Grigorije Camblak

Žitije Stefana Dečanskog
Početak XV veka Savremena jezička redakcija prof dr. Lazar Mirković
Internet izdanje
IZVRŠNI PRODUCENT I POKROVITELj

Tehnologije, izdavaštvo i agencija Beograd, 6. decembar 2000 PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK Zoran Stefanović LIKOVNO OBLIKOVANJE Marinko Lugonja VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE Milan Stojić DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA Nenad Petrović

Elektronsku verziju za Projekat Rastko priredio Marko Marjanović po štampanom izdanju: Grigorije Camblak "Knjiţevni rad u Srbiji", Prosveta i Srpska knjiţevna zadruga, Beograd, 1989. Originalno objavljeno u knjizi Stare srpske biografije XV-XVII veka, SKZ, Beograd 1936.

Grigorije Camblak Žitije Stefana Dečanskog Meseca novembra 11.
Život i podvizi svetoga velikomučenika među carevima Stefana srpskoga koji je u Dečanima, napisao Grigorije monah i prezviter, bivši iguman iste obitelji. Blagoslovi, Oče! Beše i ovaj velikoga i najslavnijega naroda srpskoga. Ne samo da je vojničkim silama prevazilazio druge narode, i da je natkriljivao okolne slavom i bogatstvom, lepotom mesta i veličastvom, no se krasio i hvalio najblagočastivijim i najmudrijim carevima, sa kojima je čak bio u ljubavi.

U spisu setih se po imenu osnivača carstva. Jer kao neki uzročni koren po roĎenju i po carstvu bio je Simeon triveliki, Simeon, koji je u carevanju ugodio Caru sviju, Simeon, koji se spustio sa visine carstva i zavoleo veliko monaštvo, Simeon, dobri vojnik velikoga vojvode, koji se ne obveza valima ţivota, no postade ugodan vojvodi, Simeon, vaistinu drug onome Bogoprimcu, a mislim i veći – jer ukoliko je blagodat veća od senke zakona, utoliko su i sluţitelji blagodati veći od tajnika senke. Koren dobra, dakle, kao što rekoh, Simeon, ostavi carstvu dovoljno naslednika, od kojih je svaki u svoje vreme vlast primio. Nisu uzmućivali crkvu jeretičkim valima i jelinskim lakrdijama i basnama kao sinovi i nećaci Konstantina Velikoga, no su blagočastivo i bogomudreno i bogoljubazno upravljali vojskom i ostalim uručenim stadom. Počinjući povest o velikomučeniku i caru, usrdno molim bogoljubazne duše vaše da paze na ono što se predlaţe. I ako što bude nepotpuno, molim vas da me udostojite milosti. Drugi drukčije pričaju i svaki od ovih hoće da utvrdi svoje. A ja uzdajući se u mučenika, ne ispovedam blagodat ni ovima ni onima, no se uzdam u pomoć onoga, čiju povest pohvalnoga ţivota naumih da ispričam. Milutin, koji je četvrti posle velikoga Simeona, raĎa Stefana, veliki stub poboţnosti i venac carstva. I već do svoga punoletstva mnogo vremena beše proveo obradovan i svetao ka svima, poučavajući se uvek strahu Gospodnjem, i njime uklanjajući se od svakoga zla, i mnoga muţevna dobra dela izvrši od mladosti. Beše dobropristupan ka onima koji govore, tih rečima, milostiv prema stradalnicima, a toliko se gnušaše gordosti, da takvoga nije hteo ni pogledati. Zato se srca i razumi sviju raspaljivahu u ljubavi prema njemu. I sav se beše načinio pomoćnikom Višnjega i ka Njemu jedinome gledaše. Ali kako postrada? Podiţe zavist Ďavo koji uvek mrzi dobro. A izvršilac takvog sluţenja bila je njegova ţena. O moje suze, što ţenska prevara savlada praroditeljevu u raju veliku mudrost! Šta ovde nije htela zavist učiniti revnima? Čujte. Dolazi carica k caru pokazujući tuţno lice, neukrašen i neobičan nastup, roni suze i unutrašnjim plamenom preseca glas. I, da ukratko kaţem, podiţe oca na oslepljenje prvorodnoga sina, vaistinu slična Isaku dobrim pokoravanjem i poslušnošću. A on ne da nije znao za ono što je smišljano o njemu, no su ga mnogi od knezova i velmoţa tajno učili da se sa mnoţinom vojnika ukloni u neku od tamošnjih zemalja, i da izbegne od prevare, koja je smišljana protiv njega, i da se odene savršeno u svedrţanje carstva, ali nije hteo ove poslušati, sudeći da je bolja Boţja briga o njemu, koja biva svakome na korist, koji su sebe svedušno poverili njegovu čovekoljublju nego li savet i pomoć ljudi i ostajaše dalje drţeći se pravde i nezlobivosti, ogradivši sebe milostinjom i molitvama, govoreći: "Vladiko sviju i Boţe, jedini stvoritelju vidljivog i nevidljivog stvorenja, znaš srca stvorenih, unapred znaš sva njihova bića. Čovečja misao ispovediće ti se, i ostatak misli poverava ti se. Vidi da li u srcu mome ima nepravde, vidi da li je u meni put bezakonja. Boţe, koji pravedno ispituješ i srca i utrobe, vidi da li je istina ono za šta me ogovaraju, i sudi pravedno, i utišaj srce roditeljsko koje se oţestočilo nepravedno protiv mene, i preobrati stremljenje koje se diţe na milovanje milosti, ti koji si pri Jestiri ukrotio gnev Asuiru caru midijskom, koji se ispoljio. Spasi, dakle, mene, svevideći Vladiko, mene koji sam u bedi i koji sam blizu da podnesem

Videste li. pokloni se očinska mudrost ţenskoj slabosti. niti beše moguće uskrsnuti sina. Neka ne bude takve neumesnosti. a mesto gde se ovo dogodi beše zvano Ovče polje. No. a toga dostojnog hvale i svetoga da našim rečima beščastvujem. a i podleţe malom ukoru. No ućuta sila promisla na takvu nameru da bude iskušan nepravednom ranom i da se venča pravednim vencem od ţivotvoreće ruke onoga čiji se trudovi i znojevi uistinu ne mogu uporediti ni sa kime. gde beše i molitveni hram velikome arhijereju Hristovu. polaţući u njega svu nadu na spasenje. i nju ubi sudom pravednim. A šta je bilo dalje? Nadvlada ţenska prevara dostojna ţaljenja i priče za suze. toliki i takav. a mi ćemo vratiti reč na povest. Jer Stefanova oca kao blagočastiva i borca naše prave vere imamo meĎu svetima i klanjamo se njegovim moštima nepropadljivo sačuvanim i celivamo ih primajući osvećenje. milostivi nemilostivo. jer zbog mnogih savršenstava ima smelost ka njemu. koji je bio dobar i blag muţ. U carskim dvorima hoĎaše poboţno i u dobrom redu. što je poslušao nju. jer beše premudar. hvalim. pobedi se careva premudrost ţenskim spletkama. . da Stefana. ne bi osudio najljubaznijega. kada kajanjem ništa ne mogaše pomoći. slušajući ovo." Ali ni zbog ovoga ne treba da mu zazru oni koji dobro razumevaju. Ovako. nezlobivi ljutom zamkom. bi lišen očiju! Da me neko od onih koji nisu dobro slušali ne razume krivo. Jer i Veliki Konstantin i prvi hrišćanski car. Predade sudu nemilosrĎa prvorodnoga. jer reče: "Sin premudri veseli oca. Nego izobličavamo ţensku saglasnost sa Ďavolom. a ţenom Adama savlada da se dotakne zabranjenoga drveta. odlikovan dušom slovesnom i umnom. ovo delom navikoše pokorivši se zlome savetu. vazljubljeni. ugasi se roditeljska toplota ţenskom bestidnošću! Pravedni bi uhvaćen nepravedno. kao što Solomon kaţe. i znaĎaše dobro i zlo. lukavstvo ţene? Čuste li njihovu prevaru koja lako vara? Zašto takovi i bogoprosvećeni i premudri Konstantin nije video njezinu zlu zamku pre sinovljeva ubistva? Jer kada bi ovo znao. Mnoge druge takve i mnogobrojne primere iz boţanskih spisa znaju oni koji se ovim zanimaju. verujući laţnim rečima lukave ţene. i nije video odmah ono što su razumnom oku prikrile lukave reči zle ţene. a zatim kada je posle saznao da je ova slagala. i. Isto tako postrada i Adam. dakle." Tako je hrabri Stefan poveravao tesnotu srca svoga jedinome Bogu. mnogoopevani caru. Nikolaju. o ruţnog dela. dakle. Ali vidi zloga savetnika kako prvo ţenu ulovi. I što pre znaĎahu od prirode neposlušnosti da je zlo. kao divno delo ruku Boţjih. koji je takav bio. i molimo ga da posreduje za nas ka Vladici. uvideo je kasnije. a da je neposlušnost zla. pokazujući radostan svima prirodno vladanje. no tu samu iz koje Ďavo beseĎaše. Jer ti hrabrošću izvodiš okovane i tvoja mišica je beskrajno silna. jer znaĎaše da je dobra poslušnost koju zapovedi Gospod. Stoj pred ocem imao je nekako smeran i uistinu svojstven način. Stefan pretrpe ovo ţalosno lišenje vida.nepravedni sud. i ubi sina svojega Priska. a oca mojega i cara odvrati od zazornoga i poročnoga dela. ma koliko da je bio u poboţnosti i prirodnoj premudrosti. no je posle ubistva poznao šta je učinio.

A Ďavo tada. uzašiljaše Bogu blagodarenja smernim srcem i njegovu ugodniku. i kao ţrtvu sveplodija primi ih'. a onima koji imaju veliku smernost rečima davaše mnoge pouke." Ustavši. Tako on svoja stradanja stavljaše u drugi red. Noseći na desnom svome dlanu oba njegova izvaĎena oka i govori mu: "Ne skrbi. ukrašen svetiteljskom odeţdom. primajući nemalu korist. osim iguman obitelji i onaj kome on dozvoli. A on kao misleći reče njemu: "A ko si ti. dakle. i "ukoliko spoljašnji naš čovek oveštava. Uz to usred govora privoĎaše i apostola koji uči da su nedostojna stradanja sadašnjega vremena prema budućoj slavi koja će se u nama otkriti od Boga. Evo na dlanu mome su tvoje oči. a tada prestavi Mojseja i Iliju neiskazanom svojom silnom vlašću. i ispuni se od njega crkva mnogim meteţom. stojeći nepomično do svršetka bogosluţenja. i prema njemu pokazivahu svaku paţnju. Stefane. A kada su se bratija skupljala na molitveno pravilo. pošto im je on mnogo izgovorio iz Pisma o izdrţljivosti. da vuče k sebi one koji vole dobrotu. zaveštavši da niko drugi k njemu ne dolazi da besedi. blagodareći. koji za mene činiš toliku usrdnost?" A onaj koji se javio reče: "Ja sam Nikola. načelnika akindinatske jeresi i pokvarenosti. A i u Premudrosti je pisano: ." I govoreći ovo pokazivaše mu ono što nosi. utoliko se unutrašnji obnavlja".U trpljenju vašem stecite duše vaše' – reče Gospod. pred zoru jedva je malo zaspao. on svestradalni – učaše da je priviĎenje. No iznese nekoga Varlaama. A osećaše i neko nemalo olakšanje bolova. uveravajući ove da kao Bog radi nas postavši čovek vlada ţivim i mrtvima. I . pa i Preobraţenje Vladičnje – koje je istinito bilo na Gori Tavoru. imajući na umu korist bratije koja dolazi k njemu. a ne istinito. I sav beše u udivljenju.kao zlato u peći iskuša ih napastima. da prebiva u obitelji Boga sviju i svedrţitelja. a svetlost blagodati sijaše na licu muţa. Stefane! . obilno obasut carevom ljubavlju. on se prvi nalaţaše. I tako prebivaše hrabri usrdno podnoseći nevolju zatočenja. koji dakle Jedinosušno razvraćaše po Ariju bezumnome. mirlikijski episkop. a Duha svetoga huljaše po gnusnome Makedoniju. zajedno sa svoje dvoje dece koja behu u drugom mladosnom uzrastu. tako da ga je često pozivao k sebi u carski dvor zbog koristi da sa njime govori i s njim obeduje. nego i on beše čuo za pohvalno ţivljenje ovoga muţa. Jer takva je vrlina. koji je u razna vremena uzmutio Crkvu raznim jeresima. Imao je sveštenolepni izgled. ne trpljaše što je Crkva imala veliki mir i što je Hristovo stado paslo na paši poboţnosti. Njima olakšavaše bolove od isposništva. da pokaţe pred svetim svojim apostolima i učenicima slavu svoga boţanstva." I često se moljaše i činjaše mnoga kolenopreklonjenja. a čini da je se stide oni koji vole zlo. iz sna. I često k njemu beseĎahu. tako da su se i sam nastojatelj i sva bratija divili njegovoj bodrosti i revnosti. I bi zapoveĎeno od tadanjeg cara Andronika Paleologa. I zbog ovoga bio je od sviju ljubljen i voljen.Kada je stradalac ljuto iznemogao do kraja i leţao skoro mrtav. Zatim je odatle bio poslan u Konstantinov Grad u zatočenje. gospodine moj. pominjući reči apostola koji govori: "I bivajte blagodarni." I nikako ne prestajaše. ovako u sebi uvek javljajući: "Trpi. I vide muţa koji stoji pred njim. Takva dela ne ostaše nepoznata samodršcu. imajući sa sobom mnoge jednomislenike a uz to jednopogibeljnike i učenike neumesnih zapovesti.

činovničkim i vojničkim činovima. a drugi su se protivili i njih optuţivali. pismu. koji si odlikovan carskim prestolom i koji si postavljen od Hrista da budeš pastir tolikom stadu. i. što je glava vaseljene i kruna carstva. Ako ovo učiniš. neprolazno tamošnjega carstva. priključivali zloslavnima. dade otrova smrtonosne svoje jeresi. istinom. Zatim se zatvori u nečistu svoju ćeliju ne izlazeći i ućuta na vreme. umirićeš crkvene razdore i darovaćeš pravoslavnima duboki mir. koji se nije hteo pokoriti. no treba da ih odgoniš kao vukove koji upropašćuju duše. zadivio se rečitom razumu muţa i rekao da je velika premudrost njegova. kako u jednom grešiš. a pravoslavni deo beše u nevolji. na kome beše i zlomudreni Varlaam sa svojim zloslavnim pukom. takav je zver i on. no kao zmijski rep još se kretao. i rekao nekim svojim slugama sa udivljenjem: . i da poješ sa Davidom: . Pošto je ovo tako bilo. o care. što posle njih utvrdiše svi dotad vaseljenski i mesni sabori. A Varlaama sa druţinom njegovom. I ovaj mnoge. Jer ne pribavljaju imena poštovanja delima. savršenom mrţnjom omrzoh ih i postadoše mi neprijatelji'. kako meĎu ljudima. smućivaše blagočastive. Sabor utvrĎuje Jednosušno. gurnu u pogibao. pišući razvraćene zapovesti protiv crkve. i oštreći bogoborni jezik protiv pravoslavlja. o najsvetliji meĎu carevima. Gospode. da hoćeš u svemu da budeš meĎu carevima dobrougodan Bogu i Caru careva. smatra se od onih koji dobro misle da je zloslavan. Jedni su se. carskim upravljanjem. kao što zaveštaše i oci u Nikeji. zbog čega mučenici ne poštedeše tela ni krvi. kada pastir previĎa ulaz vučji u stado. da ti. one koji te mrze' i . smernošću. prevazilazeći mnoge careve koji su pre tebe bili. car po svome običaju prizva k sebi Stefana. da drţiš njegove neprijatelje u gradu. a izjasni da je istinito bilo sveto Preobraţenje Hrista Boga našega. i mnogo su govorili o spasenju duše i o carskom upravljanju. predade anatemi i izagna ga iz saborne crkve." Kada je ovo čuo samodrţac. bi kao posramljen i do kraja potučen. pravosuĎem." A car će njemu: "Kako misliš da grešimo u pogledu poboţnosti? Govori. o Bogom venčani. sazva sabor. Po celom onom carskom gradu činjahu se ustanci i bune i razdori. zbog čega apostoli vaseljenu optekoše i privedoše čovečanstvo pravoj veri u ime Oca i Sina i svetoga Duha. A tadanji upravitelj crkve. Nemoj ove nikako ostavljati u predelima Bogom darovane ti oblasti. Pa i onima koji su u carskim dvorima i samim evnusima koji su caru sluţili. o moćni. Zatim naprasno skočivši slično divljem magarcu. dakle. a to je poboţnost. krotošću.omrznuh. tako da je blagodario i hvalio Boţjega čoveka. Varlaam. Uzevši reč bogoduhnoveni Stefan reče: "Izgledaš mi. makar da i pastira nosi ime. A onaj koji moţe da ostavlja zloslavne a da ih ne goni. Nije pravedno ni podobno. zamalo ne poĎe za njim ceo grad. A ne znam.mnogi slediše njegovu jeres. premudrošću. dakle. o najizvanredniji od drugova i braće!" I Stefan reče: "Javljeno je u Sv. no dela proslavljaju imena. i ne odgoni ovoga. uveličaćeš skiptar carstva i bićeš istiniti car istinitim hrišćanima. a kao istiniti pastir primićeš nagradu od opštega Vladike. prosto. tako i meĎu ţenama.rastopih se zbog tvojih neprijatelja. vaistinu meĎu svetima Atanasije.

kao onih koji gledaju Boga mislenim očima i ispunjavaju se neiskazanom radošću. I ovaj došavši donese poslano i poručene reči. A on ustavši i podigavši ruke u visinu. Zatim prizvavši igumana. ne bih po njegovoj presudi ovamo stigao. smatrao bi za veliku nagradu. no – kao što piše David – Onaj koji otvara ruku svoju i koji zasićava svako ţivo biće milošću. Da je Bog hteo da me tamošnjim hrani."Veliki muţ je velik u razumu. Od onoga što mu car davaše i oni oko cara. i koji je tako bio snaţan u Hristu koji ga krepi. mali ostatak od ovoga ostavljaše sebi. davaše mu u ruke prineseno. a da se izagnaju njegovi jednomišljenici iz grada i da ih ne primaju gradovi i sela njegove drţave. jer neko od dvorjana njegove jeresi javi mu ubrzo. Kada je ovaj saznao što je zapoveĎeno. ovako odgovarajući k njemu: "Ovo. i ušavši u laĎu. poznat mu od početka i ljubim. a ostalo predavaše u ruke igumanu da razda onima kojima je potrebno. pomoli se za onoga delatelja nepromenjene ljubavi. A uvek se ţuraše ka Boţjoj ljubavi. smatraše lišavanje očiju kao prosvećenje. i što je još čudnije od običnoga mu dela i što je Bogu iznad svega prijatno: milostinje ne ostavljaše." Jer on. i poloţivši u nedra najvernijem sluzi i u uši njegove mnogo naručivši. iako su mu telesne zatvorene. šta li on neće učiniti kada bude imao drţavu u svojoj volji? Od tada je car Stefana. Kada je ovaj bio u ovim prilikama. a crkva je dobila veliko i nepokolebivo umirenje. No pošto je tako bilo ugodno boţanskome promislu. jer smernošću i govorom privlačaše srca sviju. tako da kada bi samo ko govorio sa njime. i svi grčki skiptri. posla u Carigrad. a zatočenje kao veliku utehu. radi najpotrebnije potrebe. nije hteo. pa i velmoţama i starešinama grada. prešavši u pameti njegove prve običaje i setivši se ljubavi. i dade blagodarenja. A neka blagodet sijaše na licu muţa. Takva je bila Stefanova revnost za poboţnost. ujedno mnogo utešne i milostive da su mogle i samo kameno srce naterati na suze. A kada ga je onaj molio da neki deo ostavi radi potrebe. takva je bila mrţnja prema jereticima. zapovedivši da to odnese Stefanu. osećaše bol u duši. pobeţe u Rim. i otuda lice dobija zrake svetlosti. dovoljno i iznad naše mere je ono što nam se nalazi bez truda. a ljubav je sve k njemu privlačila. takva vera ka Hristu. Prisan je bio i samom patrijarhu i celom crkvenom činu." I odmah zapovedi da mu dovedu Varlaama svezana. ljubitelja vrline. i često moleći se iz dubine duše uzdisaše. tako da je uticao na onoga koji ga sluša ka umiljenju i suzama. A zločastivi njegov skup bio je iz sredine istrebljen. neko od blagorodnih njegova otačastva. blaţeni. On posla ovo na potrebu svojim ljudima koji oskudevaju. a naročito mnogovidećim očima. I tako je Bog savetom svoga ugodnika očistio zemlju naroda svoga. O ovom mislim da i Solomon kaţe: "Kada se srce veseli." . Jer takvo je lice onih koji su čisti srcem. časni oče. da ga razdeli ništima na utehu. još više ljubio i divio mu se. nismo mi stekli. cveta lice. I kada je u tuĎoj zemlji i zatočenju disao takvom revnošću prema pravoslavlju da je i cara podigao na izgnanje jeretika. I uzevši nemali deo zlata.

I došavši k sebi. i došla je časna uspomena čudotvorivoga oca Nikolaja. molivši mnogo i blagodarivši obilnim suzama. vratićemo se da nastavimo povest. milostivi. i behu zapaljene mnoge sveće i kaĎenje. o neizrečenoga ti milosrĎa. A kada sedoše po običaju i kada je na sredini trebalo da se pročita ţitije i ujedno čudesa ovoga velikoga oca. mnogo časova suze izlivaše od novodarovanih onih zenica. na isti način izaĎe iz crkve. Stojaše i Stefan na odreĎenom mu mestu. A mladića koji je doneo. Hriste! gledaše kao i ranije. O čemu smo napred govorili. a da se ne seća šta je rekao. dariva i tvojim očima prvašnji zrak. A on. od napora velikoga sede Stefan za sto i zadrema. obilno hrani. rekavši tome i ovo ka onom pohvalnome drugu: "Ako hoćeš opet što da mi pošalješ. postade nevidljiv. i govoraše da je nedostojan takva dobročinstva. predade njemu u ruke ono što je doneseno. jer u mojoj su ruci tvoje zenice i ove pokazah tebi." Šta je bilo dalje? Već se svršavaše peta godina njegova prebivanja tamo. Prinoseći suzne darove onome koji ih je dao. kao što preĎe hoĎaše. I ovaj zastavši pred njim reče mu: "Sećaš li se što sam ti pre rekao javivši se?" A on kao pavši na zemlju govoraše da ga poznaje i da je veliki Nikola. a ovaj Stefan se prestraši. uzdišući iz dubine duše i moleći se skrušenošću srca. kada se udostojavaju najvećega." A on izjavi da se seća toga i pripade nogama svetitelju da moli milost. Kada je bio u ćeliji. smatrajući sebe kao zemlju i pepeo. dotakavši se krajevima prstiju očiju. I ugleda očima srca svoga onoga boţastvenoga muţa koji mu se ranije javio. Svenoćno bdenije vršilo se po uobičajenom ustavu obitelji. ništa ne ostavivši. dakle. jer takovi su sveti. I tako uzevši palicu. tada mudruju najsmernije. sada sam poslan da ispunim. na zemlju pavši. i niko ne poznade da ima silu vida." I kada mu davaše vid. do dana kada ga izabra Bog da caruje pravdom i postavi ga kao pastira svome otačastvu. . stojeći po običaju. zakrivši oči ubrusom. molim tvoju usrdnost prema meni. I tako se utaji od sviju premudrim umišljenjem. podiţe ga i učini krsni znak na licu. koji je slepome od roĎenja dao vid. pomoću palice opet doĎe u crkvu. zadrţa neko vreme i posla ga ka svom gospodaru. A onaj koji se javio reče: "Ono što ti tada rekoh. razdaj tamo onima kojima to treba. reče: "Gospod naš Isus Hristos." I onaj. reče: "Rekoh ti da ne tuguješ. A kada je dovoljno suza prolio. a da je dostojan mnogih muka i kazni.Takvo i mnogo više reče igumanu i. bijaše se u prsa. jer mene ona sila koja me je ovde dovela.

" A kada ovo ču ona milostiva duša. i već podizaše rat protiv varvara. i više u meni nema nijednog jauka. / Blagodarim i slavim tvoje čovekoljublje.Kada proĎe nemnogo dana iza toga čudnovatog progledanja. i car beše sav u podvigu. koliko si samodršcu koristio. i mnoge časti i darove primahu. reče. ne pruţi ruke ka vlasima glave. i prosto sviju domaćih. srpskom caru. prema ništeti Stefanovoj. A on ne učini nešto nelepo od svoje blagorodne duše. molim vašoj ljubavi. makar godine ţivota tvoga bile i na desetine hiljada. najmanji njegov sin razbole se teškom bolešću i u malo dana umre. čujte kako se vrati u ţeljeno svoje otačastvo. Ovo je. Šiljaše samodrţac Grka svome zetu. o care. I izlivši dovoljno suza i ustavši klanjaše se muţu. no samo dovoljno suza proli popustivši prirodi. Najednom car. A kada su. koji te dobro savetujem. o najsveštenije poslušalište i bogoizabrani ljudi." I pričaše mu o mnogim dobrim delima muţa i o neporočnom ţivotu. otačaski oseti milosrĎe. i kako premudro podiţe samodršca da izagna jeretike. Od tada provede dve godine ovaj novi Tovit. I ako ćeš poslušati mene. Gospod uze. došli caru srpskome. tako uzvodi i ovoga svoga venačnika. reče: "Tebi predajem. da bi ovim posramio ratnika koji uvek zavidi svetima. prizvavši nasamo onoga časnoga oca. dete. jer takva je veza prirodna i ne kida se osim smrću. vrati s čašću sebi onoga koji je viši od čovečanske časti. dakle. pitaše o sinu Stefanu. Njega steče naš manastir kao neku mnogocenu riznicu. suzama ujedno i smernom mudrošću. poslanike da mu pošalje pomoć vojske. jer Agareni tada sve juţne krajeve pokorivši. tako da su se svi koji su slušali veoma divili njegovoj velikodušnosti i premudroj reči. on da sa onima pošalje i nastojatelja manastira Pantokratorova. projavi glas blaţenoga Jova: "Gospod dade. Pošto ne ispusti ni malu neku reč negodovanja. no se proteţe jače." A kada ovoga grobu predade. jer se ne mogu zadrţati. prevazilazeći pretruĎene muţeve koji su u obitelji proveli mnogo vremena." Ove i druge blagodarstvene reči izreče o detetu. i ispovedaše blagodat govoreći: . / Tebi poverih dete. Zato se. podvizima i drugim što pripada monaškom ţivotu. Izvoli. dakle. dakle. pošto je iskusio različna stradanja i u takvim i tolikim bedama pokazao se trpeljiv i ljubazan. sa velikom mnoţinom iĎahu na istočne. ne ispusti nedostojan glas. no i sav onaj carstvujući i slavni grad. / što si izvoleo primiti plod moje utrobe / koji još nije iskusio zlo. kao muţa rečita i iskusna u svemu. A kada srce iznutra probadahu strele prirode. Vladiko. "I znaj. podigavši ruke na nebo. što Samodrţac beše zapovedio davahu. tako bilo. / Tebi poslah dete. A divan onaj reče: "Pitaš me o mnogostradalnom i drugom Jovu. toliko si sebe oštetio. / promislitelju dobri. / i spasi mi se od sada i doveka. i na koji način doĎe u carski čin. opet ga darova svome otačastvu. sve mu darovavši dvostruko. ne progovori nešto nekorisno. sve tvoga carstva nedostojno je. ne samo mi. No onaj koji Jova predade onome koji ga je molio na toliko i takvo stradanje i lišio sinova i kćeri. da njega pokaţe kao svetla pobeditelja i da njega posle rane opet uzvede na najveće.

I kada polaţaše na put iz manastira. časni oče. ostavi ţivot. Putovavši dovoljno dana. po njegovoj zapovesti doĎe k njemu. zapovedi da bude odnesen u svoj mu manastir. i odavahu carske dobre hvale. a još svetliji očima. moleći sa istinitom smernošću oproštaj za ono što je njemu učinio. A šta je činio podraţatelj Hristov? Primljen dobrim rečima. i kada se osećaše zlo i da neće više ţiveti. i reče mu reči pune utehe. gde ostavši malo dana. i okruţavaše ga velika mnoţina onih koji nose oruţje. Kada je prošlo mnogo vremena i kada je trebalo da se izvrši boţastvena volja. jer nije prepodobno ni pravedno da ko ne posluša kada Bog zapovedi. od čega mnogi stradaju zbog lakomislenosti. Zato smo. i velmoţe koje su u savetu. celivaše sa suzama i otpuštaše. i imaĎaše dobre nade u svemu. a crkva koja je tamo. kada on ne bi dao. I tada se ispuni na njemu ono proročko: "Nezlobivi i pravi prianjahu mi. a mene da udostoji milosti gubitkom vida. mislili su da se rastaju sa dušama. stiţe u otačastvo i kada doĎe na mesto gde je car tada prebivao. pošto su mu prinošene obilne potrebe na svako ugaĎanje. A kada saznade da je očeva smrt istinita. i kada su svi njegovi podanici imali veliko smirenje. moleći da pošlje Stefana k njemu. poĎe na put za onim koji ga je vodio napred. A on sve grleći celivaše i govoraše im reči pune koristi a ujedno i premudrosti." Car se ovome udivi. i mnoge darove davaše. čudni onaj nastojatelj i uz to obični monasi sa mnoţinom bratije sa suzama ovoga provaĎahu. odmah bacivši ubrus od očiju. brat njegov od druge matere. i ovoga dozvavši k sebi grljaše. Konstantin. jedan drugoga ne stiţući ka njemu tečahu. i prepasa se na dostojno mu srpsko carstvo. sakupivši dovoljno . i kada je on odlazio. predade ga njegovu dedu. i tu bi pogreben u od njega sazdanom manastiru. tešio je carevo ridanje i sebe je smatrao krivim za ono što je podneo. I beše voljen i ţeljen od njihovih duša. I pošto se takav glas svuda raširio. A on kao otac primio je dobroga sina i sa suzama celivao. kao što si zapovedio. ovi svi tekući pripadahu k njegovim nogama." Zatim ubrzo spremivši one koji su hteli ići s njime. i javljali mu što se dogaĎa." Primivši konačne molitve od njih i njima mir ostavivši. mestu zvanom Banjska. zbog toplih tekućih voda. mnogi su brzo priticali ka Stefanu. Samodrţac se obradova zbog ovoga. Kada je Stefan bio u ovom i kada se krepio i uzvisavao Hristovom silom. a stiĎaše se njegove nesravnjene vrline. i čuĎaše se razumu muţa. – reče – obojica duţni da blagodarimo onome koji je tebe hteo da spase sluţenjem carstva. i nekako polagaše u njihova srca neku silu usrdnosti."Neka bude kako Bog hoće. i hranjaše se u duši nekom boţastvenom sladošću. pošto ti nisi uzrok ni mome roĎenju na svet. posla caru u Vizantiju. bi poslan od cara i ujedno oca sa mnogom čašću da prebiva u nekom dioklitijskom mestu. A on sina. posvećena je prvomučeniku Stefanu. jer sluţitelj Boţji reče ovo: "Oče. A kada je car izdisao. a i vojništvo bezmalo sve. pokaza se onima koji su se skupili svetao licem. oče. A on darovano mu od cara. doĎe caru naprasno neka bolest. Od toga vremena bogoljubazni Stefan postade veći u ljubavi Hristovoj. sve davaše manastiru u kome beše prebivao. A činovnici i koji su nad carskim dankom postavljeni. koji je došao s njim od Konstantinova Grada. jer ne beše tako lak na izmenu. Zatim malo dana ostavši. zapoveĎeno ti izvršio si. A on mišljaše da je to prevara.

spremaše vojsku za bitku. arhijerej uzevši rukama krunu carstva. bi pobeĎen onaj koji je pošao da čini nepravdu. koja od grada solunskoga od carskoga korena budući doĎe na carsko. blaţena Paleologina. milostiva ona duša oseti milosrĎe prema bratu. niti progna proroke kao Ahav. A on. milošću Boţjom car Srba. kao on tada ka braći: . utoliko je nosio smerniju misao u smernom mudrovanju. a svete časno poštovaše velikim strahom i poboţnošću. veoma ţeljenome bratu naše drţave. crvom. a dovoljno je meni i tebi u tolikoj širini zemlje ţiveti. A on nimalo ne poslušavši. i zemljom i pepelom. Njegovu reč javljam sada tebi.vojske. a Bog saveća o meni dobro. onaj koji u svemu promišlja njemu korisno. a ne ratuj sa tuĎim narodima na svoje otačastvo. Zatim ustavši otuda. Vi savećaste o meni zlo. i ovako mu poslanje napisa: "Stefan. i moljahu da im zapoveda kao slugama. no Josifov drug bratoljubac. iĎaše na borbu. a ne čovekom. i niko se nije smeo protiviti. no svi okolni slahu knezove sa mnogocenim darovima kao molitvenike i moljahu da ţive sa njime u miru. doĎi da usrdno vidimo jedan drugoga i primi drugo dostojanstvo carstva. jer ja nisam Kain bratoubica. A srete ga onaj koji je svetiteljstvovao. jer govoraše: "Kada se kadgod čulo. nazivajući sebe. no i svakoga dana savest omivaše suzama. da me je Bog pomilovao i postavljen sam kao car otačaskom udelu. i reče: "Ne priliči pre poći na rat dok ne odam onom koji načalstvuje crkvama dostojno poklonjenje. i pošto je imao spremljenu vojsku. Takav beše uvek spominjani Stefan. Nikodim zvani. i sklanjahu se pod njegovu ruku. sa mnogom radošću i carskom čašću. niti se drznu beslovesni na svete kao Ozija. I sam Konstantin pade jadno. i obećavahu mu svaku dobru pokornost. no štaviše naprotiv ovima savijaše pred arhijerejima visinu carstva. jer ja sam Boţji. A kada se pribliţiše obe vojske. . ukoliko se veliko carstvo širilo i mnoţilo. ne samo u noći. sam si istinito čuo. I padoše mnoga tela jednorodnih. kao drugi sin. tadanji arhiepiskop. Konstantinu. venčavaše njegovu časnu glavu. koji sve dobro udešava. a mnogi se odlučiše na bekstvo. i Hristov učenik vaistinu po prvom Nikodimu. A ostalo sve po činu i bogougodno upravljaše. izabra takvu muţu dostojnu. I kada su se sudarile obe strane. da slepu čoveku priliči carstvo. iĎaše na njega. i poslavši zapovedaše da se brzo ukloni s carstva. po Davidu. A kada su bili u crkvi. pozdrav.Ne boj se. kao što peva prorok. po Jovu. A sada opet znaj. Zato prestani sa onim što si počeo. a prizvavši još i od okolnih predela ne malu pomoć. pokazavši ga kao savršena cara svim ilirskim narodima. da strahom Boţjim i njegovom pravdom vladam narodom kao oci naši. niti pogubi vojsku carstva kao mladi Rovoam." A kada je ovo čuo. Jer ne postade rob ţenskim slastima kao Solomon. dobivši takvu nagradu za svoju ludost. a njegovi ljudi se skloniše k Stefanu.' " Ovako dakle Stefan. zapovedi da se skupi. Pošto beše lepo da on ima i pomoćnicu ka bogoljubaznim delima. prema Boţjem promislu. Što se meni dogodilo. često postelju močeći suzama." I iza tih reči tamo poĎe. A šta je bilo posle ovoga sa blaţenim muţem? Dalje je imao sve u rukama.

Bogu u zajam daje". A povrh ovih podiţe preveliku . a odasvud teku najslaĎe vode. Beše. navodnjavano istom rekom. sačišćeno svakim drvećem." A car k njima s radošću: "Šta drugo da više ţelim. Pošto je boţastveni krepko drţan neiskazanom ţeljom. dovoljno dug i širok. gde Bog nekada stade sa slavom. a milostinje šiljaše svuda kao neke zrake. to uvek imaĎaše na srcu misao: "Šta ću dati Gospodu za sve ono što mi dade?" Izvoli zidati hram u slavu Hristu Svedrţitelju. Obilazeći mnoga i različna mesta po celoj svojoj oblasti.Ţelju srca njegova dao si mu i nisi ga lišio volje usana njegovih. a posle ukusa veliko dobro rastvorenje telu. tako da su se svi okolni čudili njegovoj drţavi. Vojništvo beše strašno neprijateljima samo kada čuju za njega. tako da su i mnogi iz daleka ostavljali svoja otačastva i tamo prelazili. dakle. a naročito mnogo blago dobio je manastir Svedrţitelja. dakle. Dovoljno ih primiše Egipat i Aleksandrija. a sve carsko beše po činu. Prvo okolo podiţe grad.Koliko je strašno ovo mesto. tako da se niko ne moţe nasititi naslade vode. a ne ţrtve" i "onaj koji je milostiv ništemu. Jerusalim i sva Palestina. Takvo je dakle mesto časno i dostohvalno za podizanje manastira. moja usrdnost se saglašava sa ovim mestom. ovo nije ništa drugo. Tu izviru veliki izvori i napaja ga bistra reka. jer u svima njegovim godinama zemlja izdavaše veliko obilje plodova. i otuda je tamo zdrav vazduh. a ujedno ravno i travno. A hrišćanski rog rastaše i crkveno beše dobro upravljano. druga bogougodna dela. mnogim suzama blagodario je Boga. tu prebivaše diveći se krasnome mestu. pa i sveta Gora Atonska obilno pocrpe njegova dobra dela." I tako sa rečju zapovedaše da brzo doĎu kamenosečci i da se postave od pomorskih gradova načelnici zdanja toga." A oni rekoše: "Slušasmo proroka najsvetlijega meĎu carevima gde govori u psalmu ka Bogu za cara: . Sa istočne strane ovome se priupodobljava veliko polje. traţaše prikladno za takvo delo. zvano Dečane. i obrativši se k velmoţama koji su s njim. i tu poloţiti svu svoju usrdnost. čija voda pre ukusa daje veliko rumenilo licu. postavivši šatore. no dom Boţji' – kao što reče Jakov. A sam. utvrĎen čestim kulama. jer leţi na najvišim mestima. mnogogranatim i mnogoplodnim. i kada ovo dobro sagleda. sveštena Gora Sinajska. I naĎe neko mesto u predelima hvostanskim. ljubljen dušama sviju. a dobronaročiti Stefan sijaše kao neko sunce zbog svoga ţivota koji se sijao vrlinama. Sa zapadne strane zatvaraju ga najviše gore i njihove strmine. Ali dovoljno je o tome.A Gospod čini i ovo proslavljajući svojega ugodnika. dajući ljudima zakon. i divan razumu sviju. a vrata manastira nasprama crkvenog lica malo se klone ka juţnoj strani. Konstantinov Grad i Tesalija.' A sada to videsmo na samom delu. reče: " . Jer slušaše što je pisano: "Milostinje hoću. o izvanredni bogoljubaznih drugova. čineći.

predivno sastavljen veštinom da izgleda kao da je srastao u jedan. što je od njega dobro razdeljeno. uznevši se mnogim uspesima i slavom carstva. ustrojene u prostranstvo. i sazdavši sve po redu i u lepoti. iĎaše podobno moru koje se talasa. tu obe strane ugledaše jedna drugu. tako da je po visini ravna crkvenom vrhu. A Stefan saznavši za ovo iz pisma. i sveštene odeţde i svilene tkanine. Priloţi manastiru mnoga sela i prihode po različnim mestima svoje oblasti za potrebe bratiji. koji su ţiveli s one strane Dunava. a visinu toliku. blizu manastira spolja. gledajući toliku mnoţinu koja se ne moţe izbrojiti. koji se javlja u neiskazanoj nekoj lepoti. koje su imale bisere i dragoceno kamenje. koji unutra ima veliku duţinu i širinu. da ti dobro bude. Toliki i takav hram sazdavši. a sam se ţuraše. A zlatne i srebrne sasude. ne mogu ih ni opisivati. pokriva mnogim olovom. Posla. A po zidovima grada okolo prilepljene su ćelije inocima. najhrišćanskiji Stefan bugarskom caru da bude izmirenje. Ovo je dakle ovako izgledalo. i uvek lepota kamena i veličina daje hramu najveću krasotu. oruţaj se protiv varvara. pošto je savršeno izvajan kamen. po imenu Arsenija. tako da se velika blagodet sija onima koji gledaju. A velika je bila. koji te uz to nije ničim uvredio. neko čudno delo i povesti dostojno. Zatim dozva i ravna anĎelima nastojatelja onoga bratstva. kao što i do danas stoji i u premudroj njegovoj hrisovulji. pokazujući njegovu ţelju i usrdnost k Bogu. Pa načini i igumaniju. za svagdašnje slavljenje njegovo. A spolja sastavljen je mnogočudno od uglačanog mramora. Pomisli koliko krvi ima da se izlije. i ovo sve njemu uruči. jer dolaziš u sukob sa Bogom. da se umaraju i oči onih koji gledaju. I kamenje jednoga sa drugim sačlanjeno je divno i najumetničkije. kuhinju i pekaru. imaš u rukama. što Bog drugima darova. da ga pretekne sa sinom Stefanom. A ako si toliko ratoboran. muţa ostarela u vrlinama i dovoljno iznurenog isposništvom. podizaše se na srpsku drţavu i ţuraše se da je pokori.utvrĎenu kulu. Budi zadovoljan sa svojim. dakle. a ne na Hristov narod. govoreći: "Zašto se trudiš da pogubljavaš rodove bugarske i srpske." A načini veliku trpezariju. A i unutra u manastiru. Zatim podiţe i crkvu od osnova dobrom posetitelju velikome Nikolaju. koliko će se telesa sa obe strane izloţiti pticama i zverovima na hranu? Koliko će zbog njih biti istraţivanja onome koji je ove . kao onaj koji smućuje i ratuje ono. dakle. predade Bogu Svedrţitelju. tako da izgleda da je lice celoga onoga hrama jedan kamen. i naši behu veoma mali. i posla da se skupi vojska koja će ići za njim. a prizvavši još i nemalu pomoć Gota. Drţe ga stubovi od mramora izvajani. što beše razumljivo. a ne ţeli drugo. njegova vojska. smuti se. kao neka ptičija gnezda. Drugi iznenadni podvig snaĎe cara. I što je u umu smišljao. to se ţurio da delima izvrši. jer deo tvoga nasledstva koji ti Bog darova. I kada je bio na mestu takozvanom Velbuţdu. tako kao kada bi neko rekao pet na tisuću. čiji sam ja po njegovoj blagodati pastir. jer bugarski car Mihailo. a mnoţina njihova. čemu dolikuje reč proroka: "Bih kao ptica koja se usamila na zidu. koje pripada k Sardikiji. koliko matera će ostati bez dece. umetništvom delatelja. na dostojnolepnost onima koji su ga učinili. crvenoga i ujedno beloga. i išaran je raznim svodovima. A posred svega ovoga on podiţe dobrolepni i bogolepni hram. ukoliko je moguće. po zdanju najveću. sakupljena od različnih naroda. s juţne strane velikoga oltara postoji drugi oltar u čast i slavu ovoga svetoga oca.

I sada će. bi pravedno na to priveden. govoreći: "Idite. odoše svojim kućama. ukrašavajući se svetlim pobedama. podigavši svoje neporočne ruke k Bogu i njega prizivaše u pomoć. najsjajnijeg meĎu svima prvima. da se izvrši njegov pravedni sud. preklonivši kolena i poloţivši lice na zemlju. spremivši mrtvoga običnim predovoljno. Jer kada Senaherim. i tu se liši ţivota bedno. gledajući takovo ustrojenje svoje usrdnosti. izgubiće sa ovim i ono što misle da sigurno drţe. A kada je došao u manastir sa slavnim knezovima i sa mnogim desetinama tisuća. iziĎe imajući svetlost na licu.Jedni na kolima a drugi na konjima. i posle drugih mnogih i velikih muka. A pobeditelj Stefan. s vama poslati anĎela svojega da sruši gordoga pred lice vaše. pošto tako sudi svevideće oko. što su stekli takvoga cara. i Aleksandra. pisaše pobedne pesme Hristu caru i ispunjavaše se neiskazanom radošću. roneći suze kao izvor moljaše se. A on opet došavši u običan šator. a narod ga je sretao i venčavao pobednim pesmama.' " Ovakvim bogovećanim rečima učinivši sve usrdnima i njima u srce davši neku boţastvenu silu. kao nekada Amalik. . njegova nećaka.' . reče: "Gospod mi je pomoćnik i ne ubojim se. i ako. ispuni velikim meteţom predstojeće i podizaše jezik nepoboţnosti i pretnje protiv Stefana i na kraju reče: "Ako ne doĎe do ujutro kad se sunce javi sa istoka. I od tada se ţuraše ka većim podvizima. Stefanu. blagorodne duše! O blaţene nade! Iz dubine uzdahnuvši. uzdam se. Bog videvši smernost i ozlobljenje naroda svoga. a mi ćemo prizvati u ime Gospoda Boga našega. Jer takvo je delo molitva: ne otpušta onoga koji se moli takvog kakvog prima. što će mi učiniti čovek. kao Mojsije u starini kada izlaţaše od šatora svedočanstva. opsedaše Jerusalim. i ne mogaše izbeći sud Boţji. jer oni koji se ţure da ugrabe tuĎe. Car bugarski bi uhvaćen od srpskih vojnika i bi priveden k sinu carevu. postavivši za cara. to ću poslavši dovesti ga svezana beščasno. Ono što on spremaše drugome. Jer piše: ." A on čuvši ovo i riknuvši kao zver. posla jedne noći jednoga anĎela i ubi od puka asirskoga 185 tisuća. dejstvom molitve. no mnogo svetlijeg. A Bog posluša svojega ugodnika i onaj silni gordeljivac bi pobeĎen sa svom vojskom svojom. jer piše: . A sam u svome šatoru stojeći. obrati se ka svojima. u ime Hristovo. ne postavim nogu naše nepobedne drţave na njegov vrat. A kada je nastao dan. uputi ih u borbu. predaću ga najsilnijoj smrti.Bog se protivi gordima. a koji je ostavio one koji su daleko od nas da miruju? Sam imajući podobno. Gospod mi je pomoćnik i ja ću pogledati na neprijatelje moje. koji je tada pokazivao u borbi veliku hrabrost. I uzevši mrtvo telo toga Mihaila i svršivši nad njim potrebno." I dozvavši vojvode zapovedi da se ureĎuje vojska i da se sprema za borbu. Zatim ujedno skupivši svu vojsku. a smernima daje blagodat. gledajući na mnoţinu onih.Neka se ne ustraši srce vaše'.beslovesno pogubio. blagodareći Boga. i postavivši sina Stefana po sredini." A šta Stefan kada je ovo čuo? O. Budite hrabri. deco. I tako provede svu noć stojeći. vojvoda cara asirskog. I tako se Bugari ispuniše stida izgubivši mnoge od svoje vojske. vrati se svojoj kući. pošto padne. uruči je njemu. moljaše se. hvalio i čudio se.

" O dobre vesti! Ustavši iz sna. snabdevenim svim potrebama neophodnim za to. i ovu oduze od otačaske oblasti. ostalo vreme ţivota moga svrši se. preĎe u arvanitsku zemlju. I ugleda velikoga Nikolu u takoj slici kao što mu se i ranije javi. jer od tada sve noći do časa pravila provoĎaše hodeći po gradu i traţeći one koji trebaju. a drugi deo radi onih blaţenih stradalaca. a ostalo sam razdavaše. za smrt. kakvi će biti proizvoljenjem.Zato i načini i drugi manastir. A Stefan napred spomenuti sin njegov. i razdelili se od članovnog sastava. Došavši k njemu reče: "Spremaj se od sada. ako mu bude moguće. govoreći im reči utehe i hvaleći ih što se radi privremenog stradanja i koje brzo prolazi. one koji su se sasvim savili i nisu mogli ništa raditi. koji su se udostojili nekim boţastvenim darovima. koprene tkanja. Tamo ustroji da dobijaju odmor kakav ko hoće. mnogo puta bio je ranjen ţeljom za carstvo. radi mekoće. sa ćelijama jednom do druge. i mirisna mira radi hlaĎenja ognja koji se diţe. i dalje da ţivi sa Hristom. i mnoge noći provoĎaše besedeći s njima. da ostavi zemaljske uzbune. dovoljna mnoţina po broju. jer ne znam koji će carevati posle nas. blaga i dobra muţa. zapovedivši da svima ovima ugaĎa i da im ublaţava bolove koji dolaze od bolesti. iznutra krijaše zmiju od straha da ga neće dobiti. suzama radost mešaše. dade radi obitelji. one koji su imali izjedeno lice uzavrenjem krvi. tri stadija daleko od velike obitelji. a drugi put i javno danju. imajući sa sobom mnogo vojništva i mnoge od načelnih velmoţa. Klanjajući se ovima grlio je usrdno ona sastradateljna tela. blagodaraše Boga i vesnika dobroga preseljenja. Zatim prizvavši nastojatelja manastira napred spomenutoga Arsenija. A postavi njima i upravitelja od dvora. a malo njih su znali za njegovo delo. . dajući svakoga dana obilno što se našlo za njihovo umirenje. radi toga ovo uzevši. radi leţanja onih sveštenih tela. i one koji nisu mogli slobodno disati. pošto je meso otpalo. jer ćeš ubrzo izići pred Gospoda. opet hoće da bolje dobro javi. Zatim ne mogući trpeti plamen stremljenja. i dajući ovima dovoljno novca. jednom praveći se da je neki od vojnika. Jer on se ţuraše uvek i hoćaše. Stefane. dakle. celujući ih sa suzama. odlikovanu dostojanstvom tribuna." I ovo. prilegavši na svoju usamljenu postelju. govoreći: "Časni oče. i sebe bacivši na zemlju. A sam tamo često dolaţaše. sačuvaj za manastirske potrebe. Prizor beše vaistinu jadan i gledanje je izazivalo suze milostivim očima. i njemu iznese mnogo zlata. malo zaspa. i tamo se opasa na svesadrţanje carstva. A sada dospevši do kraja izneću kako je bio mučenički kraj njegova ţivota i kako se on nastanio u zboru mučenika. za njih je potrebno drugo tačnije upraţnjenje i raspoloţenje. dobro sastavljenim i ukrašenim zastiračima za leţanje. I opet Nikolaj. radi ljutine koja je izlazila iznutra. i pošto su se prsti otrgnuli od samih okolnih kostiju. opet obična korist. I tamo sabra po celoj njegovoj oblasti bratiju koja boluje od sveštene bolesti. udostojiše beskonačnoga carstva. Nije mi sada zgodno vreme da dalje pišem o ovima. Jedne noći po svršetku jutarnjih pesama. I ni Solomon se u svoj slavi carstva svoga ne slavljaše koliko on ovim sabranjem stradalnika. jer behu meĎu njima muţevi.

i imaĎaše u rukama oca sa ţenom i decom. samo je često bio pogruţen u skrušenosti srca i suzama. da ne bi u nekim malim rečima osiromašila tolika bogatstva boţastvenoga mučenika. o svešteno sabranje i časni oci. no kao kad neko sunce pod zemlju zaĎe. i predade se riznica grobu. A zato i naĎe zgodno vreme sin. i prebivaše vršeći mnoga dobra dela. ako ne ovako? Jer jedan je udeo mučeništva. prepusti da se na njemu vrši Boţji promisao. da ne bude i nama kazano ono po pravdi. Tako i Davida krotkoga u ovom podraţavaše i sinovlje gonjenje usrdno podnosaše. no da iznesem na javnost i da predloţim vašem sluhu. i iznenada doĎe sa mnogim silama. takovo naumivši. koji su pokazivali u mnogom da su njegovi. nekako neobično pogledavši na njih. reče: "Zašto vi tako oţestočavate krotku dušu. koje ćemo sada izneti. od anĎela prihvaćenu i hvaljenu. a treba i svako zlo istradati. a mnogi su načini smrti. a posle malo vremena biće ujedno naslednik i molitve i carstva. I tako predade Gospodu blaţenu dušu. Ali kako bi bio savršen mučenik. ići slobodnim nogama? Kako se idući ne izmeniše ka milosti? Kako li. kao onima koji su hristoljubivi i mučenikoljubivi.Primio si svoja dobra u svome ţivotu. i zašto je pokornu zakonu Boţjem prisiljavate da mu se protivi? Kada primismo dobro iz ruke Gospodnje. rekli k njemu: "Zašto je tvoje toliko šteĎenje o sinu? Zašto toliko odlaganje i kašnjenje? Pošalji vojsku. slavu i carskoga imena. ispuni je velikom korišću i ovim ćeš pokazati svoju moć. . i po običaju traţio je nište. a mnogostradalno ono i časno telo bi doneseno u njegov manastir. nisam mislio da ovo sahranim u dubinu zaborava. kako se ne smilova na roditeljsku starost? Kako se ne postide sedine? Kako se ne seti onoga koji je rekao u Zakonu: "Poštuj oca i mater. i njih dade čuvati u drugom gradu. trudeći se ujedno i da vaš sluh uzveselim slušanjem povesti i čudotvorenjem mučenika. A kada su neki.A šta je činio on." Pa i zloga gospodara zle sluge. dobivši. a zastrašićeš njegove vojnike i dalje se neće smeti podizati na rat protiv tebe. i imati neki dostojni deo tamošnje utehe. i dostojnolepno obilno izvršiše se sveštenoslovlja. krotki. nije obraćao svoju paţnju ni na što drugo." A on. kao što reče Jov. smedoše pogledati na ono sveštenolepno lice? Ili kako se drznuše da se svojim skvrnim rukama dotaknu njegova sveta vrata? O neumesnosti! O ludosti! Kako se ne osušiše zločinačke ruke? Kako ne oslepiše njihove oči. A ja. kaţe se. Jer od kako primi vest o blaţenoj smrti. i posle nekoliko dana osudi ga na najgrču smrt udavljenja. i da zajedno sa njime ţivi. došavši na mesto. No kako će poslušati dobar savet duša koja se jednom ustremila na zlo? A našavši ovoga gde se ne pokorava. A njemu ništa slično. da se ne preseli odavde bez mnoge koristi. O nepravedne osude! O nemilostiva odgovora! Kako ne pomilova otačasku utrobu. kao što kaţu spisi mnogih svetih da je bilo. a ujedno i napadač. kao što je poznato. a njega posla u tako zvani grad Zvečan. kada ovo saznade? Mnogo puta obraćao se njemu da ostavi nepodobno. što je rečeno bogatašu: . No dosta je o ovom. zar nećemo pretrpeti zlo? Dovoljno se nasladih dobara sadašnjega ţivota. kako smedoše.' " Našto će se oni posramiti i neće mu na to moći dati nikakva odgovora.

svagdašnjim suzama i smernim . o slatke povesti! Sila neiskazanoga ugodnoga mirisa ispunjavaše sve. ustavši prispe ka crkvenim vratima. ne samo one koji su se u crkvi nalazili. čudno! Nikako! Jer Hristov je učenik. no takvo ostade. koji je nekad bolovao od ognjice i bio lišen gledajućeg osećaja očiju. a postidevši se dobrodeteljne sile koja je u njemu. da ga. Jer kada se već vršila boţastvena sluţba. Zatim kada je u crkvi bio. zapovedi skinuti kamen prebogatoga groba. a mnogo se javlja u snu. i jedan drugoga pritiskivaše. i crkveni klir. lice sa očima poloţi na telo svetoga. i suĎaše da ovo do kraja nikako neće ostati neobličeno. no koje se dobija usrdnošću. tople suze izlivaše bijući prsi rukama. Pa i imanje rastočivši. doĎe i do arhijereja mesta. a da se nije nasladio takova dobroga mirisa. I tako sveštenim arhijerejskim rukama bi iznesen i poloţen u kovčeg. svetije i časnije delo od onih zavetnih tablica. I niko od tu sabranoga naroda ne ostade. briga za sirote i udovice. glavu priklonivši. Jedne noći kada je spavao eklisijarh manastira. dostiţe vremena nadsvetska. I pošto se o ovom raširio veliki glas.Ono svešteno i stradalničko telo opšta mati zemlja zadrţa u svojim nedrima sedam godina. znajući sigurno muţa vrline i njegova stradanja na pravdi. i kada je ovo izvršeno. dakle." Vaistinu Stefan pokaza dela dostojna vere. A on ovoga otpusti. A treći put javi se najstrašnijim načinom zajedno eklisijarhu i igumanu. a dela verom zapečati. ljubav. podvig za poboţnost i što je najviše: smernost. ispriča nastojatelju viĎenje. I o čuda! Ustavši gledaše ţeljenu svetlost izbavivši se preĎašnje tame. Ovaj saznavši da je ono časno telo izvaĎeno iz zemlje. nezlobije. a jezikom govoreći molbu mučeniku. milostinja. te sabra arhijerejski sabor koji je pod njim. Da li je ovo. javi se neki čudni i svetlošću neiskazan. i doĎe u manastir. sačuva ga celoga po zapovesti onoga koji ga je stvorio. raslabljeni. i oni koji su ove znali kaţu da su do skoro bili ţivi. koji se veoma ustraši i udivi. A on i opet javi velikome. i nikako nije mogao postići utehu stradanja. dotakavši se sa verom njegovih moštiju. nekako lako dobivši ulaz. primahu osloboĎenje od takvih stradanja. nada. zboruje sa prepodobnima. pravosuĎe. rekavši da treba da bude delo. ugledavši se na veru one ţene u evanĎelju. Jer jedan koji proseći seĎaše kod manastirskih vrata. kao i nju. no i one izvan crkve po celoj obitelji. i sav beše u uţasu. krotost. stojeći napolju. I opet kada beše prošlo malo dana. nastanjujući se kao velikomučenik sa mučenicima. postade beskućnik i prosjak. pošto ih je prevazišao mnogim delima. zapovedajući to. i koji je pre toga bio voĎen. nada ne posrami. da daje isceljenja raznih bolesti. davši lekarima mnoga imanja. koje prema tome nije nikako imalo da po prirodi istrune. prostota. i zapovedi mu da iz zemlje iznese telo njegovo. postavši im sličan čestim molitvama i sećanjem smrti. koji je rekao: "Dela koja ja činim i taj će činiti. jer beše od imućnih. postade voĎa i hodeći propovedaše veličija Boţja vršena od Stefana. Jer ovu priloţivši ostalim dobrim delima kao neka krila. A on ustavši i zastrašen bivši. i da leţi pred svima prema svačijoj veri kao isceljenje koje se ne kupuje zlatom. a ta dela su ovo: vera. nemi i gluhi. tako i ovoga. i priveden od voĎe ka najsvetijem kovčegu. javi se opet eklisijarhu. Ovaj druţeći se sa onima koji su blagočastivo na zemlji carevali. jer se mnoţine sticahu na poklonjenje nepropadljivoga tela. kao što će dalja reč pokazati. Pa i mnogi drugi hromi. i pošto mu ne beše zabranjen ulaz. jer prisvoji i neka od velikih njihovih dela. dugotrpljenje. i za četrdeset godina bio je iskušan takovom kaznom. i ukore ih kao one koji nisu verovali. a veru ukrasi delima. A sam u mislima mnogo razmišljaše o ovom. da svi vide i da se klanjaju. a onima koji sa verom dolaze.

i voĎenjem bitaka protiv naroda koji navaljuju i traţe da ozlobe Boţje nasledstvo. o kome Bog svedoči. no duševnim osećajima. koji je mnogo više iznad onoga. i Josifove ţitnice ili na polju senarskom ne dobro smišljeni zidovi kule. I kada je. Jer koliki rečeni će opkoliti njega tada na sveljudskom onom saboru. i izabranom narodu. i dejstvom molitve. stadu Hristovu. ne nogama. ali na potrebu sluţbama zakona i na osvećenje Izrailju ţestoka srca? A ovaj sazda hram blagodati za sluţenje i dostojanje boţastvenih tajana i za molitveno sabranje naroda Hristova. pleća nagih. i kao što je u svemu. pa se i spremi da uĎe u dvornicu sa mudrim devojkama. . a ovaj u samoj blagodati. narodu sveštenom. Kao što je onaj prevazilazio istočne careve poboţnošću i pravdom. Njihovu oskudicu tešeći. A i on je bio pevač pesama. koju je po prirodi imao. kada sa Vladikom i ţenihom uĎe u zbornicu. ali je bio rob ţenskim slastima. što Bog spremi onima koji ga ljube". slavom i bogatstvom mnogo više nadmašio. i predstavivši svetilnik. No i kada je spavao. Bio je drug mnogostradalnom Jovu. kao drugi Mojsije. I ovaj. pa i pisac pesama igraše pred kovčegom. dakle. što je divni Josif od braće prodan i u rov bačen bio slika Hristova? Zar nije Stefan isto zatočenje. "što oko ne vide i uho ne ču. Ja mislim da je smrt bolja od takove kazne. te porokom slavu unakazi. tako je i ovaj zapadne milostinjom i nezlobivošću. A ovaj mudrošću. naiĎe prirodna potreba i učini da sve zadrema i zaspi. a ovaj car Srbalja? Samo je onaj bio u Starom zavetu pre zakona blagodati i vladar bezboţnom i skvrnom narodu.mudrovanjem. govoreći: "NaĎoh Davida Jesejeva. po Danilu. Šta su prema ovom delu mnogo spominjani hram kizički i njegovi stupovi umetnički sloţeni. koje izviru od srdačnog instrumenta i dostiţu u uši Boga Savaota. Zar nije onaj sazdao mnogozlatni i mnogoslavni hram. dakle. nevolja siromašnih. ali ne na korist onima koji su ga stvorili? A beše. sasud njegove svete duše čini preslavne stvari. zatvoriće se vrata. po Iliji. no uzdizanjem čistih ruku. muţ najboljih ţelja i revnitelj. A kada se od česti uprazni po apostolu. kome on beše čuvar. Stefan. dakle. Ovaj se moţe nešto uporediti i sa Isusom Navinom i još viši je podvigom za narod. pokazujući toga strašnom sudiji. očekuje strašni dolazak slatkoga ţeniha. tolikom slavom bio proslavljen u sadašnjem vremenu. i to ne oruţjem ni lukom. koji će biti u ponoć. Šta je. O blaţenoga obličenja! O dobrih pokretača Stefanovih! I kada je ţenih dolazio. čujte vazljubljeni: utrobe ništih. muţa po mome srcu". kakva i kolika će mu se tada darovati. ili dom u Efesu veoma usrdno dakle ustrojen. Jer ispunivši mnoge sasude uljem predovoljno. koji je njih upokojio radi njegove ljubavi i koji im je olakšao bolove od stradanja! Koliki će jezici jednim glasom podigavši se jasnije od trube pokazati muţa milostinje i što je on njima sakriveno činio. pa i lišenje svetlosti poneo. i na kraju nasilno pogibe. i posvedočen ne rečima. Zar nije onaj bio car Egipta. utrobe gladnih. jer se nikada nije uzdao u njih. suze udovih. A koji su to sasudi. jer ţelju duše beše upravio ka nadzemaljskom. niti uziĎoše čoveku na srce. Ovo će oni jasno izneti pred anĎele i ljude. sačuva se premudro od takva poroka. neravan obojici. bio je car i krotak u smernosti. spremi svetilnik na svoj ukras. no delima pokazan od Boga narodu. a molitve su tihi usklici. a duhovno je igrao u kolu. David je bio car u Izrailju i krotak. tako je i ovde Stefan veći po mučeničkoj smrti. Čudni Solomon bio je u premudrosti i lepoti iznad svih koji su carevali u Izrailju.

a zatim otkri zvera koji je unutra ţiveo. verujemo da je i preblaţena duša toga nevidljivo s nama. trebao bi svakako da se prestavi kao Enoh. Govorim o onom Juncu. što sa vama i same naše oči videše. reklo bi se: vuk. izlazeći od igumana upadaše u ruke njegovih slugu sličnim lovačkim psima koji gledaju i očekuju ţeljeni lov.Takova su Stefanova dela. i unutrašnju pravednu kaznu pokazivaše. jarošću sretajući onoga koji se razjarivao protiv njegovih ljudi. i nemala prolivanja krvi. jer se tada dogodiše meĎusobni ratovi i činjahu se iznenadna i česta plenjenja. strašnije od prvoga. a pokoravahu se kao što treba pastiru. kao što je imao običaj. Čujte. i njegova sveta duša nastani se u neizrečenoj slavi. javi mu se Hristov vojnik. samo ih moljaše da mu brzo dovedu kovača. tama upravljaše svetlosti i vuk beše pastir ovcama. Zatim kada se vraćao na konju. Ovaj idol nepoboţnosti prisvoji javno sve što je u manastiru. i neka velika i neutešna beda pokrivaše duše sviju. koja ispunjuje molbe naše ka spasenju i koja čuva od zala koja nailaze. Pa i onaj svešteni zbor inoka stavljaše na raznovrsne nevolje. Jer izgledaše da ga je na susretu zbacio s konja i zabio mu dva velika gvoţĎa u grlo. ne pretpostavi što od vidljivih misaonim. a nastojatelje manastira otuĎi od svakog dostojnog dela. jer podobno neukroćenom i divljem juncu doĎe u manastir." A pokvari se i omrazi se u upravljanju. Kada je bio unesen u manastir i kovač je bio tu. no kruna ovoga zemaljskoga carstva isposredova mu nebesko carstvo. prema pisanom. povest. i prstom mašući prizivaše ovoga. o ljubazni oci. Jer čije su časne mošti u nas. i ustroji da se to upravlja od svetskih. takve su prednosti blagočastivoga cara. a zapovedi da samo neki mali deo hleba i drugih potreba daju igumanu. pa i ako bi ko po običnom načinu radi koristi došao k nastojatelju. no kada hoće onaj koji daje. tako da nisu smeli ni slobodno hoditi posred manastira. i ništa se od njega nije moglo čuti. Odmah se pokazivaše ljut i beše stan svakog bezakonja. i nikako ne trpljahu da se nimalo razluče od njegove ljubavi. I da ukratko kaţem. tada u taj čas kada je on bio blizu manastirskih vrata. ne ukrade se gordošću. imaĎaše u rukama. primaše mnoga beščašća i pretnje. koja nije nepoznata ni vašoj ljubavi. pošto nas Bog voli. donoseći dovoljno hrane i obilno što je na potrebu. koji je prema delu dobio i podobno ime. tako da se nije smeo zvati ni imenom iguman. reče u srcu svome: "Nema Boga. poslan od onih koji su tada blagočastivo vladali da čuva mesto. i . I ako je takav bio inok. takovi su plodovi bogoljubazne duše. sa toplom verom i gorljivom usrdnošću. i koja se protivi i javnim kaznama kaţnjava one koji napadaju na njegov manastir i koji oskrbljavaju anĎelski čin u njemu. a ako je bio mirjanin. pokrivajući se ovčijom koţom. Kada ovo ne bi ovako bilo. a i mnogi drugi behu gledaoci. i noge njegove metahu ljuto u klade. kada i bratija pojaše šesti čas. dobijaše dovoljno batina. I kao bezumni. Neki Ivoje bi postavljen od carice Jelene za čelnika. i to ne kada iguman hoće. a beše podnevni čas. jer sve što beše u manastiru. A oni blaţeni i vaistinu Hristove ovce ne uzimahu pretnje onoga zvera ni u šta. i kazni mučitelja po pravednom sudu. koja su prošla čak do grudi i jetre. već nije mogao govoriti. Ali i drugo svedočanstvo izneću vašoj ljubavi. i u takovim ljutim mukama ispusti jadnu dušu. Svešteno njegovo telo bi ostavljeno kao neko mnogoceno nasleĎe njegovu otačastvu i svima. Obraćaše kako mu je volja bila. I svima koji su u manastiru zapreti da nikako k njemu ne dolaze. Ovaj dakle u početku pritvaraše poboţnost i smernost. pošto su mnogi išli pred njim i iza njega. nepravedno i nepoboţno. Ne vezuje se on tolikom samodrţavnošću.

naĎe. udari ga u hrbat posred bedara i u desnu mišicu kao kopljem sa ostatkom od svećnjaka." Riknuvši. A posle neke. pitahu da saznaju uzrok onoga iznenadnoga prenemaganja. Hristov vojniče! Vidi oblak ţalosti koji nas je pokrio. i od sna skočivši. Gnilo telo i kosti probodenih mesta. Zatim i samu nju najposle silom ispusti. kao da će ka stolu nastojatelja. dugo je bio nemoćan jako stenjući i polaţući često ruku na mesta. gleda u snu kao da se beše vratio iz vojske. čekajući pomoć utehe odozgo. drţeći zajedno sa nastojateljem. "gledaše grešni na onoga koji nije učinio nikakvu nepravdu". Vidi i ne prećuti!" I kada je on ovo izrekao. Kada je od tada prošlo nešto malo vremena. on koji je podoban tome. koju si za ţilište sazdao Bogu. Dirljiv beše prizor očima. koja po Boţjoj dozvoli primiše kaznu. i prolaţaše manastir idući ka crkvi. iĎaše sa velikim veličijem. A Junac se okrenuo natrag da beţi. jednim ustima moleći da se ukloni ona beda. Ali ga sreta neki strašni muţ. "jer viĎaše da doĎe njegov dan". da još više zlostavljaju nastojatelja. Zli smrad onih rana po celom manastiru dosaĎivao onima koji se u njemu nalaze. bi pozvan Junac pismom na vojsku. rekavši: "Ovo ti je odmazda. i ovako mu iz dubine duše javljaše: "Vidi ozlobljenje naše. . i udari ga po licu i prsima svećnjakom koji imaĎaše u rukama.ostajahu dalje. da ga tamo ubije sa ţeleznom palicom u rukama. stradaše poslednje dane. tako da su se videli i sami unutrašnji organi. a duša je unutra bila nasilno drţana. leţao je sedam sedmica. A onaj strašni stigavši toga. A u taj čas Junac spavajući u vojsci sa drugovima svojima. uĎe i u vrata zvana carska. Jezik mu je otpao i zubi su se rascepili od velike zloljutine. mnoge noći provoĎaše moleći se. Podigavši one koje je imao u vlasti. koji je sagnio. Zatim jedne noći po svršetku jutarnjega pjenija. da se navikneš da ne činiš svirepstva mome manastiru i narodu. I tako obuzet velikim plamenom. a za to je znao jedini panamonarh. A drugovi koji su bili s njim bili su u velikom uţasu i stojali su za mnogo časova kao izbezumljeni. takoĎe su sagnili. i suzama neutešan napor da se razume umnom finoćom nešto najstrašnije. zaveštavši onima koje beše ostavio da upravljaju stvarima. Izišavši od mesta gde kovčeg stoji. mnogim zakletvama zaklinjaše se da će ga ubiti svojom rukom. jednomudrujući. sa suzama celivaše njegove svete ruke. kada je ovaj jedva k sebi došao. Ovu skvrni Junac načini pećinom razbojnicima. gde neki grad opsedahu. ostade u crkvi. A ako ga vrativši se. Vidi poslednje podjarmljivanje tvoga nasledstva! Vidi kakva ti je obitelj. dakle. A on i nehotice kazivaše istinu. A on tako dostiţe u puk. tako da je izgledalo da se svećnjak slomio od silnoga udarca i da je otpala njegova polovina. kao zver. a zatim da je telo podleţalo svojstvenoj raspadljivosti. A iguman u podvigu budući. ukrašen carskom odećom. i o čuda! Jer ne ispusti prvo dušu po redu prirode. da bi ustrašivši se ostavio manastir. izlaţaše iz crkve. A otvorivši kovčeg u kom je leţao mučenik. za pouku drugima. I ovaj. no je telo prvo grozno i neobično sagnilo. sa dugom i prosedom bradom kao što je i naslikan. i mogao se videti onaj koji je pre bio gord gde leţi slično davnašnjem mrtvacu. A Gospod ga ne ostavljaše u njegovim rukama. tako da kada je bio donesen u manastir. Okretaše se u postelji desno i levo. kao što reče David. I kada proĎe pripratu. naroda tvoga.

kome slava sa bespočetnim Ocem i presvetim i dobrim i ţivotvorećim Duhom. jer na tebe se uzdasmo da o tebi sastavim slovo. amin.O dobre zaštite. o svojstvenoga bolovanja za svoje sluge! Jer odmah meteţi prestajahu. a još prema pisanom: "Neka te pouči smrt brata tvoga. makar da je daleko od dostojnog. A obratićemo reč ka prvom. jer su mnoga tvoja stradanja. jer su oskudicu ovoga znanja delom učinile mnoge godine. A kada nas postiţe i njegova sveosvećena uspomena. Izljubimo prsi. uzbune se utoliše. to je tvoja zasluga zbog ovoga. A zagrlimo i ovaj svešteni kovčeg u kome je riznica Boţjih čudesa. po dostojnosti izvršismo. a ja neveţa lišen sam umne oštrine. I da saţeto kaţem: Očisti Gospod zemlju naroda svoga poslavši Stefana. molitvama svojima vidljive i nevidljive neprijatelje svojom silom. koja se istanjila kao paučina. . praznujmo. Ako." Dovoljno rekosmo o ovom. Praznujmo ga u psalmima i pesmama duhovnim. sada i na beskrajne vekove vekova. venčavajući svakoga po meri usrdnosti. neka vas ucelomudre napred rečene strašne povesti. u smernosti i istini. u čistoti i milostinji. sabraćeš nas koji smo se nazvali stado tvoga manastira. ispustićeš onaj blaţeni glas: "Evo ja sam i deca koju mi dade Bog". riznicu mnogih dobara. venčajmo njegov časni vrh dobrim hvalama i svu brigu za nas poverimo njemu. koje su više i časnije. odvraćajući gnev Boţji koji se radi naših grehova pravedno podiţe na nas. braćo. Slušajte vi koji se borite sa Bogom i koji ţelite da ugrabite crkvene stvari. behu uklonjena. neumesna pirovanja ćutahu. Ovo ti je. opet ruke milost činjahu. kada se moljaše i ruke uzdizaše. u veri i nadi i ljubavi. u krotosti i pravdi. osim da se drţimo vrline. i uvek pruţahu ka ništima. i kada umnu molitvu činjaše. A ti nas nadziravaj odozgo. čak više i od onih koje su pruţene na Gori radi primanja tablica zakona. znamenje ljubavi prema tebi. i njemu slična četa beše odagnana. koje su iznad onog krčaga sa manom. okropimo suzama radosti njegove svete stope koje su zgazile do konca neprijatelje i njihovu za zlo veštu moć. koja je u duši. i pokazavši Bogu sudiji. odgoneći. o brze promisli Stefanove. i u ostalom čime se ugaĎa Bogu. Stefane. i beščinija koja se dogaĎahu posred manastira. svebogati. Zatim i malo znam. dakle. o boţastveni i svetli vojniče. što ne mogu pomisliti. jer posred nas sada nevidljivo stoji sišavši od neiskazanih visina. slušajte i beţite kao od ognja. Ali i Bogu je ljubazno ono što je po sili. Celivajmo ruke mirisnije od skupocenoga narda. praznični i ljubazni praznik duhovni. koje se često uzdizahu Bogu. i ništa od nas ne moli. dotičući ga se poboţni usnama i očima. A kada u strašni dan suda i svetlije od sunca zasijaš. O dobroga delanja najkrasnijih ruku! Mislim da su ove ruke najsvetije bile.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful