Grigorije Camblak

Žitije Stefana Dečanskog
Početak XV veka Savremena jezička redakcija prof dr. Lazar Mirković
Internet izdanje
IZVRŠNI PRODUCENT I POKROVITELj

Tehnologije, izdavaštvo i agencija Beograd, 6. decembar 2000 PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK Zoran Stefanović LIKOVNO OBLIKOVANJE Marinko Lugonja VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE Milan Stojić DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA Nenad Petrović

Elektronsku verziju za Projekat Rastko priredio Marko Marjanović po štampanom izdanju: Grigorije Camblak "Knjiţevni rad u Srbiji", Prosveta i Srpska knjiţevna zadruga, Beograd, 1989. Originalno objavljeno u knjizi Stare srpske biografije XV-XVII veka, SKZ, Beograd 1936.

Grigorije Camblak Žitije Stefana Dečanskog Meseca novembra 11.
Život i podvizi svetoga velikomučenika među carevima Stefana srpskoga koji je u Dečanima, napisao Grigorije monah i prezviter, bivši iguman iste obitelji. Blagoslovi, Oče! Beše i ovaj velikoga i najslavnijega naroda srpskoga. Ne samo da je vojničkim silama prevazilazio druge narode, i da je natkriljivao okolne slavom i bogatstvom, lepotom mesta i veličastvom, no se krasio i hvalio najblagočastivijim i najmudrijim carevima, sa kojima je čak bio u ljubavi.

U spisu setih se po imenu osnivača carstva. Jer kao neki uzročni koren po roĎenju i po carstvu bio je Simeon triveliki, Simeon, koji je u carevanju ugodio Caru sviju, Simeon, koji se spustio sa visine carstva i zavoleo veliko monaštvo, Simeon, dobri vojnik velikoga vojvode, koji se ne obveza valima ţivota, no postade ugodan vojvodi, Simeon, vaistinu drug onome Bogoprimcu, a mislim i veći – jer ukoliko je blagodat veća od senke zakona, utoliko su i sluţitelji blagodati veći od tajnika senke. Koren dobra, dakle, kao što rekoh, Simeon, ostavi carstvu dovoljno naslednika, od kojih je svaki u svoje vreme vlast primio. Nisu uzmućivali crkvu jeretičkim valima i jelinskim lakrdijama i basnama kao sinovi i nećaci Konstantina Velikoga, no su blagočastivo i bogomudreno i bogoljubazno upravljali vojskom i ostalim uručenim stadom. Počinjući povest o velikomučeniku i caru, usrdno molim bogoljubazne duše vaše da paze na ono što se predlaţe. I ako što bude nepotpuno, molim vas da me udostojite milosti. Drugi drukčije pričaju i svaki od ovih hoće da utvrdi svoje. A ja uzdajući se u mučenika, ne ispovedam blagodat ni ovima ni onima, no se uzdam u pomoć onoga, čiju povest pohvalnoga ţivota naumih da ispričam. Milutin, koji je četvrti posle velikoga Simeona, raĎa Stefana, veliki stub poboţnosti i venac carstva. I već do svoga punoletstva mnogo vremena beše proveo obradovan i svetao ka svima, poučavajući se uvek strahu Gospodnjem, i njime uklanjajući se od svakoga zla, i mnoga muţevna dobra dela izvrši od mladosti. Beše dobropristupan ka onima koji govore, tih rečima, milostiv prema stradalnicima, a toliko se gnušaše gordosti, da takvoga nije hteo ni pogledati. Zato se srca i razumi sviju raspaljivahu u ljubavi prema njemu. I sav se beše načinio pomoćnikom Višnjega i ka Njemu jedinome gledaše. Ali kako postrada? Podiţe zavist Ďavo koji uvek mrzi dobro. A izvršilac takvog sluţenja bila je njegova ţena. O moje suze, što ţenska prevara savlada praroditeljevu u raju veliku mudrost! Šta ovde nije htela zavist učiniti revnima? Čujte. Dolazi carica k caru pokazujući tuţno lice, neukrašen i neobičan nastup, roni suze i unutrašnjim plamenom preseca glas. I, da ukratko kaţem, podiţe oca na oslepljenje prvorodnoga sina, vaistinu slična Isaku dobrim pokoravanjem i poslušnošću. A on ne da nije znao za ono što je smišljano o njemu, no su ga mnogi od knezova i velmoţa tajno učili da se sa mnoţinom vojnika ukloni u neku od tamošnjih zemalja, i da izbegne od prevare, koja je smišljana protiv njega, i da se odene savršeno u svedrţanje carstva, ali nije hteo ove poslušati, sudeći da je bolja Boţja briga o njemu, koja biva svakome na korist, koji su sebe svedušno poverili njegovu čovekoljublju nego li savet i pomoć ljudi i ostajaše dalje drţeći se pravde i nezlobivosti, ogradivši sebe milostinjom i molitvama, govoreći: "Vladiko sviju i Boţe, jedini stvoritelju vidljivog i nevidljivog stvorenja, znaš srca stvorenih, unapred znaš sva njihova bića. Čovečja misao ispovediće ti se, i ostatak misli poverava ti se. Vidi da li u srcu mome ima nepravde, vidi da li je u meni put bezakonja. Boţe, koji pravedno ispituješ i srca i utrobe, vidi da li je istina ono za šta me ogovaraju, i sudi pravedno, i utišaj srce roditeljsko koje se oţestočilo nepravedno protiv mene, i preobrati stremljenje koje se diţe na milovanje milosti, ti koji si pri Jestiri ukrotio gnev Asuiru caru midijskom, koji se ispoljio. Spasi, dakle, mene, svevideći Vladiko, mene koji sam u bedi i koji sam blizu da podnesem

no je posle ubistva poznao šta je učinio. dakle. milostivi nemilostivo. a ţenom Adama savlada da se dotakne zabranjenoga drveta. slušajući ovo. nezlobivi ljutom zamkom. odlikovan dušom slovesnom i umnom. jer reče: "Sin premudri veseli oca. A šta je bilo dalje? Nadvlada ţenska prevara dostojna ţaljenja i priče za suze. a mesto gde se ovo dogodi beše zvano Ovče polje. dakle. Jer ti hrabrošću izvodiš okovane i tvoja mišica je beskrajno silna. . koji je bio dobar i blag muţ. a mi ćemo vratiti reč na povest. Predade sudu nemilosrĎa prvorodnoga. i molimo ga da posreduje za nas ka Vladici. pobedi se careva premudrost ţenskim spletkama. hvalim. no tu samu iz koje Ďavo beseĎaše. Ali vidi zloga savetnika kako prvo ţenu ulovi." Tako je hrabri Stefan poveravao tesnotu srca svoga jedinome Bogu. ma koliko da je bio u poboţnosti i prirodnoj premudrosti. a zatim kada je posle saznao da je ova slagala. No. Ovako. Nego izobličavamo ţensku saglasnost sa Ďavolom. I što pre znaĎahu od prirode neposlušnosti da je zlo. toliki i takav. No ućuta sila promisla na takvu nameru da bude iskušan nepravednom ranom i da se venča pravednim vencem od ţivotvoreće ruke onoga čiji se trudovi i znojevi uistinu ne mogu uporediti ni sa kime. a i podleţe malom ukoru. ne bi osudio najljubaznijega. gde beše i molitveni hram velikome arhijereju Hristovu. ovo delom navikoše pokorivši se zlome savetu. pokloni se očinska mudrost ţenskoj slabosti. vazljubljeni. lukavstvo ţene? Čuste li njihovu prevaru koja lako vara? Zašto takovi i bogoprosvećeni i premudri Konstantin nije video njezinu zlu zamku pre sinovljeva ubistva? Jer kada bi ovo znao. koji je takav bio. i znaĎaše dobro i zlo.nepravedni sud. bi lišen očiju! Da me neko od onih koji nisu dobro slušali ne razume krivo. a toga dostojnog hvale i svetoga da našim rečima beščastvujem. a oca mojega i cara odvrati od zazornoga i poročnoga dela. jer beše premudar. Nikolaju. kada kajanjem ništa ne mogaše pomoći. Mnoge druge takve i mnogobrojne primere iz boţanskih spisa znaju oni koji se ovim zanimaju." Ali ni zbog ovoga ne treba da mu zazru oni koji dobro razumevaju. Stoj pred ocem imao je nekako smeran i uistinu svojstven način. verujući laţnim rečima lukave ţene. jer zbog mnogih savršenstava ima smelost ka njemu. i nju ubi sudom pravednim. a da je neposlušnost zla. U carskim dvorima hoĎaše poboţno i u dobrom redu. i nije video odmah ono što su razumnom oku prikrile lukave reči zle ţene. Jer Stefanova oca kao blagočastiva i borca naše prave vere imamo meĎu svetima i klanjamo se njegovim moštima nepropadljivo sačuvanim i celivamo ih primajući osvećenje. Neka ne bude takve neumesnosti. i ubi sina svojega Priska. mnogoopevani caru. kao što Solomon kaţe. polaţući u njega svu nadu na spasenje. ugasi se roditeljska toplota ţenskom bestidnošću! Pravedni bi uhvaćen nepravedno. uvideo je kasnije. pokazujući radostan svima prirodno vladanje. Videste li. da Stefana. Stefan pretrpe ovo ţalosno lišenje vida. jer znaĎaše da je dobra poslušnost koju zapovedi Gospod. niti beše moguće uskrsnuti sina. Isto tako postrada i Adam. kao divno delo ruku Boţjih. o ruţnog dela. što je poslušao nju. Jer i Veliki Konstantin i prvi hrišćanski car. i.

Zatim je odatle bio poslan u Konstantinov Grad u zatočenje. da vuče k sebi one koji vole dobrotu." I govoreći ovo pokazivaše mu ono što nosi. blagodareći. koji dakle Jedinosušno razvraćaše po Ariju bezumnome. utoliko se unutrašnji obnavlja". a Duha svetoga huljaše po gnusnome Makedoniju. Stefane! . A on kao misleći reče njemu: "A ko si ti. ukrašen svetiteljskom odeţdom." I često se moljaše i činjaše mnoga kolenopreklonjenja. Stefane. stojeći nepomično do svršetka bogosluţenja. i kao ţrtvu sveplodija primi ih'. Imao je sveštenolepni izgled. koji za mene činiš toliku usrdnost?" A onaj koji se javio reče: "Ja sam Nikola. iz sna.kao zlato u peći iskuša ih napastima. Tako on svoja stradanja stavljaše u drugi red. da prebiva u obitelji Boga sviju i svedrţitelja. I bi zapoveĎeno od tadanjeg cara Andronika Paleologa. Uz to usred govora privoĎaše i apostola koji uči da su nedostojna stradanja sadašnjega vremena prema budućoj slavi koja će se u nama otkriti od Boga. a čini da je se stide oni koji vole zlo. i "ukoliko spoljašnji naš čovek oveštava. imajući sa sobom mnoge jednomislenike a uz to jednopogibeljnike i učenike neumesnih zapovesti." Ustavši. a onima koji imaju veliku smernost rečima davaše mnoge pouke. Njima olakšavaše bolove od isposništva. mirlikijski episkop. dakle. zaveštavši da niko drugi k njemu ne dolazi da besedi. A kada su se bratija skupljala na molitveno pravilo. Jer takva je vrlina. I . A i u Premudrosti je pisano: .Kada je stradalac ljuto iznemogao do kraja i leţao skoro mrtav. Takva dela ne ostaše nepoznata samodršcu. uveravajući ove da kao Bog radi nas postavši čovek vlada ţivim i mrtvima. a ne istinito. tako da su se i sam nastojatelj i sva bratija divili njegovoj bodrosti i revnosti." I nikako ne prestajaše. zajedno sa svoje dvoje dece koja behu u drugom mladosnom uzrastu. gospodine moj. I zbog ovoga bio je od sviju ljubljen i voljen. pa i Preobraţenje Vladičnje – koje je istinito bilo na Gori Tavoru. on se prvi nalaţaše. on svestradalni – učaše da je priviĎenje. osim iguman obitelji i onaj kome on dozvoli. pred zoru jedva je malo zaspao. A Ďavo tada. Evo na dlanu mome su tvoje oči. koji je u razna vremena uzmutio Crkvu raznim jeresima. da pokaţe pred svetim svojim apostolima i učenicima slavu svoga boţanstva. I sav beše u udivljenju. uzašiljaše Bogu blagodarenja smernim srcem i njegovu ugodniku. A osećaše i neko nemalo olakšanje bolova. ovako u sebi uvek javljajući: "Trpi.U trpljenju vašem stecite duše vaše' – reče Gospod. a tada prestavi Mojseja i Iliju neiskazanom svojom silnom vlašću. pošto im je on mnogo izgovorio iz Pisma o izdrţljivosti. imajući na umu korist bratije koja dolazi k njemu. tako da ga je često pozivao k sebi u carski dvor zbog koristi da sa njime govori i s njim obeduje. obilno obasut carevom ljubavlju. a svetlost blagodati sijaše na licu muţa. nego i on beše čuo za pohvalno ţivljenje ovoga muţa. primajući nemalu korist. I često k njemu beseĎahu. I tako prebivaše hrabri usrdno podnoseći nevolju zatočenja. i ispuni se od njega crkva mnogim meteţom. No iznese nekoga Varlaama. Noseći na desnom svome dlanu oba njegova izvaĎena oka i govori mu: "Ne skrbi. pominjući reči apostola koji govori: "I bivajte blagodarni. načelnika akindinatske jeresi i pokvarenosti. i prema njemu pokazivahu svaku paţnju. ne trpljaše što je Crkva imala veliki mir i što je Hristovo stado paslo na paši poboţnosti. I vide muţa koji stoji pred njim.

činovničkim i vojničkim činovima. Ako ovo učiniš. smernošću. A ne znam. pravosuĎem. a kao istiniti pastir primićeš nagradu od opštega Vladike. prevazilazeći mnoge careve koji su pre tebe bili.rastopih se zbog tvojih neprijatelja. one koji te mrze' i . premudrošću. zamalo ne poĎe za njim ceo grad. predade anatemi i izagna ga iz saborne crkve. i rekao nekim svojim slugama sa udivljenjem: . a pravoslavni deo beše u nevolji. istinom. smućivaše blagočastive. Jer ne pribavljaju imena poštovanja delima. makar da i pastira nosi ime. kada pastir previĎa ulaz vučji u stado. i ne odgoni ovoga. i oštreći bogoborni jezik protiv pravoslavlja. što posle njih utvrdiše svi dotad vaseljenski i mesni sabori. A tadanji upravitelj crkve. pišući razvraćene zapovesti protiv crkve. Zatim naprasno skočivši slično divljem magarcu. kao što zaveštaše i oci u Nikeji. zbog čega mučenici ne poštedeše tela ni krvi. na kome beše i zlomudreni Varlaam sa svojim zloslavnim pukom. car po svome običaju prizva k sebi Stefana. Pošto je ovo tako bilo. Varlaam. Po celom onom carskom gradu činjahu se ustanci i bune i razdori. A onaj koji moţe da ostavlja zloslavne a da ih ne goni. o moćni. dade otrova smrtonosne svoje jeresi. neprolazno tamošnjega carstva. zadivio se rečitom razumu muţa i rekao da je velika premudrost njegova. kako meĎu ljudima. i mnogo su govorili o spasenju duše i o carskom upravljanju.mnogi slediše njegovu jeres. gurnu u pogibao. Uzevši reč bogoduhnoveni Stefan reče: "Izgledaš mi. vaistinu meĎu svetima Atanasije. priključivali zloslavnima. što je glava vaseljene i kruna carstva. no kao zmijski rep još se kretao. I ovaj mnoge. a drugi su se protivili i njih optuţivali. a izjasni da je istinito bilo sveto Preobraţenje Hrista Boga našega. Nije pravedno ni podobno. smatra se od onih koji dobro misle da je zloslavan. koji se nije hteo pokoriti. dakle. o najsvetliji meĎu carevima. o najizvanredniji od drugova i braće!" I Stefan reče: "Javljeno je u Sv. no treba da ih odgoniš kao vukove koji upropašćuju duše. carskim upravljanjem. o Bogom venčani.omrznuh. i da poješ sa Davidom: . da drţiš njegove neprijatelje u gradu. a to je poboţnost. tako i meĎu ţenama. bi kao posramljen i do kraja potučen. Jedni su se. o care. zbog čega apostoli vaseljenu optekoše i privedoše čovečanstvo pravoj veri u ime Oca i Sina i svetoga Duha. uveličaćeš skiptar carstva i bićeš istiniti car istinitim hrišćanima. prosto. no dela proslavljaju imena. savršenom mrţnjom omrzoh ih i postadoše mi neprijatelji'. Sabor utvrĎuje Jednosušno. tako da je blagodario i hvalio Boţjega čoveka. da ti. dakle. sazva sabor. Nemoj ove nikako ostavljati u predelima Bogom darovane ti oblasti. koji si odlikovan carskim prestolom i koji si postavljen od Hrista da budeš pastir tolikom stadu. da hoćeš u svemu da budeš meĎu carevima dobrougodan Bogu i Caru careva." Kada je ovo čuo samodrţac. Zatim se zatvori u nečistu svoju ćeliju ne izlazeći i ućuta na vreme. kako u jednom grešiš. pismu. i. krotošću. Gospode." A car će njemu: "Kako misliš da grešimo u pogledu poboţnosti? Govori. umirićeš crkvene razdore i darovaćeš pravoslavnima duboki mir. Pa i onima koji su u carskim dvorima i samim evnusima koji su caru sluţili. A Varlaama sa druţinom njegovom. takav je zver i on.

iako su mu telesne zatvorene. a crkva je dobila veliko i nepokolebivo umirenje. a ostalo predavaše u ruke igumanu da razda onima kojima je potrebno. Da je Bog hteo da me tamošnjim hrani. Od onoga što mu car davaše i oni oko cara. neko od blagorodnih njegova otačastva. smatrao bi za veliku nagradu. nismo mi stekli. blaţeni. jer neko od dvorjana njegove jeresi javi mu ubrzo. jer smernošću i govorom privlačaše srca sviju. posla u Carigrad."Veliki muţ je velik u razumu. časni oče. a ljubav je sve k njemu privlačila. i koji je tako bio snaţan u Hristu koji ga krepi. Takva je bila Stefanova revnost za poboţnost. ljubitelja vrline. prešavši u pameti njegove prve običaje i setivši se ljubavi. i što je još čudnije od običnoga mu dela i što je Bogu iznad svega prijatno: milostinje ne ostavljaše. i dade blagodarenja. takva vera ka Hristu. radi najpotrebnije potrebe. i ušavši u laĎu. A zločastivi njegov skup bio je iz sredine istrebljen. Kada je ovaj saznao što je zapoveĎeno. pomoli se za onoga delatelja nepromenjene ljubavi. tako da je uticao na onoga koji ga sluša ka umiljenju i suzama. ujedno mnogo utešne i milostive da su mogle i samo kameno srce naterati na suze. davaše mu u ruke prineseno. dovoljno i iznad naše mere je ono što nam se nalazi bez truda. i poloţivši u nedra najvernijem sluzi i u uši njegove mnogo naručivši. takva je bila mrţnja prema jereticima. i svi grčki skiptri. zapovedivši da to odnese Stefanu. šta li on neće učiniti kada bude imao drţavu u svojoj volji? Od tada je car Stefana. ne bih po njegovoj presudi ovamo stigao. ovako odgovarajući k njemu: "Ovo. i otuda lice dobija zrake svetlosti. A kada ga je onaj molio da neki deo ostavi radi potrebe. I ovaj došavši donese poslano i poručene reči. poznat mu od početka i ljubim. Prisan je bio i samom patrijarhu i celom crkvenom činu." . mali ostatak od ovoga ostavljaše sebi. Zatim prizvavši igumana. Kada je ovaj bio u ovim prilikama. nije hteo. A uvek se ţuraše ka Boţjoj ljubavi. smatraše lišavanje očiju kao prosvećenje. On posla ovo na potrebu svojim ljudima koji oskudevaju. Jer takvo je lice onih koji su čisti srcem. pa i velmoţama i starešinama grada. tako da kada bi samo ko govorio sa njime. A on ustavši i podigavši ruke u visinu. a da se izagnaju njegovi jednomišljenici iz grada i da ih ne primaju gradovi i sela njegove drţave. i često moleći se iz dubine duše uzdisaše. I tako je Bog savetom svoga ugodnika očistio zemlju naroda svoga. I uzevši nemali deo zlata. kao onih koji gledaju Boga mislenim očima i ispunjavaju se neiskazanom radošću. još više ljubio i divio mu se." I odmah zapovedi da mu dovedu Varlaama svezana. osećaše bol u duši. a naročito mnogovidećim očima. cveta lice." Jer on. No pošto je tako bilo ugodno boţanskome promislu. I kada je u tuĎoj zemlji i zatočenju disao takvom revnošću prema pravoslavlju da je i cara podigao na izgnanje jeretika. O ovom mislim da i Solomon kaţe: "Kada se srce veseli. a zatočenje kao veliku utehu. no – kao što piše David – Onaj koji otvara ruku svoju i koji zasićava svako ţivo biće milošću. A neka blagodet sijaše na licu muţa. pobeţe u Rim. da ga razdeli ništima na utehu.

Stojaše i Stefan na odreĎenom mu mestu. I ovaj zastavši pred njim reče mu: "Sećaš li se što sam ti pre rekao javivši se?" A on kao pavši na zemlju govoraše da ga poznaje i da je veliki Nikola." A on izjavi da se seća toga i pripade nogama svetitelju da moli milost. o neizrečenoga ti milosrĎa. a da je dostojan mnogih muka i kazni. jer u mojoj su ruci tvoje zenice i ove pokazah tebi. uzdišući iz dubine duše i moleći se skrušenošću srca. . tada mudruju najsmernije. postade nevidljiv. vratićemo se da nastavimo povest. A kada je dovoljno suza prolio. zakrivši oči ubrusom. A mladića koji je doneo. Prinoseći suzne darove onome koji ih je dao. bijaše se u prsa. kada se udostojavaju najvećega. i niko ne poznade da ima silu vida. a da se ne seća šta je rekao. stojeći po običaju. dakle. od napora velikoga sede Stefan za sto i zadrema. I ugleda očima srca svoga onoga boţastvenoga muţa koji mu se ranije javio. Hriste! gledaše kao i ranije. molim tvoju usrdnost prema meni. ništa ne ostavivši. mnogo časova suze izlivaše od novodarovanih onih zenica. zadrţa neko vreme i posla ga ka svom gospodaru. A kada sedoše po običaju i kada je na sredini trebalo da se pročita ţitije i ujedno čudesa ovoga velikoga oca. dariva i tvojim očima prvašnji zrak.Takvo i mnogo više reče igumanu i. na zemlju pavši. kao što preĎe hoĎaše. molivši mnogo i blagodarivši obilnim suzama." Šta je bilo dalje? Već se svršavaše peta godina njegova prebivanja tamo. jer takovi su sveti. A on. Kada je bio u ćeliji. I tako uzevši palicu. i govoraše da je nedostojan takva dobročinstva. sada sam poslan da ispunim. milostivi. Svenoćno bdenije vršilo se po uobičajenom ustavu obitelji. reče: "Rekoh ti da ne tuguješ. reče: "Gospod naš Isus Hristos. pomoću palice opet doĎe u crkvu. a ovaj Stefan se prestraši. razdaj tamo onima kojima to treba. smatrajući sebe kao zemlju i pepeo. predade njemu u ruke ono što je doneseno. I tako se utaji od sviju premudrim umišljenjem. A onaj koji se javio reče: "Ono što ti tada rekoh. na isti način izaĎe iz crkve. jer mene ona sila koja me je ovde dovela. dotakavši se krajevima prstiju očiju. do dana kada ga izabra Bog da caruje pravdom i postavi ga kao pastira svome otačastvu. I došavši k sebi." I kada mu davaše vid." I onaj. koji je slepome od roĎenja dao vid. obilno hrani. i behu zapaljene mnoge sveće i kaĎenje. podiţe ga i učini krsni znak na licu. rekavši tome i ovo ka onom pohvalnome drugu: "Ako hoćeš opet što da mi pošalješ. O čemu smo napred govorili. i došla je časna uspomena čudotvorivoga oca Nikolaja.

A kada su. Šiljaše samodrţac Grka svome zetu. Najednom car. no samo dovoljno suza proli popustivši prirodi. sve tvoga carstva nedostojno je. o najsveštenije poslušalište i bogoizabrani ljudi. podvizima i drugim što pripada monaškom ţivotu. jer takva je veza prirodna i ne kida se osim smrću. projavi glas blaţenoga Jova: "Gospod dade. i kako premudro podiţe samodršca da izagna jeretike. / Tebi poverih dete. no se proteţe jače. on da sa onima pošalje i nastojatelja manastira Pantokratorova. najmanji njegov sin razbole se teškom bolešću i u malo dana umre. jer se ne mogu zadrţati. I izlivši dovoljno suza i ustavši klanjaše se muţu. prema ništeti Stefanovoj. Zato se. reče: "Tebi predajem. A on ne učini nešto nelepo od svoje blagorodne duše. dakle. Izvoli. da bi ovim posramio ratnika koji uvek zavidi svetima. Vladiko. ne ispusti nedostojan glas. Gospod uze. i car beše sav u podvigu. "I znaj. podigavši ruke na nebo. tako uzvodi i ovoga svoga venačnika. tako da su se svi koji su slušali veoma divili njegovoj velikodušnosti i premudroj reči. otačaski oseti milosrĎe. i više u meni nema nijednog jauka. / Blagodarim i slavim tvoje čovekoljublje. Njega steče naš manastir kao neku mnogocenu riznicu. o care. ne pruţi ruke ka vlasima glave. i mnoge časti i darove primahu. i na koji način doĎe u carski čin. opet ga darova svome otačastvu. prizvavši nasamo onoga časnoga oca. vrati s čašću sebi onoga koji je viši od čovečanske časti. poslanike da mu pošalje pomoć vojske. da njega pokaţe kao svetla pobeditelja i da njega posle rane opet uzvede na najveće. Ovo je. koji te dobro savetujem. No onaj koji Jova predade onome koji ga je molio na toliko i takvo stradanje i lišio sinova i kćeri. jer Agareni tada sve juţne krajeve pokorivši. pitaše o sinu Stefanu. Pošto ne ispusti ni malu neku reč negodovanja." I pričaše mu o mnogim dobrim delima muţa i o neporočnom ţivotu. I ako ćeš poslušati mene." A kada ovo ču ona milostiva duša. ne progovori nešto nekorisno. Od tada provede dve godine ovaj novi Tovit. ne samo mi. sa velikom mnoţinom iĎahu na istočne. srpskom caru. prevazilazeći pretruĎene muţeve koji su u obitelji proveli mnogo vremena. i ispovedaše blagodat govoreći: . molim vašoj ljubavi. dete. no i sav onaj carstvujući i slavni grad. čujte kako se vrati u ţeljeno svoje otačastvo. sve mu darovavši dvostruko. i prosto sviju domaćih. došli caru srpskome. A kada srce iznutra probadahu strele prirode. pošto je iskusio različna stradanja i u takvim i tolikim bedama pokazao se trpeljiv i ljubazan. / promislitelju dobri. što Samodrţac beše zapovedio davahu. i već podizaše rat protiv varvara. makar godine ţivota tvoga bile i na desetine hiljada. / Tebi poslah dete. tako bilo. / i spasi mi se od sada i doveka." A kada ovoga grobu predade. suzama ujedno i smernom mudrošću. dakle. toliko si sebe oštetio.Kada proĎe nemnogo dana iza toga čudnovatog progledanja. dakle." Ove i druge blagodarstvene reči izreče o detetu. koliko si samodršcu koristio. A divan onaj reče: "Pitaš me o mnogostradalnom i drugom Jovu. reče. / što si izvoleo primiti plod moje utrobe / koji još nije iskusio zlo. kao muţa rečita i iskusna u svemu.

i prepasa se na dostojno mu srpsko carstvo. i čuĎaše se razumu muţa. sakupivši dovoljno . ovi svi tekući pripadahu k njegovim nogama. čudni onaj nastojatelj i uz to obični monasi sa mnoţinom bratije sa suzama ovoga provaĎahu. i okruţavaše ga velika mnoţina onih koji nose oruţje. mestu zvanom Banjska. A on kao otac primio je dobroga sina i sa suzama celivao. po njegovoj zapovesti doĎe k njemu. predade ga njegovu dedu. jedan drugoga ne stiţući ka njemu tečahu. Od toga vremena bogoljubazni Stefan postade veći u ljubavi Hristovoj. Putovavši dovoljno dana. A on sve grleći celivaše i govoraše im reči pune koristi a ujedno i premudrosti. a mene da udostoji milosti gubitkom vida."Neka bude kako Bog hoće. jer ne beše tako lak na izmenu. moleći sa istinitom smernošću oproštaj za ono što je njemu učinio. celivaše sa suzama i otpuštaše. posvećena je prvomučeniku Stefanu. i kada se osećaše zlo i da neće više ţiveti. oče. jer nije prepodobno ni pravedno da ko ne posluša kada Bog zapovedi. pokaza se onima koji su se skupili svetao licem. a crkva koja je tamo. i kada su svi njegovi podanici imali veliko smirenje. Kada je Stefan bio u ovom i kada se krepio i uzvisavao Hristovom silom. koji je došao s njim od Konstantinova Grada. i ovoga dozvavši k sebi grljaše. i odavahu carske dobre hvale. I kada polaţaše na put iz manastira. mislili su da se rastaju sa dušama. gde ostavši malo dana. sve davaše manastiru u kome beše prebivao. i mnoge darove davaše. a stiĎaše se njegove nesravnjene vrline. bi poslan od cara i ujedno oca sa mnogom čašću da prebiva u nekom dioklitijskom mestu. zapoveĎeno ti izvršio si. i javljali mu što se dogaĎa. doĎe caru naprasno neka bolest. odmah bacivši ubrus od očiju. i nekako polagaše u njihova srca neku silu usrdnosti. I tada se ispuni na njemu ono proročko: "Nezlobivi i pravi prianjahu mi. jer sluţitelj Boţji reče ovo: "Oče. Samodrţac se obradova zbog ovoga. moleći da pošlje Stefana k njemu. mnogi su brzo priticali ka Stefanu. i imaĎaše dobre nade u svemu. I beše voljen i ţeljen od njihovih duša. kao što si zapovedio. pošto su mu prinošene obilne potrebe na svako ugaĎanje. A činovnici i koji su nad carskim dankom postavljeni. a i vojništvo bezmalo sve. od čega mnogi stradaju zbog lakomislenosti. zapovedi da bude odnesen u svoj mu manastir. brat njegov od druge matere. poĎe na put za onim koji ga je vodio napred. – reče – obojica duţni da blagodarimo onome koji je tebe hteo da spase sluţenjem carstva. A kada je car izdisao. A kada saznade da je očeva smrt istinita. pošto ti nisi uzrok ni mome roĎenju na svet. A on sina." Zatim ubrzo spremivši one koji su hteli ići s njime. i kada je on odlazio. i tu bi pogreben u od njega sazdanom manastiru. stiţe u otačastvo i kada doĎe na mesto gde je car tada prebivao. Zatim malo dana ostavši. Konstantin. ostavi ţivot. i reče mu reči pune utehe. i hranjaše se u duši nekom boţastvenom sladošću. časni oče. kada on ne bi dao. posla caru u Vizantiju." Car se ovome udivi. Kada je prošlo mnogo vremena i kada je trebalo da se izvrši boţastvena volja. tešio je carevo ridanje i sebe je smatrao krivim za ono što je podneo. I pošto se takav glas svuda raširio. i velmoţe koje su u savetu. A on mišljaše da je to prevara. a još svetliji očima. zbog toplih tekućih voda. A on darovano mu od cara. A šta je činio podraţatelj Hristov? Primljen dobrim rečima. Zato smo." Primivši konačne molitve od njih i njima mir ostavivši.

Vi savećaste o meni zlo. a prizvavši još i od okolnih predela ne malu pomoć. . po Jovu. venčavaše njegovu časnu glavu. utoliko je nosio smerniju misao u smernom mudrovanju. i pošto je imao spremljenu vojsku. i sklanjahu se pod njegovu ruku. izabra takvu muţu dostojnu. a ne čovekom. i niko se nije smeo protiviti. koji sve dobro udešava. Jer ne postade rob ţenskim slastima kao Solomon. zapovedi da se skupi. A ostalo sve po činu i bogougodno upravljaše. a mnogi se odlučiše na bekstvo. A kada se pribliţiše obe vojske. niti pogubi vojsku carstva kao mladi Rovoam. i Hristov učenik vaistinu po prvom Nikodimu. ukoliko se veliko carstvo širilo i mnoţilo. onaj koji u svemu promišlja njemu korisno. a ne ratuj sa tuĎim narodima na svoje otačastvo. tadanji arhiepiskop. milostiva ona duša oseti milosrĎe prema bratu. a njegovi ljudi se skloniše k Stefanu. a Bog saveća o meni dobro. a svete časno poštovaše velikim strahom i poboţnošću. milošću Boţjom car Srba. I kada su se sudarile obe strane. crvom. i poslavši zapovedaše da se brzo ukloni s carstva. no i svakoga dana savest omivaše suzama. A on nimalo ne poslušavši. a dovoljno je meni i tebi u tolikoj širini zemlje ţiveti. Što se meni dogodilo. po Davidu. da me je Bog pomilovao i postavljen sam kao car otačaskom udelu. no Josifov drug bratoljubac. jer ja nisam Kain bratoubica. Konstantinu. dobivši takvu nagradu za svoju ludost. I sam Konstantin pade jadno. A on. spremaše vojsku za bitku. da slepu čoveku priliči carstvo. I padoše mnoga tela jednorodnih." I iza tih reči tamo poĎe. često postelju močeći suzama. Nikodim zvani. no štaviše naprotiv ovima savijaše pred arhijerejima visinu carstva. pokazavši ga kao savršena cara svim ilirskim narodima.vojske. sa mnogom radošću i carskom čašću. iĎaše na njega. koja od grada solunskoga od carskoga korena budući doĎe na carsko. jer govoraše: "Kada se kadgod čulo. A šta je bilo posle ovoga sa blaţenim muţem? Dalje je imao sve u rukama. ne samo u noći. i moljahu da im zapoveda kao slugama. iĎaše na borbu. kao drugi sin. Njegovu reč javljam sada tebi. A kada su bili u crkvi. blaţena Paleologina. bi pobeĎen onaj koji je pošao da čini nepravdu. pozdrav.Ne boj se. i ovako mu poslanje napisa: "Stefan. Zato prestani sa onim što si počeo. doĎi da usrdno vidimo jedan drugoga i primi drugo dostojanstvo carstva. Zatim ustavši otuda. prema Boţjem promislu. Takav beše uvek spominjani Stefan. i obećavahu mu svaku dobru pokornost. da strahom Boţjim i njegovom pravdom vladam narodom kao oci naši. nazivajući sebe. A sada opet znaj. i reče: "Ne priliči pre poći na rat dok ne odam onom koji načalstvuje crkvama dostojno poklonjenje. niti se drznu beslovesni na svete kao Ozija. kao on tada ka braći: . jer ja sam Boţji. arhijerej uzevši rukama krunu carstva. veoma ţeljenome bratu naše drţave. Pošto beše lepo da on ima i pomoćnicu ka bogoljubaznim delima. no svi okolni slahu knezove sa mnogocenim darovima kao molitvenike i moljahu da ţive sa njime u miru. niti progna proroke kao Ahav." A kada je ovo čuo. i zemljom i pepelom.' " Ovako dakle Stefan. A srete ga onaj koji je svetiteljstvovao. kao što peva prorok. sam si istinito čuo.

' A sada to videsmo na samom delu. a ujedno ravno i travno. a vrata manastira nasprama crkvenog lica malo se klone ka juţnoj strani. Prvo okolo podiţe grad. Tu izviru veliki izvori i napaja ga bistra reka. Vojništvo beše strašno neprijateljima samo kada čuju za njega. čija voda pre ukusa daje veliko rumenilo licu. tako da su i mnogi iz daleka ostavljali svoja otačastva i tamo prelazili. a ne ţrtve" i "onaj koji je milostiv ništemu. dajući ljudima zakon. Obilazeći mnoga i različna mesta po celoj svojoj oblasti. Pošto je boţastveni krepko drţan neiskazanom ţeljom." A oni rekoše: "Slušasmo proroka najsvetlijega meĎu carevima gde govori u psalmu ka Bogu za cara: . i kada ovo dobro sagleda. tako da se niko ne moţe nasititi naslade vode. Sa istočne strane ovome se priupodobljava veliko polje. Konstantinov Grad i Tesalija. čineći. zvano Dečane.Ţelju srca njegova dao si mu i nisi ga lišio volje usana njegovih. a naročito mnogo blago dobio je manastir Svedrţitelja. druga bogougodna dela. mnogogranatim i mnogoplodnim. ljubljen dušama sviju. sveštena Gora Sinajska. dakle.Koliko je strašno ovo mesto. Beše. no dom Boţji' – kao što reče Jakov. A sam. Sa zapadne strane zatvaraju ga najviše gore i njihove strmine. reče: " . Jer slušaše što je pisano: "Milostinje hoću. a posle ukusa veliko dobro rastvorenje telu. Jerusalim i sva Palestina. dakle. Ali dovoljno je o tome. tu prebivaše diveći se krasnome mestu. I naĎe neko mesto u predelima hvostanskim. jer u svima njegovim godinama zemlja izdavaše veliko obilje plodova. utvrĎen čestim kulama. gde Bog nekada stade sa slavom." A car k njima s radošću: "Šta drugo da više ţelim. Bogu u zajam daje".A Gospod čini i ovo proslavljajući svojega ugodnika." I tako sa rečju zapovedaše da brzo doĎu kamenosečci i da se postave od pomorskih gradova načelnici zdanja toga. mnogim suzama blagodario je Boga. ovo nije ništa drugo. to uvek imaĎaše na srcu misao: "Šta ću dati Gospodu za sve ono što mi dade?" Izvoli zidati hram u slavu Hristu Svedrţitelju. a sve carsko beše po činu. i obrativši se k velmoţama koji su s njim. postavivši šatore. A povrh ovih podiţe preveliku . i otuda je tamo zdrav vazduh. A hrišćanski rog rastaše i crkveno beše dobro upravljano. moja usrdnost se saglašava sa ovim mestom. i tu poloţiti svu svoju usrdnost. dovoljno dug i širok. i divan razumu sviju. navodnjavano istom rekom. o izvanredni bogoljubaznih drugova. traţaše prikladno za takvo delo. jer leţi na najvišim mestima. pa i sveta Gora Atonska obilno pocrpe njegova dobra dela. Takvo je dakle mesto časno i dostohvalno za podizanje manastira. Dovoljno ih primiše Egipat i Aleksandrija. a milostinje šiljaše svuda kao neke zrake. a dobronaročiti Stefan sijaše kao neko sunce zbog svoga ţivota koji se sijao vrlinama. a odasvud teku najslaĎe vode. sačišćeno svakim drvećem. tako da su se svi okolni čudili njegovoj drţavi.

to se ţurio da delima izvrši. Posla. Pa načini i igumaniju. koji te uz to nije ničim uvredio. uznevši se mnogim uspesima i slavom carstva. za svagdašnje slavljenje njegovo. pokazujući njegovu ţelju i usrdnost k Bogu. i sveštene odeţde i svilene tkanine. I kamenje jednoga sa drugim sačlanjeno je divno i najumetničkije. Zatim dozva i ravna anĎelima nastojatelja onoga bratstva. Priloţi manastiru mnoga sela i prihode po različnim mestima svoje oblasti za potrebe bratiji. i sazdavši sve po redu i u lepoti. Toliki i takav hram sazdavši. muţa ostarela u vrlinama i dovoljno iznurenog isposništvom. A po zidovima grada okolo prilepljene su ćelije inocima. tu obe strane ugledaše jedna drugu. predivno sastavljen veštinom da izgleda kao da je srastao u jedan. i posla da se skupi vojska koja će ići za njim. kuhinju i pekaru. oruţaj se protiv varvara. I kada je bio na mestu takozvanom Velbuţdu. koliko matera će ostati bez dece. najhrišćanskiji Stefan bugarskom caru da bude izmirenje. ne mogu ih ni opisivati.utvrĎenu kulu. jer deo tvoga nasledstva koji ti Bog darova. blizu manastira spolja. A Stefan saznavši za ovo iz pisma. kao neka ptičija gnezda. s juţne strane velikoga oltara postoji drugi oltar u čast i slavu ovoga svetoga oca. na dostojnolepnost onima koji su ga učinili. a mnoţina njihova. dakle. I što je u umu smišljao. A velika je bila. ukoliko je moguće. a ne na Hristov narod. umetništvom delatelja. čemu dolikuje reč proroka: "Bih kao ptica koja se usamila na zidu. Zatim podiţe i crkvu od osnova dobrom posetitelju velikome Nikolaju. pošto je savršeno izvajan kamen. da ti dobro bude. Drţe ga stubovi od mramora izvajani. po imenu Arsenija. A i unutra u manastiru. kao onaj koji smućuje i ratuje ono. Budi zadovoljan sa svojim. što beše razumljivo. predade Bogu Svedrţitelju. ustrojene u prostranstvo. koji se javlja u neiskazanoj nekoj lepoti. gledajući toliku mnoţinu koja se ne moţe izbrojiti. da ga pretekne sa sinom Stefanom. imaš u rukama. A posred svega ovoga on podiţe dobrolepni i bogolepni hram. što Bog drugima darova. a ne ţeli drugo. A spolja sastavljen je mnogočudno od uglačanog mramora. čiji sam ja po njegovoj blagodati pastir. dakle. Pomisli koliko krvi ima da se izlije. kao što i do danas stoji i u premudroj njegovoj hrisovulji. i naši behu veoma mali. crvenoga i ujedno beloga. sakupljena od različnih naroda. po zdanju najveću. jer dolaziš u sukob sa Bogom. a prizvavši još i nemalu pomoć Gota. Ovo je dakle ovako izgledalo. A ako si toliko ratoboran. i ovo sve njemu uruči. pokriva mnogim olovom. govoreći: "Zašto se trudiš da pogubljavaš rodove bugarske i srpske. tako kao kada bi neko rekao pet na tisuću. i uvek lepota kamena i veličina daje hramu najveću krasotu. njegova vojska. smuti se. podizaše se na srpsku drţavu i ţuraše se da je pokori. koji unutra ima veliku duţinu i širinu. tako da izgleda da je lice celoga onoga hrama jedan kamen. i išaran je raznim svodovima. koje pripada k Sardikiji." A načini veliku trpezariju. koliko će se telesa sa obe strane izloţiti pticama i zverovima na hranu? Koliko će zbog njih biti istraţivanja onome koji je ove . koje su imale bisere i dragoceno kamenje. jer bugarski car Mihailo. Drugi iznenadni podvig snaĎe cara. tako da se velika blagodet sija onima koji gledaju. neko čudno delo i povesti dostojno. a visinu toliku. a sam se ţuraše. što je od njega dobro razdeljeno. da se umaraju i oči onih koji gledaju. A zlatne i srebrne sasude. koji su ţiveli s one strane Dunava. tako da je po visini ravna crkvenom vrhu. iĎaše podobno moru koje se talasa.

a smernima daje blagodat. Gospod mi je pomoćnik i ja ću pogledati na neprijatelje moje. Stefanu. no mnogo svetlijeg.' . I sada će." I dozvavši vojvode zapovedi da se ureĎuje vojska i da se sprema za borbu. Zatim ujedno skupivši svu vojsku. I tako provede svu noć stojeći.' " Ovakvim bogovećanim rečima učinivši sve usrdnima i njima u srce davši neku boţastvenu silu. govoreći: "Idite. i postavivši sina Stefana po sredini. s vama poslati anĎela svojega da sruši gordoga pred lice vaše.Neka se ne ustraši srce vaše'. I uzevši mrtvo telo toga Mihaila i svršivši nad njim potrebno. gledajući takovo ustrojenje svoje usrdnosti. ukrašavajući se svetlim pobedama. obrati se ka svojima. blagodareći Boga.Bog se protivi gordima. a narod ga je sretao i venčavao pobednim pesmama. uputi ih u borbu. deco. spremivši mrtvoga običnim predovoljno. izgubiće sa ovim i ono što misle da sigurno drţe. Jer piše: . Budite hrabri. A kada je nastao dan. kao nekada Amalik. najsjajnijeg meĎu svima prvima. što su stekli takvoga cara. to ću poslavši dovesti ga svezana beščasno. predaću ga najsilnijoj smrti. ne postavim nogu naše nepobedne drţave na njegov vrat. odoše svojim kućama. Jer kada Senaherim. i posle drugih mnogih i velikih muka. posla jedne noći jednoga anĎela i ubi od puka asirskoga 185 tisuća. hvalio i čudio se. koji je tada pokazivao u borbi veliku hrabrost. bi pravedno na to priveden. jer oni koji se ţure da ugrabe tuĎe. a mi ćemo prizvati u ime Gospoda Boga našega. reče: "Gospod mi je pomoćnik i ne ubojim se. vojvoda cara asirskog. I od tada se ţuraše ka većim podvizima. što će mi učiniti čovek." A šta Stefan kada je ovo čuo? O. blagorodne duše! O blaţene nade! Iz dubine uzdahnuvši. Jer takvo je delo molitva: ne otpušta onoga koji se moli takvog kakvog prima. da se izvrši njegov pravedni sud. opsedaše Jerusalim. a koji je ostavio one koji su daleko od nas da miruju? Sam imajući podobno. pošto tako sudi svevideće oko. i ne mogaše izbeći sud Boţji.beslovesno pogubio. I tako se Bugari ispuniše stida izgubivši mnoge od svoje vojske. Car bugarski bi uhvaćen od srpskih vojnika i bi priveden k sinu carevu. A sam u svome šatoru stojeći." A on čuvši ovo i riknuvši kao zver. pošto padne. i Aleksandra. iziĎe imajući svetlost na licu. u ime Hristovo.Jedni na kolima a drugi na konjima. vrati se svojoj kući. moljaše se. njegova nećaka. uzdam se. A kada je došao u manastir sa slavnim knezovima i sa mnogim desetinama tisuća. ispuni velikim meteţom predstojeće i podizaše jezik nepoboţnosti i pretnje protiv Stefana i na kraju reče: "Ako ne doĎe do ujutro kad se sunce javi sa istoka. A pobeditelj Stefan. A Bog posluša svojega ugodnika i onaj silni gordeljivac bi pobeĎen sa svom vojskom svojom. roneći suze kao izvor moljaše se. preklonivši kolena i poloţivši lice na zemlju. i tu se liši ţivota bedno. Bog videvši smernost i ozlobljenje naroda svoga. i ako. kao Mojsije u starini kada izlaţaše od šatora svedočanstva. uruči je njemu. podigavši svoje neporočne ruke k Bogu i njega prizivaše u pomoć. . jer piše: . pisaše pobedne pesme Hristu caru i ispunjavaše se neiskazanom radošću. dejstvom molitve. gledajući na mnoţinu onih. A on opet došavši u običan šator. postavivši za cara. Ono što on spremaše drugome.

tri stadija daleko od velike obitelji. jer ne znam koji će carevati posle nas. koprene tkanja. ako mu bude moguće. sačuvaj za manastirske potrebe. i pošto su se prsti otrgnuli od samih okolnih kostiju. Klanjajući se ovima grlio je usrdno ona sastradateljna tela. a drugi put i javno danju. i razdelili se od članovnog sastava. dajući svakoga dana obilno što se našlo za njihovo umirenje. Jedne noći po svršetku jutarnjih pesama. prilegavši na svoju usamljenu postelju. A sada dospevši do kraja izneću kako je bio mučenički kraj njegova ţivota i kako se on nastanio u zboru mučenika. kakvi će biti proizvoljenjem. radi toga ovo uzevši. A Stefan napred spomenuti sin njegov. pošto je meso otpalo. Nije mi sada zgodno vreme da dalje pišem o ovima. Prizor beše vaistinu jadan i gledanje je izazivalo suze milostivim očima. radi ljutine koja je izlazila iznutra. a ostalo sam razdavaše. zapovedivši da svima ovima ugaĎa i da im ublaţava bolove koji dolaze od bolesti. Došavši k njemu reče: "Spremaj se od sada. i mirisna mira radi hlaĎenja ognja koji se diţe. .Zato i načini i drugi manastir. i ovu oduze od otačaske oblasti. jer ćeš ubrzo izići pred Gospoda. Jer on se ţuraše uvek i hoćaše." I ovo. I ni Solomon se u svoj slavi carstva svoga ne slavljaše koliko on ovim sabranjem stradalnika. radi mekoće. jer od tada sve noći do časa pravila provoĎaše hodeći po gradu i traţeći one koji trebaju. Zatim ne mogući trpeti plamen stremljenja. koji su se udostojili nekim boţastvenim darovima. blaga i dobra muţa. i tamo se opasa na svesadrţanje carstva. jednom praveći se da je neki od vojnika. dakle. one koji su se sasvim savili i nisu mogli ništa raditi. i one koji nisu mogli slobodno disati. dobro sastavljenim i ukrašenim zastiračima za leţanje. opet obična korist. A sam tamo često dolaţaše. opet hoće da bolje dobro javi. i sebe bacivši na zemlju. preĎe u arvanitsku zemlju." O dobre vesti! Ustavši iz sna. Stefane. ostalo vreme ţivota moga svrši se. malo zaspa. i mnoge noći provoĎaše besedeći s njima. imajući sa sobom mnogo vojništva i mnoge od načelnih velmoţa. dovoljna mnoţina po broju. za njih je potrebno drugo tačnije upraţnjenje i raspoloţenje. a drugi deo radi onih blaţenih stradalaca. I opet Nikolaj. i dalje da ţivi sa Hristom. udostojiše beskonačnoga carstva. radi leţanja onih sveštenih tela. blagodaraše Boga i vesnika dobroga preseljenja. snabdevenim svim potrebama neophodnim za to. mnogo puta bio je ranjen ţeljom za carstvo. govoreći im reči utehe i hvaleći ih što se radi privremenog stradanja i koje brzo prolazi. Tamo ustroji da dobijaju odmor kakav ko hoće. govoreći: "Časni oče. A postavi njima i upravitelja od dvora. one koji su imali izjedeno lice uzavrenjem krvi. za smrt. iznutra krijaše zmiju od straha da ga neće dobiti. odlikovanu dostojanstvom tribuna. Zatim prizvavši nastojatelja manastira napred spomenutoga Arsenija. dade radi obitelji. da ostavi zemaljske uzbune. i dajući ovima dovoljno novca. jer behu meĎu njima muţevi. i njemu iznese mnogo zlata. I tamo sabra po celoj njegovoj oblasti bratiju koja boluje od sveštene bolesti. suzama radost mešaše. I ugleda velikoga Nikolu u takoj slici kao što mu se i ranije javi. a malo njih su znali za njegovo delo. sa ćelijama jednom do druge. celujući ih sa suzama.

nije obraćao svoju paţnju ni na što drugo. da se ne preseli odavde bez mnoge koristi. no kao kad neko sunce pod zemlju zaĎe. reče: "Zašto vi tako oţestočavate krotku dušu. i po običaju traţio je nište. O nepravedne osude! O nemilostiva odgovora! Kako ne pomilova otačasku utrobu. i prebivaše vršeći mnoga dobra dela. i iznenada doĎe sa mnogim silama. i imaĎaše u rukama oca sa ţenom i decom. kaţe se. kako se ne smilova na roditeljsku starost? Kako se ne postide sedine? Kako se ne seti onoga koji je rekao u Zakonu: "Poštuj oca i mater. a njega posla u tako zvani grad Zvečan. koji su pokazivali u mnogom da su njegovi. Ali kako bi bio savršen mučenik. i posle nekoliko dana osudi ga na najgrču smrt udavljenja. ispuni je velikom korišću i ovim ćeš pokazati svoju moć. . i zašto je pokornu zakonu Boţjem prisiljavate da mu se protivi? Kada primismo dobro iz ruke Gospodnje. I tako predade Gospodu blaţenu dušu." A on. prepusti da se na njemu vrši Boţji promisao. A zato i naĎe zgodno vreme sin. no da iznesem na javnost i da predloţim vašem sluhu. A ja. Tako i Davida krotkoga u ovom podraţavaše i sinovlje gonjenje usrdno podnosaše. kada ovo saznade? Mnogo puta obraćao se njemu da ostavi nepodobno. kao što kaţu spisi mnogih svetih da je bilo. nisam mislio da ovo sahranim u dubinu zaborava. kako smedoše. da ne bude i nama kazano ono po pravdi. samo je često bio pogruţen u skrušenosti srca i suzama. a ujedno i napadač. kao što je poznato. došavši na mesto. smedoše pogledati na ono sveštenolepno lice? Ili kako se drznuše da se svojim skvrnim rukama dotaknu njegova sveta vrata? O neumesnosti! O ludosti! Kako se ne osušiše zločinačke ruke? Kako ne oslepiše njihove oči. što je rečeno bogatašu: . a treba i svako zlo istradati. Jer od kako primi vest o blaţenoj smrti. A kada su neki. rekli k njemu: "Zašto je tvoje toliko šteĎenje o sinu? Zašto toliko odlaganje i kašnjenje? Pošalji vojsku. i predade se riznica grobu. takovo naumivši. A njemu ništa slično. i dostojnolepno obilno izvršiše se sveštenoslovlja. a mnogi su načini smrti. zar nećemo pretrpeti zlo? Dovoljno se nasladih dobara sadašnjega ţivota.Primio si svoja dobra u svome ţivotu. od anĎela prihvaćenu i hvaljenu. o svešteno sabranje i časni oci. trudeći se ujedno i da vaš sluh uzveselim slušanjem povesti i čudotvorenjem mučenika. No kako će poslušati dobar savet duša koja se jednom ustremila na zlo? A našavši ovoga gde se ne pokorava. i da zajedno sa njime ţivi. i njih dade čuvati u drugom gradu. da ne bi u nekim malim rečima osiromašila tolika bogatstva boţastvenoga mučenika.A šta je činio on. a mnogostradalno ono i časno telo bi doneseno u njegov manastir. koje ćemo sada izneti. slavu i carskoga imena. nekako neobično pogledavši na njih. a zastrašićeš njegove vojnike i dalje se neće smeti podizati na rat protiv tebe. krotki. i imati neki dostojni deo tamošnje utehe." Pa i zloga gospodara zle sluge. No dosta je o ovom. kao onima koji su hristoljubivi i mučenikoljubivi.' " Našto će se oni posramiti i neće mu na to moći dati nikakva odgovora. dobivši. a posle malo vremena biće ujedno naslednik i molitve i carstva. ako ne ovako? Jer jedan je udeo mučeništva. ići slobodnim nogama? Kako se idući ne izmeniše ka milosti? Kako li. kao što reče Jov.

Jer kada se već vršila boţastvena sluţba. i pošto mu ne beše zabranjen ulaz. Da li je ovo. dotakavši se sa verom njegovih moštiju. javi se neki čudni i svetlošću neiskazan. nemi i gluhi. stojeći napolju. briga za sirote i udovice." Vaistinu Stefan pokaza dela dostojna vere. nezlobije. A sam u mislima mnogo razmišljaše o ovom. ispriča nastojatelju viĎenje. lice sa očima poloţi na telo svetoga. a jezikom govoreći molbu mučeniku. svetije i časnije delo od onih zavetnih tablica. da svi vide i da se klanjaju. raslabljeni. i zapovedi mu da iz zemlje iznese telo njegovo. I niko od tu sabranoga naroda ne ostade. tople suze izlivaše bijući prsi rukama. i ukore ih kao one koji nisu verovali. i oni koji su ove znali kaţu da su do skoro bili ţivi. tako i ovoga. postade voĎa i hodeći propovedaše veličija Boţja vršena od Stefana. rekavši da treba da bude delo. A on i opet javi velikome. i kada je ovo izvršeno. A on ustavši i zastrašen bivši. čudno! Nikako! Jer Hristov je učenik. a da se nije nasladio takova dobroga mirisa. a mnogo se javlja u snu. primahu osloboĎenje od takvih stradanja. kao i nju. zapovedi skinuti kamen prebogatoga groba. dugotrpljenje. i doĎe u manastir. a dela verom zapečati. koji je rekao: "Dela koja ja činim i taj će činiti. nekako lako dobivši ulaz. sačuva ga celoga po zapovesti onoga koji ga je stvorio. doĎe i do arhijereja mesta. koje prema tome nije nikako imalo da po prirodi istrune. i suĎaše da ovo do kraja nikako neće ostati neobličeno. i priveden od voĎe ka najsvetijem kovčegu. i nikako nije mogao postići utehu stradanja. glavu priklonivši. i za četrdeset godina bio je iskušan takovom kaznom. zapovedajući to. ne samo one koji su se u crkvi nalazili.Ono svešteno i stradalničko telo opšta mati zemlja zadrţa u svojim nedrima sedam godina. a postidevši se dobrodeteljne sile koja je u njemu. postade beskućnik i prosjak. Ovaj saznavši da je ono časno telo izvaĎeno iz zemlje. pošto ih je prevazišao mnogim delima. nada. koji je nekad bolovao od ognjice i bio lišen gledajućeg osećaja očiju. Zatim kada je u crkvi bio. Jedne noći kada je spavao eklisijarh manastira. prostota. I opet kada beše prošlo malo dana. milostinja. I tako sveštenim arhijerejskim rukama bi iznesen i poloţen u kovčeg. no takvo ostade. da daje isceljenja raznih bolesti. no i one izvan crkve po celoj obitelji. svagdašnjim suzama i smernim . koji se veoma ustraši i udivi. dakle. kao što će dalja reč pokazati. znajući sigurno muţa vrline i njegova stradanja na pravdi. no koje se dobija usrdnošću. Ovaj druţeći se sa onima koji su blagočastivo na zemlji carevali. a onima koji sa verom dolaze. nada ne posrami. dostiţe vremena nadsvetska. da ga. ljubav. Jer ovu priloţivši ostalim dobrim delima kao neka krila. davši lekarima mnoga imanja. I o čuda! Ustavši gledaše ţeljenu svetlost izbavivši se preĎašnje tame. a veru ukrasi delima. A on ovoga otpusti. pravosuĎe. Pa i imanje rastočivši. postavši im sličan čestim molitvama i sećanjem smrti. Pa i mnogi drugi hromi. I pošto se o ovom raširio veliki glas. Jer jedan koji proseći seĎaše kod manastirskih vrata. a ta dela su ovo: vera. i crkveni klir. i sav beše u uţasu. podvig za poboţnost i što je najviše: smernost. krotost. nastanjujući se kao velikomučenik sa mučenicima. i koji je pre toga bio voĎen. te sabra arhijerejski sabor koji je pod njim. i da leţi pred svima prema svačijoj veri kao isceljenje koje se ne kupuje zlatom. o slatke povesti! Sila neiskazanoga ugodnoga mirisa ispunjavaše sve. ustavši prispe ka crkvenim vratima. jer prisvoji i neka od velikih njihovih dela. i jedan drugoga pritiskivaše. jer se mnoţine sticahu na poklonjenje nepropadljivoga tela. ugledavši se na veru one ţene u evanĎelju. javi se opet eklisijarhu. zboruje sa prepodobnima. jer beše od imućnih. A treći put javi se najstrašnijim načinom zajedno eklisijarhu i igumanu.

tolikom slavom bio proslavljen u sadašnjem vremenu. po Danilu. koje izviru od srdačnog instrumenta i dostiţu u uši Boga Savaota. kakva i kolika će mu se tada darovati. Zar nije onaj sazdao mnogozlatni i mnogoslavni hram. i dejstvom molitve. koju je po prirodi imao. narodu sveštenom. sasud njegove svete duše čini preslavne stvari. pokazujući toga strašnom sudiji. govoreći: "NaĎoh Davida Jesejeva. nevolja siromašnih. Zar nije onaj bio car Egipta. čujte vazljubljeni: utrobe ništih. Jer koliki rečeni će opkoliti njega tada na sveljudskom onom saboru. utrobe gladnih. muţa po mome srcu". dakle. te porokom slavu unakazi. a ovaj u samoj blagodati. dakle. i kao što je u svemu. zatvoriće se vrata. David je bio car u Izrailju i krotak. jer se nikada nije uzdao u njih. A kada se od česti uprazni po apostolu. i predstavivši svetilnik. Njihovu oskudicu tešeći. Ovo će oni jasno izneti pred anĎele i ljude. niti uziĎoše čoveku na srce. a duhovno je igrao u kolu. sačuva se premudro od takva poroka. pa i pisac pesama igraše pred kovčegom. pa se i spremi da uĎe u dvornicu sa mudrim devojkama. no delima pokazan od Boga narodu. kome on beše čuvar. i posvedočen ne rečima. stadu Hristovu. koji će biti u ponoć. spremi svetilnik na svoj ukras. A i on je bio pevač pesama. ali je bio rob ţenskim slastima. a ovaj car Srbalja? Samo je onaj bio u Starom zavetu pre zakona blagodati i vladar bezboţnom i skvrnom narodu. što Bog spremi onima koji ga ljube". pa i lišenje svetlosti poneo. No i kada je spavao. ali na potrebu sluţbama zakona i na osvećenje Izrailju ţestoka srca? A ovaj sazda hram blagodati za sluţenje i dostojanje boţastvenih tajana i za molitveno sabranje naroda Hristova. muţ najboljih ţelja i revnitelj. ne nogama. po Iliji. Šta su prema ovom delu mnogo spominjani hram kizički i njegovi stupovi umetnički sloţeni. koji je njih upokojio radi njegove ljubavi i koji im je olakšao bolove od stradanja! Koliki će jezici jednim glasom podigavši se jasnije od trube pokazati muţa milostinje i što je on njima sakriveno činio. Stefan. no duševnim osećajima. slavom i bogatstvom mnogo više nadmašio. i izabranom narodu. što je divni Josif od braće prodan i u rov bačen bio slika Hristova? Zar nije Stefan isto zatočenje. pleća nagih. suze udovih.mudrovanjem. Bio je drug mnogostradalnom Jovu. Šta je. i voĎenjem bitaka protiv naroda koji navaljuju i traţe da ozlobe Boţje nasledstvo. koji je mnogo više iznad onoga. očekuje strašni dolazak slatkoga ţeniha. i to ne oruţjem ni lukom. i Josifove ţitnice ili na polju senarskom ne dobro smišljeni zidovi kule. I ovaj. Kao što je onaj prevazilazio istočne careve poboţnošću i pravdom. "što oko ne vide i uho ne ču. a molitve su tihi usklici. neravan obojici. Ja mislim da je smrt bolja od takove kazne. . tako je i ovde Stefan veći po mučeničkoj smrti. Čudni Solomon bio je u premudrosti i lepoti iznad svih koji su carevali u Izrailju. jer ţelju duše beše upravio ka nadzemaljskom. Jer ispunivši mnoge sasude uljem predovoljno. A koji su to sasudi. kao drugi Mojsije. ili dom u Efesu veoma usrdno dakle ustrojen. o kome Bog svedoči. A ovaj mudrošću. naiĎe prirodna potreba i učini da sve zadrema i zaspi. O blaţenoga obličenja! O dobrih pokretača Stefanovih! I kada je ţenih dolazio. ali ne na korist onima koji su ga stvorili? A beše. no uzdizanjem čistih ruku. I kada je. kada sa Vladikom i ţenihom uĎe u zbornicu. tako je i ovaj zapadne milostinjom i nezlobivošću. i na kraju nasilno pogibe. Ovaj se moţe nešto uporediti i sa Isusom Navinom i još viši je podvigom za narod. bio je car i krotak u smernosti. dakle.

povest. a pokoravahu se kao što treba pastiru. kao što je imao običaj. Jer čije su časne mošti u nas. I svima koji su u manastiru zapreti da nikako k njemu ne dolaze. i ustroji da se to upravlja od svetskih. tako da nisu smeli ni slobodno hoditi posred manastira. i u takovim ljutim mukama ispusti jadnu dušu. dobijaše dovoljno batina. koja ispunjuje molbe naše ka spasenju i koja čuva od zala koja nailaze. Govorim o onom Juncu. i . primaše mnoga beščašća i pretnje. I ako je takav bio inok. koji je prema delu dobio i podobno ime. no kruna ovoga zemaljskoga carstva isposredova mu nebesko carstvo. ne pretpostavi što od vidljivih misaonim. a zapovedi da samo neki mali deo hleba i drugih potreba daju igumanu. A oni blaţeni i vaistinu Hristove ovce ne uzimahu pretnje onoga zvera ni u šta. izlazeći od igumana upadaše u ruke njegovih slugu sličnim lovačkim psima koji gledaju i očekuju ţeljeni lov. Ovaj idol nepoboţnosti prisvoji javno sve što je u manastiru. verujemo da je i preblaţena duša toga nevidljivo s nama. Ali i drugo svedočanstvo izneću vašoj ljubavi. jer sve što beše u manastiru. i to ne kada iguman hoće. i noge njegove metahu ljuto u klade. pošto su mnogi išli pred njim i iza njega. koja nije nepoznata ni vašoj ljubavi. a nastojatelje manastira otuĎi od svakog dostojnog dela. Jer izgledaše da ga je na susretu zbacio s konja i zabio mu dva velika gvoţĎa u grlo." A pokvari se i omrazi se u upravljanju. I kao bezumni. poslan od onih koji su tada blagočastivo vladali da čuva mesto. strašnije od prvoga. koja su prošla čak do grudi i jetre. tada u taj čas kada je on bio blizu manastirskih vrata. Ne vezuje se on tolikom samodrţavnošću. pa i ako bi ko po običnom načinu radi koristi došao k nastojatelju. pokrivajući se ovčijom koţom. i kazni mučitelja po pravednom sudu. Odmah se pokazivaše ljut i beše stan svakog bezakonja. što sa vama i same naše oči videše. Zatim kada se vraćao na konju. kada i bratija pojaše šesti čas. o ljubazni oci. Pa i onaj svešteni zbor inoka stavljaše na raznovrsne nevolje. Neki Ivoje bi postavljen od carice Jelene za čelnika. nepravedno i nepoboţno. pošto nas Bog voli. tako da se nije smeo zvati ni imenom iguman. samo ih moljaše da mu brzo dovedu kovača. Obraćaše kako mu je volja bila. a ako je bio mirjanin. i koja se protivi i javnim kaznama kaţnjava one koji napadaju na njegov manastir i koji oskrbljavaju anĎelski čin u njemu. reče u srcu svome: "Nema Boga. i unutrašnju pravednu kaznu pokazivaše. javi mu se Hristov vojnik. sa toplom verom i gorljivom usrdnošću. I da ukratko kaţem. i prstom mašući prizivaše ovoga. i nikako ne trpljahu da se nimalo razluče od njegove ljubavi. donoseći dovoljno hrane i obilno što je na potrebu. jarošću sretajući onoga koji se razjarivao protiv njegovih ljudi. a beše podnevni čas. trebao bi svakako da se prestavi kao Enoh. Kada ovo ne bi ovako bilo. no kada hoće onaj koji daje. takovi su plodovi bogoljubazne duše. reklo bi se: vuk. ne ukrade se gordošću. i njegova sveta duša nastani se u neizrečenoj slavi. već nije mogao govoriti. a zatim otkri zvera koji je unutra ţiveo. jer se tada dogodiše meĎusobni ratovi i činjahu se iznenadna i česta plenjenja. Čujte. Svešteno njegovo telo bi ostavljeno kao neko mnogoceno nasleĎe njegovu otačastvu i svima. i nemala prolivanja krvi. prema pisanom. imaĎaše u rukama. tama upravljaše svetlosti i vuk beše pastir ovcama. i ništa se od njega nije moglo čuti. jer podobno neukroćenom i divljem juncu doĎe u manastir. takve su prednosti blagočastivoga cara.Takova su Stefanova dela. i neka velika i neutešna beda pokrivaše duše sviju. a i mnogi drugi behu gledaoci. Ovaj dakle u početku pritvaraše poboţnost i smernost. Kada je bio unesen u manastir i kovač je bio tu.

da bi ustrašivši se ostavio manastir. A onaj strašni stigavši toga. i mogao se videti onaj koji je pre bio gord gde leţi slično davnašnjem mrtvacu. i suzama neutešan napor da se razume umnom finoćom nešto najstrašnije. A u taj čas Junac spavajući u vojsci sa drugovima svojima. Podigavši one koje je imao u vlasti. jednomudrujući. naĎe. a duša je unutra bila nasilno drţana. mnoge noći provoĎaše moleći se. čekajući pomoć utehe odozgo. tako da kada je bio donesen u manastir. rekavši: "Ovo ti je odmazda. no je telo prvo grozno i neobično sagnilo. dakle. leţao je sedam sedmica. mnogim zakletvama zaklinjaše se da će ga ubiti svojom rukom. koja po Boţjoj dozvoli primiše kaznu. Gnilo telo i kosti probodenih mesta. I tako obuzet velikim plamenom. i udari ga po licu i prsima svećnjakom koji imaĎaše u rukama. Dirljiv beše prizor očima. a zatim da je telo podleţalo svojstvenoj raspadljivosti. udari ga u hrbat posred bedara i u desnu mišicu kao kopljem sa ostatkom od svećnjaka. Okretaše se u postelji desno i levo. Zatim jedne noći po svršetku jutarnjega pjenija. iĎaše sa velikim veličijem. gde neki grad opsedahu. A posle neke. Hristov vojniče! Vidi oblak ţalosti koji nas je pokrio. Vidi i ne prećuti!" I kada je on ovo izrekao. tako da su se videli i sami unutrašnji organi.ostajahu dalje. Ovu skvrni Junac načini pećinom razbojnicima. drţeći zajedno sa nastojateljem. zaveštavši onima koje beše ostavio da upravljaju stvarima. A otvorivši kovčeg u kom je leţao mučenik. ukrašen carskom odećom. A Gospod ga ne ostavljaše u njegovim rukama. i prolaţaše manastir idući ka crkvi. da još više zlostavljaju nastojatelja. koji je sagnio. I kada proĎe pripratu. izlaţaše iz crkve. Zatim i samu nju najposle silom ispusti. A Junac se okrenuo natrag da beţi. naroda tvoga. on koji je podoban tome." Riknuvši. Zli smrad onih rana po celom manastiru dosaĎivao onima koji se u njemu nalaze. bi pozvan Junac pismom na vojsku. Jezik mu je otpao i zubi su se rascepili od velike zloljutine. tako da je izgledalo da se svećnjak slomio od silnoga udarca i da je otpala njegova polovina. Ali ga sreta neki strašni muţ. kao što reče David. kao zver. i o čuda! Jer ne ispusti prvo dušu po redu prirode. uĎe i u vrata zvana carska. I ovaj. a za to je znao jedini panamonarh. A on tako dostiţe u puk. sa suzama celivaše njegove svete ruke. gleda u snu kao da se beše vratio iz vojske. A iguman u podvigu budući. pitahu da saznaju uzrok onoga iznenadnoga prenemaganja. A ako ga vrativši se. jednim ustima moleći da se ukloni ona beda. da se navikneš da ne činiš svirepstva mome manastiru i narodu. . za pouku drugima. i od sna skočivši. koju si za ţilište sazdao Bogu. kada je ovaj jedva k sebi došao. Vidi poslednje podjarmljivanje tvoga nasledstva! Vidi kakva ti je obitelj. A on i nehotice kazivaše istinu. da ga tamo ubije sa ţeleznom palicom u rukama. sa dugom i prosedom bradom kao što je i naslikan. "jer viĎaše da doĎe njegov dan". stradaše poslednje dane. A drugovi koji su bili s njim bili su u velikom uţasu i stojali su za mnogo časova kao izbezumljeni. Kada je od tada prošlo nešto malo vremena. dugo je bio nemoćan jako stenjući i polaţući često ruku na mesta. kao da će ka stolu nastojatelja. ostade u crkvi. takoĎe su sagnili. "gledaše grešni na onoga koji nije učinio nikakvu nepravdu". i ovako mu iz dubine duše javljaše: "Vidi ozlobljenje naše. Izišavši od mesta gde kovčeg stoji.

i kada umnu molitvu činjaše. Stefane. Ali i Bogu je ljubazno ono što je po sili. amin. i u ostalom čime se ugaĎa Bogu. behu uklonjena. koja je u duši. praznični i ljubazni praznik duhovni. u smernosti i istini. . kome slava sa bespočetnim Ocem i presvetim i dobrim i ţivotvorećim Duhom. kada se moljaše i ruke uzdizaše. O dobroga delanja najkrasnijih ruku! Mislim da su ove ruke najsvetije bile. A zagrlimo i ovaj svešteni kovčeg u kome je riznica Boţjih čudesa. to je tvoja zasluga zbog ovoga. neumesna pirovanja ćutahu. Izljubimo prsi. koje se često uzdizahu Bogu. jer su mnoga tvoja stradanja. odgoneći. sada i na beskrajne vekove vekova. svebogati. koje su više i časnije. čak više i od onih koje su pruţene na Gori radi primanja tablica zakona. i pokazavši Bogu sudiji. praznujmo. Celivajmo ruke mirisnije od skupocenoga narda. o boţastveni i svetli vojniče. Slušajte vi koji se borite sa Bogom i koji ţelite da ugrabite crkvene stvari. o svojstvenoga bolovanja za svoje sluge! Jer odmah meteţi prestajahu. venčajmo njegov časni vrh dobrim hvalama i svu brigu za nas poverimo njemu. u krotosti i pravdi. odvraćajući gnev Boţji koji se radi naših grehova pravedno podiţe na nas. I da saţeto kaţem: Očisti Gospod zemlju naroda svoga poslavši Stefana. uzbune se utoliše. dakle. i beščinija koja se dogaĎahu posred manastira. i uvek pruţahu ka ništima. sabraćeš nas koji smo se nazvali stado tvoga manastira. venčavajući svakoga po meri usrdnosti.O dobre zaštite. opet ruke milost činjahu. braćo. koje su iznad onog krčaga sa manom. riznicu mnogih dobara. znamenje ljubavi prema tebi. jer na tebe se uzdasmo da o tebi sastavim slovo. u veri i nadi i ljubavi. slušajte i beţite kao od ognja. A kada nas postiţe i njegova sveosvećena uspomena. okropimo suzama radosti njegove svete stope koje su zgazile do konca neprijatelje i njihovu za zlo veštu moć. a još prema pisanom: "Neka te pouči smrt brata tvoga. jer posred nas sada nevidljivo stoji sišavši od neiskazanih visina. dotičući ga se poboţni usnama i očima. A ti nas nadziravaj odozgo. u čistoti i milostinji. jer su oskudicu ovoga znanja delom učinile mnoge godine. ispustićeš onaj blaţeni glas: "Evo ja sam i deca koju mi dade Bog". A obratićemo reč ka prvom. što ne mogu pomisliti. i njemu slična četa beše odagnana. molitvama svojima vidljive i nevidljive neprijatelje svojom silom. koja se istanjila kao paučina. Ako. i ništa od nas ne moli. a ja neveţa lišen sam umne oštrine. Praznujmo ga u psalmima i pesmama duhovnim. A kada u strašni dan suda i svetlije od sunca zasijaš. po dostojnosti izvršismo. Zatim i malo znam. makar da je daleko od dostojnog. neka vas ucelomudre napred rečene strašne povesti." Dovoljno rekosmo o ovom. osim da se drţimo vrline. Ovo ti je. o brze promisli Stefanove.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful