Grigorije Camblak

Žitije Stefana Dečanskog
Početak XV veka Savremena jezička redakcija prof dr. Lazar Mirković
Internet izdanje
IZVRŠNI PRODUCENT I POKROVITELj

Tehnologije, izdavaštvo i agencija Beograd, 6. decembar 2000 PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK Zoran Stefanović LIKOVNO OBLIKOVANJE Marinko Lugonja VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE Milan Stojić DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA Nenad Petrović

Elektronsku verziju za Projekat Rastko priredio Marko Marjanović po štampanom izdanju: Grigorije Camblak "Knjiţevni rad u Srbiji", Prosveta i Srpska knjiţevna zadruga, Beograd, 1989. Originalno objavljeno u knjizi Stare srpske biografije XV-XVII veka, SKZ, Beograd 1936.

Grigorije Camblak Žitije Stefana Dečanskog Meseca novembra 11.
Život i podvizi svetoga velikomučenika među carevima Stefana srpskoga koji je u Dečanima, napisao Grigorije monah i prezviter, bivši iguman iste obitelji. Blagoslovi, Oče! Beše i ovaj velikoga i najslavnijega naroda srpskoga. Ne samo da je vojničkim silama prevazilazio druge narode, i da je natkriljivao okolne slavom i bogatstvom, lepotom mesta i veličastvom, no se krasio i hvalio najblagočastivijim i najmudrijim carevima, sa kojima je čak bio u ljubavi.

U spisu setih se po imenu osnivača carstva. Jer kao neki uzročni koren po roĎenju i po carstvu bio je Simeon triveliki, Simeon, koji je u carevanju ugodio Caru sviju, Simeon, koji se spustio sa visine carstva i zavoleo veliko monaštvo, Simeon, dobri vojnik velikoga vojvode, koji se ne obveza valima ţivota, no postade ugodan vojvodi, Simeon, vaistinu drug onome Bogoprimcu, a mislim i veći – jer ukoliko je blagodat veća od senke zakona, utoliko su i sluţitelji blagodati veći od tajnika senke. Koren dobra, dakle, kao što rekoh, Simeon, ostavi carstvu dovoljno naslednika, od kojih je svaki u svoje vreme vlast primio. Nisu uzmućivali crkvu jeretičkim valima i jelinskim lakrdijama i basnama kao sinovi i nećaci Konstantina Velikoga, no su blagočastivo i bogomudreno i bogoljubazno upravljali vojskom i ostalim uručenim stadom. Počinjući povest o velikomučeniku i caru, usrdno molim bogoljubazne duše vaše da paze na ono što se predlaţe. I ako što bude nepotpuno, molim vas da me udostojite milosti. Drugi drukčije pričaju i svaki od ovih hoće da utvrdi svoje. A ja uzdajući se u mučenika, ne ispovedam blagodat ni ovima ni onima, no se uzdam u pomoć onoga, čiju povest pohvalnoga ţivota naumih da ispričam. Milutin, koji je četvrti posle velikoga Simeona, raĎa Stefana, veliki stub poboţnosti i venac carstva. I već do svoga punoletstva mnogo vremena beše proveo obradovan i svetao ka svima, poučavajući se uvek strahu Gospodnjem, i njime uklanjajući se od svakoga zla, i mnoga muţevna dobra dela izvrši od mladosti. Beše dobropristupan ka onima koji govore, tih rečima, milostiv prema stradalnicima, a toliko se gnušaše gordosti, da takvoga nije hteo ni pogledati. Zato se srca i razumi sviju raspaljivahu u ljubavi prema njemu. I sav se beše načinio pomoćnikom Višnjega i ka Njemu jedinome gledaše. Ali kako postrada? Podiţe zavist Ďavo koji uvek mrzi dobro. A izvršilac takvog sluţenja bila je njegova ţena. O moje suze, što ţenska prevara savlada praroditeljevu u raju veliku mudrost! Šta ovde nije htela zavist učiniti revnima? Čujte. Dolazi carica k caru pokazujući tuţno lice, neukrašen i neobičan nastup, roni suze i unutrašnjim plamenom preseca glas. I, da ukratko kaţem, podiţe oca na oslepljenje prvorodnoga sina, vaistinu slična Isaku dobrim pokoravanjem i poslušnošću. A on ne da nije znao za ono što je smišljano o njemu, no su ga mnogi od knezova i velmoţa tajno učili da se sa mnoţinom vojnika ukloni u neku od tamošnjih zemalja, i da izbegne od prevare, koja je smišljana protiv njega, i da se odene savršeno u svedrţanje carstva, ali nije hteo ove poslušati, sudeći da je bolja Boţja briga o njemu, koja biva svakome na korist, koji su sebe svedušno poverili njegovu čovekoljublju nego li savet i pomoć ljudi i ostajaše dalje drţeći se pravde i nezlobivosti, ogradivši sebe milostinjom i molitvama, govoreći: "Vladiko sviju i Boţe, jedini stvoritelju vidljivog i nevidljivog stvorenja, znaš srca stvorenih, unapred znaš sva njihova bića. Čovečja misao ispovediće ti se, i ostatak misli poverava ti se. Vidi da li u srcu mome ima nepravde, vidi da li je u meni put bezakonja. Boţe, koji pravedno ispituješ i srca i utrobe, vidi da li je istina ono za šta me ogovaraju, i sudi pravedno, i utišaj srce roditeljsko koje se oţestočilo nepravedno protiv mene, i preobrati stremljenje koje se diţe na milovanje milosti, ti koji si pri Jestiri ukrotio gnev Asuiru caru midijskom, koji se ispoljio. Spasi, dakle, mene, svevideći Vladiko, mene koji sam u bedi i koji sam blizu da podnesem

i ubi sina svojega Priska. jer beše premudar. o ruţnog dela. . nezlobivi ljutom zamkom. a i podleţe malom ukoru. kao što Solomon kaţe. kao divno delo ruku Boţjih. dakle. hvalim. dakle. Neka ne bude takve neumesnosti. slušajući ovo. i nije video odmah ono što su razumnom oku prikrile lukave reči zle ţene. a zatim kada je posle saznao da je ova slagala." Tako je hrabri Stefan poveravao tesnotu srca svoga jedinome Bogu. Jer Stefanova oca kao blagočastiva i borca naše prave vere imamo meĎu svetima i klanjamo se njegovim moštima nepropadljivo sačuvanim i celivamo ih primajući osvećenje. jer zbog mnogih savršenstava ima smelost ka njemu. ma koliko da je bio u poboţnosti i prirodnoj premudrosti. Mnoge druge takve i mnogobrojne primere iz boţanskih spisa znaju oni koji se ovim zanimaju. verujući laţnim rečima lukave ţene. ugasi se roditeljska toplota ţenskom bestidnošću! Pravedni bi uhvaćen nepravedno. gde beše i molitveni hram velikome arhijereju Hristovu. Jer ti hrabrošću izvodiš okovane i tvoja mišica je beskrajno silna. a mesto gde se ovo dogodi beše zvano Ovče polje. Isto tako postrada i Adam. ovo delom navikoše pokorivši se zlome savetu. No. Jer i Veliki Konstantin i prvi hrišćanski car. jer znaĎaše da je dobra poslušnost koju zapovedi Gospod. koji je takav bio. i molimo ga da posreduje za nas ka Vladici. kada kajanjem ništa ne mogaše pomoći. mnogoopevani caru. vazljubljeni. Nego izobličavamo ţensku saglasnost sa Ďavolom. milostivi nemilostivo. U carskim dvorima hoĎaše poboţno i u dobrom redu." Ali ni zbog ovoga ne treba da mu zazru oni koji dobro razumevaju. no je posle ubistva poznao šta je učinio. Stoj pred ocem imao je nekako smeran i uistinu svojstven način. i. a oca mojega i cara odvrati od zazornoga i poročnoga dela. da Stefana. Ali vidi zloga savetnika kako prvo ţenu ulovi. što je poslušao nju. Predade sudu nemilosrĎa prvorodnoga. jer reče: "Sin premudri veseli oca. Stefan pretrpe ovo ţalosno lišenje vida. koji je bio dobar i blag muţ. bi lišen očiju! Da me neko od onih koji nisu dobro slušali ne razume krivo. a toga dostojnog hvale i svetoga da našim rečima beščastvujem. uvideo je kasnije. a ţenom Adama savlada da se dotakne zabranjenoga drveta. A šta je bilo dalje? Nadvlada ţenska prevara dostojna ţaljenja i priče za suze. a da je neposlušnost zla. lukavstvo ţene? Čuste li njihovu prevaru koja lako vara? Zašto takovi i bogoprosvećeni i premudri Konstantin nije video njezinu zlu zamku pre sinovljeva ubistva? Jer kada bi ovo znao. niti beše moguće uskrsnuti sina. pokloni se očinska mudrost ţenskoj slabosti. toliki i takav. pokazujući radostan svima prirodno vladanje. no tu samu iz koje Ďavo beseĎaše. No ućuta sila promisla na takvu nameru da bude iskušan nepravednom ranom i da se venča pravednim vencem od ţivotvoreće ruke onoga čiji se trudovi i znojevi uistinu ne mogu uporediti ni sa kime. pobedi se careva premudrost ţenskim spletkama. ne bi osudio najljubaznijega. i nju ubi sudom pravednim.nepravedni sud. odlikovan dušom slovesnom i umnom. polaţući u njega svu nadu na spasenje. Ovako. i znaĎaše dobro i zlo. a mi ćemo vratiti reč na povest. Videste li. Nikolaju. I što pre znaĎahu od prirode neposlušnosti da je zlo.

Jer takva je vrlina. da pokaţe pred svetim svojim apostolima i učenicima slavu svoga boţanstva. Tako on svoja stradanja stavljaše u drugi red. a onima koji imaju veliku smernost rečima davaše mnoge pouke. obilno obasut carevom ljubavlju." I govoreći ovo pokazivaše mu ono što nosi. mirlikijski episkop. da vuče k sebi one koji vole dobrotu. Uz to usred govora privoĎaše i apostola koji uči da su nedostojna stradanja sadašnjega vremena prema budućoj slavi koja će se u nama otkriti od Boga. No iznese nekoga Varlaama. A Ďavo tada. da prebiva u obitelji Boga sviju i svedrţitelja. blagodareći. Stefane! . ovako u sebi uvek javljajući: "Trpi. I vide muţa koji stoji pred njim.U trpljenju vašem stecite duše vaše' – reče Gospod. uzašiljaše Bogu blagodarenja smernim srcem i njegovu ugodniku. I . tako da ga je često pozivao k sebi u carski dvor zbog koristi da sa njime govori i s njim obeduje. uveravajući ove da kao Bog radi nas postavši čovek vlada ţivim i mrtvima. Zatim je odatle bio poslan u Konstantinov Grad u zatočenje. i ispuni se od njega crkva mnogim meteţom. Imao je sveštenolepni izgled. tako da su se i sam nastojatelj i sva bratija divili njegovoj bodrosti i revnosti. koji za mene činiš toliku usrdnost?" A onaj koji se javio reče: "Ja sam Nikola. Noseći na desnom svome dlanu oba njegova izvaĎena oka i govori mu: "Ne skrbi. A osećaše i neko nemalo olakšanje bolova. stojeći nepomično do svršetka bogosluţenja. imajući sa sobom mnoge jednomislenike a uz to jednopogibeljnike i učenike neumesnih zapovesti. i "ukoliko spoljašnji naš čovek oveštava." I nikako ne prestajaše. A on kao misleći reče njemu: "A ko si ti. I tako prebivaše hrabri usrdno podnoseći nevolju zatočenja. zaveštavši da niko drugi k njemu ne dolazi da besedi. Takva dela ne ostaše nepoznata samodršcu. a tada prestavi Mojseja i Iliju neiskazanom svojom silnom vlašću. dakle. imajući na umu korist bratije koja dolazi k njemu. nego i on beše čuo za pohvalno ţivljenje ovoga muţa. primajući nemalu korist. I često k njemu beseĎahu. I sav beše u udivljenju. utoliko se unutrašnji obnavlja". zajedno sa svoje dvoje dece koja behu u drugom mladosnom uzrastu. pa i Preobraţenje Vladičnje – koje je istinito bilo na Gori Tavoru." I često se moljaše i činjaše mnoga kolenopreklonjenja. on svestradalni – učaše da je priviĎenje. I bi zapoveĎeno od tadanjeg cara Andronika Paleologa. i prema njemu pokazivahu svaku paţnju. iz sna.kao zlato u peći iskuša ih napastima. a ne istinito. on se prvi nalaţaše. pominjući reči apostola koji govori: "I bivajte blagodarni. i kao ţrtvu sveplodija primi ih'. a svetlost blagodati sijaše na licu muţa. koji dakle Jedinosušno razvraćaše po Ariju bezumnome.Kada je stradalac ljuto iznemogao do kraja i leţao skoro mrtav. ne trpljaše što je Crkva imala veliki mir i što je Hristovo stado paslo na paši poboţnosti. pošto im je on mnogo izgovorio iz Pisma o izdrţljivosti. osim iguman obitelji i onaj kome on dozvoli. Stefane. pred zoru jedva je malo zaspao. A kada su se bratija skupljala na molitveno pravilo. A i u Premudrosti je pisano: . I zbog ovoga bio je od sviju ljubljen i voljen. Njima olakšavaše bolove od isposništva. Evo na dlanu mome su tvoje oči. ukrašen svetiteljskom odeţdom. načelnika akindinatske jeresi i pokvarenosti. gospodine moj. koji je u razna vremena uzmutio Crkvu raznim jeresima." Ustavši. a čini da je se stide oni koji vole zlo. a Duha svetoga huljaše po gnusnome Makedoniju.

Jer ne pribavljaju imena poštovanja delima. na kome beše i zlomudreni Varlaam sa svojim zloslavnim pukom. Gospode. Po celom onom carskom gradu činjahu se ustanci i bune i razdori. kako u jednom grešiš. koji si odlikovan carskim prestolom i koji si postavljen od Hrista da budeš pastir tolikom stadu. istinom. gurnu u pogibao. a pravoslavni deo beše u nevolji.rastopih se zbog tvojih neprijatelja. o Bogom venčani. bi kao posramljen i do kraja potučen. zbog čega apostoli vaseljenu optekoše i privedoše čovečanstvo pravoj veri u ime Oca i Sina i svetoga Duha. A onaj koji moţe da ostavlja zloslavne a da ih ne goni. o care. i mnogo su govorili o spasenju duše i o carskom upravljanju. dakle. a to je poboţnost. smatra se od onih koji dobro misle da je zloslavan. vaistinu meĎu svetima Atanasije. tako i meĎu ţenama. a drugi su se protivili i njih optuţivali. zbog čega mučenici ne poštedeše tela ni krvi. predade anatemi i izagna ga iz saborne crkve. uveličaćeš skiptar carstva i bićeš istiniti car istinitim hrišćanima. da ti. Varlaam. savršenom mrţnjom omrzoh ih i postadoše mi neprijatelji'. što posle njih utvrdiše svi dotad vaseljenski i mesni sabori. A Varlaama sa druţinom njegovom. A tadanji upravitelj crkve. neprolazno tamošnjega carstva. Sabor utvrĎuje Jednosušno. Zatim naprasno skočivši slično divljem magarcu. priključivali zloslavnima. a izjasni da je istinito bilo sveto Preobraţenje Hrista Boga našega. Pa i onima koji su u carskim dvorima i samim evnusima koji su caru sluţili.mnogi slediše njegovu jeres." A car će njemu: "Kako misliš da grešimo u pogledu poboţnosti? Govori. pismu. premudrošću. dakle. i ne odgoni ovoga. tako da je blagodario i hvalio Boţjega čoveka. i oštreći bogoborni jezik protiv pravoslavlja. takav je zver i on. Pošto je ovo tako bilo. krotošću. da hoćeš u svemu da budeš meĎu carevima dobrougodan Bogu i Caru careva. sazva sabor. koji se nije hteo pokoriti.omrznuh. prosto. no dela proslavljaju imena. pišući razvraćene zapovesti protiv crkve. umirićeš crkvene razdore i darovaćeš pravoslavnima duboki mir. što je glava vaseljene i kruna carstva. dade otrova smrtonosne svoje jeresi. i da poješ sa Davidom: . o moćni. o najizvanredniji od drugova i braće!" I Stefan reče: "Javljeno je u Sv. Nemoj ove nikako ostavljati u predelima Bogom darovane ti oblasti. i rekao nekim svojim slugama sa udivljenjem: . no treba da ih odgoniš kao vukove koji upropašćuju duše. smernošću. kada pastir previĎa ulaz vučji u stado. Zatim se zatvori u nečistu svoju ćeliju ne izlazeći i ućuta na vreme. I ovaj mnoge. Ako ovo učiniš. smućivaše blagočastive. makar da i pastira nosi ime. car po svome običaju prizva k sebi Stefana. A ne znam. one koji te mrze' i . zadivio se rečitom razumu muţa i rekao da je velika premudrost njegova. carskim upravljanjem. Uzevši reč bogoduhnoveni Stefan reče: "Izgledaš mi. zamalo ne poĎe za njim ceo grad. o najsvetliji meĎu carevima." Kada je ovo čuo samodrţac. pravosuĎem. no kao zmijski rep još se kretao. i. prevazilazeći mnoge careve koji su pre tebe bili. Nije pravedno ni podobno. kao što zaveštaše i oci u Nikeji. Jedni su se. činovničkim i vojničkim činovima. a kao istiniti pastir primićeš nagradu od opštega Vladike. da drţiš njegove neprijatelje u gradu. kako meĎu ljudima.

a crkva je dobila veliko i nepokolebivo umirenje. I ovaj došavši donese poslano i poručene reči. ovako odgovarajući k njemu: "Ovo." Jer on. jer neko od dvorjana njegove jeresi javi mu ubrzo. smatraše lišavanje očiju kao prosvećenje. a ljubav je sve k njemu privlačila. pomoli se za onoga delatelja nepromenjene ljubavi. davaše mu u ruke prineseno. a ostalo predavaše u ruke igumanu da razda onima kojima je potrebno. pa i velmoţama i starešinama grada. ljubitelja vrline. I uzevši nemali deo zlata. ne bih po njegovoj presudi ovamo stigao. no – kao što piše David – Onaj koji otvara ruku svoju i koji zasićava svako ţivo biće milošću." I odmah zapovedi da mu dovedu Varlaama svezana. i koji je tako bio snaţan u Hristu koji ga krepi. smatrao bi za veliku nagradu. i poloţivši u nedra najvernijem sluzi i u uši njegove mnogo naručivši. Kada je ovaj saznao što je zapoveĎeno. prešavši u pameti njegove prve običaje i setivši se ljubavi. ujedno mnogo utešne i milostive da su mogle i samo kameno srce naterati na suze. cveta lice. Od onoga što mu car davaše i oni oko cara. A zločastivi njegov skup bio je iz sredine istrebljen. I kada je u tuĎoj zemlji i zatočenju disao takvom revnošću prema pravoslavlju da je i cara podigao na izgnanje jeretika. šta li on neće učiniti kada bude imao drţavu u svojoj volji? Od tada je car Stefana. iako su mu telesne zatvorene. On posla ovo na potrebu svojim ljudima koji oskudevaju. i otuda lice dobija zrake svetlosti. Kada je ovaj bio u ovim prilikama. zapovedivši da to odnese Stefanu. tako da je uticao na onoga koji ga sluša ka umiljenju i suzama. pobeţe u Rim."Veliki muţ je velik u razumu. jer smernošću i govorom privlačaše srca sviju. Zatim prizvavši igumana. nismo mi stekli. osećaše bol u duši. radi najpotrebnije potrebe. No pošto je tako bilo ugodno boţanskome promislu. blaţeni. kao onih koji gledaju Boga mislenim očima i ispunjavaju se neiskazanom radošću. Jer takvo je lice onih koji su čisti srcem. A kada ga je onaj molio da neki deo ostavi radi potrebe." . takva vera ka Hristu. još više ljubio i divio mu se. dovoljno i iznad naše mere je ono što nam se nalazi bez truda. Da je Bog hteo da me tamošnjim hrani. i dade blagodarenja. i svi grčki skiptri. A neka blagodet sijaše na licu muţa. tako da kada bi samo ko govorio sa njime. a naročito mnogovidećim očima. neko od blagorodnih njegova otačastva. da ga razdeli ništima na utehu. i često moleći se iz dubine duše uzdisaše. poznat mu od početka i ljubim. I tako je Bog savetom svoga ugodnika očistio zemlju naroda svoga. i što je još čudnije od običnoga mu dela i što je Bogu iznad svega prijatno: milostinje ne ostavljaše. mali ostatak od ovoga ostavljaše sebi. a da se izagnaju njegovi jednomišljenici iz grada i da ih ne primaju gradovi i sela njegove drţave. takva je bila mrţnja prema jereticima. i ušavši u laĎu. A on ustavši i podigavši ruke u visinu. nije hteo. Prisan je bio i samom patrijarhu i celom crkvenom činu. A uvek se ţuraše ka Boţjoj ljubavi. O ovom mislim da i Solomon kaţe: "Kada se srce veseli. posla u Carigrad. a zatočenje kao veliku utehu. Takva je bila Stefanova revnost za poboţnost. časni oče.

na zemlju pavši. dotakavši se krajevima prstiju očiju. dariva i tvojim očima prvašnji zrak. a ovaj Stefan se prestraši.Takvo i mnogo više reče igumanu i. sada sam poslan da ispunim. stojeći po običaju. zadrţa neko vreme i posla ga ka svom gospodaru. rekavši tome i ovo ka onom pohvalnome drugu: "Ako hoćeš opet što da mi pošalješ. od napora velikoga sede Stefan za sto i zadrema. razdaj tamo onima kojima to treba. molivši mnogo i blagodarivši obilnim suzama. jer mene ona sila koja me je ovde dovela." Šta je bilo dalje? Već se svršavaše peta godina njegova prebivanja tamo. O čemu smo napred govorili. Svenoćno bdenije vršilo se po uobičajenom ustavu obitelji. I tako se utaji od sviju premudrim umišljenjem. zakrivši oči ubrusom. uzdišući iz dubine duše i moleći se skrušenošću srca. tada mudruju najsmernije. milostivi. Prinoseći suzne darove onome koji ih je dao. jer takovi su sveti. i govoraše da je nedostojan takva dobročinstva. predade njemu u ruke ono što je doneseno. na isti način izaĎe iz crkve. I ugleda očima srca svoga onoga boţastvenoga muţa koji mu se ranije javio. Stojaše i Stefan na odreĎenom mu mestu. i behu zapaljene mnoge sveće i kaĎenje. I tako uzevši palicu. I došavši k sebi. reče: "Rekoh ti da ne tuguješ. reče: "Gospod naš Isus Hristos. postade nevidljiv. A mladića koji je doneo. obilno hrani. pomoću palice opet doĎe u crkvu. do dana kada ga izabra Bog da caruje pravdom i postavi ga kao pastira svome otačastvu. A kada sedoše po običaju i kada je na sredini trebalo da se pročita ţitije i ujedno čudesa ovoga velikoga oca. jer u mojoj su ruci tvoje zenice i ove pokazah tebi. i niko ne poznade da ima silu vida. A on. i došla je časna uspomena čudotvorivoga oca Nikolaja. . Hriste! gledaše kao i ranije. I ovaj zastavši pred njim reče mu: "Sećaš li se što sam ti pre rekao javivši se?" A on kao pavši na zemlju govoraše da ga poznaje i da je veliki Nikola. mnogo časova suze izlivaše od novodarovanih onih zenica. a da se ne seća šta je rekao. A onaj koji se javio reče: "Ono što ti tada rekoh." I kada mu davaše vid. ništa ne ostavivši. kao što preĎe hoĎaše." I onaj. kada se udostojavaju najvećega." A on izjavi da se seća toga i pripade nogama svetitelju da moli milost. bijaše se u prsa. koji je slepome od roĎenja dao vid. smatrajući sebe kao zemlju i pepeo. A kada je dovoljno suza prolio. molim tvoju usrdnost prema meni. dakle. vratićemo se da nastavimo povest. podiţe ga i učini krsni znak na licu. Kada je bio u ćeliji. o neizrečenoga ti milosrĎa. a da je dostojan mnogih muka i kazni.

/ Tebi poverih dete. koliko si samodršcu koristio. / što si izvoleo primiti plod moje utrobe / koji još nije iskusio zlo." A kada ovo ču ona milostiva duša. da bi ovim posramio ratnika koji uvek zavidi svetima. tako uzvodi i ovoga svoga venačnika. dakle. "I znaj. opet ga darova svome otačastvu. ne ispusti nedostojan glas. pitaše o sinu Stefanu. pošto je iskusio različna stradanja i u takvim i tolikim bedama pokazao se trpeljiv i ljubazan. reče: "Tebi predajem. i car beše sav u podvigu. sve mu darovavši dvostruko." A kada ovoga grobu predade. o najsveštenije poslušalište i bogoizabrani ljudi. toliko si sebe oštetio. on da sa onima pošalje i nastojatelja manastira Pantokratorova. što Samodrţac beše zapovedio davahu. Izvoli. tako bilo. dete. I izlivši dovoljno suza i ustavši klanjaše se muţu. sve tvoga carstva nedostojno je. i ispovedaše blagodat govoreći: . otačaski oseti milosrĎe. Šiljaše samodrţac Grka svome zetu. A divan onaj reče: "Pitaš me o mnogostradalnom i drugom Jovu. i prosto sviju domaćih. Vladiko. dakle. vrati s čašću sebi onoga koji je viši od čovečanske časti. poslanike da mu pošalje pomoć vojske. no se proteţe jače. Najednom car. koji te dobro savetujem. prema ništeti Stefanovoj. dakle. prizvavši nasamo onoga časnoga oca. Od tada provede dve godine ovaj novi Tovit. sa velikom mnoţinom iĎahu na istočne. i na koji način doĎe u carski čin. i već podizaše rat protiv varvara. A kada srce iznutra probadahu strele prirode. ne samo mi.Kada proĎe nemnogo dana iza toga čudnovatog progledanja." Ove i druge blagodarstvene reči izreče o detetu. najmanji njegov sin razbole se teškom bolešću i u malo dana umre. podigavši ruke na nebo. / Blagodarim i slavim tvoje čovekoljublje. i kako premudro podiţe samodršca da izagna jeretike. / Tebi poslah dete. srpskom caru. reče. došli caru srpskome. no samo dovoljno suza proli popustivši prirodi. i više u meni nema nijednog jauka. projavi glas blaţenoga Jova: "Gospod dade. / i spasi mi se od sada i doveka. no i sav onaj carstvujući i slavni grad. suzama ujedno i smernom mudrošću. A kada su. Ovo je. makar godine ţivota tvoga bile i na desetine hiljada. čujte kako se vrati u ţeljeno svoje otačastvo. prevazilazeći pretruĎene muţeve koji su u obitelji proveli mnogo vremena. Zato se. molim vašoj ljubavi. jer takva je veza prirodna i ne kida se osim smrću. o care. No onaj koji Jova predade onome koji ga je molio na toliko i takvo stradanje i lišio sinova i kćeri. I ako ćeš poslušati mene. i mnoge časti i darove primahu." I pričaše mu o mnogim dobrim delima muţa i o neporočnom ţivotu. Gospod uze. Njega steče naš manastir kao neku mnogocenu riznicu. da njega pokaţe kao svetla pobeditelja i da njega posle rane opet uzvede na najveće. ne pruţi ruke ka vlasima glave. tako da su se svi koji su slušali veoma divili njegovoj velikodušnosti i premudroj reči. A on ne učini nešto nelepo od svoje blagorodne duše. podvizima i drugim što pripada monaškom ţivotu. / promislitelju dobri. jer se ne mogu zadrţati. jer Agareni tada sve juţne krajeve pokorivši. ne progovori nešto nekorisno. Pošto ne ispusti ni malu neku reč negodovanja. kao muţa rečita i iskusna u svemu.

– reče – obojica duţni da blagodarimo onome koji je tebe hteo da spase sluţenjem carstva. a još svetliji očima. i kada je on odlazio. mislili su da se rastaju sa dušama. Samodrţac se obradova zbog ovoga. stiţe u otačastvo i kada doĎe na mesto gde je car tada prebivao. jer nije prepodobno ni pravedno da ko ne posluša kada Bog zapovedi. I tada se ispuni na njemu ono proročko: "Nezlobivi i pravi prianjahu mi. i kada se osećaše zlo i da neće više ţiveti. brat njegov od druge matere."Neka bude kako Bog hoće. i okruţavaše ga velika mnoţina onih koji nose oruţje." Car se ovome udivi. posvećena je prvomučeniku Stefanu. ostavi ţivot. koji je došao s njim od Konstantinova Grada. i javljali mu što se dogaĎa. i imaĎaše dobre nade u svemu. a i vojništvo bezmalo sve. i čuĎaše se razumu muţa. Konstantin. oče. jedan drugoga ne stiţući ka njemu tečahu. A on kao otac primio je dobroga sina i sa suzama celivao. odmah bacivši ubrus od očiju. A on sve grleći celivaše i govoraše im reči pune koristi a ujedno i premudrosti. pošto su mu prinošene obilne potrebe na svako ugaĎanje. moleći sa istinitom smernošću oproštaj za ono što je njemu učinio. od čega mnogi stradaju zbog lakomislenosti. I pošto se takav glas svuda raširio. kada on ne bi dao. sakupivši dovoljno . po njegovoj zapovesti doĎe k njemu. predade ga njegovu dedu. moleći da pošlje Stefana k njemu. a crkva koja je tamo. i odavahu carske dobre hvale." Zatim ubrzo spremivši one koji su hteli ići s njime. mestu zvanom Banjska. doĎe caru naprasno neka bolest. A on darovano mu od cara. zapoveĎeno ti izvršio si. i nekako polagaše u njihova srca neku silu usrdnosti. Putovavši dovoljno dana. A on mišljaše da je to prevara. a stiĎaše se njegove nesravnjene vrline. i tu bi pogreben u od njega sazdanom manastiru. i mnoge darove davaše. tešio je carevo ridanje i sebe je smatrao krivim za ono što je podneo. A kada je car izdisao. i velmoţe koje su u savetu. Kada je prošlo mnogo vremena i kada je trebalo da se izvrši boţastvena volja. posla caru u Vizantiju. Zato smo. celivaše sa suzama i otpuštaše. Zatim malo dana ostavši. i kada su svi njegovi podanici imali veliko smirenje. bi poslan od cara i ujedno oca sa mnogom čašću da prebiva u nekom dioklitijskom mestu. i reče mu reči pune utehe. kao što si zapovedio. ovi svi tekući pripadahu k njegovim nogama. časni oče. mnogi su brzo priticali ka Stefanu. zapovedi da bude odnesen u svoj mu manastir. I beše voljen i ţeljen od njihovih duša. i hranjaše se u duši nekom boţastvenom sladošću. Kada je Stefan bio u ovom i kada se krepio i uzvisavao Hristovom silom. jer ne beše tako lak na izmenu. zbog toplih tekućih voda. a mene da udostoji milosti gubitkom vida. jer sluţitelj Boţji reče ovo: "Oče. A šta je činio podraţatelj Hristov? Primljen dobrim rečima. i prepasa se na dostojno mu srpsko carstvo. pokaza se onima koji su se skupili svetao licem. sve davaše manastiru u kome beše prebivao. čudni onaj nastojatelj i uz to obični monasi sa mnoţinom bratije sa suzama ovoga provaĎahu. A činovnici i koji su nad carskim dankom postavljeni. poĎe na put za onim koji ga je vodio napred. I kada polaţaše na put iz manastira. A on sina. i ovoga dozvavši k sebi grljaše." Primivši konačne molitve od njih i njima mir ostavivši. gde ostavši malo dana. Od toga vremena bogoljubazni Stefan postade veći u ljubavi Hristovoj. A kada saznade da je očeva smrt istinita. pošto ti nisi uzrok ni mome roĎenju na svet.

da strahom Boţjim i njegovom pravdom vladam narodom kao oci naši. ukoliko se veliko carstvo širilo i mnoţilo. A kada su bili u crkvi." A kada je ovo čuo. Nikodim zvani. prema Boţjem promislu. često postelju močeći suzama. A on nimalo ne poslušavši. i reče: "Ne priliči pre poći na rat dok ne odam onom koji načalstvuje crkvama dostojno poklonjenje. arhijerej uzevši rukama krunu carstva. no i svakoga dana savest omivaše suzama." I iza tih reči tamo poĎe. A kada se pribliţiše obe vojske. Takav beše uvek spominjani Stefan. niti pogubi vojsku carstva kao mladi Rovoam. blaţena Paleologina. Pošto beše lepo da on ima i pomoćnicu ka bogoljubaznim delima. a Bog saveća o meni dobro. koja od grada solunskoga od carskoga korena budući doĎe na carsko. Vi savećaste o meni zlo. da slepu čoveku priliči carstvo. A on. onaj koji u svemu promišlja njemu korisno. iĎaše na njega. pozdrav. utoliko je nosio smerniju misao u smernom mudrovanju. i zemljom i pepelom. tadanji arhiepiskop. jer ja sam Boţji. A šta je bilo posle ovoga sa blaţenim muţem? Dalje je imao sve u rukama. niti progna proroke kao Ahav. A sada opet znaj. koji sve dobro udešava. i pošto je imao spremljenu vojsku. a svete časno poštovaše velikim strahom i poboţnošću. I sam Konstantin pade jadno. a ne čovekom. jer ja nisam Kain bratoubica. . no svi okolni slahu knezove sa mnogocenim darovima kao molitvenike i moljahu da ţive sa njime u miru. Što se meni dogodilo. po Davidu. da me je Bog pomilovao i postavljen sam kao car otačaskom udelu. no Josifov drug bratoljubac. dobivši takvu nagradu za svoju ludost. kao drugi sin. iĎaše na borbu. venčavaše njegovu časnu glavu. nazivajući sebe. A srete ga onaj koji je svetiteljstvovao. kao on tada ka braći: . I kada su se sudarile obe strane. no štaviše naprotiv ovima savijaše pred arhijerejima visinu carstva. i niko se nije smeo protiviti. spremaše vojsku za bitku.' " Ovako dakle Stefan. Konstantinu. ne samo u noći. sam si istinito čuo. doĎi da usrdno vidimo jedan drugoga i primi drugo dostojanstvo carstva. A ostalo sve po činu i bogougodno upravljaše. pokazavši ga kao savršena cara svim ilirskim narodima. kao što peva prorok. veoma ţeljenome bratu naše drţave. a mnogi se odlučiše na bekstvo. jer govoraše: "Kada se kadgod čulo.vojske. i Hristov učenik vaistinu po prvom Nikodimu. zapovedi da se skupi. Zato prestani sa onim što si počeo. milošću Boţjom car Srba. crvom. Zatim ustavši otuda. a prizvavši još i od okolnih predela ne malu pomoć. po Jovu. a ne ratuj sa tuĎim narodima na svoje otačastvo. izabra takvu muţu dostojnu. Njegovu reč javljam sada tebi. i moljahu da im zapoveda kao slugama. i sklanjahu se pod njegovu ruku. i poslavši zapovedaše da se brzo ukloni s carstva. i ovako mu poslanje napisa: "Stefan. i obećavahu mu svaku dobru pokornost. I padoše mnoga tela jednorodnih. a njegovi ljudi se skloniše k Stefanu. niti se drznu beslovesni na svete kao Ozija.Ne boj se. Jer ne postade rob ţenskim slastima kao Solomon. sa mnogom radošću i carskom čašću. bi pobeĎen onaj koji je pošao da čini nepravdu. a dovoljno je meni i tebi u tolikoj širini zemlje ţiveti. milostiva ona duša oseti milosrĎe prema bratu.

jer leţi na najvišim mestima. a vrata manastira nasprama crkvenog lica malo se klone ka juţnoj strani. čija voda pre ukusa daje veliko rumenilo licu. mnogim suzama blagodario je Boga.Ţelju srca njegova dao si mu i nisi ga lišio volje usana njegovih. Jer slušaše što je pisano: "Milostinje hoću." A oni rekoše: "Slušasmo proroka najsvetlijega meĎu carevima gde govori u psalmu ka Bogu za cara: . Jerusalim i sva Palestina. tako da se niko ne moţe nasititi naslade vode." A car k njima s radošću: "Šta drugo da više ţelim. Konstantinov Grad i Tesalija. Prvo okolo podiţe grad. dajući ljudima zakon. Sa istočne strane ovome se priupodobljava veliko polje. a milostinje šiljaše svuda kao neke zrake. utvrĎen čestim kulama. postavivši šatore. sačišćeno svakim drvećem. reče: " . a odasvud teku najslaĎe vode. A povrh ovih podiţe preveliku . navodnjavano istom rekom.' A sada to videsmo na samom delu. i obrativši se k velmoţama koji su s njim. A sam. i kada ovo dobro sagleda. jer u svima njegovim godinama zemlja izdavaše veliko obilje plodova. mnogogranatim i mnogoplodnim. Ali dovoljno je o tome.Koliko je strašno ovo mesto. ovo nije ništa drugo. o izvanredni bogoljubaznih drugova. moja usrdnost se saglašava sa ovim mestom. Pošto je boţastveni krepko drţan neiskazanom ţeljom.A Gospod čini i ovo proslavljajući svojega ugodnika. Bogu u zajam daje". i divan razumu sviju. Dovoljno ih primiše Egipat i Aleksandrija. a sve carsko beše po činu. i tu poloţiti svu svoju usrdnost. dakle. tako da su se svi okolni čudili njegovoj drţavi. I naĎe neko mesto u predelima hvostanskim." I tako sa rečju zapovedaše da brzo doĎu kamenosečci i da se postave od pomorskih gradova načelnici zdanja toga. gde Bog nekada stade sa slavom. zvano Dečane. sveštena Gora Sinajska. A hrišćanski rog rastaše i crkveno beše dobro upravljano. ljubljen dušama sviju. i otuda je tamo zdrav vazduh. tako da su i mnogi iz daleka ostavljali svoja otačastva i tamo prelazili. a dobronaročiti Stefan sijaše kao neko sunce zbog svoga ţivota koji se sijao vrlinama. to uvek imaĎaše na srcu misao: "Šta ću dati Gospodu za sve ono što mi dade?" Izvoli zidati hram u slavu Hristu Svedrţitelju. pa i sveta Gora Atonska obilno pocrpe njegova dobra dela. no dom Boţji' – kao što reče Jakov. a ujedno ravno i travno. druga bogougodna dela. dakle. Tu izviru veliki izvori i napaja ga bistra reka. a posle ukusa veliko dobro rastvorenje telu. Obilazeći mnoga i različna mesta po celoj svojoj oblasti. Takvo je dakle mesto časno i dostohvalno za podizanje manastira. Sa zapadne strane zatvaraju ga najviše gore i njihove strmine. a ne ţrtve" i "onaj koji je milostiv ništemu. čineći. tu prebivaše diveći se krasnome mestu. a naročito mnogo blago dobio je manastir Svedrţitelja. Beše. Vojništvo beše strašno neprijateljima samo kada čuju za njega. dovoljno dug i širok. traţaše prikladno za takvo delo.

A po zidovima grada okolo prilepljene su ćelije inocima. što beše razumljivo. sakupljena od različnih naroda. za svagdašnje slavljenje njegovo. što je od njega dobro razdeljeno. umetništvom delatelja. koje su imale bisere i dragoceno kamenje. najhrišćanskiji Stefan bugarskom caru da bude izmirenje. tako da izgleda da je lice celoga onoga hrama jedan kamen. A zlatne i srebrne sasude. to se ţurio da delima izvrši. tu obe strane ugledaše jedna drugu. koliko matera će ostati bez dece. A posred svega ovoga on podiţe dobrolepni i bogolepni hram. tako da se velika blagodet sija onima koji gledaju. predivno sastavljen veštinom da izgleda kao da je srastao u jedan. gledajući toliku mnoţinu koja se ne moţe izbrojiti. smuti se. tako da je po visini ravna crkvenom vrhu. predade Bogu Svedrţitelju. po zdanju najveću. a prizvavši još i nemalu pomoć Gota. Posla. a sam se ţuraše. govoreći: "Zašto se trudiš da pogubljavaš rodove bugarske i srpske. jer dolaziš u sukob sa Bogom. na dostojnolepnost onima koji su ga učinili. i ovo sve njemu uruči. da ti dobro bude. i uvek lepota kamena i veličina daje hramu najveću krasotu. jer deo tvoga nasledstva koji ti Bog darova. I kamenje jednoga sa drugim sačlanjeno je divno i najumetničkije. Pomisli koliko krvi ima da se izlije. koji unutra ima veliku duţinu i širinu.utvrĎenu kulu. da se umaraju i oči onih koji gledaju. muţa ostarela u vrlinama i dovoljno iznurenog isposništvom. Zatim podiţe i crkvu od osnova dobrom posetitelju velikome Nikolaju. dakle. A velika je bila. kao onaj koji smućuje i ratuje ono. imaš u rukama. kao što i do danas stoji i u premudroj njegovoj hrisovulji. a mnoţina njihova. jer bugarski car Mihailo. A ako si toliko ratoboran. crvenoga i ujedno beloga. oruţaj se protiv varvara. Drţe ga stubovi od mramora izvajani. i išaran je raznim svodovima. A i unutra u manastiru. podizaše se na srpsku drţavu i ţuraše se da je pokori. s juţne strane velikoga oltara postoji drugi oltar u čast i slavu ovoga svetoga oca. A Stefan saznavši za ovo iz pisma. dakle. kao neka ptičija gnezda. koliko će se telesa sa obe strane izloţiti pticama i zverovima na hranu? Koliko će zbog njih biti istraţivanja onome koji je ove . a visinu toliku." A načini veliku trpezariju. što Bog drugima darova. I kada je bio na mestu takozvanom Velbuţdu. a ne na Hristov narod. i posla da se skupi vojska koja će ići za njim. kuhinju i pekaru. koji te uz to nije ničim uvredio. ukoliko je moguće. a ne ţeli drugo. Pa načini i igumaniju. čemu dolikuje reč proroka: "Bih kao ptica koja se usamila na zidu. Zatim dozva i ravna anĎelima nastojatelja onoga bratstva. po imenu Arsenija. koji su ţiveli s one strane Dunava. ustrojene u prostranstvo. iĎaše podobno moru koje se talasa. Toliki i takav hram sazdavši. Drugi iznenadni podvig snaĎe cara. pošto je savršeno izvajan kamen. Ovo je dakle ovako izgledalo. tako kao kada bi neko rekao pet na tisuću. čiji sam ja po njegovoj blagodati pastir. pokazujući njegovu ţelju i usrdnost k Bogu. uznevši se mnogim uspesima i slavom carstva. i sazdavši sve po redu i u lepoti. ne mogu ih ni opisivati. pokriva mnogim olovom. neko čudno delo i povesti dostojno. koji se javlja u neiskazanoj nekoj lepoti. Priloţi manastiru mnoga sela i prihode po različnim mestima svoje oblasti za potrebe bratiji. blizu manastira spolja. da ga pretekne sa sinom Stefanom. i sveštene odeţde i svilene tkanine. njegova vojska. koje pripada k Sardikiji. i naši behu veoma mali. A spolja sastavljen je mnogočudno od uglačanog mramora. I što je u umu smišljao. Budi zadovoljan sa svojim.

I sada će. jer oni koji se ţure da ugrabe tuĎe. gledajući takovo ustrojenje svoje usrdnosti. spremivši mrtvoga običnim predovoljno. postavivši za cara. blagorodne duše! O blaţene nade! Iz dubine uzdahnuvši. ne postavim nogu naše nepobedne drţave na njegov vrat. najsjajnijeg meĎu svima prvima. I od tada se ţuraše ka većim podvizima." I dozvavši vojvode zapovedi da se ureĎuje vojska i da se sprema za borbu. pošto padne. a koji je ostavio one koji su daleko od nas da miruju? Sam imajući podobno. Car bugarski bi uhvaćen od srpskih vojnika i bi priveden k sinu carevu. kao nekada Amalik. a narod ga je sretao i venčavao pobednim pesmama. izgubiće sa ovim i ono što misle da sigurno drţe. deco. što će mi učiniti čovek.Neka se ne ustraši srce vaše'. predaću ga najsilnijoj smrti. i ako. A pobeditelj Stefan. Jer piše: . . uruči je njemu. u ime Hristovo. Budite hrabri. a mi ćemo prizvati u ime Gospoda Boga našega. gledajući na mnoţinu onih. jer piše: . i tu se liši ţivota bedno. Zatim ujedno skupivši svu vojsku. s vama poslati anĎela svojega da sruši gordoga pred lice vaše. pisaše pobedne pesme Hristu caru i ispunjavaše se neiskazanom radošću." A on čuvši ovo i riknuvši kao zver. A Bog posluša svojega ugodnika i onaj silni gordeljivac bi pobeĎen sa svom vojskom svojom. Bog videvši smernost i ozlobljenje naroda svoga. da se izvrši njegov pravedni sud. i postavivši sina Stefana po sredini. blagodareći Boga. to ću poslavši dovesti ga svezana beščasno. uputi ih u borbu. hvalio i čudio se. I uzevši mrtvo telo toga Mihaila i svršivši nad njim potrebno. vrati se svojoj kući. bi pravedno na to priveden.' . odoše svojim kućama. I tako se Bugari ispuniše stida izgubivši mnoge od svoje vojske. A sam u svome šatoru stojeći. i posle drugih mnogih i velikih muka. opsedaše Jerusalim. i ne mogaše izbeći sud Boţji. koji je tada pokazivao u borbi veliku hrabrost. Gospod mi je pomoćnik i ja ću pogledati na neprijatelje moje.' " Ovakvim bogovećanim rečima učinivši sve usrdnima i njima u srce davši neku boţastvenu silu. posla jedne noći jednoga anĎela i ubi od puka asirskoga 185 tisuća. iziĎe imajući svetlost na licu. I tako provede svu noć stojeći. pošto tako sudi svevideće oko. a smernima daje blagodat. njegova nećaka. preklonivši kolena i poloţivši lice na zemlju." A šta Stefan kada je ovo čuo? O. Ono što on spremaše drugome. roneći suze kao izvor moljaše se.beslovesno pogubio. dejstvom molitve. obrati se ka svojima. i Aleksandra. kao Mojsije u starini kada izlaţaše od šatora svedočanstva. A on opet došavši u običan šator. govoreći: "Idite. vojvoda cara asirskog. što su stekli takvoga cara. Jer kada Senaherim. moljaše se. Jer takvo je delo molitva: ne otpušta onoga koji se moli takvog kakvog prima. ukrašavajući se svetlim pobedama. no mnogo svetlijeg. ispuni velikim meteţom predstojeće i podizaše jezik nepoboţnosti i pretnje protiv Stefana i na kraju reče: "Ako ne doĎe do ujutro kad se sunce javi sa istoka. uzdam se. A kada je došao u manastir sa slavnim knezovima i sa mnogim desetinama tisuća.Jedni na kolima a drugi na konjima.Bog se protivi gordima. Stefanu. podigavši svoje neporočne ruke k Bogu i njega prizivaše u pomoć. reče: "Gospod mi je pomoćnik i ne ubojim se. A kada je nastao dan.

i dalje da ţivi sa Hristom. i pošto su se prsti otrgnuli od samih okolnih kostiju. jer ćeš ubrzo izići pred Gospoda. iznutra krijaše zmiju od straha da ga neće dobiti. blaga i dobra muţa. Prizor beše vaistinu jadan i gledanje je izazivalo suze milostivim očima. A sam tamo često dolaţaše. sačuvaj za manastirske potrebe. a drugi deo radi onih blaţenih stradalaca. Došavši k njemu reče: "Spremaj se od sada. radi mekoće. a ostalo sam razdavaše. dovoljna mnoţina po broju. pošto je meso otpalo. Jedne noći po svršetku jutarnjih pesama. za njih je potrebno drugo tačnije upraţnjenje i raspoloţenje. dajući svakoga dana obilno što se našlo za njihovo umirenje. opet hoće da bolje dobro javi. jer behu meĎu njima muţevi. dade radi obitelji. one koji su imali izjedeno lice uzavrenjem krvi. ako mu bude moguće. snabdevenim svim potrebama neophodnim za to. za smrt. jednom praveći se da je neki od vojnika. dobro sastavljenim i ukrašenim zastiračima za leţanje. Stefane. a malo njih su znali za njegovo delo. radi toga ovo uzevši. govoreći: "Časni oče. i tamo se opasa na svesadrţanje carstva.Zato i načini i drugi manastir. Tamo ustroji da dobijaju odmor kakav ko hoće. koji su se udostojili nekim boţastvenim darovima. Zatim ne mogući trpeti plamen stremljenja. I tamo sabra po celoj njegovoj oblasti bratiju koja boluje od sveštene bolesti. tri stadija daleko od velike obitelji. . Zatim prizvavši nastojatelja manastira napred spomenutoga Arsenija. i sebe bacivši na zemlju. blagodaraše Boga i vesnika dobroga preseljenja. A postavi njima i upravitelja od dvora. suzama radost mešaše. one koji su se sasvim savili i nisu mogli ništa raditi. I ni Solomon se u svoj slavi carstva svoga ne slavljaše koliko on ovim sabranjem stradalnika. opet obična korist. i ovu oduze od otačaske oblasti. udostojiše beskonačnoga carstva. I ugleda velikoga Nikolu u takoj slici kao što mu se i ranije javi. jer ne znam koji će carevati posle nas. radi ljutine koja je izlazila iznutra. radi leţanja onih sveštenih tela. i mnoge noći provoĎaše besedeći s njima. Jer on se ţuraše uvek i hoćaše. dakle." O dobre vesti! Ustavši iz sna. celujući ih sa suzama. prilegavši na svoju usamljenu postelju. i one koji nisu mogli slobodno disati." I ovo. ostalo vreme ţivota moga svrši se. preĎe u arvanitsku zemlju. imajući sa sobom mnogo vojništva i mnoge od načelnih velmoţa. A sada dospevši do kraja izneću kako je bio mučenički kraj njegova ţivota i kako se on nastanio u zboru mučenika. malo zaspa. i mirisna mira radi hlaĎenja ognja koji se diţe. sa ćelijama jednom do druge. koprene tkanja. Nije mi sada zgodno vreme da dalje pišem o ovima. da ostavi zemaljske uzbune. i razdelili se od članovnog sastava. i njemu iznese mnogo zlata. odlikovanu dostojanstvom tribuna. i dajući ovima dovoljno novca. I opet Nikolaj. govoreći im reči utehe i hvaleći ih što se radi privremenog stradanja i koje brzo prolazi. jer od tada sve noći do časa pravila provoĎaše hodeći po gradu i traţeći one koji trebaju. mnogo puta bio je ranjen ţeljom za carstvo. A Stefan napred spomenuti sin njegov. kakvi će biti proizvoljenjem. a drugi put i javno danju. Klanjajući se ovima grlio je usrdno ona sastradateljna tela. zapovedivši da svima ovima ugaĎa i da im ublaţava bolove koji dolaze od bolesti.

i prebivaše vršeći mnoga dobra dela. reče: "Zašto vi tako oţestočavate krotku dušu. Ali kako bi bio savršen mučenik. a zastrašićeš njegove vojnike i dalje se neće smeti podizati na rat protiv tebe. kada ovo saznade? Mnogo puta obraćao se njemu da ostavi nepodobno. i imati neki dostojni deo tamošnje utehe. trudeći se ujedno i da vaš sluh uzveselim slušanjem povesti i čudotvorenjem mučenika. A ja. nisam mislio da ovo sahranim u dubinu zaborava. kao onima koji su hristoljubivi i mučenikoljubivi. ako ne ovako? Jer jedan je udeo mučeništva. a treba i svako zlo istradati. Tako i Davida krotkoga u ovom podraţavaše i sinovlje gonjenje usrdno podnosaše. nekako neobično pogledavši na njih. od anĎela prihvaćenu i hvaljenu. A zato i naĎe zgodno vreme sin. kao što je poznato. o svešteno sabranje i časni oci." Pa i zloga gospodara zle sluge.' " Našto će se oni posramiti i neće mu na to moći dati nikakva odgovora. i iznenada doĎe sa mnogim silama. i dostojnolepno obilno izvršiše se sveštenoslovlja. A njemu ništa slično. nije obraćao svoju paţnju ni na što drugo. kao što reče Jov. a mnogi su načini smrti. a posle malo vremena biće ujedno naslednik i molitve i carstva. no kao kad neko sunce pod zemlju zaĎe. no da iznesem na javnost i da predloţim vašem sluhu. takovo naumivši. rekli k njemu: "Zašto je tvoje toliko šteĎenje o sinu? Zašto toliko odlaganje i kašnjenje? Pošalji vojsku. da ne bi u nekim malim rečima osiromašila tolika bogatstva boţastvenoga mučenika. kao što kaţu spisi mnogih svetih da je bilo. dobivši. samo je često bio pogruţen u skrušenosti srca i suzama.A šta je činio on. . i zašto je pokornu zakonu Boţjem prisiljavate da mu se protivi? Kada primismo dobro iz ruke Gospodnje. i njih dade čuvati u drugom gradu. O nepravedne osude! O nemilostiva odgovora! Kako ne pomilova otačasku utrobu. i po običaju traţio je nište. zar nećemo pretrpeti zlo? Dovoljno se nasladih dobara sadašnjega ţivota. ići slobodnim nogama? Kako se idući ne izmeniše ka milosti? Kako li. i posle nekoliko dana osudi ga na najgrču smrt udavljenja. a ujedno i napadač. kaţe se. i imaĎaše u rukama oca sa ţenom i decom. kako smedoše. da se ne preseli odavde bez mnoge koristi.Primio si svoja dobra u svome ţivotu. krotki. smedoše pogledati na ono sveštenolepno lice? Ili kako se drznuše da se svojim skvrnim rukama dotaknu njegova sveta vrata? O neumesnosti! O ludosti! Kako se ne osušiše zločinačke ruke? Kako ne oslepiše njihove oči. No dosta je o ovom. a mnogostradalno ono i časno telo bi doneseno u njegov manastir. da ne bude i nama kazano ono po pravdi. slavu i carskoga imena. a njega posla u tako zvani grad Zvečan. i predade se riznica grobu. ispuni je velikom korišću i ovim ćeš pokazati svoju moć. došavši na mesto. koji su pokazivali u mnogom da su njegovi. A kada su neki. Jer od kako primi vest o blaţenoj smrti. kako se ne smilova na roditeljsku starost? Kako se ne postide sedine? Kako se ne seti onoga koji je rekao u Zakonu: "Poštuj oca i mater. koje ćemo sada izneti. prepusti da se na njemu vrši Boţji promisao. što je rečeno bogatašu: . i da zajedno sa njime ţivi. No kako će poslušati dobar savet duša koja se jednom ustremila na zlo? A našavši ovoga gde se ne pokorava. I tako predade Gospodu blaţenu dušu." A on.

ugledavši se na veru one ţene u evanĎelju. pravosuĎe. nada ne posrami. i da leţi pred svima prema svačijoj veri kao isceljenje koje se ne kupuje zlatom. koji je nekad bolovao od ognjice i bio lišen gledajućeg osećaja očiju. o slatke povesti! Sila neiskazanoga ugodnoga mirisa ispunjavaše sve. I tako sveštenim arhijerejskim rukama bi iznesen i poloţen u kovčeg. tople suze izlivaše bijući prsi rukama. a onima koji sa verom dolaze. svagdašnjim suzama i smernim . da ga. A treći put javi se najstrašnijim načinom zajedno eklisijarhu i igumanu. svetije i časnije delo od onih zavetnih tablica. stojeći napolju. postade beskućnik i prosjak. davši lekarima mnoga imanja. a dela verom zapečati. zapovedi skinuti kamen prebogatoga groba. no koje se dobija usrdnošću. dotakavši se sa verom njegovih moštiju. koje prema tome nije nikako imalo da po prirodi istrune. javi se neki čudni i svetlošću neiskazan. ispriča nastojatelju viĎenje. da svi vide i da se klanjaju. no takvo ostade. koji se veoma ustraši i udivi. raslabljeni. I niko od tu sabranoga naroda ne ostade. dakle. Pa i mnogi drugi hromi. doĎe i do arhijereja mesta. jer beše od imućnih. te sabra arhijerejski sabor koji je pod njim. ustavši prispe ka crkvenim vratima. rekavši da treba da bude delo. zapovedajući to. Jer kada se već vršila boţastvena sluţba. i sav beše u uţasu. pošto ih je prevazišao mnogim delima. i crkveni klir. primahu osloboĎenje od takvih stradanja. jer se mnoţine sticahu na poklonjenje nepropadljivoga tela. Pa i imanje rastočivši." Vaistinu Stefan pokaza dela dostojna vere. lice sa očima poloţi na telo svetoga. i jedan drugoga pritiskivaše. i zapovedi mu da iz zemlje iznese telo njegovo. I o čuda! Ustavši gledaše ţeljenu svetlost izbavivši se preĎašnje tame. kao što će dalja reč pokazati. Ovaj druţeći se sa onima koji su blagočastivo na zemlji carevali. A on ovoga otpusti. javi se opet eklisijarhu. a ta dela su ovo: vera.Ono svešteno i stradalničko telo opšta mati zemlja zadrţa u svojim nedrima sedam godina. A sam u mislima mnogo razmišljaše o ovom. nada. postade voĎa i hodeći propovedaše veličija Boţja vršena od Stefana. briga za sirote i udovice. Ovaj saznavši da je ono časno telo izvaĎeno iz zemlje. Da li je ovo. i priveden od voĎe ka najsvetijem kovčegu. i pošto mu ne beše zabranjen ulaz. a jezikom govoreći molbu mučeniku. znajući sigurno muţa vrline i njegova stradanja na pravdi. ne samo one koji su se u crkvi nalazili. a mnogo se javlja u snu. i nikako nije mogao postići utehu stradanja. I pošto se o ovom raširio veliki glas. Jer jedan koji proseći seĎaše kod manastirskih vrata. zboruje sa prepodobnima. i doĎe u manastir. i ukore ih kao one koji nisu verovali. i koji je pre toga bio voĎen. sačuva ga celoga po zapovesti onoga koji ga je stvorio. čudno! Nikako! Jer Hristov je učenik. podvig za poboţnost i što je najviše: smernost. prostota. i kada je ovo izvršeno. I opet kada beše prošlo malo dana. dugotrpljenje. nemi i gluhi. i suĎaše da ovo do kraja nikako neće ostati neobličeno. Zatim kada je u crkvi bio. tako i ovoga. ljubav. dostiţe vremena nadsvetska. Jedne noći kada je spavao eklisijarh manastira. nezlobije. glavu priklonivši. milostinja. Jer ovu priloţivši ostalim dobrim delima kao neka krila. A on ustavši i zastrašen bivši. krotost. a postidevši se dobrodeteljne sile koja je u njemu. a da se nije nasladio takova dobroga mirisa. kao i nju. nastanjujući se kao velikomučenik sa mučenicima. postavši im sličan čestim molitvama i sećanjem smrti. i za četrdeset godina bio je iskušan takovom kaznom. i oni koji su ove znali kaţu da su do skoro bili ţivi. koji je rekao: "Dela koja ja činim i taj će činiti. no i one izvan crkve po celoj obitelji. jer prisvoji i neka od velikih njihovih dela. A on i opet javi velikome. nekako lako dobivši ulaz. a veru ukrasi delima. da daje isceljenja raznih bolesti.

ali ne na korist onima koji su ga stvorili? A beše. No i kada je spavao. što Bog spremi onima koji ga ljube". Ja mislim da je smrt bolja od takove kazne. i voĎenjem bitaka protiv naroda koji navaljuju i traţe da ozlobe Boţje nasledstvo. tolikom slavom bio proslavljen u sadašnjem vremenu. koji je njih upokojio radi njegove ljubavi i koji im je olakšao bolove od stradanja! Koliki će jezici jednim glasom podigavši se jasnije od trube pokazati muţa milostinje i što je on njima sakriveno činio. dakle. tako je i ovde Stefan veći po mučeničkoj smrti. A kada se od česti uprazni po apostolu. Šta su prema ovom delu mnogo spominjani hram kizički i njegovi stupovi umetnički sloţeni. no uzdizanjem čistih ruku. Ovaj se moţe nešto uporediti i sa Isusom Navinom i još viši je podvigom za narod. suze udovih. A i on je bio pevač pesama. "što oko ne vide i uho ne ču. sačuva se premudro od takva poroka. dakle. Zar nije onaj sazdao mnogozlatni i mnogoslavni hram. i na kraju nasilno pogibe. muţa po mome srcu". zatvoriće se vrata. te porokom slavu unakazi. kao drugi Mojsije. i kao što je u svemu. ali na potrebu sluţbama zakona i na osvećenje Izrailju ţestoka srca? A ovaj sazda hram blagodati za sluţenje i dostojanje boţastvenih tajana i za molitveno sabranje naroda Hristova. jer ţelju duše beše upravio ka nadzemaljskom. i izabranom narodu. ili dom u Efesu veoma usrdno dakle ustrojen. no delima pokazan od Boga narodu. i posvedočen ne rečima. no duševnim osećajima. ne nogama. pa i lišenje svetlosti poneo. ali je bio rob ţenskim slastima. dakle. A koji su to sasudi. o kome Bog svedoči. . Šta je. govoreći: "NaĎoh Davida Jesejeva.mudrovanjem. kakva i kolika će mu se tada darovati. koji će biti u ponoć. niti uziĎoše čoveku na srce. kome on beše čuvar. David je bio car u Izrailju i krotak. I kada je. pokazujući toga strašnom sudiji. Kao što je onaj prevazilazio istočne careve poboţnošću i pravdom. Čudni Solomon bio je u premudrosti i lepoti iznad svih koji su carevali u Izrailju. očekuje strašni dolazak slatkoga ţeniha. koje izviru od srdačnog instrumenta i dostiţu u uši Boga Savaota. slavom i bogatstvom mnogo više nadmašio. po Danilu. pa se i spremi da uĎe u dvornicu sa mudrim devojkama. a ovaj car Srbalja? Samo je onaj bio u Starom zavetu pre zakona blagodati i vladar bezboţnom i skvrnom narodu. čujte vazljubljeni: utrobe ništih. Ovo će oni jasno izneti pred anĎele i ljude. Stefan. što je divni Josif od braće prodan i u rov bačen bio slika Hristova? Zar nije Stefan isto zatočenje. po Iliji. kada sa Vladikom i ţenihom uĎe u zbornicu. utrobe gladnih. sasud njegove svete duše čini preslavne stvari. Bio je drug mnogostradalnom Jovu. jer se nikada nije uzdao u njih. stadu Hristovu. nevolja siromašnih. pa i pisac pesama igraše pred kovčegom. Jer ispunivši mnoge sasude uljem predovoljno. A ovaj mudrošću. a duhovno je igrao u kolu. spremi svetilnik na svoj ukras. pleća nagih. neravan obojici. O blaţenoga obličenja! O dobrih pokretača Stefanovih! I kada je ţenih dolazio. I ovaj. i Josifove ţitnice ili na polju senarskom ne dobro smišljeni zidovi kule. koji je mnogo više iznad onoga. a molitve su tihi usklici. i predstavivši svetilnik. i dejstvom molitve. Njihovu oskudicu tešeći. a ovaj u samoj blagodati. Jer koliki rečeni će opkoliti njega tada na sveljudskom onom saboru. i to ne oruţjem ni lukom. muţ najboljih ţelja i revnitelj. tako je i ovaj zapadne milostinjom i nezlobivošću. Zar nije onaj bio car Egipta. bio je car i krotak u smernosti. koju je po prirodi imao. narodu sveštenom. naiĎe prirodna potreba i učini da sve zadrema i zaspi.

Odmah se pokazivaše ljut i beše stan svakog bezakonja. kada i bratija pojaše šesti čas. pošto su mnogi išli pred njim i iza njega. Jer čije su časne mošti u nas. Obraćaše kako mu je volja bila. jer podobno neukroćenom i divljem juncu doĎe u manastir. i kazni mučitelja po pravednom sudu. a i mnogi drugi behu gledaoci. a zatim otkri zvera koji je unutra ţiveo. ne pretpostavi što od vidljivih misaonim. i noge njegove metahu ljuto u klade. pa i ako bi ko po običnom načinu radi koristi došao k nastojatelju. i u takovim ljutim mukama ispusti jadnu dušu. i unutrašnju pravednu kaznu pokazivaše. jer sve što beše u manastiru. samo ih moljaše da mu brzo dovedu kovača. tada u taj čas kada je on bio blizu manastirskih vrata. i prstom mašući prizivaše ovoga. I ako je takav bio inok. Govorim o onom Juncu. i koja se protivi i javnim kaznama kaţnjava one koji napadaju na njegov manastir i koji oskrbljavaju anĎelski čin u njemu. prema pisanom. koja ispunjuje molbe naše ka spasenju i koja čuva od zala koja nailaze. I svima koji su u manastiru zapreti da nikako k njemu ne dolaze. javi mu se Hristov vojnik. kao što je imao običaj. donoseći dovoljno hrane i obilno što je na potrebu. Čujte. sa toplom verom i gorljivom usrdnošću. koja nije nepoznata ni vašoj ljubavi. Svešteno njegovo telo bi ostavljeno kao neko mnogoceno nasleĎe njegovu otačastvu i svima. i nemala prolivanja krvi. takovi su plodovi bogoljubazne duše. koja su prošla čak do grudi i jetre. koji je prema delu dobio i podobno ime. izlazeći od igumana upadaše u ruke njegovih slugu sličnim lovačkim psima koji gledaju i očekuju ţeljeni lov. već nije mogao govoriti. Zatim kada se vraćao na konju. trebao bi svakako da se prestavi kao Enoh. nepravedno i nepoboţno. A oni blaţeni i vaistinu Hristove ovce ne uzimahu pretnje onoga zvera ni u šta." A pokvari se i omrazi se u upravljanju. jer se tada dogodiše meĎusobni ratovi i činjahu se iznenadna i česta plenjenja. Kada ovo ne bi ovako bilo. pokrivajući se ovčijom koţom. a ako je bio mirjanin. dobijaše dovoljno batina. pošto nas Bog voli. što sa vama i same naše oči videše. a nastojatelje manastira otuĎi od svakog dostojnog dela. jarošću sretajući onoga koji se razjarivao protiv njegovih ljudi. no kruna ovoga zemaljskoga carstva isposredova mu nebesko carstvo. i ništa se od njega nije moglo čuti. Ovaj dakle u početku pritvaraše poboţnost i smernost. Kada je bio unesen u manastir i kovač je bio tu. tama upravljaše svetlosti i vuk beše pastir ovcama. reklo bi se: vuk. no kada hoće onaj koji daje. i . verujemo da je i preblaţena duša toga nevidljivo s nama. takve su prednosti blagočastivoga cara. a beše podnevni čas. I da ukratko kaţem. tako da se nije smeo zvati ni imenom iguman. strašnije od prvoga. reče u srcu svome: "Nema Boga. Neki Ivoje bi postavljen od carice Jelene za čelnika.Takova su Stefanova dela. Jer izgledaše da ga je na susretu zbacio s konja i zabio mu dva velika gvoţĎa u grlo. Ne vezuje se on tolikom samodrţavnošću. i ustroji da se to upravlja od svetskih. I kao bezumni. Pa i onaj svešteni zbor inoka stavljaše na raznovrsne nevolje. primaše mnoga beščašća i pretnje. tako da nisu smeli ni slobodno hoditi posred manastira. o ljubazni oci. i nikako ne trpljahu da se nimalo razluče od njegove ljubavi. i to ne kada iguman hoće. Ovaj idol nepoboţnosti prisvoji javno sve što je u manastiru. povest. a pokoravahu se kao što treba pastiru. Ali i drugo svedočanstvo izneću vašoj ljubavi. i neka velika i neutešna beda pokrivaše duše sviju. imaĎaše u rukama. i njegova sveta duša nastani se u neizrečenoj slavi. ne ukrade se gordošću. a zapovedi da samo neki mali deo hleba i drugih potreba daju igumanu. poslan od onih koji su tada blagočastivo vladali da čuva mesto.

zaveštavši onima koje beše ostavio da upravljaju stvarima. ostade u crkvi. dugo je bio nemoćan jako stenjući i polaţući često ruku na mesta. I tako obuzet velikim plamenom. mnogim zakletvama zaklinjaše se da će ga ubiti svojom rukom. a za to je znao jedini panamonarh. da bi ustrašivši se ostavio manastir. takoĎe su sagnili. kao da će ka stolu nastojatelja. i prolaţaše manastir idući ka crkvi. ukrašen carskom odećom. Izišavši od mesta gde kovčeg stoji. stradaše poslednje dane. koju si za ţilište sazdao Bogu. naĎe. Ovu skvrni Junac načini pećinom razbojnicima. bi pozvan Junac pismom na vojsku. A on i nehotice kazivaše istinu. čekajući pomoć utehe odozgo. Gnilo telo i kosti probodenih mesta. jednomudrujući. jednim ustima moleći da se ukloni ona beda. sa suzama celivaše njegove svete ruke. koji je sagnio. tako da je izgledalo da se svećnjak slomio od silnoga udarca i da je otpala njegova polovina. . Zatim i samu nju najposle silom ispusti. A onaj strašni stigavši toga. Kada je od tada prošlo nešto malo vremena. drţeći zajedno sa nastojateljem. da ga tamo ubije sa ţeleznom palicom u rukama. dakle. kao što reče David. koja po Boţjoj dozvoli primiše kaznu. a duša je unutra bila nasilno drţana. Vidi poslednje podjarmljivanje tvoga nasledstva! Vidi kakva ti je obitelj. mnoge noći provoĎaše moleći se. A Gospod ga ne ostavljaše u njegovim rukama. I ovaj. "gledaše grešni na onoga koji nije učinio nikakvu nepravdu". gleda u snu kao da se beše vratio iz vojske. Dirljiv beše prizor očima. i o čuda! Jer ne ispusti prvo dušu po redu prirode. Zli smrad onih rana po celom manastiru dosaĎivao onima koji se u njemu nalaze. Ali ga sreta neki strašni muţ. A posle neke. on koji je podoban tome. i ovako mu iz dubine duše javljaše: "Vidi ozlobljenje naše. Okretaše se u postelji desno i levo. leţao je sedam sedmica. Podigavši one koje je imao u vlasti. da još više zlostavljaju nastojatelja. no je telo prvo grozno i neobično sagnilo. tako da su se videli i sami unutrašnji organi. a zatim da je telo podleţalo svojstvenoj raspadljivosti. uĎe i u vrata zvana carska. Hristov vojniče! Vidi oblak ţalosti koji nas je pokrio. za pouku drugima. A ako ga vrativši se. Vidi i ne prećuti!" I kada je on ovo izrekao. A u taj čas Junac spavajući u vojsci sa drugovima svojima. Jezik mu je otpao i zubi su se rascepili od velike zloljutine. rekavši: "Ovo ti je odmazda. A drugovi koji su bili s njim bili su u velikom uţasu i stojali su za mnogo časova kao izbezumljeni. izlaţaše iz crkve. naroda tvoga. i suzama neutešan napor da se razume umnom finoćom nešto najstrašnije. kao zver. sa dugom i prosedom bradom kao što je i naslikan. tako da kada je bio donesen u manastir. i mogao se videti onaj koji je pre bio gord gde leţi slično davnašnjem mrtvacu. A iguman u podvigu budući. da se navikneš da ne činiš svirepstva mome manastiru i narodu. A Junac se okrenuo natrag da beţi. A on tako dostiţe u puk. udari ga u hrbat posred bedara i u desnu mišicu kao kopljem sa ostatkom od svećnjaka. pitahu da saznaju uzrok onoga iznenadnoga prenemaganja." Riknuvši.ostajahu dalje. iĎaše sa velikim veličijem. gde neki grad opsedahu. I kada proĎe pripratu. i od sna skočivši. A otvorivši kovčeg u kom je leţao mučenik. kada je ovaj jedva k sebi došao. "jer viĎaše da doĎe njegov dan". Zatim jedne noći po svršetku jutarnjega pjenija. i udari ga po licu i prsima svećnjakom koji imaĎaše u rukama.

Ako. o svojstvenoga bolovanja za svoje sluge! Jer odmah meteţi prestajahu. Ali i Bogu je ljubazno ono što je po sili. amin. svebogati. O dobroga delanja najkrasnijih ruku! Mislim da su ove ruke najsvetije bile. Izljubimo prsi. o boţastveni i svetli vojniče. Praznujmo ga u psalmima i pesmama duhovnim. opet ruke milost činjahu. A kada u strašni dan suda i svetlije od sunca zasijaš. braćo. Celivajmo ruke mirisnije od skupocenoga narda. A obratićemo reč ka prvom. neumesna pirovanja ćutahu." Dovoljno rekosmo o ovom. o brze promisli Stefanove. odgoneći. dakle. riznicu mnogih dobara. Stefane. . jer na tebe se uzdasmo da o tebi sastavim slovo. sabraćeš nas koji smo se nazvali stado tvoga manastira. Ovo ti je. što ne mogu pomisliti.O dobre zaštite. praznujmo. ispustićeš onaj blaţeni glas: "Evo ja sam i deca koju mi dade Bog". čak više i od onih koje su pruţene na Gori radi primanja tablica zakona. koje se često uzdizahu Bogu. I da saţeto kaţem: Očisti Gospod zemlju naroda svoga poslavši Stefana. a ja neveţa lišen sam umne oštrine. i ništa od nas ne moli. a još prema pisanom: "Neka te pouči smrt brata tvoga. i njemu slična četa beše odagnana. okropimo suzama radosti njegove svete stope koje su zgazile do konca neprijatelje i njihovu za zlo veštu moć. kome slava sa bespočetnim Ocem i presvetim i dobrim i ţivotvorećim Duhom. sada i na beskrajne vekove vekova. Slušajte vi koji se borite sa Bogom i koji ţelite da ugrabite crkvene stvari. Zatim i malo znam. odvraćajući gnev Boţji koji se radi naših grehova pravedno podiţe na nas. osim da se drţimo vrline. koja je u duši. u smernosti i istini. dotičući ga se poboţni usnama i očima. kada se moljaše i ruke uzdizaše. koja se istanjila kao paučina. i beščinija koja se dogaĎahu posred manastira. jer su oskudicu ovoga znanja delom učinile mnoge godine. behu uklonjena. A zagrlimo i ovaj svešteni kovčeg u kome je riznica Boţjih čudesa. u krotosti i pravdi. venčajmo njegov časni vrh dobrim hvalama i svu brigu za nas poverimo njemu. A ti nas nadziravaj odozgo. po dostojnosti izvršismo. jer posred nas sada nevidljivo stoji sišavši od neiskazanih visina. i pokazavši Bogu sudiji. uzbune se utoliše. u veri i nadi i ljubavi. molitvama svojima vidljive i nevidljive neprijatelje svojom silom. i u ostalom čime se ugaĎa Bogu. u čistoti i milostinji. neka vas ucelomudre napred rečene strašne povesti. praznični i ljubazni praznik duhovni. jer su mnoga tvoja stradanja. venčavajući svakoga po meri usrdnosti. koje su iznad onog krčaga sa manom. koje su više i časnije. to je tvoja zasluga zbog ovoga. A kada nas postiţe i njegova sveosvećena uspomena. slušajte i beţite kao od ognja. znamenje ljubavi prema tebi. makar da je daleko od dostojnog. i kada umnu molitvu činjaše. i uvek pruţahu ka ništima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful