Grigorije Camblak

Žitije Stefana Dečanskog
Početak XV veka Savremena jezička redakcija prof dr. Lazar Mirković
Internet izdanje
IZVRŠNI PRODUCENT I POKROVITELj

Tehnologije, izdavaštvo i agencija Beograd, 6. decembar 2000 PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK Zoran Stefanović LIKOVNO OBLIKOVANJE Marinko Lugonja VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE Milan Stojić DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA Nenad Petrović

Elektronsku verziju za Projekat Rastko priredio Marko Marjanović po štampanom izdanju: Grigorije Camblak "Knjiţevni rad u Srbiji", Prosveta i Srpska knjiţevna zadruga, Beograd, 1989. Originalno objavljeno u knjizi Stare srpske biografije XV-XVII veka, SKZ, Beograd 1936.

Grigorije Camblak Žitije Stefana Dečanskog Meseca novembra 11.
Život i podvizi svetoga velikomučenika među carevima Stefana srpskoga koji je u Dečanima, napisao Grigorije monah i prezviter, bivši iguman iste obitelji. Blagoslovi, Oče! Beše i ovaj velikoga i najslavnijega naroda srpskoga. Ne samo da je vojničkim silama prevazilazio druge narode, i da je natkriljivao okolne slavom i bogatstvom, lepotom mesta i veličastvom, no se krasio i hvalio najblagočastivijim i najmudrijim carevima, sa kojima je čak bio u ljubavi.

U spisu setih se po imenu osnivača carstva. Jer kao neki uzročni koren po roĎenju i po carstvu bio je Simeon triveliki, Simeon, koji je u carevanju ugodio Caru sviju, Simeon, koji se spustio sa visine carstva i zavoleo veliko monaštvo, Simeon, dobri vojnik velikoga vojvode, koji se ne obveza valima ţivota, no postade ugodan vojvodi, Simeon, vaistinu drug onome Bogoprimcu, a mislim i veći – jer ukoliko je blagodat veća od senke zakona, utoliko su i sluţitelji blagodati veći od tajnika senke. Koren dobra, dakle, kao što rekoh, Simeon, ostavi carstvu dovoljno naslednika, od kojih je svaki u svoje vreme vlast primio. Nisu uzmućivali crkvu jeretičkim valima i jelinskim lakrdijama i basnama kao sinovi i nećaci Konstantina Velikoga, no su blagočastivo i bogomudreno i bogoljubazno upravljali vojskom i ostalim uručenim stadom. Počinjući povest o velikomučeniku i caru, usrdno molim bogoljubazne duše vaše da paze na ono što se predlaţe. I ako što bude nepotpuno, molim vas da me udostojite milosti. Drugi drukčije pričaju i svaki od ovih hoće da utvrdi svoje. A ja uzdajući se u mučenika, ne ispovedam blagodat ni ovima ni onima, no se uzdam u pomoć onoga, čiju povest pohvalnoga ţivota naumih da ispričam. Milutin, koji je četvrti posle velikoga Simeona, raĎa Stefana, veliki stub poboţnosti i venac carstva. I već do svoga punoletstva mnogo vremena beše proveo obradovan i svetao ka svima, poučavajući se uvek strahu Gospodnjem, i njime uklanjajući se od svakoga zla, i mnoga muţevna dobra dela izvrši od mladosti. Beše dobropristupan ka onima koji govore, tih rečima, milostiv prema stradalnicima, a toliko se gnušaše gordosti, da takvoga nije hteo ni pogledati. Zato se srca i razumi sviju raspaljivahu u ljubavi prema njemu. I sav se beše načinio pomoćnikom Višnjega i ka Njemu jedinome gledaše. Ali kako postrada? Podiţe zavist Ďavo koji uvek mrzi dobro. A izvršilac takvog sluţenja bila je njegova ţena. O moje suze, što ţenska prevara savlada praroditeljevu u raju veliku mudrost! Šta ovde nije htela zavist učiniti revnima? Čujte. Dolazi carica k caru pokazujući tuţno lice, neukrašen i neobičan nastup, roni suze i unutrašnjim plamenom preseca glas. I, da ukratko kaţem, podiţe oca na oslepljenje prvorodnoga sina, vaistinu slična Isaku dobrim pokoravanjem i poslušnošću. A on ne da nije znao za ono što je smišljano o njemu, no su ga mnogi od knezova i velmoţa tajno učili da se sa mnoţinom vojnika ukloni u neku od tamošnjih zemalja, i da izbegne od prevare, koja je smišljana protiv njega, i da se odene savršeno u svedrţanje carstva, ali nije hteo ove poslušati, sudeći da je bolja Boţja briga o njemu, koja biva svakome na korist, koji su sebe svedušno poverili njegovu čovekoljublju nego li savet i pomoć ljudi i ostajaše dalje drţeći se pravde i nezlobivosti, ogradivši sebe milostinjom i molitvama, govoreći: "Vladiko sviju i Boţe, jedini stvoritelju vidljivog i nevidljivog stvorenja, znaš srca stvorenih, unapred znaš sva njihova bića. Čovečja misao ispovediće ti se, i ostatak misli poverava ti se. Vidi da li u srcu mome ima nepravde, vidi da li je u meni put bezakonja. Boţe, koji pravedno ispituješ i srca i utrobe, vidi da li je istina ono za šta me ogovaraju, i sudi pravedno, i utišaj srce roditeljsko koje se oţestočilo nepravedno protiv mene, i preobrati stremljenje koje se diţe na milovanje milosti, ti koji si pri Jestiri ukrotio gnev Asuiru caru midijskom, koji se ispoljio. Spasi, dakle, mene, svevideći Vladiko, mene koji sam u bedi i koji sam blizu da podnesem

kao što Solomon kaţe. Nikolaju. Stefan pretrpe ovo ţalosno lišenje vida. i nju ubi sudom pravednim. kada kajanjem ništa ne mogaše pomoći. bi lišen očiju! Da me neko od onih koji nisu dobro slušali ne razume krivo. a da je neposlušnost zla. gde beše i molitveni hram velikome arhijereju Hristovu. no tu samu iz koje Ďavo beseĎaše. Isto tako postrada i Adam. no je posle ubistva poznao šta je učinio. No ućuta sila promisla na takvu nameru da bude iskušan nepravednom ranom i da se venča pravednim vencem od ţivotvoreće ruke onoga čiji se trudovi i znojevi uistinu ne mogu uporediti ni sa kime. hvalim. i molimo ga da posreduje za nas ka Vladici. Mnoge druge takve i mnogobrojne primere iz boţanskih spisa znaju oni koji se ovim zanimaju. slušajući ovo. koji je takav bio. vazljubljeni. što je poslušao nju. a zatim kada je posle saznao da je ova slagala. i. Jer Stefanova oca kao blagočastiva i borca naše prave vere imamo meĎu svetima i klanjamo se njegovim moštima nepropadljivo sačuvanim i celivamo ih primajući osvećenje. i znaĎaše dobro i zlo. verujući laţnim rečima lukave ţene. niti beše moguće uskrsnuti sina. ovo delom navikoše pokorivši se zlome savetu. No. . kao divno delo ruku Boţjih. Jer i Veliki Konstantin i prvi hrišćanski car. jer reče: "Sin premudri veseli oca. polaţući u njega svu nadu na spasenje. a i podleţe malom ukoru. jer znaĎaše da je dobra poslušnost koju zapovedi Gospod. A šta je bilo dalje? Nadvlada ţenska prevara dostojna ţaljenja i priče za suze. U carskim dvorima hoĎaše poboţno i u dobrom redu. i nije video odmah ono što su razumnom oku prikrile lukave reči zle ţene. a oca mojega i cara odvrati od zazornoga i poročnoga dela." Tako je hrabri Stefan poveravao tesnotu srca svoga jedinome Bogu. Neka ne bude takve neumesnosti. toliki i takav. Jer ti hrabrošću izvodiš okovane i tvoja mišica je beskrajno silna.nepravedni sud. Nego izobličavamo ţensku saglasnost sa Ďavolom. ugasi se roditeljska toplota ţenskom bestidnošću! Pravedni bi uhvaćen nepravedno. nezlobivi ljutom zamkom. da Stefana. koji je bio dobar i blag muţ. a ţenom Adama savlada da se dotakne zabranjenoga drveta. ne bi osudio najljubaznijega. pokazujući radostan svima prirodno vladanje. Ali vidi zloga savetnika kako prvo ţenu ulovi. a toga dostojnog hvale i svetoga da našim rečima beščastvujem. jer beše premudar. ma koliko da je bio u poboţnosti i prirodnoj premudrosti. pobedi se careva premudrost ţenskim spletkama. mnogoopevani caru. i ubi sina svojega Priska. lukavstvo ţene? Čuste li njihovu prevaru koja lako vara? Zašto takovi i bogoprosvećeni i premudri Konstantin nije video njezinu zlu zamku pre sinovljeva ubistva? Jer kada bi ovo znao. uvideo je kasnije. Videste li. Stoj pred ocem imao je nekako smeran i uistinu svojstven način. milostivi nemilostivo. a mi ćemo vratiti reč na povest. o ruţnog dela. odlikovan dušom slovesnom i umnom." Ali ni zbog ovoga ne treba da mu zazru oni koji dobro razumevaju. I što pre znaĎahu od prirode neposlušnosti da je zlo. pokloni se očinska mudrost ţenskoj slabosti. a mesto gde se ovo dogodi beše zvano Ovče polje. jer zbog mnogih savršenstava ima smelost ka njemu. Ovako. dakle. dakle. Predade sudu nemilosrĎa prvorodnoga.

Uz to usred govora privoĎaše i apostola koji uči da su nedostojna stradanja sadašnjega vremena prema budućoj slavi koja će se u nama otkriti od Boga. Stefane. ne trpljaše što je Crkva imala veliki mir i što je Hristovo stado paslo na paši poboţnosti. I često k njemu beseĎahu. Takva dela ne ostaše nepoznata samodršcu. pominjući reči apostola koji govori: "I bivajte blagodarni. koji dakle Jedinosušno razvraćaše po Ariju bezumnome. A kada su se bratija skupljala na molitveno pravilo. Stefane! . tako da su se i sam nastojatelj i sva bratija divili njegovoj bodrosti i revnosti." I često se moljaše i činjaše mnoga kolenopreklonjenja. i kao ţrtvu sveplodija primi ih'. uveravajući ove da kao Bog radi nas postavši čovek vlada ţivim i mrtvima. on svestradalni – učaše da je priviĎenje. a svetlost blagodati sijaše na licu muţa. I tako prebivaše hrabri usrdno podnoseći nevolju zatočenja. utoliko se unutrašnji obnavlja". Evo na dlanu mome su tvoje oči. on se prvi nalaţaše. gospodine moj." I govoreći ovo pokazivaše mu ono što nosi. stojeći nepomično do svršetka bogosluţenja. dakle. tako da ga je često pozivao k sebi u carski dvor zbog koristi da sa njime govori i s njim obeduje. I ." I nikako ne prestajaše. imajući na umu korist bratije koja dolazi k njemu. a tada prestavi Mojseja i Iliju neiskazanom svojom silnom vlašću. a ne istinito. iz sna. A Ďavo tada. ovako u sebi uvek javljajući: "Trpi. zajedno sa svoje dvoje dece koja behu u drugom mladosnom uzrastu. pošto im je on mnogo izgovorio iz Pisma o izdrţljivosti. pa i Preobraţenje Vladičnje – koje je istinito bilo na Gori Tavoru. Zatim je odatle bio poslan u Konstantinov Grad u zatočenje. Tako on svoja stradanja stavljaše u drugi red. I bi zapoveĎeno od tadanjeg cara Andronika Paleologa. Jer takva je vrlina. A i u Premudrosti je pisano: . a čini da je se stide oni koji vole zlo. I zbog ovoga bio je od sviju ljubljen i voljen. i prema njemu pokazivahu svaku paţnju.kao zlato u peći iskuša ih napastima. Njima olakšavaše bolove od isposništva.Kada je stradalac ljuto iznemogao do kraja i leţao skoro mrtav. da pokaţe pred svetim svojim apostolima i učenicima slavu svoga boţanstva.U trpljenju vašem stecite duše vaše' – reče Gospod. obilno obasut carevom ljubavlju. osim iguman obitelji i onaj kome on dozvoli. ukrašen svetiteljskom odeţdom. i "ukoliko spoljašnji naš čovek oveštava. i ispuni se od njega crkva mnogim meteţom. zaveštavši da niko drugi k njemu ne dolazi da besedi. I sav beše u udivljenju. A on kao misleći reče njemu: "A ko si ti. imajući sa sobom mnoge jednomislenike a uz to jednopogibeljnike i učenike neumesnih zapovesti." Ustavši. uzašiljaše Bogu blagodarenja smernim srcem i njegovu ugodniku. da vuče k sebi one koji vole dobrotu. mirlikijski episkop. Imao je sveštenolepni izgled. a Duha svetoga huljaše po gnusnome Makedoniju. da prebiva u obitelji Boga sviju i svedrţitelja. No iznese nekoga Varlaama. primajući nemalu korist. pred zoru jedva je malo zaspao. A osećaše i neko nemalo olakšanje bolova. načelnika akindinatske jeresi i pokvarenosti. koji za mene činiš toliku usrdnost?" A onaj koji se javio reče: "Ja sam Nikola. Noseći na desnom svome dlanu oba njegova izvaĎena oka i govori mu: "Ne skrbi. koji je u razna vremena uzmutio Crkvu raznim jeresima. blagodareći. a onima koji imaju veliku smernost rečima davaše mnoge pouke. I vide muţa koji stoji pred njim. nego i on beše čuo za pohvalno ţivljenje ovoga muţa.

tako i meĎu ţenama. prosto. kako meĎu ljudima. Jer ne pribavljaju imena poštovanja delima. što je glava vaseljene i kruna carstva. Varlaam. no treba da ih odgoniš kao vukove koji upropašćuju duše. Zatim se zatvori u nečistu svoju ćeliju ne izlazeći i ućuta na vreme. a izjasni da je istinito bilo sveto Preobraţenje Hrista Boga našega. kada pastir previĎa ulaz vučji u stado. carskim upravljanjem. zbog čega apostoli vaseljenu optekoše i privedoše čovečanstvo pravoj veri u ime Oca i Sina i svetoga Duha. Po celom onom carskom gradu činjahu se ustanci i bune i razdori. a pravoslavni deo beše u nevolji. o moćni. pismu. a kao istiniti pastir primićeš nagradu od opštega Vladike. dade otrova smrtonosne svoje jeresi. neprolazno tamošnjega carstva. da hoćeš u svemu da budeš meĎu carevima dobrougodan Bogu i Caru careva." A car će njemu: "Kako misliš da grešimo u pogledu poboţnosti? Govori. i mnogo su govorili o spasenju duše i o carskom upravljanju. Uzevši reč bogoduhnoveni Stefan reče: "Izgledaš mi. no dela proslavljaju imena. gurnu u pogibao. što posle njih utvrdiše svi dotad vaseljenski i mesni sabori. i rekao nekim svojim slugama sa udivljenjem: . I ovaj mnoge. prevazilazeći mnoge careve koji su pre tebe bili. A ne znam. o care." Kada je ovo čuo samodrţac. bi kao posramljen i do kraja potučen. zbog čega mučenici ne poštedeše tela ni krvi. pišući razvraćene zapovesti protiv crkve. car po svome običaju prizva k sebi Stefana. makar da i pastira nosi ime. koji se nije hteo pokoriti. tako da je blagodario i hvalio Boţjega čoveka. sazva sabor. Zatim naprasno skočivši slično divljem magarcu. smućivaše blagočastive. zadivio se rečitom razumu muţa i rekao da je velika premudrost njegova. i da poješ sa Davidom: . Ako ovo učiniš. uveličaćeš skiptar carstva i bićeš istiniti car istinitim hrišćanima. a drugi su se protivili i njih optuţivali. činovničkim i vojničkim činovima. savršenom mrţnjom omrzoh ih i postadoše mi neprijatelji'. Sabor utvrĎuje Jednosušno. A onaj koji moţe da ostavlja zloslavne a da ih ne goni. istinom. dakle. pravosuĎem. A Varlaama sa druţinom njegovom. A tadanji upravitelj crkve. takav je zver i on. Jedni su se. koji si odlikovan carskim prestolom i koji si postavljen od Hrista da budeš pastir tolikom stadu. no kao zmijski rep još se kretao. o najizvanredniji od drugova i braće!" I Stefan reče: "Javljeno je u Sv. umirićeš crkvene razdore i darovaćeš pravoslavnima duboki mir. o Bogom venčani. one koji te mrze' i . na kome beše i zlomudreni Varlaam sa svojim zloslavnim pukom. Pa i onima koji su u carskim dvorima i samim evnusima koji su caru sluţili. zamalo ne poĎe za njim ceo grad. dakle.mnogi slediše njegovu jeres. Nije pravedno ni podobno. da drţiš njegove neprijatelje u gradu. predade anatemi i izagna ga iz saborne crkve. i. kako u jednom grešiš. smatra se od onih koji dobro misle da je zloslavan. i ne odgoni ovoga. vaistinu meĎu svetima Atanasije. i oštreći bogoborni jezik protiv pravoslavlja. o najsvetliji meĎu carevima. krotošću. priključivali zloslavnima.omrznuh. da ti. Nemoj ove nikako ostavljati u predelima Bogom darovane ti oblasti. Gospode.rastopih se zbog tvojih neprijatelja. a to je poboţnost. Pošto je ovo tako bilo. kao što zaveštaše i oci u Nikeji. smernošću. premudrošću.

šta li on neće učiniti kada bude imao drţavu u svojoj volji? Od tada je car Stefana. ovako odgovarajući k njemu: "Ovo. A zločastivi njegov skup bio je iz sredine istrebljen. posla u Carigrad. smatrao bi za veliku nagradu. A kada ga je onaj molio da neki deo ostavi radi potrebe. iako su mu telesne zatvorene. nije hteo. jer smernošću i govorom privlačaše srca sviju. prešavši u pameti njegove prve običaje i setivši se ljubavi. a naročito mnogovidećim očima. A neka blagodet sijaše na licu muţa. tako da kada bi samo ko govorio sa njime. zapovedivši da to odnese Stefanu. pa i velmoţama i starešinama grada. a crkva je dobila veliko i nepokolebivo umirenje." I odmah zapovedi da mu dovedu Varlaama svezana. radi najpotrebnije potrebe. I tako je Bog savetom svoga ugodnika očistio zemlju naroda svoga. Da je Bog hteo da me tamošnjim hrani."Veliki muţ je velik u razumu. takva vera ka Hristu. pomoli se za onoga delatelja nepromenjene ljubavi. kao onih koji gledaju Boga mislenim očima i ispunjavaju se neiskazanom radošću. Kada je ovaj bio u ovim prilikama. i što je još čudnije od običnoga mu dela i što je Bogu iznad svega prijatno: milostinje ne ostavljaše. davaše mu u ruke prineseno. i često moleći se iz dubine duše uzdisaše. da ga razdeli ništima na utehu. časni oče. osećaše bol u duši. još više ljubio i divio mu se. poznat mu od početka i ljubim." Jer on. a zatočenje kao veliku utehu. ne bih po njegovoj presudi ovamo stigao. a da se izagnaju njegovi jednomišljenici iz grada i da ih ne primaju gradovi i sela njegove drţave. no – kao što piše David – Onaj koji otvara ruku svoju i koji zasićava svako ţivo biće milošću. i svi grčki skiptri. nismo mi stekli. tako da je uticao na onoga koji ga sluša ka umiljenju i suzama. No pošto je tako bilo ugodno boţanskome promislu. i dade blagodarenja. Prisan je bio i samom patrijarhu i celom crkvenom činu. dovoljno i iznad naše mere je ono što nam se nalazi bez truda. neko od blagorodnih njegova otačastva. smatraše lišavanje očiju kao prosvećenje. Kada je ovaj saznao što je zapoveĎeno. pobeţe u Rim. ljubitelja vrline. Zatim prizvavši igumana." . a ostalo predavaše u ruke igumanu da razda onima kojima je potrebno. Jer takvo je lice onih koji su čisti srcem. I kada je u tuĎoj zemlji i zatočenju disao takvom revnošću prema pravoslavlju da je i cara podigao na izgnanje jeretika. A on ustavši i podigavši ruke u visinu. ujedno mnogo utešne i milostive da su mogle i samo kameno srce naterati na suze. On posla ovo na potrebu svojim ljudima koji oskudevaju. A uvek se ţuraše ka Boţjoj ljubavi. Takva je bila Stefanova revnost za poboţnost. i poloţivši u nedra najvernijem sluzi i u uši njegove mnogo naručivši. jer neko od dvorjana njegove jeresi javi mu ubrzo. mali ostatak od ovoga ostavljaše sebi. O ovom mislim da i Solomon kaţe: "Kada se srce veseli. Od onoga što mu car davaše i oni oko cara. I uzevši nemali deo zlata. blaţeni. takva je bila mrţnja prema jereticima. i ušavši u laĎu. i otuda lice dobija zrake svetlosti. a ljubav je sve k njemu privlačila. i koji je tako bio snaţan u Hristu koji ga krepi. I ovaj došavši donese poslano i poručene reči. cveta lice.

reče: "Gospod naš Isus Hristos. Prinoseći suzne darove onome koji ih je dao. dakle. vratićemo se da nastavimo povest. jer mene ona sila koja me je ovde dovela. dotakavši se krajevima prstiju očiju. podiţe ga i učini krsni znak na licu. na zemlju pavši. O čemu smo napred govorili. milostivi. i došla je časna uspomena čudotvorivoga oca Nikolaja. uzdišući iz dubine duše i moleći se skrušenošću srca. . molim tvoju usrdnost prema meni. I tako uzevši palicu. zadrţa neko vreme i posla ga ka svom gospodaru. na isti način izaĎe iz crkve. Stojaše i Stefan na odreĎenom mu mestu. I ugleda očima srca svoga onoga boţastvenoga muţa koji mu se ranije javio. i niko ne poznade da ima silu vida." I onaj. I došavši k sebi. stojeći po običaju. Svenoćno bdenije vršilo se po uobičajenom ustavu obitelji. bijaše se u prsa. predade njemu u ruke ono što je doneseno. koji je slepome od roĎenja dao vid." A on izjavi da se seća toga i pripade nogama svetitelju da moli milost. mnogo časova suze izlivaše od novodarovanih onih zenica. A on. ništa ne ostavivši. Hriste! gledaše kao i ranije. jer u mojoj su ruci tvoje zenice i ove pokazah tebi. I ovaj zastavši pred njim reče mu: "Sećaš li se što sam ti pre rekao javivši se?" A on kao pavši na zemlju govoraše da ga poznaje i da je veliki Nikola. zakrivši oči ubrusom. A onaj koji se javio reče: "Ono što ti tada rekoh. obilno hrani. sada sam poslan da ispunim. o neizrečenoga ti milosrĎa.Takvo i mnogo više reče igumanu i. kao što preĎe hoĎaše. reče: "Rekoh ti da ne tuguješ." I kada mu davaše vid. a da se ne seća šta je rekao. A kada sedoše po običaju i kada je na sredini trebalo da se pročita ţitije i ujedno čudesa ovoga velikoga oca." Šta je bilo dalje? Već se svršavaše peta godina njegova prebivanja tamo. A kada je dovoljno suza prolio. rekavši tome i ovo ka onom pohvalnome drugu: "Ako hoćeš opet što da mi pošalješ. postade nevidljiv. molivši mnogo i blagodarivši obilnim suzama. A mladića koji je doneo. smatrajući sebe kao zemlju i pepeo. kada se udostojavaju najvećega. tada mudruju najsmernije. a ovaj Stefan se prestraši. Kada je bio u ćeliji. i behu zapaljene mnoge sveće i kaĎenje. i govoraše da je nedostojan takva dobročinstva. do dana kada ga izabra Bog da caruje pravdom i postavi ga kao pastira svome otačastvu. dariva i tvojim očima prvašnji zrak. I tako se utaji od sviju premudrim umišljenjem. od napora velikoga sede Stefan za sto i zadrema. jer takovi su sveti. pomoću palice opet doĎe u crkvu. razdaj tamo onima kojima to treba. a da je dostojan mnogih muka i kazni.

opet ga darova svome otačastvu. sa velikom mnoţinom iĎahu na istočne. tako da su se svi koji su slušali veoma divili njegovoj velikodušnosti i premudroj reči. da bi ovim posramio ratnika koji uvek zavidi svetima. i prosto sviju domaćih. Vladiko. jer takva je veza prirodna i ne kida se osim smrću. toliko si sebe oštetio. što Samodrţac beše zapovedio davahu. poslanike da mu pošalje pomoć vojske." Ove i druge blagodarstvene reči izreče o detetu. i mnoge časti i darove primahu. Pošto ne ispusti ni malu neku reč negodovanja. / i spasi mi se od sada i doveka. kao muţa rečita i iskusna u svemu. projavi glas blaţenoga Jova: "Gospod dade. tako bilo. molim vašoj ljubavi. o najsveštenije poslušalište i bogoizabrani ljudi. No onaj koji Jova predade onome koji ga je molio na toliko i takvo stradanje i lišio sinova i kćeri. ne progovori nešto nekorisno. Izvoli. i na koji način doĎe u carski čin." A kada ovoga grobu predade. Njega steče naš manastir kao neku mnogocenu riznicu. Najednom car. koliko si samodršcu koristio. pošto je iskusio različna stradanja i u takvim i tolikim bedama pokazao se trpeljiv i ljubazan. dakle. A on ne učini nešto nelepo od svoje blagorodne duše. jer se ne mogu zadrţati. suzama ujedno i smernom mudrošću. / Tebi poverih dete." A kada ovo ču ona milostiva duša. sve mu darovavši dvostruko. / Blagodarim i slavim tvoje čovekoljublje. srpskom caru. no samo dovoljno suza proli popustivši prirodi. no se proteţe jače. podigavši ruke na nebo. prema ništeti Stefanovoj. Gospod uze. i više u meni nema nijednog jauka. jer Agareni tada sve juţne krajeve pokorivši. ne ispusti nedostojan glas. najmanji njegov sin razbole se teškom bolešću i u malo dana umre. dakle. / što si izvoleo primiti plod moje utrobe / koji još nije iskusio zlo. čujte kako se vrati u ţeljeno svoje otačastvo. podvizima i drugim što pripada monaškom ţivotu. on da sa onima pošalje i nastojatelja manastira Pantokratorova. sve tvoga carstva nedostojno je. dakle. došli caru srpskome. ne samo mi.Kada proĎe nemnogo dana iza toga čudnovatog progledanja. koji te dobro savetujem. Od tada provede dve godine ovaj novi Tovit. dete. pitaše o sinu Stefanu. / Tebi poslah dete. "I znaj. prizvavši nasamo onoga časnoga oca. reče." I pričaše mu o mnogim dobrim delima muţa i o neporočnom ţivotu. vrati s čašću sebi onoga koji je viši od čovečanske časti. da njega pokaţe kao svetla pobeditelja i da njega posle rane opet uzvede na najveće. A kada su. / promislitelju dobri. no i sav onaj carstvujući i slavni grad. i car beše sav u podvigu. reče: "Tebi predajem. Zato se. tako uzvodi i ovoga svoga venačnika. makar godine ţivota tvoga bile i na desetine hiljada. I izlivši dovoljno suza i ustavši klanjaše se muţu. i već podizaše rat protiv varvara. otačaski oseti milosrĎe. prevazilazeći pretruĎene muţeve koji su u obitelji proveli mnogo vremena. A divan onaj reče: "Pitaš me o mnogostradalnom i drugom Jovu. ne pruţi ruke ka vlasima glave. o care. i kako premudro podiţe samodršca da izagna jeretike. Ovo je. A kada srce iznutra probadahu strele prirode. i ispovedaše blagodat govoreći: . Šiljaše samodrţac Grka svome zetu. I ako ćeš poslušati mene.

A on kao otac primio je dobroga sina i sa suzama celivao. i ovoga dozvavši k sebi grljaše. i okruţavaše ga velika mnoţina onih koji nose oruţje. sve davaše manastiru u kome beše prebivao. i odavahu carske dobre hvale. sakupivši dovoljno . mislili su da se rastaju sa dušama. Od toga vremena bogoljubazni Stefan postade veći u ljubavi Hristovoj. I beše voljen i ţeljen od njihovih duša. mnogi su brzo priticali ka Stefanu. gde ostavši malo dana. A on darovano mu od cara."Neka bude kako Bog hoće. a stiĎaše se njegove nesravnjene vrline. Konstantin. i čuĎaše se razumu muţa. doĎe caru naprasno neka bolest. i nekako polagaše u njihova srca neku silu usrdnosti. koji je došao s njim od Konstantinova Grada. jedan drugoga ne stiţući ka njemu tečahu. A šta je činio podraţatelj Hristov? Primljen dobrim rečima. moleći sa istinitom smernošću oproštaj za ono što je njemu učinio. A on sina. a i vojništvo bezmalo sve." Car se ovome udivi. kada on ne bi dao. Kada je prošlo mnogo vremena i kada je trebalo da se izvrši boţastvena volja. tešio je carevo ridanje i sebe je smatrao krivim za ono što je podneo. I tada se ispuni na njemu ono proročko: "Nezlobivi i pravi prianjahu mi. A kada saznade da je očeva smrt istinita. ostavi ţivot. i prepasa se na dostojno mu srpsko carstvo. zapoveĎeno ti izvršio si. brat njegov od druge matere. od čega mnogi stradaju zbog lakomislenosti. oče. i velmoţe koje su u savetu. i reče mu reči pune utehe. posvećena je prvomučeniku Stefanu." Zatim ubrzo spremivši one koji su hteli ići s njime. stiţe u otačastvo i kada doĎe na mesto gde je car tada prebivao. pošto ti nisi uzrok ni mome roĎenju na svet. i mnoge darove davaše. celivaše sa suzama i otpuštaše. i kada je on odlazio. Zato smo. jer nije prepodobno ni pravedno da ko ne posluša kada Bog zapovedi. a crkva koja je tamo. predade ga njegovu dedu. časni oče. po njegovoj zapovesti doĎe k njemu. A kada je car izdisao. čudni onaj nastojatelj i uz to obični monasi sa mnoţinom bratije sa suzama ovoga provaĎahu. A činovnici i koji su nad carskim dankom postavljeni. – reče – obojica duţni da blagodarimo onome koji je tebe hteo da spase sluţenjem carstva. a još svetliji očima. zapovedi da bude odnesen u svoj mu manastir. kao što si zapovedio. jer sluţitelj Boţji reče ovo: "Oče. moleći da pošlje Stefana k njemu. Putovavši dovoljno dana. a mene da udostoji milosti gubitkom vida. Samodrţac se obradova zbog ovoga. A on mišljaše da je to prevara. i tu bi pogreben u od njega sazdanom manastiru. poĎe na put za onim koji ga je vodio napred. i hranjaše se u duši nekom boţastvenom sladošću. i javljali mu što se dogaĎa." Primivši konačne molitve od njih i njima mir ostavivši. i kada su svi njegovi podanici imali veliko smirenje. zbog toplih tekućih voda. pošto su mu prinošene obilne potrebe na svako ugaĎanje. jer ne beše tako lak na izmenu. ovi svi tekući pripadahu k njegovim nogama. pokaza se onima koji su se skupili svetao licem. I kada polaţaše na put iz manastira. I pošto se takav glas svuda raširio. posla caru u Vizantiju. bi poslan od cara i ujedno oca sa mnogom čašću da prebiva u nekom dioklitijskom mestu. mestu zvanom Banjska. Kada je Stefan bio u ovom i kada se krepio i uzvisavao Hristovom silom. i kada se osećaše zlo i da neće više ţiveti. i imaĎaše dobre nade u svemu. Zatim malo dana ostavši. A on sve grleći celivaše i govoraše im reči pune koristi a ujedno i premudrosti. odmah bacivši ubrus od očiju.

i moljahu da im zapoveda kao slugama. Takav beše uvek spominjani Stefan. ne samo u noći. prema Boţjem promislu. veoma ţeljenome bratu naše drţave. i niko se nije smeo protiviti. arhijerej uzevši rukama krunu carstva. venčavaše njegovu časnu glavu. dobivši takvu nagradu za svoju ludost. i obećavahu mu svaku dobru pokornost. niti pogubi vojsku carstva kao mladi Rovoam. sa mnogom radošću i carskom čašću. Zatim ustavši otuda. a njegovi ljudi se skloniše k Stefanu. A sada opet znaj. Što se meni dogodilo. a prizvavši još i od okolnih predela ne malu pomoć. koja od grada solunskoga od carskoga korena budući doĎe na carsko. sam si istinito čuo. crvom. iĎaše na njega. često postelju močeći suzama. no i svakoga dana savest omivaše suzama. onaj koji u svemu promišlja njemu korisno. ukoliko se veliko carstvo širilo i mnoţilo. izabra takvu muţu dostojnu. A kada se pribliţiše obe vojske. i reče: "Ne priliči pre poći na rat dok ne odam onom koji načalstvuje crkvama dostojno poklonjenje. pokazavši ga kao savršena cara svim ilirskim narodima. Zato prestani sa onim što si počeo. po Jovu. kao on tada ka braći: . kao drugi sin. utoliko je nosio smerniju misao u smernom mudrovanju. I sam Konstantin pade jadno. Konstantinu. Pošto beše lepo da on ima i pomoćnicu ka bogoljubaznim delima. i sklanjahu se pod njegovu ruku. bi pobeĎen onaj koji je pošao da čini nepravdu. I kada su se sudarile obe strane. no Josifov drug bratoljubac. i Hristov učenik vaistinu po prvom Nikodimu. niti progna proroke kao Ahav. pozdrav. po Davidu. a svete časno poštovaše velikim strahom i poboţnošću. da strahom Boţjim i njegovom pravdom vladam narodom kao oci naši. a dovoljno je meni i tebi u tolikoj širini zemlje ţiveti. A kada su bili u crkvi. a Bog saveća o meni dobro. nazivajući sebe. Vi savećaste o meni zlo. i zemljom i pepelom. a mnogi se odlučiše na bekstvo. da slepu čoveku priliči carstvo. no štaviše naprotiv ovima savijaše pred arhijerejima visinu carstva. Jer ne postade rob ţenskim slastima kao Solomon. zapovedi da se skupi. niti se drznu beslovesni na svete kao Ozija. jer govoraše: "Kada se kadgod čulo. no svi okolni slahu knezove sa mnogocenim darovima kao molitvenike i moljahu da ţive sa njime u miru.vojske. jer ja sam Boţji.' " Ovako dakle Stefan. A ostalo sve po činu i bogougodno upravljaše. spremaše vojsku za bitku." A kada je ovo čuo. tadanji arhiepiskop. doĎi da usrdno vidimo jedan drugoga i primi drugo dostojanstvo carstva. da me je Bog pomilovao i postavljen sam kao car otačaskom udelu. A srete ga onaj koji je svetiteljstvovao. a ne čovekom." I iza tih reči tamo poĎe. jer ja nisam Kain bratoubica. Nikodim zvani. iĎaše na borbu. A on. A šta je bilo posle ovoga sa blaţenim muţem? Dalje je imao sve u rukama. i poslavši zapovedaše da se brzo ukloni s carstva. Njegovu reč javljam sada tebi. i ovako mu poslanje napisa: "Stefan.Ne boj se. blaţena Paleologina. a ne ratuj sa tuĎim narodima na svoje otačastvo. I padoše mnoga tela jednorodnih. milostiva ona duša oseti milosrĎe prema bratu. kao što peva prorok. A on nimalo ne poslušavši. . milošću Boţjom car Srba. koji sve dobro udešava. i pošto je imao spremljenu vojsku.

sačišćeno svakim drvećem. reče: " . ljubljen dušama sviju. pa i sveta Gora Atonska obilno pocrpe njegova dobra dela. i kada ovo dobro sagleda. čineći. dakle. dovoljno dug i širok. i otuda je tamo zdrav vazduh. druga bogougodna dela. ovo nije ništa drugo. Ali dovoljno je o tome. i tu poloţiti svu svoju usrdnost. mnogogranatim i mnogoplodnim. A hrišćanski rog rastaše i crkveno beše dobro upravljano. zvano Dečane. navodnjavano istom rekom. Sa zapadne strane zatvaraju ga najviše gore i njihove strmine. dakle. Jerusalim i sva Palestina. a odasvud teku najslaĎe vode. Jer slušaše što je pisano: "Milostinje hoću. Beše. a vrata manastira nasprama crkvenog lica malo se klone ka juţnoj strani. tako da su i mnogi iz daleka ostavljali svoja otačastva i tamo prelazili. gde Bog nekada stade sa slavom. moja usrdnost se saglašava sa ovim mestom." A car k njima s radošću: "Šta drugo da više ţelim. no dom Boţji' – kao što reče Jakov. Bogu u zajam daje".' A sada to videsmo na samom delu. postavivši šatore. Dovoljno ih primiše Egipat i Aleksandrija. tako da su se svi okolni čudili njegovoj drţavi. Prvo okolo podiţe grad. o izvanredni bogoljubaznih drugova.A Gospod čini i ovo proslavljajući svojega ugodnika." I tako sa rečju zapovedaše da brzo doĎu kamenosečci i da se postave od pomorskih gradova načelnici zdanja toga. Tu izviru veliki izvori i napaja ga bistra reka. i obrativši se k velmoţama koji su s njim. i divan razumu sviju. a sve carsko beše po činu. Vojništvo beše strašno neprijateljima samo kada čuju za njega. traţaše prikladno za takvo delo. mnogim suzama blagodario je Boga.Ţelju srca njegova dao si mu i nisi ga lišio volje usana njegovih. utvrĎen čestim kulama. Obilazeći mnoga i različna mesta po celoj svojoj oblasti. a dobronaročiti Stefan sijaše kao neko sunce zbog svoga ţivota koji se sijao vrlinama. I naĎe neko mesto u predelima hvostanskim. Konstantinov Grad i Tesalija. A sam.Koliko je strašno ovo mesto. A povrh ovih podiţe preveliku . to uvek imaĎaše na srcu misao: "Šta ću dati Gospodu za sve ono što mi dade?" Izvoli zidati hram u slavu Hristu Svedrţitelju. jer u svima njegovim godinama zemlja izdavaše veliko obilje plodova." A oni rekoše: "Slušasmo proroka najsvetlijega meĎu carevima gde govori u psalmu ka Bogu za cara: . Sa istočne strane ovome se priupodobljava veliko polje. sveštena Gora Sinajska. čija voda pre ukusa daje veliko rumenilo licu. a ne ţrtve" i "onaj koji je milostiv ništemu. a naročito mnogo blago dobio je manastir Svedrţitelja. tako da se niko ne moţe nasititi naslade vode. dajući ljudima zakon. a posle ukusa veliko dobro rastvorenje telu. a ujedno ravno i travno. tu prebivaše diveći se krasnome mestu. a milostinje šiljaše svuda kao neke zrake. Pošto je boţastveni krepko drţan neiskazanom ţeljom. jer leţi na najvišim mestima. Takvo je dakle mesto časno i dostohvalno za podizanje manastira.

A po zidovima grada okolo prilepljene su ćelije inocima. tako da se velika blagodet sija onima koji gledaju. najhrišćanskiji Stefan bugarskom caru da bude izmirenje. da se umaraju i oči onih koji gledaju. koje pripada k Sardikiji.utvrĎenu kulu. i sveštene odeţde i svilene tkanine. što beše razumljivo. jer deo tvoga nasledstva koji ti Bog darova. I što je u umu smišljao. A i unutra u manastiru. koji unutra ima veliku duţinu i širinu. i posla da se skupi vojska koja će ići za njim. za svagdašnje slavljenje njegovo. muţa ostarela u vrlinama i dovoljno iznurenog isposništvom. to se ţurio da delima izvrši. A Stefan saznavši za ovo iz pisma. podizaše se na srpsku drţavu i ţuraše se da je pokori. ne mogu ih ni opisivati." A načini veliku trpezariju. Ovo je dakle ovako izgledalo. koliko matera će ostati bez dece. Budi zadovoljan sa svojim. Drugi iznenadni podvig snaĎe cara. imaš u rukama. Pa načini i igumaniju. tu obe strane ugledaše jedna drugu. I kada je bio na mestu takozvanom Velbuţdu. a sam se ţuraše. A ako si toliko ratoboran. pokazujući njegovu ţelju i usrdnost k Bogu. tako da izgleda da je lice celoga onoga hrama jedan kamen. crvenoga i ujedno beloga. koji se javlja u neiskazanoj nekoj lepoti. kao neka ptičija gnezda. da ga pretekne sa sinom Stefanom. i uvek lepota kamena i veličina daje hramu najveću krasotu. neko čudno delo i povesti dostojno. i naši behu veoma mali. tako da je po visini ravna crkvenom vrhu. I kamenje jednoga sa drugim sačlanjeno je divno i najumetničkije. i išaran je raznim svodovima. njegova vojska. gledajući toliku mnoţinu koja se ne moţe izbrojiti. Posla. ustrojene u prostranstvo. predivno sastavljen veštinom da izgleda kao da je srastao u jedan. predade Bogu Svedrţitelju. a prizvavši još i nemalu pomoć Gota. a mnoţina njihova. Zatim dozva i ravna anĎelima nastojatelja onoga bratstva. A posred svega ovoga on podiţe dobrolepni i bogolepni hram. jer bugarski car Mihailo. da ti dobro bude. čemu dolikuje reč proroka: "Bih kao ptica koja se usamila na zidu. tako kao kada bi neko rekao pet na tisuću. iĎaše podobno moru koje se talasa. A velika je bila. koliko će se telesa sa obe strane izloţiti pticama i zverovima na hranu? Koliko će zbog njih biti istraţivanja onome koji je ove . čiji sam ja po njegovoj blagodati pastir. sakupljena od različnih naroda. dakle. blizu manastira spolja. oruţaj se protiv varvara. jer dolaziš u sukob sa Bogom. govoreći: "Zašto se trudiš da pogubljavaš rodove bugarske i srpske. pokriva mnogim olovom. a visinu toliku. umetništvom delatelja. i sazdavši sve po redu i u lepoti. s juţne strane velikoga oltara postoji drugi oltar u čast i slavu ovoga svetoga oca. a ne na Hristov narod. Toliki i takav hram sazdavši. uznevši se mnogim uspesima i slavom carstva. po zdanju najveću. kao što i do danas stoji i u premudroj njegovoj hrisovulji. A spolja sastavljen je mnogočudno od uglačanog mramora. koji su ţiveli s one strane Dunava. Pomisli koliko krvi ima da se izlije. koji te uz to nije ničim uvredio. Priloţi manastiru mnoga sela i prihode po različnim mestima svoje oblasti za potrebe bratiji. i ovo sve njemu uruči. na dostojnolepnost onima koji su ga učinili. a ne ţeli drugo. pošto je savršeno izvajan kamen. kuhinju i pekaru. po imenu Arsenija. Drţe ga stubovi od mramora izvajani. koje su imale bisere i dragoceno kamenje. ukoliko je moguće. dakle. što je od njega dobro razdeljeno. što Bog drugima darova. kao onaj koji smućuje i ratuje ono. smuti se. A zlatne i srebrne sasude. Zatim podiţe i crkvu od osnova dobrom posetitelju velikome Nikolaju.

uruči je njemu. Bog videvši smernost i ozlobljenje naroda svoga. jer oni koji se ţure da ugrabe tuĎe. preklonivši kolena i poloţivši lice na zemlju. a koji je ostavio one koji su daleko od nas da miruju? Sam imajući podobno. I tako se Bugari ispuniše stida izgubivši mnoge od svoje vojske. iziĎe imajući svetlost na licu. Stefanu. odoše svojim kućama. A kada je došao u manastir sa slavnim knezovima i sa mnogim desetinama tisuća. . i tu se liši ţivota bedno. Jer kada Senaherim. pisaše pobedne pesme Hristu caru i ispunjavaše se neiskazanom radošću. blagodareći Boga. vrati se svojoj kući.' . a smernima daje blagodat. A kada je nastao dan. njegova nećaka." I dozvavši vojvode zapovedi da se ureĎuje vojska i da se sprema za borbu. dejstvom molitve. i ne mogaše izbeći sud Boţji. roneći suze kao izvor moljaše se." A šta Stefan kada je ovo čuo? O. to ću poslavši dovesti ga svezana beščasno. ukrašavajući se svetlim pobedama. blagorodne duše! O blaţene nade! Iz dubine uzdahnuvši. i Aleksandra. s vama poslati anĎela svojega da sruši gordoga pred lice vaše. reče: "Gospod mi je pomoćnik i ne ubojim se. ne postavim nogu naše nepobedne drţave na njegov vrat. posla jedne noći jednoga anĎela i ubi od puka asirskoga 185 tisuća. bi pravedno na to priveden. predaću ga najsilnijoj smrti. I od tada se ţuraše ka većim podvizima. uzdam se. gledajući takovo ustrojenje svoje usrdnosti. kao nekada Amalik. pošto padne.Jedni na kolima a drugi na konjima. Car bugarski bi uhvaćen od srpskih vojnika i bi priveden k sinu carevu. i ako. jer piše: . I sada će. Jer piše: . ispuni velikim meteţom predstojeće i podizaše jezik nepoboţnosti i pretnje protiv Stefana i na kraju reče: "Ako ne doĎe do ujutro kad se sunce javi sa istoka. Gospod mi je pomoćnik i ja ću pogledati na neprijatelje moje. vojvoda cara asirskog. i posle drugih mnogih i velikih muka. podigavši svoje neporočne ruke k Bogu i njega prizivaše u pomoć. no mnogo svetlijeg.Bog se protivi gordima. I uzevši mrtvo telo toga Mihaila i svršivši nad njim potrebno. obrati se ka svojima. govoreći: "Idite. deco. i postavivši sina Stefana po sredini. pošto tako sudi svevideće oko.' " Ovakvim bogovećanim rečima učinivši sve usrdnima i njima u srce davši neku boţastvenu silu. što su stekli takvoga cara. I tako provede svu noć stojeći. hvalio i čudio se. koji je tada pokazivao u borbi veliku hrabrost. kao Mojsije u starini kada izlaţaše od šatora svedočanstva. A pobeditelj Stefan. a narod ga je sretao i venčavao pobednim pesmama. najsjajnijeg meĎu svima prvima. izgubiće sa ovim i ono što misle da sigurno drţe. postavivši za cara. Budite hrabri. što će mi učiniti čovek. uputi ih u borbu.beslovesno pogubio. a mi ćemo prizvati u ime Gospoda Boga našega. moljaše se. da se izvrši njegov pravedni sud. Jer takvo je delo molitva: ne otpušta onoga koji se moli takvog kakvog prima. u ime Hristovo. Ono što on spremaše drugome. gledajući na mnoţinu onih. A sam u svome šatoru stojeći.Neka se ne ustraši srce vaše'. spremivši mrtvoga običnim predovoljno." A on čuvši ovo i riknuvši kao zver. Zatim ujedno skupivši svu vojsku. A on opet došavši u običan šator. opsedaše Jerusalim. A Bog posluša svojega ugodnika i onaj silni gordeljivac bi pobeĎen sa svom vojskom svojom.

malo zaspa. kakvi će biti proizvoljenjem. i tamo se opasa na svesadrţanje carstva. .Zato i načini i drugi manastir. celujući ih sa suzama. za smrt. I ni Solomon se u svoj slavi carstva svoga ne slavljaše koliko on ovim sabranjem stradalnika. blaga i dobra muţa. I tamo sabra po celoj njegovoj oblasti bratiju koja boluje od sveštene bolesti. sa ćelijama jednom do druge. A postavi njima i upravitelja od dvora. opet hoće da bolje dobro javi. dovoljna mnoţina po broju. suzama radost mešaše." I ovo. blagodaraše Boga i vesnika dobroga preseljenja. Došavši k njemu reče: "Spremaj se od sada. udostojiše beskonačnoga carstva. radi toga ovo uzevši. dade radi obitelji. i mnoge noći provoĎaše besedeći s njima. opet obična korist. imajući sa sobom mnogo vojništva i mnoge od načelnih velmoţa. i one koji nisu mogli slobodno disati. govoreći: "Časni oče. snabdevenim svim potrebama neophodnim za to. Tamo ustroji da dobijaju odmor kakav ko hoće. mnogo puta bio je ranjen ţeljom za carstvo. jer ćeš ubrzo izići pred Gospoda. I ugleda velikoga Nikolu u takoj slici kao što mu se i ranije javi. dajući svakoga dana obilno što se našlo za njihovo umirenje. Jedne noći po svršetku jutarnjih pesama. ako mu bude moguće. i mirisna mira radi hlaĎenja ognja koji se diţe. jer behu meĎu njima muţevi. A sam tamo često dolaţaše. i razdelili se od članovnog sastava. a drugi deo radi onih blaţenih stradalaca. a ostalo sam razdavaše. koprene tkanja. da ostavi zemaljske uzbune. i dalje da ţivi sa Hristom. za njih je potrebno drugo tačnije upraţnjenje i raspoloţenje. radi mekoće. ostalo vreme ţivota moga svrši se. one koji su se sasvim savili i nisu mogli ništa raditi. odlikovanu dostojanstvom tribuna. i ovu oduze od otačaske oblasti. i njemu iznese mnogo zlata. Zatim ne mogući trpeti plamen stremljenja. koji su se udostojili nekim boţastvenim darovima. I opet Nikolaj. radi leţanja onih sveštenih tela. i sebe bacivši na zemlju. jer ne znam koji će carevati posle nas. dobro sastavljenim i ukrašenim zastiračima za leţanje. jer od tada sve noći do časa pravila provoĎaše hodeći po gradu i traţeći one koji trebaju. prilegavši na svoju usamljenu postelju. a drugi put i javno danju. Nije mi sada zgodno vreme da dalje pišem o ovima. tri stadija daleko od velike obitelji. i dajući ovima dovoljno novca. Jer on se ţuraše uvek i hoćaše. a malo njih su znali za njegovo delo. Prizor beše vaistinu jadan i gledanje je izazivalo suze milostivim očima. govoreći im reči utehe i hvaleći ih što se radi privremenog stradanja i koje brzo prolazi. A Stefan napred spomenuti sin njegov. pošto je meso otpalo. dakle. preĎe u arvanitsku zemlju. zapovedivši da svima ovima ugaĎa i da im ublaţava bolove koji dolaze od bolesti. Klanjajući se ovima grlio je usrdno ona sastradateljna tela. sačuvaj za manastirske potrebe. A sada dospevši do kraja izneću kako je bio mučenički kraj njegova ţivota i kako se on nastanio u zboru mučenika. one koji su imali izjedeno lice uzavrenjem krvi. jednom praveći se da je neki od vojnika. Stefane. Zatim prizvavši nastojatelja manastira napred spomenutoga Arsenija. iznutra krijaše zmiju od straha da ga neće dobiti. i pošto su se prsti otrgnuli od samih okolnih kostiju." O dobre vesti! Ustavši iz sna. radi ljutine koja je izlazila iznutra.

rekli k njemu: "Zašto je tvoje toliko šteĎenje o sinu? Zašto toliko odlaganje i kašnjenje? Pošalji vojsku.Primio si svoja dobra u svome ţivotu. a mnogi su načini smrti. od anĎela prihvaćenu i hvaljenu. i iznenada doĎe sa mnogim silama. kao onima koji su hristoljubivi i mučenikoljubivi. kao što kaţu spisi mnogih svetih da je bilo. i imaĎaše u rukama oca sa ţenom i decom. i zašto je pokornu zakonu Boţjem prisiljavate da mu se protivi? Kada primismo dobro iz ruke Gospodnje. reče: "Zašto vi tako oţestočavate krotku dušu. nisam mislio da ovo sahranim u dubinu zaborava." A on. dobivši. i posle nekoliko dana osudi ga na najgrču smrt udavljenja. takovo naumivši. došavši na mesto. No dosta je o ovom. nije obraćao svoju paţnju ni na što drugo. da ne bi u nekim malim rečima osiromašila tolika bogatstva boţastvenoga mučenika. ispuni je velikom korišću i ovim ćeš pokazati svoju moć. slavu i carskoga imena. smedoše pogledati na ono sveštenolepno lice? Ili kako se drznuše da se svojim skvrnim rukama dotaknu njegova sveta vrata? O neumesnosti! O ludosti! Kako se ne osušiše zločinačke ruke? Kako ne oslepiše njihove oči. i predade se riznica grobu. i imati neki dostojni deo tamošnje utehe. i njih dade čuvati u drugom gradu. i po običaju traţio je nište. . da se ne preseli odavde bez mnoge koristi.A šta je činio on. A ja. a treba i svako zlo istradati. Tako i Davida krotkoga u ovom podraţavaše i sinovlje gonjenje usrdno podnosaše. A zato i naĎe zgodno vreme sin. kako smedoše. kako se ne smilova na roditeljsku starost? Kako se ne postide sedine? Kako se ne seti onoga koji je rekao u Zakonu: "Poštuj oca i mater. kao što reče Jov. a posle malo vremena biće ujedno naslednik i molitve i carstva. zar nećemo pretrpeti zlo? Dovoljno se nasladih dobara sadašnjega ţivota. nekako neobično pogledavši na njih. A kada su neki. kaţe se. prepusti da se na njemu vrši Boţji promisao. no kao kad neko sunce pod zemlju zaĎe. koje ćemo sada izneti. krotki. da ne bude i nama kazano ono po pravdi. no da iznesem na javnost i da predloţim vašem sluhu. kao što je poznato. kada ovo saznade? Mnogo puta obraćao se njemu da ostavi nepodobno.' " Našto će se oni posramiti i neće mu na to moći dati nikakva odgovora. trudeći se ujedno i da vaš sluh uzveselim slušanjem povesti i čudotvorenjem mučenika. ako ne ovako? Jer jedan je udeo mučeništva. No kako će poslušati dobar savet duša koja se jednom ustremila na zlo? A našavši ovoga gde se ne pokorava. Ali kako bi bio savršen mučenik. a zastrašićeš njegove vojnike i dalje se neće smeti podizati na rat protiv tebe. što je rečeno bogatašu: . ići slobodnim nogama? Kako se idući ne izmeniše ka milosti? Kako li. a mnogostradalno ono i časno telo bi doneseno u njegov manastir. a njega posla u tako zvani grad Zvečan. O nepravedne osude! O nemilostiva odgovora! Kako ne pomilova otačasku utrobu. i dostojnolepno obilno izvršiše se sveštenoslovlja." Pa i zloga gospodara zle sluge. o svešteno sabranje i časni oci. Jer od kako primi vest o blaţenoj smrti. I tako predade Gospodu blaţenu dušu. A njemu ništa slično. i da zajedno sa njime ţivi. a ujedno i napadač. samo je često bio pogruţen u skrušenosti srca i suzama. koji su pokazivali u mnogom da su njegovi. i prebivaše vršeći mnoga dobra dela.

kao što će dalja reč pokazati. tople suze izlivaše bijući prsi rukama. koji je rekao: "Dela koja ja činim i taj će činiti. koji je nekad bolovao od ognjice i bio lišen gledajućeg osećaja očiju. ustavši prispe ka crkvenim vratima. A sam u mislima mnogo razmišljaše o ovom. jer beše od imućnih. zapovedajući to. nada. A on i opet javi velikome. A on ovoga otpusti. svagdašnjim suzama i smernim . a postidevši se dobrodeteljne sile koja je u njemu. A treći put javi se najstrašnijim načinom zajedno eklisijarhu i igumanu. nezlobije. o slatke povesti! Sila neiskazanoga ugodnoga mirisa ispunjavaše sve. Jer jedan koji proseći seĎaše kod manastirskih vrata. Ovaj saznavši da je ono časno telo izvaĎeno iz zemlje. nemi i gluhi. nastanjujući se kao velikomučenik sa mučenicima. i doĎe u manastir. nada ne posrami. zboruje sa prepodobnima. nekako lako dobivši ulaz. I opet kada beše prošlo malo dana. I niko od tu sabranoga naroda ne ostade. davši lekarima mnoga imanja. jer prisvoji i neka od velikih njihovih dela.Ono svešteno i stradalničko telo opšta mati zemlja zadrţa u svojim nedrima sedam godina. krotost. i pošto mu ne beše zabranjen ulaz. i da leţi pred svima prema svačijoj veri kao isceljenje koje se ne kupuje zlatom. koje prema tome nije nikako imalo da po prirodi istrune. da daje isceljenja raznih bolesti. i suĎaše da ovo do kraja nikako neće ostati neobličeno. i koji je pre toga bio voĎen. tako i ovoga. prostota. rekavši da treba da bude delo. a jezikom govoreći molbu mučeniku. dugotrpljenje. primahu osloboĎenje od takvih stradanja. da ga. znajući sigurno muţa vrline i njegova stradanja na pravdi. A on ustavši i zastrašen bivši. te sabra arhijerejski sabor koji je pod njim. pošto ih je prevazišao mnogim delima. zapovedi skinuti kamen prebogatoga groba. da svi vide i da se klanjaju. ispriča nastojatelju viĎenje. milostinja. ne samo one koji su se u crkvi nalazili. Jedne noći kada je spavao eklisijarh manastira. svetije i časnije delo od onih zavetnih tablica. Jer ovu priloţivši ostalim dobrim delima kao neka krila. pravosuĎe. i kada je ovo izvršeno. i ukore ih kao one koji nisu verovali. jer se mnoţine sticahu na poklonjenje nepropadljivoga tela. a da se nije nasladio takova dobroga mirisa. a onima koji sa verom dolaze. a dela verom zapečati. Da li je ovo. koji se veoma ustraši i udivi. i oni koji su ove znali kaţu da su do skoro bili ţivi. postade beskućnik i prosjak. ugledavši se na veru one ţene u evanĎelju. i nikako nije mogao postići utehu stradanja. i crkveni klir. čudno! Nikako! Jer Hristov je učenik. i zapovedi mu da iz zemlje iznese telo njegovo. dotakavši se sa verom njegovih moštiju. no i one izvan crkve po celoj obitelji. Zatim kada je u crkvi bio. i jedan drugoga pritiskivaše. no koje se dobija usrdnošću. stojeći napolju. I pošto se o ovom raširio veliki glas. ljubav. Ovaj druţeći se sa onima koji su blagočastivo na zemlji carevali. a veru ukrasi delima. briga za sirote i udovice. Pa i imanje rastočivši. postade voĎa i hodeći propovedaše veličija Boţja vršena od Stefana. a ta dela su ovo: vera. i za četrdeset godina bio je iskušan takovom kaznom. i priveden od voĎe ka najsvetijem kovčegu. dostiţe vremena nadsvetska. sačuva ga celoga po zapovesti onoga koji ga je stvorio. podvig za poboţnost i što je najviše: smernost. glavu priklonivši. javi se opet eklisijarhu. a mnogo se javlja u snu. doĎe i do arhijereja mesta. kao i nju. postavši im sličan čestim molitvama i sećanjem smrti. javi se neki čudni i svetlošću neiskazan. i sav beše u uţasu. Jer kada se već vršila boţastvena sluţba. I o čuda! Ustavši gledaše ţeljenu svetlost izbavivši se preĎašnje tame." Vaistinu Stefan pokaza dela dostojna vere. no takvo ostade. Pa i mnogi drugi hromi. dakle. lice sa očima poloţi na telo svetoga. raslabljeni. I tako sveštenim arhijerejskim rukama bi iznesen i poloţen u kovčeg.

muţ najboljih ţelja i revnitelj. a ovaj u samoj blagodati. po Iliji. . A ovaj mudrošću. utrobe gladnih. sačuva se premudro od takva poroka. David je bio car u Izrailju i krotak. narodu sveštenom. pa i lišenje svetlosti poneo. Ovaj se moţe nešto uporediti i sa Isusom Navinom i još viši je podvigom za narod. Jer ispunivši mnoge sasude uljem predovoljno. ili dom u Efesu veoma usrdno dakle ustrojen. pokazujući toga strašnom sudiji. a molitve su tihi usklici. kao drugi Mojsije. i to ne oruţjem ni lukom. tako je i ovde Stefan veći po mučeničkoj smrti. dakle. pa i pisac pesama igraše pred kovčegom. Bio je drug mnogostradalnom Jovu. A i on je bio pevač pesama. a ovaj car Srbalja? Samo je onaj bio u Starom zavetu pre zakona blagodati i vladar bezboţnom i skvrnom narodu. tolikom slavom bio proslavljen u sadašnjem vremenu. koji je mnogo više iznad onoga. kakva i kolika će mu se tada darovati. o kome Bog svedoči. tako je i ovaj zapadne milostinjom i nezlobivošću. a duhovno je igrao u kolu. stadu Hristovu. jer se nikada nije uzdao u njih. sasud njegove svete duše čini preslavne stvari. suze udovih. I ovaj. što je divni Josif od braće prodan i u rov bačen bio slika Hristova? Zar nije Stefan isto zatočenje. pleća nagih. jer ţelju duše beše upravio ka nadzemaljskom. ali je bio rob ţenskim slastima. muţa po mome srcu". dakle. i dejstvom molitve. očekuje strašni dolazak slatkoga ţeniha. i predstavivši svetilnik. i kao što je u svemu. Zar nije onaj sazdao mnogozlatni i mnogoslavni hram. No i kada je spavao. Kao što je onaj prevazilazio istočne careve poboţnošću i pravdom. Zar nije onaj bio car Egipta. I kada je. spremi svetilnik na svoj ukras. koju je po prirodi imao. po Danilu. i na kraju nasilno pogibe. kome on beše čuvar. naiĎe prirodna potreba i učini da sve zadrema i zaspi. Ovo će oni jasno izneti pred anĎele i ljude. ali ne na korist onima koji su ga stvorili? A beše. te porokom slavu unakazi. dakle. i Josifove ţitnice ili na polju senarskom ne dobro smišljeni zidovi kule. i izabranom narodu. A koji su to sasudi. govoreći: "NaĎoh Davida Jesejeva. koji je njih upokojio radi njegove ljubavi i koji im je olakšao bolove od stradanja! Koliki će jezici jednim glasom podigavši se jasnije od trube pokazati muţa milostinje i što je on njima sakriveno činio. koji će biti u ponoć. A kada se od česti uprazni po apostolu. ali na potrebu sluţbama zakona i na osvećenje Izrailju ţestoka srca? A ovaj sazda hram blagodati za sluţenje i dostojanje boţastvenih tajana i za molitveno sabranje naroda Hristova.mudrovanjem. no delima pokazan od Boga narodu. no uzdizanjem čistih ruku. što Bog spremi onima koji ga ljube". slavom i bogatstvom mnogo više nadmašio. i voĎenjem bitaka protiv naroda koji navaljuju i traţe da ozlobe Boţje nasledstvo. neravan obojici. Šta su prema ovom delu mnogo spominjani hram kizički i njegovi stupovi umetnički sloţeni. bio je car i krotak u smernosti. O blaţenoga obličenja! O dobrih pokretača Stefanovih! I kada je ţenih dolazio. no duševnim osećajima. Njihovu oskudicu tešeći. koje izviru od srdačnog instrumenta i dostiţu u uši Boga Savaota. pa se i spremi da uĎe u dvornicu sa mudrim devojkama. čujte vazljubljeni: utrobe ništih. zatvoriće se vrata. Ja mislim da je smrt bolja od takove kazne. kada sa Vladikom i ţenihom uĎe u zbornicu. niti uziĎoše čoveku na srce. i posvedočen ne rečima. Šta je. nevolja siromašnih. Jer koliki rečeni će opkoliti njega tada na sveljudskom onom saboru. "što oko ne vide i uho ne ču. Čudni Solomon bio je u premudrosti i lepoti iznad svih koji su carevali u Izrailju. Stefan. ne nogama.

što sa vama i same naše oči videše. koji je prema delu dobio i podobno ime. javi mu se Hristov vojnik. sa toplom verom i gorljivom usrdnošću. i nikako ne trpljahu da se nimalo razluče od njegove ljubavi. A oni blaţeni i vaistinu Hristove ovce ne uzimahu pretnje onoga zvera ni u šta. jer sve što beše u manastiru. samo ih moljaše da mu brzo dovedu kovača. trebao bi svakako da se prestavi kao Enoh. Jer čije su časne mošti u nas. jarošću sretajući onoga koji se razjarivao protiv njegovih ljudi. ne ukrade se gordošću. Kada je bio unesen u manastir i kovač je bio tu. a pokoravahu se kao što treba pastiru. jer podobno neukroćenom i divljem juncu doĎe u manastir. i unutrašnju pravednu kaznu pokazivaše. I kao bezumni. pa i ako bi ko po običnom načinu radi koristi došao k nastojatelju. tama upravljaše svetlosti i vuk beše pastir ovcama.Takova su Stefanova dela. reče u srcu svome: "Nema Boga. a zapovedi da samo neki mali deo hleba i drugih potreba daju igumanu. a nastojatelje manastira otuĎi od svakog dostojnog dela. Ne vezuje se on tolikom samodrţavnošću. i neka velika i neutešna beda pokrivaše duše sviju. I da ukratko kaţem. koja ispunjuje molbe naše ka spasenju i koja čuva od zala koja nailaze. prema pisanom. Zatim kada se vraćao na konju. takve su prednosti blagočastivoga cara. jer se tada dogodiše meĎusobni ratovi i činjahu se iznenadna i česta plenjenja. Svešteno njegovo telo bi ostavljeno kao neko mnogoceno nasleĎe njegovu otačastvu i svima. pošto su mnogi išli pred njim i iza njega. Pa i onaj svešteni zbor inoka stavljaše na raznovrsne nevolje. dobijaše dovoljno batina. koja nije nepoznata ni vašoj ljubavi. i ništa se od njega nije moglo čuti. verujemo da je i preblaţena duša toga nevidljivo s nama. već nije mogao govoriti. imaĎaše u rukama. i kazni mučitelja po pravednom sudu. Ovaj idol nepoboţnosti prisvoji javno sve što je u manastiru. I svima koji su u manastiru zapreti da nikako k njemu ne dolaze. donoseći dovoljno hrane i obilno što je na potrebu. poslan od onih koji su tada blagočastivo vladali da čuva mesto. tako da nisu smeli ni slobodno hoditi posred manastira. i ustroji da se to upravlja od svetskih. i koja se protivi i javnim kaznama kaţnjava one koji napadaju na njegov manastir i koji oskrbljavaju anĎelski čin u njemu. koja su prošla čak do grudi i jetre. Odmah se pokazivaše ljut i beše stan svakog bezakonja. Ali i drugo svedočanstvo izneću vašoj ljubavi. a i mnogi drugi behu gledaoci. kao što je imao običaj. Čujte. i u takovim ljutim mukama ispusti jadnu dušu. Obraćaše kako mu je volja bila. i noge njegove metahu ljuto u klade. i nemala prolivanja krvi. Kada ovo ne bi ovako bilo. Govorim o onom Juncu. i njegova sveta duša nastani se u neizrečenoj slavi. a zatim otkri zvera koji je unutra ţiveo. Neki Ivoje bi postavljen od carice Jelene za čelnika. pošto nas Bog voli. strašnije od prvoga. o ljubazni oci. Ovaj dakle u početku pritvaraše poboţnost i smernost. ne pretpostavi što od vidljivih misaonim. pokrivajući se ovčijom koţom. reklo bi se: vuk. primaše mnoga beščašća i pretnje. I ako je takav bio inok." A pokvari se i omrazi se u upravljanju. i to ne kada iguman hoće. a beše podnevni čas. tada u taj čas kada je on bio blizu manastirskih vrata. kada i bratija pojaše šesti čas. i prstom mašući prizivaše ovoga. no kruna ovoga zemaljskoga carstva isposredova mu nebesko carstvo. Jer izgledaše da ga je na susretu zbacio s konja i zabio mu dva velika gvoţĎa u grlo. izlazeći od igumana upadaše u ruke njegovih slugu sličnim lovačkim psima koji gledaju i očekuju ţeljeni lov. tako da se nije smeo zvati ni imenom iguman. a ako je bio mirjanin. nepravedno i nepoboţno. i . no kada hoće onaj koji daje. povest. takovi su plodovi bogoljubazne duše.

A Gospod ga ne ostavljaše u njegovim rukama. leţao je sedam sedmica. iĎaše sa velikim veličijem. mnoge noći provoĎaše moleći se. naroda tvoga. on koji je podoban tome. zaveštavši onima koje beše ostavio da upravljaju stvarima. jednomudrujući. Gnilo telo i kosti probodenih mesta. A on i nehotice kazivaše istinu. Vidi i ne prećuti!" I kada je on ovo izrekao. Zatim i samu nju najposle silom ispusti. uĎe i u vrata zvana carska. A on tako dostiţe u puk. Kada je od tada prošlo nešto malo vremena. da se navikneš da ne činiš svirepstva mome manastiru i narodu. A ako ga vrativši se. i udari ga po licu i prsima svećnjakom koji imaĎaše u rukama. Dirljiv beše prizor očima. koju si za ţilište sazdao Bogu. tako da su se videli i sami unutrašnji organi. bi pozvan Junac pismom na vojsku. ostade u crkvi. Okretaše se u postelji desno i levo. Hristov vojniče! Vidi oblak ţalosti koji nas je pokrio. stradaše poslednje dane. tako da kada je bio donesen u manastir. A posle neke. Podigavši one koje je imao u vlasti. Izišavši od mesta gde kovčeg stoji. Zli smrad onih rana po celom manastiru dosaĎivao onima koji se u njemu nalaze. izlaţaše iz crkve. A otvorivši kovčeg u kom je leţao mučenik. a duša je unutra bila nasilno drţana. sa suzama celivaše njegove svete ruke. Ovu skvrni Junac načini pećinom razbojnicima. a za to je znao jedini panamonarh. kao zver. kada je ovaj jedva k sebi došao. kao da će ka stolu nastojatelja. tako da je izgledalo da se svećnjak slomio od silnoga udarca i da je otpala njegova polovina. ." Riknuvši.ostajahu dalje. i suzama neutešan napor da se razume umnom finoćom nešto najstrašnije. kao što reče David. da bi ustrašivši se ostavio manastir. A iguman u podvigu budući. takoĎe su sagnili. Vidi poslednje podjarmljivanje tvoga nasledstva! Vidi kakva ti je obitelj. drţeći zajedno sa nastojateljem. I tako obuzet velikim plamenom. pitahu da saznaju uzrok onoga iznenadnoga prenemaganja. i mogao se videti onaj koji je pre bio gord gde leţi slično davnašnjem mrtvacu. jednim ustima moleći da se ukloni ona beda. no je telo prvo grozno i neobično sagnilo. I ovaj. a zatim da je telo podleţalo svojstvenoj raspadljivosti. i ovako mu iz dubine duše javljaše: "Vidi ozlobljenje naše. rekavši: "Ovo ti je odmazda. gleda u snu kao da se beše vratio iz vojske. Jezik mu je otpao i zubi su se rascepili od velike zloljutine. sa dugom i prosedom bradom kao što je i naslikan. za pouku drugima. "jer viĎaše da doĎe njegov dan". mnogim zakletvama zaklinjaše se da će ga ubiti svojom rukom. A onaj strašni stigavši toga. A Junac se okrenuo natrag da beţi. Zatim jedne noći po svršetku jutarnjega pjenija. čekajući pomoć utehe odozgo. A u taj čas Junac spavajući u vojsci sa drugovima svojima. naĎe. da ga tamo ubije sa ţeleznom palicom u rukama. ukrašen carskom odećom. A drugovi koji su bili s njim bili su u velikom uţasu i stojali su za mnogo časova kao izbezumljeni. dakle. i od sna skočivši. gde neki grad opsedahu. udari ga u hrbat posred bedara i u desnu mišicu kao kopljem sa ostatkom od svećnjaka. koji je sagnio. "gledaše grešni na onoga koji nije učinio nikakvu nepravdu". Ali ga sreta neki strašni muţ. da još više zlostavljaju nastojatelja. i o čuda! Jer ne ispusti prvo dušu po redu prirode. dugo je bio nemoćan jako stenjući i polaţući često ruku na mesta. koja po Boţjoj dozvoli primiše kaznu. I kada proĎe pripratu. i prolaţaše manastir idući ka crkvi.

i pokazavši Bogu sudiji. uzbune se utoliše. sabraćeš nas koji smo se nazvali stado tvoga manastira. venčajmo njegov časni vrh dobrim hvalama i svu brigu za nas poverimo njemu. po dostojnosti izvršismo. opet ruke milost činjahu. praznični i ljubazni praznik duhovni. dakle. dotičući ga se poboţni usnama i očima. A kada u strašni dan suda i svetlije od sunca zasijaš. neumesna pirovanja ćutahu. A ti nas nadziravaj odozgo. neka vas ucelomudre napred rečene strašne povesti. i uvek pruţahu ka ništima. što ne mogu pomisliti. a ja neveţa lišen sam umne oštrine. Stefane. Praznujmo ga u psalmima i pesmama duhovnim. odgoneći. praznujmo. u smernosti i istini. okropimo suzama radosti njegove svete stope koje su zgazile do konca neprijatelje i njihovu za zlo veštu moć. koje se često uzdizahu Bogu. svebogati. u veri i nadi i ljubavi. u čistoti i milostinji. koje su iznad onog krčaga sa manom. O dobroga delanja najkrasnijih ruku! Mislim da su ove ruke najsvetije bile. makar da je daleko od dostojnog. A kada nas postiţe i njegova sveosvećena uspomena. a još prema pisanom: "Neka te pouči smrt brata tvoga. braćo. koja se istanjila kao paučina. kome slava sa bespočetnim Ocem i presvetim i dobrim i ţivotvorećim Duhom. behu uklonjena. Slušajte vi koji se borite sa Bogom i koji ţelite da ugrabite crkvene stvari." Dovoljno rekosmo o ovom.O dobre zaštite. kada se moljaše i ruke uzdizaše. Zatim i malo znam. u krotosti i pravdi. ispustićeš onaj blaţeni glas: "Evo ja sam i deca koju mi dade Bog". Ovo ti je. jer na tebe se uzdasmo da o tebi sastavim slovo. sada i na beskrajne vekove vekova. venčavajući svakoga po meri usrdnosti. i kada umnu molitvu činjaše. koje su više i časnije. i njemu slična četa beše odagnana. . znamenje ljubavi prema tebi. amin. Celivajmo ruke mirisnije od skupocenoga narda. i beščinija koja se dogaĎahu posred manastira. čak više i od onih koje su pruţene na Gori radi primanja tablica zakona. Ali i Bogu je ljubazno ono što je po sili. jer posred nas sada nevidljivo stoji sišavši od neiskazanih visina. Izljubimo prsi. to je tvoja zasluga zbog ovoga. A obratićemo reč ka prvom. I da saţeto kaţem: Očisti Gospod zemlju naroda svoga poslavši Stefana. o boţastveni i svetli vojniče. koja je u duši. Ako. molitvama svojima vidljive i nevidljive neprijatelje svojom silom. slušajte i beţite kao od ognja. osim da se drţimo vrline. i u ostalom čime se ugaĎa Bogu. i ništa od nas ne moli. riznicu mnogih dobara. jer su mnoga tvoja stradanja. o brze promisli Stefanove. odvraćajući gnev Boţji koji se radi naših grehova pravedno podiţe na nas. A zagrlimo i ovaj svešteni kovčeg u kome je riznica Boţjih čudesa. o svojstvenoga bolovanja za svoje sluge! Jer odmah meteţi prestajahu. jer su oskudicu ovoga znanja delom učinile mnoge godine.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.