P. 1
Grigorije Camblak, Zitije Stefana Decanskog

Grigorije Camblak, Zitije Stefana Decanskog

|Views: 269|Likes:
Published by Jelena Djurdjevic

More info:

Published by: Jelena Djurdjevic on Mar 02, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/10/2015

pdf

text

original

Grigorije Camblak

Žitije Stefana Dečanskog
Početak XV veka Savremena jezička redakcija prof dr. Lazar Mirković
Internet izdanje
IZVRŠNI PRODUCENT I POKROVITELj

Tehnologije, izdavaštvo i agencija Beograd, 6. decembar 2000 PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK Zoran Stefanović LIKOVNO OBLIKOVANJE Marinko Lugonja VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE Milan Stojić DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA Nenad Petrović

Elektronsku verziju za Projekat Rastko priredio Marko Marjanović po štampanom izdanju: Grigorije Camblak "Knjiţevni rad u Srbiji", Prosveta i Srpska knjiţevna zadruga, Beograd, 1989. Originalno objavljeno u knjizi Stare srpske biografije XV-XVII veka, SKZ, Beograd 1936.

Grigorije Camblak Žitije Stefana Dečanskog Meseca novembra 11.
Život i podvizi svetoga velikomučenika među carevima Stefana srpskoga koji je u Dečanima, napisao Grigorije monah i prezviter, bivši iguman iste obitelji. Blagoslovi, Oče! Beše i ovaj velikoga i najslavnijega naroda srpskoga. Ne samo da je vojničkim silama prevazilazio druge narode, i da je natkriljivao okolne slavom i bogatstvom, lepotom mesta i veličastvom, no se krasio i hvalio najblagočastivijim i najmudrijim carevima, sa kojima je čak bio u ljubavi.

U spisu setih se po imenu osnivača carstva. Jer kao neki uzročni koren po roĎenju i po carstvu bio je Simeon triveliki, Simeon, koji je u carevanju ugodio Caru sviju, Simeon, koji se spustio sa visine carstva i zavoleo veliko monaštvo, Simeon, dobri vojnik velikoga vojvode, koji se ne obveza valima ţivota, no postade ugodan vojvodi, Simeon, vaistinu drug onome Bogoprimcu, a mislim i veći – jer ukoliko je blagodat veća od senke zakona, utoliko su i sluţitelji blagodati veći od tajnika senke. Koren dobra, dakle, kao što rekoh, Simeon, ostavi carstvu dovoljno naslednika, od kojih je svaki u svoje vreme vlast primio. Nisu uzmućivali crkvu jeretičkim valima i jelinskim lakrdijama i basnama kao sinovi i nećaci Konstantina Velikoga, no su blagočastivo i bogomudreno i bogoljubazno upravljali vojskom i ostalim uručenim stadom. Počinjući povest o velikomučeniku i caru, usrdno molim bogoljubazne duše vaše da paze na ono što se predlaţe. I ako što bude nepotpuno, molim vas da me udostojite milosti. Drugi drukčije pričaju i svaki od ovih hoće da utvrdi svoje. A ja uzdajući se u mučenika, ne ispovedam blagodat ni ovima ni onima, no se uzdam u pomoć onoga, čiju povest pohvalnoga ţivota naumih da ispričam. Milutin, koji je četvrti posle velikoga Simeona, raĎa Stefana, veliki stub poboţnosti i venac carstva. I već do svoga punoletstva mnogo vremena beše proveo obradovan i svetao ka svima, poučavajući se uvek strahu Gospodnjem, i njime uklanjajući se od svakoga zla, i mnoga muţevna dobra dela izvrši od mladosti. Beše dobropristupan ka onima koji govore, tih rečima, milostiv prema stradalnicima, a toliko se gnušaše gordosti, da takvoga nije hteo ni pogledati. Zato se srca i razumi sviju raspaljivahu u ljubavi prema njemu. I sav se beše načinio pomoćnikom Višnjega i ka Njemu jedinome gledaše. Ali kako postrada? Podiţe zavist Ďavo koji uvek mrzi dobro. A izvršilac takvog sluţenja bila je njegova ţena. O moje suze, što ţenska prevara savlada praroditeljevu u raju veliku mudrost! Šta ovde nije htela zavist učiniti revnima? Čujte. Dolazi carica k caru pokazujući tuţno lice, neukrašen i neobičan nastup, roni suze i unutrašnjim plamenom preseca glas. I, da ukratko kaţem, podiţe oca na oslepljenje prvorodnoga sina, vaistinu slična Isaku dobrim pokoravanjem i poslušnošću. A on ne da nije znao za ono što je smišljano o njemu, no su ga mnogi od knezova i velmoţa tajno učili da se sa mnoţinom vojnika ukloni u neku od tamošnjih zemalja, i da izbegne od prevare, koja je smišljana protiv njega, i da se odene savršeno u svedrţanje carstva, ali nije hteo ove poslušati, sudeći da je bolja Boţja briga o njemu, koja biva svakome na korist, koji su sebe svedušno poverili njegovu čovekoljublju nego li savet i pomoć ljudi i ostajaše dalje drţeći se pravde i nezlobivosti, ogradivši sebe milostinjom i molitvama, govoreći: "Vladiko sviju i Boţe, jedini stvoritelju vidljivog i nevidljivog stvorenja, znaš srca stvorenih, unapred znaš sva njihova bića. Čovečja misao ispovediće ti se, i ostatak misli poverava ti se. Vidi da li u srcu mome ima nepravde, vidi da li je u meni put bezakonja. Boţe, koji pravedno ispituješ i srca i utrobe, vidi da li je istina ono za šta me ogovaraju, i sudi pravedno, i utišaj srce roditeljsko koje se oţestočilo nepravedno protiv mene, i preobrati stremljenje koje se diţe na milovanje milosti, ti koji si pri Jestiri ukrotio gnev Asuiru caru midijskom, koji se ispoljio. Spasi, dakle, mene, svevideći Vladiko, mene koji sam u bedi i koji sam blizu da podnesem

i molimo ga da posreduje za nas ka Vladici. Jer ti hrabrošću izvodiš okovane i tvoja mišica je beskrajno silna. I što pre znaĎahu od prirode neposlušnosti da je zlo. a mesto gde se ovo dogodi beše zvano Ovče polje. a ţenom Adama savlada da se dotakne zabranjenoga drveta. da Stefana. a zatim kada je posle saznao da je ova slagala." Tako je hrabri Stefan poveravao tesnotu srca svoga jedinome Bogu. pokazujući radostan svima prirodno vladanje. kao što Solomon kaţe. hvalim. jer zbog mnogih savršenstava ima smelost ka njemu. no je posle ubistva poznao šta je učinio. jer znaĎaše da je dobra poslušnost koju zapovedi Gospod. dakle. a i podleţe malom ukoru. No. milostivi nemilostivo. ma koliko da je bio u poboţnosti i prirodnoj premudrosti. slušajući ovo. a mi ćemo vratiti reč na povest. što je poslušao nju. Nikolaju. ugasi se roditeljska toplota ţenskom bestidnošću! Pravedni bi uhvaćen nepravedno. ovo delom navikoše pokorivši se zlome savetu. koji je takav bio. Jer Stefanova oca kao blagočastiva i borca naše prave vere imamo meĎu svetima i klanjamo se njegovim moštima nepropadljivo sačuvanim i celivamo ih primajući osvećenje. Jer i Veliki Konstantin i prvi hrišćanski car. Videste li. Predade sudu nemilosrĎa prvorodnoga. bi lišen očiju! Da me neko od onih koji nisu dobro slušali ne razume krivo. gde beše i molitveni hram velikome arhijereju Hristovu. pobedi se careva premudrost ţenskim spletkama. . a da je neposlušnost zla. mnogoopevani caru. dakle. Stefan pretrpe ovo ţalosno lišenje vida. Neka ne bude takve neumesnosti. vazljubljeni. kao divno delo ruku Boţjih. nezlobivi ljutom zamkom. i nju ubi sudom pravednim. ne bi osudio najljubaznijega. jer beše premudar. a oca mojega i cara odvrati od zazornoga i poročnoga dela. toliki i takav." Ali ni zbog ovoga ne treba da mu zazru oni koji dobro razumevaju. Ali vidi zloga savetnika kako prvo ţenu ulovi. i znaĎaše dobro i zlo.nepravedni sud. koji je bio dobar i blag muţ. Ovako. i. polaţući u njega svu nadu na spasenje. jer reče: "Sin premudri veseli oca. Stoj pred ocem imao je nekako smeran i uistinu svojstven način. i nije video odmah ono što su razumnom oku prikrile lukave reči zle ţene. niti beše moguće uskrsnuti sina. i ubi sina svojega Priska. no tu samu iz koje Ďavo beseĎaše. uvideo je kasnije. pokloni se očinska mudrost ţenskoj slabosti. Mnoge druge takve i mnogobrojne primere iz boţanskih spisa znaju oni koji se ovim zanimaju. kada kajanjem ništa ne mogaše pomoći. No ućuta sila promisla na takvu nameru da bude iskušan nepravednom ranom i da se venča pravednim vencem od ţivotvoreće ruke onoga čiji se trudovi i znojevi uistinu ne mogu uporediti ni sa kime. o ruţnog dela. odlikovan dušom slovesnom i umnom. lukavstvo ţene? Čuste li njihovu prevaru koja lako vara? Zašto takovi i bogoprosvećeni i premudri Konstantin nije video njezinu zlu zamku pre sinovljeva ubistva? Jer kada bi ovo znao. verujući laţnim rečima lukave ţene. U carskim dvorima hoĎaše poboţno i u dobrom redu. A šta je bilo dalje? Nadvlada ţenska prevara dostojna ţaljenja i priče za suze. Nego izobličavamo ţensku saglasnost sa Ďavolom. a toga dostojnog hvale i svetoga da našim rečima beščastvujem. Isto tako postrada i Adam.

" I nikako ne prestajaše. Stefane! . pa i Preobraţenje Vladičnje – koje je istinito bilo na Gori Tavoru. a svetlost blagodati sijaše na licu muţa. tako da ga je često pozivao k sebi u carski dvor zbog koristi da sa njime govori i s njim obeduje. I vide muţa koji stoji pred njim. A i u Premudrosti je pisano: . i kao ţrtvu sveplodija primi ih'. iz sna. načelnika akindinatske jeresi i pokvarenosti. Zatim je odatle bio poslan u Konstantinov Grad u zatočenje. koji za mene činiš toliku usrdnost?" A onaj koji se javio reče: "Ja sam Nikola. mirlikijski episkop. I zbog ovoga bio je od sviju ljubljen i voljen. i ispuni se od njega crkva mnogim meteţom. da prebiva u obitelji Boga sviju i svedrţitelja." I često se moljaše i činjaše mnoga kolenopreklonjenja." I govoreći ovo pokazivaše mu ono što nosi. ukrašen svetiteljskom odeţdom. I . Evo na dlanu mome su tvoje oči. a Duha svetoga huljaše po gnusnome Makedoniju. No iznese nekoga Varlaama. imajući na umu korist bratije koja dolazi k njemu. I često k njemu beseĎahu. stojeći nepomično do svršetka bogosluţenja.kao zlato u peći iskuša ih napastima. A kada su se bratija skupljala na molitveno pravilo. koji je u razna vremena uzmutio Crkvu raznim jeresima. on se prvi nalaţaše. uveravajući ove da kao Bog radi nas postavši čovek vlada ţivim i mrtvima. I bi zapoveĎeno od tadanjeg cara Andronika Paleologa. zaveštavši da niko drugi k njemu ne dolazi da besedi. gospodine moj. ovako u sebi uvek javljajući: "Trpi. blagodareći. Takva dela ne ostaše nepoznata samodršcu. ne trpljaše što je Crkva imala veliki mir i što je Hristovo stado paslo na paši poboţnosti. dakle. imajući sa sobom mnoge jednomislenike a uz to jednopogibeljnike i učenike neumesnih zapovesti. a tada prestavi Mojseja i Iliju neiskazanom svojom silnom vlašću. osim iguman obitelji i onaj kome on dozvoli. Tako on svoja stradanja stavljaše u drugi red. I tako prebivaše hrabri usrdno podnoseći nevolju zatočenja. I sav beše u udivljenju. koji dakle Jedinosušno razvraćaše po Ariju bezumnome.Kada je stradalac ljuto iznemogao do kraja i leţao skoro mrtav. i prema njemu pokazivahu svaku paţnju.U trpljenju vašem stecite duše vaše' – reče Gospod. obilno obasut carevom ljubavlju. Imao je sveštenolepni izgled. da vuče k sebi one koji vole dobrotu. on svestradalni – učaše da je priviĎenje. Noseći na desnom svome dlanu oba njegova izvaĎena oka i govori mu: "Ne skrbi. Uz to usred govora privoĎaše i apostola koji uči da su nedostojna stradanja sadašnjega vremena prema budućoj slavi koja će se u nama otkriti od Boga. nego i on beše čuo za pohvalno ţivljenje ovoga muţa. uzašiljaše Bogu blagodarenja smernim srcem i njegovu ugodniku. pominjući reči apostola koji govori: "I bivajte blagodarni. a ne istinito. A osećaše i neko nemalo olakšanje bolova. pred zoru jedva je malo zaspao. i "ukoliko spoljašnji naš čovek oveštava. zajedno sa svoje dvoje dece koja behu u drugom mladosnom uzrastu. pošto im je on mnogo izgovorio iz Pisma o izdrţljivosti." Ustavši. Jer takva je vrlina. da pokaţe pred svetim svojim apostolima i učenicima slavu svoga boţanstva. Njima olakšavaše bolove od isposništva. tako da su se i sam nastojatelj i sva bratija divili njegovoj bodrosti i revnosti. a čini da je se stide oni koji vole zlo. a onima koji imaju veliku smernost rečima davaše mnoge pouke. A on kao misleći reče njemu: "A ko si ti. utoliko se unutrašnji obnavlja". primajući nemalu korist. Stefane. A Ďavo tada.

i. a kao istiniti pastir primićeš nagradu od opštega Vladike.mnogi slediše njegovu jeres. činovničkim i vojničkim činovima. car po svome običaju prizva k sebi Stefana. one koji te mrze' i . dade otrova smrtonosne svoje jeresi. gurnu u pogibao. premudrošću. zbog čega apostoli vaseljenu optekoše i privedoše čovečanstvo pravoj veri u ime Oca i Sina i svetoga Duha. a pravoslavni deo beše u nevolji. dakle. Nemoj ove nikako ostavljati u predelima Bogom darovane ti oblasti. kako meĎu ljudima. zbog čega mučenici ne poštedeše tela ni krvi. carskim upravljanjem. savršenom mrţnjom omrzoh ih i postadoše mi neprijatelji'. o moćni. dakle. i da poješ sa Davidom: . Ako ovo učiniš.rastopih se zbog tvojih neprijatelja. a drugi su se protivili i njih optuţivali. na kome beše i zlomudreni Varlaam sa svojim zloslavnim pukom. uveličaćeš skiptar carstva i bićeš istiniti car istinitim hrišćanima. pismu. o najizvanredniji od drugova i braće!" I Stefan reče: "Javljeno je u Sv. što posle njih utvrdiše svi dotad vaseljenski i mesni sabori. prosto. takav je zver i on. A ne znam. Sabor utvrĎuje Jednosušno. tako i meĎu ţenama. a to je poboţnost. a izjasni da je istinito bilo sveto Preobraţenje Hrista Boga našega. o care. da hoćeš u svemu da budeš meĎu carevima dobrougodan Bogu i Caru careva. Gospode. Pošto je ovo tako bilo. smućivaše blagočastive.omrznuh. A tadanji upravitelj crkve. A onaj koji moţe da ostavlja zloslavne a da ih ne goni. Uzevši reč bogoduhnoveni Stefan reče: "Izgledaš mi. zamalo ne poĎe za njim ceo grad. i ne odgoni ovoga. kako u jednom grešiš. Jedni su se. o najsvetliji meĎu carevima. no kao zmijski rep još se kretao. pišući razvraćene zapovesti protiv crkve. da drţiš njegove neprijatelje u gradu. Varlaam. A Varlaama sa druţinom njegovom. umirićeš crkvene razdore i darovaćeš pravoslavnima duboki mir. no treba da ih odgoniš kao vukove koji upropašćuju duše. prevazilazeći mnoge careve koji su pre tebe bili. pravosuĎem. priključivali zloslavnima." A car će njemu: "Kako misliš da grešimo u pogledu poboţnosti? Govori. što je glava vaseljene i kruna carstva. sazva sabor. vaistinu meĎu svetima Atanasije. Jer ne pribavljaju imena poštovanja delima. Pa i onima koji su u carskim dvorima i samim evnusima koji su caru sluţili." Kada je ovo čuo samodrţac. kada pastir previĎa ulaz vučji u stado. o Bogom venčani. koji si odlikovan carskim prestolom i koji si postavljen od Hrista da budeš pastir tolikom stadu. Zatim se zatvori u nečistu svoju ćeliju ne izlazeći i ućuta na vreme. i mnogo su govorili o spasenju duše i o carskom upravljanju. I ovaj mnoge. smatra se od onih koji dobro misle da je zloslavan. tako da je blagodario i hvalio Boţjega čoveka. neprolazno tamošnjega carstva. Zatim naprasno skočivši slično divljem magarcu. makar da i pastira nosi ime. istinom. i rekao nekim svojim slugama sa udivljenjem: . krotošću. bi kao posramljen i do kraja potučen. Po celom onom carskom gradu činjahu se ustanci i bune i razdori. Nije pravedno ni podobno. kao što zaveštaše i oci u Nikeji. predade anatemi i izagna ga iz saborne crkve. no dela proslavljaju imena. koji se nije hteo pokoriti. smernošću. i oštreći bogoborni jezik protiv pravoslavlja. da ti. zadivio se rečitom razumu muţa i rekao da je velika premudrost njegova.

posla u Carigrad. no – kao što piše David – Onaj koji otvara ruku svoju i koji zasićava svako ţivo biće milošću. No pošto je tako bilo ugodno boţanskome promislu. šta li on neće učiniti kada bude imao drţavu u svojoj volji? Od tada je car Stefana. mali ostatak od ovoga ostavljaše sebi. i ušavši u laĎu. i često moleći se iz dubine duše uzdisaše. I uzevši nemali deo zlata. blaţeni. Takva je bila Stefanova revnost za poboţnost." Jer on. nismo mi stekli. a zatočenje kao veliku utehu. ljubitelja vrline. Prisan je bio i samom patrijarhu i celom crkvenom činu. On posla ovo na potrebu svojim ljudima koji oskudevaju. A uvek se ţuraše ka Boţjoj ljubavi. poznat mu od početka i ljubim. a ljubav je sve k njemu privlačila. i poloţivši u nedra najvernijem sluzi i u uši njegove mnogo naručivši. Zatim prizvavši igumana. dovoljno i iznad naše mere je ono što nam se nalazi bez truda. Kada je ovaj saznao što je zapoveĎeno. i dade blagodarenja. cveta lice. da ga razdeli ništima na utehu. smatraše lišavanje očiju kao prosvećenje. a da se izagnaju njegovi jednomišljenici iz grada i da ih ne primaju gradovi i sela njegove drţave. takva vera ka Hristu. takva je bila mrţnja prema jereticima." I odmah zapovedi da mu dovedu Varlaama svezana. Jer takvo je lice onih koji su čisti srcem. nije hteo. osećaše bol u duši. ujedno mnogo utešne i milostive da su mogle i samo kameno srce naterati na suze. a crkva je dobila veliko i nepokolebivo umirenje. Od onoga što mu car davaše i oni oko cara. neko od blagorodnih njegova otačastva. A zločastivi njegov skup bio je iz sredine istrebljen. Da je Bog hteo da me tamošnjim hrani. iako su mu telesne zatvorene. ovako odgovarajući k njemu: "Ovo. A kada ga je onaj molio da neki deo ostavi radi potrebe." . pomoli se za onoga delatelja nepromenjene ljubavi. O ovom mislim da i Solomon kaţe: "Kada se srce veseli. tako da je uticao na onoga koji ga sluša ka umiljenju i suzama. A on ustavši i podigavši ruke u visinu. jer smernošću i govorom privlačaše srca sviju. i otuda lice dobija zrake svetlosti. pa i velmoţama i starešinama grada. zapovedivši da to odnese Stefanu. davaše mu u ruke prineseno. prešavši u pameti njegove prve običaje i setivši se ljubavi. Kada je ovaj bio u ovim prilikama. i koji je tako bio snaţan u Hristu koji ga krepi. i što je još čudnije od običnoga mu dela i što je Bogu iznad svega prijatno: milostinje ne ostavljaše. kao onih koji gledaju Boga mislenim očima i ispunjavaju se neiskazanom radošću. još više ljubio i divio mu se. jer neko od dvorjana njegove jeresi javi mu ubrzo. radi najpotrebnije potrebe. I kada je u tuĎoj zemlji i zatočenju disao takvom revnošću prema pravoslavlju da je i cara podigao na izgnanje jeretika. ne bih po njegovoj presudi ovamo stigao. smatrao bi za veliku nagradu. časni oče. a naročito mnogovidećim očima. tako da kada bi samo ko govorio sa njime. i svi grčki skiptri. A neka blagodet sijaše na licu muţa. a ostalo predavaše u ruke igumanu da razda onima kojima je potrebno. I tako je Bog savetom svoga ugodnika očistio zemlju naroda svoga."Veliki muţ je velik u razumu. I ovaj došavši donese poslano i poručene reči. pobeţe u Rim.

A mladića koji je doneo. kada se udostojavaju najvećega. ništa ne ostavivši. obilno hrani. dotakavši se krajevima prstiju očiju. I ugleda očima srca svoga onoga boţastvenoga muţa koji mu se ranije javio. ." A on izjavi da se seća toga i pripade nogama svetitelju da moli milost. na isti način izaĎe iz crkve. i došla je časna uspomena čudotvorivoga oca Nikolaja. kao što preĎe hoĎaše. bijaše se u prsa. predade njemu u ruke ono što je doneseno." I kada mu davaše vid. A kada sedoše po običaju i kada je na sredini trebalo da se pročita ţitije i ujedno čudesa ovoga velikoga oca. jer mene ona sila koja me je ovde dovela. Prinoseći suzne darove onome koji ih je dao. I ovaj zastavši pred njim reče mu: "Sećaš li se što sam ti pre rekao javivši se?" A on kao pavši na zemlju govoraše da ga poznaje i da je veliki Nikola. postade nevidljiv. vratićemo se da nastavimo povest. Kada je bio u ćeliji. I tako uzevši palicu." Šta je bilo dalje? Već se svršavaše peta godina njegova prebivanja tamo. reče: "Gospod naš Isus Hristos. I tako se utaji od sviju premudrim umišljenjem. O čemu smo napred govorili. A onaj koji se javio reče: "Ono što ti tada rekoh. mnogo časova suze izlivaše od novodarovanih onih zenica. milostivi. jer takovi su sveti. dakle. smatrajući sebe kao zemlju i pepeo. a da se ne seća šta je rekao. I došavši k sebi. jer u mojoj su ruci tvoje zenice i ove pokazah tebi. Svenoćno bdenije vršilo se po uobičajenom ustavu obitelji. od napora velikoga sede Stefan za sto i zadrema. do dana kada ga izabra Bog da caruje pravdom i postavi ga kao pastira svome otačastvu. reče: "Rekoh ti da ne tuguješ. i behu zapaljene mnoge sveće i kaĎenje. uzdišući iz dubine duše i moleći se skrušenošću srca. o neizrečenoga ti milosrĎa. sada sam poslan da ispunim. A kada je dovoljno suza prolio. na zemlju pavši. stojeći po običaju. A on. a ovaj Stefan se prestraši. molim tvoju usrdnost prema meni. i niko ne poznade da ima silu vida. molivši mnogo i blagodarivši obilnim suzama." I onaj.Takvo i mnogo više reče igumanu i. koji je slepome od roĎenja dao vid. zakrivši oči ubrusom. tada mudruju najsmernije. razdaj tamo onima kojima to treba. pomoću palice opet doĎe u crkvu. dariva i tvojim očima prvašnji zrak. i govoraše da je nedostojan takva dobročinstva. zadrţa neko vreme i posla ga ka svom gospodaru. Hriste! gledaše kao i ranije. a da je dostojan mnogih muka i kazni. rekavši tome i ovo ka onom pohvalnome drugu: "Ako hoćeš opet što da mi pošalješ. Stojaše i Stefan na odreĎenom mu mestu. podiţe ga i učini krsni znak na licu.

/ i spasi mi se od sada i doveka. i kako premudro podiţe samodršca da izagna jeretike. Šiljaše samodrţac Grka svome zetu. suzama ujedno i smernom mudrošću. opet ga darova svome otačastvu. tako da su se svi koji su slušali veoma divili njegovoj velikodušnosti i premudroj reči. i prosto sviju domaćih. / Tebi poslah dete. dete. prizvavši nasamo onoga časnoga oca. Izvoli. i na koji način doĎe u carski čin. I izlivši dovoljno suza i ustavši klanjaše se muţu. ne ispusti nedostojan glas. prema ništeti Stefanovoj. projavi glas blaţenoga Jova: "Gospod dade. sve tvoga carstva nedostojno je. o care. tako uzvodi i ovoga svoga venačnika. Njega steče naš manastir kao neku mnogocenu riznicu. on da sa onima pošalje i nastojatelja manastira Pantokratorova. prevazilazeći pretruĎene muţeve koji su u obitelji proveli mnogo vremena. I ako ćeš poslušati mene. toliko si sebe oštetio. ne samo mi. dakle. A divan onaj reče: "Pitaš me o mnogostradalnom i drugom Jovu. Ovo je. i car beše sav u podvigu. srpskom caru. no i sav onaj carstvujući i slavni grad. i više u meni nema nijednog jauka. Gospod uze. kao muţa rečita i iskusna u svemu. Vladiko. Pošto ne ispusti ni malu neku reč negodovanja. podvizima i drugim što pripada monaškom ţivotu. pošto je iskusio različna stradanja i u takvim i tolikim bedama pokazao se trpeljiv i ljubazan. poslanike da mu pošalje pomoć vojske. "I znaj. jer Agareni tada sve juţne krajeve pokorivši. jer se ne mogu zadrţati. da bi ovim posramio ratnika koji uvek zavidi svetima. makar godine ţivota tvoga bile i na desetine hiljada. A kada su. no se proteţe jače. o najsveštenije poslušalište i bogoizabrani ljudi. što Samodrţac beše zapovedio davahu." A kada ovoga grobu predade. / Tebi poverih dete. sve mu darovavši dvostruko. pitaše o sinu Stefanu." I pričaše mu o mnogim dobrim delima muţa i o neporočnom ţivotu. dakle. Najednom car. čujte kako se vrati u ţeljeno svoje otačastvo. jer takva je veza prirodna i ne kida se osim smrću. tako bilo. vrati s čašću sebi onoga koji je viši od čovečanske časti. molim vašoj ljubavi. otačaski oseti milosrĎe. došli caru srpskome. i već podizaše rat protiv varvara.Kada proĎe nemnogo dana iza toga čudnovatog progledanja. Zato se. no samo dovoljno suza proli popustivši prirodi. reče. sa velikom mnoţinom iĎahu na istočne. reče: "Tebi predajem. No onaj koji Jova predade onome koji ga je molio na toliko i takvo stradanje i lišio sinova i kćeri. dakle. i ispovedaše blagodat govoreći: . ne progovori nešto nekorisno. / Blagodarim i slavim tvoje čovekoljublje. koji te dobro savetujem." Ove i druge blagodarstvene reči izreče o detetu. / promislitelju dobri. A on ne učini nešto nelepo od svoje blagorodne duše. A kada srce iznutra probadahu strele prirode. Od tada provede dve godine ovaj novi Tovit. koliko si samodršcu koristio. i mnoge časti i darove primahu. podigavši ruke na nebo. ne pruţi ruke ka vlasima glave. da njega pokaţe kao svetla pobeditelja i da njega posle rane opet uzvede na najveće." A kada ovo ču ona milostiva duša. / što si izvoleo primiti plod moje utrobe / koji još nije iskusio zlo. najmanji njegov sin razbole se teškom bolešću i u malo dana umre.

tešio je carevo ridanje i sebe je smatrao krivim za ono što je podneo. posla caru u Vizantiju. A on kao otac primio je dobroga sina i sa suzama celivao. moleći da pošlje Stefana k njemu. mestu zvanom Banjska. Samodrţac se obradova zbog ovoga. kada on ne bi dao. pokaza se onima koji su se skupili svetao licem. i velmoţe koje su u savetu. brat njegov od druge matere. A on darovano mu od cara. koji je došao s njim od Konstantinova Grada. i prepasa se na dostojno mu srpsko carstvo. Kada je Stefan bio u ovom i kada se krepio i uzvisavao Hristovom silom. i kada se osećaše zlo i da neće više ţiveti. pošto ti nisi uzrok ni mome roĎenju na svet. sakupivši dovoljno . jer ne beše tako lak na izmenu. časni oče." Primivši konačne molitve od njih i njima mir ostavivši. a stiĎaše se njegove nesravnjene vrline. Putovavši dovoljno dana. odmah bacivši ubrus od očiju. a mene da udostoji milosti gubitkom vida. jedan drugoga ne stiţući ka njemu tečahu. i čuĎaše se razumu muţa. I pošto se takav glas svuda raširio." Car se ovome udivi. Kada je prošlo mnogo vremena i kada je trebalo da se izvrši boţastvena volja. A činovnici i koji su nad carskim dankom postavljeni. zbog toplih tekućih voda. bi poslan od cara i ujedno oca sa mnogom čašću da prebiva u nekom dioklitijskom mestu. stiţe u otačastvo i kada doĎe na mesto gde je car tada prebivao. Konstantin. i hranjaše se u duši nekom boţastvenom sladošću. A on mišljaše da je to prevara. i kada su svi njegovi podanici imali veliko smirenje. i mnoge darove davaše. i nekako polagaše u njihova srca neku silu usrdnosti. A on sina. i ovoga dozvavši k sebi grljaše. A kada saznade da je očeva smrt istinita. I tada se ispuni na njemu ono proročko: "Nezlobivi i pravi prianjahu mi. jer sluţitelj Boţji reče ovo: "Oče. od čega mnogi stradaju zbog lakomislenosti. mislili su da se rastaju sa dušama. poĎe na put za onim koji ga je vodio napred. pošto su mu prinošene obilne potrebe na svako ugaĎanje. a i vojništvo bezmalo sve. ostavi ţivot. A kada je car izdisao. po njegovoj zapovesti doĎe k njemu. jer nije prepodobno ni pravedno da ko ne posluša kada Bog zapovedi. i okruţavaše ga velika mnoţina onih koji nose oruţje. Zato smo. moleći sa istinitom smernošću oproštaj za ono što je njemu učinio. A šta je činio podraţatelj Hristov? Primljen dobrim rečima. I kada polaţaše na put iz manastira. celivaše sa suzama i otpuštaše. doĎe caru naprasno neka bolest. I beše voljen i ţeljen od njihovih duša. posvećena je prvomučeniku Stefanu." Zatim ubrzo spremivši one koji su hteli ići s njime. čudni onaj nastojatelj i uz to obični monasi sa mnoţinom bratije sa suzama ovoga provaĎahu. Zatim malo dana ostavši. mnogi su brzo priticali ka Stefanu. i odavahu carske dobre hvale. i imaĎaše dobre nade u svemu. Od toga vremena bogoljubazni Stefan postade veći u ljubavi Hristovoj. A on sve grleći celivaše i govoraše im reči pune koristi a ujedno i premudrosti. i reče mu reči pune utehe."Neka bude kako Bog hoće. zapovedi da bude odnesen u svoj mu manastir. i javljali mu što se dogaĎa. kao što si zapovedio. a još svetliji očima. sve davaše manastiru u kome beše prebivao. gde ostavši malo dana. i kada je on odlazio. predade ga njegovu dedu. zapoveĎeno ti izvršio si. – reče – obojica duţni da blagodarimo onome koji je tebe hteo da spase sluţenjem carstva. i tu bi pogreben u od njega sazdanom manastiru. a crkva koja je tamo. oče. ovi svi tekući pripadahu k njegovim nogama.

I padoše mnoga tela jednorodnih. A srete ga onaj koji je svetiteljstvovao. a ne ratuj sa tuĎim narodima na svoje otačastvo. da me je Bog pomilovao i postavljen sam kao car otačaskom udelu. i obećavahu mu svaku dobru pokornost. Zatim ustavši otuda. i zemljom i pepelom. po Davidu. i reče: "Ne priliči pre poći na rat dok ne odam onom koji načalstvuje crkvama dostojno poklonjenje. Zato prestani sa onim što si počeo. utoliko je nosio smerniju misao u smernom mudrovanju. a ne čovekom. niti se drznu beslovesni na svete kao Ozija. blaţena Paleologina. koji sve dobro udešava. no i svakoga dana savest omivaše suzama. pokazavši ga kao savršena cara svim ilirskim narodima. iĎaše na borbu. A ostalo sve po činu i bogougodno upravljaše. i moljahu da im zapoveda kao slugama. i pošto je imao spremljenu vojsku. ukoliko se veliko carstvo širilo i mnoţilo. Jer ne postade rob ţenskim slastima kao Solomon. no svi okolni slahu knezove sa mnogocenim darovima kao molitvenike i moljahu da ţive sa njime u miru. Pošto beše lepo da on ima i pomoćnicu ka bogoljubaznim delima. niti progna proroke kao Ahav. a mnogi se odlučiše na bekstvo. A on. i sklanjahu se pod njegovu ruku. bi pobeĎen onaj koji je pošao da čini nepravdu. no Josifov drug bratoljubac. spremaše vojsku za bitku. i Hristov učenik vaistinu po prvom Nikodimu. I kada su se sudarile obe strane." I iza tih reči tamo poĎe. tadanji arhiepiskop. no štaviše naprotiv ovima savijaše pred arhijerejima visinu carstva. I sam Konstantin pade jadno. doĎi da usrdno vidimo jedan drugoga i primi drugo dostojanstvo carstva. da strahom Boţjim i njegovom pravdom vladam narodom kao oci naši. niti pogubi vojsku carstva kao mladi Rovoam. jer ja nisam Kain bratoubica. milostiva ona duša oseti milosrĎe prema bratu. i poslavši zapovedaše da se brzo ukloni s carstva.Ne boj se. iĎaše na njega.vojske. a svete časno poštovaše velikim strahom i poboţnošću. izabra takvu muţu dostojnu. dobivši takvu nagradu za svoju ludost. milošću Boţjom car Srba. kao on tada ka braći: . zapovedi da se skupi. koja od grada solunskoga od carskoga korena budući doĎe na carsko. sam si istinito čuo. A on nimalo ne poslušavši. jer ja sam Boţji. venčavaše njegovu časnu glavu.' " Ovako dakle Stefan. Što se meni dogodilo. kao drugi sin. i niko se nije smeo protiviti. Nikodim zvani. A kada su bili u crkvi. jer govoraše: "Kada se kadgod čulo. ne samo u noći. a dovoljno je meni i tebi u tolikoj širini zemlje ţiveti. a prizvavši još i od okolnih predela ne malu pomoć. da slepu čoveku priliči carstvo. A šta je bilo posle ovoga sa blaţenim muţem? Dalje je imao sve u rukama. po Jovu. a Bog saveća o meni dobro. A sada opet znaj. onaj koji u svemu promišlja njemu korisno. Vi savećaste o meni zlo." A kada je ovo čuo. često postelju močeći suzama. pozdrav. Njegovu reč javljam sada tebi. nazivajući sebe. A kada se pribliţiše obe vojske. i ovako mu poslanje napisa: "Stefan. arhijerej uzevši rukama krunu carstva. kao što peva prorok. crvom. veoma ţeljenome bratu naše drţave. sa mnogom radošću i carskom čašću. Takav beše uvek spominjani Stefan. prema Boţjem promislu. a njegovi ljudi se skloniše k Stefanu. . Konstantinu.

pa i sveta Gora Atonska obilno pocrpe njegova dobra dela. gde Bog nekada stade sa slavom." I tako sa rečju zapovedaše da brzo doĎu kamenosečci i da se postave od pomorskih gradova načelnici zdanja toga. mnogim suzama blagodario je Boga. Obilazeći mnoga i različna mesta po celoj svojoj oblasti. i otuda je tamo zdrav vazduh.Ţelju srca njegova dao si mu i nisi ga lišio volje usana njegovih.Koliko je strašno ovo mesto. Konstantinov Grad i Tesalija. dovoljno dug i širok. tako da se niko ne moţe nasititi naslade vode." A oni rekoše: "Slušasmo proroka najsvetlijega meĎu carevima gde govori u psalmu ka Bogu za cara: ." A car k njima s radošću: "Šta drugo da više ţelim. Dovoljno ih primiše Egipat i Aleksandrija. a ujedno ravno i travno. čineći. Bogu u zajam daje". sveštena Gora Sinajska. druga bogougodna dela. Jer slušaše što je pisano: "Milostinje hoću. a naročito mnogo blago dobio je manastir Svedrţitelja. i kada ovo dobro sagleda. sačišćeno svakim drvećem. jer u svima njegovim godinama zemlja izdavaše veliko obilje plodova. reče: " . i divan razumu sviju. postavivši šatore. a ne ţrtve" i "onaj koji je milostiv ništemu. tako da su se svi okolni čudili njegovoj drţavi. dakle. Vojništvo beše strašno neprijateljima samo kada čuju za njega. I naĎe neko mesto u predelima hvostanskim. A povrh ovih podiţe preveliku .A Gospod čini i ovo proslavljajući svojega ugodnika. Ali dovoljno je o tome. Tu izviru veliki izvori i napaja ga bistra reka. a odasvud teku najslaĎe vode. čija voda pre ukusa daje veliko rumenilo licu. A hrišćanski rog rastaše i crkveno beše dobro upravljano.' A sada to videsmo na samom delu. no dom Boţji' – kao što reče Jakov. Takvo je dakle mesto časno i dostohvalno za podizanje manastira. Jerusalim i sva Palestina. a posle ukusa veliko dobro rastvorenje telu. A sam. o izvanredni bogoljubaznih drugova. a dobronaročiti Stefan sijaše kao neko sunce zbog svoga ţivota koji se sijao vrlinama. moja usrdnost se saglašava sa ovim mestom. utvrĎen čestim kulama. dakle. Beše. navodnjavano istom rekom. Sa istočne strane ovome se priupodobljava veliko polje. i tu poloţiti svu svoju usrdnost. Prvo okolo podiţe grad. Sa zapadne strane zatvaraju ga najviše gore i njihove strmine. a sve carsko beše po činu. traţaše prikladno za takvo delo. tu prebivaše diveći se krasnome mestu. zvano Dečane. dajući ljudima zakon. ljubljen dušama sviju. a milostinje šiljaše svuda kao neke zrake. jer leţi na najvišim mestima. to uvek imaĎaše na srcu misao: "Šta ću dati Gospodu za sve ono što mi dade?" Izvoli zidati hram u slavu Hristu Svedrţitelju. ovo nije ništa drugo. mnogogranatim i mnogoplodnim. i obrativši se k velmoţama koji su s njim. tako da su i mnogi iz daleka ostavljali svoja otačastva i tamo prelazili. Pošto je boţastveni krepko drţan neiskazanom ţeljom. a vrata manastira nasprama crkvenog lica malo se klone ka juţnoj strani.

koje su imale bisere i dragoceno kamenje. I što je u umu smišljao. s juţne strane velikoga oltara postoji drugi oltar u čast i slavu ovoga svetoga oca. pokriva mnogim olovom. podizaše se na srpsku drţavu i ţuraše se da je pokori. gledajući toliku mnoţinu koja se ne moţe izbrojiti. dakle. da ti dobro bude. A spolja sastavljen je mnogočudno od uglačanog mramora. kao neka ptičija gnezda. A po zidovima grada okolo prilepljene su ćelije inocima. da se umaraju i oči onih koji gledaju. kao onaj koji smućuje i ratuje ono. kuhinju i pekaru. ne mogu ih ni opisivati. Budi zadovoljan sa svojim. koji te uz to nije ničim uvredio. po imenu Arsenija. blizu manastira spolja. neko čudno delo i povesti dostojno. iĎaše podobno moru koje se talasa. A zlatne i srebrne sasude. umetništvom delatelja. predivno sastavljen veštinom da izgleda kao da je srastao u jedan. i sveštene odeţde i svilene tkanine. koliko matera će ostati bez dece. dakle. Pa načini i igumaniju. A velika je bila. to se ţurio da delima izvrši. što Bog drugima darova. i uvek lepota kamena i veličina daje hramu najveću krasotu. i išaran je raznim svodovima. i ovo sve njemu uruči. ukoliko je moguće. tako da je po visini ravna crkvenom vrhu. što je od njega dobro razdeljeno. čemu dolikuje reč proroka: "Bih kao ptica koja se usamila na zidu. čiji sam ja po njegovoj blagodati pastir. a ne ţeli drugo. A posred svega ovoga on podiţe dobrolepni i bogolepni hram. kao što i do danas stoji i u premudroj njegovoj hrisovulji. A ako si toliko ratoboran. Drţe ga stubovi od mramora izvajani. govoreći: "Zašto se trudiš da pogubljavaš rodove bugarske i srpske. I kamenje jednoga sa drugim sačlanjeno je divno i najumetničkije." A načini veliku trpezariju. jer deo tvoga nasledstva koji ti Bog darova. tu obe strane ugledaše jedna drugu. što beše razumljivo. uznevši se mnogim uspesima i slavom carstva. koje pripada k Sardikiji. i sazdavši sve po redu i u lepoti. predade Bogu Svedrţitelju. crvenoga i ujedno beloga. ustrojene u prostranstvo. a visinu toliku. Toliki i takav hram sazdavši. tako da izgleda da je lice celoga onoga hrama jedan kamen. A i unutra u manastiru. a prizvavši još i nemalu pomoć Gota. Priloţi manastiru mnoga sela i prihode po različnim mestima svoje oblasti za potrebe bratiji. koji unutra ima veliku duţinu i širinu.utvrĎenu kulu. Zatim dozva i ravna anĎelima nastojatelja onoga bratstva. najhrišćanskiji Stefan bugarskom caru da bude izmirenje. Drugi iznenadni podvig snaĎe cara. I kada je bio na mestu takozvanom Velbuţdu. imaš u rukama. sakupljena od različnih naroda. da ga pretekne sa sinom Stefanom. za svagdašnje slavljenje njegovo. i naši behu veoma mali. po zdanju najveću. a mnoţina njihova. njegova vojska. A Stefan saznavši za ovo iz pisma. smuti se. koji se javlja u neiskazanoj nekoj lepoti. a ne na Hristov narod. i posla da se skupi vojska koja će ići za njim. Posla. jer bugarski car Mihailo. jer dolaziš u sukob sa Bogom. pokazujući njegovu ţelju i usrdnost k Bogu. koji su ţiveli s one strane Dunava. Pomisli koliko krvi ima da se izlije. na dostojnolepnost onima koji su ga učinili. tako da se velika blagodet sija onima koji gledaju. tako kao kada bi neko rekao pet na tisuću. oruţaj se protiv varvara. koliko će se telesa sa obe strane izloţiti pticama i zverovima na hranu? Koliko će zbog njih biti istraţivanja onome koji je ove . Ovo je dakle ovako izgledalo. a sam se ţuraše. pošto je savršeno izvajan kamen. muţa ostarela u vrlinama i dovoljno iznurenog isposništvom. Zatim podiţe i crkvu od osnova dobrom posetitelju velikome Nikolaju.

A Bog posluša svojega ugodnika i onaj silni gordeljivac bi pobeĎen sa svom vojskom svojom. s vama poslati anĎela svojega da sruši gordoga pred lice vaše.Bog se protivi gordima. i posle drugih mnogih i velikih muka. Car bugarski bi uhvaćen od srpskih vojnika i bi priveden k sinu carevu. no mnogo svetlijeg. kao nekada Amalik. da se izvrši njegov pravedni sud. to ću poslavši dovesti ga svezana beščasno. podigavši svoje neporočne ruke k Bogu i njega prizivaše u pomoć.Neka se ne ustraši srce vaše'. uruči je njemu. obrati se ka svojima. jer oni koji se ţure da ugrabe tuĎe. Jer piše: .' " Ovakvim bogovećanim rečima učinivši sve usrdnima i njima u srce davši neku boţastvenu silu. Stefanu. spremivši mrtvoga običnim predovoljno. a koji je ostavio one koji su daleko od nas da miruju? Sam imajući podobno. jer piše: . Jer kada Senaherim.' . Bog videvši smernost i ozlobljenje naroda svoga. A sam u svome šatoru stojeći. A pobeditelj Stefan. I uzevši mrtvo telo toga Mihaila i svršivši nad njim potrebno." A šta Stefan kada je ovo čuo? O. pisaše pobedne pesme Hristu caru i ispunjavaše se neiskazanom radošću. njegova nećaka. A on opet došavši u običan šator. blagodareći Boga.Jedni na kolima a drugi na konjima. izgubiće sa ovim i ono što misle da sigurno drţe. preklonivši kolena i poloţivši lice na zemlju. A kada je došao u manastir sa slavnim knezovima i sa mnogim desetinama tisuća. blagorodne duše! O blaţene nade! Iz dubine uzdahnuvši. i postavivši sina Stefana po sredini. A kada je nastao dan. ispuni velikim meteţom predstojeće i podizaše jezik nepoboţnosti i pretnje protiv Stefana i na kraju reče: "Ako ne doĎe do ujutro kad se sunce javi sa istoka. . I tako se Bugari ispuniše stida izgubivši mnoge od svoje vojske. I tako provede svu noć stojeći. Zatim ujedno skupivši svu vojsku. a narod ga je sretao i venčavao pobednim pesmama. postavivši za cara. i Aleksandra. vrati se svojoj kući. dejstvom molitve. što će mi učiniti čovek. a mi ćemo prizvati u ime Gospoda Boga našega. opsedaše Jerusalim. Jer takvo je delo molitva: ne otpušta onoga koji se moli takvog kakvog prima. najsjajnijeg meĎu svima prvima. I od tada se ţuraše ka većim podvizima. roneći suze kao izvor moljaše se. Ono što on spremaše drugome. uputi ih u borbu. i ako. Gospod mi je pomoćnik i ja ću pogledati na neprijatelje moje. pošto tako sudi svevideće oko. deco. a smernima daje blagodat. reče: "Gospod mi je pomoćnik i ne ubojim se. i ne mogaše izbeći sud Boţji. odoše svojim kućama. gledajući na mnoţinu onih. vojvoda cara asirskog. predaću ga najsilnijoj smrti. uzdam se. moljaše se. iziĎe imajući svetlost na licu. govoreći: "Idite. gledajući takovo ustrojenje svoje usrdnosti. i tu se liši ţivota bedno." I dozvavši vojvode zapovedi da se ureĎuje vojska i da se sprema za borbu. posla jedne noći jednoga anĎela i ubi od puka asirskoga 185 tisuća. kao Mojsije u starini kada izlaţaše od šatora svedočanstva. što su stekli takvoga cara. hvalio i čudio se.beslovesno pogubio. ne postavim nogu naše nepobedne drţave na njegov vrat. bi pravedno na to priveden. pošto padne. u ime Hristovo." A on čuvši ovo i riknuvši kao zver. Budite hrabri. koji je tada pokazivao u borbi veliku hrabrost. ukrašavajući se svetlim pobedama. I sada će.

dobro sastavljenim i ukrašenim zastiračima za leţanje. jer ćeš ubrzo izići pred Gospoda. za njih je potrebno drugo tačnije upraţnjenje i raspoloţenje. blaga i dobra muţa. celujući ih sa suzama. kakvi će biti proizvoljenjem. i mnoge noći provoĎaše besedeći s njima. pošto je meso otpalo. ako mu bude moguće. jer od tada sve noći do časa pravila provoĎaše hodeći po gradu i traţeći one koji trebaju. odlikovanu dostojanstvom tribuna. jer behu meĎu njima muţevi. i pošto su se prsti otrgnuli od samih okolnih kostiju. I ni Solomon se u svoj slavi carstva svoga ne slavljaše koliko on ovim sabranjem stradalnika. . blagodaraše Boga i vesnika dobroga preseljenja. a drugi deo radi onih blaţenih stradalaca. suzama radost mešaše. A Stefan napred spomenuti sin njegov. radi toga ovo uzevši.Zato i načini i drugi manastir. preĎe u arvanitsku zemlju. iznutra krijaše zmiju od straha da ga neće dobiti. Stefane. tri stadija daleko od velike obitelji. Prizor beše vaistinu jadan i gledanje je izazivalo suze milostivim očima. imajući sa sobom mnogo vojništva i mnoge od načelnih velmoţa. malo zaspa. a malo njih su znali za njegovo delo. Jedne noći po svršetku jutarnjih pesama. da ostavi zemaljske uzbune. Jer on se ţuraše uvek i hoćaše. jednom praveći se da je neki od vojnika. prilegavši na svoju usamljenu postelju. opet obična korist. i sebe bacivši na zemlju. Došavši k njemu reče: "Spremaj se od sada. koprene tkanja. udostojiše beskonačnoga carstva. mnogo puta bio je ranjen ţeljom za carstvo." O dobre vesti! Ustavši iz sna. i tamo se opasa na svesadrţanje carstva." I ovo. dajući svakoga dana obilno što se našlo za njihovo umirenje. one koji su se sasvim savili i nisu mogli ništa raditi. govoreći: "Časni oče. dakle. i ovu oduze od otačaske oblasti. I tamo sabra po celoj njegovoj oblasti bratiju koja boluje od sveštene bolesti. Zatim ne mogući trpeti plamen stremljenja. Tamo ustroji da dobijaju odmor kakav ko hoće. zapovedivši da svima ovima ugaĎa i da im ublaţava bolove koji dolaze od bolesti. i dajući ovima dovoljno novca. one koji su imali izjedeno lice uzavrenjem krvi. radi mekoće. sačuvaj za manastirske potrebe. i one koji nisu mogli slobodno disati. i razdelili se od članovnog sastava. snabdevenim svim potrebama neophodnim za to. I opet Nikolaj. i njemu iznese mnogo zlata. jer ne znam koji će carevati posle nas. govoreći im reči utehe i hvaleći ih što se radi privremenog stradanja i koje brzo prolazi. dade radi obitelji. i dalje da ţivi sa Hristom. Zatim prizvavši nastojatelja manastira napred spomenutoga Arsenija. radi ljutine koja je izlazila iznutra. za smrt. a ostalo sam razdavaše. Klanjajući se ovima grlio je usrdno ona sastradateljna tela. dovoljna mnoţina po broju. A sam tamo često dolaţaše. Nije mi sada zgodno vreme da dalje pišem o ovima. a drugi put i javno danju. radi leţanja onih sveštenih tela. I ugleda velikoga Nikolu u takoj slici kao što mu se i ranije javi. A sada dospevši do kraja izneću kako je bio mučenički kraj njegova ţivota i kako se on nastanio u zboru mučenika. opet hoće da bolje dobro javi. i mirisna mira radi hlaĎenja ognja koji se diţe. sa ćelijama jednom do druge. ostalo vreme ţivota moga svrši se. A postavi njima i upravitelja od dvora. koji su se udostojili nekim boţastvenim darovima.

a ujedno i napadač. a posle malo vremena biće ujedno naslednik i molitve i carstva. i iznenada doĎe sa mnogim silama. koji su pokazivali u mnogom da su njegovi. no kao kad neko sunce pod zemlju zaĎe. došavši na mesto. no da iznesem na javnost i da predloţim vašem sluhu. i predade se riznica grobu." A on. takovo naumivši. da se ne preseli odavde bez mnoge koristi. slavu i carskoga imena. I tako predade Gospodu blaţenu dušu. a mnogi su načini smrti. A njemu ništa slično. kako se ne smilova na roditeljsku starost? Kako se ne postide sedine? Kako se ne seti onoga koji je rekao u Zakonu: "Poštuj oca i mater. od anĎela prihvaćenu i hvaljenu. nisam mislio da ovo sahranim u dubinu zaborava.' " Našto će se oni posramiti i neće mu na to moći dati nikakva odgovora. a treba i svako zlo istradati. . No kako će poslušati dobar savet duša koja se jednom ustremila na zlo? A našavši ovoga gde se ne pokorava. Ali kako bi bio savršen mučenik. i posle nekoliko dana osudi ga na najgrču smrt udavljenja. i da zajedno sa njime ţivi. kao onima koji su hristoljubivi i mučenikoljubivi. i prebivaše vršeći mnoga dobra dela. i po običaju traţio je nište. reče: "Zašto vi tako oţestočavate krotku dušu. ispuni je velikom korišću i ovim ćeš pokazati svoju moć. kao što je poznato. i imati neki dostojni deo tamošnje utehe. zar nećemo pretrpeti zlo? Dovoljno se nasladih dobara sadašnjega ţivota. krotki. kao što reče Jov.Primio si svoja dobra u svome ţivotu. samo je često bio pogruţen u skrušenosti srca i suzama. rekli k njemu: "Zašto je tvoje toliko šteĎenje o sinu? Zašto toliko odlaganje i kašnjenje? Pošalji vojsku. trudeći se ujedno i da vaš sluh uzveselim slušanjem povesti i čudotvorenjem mučenika. ići slobodnim nogama? Kako se idući ne izmeniše ka milosti? Kako li. i zašto je pokornu zakonu Boţjem prisiljavate da mu se protivi? Kada primismo dobro iz ruke Gospodnje. što je rečeno bogatašu: . a njega posla u tako zvani grad Zvečan. koje ćemo sada izneti. kao što kaţu spisi mnogih svetih da je bilo. i imaĎaše u rukama oca sa ţenom i decom. kaţe se. smedoše pogledati na ono sveštenolepno lice? Ili kako se drznuše da se svojim skvrnim rukama dotaknu njegova sveta vrata? O neumesnosti! O ludosti! Kako se ne osušiše zločinačke ruke? Kako ne oslepiše njihove oči. prepusti da se na njemu vrši Boţji promisao. o svešteno sabranje i časni oci. Jer od kako primi vest o blaţenoj smrti. ako ne ovako? Jer jedan je udeo mučeništva. dobivši.A šta je činio on. a mnogostradalno ono i časno telo bi doneseno u njegov manastir. da ne bude i nama kazano ono po pravdi. i dostojnolepno obilno izvršiše se sveštenoslovlja. nekako neobično pogledavši na njih. da ne bi u nekim malim rečima osiromašila tolika bogatstva boţastvenoga mučenika. i njih dade čuvati u drugom gradu. Tako i Davida krotkoga u ovom podraţavaše i sinovlje gonjenje usrdno podnosaše. kako smedoše. a zastrašićeš njegove vojnike i dalje se neće smeti podizati na rat protiv tebe." Pa i zloga gospodara zle sluge. No dosta je o ovom. A kada su neki. kada ovo saznade? Mnogo puta obraćao se njemu da ostavi nepodobno. A zato i naĎe zgodno vreme sin. A ja. O nepravedne osude! O nemilostiva odgovora! Kako ne pomilova otačasku utrobu. nije obraćao svoju paţnju ni na što drugo.

čudno! Nikako! Jer Hristov je učenik. ne samo one koji su se u crkvi nalazili. i doĎe u manastir. nekako lako dobivši ulaz. Zatim kada je u crkvi bio. jer se mnoţine sticahu na poklonjenje nepropadljivoga tela. primahu osloboĎenje od takvih stradanja. i sav beše u uţasu. jer beše od imućnih. Da li je ovo. a jezikom govoreći molbu mučeniku. raslabljeni. koji je nekad bolovao od ognjice i bio lišen gledajućeg osećaja očiju. milostinja. i suĎaše da ovo do kraja nikako neće ostati neobličeno. dakle. i oni koji su ove znali kaţu da su do skoro bili ţivi. briga za sirote i udovice. postavši im sličan čestim molitvama i sećanjem smrti. zapovedajući to. doĎe i do arhijereja mesta. lice sa očima poloţi na telo svetoga. podvig za poboţnost i što je najviše: smernost." Vaistinu Stefan pokaza dela dostojna vere. koje prema tome nije nikako imalo da po prirodi istrune. Jer jedan koji proseći seĎaše kod manastirskih vrata. no takvo ostade. i za četrdeset godina bio je iskušan takovom kaznom. da ga. svetije i časnije delo od onih zavetnih tablica. a onima koji sa verom dolaze. i pošto mu ne beše zabranjen ulaz. znajući sigurno muţa vrline i njegova stradanja na pravdi. Pa i imanje rastočivši. koji je rekao: "Dela koja ja činim i taj će činiti. kao što će dalja reč pokazati. no koje se dobija usrdnošću. Jer kada se već vršila boţastvena sluţba. davši lekarima mnoga imanja. i jedan drugoga pritiskivaše. A on i opet javi velikome. prostota. a postidevši se dobrodeteljne sile koja je u njemu.Ono svešteno i stradalničko telo opšta mati zemlja zadrţa u svojim nedrima sedam godina. te sabra arhijerejski sabor koji je pod njim. a ta dela su ovo: vera. javi se neki čudni i svetlošću neiskazan. a mnogo se javlja u snu. i priveden od voĎe ka najsvetijem kovčegu. tako i ovoga. A sam u mislima mnogo razmišljaše o ovom. postade beskućnik i prosjak. rekavši da treba da bude delo. i zapovedi mu da iz zemlje iznese telo njegovo. I o čuda! Ustavši gledaše ţeljenu svetlost izbavivši se preĎašnje tame. ugledavši se na veru one ţene u evanĎelju. A treći put javi se najstrašnijim načinom zajedno eklisijarhu i igumanu. da svi vide i da se klanjaju. Jer ovu priloţivši ostalim dobrim delima kao neka krila. Jedne noći kada je spavao eklisijarh manastira. no i one izvan crkve po celoj obitelji. koji se veoma ustraši i udivi. dotakavši se sa verom njegovih moštiju. javi se opet eklisijarhu. pravosuĎe. i ukore ih kao one koji nisu verovali. nezlobije. nastanjujući se kao velikomučenik sa mučenicima. i da leţi pred svima prema svačijoj veri kao isceljenje koje se ne kupuje zlatom. glavu priklonivši. I niko od tu sabranoga naroda ne ostade. Ovaj saznavši da je ono časno telo izvaĎeno iz zemlje. A on ustavši i zastrašen bivši. zboruje sa prepodobnima. jer prisvoji i neka od velikih njihovih dela. stojeći napolju. nada ne posrami. i crkveni klir. I tako sveštenim arhijerejskim rukama bi iznesen i poloţen u kovčeg. o slatke povesti! Sila neiskazanoga ugodnoga mirisa ispunjavaše sve. Pa i mnogi drugi hromi. ljubav. I pošto se o ovom raširio veliki glas. nemi i gluhi. a veru ukrasi delima. ispriča nastojatelju viĎenje. svagdašnjim suzama i smernim . dugotrpljenje. Ovaj druţeći se sa onima koji su blagočastivo na zemlji carevali. zapovedi skinuti kamen prebogatoga groba. i koji je pre toga bio voĎen. nada. sačuva ga celoga po zapovesti onoga koji ga je stvorio. I opet kada beše prošlo malo dana. kao i nju. a da se nije nasladio takova dobroga mirisa. dostiţe vremena nadsvetska. i nikako nije mogao postići utehu stradanja. postade voĎa i hodeći propovedaše veličija Boţja vršena od Stefana. krotost. da daje isceljenja raznih bolesti. tople suze izlivaše bijući prsi rukama. A on ovoga otpusti. a dela verom zapečati. i kada je ovo izvršeno. pošto ih je prevazišao mnogim delima. ustavši prispe ka crkvenim vratima.

a ovaj car Srbalja? Samo je onaj bio u Starom zavetu pre zakona blagodati i vladar bezboţnom i skvrnom narodu. muţa po mome srcu". pokazujući toga strašnom sudiji. suze udovih. sasud njegove svete duše čini preslavne stvari. tako je i ovde Stefan veći po mučeničkoj smrti. Jer koliki rečeni će opkoliti njega tada na sveljudskom onom saboru. i voĎenjem bitaka protiv naroda koji navaljuju i traţe da ozlobe Boţje nasledstvo. muţ najboljih ţelja i revnitelj. kakva i kolika će mu se tada darovati. a duhovno je igrao u kolu. narodu sveštenom. Čudni Solomon bio je u premudrosti i lepoti iznad svih koji su carevali u Izrailju.mudrovanjem. stadu Hristovu. kao drugi Mojsije. o kome Bog svedoči. kome on beše čuvar. i to ne oruţjem ni lukom. Zar nije onaj sazdao mnogozlatni i mnogoslavni hram. koji je mnogo više iznad onoga. što je divni Josif od braće prodan i u rov bačen bio slika Hristova? Zar nije Stefan isto zatočenje. slavom i bogatstvom mnogo više nadmašio. A kada se od česti uprazni po apostolu. . Jer ispunivši mnoge sasude uljem predovoljno. utrobe gladnih. pleća nagih. govoreći: "NaĎoh Davida Jesejeva. dakle. Šta su prema ovom delu mnogo spominjani hram kizički i njegovi stupovi umetnički sloţeni. Ovaj se moţe nešto uporediti i sa Isusom Navinom i još viši je podvigom za narod. pa se i spremi da uĎe u dvornicu sa mudrim devojkama. no duševnim osećajima. i predstavivši svetilnik. koji je njih upokojio radi njegove ljubavi i koji im je olakšao bolove od stradanja! Koliki će jezici jednim glasom podigavši se jasnije od trube pokazati muţa milostinje i što je on njima sakriveno činio. A i on je bio pevač pesama. ne nogama. "što oko ne vide i uho ne ču. nevolja siromašnih. pa i pisac pesama igraše pred kovčegom. O blaţenoga obličenja! O dobrih pokretača Stefanovih! I kada je ţenih dolazio. a ovaj u samoj blagodati. i dejstvom molitve. naiĎe prirodna potreba i učini da sve zadrema i zaspi. Zar nije onaj bio car Egipta. i na kraju nasilno pogibe. i izabranom narodu. tolikom slavom bio proslavljen u sadašnjem vremenu. dakle. neravan obojici. David je bio car u Izrailju i krotak. Bio je drug mnogostradalnom Jovu. koju je po prirodi imao. pa i lišenje svetlosti poneo. spremi svetilnik na svoj ukras. A ovaj mudrošću. po Danilu. Stefan. tako je i ovaj zapadne milostinjom i nezlobivošću. zatvoriće se vrata. po Iliji. sačuva se premudro od takva poroka. a molitve su tihi usklici. niti uziĎoše čoveku na srce. čujte vazljubljeni: utrobe ništih. što Bog spremi onima koji ga ljube". I kada je. Ovo će oni jasno izneti pred anĎele i ljude. ali ne na korist onima koji su ga stvorili? A beše. Ja mislim da je smrt bolja od takove kazne. No i kada je spavao. i Josifove ţitnice ili na polju senarskom ne dobro smišljeni zidovi kule. jer se nikada nije uzdao u njih. ili dom u Efesu veoma usrdno dakle ustrojen. i kao što je u svemu. Šta je. no delima pokazan od Boga narodu. te porokom slavu unakazi. kada sa Vladikom i ţenihom uĎe u zbornicu. ali je bio rob ţenskim slastima. ali na potrebu sluţbama zakona i na osvećenje Izrailju ţestoka srca? A ovaj sazda hram blagodati za sluţenje i dostojanje boţastvenih tajana i za molitveno sabranje naroda Hristova. dakle. bio je car i krotak u smernosti. koji će biti u ponoć. Njihovu oskudicu tešeći. jer ţelju duše beše upravio ka nadzemaljskom. I ovaj. koje izviru od srdačnog instrumenta i dostiţu u uši Boga Savaota. no uzdizanjem čistih ruku. očekuje strašni dolazak slatkoga ţeniha. A koji su to sasudi. i posvedočen ne rečima. Kao što je onaj prevazilazio istočne careve poboţnošću i pravdom.

Ne vezuje se on tolikom samodrţavnošću. kao što je imao običaj. I svima koji su u manastiru zapreti da nikako k njemu ne dolaze. izlazeći od igumana upadaše u ruke njegovih slugu sličnim lovačkim psima koji gledaju i očekuju ţeljeni lov. Ali i drugo svedočanstvo izneću vašoj ljubavi. no kruna ovoga zemaljskoga carstva isposredova mu nebesko carstvo. pa i ako bi ko po običnom načinu radi koristi došao k nastojatelju. a zatim otkri zvera koji je unutra ţiveo. I ako je takav bio inok. pošto su mnogi išli pred njim i iza njega. I kao bezumni. a zapovedi da samo neki mali deo hleba i drugih potreba daju igumanu. kada i bratija pojaše šesti čas. Kada ovo ne bi ovako bilo. ne pretpostavi što od vidljivih misaonim. primaše mnoga beščašća i pretnje. jer podobno neukroćenom i divljem juncu doĎe u manastir. Jer čije su časne mošti u nas. javi mu se Hristov vojnik. tako da se nije smeo zvati ni imenom iguman. Čujte. dobijaše dovoljno batina. i u takovim ljutim mukama ispusti jadnu dušu. pokrivajući se ovčijom koţom. i unutrašnju pravednu kaznu pokazivaše. a i mnogi drugi behu gledaoci. samo ih moljaše da mu brzo dovedu kovača. takovi su plodovi bogoljubazne duše. trebao bi svakako da se prestavi kao Enoh. i ustroji da se to upravlja od svetskih. reklo bi se: vuk. Pa i onaj svešteni zbor inoka stavljaše na raznovrsne nevolje. tako da nisu smeli ni slobodno hoditi posred manastira. strašnije od prvoga. ne ukrade se gordošću. nepravedno i nepoboţno. Kada je bio unesen u manastir i kovač je bio tu. pošto nas Bog voli. prema pisanom. koja su prošla čak do grudi i jetre. i to ne kada iguman hoće. A oni blaţeni i vaistinu Hristove ovce ne uzimahu pretnje onoga zvera ni u šta. jer se tada dogodiše meĎusobni ratovi i činjahu se iznenadna i česta plenjenja. imaĎaše u rukama.Takova su Stefanova dela. i ništa se od njega nije moglo čuti. Ovaj dakle u početku pritvaraše poboţnost i smernost. i . I da ukratko kaţem. jarošću sretajući onoga koji se razjarivao protiv njegovih ljudi. Svešteno njegovo telo bi ostavljeno kao neko mnogoceno nasleĎe njegovu otačastvu i svima. tada u taj čas kada je on bio blizu manastirskih vrata. i nemala prolivanja krvi. i njegova sveta duša nastani se u neizrečenoj slavi. i kazni mučitelja po pravednom sudu." A pokvari se i omrazi se u upravljanju. sa toplom verom i gorljivom usrdnošću. o ljubazni oci. povest. koja nije nepoznata ni vašoj ljubavi. i neka velika i neutešna beda pokrivaše duše sviju. poslan od onih koji su tada blagočastivo vladali da čuva mesto. koji je prema delu dobio i podobno ime. i prstom mašući prizivaše ovoga. donoseći dovoljno hrane i obilno što je na potrebu. Jer izgledaše da ga je na susretu zbacio s konja i zabio mu dva velika gvoţĎa u grlo. Ovaj idol nepoboţnosti prisvoji javno sve što je u manastiru. i noge njegove metahu ljuto u klade. koja ispunjuje molbe naše ka spasenju i koja čuva od zala koja nailaze. Zatim kada se vraćao na konju. Neki Ivoje bi postavljen od carice Jelene za čelnika. a nastojatelje manastira otuĎi od svakog dostojnog dela. već nije mogao govoriti. a ako je bio mirjanin. a beše podnevni čas. Govorim o onom Juncu. takve su prednosti blagočastivoga cara. reče u srcu svome: "Nema Boga. a pokoravahu se kao što treba pastiru. verujemo da je i preblaţena duša toga nevidljivo s nama. što sa vama i same naše oči videše. Obraćaše kako mu je volja bila. i nikako ne trpljahu da se nimalo razluče od njegove ljubavi. i koja se protivi i javnim kaznama kaţnjava one koji napadaju na njegov manastir i koji oskrbljavaju anĎelski čin u njemu. Odmah se pokazivaše ljut i beše stan svakog bezakonja. no kada hoće onaj koji daje. tama upravljaše svetlosti i vuk beše pastir ovcama. jer sve što beše u manastiru.

jednim ustima moleći da se ukloni ona beda. i ovako mu iz dubine duše javljaše: "Vidi ozlobljenje naše. I ovaj. A drugovi koji su bili s njim bili su u velikom uţasu i stojali su za mnogo časova kao izbezumljeni. . Zli smrad onih rana po celom manastiru dosaĎivao onima koji se u njemu nalaze. leţao je sedam sedmica. A ako ga vrativši se. mnogim zakletvama zaklinjaše se da će ga ubiti svojom rukom. naroda tvoga. uĎe i u vrata zvana carska. drţeći zajedno sa nastojateljem. iĎaše sa velikim veličijem. gleda u snu kao da se beše vratio iz vojske. kao da će ka stolu nastojatelja. Zatim jedne noći po svršetku jutarnjega pjenija. Ovu skvrni Junac načini pećinom razbojnicima. A u taj čas Junac spavajući u vojsci sa drugovima svojima. i mogao se videti onaj koji je pre bio gord gde leţi slično davnašnjem mrtvacu. pitahu da saznaju uzrok onoga iznenadnoga prenemaganja. da ga tamo ubije sa ţeleznom palicom u rukama. A on tako dostiţe u puk. on koji je podoban tome. i o čuda! Jer ne ispusti prvo dušu po redu prirode. rekavši: "Ovo ti je odmazda. stradaše poslednje dane. Zatim i samu nju najposle silom ispusti. bi pozvan Junac pismom na vojsku. Vidi poslednje podjarmljivanje tvoga nasledstva! Vidi kakva ti je obitelj. da bi ustrašivši se ostavio manastir.ostajahu dalje. izlaţaše iz crkve. tako da je izgledalo da se svećnjak slomio od silnoga udarca i da je otpala njegova polovina. takoĎe su sagnili. Okretaše se u postelji desno i levo. kada je ovaj jedva k sebi došao. koji je sagnio. koja po Boţjoj dozvoli primiše kaznu. za pouku drugima. A onaj strašni stigavši toga. sa dugom i prosedom bradom kao što je i naslikan. jednomudrujući. da još više zlostavljaju nastojatelja. ukrašen carskom odećom. i od sna skočivši. da se navikneš da ne činiš svirepstva mome manastiru i narodu. A Gospod ga ne ostavljaše u njegovim rukama. "jer viĎaše da doĎe njegov dan". zaveštavši onima koje beše ostavio da upravljaju stvarima. ostade u crkvi. A iguman u podvigu budući. i udari ga po licu i prsima svećnjakom koji imaĎaše u rukama. dugo je bio nemoćan jako stenjući i polaţući često ruku na mesta. Ali ga sreta neki strašni muţ. Podigavši one koje je imao u vlasti. I tako obuzet velikim plamenom. Gnilo telo i kosti probodenih mesta. sa suzama celivaše njegove svete ruke. i suzama neutešan napor da se razume umnom finoćom nešto najstrašnije. A otvorivši kovčeg u kom je leţao mučenik. "gledaše grešni na onoga koji nije učinio nikakvu nepravdu". kao zver. Izišavši od mesta gde kovčeg stoji. tako da su se videli i sami unutrašnji organi. Vidi i ne prećuti!" I kada je on ovo izrekao. kao što reče David. Dirljiv beše prizor očima. mnoge noći provoĎaše moleći se. i prolaţaše manastir idući ka crkvi. A posle neke. Jezik mu je otpao i zubi su se rascepili od velike zloljutine. dakle." Riknuvši. čekajući pomoć utehe odozgo. a zatim da je telo podleţalo svojstvenoj raspadljivosti. gde neki grad opsedahu. A on i nehotice kazivaše istinu. Hristov vojniče! Vidi oblak ţalosti koji nas je pokrio. a duša je unutra bila nasilno drţana. a za to je znao jedini panamonarh. udari ga u hrbat posred bedara i u desnu mišicu kao kopljem sa ostatkom od svećnjaka. tako da kada je bio donesen u manastir. no je telo prvo grozno i neobično sagnilo. naĎe. I kada proĎe pripratu. Kada je od tada prošlo nešto malo vremena. A Junac se okrenuo natrag da beţi. koju si za ţilište sazdao Bogu.

Ali i Bogu je ljubazno ono što je po sili. i kada umnu molitvu činjaše. dakle. sabraćeš nas koji smo se nazvali stado tvoga manastira. u krotosti i pravdi. odvraćajući gnev Boţji koji se radi naših grehova pravedno podiţe na nas. Stefane. praznični i ljubazni praznik duhovni. dotičući ga se poboţni usnama i očima. što ne mogu pomisliti. molitvama svojima vidljive i nevidljive neprijatelje svojom silom. A zagrlimo i ovaj svešteni kovčeg u kome je riznica Boţjih čudesa. neumesna pirovanja ćutahu. jer su oskudicu ovoga znanja delom učinile mnoge godine. i beščinija koja se dogaĎahu posred manastira.O dobre zaštite. venčavajući svakoga po meri usrdnosti. Izljubimo prsi. jer na tebe se uzdasmo da o tebi sastavim slovo. amin. osim da se drţimo vrline. slušajte i beţite kao od ognja. braćo. jer posred nas sada nevidljivo stoji sišavši od neiskazanih visina. A obratićemo reč ka prvom. kada se moljaše i ruke uzdizaše. koja se istanjila kao paučina. svebogati. . o boţastveni i svetli vojniče. I da saţeto kaţem: Očisti Gospod zemlju naroda svoga poslavši Stefana. Celivajmo ruke mirisnije od skupocenoga narda. to je tvoja zasluga zbog ovoga. Ovo ti je. koje su više i časnije. venčajmo njegov časni vrh dobrim hvalama i svu brigu za nas poverimo njemu. o brze promisli Stefanove. A ti nas nadziravaj odozgo. Zatim i malo znam. a ja neveţa lišen sam umne oštrine. A kada nas postiţe i njegova sveosvećena uspomena. i uvek pruţahu ka ništima. o svojstvenoga bolovanja za svoje sluge! Jer odmah meteţi prestajahu. Slušajte vi koji se borite sa Bogom i koji ţelite da ugrabite crkvene stvari. riznicu mnogih dobara. okropimo suzama radosti njegove svete stope koje su zgazile do konca neprijatelje i njihovu za zlo veštu moć. i ništa od nas ne moli. Ako. u čistoti i milostinji. makar da je daleko od dostojnog. jer su mnoga tvoja stradanja. i njemu slična četa beše odagnana. A kada u strašni dan suda i svetlije od sunca zasijaš. neka vas ucelomudre napred rečene strašne povesti. opet ruke milost činjahu. praznujmo. a još prema pisanom: "Neka te pouči smrt brata tvoga. uzbune se utoliše. koja je u duši. u smernosti i istini. ispustićeš onaj blaţeni glas: "Evo ja sam i deca koju mi dade Bog". O dobroga delanja najkrasnijih ruku! Mislim da su ove ruke najsvetije bile. odgoneći. sada i na beskrajne vekove vekova. behu uklonjena. kome slava sa bespočetnim Ocem i presvetim i dobrim i ţivotvorećim Duhom. u veri i nadi i ljubavi. i pokazavši Bogu sudiji. koje su iznad onog krčaga sa manom." Dovoljno rekosmo o ovom. i u ostalom čime se ugaĎa Bogu. znamenje ljubavi prema tebi. čak više i od onih koje su pruţene na Gori radi primanja tablica zakona. koje se često uzdizahu Bogu. po dostojnosti izvršismo. Praznujmo ga u psalmima i pesmama duhovnim.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->