Lendovisanje

ivotne teme => Bolesti => Temu zapoeo: coka 24.05.2008. 15:37

Naslov: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:37 Afazija Uzrok nastanka Uzrok afazije je poznato ili nepoznato modano oteenje (oteenje koje je minorno, tj. molekularno ili neurobiohemijsko, pa je morfoloki nevidljivo, odnosno ne moe se dokazati dijagnostikim postupcima). Najei uzrok afazija je modani udar. Uzroci su obino vaskularne lezije, tumori, traume, degenerativne bolesti CNS-a. Moe nastupiti i povredom glave, udarcem ili infekcijom. Klinika slika Afazija je nesposobnost upotrebe jezika: kao takva, ona se manifestuje kroz sve jezike modalitete: pogaa sposobnost sluanja i govora, itanja i pisanja, a ne zavisi od sluha i vida. Broc-ova afazija (motorna) - Retko se javlja u istoj formi i tada je re o vrlo uskoj i preciznoj modanoj leziji. Broc-ovu afaziju karakteriu: redukcija govornog izraza, osoba razume govor, moe da ita u sebi ali ne moe da se izrazi govorom, govor je nefluentan i isprekidan, dizartrian, negramatiki organizovan i telegrafski. Poremeeni su: itanje na glas, pisanje, ponavljanje. Pacijent je svestan stanja i to mu smeta. Kod motorne afazije bolesnik razume sve to mu se govori ili ita. Razumevanje govora je sauvano, ali onemoguen je spontani govor tj. govorno oblikovanje misli. Tee oblike motorne afazije oznaava i nemogunost izvoenja svesnih, namernih pokreta govornim organima. Lake oblike motorne afazije obeleava oteana verbalizacija, usporeni govor (bradilalian), izraavanje vrlo kratkim reenicama (telegrafski stil). Rukopis mu je teak, esto puta i nespretan. Motornu afaziju dosta esto prate oduzetost desne strane tela, oduzetost artikulacijskih organa, to jo vie oteava sliku bolesti i usporava rehabilitaciju. Wernicke-ova afazija (senzorna) - takoe se retko javlja u istoj formi. Primarno je prisutan poremeaj razumevanja. Ovde treba napomenuti da se ne radi o smanjenju nivoa opte inteligencije. U ovom sluaju poremeaj razumevanja karakterie to da pacijent : ne razume govor, ima fluentan i dobro artikulisan govor, sintaksa je ouvana, ali je opti utisak da je govor isprazan, itanje na glas, ponavljanje i imenovanje takoe su oteani. Kod senzorne afazije bolesnik nema problema s govorom, ali nedostaje smisao govora pa ni sam bolesnik ne zna ta je zapravo rekao. Nerazumevanje govora, svoga i tueg, rezultuje upotrebom besmislenih rei (neologizmi) i njihovom pogrenom upotrebom tj. ispremetanjem slogova u reima (parafazija). Sam govor je mogu, ali takav bolesnik esto mnogo govori (esto kaemo da je logoroian), ali, naalost, bez smisla i nerazumljivim renikom. Tu se esto javlja i problem s itanjem. Pacijent nije svestan svog stanja. Konduktivna afazija - (tzv. senzo-motorina) nastaje kao posledica prekida anatomskih veza izmeu senzornih i motornih delova mozga. Karakteristike ove

afazije su: govor je uglavnom fluentan, dolazi do poremeaja imenovanja, nemogunost ponavljanja rei, razumevanje delimino ouvano, itanje mogue u sebi, ali ne i na glas. Pacijent je obino svestan problema i pokuava se ispraviti . Globalna afazija - radi se o najeoj formi afazije. Uglavnom se javlja kao posledica infarkta mozga posle zaepljenja glavne grane arterije cerebri medije. Karakteristike su: pacijent ne govori, ne razume govor, ne ita, ne pie, ne ponavlja rei, ne imenuje vieni predmet. Leenje Neophodno je da se to pre trai pomo logopeda koji e nastaviti u bolnici ve zapoetu terapiju ili e je tek zapoeti. Bilo bi dobro poeti to ranije, jer ekanje negativno deluje na rezultat i trajanje terapije. Moe se rei da je rehabilitacija skoro nezamisliva bez saradnje porodice, koja mora biti stalna, uporna, bez prekida, to nije lako, jer rehabilitacija traje godinama. lanovi porodice sa bolesnikom moraju ponavljati ono to je radio kod logopeda i pomagati mu u savladavanju pismenih i usmenih zadataka. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:39 Agnozija Uzrok nastanka Agnozija nastaje kao posledica disfunkcije sekundarnih senzornih podruja u mozgu (okcipitalni i parijetalni reanj). Uzrok nastanka mogu biti razliita patoloka stanja koja dovode do oteenja mozga (insult, demencija, neuroloki poremeaji). Klinika slika Postoji nekoliko vrsta agnozija: Auditivne agnozije - nesposobnost prepoznavanja zvukova i/ili glasova. Agnozija zvukova (psihika gluvoa) Agnozija muzike (amuzija) Agnozija rei (gluvoa za rei): ne razume glasan govor, ne moe da ponovi rei, ne moe da pie po diktatu. Vizuelne agnozije nemogunost prepoznavanja predmeta i oblika na osnovu vidnih informacija. ne Simultanoagnozija-iako osoba moe dobro da vidi pojedine delove predmeta, moe ih strukturisati u jednu celinu. Agnozija predmeta Agnozija boja Agnozija lica (prosopagnosia) Agnozija grafikih simbola (alexia) Agnozija prostora (spacijalna agnozija)

Taktilne agnozije ili astereognozije nemogunost prepozavnavanja

predmeta ulom dodira Hemi-asomatognozija Anozognozija Autotopoagnozia Agnozija prstiju Agnozija ekstremiteta desno-levo Leenje Leenje je simptomatsko i suportivno. Cilj terapije je da se ukloni primarni poremeaj koji je uzrokovao agnoziju. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:41 Alchajmerova bolest Simptomi U tipinim sluajevima Alchajmerova bolest poinje sa smetnjama pamenja, tekoama nalaenja rei ili izmenama raspoloenja. Posle najmanje est meseci uoavaju se problemi za razliku od obine zaboravnosti koja se ne pogorava. Sa napredovanjem bolesti mogu da se razviju i drugi problemi: Stalno zaboravljanje skoranjih dogaaja, sastanaka, imena i lica kao i tekoe da razumeju ta je reeno. Postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vonji automobila ili upotrebi kunih aparata. Nastaju izmene linosti, prestaju da brinu za osobe iz neposredne okoline, postaju razdraljivi ili ravnoduni. Mogu da se jave promene raspoloenja sa plaljivou, postaju sumnjiavi, misle da ih neko potkrada ili eli da im naudi. U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, ustaju nou, spremaju se da idu negde, odlutaju I izgube se ili se stalno etaju u istom prostoru. Vremenom gube normalne inhibicije, skidaju se pred drugim ljudima, ponaaju se agresivno ili ispoljavaju druge promene ponaanja. U zavrnoj fazi demencije bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija, ne kontroliu vie mokrenje i stolicu. Linost moe da se u toj meri promeni da bliske osobe imaju utisak kao da se radi o stranoj osobi. Uzroci Alchajmerove bolesti Tani uzroci Alchajmerove bolesti nisu poznati i verovatno da je veina sluajeva uslovljena sa vie udruenih inilaca. Pojave koje ine Alchajmerovu bolest verovatnijom nazivaju se faktori rizika. Starije ivotno doba je najvei faktor rizika, naroito posle 65 godina, kada je uestalost oko 5%, a posle 80 godina je preko 20%. Ipak, preko polovine osoba u svojim devedesetim godinama nisu dementne. Tee ili ponovljene povrede mozga mogu da dovedu do demencije. Nasledni faktor je dokazan za manji broj obolelih gde se demencija javlja porodino ukoliko lanovi porodice doive odgovarajui uzrast. Radi se o promenama (mutacijama) gena na hromozomima 23, 14 i 1 koje neizostavno dovode do bolesti. Ove osobe obino oboljevaju ranije, nekad ve u tridesetim godinama. Kod osoba u starijim godinama moe da se nasledi sklonost, ali je neophodno dejstvo spoljnih faktora da bi nastala demencija. Faktor rizika je apolipoprotein E4 koji poveava sklonost ka nastajanju demencije, ali je ne uzrokuje. Takoe su otkriveni i neki manje znaajni faktori. Demencije su neto ee kod manje obrazovanih ljudi, ali svako moe da razvije ovakav poremeaj.

Dijagnoza Zaboravnost nije uvek znak bolesti i ako se tokom bar est meseci ne pogorava i ne dovodi do smetnji u profesiji i svakodnevnom radu najverovatnije nije re o poetnoj demenciji. Ukoliko se zaboravnost pogorava i dovodi do problema potrebno je medicinsko ispitivanje. Ispitivanje bolesnika sa demencijom se sastoji od neurolokog i psihijatrijskog pregleda, neuropsiholokih testova, odgovarajuih laboratorijskih analiza krvi, skenera mozga i drugih analiza prema potrebi i pretpostavljenoj vrsti demencije. Leenje Za sada nisu poznate mere koje bi sigurno titile od nastanka demencije, ali su u toku mnogobrojna istraivanja u ovom pravcu. Ne postoji ni jedan lek koji bi izleio demenciju. Postoje medikamenti koji mogu da poprave ponaanje ovih bolesnika, da uspore napredovanje bolesti i da donekle poboljaju intelektualno funkcionisanje. Osim toga, intenzivno se istrauju nove mogunosti leenja. Davanje inhibitora holinesteraze (Arisept, Ekselon i drugi) poveava nivo acetilholina u mozgu i deluje povoljno na pamenje i ponaanje. Vitamin E ili donepezil usporavaju donekle napredovanje bolesti. Neuroleptici nove generacije uspeno ublaavaju poremeaje ponaanja bez znaajnijih neeljenih dejstava. Osobe sa Alchajmerovom boleu treba da vode to normalniji ivot, u poetku samostalan, ali im je tokom bolesti potrebna sve vea pomo. Okolina bolesnika i svakodnevna rutina treba da ostanu po mogustvu isti jer je njihova sposobnost prilagoavanja smanjena. Potrebno je da se obavlja stalna umerena fizika aktivnost i hobiji to povoljno utie na ponaanje. Emocionalna podrka je takoe veoma vana i smanjuje strahove, depresivnost i oseaj naputenosti. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:42 Aleksija Re aleksija nastala je od grkog prefiksa "a-" (bez, ne) i rei "lexis" (re). Aleksija je neuroloki poremeaj koji se karakterie nemogunou itanja ili razumevanja pisanih rei. Uzrok nastanka Za jezike funkcije mozga, dakle, i za itanje i pisanje, zaduena je leva modana polovina koja se jo naziva analitika. Kod aleksiara zbog kanjenja razvoja leve polovine jezike funkcije preuzima desna. Kako desna polovina primarno vri funkcije sinteze vizuelnog i auditivnog tipa, pojavljuju se tekoe pri analizi rei, a to objanjava zbog ega aleksiari misle na neverbalan ili vizuealan nain. Uzrok nastanka moe biti i oteenje vizuelno-asocijativne areje na zadnjem delu mozga. Moe biti posledica traume, loga i sl. Klinika slika Aleksija se javlja u najranijem detinjstvu i obino se otkriva u ranom kolskom dobu, kada dete poinje da savladava vetine itanja i pisanja. Ova deca ne znaju da proitaju rei, nekada ak mogu da proitaju slovo po slovo, ali ne mogu da slova spoje u celinu niti da razumeju znaenje proitane rei. Kod odraslih, koji su znali da itaju a posle neke traume oboleli od alekesije, postoji jo uvek seanje pisanja i itanja i jezike funkcije su ouvane. Ove

osobe prepoznaju rei kada im neko drugi speluje na glas, ali ne prepoznaju kada ih sami itaju. Dijagnoza Posumnjate li da neko dete ima aleksiju, potraite struno miljenje logopeda ili defektologa. Danas postoje vrlo jednostavni testovi pomou kojih se moe sa sigurnou utvrditi aleksija. Leenje Ne postoje univerzalni programi pomoi, nego je program i pristup za svako dete individualan. Specifini programi se temelje na rezultatima logopedskih procena, sistemski su, postupni i razvojno primereni. Jeziko-govorni tretman je temeljan i u njega se ugrauju vebe za podsticanje nerazvijenih vetina i sposobnosti (vidnih, slunih, grafomotorikih, panje, pamenja...). Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:47 Angelmanov sindrom Uzrok nastanka Angelmanov sindrom mastaje usled mutacije gena, ali jo nije utvren taan nain nasleivanja. Klinika slika Novoroenad sa Angelmanovim sindromom na roenju izgledaju normalno, ali ubrzo nastaju problemi sa hranjenjem i primetan je zastoj u razvoju. Simptomi i znaci ovog sindroma su: spastian hod, spastini pokreti, flaping (podrhtavanje, lepranje) ruku, zaostajanje u razvoju, poremeaj govora (neka deca izgovaraju samo par rei), poremeaji spavanja, hiperaktivnost, napadi smeha, mikrocefalija (mala glava). Veoma rano se moe razviti epilepsija, izmeu 2. i 3. godine, kao i poremeaji ravnotee. Dijagnoza Postavlja se na osnovu klinike slike i citogenetskih ispitivanja. Mogua su i prenatalna testiranja. Leenje Nema specifine terapije. Epilepsija se lei antikonvulzivima. Ostalo je simptomataska terapija- fizikalna, bihevioralna, radna, terapija govora i dr, da bi se izvukao maksimum radi poboljanja kvaliteta ivota ove dece. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:48 Anosmija Uzrok nastanka

Anosmija moe biti uroena (nasledna) i steena. Uzroci anosmije mogu biti meningeomi, tumori baze eonog renja, intrakranijalni procesi, rinitisi i dr. Klinika slika Gubitak oseaja mirisa moe biti jednostran ili obostran. Jednostrane anosmije nastaju kod meningeoma olfaktivnog grebena, tumora baze eonog renja. Obostrana anosmija nastaje kod lokalnih procesa na nosnoj sluzokoi (rinitis). Ako su praene glavoboljom znak su su intrakranijalnog procesa. Neki ljudi mogu biti neosetljivi na neki odreeni miris. To se zove specifina anosmija i moe biti odreena nasleem. Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, neurolokog pregleda, rendgenografije, CT-a (kompjuterizovana tomografija) i NMR-a (nukearna magnetna rezonanca). Leenje Lei se osnovno oboljenje koje je dovelo do anosmije. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:53 Anterogradna amnezija Gledano kliniki, postoje tri vrste pamenja koje se razlikuju u trajanju seanja: -neposredno pamenje - trajanje seanja iznosi nekoliko sekundi, npr. seanje imena osoba ili telefonskog broja -kratkotrajno, recentno pamenje - priseanje dogaaja posle nekoliko minuta, sati ili dana; kratkotrajno pamenje moe se definisati i kao sposobnost uenja i spremanja novih informacija i mogunosti njihove reprodukcije nakon nekog vremenskog intervala, npr. minuta, nekoliko sati ili dana -dugotrajno pamenje - seanje nekoliko meseci ili godina nakon dogaaja. Uzrok nastanka Amnezija moe biti organskog porekla, posledica traume mozga ili patolokih promena u nekim modanim podrujima, ali moe se javiti i kao posledica preteranog uzimanja psihoaktivnih sredstava, usled oteenja centralnog nervnog sistema ili starakih promena ili psihogena, nastala obino posle nekog tekog emocionalnog oka. U praksi se organska amnezija najee vidi zbog oteenja dubljih modanih struktura ili modane kore, i to posle povreda (potresa mozga, nagnjeenja ili kontuzije mozga), davljenja ili neuspelog veanja ili posle teih trovanja, epileptikog napada, delirantnih pomuenja svesti ili sumranih stanja, poremeaja modane cirkulacije ili degenerativnih promena pojedinih delova mozga. Klinika slika Ako osobe posle povrede glave deluju svesno i razgovaraju, ali se posle tih

dogaaja ne seaju, re je o anterogradnoj amneziji. Te osobe nisu sposobne da zapamte nove dogaaje. Ovaj oblik amnezije pokriva izvesno vreme i posle oiglednog vraanja svesti i uspostavljanja kontakta sa okolinom. Najee se vidi posle pretrpljenog potresa ili nagnjeenja mozga, kad moe biti udruena s retrogradnom amnezijom. Anterogradna amnezija izazvana je nesposobnou stvaranja slika seanja i njihovg zadravanja. Ovaj oblik amnezije jedan je od pouzdanih kriterijuma za procenu teine oteenja, odnosno povrede mozga. Dijagnoza Kod bolesnika koji imaju izraen poremeaj pamenja pre svega treba iskljuiti organski uzrok. Zato posle uzimanja podataka o smetnjama (dobijenih od samog bolesnika i/ili njegove pratnje) i klinikog neurolokog pregleda, koji ukljuuje i detaljno ispitivanje bolesnikovog pamenja, sledi obrada koja se sastoji od: laboratorijske analize krvi i modane tenosti, snimanja elektrine modane aktivnosti (EEG), kompjuterizovane tomografije (CT) ili magnetne rezonance (NMR) mozga. Neuroloki status se nadograuje testovima mentalnog statusa. Najee se orijentacijski koristi opteprihvaen, tzv. minimentalni status koji omoguava kvantifikaciju oteenja. Leenje Leenje amnezija u svakom sluaju zavisi od uzroka koji je doveo do poremeaja tj. oteenja pamenja. Zapravo se lei sam uzrok. U nekim sluajevima rezultat je potpuni oporavak pamenja, ali nekada oteenje ostavlja trajne posledice na pamenje. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:55 Apces mozga Uzrok nastanka Najee je zastupljeno vie uzronika u istog bolesnika. Streptokokne infekcije se nalaze u dve treine sluajeva, slede stafilokoke, enterobakterije, gljivice, amebe, toksoplazma. Veoma esto se nalaze anaerobni bacili. Kod otogenih apscesa infekcija prodire direktno preko osteomijelitisa, a zatim u mozak perivaskularnim prostorima. Kod dece nastaju apscesi u cerebelumu (malom mozgu), a kod odraslih u temporalnom renju. Iz paranazalnih upljina infekcija prelazi u frontalni reanj. Metastatski apscesi su ee multipli (sepsa, endokarditis). Multipli su i kod imunodeficijencije. Klinika slika U prvoj fazi nastaju zapaljenja modanog tkiva u odreenoj regiji. Sledi kolikvacija modanog tkiva sa formiranjem gnojne kolekcije ograniene kapsulom. Apscesi mogu biti mikroskopski i makroskopski, solitarni ili multipli. Progresivna glavobolja je najei simptom. U kasnijoj fazi ona je praena mukom i povraanjem. Poveani intrakranijalni pritisak se manifestuje papilom stagnans, somnolencijom, konfuznou ili komom. Umerena febrilnost se javlja u jednom procentu sluajeva. Mogua je pojava konvulzija. Prognoza je u celini relativno loa-mortalitet je visok, naroito u komatoznih bolesnika. Najea sekvela je epilepsija koja se javlja u vie od 50%. Fokalni

neuroloki deficit zaostaje u 25-50% preivelih, a mentalne promene u oko 20%. Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, laboratorijskih analiza (pregled krvi i likvora), CT-a (skener) ili NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca). Leenje to se pre zapone sa terapijom bolji su izgledi za izleenje. U prvoj fazi treba primeniti velike doze antibiotika (penicilin, hloramfenikol, tetraciklini, cefalosporini, metronidazol). Leenje se mora sprovoditi dovoljno dugo, 4-6 nedelja. Simptomatska terapija se sprovodi po potrebi. Kod inkapsuliranih apscesa takoe se primenjuje antibiotska terapija, kako pre tako i posle operacije koja je obavezna. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:58 Apraksija Uzrok nastanka Apraksija nastaje kao posledica disfunkcije delova mozga, naroito parijetalnog renja, koje mogu nastati zbog razliitih oboljenja mozga (log, demencija, tumori i dr). Klinika slika Postoji vie oblika apraksija: Motorna apraksija - Oteenje kontralateralne senzo-motorne regije (prednji i zadnji region oko centralne brazde) - Tekoe izvoenja naizmeninih, finih pokreta - Pokreti gube melokinetinost, izvode se sporo, sa naporom, neprecizno - Pogoenost vremenske dimenzije pokreta Ideomotorna apraksija - Oteenje levog parijetalnog renja - Pacijent ne moe da izvede jednostavne gestove na nalog (vojniki pozdrav, da se prekrsti itd. ) ali ih izvodi automatski, - Izvoenje sloenih pokreta je oteano jer je oteano izvoenja jednostavnih u okviru sloenih pokreta Ideatorna apraksija - Difuzna oteenja P-T-O raskra - Jednostavni pokreti se izvode korektno ali postoji nemogunost izvoenja sloenih pokreta zbog poremeenog redosleda jednostavnih pokreta koji ih ine ( ne moe da upali sveu ili cigaretu sa ibicom). - Izgubljena ema, plan za izvoenje sloenog pokreta Konstruktivna apraksija - Oteenje levog, desnog ili oba parijetalna renja - Nesposobnost konstrukcije (slaganje) elemenata u prostoru, dvo- ili

trodimenzionalnom (crte, slaganje ibica, kocki) - Razlike izmeu konstruktvna apraksije levog i desnog parijetalnog renja - U sklopu Gerstmann-ovog sindroma Specijalizovane apraksije: - Apraksija oblaenja, hoda, buko-facijalna Dijagnoza Postavlja se na osnovu klinike slike, neurolokog pregleda, laboratorijskih analiza, rendgenografije, CT-a (kompjuterizovana tomografija), NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca) mozga, EEG-a (elektroencefalografija), EMNG (elektromioneurografija) i drugih ispitivanja. Leenje Leenje ukljuuje fizikalnu i govornu terapiju i leenje osnovne bolesti iji je simptom apraksija. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:59 Arnold-Chiarijeva malformacija

Podela Ova se malformacija deli u odnosu na stepen pomeranja i uzrok. Tip I malformacija podrazumeva sputanje dela malog mozga koji se naziva tonzila kroz otvor lobanje koji vodi u kanal kimene modine. Druge strukture mozga nisu pomerene. Tip II ACM odlikuju se veim pomeranjem modanih struktura. Osim tonzila malog mozga, postoji pomeranj donjeg dela vermisa (sredinji deo malog mozga koji spaja njegove dve hemisfere), etvrte modane komore, horoidnog pleksusa (proizvodi modanu tenost) i produene modine. Ovaj tip se obino javlja u sklopu teih razvojnih poremeaja kao to je mijelodisplazija (spina bifida). Tip III je poseban oblik kod koga postoji spina bifida (rascep kotanog kanala kimene modine) u vratu zajedno s ispadanjem modanih ovojnica i struktura kroz taj otvor. Ponekad se spominje i tip IV malformacije, nepotpun ili potpun izostanak razvoja donjih modanih struktura, meutim, za razliku od prva tri tipa ovaj tip uopte nije povezan sa pomeranjem modanih struktura. Klinika slika Tip I- najei simptomi su: glavobolja, bol u bazi lobanje/gornjem delu vrata, progresivna skolioza , oteena funkcija malog mozga (poremeaji ravnotee, koordinacije, miinog tonusa), pritisak na donji deo modanog stabla: promena glasa, este infekcije respiratornog sistema, poremeaj gutanja, ako postoji

hidromijelija, cista u kimenoj modini, zbog pritiska i rastezanja nastaju: promene oseaja dodira(npr. ruke mogu biti pogoene, a noge ne), miina slabost koja vie pogaa ruke nego noge, abnormalno povean miini tonus. Anomalije baze mozga koje se javljaju s ovim tipom ACM u 30-50% sluajeva su: bazilarna impresija (pritisak baze lobanje na gornji deo kimenog stuba), atlantookcipitalna fuzija (spajanje prvog prljena sa bazom lobanje), atlanto-aksijalna asimilacija (delimino spajanje prvog i drugog vratnog prljena), Klippel-Feilova deformacija (defekt u razvoju vratnih prljenova s kratkim vratom kao glavnim obelejem i njegovom ogranienom pokretljivou), skolioza. Poremeaj modanog stabla javlja se u 10-47% sluajeva ACM. Nastaje zbog pritiska pomerenih modanih struktura na modano stablo u kome se nalaze mnogi vitalni centri i simptomi mogu biti sledei: drop atak (iznenadan gubitak miinog tonusa i padanje na pod), glavobolje, vidni poremeaji, nistagmus (titranje onih jabuica), diplopije (duple slike), ukoeni miii, senzorni i motoriki ispadi, poremeaj ravnotee i koordinacije, otean govor (dizartrija), oteano gutanje (disfagija). Tip II-Ovaj se tip ACM obino javlja zajedno sa spinom bifidom. Simptomi se mogu javiti rano u detinjstvu ili kasnije. Mlaa deca razvijaju simptome nedeljama ili mesecima posle roenja. Porodica primeuje oteano zvuno disanje i vii ton pri plau. Mogu se javiti periodi bez disanja. Ako se neta ne preduzme, javljaju se tekoe s gutanjem, vraanjem hrane na nos ili udisanje hrane (aspiracija). Telo obino postavljaju u neobine poloaje, s glavom i leima u luku prema nazad i glavom okrenutom na jednu stranu. Kod starije dece i adolescenata se javljaju glavobolje i slabost jezika, glasa i gutanja s epizodama nesvestica i abnormalnih pokreta oiju. Ako nastane hidromijelija razvija se spastinost miia i poremeaj senzibiliteta i motorike na ekstremiteta. Dijagnoza Na ACM se posumnja na osnovu simptoma i propratnih malformacija. Dokazuje se rendgenskim snimkom glave i kime, mijelografijom, magnetnom rezonancom (MR), kompjuterizovanom tomografijom (CT). Leenje Leenje je hirurko. ACM se moe leiti na vie naina i pri tom je terapijski uspeh 70%. Ako postoji cista u kimenoj modini (hidromijelija, siringomijelija), preporuljivo je uz ACM odmah i nju leiti.Hirurki zahvati ACM prilino su uspeni, a nuspojave retke. Kod pacijenata se dve godine posle operacije mogu ponovno javiti simptomi pa je potrebna redovna kontrola. Deca kod kojih postoji spina bifida (mijelomeningokela) i ACM tip II imaju visoku smrtnost ak i nakon operacije. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:01 Aspergerov sindrom

Uzrok nastanka Niko ne zna ta uzrokuje pojavu AS, iako mnogi naunici prepoznaju genetske

faktore. Sprovode se brojna istraivanja ija je svrha poveanje razumevanja ovih bolesti i nalaenje naina za njihovo leenje i spreavanje. Klinika slika AS je razvojni poremeaj obeleen nesposobnou razumevanja-kako se ponaati u drutvu. Druga obeleja su nespretnost i neusklaeni pokreti, poremeaj drutvenog kontakta s ekstremnom egocentrinou, ogranienim interesima i/ili neuobiajenim interesovanjima, ponavljanim rutinama i ritualima, pogotovu govora i jezika i neverbalnim komunikacionim problemima. Uopteno, deca sa Aspergerovim sindromom pokazuju vrlo malo izraza lica osim ljutnje i alosti. Mnoga deca imaju izvrsnu memoriju i talentovani su za umetnost (muzika, slikarstvo, knjievnost) pa ih zanimaju jedno ili dva podruja. Mogu nadugo i nairoko razgovarati o omiljenoj stvari, ili ponavljati re ili frazu nebrojeno mnogo puta. Deca sa AS sklona su boravku u "sopstvenom svetu" i zaokupljena sobom i svojim rasporedom. Njihova ula su intenzivnija, snanije oseaju povrine, temperaturu i ukus, a misli su im usmerenije. AS se obino primeuje u treoj godini. Deca s Aspergerovim sindromom imaju bolju prognozu od ostalih oblika razvojnih poremeaja i imaju veu verovatnou odrastanja i nezavisnog samostalnog funkcionisanja. Ipak e ove osobe u veini sluajeva i dalje pokazivati blage poremeaje pri drutvenim kontaktima. Takoe je povean rizik za razvoj psihoza (mentalni poremeaj) i/ili poremeaja raspoloenja kao to je depresija u kasnijim godinama. Iako odrasli s AS imaju uspene karijere i zanimljive ivote, uvek e ih smatrati neobinim ljudima. Dijagnoza Nedostaci uzrokovani Aspergerovim sindromom ne uoe se uvek lako, pogotovu u blaim oblicima. Dete je obino prosene ili natprosene inteligencije, ali nema uobiajene potrebe za drugom decom, niti nagone. Leenje Ne postoji specifino leenje za Aspergerov sindrom. Leenje je simptomatsko i rehabilitaciono i ukljuuje psiho-socijalne i psiho-farmakoloke intervencije kao to su: psihoterapija, edukacija roditelja, promena ponaanja, vebanje drutvenih vetina, edukacija i/ili primena lekova (psihostimulansi, antidepresivi, beta blokatori). Specijalizovani terapeuti za autistine poremeaje postoje, ali u veini sluajeva, roditelji su ti koji moraju najvie povui. Roditelji moraju popuniti praznine u nedostatku odgovarajuih programa radei kod kue sa decom.Terapija lekovima preporuuje se samo u sluajevima ekstremnog ponaanja koje se mora kontrolisati. Ali ti lekovi ne lee uzroke ovog sindroma. Iako se neki simptomi mogu ukloniti lekovima, glavni problem jo uvek ostaje. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:03 Autizam Uestalost Autizam se otkriva obino u prvih 30 meseci starosti, a obavezno do tree

godine. esto se otkriva onda kada se roditelji zabrinu da je njihovo dete moda gluvo, zato jo ne govori, odoleva grljenju, i izbegava kontakt s drugima. Uzrok nastanka Uzrok autizma jo uvek je nepoznat, iako sadanje teorije ukazuju na problem u funkciji ili strukturi centralnog nervnog sistema. Ono to, medjutim, znamo je da roditelji nisu uzrok autizma. Klinika slika Dete pretkolskog uzrasta koje ima klasiniautizam generalno je povueno, odsutno, i ne ostvaruje reakciju prema drugim ljudima. Mnoga od dece sa ovim poremeajem nee ostvariti kontakt ak ni oima. Takodje, ona mogu izvoditi udna ili ritualna ponaanja kao to su klaenje, mahanje rukama, ili opsesivna potreba da se odrava red. Mnoga deca sa autizmom uopte ne govore. Ona koja govore mogu govoriti rimujui, mogu imati eholaliju (ponavljanje neijih rei kao eho), mogu da govore o sebi u treem licu (on ili ona), ili da koriste neobian jezik. Ozbiljnost autizma iroko varira, od blagog do ozbiljnog. Neka deca su vrlo pametna i dobro im ide u koli, iako imaju problem kolskog prilagodjavanja. Oni mogu biti sposobni da samostalno ive kad odrastu. Druga, pak, deca sa autizmom funkcioniu na mnogo niem nivou. Mentalna zaostalost je esto povezana sa autizmom. Ponekad, dete sa autizmom moe pokazati poseban talenat u likovnoj umetnosti, muzici ili drugoj specifinoj oblasti. Leenje Deca sa autizmom zahtevaju iscrpnu dijagnostiku procenu i specijalizovane edukativne programe i programe modifikacije ponaanja. Nekoj deci sa autizmom mogu pomoi i lekovi. Deji i adolescentni psihijatri su edukovani da dijagnostikuju autizam, i da pomognu porodicama da naprave i realizuju odgovarajui plan leenja. Oni, takodje, pomau porodicama da se nose sa stresom koji moe biti vezan za odgajanje autistinog deteta. Iako za autizam nema leka, odgovarajui tretman moe imati pozitivan uticaj na detetov razvoj i da dovede do celokupnog smanjenja problematinih ponaanja i simptoma. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:04 Cerebralna amiloidna angiopatija Uzrok nastanka Uzrok nastanka je nepoznat. Najee se javlja kod starijih ljudi, iznad 60 godina. Klinika slika Cerebralna amioloidna angiopatija esto uzrokuje lobarnu intracerebralnu hemoragiju (krvarenje u lokalizovanoj arei mozga, manji log). Simptomi i znakovi su: glavobolja, munina, povraanje, demencija, pospanost, diplopije (duple slike), poremeaji vida, otean govor, slabost, paraliza, promene

senzibiliteta, epi napadi, stupor, koma (retko). Oboljenje je progresivno. Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, neurolokog pregleda, CT-a (kompjuterizovana tomografija), NMR-a (nuklerana magnetna rezonanca), angiografije. Ne moe se utvrditi tana dijagnoza do nalaza amiloida pri obdukciji. LeenjeNema specifinog leenja amiloidoze. Leenje je suportivno i zasniva se na kontroli simptoma. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:05 Diskus hernija

Uzrok nastanka Prerano starenje i degenerativne promene intervertebralnog (meuprljenskog) diskusa su svakako osnovni razlog ove bolesti. Najee pri podizanju tereta iz nezgodnog poloaja tela (pogrean pokret) dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i prolapsa njegovog sredinjeg dela-nukleus pulpozusa koji vri kompresiju na odgovarajui kimeni koren (mesto odakle polaze nervi). Predilekciono mesto je izmeu petog lumbalnog i prvog sakralnog prljena sa pritiskom na prvi sakralni koren. Rei je prolaps izmeu etvrtog i petog lumbalnog prljena sa kompresijom petog lumbalnog korena, a jo rei izmeu treeg i etvrtog ili drugog i treeg lumbalnog prljena. Klinika slika U anamnezi ima vie nastupa bolova u lumbalnom delu kime (lumbago), obino posle naprezanja. Aktuelni bol je lokalizovan u istom predelu i iri se ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Parestezije (izmenjeni oseaj, oseaj mravinjanja), nekad i hipestezija (smanjen oseaj za dodir) u palcu noge govore da je u pitanju lezija korena L5, odnosno oteenje diskusa izmeu etvrtog i petog lumbalnog prljena.Kada se ove smetnje jave na spoljnoj strani stopala i malom prstu ,re je o oteenju korena S1. Ahilov refleks je snien ili ugaen i to je najpouzdaniji znak. Bolovi se pojaavaju pokretima i naprezanjem (kaalj, kijanje, smeh). Istezanje iijadinog ivca (podizanjem ispruene noge) dovodi do pojaavanja bola (pozitivan Lazareviev znak). Mogu se nai i raznovrsni motorni znaci-najei nalaz je refleksni spazam paravertebralne muskulature koja predstvalja odbrambenu reakciju od bolnih pokreta. Pokretljivost ovog dela kime je ograniena, naroito unazad. Moe se javiti i hipotonija miia, npr.glutealnih a nekada i miia cele noge. Nemogunost stajanja na prstima i peti posledica je slabosti fleksora i ekstenzora palca i fleksora stopala. Prolaps izmeu drugog i treeg i treeg i etvrtog lumbalnog prljena daje simptomatologiju od strane nervusa femoralisa-snienje odnosno gaenje patelarnog refleksa, smanjenje snage, hipotonija i hipotrofija miia kvadricepsa. Dijagnoza Osim klinike slike za dijagnostiku su znaajni EMG-koja moe da identifikuje ledirane korenove i da odredi stepen njihovog oteenja; nativni snimak lumbosakralne kime obino pokazuju suenje intervertebralnog prostora, ali i

druge degenerativne promene na kimenom stubu. Suverena metoda koja pokazuje nivo i veliinu prolapsa je NMR (nuklearna magnetna rezonanca). Odlian prikaz prolapsa u ovoj regiji obezbeuje i lumbalna radikulografija. Leenje Akutna bolna faza zahteva hitnu terapiju zbog teine bolova, koji su u velikom broju sluajeva nepodnoljivi. Najefikasnija mera je infiltracija paravertebralne muskulature u blizini bolnih taaka analgeticima i kortikosteroidima. Posle infiltracije treba grejati lumbalni predeo toplim termoforom. Korisna je primena i miorelaksantnih sredstava sa sedativnim dejstvom. esto se daju i injekcije vitamina B1, B6 i B12. U akutnoj fazi najkorisnije je postavljanje u poloaj na leima sa natkolenicama u vertikalnom i potkolenicama u horizontalnom poloajuWilliamsov poloaj. Po smirivanju bolova primenjuje se fizikalna terapija sa ciljem jaanja paravertebralne muskulature. Bolesnika treba savetovati da spava na ravnoj postelji, da izbegava podizanje tereta pri ispravljanju, da ne pravi nagle pokrete i da sam sprovodi odgovarajue vebe. Ako postoji poremeaj funkcije sfinktera i potencije, znaajne slabosti miia i atrofije, znaci kompresije kimene modine i dugotrajni bolovi potrebna je hirurka intervencija. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:07 Distonija Uzrok nastanka Primarna distonija je nasledno oboljenje i moe se prenositi autosomno recesivno (nastaje u ranom detinjstvu, brzo napreduje, javlja se samo kod Jevreja) ili dominantno (poinje kasnije, esto u adolescenciji, napreduje sporije, javljanje nije vezano za nacionalnost). Simptomatska distonija se moe videti kod Wilsonove bolesti, Huntingtonove horeje, Hallervorden-Spatzove bolesti, poroajnih trauma, primene neuroleptika i raznih drugih oteenja bazalnih ganglija. Klinika slika Distonini nevoljni pokreti su relativno spori i dugotrajni tako da se odravaju abnormalni (distonini) poloaji tela i/ili ekstremiteta (uvrtanje). Zahvaena je muskulatura trupa (aksijalna muskulatura) i muskulatura ekstremiteta. Pokreti su esto repetitivni. Kod dystoniae musculorum deformans distonija je generalizovana. Najei poetni simptom je akciona distonija noge koja se superponira sa voljnim pokretom. Dete povremeno izvre nogu i stopalo na neprirodan nain. Ako ovi pokreti zahvate obe noge hod moe da lii na spastian ili makazast. Nekada se javljaju trzaji ramena ili grimasiranje. Kasnije se ukljuuju miii trupa, ramenog i karlinog pojasa. U poetku se spazmi (grevi) javljaju retko, zatim sve ee da bi postali stalni. Miii glave su takoe zahvaeni te mogu biti pormeene funkcije govora i gutanja, a moe se javiti i blefarospazam (gr kapka). Osim distoninih mogui su mioklnini trzaji, blaga horeo-atetoza (neusklaeni pokreti) ekstremiteta, tortikolis (krivoija). Hereditarna distonija je progresivna bolest, dok simptomatska nije uvek. U nekim sluajevima generalizovani distonini simptomi postaju tako esti i teki

da su ovakva stanja nazvana distonini status (status dystonicus). Neki od ovih bolesnika zahtevaju vetako disanje, a nije redak ni letalan ishod. Leenje U mladih bolesnika mora se iskljuiti distonija koja reaguje na levodopu, dakle mora se primeniti 600 mg levodope tokom najmanje tri meseca. Leenje antiholinergicima (artane) moe biti efikasno ali se mora postii dovoljna doza. U nekim sluajevima korisni su baclofen ili benzodijazepini. U tekim sluajevima baclofen se moe davati intratekalno. Povoljni efekti mogu se postii stereotaksinom operacijom, koja se sastoji iz kriotalamotomije ili hemotalamotomije usmerene na ventrolateralna jedra talamusa, iz palidotomije ili stimulacije paliduma. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:08 Dizartrija Dizartrija se opisuje kao organski poremeaj govora koji se ispoljava smetnjama u stvaranju glasova, a koji se zasniva na nervno-miinom oteenju govorne muskulature. Uzrok nastanka Dizartrija se javlja kao posledica piramidnih lezija i bolesti ekstrapiramidnih puteva, cerebralne paralize, Parkinsove bolesti, multiple skleroze, loga, povrede mozga, tumora mozga, dugotrajnog konzumiranja alkohola i droga. Kao posledica ovih bolesti nastaju paralize, slabosti ili inkoordinacije miia jezika, usana, nepca, larinksa. Klinika slika Dizartrini govor se karakterie kao usporeni govor, spazmatian, izopaen, nerazgovetnan, slabo artikulisan, postoji teko kontrolisanje jaine i visine glasa, promukao glas, postoje i problemi sa vakanjem i gutanjem. Dijagnoza Dijagnozu dizartrije postavlja logoped, zatim se vre ispitivanja da bi se otkrio uzrok nastanka (neuroloki pregled, laboratorijske analize, CT, NMR). Leenje Leenje podrazumeva vebe artikulacije i glasa. U leenje se mora ukljuiti i porodica i kola (kod dece). Uz to se lei i osnovna bolest koja je uzrokovala dizartriju. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:09 Elejalde sindrom

Uzrok nastanka Uzrok nastanka je jo uvek nepoznat. Klinika slika ES se moe manifestovati ve u prvom mesecu ivota ili u ranom detinjstvu. Najee su zahvaeni koa i nervni sistem. Jedna grupa obolelih ima teku psihmotornu retardaciju od roenja. Ne prepoznaju svoje roditelje, nepokretni su, hipotonini i ne reaguju na spoljanje nadraaje. Druga grupa se u poetku razvija normalno. Ali izmeu 3. i 11. godine razvijaju se rapidno regresivni psihomotorni procesi. Ne mogu da govore, da hodaju, sami da se hrane, vezani su za krevet. Drugi simptomi su: migrene praene hemiparezama, slabost miia nogu do potpune hipotonije, koja zahvata celo telo, epizode konvulzija. Javljaju se i nistagmus (ritmiko podrhtavanje onih jabuica), diplopija (duplo vienje) ili uroena amauroza (slepilo). Kosa, obrve, trepavice i dlake po celom telu imaju srebrnkastu boju, a koa dobija bronzanu ili jako preplanulu boju nakon izlaganja suncu. Dijagnoza Postavlja se na osnovu klinikog pregleda, CT-a (skenera), NMR-a (nuklearne magnetne rezonance), EEG-a, patohistolokih nalaza, pregleda kotane sri. Leenje Primenjuju se steroidi, antikonvulzivi i antipiretici, ali i dalje sa ogranienim uspehom. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:11 Encefalitis

Uzrok nastanka Zapaljenske promene mozga i kimene modine mogu izazvati razliiti izazivai. Kao najei uzronici encefalitisa navode se virusi (varicella-zoster virus, herpes simplex 1 i 2, enterovirusi, rubella, Epstein-Barr, adenovirusi, citomegalo, influenca i dr). Pored virusa kao uzrokovai se mogu identifikovati hlamidije, rikecije, bakterije, protozoe, gljivice, razliiti toksini, alergeni, radioaktivni zraci. Klinika slika Bolest se najee javlja iznenada, moe da prati neku poznatu infekciju ili joj prethodi, a ponekad nastaje i kao komplikacija vakcinacija. esto se anamnezom dobiju podaci o prethodnoj infekciji gornjih respiratornih puteva, enterokolitisu ili nekoj lokalizovanoj infekciji na sluznici, koi ili limfnim lezama. Neke generalizovane bolesti kao to su osipne groznice mogu prethoditi ili pratiti encefalitis. Nekada je poetak bolesti postepen, jer vie asova ili dana pre pojave manifestnih znakova bolesti, bolesnik se ali na psihiki zamor, smanjenu

koncentraciju, poremeaj raspoloenja, preosetljivost, poremeaj sna, uznemirenost, strah. Nakon ovog prodromalnog sindroma javlja se nagli skok temperature, glavobolja, povraanje, poremeaj govora i hoda, uznemirenost ili pospanost. Poremeaj svesti je est pratilac encefalitisa i kree se od blage dezorjentisanosti, preko somnolencije do duboke kome. Javljaju se fascikulacije (trzaji) miia ili generalizovani epi napadi. Takoe se kao znak oteenja centralnog nervnog sistema mogu javiti hemipareze, hemiplegije (oduzetost jedne strane), pozitivan znak babinskog i skoro 100% odsustvo konih trbunih refleksa. Mogu je nalaz oteenja kranijalnih nerava uz prisutne bazilarne znake (ptoza-sputen kapak, strabizam-skretanje oka u jednu stranu, anizokorija-nejednake zenice, diplopijeduplo vienje, pareza facijalisa). Leenje Procenjuje se efikasnost disanja i cirkulacije i po potrebi primenjuje kardiopulmonalana reanimacija, zatim se bolesnik hitno transportuje u bolnicu. Kod encefalitisa uzrokovanih poznatim bakterijskim uzronicima (lues, borelioza) treba primeniti specifinu antibiotsku terapiju. Ne postoji puna saglasnost o korisnosti kortikosteroida u leenju cerebralnog edema kod encefalitisa. U veoma tekim sluajevima sa velikim edemom mozga, pored kortikosteroida treba primeniti i drugu antedematoznu terapiju. Za tu svrhu koristan je manitol. Vertiginozne smetnje se mogu kupirati ampulama klometola. Primena antivirusnih lekova opravdana je u sluajevima sa dokazanom virusnom etiologijom. Aciklovir se smatra lekom izbora u leenju Herpes simplex i Varicela zoster virusne infekcije. Kod bolesnika sa konvulzijama treba primeniti fenobarbiton natrijum, diazepam ili midazolam. Ekstrapiramidene hiperkinezije lee se haloperidolom ili hlorpromazinom. U sluaju psihomotornog nemira treba primeniti ampule haloperidola, klozapin ili hlorpromazin i druge neuroleptike. Kod veine bolesnika, naroito onih sa poremeajem svesti treba dati antibiotike irokog spektra radi zatite od sekundarnih infekcija. Ukoliko bolesnk nije u stanju da uzima hranu i tenost na usta, treba davati infuzije fiziolokog rastvora, glukoze i natrijum hlorida u dovoljnim koliinama. Posle nekoliko dana mora se pribei hranjenju pomou nosno-eludane sonde. Nega bolesnika usmerena je na mere protiv dekubitusa i spreavanje respiratorne i urinarne infekcije. Motorne slabosti se moraju to pre leiti fizikalno, a govorni defekti logopedski. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:34 Epilepsija Epileptiki napad Napad podrazumeva intermitentnu paroksizmalnu, kratkotrajnu i stereotipnu izmenu motorne aktivnosti, senzibiliteta, ponaanja, emocija ili svesnosti uzrokovana abnormalnom elektrinom hipersinhronom hiperaktivnou grupe neurona. Simptomi koji se pri tom javljaju su raznovrsni i zavise od dela mozga koji je obuhvaen pranjenjem Uestalost Epilepsija je esta bolest od koje boluje oko 1% ukupne populacije. Uestalost

izolovanog spontanog epileptikog napada bilo kada u ivotu je 3%, a provociranih epileptikih napada oko 5%. Incidencija je najvea u prvoj godini ivota i kod starijih od 60 godina. Uzrok nastanka Epileptiki napadi se javljaju usled gubitka ravnotee izmeu ekscitatornih i inhibitornih mehanizama u CNS-u. Oni se ee javljaju ukoliko su bolesnici izloeni provokativnim faktorima. esti provokacioni faktori su deprivacija spavanja, korienje alkohola, hormonske izmene vezane za poetak menstruacije ili upotreba nekih medikamenata. Simptomi Ukoliko se neki simptom javi paroksizmalno (naglo), spontano (neprovocirano i neoekivano), traje relativno kratko (minuti), praen je postiktalnim umorom i ponavlja se na stereotipan nain, onda se sa velikom verovatnoom postavlja kvalitativna klinika dijagnoza epilepsije. Najei simptomi su: pomuenje ili gubitak svesti konvulzije mioklonizmi ritmiki treptaji epigastrina aura

Dijagnoza EEG je najvaniji dopunski dijagnostiki postupak. Normalan interiktalan EEG nikako ne iskljuuje dijagnozu epilepsije. Indikovani su snimci mozga kompjuterizovanom tomografijom ili sa veom preciznou magnetskom rezonancom. Neepileptiki napad Podrazumeva paroksizmalnu i stereotipnu izmenu motorne aktivnosti, senzibiliteta, ponaanja ili svesnosti koja nije posledica abnormalne elektrine hiperaktivnosti neurona. Obuhvata sinkope, intoksikacije, hipoglikemiju, narkolepsiju, tranzitorne ishemijke atake i druga stanja koja se razmatraju u diferencijalnoj dijagnozi epileptikog napada. Klasifikacija epileptikih napada: Fokalni (parcijalni) napadi -jednostavni parcijalni -kompleksni parcijalni -sekundarni generalizovani Generalizovani napadi -apsansni (tipini,atipini) -miokloniki -kloniki -toniki -toniko-kloniki -atoniki

Generalizovani napadi - apsansni napadiIshodite napada je od samog poetka bilateralno.Krucijalna karakteristika tipinih apsansnih napada je iznenadni poetak, prekid zapoete aktivnosti, i ukoen, prazan pogled, sa lakom devijacijom pogleda put gore. Napad traje od nekoliko sekundi do nekoliko desetina sekundi. Generalizovani napadi Toniko-kloniki napadi Predstavljaju najei tip generalizovanog napada. Iz istorijskih razloga se jo uvek koristi termin grand mal napad.Moe da pone kao parcijalni napad koji napreduje do velikog napada (sekundarni GTK) ili da od poetka pone kao veliki napad (primarni GTK). Generalizovani napad -Toniko-kloniki napad -Veliki ili Grand mal napad Bolesnik gubi svesti a istovremeno poinju jake tonike kontrakcije svih miia, esto sa krikom, jeanjem ili produenim ekspiratornim stridorom. Disajni pokreti prestaju, javlja se cijanoza, esto ugriz jezika, krvava pena na ustima i nevoljno umokravanje. Tonika faza traje od nekoliko do 40-tak sekundi, posle ega toniki gr poputa i slede kloniki grevi u trajanju od 30-tak sekundi do nekoliko minuta. Na kraju svi grevi prestaju, a pacijent zaostaje u komi, u stanju dubokog, ubrzanog i ujnog disanja. Pacijent se budi ili zaostaje ustanju konfuznosti sa moguim automatizmima, a potom se razbistrava, uz oseaj izrazite malaksalosti i opte slabosti. Parcijalni napadi Parcijalni napadi se u zavisnosti od stepena ouvanosti (odnosno pomuenosti) svesti dele na jednostavne i kompleksne. Simptomi jednostavnog napada obuhvataju greve delova tela (posebnu retku grupu ine Deksonovi napadi), poremeaj govora, autonomne, vegetativne, afektivne, kognitivne ili psihike fenomene, somatosenzorne, vizuelne, auditivne, olfaktivne ili gustativne iluzije ili halucinacije, ili njihovu kombinaciju. Epileptiki status Epileptiki status predstavlja najtee stanje u epileptologiji i podrazumeva stanje u kome je epileptika aktivnost prisutna tokom 30 minuta ili due. Kod 65-75% bolesnika etiologija statusa moe da se utvrdi (simptomatski statusi) dok kod preostalih 25-35% ostaje nepoznat (kriptogeni statusi). Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:36 Facijalna miokimija

Uzrok nastanka Uzrok je nepoznat. Nastanak miokimija moe se povezati sa prethodnim stresom, premorom i prekomernim konzumiranjem kofeina i alkohola. Klinika slika Najee se javlja miokimija miia onih kapaka. Bolesnici oseaju sporadino poskakivanje ili grenje jednog od donjih onih kapaka. I gornji oni kapci mogu biti zahvaeni. Uglavnom kontrakcije nisu mnogo jake i intermitentno se pojavljuju. Ree, kontrakcije su tako snane da uzrokuju pokretanje one jabuice i dovode do stanja nalik nistagmusu. Ukoliko se javljaju i kontrakcije drugih miia lica, moe nastati i blefarospazam, suenja palpebralnih otvora, talasanje povrine koe lica (opisuje se kao vrea sa crvima), hemifacijalni spazam (spazam polovine lica) i spastino-paretine kontrakture lica. Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, neurolokog pregleda. Leenje Ukoliko su identifikovani precipitirajui faktori, neophodna je njihova redukcija ili eliminacija. Uglavnom leenje nije potrebno, injekcija botoksa (botulinum toxin A) daju izvesno olakanje. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:37 Fascikulacije Fascikuklacije su fini, brzi treperavi drhtaji pojedinih snopova miinih vlakana, koji mogu biti neznatni i teko uoljivi. Uzrok nastanka Fascikularni trzaji se viaju kod propadanja elija motornih neurona prednjih rogova kimene modine. Najkarakteristinije bolesti koje oteuju spinomuskularni sistem na nivou prednjih rogova kimene modine su poliomijelitis anterior acuta, progresivna spinalna miina atrofija (hronini poliomijelitis) i amiotrofina lateralna skleroza. Zapaljenski i toksiki, a moda i alergijski i metaboliki agensi, mogu da otete samo prednje korenove (radiculitis) ili motorna vlakna perifernog ivca (neuritis). Klinika slika Ako je sinomuskularni sistem oteen, bilo na kome nivou poev od: prednjih rogova kimene modine ili na ma kojoj visini od kimene modine do miia, posledica e biti prestanak miinog odgovora. im bude mii odvojen od ivca preko kojeg je stimulisan, javie se paraliza tj. gubitak motorne snage, atonija, odnosno gubitak tonusa, atrofija ili propadanje miinih vlakana sa smnajenjem zapremine miia, pri emu se javljaju spontane kontrakcije denervisanih miinih vlakana ili snopia-fascikulacije (ili fibriliacije). Ovi drhtaji miinih vlakana su obino nepravilni i nestalni. Nekada se teko uoavaju, a nekada se vode kao da

mii igra pod koom. Mogu se izazvati mehanikom silom- npr. lupkanjem neurolokim ekiem po miiu. Dijagnoza Postavlja se na osnovu klinike slike, neurolokog pregleda, EMNG-a (elektromioneurografija), elektrofiziolokih ispitivanja Leenje Lei se osnovno oboljenje koje je uzrokovalo pojavu fascikulacja. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:38 Fridrajhova ataksija Uzrok nastanka Fridrajhova ataksija se nasleuje po autozomno recesivnom tipu. Patoloki, postoji degeneracija i skleroza sa atrofijom zadnjih funikula, spinocerebelarnih i kortikospinalnih puteva. Klinika slika Poetak bolesti pada izmeu 8 i 16 godina, u pravilu poinje sa ataksijom stajanja i hoda (teturav hod, na iroj osnovi, nestabilan), slede ataksija ruku, zatim dizartrija (poremeaj govora, izgovora). Bolest je progresivna. Unutar prvih 15 godina evolucije, najvei broj bolesnika postaje nepokretan i tada veina nema vie od 44 godine ivota. Meutim, neki bolesnici preivljavaju do este ili sedme decenije. Vibracioni i pozicioni senzibilitet su oteeni kao znak zahvaenosti zadnjih snopova kimene modine. Miini refleksi su snieni i kasnije ugaeni. Sindrom miine hipotonije i arefleksije sa pozitivnim znakom Babinskog zove se Kruzonov (Crouson) sindrom i vidi se samo kod funikularne mijeloze i veoma retko kod multiple skleroze. Atrofija nerva optikusa se javlja u jedne etvrtine bolesnika, nistagmus (titranje onih jabuica) u 20%, gluvoa u 10% i dijabetes melitus u 10%. Od kotanih deformiteta, kifoskolioza se nalazi u vie od 75% bolesnika. Deformacija stopala u obliku tzv. Fridrajhovog stopala, sree se u polovine bolesnika. Svod stopala je visok, taban udubljen (pes cavus), palac dorzalno flektiran u metatarzofalangealnom zglobu, a plantarno flektiran u interfalangealnom zglobu, slino ekiu ili obarau na starim pukama. Ovi deformiteti se mogu javiti pre neurolokih simptoma ili posle njih. Dve treine ovih bolesnika ima znake kardiomiopatije koja je najee i uzrok smrti. Otkrivaju se hipertrofija ili dilatacija srca i EKG promene su este. U nekih bolesnika stopala postaju hladna, cijanotina (modra) i edematozna (oteena). Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, neurolokog pregleda, laboratrijskih analiza, EMNG-a (elektromioneurografije), CT-a (skener) ili NMR-a (nulearne magnetne rezonance).

Leenje Levohydroxytryptophan je dovodio u nekim sluajevima do blagog poboljanja koordinacije. Poto je sadraj gvoa u mitohondrijama povean, primenjivana su helatna sredstva. Vreni su pokuaji sa TRH, holinom, lecitinom, fizostigminom i dijetom, ali bez znaajnog efekta. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:40 Gilles de la Tourette sindrom

Uzrok nastanka Pre svega smatra se da je oboljenje nasledno, ali se po nekim istraivanjima povezuje i sa streptokoknim i drugim infekcijama. Klinika slika Tikovi su stereotipni pokreti koji se neodoljivo nameu bolesniku, a mogu biti u vidu treptanja, iskaljavanja, grimasiranja, pokreta glavom, mrkanja, isturanja brade i slino. Tikovi su praeni izgovaranjem nepristojnih rei (coprolalia), nevoljnom vokalizacijom, ponavljanjem sopstvenih ili tuih rei (eholalia), nekada sa agresivnim i seksualnim impulsima. Javljaju se i ulna hipersenzitivnost (npr. ne podnosi nabrkane arape, prihvata samo blagu hranu, see dugmeta sa svoje ili tue garderobe), oteano uenje, strah od odlaska u kolu, socijalno neprikladno ponaanje, napadi besa, institira na svojim ritualima-opsesivno kompulsivni sindrom (uvek istim putem ide do kue i sl) esto su prisutni poremeaji panje i percepcije, blagi neuroloki ispadi i znaci organiciteta na psiholokim testovima i EEG-u. Poinje u detinjstvu i vremenom se obogauje novom simptomatologijom. Nekada se javlja familijarno.Mogue su remisije i spontano povlaenje. Dijagnoza Postavlja se na osnovu heteroanamneze (podaci se uzimaju od roditelja), klinike slike (esto je potrebno da porodica donese snimke na kojima se vidi ponaanje obolelog, jer je pri direktnom posmatranju bolesnik obino miran) , prema dijagnostikim kriterijumima, psiholokim ispitivanjima i EEG-a. Dijagnostiki kriterijumi su: vie motornih i jedan tip ili vie vokalnih tikova, tikovi se javljaju skoro svakodnevno najmanje godinu dana, i u tom periodu nije bilo vie od tri meseca bez javljanja tikova, poetak bolesti pre 18. godine. Leenje Ne postoji specifina, kauzalna terapija. Primenjuje se simptomatsko leenje. Pre svega se radi na edukaciji samog bolesnika, ali i roditelja i okoline. Nekada medikamntozno leenje i nije potrebno kod dobre adaptacije. Medikamentozna terapija ukljuuje neuroleptike, antagoniste dopamina i imunomodulatore. Pored toga neophodne su psihoterapeutske metode i kognitivne terapije. Jo uvek se ispituju terapija hormonima, laseroterapija, akupunktura i hirurki pristup leenja.

Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:41 Hallervorden-Spatzova bolest Klinika slika Osnov klinike slike ine piramidni i ekstrapiramidni znaci. U piramidne spadaju spastina slabost miia (oteano pisanje), miina hiperreefleksija, pojava Babinskog, a u ekstrapiramidne-rigidnost miia, distonija, horeoatetoza (nehotini, besciljni, spastini pokreti). Postoje i intelektualna oteenja, dezorjentacija, stupor, demencija, a moe biti zahvaena i bulbarna muskulatura (oteano gutanje, otean govor). U nekim sluajevima nalazi se i retinitis pigmentosa (u poetku nono, a kasnije totalno slepilo). Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, neurolokog pregleda, NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca). Leenje Ne postoji specifino leenje, tretman je simptomatski i suportivni (fizikalna terapija, vitamini, antioksidanti). Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:45 Hantingtonova bolest

Uzrok nastanka Bolest je nasledna, po pravilu se dominantno nasleuje i izuzetno se moe javiti u osoba koje su imale zdrave roditelje. Klinika slika Bolest najee poinje u etvrtoj ili petoj deceniji, ali je mogua pojava i u detinjstvu. Kod starijih bolest sporije napreduje. Klinika slika ima dve osnovne komponente-nevoljne pokrete i psihike promene. Meutim, ove promene se ne moraju javiti istovremeno niti moraju biti istog intenziteta. Horeini pokreti (drhtanje, klimanje miia) prvo zahvataju ruke i lice, da bi kasnije obuhvatili celokupnu muskulaturu. Govor postaje dizartrian i eksplozivan. Kod rigidne forme sa akinezijom klinika slika odgovara parkinsonizmu. ee se javlja kod dece, ali se vidi i u odmakloj bolesti, posle horeine faze. Od psihikih promena u ranijoj fazi se javljaju karakterne promene i izmene emocionalnog ivota. Mogu biti sumnjiavi, impulsivni, razdraljivi, ekscentrini ili depresivni. Ranije ili kasnije poinje intelektualno propadanje, ali ono ne mora da bude tako izraeno. Demencija u ove bolesti se navodi kao prototip tzv. subkortikalnih demencija ije su osnovne karakteristike teko oteenje pamenja, smanjenje frontalnih egzekutivnih sposobnosti kao i vizuoprostorne i perceptivne moi, apatija,

inercija, bradipsihija. Ovi se bolesnici esto povreuju i neki umiru od subduralnog hematoma. Inae, bolest je progresivna i u proseku zavrava letalno za 15 godina. Leenje Naalost, ne postoji leenje koje moe da uspori ili zaustavi bolest, niti da utie na ve razvijene kognitivne ispade. Zato je terapija usmerena na poboljanje motornih, emocionalnih i psihotinih poremeaja. Lek izbora za horeine pokrete je haloperidol. Horeine pokrete treba suzbijati tek kada postanu izraeni i kada ometaju motoriku bolesnika jer neeljeni efekti neuroleptika mogu biti neprijatni. Emocionalni i psihotini poremeaji mogu se leiti i drugim antipsihoticima, a koriste se i sedativi i antidepresivni lekovi. Novija saoptenja ukazuju da Rilusol moe da dovede do trajnijeg poboljanja psihomotorne brzine i ponaanja ovih bolesnika. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:48 Heraditarna spastina paraplegija Uzrok nastanka Bolest se nasleuje autozomno dominantno, ree autozomno recesivno. Klinika slika Kod ove bolesti postepeno se razvija spastina slabost donjih ekstremiteta. Poetak je obino u mlaem odraslom dobu, ali moe biti u detinjstvu ili sedmoj deceniji. Klinika slika je jednostavna i sastoji se samo iz znakova lezije centralnih motornih neurona: slabost, spastina hipertonija miia, miina hiperrefleksija i pozitivan znak Babinskog. Spasticitet je znatno izraeniji nego slabost. Ruke su retko zahvaene, a bulbarna muskulatura skoro nikad. Bolesnici hodaju sve tee, spastino parestino (kao na tapovima) i ale se na bolove u lumbalnom delu zbog spasticiteta i poremeene statike. Proprioceptivni senzibiltet moe biti blago oteen. Bolest napreduje veoma sporo, 20-30 godina. Kod recesivnog nasleivanja, opisana spastina parapareza moe biti udruena sa mentalnom reterdacijom, demencijom, atrofijom optikusa, ekstrapiramidnim znacima, senzornom neuropatijom, distalnom amiotrofijom ili ataksijom. Dijagnoza Postavlja se iskljuenjem drugih oboljenja u prvom redu strukturnih lezija centralnog nervnog sistema (CNS), demijelinizacionih bolesti, anomalija kraniocervikalnog prelaza i nekih infekcija CNS-a. Leenje Leenje je simptomatsko, ali veoma je interesantno da bolesnici veoma slabo reaguju na miotonolitike. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:52

Hidrocefalus

Podela Postoje razliite podele hidrocefalusa: prema vremenu kad se javlja razlikujemo uroeni i steeni, prema pritisku u lobanji onaj s visokim (hipertenzivni) i niskim pritiskom (normotenzivni). Dalje, prema razvoju bolesti deli se na opstruktivni, malresorptivni i hipersekretorni. Opstruktivni hidrocefalus nastaje zbog prepreke (opstrukcije) u oticanu likvora. Najei uzroci opstruktivnog hidrocefalusa su oiljci, tumori, tromboza gornjeg sagitalnog sinusa, kongenitalne anomalije. Malresorptivni hidrocefalus nastaje zbog poremeaja upijanja (resorpcije), odnosno odstranjivanja likvora iz mozga. Taj tip nastaje nakon krvarenja u mozgu, upala, povreda i operacija. Hipersekretorni hidrocefalus nastaje zbog preteranog izluivanja (hipersekrecije) likvora, obino kod tumora dela mozga koji stvara likvor. Klinika slika U ranom detinjstvu se hidrocefalus prepoznaje zbog brzog rasta glave deteta. Otvoreni avovi kostiju glave omoguavaju poveanje lobanje tako da hidrocefalus kod novoroenadi karakterie poveanje glave, razmicanje avova, irenje fontanele, napetost koe glave, pojaana izraenost vena glave. Ako se hidrocefalus razvija bre, javljaju se razdraljivost i pla, povraanje, poremeaj svesti. Kod odraslih su kosti lobanje srasle pa se glava ne moe poveavati. Zato se nakupljanje likvora manifesuje znakovima akutnog ili hroninog poveanja pritiska u lobanji. U lobanji se nalaze mozak, krv i likvor pa se poveanjem koliine likvora mora smanjiti koliina mozga i krvi. Zbog toga se modane mase pomeraju prema kanalu kimene modine, a to uzrokuje oteenje, ukljetenje i smrt. Poveanje pritiska u glavi karakterie se muninom, povraanjen, glavoboljom, smetnjama vida, ataksijom (poremeaj hoda) i oteenjem kranijalnih ivaca. Dijagnoza Postavlja se CT-om (skenerom) ili NMR-om (nuklearnom magnetnom rezonancom) i merenjem pritiska likvora, posle lumbalne punkcije. Leenje Moe biti usmereno na: -smanjenje stvaranja likvora kauterizacijom ili ekscizijom horioidnog pleksusa. Acetazolamid takoe smanjuje stvaranje likvora. -poveanje oticanja likvora davanjem diuretika ili lumbalnom punkcijom -smanjenje intrakranijalnog pritiska kortikosteroidima i hipertoninim rastvorima -operativne procedure stvaranja anta. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:53

Hidromijelija Uzrok nastanka Najee je po sredi kongenitalna abnormalnost mada je nekad upljina posledica nekroze tumora. Klinika slika upljina je ispunjena tenou i vri pritisak na elije prednjih rogova kimene modine, piramidne puteve i ascedentne, senzitivne puteve dovodei do njihove degeneracije. Razvoj upljine dovodi do destrukcije centralne sive mase kimene modine i prekida vlakana spinotalaminog puta koji kroz nju prolaze na putu za suprotnu stranu u odgovarajuim segmentima kimene modine. Klinika slika je rezultat navedenih lezija: oteenje osetljivosti za bol i termike senzacije uz ouvanost senzibiliteta za dodir u odgovarajuim dermatomima, najee na rukama, simptomatologija oteenja perifernih motornih neurona u odgovarajuim miotomima (hipotrofija malih miia aka), znaci oteenja kortikospinalnih puteva na nogama, trofike promene na koi, potkonom tkivu i kostima ruku. U neto vie od jedne treine sluajeva javljaju se disestezije u vidu paleeg bola. Bolne disestezije se javljaju u dermatomima koji odgovaraju segmentima u kojima sirinks zahvata dorzolteralni kvadrant kimene modine sa iste strane. U vie od polovine sluajeva hirurka intervencija koja dovodi do kolapsa sirinksa daje olakanje bolova. Propagacija upljine ka produenoj modini oteuje senzitivna jedra trigeminusa i dovodi do siringomijeine disocijacije senzibiliteta na licu. Dijagnoza Osim na klinikoj slici, dijagnoza se zasniva na savremenim metodama slikanja nervnog tkiva. CT (skener) moe biti od pomoi, ali je snimanje NMR-om (nuklearna magnetna rezonanca) metoda izbora. Leenje Leenje ne dovodi do znaajnijeg uspeha. Hirurka intervencija se moe sastojati iz obine incizije upljine sa uspostavljanjem drenae, ili subokcitipalne dekompresije kod Arnold-Kjarijeve malformacije. Kod hidromijelije sa udruenim hidrocefalusom preporuuje se ventrikuloperitonealni ant. Bolesnici sa tekim neurolokim ispadima ili nepokretni i sa stacionarnim stanjem nisu kandidati za operaciju. Bolesnicima se mora ukazati na mogunost neopaenih povreda analgetinih delova ruku. Takoe treba da izbegavaju nagle i snane pokrete, jer to poveava mogunost nastanka artropatija. U odmaklom stadijumu primenjuju se miotonolitici i vodi se briga o funkcionisanju sfinktera odnosno, o redovnom pranjenju beike i creva. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:55 Holms - Adiejev sindrom Uzrok nastanka

Sindrom moe biti nasledan ili je nepoznatog uzroka. U svakom slu;aju nasta je degeneraciija ivaca koji inrviu miie zenice. Klinika slika U Holms-Adiejevom sindromu postoji tonina zenica, koj je uvek midrijatina (proirena) i koja vrlo sporo reaguje na svetlost i konvergenciju. esto nedostaje akomodacija, a uz to i jedan ili vie miinih refleksa (najee patelarni i Ahilov, nekada ak svi). Prvo to oboleli primete jeste zamagljenje vida pri pogledu na blizinu. Ovaj sindrom nije progresivan niti ugroava zdravlje i ivot. Dijagnoza Postavlja se na osnovu oftalmolokog pregleda. Leenje Nema specifinog leenja. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:56 Hornerov sindrom

Uzrok nastanka Hornerov sindrom moe biti posledica: lezije primarnog neurona, loga, tumora mozga, traume brahijalnog pleksusa, Pancoast tumora, infekcije vrha plua, lezije postganglijskog neurona, disekcije karotidne arterije, migrene, neoplazme srednje lobanjske jame. Moe biti udruen sa lezijama u hipotalamusu, meduli oblongati, demijelinizacijom i dr. Klinika slika Sastoji se iz ptoze (sputen kapak) zbog slabosti glatkog miia podizaa gornjeg onog kapka-m. tarsalisa, mioze (suena zenica) zbog prevage parasimpatikusa oka, enoftalmusa (udubljeno oko) i crvenila i anhidroze (nemogunost znojenja) lica. Leenje Leenje zavisi od samog uzroka nastanka ovog sindroma. U mnogim sluajevima jo uvek nema efektne terapije. Cilj jeste leenje ili uklanjanje procesa koji je uzronik. Npr. hirurko leenje se sprovodi kod aneurizme ili disekcije karotidne arterije. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 16:58 Kanavanova bolest Uzrok nastanka

Kanavanova bolest je nasledna i nasleuje se autosomno recesivno. Deficijencija enzima aspartacilaze dovodi do akumulacije N-acetilaspartine kiseline u mozgu i oteenja bele mase mozga i stvaranja sunerstog tkiva. Spada u leukodistrofije. Klinika slika Simptomi poinju jo u prvoj godini ivota. Prvo se primeuje da dete ne poinje da dri glavu. Takoe je poremeen tonus svih miia (postoji ili ukoenost ili mlitavost), naglo se poveava obim glave i nastaje makrocefalija (velika glava). Javljaju se problemi sa uzimanjem hrane, hrana se vraa kroz nos (nazalna regurgitacija), gubitak vida i sluha, epileptini napadi. Ova deca ne mogu da puze, sede, hodaju i priaju. Vremenom mogu nastati paralize, mentalna retardacija i potpuno slepilo. Veina dece ne ivi vie od deset godina, mada neki pacijenti doive i tinejderske godine ili ak i odraslo doba. Dijagnoza Postavlja se na osnovu klinike slike, pregleda, laboratorijskih analiza, CT-a (skener) ili NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca). Moe se dijgnostikovati i prenatalno. Leenje Nema specifinog leenja, terapija je simptomatska i suportivna. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:00 Kernikterus Bilirubin nastaje u organizmu iz hemoglobina cirkuliuih eritrocita (80%), a oko 20% nastaje iz drugih hem proteina i slobodnog hema u jetri i od unitenih eritrocitnih prekursora u kotanoj sri ili ubrzo nakon njihovog otputanja u cirkulaciju. Razgradnja hema do bilirubina zahteva prisutnost kiseonika i NADPH. Katalizator te reakcije je hemoksigenaza. U organizmu nalazimo tri oblika bilirubina: nekonjugovani, mono i dikonjugovani. Nekonjugovani (vezani ili indirektni) bilirubin se u krvi veinom prenosi vezan za albumine plazme. Dinamika ravnotea postoji izmeu slobodnog i vezanog bilirubina, a zavisi od brojnih faktora. Koncentracija slobodnog bilirubina odreuje toksino dejstvo bilirubina na elije mozga. Uzrok nastanka Uzroci se mogu podeliti na one koje poveavaju produkciju bilirubina i na one koje smanjuju njegovo izluivanje. Kod pojedinih bolesti mogu oba uzroka biti udruena. Najei uzroci su: RH izoimunizacija (majka je RH negativna, a dete pozitivno), ree ABO inkompatibilnost (nepodudaranje krvne grupe), nedostatak glukoza -6 fosfat dehidrogenaze, nedostatak piruvat kinaze, septikemija, nasledna sferocitoza, nasledna eliuptocitoza, ekstravaskularna krv (kod postporoajne traume), policitemija (esto kada majka boluje od dijabetesa), kongenitalna hipotireoza, Crigler-Najjar sindrom, galaktozemija, tirozinemija, fruktozemija, Niemann-Pickova bolest, Gaucherova bolest, glikogenoza tip IV, cisticka fibroza i dr.

Klinika slika Poviena koncentracija bilirubina je toksina za sve elije u organizmu, a najvie za elije centralnog nervnog sistema (CNS) zbog prodora slobodnog bilirubina kroz hematoencefalnu barijeru. Jo 1875.godine uoen je patoloki nalaz obojenosti bilirubinom bazalnih ganglija uz neuronsku degeneraciju i nekrozu to je nazvano kernikterus. Klinika slika novoroeneta koje ima kernikterus ogleda se u vidu pospanosti, hipotonije, plaa, a kasnije sledi nemir, hipertonus, opistotonus i konvulzije. Bolest moe biti fatalna ili ostaju posledice trajnog oteenja u smislu cerebralne paralize, mentalne retardacije i oteenja sluha i to naroito za visokofrekventne zvukove. Posledice ne moraju uvek biti tako teke, ponekad mogu biti u blaem obliku kao neuroloke disfunkcije, hiperkineza ili smetnje u uenju. Leenje Postupci za sniavanje koncentracije bilirubina u serumu: Hidracija-ideja da se davanjem tenosti dovede do razreenja seruma i posledino smanjenje bilirubina nije dokazana istraivanjima. Kod novoroenadi sa malim unosom hrane na usta moe se spreiti dehidracija ali i pojaati motilitet creva i na taj nain se reiti fotoprodukta putem mokrae i stolice. Fototerapija-1958.g.je prvi put primenjena i najei je nain terapije hiperbilirubinemije. Eksangvinotransfuzija-konani terapijski postupak za spreavanje neurotoksinosti bilirubina. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:02 Koma Koma je najtei kvantitativni poremeaj svesti koji moe trajati godinama. Uzrok nastanka Koma je posledica tekog poremeaja funkcije vitalnih organa (centralni nervni sistem, srce, plua, bubrezi, endokrini poremeaji) izazvani razliitim noksama kao to su traume, trovanja, infekcije, poremeaji cirkulacije, metabolizma, tumori i dr. Klinika slika U komi, pacijent je bez svesti i ne reaguje ak ni na najjae bolne nadraaje (npr. tipanje i uvrtanje bradavice dojki, jak pritisak na stiloidni nastavak iza mastoidnog dela temporalne kosti). Neurolokim pregledom se potvruju ugaeni miini refleksi i nereagovanje zenica na svetlost. Refleks gutanja je ugaen, ouvane su jedino vitalne funkcije (disanje i krvotok), koje mogu biti povremeno poremeene. Dijagnoza Stepen dubine kome se najee utvruje vrednou Glazgoveske koma skale (GCS), a u novije vrieme i specijalnom skalom tzv. FOUR (Full Outline of

UnResponsiveness), koja je jako precizna i praktina. Uz to su potrebni svi pregledi, laboratorijske analize, rendgenografija, CT (kompjuterizovana tomografija), NMR (nuklearna magnetna rezonanca) i dr. Leenje Bolesniku u komi je potrebna dugotrajna nega. Radi se na ouvanju vitalnih funkcija i otklanjanju uzroka koji je doveo do kome. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:04 Kraniosinostoza Uzrok nastanka Kraniosinostoza nastaje u ranom embrionalnom razvoju, mogue pod uticajem gena, a ponekad i pod uticajem spoljanjih faktora meu kojima je (prema dananjim saznanjima) puenje najznaajniji. U veini sluajeva je pojava sporadina. Sekundarna kraniostenoza se javlja zbog slabog razvoja mozga i kod raznih metabolikih oboljenja i sindroma. Tu spadaju: hipertireoidizam, hipofosfatemija, nedostatak vitamina D, renalna osteodistrofija, hiperkalcemija, hematoloka oboljenja i dr. Klinika slika Neke karniosinostoze ne dovode do smetnji u razvoju mozga, a uzrokuju " estetski defekt". Primarne kraniostenoze su prisutne ve na roenju, rast lobanje je ogranien preko zahvaenih sutura. Pored deformacije oblika lobanje moe biti ogranien i rast mozga, to dovodi do neurolokih poremeaja. Kliniku sliku kranistenoza odreuje prisustvo intrakranijalne hipertenzije, zbog onemoguavanja normalnog rasta mozga, kao i pridruene anomalije lica i orbita. U odsustvu funkcionalnih poremeaja, moe da se samo razmatra estetski defekt. Sagitalna sinostoza (skafocefalija, dolihocefalija) anteroposteriorni dijametar lobanje je povean, a transverzalni smanjen. Ovo je najea sinostoza. Poremeaj je prisutan ve na roenju, du suture se palpira kotani greben. Neuroloki nalaz je normalan kod veine dece. Koronarna sinostoza (brahicefalija) druga je po uestalosti. Glava je kraa u anteroposteriornom smeru, a proirena bono i ima visok svod lobanje. eoni i potiljani deo su zaravnjeni. Velika fontanela je pomerena unapred. Neuroloki poremeaji, naroito kod neleene dece, jesu proptoza, strabizam, zastojna papila ili atrofija optikusa. Plagiocefalija unilateralna sinostoza koronarne, lambdoidne ili obe suture, dovode do asimterije lobanje. Metopina sinostoza (trigonocefalija trouglasta glava) elo je zailjeno, ue, po sredini frontalne kosti se palpira greben, razmak izmeu oiju je manji. Lobanja ima triangularni izgled kada se posmatra odozgo. Kod veine dece defekt je kozmetiki. Oksicefalija (akrocefalija, turicefalija) sve suture su prerano zatvorene, glava je uzana i visoka. Moe da se javi intrakranijalna hipertenzija, sa neuorolokim

poremeajima. Dijagnoza Roditelji prvo primete rano zatvaranje velike fontanele i neobian oblik glave deteta. Pregledom se, pored diskranije, otkriva rano zatvaranje fontanela i prisustvo kotanog grebena du sraslih sutura. Zatim se rade rendgenografija lobanje (kraniogram) i CT (komjuterizovna tomografija). Leenje Terapija je iskljuivo hirurka. Time se omoguava normalan rast mozga, spreava se razvoj intrakranijalne hipertenzije i oteenje vida i sluha, koriguje se estetski deformitet. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:06 Lesch-Nyhanov sindrom Uzrok nastanka LNS se nasleuje preko X hromozoma, to znai da su majke prenosioci a da sinovi obolevaju. Klinika slika LNS se manifestuje odmah na roenju. Najee se prvo primete narandasto prebojeni kristali na pelenama. Nedostatak HPRT dovodi do povienog nivoa mokrane kiseline i gihta, slabe miine kontrole i umerene retardacije koja poinje u prvoj godini ivota. Znaajna karakteristika LNS je samopovreivanjeova deca od druge godine ivota grizu prste i usne, udaraju glavu. Zbog visokog nivoa mokrane kiseline stvaraju se kristali koji se nakupljaju u zglobovima (bol i otok), bubrezima (kamen u bubregu), centralnom nervnom sistemu i drugim tkivima i organima. Od neurolokih simptoma se javljaju grimasiranje, nevoljni pokreti ekstremiteta (kao kod Hantingtonove horeje), disfagija (oteano gutanje), atetoza, hipotonija. Ree, zbog slabije utilizacije vitamina B12 u organizmu nastaje megaloblastna anemija. Prognoza je loa, smrt nastupa u prvoj, ree u drugoj dekadi ivota. Dijagnoza Postavlja se na osnovu klinike slike, laboratorijskih analiza, naroito pregleda mokrae i seruma. Leenje Leenje je simptomatsko. Koriste se alopurinol za postojei giht, zbog postojanja kamena u bubregu primenjuje se litotripsija, a za neuroloke simptome se mogu primeniti levodopa, diazepam, phenobarbital ili haloperidol. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:17

Malakoplakija

Uzrok nastanka Nastaje sekundarno posle infekcije najee sa Escherichiom coli, a ree sa Proteus mirabilisom ili Klebsiellom pneumonie. Klinika slika Na ovo oboljenje se posumnja kada se uprkos uspenom leenju infekcije antibioticima nastave simptomi uestalog mokrenja i dizurije (bol pri mokrenju) sa mikroskopskom hematurijom (prisustvi krvi u mokrai). Moe se javiti i stenoza uretera sa simptomima opstruktivne uropatije ili pionefrosa. Bubreni parenhim moe biti zahvaen, ali obino u imunosuprimiranih bolesnika i tada se javljaju simptomi karakteristini za akutni pijelonefritis (groznica, visoka temperatura, muka, gaenje, povraanje, bol u miiima, bol u krstima). Dijagnoza Postavlja se na osnovu cistoskopskog nalaza utih ili crvenih intravezikalnih plakova. Patohistoloki se ovi plakovi odlikuju submukoznom agregacijom makrofaga koji sadre inkluziona telaca- Michaelis-Gutman telaca. Na intravenskoj urografiji ureteralna i pelvina malakoplakija se uoava kao mali defekt u punjenju, a dijagnoza se potvruje biopsijom lezija u mokranoj beici. Leenje Sprovodi se agresivnom produenom antibiotskom terapijom. Poetno leenje antibioticima se sprovodi 6 nedelja, a potom se 12 meseci nastavlja sa profilaktikim dozama. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:18 Melkersson-Rosentalov sindrom Uzrok nastanka Nepoznate je etiologije. Javlja se u detinjstvu ili adolescenciji. Klinika slika Paraliza facijalisa se manifestuje mlitavom slabou polovine lica. Simptomi nastaju akutno-obrva je sputena i bolesnik ne moe da nabere elo. Oko je otvoreno, donji kapak visi i pri pokuaju da se zatvori- jabuica krene prema gore i upolje, suze se prelivaju preko donjeg onog kapka. Usna je oputena na bolesnoj strani, hrana se nakuplja izmeu obraza i desni, pri pokazivanju zuba evidentna je slabost polovine m. orbicularis orisa. Izmeu napada paraliza facijalisa mogu proi dani ili godine, i dalje perzistira otok lica i usana. Usne otvrdnjavaju, nastaju fisure (rascepi) i crveno-braon diskoloracija. Jezik je izbrazdan i naboran, izgledom podsea na scrotum (lingua scrotalis)

Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, laboratoriskih analiza, neurolokog pregleda. Leenje Leenje je simptomatsko, mogu se primeniti nesteroidni antiinflamatorni lekovi i kortikosteroidi, masaa i elektrostimulaciija. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:19 Miastenija gravis Klinika slika U klinikoj slici se javljaju miina slabost i vrlo je esta ptoza onog kapka (sputen kapak). Osim slabosti miia, najee miia ekstremiteta, mogu se jo javiti i dizartrija (otean govor), kao i disfagija (oteano gutanje) i ove tegobe mogu biti isprovocirane optereenjem. Ukoliko je ovom boleu zahvaena i disajna muskulatura onda su ovi bolesnici i ivotno ugroeni i tada govorimo o mijasteninoj krizi. Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike, EMG (elektromiografije), nalaza antitela na acetilholinske receptore, elektrofizioloskih ispitivanja. Leenje Terapija ove bolesti je vrlo kompleksna, zahteva dug proces leenja i podrazumeva ukljuivanje velikog broja razliitih lekova. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:21 Migrena Glavobolje su izuzetno uestale tegobe kod oveka. Delimo ih u etiri grupe: -Vaskularne -Tenzione -Neuralgije -Simptomatske glavobolje. Klinika slika Aura je predsignal za poetak migrenoznog bola i manifestuje se u vidu pojave take u vidnom polju, ispadom vidnog polja, poremeajem oseaja ili motorike koji

je najee jednostran, poremeajem govora. Moe trajati nekoliko minuta do najvie sat vremena. Nastaje promena raspoloenja u vidu depresije ili euforije, poremeaj koncentracije, nemir. Moe se javiti patoloka glad, naroito potreba za slatkim. Nakon aure, razvija se pulsirajua glavobolja, ali bol moe biti i tup ili probadajui. Kod vie od 90% bolesnika bol je praen muninom i povraanjem. Velik broj bolesnika se ali na tzv, fotofobiju (preosetljivost oiju na svetlost), jak zvuk ili jak miris. Pri kraju napada kod nekih bolesnika dolazi do poliurije (izmokre veu koliinu mokrae). Napad migrene uglavnom traje nekoliko sati, ali se u veini sluajeva zavrava unutar 24 sata. Dijagnoza Dijagnoza migrene se postavlja na osnovu dobro uzete anamneze od bolesnika, tj. na osnovu karakteristine klinike slike. Leenje Terapija migrene podrazumeva: -terapiju lekovima (podrazumeva leenje akutnog napada migrene i prevenciju napada), -promenu naina ivota i ishrane, psihoterapiju, akupunkturu. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:23 Miina distrofija

Podela Klasifikacija je nainjena na osnovu vie kriterijuma od kojih su najvaniji topografija zahvaenosti muskulature, vreme poetka, nain nasleivanja, prisustvo pseudohipertrofija, brzina evolucije. Posebno se izdvajaju Dienova i Bekerova distrofija pod nazivom distrofinopatije, jer pored klinike slike uslov za dijagnozu je nalaz mutacije gena za distrofin ili nalaz smanjene koliine i molekulske teine distrofina-produkta ovog mutirnog gena u uzorku biopsije mira. Ostale miine distrofije su: facioskapulohumeralna miina distrofija, skapulohumeralna i pelvifemoralna distrofija, progresivmna oftalmoplegija, okulofaringealna distrofija, distalne miopatije, Kongenitalna miina distrofija idr. Klinika slika najeih distrofija Dienov oblik (Dystrophia musculorum progressiva)-nasleuje se vezano za pol, ene su nosioci gena, mukarci obolevaju. Bolest je prisutna na roenju, ali se prve smetnje uoavaju izmeu 3. i 5. godine. Abnormalnost se uoava pri tranju ili skakanju deteta, pri ustajanju sa poda dete se rukama penje uz natkolenice (Gowersov manevar). Miii listova nogu izgledaju voluminozniji zbog nakupljanja masnog i vezivnog tkiva (pseudohipertrofija), tvrdi su kao guma. Slabost se progresivno razvija i izraenija je u karlinom nego u ramenom pojasu. Javljaju se i kontrakture zglobova, dok je skolioza (bona iskrivljenost kime) sve izraenija. Do 10. godine veina dece koristi pomagala, a do 12. veina je vezana za kolica. Pre 20. godine su ve veoma skloni komplikacijama i smrt nastaje zbog tekog zapaljenja plua, aspiracije hrane ili akutne dilatacije eluca

do 25. godine ivota. Bekerov tip miine distrofije-to je tip Dienove distrofije, poinje kasnije, tok je benigniji, i zavrava se letalno u 4. ili 5- deceniji. Facioskapulohumeralna miina distrofija-poinje slabou miia lica tako da bolesnik ne moe vrsto da zatvori oi, da se smeje ili zvidi. Usne su ispupene, sledi zahvaenost miia ramenog pojasa i nadlaktica. Podizanje ruku je oteano, nadlaktice su tanje nego podlaktice. Kasnije mogu biti zahvaeni distalni miii nogu sa viseim stopalima. Mogu se javiti i nervna gluvoa i povien krvni pritisak. Napreduje sporo i moe da se zaustavi. Progresivna oftalmoplegija-svi oni miii su istovremeno zahvaeni tako da su one jabuice centralno postavljenje, sputeni su oni kapci i bolesnik nabire elo da bi mogao da gleda. Ree su zahvaeni ostali miii lica, bolest je progresivna do potpune nepokretnosti onih jabuica. Kongenitalna miina distrofija- manifestje se odmah po roenju, deca su slaba, militava, teko sisaju i gutaju, polovina ove dece nikada se ne osposobi za samostalno stajanje. Bolest je uvek progresivna i deca umiru zbog respiratorne insuficijencije. Dijagnoza Postavlja se na osnovu klinke slike,a potvruje nalazom smanjene koliine i veliine molekula distrofina u uzorku biopsije miia, nivo kreatin kinaze je 20-100 puta uvean, EMG ima tipian nalaz, a histoloki nalaz pokazuje grupe nekrotinih miinih vlakana. Leenje Nijedan lek se do sada nije pokazao efikasnim. Kod nekih bolesnika prednison znaajno umanjuje napredovanje bolesti. Blage fizike vebe treba stalno sprovoditi radi spreavanja kontraktura i ouvanja pokretljivosti. U odmakloj fazi dolaze u obzir korektivne operacije.Veoma je znaajno i genetsko savetovanje. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:25 Morton neuroma (Interdigitalni neurom) Uzrok nastanka Razliiti faktori precipitiraju ovo stanje: hronina iritacija nerva, naroito kod prekomerne dorzifleksije prsiju, neudobna obua, dugotrajno hodanje, tranje, uanje i neprirodni poloaji prstiju (kod balerina). Klinika slika Najei simptomi na koje se pacijenti ale su bolovi i izmenjeni senzibilitet prednjeg dela stopala i prstiju. Bol se opisuje kao otar i u vidu paljenja, moe biti udruen sa grevima ili ukoenou. Bol se javlja intermitentno i epizode mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati, posle ega slede dugi intervali (nedelje, meseci) bez bolova. Masiranjem zahvaene regije tegobe nestaju ili se stiavaju. Tesne ili cipele sa visokim tiklama pogoravaju simptome.

Karakteristino je da se pri pritisku na neurom oseti pokretanje neuroma izmeu metatarzalnih kostiju u dorzalnom smeru (Mulder klik). Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, klinikog pregleda i NMR-a (nuklearne magnetne rezonance). Leenje Leenje moe biti konzervativno i hirurko. Konzervativno podrazumeva pre svega promenu obue, koja mora biti udobna, poeljno je sa ulocima koji bi izdigli nogu. Primenjuju se krioterapija, ultrazvuk, masaa i vebe za istezanje. Kada je konzervativna terapija neuspena, primenjuje se hirurka. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:26 Modana aneurizma Uzrok nastanka Vremenom zid arterije postaje na nekom mestu slabiji i tada zbog pritiska nastaje proirenje koje moe biti u obliku vree (tada se naziva sakularna aneurizma i predstavlja najei oblik) ili u obliku vretena (fuziformna aneurzima). Kako proirenje raste tako se vrea iri i stvara se vrat kojim je vezana za arteriju. Kada su male ne predstavljaju veu opasnost, ali kako rastu i postaju vee, postaji opasnost od puknua (rupture) i izlivanja krvi u podruje izmeu mozga i ovojnice koja ga odvaja od lobanje, to se naziva subarahnoidalno krvarenje. Postoji nekoliko faktora za koje se smatra da mogu s vremenom ubrzati nastanak aneurizme : puenje, povrede glave, alkohol i neke droge, oralni kontraceptivi, genetske i nasledne bolesti (policistini bubrezi, Marfanov sindrom, koarktacija aorte, AV malformacije itd.) Klinika slika U jednom broju sluajeva osobe s aneurizmom nemaju ba nikakve simptome. Budui da svojim rastom aneurizma moe pritisnuti okolno tkivo, mogu se javiti simptomi kao to su: glavobolja, diplopije (duple slike), sputen oni kapak, bol iza ili iznad oka, neuralgija trigeminusa, nejednake zenice Simptomi kod rupture aneurizme: iznenadna, izrazito (kao nikada do sada) jaka glavobolja, munina, povraanje, koenje vrata, promene svesti do kome. Masivno intraventrikularno krvarenje najee daje veoma teku kliniku sliku: duboka koma, hiperpireksija, decerebraciona rigidnost, bilateralni Babinski. Skoro uvek se zavrava smrtno. Dijagnoza Postavlja se na osnovu klinike slike, neurolokog pregleda, pregleda onog dna, laboratorijskih nalaza, ultrazvuka, CT-a (skener) i NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca. Najpouzdanija metoda za prikaz aneurizmi je angiografija. Leenje U sluajevima kada se otkrije da osoba ima malu, nesimptomatsku aneurizmu, zavisi od veliine, mesta, rasta aneurizme, uzrasta bolesnika hoe li se odmah

pristupiti hirurkoj intervenciji ili e se aneurizma neko vreme pratiti.Kod rupture aneurizme pre svega je neophodna hitna reakcija, stabilizacija pacijenta a kada je potrebno i reanimacija.Konana terapija je hirurka i podrazumeva ugraivanje klipova ili endovaskularnu embolizaciju (spiralom ili latex balonom). Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:28 Modani udar (Cerebrovaskularni insult, log) Epidemioloki status Modani udar je trei uzrok smrtnosti u zemljama zapadne Europe, prvi uzrok invaliditeta u svetu i kod nas i vodei uzrok demencije. . Incidenca se u Evropi kree od 2 do 4 promila, u nekim zemljama i do 8, a smrtnost od oko 25 odsto. I pored dijagnostikih i terapeutskih napredaka, danas je cerebrovaskularni insult bolest na treem mestu uzroka smrtnosti u svetu (iza sranih i malignih bolesti), a na drugom mestu uzroka invaliditeta (iza traume, povreda) Klinika slika Postoje dva tipa modanog udara: ishemijski i hemoragijski (krvarei). Uzrok ishemijskog modanog udara je zaepljenje nekog od arterijskih krvnih sudova mozga najee aterosklerotskim materijalom ili krvnim ugrukom koji potekne sa izmenjene karotidne arterije. Posledica ovoga je da deo mozga ostaje bez snabdevanja krvlju koja donosi kiseonik, to dovodi do smrti elija sa posledinim neurolokim defektima ili smrtnim ishodom. Kod krvareeg modanog udara dolazi do izliva krvi u neki od likvorskih prostora unutar lobanje ili u modano tkivo sa tekom klinikom slikom zbog pritiska na modano tkivo, otoka okolnog modanog tkiva i nepovoljnih efekata razgradnih produkata krvni na tonus krvnih sudova mozga. Do krvarenja moe doi iz neke od sitnijih arterijskih grana, nenormalne komunikacije arterija i vena (arterio-venska malformacija) ili nenormalnog proirenja arterijskog krvnog suda (intrakranijalna aneurizma). Rezultat pucanja (rupture) je intrakranijalno krvarenje koje se kliniki manifestuje jakom glavoboljom (najgora u ivotu) koja moe, ali i ne mora biti praena mukom, povraanjem, ukoenou vrata, neurolokim promenama. Naalost, znaajan broj (i do polovine bolesnika) ne bude na vreme dijagnostikovan. Bez ispravnog leenja krvarenje moe dovesti do smrtnog ishoda u do 50% bolesnika. Leenje Modani udar je hitno medicinsko stanje i zahteva hitan prevoz i zbrinjavanje bolesnika u adekvatno opremljenoj zdravstvenoj ustanovi. Danas je mogue primeniti i specifinu terapiju za ishemijski modani udar: primenjuju se lekovi koji mogu otopiti ugruak koji je blokirao krvni sud. Na taj nain omoguuje se ponovno uspostavljanje krvotoka i spreava se odumiranje nervnih elija. Ova terapija moe se primeniti unutar prva tri sata od nastanka ishemijskog modanog udara nakon uinjene potrebne dijagnostike obrade u adekvatno opremljenim centrima. Prevencija U tretmanu cerebrovaskularnih bolesti prevencija ima kljuno mesto, i s pravom moemo da kaemo da ove bolesti vie nisu igra sudbine, ve odraz naih zdravstvenih navika. Primarna prevencija je borba protiv faktora rizika (godine,

pol, puenje, gojaznost i fizika neaktivnost, povien krvni pritisak, upotreba kontreceptiva, poremeaji sranog ritma, um nad karotidnom arterijom na vratu, raniji insult, povean hematokrit, socijalni problemi). Ova primarna prevencija ima za cilj da sprei razvoj bolesti kod osobe sa nekim ili vie nabrojanih faktora rizika. Sekundarna prevencija obuhvata leenje od modanog udara, dobru rehabilitaciju (ukljuuje timski red neurologa, fizijatra, logopeda, psihologa, psihijatra, kardiologa], borbu protiv faktora rizika... Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:29 Multipla skleroza Uestalost Multipla skleroza se moe pojaviti u svakom ivotnom dobu. Bolest se obino pojavljuje izmeu 20. i 40. godine ivota i ea je kod ena nego kod mukaraca. Trenutno u svetu ima 2.5 miliona ljudi koji boluju od ove bolesti. Uzrok nastanka Mijelin je bela supstanca koja obavija nervno vlakno i formira mijelinsku opnu. Osnovna funkcija ove opne je izolacija i ubrzavanje prenosa nervnih signala kroz itav centralni nervni sistem. Destrukcijom mijelinske opne u multiploj sklerozi dolazi do prekida u prenosu nervnih signala, tako da nastaju razliite neuroloke smetnje. Ukoliko se demijelinizacija odigra na nervnoj mrei koja prenosi poruke izmeu miia i mozga, tada mogu nastati problemi sa pokretljivou. Ako se proces demijelinizacije deava na nervima koji prenose senzorne informacije ka mozgu, multipla skleroza moe prozrokovati probleme sa senzornim funkcijama, kao to je vid. Taan uzrok nastanka bolesti I dalje nije poznat savremenoj medicini, mada se pretpostavlja da genetski faktor igra vanu ulogu u nastajanju MS-a. Takoe, jedan od moguih uzronika je I pad imunog sistema u kombinaciji sa nekim infektivnim agensom. Ipak, veina lekara zastupa stav da zajednikim dejstvom navedenih faktora dolazi do nastanka multiple skleroze. Simptomi Simptomi multiple skleroze ispoljavaju individualno. Ipak postoji odreen broj simptoma koji je vrlo karakteristian za veinu bolesnika, a to su: slabost, zamor, ukoenost, inkoordinaciju, drhtanje, nejasan govor, depresiju, spazam miia, probleme sa ravnoteom, vidom, bubrezima i beikom, seksualnom funkcijom, pamenjem i misaonim tokom, ili je mogua kompletna paraliza. Vrlo esto se MS javlja u vidu slabog pojedinanog simptoma, kao to su zamuen vid ili klecanje nogu. Za mnoge ljude sa MS, simptomi se javljaju i nestaju na nepredvidiv nain. Dok kod jednih dalji razvoj bolesti ne utie znatno na njihov nain ivota, kod drugih se javljaju razliiti simptomi koji mogu ugroziti njihove fizike i mentalne sposobnosti, nezavisnost ili ivot. Tok bolesti je vrlo nepredvidiv i satavljen je od faza smirivanja (bez prisustva simptoma) i faza pogoranja bolesti. U poetku faze smirivanja mogu trajati godinama, ak i vie od 10 god. Kod bolesnika koji imaju este napade bolesti, pogotovo ako bolest pone u srednjim godinama, tok moe biti izrazito ubrzan i u kratkom roku dovesti do razvoja invaliditeta. Multipla skleroza se najee ispoljava u takozvanom povratnom obliku. Kod osobe se javljaju napadi simptoma, koji se zatim kompletno ili parcijalno ublauju do sledeeg napada. Kod polovine onih koji poseduju ovaj oblik bolesti MS, kasnije e se razviti sekundarni progresivni oblik MS, koji se manifestuje kao progresivno

pogoranje simptoma sa njihovim povremenim slabljenjem. Manje je est oblik primarne progresivne MS, koja se javlja kao uporno pogoravanje stanja osobe sa MS, koje moe dovesti do hendikepa, bolnog spazma miia, urinarne inkotencije, ili eventualno do paralizovanosti. Drugi oblik MS, koji se isto retko javlja je progresivna povratna MS, koja poinje sa upornim pogoravanjem stanja, a na bliceve je mogue i poboljanje. Dijagnoza Dijagnoza multiple skleroze se postavlja poprilino teko. Lekar pre svega na osnovu klinike slike i estih ponovnih javljanja karakteristinih simptoma postavlja dijagnozu. Putem magnetne rezonance mogu se otkriti karakteristine povrede u mozgu, gde se dogodilo ili je u toku zapaljenje. Da bi se dala dijagnoza MS, doktori moraju nai dokaze za najmenje dve povrede na razliitim mestima centralnog nervnog sistema. Mada, postoje i sluajevi kada je potvrena dijagnoza MS, a same povrede nisu vidljive. Leenje Multipla skleroza je bolest kod koje ne postoji izleenje, ali se adekvatnom terapijom otklanjaju simptomi i poboljava kvalitet ivota bolesnika. Najee se u terapiji koriste kortikosteroidi (prednizon), koji mogu olakati simptome izmeu napada bolesti, ali ne utiu na moguu pojavu dugotrajne invalidnosti. Dugotrajna terapija kortikosteroidima retko je opravdana, jer moe dovesti do brojnih komplikacija kao to su osteoporoza, eerna bolest i ir. Vrlo esto se primenjuje terapija beta-interferonom koja smanjuje uestalost recidiva. Ukoliko navedene terapije ne daju rezultate mogu se davati gamaglobulin, jednom meseno intravenski, koji pomau u kontroli ponovne pojave bolesti. Meavina sintetikih polimera slui kao prevara za imuni sistem i na taj nain smanjuje njegove napade na mijelinsku opnu. Nekoliko lekova moe se koristiti za olakavanje spazma, zamora i problema sa beikom. Ljudi sa MS esto govore da im tretmani u kojima se ne koriste lekovi, kao to su vebe i adekvatan odmor, pomau da svoj ivot odre aktivnim. Fizika aktivnost i vebe mogu znatno ojaati oslabljenu muskulaturu i poboljati koordinaciju. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:31 Narkolepsija

Uzrok nastanka Narkolepsiju uzrokuje gubitak elija u hipotalamusu mozga koje sadre protein hipokretin (oreksin). Ovo je genetski uslovljen poremeaj i javlja se familijarno. Klinika slika Moe se manifestovati sledeim simptomima koji ine tzv. narkoleptinu tetradu: -hipersomnolencija- napadi spavanja, radi se o neodoljivoj elji za spavanjem u trenutku kada osoba eli biti budna, san je neodoljiv i javlja se u hodu, pri vonji automobila, razgovoru, jelu, radu. Naroito se lako pada u san pri itanju novina i gledanju televizije. Lako se mogu probuditi.

-katapleksija-pojava miinih slabosti posle jake emocije (najee smeh, zatim zadovoljstvo, ljutnja, iznenaenje, orgazam). Slabost moe biti generalizovana, ali i lokalizovana na licu ili nogama, potpuna ili blaga. Bolesnik je svestan za vreme napada. -hipnagogne halucinacije-pojava optikih ili akustinih halucinacija u vreme izmeu budnosti i spavanja, odnosno pri uspavljivanju ili buenju, esto zajedno sa hipnagognim paralizama. Mogu se javiti i kod zdravih osoba. -hipnagogna paraliza-napad nepokretnosti koja se javlja u vreme kada se javljaju i hipnagogne halucinacije. Takoe se mogu javiti i kod zdravih osoba. Bolest se javlja najee u detinjstvu, ali se moe javiti u bilo koje doba. Sa malim kolebanjima traje itavog ivota. Znaajna je jer ometa socijalni ivot, u prvom redu posao. Moe naroito biti opasna za vozae. Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, porodine anamneze, neurofiziolokih ispitivanja. Najvie se koristi ponovljeni test latencije spavanja. Leenje Najee se upotrebljavaju agripnotici sa ciljem da se bolesnik odri u budnom stanju tokom dana (metilfenidat, metamfetamin, imipramin, mazindol, selegilin, zimelidin, viloksazin). U svim sluajevima hipersomnije savetuje se uklanjanje uslova koji izazivaju pospanost (npr. toplota), redovno popodnevno spavanje, bavljenje sportom, izbegavanje monotonih poslova. Bolesnici od narkolepsije nisu sposobni za zanimanja gde je potrebna stalna budnost, npr. za vozae, pilote, mainovoe i sl. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 17:33 Nekontrolisana defekacija (Enkopreza)

Uzrok nastanka Ne vezuje se za naslee, najee samo jedan lan u porodici ispoljava taj problem. Moe da predstavlja nedostatak adekvatne obuke ili nedostatak adekvatnog odgovora na obuku, sa anamnezom o stalnom neuspehu da se kontrola creva ikada uspostavi. Moe da bude psiholoki uslovljen poremeaj, pri emu postoji normalna fizioloka kontrola defekacije,ali iz nekog razloga se javlja protivljenje, otpor, ili nemogunost da se zadovolje socijalne norme za defekacijom na prigodnim mestima. Moe biti posledica psiholokog zadravanja pri emu se feces sabija, uz sekundarno prelivanje i odlaganje na neodgovarajuim mestima. Ovakva retencija moe proistei kao posledica borbe na relaciji roditelj-dete oko uspostavljanja kontrole creva, zadravanje fecesa usled bolne defekacije (npr. zbog analne fisure) ili nekih drugih razloga. Preterana preokupacija roditelja oko ekskretornih funkcija, bolesti digestivnog sistema u vreme navikavanja na istou mogu oteati detetu tu razvojnu fazu i dati svemu veu vanost nego to je to je potrebno. Neka deca nesvesno biraju takvo ponaanje da bi izrazila oseajni poremeaj koji kod njih nastaje nakon roenja

mlaeg deteta. To je samo njegov nain da "kazni" svoje roditelje "jer sada vie vole drugo dete", ali istovremeno i da privue panju roditelja na sebe, da oponaa novoroene, nastojei da ponovo postane mala beba koju roditelji privileguju. Enkopreza moe da bude reakcija deteta na atmosferu u porodici i linost roditelja-vaspitaa, ali i reakcija na deavanja u iroj okolini,vrtiu, koli i meu vrnjacima. Klinika slika Ne postoji odreeni tip deteta sa enkoprezom, mada se najee uz takvu decu pominju osobine poput: plaljivo, pasivno, sklono sanjarenju ili sklono ekscesima, s malom tolerancijom na oseenja i ne najbolje uklopljeno meu vrnjake. Javlja se ponavljano voljno ili nevoljno isputanje fecesa, normalne ili skoro normalne koenzistencije, na mestima neprikladnim toj svrsi u socio-kulturnoj sredini individue. Stanje moe da predstavlja nenormalan produetak normalne deje inkontinencije, gubitak ve steene kontrole, ili namernu defekaciju na neprikladnim mestima uprkos postojanju normalne fizioloke kontrole creva. Stanje se moe pojaviti u vidu monosimptomatskog poremeaja, ili moe biti deo drugih poremeaja, naroito emocionalnih ili poremeaja ponaanja. Dete moe biti i izolovano od svojih vrnjaka, pokazivati vrlo nisko samopotovanje i kontinuirani oseaj odbaenosti. U izvesnim sluajevima enkopreza moe biti praenja mazanjem fecesa po telu ili okolini,a ree diranjem prstima analne regije ili masturbacijom. Obino postoji izvestan stepen udruenog emocionalnog poremeaja ili poremeaja ponaanja. Ne postoji jasna linija razdvajanja izmedju enkopreze udruene sa nekim emocionalnim poremeajem ili poremeajem ponaanja i nekog drugog psihijatrijskog poremeaja koji ima enkoprezu kao sekundaran simptom. Leenje Pre poetka leenja enkopreze potrebno je iskljuiti eventualni organski uzrok (npr. Hirschprungova bolest), iako su organski uzroci retki. Leenje enkopreze je psihoterapijsko. Enkopreza obino izaziva veliku tenziju kod roditelja i ostalih lanova porodice. U porodici treba uspostaviti atmosferu sigurnosti, kanjavanje deteta ne pomae. Menjanje zaprljanog vea treba initi mirno, bez vikanja i slino. Koristan je bihevioralni pristup; dete se u redovnim vremenskim intervalima stavlja na nou i tako pokuava uspostaviti redovni ritam pranjenja creva. Psihoterapija pomae detetu da savlada prateu anksioznost, nisko samopotovanje i oseaj socijalne izolacije. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:14 Nekontrolisano mokrenje (Eneureza)

Uzrok nastanka Bioloki uzroci odnose se na porodinu sklonost. Oko 75% dece s enurezom ima roaka u prvom kolenu koji ima ili je imao isti poremeaj. Emocionalni uzroci su reakcija na neugodne dogaaje kao to su smrt u porodici, razvod braka roditelja, roenje brata ili sestre, promena kole, boravak u bolnici itd. Kod ovih se dogaaja esto javlja tzv. privremena regresija - dete se "vraa" u ranije razdoblje detinjstva.

Drutveni uzroci odnose se na proces sticanja navike kontrole mokrenja, odnosno neprimereni postupci detetove okoline pri vebanju kontrole nude. Nasilni, prestrogi i netolerantni postupci poput "dresure" e u neke dece izazvati podsvesni protest u obliku upornog nonog mokrenja. Isto tako i zanemarivanje potreba deteta i nezanimanje za pokuaje uspostavljanja kontrole mokrenja moe uzrokovati enurezu. Organski uzroci podrazumevaju postojanje bolesti mokranog sistema. Organski uzroci mogu biti: oteenja donjeg dela kimene modine, uroene malformacije genitourinarnog trakta, infekcije mokranog sistema, eerna bolest. Klinika slika Dijagnoza enureze se postavlja ako se nekontrolisano mokrenje javlja redovno (barem dvaput nedeljno) tokom dueg perioda (par meseci). Enureza se deli na primarnu i sekundarnu. Primarna enureza je naziv za nekontrolisano mokrenje kod deteta koje nikad nije uspostavilo kontrolu mokrenja. Sekundarna enureza jo se naziva regresijska, a nastaje naknadno, nakon to je neko vreme postojala kontrola mokrenja. Najee se javlja u dobi od 5-8 godina. Prognoza enureze je povoljna jer ona u velikoj veini sluajeva prestaje tokom odrastanja, odnosno, deca je prerastu. Potrebno je mnogo strpljenja s roditeljima koji su obino vrlo zabrinuti. Dijagnoza U dijagnostici neophodno je iskljuiti organska oboljenja urotrakta i centralnog nervnog sistema. Potrebno je i urodinamsko ispitivanje. Leenje U terapiji primenjuje se dijetetski reim, trening beike, psiho i farmakoterapija. Ukoliko se ne postigne uspeh, naroito ako se radi o dugotrajnoj enurezi, leenje se sprovodi alarmnim ureajima, lekovima i psihoterapijom. Posebni alarmni ureaj, tzv. "bedwetting alarm", se ukljuuje nakon to pone mokrenje i tako budi dete. Dete spava na posebnoj podlozi koja se oglaava zvunim signalom kad se nakvasi. Ova metoda ui dete da reaguje na punu beiku, a deluje po principu izazivanja uslovnog refleksa. Lekovi koji se danas koriste su imipramin (antidepresiv) i DDAVP (sintetski antidiuretski hormon, dezamino-D-arginin-vazopresin;). Ovi lekovi deluju samo dok ih dete uzima. Imaju i nuspojave pa se nikako ne bi smeli uzimati bez preporuke lekara i pregleda deteta. Koriste se kad nijedna druga terapija nije uspena ili u posebnim situacijama, kad npr. dete spava kod nekog drugog ili ide na izlet, ekskurziju. Psihoterapija moe se sprovoditi individualno ili porodino, a preporuuje se kad dete ima dodatnih emocionalnih problema, nedostatak samopouzdanja i slabiji drutveni kontakt. U odnosu sa detetom treba se pridravati: ne kriviti dete niti mu nametati griu savesti zbog mokrenja u krevetu, dete se zbog toga ne sme kanjavati, a treba osigurati da ga niko zbog toga ne poniava i sramoti, roditelji mlae dece mogu zajedno s njima voditi dnevnik mokrenja i nagraivati ih za svaku suvu no nekom malom, simbolinom nagradom, nakon poslednjeg obroka uzetog pre spavanja dete ne bi smelo da unosi tenost, dete treba da mokri neposredno pre spavanja, dete treba da pokua da povea razmak izmeu mokrenja tokom dana kako bi se mokrana beika proirila i kako bi nauilo da zadri mokrau preko noi.

Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:18 Neuralgija trigeminusa Uzrok nastanka Kod simptomatskih neuralgija posredi su poznati uzroci nadraaja ovog ivca: tumor pontocerebelarnog ugla, tumor Gasserovog gangliona, zapaljenski procesi, multipla skleroza, bolesti zuba i sinusa i dr. Bolest zuba, kao uzrok neuralginog bola lica, esto je precenjena i nisu retki bolesnici kojima je nepotrebno i neopravdano izvaeno vie zuba pre nego to je postavljena pravilna dijagnoza idiopatske neuralgije. Uzrok idiopatske neuralgije je nepoznat. Jedno od objanjenja bilo je da je posredi zatezanje donje grane trigeminusa zbog asimetrine protruzije donje vilice. To dovodi do povlaenja i ostale dve grane i njihovog naslanjanja na ivicu kosti i tvrde modane opne. Meutim, danas preovladaava miljenje da je idiopatska neuralgija izazvana demijelinizacijom senzitivnih vlakana korenova n. trigemunsa u pontocerebelarnom uglu zbog kompresije od strane arterija i vena koje lee na njima. Klinika slika Bolest se najee javlja posle 40. godine ivota, dvostruko ee u ena. Bol je vrlo otar, kao udar noem ili elektrinom strujom i najee se javlja u predelu gornje vilice, ree donje a najree u predelu ela i oka. Karakteristina je pojava gra miia lica zbog bolova (tic douloureux, bolni tik). Nekada se istovremeno javljaju crvenilo lica, vlaenje oka i sekret iz nosa. Bol najee zahvata samo jednu polovinu lica. Napadi bolova traju od nekoliko sekundi do jednog minuta, a kasnije neto due. Izmeu napada nema nikakvih smetnji. Bolovi se javljaju vie puta dnevno tokom nekoliko nedelja, a zatim nastupa miran period koji traje razliito dugo. esto na licu, usni ili jeziku postoji taka sa koje se blagim dodirom moe izazvati napad bola. Bol takoe mogu izazvati hladan vetar, vakanje, gutanje, umivanje, zevanje ili govor. Leenje Napadi bolova se najee mogu kontrolisati karbamazepinom koji se daje do prestanka bolova. Ukoliko ovaj lek nema efekta, moe se primeniti difetoin, valproati ili baclofen. Novi antiepileptiok gabapentin pokazao se veoma efikasnim u kupiranju neuralginih bolova. Hirurke metode se primenjuju kada medikamentno leenje ne dovede do eljenog efekta (blokada pojedinih grana trigeminusa, presecanje vlakana za bol i dr) . Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:23 Pareza facijalisa

Uzrok nastanka Etiologija nije poznata. esto se kao uzrok navodi prehlada, npr.sedenje pored otvorenog prozora u automobilu ili vozu. Do lezije ivca mogu dovesti i sledei uzroci: prelom piramide temporalne kosti,

zapaljenje srednjeg uva, tumor pontocerebelarnog ugla, sarkom baze lobanje, poliradikuloneuritis, leukoze, demijelinizacione lezije u modanom stablu (multipla skleroza), tumori modanog stabla, zapaljenja modanog stabla, vaskularne lezije modanog stabla, sarkoidoza, neuroborelioza, lepra, herpes zoster i dr. Klinika slika Bellova paraliza je akutno oboljenje n.facialisa koje se manifestuje mlitavom slabou polovine lica. Simptomi nastaju akutno-obrva je sputena i bolesnik ne moe da nabere elo. Oko je otvoreno, donji kapak visi i pri pokuaju da se zatvori- jabuica krene prema gore i upolje (Bellov fenomen), suze se prelivaju preko donjeg onog kapka. Usna je oputena na bolesnoj strani, hrana se nakuplja izmeu obraza i desni, pri pokazivanju zuba evidentna je slabost polovine m. orbicularis orisa. U zavisnosti od lokalizacije lezije moe se javiti ista motorna slabost, ili se osim slabosti moe javiti i gubitak ukusa na prednje dve treine iste strane jezika i bolna hiperakuzija. U 7% ovih bolesnka paraliza moe da se javi dva ili vie puta. Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinikog pregleda, rendgenskog snimka, otolokog pregleda, sve u zavisnosti od mogueg uzroka. Nalaz u likvoru je najee normalan. Pleocitoza ukazuje na to da nije u pitanju idiopatska Bellova paraliza ve neki poznati uzrok paralize facijalisa (HIV, borelioza, herpes zoster, sarkoidoza). Leenje U leenju se primenjuju kortikosteroidi ili ACTH u kratkim kurama. Preporuuju se i fizikalne mere koje mora da sprovodi sam bolesnik-zagrevanje polovine lica postavljanjem toplog (ne vrelog!) termofora ispred uva, masaa lica i voljna aktivacija bolesnih miia pred ogledalom (nabiranje ela, zatvaranje oiju, pokazivanje zuba). Posle dve nedelje treba sprovoditi galvansku stimulaciju nerva. Preko noi treba oko zatvoriti i pokriti gazom da ne doe do suenja oka. Oporavak je dobar u oko 80% sluajeva i zato je potrebno nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a kod straijih osoba 1-2 godine. Kod tekih paraliza koje odravaju vie od pola godine dolazi u obzir plastina korektivna operacija lica. Melkersson-Rosentalov sindrom - rekurentna paraliza facijalisa, otok lica, naroito usana sa fisurama (naprsline) sluzokoe usana i lingua scrotalis (jezik nalik na monice). Javlja se u detinjstvu ili adolescenciji i nepoznate je etiologije. Ramsay-Hunt sindrom - izaziva ga herpes zoster, javlja se erupcija vezikula (mehuri) i jaki bolovi u spoljanjem unom kanalu , na uvu, izmeu uva i mastoida ili na bubnoj opni. U nekim sluajevima se javlja paraliza facijalisa, a u nekim i znaci oteenja osmog ivca (oteenja sluha, vrtoglavica). Hemifacijani spazam - javlja se u obliku nevoljnih, povremenih, neritmikih kontrakcija miia inervisanh od strane facijalisa. Najee poinje sa donjim onim kapkom, zatim su zahvaeni obraz i muskulatura oko obraza. Bolesnicima najvie smeta nevoljno zatvaranje oka zbog ometanja vida i okoline. Bolest je neprijatna ali benigna. ea je kod ena i po pravilu je jednostrana. Leenjeneki bolesnici povoljno reaguju na antiepileptike, a izvesno poboljanje se moe postii i specijalnim vebama. Aplikacija botulinum toksina daje izrazito do umereno poboljanje,ali je efekat kratkotrajan, pa se injekcije moraju ponavljati. Mikrohirurka dekompresija nerva je uspena u veini sluajeva.

Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:26 Parkinsonova bolest Simptomi Bolest se obino polagano razvija pa moe proi i nekoliko meseci, a i godina pre nego bolesnik ustanovi da ima tegoba. Jedan od prvih simptoma esto je lagano podrhtavanje ruku ili prstiju, koje se polagano razvije u nevoljno ritmino podrhtavanje. Istovremeno, izvoenje komplikovanijeg pokreta postaje oteano uz ogranienja pokreta, a miii su ukoeniji uz nespretne, rigidne pokrete. Tri su glavna simptoma Parkinsonove bolesti: tremor (drhtanje), rigor (ukoenost miia ruku, nogu i vrata) i usporenje pokreta. No, ne moraju istovremeno biti prisutna sva tri simptoma niti se oni javljaju jednakim intenzitetom. Vano je zapamtiti da drhtanje moe biti razliita porekla tako da nemaju svi bolesnici koji oseaju drhtanje Parkinsonovu bolest. esto je prisutna depresija, smetnje sna, mokrenja i stolice. Brzina napredovanja intenziteta simptoma i same bolesti razliita je i zavisi od pojedinca. Kod nekih bolesnika ak i due vreme bolest ne utie na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Vano je na vreme otkriti bolest i leiti njene simptome propisanim lekovima. Dijagnoza Nema laboratorijskog testa ili RTG nalaza koji bi potvrdili Parkinosnovu bolest. Zato je za uspeno leenje neophodno kontaktirati lekara-specijalistu za ovo podruje neurologije. Leenje Vano je naglasiti da bolest nije fatalna; postoje delotvorni lekovi. Leenje simptoma bolesti uspeno je posebno u ranom stadijumu bolesti. Ali leenje ne zaustavlja napredovanje bolesti. Vana je rana dijagnoza bolesti, uzimanje specifinih lekova, nain ishrane vebanje. Lekovi znaajno smanjuju simptome bolesti. Lekar specijalista preporuuje specifinu kombinaciju lekova koja se razlikuje kod pojedinih bolesnika, a esto zahteva vreme i strpljenje. Lekovi uzrokuju i neeljena dejstva. 1. Levodopa: jedan od najdelotvornijih lekova. Podie nivo dopamina, supstanci koja nedostaje u mozgu obolelih. 2. Dopaminergiki agonisti: bromokriptin, apomorfin, pramipeksol, ropinirol. Direktno stimuliu receptore i zamenjuju ulogu dopamina u mozgu. U ranoj fazi bolesti uzimaju se kao monoterapija. Kasnije u kombinaciji s levodopom pojaavaju njen uinak. 3. MAO inhibitor (deprenil): usporava razgradnju dopamina. U ranoj fazi odlae primenu levodope. 4. COMT inhibitor (entakapon): blokira razgradnju levodope pre ulaska u mozak. Uzima se samo uz levodopu, te znaajno produuje njen uinak. 5. NMDA antagonisti (amantadin, mementin): u ranoj fazi uzima se kao

monoterapija, kasnije u kombinaciji s levodopom. 6. Hirurko leenje i ugradnja stimulatora (poput pacemakera za srce) primenjuju se samo kod bolesnika koji se ne mogu uspeno leiti lekovima ili su razvili nekontrolisane pokrete koji se ne mogu suzbiti lekovima. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:27 Pikova (Pick) demencija Uzrok bolesti Uzrok bolesti nije poznat. Radi se o degenerativnoj demenciji. Bolest se ee javlja u ena. Klinika slika Demencije predstavljaju sekundarna oteenja inteligencije u osoba u kojih je postojao njen uspon ili se razvoj zavrio. Osnovni elementi u klinikoj slici su oteenje pamenja, shvatanja i orjentacije. Bolest poinje izmeu 40 i 60. godine ivota. Vrlo postepen i tih ulazak u demenciju je ovde kombinovan sa fokalnom simptomatologijom, zavisno od zahvaenog lobusa. Tako se kod frontalne atrofije nalaze dezinhibicioni fenomeni (refleksi sisanja i hvatanja), apatija, abulija (gubitak volje) i poremeaji stajanja i hoda (frontalni Pik). Kod temporalnog Pika dolazi do postepene deterioracije govora sve do potpune afazije (nemogunost govora). Mogu se javiti poremeaji seksualnog ponaanja i bulimija. Postoje odreene razlike u ponaanju ovih bolesnika. Dok su jedni bezbrini i veseli, ivahni, govorljivi ili anksiozni, stalno u pokretu, dotle su drugi pasivni, bez inicijative, tihi, emocionalno tupi. Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, testiranja bolesnika prema dijagnostikim kriterijumima (gubitak intelektualnih sposobnosti dovoljan da omete socijalno i profesionalno funkcionisanje, smanjenje pamenja, smkanjena sposobnost apstraktnog miljenja, smanjena sposobnost rasuivanja, ouvana svest i dr.) i patohistolokog nalaza (gubitak neurona, dok se u preostalim mogu videti otok i tau pozitivna, ubikvitin pozitivna Pikova tela u citoplazmi, gubitak vlakana u beloj masi i astroglioza). Leenje Leenje ne postoji. Bolesnici zahtevaju negu. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:29 Poliradiculoneuritis

Uzrok nastanka

Uzrok nastanka nije jasan. Dosta je izvesno da su imunski mehanizmi ukljueni u patogenezu, i to kako se pretpostavlja, mogu obuhvatiti humoralni i celularni imuni odgovor. Iako je nepoznate etiologije, virusna etiologija nije iskljuena, a moe se videti i u prisustvu nekih poznatih noksi, kao to su porfirija, neuroleukoza i druge. Klinika slika Pojavi neuoloke simptomatologije moe prethoditi febrilna epizoda. Glavni simptom je miina slabost koja zahvata ekstremitete, trup i glavu. Slabost je uglavnom simetrina i ima dve karakteristike: -esto ima ascedentni tok-poinje sa nogama i postepeno zahvata sve proksimalnije delove da bi na kraju dolo do paralize facijalnog nerva. Ovaj tip paralize naziva se ascedentni ili Landryjev tip. Znatno ree paraliza se iri descedentno ili su svi miii zahvaeni praktino istovremeno. Zahvaenost respiratorne muskulature dovodi do insuficijencije i paralize disanja kada je neophodno asistirano disanje. -za razliku od polineuropatije gde su vie zahvaeni distalni miii, ovde je slabija proksimalna muskulatura ili su bar podjednako slabi svi miii elstremiteta. Miii su mlitavi, a miini refleksi snieni i kasnije ugaeni. Bolest se razvija za nekoliko dana ili jednu do dve nedelje kada dostie maksimum. U akutnoj fazi nema atrofije miia, ona se javlja kasnije. Nekoliko dana pre pojave slabosti javljaju se bolovi u butinama i donjem delu lea, kao posle vebanja. Bolovi se javljaju u vie od polovine sluajeva, preteno nou. Parestezije su este u poetku, ali kasnije nestaju. Mogu je i gubitak senzibiliteta, preteo dubokog. Miii su esto preosetljivi na pritisak. Vegetativni poremeaji u vidu kolebanja krvnog pritiska, tahikardije (ubrzan rad srca) ili bradikardije (usporen rad srca), hiperhidroze ili suvoe koe, promene boje koe, obino su kratkotrajni i retki. Bolesnici koji zahtevaju asistirano disanje, oko 20% svih sluajeva, imaju neto drugaiju kliniku sliku. U vie od polovine ovih sluajeva bolest poinje senzitivnim simptomima, u svih su zahvaeni kranijalni nervi, najee facijalis, tri etvrtine imaju oteenje senzibiliteta, esto imaju autonomne poremeajehipertenziju i tahikardiju. Sekvele su utoliko tee ukoliko je re o teem obliku u akutnoj fazi, tj. ukoliko su izraenije slabosti i oteenje aksona. Dijagnoza Postavlja se na osnovu ananeze, klinikog pregeleda, laboratorijskih nalaza(albuminocitoloka disocijacija, hiperproteinorahija, pleocitoza), EMNG-a (elektromioneurografija). Leenje Ove bolesnike treba leiti u ustanovama gde je mogue primeniti asistirano disanje. Razume se da je ovde neophodna specijalna nega respiratornih puteva da bi se ouvala prohodnost i izbegla sekundarna infekcija. Takoe je neophodna nega koe i sluzokoe. Sklonost nepokretnih bolesnika dubokim venskim trombozama je velika, zato treba preventivno pasivno pokretati oduzete ekstremitete i davati po 5000 jedinica heparina potkono, dva puta dnevno. Terapijska izmena plazme-plazmafereza, skrauje period oporavka funkcije disanja i hoda u bolesnika u kojih je primenjena blagovremeno tj. prvih dana

bolesti. Jednako dobri rezultati dobijaju se intravenskim davanjem imunoglobulina. Fizikalna terapija se mora sprovoditi odmah po prestanku akutne faze. Od poetka se mora korigovati poloaj ekstremiteta da se izbegnu kontrakture, a treba sprovoditi i pasivne pokrete oduzetih ekstremiteta. Kasnije se sprovodi aktivna fizikalna terapija u neurolokom odeljenju i rehabilitacionim centrima. Uz ovakvo leenje i negu oporavlja se najvei broj bolesnika. Laki sluajevi se oporavljaju i spontano. Duina oporavka zavisi od teine oboljenja i ivotnog doba bolesnika. Nekada su potrebni meseci pa i 1,5-2 godine za potpun oporavak. Mogue su i sekvele. Ipak u 2% sluajeva bolest se zavrava letalno, najee zbog komplikacija-sekundarne infekcije i embolije plua. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:30 Progresivna multifokalna leukoencefalopatija Patoanatomski, nalaze se multipla demijelazciona arita s ouvanim aksonima i pojavom fagocitoze, ponekad sa blagom perivaskularnom infiltracijom, rasuta po celom centralnom nervnom sistemu prosene veliine 2- 5 mm. U daljem toku konfluiraju i mogu zahvatiti ceo lobus. Broj oligodendrocita je smanjen te se pretpostavlja da virusi direktno napadaju ove elije i da je to uzrok demijelinizacije. Klinika slika Klinika slika obuhvata razne neuroloke simptome-slabosti, ataksiju, oteenja vida, poremeaje govora, horeoatetozu, epilepsiju, promene linosti i intelektualno propadanje. Tok je progresivan i bolest se u pravilu zavrava letalno posle evolucije od 2 do 12 meseci. Retko preivljavanje je preivljavanje od nekoliko godina, a najdue zabeleeno je 6 godina. Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, pregleda krvi i likvora, EEG-a, CT-a (skener), NMR-a (nuklearne magnetne rezonance). Leenje Leenje se usmerava ka poboljanju imunskih funkcija kada je to mogue, a koriste se i antivirusna sredstva. Pojedinani sluajevi su povoljno reagovali na citarabin i interferon-alfa. Mogua su prolazna spontana poboljanja. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:32 Refsumova bolest Uzrok nastanka Nasleuje se autosomno recesivno i poinje u adolescenciji, neto ranije ili neto kasnije. Osnovni poremeaj je nemogunost oksidacije fitanske kiseline, tako da su povieni nivo fitanske kiseline u krvi, mozgu i drugim tkivima.

Klinika slika Klinika slika se sastoji iz simetrine senzomotorne polineuropatije, retinitis pigmentosa (nono a kasnije i potpuno slepilo) i cerebelarne ataksije (poremeaj koordinacije i hoda), ali se moe nai itav niz drugih abnormalnosti kao to su kardiomiopatija, nervna gluvoa, katarakta, anomalija zenica, nistagmus (podrhtavanje onih jabuica), anosmija (gubitak ula mirisa), ihtioza (koa u vidu krljuti) i drugo. Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, laboratorijskih, analiza, NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca), EKG-a. Leenje Za leenje se preporuuje dijeta bez phytola, odnosno izbegavaju se mleni proizvodi, zeleno voe i povre, govee i jagnjee meso, tuna, bakalar. S obzirom da se fitanska kiselina ne proizvodi u organizmu, ve se samo unosi hranom, dranje dijete dovodi do poboljanja simptoma u vezi sa neuropatijom i ihtiozom. Kod nekih osoba je potrebna i plazmafereza. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:34 Rejov sindrom

Uzrok nastanka Uzrok bolesti nije poznat. Navode se toksini agensi, salicilati (aspirin!) i virusi. Klinika slika Bolest poinje znacima respiratorne infekcije, sa upornim povraanjem i razvojem stupora (poremeaj svesti), generalizovanih konfuzija i kome. Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, pregleda, ultrazvuka-jetra je uveana sa karakteristinim histolokim promenama. U laboratorijskim testovima dominira poveana aktivnost transaminaza u serumu, snien nivo eera u krvi, povienje amonijaka u serumu i metabolika acidoza. Leenje Sastoji se od davanja infuzija glukoze i svee smrznute plazme, i u merama za suzbijanje edema mozga (infuzije manitola). Prognoza Bolest je vrlo ozbiljna, a smrtnost dostie 50%.

Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:35 Retrogradna amnezija Gledano kliniki, postoje tri vrste pamenja koje se razlikuju u trajanju seanja: -neposredno pamenje - trajanje seanja iznosi nekoliko sekundi, npr. seanje imena osoba ili telefonskog broja -kratkotrajno, recentno pamenje - priseanje dogaaja posle nekoliko minuta, sati ili dana; kratkotrajno pamenje moe se definisati i kao sposobnost uenja i spremanja novih informacija i mogunosti njihove reprodukcije nakon nekog vremenskog intervala, npr. minuta, nekoliko sati ili dana -dugotrajno pamenje - seanje nekoliko meseci ili godina nakon dogaaja. Uzrok nastanka Amnezija moe biti organskog porekla, posledica traume mozga ili patolokih promena u nekim modanim podrujima, ali moe se javiti i kao posledica preteranog uzimanja psihoaktivnih sredstava, usled oteenja centralnog nervnog sistema ili starakih promena ili psihogena, nastala obino posle nekog tekog emocionalnog oka. U praksi se organska amnezija najee vidi zbog oteenja dubljih modanih struktura ili modane kore, i to posle povreda (potresa mozga, nagnjeenja ili kontuzije mozga), davljenja ili neuspelog veanja ili posle teih trovanja, epileptikog napada, delirantnih pomuenja svesti ili sumranih stanja, poremeaja modane cirkulacije ili degenerativnih promena pojedinih delova mozga. Klinika slika Ako se osobe ne mogu prisetiti dogaaja neposredno pre povrede, tj. traume, govorimo o - retrogradnoj amneziji. Ona pokriva razliito dug vremenski interval pre nastanka povrede, najee nekoliko sekundi ili minuta, retko neto due. Retrogradna amnezija upuuje na to da se i nakon zavrenog procesa opaanja jo neko vreme nastavlja tzv. mnestiki proces vreme potrebno da se fiksiraju slike seanja. Uzrok retrogradnoj amneziji moe biti trovanje, udarac u glavu, krvarenje u modano tkivo kod CVI-a. Dijagnoza Kod bolesnika koji imaju izraen poremeaj pamenja pre svega treba iskljuiti organski uzrok. Zato posle uzimanja podataka o smetnjama (dobijenih od samog bolesnika i/ili njegove pratnje) i klinikog neurolokog pregleda, koji ukljuuje i detaljno ispitivanje bolesnikovog pamenja, sledi obrada koja se sastoji od: laboratorijske analize krvi i modane tenosti, snimanja elektrine modane aktivnosti (EEG), kompjuterizovane tomografije (CT) ili magnetne rezonance (NMR) mozga. Neuroloki status se nadograuje testovima mentalnog statusa. Najee se orijentacijski koristi opteprihvaen, tzv. minimentalni status koji omoguava kvantifikaciju oteenja. Leenje Leenje amnezija u svakom sluaju zavisi od uzroka koji je doveo do poremeaja tj. oteenja pamenja. Zapravo se lei sam uzrok. U nekim sluajevima rezultat je potpuni oporavak pamenja, ali nekada oteenje ostavlja trajne posledice na

pamenje. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:37 Rettov sindrom Uzrok nastanka Rettov sindrom je genetski poremeaj. To je verovatno najei genetski uzrokovan teki intelektualni i fiziki hendikep koji se dogaa kod enske dece u 1 od 10.000 sluajeva. Nedavno je otkriveno da veliki deo obolelih od Rettovog sindroma ima mutaciju ili greku na MECP2 genu X hromosoma. Klinika slika Tipina istorija bolesti devojice sa Rettovim sindromom podrazumeva normalan ante- peri i rani postnatalni period. Na uzrastu izmeu 6 i 18 meseci, najee oko godinu dana, nastaje stagnacija u razvoju, najvie izraena na planu motornih funkcija. Ova faza razvoja poremeaja esto proe neopaeno. Nekoliko nedelja ili meseci nakon toga, postepeno se javljaju znaci regresije: devojica gubi do tada steene sposobnosti, u prvom redu na planu komunikacije i socijalnih interakcija. Broj do tada nauenih rei se smanjuje, ree se ili nikako ne odaziva na poziv, ona gubi interes za kontakt sa roditeljima i okolinom, kao i interes za igru. Kontakt pogledom postaje redak i kratak. Devojica je zatvorena u svom svetu i njeno ponaanje se, praktino, ne razlikuje od autistinog. U ovoj fazi, esti su emocionalni poremeaji iznenadni i, naizgled, bezrazloni napadi dugotrajnog plakanja, vritanja ili smejanja. Ritam spavanja je poremeen, a ukupna koliina spavanja smanjena. U poetku neupadljivo i retko, ali vremenom sve ee i izraenije, javljaju se stereotipni pokreti rukama u vidu tapanja, gnjeenja dlanova, stavljanja prstiju u usta ili uplitanja prstiju, to ubrzo postaje dominantna nevoljna aktivnost. Istovremeno, funkcija hvatanja postaje sve loija: devojica grabi predmete celom akom, relativno kratko ih zadrava i isputa ili baca, do potpunog prekida korienja ruku za bilo koju aktivnost, ukljuujui i reakcije odbrane. Ukoliko je prohodala, hod postaje ataksian (teturav), a ataksija trupa se zapaa i u stojeem i u sedeem stavu. Karakteristino je klaenje devojica sa noge na nogu pre propulzije. Poremeaj ritma disanja moe da bude prisutan od samog poetka razvoja sindroma ili nastaje kasnije. Najupadljiviji su hiperventilacija, krize apneje i forsirano izduvavanje vazduha. U ovoj fazi, kontakt pogledom se produava i intenzivira i esto je praen osmehom. Ret devojice jasno pokazuju izraze zadovoljstva i nezadovoljstva. Poremeaj simpatike inervacije ispoljava se promenama periferne cirkulacije i trofikim promenama na ekstremitetima, preteno donjim. Stopala Ret devojica su mala, hladna i lividna. Iako se devojice raaju sa normalnim obimom lobanje, smatra se da ve od drugog meseca rast lobanje poinje da stagnira. Mikrocefalija umerenog stepena karakteristika je Retovog sindroma na starijem uzrastu. Telesni rast je takoe usporen, to postaje naroito uoljivo u kasnom detinjstvu i adolescenciji. Iako devojice sa Retovim sindromom imaju izraene probleme sa ishranom njihovo vakanje i gutanje je oteano, crevna peristaltika usporena, esti su meteorizam i opstipacije retardacija rasta se ne smatra posledicom nedovoljnog i neadekvatnog unosa kalorija. Epileptine krize, razliitog izgleda i uestalosti, prisutne su u oko 70-80%

devojica sa Retovim sindromom. Nakon nekoliko godina ili decenija, motorni i kotano-zglobni poremeaji su uznapredovali do te mere da obolela osoba postaje potpuno nepokretna i vezana je za kolica. U ovom stadijumu poremeaja, stereotipije rukama se smanjuju, ruke su sada najee mirne i spojene ispred grudi ili ispod brade; hiperventilacija je slabije izraena ili odsutna; epileptini napadi se proreuju ili potpuno nestaju. Na hipomiminom licu jo samo intenzivan pogled, iako sa usporenom fiksacijom, ostaje znak kontakta sa okolinom. U celini, odrasla osoba sa Retovim sindromom je nepokretna, telesno nedovoljno razvijena, sa izraenim deformitetima kimenog stuba i, preteno, donjih ekstremiteta, duboko mentalno retardirana. Dijagnoza Dijagnoza je klinika i utvruje se putem znakova i ponaanja. U mnogim se sluajevima danas potvruje genetskim testom. Leenje Kao i kod veine razvojnih poremeaja, specifino medikamentno leenje Retovog sindroma ne postoji. Bromokriptin, dopaminergini agonist, u nekoliko sluajeva doveo je do poboljanja u motornim i kognitivnim funkcijama. Buspiron, agonist serotonina, uz pojaavanje GABA-ergicke inhibicije, moe da bude koristan u smanjenju poremeaja disanja. Primena melatonina kod ogranienog broja pacijentkinja poboljala je duinu i kvalitet spavanja. L-karnitin kod starijih devojaka sa Retovim sindromom dao je izvesna poboljanja motorike. Fizikalna terapija jedan je od osnovnih oblika tretmana Ret devojica i ona treba da se sprovodi kontinuirano. Masaa, sprovoenje pasivnih i aktivnih vebi pomae perifernu cirkulaciju, odravanje punog opsega pokreta u zglobovima, odlae nastanak kontraktura i deformiteta. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:39 Sekundarni parkinsonizam Uzrok nastanka Sekundarni parkinsonizam ima drugaiju etiologiju i patologiju od Parkinsonove bolesti. Uzroci mogu biti: -Infektivni (AIDS, postencefalitiki, Creutzfeldt-Jakobova bolest, subakutni sklerozirajui panenecefalitis) -Arterioskleroza -Medikamentozni (litijum, rezerpin, blokatori dopaminskih receptora) -Toksini (ugljenik monoksid, ugljenik dioksid, mangan, iva, cijanid, metanol, etanol) -Vaskularni (multiinfarktna stanja, Binswangerova bolest) -Trauma -Drugo (poremeaji paratiroideje, hipotireoidizam, steena hepatocerebralna degeneracija, tumori mozga, normotenzivni i nekomunikantni hidrocefalus i dr.) Meutim, u svim navedenim sluajevima moraju biti ispunjen odreene pretpostavke: 1. postojanje odreene predispozicije u vidu manje vrednosti odgovarajuih neuronskih sistema ili postojanje rane, subklinike forme bolresti, i 2. jasno oteenje, anatomsko ili funkcionalno, nigro-strijatnog dopaminerginog sistema.

Klinika slika Kardinalni znaci parkinsonovog sindroma su rigor, bradikinezija, tremor u miru i oteenje posturalnih refleksa. Bolesnik zauzima karakteristian poguren stav sa rukama flektiranim u laktovima i adukovanim uz telo. Lice mu je ukoeno kao maska. Hoda sitnim koracima. Svi pokreti su usporeni i oteani. Naroito je upadljivo pri hodu i okretanju u hodu ili u krevetu (bradikinezija). Upadljivo je osiromaenje automatskih pokreta, npr. nedostaje mahanje rukama pri hodu, ak je i treptanje retko (hipokinezija). Rigor je posebna vrsta miine hipertonije koja se manifestuje ujednaenim otporom pri pasivnim pokretima (olovna ipka) ili povremenim poputanjem tonusa kao da se u zglobu nalazi zupasti toak (Negroov fenomen). Najlake se uoava na vratu i rukama. Tremor (podrhtavanje) u miru je grub, najee velike amplitude, 4 Hz. Jako je promenljiv, pojaava se sa uzbuenjem, a nestaje pri voljnim radnjama i u snu. Stari neurolozi su ga opisivali ka "pravljenje pilula" ili "brojanje novca" na rukama, odnosno "gaenje pedala" na nogama. Ree su zahvaeni vilica, jezik i kapci. Druga vrsta tremora koja se takoe moe nai, je finiji tremor, lako iregularan tremor ruku, koji se odrava za vreme voljnog pokreta i gubi se kod relaksacije. Oteenje posturalnih refleksa se manifestuje nestabilnou i zanoenjem pri hodanju, naroito pri okretanju. Nekada se pri hodu bolesnici naginju, kao da ih neto vue napred (anteropulsio), nazad (retropulsio) ili na stranu (lateropulsio). Nekada ubrzavaju hod (festinatio) ili postaju jako brzi kad se uzbude, npr. kad se uplae od gaenja vozilom (kinesis paradoxica). Rukopis se menja, postaje sitan i drhtav. Govor vremenom postaje monoton, slabo modulisan, sliven, tih i na kraju nerazumljiv. Kod ovih bolesnika moe se nai hiperhidroza, curenje pljuvake, masno, seboroino lice. Znaajan broj bolesnika ima depresiju, a u oko jedne treine moe se registrovati i intelektualno propadanje-demencija. Leenje Leenje simptoma bolesti uspeno je posebno u ranom stadijumu bolesti. Ali leenje ne zaustavlja napredovanje bolesti. 1. Levodopa: jedan od najdelotvornijih lekova. Podie nivo dopamina, supstanci koja nedostaje u mozgu obolelih. 2. Dopaminergiki agonisti: bromokriptin, apomorfin, pramipeksol, ropinirol. Direktno stimuliu receptore i zamenjuju ulogu dopamina u mozgu. U ranoj fazi bolesti uzimaju se kao monoterapija. Kasnije u kombinaciji s levodopom pojaavaju njen uinak. 3. MAO inhibitor (deprenil): usporava razgradnju dopamina. U ranoj fazi odlae primenu levodope. 4. COMT inhibitor (entakapon): blokira razgradnju levodope pre ulaska u mozak. Uzima se samo uz levodopu, te znaajno produuje njen uinak. 5. NMDA antagonisti (amantadin, mementin): u ranoj fazi uzima se kao monoterapija, kasnije u kombinaciji s levodopom. 6. Hirurko leenje i ugradnja stimulatora (poput pacemakera za srce) primenjuju se samo kod bolesnika koji se ne mogu uspeno leiti lekovima ili su razvili nekontrolisane pokrete koji se ne mogu suzbiti lekovima. Uz leenje simptoma, lei se i osnovno ooboljenje ili stanje koje je dovelo do sekundarnog parkinsonizma. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:40

Senilnost Uzrok nastanka Senilnost moe nastati usled oteenja mozga ili sekundarno usled postojanja drugih bolesti i stanja (depresija, hormonalna neravnotea, ateroskleroza, modani udar i dr) Klinika slika Opti simptomi senilnosti su: opadanje intelektualnih sposobnosti, psihika inertnost, tekoe u pamenju, fiksacija za dogaaje iz prolosti, tekoe u prilagoavanju i sl. U tipinim sluajevima poinje sa smetnjama pamenja, tekoama nalaenja rei ili izmenama raspoloenja. Posle najmanje est meseci uoavaju se problemi za razliku od obine zaboravnosti koja se ne pogorava. Sa napredovanjem bolesti mogu da se razviju i drugi problemi: Stalno zaboravljanje skoranjih dogaaja, sastanaka, imena i lica kao i tekoe da razumeju ta je reeno. Postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vonji automobila ili upotrebi kunih aparata. Nastaju izmene linosti, prestaju da brinu za osobe iz neposredne okoline, postaju razdraljivi ili ravnoduni. Mogu da se jave promene raspoloenja sa plaljivou, postaju sumnjiavi, misle da ih neko potkrada ili eli da im naudi. U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, ustaju nou, spremaju se da idu negde, odlutaju i izgube se ili se stalno etaju u istom prostoru. U zavrnoj fazi senilnosti bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija, ne kontroliu vie mokrenje i stolicu. Linost moe da se u toj meri promeni da bliske osobe imaju utisak kao da se radi o stranoj osobi. Dijagnoza Ispitivanje bolesnika se sastoji od neurolokog i psihijatrijskog pregleda, neuropsiholokih testova, odgovarajuih laboratorijskih analiza krvi, skenera mozga i drugih analiza prema potrebi. Leenje Za sada nisu poznate mere koje bi sigurno titile od senilnosti, ali su u toku mnogobrojna istraivanja u ovom pravcu. Ne postoji ni jedan lek koji bi izleio demenciju. Postoje medikamenti koji mogu da poprave ponaanje ovih bolesnika, da uspore napredovanje bolesti i da donekle poboljaju intelektualno funkcionisanje. Osim toga, intenzivno se istrauju nove mogunosti leenja. Davanje inhibitora holinesteraze (Arisept, Ekselon i drugi) poveava nivo acetilholina u mozgu i deluje povoljno na pamenje i ponaanje. Vitamin E ili donepezil usporavaju donekle napredovanje bolesti. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:41 Sindrom karpalnog tunela

Uzrok nastanka Svaki neeljeni nadraaj kao to je povreda, upala, degenerativna promena, spoljanji pritisak na tunel, moe izazvati zadebljanje ovojnice, to smanjuje

prostor u karpalnom tunelu dovodei do pritiska i gnjeenja medianusa. Do kompresije n.medianusa mogu dovesti i miksedem, akromegalija, reumatoidni artritis, trudnoa i prelomi. Ovaj sindrom se najee javlja kod ena srednjeg ivotnog doba. Klinika slika Ako pritisak dostigne stepen na kom nerv ne moe da obavlja funkciju, javljaju se trnci i oseaj arenja u prva tri prsta i polovini etvrtog prsta ake i bol kojije naroito izraen nou. Bol i trnci ire se u dlan i prste, ali se mogu iriti i u lakat i rame. Ako je kompresija dugotrajna ili intezivna dolazi do promena na miiima ake, oni hipotrofiraju to dovodi do gubitka snage i nesigurnosti pri hvatanju prstima i slabljenja i gubitka oseaja. Dijagnoza Veoma korisna dijagnostika metoda je elektromioneurografija tj. merenje brzine sprovoenja impulsa kroz n. medianus. Na mestu kompresije nerva postojae jasno usporenje brzine sprovoenja impulsa. Leenje Moe biti konzervativno i hirurko. Konzervativne mere su imobilizacija i lokalna aplikacija kortikosteroida.Ukoliko su tegobe uporne mora se pribei hirurkom leenju-presecanju fleksora. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:43 Siringomijelija i siringobulbija Uzrok nastanka Najee je po sredi kongenitalna abnormalnost mada je nekad upljina posledica nekroze tumora. Moe biti deo sloenijeg sindroma kongenitalne prirode kao to je Arnold-Kjarijeva (Arnold-Chiari) malformacija. Ovaj sindrom i ostale siringomijelije udruene sa opstrukcijom foramen occipitale magnum spadaju u tip I siringomijelije. Idiopatska siringomijelija bez opstrukcije foramen occipitale magnum, predstavlja tip II siringomijelije. Siringomijelija tipa III udruena je sa tumorom, traumatskim arahnoiditisom ili pahimeningitisom. Tip IV predstavlja hidromijeliju koja moe biti udruena sa hidrocefalusom. Hidromijelija je proirenje samog centralnog kanala. Klinika slika Siringomijelina upljina je ispunjena tenou i vri pritisak na elije prednjih rogova kimene modine, piramidne puteve i ascedentne, senzitivne puteve dovodei do njihove degeneracije. Razvoj upljine dovodi do destrukcije centralne sive mase kimene modine i prekida vlakana spinotalaminog puta koji kroz nju prolaze na putu za suprotnu stranu u odgovarajuim segmentima kimene modine. Klinika slika je rezultat navedenih lezija: oteenje osetljivosti za bol i termike senzacije uz ouvanost senzibiliteta za dodir u odgovarajuim dermatomima,

najee na rukama, simptomatologija oteenja perifernih motornih neurona u odgovarajuim miotomima (hipotrofija malih miia aka), znaci oteenja kortikospinalnih puteva na nogama, trofike promene na koi, potkonom tkivu i kostima ruku. U neto vie od jedne treine sluajeva javljaju se disestezije u vidu paleeg bola. Bolne disestezije se javljaju u dermatomima koji odgovaraju segmentima u kojima sirinks zahvata dorzolteralni kvadrant kimene modine sa iste strane. U vie od polovine sluajeva hirurka intervencija koja dovodi do kolapsa sirinksa daje olakanje bolova. Propagacija upljine ka produenoj modini oteuje senzitivna jedra trigeminusa i dovodi do siringomijeine disocijacije senzibiliteta na licu. Dijagnoza Osim na klinikoj slici, dijagnoza siringomijelije se zasniva na savremenim metodama slikanja nervnog tkiva. CT (skener) moe biti od pomoi, ali je snimanje NMR-om (nuklearna magnetna rezonanca) metoda izbora. Leenje Leenje ne dovodi do znaajnijeg uspeha. Hirurka intervencija se moe sastojati iz obine incizije upljine-siringotomije ili siringostomije sa uspostavljanjem drenae, ili subokcitipalne dekompresije kod Arnold-Kjarijeve malformacije. Kod hidromijelije sa udruenim hidrocefalusom preporuuje se ventrikuloperitonealni ant. Bolesnici sa tekim neurolokim ispadima ili nepokretni i sa stacionarnim stanjem nisu kandidati za operaciju. Bolesnicima se mora ukazati na mogunost neopaenih povreda analgetinih delova ruku. Takoe treba da izbegavaju nagle i snane pokrete, jer to poveava mogunost nastanka artropatija. U odmaklom stadijumu primenjuju se miotonolitici i vodi se briga o funkcionisanju sfinktera odnosno, o redovnom pranjenju beike i creva. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:44 Somnolencija Somnolencija je najblai oblik kvantitativnog poremeaja svesti, kada je bolesnik pospan, nezainteresovan za dogaaje u okolini. Uzrok nastanka Somnolentnost se javlja kod trovanja ugljen-monoksidom (CO), kod predoziranja ili trovanja sedativima, barbituratima, neurolepticima, kod izraenog gubitka krvi, ili nakon tekih fizikih napora, dugotrajnih nesanica. Klinika slika Bolesnik je pospan, slabije drai ne izazivaju reakciju, lako zapada u san nakon prestanka jaih drai, i moe se bez tekoa ponovo probuditi. Panja je oslabljena, sporo reaguje na pitanja, odgovara teko, usporeno sa zakanjenjem, oni kapci su zatvoreni, lice oputeno, pospano. Teko moe odrati panju za neki predmet ili pojavu. Nesigurno je orijentisan u prostoru i vremenu. esto se kae da je bradipsihian istiui usporenost pokreta, govora i rasuivanja.

Leenje Lei se osnovni poremeaj koji je doveo do somnolencije. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:47 Spinalna miina atrofija SMA tip II-poinje neto kasnije, do 6 meseci, manje je teka, napredovanje je neto sporije, a klinike razlike sa tipom jedan su minimalne. Nekada se spontano zaustavlja. SMA tip III (Kugelberg-Welanderova bolest)-kliniki postoji sporo progresivna slabost miia, nekad sa hipertrofijom listova pa lii na miinu distrofiju. Postepeno ali progresivno ispoljava se slabost i atrofija miia, naroito karlinog pojasa zbog degenerativnih promena i iezavanja motornih elija prdnjih rogova kimene modine. Fascikulacije se vide u polovine sluajeva. ivotni vek ne mora biti skraen. SMA tip IV (proksimalni oblici sa poetkom u odraslom dobu)-nasleuju se autosomno recesivno ili dominantno a poinju izmeu 15. i 60. godine. Mogu da se pomeaju sa miiniom distrofijom ili amiotrofinom lateralnom sklerozom. Progresija je stalna ali nije teka. Distalna spinalna miina atrofija-nasleuje se autosomno recesivno ili dominantno. Do sada je izdvojeno osam tipova vezanih za razne genetske lokuse. Veina dominantno nasleenih poinje pre 20. godine. Miii ispod kolena atrofiraju i stopala vise mlitavo. Ruke su manje zahvaene, mada ima familija u kojih su ruke vie zahvaene. Senzibilitet je ouvan a senzitivne brzine sprovoenja su normalne. Bolest sporo napreduje. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:49 Status epilepticus Podela i klinika slika Gran mal status (status epilepticus major, generalizovani tonko-klonini SE) predstavlja jedno od najdramatinijih i najurgentnijih stanja u medicini i definie se kao jedan napad koji traje due od pola sata ili vie napada izmeu kojih bolesnik ne dolazi svesti. Ukoliko se bolesnik osvesti izmeu napada govori se o seriji napada. Meutim, i nekoliko velikih napada dnevno predstavlja urgentno stanje, jer lako moe da preraste u SE. Precipitirajui faktori mogu da budu nagli prekid antiepileptine terapije, uzimanje alkohola, infekcije ili unoenje konvulzivnih sredstava. SE je esto prva manifestacija simptomatske epilepsije. Meu najee uzroke navode se tumori, teke traume glave, vaskularni poremeaji, encefalitis i alkoholizam. SE obino poinje serijom napada koji se javljaju sve ee. Trajanje pojedinih napada raste na 2-3 minuta, dok pauze traju 20 do 30 minuta. Tonina faza raste na raun klonine. (Tonina faza koja je zapravo trajna kontrakcija svih miia obuhvata kratkotrajno savijanje trupa unapred, a zatim due savijanje

trupa unazad, podignute one kapke i oi koje su okrenute navie, naizmenino grenje miia jezika i donje vilice kada moe doi do ugriza jezika, kontrakcije miia grudnog koa i produen ekspirijum to dovodi do stvaranja epileptinog krika" vegetativne fenomene: ubrzanje pulsa, povienje krvnog pritiska, poveanje pritiska u beici, proirenje zenica, bledu, a zatim cijanotinu boju lica. Klonina faza poinje blagim drhtanjem i napreduje do snanih kontrakcija i greva svih miia tela i lica kao i vilice i jezika to dovodi do krvave pene u ustima). Postoji obilje vegetativnih poremeaja. Disanje moe biti deprimirano osnovnom boleu i lekovima koji se koriste za kupiranje SE, tahikardija (ubrzan rad srca) je veoma izraena, kao i hipertenzija (povien krvni pritisak), zenice su midrijatine (rairene), postoje hipersalivacija (poveana izluivanje pljuvake), i traheo-bronhijalna hipersekrecija. Mogu je i edem plua. Miina aktivnost i poremeaj vegetativnog sistema dovode do hiperpireksije i mogue mioglobinuruje. Nastaju metaboliiki poremeaji. Koma, prava ili vigilna, moe trajati satima po prestanku napada, a doprinose joj i antikonvulzivni lekovi i osnovna bolest. Ree se status zavrava konfuznim ili sumranim stanjem. Prognoza zavisi od etiologije i terapijskog pristupa. Smrtnost je velika oko 6-8%. Uzroci letalnog ishoda su osnovna modana bolest, cirkulatorni kolaps i zastoj disanja. Pti mal status (status epilepticus minor): -Apsans status-kliniki se najee manifestuje pomuenjem svesti do izraenog konfuznog stanja kada je bolesnik u stuporu. Rea je pojava automatizama, fuge, anksioznosti ili manino-depresivnog stanja. Ovakva stanja mogu trajati satima, danima ili nedeljama. -Mioklonini generalizovani status-manifestuje se ritminim, ponovljenim, generalizovanim mioklonizmima (kratkotrajne kontrakcije miia) praenim odgovarajuim promenama na EEG-u. -Deksonov status (SE focalis Jacksoni, parcijalni somatomotorni status)predstavlja ponavljane Deksonove napade koji mogu trajati satima ili danima. Svest je ouvana, mada budnost moe ponekada da bude i smanjena. -Psihomotorni status-manifestuje se dugotrajnim automatizmima, fugama ili psihozom. Dijagnoza Postavlja se na osnovu klinike slike, anamnestikih podataka o ranijoj epilepsiji i EEG-a (elektroencefalografije). Leenje Kod svih vrsta SE suvereno sredstvo je diazepam (bensendin, apaurin, valium), koji se daje intravenski, ne bre od 5mg/min zbog depresivnog dejstva na centar za disanje. S obzirom da je diazepam i veoma snaan miorelaksans mora se voditi rauna da omlitavljen jezik ne zapadne u drelo, zato glavu bolesnika treba okrenuti na stranu i eventualno fiksirati jezik. Injekcije diazepama mogu se ponavljati na pola sata do prekidanja statusa. Efekat diazepama je kratkotrajan. Dugotrajan efekat se postie paralelnom primenom fenobarbiton natrijuma. Ni jedan sluaj ES koji se ne prekine posle opisanog naina leenja u prvih pola do jednog sata, ne bi se smeo leiti bez uslova za renimaciju. U ovakvim sluajevima najbolje je bolesnika odmah intubirati i uvesti u narkozu. Ostale neophodne mere su oslobaanje disajnih puteva aspiracijom, borba protiv kolapsa i modanog edema, nadgledanje kardiovaskularnog aparata i primena kardiotonika kada je to potrebno, korekcija vodeno-sonog balansa i drugo.

Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:50 Stupor Stupor oznaava odsutnost svake voljne aktivnosti, takva osoba ne reaguje ni na kakve drai, ne izvodi pokrete, lii na nepokretnu lutku. Uzrok nastanka Stupor moe nastati kod povreda glave, infekcija CNS-a (centralnog nervnog sistema), shizofrenije, loga, tumora ili apscesa mozga, infarkta srca, kardiak aresta, kod konzumiranja nekih lekova (sedativi). Klinika slika Stupor je stanje utrnulosti gotovo svih funkcija linosti, praeno ukoenou, letargijom i abulijom (bezvoljnost). Osoba u stanju stupora prepoznaje se po tome to neprestano uti, uopte ne reaguje na drai, odbija hranu, ima nepomino dranje tela, lice nepokretno poput maske, sumoran i odsutan pogled. Osobu koja je u stuporu moemo da dozovemo samo glasnim dozivanjem, jakim drmusanjem i slinim draima. Razlikuju se katatoni, depresivni, histerini i organski stupor. Katatoni stupor je stanje potpunog gubitka spontanog i aktivnog pokretanja, bolesnik satima ukoeno stoji, sedi, ne uzima hranu, ne govori ali registruje sve to se oko njega dogaa jer mu svest nije pomuena. Dijagnoza Postavlja se na osnovu heteroanamneze (podaci se uzimaju od roaka ili oevidaca), klinikog pregleda, laboratorijskih analiza, CT-a (kompjuterizovana tomografija) i NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca). Leenje Kada se dovede osoba koja je u stanju stupora prvo se reguliu vitalne funkcije (kiseonik, venska linija, zaustavljanje krvarenja i sl), a zatim se traga za uzrokom nastanka i primenjuje se kauzalna terapija u zavisnosti od uzroka. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:51 Tetanija Pod tetanijom se podrazumeva kliniko stanje poveane razdraljivosti centralnog i perifernog nervnog sistema - kod abnormalnih koncentracija jona u tenostima koje natapaju nervne elije. Uzrok nastanka Iako skoro svi elektroliti (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor) mogu da daju sline simptome, u praksi se tetanija najee sree kod snienog nivoa kalcijuma u krvi. Tetanija moe biti udruena sa hiperventilacijiom, hipoparatireoidizmom, rahitisom, uremijom i drugim stanjima.

Klinika slika Tetanija se karakterie miinim trzajevima, grevima i karpopedalnim spazmima, naroito na gornjim ekstremitetima i akama, zatim hiperrefleksijom, a utekim oblicima mogu nastati i laringospazam i konvulzije. Ako su zahvaeni i disajni miii, moe da nastupiti apneja (prestanak disanja dui od 20 sekundi). Tetaniju prati i izmenjen senzibilitet, kao to je parestezija (izmenjeni oseaj dodira) na usnama, jeziku, prstima i stopalima, i bol u zahvaenim miiima. Dijagnoza Postavlja se na osnovu klinike slike, klinikog pregleda, laboratorijskih ispitivanja (odreivanje nivoa elektrolita), elektromiografije, EEG-a i drugih neurolokih ispitivanja. Leenje Leenje zavisi od uzroka. Koriguju se nivoi elektroliota koji su doveli do tetanije ili se lei osnovna bolest. Kod akutne hipokalcemije se daje kalcijum intravenski. Glavni prirodni izvori kalcijuma su mleko i mleni proizvodi, voda, ali, pri konzumiranju mora se voditi rauna o nivou resorpcije kalcijuma i uticaju druge vrste hrane i lekova sa hranom i preparatima bogatim kalcijumom. Dnevne potrebe kalcijuma iznose 1200 mg za odrasle do 24 godine, 800 mg za odrasle preko 25 godina, dok je za ene u periodu trudnoe i laktacije preporueno 1200 mg. Kritini periodi menopauza i postmenopauza, zahtevaju poveanu koliinu unosa kalcijuma od 1100 mg do 1200 mg dnevno. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:53 Tikovi Veina tikova malo je primetna i javljaju se u kraem razdoblju ivota deteta takvi tikovi najee sami i nestanu. Roditelji ih esto mogu povezati s promenom u ivotu koja je uzrokovala stres, npr. polazak u vrti, selidba ili dolazak brata/sestre. Najvei deo tikova prolazi samo od sebe, ali neki se pogoravaju u anksioznim stanjima, umoru ili kod upotrebe nekih medikamenata. Podela i klinika slika Jednostavni motorni tikovi javljaju se u vidu iznenadnih, brzih kretnji pojedinanih miinih grupa za ta su najbolji primeri trepkanje, puenje usana, plaenje jezika, trzaji glave, izvijanje ramena, grimasiranje, kljocanje zubima itd. U malom broju sluajeva motorni tikovi proizvode samopovreivanje kod dece koja stalno grizu jezik ili usnu. Sloeni motorni tikovi, za razliku od prethodnih, se javljaju kao ponavljani obrasci kretnji koje ukljuuju vei broj miinih grupa. Deca koja imaju ovakvu vrstu tikova mogu ljuljati glavu s jedne na drugu stranu, ili je uporno okretati desnolevo. Veliki broj dece ima i kreveljenje, skakanje, ponavljano doticanje nekog dela tela, njukanje predmeta ili dela tela, tapkanje nogama, izvijanje trupa. Dete moe satima ispisivati isto slovo ili neku re, ili moe uporno cepati sveske ili knjige.

Jednostavni glasovni tikovi su takoe vrlo raznoliki: moe se raditi o besmislenim zvucima koje dete ponavljano produkuje, ali moe da se radi i o odreenoj vrsti rei. Ovakav tip tikova se moe dijagnostikovati u vidu nakaljavanja, proiavanja grla, mrkanja, podvriskivanja, pucketanja jezikom. Nekada deca ponavljaju izraze poput uh, uh ili eee. Odreeni broj dece u sklopu klinike slike imaju i izgovaranje bezobraznih rei (koprolalija) dok druga deca uporno ponavljaju tue rei. Oblik tika kod koga postoje, ili su postojali, sloeni motorni tikovi i jedan ili vie glasovnih tikova se naziva sindrom Gilles de la Tourette. Ovaj vid tik poremeaja je veoma onesposobljavajui za dete koje je obolelo, ali na sreu relativno retko se sree u svakodnevnoj klinikoj praksi. Bolest se obino javlja izmeu este i devete godine ivota i ima nasledan karakter. Ako jedan roditelj ima ovaj sindrom postoji 50% anse da i deca naslede bolest. Tikove nepravedno nazivamo nevoljni pokreti jer oni nisu potpuno izvan kontrole poto ih dete moe odloiti na odreeno vreme i po tome se oni razllikuju od neke druge vrste greva (npr. greva u toku epileptikog napada). Deca koja imaju tikove su sposobna da ih obuzdavaju i satima, ali nakon toga dolazi do naglog pogoranja, pa oni postaju jai i due traju. Prolazni motorni tikovi se javljaju vie puta dnevno gotovo svakog dana tokom najmanje etiri nedelje, ali ne due od 12 meseci. Poetak je uvek pre 18. godine. Prolazni motorni tikovi su u najveem broju sluajeva i jednostavni, tj. zahvataju samo odreenu grupu miia. Prolazni tikovi su u veini sluajeva psihogenog porekla to znai da nastaju kao posledica stresa ili nekog drugog psihikog uzroka. Obino se pojaavaju u toku nekog konflikta, a skloni su i spontanom vraanju klinike slike. Leenje prolaznih motornih tikova u blagim sluajevima nije potrebno, dok se u teim sluajevima mogu primeniti tehnike relaksacije, antistres programi, autogeni trening i psihoterapija (razgradnja emotivnih problema koji su prouzrokovani tikovima). Hronini motorni tikovi su, u stvari, sindrom Gilles de la Tourette koji smo ve opisali. Kod njih se u preko 50% sluajeva nalaze EEG nenormalnosti i dopaminski poremeaji (poremeaj u luenju hemijski supstanci u mozgu). Leenje Ukoliko tik ne traje due od mesec dana, nije potrebno potraiti posebnu strunu pomo, a roditelj moe detetu pomoi da naui tehnike relaksacije i prevladavanja stresnog dogaaja. Tik poremeaji se lee na vie naina. U svakodnevnoj klinikoj praksi su najei medikamentozni, psihoterapijski i reeduakaciono- psihomotorni nain leenja (vebama). Leenje hroninih motornih tikova se sastoji u davanju lekova kao to su dopaminski antagonisti (Haloperidol) ili tricikliki antidepresivi (Imipramin) ili psihostimulansi (Metilfenidat) uz obavezan dodatak psihoterapije i veba relaksacije. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:55 Tortikolis

Uzroci nastanka Postoji vie razliitih uzroka tortikolisa i prema njima tortikolis moe da bude: uroen i steen.

Etiologija i vrste steenog tortikolisa su razliiti: 1. oftalmoloki (zbog diplopija ) 2. dezmogeni (zbog oiljaka na koi ) 3. miini (usled kontrakture miia vrata) 4. kotani ( zbog anomalija vratnih prljenova) 5. inflamatorni (zbog limfadenitisa) 6. kompenzatorni (kod skolioze) 7. neuroloki (zbog poremeaja inervacije) 8. posturalni (usled loeg dranja) 9. histerini (zbog psihikog oboljenja) 10. traumatski (usled povrede) 11. reumatski (kod reumatolokih oboljenja) i 12. tuberkulozni (kod Potove bolesti). Klinika slika Uroeni tortikolis- razlog ovoj pojavi je poloaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoe. Druga mogunost nastanka tortikolisa je poroajna trauma. Do istezanja miia vrata moe da doe ako bebina glava prebrzo izae, ili presporo pa je neophodno njeno izvlaenje i vrlo esto kada se prvo raa karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja miinih vlakana zbog prevelikog istezanja miia vrata to se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina) unutar miia koji se stvori uglavnom u treoj nedelji bebinog ivota i moe da se vidi i opipa na vratu. Osnovni znaci uroenog tortikolisa su: asimetrija lica i ela sa hipotrofijom na zahvaenoj strani, to je najece prisutno na samom roenju, bezbolan tumefakt veliine lenika u donjoj polovini m.sternocleidomastoideusa koji se javlja obino oko 2. nedelje, a spontano iezava posle 2. meseca po roenju, vrpasto skraenje i zategnutost m.sternocleidomastoideusa koje kasnije nastaje i nagnutost glave na obolelu stranu sa potiljkom prema ramenu na zahvaenoj strani, a lice okrenuto nagore i na suprotnu stranu. Kao posledica uroenog tortikolisa javlja se kompenzatorna skolioza sa konkavitetom na zahvaenoj strani. Dijagnoza Radigrafskim pregledom vratne kicme utvrduje se prisustvo anomalija vratnih prljenova (hemivertebra, unilateralna atlantookcipitalna fuzija, Klippel-Feilov sindrom. U cilju diferencijalne dijagnoze razlicitih uzroka sekundarnog tortikolisa potrebni su odgovarajuci dopunski dijagnosticki i konsultativni pregledi. Leenje Fizikalnom terapijom, to znai vebama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida. Parafinom se zagreva mii i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod veih skraenja kada ne moemo da dobijemo pun obim pokreta. Elektroforeza kalijum-jodida se primenjuje kada postoji otok na vratu i to je unoenje leka putem struje. Nakon ovih procedura obavezno idu vebe i to pasivne kada terapeut ili roditelj istee skraeni mii tako to naginje glavu na suprotnu stranu. Ova veba moe da se izvodi u dva poloaja, kada je beba na leima ili na boku, to zavisi pre svega od uzrasta. U prvim mesecima jednostavnije je da lei na leima, ali kasnije kada pone samostalno da se okree da bi ste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, moete to iz poloaja na boku. Druga pasivna veba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraeni mii i to moete uspeno da sprovedete u poloaju na stomaku, tako to jednom rukom fiksirate rame a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je poloaj u kome beba moe i da spava to znai da se sve vreme skraeni mii istee. Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jaa drugu stranu vrata uz nau pomo. Pomeranjem trupa dovodimo je u poloaj na boku kada ona treba da podigne glavu kao da hoe da se okrene na stomak. Leei poloaj na stomaku sa

osloncem na rukama omoguava podizanje glave i gornjeg dela tela to jaa miie vrata i lea. Dok beba lei na stomaku, pokazujte joj omiljenu igraku i navodite je da okree glavu na stranu na kojoj je skraeni mii. U sluaju neuspeha fizikalne terapije ili kasno zapoetog leenja indikovano je hirurko leenje koje se obavlja dezinsercijom proksimalnog ili distalnog pripoja m.sternocleidomastoideusa, produenjem skraenog miica "Z" plastikom ili potpunim odstranjenjem miia. Posle operacije sprovodi se kratkotrajna imobilizacija ancovom kragnom i potom nastavlja fizikalna terapija. Torticollis spastica - re je o nevoljnim kontrakcijama miia vrata koje dovode do produene devijacije glave. Moe se manifestovati toninom, kloninom ili kombinovanom devijacijom glave. Glava moe da se okree ili naginje na stranu. Kontrakcija se javlja povremeno, sa razliitim ritmom. Prolazno ispravljanje glave moe se postii blagim kontrapritiskom glave brade prstom. Leenje-najee se koriste benzodiazepini, antihlinergici, miotonolitici. Ukoliko medikamentozno leenje nije uspeno, pribegava se hirurkom leenju. Primenjuje se korekcija m. sternocleidomastoideusa, presecanje n. accessoriusa, prednja ili zadnja bilateralna cervikalna rizotomija ili talamotomija. Dugotrajni neprirodni poloaj glave nekada izaziva bol te su neophodni analgetici i fizikalna terapija, a nekada i psihoterapija zbog socijalnih poremeaja do kojih dovodi bizaran poloaj glave. Povremeno noenje plastine "kragne" moe biti korisno. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:56 Tranzitorni ishemini atak (TIA)

Uzrok nastanka Ranije se pretpostavljalo da je uzrok isheminog tranzitornog ataka spontani vazospazam u odreenoj regiji mozga. Meutim, arteriografska ispitivanja nisu potvrdila ovu pretpostavku, ve je otkriven niz drugih uzroka TIA: -Komlikovani ulcerisani aterom (naslaga masti na zidu krvnih sudova) na ravama magistralnih krvnih sudova vrata. Sadraj ateroma (kristali hlesterola i dr) ili agregati trombocita i fibrina koji se taloe na ulcerisanom ateromu, otkidaju se i krvotokom dospevaju do malih krvnih sudova u mozgu kroz koje vie ne mogu da prou ve izazivaju ishemiju (slab dovod krvi). -Kompresija na krvni sud (npr. osteofitom) -Prekid krvotoka kroz "prelomljenu" arteriju -Mala krvavljenja iz mikroaneurizmi -Hemodinamski poremeaji, pad krvnog pritiska i dekompenzacija krvotoka iznad mesta stenoze arterije Klinika slika Prolazne ishemije u oblasti karotidnog sliva mogu dati sledee ispade-prolazno

slepilo, hemipareza (laka oduzetost polovine tela), hemiparestezije ili hemihipestezija (smanjen ili izmenjen oseaj u polovini tela), dizartrija (poremeaj govora), hemianopsija (poremeaj vida sa gubitkom jedne polovine vidnog polja), psihiki poremeaji u vidu konfuznih stanja. Dijagnoza Dijagnoza stanja krvnih sudova mozga mora da obuhvati detaljnu anamnezu, kliniki pregled, kardioloko ispitivanje, EKG, pregled onog dna, ultrazvuk, scintigrafiju, CT (skener), NMR (nuklarna magnetna rezonanca). Od laboratorijskih pregleda treba ispitati masti u krvi i glikemiju, hematokrit, fibrinogen, agregabilnost trombocita, elastinost eritrocita. Leenje Leenje TIA je uglavnom usmereno na prevenciju novih ataka i javljanja kompletnog isheminog inzulta. U prvom redu treba se boriti protiv arterijske hipertenzije, borba protiv puenja i alkoholizma mogu smanjiti broj obolelih. Zdrava ishrana je veoma bitan faktor i podrazumeva ishranu bogatu biljnim vlaknima i vitaminima sa malo masti ivotinjskog porekla. Leenje sranih bolesti, eerne bolesti, hiperlipidemija (poveane koliine masti u krvi) takoe spada u veoma znaajne preventivne mere. Od lekova u upotrebi su vazoaktivni lekovi, antiagregaciona terapija, kalcijum blokatori i sve zastupljenije hirurko leenjeuklanjanje ateroma, odnosno korekcija stenoze karotidnih arterija. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:58 Tremor Za razliku od klonusa koji je monofazian (kontrakcija i dekontrakcija grupe miia), tremor je bifazian (naizmenina kontrakcija agonista i antagonista). Amplituda ovih oscilacija moe biti veoma mala, jedva vidljiva ili veoma velika do potpune nesposobnosti pacijenta. Drutvo za poremeaje pokreta bazira klasifikaciju na razlikovanju izmeu tremora u miru, posturalnog, prostog kinetikog i intencionog (pri ciljanim pokretima) tremora. U okvirima pojedinih klinikih sindroma mogu se izdvojiti pojaani fizioloki tremor, klasini esencijalni tremor, primarni ortostatski tremor, specifini tremori-ciljni i pozicioni, distonini tremor, tremor kod ili u Parkinsonove bolesti, cerebelarni tremor, Holmesov tremor, palatalni tremor, medikamentni i toksini tremor, tremor kod perifernih neuropatija i psihogeni tremor. 1. Statiki (poloajni) tremor - javlja se pri ispruenim rukama i najbolje se uoava kada se prsti raire. Moe se lepo osetiti ako se dlanovi ispitivaa naslone na vrhove bolesnikovih ispruenih prstiju. Oscilacije se mogu uiniti vidljivim ako se na prste ispruenih ruku stave listovi papira. Pomou posebnih sprava-akcelerometra mogu se meriti frekvenca i amplituda tremora. Ova vrsta tremora se najee sree kao fizioloki tremor. On nastaje pri odravanju istog poloaja i predstavlja smetnju kada je preteran, npr. kod treme pri nastupu pred publikom. Frekvenca mu je 8-12 Hz. Statiki tremor se javlja i kao simptom neuroze, alkoholizma ili tireotoksikoze. Bolest sui generis se zove esencijalni tremor. Ukoliko se javi u senijumu posle 65. godine naziva se senilni tremor, a ako se javlja familijarno-familijarni tremor. Nasleuje se autozomno dominantno i moe da se javi u bilo kom ivotnom dobu. Ima spor tok. Najee se javlja na prstima ruku, ali moe da zahvati i glavu i glasne ice kada daje

drhtav (tremoliran) glas. Obino je statiki, ali moe da bude intencioni, a nekada se javlja i pri mirovanju. Sa uzimanjem alkohola se smanjuje, ali se po prestanku njegovog dejstva pogorava. U sluaju tremora u miru mogua je pogrena dijagnoza Parkinsonove bolesti. Za leenje se koriste beta blokatori (propranolol i drugi), clonazepam i primidon. 2. Tremor u miru - opisan u Parkinsonovom sindromu. 3. Intenciomi, kinetiki, akcioni tremor - nastaje kod oteenja cerebeluma (mali mozak). Najee se sree kod multiple skleroze. U nekim sluajevima moe biti ogromnih amplituda pa se svaki voljni pokret pretvara u pravo mlataranje ekstremitetom. Intencioni tremor je est znak hepato-cerebralne degeneracije (Wilsonova bolest). 4. Alternirajui, posturalni ili rubralni tremor - javlja se pri zauzimanju odreenog poloaja, npr. ovaj tremor se javlja na rukama kada se one isprue. Ovo je grub tremor celih ekstremiteta u vertikalnom smeru sa progresivnim uveanjem amplitude. Glavu i trup zahvata pri sedeem poloaju. Znak je disfunkcije dentato-rubro-talamo-kortikalnog puta. Obino se vidi kod multiple skleroze. Osim ovih vrsta organskih tremora postoji i histerini tremor, koji je nepravilan, grub, promenljiv, gubi se sa odvraanjem panje. Najee ga je teko razlikovati od organskog tremora. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 18:59 Tropska spastina parapareza Uzrok nastanka Uzronik je HTLV I, ija se antitela nalaze u krvi i likvoru ovih bolesnika. U endemskiom tropskim krajevima seropozitivno je do 10% stanovnika, ali manje od 1% razvija bolest. Patoloki, postoji hronina progresivna inflamacija najizraenija u torakalnoj kimenoj modini, ali se moe nai i u meduli oblongati, ponsu i beloj masi velikog i malog mozga. Klinika slika Kliniki postoji progresivna, simetrina, spastina parapareza, slabost miia, bolne parestezije nogu i poremeaj sfinktera. Mogu se raziviti i uveitis, artritis, pulmonarni limfocitni alveolitis, polimiozitis, keratokonjunktivitis, dermatitis. Dijagnoza Postavlja se na osnovu anamneze, klinike slike, neurolokog pregleda, laboratorijskih analiza, serolokih testova, CT-a (skener) ili NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca). Leenje Nema uspenog leenja. Nekada se primenjuju kortikosteroidi. Zbog spasticiteta se primenjuju miotonolitici, a disfunkcije sfinktera oxibutinin.

Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 19:02 Vertigo (Vrtoglavica) Uzrok nastanka Vrtoglavica nije bolest. To je stanje koje moe izazvati vie od 300 uzroka.Najei su: poloajna vrtoglavica, upala vestibularnog nerva, Meniereova bolest, tumor slunog nerva, poremeaji protoka krvi u mozgu, promene tkiva vratne kime, povrede, prekomerna naprezanja miia, starije ivotno doba, napetost, stresna vrtoglavica i dr. Klinika slika Osobe koje imaju vrtoglavicu najee opisuju poremeaj ravnotee na dva naina: kao oseaj okretanja oko glave ili u glavi, ili kao gubitak orijentacije u prostoru. Smetnje se pogoravaju okretanjem glave i promenom poloaja tela, a esto su praene poremeajem sluha i umom u uhu i muninom. Specifini poremeaji su kretanje i beanje predmeta pred oima ili oseaj okretanja vlastitog tela u prostoru, zatim oseaj gubljenja u prostoru, propadanja, uzdizanja i zanoenja u stranu ili napred - nazad. Kod vrtoglavica uzrokovanih bolestima unutranjeg uva (otogenih vrtoglavica), predmeti koje gledamo vrte se vodoravno od bolesnog prema zdravom uhu, a ravnotea je poremeena kod bolesnog uva. Nespecifini poremeaj ravnotee ili lana vrtoglavica karakterie se svetleim zvezdicama ili mraenjem pred oima (omaglica), nesvesticom, oseajem punoe i pritiskom u glavi i uima. Najei im je uzrok kratkotrajni izostanak ili smanjeni protok krvi u mozgu ili u vratu. Poloajna vrtoglavica- najuestalija je od svih, a uzrokuje je neprimeren pokret ili poloaj glave, pri leanju, okretanju u postelji ili zabacivanju glave unazad. Traje svega minut ili krae, a moe biti praena ritminim treperenjem oiju dok sluh ostaje ouvan. Moe se pojavljivati svakih nekoliko dana, ali i nakon nekoliko meseci. Upala vestibularnog nerva- napad estoke vrtoglavice traje nekoliko dana, a zatim postupno poputa kroz nekoliko nedelja. Iako uzrok poremeaja i mesto oteenja nisu dokazani, veina lekara smatra da je re o upali ivca vestibuluma labirinta unutranjeg uva. Meniereova bolest- radi se o poremeaju mikrocirkulacije u unutanjem uvu. Bolest se karakterie iznenadnim napadima vrtoglavice, koji mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati. Napad moe biti tako estok da bolesnik mora da legne. estoka vrtoglavica obino je kratkotrajna. Prate je muka, povraanje, um u uvu, gubitak ravnotee nekada diplopije (duple slike). Tumor slunog ivca karakterie se stalnom vrtoglavicom ija se izraenost moe meriti. Drugi znaci koji ukazuju na tumor su oteenje sluha i poremeaji funkcije drugih nerava mozga. Dijagnoza U dijagnostici uzroka vrtoglavice uestvuju strunjaci raznih specijalnosti: otoneurolog, neurolog, neurotraumatolog, fizijatar i kod dece neuropedijatar. Od neprocenjive je vanosti opis obolelog o prirodi vrtoglavice, o njegovom radnom mestu, aktivnostima neposredno pre napada, moguim povredama glave i vrata i hroninim bolestima. Postavljanje tane dijagnoze omoguuje niz dijagnostikih postupaka: od pregleda oba uva, nosa, drela i grkljana, preko neurolokog i

onog pregleda, nalaza fizijatra ili ortopeda, pretraga srca i krvnih sudova, pa sve do psihijatrijskog ispitivanja. Nakon to se utvrdi uzrok, odreuje se nain leenja Leenje Osobu koja ima napade vrtoglavice prvo treba smiriti i oprezno staviti u najzgodniji poloaj za glavu. U protivnom moe pasti i povrediti se. Tegobe se ublaavaju strogim mirovanjem zatvorenih oiju i hladnim oblozima, a po potrebi uzimanjem sredstava za smirenje i onih protiv povraanja. Nikotin, alkohol i crna kafa najstroe su zabranjeni, a prvih 24 sata treba uzimati neslanu hranu. Korisno je postupno oputanje miia uz ispravno disanje, psihiko oputanje, masaa glave i vrata.
Powe re d by SMF 1.1.11 | SMF 2006-2009, Sim ple Machine s LLC