Grigorije Camblak

Žitije Stefana Dečanskog
Početak XV veka Savremena jezička redakcija prof dr. Lazar Mirković
Internet izdanje
IZVRŠNI PRODUCENT I POKROVITELj

Tehnologije, izdavaštvo i agencija Beograd, 6. decembar 2000 PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK Zoran Stefanović LIKOVNO OBLIKOVANJE Marinko Lugonja VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE Milan Stojić DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA Nenad Petrović

Elektronsku verziju za Projekat Rastko priredio Marko Marjanović po štampanom izdanju: Grigorije Camblak "Knjiţevni rad u Srbiji", Prosveta i Srpska knjiţevna zadruga, Beograd, 1989. Originalno objavljeno u knjizi Stare srpske biografije XV-XVII veka, SKZ, Beograd 1936.

Grigorije Camblak Žitije Stefana Dečanskog Meseca novembra 11.
Život i podvizi svetoga velikomučenika među carevima Stefana srpskoga koji je u Dečanima, napisao Grigorije monah i prezviter, bivši iguman iste obitelji. Blagoslovi, Oče! Beše i ovaj velikoga i najslavnijega naroda srpskoga. Ne samo da je vojničkim silama prevazilazio druge narode, i da je natkriljivao okolne slavom i bogatstvom, lepotom mesta i veličastvom, no se krasio i hvalio najblagočastivijim i najmudrijim carevima, sa kojima je čak bio u ljubavi.

U spisu setih se po imenu osnivača carstva. Jer kao neki uzročni koren po roĎenju i po carstvu bio je Simeon triveliki, Simeon, koji je u carevanju ugodio Caru sviju, Simeon, koji se spustio sa visine carstva i zavoleo veliko monaštvo, Simeon, dobri vojnik velikoga vojvode, koji se ne obveza valima ţivota, no postade ugodan vojvodi, Simeon, vaistinu drug onome Bogoprimcu, a mislim i veći – jer ukoliko je blagodat veća od senke zakona, utoliko su i sluţitelji blagodati veći od tajnika senke. Koren dobra, dakle, kao što rekoh, Simeon, ostavi carstvu dovoljno naslednika, od kojih je svaki u svoje vreme vlast primio. Nisu uzmućivali crkvu jeretičkim valima i jelinskim lakrdijama i basnama kao sinovi i nećaci Konstantina Velikoga, no su blagočastivo i bogomudreno i bogoljubazno upravljali vojskom i ostalim uručenim stadom. Počinjući povest o velikomučeniku i caru, usrdno molim bogoljubazne duše vaše da paze na ono što se predlaţe. I ako što bude nepotpuno, molim vas da me udostojite milosti. Drugi drukčije pričaju i svaki od ovih hoće da utvrdi svoje. A ja uzdajući se u mučenika, ne ispovedam blagodat ni ovima ni onima, no se uzdam u pomoć onoga, čiju povest pohvalnoga ţivota naumih da ispričam. Milutin, koji je četvrti posle velikoga Simeona, raĎa Stefana, veliki stub poboţnosti i venac carstva. I već do svoga punoletstva mnogo vremena beše proveo obradovan i svetao ka svima, poučavajući se uvek strahu Gospodnjem, i njime uklanjajući se od svakoga zla, i mnoga muţevna dobra dela izvrši od mladosti. Beše dobropristupan ka onima koji govore, tih rečima, milostiv prema stradalnicima, a toliko se gnušaše gordosti, da takvoga nije hteo ni pogledati. Zato se srca i razumi sviju raspaljivahu u ljubavi prema njemu. I sav se beše načinio pomoćnikom Višnjega i ka Njemu jedinome gledaše. Ali kako postrada? Podiţe zavist Ďavo koji uvek mrzi dobro. A izvršilac takvog sluţenja bila je njegova ţena. O moje suze, što ţenska prevara savlada praroditeljevu u raju veliku mudrost! Šta ovde nije htela zavist učiniti revnima? Čujte. Dolazi carica k caru pokazujući tuţno lice, neukrašen i neobičan nastup, roni suze i unutrašnjim plamenom preseca glas. I, da ukratko kaţem, podiţe oca na oslepljenje prvorodnoga sina, vaistinu slična Isaku dobrim pokoravanjem i poslušnošću. A on ne da nije znao za ono što je smišljano o njemu, no su ga mnogi od knezova i velmoţa tajno učili da se sa mnoţinom vojnika ukloni u neku od tamošnjih zemalja, i da izbegne od prevare, koja je smišljana protiv njega, i da se odene savršeno u svedrţanje carstva, ali nije hteo ove poslušati, sudeći da je bolja Boţja briga o njemu, koja biva svakome na korist, koji su sebe svedušno poverili njegovu čovekoljublju nego li savet i pomoć ljudi i ostajaše dalje drţeći se pravde i nezlobivosti, ogradivši sebe milostinjom i molitvama, govoreći: "Vladiko sviju i Boţe, jedini stvoritelju vidljivog i nevidljivog stvorenja, znaš srca stvorenih, unapred znaš sva njihova bića. Čovečja misao ispovediće ti se, i ostatak misli poverava ti se. Vidi da li u srcu mome ima nepravde, vidi da li je u meni put bezakonja. Boţe, koji pravedno ispituješ i srca i utrobe, vidi da li je istina ono za šta me ogovaraju, i sudi pravedno, i utišaj srce roditeljsko koje se oţestočilo nepravedno protiv mene, i preobrati stremljenje koje se diţe na milovanje milosti, ti koji si pri Jestiri ukrotio gnev Asuiru caru midijskom, koji se ispoljio. Spasi, dakle, mene, svevideći Vladiko, mene koji sam u bedi i koji sam blizu da podnesem

no tu samu iz koje Ďavo beseĎaše. koji je takav bio. što je poslušao nju. Stefan pretrpe ovo ţalosno lišenje vida. niti beše moguće uskrsnuti sina. i nju ubi sudom pravednim. Isto tako postrada i Adam. Videste li. a mi ćemo vratiti reč na povest. slušajući ovo. kada kajanjem ništa ne mogaše pomoći. Ali vidi zloga savetnika kako prvo ţenu ulovi. a zatim kada je posle saznao da je ova slagala. a da je neposlušnost zla. Mnoge druge takve i mnogobrojne primere iz boţanskih spisa znaju oni koji se ovim zanimaju. i znaĎaše dobro i zlo. a mesto gde se ovo dogodi beše zvano Ovče polje.nepravedni sud. toliki i takav. Nego izobličavamo ţensku saglasnost sa Ďavolom. No. Ovako. odlikovan dušom slovesnom i umnom. gde beše i molitveni hram velikome arhijereju Hristovu. a ţenom Adama savlada da se dotakne zabranjenoga drveta." Ali ni zbog ovoga ne treba da mu zazru oni koji dobro razumevaju. verujući laţnim rečima lukave ţene. hvalim. ma koliko da je bio u poboţnosti i prirodnoj premudrosti. pokloni se očinska mudrost ţenskoj slabosti. lukavstvo ţene? Čuste li njihovu prevaru koja lako vara? Zašto takovi i bogoprosvećeni i premudri Konstantin nije video njezinu zlu zamku pre sinovljeva ubistva? Jer kada bi ovo znao. i nije video odmah ono što su razumnom oku prikrile lukave reči zle ţene. o ruţnog dela. Jer i Veliki Konstantin i prvi hrišćanski car. dakle. Predade sudu nemilosrĎa prvorodnoga. A šta je bilo dalje? Nadvlada ţenska prevara dostojna ţaljenja i priče za suze. ugasi se roditeljska toplota ţenskom bestidnošću! Pravedni bi uhvaćen nepravedno. kao što Solomon kaţe. uvideo je kasnije. Nikolaju. dakle. a i podleţe malom ukoru. U carskim dvorima hoĎaše poboţno i u dobrom redu. . jer beše premudar. da Stefana. i molimo ga da posreduje za nas ka Vladici. ovo delom navikoše pokorivši se zlome savetu. jer zbog mnogih savršenstava ima smelost ka njemu. pokazujući radostan svima prirodno vladanje. milostivi nemilostivo. mnogoopevani caru. i ubi sina svojega Priska. Stoj pred ocem imao je nekako smeran i uistinu svojstven način. vazljubljeni. koji je bio dobar i blag muţ. nezlobivi ljutom zamkom. kao divno delo ruku Boţjih. jer reče: "Sin premudri veseli oca. No ućuta sila promisla na takvu nameru da bude iskušan nepravednom ranom i da se venča pravednim vencem od ţivotvoreće ruke onoga čiji se trudovi i znojevi uistinu ne mogu uporediti ni sa kime. jer znaĎaše da je dobra poslušnost koju zapovedi Gospod. ne bi osudio najljubaznijega. bi lišen očiju! Da me neko od onih koji nisu dobro slušali ne razume krivo." Tako je hrabri Stefan poveravao tesnotu srca svoga jedinome Bogu. Jer Stefanova oca kao blagočastiva i borca naše prave vere imamo meĎu svetima i klanjamo se njegovim moštima nepropadljivo sačuvanim i celivamo ih primajući osvećenje. I što pre znaĎahu od prirode neposlušnosti da je zlo. Neka ne bude takve neumesnosti. pobedi se careva premudrost ţenskim spletkama. i. no je posle ubistva poznao šta je učinio. polaţući u njega svu nadu na spasenje. a toga dostojnog hvale i svetoga da našim rečima beščastvujem. Jer ti hrabrošću izvodiš okovane i tvoja mišica je beskrajno silna. a oca mojega i cara odvrati od zazornoga i poročnoga dela.

gospodine moj. i prema njemu pokazivahu svaku paţnju. dakle. tako da su se i sam nastojatelj i sva bratija divili njegovoj bodrosti i revnosti." I nikako ne prestajaše. pošto im je on mnogo izgovorio iz Pisma o izdrţljivosti. A osećaše i neko nemalo olakšanje bolova. I često k njemu beseĎahu. a Duha svetoga huljaše po gnusnome Makedoniju. iz sna. a tada prestavi Mojseja i Iliju neiskazanom svojom silnom vlašću." Ustavši. I tako prebivaše hrabri usrdno podnoseći nevolju zatočenja. Noseći na desnom svome dlanu oba njegova izvaĎena oka i govori mu: "Ne skrbi. on se prvi nalaţaše. zajedno sa svoje dvoje dece koja behu u drugom mladosnom uzrastu. osim iguman obitelji i onaj kome on dozvoli. I vide muţa koji stoji pred njim. da prebiva u obitelji Boga sviju i svedrţitelja. ukrašen svetiteljskom odeţdom. zaveštavši da niko drugi k njemu ne dolazi da besedi. i "ukoliko spoljašnji naš čovek oveštava. No iznese nekoga Varlaama. imajući na umu korist bratije koja dolazi k njemu. uzašiljaše Bogu blagodarenja smernim srcem i njegovu ugodniku. koji je u razna vremena uzmutio Crkvu raznim jeresima. Takva dela ne ostaše nepoznata samodršcu. koji dakle Jedinosušno razvraćaše po Ariju bezumnome. pred zoru jedva je malo zaspao. mirlikijski episkop. Zatim je odatle bio poslan u Konstantinov Grad u zatočenje. Stefane! . pa i Preobraţenje Vladičnje – koje je istinito bilo na Gori Tavoru. A Ďavo tada. Jer takva je vrlina. Evo na dlanu mome su tvoje oči.kao zlato u peći iskuša ih napastima." I govoreći ovo pokazivaše mu ono što nosi. načelnika akindinatske jeresi i pokvarenosti. nego i on beše čuo za pohvalno ţivljenje ovoga muţa. a čini da je se stide oni koji vole zlo. Tako on svoja stradanja stavljaše u drugi red. utoliko se unutrašnji obnavlja". Stefane. obilno obasut carevom ljubavlju. on svestradalni – učaše da je priviĎenje. i ispuni se od njega crkva mnogim meteţom. Uz to usred govora privoĎaše i apostola koji uči da su nedostojna stradanja sadašnjega vremena prema budućoj slavi koja će se u nama otkriti od Boga. Njima olakšavaše bolove od isposništva. blagodareći. i kao ţrtvu sveplodija primi ih'." I često se moljaše i činjaše mnoga kolenopreklonjenja. I . A on kao misleći reče njemu: "A ko si ti. I sav beše u udivljenju. tako da ga je često pozivao k sebi u carski dvor zbog koristi da sa njime govori i s njim obeduje. a ne istinito. ovako u sebi uvek javljajući: "Trpi. uveravajući ove da kao Bog radi nas postavši čovek vlada ţivim i mrtvima. I bi zapoveĎeno od tadanjeg cara Andronika Paleologa. da pokaţe pred svetim svojim apostolima i učenicima slavu svoga boţanstva. I zbog ovoga bio je od sviju ljubljen i voljen. A i u Premudrosti je pisano: . pominjući reči apostola koji govori: "I bivajte blagodarni. ne trpljaše što je Crkva imala veliki mir i što je Hristovo stado paslo na paši poboţnosti. da vuče k sebi one koji vole dobrotu. koji za mene činiš toliku usrdnost?" A onaj koji se javio reče: "Ja sam Nikola. a onima koji imaju veliku smernost rečima davaše mnoge pouke.U trpljenju vašem stecite duše vaše' – reče Gospod. Imao je sveštenolepni izgled. stojeći nepomično do svršetka bogosluţenja. a svetlost blagodati sijaše na licu muţa. A kada su se bratija skupljala na molitveno pravilo. imajući sa sobom mnoge jednomislenike a uz to jednopogibeljnike i učenike neumesnih zapovesti. primajući nemalu korist.Kada je stradalac ljuto iznemogao do kraja i leţao skoro mrtav.

vaistinu meĎu svetima Atanasije. o Bogom venčani. savršenom mrţnjom omrzoh ih i postadoše mi neprijatelji'. o moćni. da drţiš njegove neprijatelje u gradu. tako da je blagodario i hvalio Boţjega čoveka. i da poješ sa Davidom: . zamalo ne poĎe za njim ceo grad. Nemoj ove nikako ostavljati u predelima Bogom darovane ti oblasti. one koji te mrze' i . Jer ne pribavljaju imena poštovanja delima. Gospode. carskim upravljanjem. što posle njih utvrdiše svi dotad vaseljenski i mesni sabori. Ako ovo učiniš.mnogi slediše njegovu jeres. dade otrova smrtonosne svoje jeresi. no kao zmijski rep još se kretao. tako i meĎu ţenama. o najsvetliji meĎu carevima. a to je poboţnost. no dela proslavljaju imena. prevazilazeći mnoge careve koji su pre tebe bili. istinom.omrznuh. Jedni su se. sazva sabor. kao što zaveštaše i oci u Nikeji. Sabor utvrĎuje Jednosušno. smućivaše blagočastive. Uzevši reč bogoduhnoveni Stefan reče: "Izgledaš mi. o najizvanredniji od drugova i braće!" I Stefan reče: "Javljeno je u Sv. i rekao nekim svojim slugama sa udivljenjem: . gurnu u pogibao. no treba da ih odgoniš kao vukove koji upropašćuju duše. car po svome običaju prizva k sebi Stefana. makar da i pastira nosi ime. a kao istiniti pastir primićeš nagradu od opštega Vladike. neprolazno tamošnjega carstva. pismu. i oštreći bogoborni jezik protiv pravoslavlja. A Varlaama sa druţinom njegovom. prosto. krotošću. što je glava vaseljene i kruna carstva. premudrošću. Pošto je ovo tako bilo. Pa i onima koji su u carskim dvorima i samim evnusima koji su caru sluţili. zbog čega mučenici ne poštedeše tela ni krvi. dakle. kada pastir previĎa ulaz vučji u stado. koji se nije hteo pokoriti. kako u jednom grešiš. a pravoslavni deo beše u nevolji. A onaj koji moţe da ostavlja zloslavne a da ih ne goni. da ti." A car će njemu: "Kako misliš da grešimo u pogledu poboţnosti? Govori. dakle. zadivio se rečitom razumu muţa i rekao da je velika premudrost njegova. koji si odlikovan carskim prestolom i koji si postavljen od Hrista da budeš pastir tolikom stadu. priključivali zloslavnima. Po celom onom carskom gradu činjahu se ustanci i bune i razdori. Zatim se zatvori u nečistu svoju ćeliju ne izlazeći i ućuta na vreme. bi kao posramljen i do kraja potučen. predade anatemi i izagna ga iz saborne crkve. takav je zver i on. uveličaćeš skiptar carstva i bićeš istiniti car istinitim hrišćanima. kako meĎu ljudima. a izjasni da je istinito bilo sveto Preobraţenje Hrista Boga našega. umirićeš crkvene razdore i darovaćeš pravoslavnima duboki mir. na kome beše i zlomudreni Varlaam sa svojim zloslavnim pukom. Zatim naprasno skočivši slično divljem magarcu." Kada je ovo čuo samodrţac. i mnogo su govorili o spasenju duše i o carskom upravljanju. i. smatra se od onih koji dobro misle da je zloslavan. Varlaam. Nije pravedno ni podobno. i ne odgoni ovoga. o care. zbog čega apostoli vaseljenu optekoše i privedoše čovečanstvo pravoj veri u ime Oca i Sina i svetoga Duha. da hoćeš u svemu da budeš meĎu carevima dobrougodan Bogu i Caru careva. I ovaj mnoge.rastopih se zbog tvojih neprijatelja. A ne znam. A tadanji upravitelj crkve. smernošću. činovničkim i vojničkim činovima. a drugi su se protivili i njih optuţivali. pišući razvraćene zapovesti protiv crkve. pravosuĎem.

i često moleći se iz dubine duše uzdisaše. Zatim prizvavši igumana. iako su mu telesne zatvorene. a zatočenje kao veliku utehu. a naročito mnogovidećim očima. I tako je Bog savetom svoga ugodnika očistio zemlju naroda svoga. i dade blagodarenja. nismo mi stekli." Jer on. mali ostatak od ovoga ostavljaše sebi. Da je Bog hteo da me tamošnjim hrani. Takva je bila Stefanova revnost za poboţnost. šta li on neće učiniti kada bude imao drţavu u svojoj volji? Od tada je car Stefana. takva vera ka Hristu. pa i velmoţama i starešinama grada." I odmah zapovedi da mu dovedu Varlaama svezana. I ovaj došavši donese poslano i poručene reči. dovoljno i iznad naše mere je ono što nam se nalazi bez truda. O ovom mislim da i Solomon kaţe: "Kada se srce veseli. a ljubav je sve k njemu privlačila. neko od blagorodnih njegova otačastva. I uzevši nemali deo zlata. i svi grčki skiptri. osećaše bol u duši. i poloţivši u nedra najvernijem sluzi i u uši njegove mnogo naručivši."Veliki muţ je velik u razumu. a ostalo predavaše u ruke igumanu da razda onima kojima je potrebno. radi najpotrebnije potrebe. jer smernošću i govorom privlačaše srca sviju. no – kao što piše David – Onaj koji otvara ruku svoju i koji zasićava svako ţivo biće milošću. blaţeni. On posla ovo na potrebu svojim ljudima koji oskudevaju. i koji je tako bio snaţan u Hristu koji ga krepi. a crkva je dobila veliko i nepokolebivo umirenje. Kada je ovaj saznao što je zapoveĎeno. A zločastivi njegov skup bio je iz sredine istrebljen. i što je još čudnije od običnoga mu dela i što je Bogu iznad svega prijatno: milostinje ne ostavljaše. Od onoga što mu car davaše i oni oko cara. A kada ga je onaj molio da neki deo ostavi radi potrebe. A uvek se ţuraše ka Boţjoj ljubavi. i ušavši u laĎu. i otuda lice dobija zrake svetlosti. poznat mu od početka i ljubim. prešavši u pameti njegove prve običaje i setivši se ljubavi. još više ljubio i divio mu se. davaše mu u ruke prineseno. cveta lice. pomoli se za onoga delatelja nepromenjene ljubavi. Prisan je bio i samom patrijarhu i celom crkvenom činu. pobeţe u Rim. I kada je u tuĎoj zemlji i zatočenju disao takvom revnošću prema pravoslavlju da je i cara podigao na izgnanje jeretika. tako da kada bi samo ko govorio sa njime. takva je bila mrţnja prema jereticima. a da se izagnaju njegovi jednomišljenici iz grada i da ih ne primaju gradovi i sela njegove drţave. nije hteo. smatrao bi za veliku nagradu. tako da je uticao na onoga koji ga sluša ka umiljenju i suzama. Jer takvo je lice onih koji su čisti srcem. Kada je ovaj bio u ovim prilikama. A neka blagodet sijaše na licu muţa. ljubitelja vrline. časni oče." . kao onih koji gledaju Boga mislenim očima i ispunjavaju se neiskazanom radošću. No pošto je tako bilo ugodno boţanskome promislu. ne bih po njegovoj presudi ovamo stigao. A on ustavši i podigavši ruke u visinu. jer neko od dvorjana njegove jeresi javi mu ubrzo. ujedno mnogo utešne i milostive da su mogle i samo kameno srce naterati na suze. da ga razdeli ništima na utehu. posla u Carigrad. zapovedivši da to odnese Stefanu. smatraše lišavanje očiju kao prosvećenje. ovako odgovarajući k njemu: "Ovo.

zadrţa neko vreme i posla ga ka svom gospodaru. zakrivši oči ubrusom. obilno hrani. A kada sedoše po običaju i kada je na sredini trebalo da se pročita ţitije i ujedno čudesa ovoga velikoga oca. jer mene ona sila koja me je ovde dovela. smatrajući sebe kao zemlju i pepeo. dotakavši se krajevima prstiju očiju. I tako se utaji od sviju premudrim umišljenjem. A kada je dovoljno suza prolio. i niko ne poznade da ima silu vida. do dana kada ga izabra Bog da caruje pravdom i postavi ga kao pastira svome otačastvu. na zemlju pavši." Šta je bilo dalje? Već se svršavaše peta godina njegova prebivanja tamo." I onaj. koji je slepome od roĎenja dao vid. vratićemo se da nastavimo povest. razdaj tamo onima kojima to treba. rekavši tome i ovo ka onom pohvalnome drugu: "Ako hoćeš opet što da mi pošalješ. stojeći po običaju. I ovaj zastavši pred njim reče mu: "Sećaš li se što sam ti pre rekao javivši se?" A on kao pavši na zemlju govoraše da ga poznaje i da je veliki Nikola. tada mudruju najsmernije. Stojaše i Stefan na odreĎenom mu mestu. I ugleda očima srca svoga onoga boţastvenoga muţa koji mu se ranije javio. pomoću palice opet doĎe u crkvu. na isti način izaĎe iz crkve. I došavši k sebi. od napora velikoga sede Stefan za sto i zadrema. o neizrečenoga ti milosrĎa. mnogo časova suze izlivaše od novodarovanih onih zenica. bijaše se u prsa. . Prinoseći suzne darove onome koji ih je dao. a da je dostojan mnogih muka i kazni. dakle. podiţe ga i učini krsni znak na licu. O čemu smo napred govorili. A onaj koji se javio reče: "Ono što ti tada rekoh. Svenoćno bdenije vršilo se po uobičajenom ustavu obitelji. uzdišući iz dubine duše i moleći se skrušenošću srca. Hriste! gledaše kao i ranije. predade njemu u ruke ono što je doneseno. kada se udostojavaju najvećega. A mladića koji je doneo. A on. i govoraše da je nedostojan takva dobročinstva. a da se ne seća šta je rekao. I tako uzevši palicu. ništa ne ostavivši. kao što preĎe hoĎaše. postade nevidljiv." A on izjavi da se seća toga i pripade nogama svetitelju da moli milost. i došla je časna uspomena čudotvorivoga oca Nikolaja. molivši mnogo i blagodarivši obilnim suzama." I kada mu davaše vid. a ovaj Stefan se prestraši. sada sam poslan da ispunim. Kada je bio u ćeliji. reče: "Rekoh ti da ne tuguješ. milostivi.Takvo i mnogo više reče igumanu i. i behu zapaljene mnoge sveće i kaĎenje. jer u mojoj su ruci tvoje zenice i ove pokazah tebi. dariva i tvojim očima prvašnji zrak. reče: "Gospod naš Isus Hristos. jer takovi su sveti. molim tvoju usrdnost prema meni.

tako uzvodi i ovoga svoga venačnika. / što si izvoleo primiti plod moje utrobe / koji još nije iskusio zlo. najmanji njegov sin razbole se teškom bolešću i u malo dana umre. Ovo je." I pričaše mu o mnogim dobrim delima muţa i o neporočnom ţivotu. prevazilazeći pretruĎene muţeve koji su u obitelji proveli mnogo vremena. i više u meni nema nijednog jauka. srpskom caru. da bi ovim posramio ratnika koji uvek zavidi svetima. molim vašoj ljubavi. i kako premudro podiţe samodršca da izagna jeretike. kao muţa rečita i iskusna u svemu. sve tvoga carstva nedostojno je. prema ništeti Stefanovoj. jer se ne mogu zadrţati. dakle. I ako ćeš poslušati mene. "I znaj. pošto je iskusio različna stradanja i u takvim i tolikim bedama pokazao se trpeljiv i ljubazan. ne samo mi. i prosto sviju domaćih. i na koji način doĎe u carski čin. podvizima i drugim što pripada monaškom ţivotu. i ispovedaše blagodat govoreći: . čujte kako se vrati u ţeljeno svoje otačastvo." Ove i druge blagodarstvene reči izreče o detetu. / Tebi poverih dete. no samo dovoljno suza proli popustivši prirodi. i već podizaše rat protiv varvara. o care. Najednom car. makar godine ţivota tvoga bile i na desetine hiljada. i car beše sav u podvigu. otačaski oseti milosrĎe. A kada srce iznutra probadahu strele prirode. on da sa onima pošalje i nastojatelja manastira Pantokratorova. / Blagodarim i slavim tvoje čovekoljublje. koliko si samodršcu koristio." A kada ovo ču ona milostiva duša. / i spasi mi se od sada i doveka. reče. jer Agareni tada sve juţne krajeve pokorivši. Njega steče naš manastir kao neku mnogocenu riznicu. Vladiko. i mnoge časti i darove primahu. Zato se. Šiljaše samodrţac Grka svome zetu. / Tebi poslah dete. Pošto ne ispusti ni malu neku reč negodovanja. da njega pokaţe kao svetla pobeditelja i da njega posle rane opet uzvede na najveće. No onaj koji Jova predade onome koji ga je molio na toliko i takvo stradanje i lišio sinova i kćeri. A divan onaj reče: "Pitaš me o mnogostradalnom i drugom Jovu. što Samodrţac beše zapovedio davahu. ne progovori nešto nekorisno. Od tada provede dve godine ovaj novi Tovit. dakle. vrati s čašću sebi onoga koji je viši od čovečanske časti. Gospod uze. o najsveštenije poslušalište i bogoizabrani ljudi." A kada ovoga grobu predade. tako da su se svi koji su slušali veoma divili njegovoj velikodušnosti i premudroj reči. ne pruţi ruke ka vlasima glave. no se proteţe jače. prizvavši nasamo onoga časnoga oca. ne ispusti nedostojan glas. dete. Izvoli. no i sav onaj carstvujući i slavni grad. došli caru srpskome. A kada su. jer takva je veza prirodna i ne kida se osim smrću. tako bilo. dakle. podigavši ruke na nebo. sa velikom mnoţinom iĎahu na istočne. / promislitelju dobri. suzama ujedno i smernom mudrošću. toliko si sebe oštetio. projavi glas blaţenoga Jova: "Gospod dade. reče: "Tebi predajem. I izlivši dovoljno suza i ustavši klanjaše se muţu. pitaše o sinu Stefanu. koji te dobro savetujem.Kada proĎe nemnogo dana iza toga čudnovatog progledanja. opet ga darova svome otačastvu. poslanike da mu pošalje pomoć vojske. A on ne učini nešto nelepo od svoje blagorodne duše. sve mu darovavši dvostruko.

kao što si zapovedio. i ovoga dozvavši k sebi grljaše. I beše voljen i ţeljen od njihovih duša. I kada polaţaše na put iz manastira. Kada je Stefan bio u ovom i kada se krepio i uzvisavao Hristovom silom. A on sve grleći celivaše i govoraše im reči pune koristi a ujedno i premudrosti. poĎe na put za onim koji ga je vodio napred. a crkva koja je tamo. i nekako polagaše u njihova srca neku silu usrdnosti. i reče mu reči pune utehe. i prepasa se na dostojno mu srpsko carstvo. posvećena je prvomučeniku Stefanu. I tada se ispuni na njemu ono proročko: "Nezlobivi i pravi prianjahu mi. Zato smo. mnogi su brzo priticali ka Stefanu. i kada se osećaše zlo i da neće više ţiveti. jedan drugoga ne stiţući ka njemu tečahu. Samodrţac se obradova zbog ovoga. jer nije prepodobno ni pravedno da ko ne posluša kada Bog zapovedi. po njegovoj zapovesti doĎe k njemu. zapoveĎeno ti izvršio si. odmah bacivši ubrus od očiju. i odavahu carske dobre hvale. i čuĎaše se razumu muţa. časni oče. Putovavši dovoljno dana. zapovedi da bude odnesen u svoj mu manastir. i okruţavaše ga velika mnoţina onih koji nose oruţje. stiţe u otačastvo i kada doĎe na mesto gde je car tada prebivao. A činovnici i koji su nad carskim dankom postavljeni. i kada je on odlazio. brat njegov od druge matere. jer ne beše tako lak na izmenu. A kada je car izdisao. bi poslan od cara i ujedno oca sa mnogom čašću da prebiva u nekom dioklitijskom mestu. i velmoţe koje su u savetu. celivaše sa suzama i otpuštaše. čudni onaj nastojatelj i uz to obični monasi sa mnoţinom bratije sa suzama ovoga provaĎahu."Neka bude kako Bog hoće. kada on ne bi dao. A on darovano mu od cara. predade ga njegovu dedu. Kada je prošlo mnogo vremena i kada je trebalo da se izvrši boţastvena volja. i kada su svi njegovi podanici imali veliko smirenje. a stiĎaše se njegove nesravnjene vrline. Konstantin. i javljali mu što se dogaĎa. pošto ti nisi uzrok ni mome roĎenju na svet. ostavi ţivot. a mene da udostoji milosti gubitkom vida. gde ostavši malo dana. I pošto se takav glas svuda raširio." Zatim ubrzo spremivši one koji su hteli ići s njime. sakupivši dovoljno . mislili su da se rastaju sa dušama. A on sina. i imaĎaše dobre nade u svemu. zbog toplih tekućih voda. i hranjaše se u duši nekom boţastvenom sladošću." Car se ovome udivi. koji je došao s njim od Konstantinova Grada." Primivši konačne molitve od njih i njima mir ostavivši. i tu bi pogreben u od njega sazdanom manastiru. pokaza se onima koji su se skupili svetao licem. A on kao otac primio je dobroga sina i sa suzama celivao. posla caru u Vizantiju. jer sluţitelj Boţji reče ovo: "Oče. doĎe caru naprasno neka bolest. ovi svi tekući pripadahu k njegovim nogama. a i vojništvo bezmalo sve. oče. Od toga vremena bogoljubazni Stefan postade veći u ljubavi Hristovoj. sve davaše manastiru u kome beše prebivao. od čega mnogi stradaju zbog lakomislenosti. A kada saznade da je očeva smrt istinita. i mnoge darove davaše. moleći da pošlje Stefana k njemu. a još svetliji očima. tešio je carevo ridanje i sebe je smatrao krivim za ono što je podneo. moleći sa istinitom smernošću oproštaj za ono što je njemu učinio. mestu zvanom Banjska. A šta je činio podraţatelj Hristov? Primljen dobrim rečima. Zatim malo dana ostavši. – reče – obojica duţni da blagodarimo onome koji je tebe hteo da spase sluţenjem carstva. A on mišljaše da je to prevara. pošto su mu prinošene obilne potrebe na svako ugaĎanje.

jer ja sam Boţji. i zemljom i pepelom. često postelju močeći suzama. onaj koji u svemu promišlja njemu korisno. . iĎaše na njega. i poslavši zapovedaše da se brzo ukloni s carstva. I kada su se sudarile obe strane." A kada je ovo čuo. da slepu čoveku priliči carstvo. iĎaše na borbu. arhijerej uzevši rukama krunu carstva. Konstantinu. kao drugi sin. kao on tada ka braći: . po Jovu. a njegovi ljudi se skloniše k Stefanu." I iza tih reči tamo poĎe. a ne čovekom. doĎi da usrdno vidimo jedan drugoga i primi drugo dostojanstvo carstva. i pošto je imao spremljenu vojsku. a Bog saveća o meni dobro. jer ja nisam Kain bratoubica. no i svakoga dana savest omivaše suzama.vojske. izabra takvu muţu dostojnu. A kada se pribliţiše obe vojske. A šta je bilo posle ovoga sa blaţenim muţem? Dalje je imao sve u rukama. milošću Boţjom car Srba. da strahom Boţjim i njegovom pravdom vladam narodom kao oci naši. sam si istinito čuo. sa mnogom radošću i carskom čašću. Nikodim zvani. i Hristov učenik vaistinu po prvom Nikodimu. ne samo u noći. a prizvavši još i od okolnih predela ne malu pomoć. Zatim ustavši otuda. koja od grada solunskoga od carskoga korena budući doĎe na carsko. pozdrav. i ovako mu poslanje napisa: "Stefan. prema Boţjem promislu. blaţena Paleologina. a svete časno poštovaše velikim strahom i poboţnošću. Takav beše uvek spominjani Stefan. zapovedi da se skupi. i niko se nije smeo protiviti. da me je Bog pomilovao i postavljen sam kao car otačaskom udelu. a ne ratuj sa tuĎim narodima na svoje otačastvo. crvom. Jer ne postade rob ţenskim slastima kao Solomon. ukoliko se veliko carstvo širilo i mnoţilo. a mnogi se odlučiše na bekstvo. Pošto beše lepo da on ima i pomoćnicu ka bogoljubaznim delima. no Josifov drug bratoljubac. a dovoljno je meni i tebi u tolikoj širini zemlje ţiveti. nazivajući sebe. Što se meni dogodilo. kao što peva prorok. veoma ţeljenome bratu naše drţave. I sam Konstantin pade jadno. i moljahu da im zapoveda kao slugama. Vi savećaste o meni zlo. A srete ga onaj koji je svetiteljstvovao. niti progna proroke kao Ahav. venčavaše njegovu časnu glavu. i sklanjahu se pod njegovu ruku. jer govoraše: "Kada se kadgod čulo. milostiva ona duša oseti milosrĎe prema bratu. A sada opet znaj. po Davidu. Njegovu reč javljam sada tebi. A ostalo sve po činu i bogougodno upravljaše. spremaše vojsku za bitku. Zato prestani sa onim što si počeo. A on. niti pogubi vojsku carstva kao mladi Rovoam. utoliko je nosio smerniju misao u smernom mudrovanju. koji sve dobro udešava.' " Ovako dakle Stefan. tadanji arhiepiskop. I padoše mnoga tela jednorodnih. i reče: "Ne priliči pre poći na rat dok ne odam onom koji načalstvuje crkvama dostojno poklonjenje. no svi okolni slahu knezove sa mnogocenim darovima kao molitvenike i moljahu da ţive sa njime u miru. niti se drznu beslovesni na svete kao Ozija. no štaviše naprotiv ovima savijaše pred arhijerejima visinu carstva.Ne boj se. pokazavši ga kao savršena cara svim ilirskim narodima. i obećavahu mu svaku dobru pokornost. A on nimalo ne poslušavši. bi pobeĎen onaj koji je pošao da čini nepravdu. A kada su bili u crkvi. dobivši takvu nagradu za svoju ludost.

tako da se niko ne moţe nasititi naslade vode. jer u svima njegovim godinama zemlja izdavaše veliko obilje plodova. dakle. postavivši šatore. a odasvud teku najslaĎe vode. i otuda je tamo zdrav vazduh. a naročito mnogo blago dobio je manastir Svedrţitelja. mnogim suzama blagodario je Boga." I tako sa rečju zapovedaše da brzo doĎu kamenosečci i da se postave od pomorskih gradova načelnici zdanja toga. a vrata manastira nasprama crkvenog lica malo se klone ka juţnoj strani. tu prebivaše diveći se krasnome mestu.Koliko je strašno ovo mesto. A sam. tako da su i mnogi iz daleka ostavljali svoja otačastva i tamo prelazili. i obrativši se k velmoţama koji su s njim. to uvek imaĎaše na srcu misao: "Šta ću dati Gospodu za sve ono što mi dade?" Izvoli zidati hram u slavu Hristu Svedrţitelju. Bogu u zajam daje". tako da su se svi okolni čudili njegovoj drţavi. Tu izviru veliki izvori i napaja ga bistra reka. Konstantinov Grad i Tesalija. Jer slušaše što je pisano: "Milostinje hoću. pa i sveta Gora Atonska obilno pocrpe njegova dobra dela. Ali dovoljno je o tome. mnogogranatim i mnogoplodnim. Sa istočne strane ovome se priupodobljava veliko polje. čineći. A hrišćanski rog rastaše i crkveno beše dobro upravljano. a sve carsko beše po činu." A oni rekoše: "Slušasmo proroka najsvetlijega meĎu carevima gde govori u psalmu ka Bogu za cara: . utvrĎen čestim kulama.A Gospod čini i ovo proslavljajući svojega ugodnika. Vojništvo beše strašno neprijateljima samo kada čuju za njega. moja usrdnost se saglašava sa ovim mestom. ljubljen dušama sviju.Ţelju srca njegova dao si mu i nisi ga lišio volje usana njegovih. druga bogougodna dela." A car k njima s radošću: "Šta drugo da više ţelim. i tu poloţiti svu svoju usrdnost. dajući ljudima zakon.' A sada to videsmo na samom delu. I naĎe neko mesto u predelima hvostanskim. Prvo okolo podiţe grad. i kada ovo dobro sagleda. i divan razumu sviju. ovo nije ništa drugo. Beše. a posle ukusa veliko dobro rastvorenje telu. Takvo je dakle mesto časno i dostohvalno za podizanje manastira. Sa zapadne strane zatvaraju ga najviše gore i njihove strmine. sveštena Gora Sinajska. o izvanredni bogoljubaznih drugova. a milostinje šiljaše svuda kao neke zrake. zvano Dečane. čija voda pre ukusa daje veliko rumenilo licu. a ujedno ravno i travno. jer leţi na najvišim mestima. dakle. reče: " . a ne ţrtve" i "onaj koji je milostiv ništemu. no dom Boţji' – kao što reče Jakov. a dobronaročiti Stefan sijaše kao neko sunce zbog svoga ţivota koji se sijao vrlinama. A povrh ovih podiţe preveliku . traţaše prikladno za takvo delo. dovoljno dug i širok. Dovoljno ih primiše Egipat i Aleksandrija. Jerusalim i sva Palestina. navodnjavano istom rekom. sačišćeno svakim drvećem. gde Bog nekada stade sa slavom. Pošto je boţastveni krepko drţan neiskazanom ţeljom. Obilazeći mnoga i različna mesta po celoj svojoj oblasti.

koliko matera će ostati bez dece. Posla. koliko će se telesa sa obe strane izloţiti pticama i zverovima na hranu? Koliko će zbog njih biti istraţivanja onome koji je ove . kao onaj koji smućuje i ratuje ono. A velika je bila. A po zidovima grada okolo prilepljene su ćelije inocima. Drugi iznenadni podvig snaĎe cara. koji se javlja u neiskazanoj nekoj lepoti. čiji sam ja po njegovoj blagodati pastir." A načini veliku trpezariju. s juţne strane velikoga oltara postoji drugi oltar u čast i slavu ovoga svetoga oca. a mnoţina njihova. i išaran je raznim svodovima. blizu manastira spolja. tu obe strane ugledaše jedna drugu. umetništvom delatelja. i sazdavši sve po redu i u lepoti. tako da izgleda da je lice celoga onoga hrama jedan kamen. tako da je po visini ravna crkvenom vrhu. A posred svega ovoga on podiţe dobrolepni i bogolepni hram. Pomisli koliko krvi ima da se izlije. a ne na Hristov narod. da ga pretekne sa sinom Stefanom. i ovo sve njemu uruči. dakle. što beše razumljivo. A spolja sastavljen je mnogočudno od uglačanog mramora. koje su imale bisere i dragoceno kamenje. po zdanju najveću. i sveštene odeţde i svilene tkanine. kao što i do danas stoji i u premudroj njegovoj hrisovulji. po imenu Arsenija. jer deo tvoga nasledstva koji ti Bog darova. smuti se. koji su ţiveli s one strane Dunava. najhrišćanskiji Stefan bugarskom caru da bude izmirenje. Pa načini i igumaniju. jer dolaziš u sukob sa Bogom. A i unutra u manastiru. neko čudno delo i povesti dostojno. koji te uz to nije ničim uvredio. koji unutra ima veliku duţinu i širinu. dakle. da se umaraju i oči onih koji gledaju. kuhinju i pekaru. iĎaše podobno moru koje se talasa. govoreći: "Zašto se trudiš da pogubljavaš rodove bugarske i srpske. predade Bogu Svedrţitelju. a prizvavši još i nemalu pomoć Gota. I kamenje jednoga sa drugim sačlanjeno je divno i najumetničkije. i naši behu veoma mali. i posla da se skupi vojska koja će ići za njim. crvenoga i ujedno beloga. ukoliko je moguće. a ne ţeli drugo. imaš u rukama. pokriva mnogim olovom. Toliki i takav hram sazdavši. Priloţi manastiru mnoga sela i prihode po različnim mestima svoje oblasti za potrebe bratiji. muţa ostarela u vrlinama i dovoljno iznurenog isposništvom. sakupljena od različnih naroda. što Bog drugima darova. A zlatne i srebrne sasude. da ti dobro bude. ustrojene u prostranstvo. Ovo je dakle ovako izgledalo. a visinu toliku. njegova vojska. pošto je savršeno izvajan kamen. Budi zadovoljan sa svojim. uznevši se mnogim uspesima i slavom carstva. ne mogu ih ni opisivati. gledajući toliku mnoţinu koja se ne moţe izbrojiti. I što je u umu smišljao. predivno sastavljen veštinom da izgleda kao da je srastao u jedan. pokazujući njegovu ţelju i usrdnost k Bogu. oruţaj se protiv varvara. na dostojnolepnost onima koji su ga učinili. Zatim podiţe i crkvu od osnova dobrom posetitelju velikome Nikolaju. A ako si toliko ratoboran. Drţe ga stubovi od mramora izvajani. podizaše se na srpsku drţavu i ţuraše se da je pokori. što je od njega dobro razdeljeno. tako da se velika blagodet sija onima koji gledaju. kao neka ptičija gnezda. I kada je bio na mestu takozvanom Velbuţdu. tako kao kada bi neko rekao pet na tisuću. i uvek lepota kamena i veličina daje hramu najveću krasotu. za svagdašnje slavljenje njegovo. a sam se ţuraše. čemu dolikuje reč proroka: "Bih kao ptica koja se usamila na zidu. Zatim dozva i ravna anĎelima nastojatelja onoga bratstva. to se ţurio da delima izvrši. A Stefan saznavši za ovo iz pisma. jer bugarski car Mihailo.utvrĎenu kulu. koje pripada k Sardikiji.

Jer piše: . ispuni velikim meteţom predstojeće i podizaše jezik nepoboţnosti i pretnje protiv Stefana i na kraju reče: "Ako ne doĎe do ujutro kad se sunce javi sa istoka. podigavši svoje neporočne ruke k Bogu i njega prizivaše u pomoć. iziĎe imajući svetlost na licu. to ću poslavši dovesti ga svezana beščasno. s vama poslati anĎela svojega da sruši gordoga pred lice vaše.' " Ovakvim bogovećanim rečima učinivši sve usrdnima i njima u srce davši neku boţastvenu silu. pošto padne. A on opet došavši u običan šator. vojvoda cara asirskog. predaću ga najsilnijoj smrti. I uzevši mrtvo telo toga Mihaila i svršivši nad njim potrebno. kao nekada Amalik. A kada je nastao dan. . kao Mojsije u starini kada izlaţaše od šatora svedočanstva. Jer takvo je delo molitva: ne otpušta onoga koji se moli takvog kakvog prima. i postavivši sina Stefana po sredini. Car bugarski bi uhvaćen od srpskih vojnika i bi priveden k sinu carevu. obrati se ka svojima. A Bog posluša svojega ugodnika i onaj silni gordeljivac bi pobeĎen sa svom vojskom svojom. preklonivši kolena i poloţivši lice na zemlju. Jer kada Senaherim. izgubiće sa ovim i ono što misle da sigurno drţe. reče: "Gospod mi je pomoćnik i ne ubojim se. i posle drugih mnogih i velikih muka. postavivši za cara. vrati se svojoj kući. uputi ih u borbu. I tako se Bugari ispuniše stida izgubivši mnoge od svoje vojske. a mi ćemo prizvati u ime Gospoda Boga našega. gledajući na mnoţinu onih. pisaše pobedne pesme Hristu caru i ispunjavaše se neiskazanom radošću. i ne mogaše izbeći sud Boţji." I dozvavši vojvode zapovedi da se ureĎuje vojska i da se sprema za borbu. dejstvom molitve. A pobeditelj Stefan. bi pravedno na to priveden. u ime Hristovo. jer oni koji se ţure da ugrabe tuĎe. jer piše: . Stefanu. što su stekli takvoga cara. I sada će." A on čuvši ovo i riknuvši kao zver. i ako. Ono što on spremaše drugome.Neka se ne ustraši srce vaše'. i tu se liši ţivota bedno.Bog se protivi gordima. a smernima daje blagodat. moljaše se. ne postavim nogu naše nepobedne drţave na njegov vrat. gledajući takovo ustrojenje svoje usrdnosti. posla jedne noći jednoga anĎela i ubi od puka asirskoga 185 tisuća. a narod ga je sretao i venčavao pobednim pesmama. najsjajnijeg meĎu svima prvima. govoreći: "Idite. opsedaše Jerusalim. no mnogo svetlijeg. I od tada se ţuraše ka većim podvizima. pošto tako sudi svevideće oko. njegova nećaka. Budite hrabri. koji je tada pokazivao u borbi veliku hrabrost. hvalio i čudio se. Gospod mi je pomoćnik i ja ću pogledati na neprijatelje moje.beslovesno pogubio. Bog videvši smernost i ozlobljenje naroda svoga. blagodareći Boga. I tako provede svu noć stojeći. ukrašavajući se svetlim pobedama.Jedni na kolima a drugi na konjima. uzdam se. što će mi učiniti čovek.' . i Aleksandra. da se izvrši njegov pravedni sud. A sam u svome šatoru stojeći. Zatim ujedno skupivši svu vojsku. A kada je došao u manastir sa slavnim knezovima i sa mnogim desetinama tisuća. spremivši mrtvoga običnim predovoljno." A šta Stefan kada je ovo čuo? O. roneći suze kao izvor moljaše se. odoše svojim kućama. deco. a koji je ostavio one koji su daleko od nas da miruju? Sam imajući podobno. uruči je njemu. blagorodne duše! O blaţene nade! Iz dubine uzdahnuvši.

suzama radost mešaše. koji su se udostojili nekim boţastvenim darovima. imajući sa sobom mnogo vojništva i mnoge od načelnih velmoţa. A Stefan napred spomenuti sin njegov. dade radi obitelji. radi ljutine koja je izlazila iznutra. one koji su imali izjedeno lice uzavrenjem krvi. a drugi deo radi onih blaţenih stradalaca. blaga i dobra muţa. za njih je potrebno drugo tačnije upraţnjenje i raspoloţenje. a ostalo sam razdavaše. one koji su se sasvim savili i nisu mogli ništa raditi. opet obična korist. i mnoge noći provoĎaše besedeći s njima. prilegavši na svoju usamljenu postelju. I tamo sabra po celoj njegovoj oblasti bratiju koja boluje od sveštene bolesti.Zato i načini i drugi manastir. Klanjajući se ovima grlio je usrdno ona sastradateljna tela." O dobre vesti! Ustavši iz sna. i dalje da ţivi sa Hristom. i njemu iznese mnogo zlata. Došavši k njemu reče: "Spremaj se od sada. govoreći: "Časni oče. za smrt. i sebe bacivši na zemlju. jer behu meĎu njima muţevi. Jer on se ţuraše uvek i hoćaše. jednom praveći se da je neki od vojnika. koprene tkanja. celujući ih sa suzama. radi toga ovo uzevši. ako mu bude moguće. jer od tada sve noći do časa pravila provoĎaše hodeći po gradu i traţeći one koji trebaju. a malo njih su znali za njegovo delo. dovoljna mnoţina po broju. blagodaraše Boga i vesnika dobroga preseljenja. i tamo se opasa na svesadrţanje carstva. Tamo ustroji da dobijaju odmor kakav ko hoće. govoreći im reči utehe i hvaleći ih što se radi privremenog stradanja i koje brzo prolazi. iznutra krijaše zmiju od straha da ga neće dobiti. kakvi će biti proizvoljenjem. a drugi put i javno danju. dakle. I opet Nikolaj. opet hoće da bolje dobro javi. snabdevenim svim potrebama neophodnim za to. I ugleda velikoga Nikolu u takoj slici kao što mu se i ranije javi. i ovu oduze od otačaske oblasti. Nije mi sada zgodno vreme da dalje pišem o ovima. i mirisna mira radi hlaĎenja ognja koji se diţe. jer ne znam koji će carevati posle nas. radi leţanja onih sveštenih tela. ostalo vreme ţivota moga svrši se. i one koji nisu mogli slobodno disati. Prizor beše vaistinu jadan i gledanje je izazivalo suze milostivim očima. odlikovanu dostojanstvom tribuna. radi mekoće. dobro sastavljenim i ukrašenim zastiračima za leţanje. . sa ćelijama jednom do druge. A postavi njima i upravitelja od dvora. pošto je meso otpalo. i pošto su se prsti otrgnuli od samih okolnih kostiju. mnogo puta bio je ranjen ţeljom za carstvo. Jedne noći po svršetku jutarnjih pesama. malo zaspa. Zatim prizvavši nastojatelja manastira napred spomenutoga Arsenija. tri stadija daleko od velike obitelji. udostojiše beskonačnoga carstva. A sada dospevši do kraja izneću kako je bio mučenički kraj njegova ţivota i kako se on nastanio u zboru mučenika. preĎe u arvanitsku zemlju. Stefane. jer ćeš ubrzo izići pred Gospoda. sačuvaj za manastirske potrebe. zapovedivši da svima ovima ugaĎa i da im ublaţava bolove koji dolaze od bolesti. I ni Solomon se u svoj slavi carstva svoga ne slavljaše koliko on ovim sabranjem stradalnika. da ostavi zemaljske uzbune. A sam tamo često dolaţaše." I ovo. dajući svakoga dana obilno što se našlo za njihovo umirenje. Zatim ne mogući trpeti plamen stremljenja. i dajući ovima dovoljno novca. i razdelili se od članovnog sastava.

no kao kad neko sunce pod zemlju zaĎe. kao što je poznato. i da zajedno sa njime ţivi. a mnogostradalno ono i časno telo bi doneseno u njegov manastir.A šta je činio on. kada ovo saznade? Mnogo puta obraćao se njemu da ostavi nepodobno. kao što kaţu spisi mnogih svetih da je bilo. a njega posla u tako zvani grad Zvečan. ispuni je velikom korišću i ovim ćeš pokazati svoju moć. i njih dade čuvati u drugom gradu. i zašto je pokornu zakonu Boţjem prisiljavate da mu se protivi? Kada primismo dobro iz ruke Gospodnje. takovo naumivši. kaţe se. Jer od kako primi vest o blaţenoj smrti. krotki. A zato i naĎe zgodno vreme sin. A kada su neki. A njemu ništa slično. no da iznesem na javnost i da predloţim vašem sluhu. došavši na mesto. reče: "Zašto vi tako oţestočavate krotku dušu. a mnogi su načini smrti. i iznenada doĎe sa mnogim silama. prepusti da se na njemu vrši Boţji promisao. i imaĎaše u rukama oca sa ţenom i decom." A on. Tako i Davida krotkoga u ovom podraţavaše i sinovlje gonjenje usrdno podnosaše. nisam mislio da ovo sahranim u dubinu zaborava. No dosta je o ovom. ići slobodnim nogama? Kako se idući ne izmeniše ka milosti? Kako li.Primio si svoja dobra u svome ţivotu. i imati neki dostojni deo tamošnje utehe. što je rečeno bogatašu: . da se ne preseli odavde bez mnoge koristi. i dostojnolepno obilno izvršiše se sveštenoslovlja. o svešteno sabranje i časni oci. zar nećemo pretrpeti zlo? Dovoljno se nasladih dobara sadašnjega ţivota. No kako će poslušati dobar savet duša koja se jednom ustremila na zlo? A našavši ovoga gde se ne pokorava.' " Našto će se oni posramiti i neće mu na to moći dati nikakva odgovora. nekako neobično pogledavši na njih. smedoše pogledati na ono sveštenolepno lice? Ili kako se drznuše da se svojim skvrnim rukama dotaknu njegova sveta vrata? O neumesnosti! O ludosti! Kako se ne osušiše zločinačke ruke? Kako ne oslepiše njihove oči. samo je često bio pogruţen u skrušenosti srca i suzama. kao što reče Jov. a ujedno i napadač. I tako predade Gospodu blaţenu dušu. dobivši. ako ne ovako? Jer jedan je udeo mučeništva. a posle malo vremena biće ujedno naslednik i molitve i carstva. slavu i carskoga imena. kako smedoše. i po običaju traţio je nište. od anĎela prihvaćenu i hvaljenu." Pa i zloga gospodara zle sluge. nije obraćao svoju paţnju ni na što drugo. trudeći se ujedno i da vaš sluh uzveselim slušanjem povesti i čudotvorenjem mučenika. da ne bi u nekim malim rečima osiromašila tolika bogatstva boţastvenoga mučenika. rekli k njemu: "Zašto je tvoje toliko šteĎenje o sinu? Zašto toliko odlaganje i kašnjenje? Pošalji vojsku. A ja. i prebivaše vršeći mnoga dobra dela. kao onima koji su hristoljubivi i mučenikoljubivi. da ne bude i nama kazano ono po pravdi. i predade se riznica grobu. kako se ne smilova na roditeljsku starost? Kako se ne postide sedine? Kako se ne seti onoga koji je rekao u Zakonu: "Poštuj oca i mater. Ali kako bi bio savršen mučenik. . koji su pokazivali u mnogom da su njegovi. a treba i svako zlo istradati. a zastrašićeš njegove vojnike i dalje se neće smeti podizati na rat protiv tebe. i posle nekoliko dana osudi ga na najgrču smrt udavljenja. O nepravedne osude! O nemilostiva odgovora! Kako ne pomilova otačasku utrobu. koje ćemo sada izneti.

A treći put javi se najstrašnijim načinom zajedno eklisijarhu i igumanu. briga za sirote i udovice. dotakavši se sa verom njegovih moštiju. prostota. postavši im sličan čestim molitvama i sećanjem smrti. no koje se dobija usrdnošću. znajući sigurno muţa vrline i njegova stradanja na pravdi. jer prisvoji i neka od velikih njihovih dela. a dela verom zapečati. koji je nekad bolovao od ognjice i bio lišen gledajućeg osećaja očiju. I pošto se o ovom raširio veliki glas. Pa i mnogi drugi hromi. Da li je ovo. nada ne posrami. raslabljeni. i koji je pre toga bio voĎen. te sabra arhijerejski sabor koji je pod njim. ustavši prispe ka crkvenim vratima. Pa i imanje rastočivši. no takvo ostade. koji se veoma ustraši i udivi. pošto ih je prevazišao mnogim delima. i crkveni klir." Vaistinu Stefan pokaza dela dostojna vere. nastanjujući se kao velikomučenik sa mučenicima. ljubav. krotost. i nikako nije mogao postići utehu stradanja. Jedne noći kada je spavao eklisijarh manastira. tako i ovoga. tople suze izlivaše bijući prsi rukama. primahu osloboĎenje od takvih stradanja. kao što će dalja reč pokazati. nada. Ovaj druţeći se sa onima koji su blagočastivo na zemlji carevali. javi se opet eklisijarhu. da svi vide i da se klanjaju. I opet kada beše prošlo malo dana. i zapovedi mu da iz zemlje iznese telo njegovo. sačuva ga celoga po zapovesti onoga koji ga je stvorio. a mnogo se javlja u snu. kao i nju. A sam u mislima mnogo razmišljaše o ovom. koji je rekao: "Dela koja ja činim i taj će činiti. zboruje sa prepodobnima. I niko od tu sabranoga naroda ne ostade. glavu priklonivši. postade voĎa i hodeći propovedaše veličija Boţja vršena od Stefana. zapovedi skinuti kamen prebogatoga groba. i jedan drugoga pritiskivaše. i ukore ih kao one koji nisu verovali. milostinja. da ga. ne samo one koji su se u crkvi nalazili. podvig za poboţnost i što je najviše: smernost. lice sa očima poloţi na telo svetoga. i suĎaše da ovo do kraja nikako neće ostati neobličeno. zapovedajući to. I tako sveštenim arhijerejskim rukama bi iznesen i poloţen u kovčeg. i za četrdeset godina bio je iskušan takovom kaznom. koje prema tome nije nikako imalo da po prirodi istrune. dakle. i sav beše u uţasu. ispriča nastojatelju viĎenje.Ono svešteno i stradalničko telo opšta mati zemlja zadrţa u svojim nedrima sedam godina. stojeći napolju. A on i opet javi velikome. a postidevši se dobrodeteljne sile koja je u njemu. no i one izvan crkve po celoj obitelji. i kada je ovo izvršeno. dostiţe vremena nadsvetska. Jer ovu priloţivši ostalim dobrim delima kao neka krila. a onima koji sa verom dolaze. A on ovoga otpusti. a da se nije nasladio takova dobroga mirisa. Jer kada se već vršila boţastvena sluţba. o slatke povesti! Sila neiskazanoga ugodnoga mirisa ispunjavaše sve. A on ustavši i zastrašen bivši. rekavši da treba da bude delo. i da leţi pred svima prema svačijoj veri kao isceljenje koje se ne kupuje zlatom. a ta dela su ovo: vera. dugotrpljenje. i oni koji su ove znali kaţu da su do skoro bili ţivi. ugledavši se na veru one ţene u evanĎelju. javi se neki čudni i svetlošću neiskazan. svetije i časnije delo od onih zavetnih tablica. davši lekarima mnoga imanja. nemi i gluhi. pravosuĎe. doĎe i do arhijereja mesta. čudno! Nikako! Jer Hristov je učenik. jer beše od imućnih. jer se mnoţine sticahu na poklonjenje nepropadljivoga tela. nekako lako dobivši ulaz. i pošto mu ne beše zabranjen ulaz. nezlobije. i doĎe u manastir. a veru ukrasi delima. postade beskućnik i prosjak. I o čuda! Ustavši gledaše ţeljenu svetlost izbavivši se preĎašnje tame. svagdašnjim suzama i smernim . da daje isceljenja raznih bolesti. Zatim kada je u crkvi bio. Jer jedan koji proseći seĎaše kod manastirskih vrata. a jezikom govoreći molbu mučeniku. Ovaj saznavši da je ono časno telo izvaĎeno iz zemlje. i priveden od voĎe ka najsvetijem kovčegu.

Njihovu oskudicu tešeći. Šta je. koji će biti u ponoć. i na kraju nasilno pogibe. A koji su to sasudi. I ovaj. što je divni Josif od braće prodan i u rov bačen bio slika Hristova? Zar nije Stefan isto zatočenje. bio je car i krotak u smernosti. Jer ispunivši mnoge sasude uljem predovoljno. Šta su prema ovom delu mnogo spominjani hram kizički i njegovi stupovi umetnički sloţeni. Ovo će oni jasno izneti pred anĎele i ljude. i voĎenjem bitaka protiv naroda koji navaljuju i traţe da ozlobe Boţje nasledstvo. A kada se od česti uprazni po apostolu. koje izviru od srdačnog instrumenta i dostiţu u uši Boga Savaota. Čudni Solomon bio je u premudrosti i lepoti iznad svih koji su carevali u Izrailju. zatvoriće se vrata. muţa po mome srcu". jer se nikada nije uzdao u njih. a molitve su tihi usklici. neravan obojici. jer ţelju duše beše upravio ka nadzemaljskom. David je bio car u Izrailju i krotak. pleća nagih. i posvedočen ne rečima. no duševnim osećajima. pa i pisac pesama igraše pred kovčegom. a ovaj u samoj blagodati. A i on je bio pevač pesama. tolikom slavom bio proslavljen u sadašnjem vremenu. po Iliji. te porokom slavu unakazi. i predstavivši svetilnik. slavom i bogatstvom mnogo više nadmašio. Jer koliki rečeni će opkoliti njega tada na sveljudskom onom saboru. pa se i spremi da uĎe u dvornicu sa mudrim devojkama.mudrovanjem. ne nogama. ali na potrebu sluţbama zakona i na osvećenje Izrailju ţestoka srca? A ovaj sazda hram blagodati za sluţenje i dostojanje boţastvenih tajana i za molitveno sabranje naroda Hristova. spremi svetilnik na svoj ukras. no delima pokazan od Boga narodu. govoreći: "NaĎoh Davida Jesejeva. što Bog spremi onima koji ga ljube". naiĎe prirodna potreba i učini da sve zadrema i zaspi. I kada je. Stefan. "što oko ne vide i uho ne ču. Bio je drug mnogostradalnom Jovu. pokazujući toga strašnom sudiji. kada sa Vladikom i ţenihom uĎe u zbornicu. Kao što je onaj prevazilazio istočne careve poboţnošću i pravdom. koji je njih upokojio radi njegove ljubavi i koji im je olakšao bolove od stradanja! Koliki će jezici jednim glasom podigavši se jasnije od trube pokazati muţa milostinje i što je on njima sakriveno činio. ili dom u Efesu veoma usrdno dakle ustrojen. suze udovih. koji je mnogo više iznad onoga. No i kada je spavao. sačuva se premudro od takva poroka. i izabranom narodu. kakva i kolika će mu se tada darovati. kome on beše čuvar. muţ najboljih ţelja i revnitelj. ali ne na korist onima koji su ga stvorili? A beše. i dejstvom molitve. narodu sveštenom. o kome Bog svedoči. nevolja siromašnih. a duhovno je igrao u kolu. dakle. tako je i ovaj zapadne milostinjom i nezlobivošću. . A ovaj mudrošću. kao drugi Mojsije. utrobe gladnih. Ja mislim da je smrt bolja od takove kazne. ali je bio rob ţenskim slastima. no uzdizanjem čistih ruku. čujte vazljubljeni: utrobe ništih. sasud njegove svete duše čini preslavne stvari. a ovaj car Srbalja? Samo je onaj bio u Starom zavetu pre zakona blagodati i vladar bezboţnom i skvrnom narodu. Ovaj se moţe nešto uporediti i sa Isusom Navinom i još viši je podvigom za narod. i kao što je u svemu. dakle. i to ne oruţjem ni lukom. i Josifove ţitnice ili na polju senarskom ne dobro smišljeni zidovi kule. koju je po prirodi imao. Zar nije onaj bio car Egipta. O blaţenoga obličenja! O dobrih pokretača Stefanovih! I kada je ţenih dolazio. stadu Hristovu. tako je i ovde Stefan veći po mučeničkoj smrti. očekuje strašni dolazak slatkoga ţeniha. dakle. niti uziĎoše čoveku na srce. Zar nije onaj sazdao mnogozlatni i mnogoslavni hram. pa i lišenje svetlosti poneo. po Danilu.

a nastojatelje manastira otuĎi od svakog dostojnog dela. i u takovim ljutim mukama ispusti jadnu dušu. i unutrašnju pravednu kaznu pokazivaše. Jer izgledaše da ga je na susretu zbacio s konja i zabio mu dva velika gvoţĎa u grlo. koja su prošla čak do grudi i jetre. pošto su mnogi išli pred njim i iza njega. pa i ako bi ko po običnom načinu radi koristi došao k nastojatelju. Ne vezuje se on tolikom samodrţavnošću. I da ukratko kaţem. jer se tada dogodiše meĎusobni ratovi i činjahu se iznenadna i česta plenjenja. Svešteno njegovo telo bi ostavljeno kao neko mnogoceno nasleĎe njegovu otačastvu i svima. nepravedno i nepoboţno. no kada hoće onaj koji daje. i prstom mašući prizivaše ovoga. i kazni mučitelja po pravednom sudu. ne pretpostavi što od vidljivih misaonim. i to ne kada iguman hoće. i nikako ne trpljahu da se nimalo razluče od njegove ljubavi. već nije mogao govoriti. tako da se nije smeo zvati ni imenom iguman. reče u srcu svome: "Nema Boga. Ovaj dakle u početku pritvaraše poboţnost i smernost. Govorim o onom Juncu. pokrivajući se ovčijom koţom. ne ukrade se gordošću. Obraćaše kako mu je volja bila. Zatim kada se vraćao na konju. trebao bi svakako da se prestavi kao Enoh. jarošću sretajući onoga koji se razjarivao protiv njegovih ljudi. tako da nisu smeli ni slobodno hoditi posred manastira. koja nije nepoznata ni vašoj ljubavi. i njegova sveta duša nastani se u neizrečenoj slavi. Jer čije su časne mošti u nas. izlazeći od igumana upadaše u ruke njegovih slugu sličnim lovačkim psima koji gledaju i očekuju ţeljeni lov." A pokvari se i omrazi se u upravljanju. što sa vama i same naše oči videše. koja ispunjuje molbe naše ka spasenju i koja čuva od zala koja nailaze. jer sve što beše u manastiru. I ako je takav bio inok. Ali i drugo svedočanstvo izneću vašoj ljubavi. dobijaše dovoljno batina. samo ih moljaše da mu brzo dovedu kovača. no kruna ovoga zemaljskoga carstva isposredova mu nebesko carstvo. o ljubazni oci. javi mu se Hristov vojnik. i ustroji da se to upravlja od svetskih. I kao bezumni. pošto nas Bog voli. poslan od onih koji su tada blagočastivo vladali da čuva mesto. Pa i onaj svešteni zbor inoka stavljaše na raznovrsne nevolje. i . i nemala prolivanja krvi. a pokoravahu se kao što treba pastiru. Neki Ivoje bi postavljen od carice Jelene za čelnika. takovi su plodovi bogoljubazne duše. tada u taj čas kada je on bio blizu manastirskih vrata. tama upravljaše svetlosti i vuk beše pastir ovcama. Kada je bio unesen u manastir i kovač je bio tu. takve su prednosti blagočastivoga cara. donoseći dovoljno hrane i obilno što je na potrebu. sa toplom verom i gorljivom usrdnošću. jer podobno neukroćenom i divljem juncu doĎe u manastir. I svima koji su u manastiru zapreti da nikako k njemu ne dolaze. Odmah se pokazivaše ljut i beše stan svakog bezakonja. imaĎaše u rukama. A oni blaţeni i vaistinu Hristove ovce ne uzimahu pretnje onoga zvera ni u šta. Čujte. a i mnogi drugi behu gledaoci. a ako je bio mirjanin. i koja se protivi i javnim kaznama kaţnjava one koji napadaju na njegov manastir i koji oskrbljavaju anĎelski čin u njemu. reklo bi se: vuk. povest. a zatim otkri zvera koji je unutra ţiveo.Takova su Stefanova dela. verujemo da je i preblaţena duša toga nevidljivo s nama. i noge njegove metahu ljuto u klade. a beše podnevni čas. i ništa se od njega nije moglo čuti. i neka velika i neutešna beda pokrivaše duše sviju. kao što je imao običaj. prema pisanom. kada i bratija pojaše šesti čas. primaše mnoga beščašća i pretnje. a zapovedi da samo neki mali deo hleba i drugih potreba daju igumanu. Kada ovo ne bi ovako bilo. strašnije od prvoga. koji je prema delu dobio i podobno ime. Ovaj idol nepoboţnosti prisvoji javno sve što je u manastiru.

ukrašen carskom odećom. iĎaše sa velikim veličijem. I tako obuzet velikim plamenom. stradaše poslednje dane. Ovu skvrni Junac načini pećinom razbojnicima. Vidi i ne prećuti!" I kada je on ovo izrekao. on koji je podoban tome. da ga tamo ubije sa ţeleznom palicom u rukama. A ako ga vrativši se. "gledaše grešni na onoga koji nije učinio nikakvu nepravdu". da bi ustrašivši se ostavio manastir. leţao je sedam sedmica. tako da je izgledalo da se svećnjak slomio od silnoga udarca i da je otpala njegova polovina. zaveštavši onima koje beše ostavio da upravljaju stvarima. Dirljiv beše prizor očima. da se navikneš da ne činiš svirepstva mome manastiru i narodu. kao zver.ostajahu dalje. no je telo prvo grozno i neobično sagnilo. mnoge noći provoĎaše moleći se. drţeći zajedno sa nastojateljem. jednim ustima moleći da se ukloni ona beda. dakle. A drugovi koji su bili s njim bili su u velikom uţasu i stojali su za mnogo časova kao izbezumljeni. tako da kada je bio donesen u manastir. i o čuda! Jer ne ispusti prvo dušu po redu prirode. . A posle neke. i ovako mu iz dubine duše javljaše: "Vidi ozlobljenje naše. Hristov vojniče! Vidi oblak ţalosti koji nas je pokrio. dugo je bio nemoćan jako stenjući i polaţući često ruku na mesta. Izišavši od mesta gde kovčeg stoji. i prolaţaše manastir idući ka crkvi. I kada proĎe pripratu. Gnilo telo i kosti probodenih mesta. ostade u crkvi. jednomudrujući. da još više zlostavljaju nastojatelja. i od sna skočivši. koju si za ţilište sazdao Bogu. Vidi poslednje podjarmljivanje tvoga nasledstva! Vidi kakva ti je obitelj. A on tako dostiţe u puk. pitahu da saznaju uzrok onoga iznenadnoga prenemaganja. I ovaj. i suzama neutešan napor da se razume umnom finoćom nešto najstrašnije. Zatim jedne noći po svršetku jutarnjega pjenija. a duša je unutra bila nasilno drţana. A iguman u podvigu budući. i udari ga po licu i prsima svećnjakom koji imaĎaše u rukama. kao da će ka stolu nastojatelja. uĎe i u vrata zvana carska. A u taj čas Junac spavajući u vojsci sa drugovima svojima. sa suzama celivaše njegove svete ruke. a za to je znao jedini panamonarh. gleda u snu kao da se beše vratio iz vojske. mnogim zakletvama zaklinjaše se da će ga ubiti svojom rukom. Okretaše se u postelji desno i levo. naroda tvoga. bi pozvan Junac pismom na vojsku. rekavši: "Ovo ti je odmazda. kao što reče David. A Junac se okrenuo natrag da beţi. Podigavši one koje je imao u vlasti. Ali ga sreta neki strašni muţ. A onaj strašni stigavši toga. tako da su se videli i sami unutrašnji organi. A otvorivši kovčeg u kom je leţao mučenik. kada je ovaj jedva k sebi došao." Riknuvši. Jezik mu je otpao i zubi su se rascepili od velike zloljutine. A on i nehotice kazivaše istinu. i mogao se videti onaj koji je pre bio gord gde leţi slično davnašnjem mrtvacu. koja po Boţjoj dozvoli primiše kaznu. udari ga u hrbat posred bedara i u desnu mišicu kao kopljem sa ostatkom od svećnjaka. čekajući pomoć utehe odozgo. a zatim da je telo podleţalo svojstvenoj raspadljivosti. izlaţaše iz crkve. naĎe. takoĎe su sagnili. "jer viĎaše da doĎe njegov dan". Zli smrad onih rana po celom manastiru dosaĎivao onima koji se u njemu nalaze. za pouku drugima. Kada je od tada prošlo nešto malo vremena. A Gospod ga ne ostavljaše u njegovim rukama. gde neki grad opsedahu. sa dugom i prosedom bradom kao što je i naslikan. koji je sagnio. Zatim i samu nju najposle silom ispusti.

i njemu slična četa beše odagnana. opet ruke milost činjahu. makar da je daleko od dostojnog. amin. venčavajući svakoga po meri usrdnosti. Ovo ti je. A zagrlimo i ovaj svešteni kovčeg u kome je riznica Boţjih čudesa. i ništa od nas ne moli. sabraćeš nas koji smo se nazvali stado tvoga manastira. Izljubimo prsi. svebogati. Slušajte vi koji se borite sa Bogom i koji ţelite da ugrabite crkvene stvari." Dovoljno rekosmo o ovom. ispustićeš onaj blaţeni glas: "Evo ja sam i deca koju mi dade Bog". A kada u strašni dan suda i svetlije od sunca zasijaš. i uvek pruţahu ka ništima. što ne mogu pomisliti. uzbune se utoliše. neumesna pirovanja ćutahu.O dobre zaštite. neka vas ucelomudre napred rečene strašne povesti. venčajmo njegov časni vrh dobrim hvalama i svu brigu za nas poverimo njemu. O dobroga delanja najkrasnijih ruku! Mislim da su ove ruke najsvetije bile. Zatim i malo znam. I da saţeto kaţem: Očisti Gospod zemlju naroda svoga poslavši Stefana. praznični i ljubazni praznik duhovni. koja je u duši. po dostojnosti izvršismo. jer su mnoga tvoja stradanja. kada se moljaše i ruke uzdizaše. znamenje ljubavi prema tebi. slušajte i beţite kao od ognja. A kada nas postiţe i njegova sveosvećena uspomena. koja se istanjila kao paučina. odvraćajući gnev Boţji koji se radi naših grehova pravedno podiţe na nas. jer su oskudicu ovoga znanja delom učinile mnoge godine. jer na tebe se uzdasmo da o tebi sastavim slovo. A ti nas nadziravaj odozgo. i beščinija koja se dogaĎahu posred manastira. behu uklonjena. odgoneći. dakle. riznicu mnogih dobara. u čistoti i milostinji. dotičući ga se poboţni usnama i očima. koje su iznad onog krčaga sa manom. kome slava sa bespočetnim Ocem i presvetim i dobrim i ţivotvorećim Duhom. koje su više i časnije. braćo. u smernosti i istini. jer posred nas sada nevidljivo stoji sišavši od neiskazanih visina. sada i na beskrajne vekove vekova. čak više i od onih koje su pruţene na Gori radi primanja tablica zakona. okropimo suzama radosti njegove svete stope koje su zgazile do konca neprijatelje i njihovu za zlo veštu moć. o boţastveni i svetli vojniče. i u ostalom čime se ugaĎa Bogu. Ako. o brze promisli Stefanove. koje se često uzdizahu Bogu. praznujmo. i pokazavši Bogu sudiji. a još prema pisanom: "Neka te pouči smrt brata tvoga. Ali i Bogu je ljubazno ono što je po sili. u krotosti i pravdi. A obratićemo reč ka prvom. osim da se drţimo vrline. Stefane. to je tvoja zasluga zbog ovoga. i kada umnu molitvu činjaše. Celivajmo ruke mirisnije od skupocenoga narda. . molitvama svojima vidljive i nevidljive neprijatelje svojom silom. a ja neveţa lišen sam umne oštrine. o svojstvenoga bolovanja za svoje sluge! Jer odmah meteţi prestajahu. Praznujmo ga u psalmima i pesmama duhovnim. u veri i nadi i ljubavi.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.