Grigorije Camblak

Žitije Stefana Dečanskog
Početak XV veka Savremena jezička redakcija prof dr. Lazar Mirković
Internet izdanje
IZVRŠNI PRODUCENT I POKROVITELj

Tehnologije, izdavaštvo i agencija Beograd, 6. decembar 2000 PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK Zoran Stefanović LIKOVNO OBLIKOVANJE Marinko Lugonja VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE Milan Stojić DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA Nenad Petrović

Elektronsku verziju za Projekat Rastko priredio Marko Marjanović po štampanom izdanju: Grigorije Camblak "Knjiţevni rad u Srbiji", Prosveta i Srpska knjiţevna zadruga, Beograd, 1989. Originalno objavljeno u knjizi Stare srpske biografije XV-XVII veka, SKZ, Beograd 1936.

Grigorije Camblak Žitije Stefana Dečanskog Meseca novembra 11.
Život i podvizi svetoga velikomučenika među carevima Stefana srpskoga koji je u Dečanima, napisao Grigorije monah i prezviter, bivši iguman iste obitelji. Blagoslovi, Oče! Beše i ovaj velikoga i najslavnijega naroda srpskoga. Ne samo da je vojničkim silama prevazilazio druge narode, i da je natkriljivao okolne slavom i bogatstvom, lepotom mesta i veličastvom, no se krasio i hvalio najblagočastivijim i najmudrijim carevima, sa kojima je čak bio u ljubavi.

U spisu setih se po imenu osnivača carstva. Jer kao neki uzročni koren po roĎenju i po carstvu bio je Simeon triveliki, Simeon, koji je u carevanju ugodio Caru sviju, Simeon, koji se spustio sa visine carstva i zavoleo veliko monaštvo, Simeon, dobri vojnik velikoga vojvode, koji se ne obveza valima ţivota, no postade ugodan vojvodi, Simeon, vaistinu drug onome Bogoprimcu, a mislim i veći – jer ukoliko je blagodat veća od senke zakona, utoliko su i sluţitelji blagodati veći od tajnika senke. Koren dobra, dakle, kao što rekoh, Simeon, ostavi carstvu dovoljno naslednika, od kojih je svaki u svoje vreme vlast primio. Nisu uzmućivali crkvu jeretičkim valima i jelinskim lakrdijama i basnama kao sinovi i nećaci Konstantina Velikoga, no su blagočastivo i bogomudreno i bogoljubazno upravljali vojskom i ostalim uručenim stadom. Počinjući povest o velikomučeniku i caru, usrdno molim bogoljubazne duše vaše da paze na ono što se predlaţe. I ako što bude nepotpuno, molim vas da me udostojite milosti. Drugi drukčije pričaju i svaki od ovih hoće da utvrdi svoje. A ja uzdajući se u mučenika, ne ispovedam blagodat ni ovima ni onima, no se uzdam u pomoć onoga, čiju povest pohvalnoga ţivota naumih da ispričam. Milutin, koji je četvrti posle velikoga Simeona, raĎa Stefana, veliki stub poboţnosti i venac carstva. I već do svoga punoletstva mnogo vremena beše proveo obradovan i svetao ka svima, poučavajući se uvek strahu Gospodnjem, i njime uklanjajući se od svakoga zla, i mnoga muţevna dobra dela izvrši od mladosti. Beše dobropristupan ka onima koji govore, tih rečima, milostiv prema stradalnicima, a toliko se gnušaše gordosti, da takvoga nije hteo ni pogledati. Zato se srca i razumi sviju raspaljivahu u ljubavi prema njemu. I sav se beše načinio pomoćnikom Višnjega i ka Njemu jedinome gledaše. Ali kako postrada? Podiţe zavist Ďavo koji uvek mrzi dobro. A izvršilac takvog sluţenja bila je njegova ţena. O moje suze, što ţenska prevara savlada praroditeljevu u raju veliku mudrost! Šta ovde nije htela zavist učiniti revnima? Čujte. Dolazi carica k caru pokazujući tuţno lice, neukrašen i neobičan nastup, roni suze i unutrašnjim plamenom preseca glas. I, da ukratko kaţem, podiţe oca na oslepljenje prvorodnoga sina, vaistinu slična Isaku dobrim pokoravanjem i poslušnošću. A on ne da nije znao za ono što je smišljano o njemu, no su ga mnogi od knezova i velmoţa tajno učili da se sa mnoţinom vojnika ukloni u neku od tamošnjih zemalja, i da izbegne od prevare, koja je smišljana protiv njega, i da se odene savršeno u svedrţanje carstva, ali nije hteo ove poslušati, sudeći da je bolja Boţja briga o njemu, koja biva svakome na korist, koji su sebe svedušno poverili njegovu čovekoljublju nego li savet i pomoć ljudi i ostajaše dalje drţeći se pravde i nezlobivosti, ogradivši sebe milostinjom i molitvama, govoreći: "Vladiko sviju i Boţe, jedini stvoritelju vidljivog i nevidljivog stvorenja, znaš srca stvorenih, unapred znaš sva njihova bića. Čovečja misao ispovediće ti se, i ostatak misli poverava ti se. Vidi da li u srcu mome ima nepravde, vidi da li je u meni put bezakonja. Boţe, koji pravedno ispituješ i srca i utrobe, vidi da li je istina ono za šta me ogovaraju, i sudi pravedno, i utišaj srce roditeljsko koje se oţestočilo nepravedno protiv mene, i preobrati stremljenje koje se diţe na milovanje milosti, ti koji si pri Jestiri ukrotio gnev Asuiru caru midijskom, koji se ispoljio. Spasi, dakle, mene, svevideći Vladiko, mene koji sam u bedi i koji sam blizu da podnesem

dakle. o ruţnog dela.nepravedni sud. a zatim kada je posle saznao da je ova slagala. I što pre znaĎahu od prirode neposlušnosti da je zlo. i ubi sina svojega Priska. i nju ubi sudom pravednim. a da je neposlušnost zla. i znaĎaše dobro i zlo. A šta je bilo dalje? Nadvlada ţenska prevara dostojna ţaljenja i priče za suze. jer reče: "Sin premudri veseli oca. a mi ćemo vratiti reč na povest. ugasi se roditeljska toplota ţenskom bestidnošću! Pravedni bi uhvaćen nepravedno. pokloni se očinska mudrost ţenskoj slabosti. Videste li. jer beše premudar. a oca mojega i cara odvrati od zazornoga i poročnoga dela. polaţući u njega svu nadu na spasenje. Jer ti hrabrošću izvodiš okovane i tvoja mišica je beskrajno silna. lukavstvo ţene? Čuste li njihovu prevaru koja lako vara? Zašto takovi i bogoprosvećeni i premudri Konstantin nije video njezinu zlu zamku pre sinovljeva ubistva? Jer kada bi ovo znao. i." Tako je hrabri Stefan poveravao tesnotu srca svoga jedinome Bogu. niti beše moguće uskrsnuti sina. nezlobivi ljutom zamkom. Neka ne bude takve neumesnosti. ma koliko da je bio u poboţnosti i prirodnoj premudrosti. odlikovan dušom slovesnom i umnom. Ovako. slušajući ovo. milostivi nemilostivo. jer znaĎaše da je dobra poslušnost koju zapovedi Gospod. uvideo je kasnije. kao što Solomon kaţe. bi lišen očiju! Da me neko od onih koji nisu dobro slušali ne razume krivo. vazljubljeni." Ali ni zbog ovoga ne treba da mu zazru oni koji dobro razumevaju. Nikolaju. kao divno delo ruku Boţjih. ovo delom navikoše pokorivši se zlome savetu. No ućuta sila promisla na takvu nameru da bude iskušan nepravednom ranom i da se venča pravednim vencem od ţivotvoreće ruke onoga čiji se trudovi i znojevi uistinu ne mogu uporediti ni sa kime. jer zbog mnogih savršenstava ima smelost ka njemu. pobedi se careva premudrost ţenskim spletkama. koji je takav bio. U carskim dvorima hoĎaše poboţno i u dobrom redu. no tu samu iz koje Ďavo beseĎaše. Mnoge druge takve i mnogobrojne primere iz boţanskih spisa znaju oni koji se ovim zanimaju. pokazujući radostan svima prirodno vladanje. mnogoopevani caru. da Stefana. a i podleţe malom ukoru. No. Stoj pred ocem imao je nekako smeran i uistinu svojstven način. no je posle ubistva poznao šta je učinio. Nego izobličavamo ţensku saglasnost sa Ďavolom. hvalim. kada kajanjem ništa ne mogaše pomoći. Jer i Veliki Konstantin i prvi hrišćanski car. Stefan pretrpe ovo ţalosno lišenje vida. Isto tako postrada i Adam. Predade sudu nemilosrĎa prvorodnoga. verujući laţnim rečima lukave ţene. a mesto gde se ovo dogodi beše zvano Ovče polje. a ţenom Adama savlada da se dotakne zabranjenoga drveta. što je poslušao nju. Jer Stefanova oca kao blagočastiva i borca naše prave vere imamo meĎu svetima i klanjamo se njegovim moštima nepropadljivo sačuvanim i celivamo ih primajući osvećenje. toliki i takav. a toga dostojnog hvale i svetoga da našim rečima beščastvujem. koji je bio dobar i blag muţ. dakle. Ali vidi zloga savetnika kako prvo ţenu ulovi. i molimo ga da posreduje za nas ka Vladici. ne bi osudio najljubaznijega. gde beše i molitveni hram velikome arhijereju Hristovu. . i nije video odmah ono što su razumnom oku prikrile lukave reči zle ţene.

A on kao misleći reče njemu: "A ko si ti. mirlikijski episkop. A Ďavo tada. A kada su se bratija skupljala na molitveno pravilo. uzašiljaše Bogu blagodarenja smernim srcem i njegovu ugodniku. Stefane. A osećaše i neko nemalo olakšanje bolova. ovako u sebi uvek javljajući: "Trpi. zajedno sa svoje dvoje dece koja behu u drugom mladosnom uzrastu. a svetlost blagodati sijaše na licu muţa. Stefane! ." I često se moljaše i činjaše mnoga kolenopreklonjenja. Imao je sveštenolepni izgled. pred zoru jedva je malo zaspao.Kada je stradalac ljuto iznemogao do kraja i leţao skoro mrtav. tako da su se i sam nastojatelj i sva bratija divili njegovoj bodrosti i revnosti. I vide muţa koji stoji pred njim. uveravajući ove da kao Bog radi nas postavši čovek vlada ţivim i mrtvima. i ispuni se od njega crkva mnogim meteţom. utoliko se unutrašnji obnavlja". koji za mene činiš toliku usrdnost?" A onaj koji se javio reče: "Ja sam Nikola. i "ukoliko spoljašnji naš čovek oveštava. A i u Premudrosti je pisano: . pošto im je on mnogo izgovorio iz Pisma o izdrţljivosti. obilno obasut carevom ljubavlju. a čini da je se stide oni koji vole zlo. No iznese nekoga Varlaama.kao zlato u peći iskuša ih napastima. zaveštavši da niko drugi k njemu ne dolazi da besedi. iz sna. Uz to usred govora privoĎaše i apostola koji uči da su nedostojna stradanja sadašnjega vremena prema budućoj slavi koja će se u nama otkriti od Boga. da prebiva u obitelji Boga sviju i svedrţitelja. I sav beše u udivljenju. da pokaţe pred svetim svojim apostolima i učenicima slavu svoga boţanstva. koji dakle Jedinosušno razvraćaše po Ariju bezumnome. on svestradalni – učaše da je priviĎenje. pominjući reči apostola koji govori: "I bivajte blagodarni." I govoreći ovo pokazivaše mu ono što nosi. i prema njemu pokazivahu svaku paţnju.U trpljenju vašem stecite duše vaše' – reče Gospod. I tako prebivaše hrabri usrdno podnoseći nevolju zatočenja." Ustavši. a Duha svetoga huljaše po gnusnome Makedoniju. imajući sa sobom mnoge jednomislenike a uz to jednopogibeljnike i učenike neumesnih zapovesti. i kao ţrtvu sveplodija primi ih'. pa i Preobraţenje Vladičnje – koje je istinito bilo na Gori Tavoru. I . gospodine moj. osim iguman obitelji i onaj kome on dozvoli. dakle. Takva dela ne ostaše nepoznata samodršcu. Njima olakšavaše bolove od isposništva. a tada prestavi Mojseja i Iliju neiskazanom svojom silnom vlašću. I bi zapoveĎeno od tadanjeg cara Andronika Paleologa. Jer takva je vrlina. nego i on beše čuo za pohvalno ţivljenje ovoga muţa. imajući na umu korist bratije koja dolazi k njemu. on se prvi nalaţaše. da vuče k sebi one koji vole dobrotu. Zatim je odatle bio poslan u Konstantinov Grad u zatočenje. Noseći na desnom svome dlanu oba njegova izvaĎena oka i govori mu: "Ne skrbi. blagodareći. koji je u razna vremena uzmutio Crkvu raznim jeresima. ukrašen svetiteljskom odeţdom. I zbog ovoga bio je od sviju ljubljen i voljen. tako da ga je često pozivao k sebi u carski dvor zbog koristi da sa njime govori i s njim obeduje. Evo na dlanu mome su tvoje oči." I nikako ne prestajaše. ne trpljaše što je Crkva imala veliki mir i što je Hristovo stado paslo na paši poboţnosti. Tako on svoja stradanja stavljaše u drugi red. a onima koji imaju veliku smernost rečima davaše mnoge pouke. načelnika akindinatske jeresi i pokvarenosti. I često k njemu beseĎahu. a ne istinito. stojeći nepomično do svršetka bogosluţenja. primajući nemalu korist.

rastopih se zbog tvojih neprijatelja. dakle. Nije pravedno ni podobno. A onaj koji moţe da ostavlja zloslavne a da ih ne goni. pravosuĎem. o najizvanredniji od drugova i braće!" I Stefan reče: "Javljeno je u Sv.omrznuh. što posle njih utvrdiše svi dotad vaseljenski i mesni sabori. takav je zver i on. a kao istiniti pastir primićeš nagradu od opštega Vladike. carskim upravljanjem. a to je poboţnost. da drţiš njegove neprijatelje u gradu. Varlaam. pišući razvraćene zapovesti protiv crkve. Uzevši reč bogoduhnoveni Stefan reče: "Izgledaš mi. zbog čega apostoli vaseljenu optekoše i privedoše čovečanstvo pravoj veri u ime Oca i Sina i svetoga Duha. uveličaćeš skiptar carstva i bićeš istiniti car istinitim hrišćanima. premudrošću. Pošto je ovo tako bilo. Sabor utvrĎuje Jednosušno. A ne znam. savršenom mrţnjom omrzoh ih i postadoše mi neprijatelji'. no dela proslavljaju imena. sazva sabor. i da poješ sa Davidom: . bi kao posramljen i do kraja potučen. neprolazno tamošnjega carstva. da ti. smatra se od onih koji dobro misle da je zloslavan. dakle. a pravoslavni deo beše u nevolji. o care. no treba da ih odgoniš kao vukove koji upropašćuju duše. zamalo ne poĎe za njim ceo grad. I ovaj mnoge. car po svome običaju prizva k sebi Stefana. one koji te mrze' i .mnogi slediše njegovu jeres. prevazilazeći mnoge careve koji su pre tebe bili. Jedni su se. krotošću. dade otrova smrtonosne svoje jeresi." Kada je ovo čuo samodrţac. smernošću. makar da i pastira nosi ime. prosto. Zatim se zatvori u nečistu svoju ćeliju ne izlazeći i ućuta na vreme. Pa i onima koji su u carskim dvorima i samim evnusima koji su caru sluţili. i mnogo su govorili o spasenju duše i o carskom upravljanju. tako i meĎu ţenama. pismu. A tadanji upravitelj crkve. vaistinu meĎu svetima Atanasije. kao što zaveštaše i oci u Nikeji. kako meĎu ljudima. Nemoj ove nikako ostavljati u predelima Bogom darovane ti oblasti. zadivio se rečitom razumu muţa i rekao da je velika premudrost njegova. tako da je blagodario i hvalio Boţjega čoveka. na kome beše i zlomudreni Varlaam sa svojim zloslavnim pukom. priključivali zloslavnima. a drugi su se protivili i njih optuţivali. o Bogom venčani. smućivaše blagočastive. da hoćeš u svemu da budeš meĎu carevima dobrougodan Bogu i Caru careva. i rekao nekim svojim slugama sa udivljenjem: . o moćni. koji se nije hteo pokoriti. Jer ne pribavljaju imena poštovanja delima. Ako ovo učiniš. istinom. kada pastir previĎa ulaz vučji u stado. umirićeš crkvene razdore i darovaćeš pravoslavnima duboki mir. koji si odlikovan carskim prestolom i koji si postavljen od Hrista da budeš pastir tolikom stadu. Po celom onom carskom gradu činjahu se ustanci i bune i razdori." A car će njemu: "Kako misliš da grešimo u pogledu poboţnosti? Govori. a izjasni da je istinito bilo sveto Preobraţenje Hrista Boga našega. Zatim naprasno skočivši slično divljem magarcu. što je glava vaseljene i kruna carstva. Gospode. predade anatemi i izagna ga iz saborne crkve. gurnu u pogibao. činovničkim i vojničkim činovima. zbog čega mučenici ne poštedeše tela ni krvi. i ne odgoni ovoga. i. A Varlaama sa druţinom njegovom. o najsvetliji meĎu carevima. kako u jednom grešiš. i oštreći bogoborni jezik protiv pravoslavlja. no kao zmijski rep još se kretao.

pobeţe u Rim. Jer takvo je lice onih koji su čisti srcem. i otuda lice dobija zrake svetlosti. šta li on neće učiniti kada bude imao drţavu u svojoj volji? Od tada je car Stefana. Kada je ovaj saznao što je zapoveĎeno. Kada je ovaj bio u ovim prilikama. još više ljubio i divio mu se."Veliki muţ je velik u razumu. smatraše lišavanje očiju kao prosvećenje. tako da kada bi samo ko govorio sa njime. Prisan je bio i samom patrijarhu i celom crkvenom činu. tako da je uticao na onoga koji ga sluša ka umiljenju i suzama. On posla ovo na potrebu svojim ljudima koji oskudevaju. A zločastivi njegov skup bio je iz sredine istrebljen. i dade blagodarenja. radi najpotrebnije potrebe. Da je Bog hteo da me tamošnjim hrani. dovoljno i iznad naše mere je ono što nam se nalazi bez truda. ujedno mnogo utešne i milostive da su mogle i samo kameno srce naterati na suze. ne bih po njegovoj presudi ovamo stigao. i što je još čudnije od običnoga mu dela i što je Bogu iznad svega prijatno: milostinje ne ostavljaše. a naročito mnogovidećim očima. da ga razdeli ništima na utehu. i ušavši u laĎu. davaše mu u ruke prineseno. O ovom mislim da i Solomon kaţe: "Kada se srce veseli. a crkva je dobila veliko i nepokolebivo umirenje. jer smernošću i govorom privlačaše srca sviju. takva vera ka Hristu. ovako odgovarajući k njemu: "Ovo. prešavši u pameti njegove prve običaje i setivši se ljubavi. smatrao bi za veliku nagradu. pomoli se za onoga delatelja nepromenjene ljubavi. mali ostatak od ovoga ostavljaše sebi. Takva je bila Stefanova revnost za poboţnost. A neka blagodet sijaše na licu muţa. ljubitelja vrline. i često moleći se iz dubine duše uzdisaše. no – kao što piše David – Onaj koji otvara ruku svoju i koji zasićava svako ţivo biće milošću. iako su mu telesne zatvorene." . Od onoga što mu car davaše i oni oko cara. kao onih koji gledaju Boga mislenim očima i ispunjavaju se neiskazanom radošću. nismo mi stekli. No pošto je tako bilo ugodno boţanskome promislu. a ljubav je sve k njemu privlačila. takva je bila mrţnja prema jereticima." I odmah zapovedi da mu dovedu Varlaama svezana. I ovaj došavši donese poslano i poručene reči. nije hteo. posla u Carigrad. I tako je Bog savetom svoga ugodnika očistio zemlju naroda svoga. I uzevši nemali deo zlata. časni oče. A kada ga je onaj molio da neki deo ostavi radi potrebe. zapovedivši da to odnese Stefanu. osećaše bol u duši. A on ustavši i podigavši ruke u visinu. I kada je u tuĎoj zemlji i zatočenju disao takvom revnošću prema pravoslavlju da je i cara podigao na izgnanje jeretika." Jer on. a ostalo predavaše u ruke igumanu da razda onima kojima je potrebno. i koji je tako bio snaţan u Hristu koji ga krepi. blaţeni. cveta lice. poznat mu od početka i ljubim. a zatočenje kao veliku utehu. jer neko od dvorjana njegove jeresi javi mu ubrzo. A uvek se ţuraše ka Boţjoj ljubavi. neko od blagorodnih njegova otačastva. Zatim prizvavši igumana. a da se izagnaju njegovi jednomišljenici iz grada i da ih ne primaju gradovi i sela njegove drţave. pa i velmoţama i starešinama grada. i svi grčki skiptri. i poloţivši u nedra najvernijem sluzi i u uši njegove mnogo naručivši.

na isti način izaĎe iz crkve. molivši mnogo i blagodarivši obilnim suzama. rekavši tome i ovo ka onom pohvalnome drugu: "Ako hoćeš opet što da mi pošalješ. O čemu smo napred govorili. jer u mojoj su ruci tvoje zenice i ove pokazah tebi. od napora velikoga sede Stefan za sto i zadrema. reče: "Gospod naš Isus Hristos. Svenoćno bdenije vršilo se po uobičajenom ustavu obitelji. i došla je časna uspomena čudotvorivoga oca Nikolaja. Stojaše i Stefan na odreĎenom mu mestu. kada se udostojavaju najvećega. bijaše se u prsa." Šta je bilo dalje? Već se svršavaše peta godina njegova prebivanja tamo. . razdaj tamo onima kojima to treba. a da se ne seća šta je rekao. sada sam poslan da ispunim. obilno hrani. na zemlju pavši. predade njemu u ruke ono što je doneseno. uzdišući iz dubine duše i moleći se skrušenošću srca.Takvo i mnogo više reče igumanu i. A mladića koji je doneo. do dana kada ga izabra Bog da caruje pravdom i postavi ga kao pastira svome otačastvu. reče: "Rekoh ti da ne tuguješ. vratićemo se da nastavimo povest. i niko ne poznade da ima silu vida. o neizrečenoga ti milosrĎa. A on. dakle. I tako uzevši palicu. smatrajući sebe kao zemlju i pepeo. postade nevidljiv. koji je slepome od roĎenja dao vid. Kada je bio u ćeliji. A kada je dovoljno suza prolio. jer mene ona sila koja me je ovde dovela. I ovaj zastavši pred njim reče mu: "Sećaš li se što sam ti pre rekao javivši se?" A on kao pavši na zemlju govoraše da ga poznaje i da je veliki Nikola. I tako se utaji od sviju premudrim umišljenjem. a ovaj Stefan se prestraši." I kada mu davaše vid. a da je dostojan mnogih muka i kazni. podiţe ga i učini krsni znak na licu. dariva i tvojim očima prvašnji zrak. ništa ne ostavivši. tada mudruju najsmernije. Hriste! gledaše kao i ranije. dotakavši se krajevima prstiju očiju. zakrivši oči ubrusom. kao što preĎe hoĎaše. mnogo časova suze izlivaše od novodarovanih onih zenica. jer takovi su sveti. A kada sedoše po običaju i kada je na sredini trebalo da se pročita ţitije i ujedno čudesa ovoga velikoga oca. zadrţa neko vreme i posla ga ka svom gospodaru. i govoraše da je nedostojan takva dobročinstva. stojeći po običaju. I ugleda očima srca svoga onoga boţastvenoga muţa koji mu se ranije javio. molim tvoju usrdnost prema meni. milostivi. pomoću palice opet doĎe u crkvu." I onaj. i behu zapaljene mnoge sveće i kaĎenje. A onaj koji se javio reče: "Ono što ti tada rekoh. Prinoseći suzne darove onome koji ih je dao." A on izjavi da se seća toga i pripade nogama svetitelju da moli milost. I došavši k sebi.

dakle. molim vašoj ljubavi. jer Agareni tada sve juţne krajeve pokorivši. Gospod uze." A kada ovoga grobu predade. i već podizaše rat protiv varvara. Vladiko. koji te dobro savetujem. i car beše sav u podvigu. i na koji način doĎe u carski čin. jer takva je veza prirodna i ne kida se osim smrću. / što si izvoleo primiti plod moje utrobe / koji još nije iskusio zlo. Ovo je. Šiljaše samodrţac Grka svome zetu. i ispovedaše blagodat govoreći: . i mnoge časti i darove primahu. ne pruţi ruke ka vlasima glave. o najsveštenije poslušalište i bogoizabrani ljudi." Ove i druge blagodarstvene reči izreče o detetu. poslanike da mu pošalje pomoć vojske. i prosto sviju domaćih. reče. Od tada provede dve godine ovaj novi Tovit. A kada su. A kada srce iznutra probadahu strele prirode. / promislitelju dobri. / i spasi mi se od sada i doveka. i više u meni nema nijednog jauka. sve tvoga carstva nedostojno je. i kako premudro podiţe samodršca da izagna jeretike. pitaše o sinu Stefanu. jer se ne mogu zadrţati. dete. no i sav onaj carstvujući i slavni grad. projavi glas blaţenoga Jova: "Gospod dade. prema ništeti Stefanovoj. on da sa onima pošalje i nastojatelja manastira Pantokratorova. no se proteţe jače. prizvavši nasamo onoga časnoga oca. toliko si sebe oštetio. srpskom caru. najmanji njegov sin razbole se teškom bolešću i u malo dana umre." A kada ovo ču ona milostiva duša. pošto je iskusio različna stradanja i u takvim i tolikim bedama pokazao se trpeljiv i ljubazan. Zato se. I ako ćeš poslušati mene. podigavši ruke na nebo. I izlivši dovoljno suza i ustavši klanjaše se muţu. ne ispusti nedostojan glas." I pričaše mu o mnogim dobrim delima muţa i o neporočnom ţivotu. podvizima i drugim što pripada monaškom ţivotu. što Samodrţac beše zapovedio davahu. čujte kako se vrati u ţeljeno svoje otačastvo. ne progovori nešto nekorisno. sve mu darovavši dvostruko. "I znaj. makar godine ţivota tvoga bile i na desetine hiljada. o care. prevazilazeći pretruĎene muţeve koji su u obitelji proveli mnogo vremena. tako bilo. dakle. tako da su se svi koji su slušali veoma divili njegovoj velikodušnosti i premudroj reči. sa velikom mnoţinom iĎahu na istočne. Njega steče naš manastir kao neku mnogocenu riznicu.Kada proĎe nemnogo dana iza toga čudnovatog progledanja. Najednom car. ne samo mi. / Blagodarim i slavim tvoje čovekoljublje. opet ga darova svome otačastvu. došli caru srpskome. No onaj koji Jova predade onome koji ga je molio na toliko i takvo stradanje i lišio sinova i kćeri. otačaski oseti milosrĎe. reče: "Tebi predajem. da njega pokaţe kao svetla pobeditelja i da njega posle rane opet uzvede na najveće. Izvoli. tako uzvodi i ovoga svoga venačnika. vrati s čašću sebi onoga koji je viši od čovečanske časti. koliko si samodršcu koristio. da bi ovim posramio ratnika koji uvek zavidi svetima. dakle. suzama ujedno i smernom mudrošću. no samo dovoljno suza proli popustivši prirodi. kao muţa rečita i iskusna u svemu. A divan onaj reče: "Pitaš me o mnogostradalnom i drugom Jovu. / Tebi poverih dete. Pošto ne ispusti ni malu neku reč negodovanja. / Tebi poslah dete. A on ne učini nešto nelepo od svoje blagorodne duše.

stiţe u otačastvo i kada doĎe na mesto gde je car tada prebivao. i okruţavaše ga velika mnoţina onih koji nose oruţje. I tada se ispuni na njemu ono proročko: "Nezlobivi i pravi prianjahu mi. kao što si zapovedio. Kada je prošlo mnogo vremena i kada je trebalo da se izvrši boţastvena volja. predade ga njegovu dedu."Neka bude kako Bog hoće. i čuĎaše se razumu muţa. A on sve grleći celivaše i govoraše im reči pune koristi a ujedno i premudrosti. I pošto se takav glas svuda raširio. i kada su svi njegovi podanici imali veliko smirenje. sve davaše manastiru u kome beše prebivao." Zatim ubrzo spremivši one koji su hteli ići s njime. oče. i mnoge darove davaše. tešio je carevo ridanje i sebe je smatrao krivim za ono što je podneo. – reče – obojica duţni da blagodarimo onome koji je tebe hteo da spase sluţenjem carstva. koji je došao s njim od Konstantinova Grada. mnogi su brzo priticali ka Stefanu. ovi svi tekući pripadahu k njegovim nogama. A on kao otac primio je dobroga sina i sa suzama celivao. A šta je činio podraţatelj Hristov? Primljen dobrim rečima. a i vojništvo bezmalo sve. jer nije prepodobno ni pravedno da ko ne posluša kada Bog zapovedi. i imaĎaše dobre nade u svemu. pokaza se onima koji su se skupili svetao licem. a mene da udostoji milosti gubitkom vida. A on mišljaše da je to prevara. A kada saznade da je očeva smrt istinita. zapoveĎeno ti izvršio si. Putovavši dovoljno dana. jer ne beše tako lak na izmenu. pošto ti nisi uzrok ni mome roĎenju na svet. poĎe na put za onim koji ga je vodio napred. i javljali mu što se dogaĎa. Od toga vremena bogoljubazni Stefan postade veći u ljubavi Hristovoj. A činovnici i koji su nad carskim dankom postavljeni. A kada je car izdisao. i tu bi pogreben u od njega sazdanom manastiru. i hranjaše se u duši nekom boţastvenom sladošću. I beše voljen i ţeljen od njihovih duša. i prepasa se na dostojno mu srpsko carstvo." Car se ovome udivi. čudni onaj nastojatelj i uz to obični monasi sa mnoţinom bratije sa suzama ovoga provaĎahu. A on darovano mu od cara. a stiĎaše se njegove nesravnjene vrline." Primivši konačne molitve od njih i njima mir ostavivši. Konstantin. odmah bacivši ubrus od očiju. moleći da pošlje Stefana k njemu. i kada je on odlazio. moleći sa istinitom smernošću oproštaj za ono što je njemu učinio. jer sluţitelj Boţji reče ovo: "Oče. doĎe caru naprasno neka bolest. mestu zvanom Banjska. Kada je Stefan bio u ovom i kada se krepio i uzvisavao Hristovom silom. i reče mu reči pune utehe. I kada polaţaše na put iz manastira. pošto su mu prinošene obilne potrebe na svako ugaĎanje. bi poslan od cara i ujedno oca sa mnogom čašću da prebiva u nekom dioklitijskom mestu. a još svetliji očima. Zato smo. posla caru u Vizantiju. kada on ne bi dao. zbog toplih tekućih voda. časni oče. i ovoga dozvavši k sebi grljaše. gde ostavši malo dana. i kada se osećaše zlo i da neće više ţiveti. brat njegov od druge matere. po njegovoj zapovesti doĎe k njemu. od čega mnogi stradaju zbog lakomislenosti. a crkva koja je tamo. zapovedi da bude odnesen u svoj mu manastir. i velmoţe koje su u savetu. i odavahu carske dobre hvale. jedan drugoga ne stiţući ka njemu tečahu. sakupivši dovoljno . celivaše sa suzama i otpuštaše. Zatim malo dana ostavši. A on sina. i nekako polagaše u njihova srca neku silu usrdnosti. posvećena je prvomučeniku Stefanu. Samodrţac se obradova zbog ovoga. ostavi ţivot. mislili su da se rastaju sa dušama.

zapovedi da se skupi. A šta je bilo posle ovoga sa blaţenim muţem? Dalje je imao sve u rukama. i ovako mu poslanje napisa: "Stefan. a ne čovekom. milošću Boţjom car Srba. A ostalo sve po činu i bogougodno upravljaše. spremaše vojsku za bitku. jer ja sam Boţji. koja od grada solunskoga od carskoga korena budući doĎe na carsko. a prizvavši još i od okolnih predela ne malu pomoć. često postelju močeći suzama. A sada opet znaj. sam si istinito čuo. Pošto beše lepo da on ima i pomoćnicu ka bogoljubaznim delima. dobivši takvu nagradu za svoju ludost. Vi savećaste o meni zlo. Zato prestani sa onim što si počeo. I padoše mnoga tela jednorodnih. pokazavši ga kao savršena cara svim ilirskim narodima. Konstantinu. a dovoljno je meni i tebi u tolikoj širini zemlje ţiveti. i moljahu da im zapoveda kao slugama. a Bog saveća o meni dobro. bi pobeĎen onaj koji je pošao da čini nepravdu. Što se meni dogodilo. Jer ne postade rob ţenskim slastima kao Solomon. jer govoraše: "Kada se kadgod čulo. kao što peva prorok.' " Ovako dakle Stefan. jer ja nisam Kain bratoubica. a mnogi se odlučiše na bekstvo. prema Boţjem promislu. A on. i reče: "Ne priliči pre poći na rat dok ne odam onom koji načalstvuje crkvama dostojno poklonjenje. onaj koji u svemu promišlja njemu korisno. sa mnogom radošću i carskom čašću. Takav beše uvek spominjani Stefan. ukoliko se veliko carstvo širilo i mnoţilo. A on nimalo ne poslušavši. po Jovu. venčavaše njegovu časnu glavu. Njegovu reč javljam sada tebi. niti pogubi vojsku carstva kao mladi Rovoam. da me je Bog pomilovao i postavljen sam kao car otačaskom udelu.Ne boj se. pozdrav. i obećavahu mu svaku dobru pokornost. i pošto je imao spremljenu vojsku. i Hristov učenik vaistinu po prvom Nikodimu. doĎi da usrdno vidimo jedan drugoga i primi drugo dostojanstvo carstva. A srete ga onaj koji je svetiteljstvovao. no Josifov drug bratoljubac. A kada su bili u crkvi. veoma ţeljenome bratu naše drţave. niti progna proroke kao Ahav. i niko se nije smeo protiviti. da strahom Boţjim i njegovom pravdom vladam narodom kao oci naši." A kada je ovo čuo. tadanji arhiepiskop.vojske. a njegovi ljudi se skloniše k Stefanu. niti se drznu beslovesni na svete kao Ozija. no i svakoga dana savest omivaše suzama. ne samo u noći. blaţena Paleologina. a svete časno poštovaše velikim strahom i poboţnošću. i poslavši zapovedaše da se brzo ukloni s carstva. utoliko je nosio smerniju misao u smernom mudrovanju. Nikodim zvani. I sam Konstantin pade jadno." I iza tih reči tamo poĎe. da slepu čoveku priliči carstvo. iĎaše na njega. A kada se pribliţiše obe vojske. i sklanjahu se pod njegovu ruku. milostiva ona duša oseti milosrĎe prema bratu. izabra takvu muţu dostojnu. koji sve dobro udešava. crvom. no svi okolni slahu knezove sa mnogocenim darovima kao molitvenike i moljahu da ţive sa njime u miru. Zatim ustavši otuda. a ne ratuj sa tuĎim narodima na svoje otačastvo. po Davidu. i zemljom i pepelom. iĎaše na borbu. I kada su se sudarile obe strane. no štaviše naprotiv ovima savijaše pred arhijerejima visinu carstva. . kao drugi sin. arhijerej uzevši rukama krunu carstva. nazivajući sebe. kao on tada ka braći: .

a vrata manastira nasprama crkvenog lica malo se klone ka juţnoj strani. čija voda pre ukusa daje veliko rumenilo licu." A car k njima s radošću: "Šta drugo da više ţelim. Dovoljno ih primiše Egipat i Aleksandrija. tako da se niko ne moţe nasititi naslade vode. a milostinje šiljaše svuda kao neke zrake. sačišćeno svakim drvećem. a odasvud teku najslaĎe vode. Tu izviru veliki izvori i napaja ga bistra reka. postavivši šatore. moja usrdnost se saglašava sa ovim mestom. o izvanredni bogoljubaznih drugova. to uvek imaĎaše na srcu misao: "Šta ću dati Gospodu za sve ono što mi dade?" Izvoli zidati hram u slavu Hristu Svedrţitelju. Vojništvo beše strašno neprijateljima samo kada čuju za njega. ovo nije ništa drugo. čineći. Takvo je dakle mesto časno i dostohvalno za podizanje manastira.Ţelju srca njegova dao si mu i nisi ga lišio volje usana njegovih. a ujedno ravno i travno.A Gospod čini i ovo proslavljajući svojega ugodnika. Ali dovoljno je o tome. tako da su i mnogi iz daleka ostavljali svoja otačastva i tamo prelazili. a posle ukusa veliko dobro rastvorenje telu. i obrativši se k velmoţama koji su s njim. navodnjavano istom rekom. mnogim suzama blagodario je Boga. Konstantinov Grad i Tesalija. jer u svima njegovim godinama zemlja izdavaše veliko obilje plodova. pa i sveta Gora Atonska obilno pocrpe njegova dobra dela.' A sada to videsmo na samom delu. Prvo okolo podiţe grad. druga bogougodna dela. i otuda je tamo zdrav vazduh. tako da su se svi okolni čudili njegovoj drţavi. utvrĎen čestim kulama. dajući ljudima zakon. Sa istočne strane ovome se priupodobljava veliko polje. A sam. dakle. Obilazeći mnoga i različna mesta po celoj svojoj oblasti. Bogu u zajam daje". dakle." A oni rekoše: "Slušasmo proroka najsvetlijega meĎu carevima gde govori u psalmu ka Bogu za cara: . A hrišćanski rog rastaše i crkveno beše dobro upravljano. jer leţi na najvišim mestima. gde Bog nekada stade sa slavom. Pošto je boţastveni krepko drţan neiskazanom ţeljom. a dobronaročiti Stefan sijaše kao neko sunce zbog svoga ţivota koji se sijao vrlinama. dovoljno dug i širok. i kada ovo dobro sagleda. i divan razumu sviju. A povrh ovih podiţe preveliku . a sve carsko beše po činu. Sa zapadne strane zatvaraju ga najviše gore i njihove strmine. I naĎe neko mesto u predelima hvostanskim. a ne ţrtve" i "onaj koji je milostiv ništemu. no dom Boţji' – kao što reče Jakov. a naročito mnogo blago dobio je manastir Svedrţitelja. ljubljen dušama sviju. tu prebivaše diveći se krasnome mestu. Jer slušaše što je pisano: "Milostinje hoću.Koliko je strašno ovo mesto. traţaše prikladno za takvo delo. Jerusalim i sva Palestina." I tako sa rečju zapovedaše da brzo doĎu kamenosečci i da se postave od pomorskih gradova načelnici zdanja toga. Beše. sveštena Gora Sinajska. reče: " . zvano Dečane. i tu poloţiti svu svoju usrdnost. mnogogranatim i mnogoplodnim.

koje su imale bisere i dragoceno kamenje. govoreći: "Zašto se trudiš da pogubljavaš rodove bugarske i srpske. I kada je bio na mestu takozvanom Velbuţdu. a visinu toliku. a prizvavši još i nemalu pomoć Gota. blizu manastira spolja. ukoliko je moguće. i uvek lepota kamena i veličina daje hramu najveću krasotu. Drugi iznenadni podvig snaĎe cara. A po zidovima grada okolo prilepljene su ćelije inocima. čiji sam ja po njegovoj blagodati pastir. uznevši se mnogim uspesima i slavom carstva. predade Bogu Svedrţitelju. pošto je savršeno izvajan kamen. na dostojnolepnost onima koji su ga učinili. a ne na Hristov narod. iĎaše podobno moru koje se talasa. Pomisli koliko krvi ima da se izlije. dakle. imaš u rukama. A ako si toliko ratoboran. Zatim podiţe i crkvu od osnova dobrom posetitelju velikome Nikolaju. tako da se velika blagodet sija onima koji gledaju. Drţe ga stubovi od mramora izvajani. Ovo je dakle ovako izgledalo. a mnoţina njihova. I što je u umu smišljao. to se ţurio da delima izvrši. Zatim dozva i ravna anĎelima nastojatelja onoga bratstva. koliko matera će ostati bez dece. da ga pretekne sa sinom Stefanom. jer dolaziš u sukob sa Bogom. kuhinju i pekaru. A Stefan saznavši za ovo iz pisma. što Bog drugima darova. tako da izgleda da je lice celoga onoga hrama jedan kamen. što je od njega dobro razdeljeno. kao što i do danas stoji i u premudroj njegovoj hrisovulji. crvenoga i ujedno beloga. podizaše se na srpsku drţavu i ţuraše se da je pokori. smuti se. najhrišćanskiji Stefan bugarskom caru da bude izmirenje. pokazujući njegovu ţelju i usrdnost k Bogu. i posla da se skupi vojska koja će ići za njim. A spolja sastavljen je mnogočudno od uglačanog mramora. A zlatne i srebrne sasude. muţa ostarela u vrlinama i dovoljno iznurenog isposništvom. Budi zadovoljan sa svojim. Toliki i takav hram sazdavši. s juţne strane velikoga oltara postoji drugi oltar u čast i slavu ovoga svetoga oca. gledajući toliku mnoţinu koja se ne moţe izbrojiti. ustrojene u prostranstvo. i sveštene odeţde i svilene tkanine. i išaran je raznim svodovima. jer bugarski car Mihailo. koji su ţiveli s one strane Dunava. a ne ţeli drugo. njegova vojska. kao neka ptičija gnezda. i sazdavši sve po redu i u lepoti. po imenu Arsenija. što beše razumljivo. sakupljena od različnih naroda. tako da je po visini ravna crkvenom vrhu. da ti dobro bude. neko čudno delo i povesti dostojno.utvrĎenu kulu. A posred svega ovoga on podiţe dobrolepni i bogolepni hram. da se umaraju i oči onih koji gledaju. za svagdašnje slavljenje njegovo. Posla. Priloţi manastiru mnoga sela i prihode po različnim mestima svoje oblasti za potrebe bratiji. i ovo sve njemu uruči. jer deo tvoga nasledstva koji ti Bog darova. i naši behu veoma mali. koji te uz to nije ničim uvredio. Pa načini i igumaniju. ne mogu ih ni opisivati. po zdanju najveću. oruţaj se protiv varvara. koji se javlja u neiskazanoj nekoj lepoti. koji unutra ima veliku duţinu i širinu. tako kao kada bi neko rekao pet na tisuću. kao onaj koji smućuje i ratuje ono. a sam se ţuraše. koliko će se telesa sa obe strane izloţiti pticama i zverovima na hranu? Koliko će zbog njih biti istraţivanja onome koji je ove . predivno sastavljen veštinom da izgleda kao da je srastao u jedan. A i unutra u manastiru. dakle. čemu dolikuje reč proroka: "Bih kao ptica koja se usamila na zidu. tu obe strane ugledaše jedna drugu. koje pripada k Sardikiji. A velika je bila." A načini veliku trpezariju. umetništvom delatelja. pokriva mnogim olovom. I kamenje jednoga sa drugim sačlanjeno je divno i najumetničkije.

deco.beslovesno pogubio. uzdam se. govoreći: "Idite. Stefanu. bi pravedno na to priveden. njegova nećaka. A sam u svome šatoru stojeći. moljaše se. gledajući na mnoţinu onih. odoše svojim kućama. a smernima daje blagodat. Zatim ujedno skupivši svu vojsku.Jedni na kolima a drugi na konjima. A Bog posluša svojega ugodnika i onaj silni gordeljivac bi pobeĎen sa svom vojskom svojom. Gospod mi je pomoćnik i ja ću pogledati na neprijatelje moje. predaću ga najsilnijoj smrti. iziĎe imajući svetlost na licu. blagorodne duše! O blaţene nade! Iz dubine uzdahnuvši." A šta Stefan kada je ovo čuo? O. Car bugarski bi uhvaćen od srpskih vojnika i bi priveden k sinu carevu. gledajući takovo ustrojenje svoje usrdnosti. Jer kada Senaherim. . kao Mojsije u starini kada izlaţaše od šatora svedočanstva. uruči je njemu. spremivši mrtvoga običnim predovoljno. što su stekli takvoga cara. A kada je nastao dan. i tu se liši ţivota bedno. kao nekada Amalik. i ne mogaše izbeći sud Boţji.' " Ovakvim bogovećanim rečima učinivši sve usrdnima i njima u srce davši neku boţastvenu silu. uputi ih u borbu. podigavši svoje neporočne ruke k Bogu i njega prizivaše u pomoć. postavivši za cara. roneći suze kao izvor moljaše se. Ono što on spremaše drugome. pošto padne. da se izvrši njegov pravedni sud. u ime Hristovo. a narod ga je sretao i venčavao pobednim pesmama. dejstvom molitve. pošto tako sudi svevideće oko. A on opet došavši u običan šator. što će mi učiniti čovek. najsjajnijeg meĎu svima prvima. I uzevši mrtvo telo toga Mihaila i svršivši nad njim potrebno. pisaše pobedne pesme Hristu caru i ispunjavaše se neiskazanom radošću. vrati se svojoj kući. A pobeditelj Stefan. a mi ćemo prizvati u ime Gospoda Boga našega. ne postavim nogu naše nepobedne drţave na njegov vrat. I tako se Bugari ispuniše stida izgubivši mnoge od svoje vojske. no mnogo svetlijeg. hvalio i čudio se.Bog se protivi gordima. Jer takvo je delo molitva: ne otpušta onoga koji se moli takvog kakvog prima. to ću poslavši dovesti ga svezana beščasno. jer piše: . Jer piše: . preklonivši kolena i poloţivši lice na zemlju. blagodareći Boga. reče: "Gospod mi je pomoćnik i ne ubojim se.' . Budite hrabri. posla jedne noći jednoga anĎela i ubi od puka asirskoga 185 tisuća. i ako. obrati se ka svojima." I dozvavši vojvode zapovedi da se ureĎuje vojska i da se sprema za borbu. vojvoda cara asirskog.Neka se ne ustraši srce vaše'. jer oni koji se ţure da ugrabe tuĎe. a koji je ostavio one koji su daleko od nas da miruju? Sam imajući podobno. A kada je došao u manastir sa slavnim knezovima i sa mnogim desetinama tisuća. izgubiće sa ovim i ono što misle da sigurno drţe. i posle drugih mnogih i velikih muka. ukrašavajući se svetlim pobedama. Bog videvši smernost i ozlobljenje naroda svoga. I tako provede svu noć stojeći. I od tada se ţuraše ka većim podvizima. i Aleksandra. ispuni velikim meteţom predstojeće i podizaše jezik nepoboţnosti i pretnje protiv Stefana i na kraju reče: "Ako ne doĎe do ujutro kad se sunce javi sa istoka. koji je tada pokazivao u borbi veliku hrabrost. i postavivši sina Stefana po sredini." A on čuvši ovo i riknuvši kao zver. I sada će. opsedaše Jerusalim. s vama poslati anĎela svojega da sruši gordoga pred lice vaše.

A Stefan napred spomenuti sin njegov. sa ćelijama jednom do druge. celujući ih sa suzama. iznutra krijaše zmiju od straha da ga neće dobiti." O dobre vesti! Ustavši iz sna. tri stadija daleko od velike obitelji. a drugi deo radi onih blaţenih stradalaca. snabdevenim svim potrebama neophodnim za to. I ugleda velikoga Nikolu u takoj slici kao što mu se i ranije javi. Klanjajući se ovima grlio je usrdno ona sastradateljna tela. udostojiše beskonačnoga carstva. pošto je meso otpalo. i razdelili se od članovnog sastava. malo zaspa. radi mekoće. i mirisna mira radi hlaĎenja ognja koji se diţe. A sada dospevši do kraja izneću kako je bio mučenički kraj njegova ţivota i kako se on nastanio u zboru mučenika.Zato i načini i drugi manastir. koji su se udostojili nekim boţastvenim darovima. jer ćeš ubrzo izići pred Gospoda. zapovedivši da svima ovima ugaĎa i da im ublaţava bolove koji dolaze od bolesti. jednom praveći se da je neki od vojnika. Zatim ne mogući trpeti plamen stremljenja. i dajući ovima dovoljno novca. i ovu oduze od otačaske oblasti. ostalo vreme ţivota moga svrši se. opet obična korist. dade radi obitelji. . Jer on se ţuraše uvek i hoćaše. Došavši k njemu reče: "Spremaj se od sada. dakle. govoreći im reči utehe i hvaleći ih što se radi privremenog stradanja i koje brzo prolazi. za smrt. dajući svakoga dana obilno što se našlo za njihovo umirenje. ako mu bude moguće. radi leţanja onih sveštenih tela. za njih je potrebno drugo tačnije upraţnjenje i raspoloţenje. dobro sastavljenim i ukrašenim zastiračima za leţanje. jer od tada sve noći do časa pravila provoĎaše hodeći po gradu i traţeći one koji trebaju. radi toga ovo uzevši. sačuvaj za manastirske potrebe. I opet Nikolaj. Zatim prizvavši nastojatelja manastira napred spomenutoga Arsenija. mnogo puta bio je ranjen ţeljom za carstvo. one koji su imali izjedeno lice uzavrenjem krvi. i pošto su se prsti otrgnuli od samih okolnih kostiju. preĎe u arvanitsku zemlju. da ostavi zemaljske uzbune. I ni Solomon se u svoj slavi carstva svoga ne slavljaše koliko on ovim sabranjem stradalnika." I ovo. prilegavši na svoju usamljenu postelju. dovoljna mnoţina po broju. A sam tamo često dolaţaše. I tamo sabra po celoj njegovoj oblasti bratiju koja boluje od sveštene bolesti. Tamo ustroji da dobijaju odmor kakav ko hoće. i tamo se opasa na svesadrţanje carstva. one koji su se sasvim savili i nisu mogli ništa raditi. a ostalo sam razdavaše. suzama radost mešaše. odlikovanu dostojanstvom tribuna. govoreći: "Časni oče. i njemu iznese mnogo zlata. jer behu meĎu njima muţevi. jer ne znam koji će carevati posle nas. koprene tkanja. Prizor beše vaistinu jadan i gledanje je izazivalo suze milostivim očima. imajući sa sobom mnogo vojništva i mnoge od načelnih velmoţa. blaga i dobra muţa. i dalje da ţivi sa Hristom. Nije mi sada zgodno vreme da dalje pišem o ovima. radi ljutine koja je izlazila iznutra. Jedne noći po svršetku jutarnjih pesama. A postavi njima i upravitelja od dvora. opet hoće da bolje dobro javi. i one koji nisu mogli slobodno disati. i sebe bacivši na zemlju. Stefane. i mnoge noći provoĎaše besedeći s njima. blagodaraše Boga i vesnika dobroga preseljenja. a drugi put i javno danju. a malo njih su znali za njegovo delo. kakvi će biti proizvoljenjem.

. a ujedno i napadač. o svešteno sabranje i časni oci. kao onima koji su hristoljubivi i mučenikoljubivi. da se ne preseli odavde bez mnoge koristi. nisam mislio da ovo sahranim u dubinu zaborava. koji su pokazivali u mnogom da su njegovi. kaţe se. Jer od kako primi vest o blaţenoj smrti. prepusti da se na njemu vrši Boţji promisao. a mnogi su načini smrti. dobivši. a treba i svako zlo istradati. i zašto je pokornu zakonu Boţjem prisiljavate da mu se protivi? Kada primismo dobro iz ruke Gospodnje." Pa i zloga gospodara zle sluge. a njega posla u tako zvani grad Zvečan. kao što kaţu spisi mnogih svetih da je bilo. takovo naumivši. kao što je poznato. O nepravedne osude! O nemilostiva odgovora! Kako ne pomilova otačasku utrobu. kako se ne smilova na roditeljsku starost? Kako se ne postide sedine? Kako se ne seti onoga koji je rekao u Zakonu: "Poštuj oca i mater. koje ćemo sada izneti. i posle nekoliko dana osudi ga na najgrču smrt udavljenja. i predade se riznica grobu. da ne bude i nama kazano ono po pravdi. i da zajedno sa njime ţivi.Primio si svoja dobra u svome ţivotu. no da iznesem na javnost i da predloţim vašem sluhu. kako smedoše. slavu i carskoga imena. i dostojnolepno obilno izvršiše se sveštenoslovlja. reče: "Zašto vi tako oţestočavate krotku dušu. i po običaju traţio je nište. i imati neki dostojni deo tamošnje utehe. ako ne ovako? Jer jedan je udeo mučeništva. i imaĎaše u rukama oca sa ţenom i decom. i prebivaše vršeći mnoga dobra dela. ići slobodnim nogama? Kako se idući ne izmeniše ka milosti? Kako li. A zato i naĎe zgodno vreme sin." A on. No kako će poslušati dobar savet duša koja se jednom ustremila na zlo? A našavši ovoga gde se ne pokorava. rekli k njemu: "Zašto je tvoje toliko šteĎenje o sinu? Zašto toliko odlaganje i kašnjenje? Pošalji vojsku. da ne bi u nekim malim rečima osiromašila tolika bogatstva boţastvenoga mučenika. a posle malo vremena biće ujedno naslednik i molitve i carstva. krotki. I tako predade Gospodu blaţenu dušu. No dosta je o ovom. trudeći se ujedno i da vaš sluh uzveselim slušanjem povesti i čudotvorenjem mučenika. što je rečeno bogatašu: . smedoše pogledati na ono sveštenolepno lice? Ili kako se drznuše da se svojim skvrnim rukama dotaknu njegova sveta vrata? O neumesnosti! O ludosti! Kako se ne osušiše zločinačke ruke? Kako ne oslepiše njihove oči. A kada su neki. kada ovo saznade? Mnogo puta obraćao se njemu da ostavi nepodobno. a mnogostradalno ono i časno telo bi doneseno u njegov manastir. no kao kad neko sunce pod zemlju zaĎe. samo je često bio pogruţen u skrušenosti srca i suzama. a zastrašićeš njegove vojnike i dalje se neće smeti podizati na rat protiv tebe. kao što reče Jov. zar nećemo pretrpeti zlo? Dovoljno se nasladih dobara sadašnjega ţivota. došavši na mesto. Ali kako bi bio savršen mučenik.A šta je činio on. Tako i Davida krotkoga u ovom podraţavaše i sinovlje gonjenje usrdno podnosaše. nekako neobično pogledavši na njih. i njih dade čuvati u drugom gradu. od anĎela prihvaćenu i hvaljenu. nije obraćao svoju paţnju ni na što drugo.' " Našto će se oni posramiti i neće mu na to moći dati nikakva odgovora. A njemu ništa slično. i iznenada doĎe sa mnogim silama. ispuni je velikom korišću i ovim ćeš pokazati svoju moć. A ja.

i pošto mu ne beše zabranjen ulaz. i zapovedi mu da iz zemlje iznese telo njegovo. A on ovoga otpusti. i sav beše u uţasu. koji se veoma ustraši i udivi. Zatim kada je u crkvi bio. a onima koji sa verom dolaze. sačuva ga celoga po zapovesti onoga koji ga je stvorio. nemi i gluhi. nada. dakle. I o čuda! Ustavši gledaše ţeljenu svetlost izbavivši se preĎašnje tame. raslabljeni. čudno! Nikako! Jer Hristov je učenik. da daje isceljenja raznih bolesti. i koji je pre toga bio voĎen. Ovaj saznavši da je ono časno telo izvaĎeno iz zemlje. i za četrdeset godina bio je iskušan takovom kaznom. javi se opet eklisijarhu. rekavši da treba da bude delo. primahu osloboĎenje od takvih stradanja. dugotrpljenje. dostiţe vremena nadsvetska. a da se nije nasladio takova dobroga mirisa. znajući sigurno muţa vrline i njegova stradanja na pravdi. lice sa očima poloţi na telo svetoga. i crkveni klir. zapovedajući to. o slatke povesti! Sila neiskazanoga ugodnoga mirisa ispunjavaše sve. nekako lako dobivši ulaz. a mnogo se javlja u snu. a postidevši se dobrodeteljne sile koja je u njemu. stojeći napolju. briga za sirote i udovice. a veru ukrasi delima." Vaistinu Stefan pokaza dela dostojna vere. koje prema tome nije nikako imalo da po prirodi istrune. A treći put javi se najstrašnijim načinom zajedno eklisijarhu i igumanu. i priveden od voĎe ka najsvetijem kovčegu. postavši im sličan čestim molitvama i sećanjem smrti. ustavši prispe ka crkvenim vratima.Ono svešteno i stradalničko telo opšta mati zemlja zadrţa u svojim nedrima sedam godina. ljubav. nada ne posrami. ne samo one koji su se u crkvi nalazili. prostota. A on ustavši i zastrašen bivši. I tako sveštenim arhijerejskim rukama bi iznesen i poloţen u kovčeg. i doĎe u manastir. jer beše od imućnih. no i one izvan crkve po celoj obitelji. i nikako nije mogao postići utehu stradanja. svagdašnjim suzama i smernim . ugledavši se na veru one ţene u evanĎelju. a dela verom zapečati. postade beskućnik i prosjak. i suĎaše da ovo do kraja nikako neće ostati neobličeno. zboruje sa prepodobnima. jer se mnoţine sticahu na poklonjenje nepropadljivoga tela. koji je nekad bolovao od ognjice i bio lišen gledajućeg osećaja očiju. tople suze izlivaše bijući prsi rukama. milostinja. javi se neki čudni i svetlošću neiskazan. da ga. a jezikom govoreći molbu mučeniku. i da leţi pred svima prema svačijoj veri kao isceljenje koje se ne kupuje zlatom. I pošto se o ovom raširio veliki glas. ispriča nastojatelju viĎenje. glavu priklonivši. A on i opet javi velikome. Jedne noći kada je spavao eklisijarh manastira. i jedan drugoga pritiskivaše. te sabra arhijerejski sabor koji je pod njim. podvig za poboţnost i što je najviše: smernost. Pa i imanje rastočivši. Jer jedan koji proseći seĎaše kod manastirskih vrata. A sam u mislima mnogo razmišljaše o ovom. nezlobije. pravosuĎe. svetije i časnije delo od onih zavetnih tablica. Pa i mnogi drugi hromi. zapovedi skinuti kamen prebogatoga groba. I opet kada beše prošlo malo dana. Da li je ovo. kao i nju. jer prisvoji i neka od velikih njihovih dela. no koje se dobija usrdnošću. dotakavši se sa verom njegovih moštiju. i oni koji su ove znali kaţu da su do skoro bili ţivi. krotost. Ovaj druţeći se sa onima koji su blagočastivo na zemlji carevali. Jer kada se već vršila boţastvena sluţba. no takvo ostade. pošto ih je prevazišao mnogim delima. koji je rekao: "Dela koja ja činim i taj će činiti. i ukore ih kao one koji nisu verovali. tako i ovoga. postade voĎa i hodeći propovedaše veličija Boţja vršena od Stefana. I niko od tu sabranoga naroda ne ostade. davši lekarima mnoga imanja. da svi vide i da se klanjaju. i kada je ovo izvršeno. Jer ovu priloţivši ostalim dobrim delima kao neka krila. doĎe i do arhijereja mesta. a ta dela su ovo: vera. kao što će dalja reč pokazati. nastanjujući se kao velikomučenik sa mučenicima.

no duševnim osećajima. sasud njegove svete duše čini preslavne stvari. kao drugi Mojsije. Zar nije onaj bio car Egipta. Zar nije onaj sazdao mnogozlatni i mnogoslavni hram. tako je i ovde Stefan veći po mučeničkoj smrti. a molitve su tihi usklici. koju je po prirodi imao. zatvoriće se vrata. neravan obojici. David je bio car u Izrailju i krotak. A koji su to sasudi. po Danilu. Ovo će oni jasno izneti pred anĎele i ljude. nevolja siromašnih. koji je njih upokojio radi njegove ljubavi i koji im je olakšao bolove od stradanja! Koliki će jezici jednim glasom podigavši se jasnije od trube pokazati muţa milostinje i što je on njima sakriveno činio. A kada se od česti uprazni po apostolu. niti uziĎoše čoveku na srce. pleća nagih. stadu Hristovu. O blaţenoga obličenja! O dobrih pokretača Stefanovih! I kada je ţenih dolazio. utrobe gladnih. koje izviru od srdačnog instrumenta i dostiţu u uši Boga Savaota. pa i pisac pesama igraše pred kovčegom. dakle. pa i lišenje svetlosti poneo. bio je car i krotak u smernosti. po Iliji. o kome Bog svedoči. ali na potrebu sluţbama zakona i na osvećenje Izrailju ţestoka srca? A ovaj sazda hram blagodati za sluţenje i dostojanje boţastvenih tajana i za molitveno sabranje naroda Hristova. a duhovno je igrao u kolu. kakva i kolika će mu se tada darovati. jer se nikada nije uzdao u njih. Njihovu oskudicu tešeći. i predstavivši svetilnik. i dejstvom molitve. kome on beše čuvar. pa se i spremi da uĎe u dvornicu sa mudrim devojkama. I ovaj. tako je i ovaj zapadne milostinjom i nezlobivošću. čujte vazljubljeni: utrobe ništih. . ne nogama. tolikom slavom bio proslavljen u sadašnjem vremenu. i kao što je u svemu. Ovaj se moţe nešto uporediti i sa Isusom Navinom i još viši je podvigom za narod. te porokom slavu unakazi. sačuva se premudro od takva poroka. slavom i bogatstvom mnogo više nadmašio. što Bog spremi onima koji ga ljube". no uzdizanjem čistih ruku. Čudni Solomon bio je u premudrosti i lepoti iznad svih koji su carevali u Izrailju. "što oko ne vide i uho ne ču. A ovaj mudrošću. ili dom u Efesu veoma usrdno dakle ustrojen. koji će biti u ponoć. koji je mnogo više iznad onoga. Jer ispunivši mnoge sasude uljem predovoljno. što je divni Josif od braće prodan i u rov bačen bio slika Hristova? Zar nije Stefan isto zatočenje. i to ne oruţjem ni lukom. no delima pokazan od Boga narodu. dakle.mudrovanjem. Kao što je onaj prevazilazio istočne careve poboţnošću i pravdom. A i on je bio pevač pesama. narodu sveštenom. suze udovih. I kada je. a ovaj car Srbalja? Samo je onaj bio u Starom zavetu pre zakona blagodati i vladar bezboţnom i skvrnom narodu. naiĎe prirodna potreba i učini da sve zadrema i zaspi. ali ne na korist onima koji su ga stvorili? A beše. Šta je. kada sa Vladikom i ţenihom uĎe u zbornicu. i posvedočen ne rečima. očekuje strašni dolazak slatkoga ţeniha. Stefan. Šta su prema ovom delu mnogo spominjani hram kizički i njegovi stupovi umetnički sloţeni. Jer koliki rečeni će opkoliti njega tada na sveljudskom onom saboru. a ovaj u samoj blagodati. jer ţelju duše beše upravio ka nadzemaljskom. Bio je drug mnogostradalnom Jovu. i izabranom narodu. i Josifove ţitnice ili na polju senarskom ne dobro smišljeni zidovi kule. ali je bio rob ţenskim slastima. muţ najboljih ţelja i revnitelj. Ja mislim da je smrt bolja od takove kazne. dakle. muţa po mome srcu". pokazujući toga strašnom sudiji. i na kraju nasilno pogibe. spremi svetilnik na svoj ukras. govoreći: "NaĎoh Davida Jesejeva. i voĎenjem bitaka protiv naroda koji navaljuju i traţe da ozlobe Boţje nasledstvo. No i kada je spavao.

Čujte. poslan od onih koji su tada blagočastivo vladali da čuva mesto. Ali i drugo svedočanstvo izneću vašoj ljubavi.Takova su Stefanova dela. primaše mnoga beščašća i pretnje. takve su prednosti blagočastivoga cara. i noge njegove metahu ljuto u klade. tada u taj čas kada je on bio blizu manastirskih vrata. koja nije nepoznata ni vašoj ljubavi. trebao bi svakako da se prestavi kao Enoh. i koja se protivi i javnim kaznama kaţnjava one koji napadaju na njegov manastir i koji oskrbljavaju anĎelski čin u njemu. verujemo da je i preblaţena duša toga nevidljivo s nama. a zatim otkri zvera koji je unutra ţiveo. a beše podnevni čas. Ovaj idol nepoboţnosti prisvoji javno sve što je u manastiru. Ovaj dakle u početku pritvaraše poboţnost i smernost. Kada je bio unesen u manastir i kovač je bio tu. strašnije od prvoga. no kada hoće onaj koji daje. pošto nas Bog voli. tako da se nije smeo zvati ni imenom iguman. o ljubazni oci. koja su prošla čak do grudi i jetre. reče u srcu svome: "Nema Boga. pa i ako bi ko po običnom načinu radi koristi došao k nastojatelju. no kruna ovoga zemaljskoga carstva isposredova mu nebesko carstvo. jer se tada dogodiše meĎusobni ratovi i činjahu se iznenadna i česta plenjenja. samo ih moljaše da mu brzo dovedu kovača. kada i bratija pojaše šesti čas. i unutrašnju pravednu kaznu pokazivaše. reklo bi se: vuk. ne pretpostavi što od vidljivih misaonim. i kazni mučitelja po pravednom sudu. takovi su plodovi bogoljubazne duše. jer podobno neukroćenom i divljem juncu doĎe u manastir. A oni blaţeni i vaistinu Hristove ovce ne uzimahu pretnje onoga zvera ni u šta. i u takovim ljutim mukama ispusti jadnu dušu. javi mu se Hristov vojnik. I kao bezumni. prema pisanom. i neka velika i neutešna beda pokrivaše duše sviju." A pokvari se i omrazi se u upravljanju. i nemala prolivanja krvi. I svima koji su u manastiru zapreti da nikako k njemu ne dolaze. I da ukratko kaţem. Neki Ivoje bi postavljen od carice Jelene za čelnika. koji je prema delu dobio i podobno ime. što sa vama i same naše oči videše. i ništa se od njega nije moglo čuti. već nije mogao govoriti. i ustroji da se to upravlja od svetskih. Zatim kada se vraćao na konju. a ako je bio mirjanin. izlazeći od igumana upadaše u ruke njegovih slugu sličnim lovačkim psima koji gledaju i očekuju ţeljeni lov. i . i prstom mašući prizivaše ovoga. i to ne kada iguman hoće. Jer čije su časne mošti u nas. imaĎaše u rukama. Ne vezuje se on tolikom samodrţavnošću. koja ispunjuje molbe naše ka spasenju i koja čuva od zala koja nailaze. jer sve što beše u manastiru. a zapovedi da samo neki mali deo hleba i drugih potreba daju igumanu. I ako je takav bio inok. Govorim o onom Juncu. Svešteno njegovo telo bi ostavljeno kao neko mnogoceno nasleĎe njegovu otačastvu i svima. tama upravljaše svetlosti i vuk beše pastir ovcama. Kada ovo ne bi ovako bilo. tako da nisu smeli ni slobodno hoditi posred manastira. dobijaše dovoljno batina. a pokoravahu se kao što treba pastiru. Odmah se pokazivaše ljut i beše stan svakog bezakonja. a nastojatelje manastira otuĎi od svakog dostojnog dela. Pa i onaj svešteni zbor inoka stavljaše na raznovrsne nevolje. sa toplom verom i gorljivom usrdnošću. Obraćaše kako mu je volja bila. jarošću sretajući onoga koji se razjarivao protiv njegovih ljudi. Jer izgledaše da ga je na susretu zbacio s konja i zabio mu dva velika gvoţĎa u grlo. nepravedno i nepoboţno. povest. pokrivajući se ovčijom koţom. a i mnogi drugi behu gledaoci. i njegova sveta duša nastani se u neizrečenoj slavi. kao što je imao običaj. donoseći dovoljno hrane i obilno što je na potrebu. ne ukrade se gordošću. pošto su mnogi išli pred njim i iza njega. i nikako ne trpljahu da se nimalo razluče od njegove ljubavi.

koju si za ţilište sazdao Bogu. no je telo prvo grozno i neobično sagnilo. ostade u crkvi. tako da je izgledalo da se svećnjak slomio od silnoga udarca i da je otpala njegova polovina. da se navikneš da ne činiš svirepstva mome manastiru i narodu. A on i nehotice kazivaše istinu.ostajahu dalje. I tako obuzet velikim plamenom. "gledaše grešni na onoga koji nije učinio nikakvu nepravdu". gleda u snu kao da se beše vratio iz vojske. Gnilo telo i kosti probodenih mesta. gde neki grad opsedahu. dakle. rekavši: "Ovo ti je odmazda. sa suzama celivaše njegove svete ruke. da još više zlostavljaju nastojatelja. Ali ga sreta neki strašni muţ. Jezik mu je otpao i zubi su se rascepili od velike zloljutine. i suzama neutešan napor da se razume umnom finoćom nešto najstrašnije. Zatim jedne noći po svršetku jutarnjega pjenija. leţao je sedam sedmica. uĎe i u vrata zvana carska. A otvorivši kovčeg u kom je leţao mučenik. Ovu skvrni Junac načini pećinom razbojnicima. tako da su se videli i sami unutrašnji organi. A u taj čas Junac spavajući u vojsci sa drugovima svojima. I ovaj. za pouku drugima. Dirljiv beše prizor očima. jednomudrujući. i o čuda! Jer ne ispusti prvo dušu po redu prirode. kao što reče David. i prolaţaše manastir idući ka crkvi. takoĎe su sagnili. izlaţaše iz crkve. udari ga u hrbat posred bedara i u desnu mišicu kao kopljem sa ostatkom od svećnjaka. koji je sagnio. sa dugom i prosedom bradom kao što je i naslikan. pitahu da saznaju uzrok onoga iznenadnoga prenemaganja. zaveštavši onima koje beše ostavio da upravljaju stvarima. bi pozvan Junac pismom na vojsku. A posle neke. A drugovi koji su bili s njim bili su u velikom uţasu i stojali su za mnogo časova kao izbezumljeni. Hristov vojniče! Vidi oblak ţalosti koji nas je pokrio. on koji je podoban tome. drţeći zajedno sa nastojateljem." Riknuvši. a za to je znao jedini panamonarh. Zli smrad onih rana po celom manastiru dosaĎivao onima koji se u njemu nalaze. kada je ovaj jedva k sebi došao. da ga tamo ubije sa ţeleznom palicom u rukama. i udari ga po licu i prsima svećnjakom koji imaĎaše u rukama. da bi ustrašivši se ostavio manastir. "jer viĎaše da doĎe njegov dan". A onaj strašni stigavši toga. tako da kada je bio donesen u manastir. Kada je od tada prošlo nešto malo vremena. A Junac se okrenuo natrag da beţi. i ovako mu iz dubine duše javljaše: "Vidi ozlobljenje naše. kao da će ka stolu nastojatelja. . A iguman u podvigu budući. Vidi poslednje podjarmljivanje tvoga nasledstva! Vidi kakva ti je obitelj. a duša je unutra bila nasilno drţana. A on tako dostiţe u puk. Okretaše se u postelji desno i levo. i mogao se videti onaj koji je pre bio gord gde leţi slično davnašnjem mrtvacu. stradaše poslednje dane. A ako ga vrativši se. i od sna skočivši. Vidi i ne prećuti!" I kada je on ovo izrekao. Zatim i samu nju najposle silom ispusti. jednim ustima moleći da se ukloni ona beda. naĎe. mnoge noći provoĎaše moleći se. a zatim da je telo podleţalo svojstvenoj raspadljivosti. Izišavši od mesta gde kovčeg stoji. mnogim zakletvama zaklinjaše se da će ga ubiti svojom rukom. Podigavši one koje je imao u vlasti. dugo je bio nemoćan jako stenjući i polaţući često ruku na mesta. koja po Boţjoj dozvoli primiše kaznu. naroda tvoga. ukrašen carskom odećom. iĎaše sa velikim veličijem. I kada proĎe pripratu. A Gospod ga ne ostavljaše u njegovim rukama. kao zver. čekajući pomoć utehe odozgo.

Stefane. i beščinija koja se dogaĎahu posred manastira. i ništa od nas ne moli. A obratićemo reč ka prvom. neumesna pirovanja ćutahu. o brze promisli Stefanove. koje se često uzdizahu Bogu. uzbune se utoliše. molitvama svojima vidljive i nevidljive neprijatelje svojom silom. Ali i Bogu je ljubazno ono što je po sili. okropimo suzama radosti njegove svete stope koje su zgazile do konca neprijatelje i njihovu za zlo veštu moć. Zatim i malo znam. odgoneći. behu uklonjena. u smernosti i istini. A zagrlimo i ovaj svešteni kovčeg u kome je riznica Boţjih čudesa. Celivajmo ruke mirisnije od skupocenoga narda. dotičući ga se poboţni usnama i očima. što ne mogu pomisliti. riznicu mnogih dobara. sada i na beskrajne vekove vekova. svebogati. makar da je daleko od dostojnog. odvraćajući gnev Boţji koji se radi naših grehova pravedno podiţe na nas. praznujmo." Dovoljno rekosmo o ovom. slušajte i beţite kao od ognja. jer su mnoga tvoja stradanja. ispustićeš onaj blaţeni glas: "Evo ja sam i deca koju mi dade Bog". u čistoti i milostinji. i pokazavši Bogu sudiji. A kada nas postiţe i njegova sveosvećena uspomena. Ovo ti je. i u ostalom čime se ugaĎa Bogu. to je tvoja zasluga zbog ovoga. koja se istanjila kao paučina. u veri i nadi i ljubavi. sabraćeš nas koji smo se nazvali stado tvoga manastira. o svojstvenoga bolovanja za svoje sluge! Jer odmah meteţi prestajahu. koja je u duši. Praznujmo ga u psalmima i pesmama duhovnim. znamenje ljubavi prema tebi. A ti nas nadziravaj odozgo. Ako. A kada u strašni dan suda i svetlije od sunca zasijaš. jer na tebe se uzdasmo da o tebi sastavim slovo. kome slava sa bespočetnim Ocem i presvetim i dobrim i ţivotvorećim Duhom. Slušajte vi koji se borite sa Bogom i koji ţelite da ugrabite crkvene stvari. i uvek pruţahu ka ništima. praznični i ljubazni praznik duhovni. a ja neveţa lišen sam umne oštrine. venčajmo njegov časni vrh dobrim hvalama i svu brigu za nas poverimo njemu. a još prema pisanom: "Neka te pouči smrt brata tvoga. o boţastveni i svetli vojniče. neka vas ucelomudre napred rečene strašne povesti. koje su iznad onog krčaga sa manom. po dostojnosti izvršismo. O dobroga delanja najkrasnijih ruku! Mislim da su ove ruke najsvetije bile.O dobre zaštite. osim da se drţimo vrline. dakle. koje su više i časnije. kada se moljaše i ruke uzdizaše. I da saţeto kaţem: Očisti Gospod zemlju naroda svoga poslavši Stefana. . jer posred nas sada nevidljivo stoji sišavši od neiskazanih visina. čak više i od onih koje su pruţene na Gori radi primanja tablica zakona. i kada umnu molitvu činjaše. opet ruke milost činjahu. u krotosti i pravdi. venčavajući svakoga po meri usrdnosti. braćo. i njemu slična četa beše odagnana. Izljubimo prsi. amin. jer su oskudicu ovoga znanja delom učinile mnoge godine.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful