaktera i dolazi u obzir samo kada se primenom vaspitne mere ne može postići svrha. -Priroda i težina kd su 2 okolnosti koje su u toj meri međusobno povezane da bi se čak moglo govoriti o 1 okolnosti. kada se radi o kd učinjenim u sticaju od kojih su najmanje 2 dela zaprećena kaznom zatvora težom od 10 godina -Sud odmerava kaznu u granicama propisane kazne zatvora da učinjeno kd. Pored ovih obaveznih uslova. Mal zatvor je u naš sistem k sankcija uveden izmenama i dopunama KZ iz 1959. Vezan je posebnim maksimumom i ne može izreći strožu kaznu od propisane za učinjeno kd. a to je maloletnički zatvor. ali nije vezan posebnim minimumom. Međutim. Uslovni otpust maloletnih učinilaca -Naše kp predviđa primenu instituta uslovnog otpusta i kod maloletnih učinilaca kd.postupaju po nalogu organa ili lica određenog za izvršenje mere ili pak u slučaju nastupanja drugih okolnosti. Pravilo je da mal zatvor ne može biti duži od 5 godina. prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. kao i način njenog izricanja. Ali postoji jedna suštinska razlika. Znači. I pored toga uslovni otpust je moguć pod određenim uslovima. Osim umišljaja. Visok stepen krivice ne postoji u slučaju da je ostvaren neki od osnova za ublažavanje kazne subjektivnog karaktera (npr bitna smanjena uračunljivost. što treba procenjivati u svakom konkretnom slučaju. subjektivni uslov je da kod maloletnika postoji krivica. a objektivni uslov da se radi o kd za koje je propisana kazna zatvora teža od 5 godina. Do kažnjavanja maloletnika dolazi samo izuzetno. prirode i težine kd ne bi bilo opravdano izbeći vaspitnu meru. Prvi uslov je da je maloletnik u vaspitnoj ustanovi ili vaspitno-popravnom dom proveo najmanje 6 meseci. Suštinski osnov za obustavu ili zamenu izrečene mere jeste postignuti uspeh u vaspitanju maloletnika. kada je učinjeno kd za koje se može izreći kazna zatvora od 20 godina ili zatvor u trajanju od 30-40 godina 2.dok visok stepen krivice kod punoletnih učinioca utiče na odmeravanje kazne. ovde je to jedna od odlučujućih okolnosti od kojih zavisi izricanje kazne mal zatvora. Sve to ukazuje na izuzetnost kažnjavanja maloletnika i na davanje prednosti vaspitnim merama. ako se radi o sledeća 2 slučaja mal zatvora se može izreći u trajanju do 10 godina: 1. Priroda kd treba da ukazuje na njegovu težinu u smislu da izricanje vaspitne mere ne bi bilo adekvatno. već i kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i upućivanja u vaspitno-popravni dom. prema njima se po pravilu primenjuju vaspitne mere. zakon postavlja ograničenje koje se tiče minimalnog roka pre čijeg isteka se mera ne može obustaviti – 6 meseci kod upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom. Obustava daljeg izvršenja podrazumeva da je postignuta svrha vaspitne mere i da zato njeno dalje izvršenje nije potrebno. dozvoljavajući izuzetno zamenu samo određenom vaspitnom merom. u slučaju neispunjenja posebnih obaveza uz pojačan nadzor). Postavlja se pitanje da li je on kod njih opšte potreban ako se ima u vidu mogućnost njihove obustave s obzirom na postignut uspeh u vaspitavanju. Opšti minimum iznosi 6 meseci. otklonjiva pravna zabluda ili je delo učinjeno pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje). Maloletnički zatvor -Naše kp poznaje samo jednu kaznu koja se može primeniti prema maloletnom učiniocu kd. 5 godina od osude na mal zatvor preko 3 godine 3. prosečnog stepena krivice. Kazna mal zatvora ne može se izvršiti ako je proteklo: 1. kumulativno mora biti ispunjen još 1 uslov – maloletnik se može uslovno otpustiti ako s obzirom na uspeh u vaspitanju treba osnovno očekivati da ubuduće neće vršiti kd i da će se u sredini u kojoj je živeo dobro vladati. Ta mogućnost postoji ne samo kod kazne mal zatvora. mada vrlo retko. Posebno se vodi računa o zrelosti maloletnika i vremenu koje je potrebno za njegovo vaspitavanje i stručno osposobljavanje. Kod zamene moguće je da se radi ili o tome da se izrečenom merom uopšte ne ostvaruje njena svrha pa je treba zameniti drugom ili o tome da su postignuti određeni rezultati u vaspitanju ali da se drugom merom još uspešnije može ostvarivati svrha pa je zato opravdano postojeću meru zameniti drugom. Težinu kd teba tumačiti kao postojanje jačeg intenziteta ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra u konkretnom slučaju. -U pogledu zamene ili obustave od izvršenja zavodskih vaspitnih mera. -Opravdanost uslovnog otpusta kod vaspitnih mera je sporna. što je i zakonski minimum trajanja ovih mera. 64 . -Zakon predviđa posebne rokove zastarelosti izvršenja kazne mal zatvora. sud u konkretnom slučaju mora doći do zaključka da zbog visokog stepena krivice. u obzir bi došao i nehat. -Stepenovanje krivice treba vršiti u osnovu na isti način kao što se to čini kod odmeravanja kazne punoletnim licima. -Kazniti se može samo stariji maloletnik koji je učinio kd za koje je zakonom propisana kazna teža od 5 godina zatvora. „Visok stepen“ znači da stepen krivice mora biti iznad nekog uobičajenog. 3 godine od osude na mal zatvor do 3 godine -U pogledu ostalih pitanja vezanih za zastarelost važe opšta pravila iz KZ 100. ako zbog visokog stepena krivice.

a naročito duševna zrelost ne nastupa kod svih lica u istom starosnom dobu. sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja. To su učinioci od 18-21. a to su mlađa punoletna lica. godine. vm upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna mal zatvora. svojstva ličnosti. Pri oceni da li će i koju od ovih sankcija izreći. vreme koje je proteklo od njegovog izvršenja. može se izreći odgovarajuća mera bezbednosti. dok je opoziv fakultitavan ako ta kazna ne prelazi 1 godinu. može doći do realne prognoze da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne. Zato ZOMUKD eksplicitno isključuje svaku mogućnost suđenja. Primena vaspitnih mera na mlađe punoletne učinioce kd -U slučaju da neko lice učini kd posle navršenih 18 godina. Cilj primene vaspitnih mera u odnosu na ovu kategoriju učinilaca jeste izbegavanje primene kazne. Obavezan je ako je uslovno otpušteni sa izdržavanja kazne mal zatvora učinio 1 ili više kd za koje mu je izrečena kazna zatvora preko 1 godine. U suprotnom. može mu se izuzetno za delo koje je izvršilo kao stariji maloletnik umesto mal zatvora izreći kazna zatvora ili uslovna osuda. -Uslovni otpust traje. a kd je izvršilo kao mlađi maloletnik. vm pojačanog nadzora od strane organa starateljstva. O uslovnom otpustu odlučuje sud. Preovlađuje stav da bi kaznu trebalo izreći u okviru raspona predviđenog za mal zatvor. godinu. U vezi s tim je i osnovni uslov za primenu vm prema mlađim punoletnim licima – da se. -U slučaju da je delo učinio kao mlađi maloletnik. a naročito težinu učinjenog kd. sankciju koja se izriče punoletnom učiniocu kd. i tu postoji mogućnost da se. uslovnog otpusta i pravnih posledica osude kao i kazna mal zatvora. potrebno je i da se osuđeni maloletnik u toku izdržavanja kazne tako popravio da se sa osnovom može očekivati da će se na slobodi dobro vladati i da neće vršiti kd. potrebno je da se radi o takvom licu kod koga se s obzirom na obležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. a u vreme suđenja nije navršilo 21. Starosna granica sa kojom nastupa punoletstvo je relativnog karaktera u smislu da fizička. kategorija mlađih punoletnih lica uvedena je u naše zakonodavstvo 1959. i na takvo lice primene sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima. -ZOMUKD predviđa da je za izricanje vaspitnih mera mlađem punoletnom licu potrebno da taj status ima kako u vreme izvršenja kd tako i u vreme suđenja. -Mlađem punoletnom licu mogu se izreći sve mere bezbednosti pod uslovima predviđenim zakonom. godinu. Oštro postavljena granica koja je u kp iz određenih razloga nužna. 65 . -Punoletnom licu koje je izrečena sankcija za kd koje je učinio kao maloletnik. Postavlja se pitanje da li takvom učiniocu izreći kriv sankciju koja se izriče maloletnicima ili s obzirom na to da li je u međuvremenu postao punoletan. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvršila kd kao maloletnici -Moguće je da neko lice kd učini za vreme dok je bio maloletan. pre svega. 101. Međutim. mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom. nema uslova za izricanje vaspitne mere. Većina savremenih evropskih kriv zakon. To znači da je to lice u vreme izvršenja kd navršilo 18. osnosno izricanja bilo koje kriv sankcije punoletnom licu koje je navršilo 21 godinu. onoliko vremena koliko iznosi ostatak neizdržane kazne. već će sud izreći kaznu. njemu se pod određenim uslovima može suditi za kd koje je izvršio kao maloletnik. Uz uslovni otpust može se odrediti i neka od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja 1 ili više posebnih obaveza. Opoziv uslovnog otpusta može biti: obavezan ili fakultitavan. a postane punoletan u vreme suđenja. 102. kao i kod punoletnih lica. odnosno onu kr sankciju koju bi inače izrekao punoletnom licu. -Ako se radi o licu koje nije u vreme suđenja navršilo 21 godinu. Ovaj institut kod mal zatvora ima određene specifičnosti. nastoji se ublažiti uvođenjem nove kategorije učinilaca. Kazna zatvora u ovom slučaju ima isto pravno dejstvo u pogledu rehabilitacije. poznaje ovu kategoriju učinilaca. zastarelosti. Do toga dolazi zato što kd bude otkriveno kasnije ili učinilac postane punoletan u toku vođenja kriv postupka. Uslov u pogledu izražene kazne postavljen je tako da je dovoljno da je izdržana najmanje 1/3 kazne (ali ne kraće od 6 meseci). -Mlađem punoletnom licu se može izreći bilo koja mera posebnih obaveza. imajući u vidu ličnost učinioca i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. vladanje učinioca. -Ukoliko je punoletno lice u vreme suđenja navršilo 21 godinu. Osim toga. pod određenim uslovima. Takvom licu se može izreći vaspitna mera posebnih obaveza.-Kod mal zatvora slični kriminalno-politički razlozi idu u prilog predviđanju instituta uslovnog otpusta kao i kod kazne zatvora. Zakon u načelu prihvata rešenje koje omogućava izricanje kr sankcija predviđenih za maloletnike. na njega se primenjuje kp koje važi za punoletne učinioce kd. mogućnost izricanja određenih vaspitnih mera. može očekivati da će se vaspitnom merom postići svrha koja bi se ostvarila kažnjavanjem. Osim toga. kao i u svrhu koju treba postići ovom sankcijom. postavlja se pitanje da li je punoletnom učiniocu uopšte celishodno izricati bilo koju sankciju. godine i u odnosu na njih se izuzetno primenjuju posebne odredbe o maloletnicima što podrazumeva.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.